You are on page 1of 2

Kubanska revolucija

Deo Hladnog rata

e Gevara i Fidel Kastro pri trijumfalnom ulasku u Havanu

Vreme:

26. jul 1953 1. januar 1959.

Lokacija:

Kuba

Rezultat:

Pad Batistine diktature i dolazak Fidela Kastra na vlast

Sukobljene strane
Pokret 26. juli

Vlada Fulgensija Batiste

Zapovednici
Fidel Kastro
e Gevara

Fulgensio Batista

Kubanska revolucija - vaan istorijski dogaaj u istoriji: Kube, Hladnog rata i


Sveta. U nadi da e se osloboditi diktature Fulgensija Batiste, dva glavna aktera
revolucije e Gevara i Fidel Kastro osnivaju pokret 26. juli. Borba je trajala od
1953. godine do 1. januara 1959. godine.
Dolazak Batiste na vlast
Za vreme Drugog svetskog rata premijer Kube bio je Fulgensio Batista (to je
bila njegova prva vladavina Kubom), ija je kandidatura bila potpomognuta od
koalicije koju su inili komunisti. I pored toga to su omoguavali znaajne
povlastice radnikom pokretu, ova koalicija (sa Batistom i komunistima) nije
bila prihvaena kod veine graana i to e moda dovesti do podele u
revolucionarnom pokretu. Za vreme Batistine vlade, enonomska situacija e
doiveti znaajan napredak zbog izbijanja Drugog svetskog rata. Njegov
naslednik Ramon Grau San Martino, izabran 1944. zahvaljujui irokoj podrci
u narodu koju je stekao zahvaljujui svojim nacionalistikim i demokratskim
merama koje je uveo za vreme njegove prethodne vladavine.
Kako San Martino, tako je i Karlos Prio Sokaras (1948-1952) (obojica su bili
lideri kubanske revolucionarne partije) - nisu umeli a kamoli uspeli da iskoriste
povoljne ekonomske uslove za vreme svojih mandata, svojim merama umesto
da doprinesu ekonomsko stanje ne Kubi, oni su nazadovali i time usporili nadu
u ekonomskom procvatu, vercerska industrija je uzimala svoj mah, pljaka
javnih fondova nije bila retkost, ve je i doivela uspeh nevienih razmera. I
korupcija nije bila retkost i ona je doivela svoj procvat zahvaljujui
mnogobrojnim gangsterskim bandama koje je vlada podravala da izbaci
komuniste iz struktura vlasti. Graanski i politiki pokret "ortodoxia" pobunio
se zbog veoma loeg stanja u zemlji. Njihov harizmatini voa, Edvardo Sivas,
1951. godine izvriti samoubistvo usled jedne estoke rasprave sa vladinim
predstavnicima.
Iako je sve pokazivalo da je ortodoxia pobedila na izborima 1952. godine,
vojni udar sve e promeniti. Dobre namere bive vlade koja je izgubila
poverenje zbog toga to su sve reforme bile proputene, ilo je na ruku
Fulgensiju Batisti da uz podrku Amerike izvri vojni udar 10. marta 1953.
godine. Usledila je druga vlada Fulgensija Batiste koja e trajati od 1953.
godine do 1. januara 1959. godine.