You are on page 1of 2

To to ini ljude drugaiijim od ostalih delova lanca ishrane

nije to to smo na vrhu.


Kad sam dobio svog prvog ljubimca, leopardskog gutera,
bio sam uznemiren.
Ne nemoj mi, ne Kako to misli da se leopardski guteri
ne penju po zidovima?!
Jedini prokleti razlog da kupi gutera je da ga moe slati
na pijunske misije!
Nauio sam da ga volim za to to nije.
Nazvao sam ga Sizler, po svom omiljenom restoranu
u kojem ste mogli da kupite male komade pohovane
piletine u obliku dinosaurusa.
Da vam kaem, nema nita to vie unosi inspiraciju od
rekonstituisane piletine koja se stilizuje kao stegosaurus!
Tako da je "Sizler" bilo prikladno ime za leopard
...skog gutera.
Neverovatno aspiracionalna zver!
Prizemljeni guter koji ne ivi svoj ivot kao neki
odigrani gmizaviasti "Spajdermen" nego kao estoka
maka iz dungle!
Ceo ivot pratei slavnu tradiciju kitopsine, arana i
tikvice.
I naravno potkoviarskog raka!
Raku koji sanja da bude... potkovica.
Hranio sam Sizlera skakavcima koji su bili u terarijumu
koji je bio u kadi. Ako bi nekako uspeli da pobegnu
iz kaveza, da ne mogu da se popnu na neverovatno
klizave porcelanske zatvorske zidine.
Meao sam cvrke u kesi sa proteinskim prahom kao neku
neprirodnu smrtnu maraku dok Sizler nije pojeo
poslednje krilo ili nogu to mu je visila iz usta kao salata.
Nisam razumeo zato sam hranio ljubimce jedne drugima...
Imao sam ovu tajnu, uao bih u kupatilo i pomerio malo krov
terarijuma da bi cvrcima koji su mogli da se
popnu dao ansu. Ako su uspeli da preu, bili su poasni
guteri.
Nekoliko njih je pobeglo u zidove u kojima su svirali svoje
male violine dok god su imali muziku u nogama.
Vratio sam Sizlera u prodavnicu ljubimaca, prestao sam
da jedem u njegovom istoimenom restoranu.
Poeo sam da mislim: Ako pili ele da budu
dinosaurusi, trebalo bi da im damo tu privilegiju dok su,
znate, jo uvek bili ivi.
Bilo je godina pre nego to sam shvatio da ne moete da
zaustavite brutalnu lepotu lanca ishrane tako to ete se
izvui iz njega.

Nema ivota bez smrti, nema naina da se ivi savreno


tako da bacite taj san u smee, ak svako ko je ikada
imao ajnik zna da i voda vriti kad vri.
Svako ko je vozio na auto-putu uinio je masovno ubistvo
buba, ak iako ste vegeterijanac povre iz prodavnice je
prskano insekticidom!
Kako moe obrazloiti , Vatski, da ljudi umiru a ti se
brine o cvrcima, u svetu u kojem jo uvek ima ubistava i
silovanja, ti pria o govedini i svinjetini u hamburgerima
dok se mala deca jo uvek tuku!
Ja ne kaem da ne treba da se brinemo jedni o drugima
nego nita neemo izgubiti ako proirimo definiciju toga
to smo mi. To to ini ljude drugaijim nije to moemo
da omalovaavamo ranjivije od sebe nego naa volja da
uvamo jedni druge, da empatizujemo, i ne, idiote, to nije
razlog da obues svog psa kao mornara na kopnu, to je
mrsko. Shvatio sam da guteri ne ele da budu leopardi
i da cvrci ne sanjaju o tome da budu guteri, to je samo
ljudska projekcija na ivotinje koje samo ele da
funkcioniu.
Ali zato, verujem u potkoviarskog raka, raka koji sanja
o tome da bude potkovica!
A moda vi nikad niste videli etiri iva raka kako se lepe
za kopita rasnog konja, slobodno mi reci: "Nema anse
da taj tanki egzoskelet moe da izdri punu teinu
pastuva, ovee!" Ajde brate! Video sam to!
Gledao sam tog konja i rekao mu: "Pffff! Ej, konju, lepe
su ti potkovice!"
"Dirnuo si me... Nisam znao da ljudi mogu
da imaju oseanja. Sluaj, nisam naivan, ovee! Znam da te
potkovice poda mnom nisu uopte potkovice. Eh, nemoj
njemu rei ali nije ni potkoviarski rak, ako pogleda
izbliza, on je samo redovna kraba, prava stvar. Ni ja nisam
konj, bre, ja sam koljka!
Dord Vatski
Prevoenje: Ilija Bonjak
Lektor: Aleksandra Tadi-Simi
Korektor: Milovan Simi