SADRŽAJ

SADRŽAJ ......................................................................................................................................... 1
I. Preslikavanja ................................................................................................................................. 2
I.I. Primjeri preslikavanja ............................................................................................................. 3
1.Funkcija ................................................................................................................................ 3
2. Sirjekcija. .............................................................................................................................. 4
3. Injekcija ................................................................................................................................ 4
4.Bijekcija ................................................................................................................................. 5
II. Pojam i vrste matrica ................................................................................................................... 7
II.I Primjeri matrice .................................................................................................................... 10
III. Periodičnost funkcije ............................................................................................................... 14
III.I.Primjeri periodičnih funkcija .............................................................................................. 14
IV. Rastenje i opadanje funkcije ..................................................................................................... 15
IV. Primjeri rastenja i opadanja funkcija .................................................................................... 16
V. Rešavanje problema slobodnog ekstrema funkcije .................................................................... 17
V.I. Primjeri rešavanja problema slobodnog ekstrema funkcije ................................................. 18
I. Preslikavanja
Binarna relacija skupova A i B u kojoj se svaki ∈ x A javlja samo jedanput kao prva
komponenta u paru, naziva se preslikavanje ili funkcija, u oznaci:
→ ÷÷→
f
: A B ili A B f
f je oznaku za operator preslikavanja (funkcije) i predstavlja zakon, postupak ili pravilo
po kome se svakom elementu skupa A pridružuje (dodeljuje ih korespondira) jedan I
samo jedan element skupa B, tj.
1

znači: postoji tačno jedan.
Ako je
∈ ∈ ∈ (x,y) f, x A, y B,
onda se x kao prva komponenta naziva original,
argument ili nezavisna promenljiva, a y=f(x) kao druga komponenta se naziva slika (lik)
funkcija ili zavisna promenljiva.
Skup svih originala x predstavlja oblast definisanosti, definicioni skup ili domen
funkcije, u oznaci
D
f
pn čemu je D A =
def
f
. Skup svih slika y=f(x) predstavlja skup
vrednosti funkcije, antidomen ili kodomen funkcije, u oznaci
D
_
f
, pri čemu
⊆ D B
_
f
.
Ako je → : A B f i
⊆ D B
_
f
onda je reč o tzv. preslikavanju skupa A u skup B, u
oznaci ÷÷→
v
A B, a ako je
· D B
_
f
, onda je reč o preslikavanju skupa A na skup B,
poznatom pod nazivom sirjekcija, u oznaci : → A B
na
f .
Ako je → : A B f i ako različitim originalama odgovaraju uvek različite slike, tj. ako važi:
onda se radi o jednoznačnom preslikavanju, ili 1—1 preslikavanju, ili injektivnom
preslikavanju, koje kraće nazivamo injekcija i označavamo sa
1 1 −
→ A B : f
.
2
( ) ( ) ( )
1
∀ ∈ ∃ ∈ ∈ x A y B I x,y f
( ) ( ) ( ) ( )
1 2 1 2 1 2
∀ ∈ ≠ ⇒ ≠ , x x A x x f x f x
Ako je sirjekcija, tj. preslikavanje ÷÷→
na
: A B f , ujedno i injekcija, onda se takvo
preslikavanje naziva bijektivno, biunivoko ili obostrano jednoznačno
preslikavanje, poznato pod nazivom bijekcija, u oznaci:
1 1 −

A B :
na
f
Preslikavanje → ¡ ¡ : f naziva se realna funkcija.
I.I. Primjeri preslikavanja
1.Funkcija
( ) ( ) f : A B, x A ! y B
f(x) y
→ ∀ ∈ ∃ ∈
·
Skup A se naziva orginal a skup B slika skupa A funkcije f ili element x iz skupa A jeste
orginal a element y u skupu B jeste slika tog orginala funkcije.
3
2. Sirjekcija.
Neka je f : A B → funkcija. Ako je svaki element
y B ∈
slika nekog x A ∈ tada funkciju f
nazivamo sirjekcija.
Formulski zapis glasi: ( ) ( ) y B x A ∀ ∈ ∃ ∈
3. Injekcija
Neka je f : A B → funkcija. Ako je različitim orginalima odgovaraju različite slike tada
funkciju f nazivamo injekcija.
Formulski zapis glasi: ( ) ( )
1 2 1 2
x x f x f x ≠ ⇒ ≠
4
4.Bijekcija
Funkcija koja je injekcija i sirjekcija nazivamo bijekcija ili 1-1.
5. Utvrditi da li je f funkcija data šemom.
Svakom element iz skupa A odgovara tačno jedan element iz skupa B, a kod funkcije ne
bi smelo biti obratno da isti orginal ima različite slike.
U funkciji se ne bi smjelo dogoditi da element iz skupa A nema svoju sliku u skupu B.
5
f(1) a
f(2) b
f(3) c
f(4) c
·
·
·
·
( )
( )
( )
( )
1,a f
2,b f
3,c f
4,c f




6. Data je funkcija f : → ¥ ¢ , zadana formulom ( ) f x 5 2x · −
. Dokazati da je f funkcija, a
zatim ispitati da li je :
a) sirjekcija
b) injekcija
c) bijekcija.
{ ¦ x 1,2,3,4,5,6 ∈
Funkcija je bijekcija.
6
( )
( )
( )
( )
( )
( )
f 1 5 2 1 3
f 2 5 2 2 1
f 3 5 2 3 1
f 4 5 2 4 3
f 5 5 2 5 5
f 6 5 2 6 7
· − ⋅ ·
· − ⋅ ·
· − ⋅ · −
· − ⋅ · −
· − ⋅ · −
· − ⋅ · −
II. Pojam i vrste matrica
U ekonomskim i ne samo ekonomskim istraživanjima česlo se služimo tablicama poput
ove:
Dobavljači
Sirovine
S1 S2 S3 S4 S5
D1 20 30 40 50 60
D2 22 28 40 45 61
D3 19 32 40 50 60
D4 18 26 42 52 61
Radi lakšeg računanja sa njima podaci iz tabele se mogu prikazan u obliku pravougaone
šeme ovako:
20 30 40 50 60
22 28 40 45 61

19 32 40 50 60
18 26 42 52 61
]
]
]
]
]
]
S obzirom da se radi o šcmi u kojoj je poredak elemenata bitan, možemo reći da je u
pitanju uređeni skup čije elemente možemo označiti ovako:
·
·
·
·
11
12
21
22
a 20
a 30
a 22
a 28
…. itd.
Prvi broj u indeksu pokazuje kojem redu (vrsti), a drugi broj kojoj koloni (stupcu; pripada
posmatram element.
U opštem slučaiu elemente k-te vrste možemo označiti sa
·
kj,
a j 1,2,...n
; a
elemente j-te kolone sa
·
ij,
a i 1,2,...m
; te da se ovakve šeme sastoje od elemenata
· ·
ij,
a ( i 1,2,...m: j 1,2,...n).
Prema tome, u opštem slučaju, možemo zaključni da se radi o svojevrsnom
preslikavanju (operaciji) × → F: I J A , gdje je:
{ ¦ { ¦ { ¦
· · · ∈ ∈
ij
I 1,2,...m ;J 1,2,...n ; A a ;i I, j J,
i gde su:
·
ij
F(i, j) a
rezultati operacije koje po potrebi možemo prikazan u obliku
pravougaone šeme podataka poznate pod nazivom matrica, u oznaci:
7
Možemo još kraće pisati ovako:
ij
m.n
A a ] ·
]
što znači da je reč o matrici tipa (formata) m n × , tj. o matrici koja ima m vrsta
(redova) i n kolona (stubaca), pri čemu su
11 22 kk
a ,a , ,a (k min(a,b)) · K
elementi glavne
dijagonale matrice.
Ako su svi elementi
ij
a
realni brojevi onda je reč o tzv. realnoj matrici.
Matrice (naročito realne) mogu korisno poslužiti pri rešavanju mnogih problema a
naročito u svrhu rešavanja sistema linearnih jednačina.
Ako je u matrici
m.n
A
broj vrsta jednak broju kolona, tj. ako je m=n onda je reč o
kvadratnoj matrici
n.n
A
. Kvadratne matrice su, s obzirom na značaj, predmet posebnog
razmatranja.
Ako je m=1, onda je reč o matrici koja ima samo jednu vrstu i kao specijalni tip naziva se
matrica-vrsta (red) ili vektor-vrsta (red) u oznaci:
[ ]
11 12 1n 1j
A a ,a , ,a a ; j 1,2, ,n. ] · · ·
]
K K
Ako je n=1, onda je reč o matrici koja ima samo jednu kolonu i koju nazivamo matrica-
kolona (stubac) ili vektor-kolona (stubac), a označavamo ovako:
[ ]
11
21
i1
m1
a
a
A a ;i 1,2, ,m.
a
]
]
]
· · ·
]
]
]
]
K
M
Radi eventualnog razlikovanja ovih specijalnih matrica od ostalili možemo ih označiti kao
vektore, malim slovima, i to
,
x
da bude oznaka za vektor-vrstu, a x oznaka za vektor-
kolonu.
8
[ ]
1j
11 12 1n
2j 21 22 2n
i1 i2 in
m1 m2 mn
mj
a
a a a
a a a a
A a ,a , ,a ,i 1,2, m; j 1,2, ,n.
a a a
a
]
]
]
]
]
]
· · · · ·
]
]
]
]
]
]
]
L
L
K K K
M M M M
M
L
Specijalni slučajevi ovakvih matrica su tzv. jedinični vektori, kojima je jedan od
elemenata broj 1 a svi ostali su nule, u oznaci
1 2 n
e ,e , ,e K
odnosno
1 2 n
e ,e , ,e K
, pri čemu
broj u indeksu pokazuje na kome mestu se u vektoru nalazi broj 1, tako npr.:
( ) [ ]
1 2 1.4
3.1
1
e 0 ;(e ) 0,1,0,0 .
0
]
]
· ·
]
]
]
Uvođenje ovih pojmova omogućava nam da o matricama govorimo kao o vekorskim
sistemima, tj. o skupu konačno mnogo vektora (vektor-vrsta ili vektor kolona), a za skup
svih matrica istog tipa da čine vektorski prostor.
Ako je m=n=1, onda je reč o matrici koja ima samo jedan elemenat, koji se kao i skalar
može pisati i bez znaka matrice, ovako:
[ ]
11 11
a a . ·
Matrica u kojoj su svi elementi nule naziva se nula—matrica.
Submatrica ili podmatrica matrice A je matrica koja se dobije kada se iz A izostavi
određen broj vrsta i kolona. Prema tome mamca se može podjeliti na više submatrica ili
podmatrica.
9
II.I Primjeri matrice
10
11
3. Riješiti sistem linearnih jednačina
12
4. Riješiti sistem linearnih jednačina
13
III. Periodičnost funkcije
Za funkciju
y f(x) ·
se kaže da je periodična u Dt, ako za svako
t
x D ∈
važi da je
f(x n) f(x) + ·
. Broj n se naziva periodom funkcije y=f(x).
Najpoznatije primerci periodičnih funkcija predstavljaju trigonometrijske funkcije.Funkciju
y=k (k=const.) takođe možemo smatrati periodičnom funkcijom, gde je period bilo koji
realan broj.
III.I.Primjeri periodičnih funkcija
1. Na slici su prikazane funkcije y=sinx i y=cos, koje predstavljaju najpoznatije primjere
periodičnih funkcija.
14
IV. Rastenje i opadanje funkcije
Ako je funkcija
y f(x) ·
derivabilna u intervalu (a,b) tada se prema znaku prvog izvoda
može zaključiti da li data funkcija
y f(x) ·
raste ili opada u tom intervalu.
Neka bude
,
f (x) 0 ≥ za svako ( ) x a,b ∈
. Uzmimo dve proizvodne vrednosti
1 2
x i x
iz
intervala ( ) a,b
i neka je
2 1
x x >
. Prema Lagranžovoj teoremi o srednjoj vrednosli postoji
tačka
ξ
iz intervala ( )
1 2
x ,x
za koju je ispunjena jednakost
( ) ( ) ( ) ( )
,
2 1 1 2
f x f x f x x − · ξ −
Pošto je ( )
,
f 0 ξ ≥
, iz ( ) ( ) ( ) ( )
,
2 1 1 2
f x f x f x x − · ξ −
sledi da je ( ) ( )
2 1
f x f x >
.
Funkcija je dakle rastuća u intervalu( )
1 2
x ,x
, odnosno u intervalu ( ) a,b
.
Prema tome, funkcija monotono raste u intervalu ( ) a,b
ako je
,
f (x) 0 ≥ , za svako x iz tog
intervala.
Slično se dokazuju i sledeći stavovi:
• Funkcija strogo monotono raste u intervalu ( ) a,b
ako je
,
f (x) 0 > , .za svako x iz
tog intervala.
• Funkcija monotono opada u intervalu ( ) a,b
ako je
,
f (x) 0 ≤ , za svaki x iz tog
intervala.
• Funkcija strogo monotono opada u intervalu ( ) a,b
ako je
,
f (x) 0 < , za svaki x iz
tog intervala.
Važi i obratno, tj. ako je funkcija monotono rastuća u intervalu ( ) a,b
tada je
,
f (x) 0 ≥ , za
svaki x iz tog intervala.
Ako je funkcija monotono opadajuća u intervalu ( ) a,b
tada je
,
f (x) 0 ≤ , za svaki x iz tog
intervala.
Neka bude funkcija
y f(x) ·
monotono rastuća u intervalu ( ) a,b
i neka su x i x ∆ dve
proizvoljne tačke iz tog intervala. Tada važi
( ) ( ) f x + x f x ,za x>0 ∆ ≥ ∆
i
( ) ( ) f x + x f x ,za x<0 ∆ ≤ ∆
Iz ovih nejednakosti se dobija da je
( ) ( ) f x + x f x
0
x
∆ −


nezavisno od znaka x ∆ .
15
S obzirom na osobinu granične vrednosri da očuva relaciju ≥ sledi da je
( ) ( )
( )
,
x 0
f x + x f x
f x 0
lim
x
∆ →
∆ −
· ≥

Slično se dokazuje i druga tvrdnja teoreme.
Važno je istaći da strogo monotono rastuća funkcija ne mora da ima izvod strogo veći
od nule, kao ni strogo monotono opadajuća funkcija ne mora da ima izvod strogo manji
od nule. Objašnjenje za to je u činjenici da operacija granične vrednosti ne očuva
relaciju < i >.
Na primer, funkcija
3
f(x) x · je strogo monotono rastuća funkci|a, a njen izvod u tački
x=0 jednak je nuli.
IV. Primjeri rastenja i opadanja funkcija
1. Odrediti interval monotonosti funkcije
2
2
1
y x
x
· + .
Interval monotonost se određuje na osnovu izračunatog prvog izvoda, koji se rastavlja
na proste faktore:
( )
( ) ( ) ( )
2
,
3
2 x 1 x 1 x 1
f x
x
− + +
·
Tabela za određivanje znaka prvog izvoda. tj. rastenje i opadanje funkcije:
x x 1 −∞ < > − 1 x 0 − < > 0 x 1 < > 1 x < > +∞
x - - + +
x-1 - - - +
x+1 - + + +
,
y
- + - +
y
] Z ] Z
16
V. Rešavanje problema slobodnog ekstrema funkcije
Funkcija ( ) z=f x,y
ima maksimum u tački ( )
0 0
x , y
ako je ( ) ( )
0 0
f x , y f x, y ≥
za svaku
tačku ( ) x, y
iz okoline takčke ( )
0 0
x , y
.
Funkcija ( ) z=f x,y
ima minimum u tački ( )
0 0
x , y
ako je ( ) ( )
0 0
f x , y f x, y ≤
za svaku tačku
( ) x, y
iz okoline takčke ( )
0 0
x , y
.
Maksimum i minimum funkcije z zovu se ekstremi funkcije z.
Potreban uslov za postojanje ekstrema diferencijabilne funkcije ( ) z=f x,y
u tački
( )
0 0
x , y
je da su u toj tački parcijalni izvodi prvog reda jednaki nuli, tj.
( ) ( )
0 0 0 0
f x , y f x , y
0 i 0
x y
∂ ∂
· ·
∂ ∂
a vrednost
( )
( ) ( ) ( )
2
2 2 2
0 0 0 0 0 0
0 0 2 2
f x , y f x , y f x , y
x , y 0
x y x y
| ` ∂ ∂ ∂
∆ · ⋅ − >


∂ ∂ ∂ ∂
. ,
.
U tom slučaju funkcija ( ) y f x,z ·
u tački ( )
0 0
x , y
za
( )
2
0 0
2
f x , y
0
x

<

ima maksimum,
( )
2
0 0
2
f x , y
0
x

>

ima minimum.
Funkcija ( ) z=f x,y
nema ni maksimum ni minimum ako je ( )
0 0
x , y 0 ∆ <
,a za
( )
0 0
x , y 0 ∆ ·
potrebna su dalja ispitivanja.
Prema tome, za određivanje funkcije sa dva argumenta potrebno je da uradim sledeće:
1. Odrediti stacionarne tačke( )
0 0
x , y
, tj. rešiti sistem jednačina
z z
0 i 0.
x y
∂ ∂
· ·
∂ ∂
2. Odrediti parcijalne izvode drugog reda
2 2 2
2 2
z z z
, ,
x x y y
∂ ∂ ∂
∂ ∂ ∂ ∂
.
3. Izračunati vrednosti ( )
0 0
x , y ∆
za svaku stacionarnu tačku. Tada u tački ( )
0 0
x , y

funkcija ( ) z=f x,y
17
V.I. Primjeri rešavanja problema slobodnog ekstrema funkcije
1.Naći ekstremne vrednosti funkcije
2 2
z 2 2x 4y x y · + + − − .
Najprije se određuju stacionarne tačke.
0
0
z
2 2x 0, za x =1
x
z
4 2y 0, za y 2
y

· − ·


· − · ·

Zatim se određuju parcijalni izvodi drugoga reda.
2 2 2
2 2
z z z
2 2 0
x x y y
∂ ∂ ∂
· − · − ·
∂ ∂ ∂ ∂
Na osnovu dobijenih podataka određuje se ( ) ( ) ( ) 1,2 2 2 0 4 0 ∆ · − − − · >
Pošto je ( )
,,
z 1,2 2 0 · − <
, funkcija z ima maksimum u tači (1,2) koi iznosi
( )
max
z z 1,2 7 · ·
.
2. Naći ekstremne vrijednosti funkcije
3 2
z x 3xy 15x 12y · + − −
Najprije se određuju stacionarne tačke.
2 2
z
3x +3y -15=0
x
z
6xy 12 0
y

·


· − ·

Rešenja su: (1,2), (2,1), (-1,-2),(-2,-1).
Zatim se određuju parcijalni izvodi drugoga reda.
2 2 2
2 2
z z z
6x 6y 6x
x x y y
∂ ∂ ∂
· · ·
∂ ∂ ∂ ∂
Na osnovu dobijenih podataka određuje se ( ) ( )
2
x, y 6x 6x 6y ∆ · ⋅ −
Tada
( )
2
1,2 6 6 12 36 144 0,funkcija nema ekstrema ∆ · ⋅ − · − <
( ) ( )
2 ,,
2,1 12 12 6 144 36 0 i z 2,1 12 0 ∆ · ⋅ − · − > · >
, funkcija z ima minimum
( )
min
z z 2,1 28 · · −
( ) ( ) ( ) ( )
2
1, 2 6 6 12 0,funkcija nema ekstrema ∆ − − · − ⋅ − − − <
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
2
,,
2, 1 12 12 6 0 i z 2, 1 12 0 ∆ − − · − ⋅ − − − > − − · − < funkcija z ima maksimum
( )
max
z z 2, 1 28 · − − ·
.
18

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful