You are on page 1of 348

СРПСКИ ЈЕЗИЧКИ ПРИРУЧНИК

Библиотека
ПуШуречи

Књиrа4

Уредник

Милош ЈевШић

Рецензенти

Милка Ивић

Предраг Пийер

Ова кљига се не сме без дозволе

ayropa, ни у целини ни у деловима, умножа­

вати, прештампавати нити преносити ни у једном облику нити икаквим сред­

ством. Она се без одобреља издавача не сме ни на који други начин нити икаквим
другим средствима дистрибуирати нити пак умножавати. Сва права на објављи­

ваље ове кљиге задржавају ауrори и издавач према одредбама Закона о ауrорским
и сродним правима.

ПАВЛЕИВИЋ
ИВАН КЛАЈН

МИТАР ПЕШИКАН
БРАНИСЛАВ БРБОРИЋ

СРПСКИ
ЈЕЗИЧКИ
ПРИРУЧНИК
Четврто издање

Београдска књига

Београд,2007

..

Copyright ©
Copyright ©

Београдска књиrа
Аутори

ПРЕДГОВОР ПРВОМ ИЗДАЉУ
Одлуку да се напише овај приручник донео је Савеr Радио-телевизије
Београд за српскохрватски језик, основан

13. IX 1984. године одлуком Рад­

ничког савеrа РТБ. У међувремену, Савет за српскохрватски језик дао је
више усмених и писмених препорука своме оснивачу, а његов најважнији
.:tокумент јесте Језичка оријентација Радио-телевизије Београд, утврђена
средином фебруара месеца

у НИН-у

.:ta

1986. године и објављена у дневницима РТБ 13,
14. а у Политици 15. 11 1986. године. Већ тада Савету је било јасно

ваља написати приручник који ће разрадити идеје садржане у Оријента­

uији и пружити његовим корисницима помагало за свакодневну употребу.

Језичкој оријентацији РТБ преrходио је сличан документ, насловљен
као Језичка оријентација "Политике" и објављен у матичном листу те ку­
ће

28. V 1983. године.

Та два документа садрже исте или сличне идеје, ко­

је .Ј.сле шири стручни, научни, културни и политички кругови у Београду

и Републици Србији. Било би можда нескромно рећи -јер је у изради тих
.:tВЗју текстова суделовао и аутор ових уводних напомена

-

да су то два

најважнија манифестативна документа у којима се огледа језичка полити­
~а Србије, а који су добро примљени и у другим нашим републикама.
Главни део посла у писању овог приручника носио је др Иван Клајн,

:-:рофесор Филолошког факултета у Београду, који се окушао у писању не­
i".:'.lико сличних књига и мноштва чланака у часописима и новинама, чији
-:;!заједнички наслов могао бити језичк:и савети или језичк:и саветници.

::-:;:х>фесор Клајн аутор је пет поглавља ове књиге, а аутори осталихјесу мр
~;.--1нислав Брборић, др Павле Ивић и др Митар Пешикан.
У редиговању свих поглавља суделовали су сви аутори, а осим њих др

_:..-:.l:"o

Ћупић и Радмила Видак.

3сограду, новембр~

1990. г.

Павле Ивић

председник Савета РТБ
за српскохратски језик

ПРЕДГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЉУ
Језички йриручник појавио се

1991, оне године у којој

се стала убрзано

урушавати СФР Југославија, мада је књига била довршена још

1989. Ту др­

жаву однео је вихор Трећега балканског рата, који је "на овим просторима"
дунуо о 50-годишњици Другог светског рата разбуктавши се

6. IV 1992.
1941,

године, на дан кад је призната Босна и Херцеговина и на дан када је,
Хитлерова Немачка бомбардовала Београд.

У међувремену, на говорном простору ("бившега") срйскохрваШског
језика свашта се исподогађало око тога номинално (али не и стварно) не­

сталог језика, али се није превише тога променило у ње.му. У самоме том
језику- колико је то могуће сагледати с обзиром на све донедавно зачепље­

не канале комуникације грађана трију република српског језика, Србије,
Црне Горе и Српске, с грађанима Републике Хрватске и Федерације БиХ

-

није се битније променио распоред системских категорија, системских

стандарднојезичких јединица, нити је нужно суштински мењати њихов
опис изложен у овој књизи. Све што ту стоји, па и поглавље

1 (Начела

наше

језичке йолиШике), и даље се добро држи. И кад би се књига наново писала,
све што је битно, изузев назива нашег језика, остало би у суштини истоветно.
Када је реч о двојици угледних аутора ове књиге, академицима Павлу
- уз Милку Ивић најистакнутијим српским

Ивићу и Митру Пешикану

.1ингвистима друге половине

20.

столећа

-

њих је, нажалост, уграбила

смрт у другом делу последње деценије протеклог миленијума: М. Пешика­
на

8. VII 1996.

а П. Ивића

19. IX 1999.

године. Празнина коју су та двојица

.1ингвиста оставили за собом тешко ће се попунити, али ће остати њихово
разгранато дело, чврсто засновано на истраживању, откривању и уважава­

њу језичких чињеница. Интерпретација тих чиљеница у неким важним по­

јединостима знала је и зна, понекад и превише, зависити од неповољних
изванјезичких чинилаца (какав је случај особито с бившом и данашњом
Хрватском), којима су се та двојица великих лингвиста успешно одупирали
ко:шко год је то било могуће.

Када се Београдска књига, нови издавач овог дела, заинтересовала да га
поново објави, нас двојица предложили смо да се у њој ништа битно не мења,
.1а остане свих

10 поглавља

(поглавља

7

1-VIII +Речник

и Регистар појмова),

с тим што би се додало нулто поглавље

-

О. Стандардни језик и језички

сШандард.* Ко жели лако ће проверити даје на многој страници првобитног
издања штошта измењено, допуњено и осавремењено, новим примерима

обогаћено, на шта су утицала и нова, у међувремену прихваћена, правопи­

сна правила. Задржавајући и прво поглавље из претходног издања књиге
(/.Начела нашејезичке йолитике), и ми и њен нови издавач чинимо то и
због Павла Ивића, чија је свака реч била драгоцена, али и зато што мисли­
мо да је његов садржај и даље актуелан. Уосталом, сами ће читаоци добро
разумети шта је и данас актуелно, бар у начелу, а шта је изгубило праг­
матичку вредност. Коаутори тог поглавља нису криви што су се, вољом
историје, друштвене прилике толико измениле да је много шта у њему за­
старело, и то не толико у начелном колико у прагматичком смислу.

Како се у нултом прилогу осветљава нова (социо )лингвистичка ситуаци­

ја на говорном простору "бившега" српскохрватског језика (с наводницима
или без њих), у међувремену издељеног на три номинално нова језичка
подручја, српско, хрватско и бошњачко, - читао ци Срйскога језичког йри­
ручника имаће прилике да и сами упореде и провере шта се збило с истим
језиком, што се "прометнуо" у три номинално различита језика, у три на­
ционална језичка стандарда, којима су придружена одговарајућа обележја,
језикословна и социолингвистичка. У додатном прилогу, разуме се, посебна
пажња посвећује се српскоме језичком стандарду, љеговој садашњости и
будућности, с освртом на његову прошлост, која је нудила много привида
и много изгледа да штошта буде друкчије и боље.

У наведеном нултом прилогу описан је битно измењени социолингви­
стички оквир суштински старога (истог) језика, који се разложио на три
нова. Тај оквир је данас такав да готово више нико не говори о срйскохр­
ватском (језику), који се, кад се тај сложени назив ипак мора употребити,

обично ставља под наводнике. Ретко се сада говори и о двема варијанШама
истога стандардног језика (источно} и зайадној, београдској и загребачкој,
срйској и хрватској), које је делио, спајао и неутрализовао босанскохерце­
говачки стандарднојезички израз (бх. сј. израз). Сада се најчешће говори о
трима језицима, срйском, хрватском и (кад се мора) бошњачко.1t1. Наиме,
бх. сј. израз сузио се на муслимане/Муслимане/Бошњаке, али се погрешно
прозвао босанским језиком, упркос томе што су муслимани/Муслимани
одлучили да се назову Бошњацима. Тако је назив њиховог језика, у њихо­
вом стандарду, остао у раскораку са самоодабраним етничким именом.

• Овај

текст, као прилог научном скупу Актуелна йитањајезика Бошњака, Хрвата. Срба и

Црногораца, одржаном у Бечу

27-28. септембра 2002. године, претходно је објављен, заједно са
22 прилога, у тешко доступном зборнику Bosanski-h1-vatski-srpski 1Bosnisch-kroatisch-sel·hiscll,
Бечу, 2003, сви на ucilioAtjeзuкy, а из пера српских, хрватских, бошњачких, аустријских, не­

још
у

мачких, руских, норвешких и шведских слависта. За ову прилиКу претрпео је мање измене и од­
говарајуће скраћивање.

8

Пошто у БиХ и другде живе Срби, Хрвати и Бошњаци

-

који се зави­

чајно, али не и етнички, зову Босанци.ма и Херцеговци.ма, баш као што се

другде зову Шумадинцима, Војвођанима, Крајишницима, Бокељима, Дур­
миторцима, Истранима, Далматинцима, Славонцима и сл.

-

назив босански

смислен је онолико колико су (били) смислени називи југословенски/југо­
славенски, илирски, словински, славонски, црногорски или војвођански (је­
зик), с тим што је у новије време само првонаведени понекад био у употреби

код радника бивше СФР Југославије у иностранству. Или је смислен оноли­
ко колико би био смислен назив херцеговачки (језик) кад би се применио

по логици "босанскога", без обзира на то што су (источно)херцеговачки
говори у најужој основици целога стандардног језика, па и његовога нај­

мањега и најновијег огранка. То јест, назив "босански језик" уопште није
смислен, нити га Срби и Хрвати могу таквим доживети. Они га доживља­
вају као претензију да се њиме, као ,,државнимјезиком", йокрије цела БиХ,
као настојање да се затамни или оспори српски и хрватски етнички/нацио­

нални идентитет у тој земљи. О томе се, својим одлукама бр.

1 и 11, изјаснио

и свсакадемијски и свеуниверзитетски Одбор за стандардизацију српског
језика (основан

12. XIJ 1997. године),

па је у првој од њих речено да се тре­

ћа варијанта бившега српскохрватског језика може назвати, кад се мора,
само бошњачки.м језиком

-

у складу с етнонимом Бошњаци. Одбор, разу­

ме се, није био надлежан ни да "призна" ни да "оспори" трећу варијанту
истог језика као засебан језик, алије био дужан упозорити на неодрживост
придева/атрибута босански уз именицу језик. И он је то учинио, али се над­
.1ежност Одбора протеже само на нови говорни простор српскога језика.
Аутори овог предговора, и коаутори ове књиге с још двојицом сада
покојних колега, као садашњи председник и секретар Одбора за стандар­

.Ј.изацију српског језика, били су дужни да упозоре и на ово петљање око
,.босанског језика", јер је заправо посреди тсрминолошка крупница од да­
.1екосежног значаја.

Они се надају да ћс ново, донекле измењено и понешто допуњено, изда­
ње Језичког йриручника
језички йриручник

-

-

који је, на предлог новог издавача, постао Срйски

бити корисно и као савеШник најширој читалачкој пу­

б.lици, а не само телевизијским и радијским посленицима, за које је прво­
битно био писан. И првобитно издање имало је ваљаног одјека не само

1991.

него и потоњих година и изван телевизијских и радијских кругова,

чеђу гледаоцима и слушаоцима сада много бројнијих станица које занима

.:тандардни језик

као целина, као језик културе и свега јавног живота, усме­

:юг и писменог. Таквом одјеку надају се и овог пута.

У Београду, средином новембра

2003.

г.

Бранислав Брборић

Иван Клајн

9

Бранислав Брборнli

О. СТАНДАРДНИ ЈЕЗИК И ЈЕЗИЧКИ СТАНДАРД
Актуелне ретроспективе

1.

Пре двадесетак година разговарао сам, у ширем друштву, с једним

сплитским сощюлогом који је, како се тада говорило, важио за човека ју­
гословенске оријентације, па ипак критички настројеног према владајућој
идеологији и политици. Био сам скоро две деценије млађи од њега и с њиме
сагласан у томе да (бивша СФР) Југославија има смисла и да би, упркос ду­

биозним околностима њеног настанка и чињеници да је била октроисана,
њено очување могло бити корисно свим народима који је чине. Нисмо се

слагали у језичком питању: он је био сумњичав према мојој тези да је "Ју­
гославија йриродна заједница, јер две трећине њеног становништва имају
исти стандардни језик, којим се на добровољној основи, кад је неопходно,

с:~уже и Словенци и Македонци те припадници бројних народности".l
1 У земљи nобрканих категорија nод термином "народност", од

1967, разумеване су и
VOiker-

нацrюналне мањине, с матицама у најближем суседству, и еШничке груйе (нем.

schaften),

различитог,

na и

древног етничког nорекла, какав је случај нnр. с Ромима, данас

распршеним широм Евроnе. Националне мањине, па и једна етничка група

-

Русини, пре

.:вега у Војводини, уживале су nрава и nовластице изнад уобичајених евроnских стандар­

.:а. Арбанаси на Косову и Метохији били су, већ од те,

1967.

године, почашћени аутоно­

Ч1tјом која је у неколико nотоњих година nрерасла у парадржаву, с овлашћењима равним
~:а.акој републици, изнад оних што су nриnадала ценШралиој Србији, која формално није

:4f..la

ни република ни аутономна nокрајина, а с покрајинама је била само формално, али

=-=и фактички,једна од шест реnублика, федералних јединица СФРЈ. Мада је Устав СФРЈ

:-i!V пун језичких

и других "заштитних" одредаба, савезне језичке nолитике није било, а

~на nолитика слабо се котирала и у другим сферама јавног живота. Устав бивше СФРЈ

• ; њ1tме неусклађени устави реnублика и двеју nокрајина, које су само формално биле у
_~..--=-шву Србије, уоnште нису nримећивали "унутрашње мањине", ни у оnштој ни у језичкој
:с:;пиuи. Тако се могло догодити да "народности" буду разлог за nостојање двеју noкpajи­
t:.l

.:.1.wo

у Србији па и разлог за "уздизање" тих nокрајина на ранг стварних (кон)федерал­

ьt:>_ :~.111ниuа. У свему томе особито су лоше nрошли Срби у БиХ и Хрватској, у којима је
-ьг.:{lе бн.1о разлога за nокрајине, ништа мање него у Србији. Срба у Хрватској било је,

1945,

~ него "матичног народа" у Црној Гори ("разврстаног" у Црногорце и Србе) и знатно
ВtUJJo: него Арбанаса у Србији, а уставна одредба о срnском језику у Хрватској, утврђена
~ века касније

(1972), 18

година у континуитету гласила је "хрватски књижевни

11

Бранислав Брборић

Сплитски социолог, као и многи тадашњи социолози и филозофи,
имао је живу трансрепубличку и трансетничку комуникацију, није се преви­

ше разумсвао у (со цио )лингвистику а као да је много тога знао о зачепљено­
сти канала здраве, колегијалне комуникације међу лингвистима, нарочито
на релацији Београд-Загреб, која је и пре и после Титове смрти добрано

свсдочила о дубљим друштвеним сукобима у СФРЈ. Уопште узев, потце­
љивао је интегративну вредност српско-хрватског језичког заједништва,
јер је боље од менс разумео у којој мери шкрипе полуге заједничког живота

на љеговим другим пољима. А можда је боље од мене и слутио да се нашој
тада заједничкој држави ближи крај и да јој језичко заједништво не може

много помоћи. Стварно језичко заједништво четирију од шест "признатих"
народа није могло помоћи да благостања и напретка буде у привреди, по­
литици, култури и другде. Није могло помоћи ни

1941. године,

када је број

признатих нација био двоструко мањи, само три (Срби, Хрвати и Словен­
ци), с два језика, срйскохрваШским и словеначким.

2.

Премда по првобитном образовању англиста, у то сам време

посредно након смрти Ј. Б. Тита

(1980),

-

не­

првог и јединог вође ДФЈ/ФНРЈ/

СФРЈ, тј. бивше Југославије, увек с удвојеним атрибутом (демократско­
-федералним, федерално-народним и социјалистичко-федералним)- за со­
бом имао петнаестак година интензивног упознаваља са српскохрватском

језичком и културном стварношћу, дијахронијском и синхронијском. Имао

сам и невелик број објављених радова о тим темама. Примећивао сам да се
наше народно и државно јединство (у идеолошкој равни "братство и једин­
ство") све више назива заједништво.м (енг. еквивалент
суживоШом (енг.

coexistence),

togetherness),

па и

без одговарајућих израза у немачком и дру­

гим језицима. Добро сам разуме вао у којем је смислу срйскохрваШски језик

-

називан још хрватскосрйскшt, хрватским и/или срйскшt, те босанско­

херцеговачкшw стандарднојезичким изразом

систем,једанјезик (а

single

-

један стандарднојезички

/angиage 1 one langиage,

eine Sprache),

у којем

смислу и није јер је подоста варијантно разуђен, на чему се у Загребу много
више инсистирало него у Београду, па и то у којем је смислу значајно шта се
с тим језиком збива у Сарајеву. У тадашњој Црној Гори само се један чо­

век највишег научног звања- стеченог у Загребу на једној литератолошкој
језик" (до

1990).

Положај Муслимана и Хрвата у БиХ био је "олакшан" коалицијом су­

nротстављеном Србима, који су nрве две деценије nосле Другог светског рата, будући даје
њихово учешће у nобедничкоме nартизанском nокрету било неуnоредиво веће, "уживали"
у БиХ nривид nартизанске супрематије, мада је тоталитаристички оквир система мало др­
жао и до људских и до национаЈЈних права. Све у свему, ко је био без етикете "народ" или

"народност" и без "своје" репубЈЈике/покрајине -тај је могао доживети порицање сваког
идентитета и интегритета, односно њиховог nривида у задатом једнопартијском систему,
с "плурализмом самоуправних интереса".

12

О. Стандардни језик и језички стандард

темИ- јављао, а и данас се јавља, с радикално сецесионистичким тезама о
вишејезичности истога стандардног језика, далеко од ма какве разложне

( социо )лингвистике.

Иначе, све друго у јавном животу Црне Горе било је

(а и сада је) мање-више у складу са српском интегралистичком традици­
јом, мада разглобљеном природом друштвеног и државног поретка након

1945.

године.

У то време сам већ сасвим добро докучивао како се догодило језичко
јединство Срба и Хрвата, двају народа с прилично различитом културном
традицијом, јер сам био ишчитао подебелу количину књига и текстова по
часописима и новинама, старијих и (нај)новијих. Чудио сам се, на пример,

понеким хрватским ауторима који су виделијединство тзв. језика дијаси­
сШема (с три-четири наречја и с мноштвом дијалеката, поддијалеката и го­

вора, понекад толико различитих да је споразумевање битно угрожено ),
а..тш су оспоравалијединсШво стандардног језика, мада је оно у комуника­
цији било понешто отежано само мноштвом терминолошких разлика у
многим научним и стручним дисциплинама. И чудио сам се, поодавно,

Михаилу Стевановићу, челном српском лингвисти трећс четвртинс ХХ ве­
ка, како није видео "варијанте" и зашто их је сводио на "неке лексичко­
-стилске разлике" (Стевановић

1964: 195-226)

кад их има на свим нивоима

стандарднојсзичке организације, односно структуре. Добро сам разумео и
потребу за новијим појмом и називом стандардни језик, чији је смисао ва­
.ъано аргументован код Далибора Брозовића

3.

(Brozovic 1970).

Питао сам се и тада, још помало несигурно и бојажљиво, како се до­

гщила стандарднојезичка конвергенција Срба и Хрвата, а није нпр. Чеха и
С.1овака или Руса и Украјинаца. Знао сам, наравно, за три књиге из послсд­

ње деценије

19. в. које су ту конвергенцију озваничиле (Broz 1892, Maretic
1899, lvekovic-Broz 1901). Биле су то књиге хрватских "вуковаца"- све

:-ри настале после Берлинског конгреса и аустроугарског запоседања БиХ
;t о~1аска Турске с тог простора

(1878)-

чије је "странпутице" много де­

::енија касније ревидирао својеврсмени челни човек хрватске лингвистике

-~у.1свит Јонке

(Jonke 1964).

У тим се књигама, у настојању да се сiliранйу­

:::ще одрешито и уверљиво оспоре, огледало више хрватских језикослова­
..:2. у наредних петнаестак година (нпр.

Vince 1978, Brozovic 1978. и 1980,
1986 [1974, 1978]}, али и књижевних историчара, односно литерато­
~·~::-з (нпр. Pederin2 1977: 146), па и истакнутих политичара (нпр. BakaricЗ
:. --: 337-338).

~:iёic

.. Zaдnjavci ", Jtioci i
jest dugujemo li mi Hrvati uopce jos nesto Karadzicu,
...:·~р srpska nauka о knjizevnosti prikazuje preporoditcljem ne sашо srpskim nego i hrvatskim,
:

Наводим један карактеристичан одломак из Педер и нове књиге

,..,.p.·..:i: •. Pitanje koje se sada

nашесе

13

БраниславБрборић

Спремајући се за скуп у Бечу, без икакве намере да се подсећам на Беч­
ки књижевни договор

(1850) двојице српских и петорице хрватских препо­

родитсља, којима се придружио тада чувени словеначки филолог Франц
Миклошич, о чему је у новије доба опсежније писао хрватски лингвиста
Златко Винце

(Vince 1978: 273-281)- јер

тај договор о једном народу (без

именовања},једној књижевносШи иједном језику и није био битан за пото­
ње српско-хрватско стакање и растакање, латио сам се поново Броз-Маре­
тић-Ивековићевих књига, више од пола века темељно важећих у хрватском
школству и језикословљу. Више него раније чудио сам се у којој су мери
ти људи били опседнути идејом да лик хрватскога књижевног језика што

више вежу за име и дело Вука Караџића и његовог ученика и следбеника
Ђуре Даничића, да га идентификују с њиховим моделом српскога књижев­
ног језика.

ucenjakom s kojim se ilirci pravo ne mogu ni mjeriti, ne uvazavajuci pri tom ni doprinos crnogorske jezicne i knjizevne kulture XVIII. st. Oni koji su kod nas prihvatili to neumjereno divljenje
Karadzicu ucinili su to, kako se ёini, najvise stoga sto nisu poznavali nego su, dараёе, omalovaZavali knjizevnu tradiciju vlastitog naroda i jezika. То је tim znacajnije ako se zna da је sam Vuk
Karadzic djelovao prije svega nacionalno, srpski."- Овај одломак узет је из Zak/jucka изложе­
ног на крају поглавља под насловом Pojam jezicnog i knjizevnog stondarda bogo/jubnog bogoslovca Stipona Margitica Jajcanina (Pedcrin: 119-147).- Бојим се да уопште није проблем
у срйској науци о књи:жевносiiiи, него је Караuића (с Даничићем) хрватска наука "узела"
за нрепородитеља, односно зауобличиiiiеља завршне фазе књижевнојезичког развоја у Хр­
вата, која је заnраво успоставила јединство стандардног језика двају народа и притврдила
"уклапање" штокавских католика у хрватску нацију. Није баш логична Педеринова мисао

да су Вукови обожаваоци међу Хрватима били истовремено и непознаваоци и омаловажа­
ваоци "књижевне традиције властитог народа". А што се тиче ,,дуга", "одуживања" или
"раздуживања", ни Караuић ни Даничић у своје време, а с њима ни озбиљна наука о јези­
ку и књижевности међу Србима, нису се, после

1945, трудили

да Хрвате оптере~ују неде­

ликатним nитањима, чак ни оне што се толико 1руде да Црногорце "заштите" од народа
чијем су језгру, по сведочењу најбољих међу њима, припадали од средњег века до револу­

ције коју су извеле Коминтерна и КПЈ, њена главна филијала на Балканском nолуострву.
Ко све то није сазнао или спознао, није пажљиво nрочитао ни оно што су говорили и писа­

ли хрватски вуковци, нити пак много тога што су nисали други nосле њих

-

и у Хрватској

и у Србији. Или је прочитао, али културноисторијске чињенице у nолитичким борбама мало

кога занимају.

з Више сам пута у својим текстовима цитирао чувену Бакарићеву реченицу: "Сви ми
смо знали да Црногорци говоре српски, међутим, nоказује се да говоре црногорски"

karic 1978 (1977]: 337-338). У

(Ba-

истом контексту Бакарићје споменуо и "босански језик", ко­

јем се наводно прибегло кад се видело да Срби у БиХ не чине већину. Тада Бакарићева

"социолингвистика" није изазвала никаквог јавног одјека ни у Црној Гори ни у БиХ, ни
nохвалног ни nокудног. Тај човек је био моћан а Тито још жив. Време за такве социолин­

гвистичке "nродоре" није било сазрело. Заnраво, Бакарић је био "nророк" времена које ће
доћи после Титове (мај

1980) и његове смрти (фебруар 1983), кад се све у
2001 [1999]: 39-40 [348-349]).

зано распадати (исн. Брбориh

14

СФРЈ стало убр­

О. Стандардни језик и језички стандард

"Sto se prvoga dijela tice, ја sam izradio pravila u glavnome prema nacelima,
kojih se drzao Vuk i Danicic, а samo gdjesto odstupao sam od njihova pisanja"
(Broz 1892: Ш). Назвавши свој правопис хрватским и описавши у предго­
вору меШеж који му је претходио док се није схватило да је и за Хрвате

најбоље приклонити се Вук-Даничићевим

,,nacelima fonetickog pisanja", И.
Броз је устврдио да је љегов "pravopis skladniji mimo svaki drugi pravopis,
koji је ikad Ьiо u hrvatskim skolama" (Broz 1892: III). И нимало се није коле­
бао око његовог једночланог назива, хрватског (мада у њему нема лексеме

језик), што је вероватно било у складу с тада и дуго пре тога владајућом
теоријом о ,једноме политичком народу" у Хрватској. Броз се, наравно,
одмеравао према

Og/edu Ђуре Даничића, објављеном у Загребу 1878. г.
tDanicic 1976 [1878]), чији су аргументи и даље доживљавали отпоре мно­
гих појединаца у хрватској култури, "ali njihovo opiranje Ьit се kod mladega
nar-aStaja hrvatskoga zaludno" (Broz 1992: IV).

4. У приклањању Вук-Даничићевом учењу и књижевнојезичком обрасцу
.IВОјице српских језикословаца, и то на терену много важнијем од право­

:пtсног, још је непоколебљивији и заноснији био Томислав Маретић, који
у

Predgovoru (Maretic 1899: 1-VI), Pristupu (Исто: 1-8) и изворима, тј. Dje.'ima. iz kojihje иzimana grada za ovu knjigu (Исто: 700, на крају књиге)- и
зе спомиње никога другог и ништа друго до те српске ауторе и љихова

.1е.1а. У наслову Маретићеве
зазиви

Gramatike

hrvatski ili srpski jezik,

и наслову споменутог

Pristupa wzu, стоје

"уједиљени" раставним везником

.-~.:~ан поред другог, и то редоследом који даје предност Хрватима, у Хр­
з.·пској (и Аустроугарској) већемјужнословенском народу, дакако без ика­
;зе двосмислице у погледу једносШи или јединсШва тога двонародног

.:рпског и/или хрватског) језика и љеговог односа

"prema drugim srodnim

~zicima".

5.

Ни Фрањо Ивековић, Брозов ујак- у своме великом двотомном реч­

~~·.:у (састављеном после Брозове смрти
3:--ковога Срйског рјечника из

1852, с

1893),

првом већем речнику након

пописаним, описаним и прописаним

·:-;:.::ичким, и не само лексичким, одредницама заједничким за Србе и Хрва­

-: ~а разини књижевног, заправо, како данас кажемо, стандардног идиома
- :шје се понашао нимало друкчије у Predgovoru Rjecniku (lvekovic-Broz
:.: :: Ill-IV). Већ у првој реченици ујак истиче улогу свога покојног нсћа­
;:::1 i!зана Броза, који је, "s namjerom da napise rjecnik Hrvatskogajezika mno;-: : .. ] godina skupljao gradu za nj iz svijeh knjizevnih djela Vuka Karadzica i
~·.::- Danicica" (чије име не исписује Ђуриним латиничким D, него дигра­
••. \( Gj ). У симболичкој равни, код Ивековића пада у очи само латинички
.::!~\f gj - коришћен приликом ексцерпирања грађе па се није могао са­
.:r:-Ю[авати с Pravopisom и Gramatikom, где иначе стоји монограм d- и,

15

БраниславБрборић

наравно, изостанак српског имена у називу
изворима на крају књиге

Rjecnika. Ни у двостраничним
{lzvori pismeni ovome rjecniku)- којих има 77-

не спомиње се готово нико други нити ишта друго осим Вука Караџића и
Ђуре Даничића и њихових дела, изворних или сакупљених, преведених и
иних, укључујући и њихов превод Светог Пuata старога и новог завјета.
Ипак, између

11 тачака Predgovora овоме речнику, ваља цитирати тачку
10: "Ovo djelo moglo Ьi sc zvati i rjecnik Srpskoga jezika, i da su ga napisali
SrЬi, jamacno Ьi se tako zvalo, ali је ро jednakom pravu ј ро samjm nace1jma
Srbalja Vuka Karadzjca (Srb. ј Hrv. 6) i Dura DaniCica (Dioba 5) ime rjecnik
Hrvatskoga jezika, jer su ga spisa1i ј na svjjet jzdali Hrvatj. Njje se dometnulo
ili Srpskoga, jer taj dometak ne Ьi zadovo1jio nj jednoga SrЬina а ozlovo1jjo Ьi
mnoge Hrvate, а ј SrЬi ne Ьi dodali ili Hrvatskoga. Braca ka' ј braca" (lvekovic-Broz: V).
6.

Сами хрватски вуковци били су релативно елегантни и фактољубиви

у саопштавању извора које су користили, начела којих су се држали и закљу­

чака које су изводили. У потоњих сто година

-

од којих је седамдесетак

проведено у околностима свеукупнога заједничког српско-хрватскога др­

жавног живота

-

било је и сарадње, и заједништва, и слоге, и споразуме­

вања, али је много више бивало разлика, спорова и разлаза мотивисаних

околностима изван логике самог језика, да и не говоримо о прећуткивању
или пренаглашавању појединих збивања у језичкој и културној повесници,
те о узајамним увредама и дисквалификацијама.

7.

Кад је реч о језику, а он вазда трпи судбину политичког живота наро­

да, у последњој деценији

19.

века све, или готово све, било је у знаку кон­

вергенције; а у последњој деценији

20.

века- изван самог језика, упркос

његовој истости на стандардном нивоу, све се извргло у дивергенцију, рас­
кид и разлаз у околностима крвавог и рушилачког међусобног рата. Такав
сукоб и баш такав (ратни) разлаз

(1991-1995),

који су деценијама призива­

ни језичким споровима, имали су бројних унутрашњих и спољних узрока,

у које овде није могуће ни овлаш улазити. Српско-хрватско сукобљавање,
и у језику и око њега, било је утолико заоштренијс уколико се збивало у
додатно усложеном државно-националном контексту, с још две инојезичке
нације, словеначком, подоста старом, али под Хабзбурговцима политички
расцепканом (с релативно јасном и утврђеном језичко-територијалном
границом према Хрватској), и македонском (насталом као последица
давнашњега српско-бугарског националног разлаза), али и с две нове,

истојсзичке, "титовске" или "социјалистичке" нације, с црногорском и .му­
слZLнанском.

Од потоњих двеју, прва је проистекла из српскога етничког језгра на
делу средљовековне српске државе, најкасније палом под Турке (крајем

16

.

О. Стандардни језик и језички стандард

15.

века). То су Црногорци (који се, и у Црној Гори и изван ње, после

1945.

године, бар декларативно, деле на Србе и Црногорце, на "воће и јабуке",

како би рекао, и написао, Слободан Реметић [Реметић

-

1997: 12], да "бостан"

декларисане "Југословене"- оставимо по страни), "признати" као оде­

;nп национални корпус на крају Другога светског рата, а у идеолошкој
пројекцији Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и петнаестак година
пре тога. У језичком и општекултурном погледу, они се нису исказивали
као реално самостални субјекат па их у овом раду често наводим у синтаг­

~ш Срби с Црногорцима, мада је покаткад реалнија синтагма Срби с Црно­
горцима и без њих, јер се ипак не ради о величинама које би Србе битно

увећавале или смањивале, него је посреди фактичка историјска релација,
која се у науци мора уважавати. А друга су "Муслимани", мешовитог, у
највећој мери словенског и тек понешто несловенског (османлијског), за­
~е.lо претежно српског порекла. Они су "признати" као засебна нација под
1'онфесионалним именом крајем 60-их година (пошто је одлучено да се
бивша СФРЈ конфедерализује а можда и "раздружи" кад се за то створе по3С.ъне међународне околности), али тек од краја

1992. г.- самоназвани ет­
(1991-1992), у језику и изван њега,
почетка 21. века (2000-2002), поштедело је ет­

~-.ни~юм Бошњаци. "Раздруживање"

i:Oje

се вукло до краја

20.

и

:.;~језичких бура и ратних страдаља само Словенију, док су се Србија с
:Јрншt Гором

(1998-1999)

и Македонија

(2000-2001)

нашле у ратном су­

:;.:.:обу с Арбанасима изван Албаније, кад су сви поверовали даје рат на Бал­
;.:...1у завршен Дејтонско-париским споразумом (крајем

1995},

који има и

_:;:-АЗвноправних, и нациотворбених, и стандарднојезичких последица. Тај
.:::л-.р:ву't оверио је, и међународним печатом потврдио, успостављаље
~ наuије у БиХ, чији је праизвор у османлијском освајању словенског
_=·:-з и јужне (делом и средње) Европе. Муслимани су, релативно срећно

;;lllo )названи

Бошњацима, потражили уточиште и у оделитом језичком

·-=~нnпету, по претежном мишљењу и Срба и Хрвата- на погрешан на­
.,~:!. у асиметричном и стога неодрживом називу- "босански језик", збу­

'= >_- уће~1 и забрињавајућем.

8.

Без ових, "претходних", напомена, које су се можда и превише оду­

..-:;._-:е. тешко је недовољно упућеном а радозналом добронамернику и здра­

=·. ч:;t.:.lитс.ъу разумети "Актуелна питања језика Бошњака, Хрвата, Срба и
--;"~ropaua .. , како је гласио наслов скупа одржаног у Бечу крајем септембра

: •:: Свој поглед на савремена "актуелна" питања покушаћу да изложим у
- ,;:-.с.:на четири одељка овог поглавља, од којих ће прва два и четврто бити
;~..з \).] овога, али сам сматрао нужним да понешто рекнем и о нечему
.:..:.-:: би пре.1стављало ретроспективу, која је такође актуелна и далеко од
- : с1 .ЈЗ би б1L1а ваљано вреднована.

17

Бранислав Брборић

Актуелне реалије

9. Српскохрватски језик4 - успостављен и као појам и као назив изван
Србије и мимо Срба, првенствено вољом стратега хрватскога националног
покрета- постао је један стандарднојезички систем знатно пре настанка
Краљевине СХС

(1918) 1 Краљевине Југославије (1929), учинивши ту државу

природном комуникацијском заједницом по уобичајеном европском обра­
сцу. Упркос свему што се десило с њим и око њега у

20.

столећу, упркос

дакле сложеним социолингвистичким и психолингвистичким приликама

кроз које је пролазио, тај језик је и данас, премда сви говоримо о "распаду

српскохрватске стандарднојезичке заједнице", и постојећи, иједан, и једин­
ствен језик (енг. а

single language,

нем. можда

die Einzelfertigungssprache).

Наравно, такав је само у своме општеприхваћеном стандардном виду. Због
једности и јединствености стандардног идиома, у свеукупни језички си­
стем Срба и Хрвата убрајане су све три дијалекатске групе, сва три верна­

кулара/наречја (мада се Срба, с Црногорцима, и Бошњака два од њих "не
тичу"): чакавшШина, једини чисто хрватски вернакулар; кајкавшШина (хр­
ватским наречјем постала у другој половини

17. в.), блиска словеначкомје­

зику; и шШокавшШина (и српско, предоминантно, и хрватско, и бошњачко
наречје), из које се, понајвише према гледишту хрватских језикословаца,
издвајају српски призренско-тимочки (торлачки, шопски) народни говори

-

као посебно наречје, по неким морфолошким и синтактичким својстви­

ма блиско бугарском и македонском језику. Потоњи се говори редовно
увршћују у бмкански савез, којем припадају и грчки, албански и румун­

ски језик.
4 Назив срйскохрваШскијезик данас је на простору бивше СФРЈ углавном напуштен, а
њега и друге њему сличне (хрваШскосрйски, хрваШски W!и срйски) Д. Брозовић, несумњиво

у овој тематици најкомпетентнији међу хрватским лингвистима, сматра "компромитираним"

(Brozovic 2001: 26),

што је и раније говорио. Тај се назив, будући слободан од званичних

размирица, релативно добро држао много деценија и нико га није доживљавао у значењу
хрваШски на срйски начин, као што ни његов обратни лик (хрватскосрпски) нико није до­
живљавао у значењу срйски на хрваiйски начин, а по ранијим мишљењима Д. Брозовића то
су нормална значења сложеница. Напросто, лик срйскохрваШски био је двоструко подесан:
краћи придев спреда, дужи скраја, први обележава исток, други запад, баш као у сложени­
ци индоевройски, која, уосталом, не искључује ни језике између Индије и Европе. Премда

није настао у Србији, нити је описивао потребе Срба, он је у Србији после
прихваћен и сматран ваљани м све до краја

20.

1918.

године

в. Кад су га Срби прихватили, Хрвати су га

одбили и озлогласили. То га је компромитовало. Ни скраћеница БХС (бошњачко-хрват­
ско-српски), сада популарна у иностранству, неће боље проћи: полази од најмањег к нај­

всћем, од најновијег к најстаријем, следећи редослед слова у латиници, а то је довољно да
се не прихвати. Тешко би се прихватио и обрнути смер, СХБ, јер се питање заједничког
назива, потребно у науци, а више не и у јавном животу, не може решавати скраћеницама.

18

О. Стандардни језик и језички сШандард

Ове три дијалекатске групе одавно су изложене големом упливу стан­
дардног језика, па се у стварности људи првенствено служе урбаним суй­

сШандардним говорима, мање или више удаљеним од "органских дијале­
ката" и стандарднојезичких регистара. Пишање њиховог исШраживања
йоШйуно је отворено и у србисшици, и у кроаШисШици, и у бошњакисШици.
У томе ће посла на претек имати све три гране истојезичке науке, од којих
се последња тек родила. Све су оне озбиљно запљуснуте валовима нове,
дигиталне писмености, која би могла олакшати проучавање и тих говора.

10. Стандардни језик Срба (с Црногорцима и без њих), Хрвата и Бошња­
ка ,,дели се" на три националне варијанте, које јесу и три национална (језич­

ка) сШандарда,s срйски, хрватски и бошњачки. То је један језик на целоме
свом говорном простору (од српско-бугарске и српско-македонске до хрват­
ско-словеначке границе), уређен бројним имплицитним (из одавно прихва­

ћеног система проистичућим) нормама, којима се придружују фреквентне
експлицитне норме, узусне или кодификоване, мање или више арбитрарне.
У претходном одељку покушао сам показати када су те норме, како и

у којим државноправним околностима прихваћене и код Хрвата. Хрватство

је- захваљујући вуковском, односно вуковско-даничићевском стандард­
пој езичком моделу, правописно-граматичко-стилистичко-лексикограф­
ском, пошто је претходно одбацило све чакавске (понајпре}, кајкавске (тек
средином

19.

в.) и друге штокавске књижевнојезичке моделе- релативно

.1ако интегрисало готово све штокавске римокатолике не само у Дубров­
нику, Славонији, Херцеговини и Босни него и у Мађарској, Румунији
1 Крашовани},

па и у старој Србији, на данашњем Косову (Јањево). О томе

Је у озбиљним стручним штивима развидније и отвореније писано на срп­
ској него на хрватској страни (исп. Ивић П.

1990: 103

и Брборић

2001

: 1999]: 41-42 [Wiesbaden, 352-353]), вазда с намером да се осветле културно­
историјске и нациотворбене чињенице какве оне јесу, а не да се оне, поне­
кад и на вулгаран начин, "исправе" у садашњости и у будућности (каквих
је покушаја, у најновије време, било и на српској страни, нпр. у политич­
ком памфлету Слово

1998).

s Наша језичка ситуација сада, више него раније, личи на енглеску. О нациоиалним
сiliандардима, као варијантама свеукупног савременог енглескога стандардног језика, пи­
..::ано је, на пример, у гласовитој четвороауrорској rраматици енглеског језика (Кверк

\974 [1972]),

где се као два главна национална стандарда, две главне варијанте, узимају

британскоенглески и америчкоенглески

.;;

насловом

(British & American English). Међутим, у поглављу
Varieties ofEnglish and classes ofvarieties (Исто: 13-30) варијанте се разматрају у

:.1111рем (суп)стандардном контексту, у којем се оне јављају у различитим равнима: регио­
налним, образовним и друштвеностатусним, тематским, медијским, стилским и интерфе­
~нцијским.

19

Бранислав Брборић

Прилика је да релативно штедро укажем на те имплицитне норме, ва­

жеће у целом стандардном језику, у љеговом "безбојном просеку"

1997 [1965]: 150-151),

(lvic М.

који се остварује у сваком функционалном стилу и

под стилу:

11. Стандард(изова)ни

(ново)штокавски:

(1)

У сва три национална стан­

дарда познаје, на пример, само седам глаголских времена, чија је конјугација
истоветна, чак и кад је двострука, а двострука је нпр. у плусквамперфекту
и футуру

I

(био сам дошао

1 б[е/и]јах

дошао; доћи ћу

1 радићу,

хрв.

radit

си); на синтактичком пољу плусквамперфекат и имперфекат сасвим су пе­
риферни, док је аорист у великој мери маргинализован, осим у разговор­
нам регистру, јер их перфекат и свршених и несвршених глагола успешно
замељује; у футуру

I обавезан је

инфинитив, који се, кад негативни футур

"прерасте" у вољну синтагму, замељује конструкцијом да+ презент (доћи ћу,
нећу доћи, али нећу да дођем), а када глагол пуне предикације са суфиксом
-Ши претходи енклитичком помоћном глаголу, љегов се крљи инфинитив
изговара као целина с помоћним глаголом, и то једнако у оба стандарда,

'без обзира на то што се у српском стандарду не пише крљи инфинитив, не­
го се испушта завршио Ш (хрватски исписни ликови

mest cи,jest

си и

past

си изговарају се [мешћу,јешћу, пашћу], који се у српском и пишу како се
изговарају); футур

ll твори се

и од свршених и од несвршених глагола (ако

будем дошао 1 ако будем долазио): код првих је замељив кондиционалним
презентом (ако дођем) а код потољих је незамељив (експлицитна норма
код Хрвата фаворизује кондиционални презент).

(2)

Инфинитив је готово

увек замељив везником да с презентом: старија, па и најновија српска норма
даје му предност над претераним ,,дакаљем" (исп. Ивић П.+ З

1991: 21, 30,

32, 125-131 и Граочанкић 2002: 2), а хрватска му увек даје експлицитну
(3) Глаголски прилози (герунди, партиципи), садашљи и прошли,

предност.

једнако се творе у целом стандардном језику: првонаведени, нпр., обаве­

зним додаваљем суфикса -ћи на треће лице презента множине (несврше­
них глагола), због чега је нестандардно говорити ШрейШајући, йознавајући
и глодајући, а стандардно- Шрейћући, йознајући, глођући.

(4)

Несвршени

глаголи са инфиксалним морфемама -ева, -ива и -ова (нпр. војеваШи, ис­
Шраживати, боловати) у презенту губе ту морфему, обавезно је замељу­
јући "заједничком" морфемом -ује (војујем, исШражујем, болујем).
ома чести суфикс -лац у номинативу сингулара код бројних

(5) Ве­
nomina agentis

претвара се у -оц у свим осталим падежима једнине и множине, осим (уз

помоћ експлицитне норме) у генитиву плурала (нпр. талаца, туЖилаца,
гледалаца).

(6) Суфикс

-лац неупоредиво је распростраљенији у штокавским

народним говорима него суфикс -Шељ, с тим што су понекад замељиви је­
дан другим, али норма хрв. стандарда у најновије доба даје експлицитну

20

О. СШандардни језик и језички сillандард

предност потољем (слушатељ, гледаШељ, читатељ ), док српски стандард
потоњем прибегава ретко (обавезни су ликови: слушалац, гледалац, чита­
лац), али редовно у неким уходаним лексемама (водитељ, градитељ, йо­
кровитељ, родитељ, сШаратељ ).

(7)

Непостојано -а- код бројних именица

и придева (нпр. йас, метак, старац- миран, йрецизан, добар) обавезно је
само у номинативу сингулара, а обавезно одсуствује у осталим падежима
(осим у четвртом кад је једнак првом), док покретни вокали код придева и
придевских заменица: а (у генитиву сингулара, на пример, ваљанога, до­
брога), е и у (у дативу сингулара, нпр. томе, доброме, нашему, коме/кому)
у начелу имају само стилску вредност, па могу изостати.

(8)

За именице

женског рода на -ост у начелу важи синкретизам у генитиву, дативу, во­

кативу и локативу (нпр. строгост> строгости), који обично изостаје у
инструменталу (где строгост> строгошћу), али експлицитна хрватска
норма задржава синкретизам и у инст. синг., мада ни она није у томе апсо­

лутна; синкретизам је обавезан код именица мушког рода

-

за генитив и

акузатив сингулара ако је означено живо биће (нпр. човек> човека [гени­
тив, акузатив ]), а ако није живо биће, синкретизам погађа номинатив и
акузатив (зид> зид [акузатив]) те датив и локатив, изузев ретке али слабо
очуване акценатске разлике, на пример код именице град; иначе, где год је
синкретизам системска појава, једнако је заступљен, а где га нема

-

у на­

челу га нема (на пример, именице женског и мушког рода на -а у начелу
имају различит наставак у косим падежима једнине: жена, жене, жени,
жену, жено, женом, разуме се уз свеопшти синкретизам датива и лока­

тива).

(9) Ако иза морфема које се завршавају консонантима б и в следи со­

нант ј, у целом стандардном језику обавезно "упада" тзв. епентетско л, које

се јотује у љ (снойље, робље, Скойље, брављи, жабљи и сл.).

(10)

Суфикс

-оро код збирних бројева у новоштокавском дијалекту може гласити и -еро
(због чега му хрв. стандард даје предност), али се у изведеним именицама
на -ица и -ка јавља само -оро (йеторо//реtеrо, али йеторицаllйеШорка), док
је код именица са суфиксом -ац алтернација обавезна (о> е) у целом ех. је­

зику (чеШверац, йетерац, сед.мерац, десетерац).

(U)

Многи предлози (на

пример, на, у, међу, йред, йод) изазивају алтернативну рекцију у целоме
стандардном језику зависно од глагола који им претходе: ако су глаголи
кретаља, следи предлог с акузативом (слично нем. јез.), а ако нису, следи

предлог с локативом или с инструменталом (йети се на брдо 11 бити на бр­
ду, ићи у школу 11 бити у школи, ићи међу људе

11 бити међу људима, изи­
ћи йред кућу 11 седети йред кућом, стати йод стреху 11 стајати йод стре­
хо.w). (12) Бројеви од 1 до 1000 истоветни су у целом стандардном језику,
с тим што су хиљада и тисућа, њена репрезентативна стандардна иначица
код Хрвата, заправо именице, а не бројеви, које се у једнини обично јављају

21

Бранислав Брборић

у акузативу. (Небитно је што у големој већини народних говора у Хрвата
преовлађује хwьада [wьада, ијада], врло честа и у њиховом књижевно­
уметничком стилу. Тисућа, такође постојећа у српској књижевности, не
улази у српски језички стандард.)

12. Задржао бих се на апостолском броју (12) упозоравајући на то да би
се дало навести небројено мноштво сличних примера. Разуме се, уопште ни­
је спорно да стандарднојезички систем често нуди варијантне могућности, ко­
је се у националним стандардима стилски диференцирају или се међусобно

поларизују, или се везују за нека територијално-дијалекатска и културолошка
обележја, што вреди од фонологије до синтаксе, семантике, стилистике и
фразеологије (на пример, екавице има само у српском језичком стандарду,
а ијекавице у сва три; лексичке разлике су бројне и разнолике, без обзира на
то што често нису посреди потпуно друкчије речи типа воз//влак, него лек­
семе уразличене на више начина: помоћу друкчије фонеме, или друкчије

морфеме, или помоћу ужег или ширег значењског поља

-

Кийар//Сiраr;

Kpишi/Kreta; варварин//ЬаrЬаriп; йeтopollpetero; тачка//tосkа; кo//tko;

co//sol;

студенткиња//stиdепtiса; йромет [само робно-новчани]

11 promet

[и знатно шири од робног, у срп. значењу речи саобраћај]; у српском је
стандарду лична карта, а у хрватском

osobna karta,

али у оба лична гре­

шка [нпр. у кошарци]; у оба стандарда коегзистирају пасиви [то ће биШи
урађено, дете је рођено] и тзв. безличне повратне конструкције [то ће се
урадити, дете се родило], али се у оба стандарда предност даје безличним
конструкцијама [уз понекад и њену искључиву предност: како се то каже
у нашем језику не може се, не барем у истом значењу, преиначити у како

је то казано у нашем језику]; у српском се каже и вуци сити и козе на бро­
ју, а у хрв. и вук сит и коза цијела; и тако даље). Много кад су разлике ап­
солутне (никад воз, увек

vlak, и обрнуто) или сасвим релативне, на пример,
t изостаје, или вo//vol, али у косим падежи­

кo//tko, али у косим падежима

ма обавезно је л. И тако даље. Разлике овог типа могу се и умножавати и
смањивати, али ће увек бити знатне. Какве год биле, оне могу имати вели­
ку симболичку (манифестативну), али малу комуникацијску носивост. Ко
воли сличности и истости, не мора се нимало трудити да би их откривао.

А ко воли разлике, на њих ће ређе наилазити, али нимало ретко.

13. Често

се каже: језик се стално развија и мења. Међутим, кад је реч

о системским обележјима његовим, која су уређена имплицитном нормом,
ту се заправо ништа не мења нити "развија", осим можда на дужи рок. Кад

је реч о лексици, на пример, која јесте у језику али је и изван њега, она се
доста мења, јер се мења предметни и појмовни свет: стално се понешто
маргинализује или актуелизује, отпада или ишчезава, а стално понешто

придолази, почесто из увоза, из других језика, с готово обавезним фоноло-

22

о. стандардни језик и језички сшандард

шко-морфолошким прилагођавањем, без обзира на то да ли се и "преводи"
(што се у хрватском стандарду, на пример, много чешће чини него у срп­

ском) или се уз понешто адаптације задржава. То се не може рећи за син­
таксу, стилистику и фразеологију.

Статус националних стандарда и њихове симболичке функције

14.

Ваља се у овој прилици подсетити данас општеприхваћеног стано­

вишта даје стандардни језик аутономни видјезика, увек нормиран и функ­
ционално поливалентан (исп.

Brozovic 1970: 28),

те да је он свестрано

вредни инструмент модерне цивилизације, која је првенствено урбаног ка­
рактера (Исто:

45).

Данас је на простору бивше СФРЈ мање-више неспор­

но да националне варијанте стандардног језика за конкретне националне
заједнице имају исту вредност као засебни стандардни језици за оне нације
које се таквим језицима стварно служе. Ако је у овом контексту, у присту­

пу овдашњој стандарднојезичкој проблематици, штогод спорно, онда је то
оцена да су само месни говори конкретни идиоми (исп.
а да су варијанте нашега стандардног језика
циони облици (исп.

Brozovic 1980: 51-52).

-

Brozovic 1970: 12),

њени конкретни реализа­

Наиме, сваки је језички идиом

апстрактни систем знакова који се остварује у говору те је због тога теори­
ја о конкретности језичких идиома

15.

неодржива.

-

У свему овоме мало је уистину актуелних ствари, јер отворена пита­

ња у трима језичким стандардима бивају и биће различито и разликовно ре­
шавана. Ако се разлике међу трима стандардима и око њих буду прекомерно
умножавале, нико неће имати, нити данас има, нарочите користи. Много
актуелних питања може се појавити у школству, нарочито онде где оно, из
било којег разлога, не може бити етно-језички, односно етноваријантно
разлучено, што у мањим насељима у етно-језички разноликим срединама
није редак случај. У лекторатима нашег језика по свету мало ко има да пла­

ти три оделите наставе, разрешене по језичковаријантним, књижевним и
културноисторијским шавовима. Ако се настава организује на или за сва
три језичка стандарда засебно, у исто време и на истом месту, али и неза­

висно од тога, требало би да лектори

-

без обзира на то који им је "родни"

језички стандард и какав им је идиолект- буду оспособљени да даду ком­
петентну и поштену информацију барем о томе да српски, хрватски и бо­

шњачки језички стандард представљају један стандардни језик и да објасне
зашто је то један језик, те да не скривају какав је 11 који је језички стандард
у њиховом излагању и у штиву који се студентима предочава. Откако је за­
снована и трећа стандарднојезичка варијанта, бошњачка, те откад су се

23

Бранислав Брборић

"потпуно" осамосталиле српска и хрватска, варијанте се ·мало спомињу,
јер су оне (п)остале национштијезички стандарди, који се промовишу и
као засебни стандардни језици, премда то нису, нити је разматрање ствар­
не проблематике језичке варијантности сада превише актуелно.

16. Хрватски и српски стандард развијају се, као и досад, са свом систем­
ском истоветношћу те с потенцијалима и склоностима што првонаведсни
чине различитим и разликовним спрам другонаведеног и обратно. Ослобо­
ђена од обавезе да се, због очувања српске културне целовитости, помни­

је стара о међунационалном заједништву

-

како се поступало у бившој

СФРЈ, у којој је добра четвртина српског народа, без икакве аутономије,
живела у Хрватској и БиХ

-

српска лингвистика није више склона да на­

глашава међунационално стандарднојезичко јединство или заједништво,

на шта је била присиљена у бившој СФРЈ, у којој су већине биле опуномо­
ћене у свему и свачему, а мањине често обесправљене у основним својим
правима (изузев у Војводини, северној покрајини Србије). И у земљи и у
свету, и у школству и у јавном животу уопште, данас је нужно превредно­

вати ранија гледања на вишенационални истојезички комплекс и утврдити
нове погледе и културне стандарде. Системска истост двају језичких стан­

дарда није се нимало изменила, нити је постала "бившом", а још је мањс
угрожена међусобна разумљивост двеју, сада трију, стандарднојезичких

варијаната, трију националних језичких стандарда, односно "трију језика"
(и с наводницима и без њих). Додуше, воде се расправе о међусобној разу­
мљивости као критеријуму истојезичности двају па и трију националних

стандарда и о (не)оправданости одбациваља заједничког лингвонима (исп.

Kordic 20011, 20012 и 2002, као и Grcevic 2001 ), те о прагматичким пробле­
мима који се јављају у школству и јавном животу, првенствено у БиХ и
Хрватској, али и изван њих, с обзиром на решавање маљинских питања. Те

расправе, па и најактуелнија од њих, Кордић-Грчевићева,б корисне су
онолико колико се воде у толерантној, науци примереној, атмосфери, а
6 У лингвистичкој кроатистици у време бивше СФРЈ ретко су вођене бурније унутра­
шње расправе. Фронт таквих расправа био је деценијама отворен према лингвистичкој
сербистици. Да су се прилике у томе измениле, сведочи ова рас11рава, у којој су, непосред­
но, укључени још неки хрватски лингвисти (Винко Грубишић и Леополд Аубургер) а по­
средно и они из прве поставе (Далибор Брозовић и Стјепан Бабић), као и низ страних, пр­
венствено аустријских и немачких језикословаца

Lehfeldt

(Wingender, Metzler, Clyne, Kristophson,

и др.). Та расправа сведочи о томе да унисона становишта, поготову екстреми­

стичка, укључујући и она о српском језичком унитаризму (нсп.

Kordic 2002: 246-248), нема­

ју неподељеног упоришта ни у земљи ни у иностранству. Штавише, прича о унитаризму,
изворном (из друге половине

другој половини

20.

19.

века, а особито на његовом крају) и потоњем (у 11рвој и

в.), има сасвим друкчији садржај, саображенији с реалним збивањи­

ма него с идеолошким флоскулама и националистичким застрањивањима.

24

О. Стандардни језик и језички стандард

некорисне ако се у њих уносе "аргументи" још нестишаних политичких
страсти, подгреваних понекад и неспретним интервенцијама међународ­
них чинилаца, нарочито у БиХ, о чему после.

17. Чини

се даје у овом часу много већа заинтересованост не само полу­

упућених лаика него и људи с одговарајућим научним и универзитетским
звањима да се баве симболичким функцијама језика, потискујући и занема­

рујући комуникацијске, мада "бивши" српскохрватски

-

с његових седам­

наест(ак) милиона родних говорилаца (нема свежих пописа становништва у

СРЈ, РХ и БиХ, или нема обрађсних података, нити пак оних о броју људи
који су изван матичног говорног простора, да би се навео прецизан број)

-

потоње чине значајним европским и четвртим (по квантитативном ран­

гу) словенским језиком, после рускога, украјинског и пољског (исп.

2002: 249).

Kordic

Број изворних говорилаца ових језика надмаша "наш језик"

двапут (пољски), трипут (украјински) или више пута (руски). Док је толи­

ко актуелна брига за национални језички стандард, тј. за симболичку је­
зичку раван, мало коме пада на памет да у будућој уједињеној Европи, на
пример у другој половини овога или почетком идућег столећа, реалан ко­
муникацијски положај појединих језика

-

може немало зависити од тога

колико су поједини од њих велики, односно мали.

Статус "српскохрватског језика" (с наводницима и/или без њих) као
целовитог ентитета данас је од сасвим мале политичке и уставноправне ва­

жности на простору бивше СФР Југославије, без обзира на културноисто­
ријске (постоји више од

150

година) и научнотеоријске или прагматичке

предности сложеног лингвонима. Двочлани назив постоји, заправо, још са­

мо у Уставу Републике Србије из

1990.

г. (Устав РСб

жбеној употреби језика и писама у Србији из

1991), који ће вероватно
2004. или 2005.
18. И

1991.

1990) и Закону

ослу­

године (Језички закон

бити замењени новим током наредних година,

пре распада СФРЈ

1991. године, стандардни језик Срба (с Црногор­
1992. године- Муслимана, с великим почетним
стандардном новоштокавском) - био је полицентрично

цима), Хрвата и Бошњака (до
словом у целоме

нормиран. Данас је његова полицентричност сасвим блиска оној коју сле­
.:tе велики европски, ваневропски и светски језици

-

енглески, шпански,

немачки, француски, португалски и италијански (исп.

Kordic 2002: 238).

Његова полицентричност и варијантност постојала је и пре модерних со­

uиолингвистичких теорија, све време откад је вуковски модел српскога
књижевног језика прихваћен и у Хрватској, док у БиХ и Црној Гори и ни­
је било у изгледу, а још мање на располагању, других стандарднојезичких
модела осим вуковског.

25

Бранислав Брборић

19. Тај

вишенационални језик- данас с четири званична назива ( срйски,

хрватски и бошњачки, односно код Муслимана!Бошњака- "босански", али
потоњи у значењу национални језички сШандард Бошњака)

-

има статус

службеногјезика у три државе с међународним признањем (СРЈ- Србија и
Црна Гора, Република Хрватска и Босна и Херцеговина). Додуше, синтаг­
ма службени језик оверена је само у Хрватској и, однедавна, у уставима

двају ентитета у БиХ, Федерације БиХ и Републике Српске (RepuЬlic

of

ScrЬland, RepuЬlik SerЬland), док се другде обично користи 4-члана синтаг­
ма- језик у службеној уйоШреби. Статусу овог тројезика, тј. троназивног

језика (с неизвесним изгледима да постане четвороназивни), смета нејасноћа
правно-политичких односа, првенствено у СРЈ и БиХ, где засебни језички

стандарди немају карактер државних језика, за разлику од Хрватске, где је
синтагмахрваШскијезик, и пре распада СФРЈ, задобила карактер државног
језика. Срйскијезик (парадоксално!), као језички стандард српског народа
у Хрватској, на путу је да стекне својство заштићеног мањинског језика,
које му је у њој, за бивше СФРЈ, било ускраћено још

1972. г.,

премда су Ср­

би били конститутивни народ.

Јасноћа нових односа и у домицилу и изван њега

20. Да јасноће међусобних односа трију истојезичких националних стан­
дарда и њихових колективних говорилаца!корисника нема ни на матичном

простору, у домицилу, у матичним земљама и/или државама- познато је
и лаицима, а камоли полуупућеним или упућеним људима од струке. Када

би било правно-политичке јасноће у домицилу, било би је и изван њега, у
иностранству, у тзв. међународној заједници, политичкој и научној, која се
можда тек успоставља као европски, транснационални, а у даљој будућности,

вероватно, и као трансконтинентални, тј. глобални или планетарни органи­
зам, с каквим-таквим, засад нс и јасним, транспарентним, правилима игре.
Те јасноће сада, и засад,

-

нема. У овом поглављу свог рада покушаћу да

дадем скроман и сажет прилог тој јасноћи, употпуњен трима подужим фу­
снотама.

Оно што је јасно јесте чињеница да су се Срби, Хрвати и Бошњаци (ов­
де наведени по бројности и по етногенетској хронологији, а не абецедно
нити азбучно) конституисали не само као три оделите етноконфесионалне

заједнице него и као нације.? То је данас јасно не само кројачима наших

7 Да још нешто, и овде, кажем о Црногорцима, чији је значај и у оквиру срnског на­
рода и изван њега, увек надилазио њихово бројно стање. У овој nрилици је nонајбоље да

26

О. СШандардни језик и језички сШандард

националних срећа, да не кажем судбина, домаћима и страним, него и не­
поправљивим југоносталгичарима и често збуњеним и слуђеним домаћим

политичарима, били они с визијом ближе и даље будућности истојезичких
јужнословенских народа или без икакве визије.
Да су те три нације- чији су преци језички најпре сједиљени преко
усменога новоштокавског фолклорног коинеа, понајвише српског, што га
је Вук Караџић уредио и "описменио", иједнога стандардног језика, не са­
мо српског, утемељеног пре настанка државне заједнице јужних Словена

(макар крње, без Бугара)- коначно успостављене по религијским шавови­
ма (насупрот осталим европским просторима), и то је, мање-више, јасно.
Да су коначном националном разгранавању допринели и домаћи (доми­

цилни) чиниоци и страни (велесилски) фактори, посредно и непосредно, и
то је јасно. Није, међутим, јасно зашто се одгађа успостављаље реалних

(европоидних)

односа између новонасталих нација у јужној Европи, пр­

венствено на простору бивше СФРЈ, чији број варира између

5 и 6.

Није са­

свим јасно ни то зашто само две од њих, словеначка и хрватска, могу бити

једнонационално одржављене, док остале нације бивше СФРЈ не могу, тј.

зашто се не примењују макар донекле усклађени европски стандарди, и у
језику и изван њега. Ако је трима нацијама, на пример на простору БиХ,
наметнут заједнички устав и заједнички државни живот (крајем

1995)- с

практично октроисаним језичким и другим амандманима у двама ентите­
тима (у априлу

2002),

који и даље воде асиметричној федерализацији али

и неуобичајеној унитаризацији З-националне државе

-

нејасно је зашто се

Србији и Црној Гори ускраћује нормално заједничко одржављење, док се
од Косова и Метохије жели створити друга албанска држава. И тако даље.
Све ове јасноће и нејасноће данас су много више условљене деловањем

"спољних" него домаћих чинилаца, и не тичу се само језика него и цело­
купног јавног живота људи и народа.
се послужи м цитатом једнога јужнословенског и ексјугословенског социолингвисте, хр­
ватскога лингвисте, нациолога и стандардолога из његових млађих, али научио зрелих и

трезвених година:

"Ipak, mislim da se u ovom kontekstu Crnogorci ne mogu smatrati potpuno
formiranom nacijom, pojavno istom kao ostale slavenske nacije; adekvatnije је smatrati Crnogorce i nacijom i specifiёnom formacijom u okviru srpske nacije, sto dolazi do izraza osobito u
kulturnoj, knjizevnoj i jeziёnoj sferi, dakle u onom sto је ovdje najmjerodavnije. Drugaёiji tretman Ьiо Ьi ро mojem misljenju formalistiёki i doktrinarni, to vise sto ijckavska zona srpskc varijante ne obuhvaca samo Crnogorce nego i svc Srbe izvan SrЬije, u SRH bar potencijalno" (Brozovic 1970: 47). Ако у догледној будућности буде стварних промена ове полудефиницијске
дијагнозе, оне неће следити логику ове флоскуле: Срби су се, оШкад су ушли у Краљевииу
СХС

(19/8),

осШајући и у ДФЈ, ФНРЈ и СФРЈ, њеним iiравиим наследницима

(/945-1991),

йоделили на Србе и Цриогорце. Пре би се ствар могла овако формулисати: Цриогорци су

се йоделили на Србе и Црногорце, а ociiiш/U Срби нису мењали националну iipиiiaдuociU.
Зато сам у овом тексту, првенствено у вези са срйскимјезичким сiUаидардом, употребља­
вао синтагму Срби с Црногорцима, понекад и проширену

27

-

с Црногорцима и без њих.

Бранислав Брборић

21.

Па ипак, ваља ми се вратити на лингвистички терен, на којем лин­

гвистичке чињенице ваља ускладити с одрживим правно-политичким ре­

шењима, прихватљивим за све националне заједнице на српскохрватском,
тј. на српско-хрватско-бошњачком ("бхс", "схб") језику, односно на ново­
у( с )тројеном србијанско-црногорском, хрваћанском и босанскохерцего­
вачком државном простору. Покушаћу сада да дадем конкретнији прилог

разјашњавању и усклађивању за језик релевантних ствари:
(а) Ако је, а јесте, оно што се више од

150 година

и у Европи и на Бал­

кану сматрало једним језиком- и даље један (те исти) стандардни језик,

ваља да то буде недвосмислено, барем у науци, оједнојезичено ("монолин­
гвализовано"). Зато је штетан и научним мерилима супротстављен називни
плурализам за (цели) стандардни језик: срйскохрватски, хрватскосрйски,
хрватски или срйски, стандард(изова)ни (ново)штокавски, стандардна

новоштокавштина, средњоју:ж:нославенски језик, чије је родно место пр­
венствено у Хрватској. Тај плурализам не може обеснажити синтагма

"наш језик", јер је сваки језик за говорну заједницу која се љиме служи

gua nostra,

lin-

а у овом случају тај плурализам трагикомичним чине незамрле

тенденције у појединим новим државама, нарочито у БиХ, да се преко ре­
гионалних, "полудржавних", симбола једноме националном језичком стан­
дарду (бошњачком) прибави статус државног језика ("босански језик").
(б) Поједностављена јасноћа питања стандардне јсднојезичности не
сме, никако, искључити употребу етничких назива срйски, хрватски и бо­
шњачки језик, али само за њима примерене сврхе. Етнички називи, наиме,

могу, легитимно, покривати само националне стандарде, што би могло ва­
жити и за назив црногорски језик, ако се он озваничи, али само за оне Црно­

горце који се на каквом језичко(називно)м референдуму, попут Норвежана
(што се слободно опредељују за

bokmal или nynorsk,

који су два језика, а не

два национална стандарда истог језика), изјасне за то да (с осталим) Срби­
ма, у Србији и Црној Гори, не деле исти језички стандард. (Да га не деле с
иноверним Црногорцима, заправо с Муслиманима/Бошњацима и католи­

цима/Хрватима у Црној Гори,- то није спорно!) Не може се искључити ни
право Бошњака у свакој од три државе да свој језички стандард, бошњач­
ки језички стандард, зову како хоће, дакле и босанским језиком. Међутим,
тај се назив не сме наметати ни Србима ни Хрватима у БиХ и другде, ко­

ји, у својим језичким стандардима, немају другог избора него да њихов,
бошњачки, језички стандард зову у складу с властитом терминолошком

нормом (у српској је то искључиво бошњачкијезик).
(в) Кад се каже слу:ж:бенијезици, може се, наравно, мислити и на слу­
:ж:бене језичке изразе, на слу:ж:бене националне језичке стандарде, али је

најбоље

-

бар у озбиљним научним расправама -јасно назначити на шта

28

О. СШандардни језик и језички сШандард

се мисли, на засебан језички стандард или на стварно оделит стандардни

језик. Нелегитимна је, и у науци и у политици, бркати нивое: ниво стан­
дардног језика и ниво (националног) језичког стандарда.
(г) Политика и право могу имати, и имају, засебне циљеве и дужности,

али њихови носиоци, ни у јавној управи ни у правосуђу, не смеју суспен­
довати налоге струке, јер њихов посао није да, преко уставних амандмана
и уставних судова, уређују ( социо )лингвистичку терминологију не обази­
рући се на узусе струке. У том су смислу за осуду преседани, и у Србији и
у БиХ, које су створили уставни судови, утврђујући (не)постојање хрватског

језика (хрватског језичког стандарда) и мађарске топонимије у неким оп­

штинама у Војводини8 те бошњачког језика (бошњачког језичког стандарда)
у неким кантонима (жупанијама) у Федерацији Босни и Херцеговини,9 а у
најновије време у оба ентитета, у Федерацији Босни и Херцеговини и у Ре­

публици Српској.IО
8 Реч је о трима одлукама Уставног суда Србије, бр. 198-200 (Одлуке бр. 198-200
2001: 8-9). -У првој се утврђује да члан 5. Одлуке о изменама Статута општине Сента од
27. XI I992. године на мађарском језику није у складу са Законом о службеној употрсбије­
зика и писама, који не допушта да српски лик топонима Ceнilia у мађарској верзији буде

Zenta

нити пак да се српски лик топонима Горњи Брег преведе на мађарски језик, у којем

гласи

Felsohegy

(што је, нажалост, тачно, јер законодавац

1991. године, кад је припреман
1991] није уважио мишљсње
консултованих српских лингвиста да поменутој рестрикцији не треба прибегавати). - У
другој је утврђено да "члан 1. (текст на мађарском језику), делови одредбе члана 2. који гла­
се: 'Szabadka' и 'орсiпа Subotica- па hrvatskomjeziku', члан 3. у делу који гласи: 'Szabadka' и
'Szerb Koztarsasag - Vaj1asag Autonom Tartomany', члан 5. и члан 6. Одлуке о изменама и
допунама Статута општине Суботица, који је донела Скупштина општине Суботица, 4. но­
вембра 1993. године ('Службени лист општине Суботица', број 20/93) нису у сагласности с
Закон о службеној употреби језика и писама [Језички закон

Уставом и законом." Формално, кад је реч о мађарском језику, Уставни суд (опет нажа­
лост) био је у праву, али кад је реч о хрватском језику (који, према образложсњу ове Од­
луке, није у службеној употреби), није био у праву, мада "по оцени Уставног суда, члан

2.

и

5.

Одлуке у делу у коме је утврђена службена употреба хрватског језика несагласни

су с чланом

8.

став

1.

Устава Републике Србије, којим је утврђено да је у Републици Ср­

бији у службеној употреби српскохрватски језик и чланом
употреби језика и писама", према којем

1.

став

1.

Закона о службеној

,JI Рейублици Србији у службеиојје уйоiliреби срйско­

хрваiliски језик, који се, када йредсiliавља срйски језички израз, назива и cpйCКWit језикоАt"
(подвукао Б. Б.). Даље се у Одлуци Уставног суда каже: "То значи да хрваiliскијезички израз
није искључен из јавне yйoilipeбe, али у службеној уйоiliреби може биiliи искључиво језич­

А'U израз уiliврђен овим Законом." Уставни суд не види да је пао у coпtradictio

in adiecto, јер

не разуме да се управо по цитираном члану језички израз, српски, као и сваки други у

оквиру истог језика, може звати језиком. На срећу, језичка одредба о српскохрватском је­
зику, с експлицитно поменутим "српским језичким изразом", сасвим је у реду јер се дру­
гијезички изрази српскохрватског језика не искључују, што важи и за хрватски. Напротив,
сви други изрази су имплицирани. У Закону не стоји изричито да се други језички изрази,
попут српскога, могу звати језицима, али имплицитно стоји да других израза има и да се

29

Бранислав Брборић

(д) И страни слависти и међународна научна заједница, преко власти­

тих научних (лингвистичких и других) терминологија, могу помоћи раш­
чишћавању и разјашњавању деликатних терминолошких питаља, и у етно-

они, такође, могу звати језиком, односно језицима.

-

У трећој одлуци Уставног суда Ср­

бије оспорен је један члан једне општинске одлуке у Бечеју, што није битно за даљу екс­
пликацију ове проблематике.

9 Уставносудско уредовање у Босни и Херцеговини има вишегодишњу "традицију".
Прецизни подаци о томе налазе се у двема књигама Института за језик у Сарајеву.- У првој

се (Sipka 200Р: 275-303) доноси шест пресуда Уставног суда Федерације БиХ, с опсежним
образложењем Суда, али без ауторових коментара. У тим се одлукама "обарају" језичке
одредбе на хрватском језичком стандарду у појединим кантоналним

1 жупанијским

уста­

вима несагласне с Уставом ФБиХ, у чијој су хрватској, као и у бошњачкој, верзији (чл.
службени језици једнако назначени

- bosanski

и

hrvatski,

6),

док српске верзије засад нема.

Занимљиво је с тим у вези скренути пажњу на то да се у енглеској верзији Устава БиХ (Article 6) језици наводе под називима the Bosniac language и the Croatian langиage, док се у
Poslovniku Predstavniёkog 1 Zastupпiёkog doma Parlamenta FBiH, и у хрватској и у бошњач­
кој верзији, оба језичка стандарда именују једнако - bosanski и hrvatski (нема енглеске
верзије Pos\ovnika, а из њега се види да је атрибут Predstavniёki nрема бошњачком стан­
дарду а Zastupniёki према хрватском стандарду). Према Шипкиној књизи (Sipka 200Ј2:
270-274), спорна су три кантонална!жупанијска устава, донесена 1996. или 1997. године­

Посавски, Западнохерцеговачки и Херцегбосански- и то у хрватској верзији, где се "босан­
ски језик" назива бошњачким, у складу с хрватском нормом, која није званично утврђена

као у Србији, али се поклапа са српском ако је судити по загребачком часоnису

Brozovic 1999: 13-16).

Jezik (нсп.

Пресуде којима се обеснажује назив бошњачкијезик донете су на

захтев тада актуелног председника Владе ФБиХ Едхема Бичакчића уз позив на Устав

ФБиХ и у бошњачкој и у хрватској верзији, у којима стоји назив "босански језик", без об­
зира на то што у енглеској верзији Устава, а и она је звани ч на, стоји

the Bosniac language 1

бошњачки језик. И све су пресуде у знаку необазирања на легитимне социолингвистичке

називе, који се поништавају с позивом на правно-политичке аргументе, што се оснажује
најновијом nравно-политичком интервенцијом (у априлу

ког представника Волфганга Петрича

2002) недавно отишавшег висо­
(Wolfgang Petritsch), о чему у следеhој фусноти. - У

другој књизи (Sipka 200Р: 133-134 [нарочито]), у опсежном аналитичком излагању јези­
кословне проблематике, покушава се помирити лингвистичконазивни избор Бошњака и
право Срба и Хрвата да се држе своје терминолошке алтернативе, мада је и за овог аутора

очигледна штетност те асиметричности и тог несагласја. На њему, у ствари, инсистирају
Бошњаци, који због тога могу зажалити јер, у крајњој линији, у комуникацијској равни, само
њихов језички стандард бива двоназиван. У тој другој књизи има више текстова српских

аутора који оспоравају легитимност назива "босански језик", по•·отову изван језичког
стандарда Бошњака, који је још у почетној фази нормирања (нсп. Брбориh

2001,

Реметиh

2001, Танасић 2001).
10 Најновија правно-политичка интервенција Волфганга Пстрича, сада већ бившег ви­
соког представника међународне заједнице у БиХ, није ништа размрсила, премда се њоме
покушава ставити та ч ка на уставноправни карактер назива "босански језик" на тај начин
што би се он наметнуо и српском и хрватском језичком стандарду

го српском

-

-

више хрватском не­

упркос очигледно збуњујућим импликацијама назива "босански језик" и у

домицилу и изван њега, широм европског комуникацијског простора, у којем легитимно

30

О. СШандардни језик и језички сШандард

нимији и у лингвонимији (и у немачком и у енглеском језику, на пример,
савршено се јасно успоставља разлика између етнонима

sniake : Bosnian 1 der Bosnier,

Bosniac 1 der Bo-

па је ваља успоставити и између ктетика, тј.

учествују и велики европски (светски) језици и бројни мали језици нашег континента.
Премда је овој правно-политичкој интервенцији претходила припрема амандмана на уста­
ве обају ентитета, што воде њиховом тешњем повезивању у оквиру државне заједнице, у

чему је Република Српска испредњачила,
писима

Povelja о bosanskom jeziku (Povelja 2002), с пот­
60 муслиманских 1 бошњачких интелектуалаца, темпирана је тако да ојача непоко­

лебљивост високог представника у томе да наметне и српској и хрватској терминолошкој
норми управо назив- босански језик. Бошњачким интелектуалцима није довољно што их
нико моћан не узнемирава у њиховој одлуци којом се између два називна атрибута

- око
Proglas 1992), када су на Ратном конгре­
су босанскомуслиманских интелектуалаца (22. XII 1992), наводећи и сложену синтагму
bosanski (Ьosnjacki) jezik и њсну краћу верзију bosanski jezik - дали превагу регионалном
којих су се и сами колебали поткрај

1992.

г. (нсп.

аШрибуШу (зато што више личи на државу, пошто се службени назив државе БиХ у коло­
квијалној употреби неретко своди на први део

-

на Босну, мада је други део, Херцеговина,

играо важнију улогу у стандардизацији заједничког језика Срба, Хрвата и Бошњака), а не
еШ11ичком, односно националном. Тај избор својевремено је лоше примљен и у Србији
(нсп. Одлуку бр.

1 1998

и Одлуку бр.

11 1999 [названу Закључком бр. 11] Одбора за стан­
(Brozovic 1999), дакле у стручним круговима,

:хардизацију српског језика) и у Хрватској

премда је штампа сведочила о томе да за тај бошњачки избор није било разумевања ни у
политичким круговима двају народа (Срба и Хрвата) и њихових матичних држава (СРЈ и
РХ), који се нису оглашавали. Да је назив "босански језик" имао континуитет

skog srednjovjekov1ja do danas" (Povelja 2002:

taёka

2),

"od bosan-

не би он тек тако могао ишчезнути

из свести народа и остати, наводно, само у свести оног дела босанског становништва који

се исламизирао, већ би у последња два столећа био конкурент двама уходаним називима

за језик (срйском уистину од средњовековних давнина и хрватском од друге половине

19.

в.). Не би онда било разлога за "умерено" експанзивно тврђење како се под називом "бо­
сански језик" не подразумева само

,jezik Bosnjaka" него "i svih onih koji ga pod tim imenom
(Povelja 2002: taёka 1). Још би мање било разлога
rюсезање за босанским атрибутом - да би он постао замена за "српскохр­

osjeeaju svojim",
за "неумерено"

како се каже у Повељи

ватски" у БиХ, и то на тај начин што би три језичкс варијанте у БиХ, "ёр11ска, хрватска и
бошњачка" биле "варијанте босанског језика", како је речено на једном стручном скупу у
Бихаћу крајем

1998.

године

(Simpozij 1999: 7).
Било како му драго, Povelja о bosanskomjeziku (очито припремана у исто време кад и
уставни амандмани) појавила се 12. IV 2002, а амандмани LXVI-XCI на Устав Републике
Ср11ске (достављени претходно високом представнику В. Петричу 16. IV 2002) - 25. IV
2002. (Амандмани 2002 1), док су амандмани XXVII-LIV на Устав ФБиХ (Amandmani 20022)
- начисто октроисани, јер службено гласило ФБиХ, за разлику од службеног гласила РСп,
не доноси у Скупштини ФБиХ (не)усвојене (?),него само Петричеве амандмане, објављене

28.

травња 1 априла

2002.

године. Нажалост, два језичка амандмана за два језичка ентите­

та нису усклађени. Српски амандман

LXXI

гласи овако: "Службени језици Републике

Ср11ске су: језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа. Службе­
на писма су ћирилица и латиница." Тако тај амандман гласи у Петричевој верзији, којом је

поништсна изворна верзија Народне скупштине Републике Српске, с овим садржајем:

"1.

Српски, хрватски и бошњачки језик, ћирилично и латинично писмо равно11равно се упо­
требљавају у Републици Српској. Начин такве службене употребе језика и писма уређује

31

Бранислав Брборић

придева, BosniacЉosniakisch: BosnianЉosnisch). У том је смислу симпто­
матична, и као грешка и као њена исправка, оно што се десило у првобит­

ном (погрешном) и у потоњем (исправном) називу научног скупа у Бечу

2002). Наиме, у првом позивном писму за скуп у Бечу
(Wien, 30. Januar 2002) стоји синтагма Aktиelle Fragen
der Sprache der Bosnier, Kroaten, Serben иnd Montenegriner 1 Актуелна йи­
(27-28.

септембар

на немачком језику

тања језика Босанаца, Хрвата, Срба и Црногораца. Она је двоструко ин­

дикативна: уместо

Bosniaken

(Бошњаци) стоји

Bosnier

(Босанци), што су

сазивачи у потоњим позивним писмима исправили, а уместо абецедног ре­

доследа, који би налагао да

Montenegriner

стоји испред

Serben,

пише обр­

нуто. Да сам имао утицаја на прецизно формулисање теме, стајало би

Die
Fragen der gemeinsamen Sprache der Serben (mit Montenegrinern),
Kroaten иnd Bosniaken 1 Актуелна йитања заједничкогјезика Срба (с Цр­
ногорцима), Хрвата и Бошњака. Лексема der Sprache у генитиву помало
виси без атрибута gemeinsam(en), а нарушени абецедни ред ваљало је заме­
aktиellen

нити културноисторијски заснованим поретком. Ипак, бившу заједничку
државу Јужних Словена (без Бугара) основали су Срби, Хрвати и Словен­
ци

(1918),

и у њу су, као један ентитет српског народа, ушле Србија и Цр­

на Гора, две претходно постојеће државе (од

1878), те

неколике претходно

постојеће аустроугарске покрајине. Приликом оснивања, била су ("призна­
та") три народа

-

Срби, Хрвати и Словенци (Краљевина СХС). Приликом

раздруживања (словеначки термин),

1991, "признато је" 5-6 нација и 5 др­
die Geschichte = слов. zgodovina), којој треба при­
историографију (нем. die Geschichtswissenschaft). У

жава. То је исШорија (нем.

дружити одговарајућу

њој је језичко питање играло несразмерно велику улогу, о чему сведочи и
споменути научни-скуп у Бечу. Оно се, језичко питање, више замрсивало

него решавало. Време је да се реши.
Скупови слични овоме (и књиге сличне овој) могу доприносити распли­
тању јсзичке кризе. Када се људи од струке служе аргументима струке, а не

аргументима прегрејане социолингвистике, која је такође струка, они се
без тешкоћа могу сложити око истине да Срби (с Црногорцима), Хрвати и
Бошњаци и даље говоре истим стандардним језиком

-

истим језиком с више

назива у домицилу (и с једним називом који и даље превладава у научном

свету, нарочито спољном, срйскохрватскшt, скројеним по моделу индо­
евройски), с три варијанте, три (национална) језичка стандарда, названаје­
зицима (јер је лексемајезик, као и свака друга, вишезначна). Сложе ли се

они у томе једног дана, и широј публици биће јасно да су се стандардноје­
зичке прилике на простору бивше СФРЈ поmуно нормализовале.
се законом." Федерални (хрватско-бошњачки) амандман

XXIX, јед!' ако у обема редакција­
"Siuzbeni jezici Federacije Bosne i Hercegovine su bosanski jezik, hrvatski jezik i srpski jezik. Sluzbena pisma su latinica i Cirilica."
ма амандмана, хрватској и бошњачкој, гласи овако:

32

О. СШандардни језик и језички сШандард

(ђ) И најзад, ако је тачно да се средњојужнославенски језик (Брозови­
ћев назив

Brozovic 2001: 25-28), назван још 1824. срйскохрваШским
{Гpим/Grimm)- мада ,,naziv 'srpskohrvatski'vjerojatno datirajos od Kopitara",
1836. г. (нсп. Kordic 20012: 199), а први пут гаје у наслову једне књиге изда­
-

нсп.

те у Бечу, на италијанском језику, употребио дубровачки филолог Перо Буд­
мани

(Budmani 1867), што се каже у Језичком йриручнику (Ивић +З 1991: 18)

и даље изучава под сложеним, заједничким, називом срйскохрватски је­
зик, било би добро да лектори на славистичким катедрама, без обзира на

-

властита знања, уверења, националност и евентуалне предрасуде, својим

студентима саопште неке важне чињенице које су у Бечу, у рану јесен

2002,

доживеле да буду предмет релативно непристрасне научне анализе.

Чињенице и истине

22. Наравно, добро је познато да се и чињенице и истине, чак и оне с мно­
штво м научних аргумената, могу растегљиво тумачити, као што се оне, чак
и у природним наукама, могу коренито мењати, допуљавати, па и напушта­

ти- због друкчијих погледа и нових (са)знања. Ако се држи до науке, мо­
ра се држати до чињеница, и у овом случају и иначе, и сада и увек. Крајње

је пожељно да се оне отворено саопштавају чак и онда кад се нема распо­
ложеља према њиховој тврдоглавости. Према некима од љих ни сам нисам
особито расположен, али добро или лоше расположеље није нужно најбо­
љи савезник истинољубивости, здраве научности и политичке зрелости. И
ја бих, примерице, волео да око српског језика ствари сШоје бистрије и

йростије- као што стоје, на пример, око словеначког, чешког, словачког,

.

.

пољског, руског и толиких других Језика, да у овом случаЈу наведем само

словенске језике

-

али оне тако не стоје. Још мање тако стоје око хрват­

ског и бошњачког, мада су, и актуелне и културноисторијске чиљенице у
вези с овим двама идиомима, међусобно битно различите; а суштински су
различите и чиљенице везане за генезу српског и хрватског језика, као што су
почесто различите интерпретације њиховог обједињавања у оквиру истога
стандарднојезичког система, особито у последљој деценији

19.

века.

23. У овом контексту треба рећи и то да увођење четвртог назива истог
језика, црногорског, сада без званичног захтева већинског народа у Црној
Гори, не би било у складу с етничком и културном традицијом тог народа,
који живи у матичној републици и у Србији, где заправо живи већина пра­

вославних Црногораца, тј. придошлица с простора данашље Црне Горе и
љихових потомака. Тај раздор има својих присталица и у Црној Гори и изван
ље, нарочито у Хрватској и Федерацији БиХ, где се претпоставља да би озва­
ничеље и четвртог назива учврстило позиције двају постојећих несрпских на­
зива, премда они не би могли бити угрожени српсконазивним унитаризмом

33

Бранислав Брборић

чак ни онда када би такве аспирације постојале у Србији. Било како му

драго, могло би се догодити да се и четврти назив устоличи, али се четвр­
ти језички стандард тешко може (само )успоставити и (само )одредити. Њи­
ме се не би ништа решило, али би се загорчао живот људима од науке те

свим људима добре воље и нормалног односа према језику

-

и у Србији и

Црној Гори, и у Хрватској, и у БиХ, и другде.

24.

И на самом крају још нешто- о језичком униШаризму ијезичком се­

йараШизму. Лично ме- а верујем ни моје колеге у српској лингвистици- не
занима никакав језички унитаризам, нити сам особито срећан због оне њего­
ве збиље коју нам је донела историја, српско(-)хрватска и српско-хрватско-бо­
шњачка, османлијска и хабзбуршка. Што се пак тиче језичког сепаратизма,

њега је подоста, и разумљивог и неразумљивог, и разумног и неразумног. Да­
ље његово цветање може само увећати језичко-комуникацијску збрку и на
словенском југу и у Европи уопште, претеће штетну и штеточинску. А оно

би могло отворити Пандорину кутију трибалистичке металингвистике и лин­
гвонимије у другим европским регијама, словенским и неславенским.

ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА
Амандмани 20011 -Амандмани LXVI-XCI на УсШав Рейублике Срйске, Службе­
ни гласник Рейублике Срйске број XI/21/02, Бања Лука [најпре у тексту усвојеном
16. 4. 2002. у Народној скупштини Републике Српске], 1-4 [потом с преамбулом
високог представника за БиХ Волфганга Петрича и љеговом Одлуком о изменама

и дойунама Устава Рейублике Срйске број 150/02, донесеном 19. 4. 2002, као и с
текстом амандмана LXV-XCП,

4-8].

Amandmani 20012- Odlиka о izmjenama i dopиnama Ustava Federacije Bosne i Hercegovine broj 149/02 i Amandmani XXVП-LIV па Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, S/иZЬепе novine Federacije Bosne i Hercegovine, Sarajevo, br. 16/02 [19. 4. 2002],
604-607 [na hrvatskom jezickom standardu], 607-611 [na bosnjackom jezickom standardu].
Bakaric 1978 [1977]- V1adimir Bakaric, Socijalistiёki samoиpravni sistem i drustvena
reprodиkcija. Knjiga П, Zagreb.
Брборић 2001 [ 1999] - Бранислав Брборић, Срйски језик. У: С језика на језик. Со­
циолингвисШички огледи П, Београд, 34-57 [Branislav Brboric, Das Serblsche. In:

Handbиch der Sйdosteиropa-Linguistik. Heraиsgegeb. von Uwe Нinrichs, Wiesbaden,

339-381].
Брборић 2001 - Бранислав Брборић, ТројезичносШ и/или једнојезичносШ. У: Jezik

i demokratizacija (Zbornik radova), Sarajevo, 55-66.

Broz 1892- Ivan Broz, Hrvatski pravopis. Ро odreaenjи Kr. zem. vlade, Odjela za bogostovlje i nastavи, Zagreb.
34

о. стандардни језик и језички стандард

Brozovic 1970- DaliЬor Brozovic, Standardnijezik. Teorija, usporedbe, geneza, povijest, sиvremena zbllja. Ured. А. Flaker, К. Pranjic, Zagreb.
Brozovic 1978 - Dalibor Brozovic, Hrvatski jezik, njegovo mjesto иnиtar porodice jи­
i drugih slavenskih jezika, njegove povijesne mijene kao jezika hrvatske
knjizevnosti, Zagreb.

=пoslavenskih

Brozovic 1980 - DaliЬor Brozovic, Sociolingvisticka i иsporedna razina pri istraiiva(standardnih) jezika и (juino)slavenskim, evropskim i opCim okvirima, Jezik, Zagreb, 27/2-3, 47-54.
njи

Brozovic 1999 - Dalibor Brozovic, Odnos hrvatskoga i bosanskog odnosno bosnjackogjezika, Jezik, Zagreb, 4711, 13-16.
Brozovic 2001 - DaliЬor Brozovic, Lingvisticki nazivi па srednjojиznoslavenskom
U: Jezik i demokratizacija (Zbornik radova), Sarajevo, 25-32.

podrucjи.

Vmce 1978- Zlatko Vince, Pиtovima hrvatskoga knjizevnogjezika, Zagreb.
Г раочанкић

2002 -

Драгослав Граочанкић, "Дакањски" обичаји у йојединим лин­

,•вистичким ойредељивањима, Кљижевне новине, Београд,

LIII/1055, 2.

Grcevic 2001 - Mario Grcevic, О nazivи hrvatskogajezika iz Kordickine perspektive,
RepиЬlika, Zagreb, LVII/3-4, 221-227.
Danicic 1986 [1878]- Duro Danicic, Ogled. U: Rjecnik hrvatskoga Ш srpskogajezika.
Sveska 97: Dodatak- Materijali о Rjecniku, 5-9, Zagreb.

Кпј. ЮШ.

I,·ekovic-Broz 1901- Franjo Ivekovic i Ivan Broz, Rjecnik hrvatskogajezika. Sv. 1-l/,
Zagreb.
I,·ic

М.

1997 [1965]- Milka Ivic, ProЬlem norme и knjiZevnomjeziku. U:

О Vиkovom

i шkovskom jeziku, Beograd, 145-157.
llвић П.

1990- Павле

Ивић, Развој књижевпогјезика па срйскохрватскомјезич-

1\О.\1 iiодручју. У: О језику некадашњем и садашњем, Београд-Приштина,

llвић П.+

3 1991- Павле

87-140.

Ивић, Иван Клајн, Митар Пешикан и Бранислав Брбо­

рић, Језички йриручник, Београд.

Језички закон

1991

-Закон о службеној уйотребијезика и йисама, Службени

г.шсник Рейублике Србије, Београд, бр.

45/91.

Jonke 1964- Ljudevit Jonke, Knjizevnijezik и teoriji i praksi, Zagreb.
Katicic 1986 [1974]- Rados1av Katicic, Nesto napomena о postankи slozenoga sиvre­
menoga jezicnog standarda, hrvatskoga ili srpskog. U: Novi jezikoslovni ogledi, Zagreb, 90-127.
Katicic 1986 [1978]- Radoslav Katicic, О pocetku novostokavskoga hrvatskogjezicrюg standarda, о njegovи polozajи и povijesti hrvatskoga knjizevnog jezika i cjeline
srandardne novostokavstine. U: Novijezikoslovni ogledi, Zagreb, 138-157.
Кверк + 3 1974 [1972]- Rando1ph Quirk, Sidney Greenbaurn, Geoffrey Leech,
s,·artvik, А Grammar of Contemporary English, London.

35

Јао

Бранислав Брборић

Kordic 20011 - Snjezana Kordic, Naziv jezilш iz znanosti gledan, RериЫi/ш, Zagreb,
LVIU1-2, 236-243.
Kordic 20012- Snjezana Kordic, Naziv jezilш iz 21. stoljeca gledan,
greb, LVIU9-10, 193-201.
Kordic 2002 - Snjezana Kordic, Komentar diskusije
greb, LVIII/3-4, 237-253.

о

nazivu jezilш,

Maretic 1899 - Tomislav Maretic, Gramatika i stШstilш hrvatskoga
zevnog jezilш, Zagreb.
Одлука бр.

1 1998

[и] Одлука бр.

11 1999-

Одлуке бр.

Za-

RepиЬlika,

Za-

Ш

srpskoga knji-

Одлука бр. Ј [иј Закључак бр.

бора за стандардизацију срйскогјезика, Језик данас, Нови Сад,
данас, Нови Сад,

RepиЬlilш,

IU5, 1-8

11

Од­

[и] Језик

IV/11, 25-28.

198-200- {Одлуке

бр.

198-200}- АкШи УсШавног суда
10/2001, 8-9.

Србије, Слу­

жбени гласник Рейублике Србије, Београд, бр.

Pederin 1977- lvan Pederin, "ZaCinjavci", stioci i pregaoci. Vlastite snage i njemacke роЬиdе и hrvatskoj knjizevnosti, Zagreb.
Povelja 2001 - Potpisana Povelja о bosanskom jeziku.
do danas, Dnevni avaz, 12. apriVtravanj, 10.

Kontinиitet

od srednjeg vijeka

Proglas 1992- Proglas о bosanskomjeziku. U: Milan Sipka, Standardnijezik i nacionalni odnosi и Bosni i Hercegovini (1850-2000). Dokumenti, Sarajevo, 246-247.
Реметић

1997- Слободан

Глас ЗеШе, Голубовци, бр.
Реметић

2001 -

децембар

1997, 10-12.

Слободан Реметић, С једног језика на Шри: йремоћ йолиШике над

лингвисШико.м. У:
Слово

Реметић, Јеванђеље, усуд или национална айокалийса,

V/18-19,

Jezik i demokratizacija (Zbornik radova), Sarajevo, 45-54.

1998- Слово

о срйско.мјезику [симултано издање на српском, ћирилицом и

латиницом, енглеском, руском, француском, пољском и немачком језику], Београд.
Стевановић

1964- Михаило Стевановић, Неке лексичко-сШилске разлике,
XIV/4-5, 195-226.

а неје­

зичке варијанте, Наш језик, Београд,

Танасић

2001 -

Срето Танасић, Језичка сиШуација у Босни и Херцеговини: ко.муни­

кацијско јединсШво и уйадљива си.мболичка разведеносШ, с нагласком на йроблема­
Шици у школсШву. У:
Устав РСб

Jezik i demokratizacija (Zbornik radova), Sarajevo, 249-259.

1990- УсШав Рейублике
1/1990.

Србије, Службени гласник Рейублике Срби­

је, Београд, бр.

Sipka 20011 - Mi1an Sipka, Naziv jezika kao иstavnopravna kategorija. U: Jezik i demokratizacija (Zbornik radova), Sarajevo, 121-136.
Sipka 20012 - Milan Sipka, Standardni jezik i nacionalni odnosi и Bosni i Hercegovini (1850-2000). Dokumenti, Sarajevo.

Бранислав Брборнli н Павле Ивнli

1.

НАЧЕЛА НАШЕ ЈЕЗИЧКЕ ПОЛИТИКЕ
Уводне напомене

У савременој социолингвистици, и страној и домаћој, уходали су се

термини језичка политика 1 и језичко планирање. Нема људске заједни­
це

-

политичке, националне, државне

-

у чијој се општој политици, мање

или више свесно и организовано, не води и језичка политика, посебно осе­
тљива у етнички сложеним срединама.

Сва су друштва и све заједнице осетљиви на језик и заинтересовани за
што лакшу комуникацију (општење, споразумевање) на што ширем про­
стору. Комуникацијских проблема имају све људске заједнице. То вреди и

за европски континент, на којем су се људске заједнице најраније стале на­
ционално обликовати.

По правилу, европске националне и државне заједнице етнички су и је­
зички сложене, али је у многима од њих, више или мање присилно, дошло
до акултурације и упрошћавања, до формирања нација-држава, с једним
владајућим, државним језиком, уз одржавање других језика у регионалној
супстандардној комуникацији. Две такве заједнице, Норвешка и Грчка
(које имају и националних мањина, додуше у Грчкој углавном непризна­

тих), премда одавно конституисане, и данас имају невоља с диглосијом

1 Београдски лингвиста Ранко Бугарски (у тексту .,Поглед на језичку политику и је­

зичко планирање у Југославији", КулШурни радник

1, 1986, стр. 72) дефинише језичку

по­

литику као "скуп принципа, ставова и одлука у којима се огледа однос те друштвене зајед­
нице, према вербалном репертоару којим располаже", а Љубиша Рајић, такође београдски
лингвиста ("Теоријске основе планирања језика", у зборнику Језик у савременој комуни­
кацији, Центар за марксизам Универзитета у Београду, Београд,

1983, стр. 180),

као "скуп

поступака помоћу којих институције, групе или појединци у једноме друштву непосредно
или посредно утичу на језик, употребу језика и језичку ситуацију у једном сегменту дру­

штва, целом друштву или у више синхроних друштава". Слично њима загребачки лин­

гвиста Дубравко Шкиљан (у књизи

Jezicka po/itika, Zagreb, Naprijed, 1988, str. 8) језичку
"kao skup racionalnih i uglavnom institucionaliziranih postupaka kojima neko drustvo utjece na jezicne oЬiike javne komunikacije i na formiranje svijesti svojih sudionika
о tim oЬiicima".
политику одређује

37

Бранислав Брборић и Павле Ивић

(супостојаљем двају типова кљижевног језика, од којих се један, с великом
историјском традицијом, сматра социјално "вишим", док је други ближи

народним говорима).2 Америчка нација (по дефиницији држава н народ
заједно), настала од многих, претежно европских етничких огранака, пре­
узела је од бивше колонијалне метрополе готов језички стандард, енглески
језик, као медијум опште јавне и службене комуникације, не забраљујући
етничке језике као израз културног плурализма, али по правилу само у не­

службеној употреби.
Није увек лако просудити где или кад престаје један, а почиље други
језик, што важи и за дијалекте, на које се сви језици деле и растачу. Заправо,
сва људска друштва карактеришу противуречни и истовремени процеси

интеграције (уједиљаваља, повезиваља) и диверсификације, дезинтеграци­

је и диференцијације (раслојаваља, растакаља, разликоваља) у свему, па и
у језику. Политика све те процесе следи, осмишљава или обесмишљава, а
од ље неретко зависи да ли ћемо један ндномз сматрати засебним језиком
или нећемо.
У међуратној Југославији признавана су два, пре љеног настанка фор­

мирана, кљижевна језика, српскохрватски4 и словеначки, чак и онда кад је, у
доба шестојануарске диктатуре, коришћен и назив српско-хрватско-слове­

начки језик, који је само привидно, у равни симбола, означавао један језик.
2 Такво је било стање код Срба све до прве половине

XIX века.

з Термин идиом употребљавамо у оном његовом значењу које обухвата и неутрали­
зује појмове језик (стандардни, супстандардни и нестандардни), наречје, дијалекат, ва­
ријанта. Напросто, идиом је сваки облик језичке појавности, без обзира на његов однос

према другим облицима било по вертикали било по хоризонтали и без обзира на његов
друштвени статус.

4 Српски и хрватски национални покрети, једини у словенском свету, упркос држав­

ној расточености обеју етничких скупина, или баш због њихове биимперијалне, одн. тро­
државне раскомаданости, произвели су један књижевни/стандардни језик за два народа.

То се није десило ни у старој Русији, где су три национална покрета- руски, белоруски и
украјински- формирала три језика. Погрешно је уверење да су се Срби и Хрвати тек

1918.

године нашли у једној држави. -наиме, то је тачно ако се мисли на целине тих двеју етно­
-социјалних и културноисторијских скупина, али су знатни делови њихови, у истим држа­
вама, трима
пре

1918.

-

Турској, Аустрији и Угарској, живели заједно, десетлећима и столећима, и

године. То је давало хране и тзв. унитаризму, тј. настојању да се обе те скупине

слију у један народ. Данашњи унитаризми у језику или чему другоме

-

ако под њима разу­

мемо настојања да се насилно потру неизбежне разлике - немају снаге у југословенском гло­
балу, али је имају на нивоу републичких држава. Разуме се, идеја и пракса српско(-)хрватског

заједништва и узајамности, ако уважавају и језичко јединство и варијантну разноликост,
нису никакав унитаризам, већ легитимна историјска, политичка и културна тековина, коју,

с великим предностима, баштинимо од својих предака, који су ваљано одмеравали власти­
те и заједничке интересе. Оспоравање те тековине има такође своју ознаку
који стоји с ону страну легитимне историјске логике.

38

-

сепаратизам,

/.

Начела наше језичке йолиШике

У самој ствари, с обзиром на збиљски владајуће научне теорије, упркос не­
усклађеним (па и неодрживим) називима кљижевнојезичких идиома, посто­
јала су два кљижевна језика, српскохрватски и словеначки, од којих је први
био варијантно рашчлаљен

-

све, уосталом, као и пре настанка те државе.

Током НОБ-а и македонски језик стекао је статус службеног. Правно
утемељеље српскохрватског језика било је у почетку непрецизно и коле­
бљиво, све до Новосадског договора

1954,

који је поново формализовао

српско-хрватско језичко јединство у заједничком сложен ом називу (срп­

скохрватски/хрватскосрпски језик), што ће, напоредо с македонским и
словеначким језиком, стајати и у Уставу СФРЈ од

1963.

г. као "српскохр­

ватски односно хрватскосрпски језик". Још пре тога, већ

1960,

појавио се

и први заиста заједнички правопис, издат у Новом Саду, ћирилицом, под
насловом Правойис срйскохрваШскога књижевногјезика, а у Загребу, ла­
тиницом, под насловом

Pravopis hrvatskosrpskoga knjizevnog jezika.

Велики заједнички шестотомни речник, планиран у Новом Саду

довршен је само у СР Србији, док је, после

hrvatskog knjizevnogjezika (1967),

Deklaracije

о

1954. г.,
nazivu i polozaju

издаваље латиничке верзије тог речника

било обустављено (издата су само два тома).
Српскохрватски, македонски и словеначки језик означени су у првом

послератном савезном уставу као ,језици народних република", а дана­
шљи језици народности звани су ,језицима националних маљина". Тако је
избегнуто љихово именоваље у уставним документима, а именоваље садр­
жано у Уставу СФРЈ од

амандман ом

V на Устав

1963.

г. напуштено је већ

1972.

г., изричито с

СРХ, у којем се каже да је у СРХ "у јавној употре­

би хрватски књижевни језик

стандардни облик народног језика Хрвата

-

и Срба у Хрватској, који се назива хрватски или српски". Ту је одредбу
преузео и нови Устав СРХ из

1974.

г. (чл.

138),

док су Устав СРС и Устав

САПК у неименованој службеној употреби задржали сложеницу "српско­
хрватски језик", коју следи и Устав СРЦГ с додатком "ијекавског изгово­
ра"; Устав СРБиХ и Устав САПВ језик називају удвојеном сложеницом
"српскохрватски односно хрватскосрпски језик", с додатком "ијекавског
изговора" само у Уставу СРБиХ.

Устав СФРЈ из

1974.

г. (чл.

246.

и

269)

прибегао је евазивној логици,

уводећи равноправност ,језика народа" и ,језика народности", међу којима
се (у чл.

269)

индиректно именују само албански и мађарски језик, и то у

исказу ,језици албанске и мађарске народности". Истовремено, ,језици на­

рода" и сами народи Југославије у своме основном правном акту остали су
без именоваља! Равноправни су, али безимени!

По Уставу СФРЈ (чл.

246) језици

народа, на целој државној територи­

ји, увек су, неизоставно, "у службеној употреби", али је то било оспорено

39

Бранислав Брборић и Павле Ивић

у САП Косово, чији је устав (чл.

236),

да о пракси и не говоримо, по­

средством синтагме "албански или српскохрватски језик", озваничио
ишчезавање језика народа "у поступку пред државним органима и орга­
низацијама које врше јавна овлашћења". У друштвеном животу десило

се још нешто горе- стао је све више ишчезавати и сам народ, тј. дело­
ви српскога и других народа Југославије који су живели или живе у ју­

жној покрајини Србије.s
Уставне мене и промене у друштвеном, привредном и културном жи­

воту

-

често називане реформом

око језика, букнули

1967.

-

нису се показивале успешнима. Сукоби

г., нису никада утрнули, упркос разговорима и

договорима, састанцима и расправама, понекад и под високим политичким

покровитељством. Могло би се рећи да је језичка стварност због свега то­

га мање трпела од опште друштвене стварности иако су сукоби око језика,
често пригушивани, изазивали доста напетости, поготову стога што је за­
кочен нормалан заједнички стручни рад, тешко могућ ако је и по уставу

нејасно да ли нам је језик један или није. А десио се и епохалан обрт­
оспорено је јединство књижевног, али не и народног језика, мада је у ства­
ри прво много мањс спорно од другога!

Било је потребно да на све ово укажем о како би се видело колико је је­
зичка политика блиско повезана с општом и колико су језичке кризе део
општих друштвених криза.

У тим кризним околностима није лако открити која су начела језич­
ке политике на снази, а која нису, јер су, и у уставима и у јавном животу,
владала веома противуречна начела, која су, и у збору и у твору, боље
штитила језике националних мањина (тј. језике народности) него језике
народа ако су се, као мањински етноси, нашли изван својих матичних ре­
публика.

s Амандман XXXIX, тачка 1. Устава СР Србије (усвојен у марту 1989) уклонио је ви­
шегодишњи спор конкретизацијом члана

246.

Устава СФРЈ на тај начин што је у њему про­

писано да "Република, јединствено за целу територију Републике, преко републичких ор­
гана, уређује и обезбеђује службену употребу српскохрватског језика и његових писама ћирилице и латинице, као и начин и услове примењивања тог језика и равноправност ње­
rових писама у јавној употреби; равноправну службену и јавну употребу српскохрватског
језика и језика и писама народности".
Устав новоуспостављене јединствене државе, Републике Србије (проглашен

1990.

28. IX

г.), даје знатно сажетију одредбу од оне амандманске: "У Републици Србији у слу­

жбеној је употреби српскохрватски језик и ћириличко писмо, а латиничко писмо је у слу­
жбеној употреби на начин утврђен законом" (чл.

8,

ст.

1).

Одустало се од планираног за­

кона о језику усклађеног с амандманима и напуштено је уставно, односно законско уређи­
вање јавне употребе језика, предвиђено прошлогодишњим амандманом.

40

/.

Начела наше језичке йолиШике

Теоријски је, за потребе овог приручника, могуће утврдити осам нај­
важнијих начела:б

Начела у теорији и пракси

1.

Сваки народ има йраво на власШиШи језик. То је право неоспорно

ако се не мисли да "властити" значи и "засебан", јер ни у нас, ни у Евро­
пи, ни у свету, нема сваки народ свога засебног језика. Никаквој сумњи не
подлеже засебност језика двају наших народа, Словенаца и Македонаца,

који- погледамо ли резултате пописа становништва СФРЈ 1981. г.- жи­
ве углавном у својима засебним, "матичним" државама, названим 1945. г.
републикама, на својим засебним говорним подручјима. У Македонији и
Словенији може се водити и засебна језичка политика, која ће уважавати
језике народности (албански и турски у Македонији, мађарски и италијан­
ски у Словенији) и језике делова других југословенских народа који живе

на тим подручјима.
6 Начелајезичке политике у СФРЈ, без њихове разраде, формулисао је на седници Од­

бора РК ССРНХ за језичну политику Дубравко Шкиљан, означивши их као

pa" (Danas, Zagreb, 11.

Х

"osam princi-

1988, str. 34):

"1. Svaki gradanin ima pravo na s1obodno sudjelovanje u svim oЬiicima komunikacije, privatne i javne.
2. Pravo na slobodu privatne komunikacije ostvaruje kao pojedinac, s potpunom slobodom
izbora Ьilo kojeg idioma, а oni su u toj komunikaciji svi ravnopravni.
3. Pravo na sloЬodno aktivno i pasivno sudjelovanje u javnoj komunikaciji ostvaruje se pojedinal!no, а izbor se idioma ostvaruje takoder pojedinacno, ali preko jezicne zajednice kojoj gradanin pripada, buduci da se radi о standardnim oЬlicima.
4. Drustvena zajednica obavezna је da, u skladu s tradicijom i sadasnjim stanjem, egzaktno
formulira kriterije za definiranje jezicnih zajednica preko kojih se obavlja izbor standardnog idioma.
5. Drustvena zajednica mora osigurati i jezicnim zajednicama i svakom pojedincu u njoj
tocno odreden komunikacijski minimum neophodan za ukljucivanje u javnu komunikaciju
(obrazovanje na standardu, pristup kanalima javnog komuniciranja itd. ).
6. U onim drustvenim sredinama u kojimaje to potrebno i u onoj mjeri u kojoj је to za djelovanje u javnoj komunikaciji neophodno, drustvena је zajednica obavezna omoguciti pojedincu da ovlada veCim brojem standardnihjezika (odjezika sredine do stranogjezika).
7. U javnoj su komunikaciji svi standardni jezici jugoslavenskih jezicnih zajednica ravnopravni na cijelom teritoriju SFRJ.
8. Pravo na javnu komunikaciju neprikosnoveno је i ne moze se, ni u izЬoru standardnog
idioma, nicime ograniciti bez izricitog pristanka sudionika u njoj."
Сматрамо да су принципи које је формулисао проф. Шкиљан комплементарни с овде
иЗЈЈоженим на челима. Очекујемо да ће проф. Шкиљан имати прилике да их разради и
понуди моделе њихове примене.

41

Бранислав Брборић и Павле Ивић

Ако би се право на "властити" језик схватило дословно, поставља се
питаље има ли, у нас нпр., свака социо-етничка и културно-историјска
скупина потребе и могућности за то. На српскохрватском говорном подруч­

ју такво је начело тешко применљиво, јер има пет таквих скупина (Срби,
Хрвати, Муслимани, Црногорци и Југословени), којима је

-

с изузетком

Југословена- у републичким уставима и у друштвено-политичком живо­

ту уопште признат статус- народа (уставни термин), одн. нације (социо­
лошко-политички термин).
Погледајмо пописне резултате по републикама на српскохрватском го­
ворном подручју

(1981):

НАРОДИ

СФРЈ

СР БиХ

СРС

СРХ

Ц.

584.310
4.428.005
1.219,024
1.999.957
8.140.452

14.114
758.146
326.280
1.630.033
1.320.738

147.466
149.368
441.941
215.166
6.182.155

9.818
3.454.661
379.057
23.740
531.502

х.
Ј.

м.

с.

СРЦГ

400.488
6.904
31.243
78.080
19.407

Изван тзв. матичне републике живи:

369.924
1.958.297
183.832
973.344

Муслимана

(18,49% припадника те скупине у СФРЈ)
(24,06% припадника те скупине у СФРЈ)
(31,46% припадника те скупине у СФРЈ)
(21,98% припадника те скупине у СФРЈ)

Срба
Црногорца

Хрвата

У условима толике измешаности, а будући да је језик свих ових скупи­
на у основи исти, сваки покушај да се језик које од њих прогласи засебним
неминовно ствара тешке политичке, а и људске проблеме где год се нацио­

нална и републичка припадност не поклапају. Којој припадности остати

веран? Је ли оправдано настојати да се очувају "национална" обележја (пре
свега име језика) уз издвајаље из своје околине- или чувати јединство со­
циокултурне средине уз прихватаље језичког имена и одлика другог народа,

тј. одрицаље од свога? Очигледно, ни једно ни друго решење није добро.
Оправдано је једино прихватити истину да је језик заједнички, и у том

смислу свима свој, што онда повлачи и сложено име језика.
Стварност се још више компликује постојаљем бројне скупине оних

који су се декларисали као Југословени.
Од укупног броја оних који су се декларисали као Југословени

(1.219.024), љих 1.178.521

живи на српскохрватском подручју (тј. 97% свих
тако декларисаних). Пошто у Македонији живи само 14.240 а у Словенији

42

Ј. Начела наше језичке йолиШике

само

26.263 декларисаних Југословена- који, осим СФ Републике Југосла­
- лако је претпоставити, без обзира

вије, немају друге матичне републике

на недостатак истраживања о њиховом ужем етничком пореклу и матерњем

језику, да је српскохрватски изворни језик огромне већине оних што су се
тако декларисали. Деоба тог језика по нацијама, макар само номинална, не­
избежно би чинила неправду тим људима и доводила их у неравноправан

положај.
Премда у Европи и свету има много случајева да две културно-исто­
ријске скупине или више љих са статусом народа/нације говоре истим је­

зиком (енглеским
др.; немачким

-

-

Енглези, Ир ци, Американци, Канађани, Аустралци и

Немци, Аустријанци, Швајцарци; низоземским

ђани и Фламанци; шпанским

-

-

Холан­

Шпанци и низ народа/нација у Латинској

Америци; португалским- Португалци, Бразилци, Анголци и др., да даље

не набрајамо ), нема нигде случаја да пет културно-историјских скупина с
једним "матерљим" стандардним језиком живе тако измешане не само у

једној савезној држави него и у четири љене државе чланице. Ни Велика
Британија с четири такве скупине (Енглези, Шкоти, Велшани и Ирци) није

нама аналогна, особито с обзиром на изостанак варијантности стандардног
језика на етничкој разини и одсутност конфедералне друштвене структуре
у Уједиљеном Краљевству.

2.

Сваки народ има йраво да свој језик назива својим именом. Тако пи­

ше скоро дословно у Уставу СРХ (чл.

-

видели смо

-

137).

Такво начело у Југославији је

у свом чистом виду тешко применљиво на српскохрват­

ском говорном подручју, а оно је, и то на недвосмислен начин, оспорено и
у уставу у којем се изричито наводи. Наиме, у члану

138.

Устава СРХ за

"стандардни облик народног језика Хрвата" (да ли свих Хрвата?) "и Срба
у Хрватској"- утврђује се назив "хрватски књижевни језик", што је на
снази још од 1972. г., и то не само у "службеној употреби" (савезни устав­
ни термин) него и у (свој) ,јавној употреби".?
7 Ни мишљење Уставног суда СФРЈ, достављено

7. XII 1988. г. Скупштини СФРЈ, у
138. Устава СРХ "у супротности" с члан ом 246. Уста­
одлучио је 20-21. VI 1989. да се та одредба не мсња,

којем је утврђено да је одредба члана
ва СФРЈ, није помогло. Сабор СРХ

остављајући могућност да ће се то учинити у новом уставу. Ниједан противпредлог није
прошао, а онај који је имао највише изгледа да прође ("У СРХ у службеној је употреби хр­
ватски или српски језик, стандардни облик народног језика Хрвата и Срба у Хрватској, који
се назива хрватски књижевни језик, а који је и језик Срба у Хрватској") био је још лошији

и у још већој супротности с Уставом СФРЈ.
Други противпредлози, они из јавне расправе ("У СРХ у службсној је употреби хрват­

ски или српски језик", с додатком "који Хрвати зову хрватским, а Срби српским језиком"
[додатак предлагао књижевник Г. Бабић, позивајући се на М. Крлежу]; "У СРХ у службеној

је употреби заједнички [књижевни] језик Хрвата и Срба, који се назива хрватски или срп­
ски" [с додатком "односно хрватскосрпски или српскохрватски"] и "у СРХ у службеној је

43

Бранислав Брборић и Павле Ивић

Није, наравно, спорно да се у приватном и јавном животу наших исто­
језичких судржављана употребљавају четири назива за један (стандардни)

језик, што је право које се не да никаквим декретом укинути. Реч је о на­
зивима српскохрватски, хрватскосрпски, хрватски и српски језик. При
томе се последња два назива, у складу с хрватском традицијом, коју је уте­
мељио српски филолог Ђуро Даничић пре више од сто година, користе и у

облику синтагме с раставним везником или
зик"

-

-

"хрватски или српски је­

што битно отежава стварну применљивост тога назовиназива, који

има информативну, а не терминолошку вредност. Спорно је, дакле, како
четири назива довести у склад с прокламованим начелом, утолико пре што

тим језиком, како смо већ рекли, говоре и они који се не исказују ни као
Срби ни као Хрвати.

Савет РТБ за српскохрватски језик

-

у складу са својим називом и је­

зичком политиком која се, мање или више доследно, води у три републике

-

и аутори овог приручника определили су се за назив српскохрватски је­

зик, који такође има своју дугу традицију, а први га је у наслову граматике

(још

1867. г.) употребио Перо Будмани,s Дубровчанин, који се родио и који

је живео на територији данашње Републике Хрватске. Наш језик имао је у
прошлости и других назива ( словински, словенски и словјенски; илирски,
бошњачки), али су српски и хрватски национални покрети дали снаге само
двама, који се могу елити у сложеницу, чији круг примене не мора ни за­
хватати ништа друго осим онога што се разуме под службеном употребом.

З. Сваки народ има йраво на jeдuнciilвo свога кулiilурног жuвoiila. То
је начело које не подлеже никаквој сумњи, макар не стајало изричито ни у
једном нашем правном и политичком документу ако се статус политичког

документа не призна тумачењу Моше Пијаде, једног од твораца авнојских
докумената, који је, далекосежно предвиђајући тешкоће око асиметричне
федерализације (која укршта национално и територијално на чело), гово­
рио о неопходности очувања ,јединства српског и хрватског културног

употреби хрватскосрпски језик" [иза којег је стало регионално руководство ССРНХ Дал­
мације])- пали су воду. Није помогао ни апел председника Председништва ЦК СКХ да

се о тој ствари не може одлучи вати "прегласавањем".
Нацрт новог Устава Републике Хрватске

-

колико је знано у новембру

1990.

г. -оду­

стаје од "социјалистичке" орнаментике и "равноправности": јавна употреба језика заме­

њује се службеном употребом, што је у складу са садашњим Уставом СФРЈ; напушта се
уставно разликовање "књижевног" и "народног" језика и одустаје се од било каквог експли­
цитног спомињања српског народа и његовог језика, у било којем облику

-

стандардном

или нестандардном.

8

Pietro Budmaпi, Grammatica della Iiпgua serbo-croata (illirica), Vienna, 1867. Књигаје

објављена на италијанском језику.

44

/.

Начела наше језичке йолиШике

живота" у новој Југославији, што стоји у блиској вези с очувањем једин­
ства њиховога књижевног, тј. стандардног језика, које је успостављено још
у

XIX

столећу, особито на његовом истеку.

Како сада ствари стоје, то је начело угрожено управо на српскохрват­
ском говорном подручју, а зајамчено је и нашим народностима, односно на­
ционалним мањинама. О томе сведочи и одлука (у име) албанске народности,
односно албанског народа, донесена

1968.

године у Приштини на језичкој

конференцији албанских језикословаца и других културних радника, на
којој су били присутни представници двеју држава, СФРЈ и НСРА, из свих
средина у којима живе Шиптари/Албанци, да се укине двојство књижевног

језика и успостави језичко јединство засновано на јужноалбанском дија­
лекту,тоскиЈском.

Ми то начело у овом приручнику уважавамо, не оспоравајући легити­
митет употребе и двају појединачних назива за њима примерене садржаје,
нпр. хрватски књижевни језик и српски књижевни језик кад је реч о

формативним годинама тога књижевног/стандардног језика, или кад је реч
о језику националних књижевности, или и у другим приликама које нади­
лазе оквир службености, као што су нпр. хрватски и српски превод, срп­
ска и хрватска језичка култура, српски и хрватски језички стандард,

што су уистину два истојезичка "круга" који се знатним делом преклапају,
при чему је искључена могућност да се они потпуно поклопе. И тако даље.
И с обзиром на то, ми у овој књизи редовно употребљавамо назив српско­

хрватски (стандардни/књижевни) језик9

-

сматрајући га дакле једним

стандардним језиком, који је израстао у два културна средишта, а развија
се у више њих, због чега је мање хомо ген од неких других стандардних је­
зика у свету. Њега одликује знатна варијантност, често и поларизована,
али он стога није постао двојезиком, као што то нису постали ни други

.

.

.

стандардни Језици с вариЈантама условљеним етно-териториЈалним и кул-

турно-историјским околностима. Предвајати наш језик могу они који нс
разумеју о чему је реч или разумеју, али нису расположени за (равнопра­

ван) заједнички живот људи и народа.

4.

Сви су наши језици, језици народа и језици народности, равнойрав­

ни. Такво је начело записано у Уставу СФРЈ (чл.

246,

став

1) и

пренесено у

остале наше уставе. То је начело целокупне савремене социолингвистике,

важеће не само за стандардне језике (о којима је у том уставном начелу
реч) већ и за све друге језике и дијалекте. Равноправни су у том смислу
што сви имају право на постојање и развој; код свих се могу разви(ја)ти и

9 Назив српскохрватски остао је у nоrлављима

1 и Il, чији садржај нисмо мењали, али

је у осталим nоrлављима замењен називом српски (језик).

45

Бранислав Брборић и Павле Ивић

прошири(ва)ти творбени, синтактички, (функционално)стилски и други
потенцијали; сви могу вршити информативну, креативну и естетску функ­
цију; у свакоме се може огледати целокупан докучиви универзум, конкрет­

ни и апстрактни, појмовни; сви би се могли стандардизовати, али само неки
стигну до стандарда.

Наш стандардни језик заснован је на новоштокавском дијалекту, на

новоштокавским народним говорима, ијекавским и екавским, али је он,
као и сваки стандардни језик, "вештачка" творевина, свесно одабран и ор­
ганизован, изграђиван и брушен модел. Вук Караџић био је љегов велики
зачетник и утемељитељ, а не, како се каткад патетично каже, "отац" и

"творац" тог језика, чијем су изграђиваљу и брушељу (чак и пре Вука), и
на хрватској и на српској страни, допринели многи језикословци и писци
те други научни и културни радници. Настајао од самих почетака у два
културна средишта, он је морао испасти двоваријантан, мада је теорија о
љеговој варијантности новијег датума, стара тек четврт столећа и преузе­
та извана, од моћнијих лингвистика, британске и америчке, где јој је, због

објективне варијантности вишенационалног и вишедржавног енглеског је­
зика, и стварно родно место. Кад је реч о нашем народном језику, љему као
целини сви признају статус засебног језика, једног од потомака некадашљег
прасловенског језика. По неподељеном мишљељу стручљака, у том народ­

ном језику распознајемо три глобална "органска дијалекта", три наречја
(штокавско, кајкавско и чакавско), а по мишљељу некихјезикословаца и

четири (четврто је торлачко наречје, друкчије звано призренско-тимочким
народним говорима). Свако наречје дели се даље на дијалекте, поддијалек­
те и говоре.

Све те поделе и сва та тумачеља неопходан су теоријски захват који нам
помаже да разумемо сву сложеност језичкс стварности. Све су оне условне,
као што је условно разликоваље језика од дијалек(а)та, јер је и дијалекат
језик за себе, али тек из перспективе постојаља заједничког стандардног

језика има смисла "признати" једнојезичност свој скупини дијалеката, чи­
ји се изворни носиоци не могу увек лако узајамно разумети (нарочито кад
је реч о далеким "половима", какви су торлачки и кајкавски говори, на

пример). Ако се дефинитивно порекне ,једност" стандардног језика, Срби
неће имати никаквог разлога да у својему језичком корпусу спомиљу кај­
кавско и чакавско нарсчје.

Варијантно тумачеље нашега стандардног језика- чији се говорници

у свакој "просечној" реализацији тог идиома лако разумеју, при чему се
права тешкоћа појави тек у текстовима засићеним тзв. туђицама и полари­
зованом терминолошком лексиком

-

помаже нам исто тако да разумемо

сложену стварност стандардног језика. Ако чешhе посежемо за термином

46

/.

Начела наше језичке йолишике

стандардни језик, који има свог супарника у старијем називу књижевни је­
зик, чинимо то стога што се потоњи све чешће употребљава за језик кљи­

жевности, у којем вреди

licentia poetica.

Тај језик, језик књижевности, може

бити, и бива, нестандардан, укључујући и дијалекатску реализацију, као нпр.

у Бећковићевом делу Рече ми један чоек, Михаиловићевом Пеiilријин венац
и Крлежином Баладе Пеiilрице Керемйуха.

5. По једноме шире прихваћеном тумачењу нашега стандардног језика који није прошао кроз све фазе нормирања о којима говори новосадски лин­

гвиста Милорад Радовановић,IО нити је опремљен одговарајућим стручним
приручницима -у њему распознајемо две поларизоване варијанте, источ­
ну (у Србији и Црној Гори, с два изговора, екавским и ијекавским, без
строге поларизације, јер се ијекавица, владајућа у Црној Гори, јавља и у
Србији, а њој је "печат" дао и Вук Караџић, утемељитељ српскога књижев­
ног језика и потоњега језичког стандарда) и западну (у Хрватској, која је
строго ијекавска, а ретко двоазбучна, дакле углавном латиничка, осим у
неким сегментима јавног живота и службене делатности, као што су

rodne novine,

Na-

службени лист Хрватске, који излази на оба писма). У Босни

и Херцеговини, особито у службеној и информативној делатности, видљив
је процес неутрализације варијантних опозиција, па се у лексици напо­

редо употребљавају елементи обеју терминологија и друге поларизоване
лексеме, као што су фабрика и творница, фудбал и ноrомет, телеrрам и

брзојав, општи и опћи и тако редом, али изостају тко, влак, сијечањ и
слични тзв. кроатизми.

Варијантност погађа првенствено лексику (=речи, укључујући и тер­

мине= стручне називе), а у много мањој мери остале нивое језичке струк­
туре: фонологију и фонетику (=гласове), морфологију(= падежне и друге
деклинацијске или конјугацијске наставке), творбу речи, синтаксу

(= упо­

требу речи, обрта, израза) и ортографију (=правопис).
Варијантност обично није апсолутна: у једној је варијанти чешћи ин­
финиiilив него везник да с йрезенiilом (морам писати

1 морам

да пишем),

али не изостаје ни један ни други ни у једној варијанти; у једној је већа
склоност наставку -ица него -ка или -киња

(студентица/студенткиња,

IO Милорад Радовановић (у књ. СоциолиигвисШика,

11 изд., Нови Сад, Књижсвна за­
1986, стр. 188-189) наводи ових 10 поступака у плани­
рању и нормирању стандардног језика: (1) селекција(= одабирање), (2) дескрипција(= опи­
сивање), (З) кодификација (= пронисивање), (4) елаборација(= разрађивање), (5) акцептуа­
ција (= прихватањс), (6) имплементација(= примењивање), (7) експанзија(= ширењс), (8)
култивација (= неговање), (9) евалуација(= вредновање) и (10) реконструкција(= препра­

једница Н. Сад и НИШРО Дневник,

вљање) норме. Овај приручник понешто се дотиче сваког од ових поступака, међу којима
има и незавршених и незавршивих.

47

Бранислав Брборић и Павле Ивић

професорица/професорка), али сва та три наставка постоје у обема вари­
јантама (учитељица, председница, слушкиња, Аустријанка); у једној ви­
ше воле префикс су- него са- (сувременик/савременик, суборац/саборац),

али је свугде суграlјанин и сажаљење; на једној се страни доследније ува­
жава давно установљено правило да је боље употребљавати придевско­
-именичку него именичко-именичку синтагму (возни ред 1 ред вожње), али
је ред летења без алтернативе. И тако редом. О томе ће се многе инфор­

мације наћи у другим поглављима ове књиге.

6.

У принципу, равнойравни су сви

" йриродни језици"

(органски дија­

лекти) и сви "вешШачкијезици" (стандардни и/или књижевнијезици, и њи­

хове варијанте и/или стандарднојезички изрази), али у сваком модерном
друшШву йредносШ има сШандардни језик над суйсШандардним и несШан­
дардним, а такође, објективно (не и начелно), онај дијалекат који је у основи
стандардног језика над оним који то није. Равноправни су и језици народа
с језицима народности, али су само први увек у службеној употреби, док су

то други само онде ("на подручјима") где ("на којима") народности живе.
Равноправан је, на пример, сваки призренско-тимочки говор (нпр. у
Нишу, Лесковцу, Врању) са сваким новоштокавским (нпр. у Ужицу, Ваље­
ву, Шапцу), али, пошто су као основа стандардног језика послужили само
другоспоменути, људи који се роде у тим крајевима лакше науче стандард­

ни језик. У начелу, разуме се, не говоре први "ружно", а други ,,лепо", јер
су те естетске категорије сасвим релативне и вреде само у односу на при­

хваћени модел стандардног језика, према којем се "одмеравају".
Службена или каква друга употреба једног идиома који има ранг књи­
жевног језика зависи од многих историјских, политичких и економских
чинилаца, а не само од броја људи који њиме говоре. Није, у начелу, енгле­
ски стандардни језик бољи од било којег другог, али му број изворних но­
силаца у више држава и неизворних широм света, подупрт економском и

технолошком моћи, данас пре свега Америке, обезбеђује статус "светског
језика".
Ни српскохрватски стандардни језик није ни бољи ни гори од других

домаћих језика, али му број изворних носилаца у СФРЈ (око

17

милиона)

обезбеђује, без икакве присиле и прописане ,,државности", да буде језик и
шире међунационалне комуникације. И варијанте нашега стандардног јези­

ка јесу равноправне, али им је употребни опсег различит, и то не само у
том погледу што једна "влада" у Србији и Црној Гори, а друга у Хрватској
већ и у томе смислу што источну лакше науче они којима српскохрватски
није матерњи језик.

7. Језик има две основне функције- комуникаШивну и манифесШаШив­
ну. Захваљујући првој, могуће је општити, споразумевати се; захваљујући

48

/.

Начела наше језичке йолиШике

другој, моrуће је показати и уочити ко је из којег места, из којег племена, на­
рода, колико је образован и које је струке. Комуникативна функција језика

примарна је, основна. Језик постоји ради ње. Манифестативна функција
секундарна је; она аутоматски произлази из чињенице да постоје различи-

.

.

.

.

ти Језици и у њима диЈалекти, условљени териториЈалним и социЈалним

чиниоцима. Наравно, језичка политика не би смела занемарити ни ту
функцију, пре свега због њеног великога психолошког значаја. У људским

колективима за њу се везују појмови "своје" и "туђе", "блиско" и ,,далеко",
,,лепо" и "ружно".
Комуникативну функцију у једној људској заједници

-

била она држав­

на или која друга (регионална, општинска, радна)- лакше је обезбедити

једним језиком него с више њих, али ју је моrуће ефикасно остваривати и
с више језика, само је организација сложенија и цена виша.
У оквиру истојезичке говорне заједнице

-

и кад је она тако сложена

као српскохрватска- обе споменуте функције могуће је ефикасно и склад­
но остваривати ако се, у име друге, не заборави и не доведе у питање прва
функција. Кад год је моrуће и неопходно, а не особито скупо, информаци­
ју на том језику ваља дати не само двоваријантно него и у више верзија.
Тако се савезни закони и други прописи и општи акти доносе и обја­

вљују не само на трима језицима југословенских народа него и у три исто­
језичке српскохрватске верзије

-

у источној варијанти (само ћирилицом и

екавски), у западној варијанти (само латиницом, ијекавски се подразумева)
и у тзв. босанскохерцеговачком стандарднојезичком изразу (наизменично

ћирилицом и латиницом, један број Службеног лucilla СФРЈ једним, а други
другим писмом, при чему се ијекавица, понешто друкчија од западновари­
јантне

-

такође подразумева). Доношење и објављиваље тих аката у више

од три истојезичке верзије

-

особито с обзиром на то да се савезни закони

те други прописи и општи акти објављују и на језицима двеју народности,

албанске и мађарске

-

било би заиста превише скупо.

Међутим, плоче с називима савезних установа

-

у које спадају и касар­

не ЈНА на целој територији СФРЈ- ваља, кад за то има разлога, истицати
и с више од два српскохрватска натписа. На пример, натписи Заједница
југословенских железница и

Zajednica jugoslavenskih zeljeznica не покри­

вају свеколику српскохрватску стандарднојезичку варијантност, јер недо­

стају натписи Заједница југословенских жељезница, Zajednica jugoslovenskih zeleznica и Zajednica jugoslovenskih zeljeznica, ОДНОСНО Заједница
јуrославенских жељезница. Навели смо један од не баш честих случај ева
кад се српскохрватски/хрватскосрпски, хрватски или српски језик (овде
наводимо сва три, односно сва четири назива нашег језика којима је у не­
ким правно-политичким документима призната службена функција) мора

49

Бранислав Брборић и Павле Ивић

представити шестоструко ако се жели засведочити не само равноправност

језика југословенских народа (у чему Словенци и Македонци, осим кад је

реч о касарнама, најчешће нису прикраћени) него и пуна равноправност
двају писама, као и свих српскохрватских стандарднојезичких израза.

8.

Кад је реч о равнойравносйlи ћиршlUце и латинице, барем у оним

приликама које сведоче о службеној употреби језика у најужем смислу,

ћирилица је последљих десетлећа стала пролазити све лошије, особито у
Хрватској, у чијем уставу не стоји изричито ни исказ о њеној равноправ­
ности с латиницом, а камоли о љеној одговарајућој службеној употреби. У
томе смислу и у све три преостале републике имало би се шта преуредити и

поправити, јер није нормално да више права имају делови суседних нација
који живе у СФРЈ него делови народа Југославије изван матичних републи­
ка, који нигде у СФРЈ не могу бити народности, а још мање обесправљене

националне маљине. У најновије време отклољене су извесне неоправдане
појаве запостављаља ћирилице. Прво се то догодило у Босни и Херцегови­

ни, у оквиру тамо прокламоване политике равноправности двају писама.
Затим је ћирилица учинила одређене кораке напред на телевизији у Срби­
ји, Црној Гори и Босни и Херцеговини.

Павле Ивиli и Бранислав Брбориli

11.

МЕРИЛА ЈЕЗИЧКЕ ПРАВИЛНОСТИ
Уводне напомене

Језик је најраспрострањеније, најкорисније и најважније оруђе којим

располаже човечанство.l Живот људског друштва без језика не би био мо­
гућ. Природно је што се у свакој културној средини језику посвећује вели­
ка пажња, што се он с љубављу негује, чува од кварења и усавршава. Није
свеједно хоће ли то наше драгоцено оруђе бивати све моћније, све изо­

штреније, или ћемо допустити да се оно затупљује.
Још пре више од два столећа умни Доситеј Обрадовић знао је да ,језик

има своју цену од ползе [=користи] коју узрокује". Другим речима, добар
је онај језик који успешно служи својој сврси, а то је комуникација међу
људима. Овим је одређен циљ којем треба да се тежи у раду на култури је­

зика. У том светлу јасно је да језик не сме бити поље за иживљавање на­
ционалне искључивости. Ако би се језичка политика подредила настојању
да се језиком што више разликујемо од других, то би смањило моћ нашег је­
зика у општењу с тим другима, а и независно од тога осиромашило би нас

за све изразе које бисмо одбацили због тога што нису искључиво "наши".
Језик постоји првенствено зато да омогући комуницирање у људском

друштву. Сасвим је споредна улога језика као обележја припадности одређе­
ној етничкој или друштвеној формацији. Та функција аутоматски произлази
из чињенице да сви људи не говоре истим језиком. Дати првенство тој страни
бића језика значи изврнути природни ред ствари. Језик је сувише драгоцен да
бисмо се смели играти њиме, излагати га самовољи и насиљу на штету њего­

ве изражајне моћи, а с неким циљевима за које није извесно да су племенити.

"Идеалан је онај језик који с најмање средстава постиже највише резул­

тата."2 То би се, уосталом, могло рећи и за сваку другу људску творевину
1 Приликом nисања овог одељка користили смо се nостојсћом научном литературом,

првенствено књигама Валтера Таулија

Planning, Upsala, 1968)

и

(Valter Tauli: Jntroduction to
Ora Јесперсена (в. наnомену 3).

а

Theory of Language

2 Е. Sapir у књизи Herbert Shenton - Edward Sapir - Otto Jespersen: International Comrnunication, London, 1931, 74.

51

Павле Ивић и Бранислав Брборић

или делатност. У истом смеру теку и размишљаља неких других лингви­

ста који су се бавили овом материјом:
"Кад овдје изричемо свој суд, ми смо присиљени

-

што у претходним

случајевима нисмо били - да имамо у виду и оне који говоре или пишу и
оне који то слушају или читају, пошто би идеални људски језик морао би­
ти најједноставније и најлакше средство да се људска мисао најпоmуније
изрази, и то на начин који је најлакши за слушаоца или читаоца" (Ото Је­

сперсен).З
"Језик служи комуникацијским потребама када, уз минимално напре­
заље говорника и слушаоца, омогућује преношеље мисли с максимумом

прецизности" (Шарл Баји).4
"Савршенство језика могло би се дефинисати као највиши ступаљ ра­
зумљивости и изражајности повезан с нај вишим могућим ступљем једно­

ставности и највишим ступљем лакоће примаља поруке" (Ф. Р. Блејк).5
В. Т аули је добро приметио да све ове дефиниције садрже унутрашња
противречја. Минимум напора тешко се усклађује с максимумом јасности

и експресивности, а оно што је најлакше за говорио лице не мора бити нај­
лакше и за слушаоца. Тако се проблем своди на тражеље решења која ће
садржати најсрећнији могућ однос између напора и учинка, и између напо­
ра лица које говори и онога које слуша. Морамо се одрећи илузија о иде­
алном решељу и задовољити се најповољнијим компромисом. Осим тога,

свако језичко нормираље мора полазити од затеченог стаља, прихватајући
оно што се уходало и учврстило, макар и било противно усвојеним мери­

лима. Штавише, на ранг начела мора се издићи правило да језику треба
приступати с великим поштоваљем, крајље обазриво, без упуштања у суко­

бе с језичким осећањем публике. Нормираље које би се изложило таквом
сукобу не би успело да оживотвори своја настојаља, а успут би изгубило

поверење оних којима се обраћа. Нове појединости смеју се уводити у је­

зик само кад је то неопходно. Такве су појединости неизбежне, и добродо­
шле, кад је у питању богаћење речника, који се стално развија, пратећи
увођење нових појмова у видокруг једне средине. Ти појмови непрестано
придолазе с напретком науке и технике и променама у друштву, али и с

новим правцима у уметности, хировима моде итд. У тој је области чак по­
требно да језички стручљаци усмеравају развој, али изван ње они смеју
предлагати новине само по изузетку, у случају крајље нужде. Ту се љихова

з Oto Jespersen (Otto Jespersen): Covjecanstvo, narod i pojedinac sa lingvistickog stanovista, Sarajevo, 1970, 119.
4 Charles Bal\y: Linguistique generale et linguistiquefran~aise, Bem, 1944, 363.
5 F. R. Blake: Indogermanische Forschungen 56, 1938, 253.

52

/Ј.

Mepwza језичке йpaвwzнocillu

улога своди у начелу на то да између онога што већ постоји у језику бирају
најподесније.

Најважнија мерила
Просуђујући о томе које језичке појаве треба подржати, а које одбаци­
ти, језикословац мора истовремено водити рачуна о неколико мерила, тра­

жећи најразумнија решења онда кад се која од тих мерила нађу у сукобу.
Набројаћемо најважнија таква мерила.

1. Богатство језика.

Изражајна моћ језика огледа се поглавито у томе

колико се значења и значењских прелива може њиме исказати. Та је чиње­
ница најочигледнија у области речничког блага. Развијени језици, а то су
данас по правилу језици народа са савременом културом и цивилизацијом,
располажу огромним бројем речи које "покривају" појмове везане за све
гране модерног живота, али и многим изразима који омогућавају да се обеле­
же суптилне нијансе у доживљају света. Добро је ако један језик разликује
чистоћу и чистоту, спознају и сазнање, осећај, осећање и емоцију, ако
уме да покаже је ли ко узрујан, узаврео или само узбуђен. Синоними су

драгоцено богатство језика, чак и онда кад међу њима нема ни најмање зна­
чењске разлике. И тада они проширују стилске могућностијезика. Појавиће

се контексти у које се лепше уклапа један од синонима, и такви где боље
пристаје други, а биће и прилика кад ће нас синоними ослободити неугодног

понављаља речи у тексту. Требају нам, на пример, и врло и веома, и скоро
и готово, и мада и премда и иако, и безмало и малтене, а поготову је дра­
гоцено што имамо и време, и доба, и раздобље, и епоху, и еру, и период.

Треба, ипак, упозорити на то да су синоними непожељни у једној про­
страној области. То је научна и техничка терминологија. Она захтева пре­

цизност и не допушта недоумицу, неизбежну кад постоје два израза за које
мање упућени нису сигурни да ли означавају исти појам или два сродна пој­
ма. Ипак, и ту има изузетака, и то међу терминима који због свог значења
не спадају у искључиво властелинство стручњака. За основну школу зна­

чењски прозирно будуће време свакако је погодније од футура, али је је­
зикословцу, и интелектуалцу уопште, потребна и краћа и спретнија лексема
футур, од које се може извести придев футурски. Уосталом, и с гледишта
опште културе народа умесно је сачувати у језику лексему која омогућава
да се схвате изрази као футурологија или футуризам.
Тврди се понекад да се сваким језиком може исказати свако значење,

из чега би произлазило да је питање лексичког богатства споредна ствар.
Такво схватање носи у себи опасну заблуду која нас може навести на многе

53

Павле Ивић и Бранислав Брборић

погрешне кораке. Именица јуха словенског је порекла, а супа и чорба ни­
су, али бисмо њиховим напуштањем изгубили једно корисно значењско

разликоваље. Реч бајат је турцизам, али ако кажемо за хлеб да је "стар"
или "устајао", то је мање прецизно и мање изражајно него ако употребимо
реч бајат. Нема сумње даје придев зауман русизам, али га не можемо ла­
ко заменити. Синтагме као "с оне стране ума" или "неухватљив здравом
разуму" можда погађају исто значење, али је с гледишта стила исказ јед­

ном упечатљивом речју кудикамо бољи од описивања низом речи. Исто та­
ко, било би погрешно ако бисмо одбацили придев захтеван зато што је
кроатизам, или зато што представља превод француског
немачког

anspruchsvoll.

exigeant,

односно

Могуће је, додуше, уместо "она је превише захтев­

на" рећи "она поставља одвећ високе захтеве", али то је дуже и неспретни­
је. Још је неупутније синтагму као "с тим захтевним човеком" заменити са
"с тим човеком који поставља високе захтеве", а кад дођемо до именице
захтевност, покушај да се нађе било каква тачна замена жалосно ће се за­
вршити. Слично томе, нема праве замене ни за заумност ни за бајатост,
као ни за убајатити се или забајатити.

И у граматици богатство језика значи могућност да се једноставним, а
не заобилазним начином обележи већи број значења. Стога не треба олако

пустити низ воду дистинкције попут оне између глагола као отупети и
оних као отупити, или оне између збирних бројева као петоро и бројних

именица као петорица. Није свеједно ни то хоћемо ли бити у могућности
да самим обликом помоћног глагола покажемо о којем је лицу реч (дошли
бисмо

: дошли

бисте

: дошли

би) или ћемо имати дошли би у свим лици­

ма, што обавезно захтева допуну личном заменицом: ми би дошли, ви би

дошли итд. Ако бисмо допустили да загосподари неразликовање замени­
ца овај и тај, или предлога због и ради, и ту би језик био на губитку.
И гласовне различитости могу утицати на изражајну моћ језика. Ако

једнако изговарамо

li

и ч, и паралелно томе ђ и џ, стопиће се у једно

liap

и чар, а исто тако, и ђак и џак. Ако не разликујемо дуге акценте од крат­

ких, грiд (насеље) и грiд (падавина) имаће исти звук, а, исто тако, и Ко­
са и коса, село (седељка) и село (насеље), ваљају (котрљају) и ваљају
(добри су), и тако даље.

2. Јасност.

Исказ мора пренети сва значења која му је наменило говор­

но лице, и то на такав начин да га слушалац лако и брзо схвати. Да би се

постигло оно прво, потребно је да арсенал језичких јединица, оних у реч­
нику, морфологији и синтакси, буде довољно богат те да њихова значења
буду јасно разграничена, што захтева одређену стабилност у језику. Та се

стабилност стиче дуготрајним процесом кристализације стандардног језика,
а може је нарушити самовоља појединих књижевника и (још више) недо-

54

П. Мерила језичке йравилносШи

вољно мудрих језикословаца. Други услов, да слушалац може лако и брзо
схватити оно што му је речено, изискује редунданцију (вишак информације)
у језику. Редунданција се огледа на пример у томе што се речи и облици
разликују с више од једног гласа, мада је за њихово разликовање довољан
један глас, као у паровима ред

: лед, рад : род, бод : под,

rост

: кост. У жи­

воту би ово било довољно кад би људи увек комуницирали у идеалним
приликама, али то се ретко догађа. Нити је свачија артикулација беспре­
корна, нити је свачији слух изврстан, да и не говоримо о буци, о довики­
вању, о шумовима у телефонским везама или у пријему радио-емисије.
Обично нам контекст помаже да ипак разаберемо шта је речено, као што
помаже и кад су у писаном тексту понека слова избрисана или замрљана,

или кад је много штампарских грешака. У разговору, ако нам не помогне
контекст, можемо тражити објашњење од саговорника. Има, ипак, много
прилика кад је то немогуће: позориште, филм, радио, телевизија, јавна
предавања. Стога је важно, нарочито тамо где је велика могућност значењ­

ске збрке, да буде што више редунданције. У пракси, срећом, најчешће та­
ко и бива. Ако кажемо Затвори врата, чак ако има и доста буке, слушалац
ће разумети да нисмо рекли Затвори прозор

-

речи врата и прозор гла­

совно се много разликују. Исто тако: Радио је цео дан и Радио је целу
нoli, Скинуliу капут и Скинуliу кошуљу. Ипак, има и друкчијих приме­

ра: сад и тад, овде и онде, наш и ваш, косити и носити. Где језички
стручњак има прилику да утиче, он ће давати предност начинима који омо­

гућују да се избегну непожељни "блиски сусрети" речи. Ипак, треба по­
штено признати да се ту не може много учинити, осим што уопште ваља

неговати богатство изражајних средстава, које ће омогућити да се теснаци

лакше заобилазе. За нас је важније да говорници, новинари, репортери, ко­
ментатори и спикери обрате посебну пажњу на прецизан изговор у таквим
случајевима.

Јасност исказа захтева и то да поштујемо постојеће богатство језика,
да спасавамо угрожене дистинкције, као што су оне међу речима декада и
деценија, мандатор и мандатар, рационисати и рационализовати,

адресант и адресат. Свако такво бркање осиромашује нас и уназађује.
Кад је реч о јасности текста, важније је од свега бирати речи које ће се
најлакше разумети. То је најбољи и најпоузданији пут ка ономе коме је по­

рука упућена. Такво се умеће код нас, нажалост, недовољно уважава. Чак
се многи такмиче у заморном изражавању. Засипају нас гломазним рече­
ницама и слаповима тешко разумљивих речи. Уста су им пуна стручних

термина и онда кад су они излишни. Такав стил има најмање два извора:

бирократску укалупљеност и претенциозну ученост (или "ученост"). По­
некима је то ушло у крв, па једва и да умеју говорити друкчије, бар о темама

због којих су позвани пред микрофон или камеру. Многи можда нису ни

55

Павле Ивић и Бранислав Брборић

свесни проблема; потребно је подсећати их и створити атмосферу у којој

ће се ценити израз близак публици, а не израз отуђен од ње.
З. Економичност. Говорење и слушање изискују телесно и, још више,

духовно напрезање, које долази до изражаја нарочито ако говорна комуни­
кација нешто дуже траје. Економичност исказа смањује напор на обема стра­
нама омогућујући да се пажња одржи и да комуникација буде пријатнија.
Краћи исказ очигледно је економичнији од дужег. Он штеди не само
напрезање него и време. Ако се какво значење може саопштити једном
речју или скупином речи, први начин је економичнији: речи ш кола морамо
дати предност пред образовно-васпитном установом, фото-копирница

је боља од радионице за фото-копирање, а предузеliе од организације
удруженог рада.

Економичније је рећи Срушио се кров него Дошло је до рушења
крова. Реченица Цене су за

1.500 одсто вelie у односу на исти месец про­

шле године није само незграпна већ је и мање економична од Цене су за

1.500

одсто вelie него у истом месецу лане.

И понеки граматички облици могу бити дужи или краћи, а да порука
остане иста. Класичан је случај инфинитива у контрасту с везником да и
презентом. Реченица Можемо доliи краћа је од Можемо да дођемо за чети­

ри гласа или за пет славних места, а успут је и благозвучнија јер не садржи
понављање завршног -емо. Исто тако, боље је рећи Јавио сам му телефоном

него Јавио сам му преко телефона. Штета је и што се често не искори­
шћава преимућство нашег језика, у којем је лична заменица обично изли­
шна поред глагола. Ако ја мислим значи исто што и мислим, заменица се
може изоставити без штете по садржај поруке, а с добитком у концизно­
сти. Једино кад се у каквом исказу инсистира на контрасту, на пример на

томе да ја мислим, а не он, умесно је употребити заменицу.
Ма колико то изгледало пожељно, речи не могу бити све кратке. Не

постоји довољан број кратких гласовних скупова, а, осим тога, кад би сва­
ки такав скуп (на пример аб, ав, аг, ад, ађ, итд.) био реч, у језику би било

премало редунданције, што би отежало општење. Кад је тако, захтев еко­
номичности своди се на то да краткоћа речй буде сразмерна учесталости
њихове употребе. У језицима је то углавном и остварено. Тако су, на при­
мер, личне заменице, помоћни глаголи, предлози и везници по правилу
кратке речи. Нису дуге ни лексеме које означавају основне делове тела
(рука, нога, глава, врат, око, ухо итд.). Није чудо што дан и нoli спадају
међу најкраће именице, а што су равнодневица и краткодневица дуге, и
што сличан однос постоји између речи жена и женственост, воз и возово­
ђа, место и размештање, дан и данашњица, снег и лапавица, сунце и

протуберанца итд. Ако дуга реч постане честа у говору, она тежи да се

56

П. Мерила језичке йравилносйlи

скрати. Тако се радио-апарат преобратио у радио, а телевизија, аутомо­

бил и аутобус теже да се сведу на ТВ ("те-ве"), ауто и бус.
Ђачки и омладински жаргони скраћују математику и фискултуру у
матиш и фискиш, дискотеку у дискаli, а место израза типа порнографски

роман (или филм) стварају серију порниli, кримиli, љубиli. На екрану ре­
довно пише цртани филм, али деца, највернији гледаоци, упорно говоре
о цртаliу (или цртиliу) док се жвакаliа гума, бар у говору љених потро­
шача, претворила у жваку. Појава је широко распростраљена у језицима:
у говорном енглеском чести су облици као

math и disco место mathematics
disco club, а називи стилова забавне музике рор и rock долазе од popular
music и rock'n'roll, док немачки студенти обично скраћују речи Universitiit
и Fakultat у Uni и Fax. Било би погрешно свим скраћеницама те врсте за­
и

браљивати приступ у стандардни језик или у емисије масовних медија. У
томе, наравно, не треба ићи у крајност: има контекста у којима је дискаli
на месту, али и таквих где ипак морамо рећи дискотека, док матиш и фи­

скиш свакако треба да остану тамо где су настали, у ђачким разговорима.

4.

Лепота. То је најсуптилнија међу врлинама које може имати језик,

али и најнеодређенија и најподложнија спорењу. Стручњаци истичу да је­
зички систем мора бити складан, да склад мора постојати и између израза
и садржаја, да израз мора бити благозвучан, ритмичан, варијантан, кратак,
експресиван, да мора допуштати афективност. Понешто од тога лакше је
начелно рећи него у пракси процељивати. Задржаћемо се на оним поједи­
ностима где чвршће стојимо на тлу конкретности.

БлагозвучносШ спада у најодређенија својства лепоте. Сви су сагласни
с тим да самогласници звуче боље од сугласника и лепима се сматрају је­
зици као италијански, па и српскохрватски, у којима самогласници чине
скоро половину гласова у тексту. Пријатно је за ухо кад се речи махом завр­
шавају на самогласник и кад нема тешких сугласничких група; те предно­
сти долазе до изражаја у говору, а нарочито у певању. С друге стране, тешко
изговорљиви гласови, а међу њима и наше слоговно р у речима као прст или

шегрт, не доприносе лепоти језика. Наравно, у свему томе језичко норми­
рање не може много помоћи. Оно нема ни право ни моћ да мења структуру
језика. Ипак, можемо се, на пример, трудити да спасемо од коначног иш­

чезавања завршне вокале у заменичким и придевским облицима на -ог(а),
-ом(е), -ем(у). Ако би се уопштиле форме са завршним -г, односно -м, то
би нас обавезало на какофоничан изговор у примерима као нашег књи­
жевног језика (место нашега ... ) или том младиliу (уместо томе ... ). Бар

у теорији, благозвучност би могла играти улогу при избору међу синони­
~шма. Таквих случајева нема много, али се ипак може рећи да би у том
смислу (планински) гребен прошао боље од хрпта, а кичма од хрптењаче.

57

Павле Ивић и Браиислав Брборић

Додуше, ту ћемо се срести и с другим аргументима и питаље је да ли би
лепшем звучању требало дати прво место.

ВаријанШносШ језика може се дефинисати као његова способност да
исте садржаје искаже на више начина, чиме се избегава неугодно понавља­
ње. Ако умемо употребити инфинитив, неће нам се догодити да нагомила­
вамо синтагме с везником да. Место Речено му је да мора да покуша да то

уради казаћемо Речено му је да мора покушати

( ... ).Врло непријатно де­

лује и уланчавање релативних реченица са заменицом који: Војници које
смо сретали носили су изгужване униформе, на којима је и невично
око откривало трагове напорних маршева који су спадали у њихову

свакодневну обуку, коју је прописала команда ради њиховог оспосо­
бљавања за тешке задатке које би им могао наметнути евентуални

рат. Наш језик, срећом, располаже начинима да се растерете овакве рече­
нице. Понегде се који може заменити са што (Војници шШо смо их сре­
тали ... ), или се може окренути цела реченица (На униформама војника
што смо их сретали и невично око ... ), а понегде се глагол може сажети

у трпни придев (обуку йройисану ради ... ). Варијантност језика захтева и
то да се напусти окамењена бирократска фразеологија, са својим скученим
фондом увек истих речи и обрта.
КраШкоћа исказа с правом је уврштена и у естетске квалитете. Овде

није неопходно понављати оно што је о краткоћи речено у тачки З. Међу­
тим, кад је реч о естетици, битно је да се краткоћом постиже елеганција,
једна од најдрагоценијих естетских вредности коју исказ може имати. Ути­

сак елеганције ствара се онда кад се с мало речи каже много. Елегантни су
наши глаголи с префиксом, као нпр. нарадити се, пропевати, побелети,
изломити, доскитати, који се на многе друге језике не могу превести јед­
ном речју. Наши прилози као синоli, летос, зимус, лане сажимају у себи

по две речи: ,јуче увече", "прошлог лета" итд. Најчешће су непреводиве
једном речју и именице као заова, јетрва, јединац, првенац, домазет, по­

мељар. Додуше, неке од таквих лексема означавају појмове из једне циви­
лизације која је на измаку, али, што се тиче осталих, било би заиста штета
ако бисмо их, поводећи се за страним језицима, почели разлагати, дакле
кад бисмо доскитати замењивали са ,,доћи скитајући", синоli са ,јуче уве­
че", именицу заова са "мужевљева сестра" итд.

И синтетичка структура српскохрватског језика заслужује да је чувамо.
Наше поређење придева стапа у једну реч сам придев и ознаку компаратива.
Изгубили бисмо ако бисмо пристали на то да се та структура почне осипати.
Опасност долази од дугих придева: понекоме ће се омаћи обрти као више
разнообразна место разнообразнија. Не смемо жртвовати ни сажетост

коју излагању често дају наши падежи. Обрађивали су земљу плугом и

58

//.

Мерила језичке йравилносШи

мотиком елегантније је и економичније него Обрађивали су земљу по­
моliу плуга и мотике.

5. Континуитет.

Ако се каже да је књижевни језик непроцењиво бла­

го једног народа, то поред осталог значи да је тај језик материја у коју се
улио велики део културне баштине. Књижевност, наука, публицистика

-

све то живи у језику и не постоји изван њега. С његовим променама, то се
наслеђе удаљава од живих поколења. Ако разумљивост можда и није од­
мах угрожена, нешто се почиње мењати у односу идентификације људи с

делима исписаним језиком који сада звучи старомодно, а попушта и осе­
тљивост за значењске преливе, и с њом способност да се ужива у изражај­
ним вредностима. Брзе промене у језику очигледно нису пожељне. Кад год
напуштамо какву језичку појединост, морамо бити свесни да кидамо једну

нит континуитета. ИмйерфекаШ мора остати макар и у пасивном знању на­
ших људи, а ни словенски гениillив уз негацију и облици косих падежа име­
ничке йромене йридева не смеју им постати туђи, чак ни онда кад се они
нормално служе друкчијим облицима. Речничко благо треба чувати од

пребрзе црвене оловке понеких лектора који радо дају предност једном си­
нониму над другим, не схватајући да су нам потребни и један и други.

6. Реализам.

Ма колико било потребно чувати континуитет с блиском

прошлошћу, нормирање не сме затварати очи пред стварношћу. Оно што
је у језику мртво не може се вратити у живот, а оно што се потврдило и
учврстило не сме се игнорисати. Нереални савети не би били поштовани и
уз то би уништили поверење у саветодавце. Добро је, на пример, што су
наши граматичари престали да спомињу застареле облике генитива и лока­
тива дне, акузатива множине у гости и датива, инструментала и локатива
множине коњма и речма, КОЈИ су све донедавно прихватани као правил­

ни. Не можемо _се оглушити ни о чињеницу да је конструкција користити

прилику постала толико обична да је морамо допустити, не одричући се
при том ни доскора једино допуштеног користити се приликом.
Начела континуитета и реализма морају стајати у равнотежи. Докле
год се наслеђе прошлости може бранити, то треба чинити, а кад се утврди
да је живот језика неповратно кренуо даље, то се мора признати.

7.

Чистота. По традицији се чистим језиком назива онај у којем нема

страних речи ("туђица", "позајмљеница"). Два су разлога због којих речи
домаћег порекла, у нашем случају словенског, у начелу заслужују да их
претпоставимо онима преузетим из других језика.
Прво, стране речи често нарушавају језичку структуру. Основе имени­

ца мушког рода сиже и резиме завршавају се на сугласник е, што је про­
тивно правилима српскохрватске морфологије, док оне као шоу и какао
стварају тешкоће у деклинацији. Поплава двовидских глагола као органи-

59

Павле Ивић и Бранислав Брборић

зовати или организирати озбиљно је нарушила једно од основних правила

словенске конјугације- да сваки глагол има један од двају видова, сврше­
ни или несвршени. Речи као мјузикхол, офсајд, рендген, брејкданс, пост­

дипломски уносе у језик сугласничке скупине које су му иначе туђе.
Друго, стране речи често су маље прозирне од домаћих. За школство и

за демократизацију културе није без значаја то што се речи као прошло
време,обнова,напредан,ваздухопловство,службени,пццстицатимоrу

лако разумети кад се први пут чују и лакше научити него љихове "стране"
истозначнице перфекат, рестаурација, прогресиван, авијација, офици­
јелни, стимулирати. Додуше, значеље ,,домаћих" речи није увек тако очи­

гледно. Има и оних које су у ствари несрећно склопљене преведенице са
страних језика, па њихов састав може више да збуни него да помогне разу­
мевању. Штедњак није нека направа за штедњу, твртка није нешто тврдо,

налик на тврђаву или бар на кремен, него фирма, а рајчица није никаква
рајска биљка, него овоземаљска, као и свако друго поврће. То наравно не

значи да се те речи

-

својствене пуристичким настојаљима у хрватској је­

зичкој култури- проглашавају непожељнима у српској, која је, неугроже­
на мађаризацијом и германизацијом, имала мање разлога за пуристички
радикализам.

Боље уклапање домаћих речи у језичку структуру и љихова већа разу­

мљивост дају озбиљно лингвистичко оправдање захтеву да се избегавају
стране речи, наравно онда кад постоји одговарајућа домаћа, а поготову кад

она заиста има споменута преимућства. Постоје, уосталом, и друге побуде
за одбациваље страних речи. У њима многи виде страно тело у језику, уље­
зе који нагрђују његов лик, жалосне трагове туђих владавина који нас уни­

жавају или плодове културног империјализма већих народа. Моrући су
спорови око тога колико је национално осећаље у свему томе добро усме­
рено, али су таква мишљења сувише раширена да бисмо се о љих смели
оглушити.

Борба за чистоту кљижевног језика, која се код нас води већ дуже од

столећа, погодила је понајвише речи примљене из турског и немачког је­
зика, можда зато што су то језици освајача који су у нашим крајевима дуго
владали и од којих смо се с муком ослобађали. Речи као сокак, ћуприја,
пенџер, одн. флека, веш, шнајдер, шустер, углавном су замељене дома­

ћим изразима као улица, мост, прозор, одн. мрља, рубље, кројач, обућар.

Мноштво турских и немачких речи ипак је одолело чишћењу, делом зато
што за њих нема добре замене, а делом и зато што их никаква структурална

обележја не одвајају од главнине српскохрватских речи, па публика често
и не зна за љихово порекло: боја, бунар, чесма, занат, чарапа, челик, ше­
ћер, одн. шоља, вага, плац, кромпир, штаб.

60

1/.

Мерила језичке йравилносШи

Чувајући свој језик од излишних наноса и помодног разметаља туђи­
цама, морамо бити свесни и тога да је преузимаље речи из других језика

један од најважнијих начина, ако не баш и најважнији начин, да се обога­
ти речник свог језика. Замислимо се мало над тим колико би нам језик био
сиромашнији без старих позајмљеница као што су црква, поп, палата,
ципела, или оних новијих као ботаника, хигијена, демократија, капи­
тал, социјализам, оптимиста, музика, спорт, или оних најновијих као
телевизија, радар, ласер, антибиотик, хеликоптер, да не набрајамо даље,

јер има их много хиљада. Може се слободно рећи да је добро што за поје­

дине појмове већина језика цивилизованих народа има исту реч: пошта,
телеграф, телефон, банка, хотел, метар, волт, фотографија, јануар итд.

То заједничко речничко благо олакшава живот путнику који се нашао у

другој земљи, док опет научни термини као математика, биологија, мета­
физика, филозофија, материја, калцијум, дијагноза, терцијар, неолит,

номинатив, метафора погодују међународној научној узајамности, дакле
напретку науке у свету. Што се даље иде у специјализацију, нарочито у ег­
зактним наукама, у техници и медицини, то је природније употребљавати

стране речи. Није тешко замислити хаос који би настао ако бисмо покуша­
ли да све хемијске термине заменимо домаћим кованицама, а поготову ако
би се то учинило и у другим земљама.
Очигледно је да проблему страних речи морамо прилазити с много об­
зира, пажљиво промишљајући којој ћемо се речи супротставити, и у којем

контексту. Није битно, и немогуће је, да све речи у језику буду истог по­
рекла, али је важно да језик буде што богатији речима, да буде кадар иска­
зати што више значеља. Карактеристично је да енглески језик, несумљиво
један од најбогатијих у свету, показује велику отвореност према речима
унесеним из других језика.

У пракси се често догађа да два мерила правилности језика долазе до
изражаја напоредо, рецимо- богатство језика и јасност, или економичност

и лепота. Нису ретки ни случајеви када се мерила сукобљавају, те се мора
жртвовати оно што је мање битно. Тада, осим у извесним врстама књижсвних
текстова, треба дати предност јасности над економичношћу и лепотом, а
ако дође до конфликта између тих двају квалитета, одлука мора зависити
од датих околности.

Друштвени критеријуми
Осим набројаних мерила, која се тичу унутрашњих својстава језика или
текста, у научној литератури спомињу се критеријуми које бисмо могли на-

61

Павле Ивић и Бранислав Брборић

звати друштвеним, а који се тичу питања који (или чији) језик може слу­
жити као узор. Осврнућемо се укратко на нај важније од тих критеријума, пре
свега зато да бисмо утврдили колико је који од њих применљив код нас.
Критеријум ауШоритета своди се на чињеницу да се у неким земљама
сматрају правилним онај облик или она реч које као такве означи меродав­
но тело, на пример академија наука или посебна комисија одrоварајућег

министарства. Код нас нема таквог тела. Ни савети ни комисије за језик,
чије је оснивање наговештавано или покушавано пре неколико година, нису
у Србији стигли ни до оснивачког акта. Једино је створен Савет Радио-те­
левизије Београд за српскохрватски језик, који је настојао да овим прируч­

ником пружи и широј јавности корисно помагало. б
Географски критеријум полази од чињенице да се у неким крајевима
говори "боље" него у другима. Код нас је често истицана лепота језика у
пределима где је и народни језик "вуковски": Херцеговина, северозападна
Црна Гора, Босна, западна Србија. Касније је, међутим, продрло сазнање

да је стандардни језик аутономна творевина с властитим животом, незави­

сним од дијалеката из којих је некад израсла. Говор пастира у планинским
пределима данас нема могућности да утиче на књижевни језик, а тај утицај
не би ни био плодотворан, јер се тај језик попуњава и дограђује првенствено

у цивилизацијској и интелектуалној сфери, тамо где му могу помоћи само
образовани људи. Ако је данас уопште умесно покушати географски одре­
дити позорницу развоја тог језика, онда су то велика културна средишта
као Београд, Загреб, Сарајево, Нови Сад и Титоград. 7 Ипак, ако се поста6 С довршетком Језичког йриручника престао је рад Савета РТБ за српскохрватски је­
зик, а убрзо потом РТБ је постао РТС. У међувремену, основано је много других новинских
и радио-телевизијских кућа, чијим нивоом језичке делатности нико не може бити задово­
љан. Тек

1997.

г. основан је Одбор за стандардизацију српског језика, са

19

чланова, које су

у његов састав именовали: три академије наука и уметности (САНУ, ЦАНУ и АНУРС),

осам филолошких/филозофских факултета с катедрама за српски језик (Бања Лука, Бео­
град, Косовска Митровица [испрва је оснивач био Филолошки факултет у Приштини; пре
неколико година тај факултет добио је атрибут филозофски и скрасио се у северном делу
Косовске Митровице], Крагујевац, Никшић, Ниш, Нови Сад и Српско Сарајево), као и три
установе од нарочитог значаја за проучавање и неговање српског језика (Матица српска,
Институт за српски језик САНУ и Српска књижевна задруга). Одбор је основао девет коми­
сија за поједине нивое језичке делатности (за фонологију; за морфологију и творбу речи; за
синтаксу; за лексикологију и лсксикографију; за праћење и истраживање правописне про­
блематике; за историју јсзичког стандарда; за односе с јавношћу и решавање неодложних
питања; за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима;
за корпус). Одбор је до краја јануара

2004.

г. донео

44 одлуке,

које се јавности упућују као

савети, препоруке, мишљење, ставови, закључци, реаговања, исправке и сл. Одлуке се ти­

чу не само језикословних ситница него и крупних деоница нормативистике.

7 У међувремену, Титоград је поново постао Подгорица.

62

/1. Mepwza језичке йравшzносШи
ви питање где је изговор најближи норми, мора се признати да су то мало­
пре споменути предели с "вуковском" акцентуацијом.
Књижевни криШеријум, тј. угледање на језик књижевности, нема више
нскадашњег значаја. Језик је данас много разуђенији и проблеми су добрим

делом друкчији, а и поједини књижевници и у прози, а не само у поезији
- упуштају се у језичке експерименте за којима се норма не би смела по­
водити. Истовремено, моћ новинске, радијске и телевизијске речи, и у нор­
мативном и у сваком другом погледу, данас је неупоредиво већа. Ипак, де­
ла добрих писаца, нарочито оних који се строго односе према свом језику,
остају незаменљива штиво за свакога ко жели однеговати и усавршити

свој језик.
Такозвани арисШокраШски криШеријум стран је нашој средини. Ми не­

мамо племства, а ни традиције "отменог" изражавања откако је у Вуково
доба говор "простоте" истиснуо "отмени" црквенословенски језик и његов
славеносрпски изданак. Нема у нашем друштву ни неке устаљене "више

класе" ни владајућег слоја чији би језик могао служити као узор. Може се
рећи само толико да је данас меродаван говор образованих људи, будући
да они необразовани не владају кљижевним језиком.

И језичко заједништво и целовитост српске културе
Изван свега овога стоји један критеријум који је наша специфичност,
али је за нас изузетно важан. То је потреба да се очува целовиШосШ срйске
кyлili.ype а уједно ијезичко заједништво с другим народима који се служе

српскохрватским језиком.
Мада је о тој потреби било говора у поглављу

1.

овог приручника, ваља

нам и овде нешто о њој рећи. Ако би се дефинитивно озваничили процеси

растакањаs југословенске државне заједнице, постале би неизбежне неке
промене у српској језичкој политици, нарочито оне које би биле усмерене
на јачање свести о целовитости српске културе, у којој нема смисла инси­

стирати на заједништву с онима који га неће. На пример, назив српскохр­
ватски (стандардни/књижевни) језик могао би, упркос свим предностима

на које смо указивали, ишчезнути из устава и јавног живота, уступајући
место називу српски (стандардни/књижевни) језик.
А и независно од тога, има смисла посебно посматрати српски језички

стандард, у који улази све оно што Срби, ма где живели, употребљавају као
8 Расйiакање је и пре краја 90-их година било на видику, али се морала употребити
поrодбена реченица у нади да ће се оно некако избећи. Међуrим, није се могло ни сањати
.:ха ће бити толико крваво и, нарочито у симболичком смислу, по језик толико далекосежно.

63

Павле Ивић и Бранислав Брборић

свој неговани и нормирани језик. Варијантност је могуће видети и у том је­
зичком корпусу, дакле у српскоме језичком стандарду, што би у новим

околностима, у околностима обновљене српске духовности и културне це­

ловитости, охрабрило и олакшало уклањање, односно ублажавање полари­
зације унутарсрпских варијантних опозиција, нпр. између језика Срба у

Србији и језика Срба у Хрватској.
Речници, граматике и други језички приручници у Србији не би се ни­
када смели бавити само источном верзијом српскоrа језичкоr стандарда,
него целином cpncкora језичкоr стандарда, који се реализује с не баш

увек уrодним двојствима, од којих је ћириличко-латиничко и екавско-ије­
кавско двојство само најупадљивије. Та двојства морамо видети и доживља­
вати као елементе српске језичке културе, бранећи се од лажних, домаћих

и страних, стереотипа који Српство своде на ћирилицу и екавицу слабећи
његову оmорност, нарочито код огранака у расејању, на асимилацијске
претње. Ваљало би да и Радио-телевизија Београд и друга српска средства

јавног општења дају прилог неговаљу и уважавању целовитости српске је­
зичке културе.

Митар Пешикан

111. АКЦЕНАТ И ДРУГА ПИТАЊА
ПРАВИЛНОГ ИЗГОВОРА

1.

За добар књижевни или стандардни језик и за праву језичку културу

није довољно стараље о томе како треба да буде уобличена писана јавна
реч, него су исто тако важна и правила доброг изговора, изговорна норма,
орШоейија. У тој области најмаље стабилизовани део норме јесу питаља
нагласка (акцента) и ненаглашених дугих слогова (обоје се обухвата скуп­
ним термином йрозодија), те ћемо томе посветити највише простора, али
ћемо се најпре мало задржати на другим ортоепским проблемима. За уна­

пређиваље и неговаље доброг изговора само делимичну помоћ могу дати
писани приручници, а пресудан утицај има то колико људи
деца и омладина

-

-

а пре свега

имају прилике да слушају добро изговорену јавну реч

и да слушајући живу реч стичу свест о томе шта је то добар и правилан из­

говор, који се може прихватити као узор, као владајућа друштвена и кул­
турна норма одређене језичке заједнице.

О говорној култури и изговорној норми на радију и телевизији

2. Да би

се омогућио такав позитиван утицај јавне речи, нужно је да се

у делатностима које највише утичу на изговорне навике и на представе о
стандардном изговору систематски негује говорна култура и води сми­

шљена политика одржаваља и унапређиваља доброг изговора. Некада је у
развијенијим националним културама такву улогу имало првенствено по­
зориште, чија је извођачка пракса узимана као основ друштвене ортоепске
норме. Позориште је, међутим, могло непосредно деловати само на уске
11.:руrове редовнијих посетилаца, а то му је битно ограничавало домет ути­
uаја на укупну језичку заједницу и могућност да у љој прошири свест о из­
rоворном стандарду, узусу, норми.

С развитком радија, касније и телевизије, добијено је неупоредиво
'юћније оруђе утицаја на општенародну језичку културу. У послератним
годинама и деценијама доiiШо је код нас до наглог увећаља броја радио-

65

Muiiiap

Пешикан

-пријемника, не само у варошима него и у електрифицираним селима, а са
ширењем транзисторских пријемника и у осталим људским боравиштима,

све до најзабаченијих села и брдских станишта. С овим ширењем радија,
којему се касније придружила телевизија и у великој мери преузела његову
улогу, постао је пресудан утицај таласима преношене јавне речи на изговор­
ни стандард. У овоме је радио, док још није била шире продрла телевизија,

извршио значајну културну мисију, у којој је предњачио Радио Београд.
Велика је и непроцењива улога радија што је на врло широке просторе
продрла свест о томе какав је изговор правилан и књижеван; чак и они слу­
шаоци који нису били у стању да то сазнање претварају у властиту говорну

навику добијали су макар пасивне представе о изговорној норми и способ­
ност разликоваља исправног изговора од неисправног. То се постизало

смишљеним неговањем говорне културе; а још више пажљивим одбиром

спикера, вођењем рачуна да се за спикерски посао бирају људи који потпу­
но владају типичним новоштокавским изговором и нагласком. Поједини

врсни спикери одиграли су значајну просветну и васпитну улогу и остали
упамћени као заслужни прегаоци на пољу унапређивања наше језичке култу­

ре. У овоме им је доста помоћи пружила квалификована лекторска служба.
Нажалост, у време кад је моћ радија и телевизије пресудно порасла до­

шло је до промена које су окрњиле и у знатној мери угрозиле позитиван
утицај ових медија на језичку културу. Наиме, са ширењем нових профе­

сионалних обичаја, спикери су добрим делом потиснути, а микрофони су
доспели у руке људи за чији су изговор друга мерила била пресуднија него
говорна култура. То су донекле закони професије, разумљива тежња нови­

нара да се без посредника обраћају слушаоцима и гледаоцима, али је чиње­
ница да је тиме смањена могућност позитивног утицаја радија и телевизије
на говорну културу народа. Знатан број новинара успешно задовољава и ове
захтеве, неки од њих у томе достижу и добре спикере, али неки наносе и

озбиљну штету мисији ширења доброг изговора и учвршћивања предста­
ва правилности говора, свести о изговорној норми.

Најважнија одступања од доброг изговора

.

.

на радИЈУ и телевизиЈи

3. Стални

циљ радија и телевизије морао би бити да јавна реч коју ши­

ре буде на узорној висини, и то не само у погледу изговора него и уопште
у погледу правилности и квалитета језичког израза. Реч с таласа биће од
великог образовног и васпитног утицаја ако слушаоцу и гледаоцу улије по­

вереље у каквоћу језичке и изражајне културе на радију и телевизији, ако
он буде осећао да се узорности језичког израза посвећује стална пажња у

66

ЈП. Акценаш и друга йиШања йравштог изговора

свим програмима. Онда ће гледаоци и слушаоци прихватати јавну реч из
програма не само пасивно, спонтаним привикаваљем, него ће је и свесно

пратити и уважавати као мерило доброг израза и доброг језика.
Да би се створило такво повереље, неопходно је пре свега одстранити

огрешеља о граматичку правилност, која се неопростиво често чују у поје­
диним програмима (нпр. "руководиоц", "оделеље", ,,двадесет и четири бо­
дова", "обзиром на то", "у вези тога" итд.), затим преводилачке грешке и

лошу транскрипцију страних имена, а онда и општа огрешеља о говорну
културу; у љих спада, на пример, невешто читаље, лоша дикција, испресе­

цан говор с неприродним продужаваљем последљег самогласника (па чак
и сугласника), и уопште оно што гледалац и слушалац осећа као сметљу,

као недовољан професионални ниво. Од највећег је значаја, међутим, да се
сузбију неке појаве које подривају представе и свест о нашем изговорном
стандарду, о системском складу и доследности у љему.

4.

Погрешан изговор гласова. У области изговора гласова највећа

опасност која прети наслеђеном стандардном систему јесте све слабије
разликоваље меки х и тврди х шуштавих африката (сливених сугласника), тј.
ћ, ђ и ч, 1,1. Ово неразликоваље је разумљива и очекивана одлика многих
хрватских и муслиманских народних говора. У Србији, међутим, неразли­

коваље нема дијалекатске базе, осим у неким периферијским говорима, који
нису могли знатније утицати на стаље у Београду (разлика се затире у ко­
рист ћ, ђ у Метохији и у санџачком муслиманском говору, а у корист ч, 1,1 у
тимочком говору). Ова појава је, упркос томе, ухватила доста маха у Београ­

..lу, што се само делимично може објаснити утицајем досељеника који у
свом родном говору не разликују ове сугласнике, а главни разлози биће со­
циолингвистичке природе.- У сваком случају, осећаље разлике ћ, ђ од ч,

u угрожено је и у Србији, па је тим важније да га подржи и освежи дослед­
на пракса београдског радија и телевизије. Ако би се процес затираља раз­

.1ике тврдих и меких африката и даље наставио, оптеретиће се школство,
.1актилографија и штампа, а окрњиће се и доследност вуковског принципа

..пиши

као што говориш", јер ће се у правопису разликоваље ових сугла­

сника свакако задржати, колико год се потиснуло у живом говору.

Од других изговорних аномалија, пада у очи да на радију и телевизи­

ји често чујемо неправилан (без вибрација) изговор гласа р, рекло би се
знатно чешће него што људе с овим говорним недостатком срећемо у
ооичном животу. Ова појава у основи спада у патологију говора, али може

~~~tати ослонца и у деци која одрастају ван земље, у туђој језичкој средини, па
~е врате из иностранства кад је већ касно да поправе изговор. Прекомерно
rо.1ерисаље овога на радију и телевизији могло би довести и до помодног
,::-понашаља, а тиме и подриваља стабилности нашег гласовног система.

67

МиШар Пешикан

У области вокализма најупадљивије одступаље у Београду је сувише
широк изговор самогласника (с устима шире отвореним него при изговор у
који можемо сматрати стандардним), што нарочито пада у очи при изгово­

ру самогласника е. Ова појава има дијалекатску базу (у источнијем делу
Србије, у Војводини), а у Београду изгледа да је распростраљенија код
млађих поколења него код старијих. У програмима радија и телевизије ово
је свакако непожељна појава, попут затвореног изговора дугог е (у правцу
и), босанске редукције самогласника (нпр. воден'ца) и других одступаља
од стандардног штокавског вокализма.

5.

Нарушавање основног акценатског стандарда. У погледу нагла­

ска треба најпре рећи да наша акценатска и уопште прозодијска норма ни­
када није била тако одређена и утаначена као правописна или граматичка,

него су постојале разнолике варијације и колебања. Ипак се није доводило
у сумљу основно нормативно начело: да се књижевни, заправо стандардни

акценат мора заснивати на новоштокавском четвороакценатском систему,

какав је примењен у Вуковом Рјечнику и обрађен у радовима Ђуре Дани­

чића, с тим што се та примена и обрада узимала као основни нормативни
ослонац, али не као обавезна и искључива изговорна норма. У пракси су се
толерисала одступања од Вуковог и Даничићевог система ако су широко

заступљена у говорима који спадају у ужу основицу нашег књижевног је­
зика, а на узус Радио Београда нарочито је утицало стање у екавском делу
тих говора, тј. у шумадијско-војвођанском дијалекту.
Требало би да исправан новоштокавски акценат и поуздан стандардни

изговор свих тридесет гласова српског језика буде мање-више обавезан
услов за уступање микрофона радницима радија и телевизије.

Основни подаци о штокавској акцентуацији
По природи свога посла, сарадници радија и телевизије морају посве­
ћивати велику пажњу акценту, и зато је у оваквом приручнику потребно
изложити основне податке о нашој акцентуацији и њене основне одлике и

правила. Да би се човек могао ревно односити према своме акценту, попра­
вљати га и усавршавати, неопходно је да стекне основна знања о акцентуа­
цији, да научи тачно читати акцентоване текстове и да научи бележити бар
сопствени акценат. Ова обрада треба да послужи као помоћ у томе.

6. Днјалекатска основа

нашег акцента. Наш стандардни акценат за­

снива се на систему новоштокавских говора (четири акцента и неакценто­

вани квантитети), који заузимају највећи део наше језичке територије.
Према истоку новоштокавска зона хвата Алибунар и Панчево у Банату, а

онда даље преко Србије граница иде приближно правцем Београд-Крагу-

68

1/I.

АкценаШ и друга йиШања йравwlНог изговора

јевац- Краљево-Студеница-Сјеница; у Црној Гори ова зона захвата севе­
розапад републике, укључујући околину Рисна, Никшића, Колашина и
Пљеваља. Ка западу се зона новоштокавске акцентуације
нуирано а делом наизменично с другим типовима говора

-

делом конти­
шири до око­

лине Бјеловара, као и до предела Велебита и Хрватског приморја између
Сења и Новога, захватајући у међупростору Лику, Кордун и Банију.

Југоисточно од ове зоне

-

на југоистоку Црне Горе, на југу Санџака и

у једном издуженом појасу који пресеца Србију од Пећи до Неготина и Вр­
шца - имамо подручје старијих штокавских говора, чији акценат одступа
од књижевног али је системски сродан с њим. Овде се, наиме, у знатној мери
сачувало старије стање штокавског акцента, какво је било и у новоштокав­
ској зони до пред крај средњега века, тако да нам ове две зоне предочавају
старију и млађу фазу исте акцентуације. И на западу штокавског простора,
нарочито у деловима Славоније, налазимо сличне старије акценатске систе­
ме, у неким одликама још архаичније него у поменутом источно м говорном
појасу. Заједничко је за све ове старије говоре да чувају разлику кратког и

дугог силазног акцента, а у неким позицијама јављају се и узлазни акцен­
ти (само дуги или и дуги и кратки), али не у свим старијим говорима.
На југоистоку Србије, од Призрена до близу Зајечара, налазимо зону
врло измењеног акцента, који се знатно удаљио и од старијег и од новијег
штокавског стаља. Овде не само да се нису развиле разлике у тону (сила­

зност и узлазност), него су изједначени некадашљи кратки и дуги акценат,
а неакцентоване дужине потпуно су ишчезле.

7.

Постанак новоштокавске акцентуације и њен однос према ак­

центу старијих штокавских rовора. Може се сматрати утврђеним да је
новоштокавски четвороакценатски систем постао прерадом старијег дво­
акценатског система. Тај старији систем имао је два силазна акцента, крат­

ки(") и дуги С); у дубљој прошлости они су у неким речима и облицима
били узлазног карактера, али су у источнијем делу штокавског простора
прерађени у силазне, док се у старијим западним говорима (такође у чакав­
ском и кајкавском дијалекту) та стара узлазност делимично одржала и до

данас. По трајању су се могли разликовати не само наглашени него и нена­
глашени слогови, тј. постојале су и ненаглашене дужине С), којих је могло
бити на слогу непосредно испред наглашеног, као и на било којем слогу
иза акцента. Акценат је био слободан, тј. могао се налазити на било којем
слогу речи.

У новоштокавској преради није се мељао квантитет (трајањс, дужина)
слогова, него само место и квалитет акцента. Наиме, стари акценат, за ко­

ји смо већ рекли да је у овим говорима био увек силазни, преносио се на
претходни слог и претварао се у узлазни; ако је пак стари акценат био на

првом слогу, те се није имао куд преносити, он се чувао без промене, тј.

69

Muiiiap Пешикан
као силазни (изузимају се слојеви с проклитиком, јер се онда на њу преносио
акценат). У случајевима преноса нови акценат је био краткоузлазни (')ако

се преносио на кратки слог, а дугоузлазни (')ако се преносио на дуги слог.
На месту некадашњег дугосилазног акцента, ако се преносио на претход­

ни слог, остајала је ненаглашена дужина. Примери (у горњем реду је пре­
дочено старо стање акцента, а у доњем новоштокавска прерада):
кућа

правда

ливада

јунак

прйлйка

жйвйм

у кућу

кућа

правда

лИвада

ј}'нак

прИлика

жйвйм

укућу

Овде видимо даје нови (пренесени) акценат редовно узлазне природе.
Стање какво је приказано у горњем реду одржавало се на основном просто­
ру новоштокавских говора можда до

XIV

века, а у појасу старијих говора,

од Котора до Неготина, чува се и до данас. То не значи да су старији говори
увек задржали непренесени акценат. Са изузетком неких мањих зона, и у

њима је дошло до преноса акцента, али само делимичног. Преношењем је
био захваћен нарочито кратки акценат ако се налазио на последљем слогу

(у неким зонама само ако се тај слог завршавао на самогласник); у неким
старијим говорима и предакценатска дужина чинила је да се акценат пре­
несе на новоштокавски начин.

Као илустрацију ових процеса и односа и као помоћ онима који настоје
да упознају и науче стандардни акценатски систем а матерњи им је говор

старијег типа

-

приказаћемо једном табелом односе неких старијих акце­

натских система према новоштокавском. Поред непрерађеног старог систе­
ма (чува се у побрђу између Зетске равнице и Комова, а остаци и у источ­
ној Боки) и новоштокавске прераде, предочавамо (у средњим ступцима) и
примере из неких распрострањенијих акценатских система са делимичном
прерадом акцента: староцрногорског, косовско-ресавског и јужносанџач­

ког (а као јужносанџачки је и васојевићки и бјелопавлићки акценат).

Из табеле се види да је у новоштокавским говорима настављен и гене­
рализован исти процес који се делимично остваривао и у старијим говори­
ма, с тим што у неким старијим говорима пренесени акценат није сачувао

узлазни карактер, него се прерађивао у силази и (село, крИло у староцрно­
горским говорима, село, језик у косовско-ресавским).
Поређење неких штокавских акценатских система

стари акц.

крај
праг

старо цг.

кос.-рес.

јужносанџ.

новошт.

=
=

=
=

=

=
=

70

1/l. Акценат и
стари акц.

старо цг.

=
=

правда
мајстори

брашно

=
=
=

матица
уздарје
црноперка
ливада
воденйца

жйвймо

=
=

пожйвймо

=

пйсати

кос.-рес.

друга йиШања йравилног изговора

јужносанџ.

новошт.

=

=
=
=

=
=
=
=
=
=
=
=

напйсати

=

јунак

=
=

=
=

лежИ
жйвйм
жйвй
језИк

=

народ

=

=
=
=
=

уздарје
црнопёрка
лИвада
воденица

=
=
=

жИвймо

=
=

напИсати

пожИвймо

пИсати
јунак
лежй

=

=
=
=

језик

језик

језик

=

жИвйм

жИвй

народ

народ

народ

село

село

село

село

село

крйло

крИло

крИло

крИло

крИло

(Знак

= показује да је акценат једнак ономе

који му претходи у истом

реду.)

Неке опште законитости стандардног акцента

8. Наглашене

н ненаглашене речи. Велика већина речи нашега јези­

ка има нагласак (акценат) као битни део свога облика, своје гласовне

структуре. Неке се речи међусобно разликују само по акценту, нпр. грiд
'насеље' и грiд 'туча, ледена оборина', именица дуг и придев дуг, глаголи
купити 'скупљати' и купити 'набавити за новац', именица нИз и предлог
нйз итд.; оваквима треба придодати и речи сличног склопа, које се због
различитог акцента лакше разликују по слуху (слаб и слао, рад и рат, час

и част и сл.). И кад не постоји напоредна реч истог или сличног гласовног
склопа, акценат остаје веома важна одлика речи; слушаоци би имали знатних
тешкоћа да прате шта говоримо ако бисмо речи произвољно наглашавали,
нпр. ако бисмо глагол правити наглашавали једнако као именицу гра­
фити или као глагол платити. Зато се такве речи, које имају свој битни,
лексички акценат, по правилу изговарају наглашено, без обзира на место и
службу у реченици.

71

Muiilap

Пешикан

Постоје, међутим, и неке категорије речи које немају акценат као битни

део своје гласовне структуре и које се у живом говору редовно или најче­
шће изговарају ненаглашено, а код неких је ненаглашени изговор својствен
појединим љиховим значењима и службама. У примерима које наводимо
наглашене речи штампане су великим словима (верзалом), а ненаглашене
малим словима (курентом):

ПИТА те ЗАШТО си ИШАО у ТОПОЛУ и СУБОТИЦУ. -РЕКАО ми
је чика РАЈКО да му се ЈАВИМ ако што КУПИМ за ЊЕГА.- ПИТАО сам
га, као што си ми РЕКАО, ДА ли бисмо се САСТАЛИ у НЕДЕЉУ. ЈА ЛЕ­

ЖИМ, РУКЕ под ГЛАВОМ, па ЋУТИМ и СЛУШАМ како ГРАЊЕМ ЗА­
МРЗНУТИМ у МОЈА ОКНА ГОЛИ ОРАХ БИЈЕ.

(1)

Већ у првом примеру видимо да с обзиром на однос према наглашеним
речима имамо двојаке ненаглашене речи: једне, које се називају енклиШике,
чине изговорну целину с претходном речју и наслањају се на њу (ПИТА

те, ЗАШТО си), а друге, йроклиШике, изговарају се заједно с наредном
речју, чинећи с њом акценатску целину (у ТОПОЛУ, и СУБОТИЦУ); по­
некад се и једне и друге називају заједничким термином клиШике.

9. Енклитике могу бити заменичке и глаголске.

У прве спадају зависни

падежи личних заменица, а у друге помоћни глаголи за прављење перфекта,

футура и потенцијала (прошлог и будућег времена и могућног или погод­
беног начина). Напоредо са енклитикама постоје и наглашени облици. При

томе се једни и други облици разликују делом само прозодијски (тј. по на­
гласку и дужини) а делом и по гласовном склопу (ненаглашени облици су

обично краћи): ме- мене/мене, га- њега, јој - њој, вам
вас; сам -јесам, ћеш - хоћеш, бих - бИх итд.

- вама, вас­

Проклитике су функционално разноврсније, и у њих спадају неке ка­
тегорије помоћних речи (углавном краћих- једносложних и двосложних),
пре свега предлози, затим неки везници и речи у везничкој служби, такође

поједине речце. Међу њима није редак случај да реч буде наглашена или
ненаглашена зависно од значења и службе у реченици, нпр.:

НИЈЕ ОН него ТИ

-

БОЉИ је ОН НЕГО ТИ;

ЈАВИ се кад ДОПУТУЈЕШ -ЈАВИ КАД ћеш ДОПУТОВАТИ;
ДОЂИТЕ ТИ или ОНА- ДОЂИТЕ ИЛИ ТИ ИЛИ ОНА;
не ПРИЛАЗИ ми

-

НЕ, НЕМОЈ ми ПРИЋИ.

(2)

Видимо да наглашеност саме речи зависи од логичног или реченичног
нагласка, о којему ће касније бити речи, а овде можемо предочити једно
опште правило: ненаглашене могу бити само речи на које не пада реченич­
ни нагласак.

72

///. АкцеиаШ и друга йиШања йравшzног изговора
Од наглашености какву видимо у примерима под

(2) треба разликовати

случајеве кад проклитика преузима акценат речи пред којом стоји, тј. кад
се акценат преноси на проклитику, на пример: ПОПЕО ми се НА главу,

ПОШЛАје НА воду, ДМДЕСЕТ И два итд. (о преносу акцента на про­

клитику биће и даље речи).
Из примера наведених под

( 1) видимо да се

ненаглашене речи јављају

и узастопно: ако што КУПИМ (две проклитике ), РЕКАО ми је (две ен­

клитике), ДА ли бисмо се (три енклитике), а могуће су чак и четири уза­

стопне енклитике, нпр. ГДЕ ли би ми се МОГЛА ЗАТУРИТИ ОЛОВКА.
Видимо такође да се енклитике могу наслањати не само на претходну на­

глашену реч него и на претходну проклитику, па тек посредно, заједно с
проклитиком, на наредну наглашену реч: да му се ЈАВИМ, кад се ВРА­

ТИМ. При томе се догађа да се створи дужи низ ненаглашених речи, који
се тешко изговара без икаквог нагласка, па се зато на почетку таквога ни­

за појављује слабије изражени нагласак или полунаглашеност; такав је
пример као што си ми РЕКАО, где се на првом слогу везника као може

јавити акценат типа кратког силазног.

10. Нагласак речи

и нагласак реченице. Кад речи читамо или уопште

изговарамо издвојено из реченице, нпр. у каквом низању, набрајању, оне
се међусобно разликују по врсти акцента, али су у погледу јачинс изгово­
ра приближно једнако наглашене. У слободној реченици, међутим, јачина
изговора није равномерна. Најјаче је наглашено оно што се излаже као ново
или као битно, а то је најчешће (ако је смисао у потпуном складу са обли­
ком реченице) предикат (прирок). Ако пак предикат има више смисаоних

делова, онда је најнаглашенији онај део који је по смислу последњи, којим
се најдаље прецизира оно што се жели рећи. То ћсмо представити једним
примером, означавајући појачану наглашеност курзивом:
Ненад йише.

-

Ненад пише разгледницу.

-

Ненад пише разгледницу

девојци. Ненад пише разгледницу бившој девојци.
Показани ред речи можемо узети као нормалан, али од њега се често

одступа. Битан део исказа јаче ће се истаћи ако се по макне према почетку
реченице, нпр.: Ненад пише девојци разгледницу, или: Ненад девојци пи­
ше разгледницу, или најзад: Девојци Ненад пише разгледницу.

Оно што је битно овде је истакнуто не само појачаним нагласком него
и местом у реченици. За остали део исказа тежи се да буде изговорен што
економичније, као нешто што се подразумева или што слушаоци већ зна­
ју. Често се тај део и скрати, нарочито у усменом говору; у одговарајућој

ситуацији наведена реченица потпуно би се разумела и кад би се свела на
две речи: ,Девојци пише", а њено проширивање преко онога што је стварно

потребно за разумевање делује као непотребна многоречивост, непријатна

73

МиШар Пешикан

глагољивост.

-

О овоме би требало да поведу више рачуна поједини теле­

визијски спортски коментатори, а такође људи који пишу текстове наме­
њене да се изговарају као усмени говор, а не да се читају.
Само наглашавање у реченици истог склопа може придавати различит

смисао и различито усмеравати намену и садржај онога што се жели рећи.
У примеру који наводимо предочаваћемо у загради недоречени део рече­

нице, који се подразумева из наглашавања и говорне ситуације:
Нада је јуче донела машину (па куцај, а не пиши руком);
Нада је јуче донела машину (не тражећи кола даје возе);
Нада је јуче донела машину (а данас је твој ред);
Нада је јуче донела машину (а не ти).
Под реченичним нагласком реч се и као целина изговара јасније и на­
глашеније него друге речи, али главно појачање изговора пада на сам ак­
центовани слог у речи која се истиче. Тако је у примеру ,,Машину је доне­
ла (а не прибор за ручно писање)" појачан првенствено слог -ши- (јер је
на њему лексички акценат те именице), док слогови ма- и -ну бивају не­

што јасније изговорени због утицаја суседног посебно наглашеног слога,
али сами по себи не добијају неко изразитије појачање изговора. У овоме
и јест једна од основних функција акцента у речи- да буде главни носи­
лац реченичног нагласка ако ту реч треба посебно истаћи ("подвући").

ll.

И речи које се нађу изван реченичног нагласка обично чувају свој

лексички акценат, само је он слабији него у "подвученој" речи. Захваљују­
ћи томе, говор постаје разговетнији, лакше се уочава граница једне речи
(или групе речи) од друге. Донекле сличну улогу имају у писаном тексту

белине између речи, само што се акцентом говор рашчлањује више на де­
лове рсченице него на формалне речи. Видели смо, наиме, да енклитике и
проклитике чине акценатску и изговорну целину с речју на коју се наслања­

ју и не одвајају се од ње никаквим гласовним модулацијама или сигналима.
И речи које не спадају у енклитике и проклитике ипак у неким граматичким
типовима и употребним позицијама често имају врло ослабљен акценат, те се
у изговору наслањају на наредну јаче наглашену реч, чинећи с њоме акце­
натску целину; понекад ово слабљење акцента иде и до потпуне ненагла­

шености, а у неким случајевима губи се и дужина слога. Ослабљени акценат
често имамо нпр. код неких заменица, упитних облика помоћних глагола

и других речи које се јављају у некој помоћној служби, нпр.: Ја ЗНАМ

један ДОЛАП ... ,јеси ли ЧУО, хоће ли ДОЋИ, ДАЈ колико ХОЋЕШ,
два-Шри ПУТА итд. Примере налазимо и код именица, кад представљају
титулу или куртоазни атрибутив: ойlац ГРИГОРИЈЕ, кнез ЛАЗАР, госйођа
ЈЕЛЕНА, кайейlан МАРКОВИЋ; поједини краћи атрибутиви спајају се с

74

ЈП. Акценат и друга йиШања йравилиог изговора

наредном речју у полусложеницу, потпуно губећи акценат (неки и дужи­
ну): чика ЈАНКУ, кума СТАНИ, Кнез МИХАИЛО&\, Пой ЛУКИНА и сл.

12.

Уопштавајући досад речено, можемо рећи да акценат има три ва­

жне службе:

-

помаже да се боље и лакше разликују речи истог или сличног гласов­

ног склопа (град 'насеље' и град 'лед', рад и рат и сл.), као и уопште да се
лакше разазна реч у говору;

-

олакшава да се у говору уочи рашчлањеност реченице и границе из­

међу речи или група речи (слично белинама у писаном тексту);

-

прима на себе реченични нагласак, логичко истицаље (слично под­

влачењу у писаном тексту).
Добро читање и говореље мора бити у складу са све ове три функције
акцента. Огрешења у погледу прве од љих (тј. погрешан изговор и лоцира­

ље акцента) схватају се као недовољно знаље нашега књижсвног језика, а
друге две функције битне су за добру дикцију, без које нема праве говор­

не културе и која је на радију и телевизији један од основних професионал­
них захтева. Једнолично читаље, без прилагођаваља наглашаваља и ритма

структури и смислу реченице, схвата се као читаље без разумеваља, а још
је горе погрешно лоцираље реченичног нагласка, које оставља утисак по­
грешног разумеваља садржаЈа.

Битан значај за дикцију има и кретаље тонске линије, као и прекиди
говора, тј. застанци, паузе. Комбиноваље једног и другог има улогу слич­
ну интерпункцији у писаном тексту. У добром читању лако ћемо уочити на

пример разлику између потврдне и упитне реченице, или између краја рече­
нице и неке унутрашље границе у љој. Потпуна прилагођеност изговора,
наглашаваља, ритма и интонације садржају текста може га учинити много

изразитијим и упечатљивијим и знатно појачати утисак који оставља на
читаоца; разуме се

-

под условом да то завређује сам садржај текста, јер

бесадржајне и баналне фразе неће учинити упечатљивим никаква спикер­
ска или уметничка интерпретација.
У природном току говора или читаља обично ће постојати застанак онде

где је у тексту неки интерпункцијски знак, али често и на другим местима,
где нема никаквог знака осим белине међу речима. Али то никако не значи

да је застанак оправдан где год постоји бели на, граница међу речима, него

само онде где постоји неки смисаони прелаз, нека потреба да се обележи
прелазак на нови или посебно истакнути део исказа. Прављеље непотреб­
них застанака, а нарочито изговорио одвајаље енклитика или проклитика,
оставља утисак неприродно испресецаног говора.

75

МиШар Пешикан

Разазнавање и бележење акцената

13.

Кад приступамо утврђиваљу акцента у каквом тексту, најпре је по­

требно уочити разлику између наглашених и ненаглашених речи (о чему
смо говорили у претходном одељку) и идентификовати које речи имају ак­
ценат. Посматрајући саме наглашене речи (домаће и одомаћене), уочићемо
одређена правила распореда појединих акцената, зависно од броја слогова
и положаја акцентованог слога. Ова правила су условљена самим постан­
ком новоштокавске акцентуације, тј. чињеницом да се стари акценат пре­

носио на претходни слог, добијајући узлазну тонску линију (за разлику од
силазног тона старијег акцента).
Акценат једносложних речи. Изузимајући проклитике (предлоге и др.),
код којих се догађа да преузму акценат са наредне речи, наглашене једно­

сложне речи могу имати само силазни акценат, кратки(") или дуги С), на
пример рат и рiд. Према томе, за акцентовање оваквих речи треба само

уочити наглашавају ли се као "рат" или као "рiд". За вежбу навешћемо ве­
ћи број парова у којима једна реч има кратки а једна дуги силазни акценат:

бан
баш

бес
збег

блиц
бр ид

блок
бог

брус
П рус

12°

Влах

17°

11°
16°

26°

глог
гној

22°

дар

27°

жар
Југ
л уг

дат

18°

зет

23°

крај
прав

брат

враг
грах

14°

вешт

19°

вук

24°

грех

33°

зло
зној

341° ја

38°

лав

39°

20°

ви

гад
глад

25°

гроб
груб

30°

друг

35°

јаз

40°

НОВ
ноћ

план

друм

јад
млад
слаб

брк

сви

креч

длан

блед
блеф
врт

15°

свуд

29°

плав

10°

в рес

ДИМ
Др им

28°

врат

крак

пет

37°

праг

дах

32°

бор

сват

храм

цар

36°

грам

бич
би к

13°вал

с вод

стар

31°

воз

спор

круг

врач

21°

брух

бис
бит

пас

У ових четрдесет парова примери су тако пробрани да прва реч у пару

у пола случајева има кратки акценат (типа рат), а у другој половини при­

мера дуги акценат (типа рiд). Ко год у матерљем говору има ову разлику
(а чувају је сви штокавски говори- без призренско-тимочке зоне), моћи
ће без већих тешкоћа акцентовати дате примере. Ипак за проверу додаје­
мо податак да прва реч има акценат типа рат у паровима под бр. З о,

4 °, 6°,
7°, 9°, 12°, 14°, 16°,20°,21°,22°,23°,25°,28°,29°,32°,33°,36°, 38°, И 40°,
76

1/I. АкценаШ

и друга йиШања йравwтог изговора

док се у осталим паровима прва реч наглашава као рiд. Оваква равнотежа
постигнута је одбиром примера, а стварно су у нашем језику речи типа рiд
знатно бројније него речи типа рат, нарочито у лексици домаћег порекла.
У случајевима преноса акцента с наглашене речи на проклитику у
ствари обе речи чине акценатску целину и понашају се у акценатском по­
гледу као вишесложна реч, нпр. на воду као истину, не дам као читам

итд., само што овде има доста дублетизма, о којему ће касније бити речи.

14. Уочавање места

а~цента у вишесложним речима. За тачно утвр­

ђивање акцента вишесложних речи пре свега је неопходно утврдити његово

место, тј. на којем је слогу нагласак. То практично значи уочити који је слог
наглашенији од других, који се слог изговара јачим гласом, те се може чути
с веће даљине. С изузетком неких сложених и страних речи, опште правило
је да нагласак никад није на последњем слогу.
Из тог правила следи да у двосло:ж:ним речима може бити наглашен
само први слог, на пример:

~ylia, а такав је акценат и у речима баба, тет~а. брдо, поље, о~о. чу­
до, ветар, старац, згодан, гласан, ни~о. не~о. ништа, нешто, гажен, но­

шен, ла~о. десно итд.;

~ора~ (акценат је и овде као и у претходним примерима, само што је
у књижевном систему на другом слогу још ненаглашена дужина), тако и
пораз, ратни~. глодар, млинар, задњи, други, сва~и. плачем (и плачеш,
плаче, плачу), газим, носим, умрем, про~лет, прогнан;

жена, тако и вода, село, чело, јези~. пото~, готов, црвен, ломљив,
очев, његов, ~а~ав, печен, плетен, императив пеци, реци, плети, носи,
ломи;

јуна~, тако и сеља~, војни~. међаш, водар, ~опач, ~овач, женом (та­
ко и ген. жене), водом, желим (и желиш, жели, желе), чиним, летим;

мiј~а, тако и чав~а, лађа, злато, пиво, плаliен, памliен;
мiј~ом (и ген. мiј~ё), та~о и лађом, златни, стари, пети, шести,
платим, памтим, везан, писан;

глава, тако и трава, снага, се~а. тета, нада (и име Нада), ~рило, пи­
смо, ~раљев, императ. треси, плати, аор. стресох, платих, минух;

главом (и ген. rлавё), тако и травом, ген. мн. жена, ~рила, ~оња, жи­
вим (и живиш итд.), јечим.
У Шросло:ж:ним пак речима имамо два могућа места акцента:

-

на првом слогу: ~олено, уздарје, ~уliица, глёдање, жИвети, жнвй­

мо, плiliено, плiтймо итд.;

77

МиШар Пешикан

-

на другом слогу: тишИна, господар, трибИна, пожИвiiм.

У речима са више слогова даље се повећава број могућих места акцен­
та, који је начелно за један мањи од броја слогова; на пример, у четворо­
сложним речима акценат може бити на првом, другом или трећем слогу

(постељица, водiшица, постељИна и сл.).

15.

Акценат на унутрашњем слогу. Ако смо утврдили да није нагла­

шен први него неки од унутрашњих слогова, одређивање врсте акцента врло
је једноставно, јер су у том положају могући само узлазни акценти, тј.' и'.
Довољно је, дакле, уочити је ли наглашени слог дуг или кратак, па да се

тачно одреди акценат. За вежбу навешћемо већи број парова у којима је у

првом примеру кратки узлазни, а у другом дуги узлазни акценат: тишИна
трибИна, тако и чистИна
колИца, то плОта
вретЕно

-

-

-

-

ХристИна, жестИна

колОна, домАћин

решЕње, испЕци

пожИвех; прочИтати

-

-

-

-

дресИна, топлИна

РомАни, маснОћа

испИши, донЕсох

-

-

прегн Ућа,

-

отрЕсох, пожЕлех

пропИтати, тако и насЕлити

-

раздЕлити,

почИнити- посИнити, одсЕдети- осЕдети, погУбити- пољУбити,

извОдити- извОдати, наУчити- нарУчити; пожеniiм- пожИвiiм итд.
Онима који тек почињу да разазнају и бележе наше акценте управо су
овакве речи, са акцентом на унутрашњем слогу, најпогоднија прилика да

уоче природу и изговор узлазних акцената, као и њихову међусобну разлику.
Горе смо видели да су за уочавање одлика силазних акцената најпогодније
једносложне речи (в. стр.

76-77).

Кад се на овим двема групама најједно­

ставнијих примера поуздано уоче и добро упознају сва четири наша акцента,
онда ће се без већих тешкоћа разазнавати акценат и кад се налази на првом

слогу речи које имају два или више слогова.

16. Разазнавање

врсте акцента на првом слогу. Кад је акценат на пр­

вом слогу (а то је случај у свим домаћим двосложним речима и у једном
делу речи са више од два слога), онда нам никаква претходна општа пра­
вила не одређују какав ће он бити нити по трајању, квантитету (дуги или

кратки) нити по тонској природи (узлазни или силазни). Могућа су у том
положају сва четири акцента, а који од њих имамо у датој речи

-

утврђу­

јемо првенствено по слуху и језичком осећању.
Обично се лако уочава да ли је акценат дуг или кратак, а ако је дуг, уз
мало вежбе поуздано ће се утврђивати и његова природа.
Примери:

дошла је Рада

доста Је рада

вредна је Злата

вредан је злата

била је жИва

било је пИва

снажније вуци

урлају вуци

78

Ill.

АкценаШ и друга йиШања йравштог изговора

много је радио

чуо је радио

њему је пИсао

његова мИсао

Доста оваквих разлика налазимо у промени појединих глагола, с тим
што се поред разлике у акценту у неким облицима јавља и разлика у нена­

глашеној дужини: платити - плаћени, крени - крене, пнши - пИше,
кренути - кренем(о), пИсати - пИшем( о), вратити - вратii:м(о) итд.
Нешто се теже по слуху уочава разлика између кратких акцената, али

и њу доста лако уочавају они којима није однос кратких акцената пореме­
ћен у матерњем говору. Примери: лнстина
ручица

-

кућица, правица

-

-

Истина, побегла

кравица, учити

-

-

победа,

мучити, женити

-

пе­

нити; за овакву разлику има доста примера и у двосложним речима, само

је поједини говори не чувају (због дијалекатских прерада акцента, о који­

ма смо раније говорили, стр.
врело, отац

-

68-71):

жена- смена, вода- воља, смо­

хнтац итд.

Разлику између силазних и узлазних акцената лакше ћемо уочити ако
обратимо пажњу и на изговор слога који долази непосредно иза акцента.

Наиме, тај слог се изговара осетно јасније (вишим тоном и интензитетом)
иза узлазног него иза силазног акцента; на пример, -и- је знатно јасније у

речима ручица, главица него у кућица, кравица.
У разликоваљу силазног и узлазног акцента на првом слогу може нам

помоћи и његова склоност преношењу на предлоге или друге проклитике.
Наиме, на проклитику се може преносити само силазни акценат (при чему

некад и на проклитици остаје силазни, а некад се прерађује у узлазни), па
ако уочимо да се акценат (у изговору новоштокаваца) може с основне ре­
чи преносити на проклитику, онда Је то сигуран знак да основна реч има

силазни акценат. На пример, у изразу за жену акценат се никад не прено­

си (јер је узлазни: жену), а у изразу за кућу чује се и пренесени акценат
(за кућу и за кућу), што значи да основна реч има силазни акценат (кућу).
Преношење акцента на проклитике двојаке је природе (један је тип кућу

: на

кућу, а други воду: на воду) и неједнако се одржава на нашем језичком
(новоштокавском) простору (боље на југозападу, а слабије на североисто­
ку), алије увек знак да основна реч (у датом облику) има силазни акценат,
на пример:

брата: без брата И без брата (за разлику ОД ОЦа: без оца, Где нема преНОШења);

гледам: не гледам (за разлику ОД ЧНТам: не ЧНТам);

бранii:м: не бранii:м (за разлику ОД ЖHBiiM: не ЖНВЙМ);
главу: на главу (за разлику од Саву: на Саву)

79

- итд.

Митар Пешикан

Ненаглашене дужине

17.

Како је већ речено, у нашем језику се разликују дуги и кратки сло­

гови не само под нагласком него и кад су ненаглашени. У књижевном акце­

натском систему (оном који су уобличили Вук Караџић и Ђуро Даничић)
ненаглашене дужине могу бити на било ком слогу иза акцента, а испред

акцента их нема. Те дужине су старог порекла, неке још из прасловенског
доба (нпр. носИш, ору, облак), а неке су настале касније, током средњег

века (радост, јёсен, ново, покорно), на слоговима који су у прасловенско
доба (пре

1500-2000

година) били кратки. Иако је, дакле, било стварања

нових дужина, ипак је много чешћа појава била скраћивање слогова (и на­
глашених и ненаглашених) који су некад били дуги; на пример, у прасло­
венско доба били су дуги сви слогови у речима малина, преграда, губи­

_ти,

седети (могло би се набројити још много сличних примера).
Скраћивање дужина наставило се и после средњега века, али је тај

процес, за који можемо рећи да и даље траје, неједнако одмакао у нашим

говорима и говорним зонама. Вуков акценатски систем заснован је највише
на стању какво је било у тршићком говору, у коме су се дужине чувале сра­
змерно веома добро, а слично је стаље и у осталим ијекавским говорима.
Међутим, у шумадијско-војвођанском дијалекту дошла је до изражаја јака
тежња скраћивању старих дужина, што је онда снажно утицало на београд­
ски и шири изговорни стандард, а донекле и на изговор у делу изворно ИЈе­

кавских говора западне Србије.

Тежња скраћивању не погађа једнако све положај е ненаглашене дужине
у речи, него зависи од положаја слога у речи и изговора претходних слого­
ва. Према анализи Павла Ивића, уочавају се ове закономерности:

1) дужине на последљем слогу (нпр. през. носИ, лежИ, голуб, през. љу­
бИ, ген. јд. главе, пУтнИк) лакше се губе него оне на унутрашњим слого­
вима (ген. јд. голуба, позлаћен, пУтнИка);

2) дужине на отвореном

последњем слогу (кад се завршава на самогла­

сник, нпр. през. носИ, лежИ, љубИ, ген. јд. гшiве) мање су отпорне него ду­
жине на затвореном последљем слогу (голуб, јунак, пУтнИк, главом);
З) иза силазних акцената и неакцентованих слогова (нпр. през. носИ,

голуб, ген. јд. голуба, мученИк, през. љубИ, пУтнИк, ген. јд. пУтнИка) ду­
жине се лакше скраћују него непосредно иза узлазних акцената {през. ле­
жИ, јунак, позлаћен, ген. јд. главе, главом, спавање);

4) дужине иза дугог слога (през. љубИ, ген. јд. главе, путнИк, главом,
ген. јд. пУтнИка, спавање, друга дужина у ИздајнИк) лакше ишчезавају
него дужине иза кратког слога (през. носИ, лежИ, голуб, јунак, ген. јд. го­

луба, позлаћен, ИзлетнИк).

80

ЈП. АкценаШ и друга йиШања йравwтог изговора

Укупно узета, ова правила значе да су скраћивању највише изложене

дужине типа љубй, пУтнйк и сл., а најбоље се чувају у речима типа позла­
hен, јунак итд. Наведене тежње скраћивању неједнако се испољавају у по­
јединим деловима простора шумадијско-војвођанског дијалекта, делом и
на традиционалном простору србијанских ијекавских говора. Уочава се да
налазимо све више скраћивања кад се крећемо од запада и југозапада ка
истоку и североистоку.

На пример, у Љештанском код Бајине Баште (према опису Милосава
Тешића) дужине се чувају у свима горе набројаним положајима; у Гороби­
љу код Ужичке Пожеге (опис Мирослава Николића) такође се доста добро

чувају, али долази и до скраћивања иза дугог силазног акцента и иза нена­
глашене дужине; на другој страни, у изворном београдском говору (пода­
ци Радмиле Видак) скраћена је већина ненаглашених дужина, а чувају се

само типови позлаliен, јунак.

18.

Процес потискивања дужина огледа се не само у њиховом директ­

ном губљењу него и у нетипичном, мање изразитом изговарању, чега има

и у крајевима у којима се дужине начелно добро чувају. У правом, поmу­

но очуваном изговору дужина је слична удвојеним самогласницима, као
кад би се писало нпр. носии, голууб, јунаак, путниик, пет кораакаа

-

с

тим да се удвојени самогласници читају лежерно, овлашно и изговарају
сливено, без икаквог гласовног истицања њихове удвојености. Међутим,

од овог типичног изговора доста одступају, нарочито у бржем говору, и
они у чијем се језичком осећању дужине чувају као разликовни знак. У
крајевима захваћеним процесом скраћивања то још јаче долази до изражаја,
тако да се (и у положај има где се свест о дужини чува) често једва уочава да
је слог изговорен нешто дуже него изворно кратки, или се чак у појединим
случајевима по слуху то не може разазнати. У дијалектологији се зато оле­

рише и појмовима йолудужина и факулШаШивна (необавезна, нередовна)
дужина.

С друге стране, кад кажемо да су се у неком говору или стандардизо­

ваном изговору поједине дужине изгубиле, то често не значи да је поmу­
но нестала свака свест о њима. И онај ко не изговара дужину у одређеном
положају често је пасивно свестан њене могућности, тако да је у туђем
изговору доживљава као неку природну варијацију, а не као нешто туђе,
неприродно, вештачко. На пример, и онај који у личном изговору кратко

изговара други слог у речима типа пада, слуша, вpalia, тpelia, млађа ипак

често остаје свестан разлике изговора ових речи од згрiда, гуша, бpalia,

cpelia, крађа.

Наиме, ако би ко ове друге речи изговорио с дужином (згра­

да, rуша, бpalia ... ), слушалац ће одмах то осетити као нешто неприродно

и вештачко, док изговор типа пiда (и пiдам и сл.), слуша, вpalia примамо

81

Митар Пешикан

као нормалну, обичну појаву, макар и не била својствена нашем личном
изговору.

Навешћемо повећи број напоредних примера с дужином и без ње, како

би свако могао проверити колико чува свест о дужини у разним положаји­
ма (подвучен је самогласник на коме долази до изражаја контраст дужине
и краткоће у књижевном акценатском систему):
йзмёњен
ца; лете ли

-

йзмерен; йсплаћени- йзблаћени; стражарница- страћари­

-

леrели; печем

-

на пречац; потом

мота

-

-

печен; заблйсташ

поток; леrй птица

-

срамота; чйнйм што желй

на чйстац; привенчаш

-

лети, птицо; прода

-

-

вода; за­

ћйлнм по жељи;

-

снаrом га је савладао- нагон га је савладао; снаге му је нестало- дра­
ге су му постале; нестало нам је снаrа- нестала нам је снага; жИве ли (пи­
тање)- жИвели (узвик); много лИца- брат од стрИца;
сроднИци

-

сродннце; гЮкење

гажене; ако пазйте

-

-

пазите (импе­

ратив); просута- осуда; саздан- Скадар; млннар- млИнац; вараш- ја­
рац; дрУга или трећа
стварате

-

брИга или срећа; талас га носй

наrрiде; квари га банчеље

-

-

-

знала сам ко си;

ствари су плаћене; онај лудй

-они људи; рађа- лађа; пластй (сено)- страсти;
йзмажемо
плаћенйци

-

-

Изгажено; благајнiiци

-

благајннце; Ученйци

плаћеннце; пет корака, пет ознака

ознака; пет раднИца

-

сви раднйцii

-

-

-

два корака

Ученнце;

-

једна

две раднице.

На оваквим примерима можемо се уверити да ко год добро разликује
сва четири наша акцента, у некој мери чува и свест о ненаглашеним дужи­

нама. Међутим, ономе ко је у одређеним положајима изгубио дужине не

може се саветовати да се учи љиховом изговору (то је ретко потребно и
ретко даје добар и природан резултат), али- разуме се- ни од онога ко

чува дужине сагласне с кљижевним системом никад не треба тражити да их
избегава. У стандардном и репрезентативном београдском изговору изо­

стајаље појединих дужина прихвата се као нормална и допуштена појава,
али не као норма или циљ усмераваља.

Акценатска двојства и одступаља од система

19. Акценатске дублете.

Дублсте, двојства у акценту, као и уопште у

језичким системима, неи1бежне су већ због тога што језик није статичан,

него се стално у њему нешто меља. развија. Поред повремених општијих
промена, које долазе као спонтани гласовни закони (разна преношења и

82

1/I. Акценаili

и друга йuiliaњa йравилног изговора

тонске прераде акцената, скраћивања и дуљеља слогова), у језицима са
слободним акцентом какав је наш, акценти појединих речи и облика мељају
се под утицајем других речи и облика с којима су оне прве у некој тешљој,
системској вези. На пример, поред старијег акцента случају (у случају),

својственог локативу неких именица, ушао је у обичај и акценат случају,
изједначен с акцентом других једнинских падежа ове речи. Из сличних
разлога настала су двојства ловац и ловац, rрiдбва и градова, векови и вё­
кови, а има и још доста таквих, којима је заједничко да настају унутар истог
система, љеговом еволуцијом, слично као што настају и обличке дублете.

Други је извор двојстава неједнак акценат у разним деловима наше је­
зичке заједнице, и то и у оквиру самих новоштокавских говора, на којима
се заснива наш стандардни акценат. Овакве разлике испољавају се терито­
ријално и доводе до извесне диференцираности преовлађујућег акценат­
ског стандарда по појединим културним центрима и срединама. Већ смо
говорили о разликама у чуваљу ненаглашених дужина, а слично се про­

сторно испољава неједнака склоност преношељу акцента на предлоге и
друге проклитике, које се знатно боље одржава у југозападној (ијекавској)
новоштокавској зони него у североисточној (шумадијско-војвођанској).
Друга нека двојства, у акценту појединих речи и облика, испољавају се као
разлике источноштокавске и западноштокавске зоне.

Признате разлике у стандардном акценту појединих речи и облика нај­

потпуније су предочене у Правописном речнику из

1960.

године и у Реч­

нику Матице српске (испрва и Матице хрватске). Нема особите потребе да

.

.

.

Јавна гласила у СВОЈИМ програмима некаквом Језичком политиком усмерава-

ју избор у овим двојствима; разумљиво је да ће сам спонтани утицај средине
и састав кадра доносити превагу источних и североисточних варијаната, а
делимична употреба и оних других ни по чему неће бити нешто негативно.
Смишљено усмераваље треба да тежи чуваљу новоштокавског стандарда и
сузбијаљу дијалекатских и других појава које не спадају у љега, него га

подривају и разарају, а не некаквој варијантској доследности.

20. Акценат ијекавских облика.

Иако су београдски програми начелно

екавски, често су спикери и глумци (каткад и други сарадници) у прилици
да изговарају ијекавске облике, а при томе им је свакако културна обавеза
да тај изговор буде потпуно коректан. То је разлог више да овде дамо нека

основна објашљеља о изговору ијекавских облика.
Разлика екавице и ијекавице настала је различитом заменом некада­

шљег самогласника који називамо ,јат", а који се изговарао као затворено
е, тј. између е и и. Стандардна ијекавска замена углавном је у кратким сло­
говима је а у дугим ије, док је у екавском у оба случаја е; кад је акценат на

.1.восложној ијекавскоЈ замени ије, од љеговог тона (силазни или узлазни)

83

МиШар Пешикан

зависи на којем ће од та два слога бити. Отуда је у Вуковом и Даничиће­
вом стандардном систему акценатски однос екавских и ијекавских замена
јата овакав:

-

у кратким слоговима нема разлике: песма, бежати, недеља

-

пје­

сма, бјежати, недјеља (тако и у случајевима кад према екавском е стоји
ијекавско и: вИдео, беnег - вИдио, бнљег);
-у неким данас дугим слоговима (са секундарном дужином) где има­

мо ијек. је а не ије такође нема разлике: ген. мн. недеља, прил. смёрно
недјеља, смјёрно;

-

у ненаглашеним дугим слоговима: увёк

-

-

увијек;

- у дугим слоговима са силазним акцентом: вёк, мёњiм - вИјек, мнјењiм;

-

у дугим слоговима са узлазним акцентом: мењати

-

мијењати.

Из овога видимо да је дуги слог с јатом у класичној ијекавици претво­

рен у два кратка слога. Да је то стварна двосложност, потврђују многи сти­

хови из епског десетерца, нпр.: "Па му мучну ријеч проговара", "Пријате­
љи бити довијека", "Како ћу ти откуп донијети" итд. (примери из песме
"Бановић Страхиња"), у којима видимо да ије има вредност два слога. У
ијекавским говорима, међутим, има доста одступаља од замене дугог јата

са два кратка слога. Постоје неке западноштокавске зоне у којима и дуго

јат има једносложну замену (изговор типа вјёк, мјењати, увјёк, љёп или
лјёп), а некад се одржава и али губи слоговност, тако даје замена опет јед­
носложна. Широке су зоне у којима се двосложност чува, али замена ије
нема вредност два кратка слога, него је изговор њеног другог слога проду­
жен, тако да је доста сужен ареал говора у којима се, сагласно вуковском

систему, дуго јат доследно замењује са два кратка слога (углавном на ис­

току Херцеговине и у Црној Гори).
Старија ијекавска норма признавала је само класичне вуковске замене

дугог јата (й:је, ије, ије). То се и одржава нпр. у пракси црногорских радио­
-станица кад су пред микрофоном људи с новоштокавског северозапада
републике. На западнијем ијскавском простору, међутим, у стандардној
пракси (а и у нормативистичким изјашњењима) прихватају се дуљења другог

слога замене јата, па и једносложни изговор. Поједини хрватски лингвисти
прелазе и на друкчије стандардно бележење акцената, уводећи графије ти­

па вијёк, лијёп (и ријека и сл.).
Сараднике београдског радија и телевизије који су у прилици да изго­
варају ијекавски текст треба упућивати на источноштокавски ијекавски
изговор, а то значи:

-јасан двосложни изговор ије у свим положајима;

84

///.
-

Акценаш и друга йиШања йравштог изговора

кад је акценат силазни, наглашавати први слог замене: вИјек, мИје­

њам (никако вијек или вјек);

-

кад је акценат узлазни, наглашава се други слог: мијењати, при че­

му је мање биmо да ли ће се акценат изговорити као типични краткоузла­
зни или ће се продужити, у правцу мијењати (док у изговору речи типа
вИјек, увијек на слогу је не треба да буде никаквог дуљења).
Може се саветовати глумцима да текстове писаца из предела старијих

говора (Његош, Љубиша, Марко Миљанов, разни хумористички текстови)
изговарају са својим стандардним акцентом, јер по правилу испадне не­
природно када ко покуша да имитира дијалекатски акценат ако га не по­

знаје као матерљи. Дијалекатски изговор разликује се од стандардног не
само у акценту појединих речи него и у реченичном нагласку, и једини на­
чин да глумац ипак коректно изговори текст туђег дијалекта јесте да сни­

\IИ сав тај текст у изговору човека којему је то матерњи говор, па да онда
)Ћежба опонашање.

21. Одступања од новоштокавских системских правила у сложени­
вама. Колебаља акцента о којима смо говорили, иако у љима има доста
.lОдавања ономе што су записали Вук и Даничић, остају ипак у оквиру
основних правила новоштокавског система. Новији развој донео је, међутим,
и неке појаве које се косе с наслеђеним основним акценатским правилима,
пре свега с принципом да силазни акценат може бити само на првом слогу

и да акценат не стоји на последљем слогу речи које имају више од једног
с.1ога. То нарочито долази до изражаја у новијим типовима и слојевима на­
ше лексике, првенствено у новијим сложеницама и речима страног порекла.
Сложенице, у које овде нећемо рачунати слојеве с префиксима, биле
су у словенским језицима доста ограничен лексички слој, па ни у нашим на­

родним говорима не показују неки знатнији развој и умножаваље. Међутим,
.lруштвени и културни развој и нарастање међујезичке комуникације и ути­
цаја довели су до ствараља великог броја сложеница, у којима се јављају и
нека одступаља од правила која важе за акценат других речи (простих ре­
чи и изведеница). Наиме, иако је сложеница начелно уобличена као једна
реч, поједине врсте сложеница (нарочито новијих) осећају се као непотпу­
но срасли спој двеју речи. То се огледа и у двојаком акценатском понаша­
њу сложенице, јер се правила која важе за једну реч примељују делом на
ue:~y сложеницу а делом на љене делове посебно. Отуда неке сложенице

за..:хржавају двоструки акценат, на оба своја дела (нпр. назовипрИјатељ).
Т о ме су нарочито подложне дугачке, многосложне сложенице; на пример,

придев дезоксирибонуклеинска (киселина) готово је немогуће изговори­

rn

само с једним акцентом.

85

МиШар Пешикан

Друге пак сложенице немају двоструки нагласак, али на другом свом
делу задржавају силазни акценат под утицајем основне речи, одступајући
тиме од правила да се силазни акценат налази на првом слогу. Већ у Вуко­

вом речнику налазимо раноранилац, под утицајем основног ранилац (да­
нас кажемо ранилац, раноранилац), а у новијој лексици има доста таквих
задржаваља силазног акцента унутар сложенице: пољопрИвреда (према
прИвреда), многопоштованii, новооснован, па и великомученiiк и др.
Силазни акценат даље од првог слога обичан је и код новијих позајмљени­

ца кад ераста у једну реч (губећи споредни нагласак) израз од две или више

речи, посебно кад се спајају два иста или слична форманта: рокенрол,
рентакiр, берибери, бугивуги, џијуџИцу, цикцак; како видимо из при­
мера, акценат је понекад и на последњем слогу, чиме се нарушавајошјед­
но новоштокавско опште правило.

Овакве појаве проистичу из саме природе сложеница, и не би био реа­
лан покушај да се оне сузбију и одстране из стандардног изговора. Био би

потпуно неприродан акценат типа берИбери, а не би много био реалнији ни
захтев да се говори берибери уместо уобичајеног берибери. Ипак, онде
где је у некој мери ушао у обичај и акценат усклађен с општим правилима,
треба га подржавати; на пример, ко тежи узорном наглашавању даће пред­

ност бољем акценту Југославија, иако је (и код новоштокаваца) акценат

Југославија много распростраљенији.

22.

Страни утицаји у акценту позајмљеница. Старије туђице које је

народ спонтано прихватио потпуно су прилагођене новоштокавским акце­
натским правилима. Тим правилима прилагодио се и највећи број новијих
културних позајмљеница. У страним језицима с чијим изговором више дола­

зимо у додир акценат је претежно силазне природе, а то значи да се проблеми
прилагођаваља намећу кад је он ван првога слога. У таквим случајевима
љегово прилагођаваље нашем систему врши се на три начина:

( 1) успоста­

вља се наш друкчији акценат, без непосредне везе са изворним страним:

синтеза, метода, позитiiв, лИнеаран, позиционii;

(2)

акценат се преноси

на претходни слог и постаје узлазан: астролог, манекен, Илузија; (З) ак­
ценат остаје на истом слогу, али се прерађује у узлазни: монтажа, нави­

гација, органИзам, оперета, смокинг, фортИсимо, фортепијано (оваква
прерада могућа је кад акценат није на последљем слогу наше речи).
Снажна је тежња да се акценат задржи на истом месту као у страном
језику и кад се налази на последњем слогу, те добијамо акценте несагласне

с нашим системским правилима: референт, ађутiнт, дијамант, ређе роло,
кабаре, а још ређе (у ствари регионално) стилИст, социјалИст, програм
итд. Овакви акценти нс сматрају се књижевнима, те се у приручницима

нормирају акценти типа референт, ађУтант, програм, роло (ген. ролоа)

86

///. АкценаШ и друга йиШања йравwrног изговора
итд. И у програмима радија и телевизије треба им свакако давати предност
и настојати да се позај мице које уводимо у наш језик и наглашавањем при­
лагоде домаћим обрасцима.
Има и неких друкчијих системских аномалија у наглашавању речи
страног порекла. Тако се однекуд створио и доста раширио акценат на пр­

вом слогу ген. мн. у речи комунист( а) ("Савез кОмуниста"), а исправно је
само комунИста, где се може допуштати гашење последље дужине, али не
и пребациваље акцента на први слог. Акценат се понекад пребацује на пр­
ви слог и у речима политика, Америка и република, чиме се нарушава

типични образац позајмица на -ика, које имају стандардни акценат

(')

на

трећем слогу с краја: фИзика, динамика, патетика, естетика, па тако тре­

ба и полИтика, Америка, република (и у ген. мн. исти акценат, само с ду­

жинама). Чест је и погрешан акценат типа Далматвнiцi (уместо Далма­
тiiнiцi, макар и с маље дужина).

Наглашавање страних имена

23.

Разумљиво је што се страни антропоними (лична имена и презиме­

на) још јаче опиру штокавским акценатским правилима него позајмљени­

це општег значеља, јер највећи број страних имена не постаје интегрални
и трајни део нашег језичког израза, него само "гостују" у нашем језику,
најчешће привремено. Та непотпуна уклопљеност у наш језик погодује
утицају изворног акцента на наше наглашаваље, разуме се за оне језике ко­
је довољно често слушамо као живу реч (у школи и у другим приликама),
тако да се у нашој језичкој заједници створи одређена представа о извор­

ном наглашавању. Таква представа лакше се ствара за језике који имају по­
стојано или углавном постојано место акцента.
Оrуда се створило фактичко правило да је наше наглашаваље францу­
ских имена ослоњено на изворно (последњи слог), било да се наш нагласак

задржава на последљем слогу или се, што је боље, преноси на претходни

слог као узлазни (Русо, Помпиду, Робеспјёр- или Русо -оа, ПомпИду
-уа, Робеспјер -ера). И за мађарска имена (ако их осећамо као специфично
мађарска) спонтано смо из изворног изговора прихватили наглашавање

првог слога (указиваћемо великим словом на место акцента): КАпошвар,
КЕчкемет, ФЕренцварош, Естерхазн, КОстолањи итд. У италијанским

пак именима наш је акценат на другом или на трећем слогу од краја (пре­
ма нашем разликовању слогова, које није увек као и италијанско), што се
добро слаже са изворним наглашавањем: ПучИни, ЋузЕпе, ГарибАлди,
МикелАнђело, АнтОнио, КалАбрија.

87

МиШар Пешикан

Ово никако не значи да циљ нашег нормативног усмераваља и учења
треба да буде пресађиваље изворног страног акцента у наш изговор, и по­
грешан је био познати нормативни договор наших радио-станица да се

имена из других језика наглашавају као у изворном језику. Тежња ка томе
доводила је и до непогођених, тобожњих изворних акцената (нпр. ЖукОв,
док Руси наглашавају први слог: ЖУков); али и кад се погоди изворни ак­
ценат, он је за нас погрешан ако је необичан, неприродан. Заправо је нева­

жно је ли аутентичан или није рецимо акценат КараманлИс или КардЕљ,
јер је он у нашем језику неприхватљив, стран нашем уху. Циљ треба да
нам буде природан изговор, да нам реченица не звучи као скрпљена из ра­

зних језика.
Практично правило могло би се овако изрећи: изговарајмо име из не­
ког страног језика онако као да га носи наш суграђанин и припадник наше

језичке заједнице и као да је оно само даљим или посредним пореклом из
оног језика у ком смо га у ствари нашли.

Још је важније да буду добро прилагођена значајна географска имена
(а и трајно значајна људска), која улазе у наш трајни културни појмовник,

а тиме и у наш активни лексички фонд; рецимо, име Амазон постало је ин­
тегрални део нашег речника, те је исто тако важно да буде постојано и до­
бро уобличено као и општи термини (нпр. каучук или жирафа).
У сваком случају, изворни акценат не намеће нам никакву обавезу ако

није спонтано утицао на наш изговор. Слично мађарском, и фински језик
има акценат на првом слогу, али он није био у прилици да утиче на наше
говорне навике, те нећемо ићи за изворним нагласком кад изговарамо име­
на Пасикиви, Кеконен, l)'ртијајнен, Мартинијеми (град) и др. Упркос
географској блискости и историјским и културним везама, ни грчки извор­
ни акценат није осетније утицао на наше навике у наглашавању грчких
имена, те и овде можемо слободно ићи за својим језичким осећањем и
створеним навикама. Изворни акценат, и у грчком и у појединим другим
језицима, може нам бити само од припомоћи у избору, кад се колебамо из­

међу два акцента једнако блиска нашем систему и нашим спонтаним скло­
ностима.

Будући да су се код нас створиле неке општије навике у наглашавању
страних имена, понекад нам избор сугерира сам формални лик и структу­
ра имена. На пример, имена на -он из разних језика и разноликог изворног

акцента склони смо да изговарамо по типу Лондон

-

Лондона. У кине­

ским именима, опет, кад је двосложан други део имена, уобичајено је да се

нагласи последњи слог: Мао Цедунг, Џоу Енлiј, Дёнг Сјаопннг, Џiо
Цијiнг, Ћiнг Цемiiн- и оваква самоникла правила треба поштовати.­
Напоменимо овде, иако се то не тиче нагласка, да је у кинеским именима

88

III.

АкценаШ и друга йиШања йравwтог изговора

(слично и у корејским и у вијетнамским) онај први део презиме, а други
(или други и трећи кад се троделно пише) приближно одговара нашем лич­

ном имену; то значи да је у новинском наслову "Цемин мекши од Денга"
друга личност нормално именована презименом, а прва (потпуно неуме­

сно) личним именом. Исто је тако неприхватљиво окретање редоследа тих
имена ("Цедунг Мао"), а неки коментатори тако изокрећу имена кинеских
гимнастичара.

24. Посебно је важно да се природно наглашавају словенска имена,

кад

разазнајемо њихову структуру и доводимо их у везу с одговарајућим на­

шим образовањима. На пример, у руским презименима на -ов/-ев не треба
никад наглашавати последњи слог, најпре зато што ће код нас мало ко по­

годити изворни акценат; у руском је акценат на последњем слогу нпр. у
ПетрОв, ПопОв, ТитОв, СедОв

-

али на првом слогу у ЖУков, КОњев,

ЗвЕрев, ЧЕхов, Б Ико в. Други је разлог потреба да се сродност и структу­

рална прозирност словенских језика искористи за што природније уклапање
преузетих имена у наш израз, у интересу чувања његовог склада и смањи­

вања оптерећења која неминовно доноси преузета страна лексика.

Из истих разлога, иако знамо да је пољски акценат увек на претпослед­
њем а чешки и словачки на првом слогу, нећемо преузимати нагласке типа
БолЕслав, СтанИслав, ВладИслав (пољска имена), нити НАвратилова,

ЧЕрнохорски, ЈЕроним, МАксимилијан (чешка имена), него ћемо на­
гласак саображавати нашим именима и познатим структурама. Једнака ме­

рила треба да примењујемо и на имена из македонског и словеначког језика.
На пример, презимена на -ски изговараћемо сагласно својим навикама, би­

ло да су из македонског, пољског, чешког, словачког или руског језика; ко
чува дужину на наставку -ски, изговараће је и у овим именима, иако је она
међу поменутим језицима изворна само у чешком и словачком.

Уз помен руских презимена на -ски додајмо да се она код нас често
преносе у изобличеном виду, због некакве тежње максималној верности
или због неразазнавања структуре. У руском се, наиме, ова презимена (бу­

квално узето) завршавају на -скиј, а за женске носиоце на -скаја (-ский,
-ская); такви су ови наставци некад били и код нас, али су се сажели у -скй

и -скi. По Правопису и по структуралној сродности ова руска презимена
преносимо с прилагођеним наставком: -ски, -ска нпр. Добровољски, Бе­

левска (мушки члан породице био би Белевски)- и мењају се нормално
као и наши придеви. Упркос томе, у преносима наших спортских комента­

тора чућемо готово редовно "Богинскаја", "Белавскаја", "Лисовскаја", а
онда и ген. "Богинскаје", дат. "Богинскаји" итд. као Сораја, Сораје, Сораји;
тога има и у другим приликама кад се преносе руска имена, па се и акценат

изобличује по моделу "Сораја". Ако се и може допустити да се у номинати-

89

Muiilap Пешикан
ву каже Добровољскиј, Боrинскаја (ради аутентичности и због дословног

читаља са семафора и из програма), никаква аутентичност или верност не
може оправдати датив "Богинскаји" (руски је датив Богинској!), инстр.

"Плисецкајом" итд. Та презимена треба, дакле, мељати по нашој придсвској
промени (Боrинске-Боrинској-Боrинску, Добровољскоr-Добровољ­

ском итд.), било да у номинативу узмемо дослован облик (Боrинскаја)
или прилагођен нашем систему (Боrинска); а кад употребимо нормалан
облик, само по себи ће се наметнути и природно наглашавање.
Кад је реч о спортистима и љиховим именима на -ски, споменимо да

су наши слушаоци спортских преноса имали прилике да слушају и литван­
ска презимена типа Јакубаускас, Иванаускас, Баранаускас, Паулау­

скас, и то обично с нагласком на -у-. Уз мало досетљивости прспознаћемо

у овим именима одраз и паралелу словенских имена на -ски и уочити да је
-ау- у наставку дифтонг који одговара словенском -ов. То не значи да ћемо
пословенити облик литванских имена (Јакубовски, Ивановски, Барановски,

Павловски), али ће нам уочавање структуре помоћи да дођемо до оправда­

нијег нагласка, тј. нагласићемо први (слоготворни) а не други (неслоговни)

део дифтонлi: ЈакубАускас (као ЈакубОвски), а не "ЈакубаУскас".
Задржали смо се сразмерно дуже на именима него на позајмљеницама
општег значења, јер ове друге речи можемо наћи у рсчницима са означе­
ним нагласком, док за имена нема таквих приручника. Уз то, многа страна

имена код нас се појављују као новина, а радио и телевизија су у прилици
да их први пут уведу у нашу јавну реч, па је веома важно да већ приликом
увођења добијају најпогоднији лик, и по облику и по нагласку.

Једна озбиљна опасност за основни лик наше акцентуације

25.

Последњих деценија у београдским млађим нараштајима (а и као

шира мода) ухватила је врло широког маха појава напуштаља новоштокав­
ске акценатске основе, својеврсна неутрализација акцената. Из године у
годину она све више пада у очи, јер се носиоцима таквог акцента све чс­
шће уступају микрофони радија и телевизије. Та акценатска аномалија мо­

же имати неке дијалекатске ослонце на истоку и југоистоку Србије, али је
у ствари хибридна, јер акценат остаје углавном на истом слогу на којем је
и у стандардном систему, само се артикулационо изобличава. Изгледа да

је основно у том процесу нетипичан изговор краткосилазног акцента, који
се нешто продужуЈе и лишава силазности, а остала три акцента иду му у

извесном смислу у сусрет. У најизразитијим испољаваљима овога процеса,

уместо новоштокавског разликоваља акцената по трајању (кратки и дуги)

90

///.

Акценаili и друга йuiliaњa йравwтог изговора

и по тону (силазни и узлазни), ствара се некакав уједначени акценат, који
више оставља утисак дугог него кратког

-

иако је заправо полудуг, а у

тонском погледу нема изразите ни силазности ни узлазности. Истовреме­
но се потпуно гасе ненаглашене дужине, а и изговор ненаглашених слого­

ва постаје нешто нејаснији него у типичној новоштокавској речи; често је
са оваквим акцентом удружен и отворени изговор самогласника, о којему
смо горе говорили.

Добије се тако монотоно низање једноличних нагласака, које потпуно

разара новоштокавску мелодику и диференцираност акцената, а смањују се
тиме и могућности добре дикције, осмишљеног реченичког нагласка. Уме­
сто диференцираног акцента и квантитета нпр. у реченици: Сваке недеље

сами вежбамо и piдiiмo - добија се уједначени неутрализовани изговор,
који бисмо приближно могли овако означити: "Сваке-недеље-сами-ве­
жбам( о )-и-радимо".
Ако допусти да се овакав акценат уврежи у љегове програме, београд­
ски радио-телевизијски центар изгубиће улогу важног ослонца и узора
стандардног изговора, коју је успешно вршио у послератним деценијама,
и постаће носилац некакве регионалне фонетике, која се никоме неће мо­
ћи препоручити као узор.

Иван Клајн

IV.

ПРАВОПИСНИ ПРОБЛЕМИ И НЕДОУМИЦЕ

Наша правописна норма заснива се на Правойису срйскога језика

1.

Митра Пешикана, Јована Јерковића и Мата Пижурице, у издању Матице
српске

(1993). Аутори су га саставили тако да се без оштрих прекида надо­

везује на претходно важећи Правойис срйскохрваillскога књижевног језика

(Нови Сад- Загреб,
му" (Правописа из

1960). По њиховим речима у уводу, Правопис "ту нор­
1960) "само осавремењује, дорађује и у потребној мери

прилагођава и поправља, држећи се начела постојаности и континуитета
српске књижевнојезичке културе". О новим и нерешеним правописним
дилемама интензивно се расправљало током седамдесетих и осамдесетих

година прошлог века. Резултати тих истраживања сакупљени су у зборни­

ку Прилози Правойису, 1 где су предложена нова и побољшана правила пре
свега за писање великог слова, спојена и одвојено писање речи и тран­

скрипцију имена из страних језика. На темељу Прилога израђен је потом
Правопис из

1993. године.

Од Правописа из
ома обиман

(655

1960. још је и данас користан речник, будући да је ве­

страна), да су у њему све речи акцентоване и да је дата

промена свих важнијих глагола и многих именица. Правопис Пешикана,

Јерковића и Пижурице објављен је
насловом Правойис срйскога језика

2001.
-

године у скраћеном издању под

йриручник за школе, у издању Завода

за уџбенике и наставна средства Београд и Матице српске. Мањег формата
и обима него онај из

1993, овај

приручник ипак садржи иста правила, али су

она дата једноставнијим језиком, смањен је број примера, уводно поглавље
о историји писма знатно је сажето, а изостављен је део о транскрипцији и
још три мање важна поглавља. Потпуно ново издање Матичиног правопи­
са, с нешто већим изменама норме, планирано је за крај

2.

2004.

године.

Уз напомену да би за сваког новинара и човека од пера било неоп­

ходно да упозна основне одредбе Матичиног правописа и да га (макар у
школском издању) увек има на свом столу, овде ћемо се бавити само оним

правописним проблемима који обично доводе до грешака или недоумица.
Они се јављају првенствено у следећим областима:
I Нови Сад

1989, једанаест ayropa,

међу којима је на nрвом месту Павле Ивић.

93

Иван Клајн

-

једначење сугласника по звучности;

-

губљење сугласника;

-

писање слова ј;

-

састављено и растављено писање речи;

-

писање великог слова;

-

скраћенице;

-

транскрипција страних имена.

Једначење по звучности
З. Будући да је наш правопис у основи фонолошки, у њему се верно
одражавају промене до којих долази у говору: звучни сугласник испред бе­

звучног постаје безвучни (Србин, али српски), безвучни испред звучног
постаје звучни (врач, али враџбина). Постоји ипак неколико случајева у
којима се ово једначење не бележи:
(а) Д испред с или ш остаје у писању неизмењено (не прелази у т): од­
сек, председник, одшетати. Слично томе остаје непромењено и ђ у речи
вођство.

(б) У неким новијим речима једначење се не бележи на граници изме­

ђу префикса и основе (поДТекст, преДТакмичење, посТДипломски,
суБПоларан) јер би се у противном створили удвојени сугласници, чијим
би се упрошћавањем оштетио префикс ("потекст", "суполаран" и сл.). То ва­
жи и за неке сложенице страног порекла као штрајкбрехер, јурисдикција,
политбиро, пресбиро, где једначења често нема ни у говору (не изговара­

мо "штрајгбрехер", "полидбиро", бар не у пажљивом изговору). Овамо се
могу уврстити и новији англицизми као што су драГСтор, лонГПлеј,
ноКДаун, реГТајм, брејКДанс итд.2
(в) У транскрипцији страних имена једначење се често не бележи, па
пишемо ВашинГТон, РеДФорд, МусорГСки, ХонГКонг (или Хонг Конr),

БанГКок, ТБилиси итд. (а не "Вашинктон", "Ретфорд", ,,Дбилиси" итд.). з
У новије време преовладало је и писање Мекдоналд (због свести да то
2 Насупрот томе, у одавно усвојеном анrлицизму

football извршено је једначење, па

пишемо и изrоварамо фудбал.

з Правопис из

Rontgen,

1960. предвиђао је и писање Хабсбург, Рентген (презиме, нем.

али рендген као заједничка именица). Нови правопис се ту определио за облике

с једначењем Хабзбург, Рендген.

94

IV.

Правойисни йроблеми и недоумице

презиме садржи исти шкотски предметак као и Меклејн, Меклауд, итд.),
насупрот традиционалном

претеривати: презиме

Macbeth Магбет. Ипак с неједначењем не ваља
Rushdi, на пример, код нас ће се писати Ружди (а не

Рушди, како се и сада може прочитати у неким листовима). Посебно то важи
за словенска имена, према тачки 76ф Правописа из

1993.

г. (уз неизбежне

изузетке као што је Мусоргски): руско Мережковский писаћемо Мере­
шковски, па би било правилније и Ришков, Бупка, Рипкин, а не Рижков,
Бубка, Рибкин према руској графији.

(г) Без једначења се пишу и понека наша презимена као Грабчаиовиli,
Вукдраговиli, Попдимитров итд. И за муслиманска имена Мидхат, Едхем,

Субхија последњих година је усвојено такво писање, мада је Правопис из

1960. давао

предност облицима с једначењем Митхат, Етхем, Супхија.

4. Изван

ових изузетакаједначење се мора вршити и у писању. То значи

да ћемо писати бурегuија, liевабuија, не бурекuија, liевапuија; карип­
ски, панuапски, магрепски (као српски), не карибски итд.; суптропски

(као што се изговара), не субтропски. Посебно треба пазити на префиксе
од-, под-, над-, пред-, имајући на уму да они задржавају д испред с или ш

(према правилу За, горе), али испред других безвучних сугласника претва­
рају га у т. Отуда пишемо претпремијера, претпродаја, претконгресни,
отпадак,отцепити,отчепити,потценити,потчинити,потхрањен,пот­

председник, натчовек, све према изговору, а не предпремијера и сл., као
што се често виђа.

Губљење сугласника

S. У промени именица, т односно д губи се испред ц.

Стога пишемо за­

даци, rубици, тренуци, меци, свици, остаци, замеци, отпаци, дохоци,
очевици, преграци, итд., не "задатци", ,,доходци", и слично; у желуцу, не

"у желудцу"; у бици, у крлеци, у приповеци, итд. (многе од ових имени­

ца могу имати и облик на -тки, нпр. битки, крлетки, али никако "битци",
"крлещи").
(а) Изузетак је од овог правила промена имена Градац, Градца, у
Градцу (за разлику од Грац- Граца, у Аустрији); Правопис из

давао је још нека ретка имена места као Забрдац

-

1960.

до­

Забрдца, Брrудац

-

Брrудца.

6.

Д или т испадају испред

u

у речима као сладолеuија, водовоuија,

бурмуuија.

7.

Код придева као мастан, страстан, користан, пакостан, болестан т

се јавља само у номинативу једнине мушког рода, а у свим осталим обли-

95

Иван Клајн

цима нестаје (масног, масна, масно, масни итд.). Овде треба посебно
обратити пажњу на следеће речи:

-

уместан и неуместан (не умесан, неумесан);

-

пристрастан и непристрастан свакако су правилнији у том облику

(као и страстан), мада је у говору знатно чешће пристрасан, непристрасан.

Овај последљи облик можда би се могао правдати тежњом да се избегне
гомилање сличних сугласника. Треба имати у виду да је аналогно упро­
шћавање већ извршено у именицама присуство и одсуство (првобитно

"присуТство", "одсуТство") и у придеву нужан (поред изворног "нуждан":
оба облика допуштена су чланом 82б Правописа);

-за придев чудовишни у Правопису из

1960. уопште није био наведен

неодређени вид; морао би гласити чудовиштан (тако је у речнику Матице
српске и у Правопису из

1993),

будући да је изведен из именице чудови­

ште. Ипак има мишљења да би се могао одобрити и облик чудовишан,

чест код новијих писаца.4
(а) Зависан и независан увек су без т, пошто долазе од глагола зави­

сити. Завистан је прихватљиво само у значсњу "завидљив".
(б) У придевима страног порекла т се чува у свим облицима, нпр. про­
тестни (протестна, протестно), азбестни, контрастни итд. Придев робу­
стан донекле се разликује од осталих по томе што наспрам себе нема име­

ницу на -т (као што су протест, азбест, контраст); ипак, будући даје и он
страног порекла (од лат.

robustus),

правилно ћс бити робустни (као што

прописује и Речник уз Правопис) а не "робусни", како најчешће пишу на­
ши спортски новинари.

8. Т се такође чува у изведеницама од

именица страног порекла помо­

ћу суфикса -ски и -киња: студентски, политикантски, капитулантски;

феминисткиња, пијанисткиња, телефонисткиња, итд. Овде више није
изузетак ни облик модисткиња, равноправан с обликом модискиња

(Правопис тачка 82а).
(а) Кад се од именица на -ћ изводе придеви на -ски, глас с нестаје: мла­
дићки, племићки, тршићки, пећки, скоројевићки, не младићски итд.

9.

У речима шестсто

(= 600),

шестстоти, шестстогодишњи и сл. пи­

ше се два пута ст (мада се тако не изговара) ради разликовања од редног
броја шесто

(6)

и сложенице шестогодишњи (6-годишњи).

10. Удвојени сугласници

пишу се (а по правилу и изговарају) у супер­

лативима придева на ј- (најјачи, најјефтинији, најјаснији итд.) као и у

4

В. чланак Милице Вујанић у Нашем језику

96

XXIII\-2,

стр.

35-42.

IV.

Правойисни йробле.ми и недоумице

неким новијим речима с префиксом: поддијалекат, преддржавнн, над­
друDiтвенн,протнввредност,нуззарада, ваннаставнн,трансснбнрскн,

суперревнзнја, хнперреалнзам. У традиционалним речима с префиксом,
напротив, посебно у онима с префиксом из-, раз-, уз- или без-, два иста

или изједначена сугласника увек се своде на један. Отуда пишемо израчн­
тн, нжарнтн, нжнветн, нDiетатн се, ражарнтн, раженнтн, раUiрафнтн,
разндатн, уUЈетатн се (и кад значи усходатн се), безакоње, бесадржајан,
бежнчан, бежнвотан, беDiаван, беUЈуман, не нззрачнтн, разDiрафнтн,
безсадржајан и сл.

Писање слова Ј

U. Слово ј је извор правописних тешкоћа у суседству слова н, јер се та
два гласа међусобно сливају, па је практично немогуће утврдити када се ј
чује, а кад не. Стога је неопходно увек имати на уму два основна правила,
свако са својим изузецима:
(а) Између н и вокала а, е, н или у слово ј се пише: дијагноза, кли­
јент, такснјн, калнјум, натрнјум, Dinнjyн;

(б) Између н и о слово ј се не пише: био, фнока, иоле, камион, ста­
дион, сценарио итд.

12. Од првог правила изузетак су сложенице:

када н припада првом са­

ставном делу сложене речи а други вокал другом, између њих се неће пи­

сати ј, нпр. иако, антналбанск:н, бнатлон,s архнепнскоп, прнучен итд.
(а) Између н и о ипак ће се писати ј ако постоји у основи речи:
према Србија, новији, змија, галија, Мнја(т), Цвнја(н) итд. имаће­
мо и Србијо, Србијом, новијом, змнјолнк, галнјот, Мнјо, Цвнјо итд.

13. У случају да н долази йосле другог самогласника, између њих се по
правилу не пише ј: канUЈ, лаик, неимар, стонк, бнфен, интервјуи, рун­
ннратн итд.

(а) И овде, међутим, пише се ј ако већ постоји у основи: музеји (према:
музеј), дојнља (дојнтн), издајица (издаја), Крајина (крај), калајнсатн,

есејнстнка, Радојица, Грујица, Војин (као: Радоје, Груја/Грујо, Воја/Во­
јо итд.).

14.

Понеке ређе речи најбоље је посебно научити: внјорнтн се, внјо­

глав, внјорог, име Равнјојла, француске речи као Гијом, Вијон, семнјон,

5 Од префикса би- ,,два" и грчког атлон "награда у такмичењу".

97

Иван Клајн

глагол пројицирати пишу се са ј; без ј се пишу хероин, хероина, херои­
зам, хероика (мада им је у основи реч херој), сложенице као артерио­

склероза, историографија (мада са ј пишемо артерија, историја, па и
артеријо(м), историјо(м)), глагол приањати (према: прионути).

15. Именице

као радио, студио, Токио понашају се у потпуности пре­

ма правилима у тачки

11, тако да им је инструментал радном

(не радијом

ни радијем), Токиом итд., али испред а или у имају ј: радија, Токија, ра­
дију, Токију.

(а) Имена на -но треба у промени разликовати од оних на -ије: Антони­

је ( српскохрватско или латинско), с Антоннјем, Антонијев, али Антонио
(итал., шп., порт.), с Антониом, Антониов.

16.

Презимена као Pajиli, Пајиli, Пејиli, Грујиli, Грујичиli, Остојиli

итд. морала би се писати са ј, јер су изведена из Раја, Груја итд.; ипак, по­

што правопис у начелу не нормира презимена, немогуће је забранити по­
јединцима да се потписују Пеиli, Груичиli и сл.

17. У промени

именица са завршетком -и, сви падежни наставци пишу

се са ј: хобија, таксијем, жирију, внскију, Вердија, Лијев итд. Множина

је хобији, таксији итд. Ту спада и именица деманти, множина демантија
(није исправно демант, мн. деманти).

18. Са ј

се пише и суфикс -ијски, којим се образују придеви од именица

на -ија (хемијска, либијски, судијски итд.) али и од оних којима се гени­
тив завршава на -ија: алуминијски, медијски, радијски, токијски, ма­

лијски (од Мали- Малија) итд.
(а) Види и

V

поглавље,

§ 28

и

38.

Састављено и растављено писање речи

19. Састављено се пишу сложенице (сложене речи), с цртицом такозва­
не полусложенице, а одвојено спојеви двеју или више речи (синтагме). За
љихово међусобно разликоваље постоје четири основна принципа. Као
знак да су се речи спојиле у сложеницу или полусложеницу узима се:

(1)

ако спој има ново значеље, друкчије од значења саставних делова (нпр.
,,напољу" није исто што и "на пољу");

(II)

ако се један од саставних делова

не јавља у самосталној употреби (нпр. пољопривреда

-

не постоји засебна

реч "пољо"); (Ш) ако је први део непроменљив (нпр. светложут - облик
"светло-" се не меља); (IV) ако је нагласак јединствен, тј. ако је у целом
споју наглашен само један слог. Нажалост, ови критеријуми често се пока­
зују нејасни и недовољно разграничени у стварној примени, а могу бити и
међусобно у сукобу.

98

IV.

Правойисни йроблеми и недоумице

Правопис је ову материју нормирао идући по врстама речи, будући да
има специфичних проблема везаних за поједине граматичке категорије.
Ипак се главна и најсложенија проблематика веже за два случаја:

(1)

ства­

рање именичких (а уз њих иду и изведени придеви) полусложеница исло­

женица новијег типа, друкчијег од наслеђених модела, и

(11)

настајање

прилога из израза који почињу предлогом.

20.

За именичке појмове, поред наведених општих критеријума, на

свест о сраслости и на правописне узусе и тенденције утиче још низ моме­
ната, као што су:

(а) да ли први део споја већ својим обликом указује на то да није по­
себна реч, или је облички неутралан. У домаћим образовањима такво обе­
лежје представља спојни вокал, нпр. у пазИкуliа или у већ поменутом по­
љОпривреда. И у туђицама крајње о је често знак несамосталности првог
дела спој а: геО-, термО-, антропО-, итд., а знак је и то кад се тај део ра­
зазнаје као скраћена реч. У оваквим спојевима поставља се питање избора

између састављеног писања и писања с цртицом (одвојено писање прак­
тично не долази у обзир). Цртица је ту више знак раздвајања него спајања,
тј. означава лексичку и појмовну несраслост. По Правопису из

1960.

тако

је било Аустро-Угарска, што нови правопис није одбацио, али предност
даје састављеном писању Аустроугарска, као и у придеву аустроугарска.
(б) да ли спој представља јединствен појам, нову појмовну и лексичку
јединицу- или слободну, оказионалну комбинацију која настаје у склопу

реченице. На једној страни имамо стабилне лексеме,јединице које- иако су
формално дводелне или чак троделне

-

по смислу представљају једну реч,

нпр. пингпонг, рентакар (или пинг-понг, рент-а-кар), а на другој некад
уобичајене а некад случајне комбинације непроменљивог детерминатива и
разноликих именица, нпр. експрес чишћење, експрес оправка, експрес

ресторан, експрес пошиљка (или с цртицом: експрес-чишliење итд.);
(в) да ли се детерминатив јавља искључиво у сложеним речима (мега-,
тетра-, поли-, социјал- итд.)- илије обичан и као осамостаљена, одвојена
је.:tИница (у значењу именице или непроменљивог придева односно прилога),
нпр. џез, поп, рок, хит, чартер, мини, експрес, бруто итд.;

(г) да ли је у питању домаћи или страни израз. У пракси се доследни­
је пише цртица у домаћим спојевима типа спомен-плоча, рак-рана него у
с.1ичним страним спојевима такси-станица, шунд-литература и сл. Уп. и
непроменљиве придеве: фер игра, браон ципеле, ћемерли кула и др.

21.

У Правопису је ова изузетно обимна и разноврсна материја само

.1е.1имично обрађена. Иако општа начела нису изричито формулисана, уоча­
ва се да у нормативном поступку Правописа пресудну улогу у одлучивању

99

Иван Клајн

између сложеничког и полусложеничког писања има нагласак (одатле дубле­
те као Баш-чаршија, с двојним, и Башчаршија, с обједињеним акцентом).

У дилемама између полусложеничког и одвојеног писања ранији правопис је
непроменљивост првог дела доследно обележавао цртицом, напр. џез-му­
зика, Радио-Београд, поготову у падежима (Хајдук-Вељку, Јанковиli­
-Стојана), док данашњи правопис даје предност писању без цртице.

22. Од писања с цртицом данас се каткад одступа у корист спојеног пи­
сања, а још знатно чешће у корист одвојеног. Спојеви као џез музика, бру­
то доходак, алфа честице, Оријент експрес, Радио Београд поводе се за
примерима као Форин офис, Јунајтед прес, фер утакмица. У неким слу­

чајевима и језичка логика принуђује нас да одступимо од писања с црти­
цом, нпр. кад се више детерминатива односи на једну именицу или кад се
један детерминатив односи на више речи: алфа и бета зраци, поп и рок
музика, рок певачи и певачице и сл. Ни слојеве као Радио Нови Сад ни­
је логично писати с цртицом, будући да је белина јачи гранични знак него

цртица, па би се стекао утисак као да се спој састоји из "Радио-Нови" с јед­
не и "Сад" с друге стране.

23.

Састављено се пишу спојеви у којима је обједињен акценат или је­

динствено значење (или једно и друго): бубамара, бубашваба, шперплоча,
визиткарта, liорсокак, нокаут, кремпита, шампита, цицамаца итд. Њима

треба додати и неке изразе који су се по Правопису писали с цртицом, као
аутопут, аутомеханичар и др. (в.

§ 30),

маршрута (али: марш-колона,

марш-батаљон), наливперо, пинrпонr, џијуџицу итд., као и известан
број новијих туђица: едмемоар, лонrплеј, бугивуги, рентакар, еркон­
дишн, плејбек, софтвер, шоумен, нокдаун, тајмаут итд. (ту спадају и оне

поменуте под

§ 3б).

(а) Наш познати топоним турског порекла, име попришта Косовског

боја, у Правописном речнику из

1960.

био је написан одвојено: Гази Ме­

стан. И према уобичајеном изговору и по аналогији с другим топонимима
сличне структуре (уп. Калемещан, Карабурма итд.) оправданије је споје­
но писање Газиместан (акц. Газиместан), прихваћено у Правопису

24.

1993.

С цртицом се пишу углавном домаћи спојеви двеју именица од ко­

јих прва, непроменљива, одређује другу, а обе чувају свој акцент: спомен­
-плоча, спомен-чесма, бисер-грана, рак-рана, узор-мајка, ремек-дело

итд. Тако се, по Правопису, пише и Шар-планина, али у именима градо­

ва предност се даје одвојеном писању: Херцег Нови, Кулен Вакуф, Котор
Варош итд. С цртицом се пишу називи хемијских једињења као уrљен-ди­
оксид, уrљен-моноксид, сумпор-диоксид, натријум-хлорид, калцијум­
-карбонат итд.

100

IV.

Правойисни йроблеми и недоумице

(а) Изузетно, цртица се јавља и у малом броју спојева као што је марк­
сизам-лењинизам (где су обе именице променљиве, а по међусобном од­

носу равноправне), као и у оним туђицама за које се може сматрати (мада
њихов изговор још ни приближно није нормиран) да задржавају двојни ак­
цент: фер-плеј, плеј-оф, рок-ен-рол (поред рокенрол, в.

III 21),

шоу-би­

знис. (У последљем случају разлог више за полусложеничко писање јесте
што се и ш оу и бизнис јављају и као самосталне именице.)

25. Јасно је из наведеног да нови Правопис предвиђа знатно мању упо­
требу цртице него стари. Мада се цртица често још допушта као алтерна­

тивно решење, ово су главни случајеви у којима данас практично долази у
обзир само одвојено писање:
(а) спојеви у којима је на првом месту реч туђег порекла, уобичајена и
у самосталној употреби (нарочито оне које и тада остају непроменљиве),
нпр. џез оркестар, бруто тежина, алфа честица, поп музика, рок пева­
чи, чартер лет;

(б) спојеви у којима је први део марка производа, име произвођача или
симболично име нечега (с тим што је и обрнути ред могућан, каткад и пре­
поручљив): јафа кекс, силвер жилети, мока кафа, "Сава" центар, поред

кекс "јафа" итд.);
(в) без цртице се пишу називи типа Радио Београд, Радио Нови Сад
(и у промени: Радио Београда, у Радио Загребу итд.);

(r)

исто важи и за презимена употребљена као непроменљива испред

имена (у народној песми, за потребе стиха: "Па дозива Јанковић Стојана");
(д) црта(-) а не цртица(-) употребиће се кад се повезују изрази од више
речи, типа иди ми

-

дођи ми, хтео

не хтео, двадесет пет

-

такође у изразима типа ракета земља

-

земља, земља

-

-

тридесет;

ваздух и сл. Ова

црта може бити и "примакнута", тј. без размака испред и иза себе.

26.

Спојеви у којима друга именица одређује прву пишу се одвојено:

човек жаба, град херој, сликар аматер итд.

27.

Кад имену претходи непроменљива титула, ознака сродства, нади­

мак и сл., ранији правопис је предвиђао да се цртица не пише у номинати­
ву него само у косим падежима (и у присвојном придеву), дакле Хајдук
Вељко, кума Мица, чика Стојан, мајстор Жика, али: Хајдук-Вељка, ку­
ма-Мици, чика-Стојане, мајстор-Жикин итд.; кнез Михаило, али Кнез­

-Михаилова улица. Ни та цртица више није обавезна по новом правопису.
Наравно, уколико се и прва реч мења по падежима, цртица се нигде неће

писати: куме Илија, с мајстором Жиком, Улица кнеза Михаила.
(а) Искључиво без цртице пишу се спојеви као кир Јања, ефеиди Ми­
та, Хаџи Ћера, Узун Мирко, Дели Радивоје и сл. (у промени: кир Јање,

101

Иван Клајн

ефевди Митин итд.). За разлику од претходног случаја, где се цртица ја­
вља као знак непроменљивости иначе променљиве именице, овде имамо

титуле страног порекла које су увек непроменљиве. И по ранијем правопи­
су, уосталом, без цртице су се писале титуле дон и фра (фра Грги, о Дон
Кихоту итд.).

28. Префикси

се пишу састављено, без цртице. Отуда се као једна реч

пишу сви спојеви с облицима полу-, четврт-, нуз-, против-, међу-, само-,
ора-, надри-, назови- итд. (нпр.: полупроизвод, полуобразован, четврт­
финале, нуспросторија, противкандидат, међупростор, самоодбрана,

прапочетак, надрилекар, назовигеније итд.) као и с префиксима страног
порекла квази-, псеудо-, про-, анти-, микро-, екс-, екстра-, хипер-, супер-,

транс-, ултра-, контра-, вице- итд. (квазидобитак, псеудоуметнички,
проарапски, антиматерија, микропроцесор, екскраљ, екстразарада,
хиперпродукција, суперпрецизан, трансконтиненталан, ултраконзер­
вативан, контрареволуција, вицеадмирал итд.).

(а) С цртицом се префикси морају писати ако су употребљени уз вла­
стите именице, нпр. Анти-Диринг, екс-Славија, псеудо-Овидије, супер­

-Немац. Понеки од њих, уз то, јављају се у сасвим непредвидљивим,
повременим комбинацијама које, поготову ако су гломазније (нпр. "назо­
ви-самоодбрана", "псеудо-вишенационални") захтевају извесну меру
ауторске слободе: боље је цртицом показати да је у питању једнократан
спој два елемента него стварати привидне "речи".
(б) Понеки префикси употребљавају се и као непроменљиви придеви
и тада се морају писати одвојено, нпр. супер и обичан бензин, производи

екстра квалитета, екс ,,Ловачки рог". Облици мини и макси, који су се
јавили као префикси (најпре у речи минисукња,

1965,

потом у многим

другим кованицама по аналогији) данас су све чешћи и као самосталне

речи. Стога се чини оправданијим њихово одвојено писање, бар у споје­

вима који нису лексички устаљени ("мини интервју", "макси укрштени­
ца" и сл.).

29.

Не- као префикс такође се пише састављено: неизводљив, непри­

вредни, немали, неправи, неретко, недуго, небиће итд.; овако се пишу и

изрази као несловен, неалбанац, неамериканац и сл.б
(а) Испред глагола, не се пише као засебна реч: не дам, не знам, не ви­
дим, не могу, не пушите, не знајући, не видећи, не могавши, не одуго­
влачити итд. Састављено се пишу само облици нећу (нећеш, итд.), немам
(немаш, итд.) и немој (немојмо, немојте), као и глаголске именице и при-

6 Ови негирани називи нација пишу се малим словом.

102

IV.

Правойисни йроблеми и недоумице

деви: непознавање, немешање, нерђајуliи, недорастао, неповређен,

неостварен итд. 7

30.

Префиксоидима се називају непроменљиви облици, претежно

страног порекла, који се слично префиксима комбинују с другим кореном,
али имају значеље целих речи. Неки од љих се пишу увек састављено, нпр.
електро-, хидро-, термо-, евро- (електропривреда, хидроцентрала, термо­

динамички, еврокомунизам, евровизијски итд.), па и домаћи префиксои­
ди као југо- и ино- (Југобанка, југобирократија, инокореспондент). За
неке од најчешћих Правопис је одредио двојак, па и тројак начин писања
(састављено, с цртицом, у две речи) зависно од значеља, акцента и само­

сталности саставних делова. То су следећи префиксоиди:
(а) фото-: увек састављено у споју с несамосталним елементима (фо­

тограф, фотографија, фотографски, фотографисати, фотогеничан,
фототека и у речима где значи 'светлост', као фотоliелија, фотосинтеза,
фотоелемент. Предност спојеном писаљу дата је у обичнијим терминима

као фоторепортер, фотомонтажа, фотоаматер, фотофиниш и сл.; пред­
ност цртици "у слободним и случајним везама", нпр. фото-атеље, фото­
-изложба, фото-материјал.
(б) радио-: састављено кад се односи на зрачеље, нпр. радиоактивност,
радиоизотоп, радиотерапија. С цртицом у значељу комуникационог
средства, нпр. радио-апарат, радио-пријемник, радио-станица, ра­
дио-таласи, радио-телевизија, радио-техничар, па тако и радио-фар,
радио-астрономија, радио-телескоп итд. Ипак, у именоваљу програма и

емисија сматра се да је боље одвојено писање, "пошто се ови спојеви за­
снивају на потпуно осамостаљеној речи радио у њеном значењу гласила":
радио програм, радио драма, радио огласи, радио игра и сл. Увек одво­
јено у именима типа Радио Београд (в. горе,§ 25в).

(в) ауто-: спојено кад значи 'сопствени', 'сам себи', нпр. аутопортрет,
аутобиографија, аутогол. У аутомобилском значељу је спојено у обични­
ј им речима као аутопут, аутомеханичар, аутоелектричар, аутолакирер,

аутостоп, аутостопирати, иначе се даје предност цртици, као у ауто-гу­
че, ауто-делови, ауто-сервис, ауто-превоз, ауто-куЈiа, ауто-трке.

(г) мото-: састављено у мотоцикл, мотоциклизам (где је други део не­
самосталан) и у речима где значи 'моторни', нпр. мотопумпа, мотокултива-

7 Ови последњи обЈшци шtcahe се одвојено само у изразима којима се истиче супрот­

ност: не мешаље него подршка, не преведен него 11рилагођен. Наравно, не ће бити
о.1војено од ра.дног придева и у оним случајевима кма овај није у придевском него у rла­
го:tском зна•1ењу (крњи перфект): А он не схватио одмах шта му траже; Дошао не дошао

-

исто му бива.

103

Иван Клајн

тор, мотонаутика. С цртицом кад се односи на мотоцикл, нпр. мото-трке,
мото-крос, мото-приколица. Само с једном цртицом пишу се ауто-мото
савез, ауто-мото трке и сл.; одвојено ауто и мото трке.

(д) авио-: углавном с цртицом, нпр. авио-карта, авио-гориво, авио­
-запрашивање, осим у речима као авиопарк, где се може сматрати да је
акцентјединствен.

(ђ) кино-: спојено у кинотека, кинофикација (где је други део неса­
мосталан}, иначе с цртицом као у кино-програм, кино-представа, ки­
но-оператер.

(е) видео-: спојено у видеотека, видеофил (с несамосталним елемен­
том). С цртицом видео-спот, видео-пројекција, видео-игре, видео-клуб

и сл., али и одвојено видео спот итд. Овакво писање Правопис примењује
и на видео-рикордер

1 видео

рикордер, али биће да је ту боље не изоста­

вљати цртицу, пошто сама реч рикордер није уобичајена у нашем језику.

Све је одвојено када се удваја први или други део сложенице: аудио и ви­
део уређаји, видео огласи и рекламе.

(ж) По сличним принципима

-

с цртицом, али и одвојено уколико је

први део стекао значење самосталне речи

-

пишу се и спојеви с неким

другим префиксоидима новијег датума: аудио-уређај, аудио-касета, сте­
рео-уређај, стерео-звук, диско клуб, диско музика, диско ритам, порно
литература, порно филм и сл. Одвојено писање ових последњих Правопис

правда упућивањем на спојеве у којима именица страног порекла одређу­
је следећу именицу, нпр. рок певач, поп мелодије, бантам категорија,
камп приколица, контакт програм и сл.

31.

Сложени придеви пишу се састављено ако означавају јединствен

појам, нпр. народноослободилачки, босанскохерцеговачки (који се тиче
републике Босне и Херцеговине). Често оваквим придевима одговара син­
тагма од именице с придевом, нпр. блискоисточни (Блиски исток), науч­
нофантастични (научна фантастика), спољнополитички (спољна по­

литика) итд.
(а) Кад означавају везу или однос два самостална, међусобно разлучена
или супротстављена појма, сложени придеви пишу се с цртицом: иранско­
ирачки (рат), енглеско-руски (речник), културно-уметнички, робно­
-новчани итд. Неки пут од истих елемената може настати и једна и друга

врста сложенице, нпр. књижевноисторијски (који се тиче историје кљи­
жевности) и књижевно-историјски (који се тиче кљижевности с једне и
историје с друге стране), српскохрватски језик али српско-хрватска са­
радња, и сл.

32. Према истим овим начелима, и придеви за боје пишу се на два начи­
на. Састављено се пишу нијансе, нпр. црвеносмеђ, тамножут, светлоплав,

104

IV.

Правойисни йроблеми и недоумице

прљавобео, сивомаслинаст; писање с цртицом означава напоредност бо­

ја, нпр. црно-бели (филм, дрес), плаво-бело-црвена (застава). Жутозеле­
ни ш ал био би шал чија је боја између жуте и зелене, а жуто-зелени ш ал,
рецимо, онај с наизменичним жутим и зеленим прутама.

33.

Састављено се пишу придевске и именичке сложенице с првим

елементом мало-, много-, ниско-, високо-, веле-, ново-, опште-: мало­
вредан, малолетник, многопоштован, нископродуктиван, висококва­
литетан,

велетрговина,

новооснован,

новоградња,

општепознат, оп­

штеважеliи итд.

(а) Правопис ипак допушта и писање много поштовани, много ува­
жени, високо цењени у случају да се прва реч нарочито наглашава.
(б) У сложеницама средњошколски, средњоевропски, средљовеков­

ни, средњорочни итд. први део гласи средњо- (не средње-) и пише се са­
стављено. Облик средње- може се јавити само као ознака степена или ме­
ре, нпр. средњепродуктиван, средњеразвијен (што би се могло писати и
одвојено, средње продуктиван итд.).

34. Вишечлани бројеви -

основни, редни или збирни

-

пишу се раста­

вљено: три хиљаде пет стотина шездесет један, сто четрдесет седми,
двадесет тројица итд.

(а) Облици двеста, триста, четиристо ... деветсто пишу се саставље­
но, а облици две стотине, три стотине, четири стотине ... одвојено. (в. и

§ 9 горе).
(б) Облици једанпут, двапут, трипут ... пишу се састављено, пошто се

-пут у њима понаша као непроменљиви суфикс. Напротив, облици два пута,
три пута ... пишу се растављено, као и спојеви с редним бројевима (први
пут, други пут, треliи пут ... ) и са замсницама (који пут, неки пут, сваки
пут, овај пут итд.).

(в) Састављено се пишу сложенице од броја и друге врсте речи: ше­
стомесечни, десетогодишљак, двадесетдвогодишљи, стопедесетогоди­

шњица, осмочасовни, тридесетпетметарски, итд.8 Уколико се број пише
цифрама, оне се од другог дела сложенице одвајају цртицом (не тачком!):
18-месечни, 75-годишњица и сл.
8 По старом Правопису писало се "сто педесетогодишњи", ,,двадесет петогодишњак"
и сл., одвајајући речи као и у писању вишечланих бројева. Та одредба више пута је критико­

вана, јер рашчлањује сложени цу на начин који не одговара њеном саставу (размак је стављен
посред броја, а није одвојен број од именице односно придева). Уз то, овакво писање може
довести и до двосмислености. М. Јефтић, О језику iliвo(je)м(y) и .мо(је);н(у) (Сарајево
стр.

1О 1),

ских награда" (где није јасно да ли је реч о наградама за

7. јул)

\985,

цитирао је из лекторске праксе примере као ,,додјељивање двадесет седмојул­

27. јул

или о двадесет награда за

и слично. Стога је нови Правопис за ове сложенице предвидео састављено писање.

105

Иван Клајн

35. Неодређене заменице нико,

ништа, никоји, никакав, ничији, ни­

један и ико, ишта, икоји, икакав, ичији, иједан пишу се састављено

(осим у склоповима [н]и један једини, [н]и један [н]и други). Ако се ове

заменице употребљавају с предлогом, он долази између првог и другог дела,
па се цео спој пише као три речи: ни о коме, ни са чим, ни у једном тре­
нутку, ако је и по чему познат, знате ли и за кога итд. Ипак, низашта и
изашта могу се писати и састављено, као прилози.

36. Ма и било пишу се увек одвојено:

ма ко, ма куда, било какав, би­

ло с ким итд. (али састављено мада = иако).

(а) И речца год, употребљена као синоним за "ма, било", одваја се од
претходне речи: што год xolieш, куд год пошао, с ким год да разговарам

итд. Састављено се пише у значењу неодређености,
нешто, щегод

'Ij.

кад штогод значи

= неще, какавгод = некакав, кадгод = понекад и сл.

(б) По се пише одвојено у дистрибутивном значењу, нпр. "У сваком
примерку нашао је по неколико грсшака", "По који пут се то понавља?"
(дакле као и у спојевима по један, по два, по једном, по двапут, по други,
по треliи пут итд.). Састављено се пишу понеко, понеки, покоји, поне­
што кад имају значење неодређености ("Понеком се то не свиђа", "Знам и
ја понешто"), а тако и понекад, покаткад, понеще, помало, подоста итд.

37. Највише тешкоћа у

погледу састављеног односно растављеног пи­

сања задају спојеви йредлога с другом речју (најчешће именицом). Право­
писна традиција овде је прилично неодређена, и не постоје никаква сигур­
нија правила. Према општем начелу споменутом горе(§

19, 1), требало

би

да је писање одвојено ако се значење обеју речи чува (нпр. Није се макао
с места) а спојена ако се значење мења (нпр. сместа= одмах). У пракси,
међутим, често је врло тешко оценити степен промене значења. Отуда се
могло десити, на пример, да је Правопис из

1960.

прописао само одвојено

писање уз пут (нпр. "Уз пут су свратили на чашицу"), док готово сви но­
вији стручњаци сматрају да је у оваквој употреби требало задржати саста­
вљено писање успут (као што је било у ранијем Белићевом правопису и
као што је поново усвојено у Матичином), за разлику од дословног значе­
ња уз пут

= уз друм,

уз стазу.

(а) Прилог уживо, _данас тако чест у језику радија и телевизије,

1960.

године тек је почињао да се јавља, услед чега уопште није нормиран у то
време. Поређењем с другим прилозима сличног састава, нпр. уцело, усит­

но, укратко, улудо (који се по Правописном речнику тако пишу), дошло
се до закључка да је и за уживо оправданије спој ено писање.
(б) У једном случају и сам Правопис је допустио двојако писање: то су
комбинације предлога од или до с прилозима за време када, тада, онда

106

IV.

Правойисни йроблеми и недоумице

или сада. Допуштено је, дакле, од када и откад(а), од сада и одсад( а), од
тада и отад(а), од онда и одонда, до када и докад(а), до сада и досад(а),

до тада и дотад(а).9
(в) Нису ретки парови у којима одвојено односно састављено писање
повлачи за собом разлику у значењу, нпр.: пало ми је на памет- научити

напамет; продаја на велико
очи

-

-

о томе се навелико говори; гледао га је у

уочи празника; ниси ти за то

десет је уништено

-

-

нисам те зато звао; од сто кућа, пе­

уништено је педесет одсто кућа, итд. Неки пут је раз­

лика више граматичке природе: пишемо преко ноћи, али преконоћ, "Сти­

гли су на крај пута", "с краја на крај Југославије", али "Станује накрај
града", "То ми није ни накрај памети", и сл., јер се у овом другом случа­
ју именица ноћ односно крај не налази у падежу који предлог захтева. Пре
подне, по( сл е) подне пишу се растављено кад су временске одредбе, нпр.

"То се догодило пре подне", ,,Доћи ћу после подне", а састављено као име­
нице, нпр. свако преподне, цело послеподне, недељно поподне.

38.

Међу овим предлошким спојевима мало је таквих који се дају гру­

писати и систематизовати у неку врсту "правила" погодних за памћење.
Можемо запамтити, на пример, да се одвојено пишу одредбе с називима
годишњих доба, у зиму, у пролеће, с пролећа, на лето, на јесен итд.; да

се као једна реч пишу упола, напола, допола, попола и удвоје, утроје,
учетворо итд.; да се именица почетак не спаја с предлогом, дакле у по­

четку, на почетку, од почетка, из почетка, с почетка;IО да се именице
враг и ђаво не спајају (до врага, до ђавола, у врага) док се бог углавном

спаја (добога, забога, побогу). За велику већину других израза начин пи­
сања морамо памтити појединачно. Имајући то у виду, настојали смо да у
речнику на крају ове књиге забележимо све случајеве код којих би могло
бити колебања.

39. Честа колебања и промене до којих је долазило у току израде "При­
1993. потврђују даје за спојеве предлога

·лога Правопису" и Правописа из

с именицом разлика између састављеног и растављеног писања често сасвим

релативна, тако да се ни један ни други начин писања не могу сматрати
стварно погрешним. Набројаћемо овде најважније случајеве код којих је
дошло до промене у односу на раније обичаје. Састављено, поред већ по­
менутог успут (в. горе,§

37),

пишу се предвече (било да је именица или

9 Треба запазити да двојство важи за облике са завршним а, док се они краћи, откад,
одсад, отад, докад, досад, дотад, увек пишу спојено.

1О Ипак, за последња два ираза Правопис прави разлику: састављено, испочетка, спо­
четка, кад значе "Испрва"; растављено у именичком значењу (кренуо је из почетка; с по­
четка на крај).

107

Иван Клајн

прилошка одредба) и нажалост (али одвојено кад има додатак у генитиву:
на жалост свих нас, на жалост многих честитих људи и сл.).

(а) Растављено (за разлику од Правописа из

1960)

пишу се у бескрај,

у бестраг, у корак, у раскорак, у коштац, у недоглед, у неповрат, у
здравље, на здравље, на душак, на одмет, на пример, на прескок, на

претек, на пречац, на уштрб, за узврат. За последља четири допушта се
и састављено писање: напретек, напречац, науштрб, заузврат.

Писање великог слова

40.

Писање великог почетног слова још један је правописни проблем

који је код нас решаван од случаја до случаја, великим бројем појединачних
одредаба, а не на темељу општих, јасних и лако применљивих принципа.
Штавише, мада је Правопис из

1960.

садржао равно

54 правила за

писање

великог слова, у пракси се показало да многи случајеви нису обухваћени

њима, па је у новом Правопису број правила порастао на преко сто. Треба
приметити да се код нас, у ширем кругу образованих људи, овом питању
придаје превелика важност, често на штету других и важнијих правопи­
сних одредаба. Писање великог почстног слова схвата се понекад као
пробни камен писмености, док је у сушти·ни само пука конвенција: најбо­
љи доказ за то јесте чињеница да је у узастопним нашим правописима, од
Боранићевог из

1921. године

па до најновијих приручника, велико слово у

појединим случајевима (нпр. у називима историјских догађаја) више пута
замењивано малим, па опет великим и тако даље. У многим европским је­
зицима не нормира се ништа осим основног правила да се великим словом

пишу властите именице; за све прелазне случај еве између властите и зајед­
ничке именице оставља се да о њима одлучи пракса, или се допушта и ма­

ло и велико слово у зависности од стилских потреба.

У овом приручнику ћемо правила за велико слово дати у најсажетијем

виду, ограничавајући се као и обично на оне области у којима може доћи
до неизвесности, а изостављајући елементарне случајеве (лична имена, ет­
нике и сл.) чији начин писања не задаје тешкоће.

41.

Великим словом пишу се надимци (Брка, Малиша, Терминатори

сл.; овде се могу уврстити и имена божанстава и митолошких бића (Венера,

Минотаур, Бог, н Јехова, Богородица, Алах итд.), имена животиња (Цу11 Малим словом кад се односи на паганске богове ("грчки бог рата" и сл.). За хри­

шћанског бога Правопис предвиђа велико Б, осим кад је употребљено у уопштеном значе­

њу ("његова филозофија може се схватити као тражење бога") и у устаљеним изразима као
хвала богу, ако бога знаш, не дај боже и сл.

108

IV.

Правойисни йроблеми и недоумице

ле, Шаруља итд.; али малим словом шаруља, гаров и сл. ако су употре­

бљени уопштено или као ознака боје или пасмине ). Малим словом пишу
се титуле диктатора као фирер, дуче, поглавник.

42.

У именима као Херберт фон Карајан, Лудвиг ван Бетовен,

Шарл де Гол, Васко да Гама, Моамер ел Гадафи итд. предмеци де, фон,

ел итд. пишу се малим словом, али великим ако дођу на почетак (тј. ако се
презиме употреби без имена): Де Гол, Фон Браун, Ел Сауд итд.

43.

Називи раса као белац, црнац, црвенокожац пишу се малим сло­

вом.I2 Именице Ром, Циганин, Јеврејин, Чивутин, Индијанац, Еским
итд. (али не бедуин) данас се схватају као називи етничких група или на­
родности и као такви пишу се великим словом.

(а) Вероисповести се пишу малим словом: хришћанин, католик итд.
Разликује се муслиман (човек исламске вере) од Муслимана (етнички на­

зив, данас углавном замењен са Бошњак).

44.

Малим словом пишу се стране света (исток, југ, североисток

итд.), али великим кад означавају одређену групу народа или земаља: ути­
цај Запада, односи Север-Југ и сл. (в. и§ 49а ниже).

45.

Земља, Месец, Сунце имају велико слово у астрономском значењу

(нпр. Земљина кугла, искрцавање на Месецу, пречник Сунца), иначе
мало (преплануо од сунца, радити по месецу и сл.). У неизвесним случа­
јевима треба дати предност малом слову.

46.

Малим словом пишу се фабричке марке и називи производа: кент,

драва, волво, стојадин, југо, метакса, пепси-кола, калашњиков итд.

(али великим ако се односи на саму фабрику или компанију: "Сонијеви"
производи, штрајк у "Реноу" и сл.).

47.

Малим словом пишу се имена употребљена у значењу заједничке

именице, нпр. квислинг, одисеја, рашомон. Велико слово ипак се мора

употребити у изразима с присвојним придевом као Ахилова пета, Такта­

дове муке, Сизифов посао, Гордијев чвор, који садрже имена одређене
(мада најчешће митске) личности·.

48.

Од вишечланих назива, мањи је број таквих у којима се свака реч

(осим предлога и везника) пише великим словом. Ту спадају:
(а) лична имена са сталним атрибутом (надимком, титулом и сл.) као
Хајдук Вељко, Џек Трбосек, Војислав Илић Млађи; имена ликова из

књижевности, позоришних комада, филма, стрипова итд. или имена фик-

12 Немогуће је, а и неnотребно разликовати црнац као ознаку расе од Црнац као на­

зива за "етнички одређену груnу", како се то nокушало у Правоnису из

109

1960.

Иван Клајн

тивних личности: Мајка Храброст, Пера Детлиli, Деда Мраз; индијанска
имена (Црвени Облак) и друга вишечлана имена људских бића;
(б) имена држава, федералних и аутономних јединица, као и имена

градова и села: Сједиљене Америчке Државе, Совјетски Савез, Јужна
Америка, Црна Гора, Босна и Херцеrовина, Њу Мексико, Славонски
Брод, Врљачка Баља, Биоrрад на Мору, Сан Себастијан.

(в) У складу с овим, с оба велика слова писаће се и Јужна Кореја, Се­
верна Ирска и сл.; напротив, изрази као источна Србија, јужна Азија,
средља Европа (који означавају само део неке територије, а не засебну др­

жаву или покрајину) имаће мало слово прве речи. В

49. У осталим вишечланим називима великим словом се пише само пр­
ва реч (и оне које су и саме властита имена). То су у првом реду:
(а) Сва географска имена осим оних споменутих у претходној тачки:
Бока которска, Охридско језеро, Балканско полуострво, Делиблатска
пешчара, Јадранско море, Горски котар, Фрушка

ropa,

Стеновите

планине, Јужни пол, Рт добре наде итд. Отуда ћемо писати и Бијело по­

ље кад је реч о кратком пољу, Црна

ropa

као назив планине у Босни

-

али, наравно, Бијело Поље (град), Црна Гора (република). Овако се пишу
и Блиски исток, Средљи исток, Далеки исток, Дивљи запад, и описни
називи континената као Нови свет, Црни континент итд.

(б) О називима држава из прошлости доста се расправљало у стручној
литератури. Данас је преовладало мишљење да их треба писати великим
словом само прве речи, нпр. Римско царство, Отоманска империја,
Млетачка република, Аустроуrарска царевина; то важи и за устаљене
фигуративне називе као Земља излазеliеr сунца, Друrо царство, Треliи

рајх, па и за називе краткотрајних независних заједница као Ужичка ре­

публика, Париска комуна. Напротив, ако се из стилских разлога (да би
се избегло понављање уобичајеног имена) слободно употреби описни на­

зив, писаће се само малим словима: односи са црноrорском кнежевином,

након настанка јуrословенске краљевине и сл.
(в) Називи градских делова: улица, тргова, четврти, грађевина, парко­
ва, споменика итд., нпр. Сарајевска улица, Трr братства и јединства,
Горљи rрад, Баново брдо, Централно rробље, Јелисејска поља, Бран­

денбуршка капија, Хајд-парк итд.

(r)

Називи организација свих врста (предузећа, установа, удружења

итд.), укључујући и називе војних јединица, повремених манифестација

13 Правописни речник, истина, разликује Јужна Европа, Средња Европа итд. "када
се мисли и на групу земаља, политичку целину" од јужна Европа, средња Европа итд. у

чисто географском смислу. Уп. тачку

44

горе.

110

IV.

Правойисни йроблеми и недоумице

(изложби, фестивала, научних скупова итд.), спортских такмичења, лига и
других спортских удружења: Српска академија наука и уметности, Бео­
градско драмско позориште, Индустрија машина и трактора, Југосло­
венско спортско друштво "Партизан", Фестивал документарног и
анимираног филма, Четрнаесте олимпијске игре, Генерална конфеде­
рација рада, Шеста флота, Прва лига, Дом лордова, Сајам пољопри­
вреде итд.

(д) Наслови књига, новина, часописа, чланака, студија, уметничких де­
ла, закона, докумената, уговора итд.: Лажан паралажа, Основи органске

хемије, Отнмачн изгубљеног ковчега, Мапет шоу, Концерт за клавир
н оркестар, Вечерње новости, Закон о управном поступку, Генерални
урбаннстнчкн план, Версајски уговор итд.
(ђ) Званични називи ордена и одликоваља: Орден заслуга за народ са
златном звездом, Легија части и сл. Ако се мисли само на врсту одлико­
вања, писаће се малим словом: медаља за храброст, орден подвезнце и сл.
(е) Називи небеских тела и сазвежђа: Халејева комета, Велики ме­
двед, Млечнн пут итд.

(ж) Називи празника: Дан жена, Први мај, Ускрс, Велики петак, Но­
ва година, Свети Јован, Свети Сава.
(з) Поред употребе у именима празника, као у два последња примера,
реч свети писаће се великим словом и у именима цркава, нпр. Свети
Спас, Свети Наум (а тако и Високи Дечани итд.). Када се односи на све­
ца, пише се мало: свети Никола, света Петка, свети Фрањо Асншкн (с

великим А према

§

48а). Иначе се вишечлани називи божанстава и мит­

ских бића пишу великим словом прве речи: Свето тројство, Преподобни
мученнк Теодосије и сл.

(и) Види и§

50.

51,

ниже.

Када је назив неке мање организационе јединице укључен у назив

веће, оба дела ће имати велико слово прве речи: Економски факултет
Универзитета у Скопљу, Управа прихода Скупштине општине Нови
Београд и сл. Исто важи и за случај кад после описног назива установе дола­

зи њено име, нпр. Индустрија чоколаде, бомбона н кекса "Јосип Краш",
Основна школа "Тринаести јул" и сл.

51.

Када се уместо пуног назива или наслова употребљава само најва­

жнија реч из њега, и та реч писаће се великим словом: на овогодишњем

Позорју

(=

Стеријином позорју), сарадник Новости

(=

Вечерњих ново­

сти), програм Института и сл. Отуда по Правопису пишемо и Дан Репу­
блике, Трг Републике, узимајући реч Република као скраћен званични
назив државе.

111

Иван Клајн

(а) Уколико су овакви скраћени називи одређени показном или при­
својном заменицом, или придевима као поменути, дотични и сл. сматра
се да је стилски прикладније да се пишу малим словом: програм нашег
института, сарадља с поменутим факултетом, на седници ове акаде­

мије итд.

52.

За називе историјских догађаја наша је правописна норма већ ви­

ше пута осцилирала између малог и великог почетног слова прве речи. Ре­
шење усвојено у Правопису из

1960, који предвиђа искључиво мало слово,

наишло је на доста критика међу стручњацима. Аутори новог Правописа
стога су се заложили за делимичан повратак великом слову, по правилима

која ћемо овде изнети у нешто упрошћеном виду.
(а) Устаљени називи историјских догађаја састављени од придева (или
редног броја) и именице писаће великим словом прве речи: Треliи пунски
рат, Стогодишњи рат, Други светски рат, Сељачка буна, Народноосло­

бодилачка борба, Косовска битка, Сарајевски

атентат, Игмански

марш, Тилзитски мир итд. То важи и за називе фронтова, ратних опера­
ција и сл.: Сремски фронт, Солунски фронт, Прва офанзива.
(б) Мало слово, ипак, употребиће се за називе у множини (сва три
пунска рата, крсташки ратови, оба српска устанка) и за називе ратова

у којима се именују обе стране (јер се то осећа као опис, а не као посебно
име): совјетско-фински рат, ирачко-ирански рат.

(в) Великим словом, према наведеном правилу, писаће се и Францу­
ска револуција и Октобарска револуција, али малим југословенска ре­
волуција, алжирска револуција, кинеска револуција и сл., као називи
који се могу схватити описно.
(г) Називи с именицом на првом месту писаће се малим словом, нпр.
бој на Косову, буна против дахија, устанак у Херцеговини, битка код
Ватерлоа. Ипак, за симболичне и сликовите називе употребиће се велико

слово, пошто они имају карактер имена: Сеоба народа, Дуги марш, Рат
двеју ружа,

53.

Holi дугих

ножева, Октобар и сл.

Малим словом писаће се називи раздобља и епоха (гвоздено доба,

неолит, средњи век, ренесанса, деветнаести век итд.), идеолошки, по­
литички, верски, културни и научни покрети (макартизам, стаљинизам,

католичанство, ждановштина, еколошки покрет, нови талас итд.) и
присталице таквих покрета (маоиста, вуковац, крлежијанац, језуита, зе­

лени, муџахеди11 итд.).

54. Писање великог слова "из поштовања" претсжно је застарела прак­
са коју је већ и Правопис из 1960. доста ограничио, а новији језикословци
склони су да је сасвим одбаце. Практично су данас остале још само две, доста

112

IV.

Правойисни йроблеми и недоумице

ограничене врсте великог слова "из поштовања". Једно је обраћање титула­
ма као Ваше величанство, Ваша преузвишености (само прва реч велико),

а с необавезним великим словом у трећем лицу, нпр.IЬеrова светост, IЬено
височанство. Што се тиче обраћања заменицом, "у пословној преписци
практично редовно се пише Ви, Ваш (за једну особу)". Правопис то прихва­
та уз напомену ,,да није никаква грешка ни када се пише ви, ваш; с друге
стране, није грешка ни ако се, из стилистичких и експресивних разлога, у пи­
сму напише великим словом и Ти, Твој". При навођењу дијалога, међутим,
у књижевности или у новинарству, ви, ваш се увек пише малим словом.

55.

Треба на крају споменути и писање искључиво .малим словима, на

плакатима, шпицама, у проспектима, у насловима, које се код нас појавило
у новије време. Такво писање покаткад су жестоко критиковали они који

сматрају да се тиме изневеравају правила о почетном великом слову и чак
да се фаворизује неписменост. У ствари, овај графички поступак није ни­
мало "погрешнији" него традиционално писаље натписа и наслова искљу­
чиво великим словима, код кога се такође губи могућност за диференција­
цију почетног слова. Ако ликовни уметник, из естетских разлога, жели да
натпис изради само малим словима, језикословац нема никаквих стварних
основа да му то забрањује.

Скраћенице

56. Већина речи скраћује се помоћу тачке,
ж.

-

после првог слова (в.- види,

женски) или првих неколико слова, с тим да је крајље од њих сугла­

сничко (ул., бр., rод., дин., проф. и слично). Скраћенице сложеница саста­
вљене су често од скраћеница њихових делова, као у тзв.

-

старословенски, ппук.

-

-

такозвани, стсл.

потпуковник итд.

(а) На исти начин треба писати и кв. и вкв.- квалификовани, високо­
квалификовани; нема оправдања за писање великим словима, КВ, ВКВ.
Ипак, скраћеница ТВ(= телевизија или телевизијски) интернационална

је и толико уобичајена у том облику да би било тешко наметнути писање
малим словима.

57.

Тачком се скраћују и вишечлани изрази као б. б.- без броја, н. е.

нове ере или наше ере, о. м.

великим словима, као М.

ћирилицом,

IL

IL

-

овог месеца итд. Неки се, изузетно, пишу

(место печата) или Р.

S.

(лат.

post scriptum);

и

С.

(а) Само три вишечлана израза при скраћењу се пишу састављено, тј.
без размака и с једном тачком на крају: ИlД. -

и тако даље, тј.

-

то јест,

нпр.- на пример. Није исправно писати "и. т. д.", "на пр." и слично. По-

113

Иван Клајн

неки аутори пишу и итсл. за "и томе слично": мада би се могла бранити
аналогијом са итд., таква скраћеница није предвиђена у приручницима, а с

обзиром на малу учесталост овог израза рекло би се да и није неопходна.

58. Скраћенице мера пишу се без тачке, нпр. м - метар, цм - центиме­
тар, 14 км - километар, г - грам, кг - килограм, л - литар, ха - хектар
итд. Електротехничке скраћенице пишу се великим словом, латиницом:

-

волт,

W- ват, Ј-

џул,

V

F- фарад итд. Неке се употребљавају и у стра­
h или ч- час, kWh или квч- киловат-час.

ном и у домаћем облику, нр.

(а) Без тачке се пишу скраћенице у којима је задржан крајњи сугла­

сник речи: то су титуле др (доктор) и мр (магистар), као и гђа (госпођа) и
гца или гђица (госпођица). На почетку потписа или натписа ове скраћени­
це се пишу као и на почетку реченице, тј. великим почетним словом: Др ... ,

Мр ... Није прихваћена одредба некадашњег Правописа да се др мења по
падежима, ,,дра, дру, дром". За господин није предвиђено писање щин, не­
го само г.

59.

Од вишечланих назива држава, организација, установа, фестивала

итд. праве се словне скраћенице (акроними), писане великим словима.IS
Међу њима се могу разликовати три основне врсте:
(а) непроменљиве, као САД, СЦГ, ЕИ, ЈАЗУ, СДК, ВМА, ОУН, КПФ
итд.;

(б) оне које добијају падежне наставке, писане малим словом и одвоје­
не цртицом: у ПКБ-у, са ММФ-ом, трн ЖТП-а;

(в) оне које се изговарају као целе речи (не слово по слово) нпр. АВНОЈ,
ЈАТ, МУП, НИН, ОЕБС, СУБНОР, УНИЦЕФ

-

могу се мењати као и у

претходном случају (АВНОЈ-а, АВНОЈ-у итд.) или се писати као обичне
речи, само с првим великим словом (Авноја, Авноју,

Myna, Мупов

и сл.).

Овај последњи начин писања посебно је прикладан за скраћенице које
садрже словне групе и целе слогове (Танјуг
Југославије, Бемус

-

-

Телеграфска агенција нове

Београдски музички сусрети, Фамос

-

Фабрика

мотора Сарајево) и за скраћенице са завршетком на -а: са Ин ом, статут

Фифе, Насипи астронаути итд.Iб
14 Ово је препоручљивији облик (ло латинском изговору, данас усвојен и у школама)
него сантиметар (по француском).

15 Једино у скраћеници БиХ и сложеним називима као АНУБиХ (Академија наука и
умјетности Босне и Херцеговине) везник и пише се малим словом.

16 Уколико се пишу у целини великим словом (нпр. ЦИА), овакве скраћенице су у пи­
сању практично непроменљиве: писање ЦИА-е, ЦИА-у, ЦИА-ин не одговара стварном

изговору, а ЦИЕ, ЦИУ, ЦИИН не би било оправдано јер би се великим словом бележило
и оно што није почетно слово речи.

114

IV.

60.

Правойисни йроблеми и недоумице

Неке скраћенице могу припадати и првој и другој од малочас по­

менутих група, што значи да поред непроменљивог члан ДСС, рад у РТС

можемо писати и члан ДСС-а, рад у РТС-у. Први начин писања подразу­
мева да се скраћеница изговара као цела реч ("члан Демократске странке
Србије"), док се при другом чита као таква ("члан де-ес-еса").

61. Скраћенице

у којима је преузет страни изговор слова могу се писати

или изворно латиницом, с цртицом испред падежног наставка (из ВВС-ја,
у ВВС-ју, уговор са СВS-ом, дејство

BSG-a)

или онако како их изговарамо,

одвајајући цртицама слогове (али не и падежни наставак): из Би-Би-Сија,
у Би-Би-Сију, уговор са Си-Би-Есом, дејство бе-се-жеа). Није добро пи­

сати ББЦ (ћирилицом) нити ББС (ћирилицом или латиницом), јер такво
писање не одговара ни нашем ни енглеском изговору.

Транскрипција страних имена

62.

Фонетско (транскрибовано, прилагођено) и изворно писање стра­

них имена, у латиници, равноправна су у нашем правопису. Први посту­

пак је у Србији и Црној Гори знатно обичнији, али не треба изгубити из ви­
да да и изворно писање, у текстовима научног и информативног каракте­
ра, има знатних предности. Изворна графија нам је неопходна ако желимо
неког странца да потражимо у енциклопедији, у библиографији, или да му
упутимо писмо. На основу изворне графије може се накнадно утврдити из­
говор, док обрнуто (поготову у језицима као што су енглески и француски)

готово никада није могуће.
Најгоре је од свега кад је фонетска транскрипција нетачна, јер се на тај
начин читаоцу ускраћују обе информације

-

он не сазнаје ни писани об­

лик страног имена ни његов стварни изговор. Нажалост, први преносиоци

страних имена код нас су често особе без потребних језичких знања, тако
да погрешне транскрипције нису никаква реткост. Доста је имена која су
се дефинитивно усталила с погрешним изговором (нпр.

Presley,

код нас

примљено као Присли, док је стварни изговор Пресли).
У Правопису, у поглављу "Прилагођено писање имена из страних жи­
вих језика", дата су исцрпна правила за транскрипцију имена из осамнаест
језика, а за неколико мање важних словенских језика дате су у тачкама

104-106

опште напомене. Обличко прилагођаваље интер национализама

грчког и латинског порекла описано је у претходном поглављу, "Уоблича­
вање речи из класичнихјезика и друге интернационалне лексике". Посеб­
ну пажњу треба поклонити општим начелима за транскрипцију, изнетим у
тачкама

101-103.

Она углавном иду у смеру поштовања постојеће тради-

115

Иван Клајн

ције у нашој писмености, против чега се у језику наших гласила много гре­

ши, првенствено кривицом преводилаца и сталних извештача који мисле
да могу на основу сопственог слуха и знања страних језика да уводе нове,
произвољне транскрипције.
У поменутим тачкама стога се каже да "у овој материји нема места ус­
постављаљу нових двојстава, нити се може ауторима школских и општих
приручника признавати право да туђа имена уобличују према својим тран­
скрипционим схватањима ... " Мада фон етику многих страних језика данас

познајемо боље него раније, "не треба ... мењати ликове имена која су већ
ушла у постојани изражајни обичај ... Треба тежити да прилагођено писа­
ље остане у јасном односу према изворноме и да се од љега не удаљава ви­
ше него што је неопходно, што значи да не треба избегавати одступаља од
изворног изговора кад иду у правцу изворног писма." Потребна су таква
правила ,,која може примељивати шири круг образованих људи (лектори,
наставници, новинари и други), а не само зналци изворног језика ... " Напо­
миње се и да је "неопходно поштовати правописне одредбе о писању ме­
ђусамогласничког ј, што значи да се пише ија, ије, ију, а не 'иа', 'ие', 'иу'."

И ова последња примедба је врло умесна, будући да у медијима готово ре­
довно читамо страна имена са изостављеним ј (в. ниже,

63. Јасно је да ни

§ 64д).

најсавесније израђен приручник не може обезбедити

решење свих проблема, јер су правила изговора у многим језицима сложена

и тешко применљива, а спискови имена с готовим транскрипцијама никада
нс могу бити потпуни. Актуелност доноси стално нова имена, и неко до ју­

че непознато име може се одједном наћи на свачијим устима, што важи не
само за лична имена него и за географска (типичан пример је Чернобиљ

-

испрва, а добрим делом још и данас, погрешно транскрибован Черно­

бил). Због свега тога неопходно је да новинари и други који пишу страна

имена имају основна знања не само о изговору у страним језицима него и о
општим начелима транскрипције. Добра транскрипција не сме се заснивати
на "методу прислушкивања", како га је сликовито назвао један лингвиста.
Другим речима, није једини циљ максимална верност страном изговору,
него се фонетска сличност мора ускладити најмање с још три друга чинио­

ца- страном графијом, нашом традицијом и погодношћу облика за изговор
и падежну промену у српскохрватском контексту. Примера ради, руска име­

на не пишемо ,,ЈЬињинграт", "Барађино", "Харкаф", "Аљиксјеј", "Даста­
јефскиј" - како би гласио највернији могући запис оригиналног изговора

-

него Лењинград, Бородино, Харков, Алексеј, Достојевски, обликом

који више одговара и руском начину писања и структури нашег језика. Ен­
глеска имена пишемо Лондон, Веле, Чикаго, Алиса, Артур, Линколн,

Холмс итд., а не буквално према изговору "Ландн", "Уејлз", "Шикагоу",

116

IV.

Правойисни йроблеми и недоумице

"Елие", "Атер", ,,Линкн", "Хоумз". Слични примери могли би се наћи и за
друге језике.

64.

Због недостатка културног континуитета и непознавања наше тра­

диције, још више него због слабог знања страних језика (мада је и ово дру­
го сталан проблем), последљих година јавиле су се извесне систематске
грешке које чине да нам је квалитет транскрипција, у целини гледано, мо­
жда и лошији него раније. Због тога- а у духу малочас цитираних општих
начела из Правописа

-

неопходно је указати, у првом реду преводиоцима,

на поједине одавно устаљене правилности у транскрипцији које би било
бесмислено доводити у питање:

(а) Француско

oi

код нас се транскрибује оа, а не уа (без обзира на то

што је ово друго ближе оригиналном изговору): као што у заједничким
именицама кажемо тротоар, резервоар, фоаје, тоалета итд., тако и у име­

нима може бити само Боало, Антоан, Франсоа, Дероа, Етоал, Шоазел, Ла­

воазје, Кроазета, Лемоан, Роаси итд., а никако Буало, Антуан и слично; 17
(б) У италијанским и шпанским именима, безвучну африкату (која је
звуком негде између нашег ч и ћ) по традицији и по Правопису транскри­
бујемо са ч. Као што смо одувек писали Медичи, Да Винчи, Бок:ачо,
Чезаре, Беатриче, Челини, Пучини итд., односно Чиле, Санчо, Манча,
тако се и у новијим именима мора писати Челентано, Чинечита, Вичен­
ца, Пачино, Фалк:учи, Фјумичино, Чампино, Франческ:о, односно Ма­

чадо, Ечеверија, Санчес, Камачо итд., а не

-

као што се редовно среће

- "Ћелентано" итд.; 18
(в) Суфикс

-shire

у називима енглеских грофовија има редукован из­

говор, приближно "ш{и)р", за разлику од именице

shire

"срез, област", која

се изговара шај(е)р. То значи даје правилна транскрипција Јорк:шир (јорк:­
ширск:и, јорк:ширац), како се одвајкада код нас говорило, а да су погрешни

облици "Јоркшајр", ,Ј].евоншајр", "Хартфордшајр", "Њу Хемпшајр" и сл.,
какве све чешће читамо у штампи и слушамо на радију и телевизији; 19

(r)

Енглеско

презимену Шо

aw некада је код нас сасвим правилно транскрибовано у
(Shaw); данас га неуки преводиоци преносе као оу, пишући

17 Овоме треба додати да се словна група
оен, а не оан или уан: Поенкаре

.. Поанкаре",

(Poincare),

oin,

кад јој не следи вокал, транскрибује

коентро

(Cointreau),

(Ле) Поен

(Le Point),

не

"Пуанкаре" и сл.

18 Иста грешка јавља се и у домаћем топониму "Ћилипи", уместо исправног Чилипи.
19 Сличан је случај с именима градова

Portsmouth, Plymouth, Bournemouth

итд., које

новији преводиоци често транскрибују "Портсмаут" и сл. Пошто је и овде дифтонг из ре­
чи

mouth "ушће" сведен

на полуrлас (приближно "м-т"), нема разлога да се мења традици­

онална транскрипција Портсмут, Плимут итд.

117

Иван Клајн

"Вајтлоу", "Мекгроу", "Хоук", "Хоукинс", "Бредшоу", па чак и "Шоу",
иако сва та презимена

(Whitelaw, McGrow, Hawke,

итд.) садрже обично ду­

го о, дакле Вајтло, Мекrро, Хок итд.;

(д) У споју између и и другог вокала, у мало ређим именима редовно

се заборавља слово ј, па читамо "Габриел", "Виаређо", "Биариц", "Норие­
га", "Сиетл", "Сириус", "Виан" итд. итд. За транскрибована имена, међу­
тим, правила о писању ј потпуно су иста као и за домаће речи (в. горе члан

lla),

што значи да треба писати Габријел, Вијаређо итд.

65.

Известан број страних имена, презимена и имена градова среће се

у облику који је резултат грубе омашке или чистог непознавања изворног
изговора (независно од свега онога што би се евентуално могло бранити
као "већ укорењено" код нас). То су на пример Урлих уместо Улрих (нем.

Ulrich),

Миrуел ум. Миrел (у шпанском и порт.

Miguel слово u се не из­
Raymond), Гиј ум. Ги (фр. Guy), Ендрју и
(енгл. Andrew, Andrews), Данев ум. Денев

говара), Рејмон ум. Ремон (фр.
Ендрјус ум. Ендру, Ендруз

(фр.

Deneuve), Џилберт и Џибсон ум. Гилберт, Гибсон (енгл. GilЬert, GiЬ­
son), Карнеџи ум. Карнеrи (енгл. Camegie), Присли ум. Пресли (енгл.
Presley), Мајлер ум. Мејлер (енгл. Mailer), Бачер и Бач ум. Бучер, Буч
(енгл. Butcher, Buch); Дизелдорф уместо Диселдорф (Diisseldort), Индија­
нополис ум. Индијанаполис, Нојшател ум. Нешател,20 Сао Паоло ум.
Сао Пауло,21 Чернобил ум. Чернобиљ, Шћећин ум. Шчећин, и тако да­
ље. Не треба губити наду да се овакве грешке могу исправити, као што нам

показује пример деценијама широко распрострањене грешке "Лос Анђелос",
која је после Олимпијских игара

1984.

у том граду практично нестала из

наше штампе (мада се још чује у говору) и уступила место правилном об­
лику Лос Анђелес. Средства јавног информисања делују као преносилац и
"расадник" како погрешних тако и исправних облика. Кад се има у виду
њихов утицај, јасно је колику одговорност сносе новинари и коментатори
не само за тачност сопствених текстова (а погрешна транскрипција пред­
ставља дезинформацију, сасвим као и лажна вест или нетачан бројни по­

датак) него и за исправност облика властитих именица у српском језику
уопште.

20 Тј. у француском

Neuchatel неко је прочитао први слог као даје немачки.

24 У изворном португалском

(Sao Paulo) и пише се и изговара u; наше "Паоло" могло

је доћи по аналогији или с пр~ом речју "Сао" или са италијанским именом Паоло.

118

Иван Клајн

V.
1.

О ОБЛИЦИМА РЕЧИ

О потреби за нормативном граматиком код нас се одавно говори,

али до данас такав приручник није написан (немају га, уосталом, ни многи
велики европски језици). Најисцрпније информације о граматици књижев­

ног језика пружа Савремени срйскохрваШски језик М. Стевановића,
Београд

1964,

I-II,

с више каснијих издаља (то је високостручно научио дело

које ни по обиму ни по начину излагања није намељено лаицима). Грама­

Шика срйскогајезика Живојина Станојчића и Љубомира Поповића за

I,

Ш и

Бео­

IV разред средље школе (Завод за уџбенике и наставна средства,

П,

град, више издања) по обиму грађе и исцрпности објашњеља надилази
оквире школског уџбеника. За основне информације свакако се може пре­
поручити и мала, али прецизна и прегледна ГрамаШика срйскога језика за

основну школу Душке Кликовац (Српска школска књига, Београд

2002).

Имајући у виду обим овог приручника и практичне потребе љегових
читалаца, на следећим странама даћемо сасвим летимичан преглед српске

морфологије, задржавајући се искључиво на оним њеним деловима у који­
ма се обично јављају дилеме око правилности облика.

Падежи

2.

Именице са завршетком -ка,

-ra, -ха

могу у дативу и локативу имати

наставак -ци, -зи, -си, или задржати неизмењен сугласник (-ки, -ги, -хи).

Сигурних правила нема, многе именице имају оба облика (нпр. фрески
или фресци, епохи или епоси), те је могуће дати само оквирна упутства.
Неизмељен сугласник углавном задржавају:

(а) имена и именице које означавају жива бића: Јованки, Луки (Вуков
облик ,Луци" [Јеванђеље по Луци] данас је застарео), Олги, Михи, баки,
тетки, коки, rуски, професорки, Далматинки, колеги итд. (Ипак: слуги
и слузи, кliерки и кliерци, а само девојци и само владици);
(б) именице на -цка, -чка, -liкa: коцки, мачки, тачки (не тачци), ко­
пачки, воliки;

119

Иван Клајн

(в) именице страног порекла на -га: ваги, дроги, лиги (не лизи),
сфинги, тајги, фаланги итд.;

(г) већина страних географских имена: Меки, Костарики, Казаблан­
ки, Волги, Малаги, Катанги итд. (Ипак: Африци, Америци, Аљасци,
Атици);
(д) што се тиче именица на -тка, оне двосложне не мењају сугласник:
мотки, четки итд.; изузетак је само битка

-

бици (в.

IV

поглавље,

§ 5).

Вишесложне могу имати оба облика: загонетки и загонеци, честитки и
честици итд.

З. Међу падеже с највише колебања у облику спада вокаШив једнине,
првенствено у мушком роду. Његов наставак је -е (куме, јуначе итд.), од­
носно -у ако се основа именице завршава на палатални сугласник (љ, њ, ј,
ш, ж, ч, џ,

li или

ђ: краљу, мужу, коњу, младиliу итд.). Код многих основа,

међутим, могу се јавити оба наставка: царе, мајсторе, али господару (обич­
није него господаре), фризеру; секретару и секретаре; витез- витеже,
али Француз

-

Французу; глупане, али кретену (мада би правилније било

кретене) итд. Именице житак и санак, на пример, имају различите вока­
тиве у стиху Бранка Радичевића "Збогом житку, мој прелепи санче". С об­
зиром на све то, не може се забранити распрострањени облик Милоше
(мада граматичари, у складу с горњим правилом, прописују Милошу), од
Бурдуш би се сигурно рекло само Бурдуше, а неће бити погрешан ни Оли­

вин узвик у цртаним филмовима "У помоћ, Попаје" (мада иначе имамо
папагају, лакеју итд.).
(а) И вокатив једнак номинативу, против којег су се граматичари дуго
борили приписујући га страном утицају, данас се све више шири. Сасвим
уобичајен код именица као патак, мачак, тетак и имена или презимена
као Штефек, Хашек, Зебец, Чајавец (где би се вокатив на -е или -у тешко
могао направити или и не постоји), он се данас допушта и за страна имена
и презимена са завршетком на -к, -г, -х или -ц, нпр. Џек, Глук, Масарик,

Ланг, Спилберг, Хајнрих, Бах, Фриц, Кац итд. Не може се сматрати по­
грешним ни код презимена на -ов, -ев, -ин (Ћирилов, Фадејев, Дончев,

Токин, Бухарин итд.), мада је ту препоручљивији вокатив на -е.
(б) Код осталих страних имена и презимена треба употребити вокативни
наставак где год је то могуће, дакле Џозефе, Роберте, Дипоне, Хапсене,
Милере или Милеру итд. Поготову то важи за наша (мушка) презимена на

-иli, чији вокатив мора обавезно имати завршетак -иliy.
(в) Муслиманска имена на -к, -х имају или непромењени вокатив (Ма­
лик, Салих, Абдулах итд.) или вокатив на -у (Малику, Салиху, Абдулаху,
а само Алаху).

120

V.

(r)

О облицима речи

За мушка имена на -ица (Перица, Радојица и сл.) граматичари су

прописивали вокатив Једнак номинативу, али се у данашњем стандардном

језику употребљава скоро искључиво вокатив на -е (Перице, Јовице и сл.),
дакле као и за женска имена истог завршетка (Анице, Милице).

(д) Од личних имена на -а, вокатив на -о имају углавном само двосло­
жна имена с дугоузлазним акцентом у номинативу, женска и мушка, нпр.

Јело, Мицо, Дано, Надо и Жико, Перо, Божо итд. Старија и одомаћена
женска имена на -ија такође могу имати -о у вокативу, нпр. Анђелијо, Пе­
тријо, Маријо (поред: Анђелија итд.), док новија имена као Лидија, Ме­

ланија, Глорија остају непромењена. Име Олrа не спада ни у једну од
ових група, па се не може сматрати правилним вокатив "Олrо", који се ре­
довно чуо у серији Позориште у кући.

4.

Завршни сугласник основе од пресудног је утицаја и при одређивању

облика uнciilpy.мeнiilaлa једнине мушког рода. Наставак овог падежа јесте
-ом (човеком итд.), односно -ем после палаталних сугласника (в.§ З горе):
краљем, коњем, бројем, Милошем, ножем, младиliем. Ипак, и после па­

латалног сугласника наставак ће бити -ом ако том сугласнику претходи е:

хмељом, спрејом, падежом, скечом итд.!
(а) Одступања од ових правила јављају се код именица на -ар, где су

често оба наставка једнако уобичајена (критичаром и критичарем, итд.),
затим код неких на -ш, -ж (паприкашем и паприкашом, Кишом, Бушом,

колажем и колажом, престижом) и оних на -ц, где се наставак -ом јавља са­
мо уз неке именице страног порекла: шпицом, блицом, филцом, кибуцом,

Францом итд., док домаће имају -ем: оцем, правцем, пољупцем итд. (уз већ
споменуто правило о дисимилацији, дакле зецом, месецом, кепецом).
(б) У именици пут, мада т није палатални сугласник, преовладао је ин­
струментал путем и данас је знатно обичнији него путом (поготову у пре­
носном значењу "посредством", нпр. путем телевизије, хемијским путем).

5.

Словенска презимена на -ов, -ев, -ин, мада по постанку присвојни

.

.

придеви, данас су именице, и зато им Је инструментал по именичкоЈ про-

мени на -ом: с Горбачовом, Димитровом, ЈУпољевом, Солжењицином
итд. Придевска промена на -им није у начелу погрешна, али важи пре све­
га за наша презимена с овим завршецима

-

црногорске патронимике као

Миљановим, Томовим, евентуално и за војвођанска презимена као Шан­
доровим, Токиним (поред: Шандоровом, Токином).

1 Ово тзв. правило о дисимилацији не важи за именице са завршстком -тељ, где има­
мо учитељем, пријатељем итд., нити за оне на -ац (непостојано а), нпр. свецем, венцем,

белцем. Код имена на -еј (нпр. Андреј, Матеј) такође се често употребљава облик Андре­
јем, Матејем, да би се разликовао од инструмснтала имена Андреја, Матеја.

121

Иван Клаји

6.

У номинаiliиву множине мушко г рода, избор наставка -ови односно

-еви зависи од претходног сугласника као и у малочас споменутим паде­

жима: зидови, голубови итд., али после палаталног сугласника (в. горе§ З)
краљеви, ножеви, каишеви итд. Уз то, овде се као палатални понаша и
завршни сугласник ц, а врло често и с и з (који су иначе непалатални, као
што нам показују облици косови, гасови, возови итд.). Тако имамо вице­
ви, плацеви, шорцеви (шортсеви), носеви (поред носови), курсеви,
плусеви, појасеви, мразеви (поред мразови), млазеви (поред млазови)
итд. Некада забраљивани, данас се ови облици на -еви толеришу и у гра­
матикама.

(а) Као што у инструменталу има путем (в. горе 4б), именица пут има
множину путеви (облик путови данас се осећа као застарео или хрватски).
По аналогији с њом створена је и множина шутеви, данас толико распро­

страњена да не би имало много смисла забрањивати је; ипак треба знати да је
у начелу правилније шутови, и да инструментал гласи шутом, а не шутем.

7.

У гениШиву множине, за именице женског рода чија се основа завр­

шава на два или три сугласника, наставак је у неким случајевима -а (Сјај
звезда), у некима -и (Нема више тајни), а у некима се, уз завршетак -а,
умеће и нспостојано а између сугласника (усана, лутака, оваца и сл.). Та­

мо где постоје две могућности, предност треба дати уметнутом а: боље је
цигала, крошања, сукања, бележака, погрешака, марака, карата, ва­

ријаната,примедаба,приповедака,басана,молитава,сабаља,цркава

итд.2 него циrли, крошњи, примедби и слично.
(а) Наставак -и није допуштено употребљавати за основе које се завр­

шавају на ст, зд, шт, жд, шч, шћ: много краста, најезда, башта, бошча,
гошћа итд., а не много најезди, красти итд.
(б) Код именица мушког рода, убацивање а у ген. мн. углавном је мо­
гућс само код основа са завршетком -кт, -нт, -пт, -рт, (објеката, дефеката,

елемената, студената, концепата, концерата, инсерата итд.) и код оних

које то а имају и у номинативу једнине: архаизама, логаритама, псалама
итд. Ретко и необавезно умеће се а у речи са завршетком на сугласник

+ л,

нпр. ансамбала, бицикала (поред ансамбла, бицикла, а само спекта­
кла). Облици као акорада, патријараха још се употребљавају, али поје­
дини говорници осећају их као застареле.

8.

Именице акт, фак(а)т, докумен(а)т имају множину акти, факти,

документи или (по латинском, где су то именице средњег рода) акта, факта,
2 Неки конзервативни граматичари претеривали су у супротном смеру, па су пропи­
сивали генитиве као оптужаба, доrама, и чак шибака (од шипка); али то су толико нео­
бични облици да вероватно нема опасности да би их ко самоиницијативно употребио.

122

V.

О облицима речи

документа. Првом облику даје се предност, али се ни други не може сма­
трати неправилним (посебно акта у значењу "списи", нпр. ставити у ак­

та). У уметничком значењу (слика нагог тела) акт има множину актови.
(а) Именица скрипта (по латинском) има само множину средњег ро­
да. Отуда је њен генитив скрипата, акузатив је једнак номинативу (Читао
сам скрипта), а датив, локатив и инструментал гласе скриптима (не

скриптама). Погрешно је мењати је као једнину женског рода ("први део
скрипте", "читам скрипту", "у скрипти"). И реч периодика по постанку је
средњи род множине, а лекари покаткад кажу, као латинизам, ,,Дата су ан­

тибиотика", "Кардиотоника се не препоручују" и сл. С обзиром на необич­
ност овакве промене у нашем језику, разумљиво је да ћемо предност дати
облику мушког рода множине

-

антибиотици, кардиотоници, па тако и

периодици (множина од периодик- периодична публикација, часопис ); с
друге стране, периодика се данас употребљава и као збирна именица жен­

ског рода (аналогно именици штампа).

9.

Именица безброј у данашњем језику може бити непроменљива, од­

носно понашати се као прилог за количину: "У безброј случајсва примеће­
но је ... " (итд.). То ипак не важи за именицу низ, која јасно задржава своје
основно значење. Стога се не могу сматрати правилним примери као "Допу­
нио је своје излагање са низ корисних предлога", "После низ година нашли

су се на старом месту" и сл. Ту се мора низ употребити у одговарајућем
падежу (Допунио је излагање низом предлога, после низа година) или
заменити прилогом много.

Посебни именички завршеци и суфикси

1О.

Поред ових општих напомена о падежима, потребно је упозорити

и на именице (најчешће властита имена) са специфичним завршсцима ко­
ји се не уклапају увек у уобичајене обрасце промене.

Двосложна имена одмила на -о с дугоузлазним нагласком, као Перо,

~lншо, Йво, Јозо, Владо, Томо и именице као ујо, медо, зеко имају дво­
јаку промену. У јужним (углавном црногорским и неким источнохерцего­
вачким) говорима мењају се као именице мушко г рода (од Пера, говорим Пе­
р~·. Перов) а у западним као именице на -а: од Пере, говорим Пери, видим

Перу, Перин.з (Овакву промену, наравно, имају и у источним крајевима,
а:ти се ту и у номинативу завршавају на -а: Пера, Миша, Ива, уја, меда
3 Обе промене важе и за презимена истог облика, нпр. Ћоrо,
Шt.."Оро, Шљиво.

123

Horo,

Пецо, Хумо,

Иван Клајн

итд.) Која ће се од ових врста промене применити у конкретном случају,
зависи од тога којим је језичким изразом (варијантом) писан текст, али­
нарочито кад је реч о познатим личностима

-

и од тога којем језичком изра­

зу припада носилац имена. Битно је уочити да једно исто име може имати
две, па и три различите и равноправне промене. То је оно што губе из вида
нестручњаци када тврде, на пример, да би се морало говорити "роман Ива

Андрића", ,јавио се Иву Андрићу", уз образложење да се писац "није звао
Ива него Иво": овде, међутим, према ономе што је горе речено, сасвим је
нормално да номинатив буде Иво, а генитив Иве, датив Иви итд.

11.

Именице страног порекла на -о показују много неправилности у

погледу рода, промене и задржавања крајњег вокала. По правилу би се то
о морало задржавати када је дуго (најчешће зато што је у изворном језику
наглашено, а то важи пре свега за француске речи), нпр. биро- бироа, ме­
тро

-

метроа, плато

-

платоа; кратко ненаглашено о губи се испред па­

дежног наставка, нпр. танго

-

танга, ватерполо

-

ватерпола. Отуда би

требало мењати и лота, на лоту (не: лотоа, лотоу), џуда, џуду.4 На исти
начин, код имена и презимена имаћемо (првенствено из француског) Рено

(Renault) - Реноа, Кокrо (Cocteau) - Кокrоа и сл., а с кратким
Моро - Алда Мора, Панчо (Pancho) - Панча, Ком о (Como) -

о Алдо
Кома.

При том се ипак не могу избећи неизвесности (јер за многа имена не зна­
мо тачно да ли им је вокал кратак или дуг) и недоследности: уобичајено је

нпр. Шарло

-

Шарла (иако је од француског

Конга, Аполо

Того

-

Тогоа али

Конго

-

casso)

могли бисмо имати Пикасоа према француском изговору или Пи­

-

Апола али Сапоро

Charlot),

-

Сапороа; од Пикасо

(Pi-

каса према шпанском, итд.

(а) Именице с дугим -о на крају увек су мушког рода; оне с кратким

показују знатна колебања између мушког и средњег рода. Тако је кино
углавном ср. рода у оним крајевима где се употребљава; имена ветрова ју­
го и широко у Далмацији су ср. рода, а у Србији радије ће се употребити

као мушки; "моје ауто" је покрајински, насупрот књижевном "мој ауто".
Многобројне именице страног порекла

-

као интермецо, либрето, кимо­

но, пијанино, торпедо, динамо, гето, корзо итд.

- мушког су рода у јед­
нини, а средњег у множини (интермеца, либрета итд.).5
(б) Облици мушког рода "интермеци", "либрети" и сл., које је пропи­
1960, у пракси се готово никад не употребља-

сивао Правописни речник из

4 Код ове последње речи, истина, могла би се бранити и промена џудоа, џудоу, буду­
ћи да је то у јапанском сложеница с елементом ,,до" који се налази и у називима друr·их
борилачких вештина (све познатијих код нас) као аикидо, тае-квон-до итд.

5 Сценарио има и варијанту сценариј, и аналогно томе у множини сценарија (ср.)
или сценарији (м).

124

V.

О облицима речи

вају. Код именица које означавају жива бића, међутим, мушки род мора
остати и у множини, а то доводи до знатних тешкоћа. Доста неуобичајено,

на пример, звучи фламинзи или rаучи, па се чешће употребљава облик са
страним плуралом као основом: фламинrоси, rаучоси. Ни такво комбино­

вање страног и домаћег наставка није нимало срећно решење, али код не­
ких именица готово је неизбежно (кабаљероси, десперадоси и сл.), па се
плурално -с преноси и у једнину: пезос (у шпанском:

peso, мн. pesos),

фо­

тос и сл. Од понеких именица, као хидалrо, тореро, микадо, практично и

немамо облика множине, а од шимпанзо можемо га једино градити према

женском роду (шимпанзе). Основна тешкоћаје у томе што се домаће име­
нице мушког рода на -о (оне поменуте у

§ 1О

и оне типа несташко, уобра­

женко) готово уопште не употребљавају у множини. Стога се туђи це с
овим завршетком тешко уклапају у систем, па не би било могуће дати нека
једнообразна и сигурна правила за њихову промену.

12.

Двосложна имена одмила (хипокористици) са завршетком -е, као

Миле, Раде, Коле, Вуле, Цане итд., у граматикама су признавана само с

променом Мила, Милу, Милом, Мнлов, какву имају у централним и ју­
жним говорима, или (од) Миле, Мили, Мили н (у западним говорима, о

чему в. ниже под б). Промена Милета, Милету, Милетов, међутим, данас
је толико раширена у језику великих градова да се више не може гонити
из стандардног језика. Иста промена важи и за словсначка имена као Ста­
не, Тоне и за македонска као Гоце, Трпе.
(а) Имена Ђорђе и Павле нису хипокористици и у падежима могу гла­
сити само Ђорђа, Ђорђу, Ђорђев, Павла, Павлу, Павлов итд., а никако

Ђорђета и слично.
(б) Далматинска имена као Стипе, Шиме, Вице, Дује и друга имена на
-е из западних говора као Јоже, Јуре, Мате мењају се као именице жен­
ског рода: долазим од Шиме, пишем Шими, видео сам Шиму, Шимин

пријатељ. Не би било правилно у овом случају "Шимета", "Шиметов" и сл.
Такође по женској промени управљају се хрватска презимена на -е: Смо­

је, од Смоје, дај то Смоји, Смојин текст итд. У овом случају, истина, не
искључује се ни промена као за именице средњег рода: од презимена по­
знатог загребачког лингвисте др Мате Храсте, на пример, и понеке њего­

ве колеге и земљаци употребљавали су генитив Храста, датив Храсту.
(в) Имена из несловенскихјезика (лична, презимена, географска) у па­
дежима задржавају крајње е било да је дуго или кратко: Андре (Andп&),
Андреа, Андреу, Малапартеа, Малапартеу, Чилеа, Чилеу итд. (изузетак

су понека италијанска и румунска имена, као Габријеле

бријела, Ђузепе

(Giuseppe)-

Ђузепа, Николаје6

(Gabriele)- Га­
(Nicolae)- Николаја.

6 Изговор је Николаје (нпр. у имену бившсг румунског диктатора), не Николае.

125

Иван Клајн

Понекад смо принуђени да на овај начин мењамо и јужнословенска прези­
мена као Туцеа, Туцеу, Смолеа, Смолеу (било би сувише неуобичајено
Туци, Туцу, како је у западним говорима, односно Смолета, Смолету, како

је у словеначком). Штавише, презиме Пијаде до те мере се тешко уклапа у
нашу деклинацију да се у текстовима готово увек јавља као непроменљиво.
(г) Именице страног порекла са завршетком -е мушког су рода (купе,
атеље, бијенале итд.). Извесно колебање јавља се само код именице фи­
нале, која је у музици чешће мушког рода а у спорту чешће средњег (што
важи и за полуфинале и четвртфинале). Оба ова рода могла би се прихва­

тити, али не и промена по женском роду множине, која се понекад среће

("у полуфиналама" уместо "у полуфиналу").

13. Према члану 1ОЗе Правописа, француска имена с муклим е на крају,
као Fraщ:oise, Simone, Brigitte, код нас се пишу према изговору Франсоаз,
Симон, Брижит или се француско е замењује нашим а - Франсоаза, Си­
мона, Брижита. (Овај други начин данас је донекле изашао из моде, али
има својих предности нарочито кад треба разликовати женска имена као
Жана, Симона од мушких Жан, Симон.) Падежи ће у сваком случају би­
ти према женској промени, дакле од Франсоазе, писмо Симони, с Брнжи­
том и сл. У француским географским именима ж. рода увек се додаје -а,

нпр. Женева, Сена, Гаскоња, Прованса; отуда и Тулуза

(Toulouse),

а не

Тулуз.

14.

Словенска презимена на -и мењају се по придевској промени: Јар­

ни, Јарног, Јарном, Дробни, Дробног, Чомски, Чомског итд., не Јарни­

ја, Јарнију итд. Отуда се од њих не може правити ни присвојни придев: не

"Црњанскијев роман", "Стравинскијева музика" (или, још горе, "Стравин­
скова") него само роман Црљанског, музика Стравинског.
(а) С презименима на -ски (-шки итд.) не треба бркати она на -ко (пре

свега пољска и украјинска) као Попјелушко, Гречко итд. Погрешанје био
назив београдске "Улице Тадеуша Кошћушког": пољски револуционар
звао се Кошћушко, дакле генитив је Кошћушка, датив Кошћушку.
(б) Треба пазити, с друге стране, да се са словенским презименима нс

изједначе несловенска чији се завршетак случајно подудара с нашим при­
девским суфиксом, нпр. Меклоски (енгл.

deschi) и

McCloskey),

Тедески (итал.

Te-

слично. Код њих је могућа само именичка промена: Меклоскија,

Меклоскију итд.

15.

Од презимена на -ов, -ев присвојни придев гради се наставком

-љев: Чеховљев, Прокофјевљев итд. Сасвим су погрешни облици као
,,ЈЪермонтова улица", ,,Дудинцево писмо", "Рахмањинов прелид", уместо
Љермонтовљева, Дудинцевљево, Рахмањиновљев.

126

V.

16.

О облицима речи

О именима на -ец и -ек много се расправљало у језикословној ли­

тератури. Проблем је у непостојаном е, које се у падежима губи: такво е

постоји у свим словенским језицима, па и у кајкавском хрватском, али га
у штокавском наречју нема. Као најприхватљивији компромис може се
предложити следећи скуп правила:
(а) Хрватска и словеначка имена на -ец са три или више слогова губе
е, нпр. Михаљинец
ковца, Кумровец

-

-

Михаљинца, Врховец

-

Врховца, Чаковец

-

Ча­

у Кумровцу;

(б) Двосложна хрватска и словеначка имена на -ец губе е (Краљец

-

Краљца, Губец- Гупца) осим ако би се његовим испадањем добио неу­
обичајен или тешко изговорљив облик, па имамо нпр. Брабец

Прелчец

-

Прелчеца, Зебец

-

-

Брабеца,

Зебеца.

(в) Сва имена на -ек и сва имена из словенских језика изван бивше Ју­
гославије задржавају е, нпр. Шулек
Франтишек

17.

-

-

Франтишека, Муромец

Шулека, Јиречек

-

-

Јиречека,

Муромеца.

Именице са завршетком -ла ц понекад се јављају с погрешним -о ц

у номинативу ("носиоц", "руководиоц", ,,даваоц", "староседсоц" итд.), а
још чешће с погрешним генитивом множине ("неколико чиниоца", "ми­
шљење телевизијских гледаоца", "група таоца" итд.). Правилно је, нарав­
но, само носилац, посетилац, староседелац итд., а у генитиву множине

носилаца, посетилаца, староседелаца итд. То л остаје и кад се направи
именица на -ство (тужилаштво, прегалаштво итд.).

18.

Од именица са завршстком -ица присвојни придев је на -ичин:

учитељичин, другаричин, краљичин, Миличин, Добричин, итд., а не
учитељицин итд.

(а) Изузетак су ипак (Правопис, тачка 85с) именице на -чица, нпр. де­
војчицин, кројачицин, Анчицин, будући да би девојчичин и сл. (а пого­

тову "чичичин" од чичица) звучало какофонично.

19. Врло раширена грешка у

екавским крајевима јесте замена љ са л у

глаголским именицама на -еље: "оделење", "оболење" и сл. Правилно је
само одељеље, обољеље, осветљеље, пресељеље, опредељеље, паљеље,
запаљеље, дељеље, труљеље итд.

(а) Ово што је речено не важи за поколеље, које није глаголска име­

ница, него је изведено од речи колено (али у ијекавском покољеље, према
кољено).

(б) Облик мнеље (у изразу јавно мнеље) у Правопису није изричито
забрањен, пошто поред глагола мнити (=мислити) постоји и мнети; ипак,
нема сумње да је правилније (јавно) мљеље. Ијекавски је мнијеље.

127

Иван Клајн

Заменице,придеви,бројеви

20.

Од заменице сав средњи род гласи све: све време, све село, све

троје, све наше узалудно договарање и сл. Облик сво, мада се среће и код
познатих писаца, не спада у стандардни језик.
(а) У падежима мушког и средњег рода ова заменица има облике
свег(а) и свем(у) (не свог и свом: свег су ме испрскали, по свем телу
итд.) Свог и свом могу бити једино падежи од присвојне заменице свој, тј.
краћи облици од својег(а) и својем(у).

21. Акузатив женске личне заменице З.

лицаједнине, је (нпр. "Јаје ви­

дим") постаје ју у непосредном суседству глаголског је, нпр. "Неко ју је
видео". Иста промена се препоручује и кад заменици претходи није, нпр.

"Није ју стид", мада се ни облик "Није је стид" данас не би сматрао погре­
шним. У ијекавском ју може доћи и после других речи са завршетком -је,
нпр. Најприје ју погледај. У свим осталим случајевима мора се употреби­
ти облик је.

22.

Неодређене заменице с првим делом ни- или и-, кад су употребље­

не с предлогом, растављају се на два дела: никаква веза, али ни у каквој
вези (в. примере у претходном поглављу,§

35). Изузетак је ништа употре­

бљено с именичком вредношћу, у склоповима као "немогуће је од ничега
добити нешто".

23.

Српски придеви имају две промене- одређену (заменичку) и нео­

дређену (именичку). Разлика између тих двеју промена данас се добро чу­
ва још само у номинативу једнине мушког рода (нпр. млади писац према
млад писац, врели дан према дан је био врео ). У осталим падежима и ро­

довима данас преовлађује одређена промена, па је младог писца, младом
писцу, чаша белог вина итд. много обичније него "млада писца", "младу

писцу", док би "чаша бела вина" било неправилно, јер је "бело вино" термин
као и "слободни ударац" у спорту, с мушким родом, где и нема места нео­
дређеном виду, ни у номинативу ни у косим падежима. У терминолошким
синтагмама придеви морају бити у одређеном виду. Придеви на -о в, -ев и

-ин, који су некада имали само неодређену промену, данас су такође при­
шли одређеној (очев, очевог, очевом, сестрин, сестриног, сестрином
итд.). Само у понеким окамењсним синтагмама још и данас редовно упо­

требљавамо гснитив на -а, нпр. "гром из ведра неба", "тешка срца",

"усред бела дана". Разлози за ово ујсдначавање били су вишеструки: многи
придеви (нпр. они са завршецима -ски, -ји, -њи, -Ьи, придев мали и др.) има­
ју само одређену промену; у женском и средњем роду наставци се разликују
само по дужини (ненаглашених) вокала, која се данас у градском говору не
осећа; што је нај важније, нема чврстих начела за употребу неодређеног об­

лика (осим у предикату),па кажемо нпр. један мој ДОБАР пријатељ али

128

V.

О облицима речи

један мој СТАРИ пријатељ, овај врло ЗАНИМЉИВ пример али и овај
врло ЗАНИМЉИВИ пример и сл.

(а) С обзиром на све ово, за избор придевског вида не могу се дати
чврста правила, нити се може доследно инсистирати на употреби неодре­

ђених облика косих падежа ("сиромашну човеку", "део стричева имања" и
сл.). Ипак је неопходно да бар лектори буду упознати с неодређеном про­

меном као с нераздвојним делом нашег граматичког система, добро посве­
доченим у језику кљижевности. Уколико неко и данас употребљава косе
падеже по именичкој промени, те облике треба прихватити као стилска
освежење, а нипошто их не смемо уклањати као тобожње "архаизме" или

"кроатизме". Уз то, треба пазити да се у номинативу једнине мушког рода не
претерује с употребом одређеног вида и онда кад је реч о још неспоменутом,
неодређеном појму. Таква грешка најчешће се уочава код придева нов,

нпр. "То је нови поен за домаће", "Отвориће се нови биоскоп", "Предло­
жено је да се донесе нови програм за запошљавање повратника", где је
свуда требало рсћи нов. Сличних примера има и за друге придеве, нпр.

"Митеран је као одлично обавештени политичар одбио могућност стране
интервенције" (Политика, 23. XII 1989), "Посета ће имати несумњиви
историјски значај", "Ови уређаји захтевају стални надзор" (треба: обаве­
штен, несумњив, сталан).

24.

Кад је реч о одређеној промени мушког и средњег рода придева,

треба подсетити на алтернацију између краћих и дужих облика: у генити­
ву једнине доброr(а), у дативу и локативу добром( е) односно туђем(у), у
дативу, инструменталу и локативу множине добрим( а). Исто важи и за за­

менице, нпр. таквог(а), неком( е), нашем(у), некаквим(а) итд. Облици на
-у данас су углавном застарели, али оних других не би се требало тако ла­
ко одрећи. Додатни вокал често помаже да се избегне монотонија и олак­
шава изговор. И у наслову Правописа, старога из

1960. и новога из 1993,

и у

наслову Матичиног речника, на пример, написано је "српско(хрватско)га

(књижевног) језика" да би се избегао тешко изговорљив сусрет сугласни­
ка r-к или да би се дао свечанији тон, који се добија с тим, покретним -а.

25.

Још у једном случају алтернације потребно је штитити дуже обли­

ке од неоправданог запостављања. Реч је о генитиву/акузативу и дати­
ву/локативу заменице који- којег( а) према ког(а), којем(у) према ком( е)

-и о истим таквим алтернацијама код присвојних заменица мој, твој, свој:
мојеr(а)/мог(а), мојем(у)/мом(е), твојег(а)/твог(а), твојем(у)/ твом(е),
својеr(а)/свог(а), својем(у)/свом(е). Да би се избегле заблуде које се кат­
кад стварају око ових облика, треба објаснити да су краћи облици постали

од дужих редовним фонстским процесом асимилације и сажимања: које­

rа-+коеrа-+коога-+кога, којем-+коем-+коом-+ком итд. У сваком од
наведених парова, пуни и сажети облик значе исто, имају исту функцију

129

Иван Клајн

(дакле којег, мојег итд. јесу и акузативи, а не само генитиви као што понеко
мисли) и једнако су правилни. Сажети облици данас се чешће чују, пого­

тову у београдском говорномјезику,7 али то нипошто не значи да пуне обли­
ке можемо бацити "у старо гвожђе". Они имају извесне предности, будући
да се боље подударају с осталим падежима (номинативом, инструменталом,
падежима множине, падежима женског рода, који сви одреда чувају -ј- из
основе). Напротив, сажети облици понекад могу бити неприкладни утоли­

ко што се ког(а) и ком(е) не разликују (бар у писању) од одговарајућих па­
дежа заменице ко, а своr(а) и свом(е) сувише личи на падеже заменице
сав (о чему в. горе,§ 20а).

О употреби акузативних облика који и ко(је)rа види следеће
вље,

§ 5.

26.

(VI) погла­

Нажалост, облици некоји и никоји ретко се срећу а потребни су.

У поређељу придева, облици "вишљи" и "височији" нипошто не

иду у књижевни језик: правилно је само виши, највиши. Мању грешку
представљају строжији, иајстрожији, који се срећу и код познатих писаца

(Б. Станковић, В. Петровић), а налази се и извесно структурно оправдаље
(једносложни придеви с кратким вокалом, међу које спада и строr, готово
увек имају наставак -ији а не -ји). Упркос томе, нема сумље да предност

треба дати облицима строжи, иајстрожи, па ће тако и "најстроже забра­
љено" бити правилније него "најстрожије". Од мрзак степени поређеља су
мрскији, иајмрскији или (ређе) мржи, иајмржи; од врућ- врућй, иај­

врућй (али се радије употребљавају синоними врелији, најврелији), од
риђ

27.

риђй, најриђй.
У придевима од имена градова, наставак -шки јавља се ако се име

завршава на

r

(Праг- прашки, Пекинг- пекиишки) или на к којем

претходи још један сугласник (Љујорк

-

њујоршки). Уколико се име за­

вршава на и или р, наставак придева може бити искључиво -ски: бруклии­
ски, шербурски, мелбуриски, тоикииски, каитоиски, гетииrеиски итд.,

а никако бруклиншки, шербуршки и сл.

(а) Ако се име завршава на к кој'ем претходи вокал, наставак придева

је -чки: Астек8- астечки, Бангкок- баиrкочки (као Тимок- тимочки),
не астешки и сл.

(б) Ако се име завршава на с или з, придев ће имати наставак -ски (Ту­
нис- туииски, Кавказ- кавкаски), али се допушта и -шки (вишки од

Бис, тексашки поред правилнијег тексаски).
7 Штавише, и у савременом писаном језику нађено је да сажети облици преовлађују,

за који у приближном односу
ва Николића у Нашем језику

60:40, а за мој, твој,
XXI/3, стр. 158-166.

свој чак и до

8 Множина Астеци. Погрешно је Ацтек, Ацтеки.

130

97:3.

Види рад Миросла­

V.

28.

О облицима речи

У придевима типа дечји/дечији боља је прва варијанта, дакле деч­

ји, дечја, дечје, а тако и човечји, мачји, вучји, лисичји, вражји, мишји,

козји итд. Није погрешно ни дечији, вражији итд. (али пасји има само
овај облик; обрнуrо, у овчији и гушчији наставак -иј и омогућава да се из­
бегне гомилаље сугласника).

29.

Бројеви два, три, четири мењају се по падежима и то:

-два (мушки и средњи род) има генитив двају а датив, инструментал
и локатив двама;

-две (женски род) има генитив двеју, датив-инструментал-локатив
двема (у ијекавском ови облици гласе двије, двију, двјема);
-три и четири имају генитив трију, четирију, датив-инструментал-локатив трима, четирима.

(а) Уместо падежних облика бројева данас се најчешће употребљавају
непромељени облици (тзв. "скамењени акузатив"), нарочито ако је уз број
употребљен и предлог: "са све четири стране", "у две месне заједнице",

"разговор о три проблема" и сл. није ништа мање правилно него "са свих
четирију страна" итд. За бројеве од пет навише, једино непроменљиви об­
лици и постоје. Стога се, на пример, за датив мора уместо обичног броја
употребити бројна именица: Позив на суђење упућен је петорици нови­

нара. За женски и средњи род датив броја већег од четири уопште се не
може направити, па је једини излаз да се он избегне променом целог скло­
па реченице (нпр. Позив на суђење добиће пет новинарки).

(б) Ако је генитив употребљен без предлога, број би морао бити у од­

говарајућем падежном облику: "односи двеју (двију) земаља", "распоред
четирију углова" свакако је боље него "односи две земље", "распоред че­
тири угла".

30.

Бројне именице на -ица (двојица, тројица итд.) означавају само

~tушкарце.

(а) Облици двоје, троје, четворо, петоро итд. употребљавају се пре
свега уз збирне именице, нпр. четворо деце, десеторо телади, као и уз

и~tенице које означавају скуп мушких и женских бића: седморо дечака и
.1евојчица, двадесет петоро студената (тј. студената и студенткиња). Мо­
гу се употребити и уз збирне именице мушког рода, нпр. шесторо браће
(~tада је ту боље: шесторица браће). Кад стоји сам, без именице, овакав

број увек подразумева мешавину м. и ж. рода. Отуда није правилно "вас
.1воје", "њих петоро" и сл. ако је реч искључиво о мушкарцима (треба: вас
.1војица, њих петорица).

(б) Падежи од ових бројева ретко се употребљавају, а имају доста ва­
ријантних облика. Најчешћи облици су генитив двога (или двојега, нпр.

131

Иван Клајн

"Од тог двога једно се мора прихватити"), датив-локатив двоме ("У двоме
се нису сложили") и, за мешовити род, датив, локатив и инструментал двома

("Разговарао сам са њима двома"). Троје и обоје мењају се као и двоје.

Четворо је данас практично непроменљива (облици "четворга" и "четвор­
ма", који се наводе у граматикама, изашли су из употребе).
(в) Поред обичних збирних бројева постоје и придевски облици који

се употребљавају уз именице које немају једнине, нпр. двоја врата, троја
кола, четворе маказе; они се данас готово уопште не јављају у мушком

роду (у старијемјезику још смо имали "троји сватови" и сл.) и углавном су

изгубили падежну промену (мало ко би данас употребио облике као "од
двојих врата", "тројим колима" и сл., иако им нема замене).
За слагање бројева с именицом и глаголом види следеће

(Vl) поглавље,

§ 12-14.
Глаголи

31. Као најпроменљивија врста речи,

глаголи многим својим облицима

могу задавати тешкоће и особама које добро знају српски. Поједини глаrоли

са завршетком -ети (у ијекавском -јети) у свакодневном говору показују
тежњу да узму наставак -ити (што се онда нужно одражава и на облике бу­
дућег и прошлог времена). Такви су нпр. стрепети (ијек. стрепјети), кипети
(кипјети) с изведеницама искип(ј)ети, прекип(ј)ети итд., затруднети
(затрудњети), врети са изведеницама провр(иј)ети, узавр(иј)ети итд.,

чилети (чиљети) и ишчилети (ишчиљети), зрети, сазрети, дозрети,

бд(ј)ети, пробд(ј)ети и још неки. Погрешно је, бар према данашњем ста­

њу граматичке норме, "стрепити", "пробдити", "затруднила је", "вода је
врила у лонцу", "прекипиће", "сазриће" и сл. (Исправни облици ових гла­
гола наведени су у речнику на крају; види и ниже ЗЗв, ЗЗд.)
(а) Код неких глагола овог типа, ипак, тежња к замењивању е са и то­

лико је јака да већ и неки речници признају оба облика. Тако нпр. поред
исхлапG)ети,трулети(трулити),иструлети(иструлити),цвилети(цви­
лити), зацвилети (зацвиљети) данас већ можемо сматрати правилним и
исхлапити, трулити, цвилити итд. Мрзети има углавном само тај облик
у екавском, док се у ијекавском одговарајући облик мрзјети ретко употре­
бљава, па се поред њеrа признаје као правилно и мрзити (дакле и: мрзио,

мрзила, мрзиliу).9
9 Напротив, од глагола видети и живети у ијекавском је правилно само видјети (ви­
дио, видјела), живјети (живио, живјела), док облици видити, живити, видила, живи­
ла и сл. нису допуштени у стандардно м језику.

132

V.

О облицима речи

(б) Супротно досад споменутим понаша се глагол цурити са изведени­
цама (исцурити, процурити итд.): ту су правилни само облици са и, а не­

правилно је "цурети", "процуреће", "исцурело је" и сл.

32.

Постоји и једна велика група глагола, изведених од придева, код

којих су облици на -ети (ијек. -јети) непрелазни, а они на -ити прелазни:
први означавају спонтану промену особине, а други деловање на неки
::1редмет или биће да би се та особина променила. Такви су нпр. ослепети

. осдијепјети)

"изгубити вид" према ослепити (ослијепити) "одузети ко­

\lе вид"; изгладнети (изгладњети) "постати гладан" према изгладнити
_,,учити глађу"; оштрица је отупела (отупјела) али ти си ми отупила
оштрицу, итд.

(а) У данашњем језику, међутим (мада то наши речници још не реги­
:трују), постоји само мали број оваквих парова, јер се код већине глагола
.:.э.чувало само непрелазно значење, и то независно од завршетка: код нс­

:.ЈIХ у облику на -ети (нпр. огрубети, оседети, занемети) а код других­
.::.-протно традиционалном правилу- у облику на -ити (нпр. ослабити,
остарити, омршавити). За глаголе оживети и оседети М. Стевановић је,
::з. основу примера из кљижевности и штампе, показао да се углавном упо­

~"'б.ъавају још само у том облику (на -ети) било да су у непрелазном зна­
=~њу "постати жив", "постати сед" било у прелазном "учинити живим",
-:·-чинити седим". Не може се, дакле, сматрати погрешним "оживећемо тр-

- :зину",

"они су оживели амбијент", иако би старији граматичари ту до-

=:· .:nLlИ само облике оживићемо, оживили.
(б) Треба још приметити да неки од ових глагола, иако им је инфини­
~в на -ити и према томе радни придев на -но, -ила, -ило, имају и придев на
-ю. -ела, -ело када је у атрибутској употреби (тј. кад одређује именицу).
~ ы.:о: ослабити, руке су му ослабиле, али: његове ослабеле руке; олаба­
uо сам конопце, али: олабавели конопци. (На исти начин, мада је само
j;;UQICHИTИ и закаснио, -ила, -ило, у придевском значењу кажемо зака­

:~. -ела, -ело, нпр. закаснеле реформе.)

33.

Можда је сувишно школованом читаоцу напомиљати да од глаго­

:..l извинити (се) садашње време гласи извиним, извиниш, они извине, а

=-.::·:.и.1о извинио сам (се), извинила сам (се)- не: извинем, извинеш,
=--~ взвину, извинуо сам (се) (што су облици од глагола извинути- сави­
~

. С1ичне

грешке, међутим, јављају се и код неколико других глагола:

1 а) Оканити се: оканим се, нек се он окани тога, нек се они окане,

tс:авво се, оканила се; погрешно је оканути се, оканем, окануо.
10) Заспати: заспим, заспиш, чим они заспе (не заспем, заспеш, они

~-. што су облици од глагола засути

133

-

заШрйаШи).

Иван Клајн

(в) Глагол врети (не врити) и његове изведенице проврети, узаврети
итд. имају врим, вриш итд. али у З. лицу множине изузетно вру (иначе

глаголи на -им имају у З. лицу мн. наставак -е). Радни придев је врео, вре­
ла (само у ијекавском врио, врела), дакле: вода је (про)врела, чај је
(уза)врео (ијек. [уза]врио).

(r)

Глагол заценити се (од смеха, кашља, плача), заценим се, они се

зацепе, заценио сам се, може имати и облике заценути се, заценем се,
они се зацену, заценуо сам се.

(д) Зрети (не зрити) има два једнако правилна садашља времена:
зрем, зреш, зре ... они зру, и зрим, зриш, зри ... они зре. Радни придев је
само зрео, зрела (ијек. зрно, зрела), а будуће време само зрећу, зреће.
Исто важи и за изведене глаголе сазрети, дозрети итд.

(ђ) За глагол спасти, спасем (спасеш, они спасу, спасао, спасла, спа­
сен) још нема сагласности међу стручљацима да ли се као књижеван може
признати и облик спасити, спаси м (спасиш, они спасе, спасио, спасила,

спашен). Уколико се допусти и овај други облик (као што је учињено у
Речнику уз Правопис), мора се признати и трајни облик спашавати (поред
досадашњег спасавати). За сада је свакако боље дати предност облицима
спасти и спасавати.

34.

Још неколико чешћих глагола код којих се јављају грешке или

двојство облика, првенствено у садашљем времену и заповедном начину:
(а) јахати, јашем, они јашу, јахао сам

-

не јашити, јашим, јашио

сам (исто важи и за изведенице узјахати, зајахати и др.);
(б) сломити

-

мења се као ломити, дакле сломим, сломиш, они сломе,

трпни придев сломљен (погрешно је сломијем, они сломију, сломијен);
(в) попети (се)- попнем (се), попнеш (се), они (се) попну, никако

попењем, попењеш, попењу (као што се редовно чита у стриповима јед­
ног нашег врло активног издавачког предузећа);

(r)

засукати- мења се као скакати или викати, дакле "нека они за­

сучу рукаве" (не засуку нити засукају), засучимо, засучите (не засуцимо,
засуците);
(д) обрести се најчешће се употребљава у прошло м времену (обрео
сам се, обрела се итд.), што је довело до погрешних облика као обрем се,

они се обру и сл. У ствари се овај глагол мења као оплести, оплетем, да­
кле садашље време је обретем се, обретеш се, они се обрету итд. Будуће
време: обрешћу се;

(ђ) стрићи (не стриrати) има стрижем али они стриrу, глаголски
прилог стриrући, заповедни начин стризи, стризите, прошло време стриrао

134

V.

О облицима речи

сам, стригла сам. Граматике не признају облике они стрижу, стрижуliи,

стрижи, стрижите, стригала сам, који су настали по аналогији с глаголом
стругати. Све што је речено важи и за глагол остриliи.

35.

Неколико глагола код којих се јављају равноправне дублете:

(а) вапити- вапијем, вапијеш, они вапију, а такође вапим, вапиш,
они вапе;

(б) црпсти је доскора признавана само у том облику, са садашњим
временом црпем, црпеш, они црпу, глаг. прилог црпуliи, уз прошло време

uрпао сам, црпла сам и трпни придев црпен. Данас се допушта и новији
облик црпити, црпим, црпиш, они црпе, црпеliи, црпио сам, црпила

сам, црпљен. Исто важи и за изведене глаголе исцрпсти (исцрпити) и по­
uрпсти (поцрпити).
(в) Слично томе, данас је много распрострањенији облик дубити, ду­
бим (они дубе, дубио сам, дубила сам, трпни придев дубљен) него стари­

ји дупсти, дубем (они дубу, дубао сам, дубла сам, дубен). За оне у чијем
се изразу и језичком осећању још чува дупсти, постоји извесна разлика у
значењу: дупсти рупу је "правити рупу (од почетка)" а дубити рупу је

..продубљивати (већ постојећу) рупу". Међу изведеним глаголима, издуби­
ти, издубим, издубљен далеко је чешће него издупсти, издубем, издубен,

а удубити и продубити данас се једино у том облику и јављају.

(r)

Облици глагола вршити

основа, данас се

-

(=

обављати), нарочито инфинитивна

вероватно и под утицајем именица вршидба и врши­

.1ица (вршалица)- све чешће јављају у спојевима као "вршити жито".
Званично граматичари засад у том значељу допуштају само врliи или врећи
(ијек. вријећи), вршем, вршеш, они врху, заповедни начин врси, врси­
те, прошло време врхао сам, врхла сам; исто и за изведени глагол оврliи

ILlИ овреliи (ијек. овријеliи), данас још непризнат у облику овршити.

36.

Фонетска промена (јотовање) којом се мењају сугласници у обли­

uима трпног придева као носим

-

ношен, возим

-

вожен, градим

-

гра­

ђен могућа је само код глагола који имају садашње време на -им, не код
оних на -ем. Отуда према донети -донесем имамо донесен, а тако и уне­

сен, однесен, изнесен итд.,Iо не донешен и сл.; према увести- увезем
трпни придев је увезен, а тако и довезен, извезен, одвезен итд., не увежен
итд.; према гристи

-. гризем

биће rризен, заrризен, одrризен, угризен

итд., не грижен итд.; од (у)красти

-

(у)крадем трпни придев је (у)кра­

.Iен, не (у)крађен.

10 Или, наравно, донет, унет, однет, изнет (ијекавски донијет итд.).

135

Иван Клајн

(а) Привидни изузетак је само придев заrрижен у значељу "задрт, око­
рео" (нпр. заrрижени шовиниста); али са з кад је у глаголском значељу,
нпр. заrризено парче меса.

37.

Глаголски прилог садашљи твори се додаваљем наставка -ћи на

треће лице множине садашљег времена: скачу-ћи, виде-ћи итд. Отуда од

глагола познавати овај облик не може гласити познавајући (како се често
чује), него познајући. Сличне грешке срећу се понекад и код других гла­
гола, нпр. придавајући, задавајући, прелетајући, надлетајући, залаrа­
јући се, писајући, трептајући уместо исправног придајући, задајући,
прелећући, надлећући, залажући се, пишући, трепћући.

38. У заповедном начину (императиву) глагола као што је пити,

пијем

сва три облика имају ј: пиј, пијмо, пијте. То вреди за све глаголе чије се
прво лице садашљег времена завршава на -ијем, дакле и попиј (попијмо,

попијте), покриј (покријмо, покријте), бриј (бријмо, бријте), сашиј,
ушиј, пришиј, убиј, разбиј, избиј, пребиј, лиј, налиј, долиј, улиј, про­

лиј, навиј, увиј, умиј итд.
(а) Код других глагола с гласом ј у основи мора се узети у обзир дужи­

на вокала у садашњем времену. Ако је во кал испред ј кратак, императив ће
имати завршетке -ј, -јмо, -јте, нпр. бројим

-

-

број, бројмо, бројте, лајем

лај, лајмо, лајте, продај, продајмо, продајте, а тако исто подој,

roj,

крој, прекрој, бој се, смеј се итд. Ако је вокал испред ј дуг, императив ће
се завршавати на -ји, -јимо, -јите: rајим- rаји, rајимо, rајите, блејим­
блеји, блејимо, блејите, и тако зуји, таји, затаји, продаји, продајимо,
продајите итд.

39.

У погодбеном начину (кондиционалу) не треба никад заборавити

да се прво лице множине гради са бисмо а друго са бисте: не ,,да можемо,

радо би вам помогли", "шта би ви учинили на мом месту?" него: радо би­

смо вам помогли, шта бисте ви учинили? Мада се у фамилијарном говору
најчешће у свим лицима кондиционала употребљава јединствени облик би
(па и у

1.

лицу једнине уместо бих) и мада се та тежља већ одавно проби­

ја и у писаље, она се у стандардном језику не може допустити, не из кон­

зервативности него због потребе зајасноћом у изражаваљу (код облика као
"радили би" често није јасно да ли се односе на прво, друго или треће ли­
це множине ).

40. Када је реч о облицима глагола, не можемо а да не споменемо и јед­
ну грубу грешку која се последљих година шири изненађујућом брзином.
То је употреба одморити и одмарати као непрелазних глагола, уместо по­
вратних одморити се и одмарати се (употреба преузета из војничког жар­

гона, где војници пре подне "занимају" а после подне "одмарају"). Мада је

136

V.

О облицима речи

засада још тешко замислити иоле писмена човека који би допустио да му

промакну реченице као "Идем мало да одморим" или "Седимо у парку и
одмарамо"

-

већ и њихова све чешћа појава у говор но м језику (одакле се

шире и на радио и телевизију, посебно у разним врстама контакт-програ­
ма) сведочи о томе колико је крхка и нестабилна наша језичка норма, ка­
ко је свим могућим утицајима изложена више него оном ,језику добрих
писаца", који би јој, у идеалним околностима, морао послужити као извор,
ослонац и увек поуздано мерило.

Предлог С

41.

У свом основном облику, предлог с (пише се без апострофа) састо­

ји се само од једног сугласника: облик са настао је у спојевима као са
мном, са сином, са женом, са шураком, који се без додатног а (некада­
шњег "полугласника") не би могли изговорити. (Упореди: к мени, али ка
куliи; уз rлаву, али уза зид.) Неки писци сматрају даје и испред вокала бо­
ље употребити облик са, нпр. са овим, са Европом, са изузецима. Испред

сугласника који не задају тешкоће у изговору предност свакако треба дати
облику с: с новцем, с тобом, с радницима, с мојим пријатељем, с дуrач­

ком косом итд. Распрострањена је, али не и оправдана, тежња да се облик
са уопшти, услед чега појединци кажу чак и "са тим", "са тешком муком",
"са поштовањем", "са обзиром" и сл. уместо исправног с тим, с тешком
муком, с поштовањем, с обзиром.
(а) Све што је речено важи и за исти предлог с генитивом: са зида, са
шетње итд. али с крова, с твоје стране, с малог екрана, поrлед с прозо­
ра, боље него са крова и слично.

Иван Клајн

VI.

О СКЛОПУ РЕЧЕНИЦЕ
Употреба падежа

1. Класично "гађање падежима" у стилу ,,Ја сам из Ниш" или "Извол'те
у вагонима" више спада у анегдотику него у актуелне проблеме језика ма­
совне комуникације: систематске грешке те врсте може чинити само онај
ко уопште у себи није разграничио стандардни језик од дијалекта. Посто­

ји, међутим, приличан број специфичних израза, конструкција и устаље­
них синтагми код којих се јавља несигурност у избору падежа, не само у
говору необразованих него и у писаном језику, а покаткад и у самој грама­
тичкој норми.

2. Тако се у новијем језику запажа извесна склоност ка уопштавању ге­
нитива, услед које се уз предлоге или предлошке изразе упркос, насупрот,
у прилог (а понекад и после других речи) јавља генитив уместо очекиваног
датива. Исправно је само упркос тешкоћама, насупрот ранијим подаци­
ма, у прилог оваквом мишљењу итд., а не упркос тешкоћа и сл. Будући
да обрнута тежња (датив уместо гснитива) није запажена, могло би се као
емпиријско правило прописати да у свим случајевима колебаља између
ова два падежа предност треба дати дативу. (То важи и за примере као

"споменик Ђуре Јакшића", који не морају увек бити погрешни, али је сва­
како боље "споменик Ђури Јакшићу".)
(а) Вероватно најчешћи пример злоупотребљеног генитива тиче се

синтагме у вези, коју свакодневно (нарочито у мање или више бирократи­
зованом говору) срећемо у спојевима као "у вези тога", "у вези вашег пи­
тања" и сл. Мада је јасно да се овај генитив јавио по аналогији с другим
предлошким изразима сличног значења (пре свега поводом), ипак очувано
значење именице веза захтева да се овде употреби предлог с са инструмен­
талом: у вези с тим, у вези с вашим питањем итд.

(б) Уз предлошки израз изузев најчешће употребљавамо генитив

(створен по аналогији са осим), нпр. "вратили су се сви бродови изузев
једног", "Изузев Црвене звезде сви наши представници играју код куће".

Пошто је то по постанку глаголски прилог прошли

139

(= изузевши),

теоријски

Иван Клајн

би правилнији био акузатив, али облици као "сви бродови изузев један",
"изузев Црвену звезду" данас већ толико необично звуче да се и генитив

мора признати као правилан. Уколико је писцу стало да употреби глагол­
ску компоненту, може рећи изузевши или изузимајуhи Црвену звезду.
З. Од именица које могу имати присвојни придев, није добро употре­
бљавати генитив: уместо "булевар Пупина", "резултат Петрича на

1.500

метара" несумњиво је боље "Пупинов булевар", "Петричев резултат". На­
слов мађарске драме "Смрт лабуда" (емитоване из студија ТВ Нови Сад 31.
Vlll 1987) требало је превести ,,Лабудова смрт", сасвим као и наслов бале­
та "Лабудово језеро", који се у драми спомиње.
(а) Генитив се пак мора употребити од презимена на -ски, -ни (в. прет­

ходно поглавље,§

14), као

и у случају кад од именице зависи односна рече­

ница: "То подсећа на технику Рубенса, који је главни део посла препуштао
својим ученицима" (не би ваљало: "То подсећа на Рубенсову технику, ко­
ји ... " итд.).

4.

Недоумице се често јављају између живе и неживе промене у име­

нима клубова (победили смо Хајдука или Хајдук?), понеких листова (чи­
там Јежа или Јеж?) и аутомобила (возим опела или опел?). Овде акузатив
једнак генитиву одговара првобитном живом значењу именица (хајдук,

јеж и сл.) а непромењени акузатив- секундарном значењу "клуб", ,,лист"
односно "аутомобил", тако да и за један и за други облик има оправдања.
Може се једино приметити да је после предлога много обичнији акузатив
по неживој промени (навија за Партизан, прелазим у Жељезничар и

сл.), док се без предлога јављају обе врсте промене.
(а) С друге стране, правилно је само гледао сам Динамо, возим фи­

јат, имам фолксваген и сл. (а не ,,Динама", "фијата", "фолксвагена"), јер
такве именице нису никада ни означавале живо биће. Исто расуђиваље мо­
гло би се применити и на друге стране аутомобилске марке, као опел,
форд, ситроен, порше итд.: оне су, истина, по пореклу презимена, али се

-

бар у нашој употреби

-

асоцијација с именом човека потпуно изгубила

(за разлику од нашег "стојадин", које се као шаљиви назив јасно везује за
лично име и отуда тражи живу промену: Возио сам "стојадина").
(б) Шаховске фигуре схватају се персонифицирано, и каже се само ву­
hи (напасти итд.) пешака, краља, ловца, скакача. Овоме се потпуно по­

корава и топ, иако је у основном значењу неживи појам: краљица напада
топа, бели узима црног топа и сл.

5.

Односна заменица који, у мушком роду, има акузатив једнак номи­

нативу кад се односи на нешто неживо. Стога су погрешни сви облици као

"резултат кога су добили", "у програму којега ћете и ви гледати", "предмет

140

V/.

О склойу реченице

на кога се ово односи", а такође и "народ кога _сви поiiПују" (будући да се
збирне именице као род, народ, сој, скуп, збор итд. понашају као неживе).

У свим овим примерима уместо кога или којега требало је рећи који.
(а) Такође не треба заборавити на могућност да се поред односне за­
менице који повремено употреби и заменица што (у падежима комбино­
вана с личном: што га, што му, што их итд.), поготову ако је претходно у
реченици већ употребљен неки облик заменице који. Односно што данас

је у знатно широј употреби на западу, али нема разлога да се сматра "кро­
атизмом", будући да је безброј пута потврђено и код српских писаца. Два
примера: ,,Да не помињем новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио
Сретена Павловића, оног што га лане отераше", Милован Глишић; "Ово
дело постало је из предавања што сам их држао студентима Универзитета
у Београду", Милош Н. Ђурић.

6.

Облик кући је датив, али уједно и остатак старог локатива, и тиме

се може објаснити његова употреба у склоповима као "Нисам био кући",
"Он седи кући, а она се скита" и сл. Ипак, данашњи стандардни језик овде
допушта само "Нисам био код куће", "Он седи код куће" и сл., док се ку­
ћи употребљава за ознаку циља кретања: идем кући, враћајући се кући,
на путу кући и сл.

7.

Највише проблема у савременом језику задаје инструментал. По­

следљих година, првенствено у штампи, примећује се нагло ширење кон­
струкције за

+

инструментал, на штету конструкције за

+

акузатив или

других облика. Први знаци ове тенденције могли су се запазити још пре
Другог светског рата, када су се водиле расправе око тога да ли наслов Ни­

чеовог дела

Der Wille zur Macht треба превести "Воља за моћи" или "Воља

за моћ" (преовладало је ово друго). У новије време склоп за+ инструментал
нарочито је чест после именице захтев, где је раније било обичнијс за+

акузатив. Вероватно ће се у овом случају морати допустити диференцијаци­
ја према значењу, нпр. "захтев за смањење пореза" (као: молба за смањење
и сл.) али "захтеви за одлучнијим променама" (као: жеље за променама и
сл.). Недопустиво је, међутим, да се за са инструменталом употребљава и

у таквим спојевима као ,,љубав за слободом", "склоност за преувсличава­
њсм", "покушаји за усклађиваљем прописа", "појачано интересоваље за
конкурсима" (примери из штампе), где је јасно да би нормалан облик гласио
љубав за слободу (или према слободи), склоност ка преувеличавању,
покушај и усклађивања прописа (или да се ускладе прописи), појачано
интересовање за конкурсе. До које мере осећај за падеже може да отупи

уверавамо се кад у једним новинама прочитамо "Има много разлога за де­

монстрацијама у Црној Гори",l а у једном уџбенику "Нарочито је велики
Ј Политика,

13. 1 1989.

141

Иван Клајн

проблем за пијаћом водом" и "Стварају се предуслови за што хуманијом

животном средином"2

(!).

Види и примере и закључке које даје М. Јефтић,

О језику Шво(је)м(у) и мо(је)м(у), Сарајево,

8.

1985, стр. 121.

Ту је, наравно, и вечити проблем употребе односно изостављања

предлога с уз инструментал, то јест разликовања инструментала у ужем

смислу (значење оруђа) од тзв. социјатива (значење друштва или заједнице).
Разлика је врло јасна кад се наводе парови као хлађење водом и лонац с
водом, или путовати аутобусом и путовати с дететом. Нажалост, умно­

гим случајевима инструментал без предлога, пре него оруђе, означава ма­
терију неопходну за вршење радње (нпр. напунити бензином, трговати
свињама) или предмет радње (управљати државом, бавити се науком,

руковати пушком итд.). С обзиром на те и друге нијансе значења, није
никакво чудо ако се и пажљивијем писцу догоди да употреби сувишно с,
нарочито ако је удаљено од глагола, на пример: "Аеродром располаже, ка­
ко смо обавештени, и са уређајем за ноћно слетање" (треба: и уређајем ... )

или "Са оним што смо постигли не можемо бити задовољни" (треба: Оним
што смо постигли ... ).

(а) Јављају се, мада нешто ређе, и обрнуте грешке (оно што би лингви­
ста назвао хиперкорекцијом): пазећи да не употреби сувишно с, говорник
или писац га изоставља управо тамо где је неопходно. Такви су примери:

"Завршио је разред одличним успехом", "Обојица су певали изузетном ла­
коћом", "Све је то испричано једним финим осећањем за иронију", "Тим
резултатом отишло се на одмор у свлачионицу". Пошто је у овим приме­
рима реч о пропратним особинама, а не о оруђима или средствима радње,

јасно је да је требало рећи "с одличним успехом", "с изузетном лакоћом",
"с једним финим осећањем за иронију", "с тим резултатом ... ". У једном
ТВ дневнику

(17. 1 1989)

чак смо чули да је "фудбалер Белодедић уредно

визираним румунским пасошем дошао у Југославију"

-

као да је пасош

превозно средство! На овај начин без сумње је настао и погрешни облик
обзиром уместо с обзиром (в. доле,

§ 51 ).

(б) Треба, с друге стране, имати у виду да је предлог с до пуштен и не­
избежан кад год се именица не може употребити у облику инструментала,
било зато што је испред ње број или прилог за количину (нпр. руковати с пет
машина, снабдети с доста материјала) или што је сама реч по себи не­

променљива (нпр. поделити са осам, поздравити са "ура", писати са х).
(в) Разумљиво је стога што има доста граничних случајева, у којима се
јавља и инструментал с предлогом и онај без предлога, уз евентуалне ма­
ње разлике у значењу. Тако: "(Са) својим пастелним бојама, слика делује
2 Биологија за

Vl разред основне школе, Нови Сад- Београд 1987, стр. 87 и 120.

142

VI.

О склойу реченице

умирујуће" (без предлога значило би да је умирујуће дејство искључиво

последица пастелних боја; с предлогом, пастелне боје се само спомиљу као
једна од битних особина слике); ,Девојчица се игра с лутком" (као: с дру­
гарицом) али и ,Девојчица се игра лутком" (као пасивном играчком); "Се­
љаци (с) дрвеним кутлачама грабе кашу из лонца" (сељаци с кутлачама,
али грабе кутлачама

-

значеље је практично исто у оба случаја). Када је

наслов емисије "Камером кроз свет" измењен у "С камером кроз свет" би­
ло је то оправдано, будући да је реч о сниматељу с камером, који путује
кроз свет аутомобилом или неким другим превозним средством; ипак, ни
првобитни наслов не би морао бити погрешан уколико се камера метафо­

рички схвати као средство помоћу кога гледаоци "путују" кроз свет.
(г) Слично томе, после много дискусија о томе да ли треба рећи писа­
ти малим (великим) словом или писати с малим (с великим) словом,
данас дајемо предност облику без с, али се ни за овај други не би могло

тврдити да је неисправан. Израз с временом (нпр. "С временом ће свака
ствар доћи на своје место") бољи је него временом, али се ни овај други
не може забранити; поред помоhу (нпр. "испитиваље помоћу ласера") до­
пушта се и помало архаично с помоhу. Све то показује да је употреба
предлога с уз инструментал крајље деликатно питаље, које се мора реша­

вати на основу довољно истанчаног језичког осећања, док би унапред до­
нета правила (или евентуални спискови глагола и придева који "траже"
предлог с) била сувише крута да обухвате језичку стварност с љеним ни­
јансама и прелазним ступњевима.

9.

Инструментал је један од падежа који омогућавају знатну уштеду

речи, замељујући читаве зависне реченице (нпр. "Честим прањем косе из­
бећи ћемо перут" уместо гломазног "На тај начин што ћемо често прати
косу ... "). Управо због економичности овог поступка, међутим, он се понекад
злоупотребљава, па срећемо инструментал употребљен и тамо где никаквог
инструменталног значеља нема. Тако нпр. ,,Анализом ових показатеља

очигледно је да план неће моћи да буде испуњен" (по аналогији с речени­
цама као "Анализом ових показатеља утврђено је ... ", а наместо исправног

"Из анализе ... " или "На основу анализе ... очигледно је ... "); ,Доласком свих
учесника конференција најзад може да почне рад" (где је инструмснтал са­
свим непогодан као замена за временску или узрочну реченицу "Пошто су

дошли сви учесници"); "Уређењем трга Маркса и Енгелса, камионима ће
бити забраљен приступ у ове улице"

-

а приступ сигурно неће бити забра­

љен уређењем, него саобраћајним знацима који ће бити постављени после

уређења или због уређења трга. Среће се инструментал погрешно употре­
бљен уместо синтагми с предлогом због ("Свој револт стањем у Покраји­
ни исказали смо безброј пута") или с предлогом по ("Конвенцијом ОУН,
геноцид је и повреда менталног и физичког интегритета"; "Новим пред-

143

Иван Клајн

лоrом СИВ-а, трошкови не би смели да буду виши од

15

одсто"). Уколико

се текст пажљиво редигује (не: "пажљивим редиговањем текста"!), увек је
могуће уочити ове неоправдане инструментале и заменити их прикладни-

.

.

ЈИМ, макар и нешто дужим конструкцијама.

За погрешну употребу инструменталних допуна уз глаголе типа оце­
нити в. ниже,

§ 17.

10. Поред падежа,

и број именице (једнина или множина) може поне­

кад довести до недоумица. Данас најактуелнији такав проблем свакако су

"робе"

-

облик који се последњих деценија јавио у језику економиста и

који су одатле некритички преузели новинари, пишући о "извозу наших
роба" и слично. Пошто збирне именице као што је ова немају множину,

правилном се може сматрати само једнина роба; уместо о "разним робама"
може се говорити о разним врстама робе или о производима.

(а) Тешко би се могао бранити и плурал понашања, који је у новије
време омиљен у политичком речнику ("Оваква понашаља више не смемо
толерисати" и сл.).

(б) Обрнуто, именица новине спада у

pluralia tantum

(именице које

имају само облик множине) и стога није допуштено употребљавати је у
једнини ("Редовно читам ову новину" и сл.).

Слагање придева, глагола, бројева

U.

Слагање (конгруенција, конкорданција) назив је за појаву да се об­

лик једне речи нужно управља према другој, нпр. леп стан, лепа зграда,
лепе зграде (слагање по роду и броју). Поред чисто формалног слагања,
све граматике допуштају у одређеним случајевима и слагање йо смислу, на
пример кад се завршетак именице не подудара с родом (велика пијаница,
али храбри поrлавица; колеге су се сложиле и колеге су се сложили)
или код именица веliина, мањина, неколицина, које су по облику једни­
на а по значењу множина: отуда се допушта веliина радника се вратила
на посао и веliина радника су се вратили на посао, неколицина одлази
и неколицина одлазе.

12. На слагање посебно треба обратити пажњу код бројева. Уз бројеве
2, 3, 4 и све бројеве који се завршавају речју два, три или четири именица
и глагол биће у облику двојине:З Прегледана су тридесет два објекта, 103
3 Тачније, именице м. и ср. рода имаће облик двојине (дуала), једнак генитиву једни­
не (човека, детета), а именице ж. рода- облик номинатива множине (жене); придеви, за­
менице и глаголски придеви слажу се с именицама по наставку. Практично то значи да у

м. и ср. роду све поменуте речи имају насгс1вак -а, а у женском -е.

144

VI.

О склойу реченице

човека су погинула. Уз бројеве од пет навише именица ће бити у генити­
ву множине: Прегледано је

38 објеката,

Сто људи је погинуло; глагол је

у средњем роду, као у ова два примера, али се не искључуЈе ни слагаље у

роду и броју са субјектом ("Прегледани су

38 објеката", "Око двадесет же­

на дошле су да се жале").

13.

Уз бројне именице на -ица употребљава се именица у генитиву

множине, односно генитив збирне именице: двојица људи, четворица
асистената, седморица браће. Глагол може бити у облику двојине или

множине: петорица су дошла или дошли. Уз збирне бројеве двоје, троје,
четворо ... глагол је у средњем роду: родило се троје деце, петоро талаца
је ослобођено.

14.

Из досад реченог следи да су погрешне конструкције као сваких

два минута, тих три-четири секунде, ваших

153

куцаних страна, где је

уз број мањи од пет употребљена заменица у генитиву множине: исправно
је свака два минута, те три-четири секунде, ваше

153

куцане стране.

Слично томе, граматичари захтевају да се каже читаву годину дана, сле­
дећу недељу дана, цео месец дана и сл. а не читавих, следећих, целих,

дакле уз слагање с првом именицом а не с генитивом дана. Ипак уз пола
и четврт морамо допустити и генитив множине, нпр. добрих пола мину­
та, сваких четврт сата (поред добро пола минута, сваку четврт сата,

што би било граматички исправније али мање уобичајено ).

Рекција

15.

Рекцијом се назива моћ глагола (ређе придева) да одреде падеж (с

предлогом или без њега) именице или заменице која се уз њих употребља­
ва као прави или неправи објекат. Типичан пример погрешне рекције јесте

"оженити девојку", "оженио је удовицу свог пријатеља" и слично- гре­
шка којој се ругао још Кочић у Јазавцу йред судом, а која је ипак и данас
веома распростраљена. Правилно је, наравно, само оженити се девојком,

оженио се удовицом (објект у акузативу уз оженити може доћи једино ако
се односи на мушку особу, нпр. оженити сина). Исто важи и за несврше­
ни глагол женити односно женити се.

16. За глагол користити језикословци су доскора допуштали само рек­
цију као за оженити: сматрало се даје правилно само "користити се нечим
(неким)" а не и прелазно "користити нешто (некога)". У новије време,
ипак, прелазна конструкција постала је до те мере обична (вероватно под
дејством свршеног глагола искористити, који има само такву употребу) да

би било бесмислено и даље је забрањивати. "У раду сам користио рачунар",
дакле, правилно је као и "у раду сам се користио рачунаром". Новији из-

145

Иван Клајн

рази као "користити годишљи одмор" или ,,користити боловање" једино
прелазну рекцију и имају.

17.

Последљих година, нарочито у језику политичких хроника, пада у

очи све чешћа употреба инструментала уз глаголе као оценити, означити,
(о)карактерисати, (о)квалификовати, третирати итд., то јест наместо
синтагме као

+ именица

односно као

+ придев.

Неколико примера: "Има

пуно разлога да се такво њихово деловање означи рушилачким"; "Он ову
седницу објашљава као позив на оружје, карактеришући је фракциона­

шком"; "Техеран је то оценио британском игром празним речима"; "Вој­
вођански кљижевници су то оквалификовали увредама"; "Пленум би се
могао завршити компромисом, што се догађало и раније, али је тумачено
успехом и јединство м". Очито је овде дошло до мешања с глаголима као
сматрати, назвати, прогласити, који нормално имају инструменталну до­
пуну. Насупрот њима, глаголи типа оценити траже допуну са као; могу,
истина, и они имати инструментал, али у његовом ужем значељу средства

(нпр. оценити ученика одличном оценом, означити бројевима, тумачи­

ти лако разумљивим изразима и сл.). Реченице, као малочас цитирана о

војвођанским књижевницима, отуда, могу бити двосмислене: стиче се ути-

• сак да су се

књижевници увредљиво изражавали, док се заправо хтело ре­

ћи да су они неке претходне изјаве оценили као увреде. Стога нема сумње
да је у свим наведеним примерима уместо инструментала требало употре­

бити конструкцију са као:

" ... да се такво њихово деловање означи као ру­

шилачко" и тако даље.

18.

Супротно овоме, глагол сматрати се понекад употребљава са као,

док су његове праве допуне или инструментал или за

+ акузатив.

Исправно

је, према томе, "сматрају га стручњаком" или "сматрају га за стручњака" а
погрешно "сматрају га као стручњака". Још неколико примера правилних
и погрешних рекција:

-

упознати се с чим, упознати кога с чим, а нс "о чему" (облик који

је настао услед лажне аналогије с глаголом обавестити). Из истих разлога,
погрешно је и упознати праћено зависном речсницом са да (нпр.: "Пред­
седник Кадровске комисије упознао је Извршни одбор да Милутиновић
није дао свој пристанак", Политика,

-

6. 11988).

председавати чему (седници, састанку итд.) а не чим (седницом, са-

станком).
-оскудевати у чему или чим (не на чему).

-

обиловати чим (не с чим или у чему).
контактирати с ким, не контактирати кога (мада је још боље из-

бећи овај глагол, замењујући га изразима ступити у додир, успоставити
везу и сл.).

146

VI.

19. За глагол чуднтн

О склойу реченице

старији језички саветодавци забрањивали су кон­

струкцију чуди ме, (за)чудило ме је (нпр. Чуди ме што није топлије, То
не треба да вас чуди), називајући је германизмом, и захтевали да се каже
само чудим се (што није топлије; не треба томе да се чудите, итд.). Сли­

чан пропис понекад је прошириван и на глагол радовати или обрадовати
(не: радује ме што сте дошли, ово ме је занета обрадовало, него само:

радујем се што сте дошли, овоме сам се занета обрадовао). У ствари, без
обзира на то да ли је и колико деловао пример немачких конструкција,
неосновано је забраљивати употребу ових глагола било у прелазном или у
повратном облику, јер те две могућности постоје и за безброј других гла­

гола који изражавају осећања (нпр. изненадило ме је и изненадно сам се,
плаши ме и плашим се итд.).

20.

Донекле је сличан и случај глагола успети (успеватн), код кога се

бсзлични облици успева ми, успело ми је, успело им је и сл. објашљава­
ју немачким утицајем, док су наши изворни облици лични: успевам, успео
сам, успели су. Ови други облици заиста су прспоручљивији, нс толико

због порекла колико зато што су краћи и једноставнији за употребу. Уко­
лико је потребна безлична конструкција, може се употребити израз поliн
за руком (пошло ми је за руком да ... итд.).

Употреба глаголских облика

21.

Као допуна других глагола, у српском се у многим случајевима на­

поредо и углавном истозначно јављају инфинитив и синтагма да

+

сада­

шње време. Инфинитив је осетно чешћи у хрватском: конструкције као "он
одлучи помоliн друговима", "легла је спавати", "ако покушате yliн", још
сасвим уобичајене и код српских писаца у

XIX и

почетком ХХ века, данас

би се замениле обликом са да (он одлучи да помогне друговима и сл.). Из

овога, ипак, нипошто нс треба закључити да је инфинитив "хрватски" или да
је "германизам", а даје "српска" само структура да+ презент. После изве­

сног броја често употребљаваних глагола као што су моliн, морати, смети,
нзволетн, после глагола дати, имати, немати (уз повратну заменицу), као

н после свих безличних глагола и глаголских израза, инфинитив је сасвим
уобнчајен и код нас: "Могли стс телефонирати", "Тако је морало бити",

.. Изволите сести",

"Реци му да се не да поннжавати", "Немаш се чега бо­

јати". "Треба пожурнти", "Штета би било не искористити прилику",
_lако је то peliи", "Не вреди се бунити" итд. У већини ових примера могао
~;:употребити и облик са да (Могли стс да телефоннрате итд.). Мада су
~.а правилна, извесну предност

-

-

у оним случајевима где постоји дилема

ifпак треба дати инфинитиву, који је више у духу словенске синтаксе и

t:e;;t о'югућава краће изражавање. Уштеда је нарочито видљива после без-

147

Иван Клајн

личних глагола, где конструкција са садашњим временом захтева три речи
уместо једне: уп. треба радити и треба да се ради.

(а) По речима Владе Ћукановића у Наше.мјезику,4 инфинитивје не са­
мо ,,дискурсивно економичнији" (тј. краћи) од конструкције да+ презент

него и "информацијски економичнији",јер не понавља информације о лицу,
броју и времену које су већ садржане у претходном глаголу (нпр. морате

да чекате). До сличних закључака дошла је још раније Милка Ивић, која
каже даје "источно подручје стандардног језика ... паушално проглашавано
'дакавским"': на њему је, истина, употреба допунске реченице с везником

да шира него на западу, али то нипошто не значи искључивање инфинити­

ва.s Јасно је да ће нам инфинитив посебно добро доћи у оним реченицама
где је претходно, на малом одстојаљу, већ употребљен везник да: "Речено

му је да може ући" боље звучи него
ћемо употребити спој да

+

" ... да

може да уђе". Обрнуто, радије

презент кад непосредно претходи инфинитив:

"Можда ћемо морати да се вратимо". Ни два узастопна инфинитива, ме­

ђутим, нису немогућа, као у примерима "Надао се да ће моli.и скинути

браду" (Црњански), "Треба се умети поставити" и сл.
(б) У будућем времену, облик ,ја ћу да дођем" припада фамилијарном
стилу; у писању нормални облик футура је с инфинитивом, ја

liy доli.и

(је­

дини који постоји при обрнутом реду главног и помоћног глагола: доliи

li.y).

За упитни и одречни облик футура граматике допуштају само инфи­

нитив (нпр. Xoli.eш ли ми помоliи?, Он неће радити), јер при употреби
синтагме да

+ презент хтети престаје да буде помоћни глагол и добија сво­
= желиш ли да ми

је пуно значење "желети" (Xoli.eш ли да ми помоrнеш?
помогнеш?, Он неће да ради= он не жели да ради).

22. Сваком писменом човеку познато је (у теорији, додуше, знатно више
него у пракси) да се глагол требати мора употребљавати као безличан, да­
кле само у облицима З. лица једнине (треба, требало је, требаће, требало
би). При том се често губи из вида да то ограничење важи само када се

требати јавља уз други глагол (примере види доле под в). Ако другог гла­
гола нема, глагол требати може се слободно мењати кроз сва лица, с тим
што разликујемо два случаја:
(а) Субјекат глагола може бити оно шillo је потребно {предмет или жи­

во биће), нпр. "Требају им даске", "Требао би ми млађи човек", "Нису нам
требали ваши савети";
4 Ђукановић,

8., "Употреба инфинитива у језику А. Шеное, М. Глишића, З. Мајдака
XXVII/1-2, 1986, стр. 38-66.

иД. Ненадића", Наш језик

5

Ивић, М., "Проблематика српскохрватског инфинитива", Зборник за филологију и

лингвисiiiику

XV/2,

Нови Сад, стр.

115-138.

148

VI.

О склойу реченице

(б) Субјекат може бити онај коме или оно чему је што потребно, у ком

случају глагол требати постаје прелазан: "Требам нова кола", "Армија је
требала стручњаке". Ова конструкција, мада ниуколико није погрешна,
мање је препоручљива од претходне и може се увек заменити њоме: "Тре­

бају ми нова кола", "Армији су требали стручљаци". Све ове чиљенице мо­
рале би бити јасне сваком писцу, јер се у пракси догађа да појединци, из
страха да не погреше с глаголом требати, употребљавају искључиво придев
потребан ("Потребна су ми нова кола" и сл.), што је гломазнија конструк­

ција и може довести до монотоније ако се ничим не варира.
(в) Ако уз требати долази други глагол, морају се употребити безлич­

ни облици: не, дакле, "Требао си то раније да кажеш", "И они требају да
дају свој део", "Нисте се требали мучити", него само "Требало је то рани­
је да кажеш", "Треба и они да дају свој део", "Није требало да се мучите".
Има, додуше, случај ева када се ово правило не да лако спровести, зато што
је субјекат испред глагола, а овај у прошлом времену или кондиционалу:

"И ја бих требао да дођем", "Ми нисмо требали да дођемо, али ипак смо
дошли", "Ту су сви они који су требали да дођу". У првом од ова три при­
мера тешкоћа се може заобићи стављаљем глагола требати на почетак:

"Требало би и ја да дођем" или "Требало би да дођем и ја"; реченични на­
гласак, истина, неће бити исти, али се смисао битно нс меља. У другом
примеру, међутим, суштина реченице (оно што се у данашњој лингвисти­
ци назива тематско-рематским односима) захтева да субјекат ми дође на

почетак, и зато не би било никакво решеље преправити реченицу у "Није
требало да ми дођемо" (а још горе би било "Ми није требало да дођемо",
због неслагаља глагола са субјектом). У трећем примеру (релативна рече­
ница) никакав "правилан" облик није ни могућ, јер ни "који су требало да
.:tођу" ни "који је требало да дођу" не би било прихватљиво. Принуђени
смо, дакле (насупрот старијим нормативним граматикама које овакве случа­
јеве углавном нису ни имале у виду), да допустимо и личне облике глагола
требати у случајевима када је овај у прошло м времену или кондиционалу
и када му субјекат претходи (где се под субјектом подразумева и релатив­
на заменица). При том морамо имати на уму да је ово изузетак од општег

nравила и да ћемо му прибегавати само када нема никакве могућности да
се употреби безлична конструкција.

(r) Уколико је цела (сложена) реченица безлична, тј.

ако вршилац рад­

ње није одређен, допуна глагола требати може бити у инфинитиву (треба
рuити) или у облику да се+ презент (треба да се ради). Сходно ономе

што је речено у§

21,

инфинитиву морамо дати извесну предност, поготову

у примерима као "Треба бити свестан једне чиљенице" или "Треба насто­
ЈЗПI да се посао убрза", где би "Треба да се буде ... ", "Треба да се настоји
.Ја ... " звучало крајње незграпно.

149

Иван Клајн

(д) С друге стране, у хрватским текстовима, нарочито последњих го­

дина, примећује се све чешћа употреба инфинитива после требати и тамо
где постоји одређени субјекат: "Новинари требају брже реагирати на ове
појаве", "Можда сте се требали обратити лијечнику" и слично. Овде је, у
ствари, правило о безличности глагола требати дошло у сукоб с несклоно­
шћу западне варијанте ка употреби конструкције да

+ презент

(исправно

би било: "Новинари треба брже да реагирају", "Можда је требало да се
обратите лијечнику"). Мада проблеми који се јављају само у хрватском не
спадају у делокруг овог приручника, ипак, с обзиром на синтаксу глагола

требати као на опште српскохрватску појаву, морамо истаћи да су овакве

употребе погрешне. Зато су и хрватски језикословци (Љ. Јонке, С. Павешић)
својевремено саветовали да се тај склоп употребљава уз глагол требати,
тако су и сами говорили и писали, а тако чини, на пример, и познати лин­

гвиста др Радослав Катичић, који је у телевизијској емисији Разговори о
језику

(4. IV 1989)

рекао: "Норма је оно што треба да буде, а не оно што

јест." Треба да буде, дакле, а не треба бити. Реченица "Народ треба јести",
коју смо чули на једном политичком скупу, била је замишљена као доброна­

мерно упозорење на пад животног стандарда, али овако како је формулисана
(уместо правилног Треба народ да једе) могла би се схватитиједино као­
позив на људождерство.

23. При употреби глаголског прилога садашњег (на -hи) и прошлог (на
-вши) важно је имати на уму да се они употребљавају у зависној реченици
и да им је субјекат, у данашњем језику, исШи као и субјекат главне рече­

нице. Стога се никако нс могу одобрити примери као "После пет хиљада
година, верно служеhи човечанству, коњаје заменио мотор с унутрашњим
сагоревањем", "Покушавајуhи да нађе лек против колере, његову пажњу
је привукла једна нова врста бактерија", "Снимивши два филма у којима
је била закопчана до грла, људи су почели да је посматрају као праву глу­
мицу". У таквим реченицама треба или избећи глаголски прилог (нпр.
,Док је покушавао да нађе лек против колере, његову пажњу ... " итд.) или

им изменити склоп тако да се субјекти изједначе (нпр. "Снимивши два
филма ... стекла је углед праве глумице").

24.

Облик на -hи,

-ha, -he

данас се све више употребљава као глагол­

скм придев (партицип) који означава сталну особину: летеhи тањир, све­
тлеhе рекламе, текуhа вода, галопирајуhа инфлација, олакшавајуhе

околности итд. Конзервативнији граматичари нерадо су прихватили ова­

кве облике, нарочито у случајевима где није сигурно да означавају сталну

особину ("недостајућа средства" и сл.). У томе нису били у праву, јер пар­
тиципи су потребни сваком језику, и управо због непостојаља таквих об­
лика изражајне могућности српског, у поређењу с другим словенским и не­
словенским језицима, често су скучене.

150

VI.
(а) Несумљиво су погрешни, међутим, примери као

О склойу реченице

"482

снимајуliа

дана серије 'Бољи живот'" (из једног разговора у емисији Седам ТВ дана),

"Брзина се израчунава по формули за убрзавајуliе кретање", "Ситуација у
којој се налазимо постала је већ подразумевајуliа", или- што је врло ра­

ширена грешка- "занемарујући број", "занемарујуће измене" и слично. Сви­
ма љима је заједничко да је партицип, који је активан облик, употребљен
у пасивном значељу. Будући да дани не могу снимати, да ситуација нико­
га не подразумева него неко подразумева њу, и тако даље, овде је требало
употребити пасивне облике уколико постоје- убрзано кретање, занемар­

љив број, занемарљиве измене

-

или друкчије склопити реченицу:

482

дана снимања, ситуација је већ постала нешто што се подразумева.

25.

Трпни придев (пасивни партицип) може се образовати од йрела­

зних глагола, нпр. погодити (кога)- погођен, и од понеког йовраШног,
нпр. заљубити се- заљубљен. Непрелазни глаголи (тј. они који не могу

имати директни објекат) немају овај облик: стога уместо зарђани ексери,
отечено место, учестани напади треба рсћи зарђали, отекло, учестали
(обликом радног придева), а тако исто и угинула крава уместо "цркнута".

Ипак се понеки трпни придеви ове врсте морају допустити, нпр. дипломи­
рани студент, неексплодирана бомба, преурањен, пренагљен, будући да
им нема замене и да их готово нико не осећа као погрешне.

26.

Чести су примери неправилног реда речи као "Купљене карте за

вечерашљу представу могу се вратити на благајни", где је именица (кар­
те) убачена између трпног придева (купљене) и одредбе (за вечерашњу

представу) која од њега зависи. Тако слушамо и: "Позив је упућен свим
заинтересованим студентима за рад у задрузи", "Приход иде пострадалом
становништву од поплава у јужној Србији", "Свесни су да испарцелиса­
на југословенска привреда на осам делова и не може више да постигне"

1примери с радија). У свим оваквим реченицама, трпни придев заједно са
шредбом мора доћи иза именице на коју се односи: карте купљене за ве­
черашњу представу, студентима заинтересованим за рад, становништву
пострадалом од поплава, привреда испарцелисана на осам делова.

27.

Правило о двострукој негацији мора се поштовати и с трпним при­

.Јевом. То значи да ће он доћи у одречном облику (с префиксом не-) у свим
.:појевима као ничим неизазване санкције, никад неизречене мисли,

ни~ад неостварена замисао, ничим непомуliена

cpelia (а не

"ничим иза­

зване'' и сл.).

28.

Инфинитив (неодређени глаголски облик) у српском се не употре­

б.ъава с предлозима. Отуда су недопустивс конструкције (створене по

:· т.1е.1у на стране језике) као "То је било за не веровати", "То је за полудети"
;i с.1 .. или "Клиника за извадити зуб" (како је гласио наслов једног чланка
151

Иван Клајн

у Ослобођељу, потом оправдано критикован у језичкој рубрици истог ли­
ста). Ове конструкције морају се заменити придевом, глаголском именицом
(То је било невероватно, клиника за вађење зуба) или зависном реченицом
(То је да човек полуди, клиника на којој се може извадити зуб). Синтагма
"за понети", коју свакодневно чујемо у београдским пекарама и посласти­
чарницама, можда се никад неће моћи искоренити из фамилијарног језика;

ипак, сигурно је да човек који има осећања за матерњи говор неће тражи­
ти (рецимо) ,,две погачице за понети" него ,,две погачице да понесем".
(а) На исти начин, неправилнаје конструкција за очекивати (за прет­
поставити) је да ... , али није добро ни без предлога очекивати је да ... ,

као ни надати се (је) да ... или бојати се да ... У свим тим случајевима мо­
рају се употребити друкчији обрти: треба очекивати, нормално је очеки­
вати, ваља се надати, бојимо се да ... и томе слично. (Друго је тзв. модална

употреба инфинитива која се јавља у народском језику, у примерима као
"Кога је молити није га кудити" [народна пословица] или "Кад је на казан
ићи, брзи сте и окретни сви; а кад је у служби потрчати, вежу вам се ноге"
[Иво Андрић].)

29.

Повратна заменица се (нпр. у глаголу обући се) има и другу слу­

жбу као знак безличности (неодређеног вршиоца радње), у спојевима као
зна се, говорило се, много се ради и сл. Од йоврайlног глагола, међутим,
не може се на овај начин добити безлична конструкција, јер једно исто се
не може бити и повратно и безлично у исти мах. Стога у примерима као

"Сматрам да се на вашу ветеринарску службу може ослонити", "Доказали
су како се бори за праведну ствар", "Сада иде боље. Много брже се спо­
разумијева",6 осећамо да нешто недостаје, морамо се упитати: ко се може
ослонити, ко се бори, ко се то споразумева? У политичком језику, који че­
сто прибегава безличности, честе су и грешке ове врсте. Тако смо могли
читати: "Ако су нам интереси радничке класе приоритетни, откуд се према

њиховим захтевима неозбиљно понаша?", "У Југославији би било мање

трвења када би се већ једном престало да плаши од Србије", "Ванредно
стање, речено је у Словенији, прихватиће се као окупација и понашаће се
у складу са тиме" итд. Да би овакве реченице постале синтактички исправ­

не, неопходно је уместо повратног глагола употребити неки неповратни

(нпр. "када би престало да се страхује од Србије", "поступаће се у складу
с тиме") или, ако таквог нема, безличност треба постићи другим средстви­

ма ("на вашу службу се човек може ослонити", "много брже се споразу­
мевамо" и сл.).

30. Употреба садашњег уместо будућег времена уз прилог можда,

нпр.

,,Ако то данас не урадимо, можда на идућој седници буде већ касно" (Ра-

6 Ове примере даје Јосип Јернеј у часопису Фwюлогија,

152

8 (1978), стр. 153-157.

VI.
дио Београд, Новости дана,

О склойу реченице

15. 1111989), "Можда се неко јави", "Можда ти

овај лек помогне", представља регионализам. У стандардном језику у ова­

квим реченицама мора се употребити будуће време: можда
ници бити већ касно, можда

lie се

неко јавити, можда

lie на идућој сед­
lie ти лек помоliи.

Употребазаменица

31.

Мада смо сви у школи учили да се присвојна заменица свој (а не

мој, твој, њеrов итд.) мора употребити када се односи на субјекат речени­

це, 7 у томе се често греши. Не само у свакодневном говору него и у штампи
наилазимо на примере као: "Опозициони лидер Ким Јунг истакао је да се
само преговорима могу окончати нереди у главном граду, донекле ублажа­
вајући његов ранији став по коме ... " итд. (треба: свој ранији став); "Решена
да спасу невину животињу, њиховоr Цигу, деца су доспела у канцеларију
директора Ветеринарског завода" (треба: свог Цигу).
(а) С друге стране, правило о једнаком субјекту не сме се примењива­
ти строго формално. Од њсга се често одступа кад је реч о заменицама
наш и ваш, пошто се њихов опсег не мора потпуно поклапати са значењем

субјекта, нпр. "Обојица ћемо навијати за нашу репрезентацију", што није
погрешно јер наш овде не значи "нас двојице" него "свих нас Југослове­
на". И у трећем лицу могу се уместо свој употребити заменице њеrов,

њен одн. њихов у случајевима такозваних номинализација, нпр. "Често је
говорио о важности породичне атмосфере за њеrов уметнички рад" или

"Вида не зна како би објаснила потцењивачки однос бирократа према ње­
ном проналаску".s М. Стевановић у својој граматици допушта употребу
заменица њеrов/њен/њихов у реченицама пасивног значења, нпр. "Марк­

сизам учи да се политички односи не могу одвајати од њихове економске
базе" или "Гомулка и Кришка се оптужују због њихових националистич­

ких скретања".9
7 Прецизније речено: када се односи на субјекат исте nросте реченице у којој се нала­

зи и заменица. В. и следећс две фусноте.

8 За ове, формално nросте реченицс може се сматрати да су настале трансформаци­

јом од сложених: "Често је говорио о томе да је породична атмосфера важна за њеrов
уметнички рад" односно "Вида нс зна како би објаснила то што се бирократи потцењи­
вачки односе према њеном 11роналаску". У таквом облику nрисвојна заменица не може

гласити свој, nошто се не налази у истој nростој реченици са субјектом "он" односно "Вида".

9 Слично као и у nретходном случају, овде формални субјекат није и стварни врши­
лац радње (политички односи не одвајају сами себе од економске базе, Гомулка и Кришка
не оnтужују себе него их оnтужује неко други) и то оnравдава уnотребу заменице њихов
(мада ни свој не би било ништа мање исправно).

153

Иван Клајн

(б) Обрнуто, свој се неки пут може употребити и када се не односи на

субјекат, у одређеном броју устаљених конструкција као ,,дати сваком сво­
је", "ставити сваку ствар на своје место", "(радити што) у своје време" и
сл. Тако можемо рећи, на пример, "Био је искрен и сваку је ствар називао
својим именом", што је природније него да смо

-

строго се држећи пра­

вила о субјекту- рекли "сваку је ствар називао њеиим именом". Замени­
ца свој овде добија опште придевско значење "сопствени", "који по праву
припада" и у корелацији је с општом заменицом сваки.

32. Избор

између показних заменица овај, тај и онај веома је стилски

деликатан, подложан утицају контекста и других чинилаца, и нсмогуће је
за њсга дати одређена граматичка правила. Може се само приметити да у
новијем језику постоји тежња да се у анафоричкој употреби (тј. кад заме­
ница упућује на неку реч или дужи одломак из претходног текста) фавори­
зује замсница овај на штету заменице тај. Тако, у примеру "Никарагва ће
ипак учествовати на састанку председника средњоамеричких земаља. Ово

је резултат разговора које су јуче водили ... " (итд.)- било би више у духу

језика даје речено: "То је резултат разговора". Слично томе, када водитељ

информативне емисије каже "Колега М. К. се управо вратио из Немачке, па
ћемо га упитати шта се у овој земљи догађа" (уместо: у тој земљи), стиче
се утисак да ће колегу питати шта се догађа у

-

Југославији. Вероватно је

да оваквим грешкама доприноси и непажљиво превођсње, будући да велика
већина страних језика има само по две по казне заменицс, једну за близину
и једну за даљину, насупрот нашем тројном систему овај

33. Облици упитних

-

тај

-

онај.

заменица (ко, шта/што, који, какав, чији) одно­

сно упитних прилога (како, када, rде, куда, камо, колико) могу у нашем
књижевном језику имати и неодређено значење, нпр. "Може ко да нам за­
мери", "Јављао се одмах чим би што опазио", "Јеси ли се rде заустављао?",
,,Ако ти кад затреба помоћ, јави се". Мада су овакви облици данас ређи него
праве неодређене заменице и прилози (оне с префиксом не-: неко, нешто,
неки, некакав, нечији; некако, некада, негде, некуда, некамо, неколи­

ко), није добро када се потпуно запостављају за љубав овим другима, јер
се тиме губи један важан семантички прелив. Облици без префикса, наи­
ме, изражавају пуну неодређеност, нпр. "Јеси ли се где заустављао?" пока­

зује да нс знам ни да ли се мој саговорник заустављао ни rде је то било;
"Свира ли ко виолину?" значи да је неизвесно и постојање замишљеног ви­
олинисте и његов идентитет. Облици неrде, неко, напротив, изражавају
првенствено ову другу врсту неодређености.

(а) Када се један и други као неодређене заменице употребљавају за
мушкарца и жену, обе морају доћи у средњи род: били су као створени
једно за друго, заклињу се Једно другом на верност и сл.

154

Vl.

О склойу речеиице

Употреба прилога и прилошких одредаба

34.

Прилози за место овде, ту, онде означавају мироваље, а прилози

овамо, онамо кретаље к неком месту; тамо има оба значеља. Мада има до­

ста знакова да се ова дистинкција постепено губи (као што се већ изгуби­
ла у многим другим језицима), засад наша норма не допушта да се каже
,,Донеси то овде", "Чим сам овде стигао", него само ,,Донеси то овамо",

"Чим сам овамо стигао".
(а) Једнаки су и односи између упитних прилога ще и куда:
Где сте?, Где он станује?, Не знам ще се то догодило, али: Куда

идеш?, Куда сте пошли?, Не знам куда ћемо сада.

35.

Код појединих прилошких одредаба, нарочито у говорном језику,

јавља се склоност ка плеонастичној употреби: "чак штавише", "баш упра­
во", "исто такође", где је од двеју речи једна очито сувишна. Најраспро­
страљенији такав облик без сумње је "често пута", уместо кога треба рећи
или само често или много пута (више пута итд.).

(а) Не изгледају оправдани покушаји да се за плеонастичне прогласе и

изрази дуго времена и још увек. IO Они се срећу и код најбољих писаца, а
сами прилози дуго односно још сувише су кратки да би могли обављати

исту функцију у реч ен ици (поготову у примерима као "Цибона је још увек
боља од Звезде", где би избациваље речи увек сасвим пореметило смисао).

36.

У прилошкој одредби "са ... на челу" често се неоправдано меља

ред речи: није добро "совјетска делегација на челу с министром спољних
послова" уместо исправног "совјетска делегација с министром спољних
послова на челу". Такав ред речи, истина, може бити незгодан када је име­

ничка синтагма после предлога с веома дугачка. У таквом случају може се

употребити други израз, на пример: "група југословенских привредника
предвође11а замеником гувернера Народне банке" или "група југословен­
ских привредника под вођством ... " итд.

37.

Није добро јуче увече уместо синоћ, као ни да11ас ујутру, данас

)"Вече уместо јутрос, вечерас. Погрешне су реченице као "Сутрадан ћу ти
.]Онети ствари". Прилог сутрадан употребљава се само у причаљу про­

ш.1их догађаја, нпр. "Сутрадан они поново наиђоше".
IO За још увек тврдило се да је германизам (види

Vll

поглавље, \ба). Дуго времена

је вероватно настало укрштањем израза дуго и много времена (слично као често
често+ много

nyra).

nyra

од

Ипак, данас су изрази дуго времена и много времена стекли разли­

'iите конотације и употребљавају се у различитим контекстима, па се не би могао један
:tреnоручити као замена за други.

155

Иван Клајн

38.

Не препоручује се ни уназад као прилог за време: уместо "уназад

пет месеци" треба рећи, већ према жељеном смислу, пре пет месеци или
за последњих пет месеци.

Употреба предлога

39.

Није добро кроз у значењу посредства, нпр. ,,деловати кроз штам­

пу", "исти ефекат се постиже кроз економске мере"; треба: преко (путем,
помоliу) штампе, постиже се економским мерама и сл.

40.

У конференцијашком стилу честа је погрешна употреба предлога

испред, у склоповима као "Говорим испред синдиката", "Испред Савеза
бораца од покојника се опростио Н. Н.", где би исправан израз био у име.

41. Предлог ради

означава циљ или намеру, нпр. Дошли смо ради до­

говора. Употреба са значењем узрока ("Одложено ради лошег времена",

"Ради привредних преступа кажљен о је 485 особа") распрострањена је, али
се нс може сматрати правилном (треба: због или услед). У реченицама као
,Лекова нема ради тога што банке нису одобрилс девизе" спој ради тога
што треба заменити са зато што.

42.

У стандардном језику неприхватљиво је код у смислу истовреме­

ности, нпр. "код обрачунаваља дохотка", "код тога је дошло до извесних

пропуста" и сл. Треба: при обрачунавању (Или приликом обрачунаваља),
при томе.

(а) Старији граматичари забрањивали су код с глаголима кретања, нпр.

"Код кога си пошао?", "Често идем код њега", допуштајући само ,,Коме си
пошао?", "Често идем к њему" (или: до њега). Данас је предлог код за из­
ражавање циља кретаља толико распрострањен да нема смисла сматрати

га погрешним, мада ћемо дативу и даље признавати извесну предност.

(б) Уместо код, понеки писци последљих година радо употребљавају
предлог у с генитивом: "у нас", "у Срба" и слично. Посреди је чисто стил­
ска разлика (у

+ генитив

звучи помало архаично, или барем не припада

градском говорном језику, али је веома живо у источнохерцеговачким на­
родним говорима, који су у најужој основици стандардног језика). Са чи­
сто граматичког гледишта оба предлога су једнако исправна.

43. У више случај сва може се јавити

колебање између предлога у и на:

на Цетињу, на Ријеци, на Убу, на Умци (традиционални облици, којима
и данас треба дати предност, мада се све више пробија предлог у по ана­
логији с другим именима градова); у Новом Београду, идем у Нови Бео­

град (као у Београду итд.) •. али исто тако и на Новом Београду, идем на

156

VI.

О склойу реченице

Нови Београд, будући да то насеље, упркос ЈЈМену, није посебан град не­
го само једна од београдских општина (уп. идем на Душановац, живим на
Чукарици и сл.); на булевару, дођи на булевар (неоправдано је "у булева­
ру", које се јавља у канцеларијском стилу по аналогији с речју улица).

(а) Све чешће се последљих година чују склопови као "говорили смо
о томе на редакцији", "на управном одбору је решено", "био сам на месној
заједници" и сл. Ту је несумњиво дошло до неоправданог укрштања двеју
различитих конструкција: треба рећи или у редакцији, у управном одбору,
или употребити пуни облик: на састан~у радничког савета, на седници
редакције и сл.
(б) Израз "на тему" (нпр. "Замолили смо госта да нам нешто каже на
тему заштите од инфекције", "на ту тему би свако имао понешто да приме­
ти") својевремено су поједини језикословци прогласили погрешним и хте­
ли да га замене обликом "о теми". У ствари (да се и не говори о музичкој

употреби ове синтагме, где је незаменљива, нпр. "Варијација на Паганини­
јеву тему")- "о теми" није граматички ништа правилније него "на тему".
Друга је ствар што би, из стилских разлога, требало избећи и саму именицу
тема кад год није неопходна: "Замолили смо госта да нам нешто каже о за­

штити од инфекције",

44.

"0 томе

би свако имао понешто да примети" итд.

Нема разлога да се сматра погрешном употреба предлога за у од­

редбама циља кретаља: "У десет сати полазимо за Сарајево", "Ова роба
иде за Швајцарску" и сл.

45.

У књижевном језику не може се прихватити конференцијашки

обрт "по том питању", "по питању расподеле средстава", ,,дискусија по првој
тачки дневног реда", "по мојој молби још ништа није урађено" и слично.
Уместо тога препоручује се предлог о или поводом (о том питању, диску­
сија о првој тачки, поводом моје молбе или у вези с мојом молбом).

46.

Упадљива је тенденција у савременом медијском језику да се пред­

лог против употребљава чешће него што је неопходно, на штету других

предлога, што доводи до једноличности у изражавању. Уместо уобичајеног

"борили су се с Турцима", "буне се због пореза", "агресија на Југослави­
ју", ,,лек за кијавицу", данас многи редовно пишу борити се прот11в (ко­
га), бунит11 се против (чега), агресија против Југославије, ле~ против
~ијавице (што све, наравно, нису погрешни облици, али је зло кад се с њи­
ма претерује, или се чак

-

као што су чинили поједини лсктори

-

други

предлози "исправљају" у против). Посебно је ова тежња изражсна у јези­
ку спортских новинара. Стога је неке од њих нужно подсетити да се може
рећи и утакмица с Французима, победили су Војводину, изгубио је од
,~lендла, што је свакако боље него "утакмица против Француза", "победи­

.1и су против Војводине", "изгубио је против Лендла".

157

Иван Клајн

47. Предлог који

се највише злоупотребљава у савременом бирократи­

зованом језику вероватно је о. Готово свакодневно у штампи срећемо при­

мере као "мере о убрзавању административног поступка", "иницијатива о
доношењу програма", "анализа о досадашњем раду", "случај о бесправно
подигнутој бараци", "афера о допинrу", "жеља о проширеним моrуhно­
стима запослења", "примери о нетачном обавештавању", "став о чему",
"упознати кога о чему" (в. горе,§

18) итд.

Исправни облици, наравно, би­

ли би: мере за убрзавање, иницијатива за доношење, анализа досадашњег
рада, случај бесправно подигнуте бараке (или: с бараком), афера с до­
пингом, жеље за могуhностима, примери нетачног обавештавања, став

према чему, упознати кога с чим. Очевидно се код многих новинара ство­

рила навика да о употребљавају као универзални предлог, способан да по­
веже било која два појма. Те би се навике морали што пре ослободити, јер она

доводи до монотоније, аљкавости и рогобатности у изражавању. "О-мани­
ја" се повезује и с данас све јачом склоношћу ка именичком стилу, па се

јављају конструкције као ,,Дали су пристанак о увођењу провизије" или
"Поменути су и напори о отварању нове школе", где се заправо морала

употребити зависна реченица: пристали су да се уведе провизија, помену­
ти су напори да се отвори школа.

48.

Предлошка синтагма у односу на често доводи до непотребно гло­

мазног, псеудонаучног изражавања. Ушло је у моду, у порсђењима, да се
каже нпр. ,,Цене су нспромењсне у односу на прошлу годину" или "Број
медаља је за трећину већи у односу на Олимпијаду у Москви

1980", где

се

могло сасвим лепо рећи да су цене исте као прошле године, а број медаља
за трећину већи него на Олимпијади у Москви.

49.

Спојеве као са и без приколице, са или без додатка, за и против

сексуалног васпитаља, у којима падеж именице одговара само другом, а
не и првом од два предлога, наша граматичка норма не допушта. Треба рећи
(макар то каткад звучало и гломазно) с приколицом и без ње, с додатком

или без њега, за сексуално васпитање и против њега. Наслов књиге Ме­

ше Селимовића За и йроШив Вука није по грешан (овде се "Вука" слаже и
с једним и с другим предлогом), па ипак, и такве спој еве боље је избегава­
ти, јер нас лако могу навући да кажемо "за и против Вукових идеја" и
слично. У склоповима као "летови из и за Ријеку" мора се именица поно­
вити: летови из Ријеке и за Ријеку.

Употреба везника

50. Везник да,

и иначе нај шире употребљаван од свих везника у српском

(одакле шаљиви изрази као ,,дакавски", ,,дакавац", ,,дадакање"), често се у

158

VI.

О склойу реченице

новије време употребљава тамо где би прикладнији био везник што. То бива
нарочито после глагола који изражавају осећање, нпр. "Изражено је жаљење
да су здравље и животи рудара послужили за постизање одређених поли­
тичких циљева" (Политика,

21.

Ш

1989),

"Срећан си да те нису убили",

"Штета је да њихов план није успео", и уопште у зависним реченицама ко­

је значе готову чињеницу: "Који је разлог да нас је киша мимоишла?", "Ра­
зумљиво је да су огорчени", "Не само да је дао новчани прилог, него је и
лично радио". У свим овим примерима требало је уместо да рећи што.

Ипак се употреба ових двају везника не да оштро разграничити, и у дана­
шњем језику све више је обрта (нпр. ,,добро је да ... ", "чињеница да",
"околност да" итд.) у којима се и да мора допустити као средство за уво­
ђење готове чињенице.

51.

Узрочни везник с обзиром да (не "обзиром да", в. горе, 8а), као у

реченици "С обзиром да први мај ове године пада у недељу ... " (итд.), мо­
рао би по мишљењу строжих граматичара да гласи с обзиром на то што

("С обзиром на то што први мај ове године пада у недељу ... "). Тај спој од
пет речи помало је предугачак, и зато се ова препорука доста ретко пошту­

је у пракси.tt За оне који се не могу одлучити у дилеми између обичнијег
и "правилнијег" облика, увек постоји могућност да употребе синониме по­
што или будуliи да.

(а) На исти начин, и уз слично нсподударање теорије и праксе, склопу

без обзира поједини језикословци обавезно додају "на то". Можемо се сло­
жити да је лспше, рецимо, "Без обзира на то где је рачун уплаћсн ... " или

..Без обзира на то

што је прелазни рок већ прошао ... ", с тим да ни изоста­

вљање "на то" у овим реченицама не би представљало неку неопростиву
грешку. Уз то, не треба изгубити из вида да се у многим од ових реченица
\Юже употребити краће и елегантније иако (одн. мада, премда): "Иако је
прелазни рок већ прошао ... " итд.

52.

Потпуно неприхватљив у српском јесте сложени везник без да (на­

стао буквалним превођењем немачког, француског или италијанског обли­

ка). Он се мора заменити или спојем а да не (нпр. уместо "Швеђани чисте
своја дворишта без да их неко опомињс"--+

" ...

а да их нико не опомиње")

<LЋt, где је могуће, глаголским прилогом (уместо "Напустио је снимање без
.1а се јавио редитељу"--+

53.

" ... не јавивши

се редитељу").

Изузетно је распрострањена грешка и уместо ни у одричним рече­

ницама: "И у Стразбуру наши ватерполисти нису успели да се дочепају
1.1атне медаље"; "Много пута и Албанци не могу да добију запослење";

_Сви очекују помоћ Заједнице, која и сама нема пара". У много пута пона-

11 Види чланак др М. Ковачевића у Наше.uјезику

159

XXVI\11-2, 1986,

стр.

101-113.

Иван Клајн

вљаној "реклами за рекламе" Комерцијалног програма РТВ Београд, у лет­
њим месецима

1987,

спикер је изговарао и ове реченице: "Производњу

прате многе недаће. Оне нису ништа мање присутне и у продаји." Према
правилу о двострукој негацији, у свим овим примерима требало је да сто­

ји ни: "Ни у Стразбуру ватерполисти нису успели ... ", "ни Албанци не мо­
гу добити запослење", "Заједница ни сама нема пара", "недаће нису ништа
мање ни у продаји".
(а) Помало парадоксално, среће се и супротна грешка- ни уместо и,

нпр. "Републички устав ни не помиње такву могућност", "Играли су без
воље, ни не покушавајући да смање разлику". Такве реченице противе се
правилу по коме се ни, ако се нађе нейосредно исйред негације (не, нисам,
нeliy, немам, немој}, замењује са и. Дакле: устав и не помиње такву мо­

гућност, играли су и не покушавајући да смање разлику.

54. Једна

грешка која је досад измакла пажњи језикословаца, а за коју

се има утисак да је последњих година све чешћа, тиче се употребе речи као
уместо него после компаратива. Два примера из штампе: "Нико боље не би
могао да искористи овакав сценарио као мајстор хорора, Брајан де Палма";
,,Љубитељи спорта у Лозници никад нису са већим нестрпљењем ишчекива­
ли информације Радио-Лознице као што је то био случај јуче". Завршавају­
ћи емисију ТВ СарајеваПолиШичкимагазин,

10.IX 1987. године,

водитељ је

рекао: "Никада нисмо добили више писама гледалаца као од прошле до
ове емисије". Јасно је даје и овде посреди неоправдано мешање двеју кон­

струкција- једне за неједнакост, нпр. "нико боље не би могао да искористи
сценарио него Де Палма", и друге за једнакост, нпр. "нико тако добро не
би могао да искористи сценарио као Де Палма". Да су се речи "нико боље
као", "никад више као" и сл. нашле једна уз другу, грешка би била уочљи­

ва на први поглед. Овако, она је маскирана великим бројем речи које у ре­
ченици одвајају компаратив од "као", али због тога није мање погрешна, и
било би довољно само мало пажње да се избегне.

55. Још једну врсту погрешног као срећемо у примерима "Као

подсти­

цај за долазак страних туриста су бензински бонови" (радио), "Морамо
окренути лист. Као једна од озбиљнијих могућности је улагање страног ка­
питала" (ПолиШика,

7. IV 1989).

Овде су се очигледно у пишчевом мозгу

укрстиле две структуре: једна типа "као подстицај служе бонови", "као
једна од могућности јавља се улагање страног капитала" и сл., друга с гпа­
голом бити (именски предикат).

Када редигујемо текст, минимум пажње и слуха морао би бити дово­
љан да уочимо тај несклад и да или избацимо сувишно као, или да глагол
бити заменимо другим уз који као има оправдаља.

160

VI.

О склойу реченице

Ред речи: енклитике, придеви, односна заменица

56. Ред речи у српском у великој

мери је слободан, па ипак подлеже из­

весним правилима. Можда и зато што је потпуно занемарено у настави и у

саветодавним приручницима, једно од тих правила свакодневно се крши у
језику јавних гласила: оно које се тиче положаја енклитике. (Под енклитиком
се подразумева реч која нема властитог нагласка, него се увек изговара као
целина с претходном наглашеном речју.) Поред речце ли, енклитике у на­
шем језику могу бити ненаглашени облици глагола бити и хтети (сам, си,
је, смо, сте, су; бих, би, бисмо, бисте; ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете) и ненагла­

шене личне и повратне заменице (ме, ми, те, ти, га, му, је, јој, нас, нам,
вас, вам, их, им, се).

Од ових облика, свакако најчешћи узрок грешака представља глаголско
је, нешто ређе су, а повремено и ће и заменица се. Према малочас датој де­
финицији, наиме, енклитика треба увек да заузима друго месйlо у реченици

-

не у буквалном смислу, јер се као "прва реч" може рачунати и група речи

повезаних у изговорну целину. Тако у примерима "Мањи део такмичара

је из Београда", "Сваки пријављени случај се региструје", ,Директор и
оба заменика су на путу", истакнуте речи чине целину после које може
доћи енклитика је, се односно су. Уз то, енклитика може доћи и далеко од
почетка реченице ако је испред ње глагол с којим је повезана по смислу,

нпр.: "Још пре две и по деценије у крагујевачкој општини живело је око

40%

пољопривредног становништва".

(а) Правило о ,,другом месту" важи не само за апсолутни почетак ре­
ченице (онај после тачке) него и за почетак сваке просте реченице у оквиру
сложене, па и за почетак крупнијих реченичних делова. Где год се у речени­
uи јави граница између појединих логички повезаних целина (која може,
а.:lИ не мора, бити обележена лаком паузом у говору, а зарезом или којим
.Ј.ругим знаком интерпункције у писању)- после те границе почиње нова
а.кuенатска целина, и у њој снклитика нипошто не сме бити на првом ме­
сту. О томе, нажалост, уопште нс води рачуна велики број новинара који

енк.питику смештају на начин противан основним законима српског рече­
ничног ритма.

Не морамо данас ићи тако далеко као они строги и конзервативни сти­

.lЈtСТИ који су захтевали да се каже чак и "Матија је Ђенадић човек сасвим
.:тар'· или "Човек ће високе интелигенције увек успети", да би се енклитика
по сваку цену нашла на другом месту у реченици. Можемо се, штавише,

по~tирити и с таквим примерима као "Највећа гомила народа је крај пута" или
_ранковић, Лазаревић, Глишић и Домановић су познати српски књижевни­
:uс (мада су их други, знатно умеренији стилисти с разлогом исправљали

161

Иван Клајн

у "Највећа је гомила народа крај пута" и "Ранковић, Лазаревић, Глишић и
Домановић познати су српски књижевници", чиме је енклитика дошла на
право место). Ни у ком случају, међутим, не могу се правилним сматрати
ови (нажалост типични) примери из наше штампе:

"Повреда колена, која је обновљена на утакмици са БСК-ом из Борче,
је такве природе да ће брзоноги нападач морати на операцију."

"Тобожњи магнетофонски снимак

тврдим то под пуном одговорно­

-

шћу- је фалсификат."

"Бројке и проценти, а има их сијасет, су досадни и замарају."
"Главни разлог обуставе рада у Дрвној индустрији 'Шипад-Сана' у
Сан ском Мосту су ниски лични дохоци."

"Популарни тумач улоге инспектора Катанија у телевизијској серији
'Хоботница' ће у новом филму играти сасвим друкчију личност."

"Број уписаних странаЦа, углавном Грка, се преполовио" (ТВ дневник,

9. 1 1989).
"Које четири слике још увек недостају се из штурих информација још
увек није могло сазнати" (Радио Београд, Новости дана,

8. Vlll 1988).

Овакве реченице заправо нису ништа боље него да се енклитика нашла

на апсолутном почетку, тј. да је речено "Је повреда такве природе да ... "
или "Се преполовио број уписаних странаца". Онима који немају довољно
слуха за матерњи језик да би то осетили може се једино саветовати да енкли­
тике је, су итд. никада не стављају после било каквог знака интерпункције
(мада се тиме, као што видимо и из наведених примера, неће обухватити
сви случајеви). Уместо енклитичког, у овим реченицама морао се употре­
бити наглашени глаголски облик јест( е) односно јесу. У другој горе наве­

деној реченици, на пример, рекло би се

" ... јесу

" ... јесте

фалсификат" а у четвртој

ниски лични дохоци".

(б) Још чешће, међутим, за исправљаље реченице сасвим је довољно
енклитику преместити иза речи или групе речи којој претходи:
природе да ће брзоноги нападач ... ",
ће филму играти сасвим друкчију

" ... такве је
" ... досадни су и замарају", " ... у новом
личност", " ... преполовио се". Овакав

ред речи толико је природан да заиста запрепашћује упорност (и недоста­
так слуха) с којом га посебно неки млађи новинари избегавају, пишући и

тако накарадне реченице као "Бурни аплауз којим је у Скупштини Косова
пропраћено давање сагласности на Устав СР Србије је велико охрабрење"
или "На његовом снимку из

1946.

године, снимак је направљен са палате

Албаније, се види фонтана". (Обе реченице дословце су цитиране из По­
литике. Нормалан српски облик, наравно, гласио би "велико је охрабрење"

162

VI.

О склойу реченице

и "види се фонтана".) Неки пут као "ослонац" за енклитику може послу­
жити и показна заменица то: тако се у последњем примеру цитираном го­

рс под (а) могло рећи "Које четири слике још увек недостају- то се из
штурих информација није могло сазнати." У сваком случају, као што је

још давно примећено у стручној литератури, право решење није у томе да
се реченице накнадно преправљају и "крпе". Исправно језичко осећање,
развијено на примерима добрих писаца, омогућиће аутору да још при са­
стављању текста тако одмери и сагледа склоп реченице да свака реч у њи­

ма

-

па и енклитике

57.

-

дође на своје место.

Односне заменице који, чији, какав и друге по правилу стоје не­

йосредно иза именице на коју се односе (такву именицу граматичари нази­

вају "антецедент"), нпр.: "Ово је фотографија коју си тражио". Могу се,

истина, испред заменице наћи и додаци који блИже одређују именицу
("Ово је фотографија мог покојног деде коју си тражио"), понекад и дру­
ге уметнуте речи. Груба је синтактичка грешка, међутим, ако се релативна

реченица "налепи" на сам крај управне реченице, док јој је антецедент не­
где близу почетка те реченице. Неколико примера из штампе и с радија:

"Тринаест оболелих смештено је у мостарску болницу, чији живот ни­
је у опасности."

,.Поменуто је и именовање Јосипа Г. на функцију у Привредној банци
Бихаћ, који се сада налази у затвору."

"Од два телеграма, један је стигао из Фудбалског савеза Југославије,
којим се Црвена звезда обавештава о одлуци Такмичарске комисије."

"Окривљени су набављали видео-касете из Швајцарске и илегално их
преносили у Југославију, чија садржина грубо вређа поредак СФРЈ, вели­
ча Енвера Хоџу и подстиче албански национализам."

Овакве реченицс (из којих би се могло закључити даје болници живот у

опасности и да садржина Југославије вређа поредак у Југославији) произ­
.1азс у крајњој линији из навике- распрострањене нарочито код полупи­
оtених људи, невичних грађењу сложенијих синтактичких структура -да
се релативна заменица користи малтене као једино средство за повезива­

ње реченице. У ствари, у већини оваквих примера није ни требало употре­
бити релативну реченицу, него две независне, спојене всзником и

( ...један

тс,1еграм је стигао из Фудбалског савеза и њиме се Црвена звезда обаве­
штава ... ) или раздвојене тачком (Окривљени су набављали видео-кассте

ю Швајцарске

[ ... ]. Садржина тих касета грубо вређа поредак СФРЈ). Уко­

.1ико релативна реченица није дугачка, може се уметнути у управну, тако

.13 .Ј.ођс непосредно после антецедента: Тринаест оболелих, чији живот
юtје у опасности, смсштено је у мостарску болницу.

163

Иван Клајн

58.

Последљих година нагло се шире конструкције као "редовни и су­

дови удруженог рада", "историјски и споменици културе", "нудистичке и
плаже за богате госте". Ту спада и израз, веома чест у нашем политичком

речнику, ,,несврстане и земље у развоју". Као што је упозорио др Драго
Ћупић у Нашем језику XXIV/3, придев не може одређивати именицу од ко­
је је раздвојен везником и (или у неким случајевима предлогом, нпр. "ме­
ре за изједначавање самосталних са произвођачима у привреди"). Стога

овде именица треба да стоји непосредно после придева, а на другом месту
да буде заступљена заменицом онај: нудистичке плаже и оне за богате
rосте, изједначавање самосталних произвођача с онима у привреди.

Тамо где таква замена није могућа, именица се мора поновити: несврста­
не земље и земље у развоју, редовни судови и судови удруженоr рада.

59.

О погрешном положају трпног придева види горе,

164

§ 26.

Иван Клајн

VII.
1.

ИЗБОР РЕЧИ И ОБРТА

За савремени српски језик у целини карактеристична је упадљива

празнина на пољу лексичке норме, тј. критеријума за избор речи и обрта у

јавној комуникацији. Док је, рецимо, у англосаксонским срединама уоби­
чајена реакција на сваку језичку дилему

Look it up in the dictionary

(погле­

дај о томе у речнику}, за савремени српски све до појаве речника Матице
срnске (чије је штампање завршена

1976),

никакав поуздан, ауторитативан

и модеран једнојезични речник није постојао. Па и Матичин речник само је
мањим делом отклонио тај недостатак, будући да није нормативан (бележи

све што је нађено у грађи), да још увек није приређена одавно планирана
једнотомна верзија за школске и практичне потребе, и да се после

1976. нису

појавила нова издања, тако да речник неизбежно застарева. Отуда и пара­
докс да су нам правописна питања, па и претежно конвенционални детаљи

као што је писање великог слова, много боље кодификовани (правописа
смо у овом веку имали напретек) него знатно важнија питања избора речи.

Штавише, када је

1960.

објављен Правопис са обимним Правописним

речником, многи људи су поверовали да ће им тај речник пружити одгово­
ре на лексичке дилеме. Људевиту Јонкеу један читалац његове језичке ру­
брике зачуђено је писао: "Нигдје нисам нашао толико турских ријечи као
у том Правописном рјечнику под словима ч, ћ, у и ђ. Зар нам Правописна

комисија жели потурчити језик?"! Београдски спортски новинари једно
време су уместо "боксер" писали само "боксач", јер су ову другу реч на­
шли у Правописном речнику а прву нису. У оба случаја, лингвисти су мо­
рали објашњавати да правописни речник не представља никакву лексичку

норму, него да обухвата речи с правописним проблемима (на пример оне
са ч и ћ), а изоставља оне чије писање не изазива недоумице (као што је
боксер).

2. У таквој

ситуацији, а уз надовезивање на романтичарско-фолклорну

традицију из Вуко вог доба, догађа се да се уместо стандардног језика као
образац поставља "народни језик", а под том етикетом појединци протурају

1 Lj. Jonke,

Knjiievnijezik и teoriji i praksi, Zagreb 1964, str. 80.

165

Иван Клајн

регионализме, па и дијалекатске изразе из сопственог ужег завичаја. Иако
је јасно да у наше време језичку норму морају уобличавати добри писци и
најобразованији делови друштва, још се у одбрану појединих некњижев­

них израза чују аргументи у стилу "Тако кажу сељаци у мом крају, а тамо
се веома чисто rовори". Стога није на одмет поновити једно упозорење

изречено још

1967.

године: "Не треба се с претераном болећивошћу и боле­

сном осетљивошћу односити према свим језичким навикама које понесемо
из периода детињства ... не треба да журимо с канонизацијом говорних

обичаја своје средине... Нарочито смо често склони да апсолутизујемо
властито језичко осећање ... или да проналазимо псеудолингвистичка пре­
имућства варијаната које су из ових или оних разлога ближе нашим мери­

лима и навикама. "2
Чак и у језику књижевности, где би се за дијалекатске утицаје пре мо­
гло наћи оправдање него у информативном и публицистичком језику, један
танани мислилац и фанатични стилиста као што је био Станислав Винавер
одлучно се изјаснио против њих: "Крајње је време да завршимо са роњењем
у дијалекте ... Треба саградити велики књижевни језик. Странпутицом ди­

јалеката и дијалекатске емоције не долази се нигде: све је то већ речено.
Писати покрајинске ствари, покрајинским језиком, место да се обогати из­

разна преливност књижевног говора, значи бесно и бесциљно расипати

снаге у луде играрије.''З Све ово значи да морамо поштовати лексички
стандард, не у име неких апстрактних идеала, него зато да бисмо били си­
гурни да ће нас разумети и они који нам нису "земљаци" у ужем смислу.

Пре него што у писању, пред камером или пред микрофоном употребимо
неку реч која нам је "у уху", чак и ако нам се и учини лепа и упечатљива
(и йогоШову у том случају), треба да проверимо

-

уз помоћ оних речника

које имамо, или распитујући се код лектора и других стручњака

-

да ли та

реч спада у књижевни српски или Је можда регионализам.

Варијантна лексика

3. Током више од седамдесет година постојања државе Југославије изме­
ђу српске и хрватске варијанте дошло је до знатног лексичког мешања. И
новостворени изрази најчешће су били једнаки у Београду и Загребу: раз­
лике као рачунар/рачунало, фармерке/траперице, подземни пролаз/пот-

2 Др А. Пецо, др М. Пешикан, ИифорлtаШор о савременом књижевиолt језику, Бео­
град

1967,

стр.

12.

3 Види: КриШички радови Станислава Винавера, nриредио др Павле Зорић, Нови Сад­
Београд

1975,

стр

110-111.

166

VII.

Избор речи и обрта

ходник и сл. представљају изузетке. Да би .се проценио домет узајамног

зближавања, требало би знати колике су биле лекичке разлике међу вари­
јантама пре Другог светског рата. Нажалост, малобројне студије на том пољу
редовно су преувсличавалс разлике, неки пут тенденциозно, а још чешће

због неједнаког познавања двеју варијаната, што је доводило до тврдњи да
наводно "хрватском" пчелару одговара "српски" кованџија, или "срп­
ском" архиву "хрватска" писмохрана и слично. У том погледу свакако је
најгора псеудостудија П. Губерине и К. Крстића

Razlike izmedu hrvatskoga

i srpskoga knjizevnogjezika (Zagreb 1940).
(а) Остављајући да о продору "сербизама" у хрватски говоре хрватски
научници, овде ћемо говорити само о "кроатизмима" у српском. Такве речи

можемо условно поделити на неколико слојева. Први слој чине оне које су
данас потпуно изгубиле хрватско обележје, нпр. бројка, исход, учинак,
уређај,течај,опрост,допуст, возило,здравство,поузеhе, потрага, гла­

сина, латица, свратиште, дрворед, редослед, језикословац,4 страховла­
да, светло (именица), темељит, обзиран, поrубан, нападан, најавити,
известити, наводно, одвеh итд. За све њих није ни сигурно да су хрватског
порекла, али по истраживању Р. Бошковића и по усменим и писменим осу­
дама којима су их у разним приликама подвргавали конзервативнији го­
ворници српске варијанте може се закључити да су се пред рат још углав­

ном осећале као "хрватске".
(б) Други, знатно бројнији слој чине речи које још задржавају неодре­
ђени хрватски призвук, али се без већег отпора употребљавају у Србији.

Оне по правилу имају и ,,домаћи" синоним који дајемо у загради, а који је
у неким случајевима у повлачењу, нарочито ако је турцизам или германи­
зам. Такве су мучнина (српски: гађење), упала (запаљење), прехлада и
прехладити се (назсб, назепсти), расвета (осветљење), пригода (прили­
ка), туђица (страна реч), посуда (суд), одгој (васпитање), заговорник

(поборник), ступањ (степен), hутња5 (hутање), жмигавац (мигавац),
дојам (утисак), постотак (проценат), стотинка (стоти део), знатижеља и

знатижељан (радозналост, радознао), некретнина (непокретна имови­
на), небодер (облакодер), смеhе (ђубре), плес (игра), хир (hеф, каприц),
драrуљ (драги камен), зубар (зуб11и лекар), конобар, -ица (келнер,
-ица), претинац (фах, преградак), трачница (шина), квачило (куплунг),

очит (очигледан, очевидан), растресен (расејан), истодобан (истовре­
чен), одгодити (одложити), опскрбити (снабдети), придонети (доприне­
ти), завредети (заслужити), попримити (стеhи, добити), раскринкати
4 Такође језикословни, језикословље.
5 Према хрватском шyiiiњa. Нарочито у изразу изборна (йредизборна) ћyiiiњa, који се
јавио после

1990.

167

Иван Клајн

(демаскирати), напокон (најзад), у поводу (поводом), попут (као), на­

спрам (према, насупрот), након (после), након што (пошто) итд. Поне­

ки од тих израза и немају правог "српског" еквивалента, нпр. тестенина,
назор, rласило, noyзelie, водокотлиli, затим викендица, кафиli (и други

колоквијални неологизми са истим суфиксом

-

кримиli, љубиli, nopниli;

једино према хрватском цртиli 'цртани филм' стоји обичније српско цртаli),
дојмити се, заговарати (нешто), утерати, утеривати (дугове), приушти­
ти (готово увек с дативном заменицом себи, као заменом за хрватско не­

наглашено си које у Србији не постоји). Хрватско електрана, хидроелек­
трана, термоелектрана добрим делом је потиснуло старије и гломазније
српско електрична (хидроелектрична, термоелектрична) централа, а
топлана и нема замене; уп. и плинара, плински (нпр. плинска светлост,
плински штедњак, док је именица олин много ређа у Србији него гас).
(в) Овом слоју можемо придодати и лингвистичке термине који су у
циљу уједначаваља усвојени Правописом из

1960, пре свега зарез,

везник

и творба речи (с придевом творбени), уместо дотадашљег српског запе­
та (види ниже, §18а), свеза, грађење речи. Ти термини су широко прихва­

ћени у школама у Србији, као што је углавном уведено и центиметар
(центилитар итд.) уместо ранијег сантиметар, сантилитар- ово послед­
ље у смислу даваља предности латинском изговору над француским. По­
менимо и одлуку Радио-телевизије Београд, донету

1984.

на предлог групе

лингвиста, да се у најавама тачног времена реч час замени речју сат. Та
новост је схваћена као наметаље једног кроатизма и изазвала је бурне ре­
акције у београдској јавности, мада су лингвисти објашњавали да је основ­
ни аргумент за промену био у томе што је сат и у српском свакодневном
говору обичнија реч (в. ниже,

§ 19).

(г) Следећи слој сачиљавали би повремено употребљени кроатизми,
као разина, текуliина, урота, светоназор, натукница, жгаравица, стано­

вит, непатворен, осебујан, двојити, дуљити, посудити, надоместити,
опонашати, устврдити, понукати, изнимно, недвојбено, дапаче, дочим,
нетом, диљем, те (у набрајаљима) итд. Њихов хрватски карактер је несум­

љив, некима од љих Срби скромнијег образоваља и не знају значеље, а ипак
смо све љих забележили у београдској штампи, у текстовима српских ау­
тора, у размаку од пет година. То показује да је лексичко прожимаље било
дубоко и да је оставило трага у традиционално отвореној српској средини.
(д) Из досад наведеног ипак се не би смело закључити да за лексичку

размену међу варијантама нема никаквих интерних препрека. Велики број
хрватских речи, нпр. јуха, rлазба, влак, увјет, тједан, твртка, назочан,
бедаст, просвједовати, тискати, ухитити, хрватски називи месеци и много

шта друго потпуно су туђи српском језичком осећаљу и љихово преузимаље

168

Vll.

Избор речи и обрШа

никада није долазило у обзир. Број таквих речи донекле је и вештачки по­
већан за последњс три-четири године, политички мотивисаним (мада са­

свим ненаучним) тврдњама да је тобоже домовина "хрватски"б а само
отаџбина српски, или да "хрватске" облике Ускрс, ускршњи треба заме­

нити "српским" Васкрс, васкршњи. Тамо где постоје обличке алтернације,
нпр. општи/опliи, посета/посјет, хирурr/кирурr, отпор према хрватском
облику по правилу је много јачи него кад су посреди различите лексеме.
Посебан

omop

изазива хрватска склоност к неограниченом грађењу кова­

ница, нагло ојачана, као што је познато, после успостављања независне
Хрватске. Вештачки обновљени хрватски архаизми као врховник, војар­
на, приопliење, земљовид, велепосланик, тијеком и многи други данас

су познати и у Србији захваљујући медијима, али изазивају само подсме­
шљиве коментаре.

Богатство и сиромаштво речника

4.

Под дејством више напоредних чинилаца, које овде можемо тек на­

значити

(опадање

нивоа средњошколске наставе; умањено интерссовање

за културу хуманистичког типа; бирократизација и техницизација свако­
дневног живота; ширење невербалних видова забаве, као што је спорт, и
оних само делимично вербалних као што су стрипови, телевизија, забавна
музика, итд.), данашњи језик- не рачунамо ли, наравно, стручну и тсх­
ничку терминологију, које се непрекидно увећавају

-

осетно је сирома­

шнији, једноличнији и мање изражајан од онога из ранијих деценија. "Већ
од основне школе" - приметио је Благоје Јастребић у расправи о актуелним
питањима српскохрватског језика

1978.

године- ,,деца се уче да мање упо­

требљавају језик какав смо ми некада употребљавали. Њихов језик је сведен
на некакву базичну употребу. Дете се не учи да каже: два плус два јесу че­

тири, него да каже само

-

четири ... Ученици, или чак студенти, који се јаве

да учествују у дискусији ... , кад добију реч, они кажу пола речснице и ста­
ну. Ви тада схватите да они, у ствари, не умеју да говоре, јер никада нису
ни вежбали да говоре. "7
Ова запажања једног просветног радника могле би потврдити многе
његове колеге. Задржавајући се сада само на лексичкој страни описаног

стања (а остављајући по страни ону синтактичку), могли бисмо рсћи да да-

6 Насупрот томе, Милан Шипка, Књи:ж:евнојезичка йолиШика ијезичка кулШура (Је­
зички савјеШник

2),

Сарајево

1987, 106-107, даје

nримере за распрострањеност речи дОЈио­

вина како у Хрватској тако и у Србији.

7 Види: СрйскохрваШскијезик- Актуелна йиШања, Београд

169

1979, стр. 31.

Иван Клајн

нашљи човек, а поготову млади, има изразито ,,дефицитаран" речник (да

упоредимо термин који је некада био омиљен у социолингвистици), то јест
огољен, сведен на нужни минимум

-

по једна реч за сваки појам. То је не­

довољно, не само књижевнику или песнику који тражи читаву скалу зна­
чељских прелива, него чак и за потребе обичног информативног изражаваља.
Известан број синонима је неопходан, јер без њих не само што западамо у
монотонију због понављаља увек истих речи, него добијамо штуре, појед­
ностављене, шаблонске описе, који подсећају на фотографију претерано
крупног зрна.

Да би се то избегло, најважније је, наравно, обогаћивати сопствени
лексички фонд читаљем добрих писаца, али је препоручљива и што чешће
загледати у лексикографске приручнике: пре свега у речник Матице срп­
ске, а затим и у речник Српске академије наука и уметности (за слова која
су досад изишла из штампе), Школски речник стандардног срйскохрваШ­
ског/хрваШскосрйскогјезика Мирјане Јоцић и Вере Васић (Нови Сад

1988:

за сада су објављене две кљиге, од слова А до П); Cиcilleмaillcки речник
срйскохрваШскога језика Р. Јовановића и Л. Атанацковића (Нови Сад

1980),

речнике страних речи и друге. То нам може помоћи и да свој актив­

ни речник проширимо на темељу пасивног, тј. да почнсмо употребљавати
поједине речи које сви одлично разумемо, које нису ни застареле ни поет­
ске ни књишке, али су у новије време донекле пале у засенак пред својим
обичнијим (квази)синонимима. Конкретно то значи да се треба сетити да

поред "биљни свет" или "зеленило" кажемо и "растиље", поред "век" и
"столеће", поред "хладноћа" и "студен", поред "убиство" и "уморство", по­
ред "становник" и "житељ"; поред "ранији" или "претходни" и "пређашљи",
па тако и "потољи" а не увек "каснији"; не само "напасти" и "напад" него
и "насрнути" и "насртај"; нс само "узнемирити" него и "обеспокојити" или
"онеспокојити"; да не понављамо хиљаду пута "посебно" кад имамо и при­

логе "нарочито" и "особито". То подразумева и да се избегавају помодне
речи (в. ниже

§ 29-30) и да,

разом(§

Па и на граматичке (функционалне) речи односи се потреба

10).

где је то могуће, туђицу заменимо домаћим из­

за већом разноликошћу. Да наведемо само неколико од безброј примера:

монотоно понављаље односних реченица са "који" можемо често избећи
употребом заменица "што" или "какав"; уз облике после и пошто употре­
бити и након (што), а у набрајаљима не само "као и" него и везник "те";
за прилог понекад сетити се да има мноштво синонима (каткад, кадикад,
покаткад, щекад, кадшто, покадшто итд.); поред именица са суфиксом

-лац употребити бар повремено и оне са -тељ (бранитељ и сл.), утолико
погодније што само од тог суфикса имамо женски облик

( слушатељка,

преводитељка итд.); не заборавити да поред погодбене конструкције типа
Ако буде постоји и тип Буде ли ... и тако даље.

170

Vll.

Избор речи и oбpiUa

Живописност, вулгарност и жаргон

5.

Неретко се излаз из монотоније тражи у погрешном правцу. Исти

они млади људи о чијој смо невештини изражавања цитирали речи Благоја

Јастребића показују, нажалост, да се у њиховом говору афективно готово
увек изједначава с вулгарним. Не само љутња, него и радост, чуђење, дивље­
ње и све остале емоције код њих се изражавају, дословно, псовкама у свакој
реченици. То бар важи за разговор међу вршњацима. Када се нађу у средини
у којој не смеју да псују, тим младим људима као да се веже језик, говоре

усиљено и безбојно, готово неспособни да искажу било какво осећање.
На једном вишем нивоу
уопште

-

-

у језику јавних гласила и писаном језику

последица ове балканске псовачке навике јесте да су нам "при­

стојна" средства за изражавање емоција прилично слабо развијена. Српски
стандардни језик у целини делује круто, хладно и уштогљено у порсђењу,
рецимо, са живошћу француског, с богатством хипокористичних облика у
руском, са сликовитим али не и скаредним "клетвама" америчког енгле­

ског. Драмски писци и аутори сценарија данас често рсшавају проблем јед­
ноставно на тај начин што своје јунаке пуштају да простачки псују, као
што би вероватно чинили и у стварном животу. У име неког реализма то

би се могло и бранити, али сигурно није решсњс примснљиво на ширем
плану. Јсзичком загађењу доприносе и невешти преводиоци, који у филмо­

вима и страним драмским програмима преводе, на пример, енглеско
или француско

merde!

oh, shit

буквално са "срање": при том губе из вида, прво, да

су те речи (поготову у француском) услед дуге употребе добрим делом из­

губиле првобитно физиолошко значење, и друго, да оне као узвици изра­
жавају љутњу или раздраженост, док би наша глаголска именица могла је­
дино да изрази презир. Отуда би најадекватнији

-

мада нешто блсђи

-

превод овде био ,,до ђавола!" или "бога му!". Истина је да је фонд таквих

"пристојних псовки" код нас доста скучен и да садржи и изразе (као "сто
му громова") које готово нико у стварном говору не употребљава; али
управо зато, писци и преводиоци морали би себи ставити у задатак да тај

фонд обогаћују, а не да телевизија служи као расадник вулгарности којих
и овако имамо превише.

6.

Што се тиче жаргона (аргоа, сленга, шатровачког језика), то је спе­

цифичан језички регистар који има оправдања ако се користи с мером и на
правом месту. Ефектно и духовито поједине жаргонске речи биле су упо­
требљене у говору Бобе и његових вршњака у серији Бољи живот; те исте

речи могу деловати тужно ако их употреби неки припадник старије генера­
ције у жељи да покаже како је још млад и "модеран". Пример лоше и непри­
кладне употребе аргоа пружио је превод енглеског филма Летећи одред
СкоШланд јарда (у оригиналу

Sweeney 2,
171

на првом програму РТВ Београд

Иван Клајн

17. IX 1988),

од кога већина гледалаца није ништа разумела, пошто је био

препун израза као "гепавци", ,један мој авер", "требало би га скељати",
"неко је јавио даје уљољан", "умувавајој га", "фукос", ,,ландара пишора",
"биће лачо", "шанери", "могао бих да је ноктирам" итд. итд. Такви изрази
не могу се означити друкчије него као пуко иживљаваље преводиоца, јер
посреди је био сасвим обичан криминалистички филм у коме, истина,

гангстери и полицајци употребљавају одређен број речи из "сленга", али
су то речи познате сваком енглеском гледаоцу овог филмског жанра, и ни­

пошто се не могу поистоветити с нашим "шатровачким". Да би се избегли
овакви случајеви преводилачког егзибиционизма (каквом је, срећом, на­

клоњен само мали део преводилаца), треба непрекидно подсећати даје за
превод, као и за сваки други вид језичке комуникације, најважнија особи­

на разумљивост. И за језик преведених драма и филмова без сумље важи
оно што је о позоришном језику рекао Томислав Танхофер: "Позоришни
језик, било у књижевном, дијалекатском или жаргонском облику, мора да

буде као здравље: Најбољи је кад се са сцене н не прнметн!"В

Туђице и пуризам

7.

Пуризам, као систематски отпор према страним језичким утицајима,

углавном се у земљама средње, јужне и источне Европе развио у ХVШ и

XIX

веку, када је љихов књижевни језик још био у формираљу и када се

одбрана од туђих утицаја постављала и као питање очуваља националног
идентитета. Данас, кад су таква питања решена, и пуризам је изгубио го­

тово сваку актуелност. Тачније, треба разликовати два случаја. У језицима
чија је самосталност била најугроженија, првенствено у оквиру аустријске
царевине (најбољи су примери чешки и мађарски), пуризам се развио до те

мере да је уграђен у саме темеље језичке структуре. Зато су у њима сна­

жно развијени механизми за градњу домаћих кованица (деривација и ком­
позиција) и створила се нека врста аутоматизма по којој се нови појмови
из иностранства од првог тренутка йреводе, а не узимају се стране речи. У
већини других језика није тако. Њимаје, у начелу, лакше да позајмс већ го­
тову страну реч него да граде нове домаће кованице које обично (управо
зато што су од домаћих корена, дакле ближе говорниковом језичком осе­
ћању) делују усиљено и изазивају отпоре.

И хрватски, из истих историјских разлога као чешки и мађарски, показу­
је изразиту склоност ка пуризму, која је добила нови подстицај у Туђмановој

8 Види: Др Б. Ђорђевић, СрйскохрваШски йозоришнијезик, Београд

172

1974,

стр.

241.

V/l.

Избор речи и oбpiiia

држави. Српски је, напротив, у основи отворен према утицајима са стране.
За већину појмова које је доносила модерна цивилизација примали смо и
стране изразе. Никада нисмо ни покушали да радио назовемо "разглас",
аутомобил "самоход" а хеликоптер "вртолет", као што је учињено у не­

ким другим словенским језицима. Па чак и кад домаћи синоним постоји, он
је често мање познат и ређе се употребљава него туђица. Довољно о томе го­
воре три примера из зборника Наш језик у йракси (Сарајево

1979,

стр.

65):

кажемо за некога да болује од туберкулозе (а не од сушице или грудобо­
ље), од астме (а не од сипње или задухе), питамо га какав му је апетит (а
не јешиост). Сличних примера могло би се навести на стотине.

8.

Наш језик је од најранијих времена био изложсн снажном утицају

грчког и латинског; касније су дошли турцизми, међу које спада и низ пот­
пуно одомаћених израза (нпр. занат, топ, чамац, табор, будала, ћорсокак,
муштерија, ћелав, сакат, бајат, мамуран, јогунаст итд.), па и понеке
функцијске речи као што су прилози чак и тек. И из мађарског су примље­

не тако раширене речи као што су соба, ципела или лопов. У новије време,
школовани људи унели су хиљаде израза из немачког и француског, а ита­

лијански је деловао како културним путем тако и усменим позајмљивањем
преко Далмације. Безбројне речи којих није било у народном језику сковане
су, у прошлом и овом столсћу, по угледу на руски и чешки. Најзад, у наше
време, као и другде у свету, непрестано се увећава број англицизама. Све

то чини да српски морамо посматрати као језик вишеструких корена. Ако
и није постао "мсшовит" у оној мери као неки други балкански језици, у
њему су се ипак на славенску основу наталожили толики доприноси са

стране да представљају његов битан саставни део, а нипошто- како то за­
мишљају пуристи- неку "натруху", неку узгредну примесу која би се уз
мало напора дала и уклонити.

(а) Грешка је пуриста била и у томе што су говорили о "страним речи­
ма" као јединственом појму, не увиђајући да се речи страног порекла међу
собом осетно разликују по степену одомаћености односно прилагођености.

Зато је још у прошлом веку у науци успостављена подела на Fremdwбrter

-

туђице и Lehnwбrter

-

позајмљенице, мада данас уместо ње радије за­

мишљамо континуирану скалу од сасвим туђег до сасвим адаптираног,
узимајући у обзир фонетске, графичке, морфолошке и семантичке особе­

ности сваке речи. При том из општег фонда позајмљених речи вреди из­
двојити две групе

-

једну чија је замена домаћим еквивалентима готово

неопходна и другу где, напротив, страни израз не изазива велике отпоре.

Ону прву чине речи које су уједно и провинцијализми или архаизми
(нпр. турцизми као пенџер, авлија, еспап, германизми као фруштук,
плајваз, шиуфтикла: о њима ћемо исцрпније говорити ниже под бр.

12 и
13). Другу групу сачињавају интернационализми- речи углавном грчког
173

Иван Клаји

и латинског порекла које данас постоје у готово свим језицима света. Њих

има највише у области науке и технике, али и у политици (демократија,
република,диктатура,класа,колонија,кандндат,парламент,капита­

лизам, социјализам итд.), у уметности и књижсвности (критика, стил,
концерт, драма, архитектура, текст, проза, поезија итд.), у опште-ап­
страктном делу речника (идеја, проблем, тип, функција, фаза, резултат,
квалитет, пракса, теорија итд.), па и у свакидашњем говору (грам, метар,
минут, центар, аутомобил, стадион, телевизија, директор, секретар и
тако даље). Захваљујући томе што потичу углавном из мртвих језика, интер­
национализми нису "политички обојени" као многе друге позајмљенице, и

зато могу сметати једино окорелим пуристима.

9.

Ако је у прошлом веку могао играти значајну улогу у смислу борбе

за националну независност, данас пуризам- бар кад је реч о Србији­

представља још само оцјек прошлости, наслеђену навику која се по инерци­
ји преноси с колена на колено. Зато практично ниједан стручњак за језик

више нс заступа пуристичке ставове,9 али се они редовно провлаче међу
лаицима. У разговору, у јавним расправама, у контакт-емисијама, у писми­
ма читалаца, на питање шта нс ваља у савременом језику редовно се чује

шаблонски одговор: "Превише је страних речи." Има се утисак да многи
људи као једину језичку поуку из школе запамте: "Избегавај сувишнс ту­
ђице." То је заиста много лакше него памтити правописне одредбе, научи­
ти правилан изговор, разликовати акценте, пазити на синтаксу, неговати

добар стил

-

што све претпоставља одређена знања о језику и напор мс­

марије. Ако пак упитамо које су то "сувишнс туђице", испостави се да се
жалба односи на два-три помодна израза (као "имиџ", "шопинг" и сл.) или
да критичар уопште и не уме да разликује стране речи од домаћих.ЈО Ова­
кво непромишљено чистунство може бити штетно, јер наводи на илузију
9 Тиnи•1нс су речи др Ђорђа Костића из Института за фонетику у Београду: "Нашем
језику нс прети велико зло од утицаја страних речи и израза. Некад су у уnотреби биле
многе нема•1ке речи ... а ко данас каже- шпацир, шнешуе, шпецерај или клајдершток? Али
се каже антибиотици, nластика, шопинг, имиџ ... И те ће речи једног дана ишчезнуrи, аја­
виће се нове. П рано зло

вју НИН-у,
у књизи Д.

- то је nразнослонље које нас са јавних трибина засиnа" (интер­
27. Xll 1981). О ставу према туђицама 11. нарочито текстове др Егона Фекетеа
Ћуnић, Е. Фекете, Б. Терзић Слово о језику, Београд 1996, стр. 149 и даље.

10 Тако, на санетовању о језику и говору РТБ Београд

IX 1977,

стр.

4),

1977. године

(в. ТВ нoвociliu,

16.

Мирјана Јоцић из Новог Сада утврдила је да гледаоци жалећи се на "нера­

зумљиве стране ре•ш", наводе као nримере и "исконску жељу", "неминовно закашњење", па

чак и "самоуnранљање"! У Eкciipec Пoлuiliuцu један новинар, наводећи стране изразе за
које имамо домаће замене, наnисао је "за анласер имамо свој стартер", а и сарајевском
Ослобођељу десио се сличан лаnсус: у језичкој рубрици реч •·рана11 (скраћеница за "градско
набавно nредузеће") означена је као

-

германизам, због чега се уредништво у следећем

броју извинило читаоцима.

174

Vll.

Избор речи и обрШа

да је бољкама нашег језика узрок негде у иностранству и замагљује праву
опасност- бирократизацију језика (о чему в. ниже,

10. Обичај је

§ 19

и даље).

пуриста да кажу како је та и та страна реч "сасвим непо­

требна", јер ми имамо ,,лепе своје изразе" (и ту се наброји четири или пет
приближних домаћих замена). Пажљивијим испитивањем, међутим, обично

се утврди како "сувишна" страна реч није сувишна, јер има мало друкчије
значење, или посебне асоцијације, или стилску вредност, или испуњава ка­
кву другу функцију за коју домаћи еквивалснти нису прикладни. Огромна

већина позајмљеница прихваћена је с разлогом

-

да одговори на неку спе­

цифичну потребу, и зато би њихово избацивање представљало сиромашс­

њејезика.
Друго је питање, наравно, да ли се у појединачним текстовима и говор­

ним употребама увек налази право решење у дилеми између страног и до­
маћег израза. Питање туђица стога се мора решавати на стилском, а не на

општејезичком односно лексичком нивоу: њихова употреба условљена је
природом текста. Могла би се направити нека врста скале од техничких
текстова, у којима су многи изрази страног порекла апсолутно неопходни,
па до поезије, која нс трпи туђице осим оних најодомаћенијих. Наше доба,
нажалост, придаје знатно већу важност техници, политици и администра­

цији него уметничкој прози и поезији, и у том смислу догађа се заиста да
се претера с учесталошћу позајмљеница на штету домаћих синонима. Оту­

да напор доброг стилисте треба да буде усмерен, нс ка "чишћењу језика од
туђица", него к неговању добрих домаћих речи које су у данашњсм јавном
изражавању незаслужсно запостављене. Типични такви примери јесу раз­

добље, подручје и обележје

-

именице које се пречесто заборављају за љу­

бав интсрнационализмима период, територија односно карактеристика.
Отприлике исто важи и за парове као активност- делатност, кореспон­
денција

-

преписка, конфликт

-

сукоб, компензација

диrнитет- достојанство, колекционар

-

-

на(до )кнада,

скупља ч, колекција

-

збирка,

хипокрит, хипокризија- лицемерUе), евидентан- очиrледан (очит),
контрадикторан

-

-

противречан, литерарни

привредни, реализовати

тирати

-

-

-

књижевни, економски

остварити, иритирати

-

дражити, лими­

оrраничити и мноrе друге.

(а) Разуме се да ово није никакав списак "забрањених" страних речи,
него само подсетник, сугестија писцу да уместо стране употреби домаћу
реч тамо где је то люгуће. У великој већини случај ева биће могуће

-

из

чега ипак не следи даје страна реч "сувишна". Чак и ако претпоставимо да
се по значсњу и употреби нс разликује од домаће, она је и тада корисна као
,.стилска резерва", то јест као средство да се избегне понављањс. Тако се, ре­

цимо, у неком тексту о позоришној уметности, да би се разбила монотонија

175

Иван Клајн

често понављаних израза позориште и позоришни може повремено рећи
театар и театарски. Невоља је само кад понеком критичару или есејисти
то пређе у манир, па стално говори о театру, а за позориште као да није

ни чуо. Слично бива, у језику спортске штампе, с туђицама арбитар, дуел
и шампионат, које су се очигледно јавиле као стилске алтернативе за су­
дија, утакмица односно првенство

-

али су их поједини новинари толи­

ко заволели да готово више и не употребљавају домаће изразе! У другим
случајевима, опет, треба разликовати два или више значења стране речи.

Тако је литература без сумње неумесно кад значи "књижевност" (што
срећемо у лошим преводима), али је незаменљиво у значењу "стручна ли­
тература, библиографија" и у примерима као "Све је то пука литература,
далеко од стварног живота". Шоу нам је потребно као ознака за одређену
врсту забавно-музичког спектакла по америчком узору; не може се, међу­

тим, правдати мода по којој се на нашој телевизији даје наслов "Шоу (то­
га и тога)" за емисију која садржи само песме у извођењу дотичног певача
или певачице, без гостију, балета, скечева итд.- дакле емисију коју јетре­

бало назвати "концерт", а не "шоу".

11.

Уопште, када се упоређују страни и домаћи изрази, не сме се све

ограничити на питање (не)истозначности, него треба водити рачуна о це­

лини њихове употребе. Синонимски пар компјутер

-

рачунар пружа нам

пример за још две особине позајмљеница које се у лаичким дискусијама
обично губе из вида. Рачунар дословно значи "уређај за рачунање": према

уобичајеном лингвистичком термину, то је мотивисана или йровидна реч,
јер је изведена из друге речи (у овом случају рачун) и неизбежно асоцира
на њу. Та мотивисаност често је у сукобу са стварним значењем: рачунари
данас понајмање служе за рачунање, а много више за чување, сређивање и
одбир података. С те стране погоднији је израз компјутер, који је у оквиру
нашег језика немотивисана (непровидна) реч и може се слободно обогаћи­
вати новим значењима. Домаћи изрази смишљени као замена за туђицу не­

избежно су мотивисани, тј. они су увек изведенице, сложенице или синтагме,
јер другог начина нема да се "створи" нов термин. Због тога, међутим, они
често остављају утисак вештачке кованице и изазивају већи отпор него ма
која туђица. То је навело Тому Маретића, пре више од шест деценија, да

примети: "Кад који наш чистунац и начини добру коју ријеч, често је нека­
ко укочена, нема у њој правога живота"; а Стјепан Бабић, говорећи о речи
прибодница (предложеној замени за германизам рајснегл[а], коју никада
нико није употребио иако је јасна и добро скована), закључио је: "Као што
видимо, није тешко направити нову ријеч, тешко ју је увести у опћу упо­
требу, у књижевни језик."!!

11 У часопису Језик,

IX (1962), стр. 113-118.

176

VII.

Избор речи и обрШа

(а) Још један разлог што "рачунар" нећ~ никада моћи да истисне "ком­
пјутер" јесте у томе што од ове друге речи имамо изведенице компјутери­
зовати, -изован, -изација, док их је од "рачунар" немогуће направити. (И
обрнуто: од "компјутер" нема изведенице која би по значењу одговарала
неологизму рачунарство.) Могућности извођења помоћу суфикса и иначе
су знатно шире за стране него за домаће корене. Тако бисмо придев интер­
националан могли увек заменити нашим обликом међународни, али не­
мамо замене за интернационалиста, интернационалистички, интерна­

ционала и друге изведенице. Именицу структура можемо превести као
склоп, састав, rрађа, устројство итд., али ниједан од тих превода не мо­
же нам послужити кад су у питању деривати структурни, структурирати,
структурализам итд.

(б) Најзад, при оцењивању туђица лингвиста води рачуна и о томе како
се оне по фонолошким и морфолошким особинама уклапају у домаћи си­
стем. Речи као инстинкт, инфаркт, кунстдрук садрже сугласничке rрупе

које су изузетно тешке за изговор. Оне као нокдаун, драrстор, брејкданс
задају правописне тешкоће у вези с једначсњем по звучности. Именица леди
код пас се не да мењати по падежима, а придев фер не може се поредити.

За какао Речником уз Правопис одређено је да му је гснитив какаоа, као и
у имену Мао

-

Маоа; уз то, множина и даље остаје неизвесна (покушајмо,

на пример, у рсченици "Попијене су силне кафе" да заменимо реч кафа
речју какао ). У историји учим о да су преци Енглеза били Англи и Саксон­
ци

-

али како је једнина од ,.Англи"? Све ове тешкоће наводе нас на за­

кључак даје, рецимо, за именицу шоу ("Учествовали смо у шоуу" [?],"На

програму су разни шоуови"

[?])

хитније тражити одговарајућу замену не­

го за неку другу реч која је исто тако страног порекла, али не задаје тешко­
ћс у изговору и промени.

12.

Замењивање домаћим синонимом, разуме се, најактуелније је код

нскњижевних (или како данас радије кажемо, нестандардних) туђица. То
је великим делом и постигнуто. Читајући рад Милоша Тривунца "Немачки

утицаји у нашем језику", из

1937.

године, изненађујемо се колики је број

гсрманизама као пинтер, штумадла, рекла, ајмокац, најквирц, шафољ,
кш1к, лихтхоф, колмајз, шиљбок, труковати итд., који су данас готово
заборављени; речи као пантљика, фронцла, штекер, шличуrа, штикла,

фришак,

rpao још

препознајемо, али бисмо сигурно

-

поготову у писању

-уместо њих употребили домаће изразе (трака/врпца, кнliанка, утикач,
клизаљка, потпетица, свеж, снв). Неке речи, опет, као веш, шраф,

шрафцигер, куплунr, бремза, шпајз, рам, ларма, бина, браон, розе, чују

се и данас, али су на самом рубу књижевног језика, и може се претпоста­
вити да ће се у будућности све више повлачити пред домаћим сквивален­
тима рубље, завртањ, одвијач, квачило, кочница, остава, оквир, бука,

177

Иван Клајн

позорница, смеђ (кестењаст), ружичаст. С друге стране, вреди запазиm
да има и таквих германизама за које замена напросто није успела ("угађач"
за клавирштимера, "уназадни ход" за рикверц, "пешчана хартија", "сми­

рак" и сл. за шмиргл(у), "слачица" или "горушица" за сенф итд.)12 и да да­
нас такве речи углавном употребљавамо без комплекса, упркос њиховом
очевидном страном пореклу. Штавише, за речи као плац или шлајм (два

примера из штампе: "Зна се како су додељивани плацеви у Неуму"; "Боле­
сника мучи кашаљ, а дисајни путеви зачепљени су шлајмом") никакве праве

замене и немамо, иако у речнику Матице српске обе носе ознаку "нем.

варв.". (Плац није "градилиште", јер градилиштем данас називамо место
на коме је градња већ почела; шлајм није "испљувак" док не изађе из гр­
ла.) Људи из позоришта немају алтернативног израза за шлагворт, нити

музичари за фалш и фалширање. Овакви примери показују нам да о ре­
чима не смемо судити на основу њиховог порекла (што би била нека врста
језичког расизма), него на основу тога како функционишу у језику данас.

13.

Све што смо рекли о германизмима важи у основним цртама и за

турцизме. И међу њима неки су дефинитивно одомаћени и примљени у
стандардни језик (они mпа занат, hелав итд., споменуm у§

8),

други се

још чувају као регионализми, нарочито у Босни и Херцеговини (пенџер,
авлија, даиџа, нисан, хрсуз, џада, теферич, кијамет, тазе, сефте, безбе­

ли итд.) или као архаизми у језику књижевности (чалма, телал, либаде,
зулум, ђул, шејтан, магаза итд.); и ту за регионализме готово увек постоји
стандарднојезичка замена (авлија--+ двориште итд.). Што се тиче далма­
тинских и приморских италијанизама типа шјор, балун, берекин, вапор,
кварат, шкуре итд. (широј публици познатих из серија као што су Наше

мало мисШо и Вело мисШо ), они имају локалну боју којом се јасно разли­
кују од домаћих израза (па и од италијанизама у књижевном језику, нпр.
опера, сонет, маларија, гротеска, изоловати итд., који су примљени пи­

сменим путем, најчешће преко немачког или француског).

14. У једном случају и лингвиста ће бити за немилосрдан прогон туђи­
ца: то су такозване "позајмице по инерцији", страни облици које лоши пре­
водиоци преузимају напросто зато што нису свесни да у српском такав облик
не постоји или да има сасвим друкчије значење. Ту више није посреди више
или мање оправдана позајмица, него најобичнија грешка. Можда најбољи

пример пружају нам "содијум" и "потасијум", запањујуће чести у тексто­
вима преводилаца који се никад нису потрудили да сазнају да је фр. и енгл.

sodium наш

натријум, а

potassium- калијум.

Среће се и "нитроген" уме-

12 Занимљива је у том погледу реч зихерица одн. зихернадла, за коју се у Клаићевом
речнику наводи чак

12

домаћих кованица, сасвим добро смишљених ("запињача", "спон­

ка", "сигурница" итд., итд.) али потпуно непознатих у стварној употреби.

178

VII.

Избор речи и обрШа

сто азот, па чак и "оксиген" и "хидроген". (Израз хидроrенска бомба већ
се наметнуо и можда би било тешко заменити га исправнијим водонична
бомба, али у сваком случају он не може бити разлог да наш водоник пре­
крштавамо у "хидроген".) У образовним емисијама енглсско
довно се преводи са "универзум"

-

universe

ре­

заиста непотребна реч поред већ посто­

јећих свемир, космос, васиона. Слично томе, јавља се и "бабун" уместо
павијан (зоолози понекад употребљавају бабун или бабуин као назив за
једну подврсту овог мајмуна, тзв. жутог павијана; али у преводима није реч
о томе, него о буквалном преношењу енглеског

baboon).

Кад су у питању

рачунари и електроника, свакодневно се чује "силиконски чип" и "Силикон­
ска долина" уместо исправног силицијумски, Силицијумска ( енглеско
silicon, назив за елемент силицијум, побркано је са органским једињењима
силиконима- енгл. silicone). Наше патетичан и енглеско pathetic имају

исто основно значење ("који изазива сажаљењс"), али преводиоци губе из
вида важну разлику у употреби: а

pathctic old man,

рецимо, није "патети­

чан старац" (што би код нас значило старац који се извештачено, претера­
но ганутљиво изражава), него јадан, кукаван, сажаљења достојан старац.
Понекад се у текстовима дописника из иностранства може прочитати и

"крунски принц" (енгл.

crown prince, нем.

Кronprinz) уместо нашег престо­

.1онаследник, или "архибискуп" (најчешће према енгл. archЬishop) уместо
надбискуп или архиепископ. Веома честа преводилачка грешка јесте
.,граната" или "ручна граната" према енглеском или француском grenade,
што значи ручна бомба, док реч граната код нас означава само артиље­
ријско зрно. Овамо се може сврстати и енглеско aeroЬics, код нас погрешно

пренето као "аеробик" уместо очекиваног аеробика (уп.

tics

mathematics, poli-

и сл.), па и неологизам "екологисти" као назив бораца за очување жи­

вотне средине: мада има извесне логике у употреби суфикса -ист(а) за
припаднике одређеног покрета, ипак је "-логист" буквално пренето из ен­
г.lеског (где се каже и Ьiologist,

psychologist итд.),

док би наш назив морао

.1а гласи еколоr, еколози.

(а) Споменимо најзад и једну грешку која се све чешће чује у емисијама
озбиљне музике на Радио Београду: "харпсихорд" у најавама инструмен­

та.lних композиција. Без обзира на то да ли и колико познају стране јези­
ке. коментатори ових емисија морали би, ако су уопште стручни за посао
који раде, знати да енглеско

harpsichord

није ништа друго до онај инстру­

\tент који они сами иначе (у најавама плоча чији омот није на енглеском

:.:знку) називају клавичембало односно чембало (или и клавсен, терми­

:iu''

узстим из француског).

15. Поред непосредно

прснетих (мање или више адаптираних) страних

.Ю.1ика, утицаји других језика одражавају се и у виду такозваних преводних
:юзајмљеница или калкова. Будући да су у њима стране основе замењене

179

Иван Клајн

домаћим, обично су само историчари језика свесни њиховог страног поре­
кла. Најчешће су то сложенице, настале дословним преводом с немачког

(редослед од нем.

Reihenfolge,

меродаван од

изрази као задња мисао (нем. Нintergedanke
ни месец (енгл.

massgebend итд.), вишечлани
или фр. arriere-pensee), меде­

honeymoon), па и дужи обрти и конструкције, нпр. бити у
imstande sein или фр. etre en etat (de). Најзад, ту је и по­

стању (да) од нем.

зајмљивање значења (семантички калк): придев могуli(ан), забележен у

Вуковом Рјечнику само са значењем "имућан", добио је данашње значење
према немачком mбglich; изгледати је некада значило само "гледати у од­

ређеном правцу, жељно ишчекивати (кога)", а новије и много обичније
значење дугује немачком

aussehen.

(а) Овакви калковиједан су од најважнијих извора лексичког богаћења,

и није претерано рећи да се без њих савремени српски језик не би могао
замислити. Читајући наше старе језичке саветнике, чудимо се и покаткад

насмејемо видећи да су као "рогобатни", "непотребни" и "туђи духу нашег
језика" осуђивани многобројни изрази и конструкције које данас нико не
осећа као стране. Тако је Стјепан Мусулин, каснији члан ЈАЗУ и уредник
њеног речника, још тридесетих година ХХ века у својој средњошколској
граматици сврставао у "лоше германизме и барбаризме" изразе као "доћи

к себи", "падати у очи", "тешко ми пада", "однети победу", "бити у стању",
"водити рачуна (о чему)", "имати у виду", "не иде" (у смислу "не може"),
"као и", "бити на ратној нози (с киме)", "узети (што) у обзир", "узети реч"
и још десетине других; такође је предлагао да се "германизам" дуготрајан
замени са дуг, далекосежан са замашан, мореуз са морски тјеснац, зе­
мљорадник са ратар, неизоставно са сигурно или зацијело, слиједеliи
са идуliи или будуliи, освједочити се са увјерити се, превидјети са не

опазити, итд., итд. Милош Тривунац, у већ цитираној студији, жалио се да
"сакате наш лепи језик" речи провалник, прехладити се, употпунити,
беспредметан, преурањен, или склопови као иliи на руку, доliи до речи,
доliи до новаца, имати смисла за нешто, испоставило се итд.

-

па чак и

израз бела кафа. Још и у наше време, М. С. Лалевић није допуштао наја­
вити (нпр. најавити следећу тачку: од немачког

anmelden),

изгледа у зна­

чењу "чини се", пола осам (допуштао је само "седам и по"), уместо песме
на народне теме тражио је да се каже песме с народним темама, а уместо
Ко је на телефону? по његовом схватању требало је питати Ко је поред
телефона?.

Мада се по правилу позивају на свој "чисти и неискварени осећај" за
народни говор, догађа се да овакве пуристе ухватимо у противречности.
Тако је Лалевић захтевао да се уместо "ради се о (чему)"

es handelt sich um

односно француском

(што)"; али и ово друго је германизам

-

il s'agit de - каже
(in Frage sein) и зато га

180

по немачком

"у питању је
по Мусулину

V/1.

Избор речи и обрШа

треба заменити са- ради се о! Или, Мусулин, а касније и Језични савјет­
ник Матице хрватске

(1971),

тврдили су даје германизам "у праву сам" и

да зато треба рећи "имам право", док заправо ствари стоје обрнуто: "имам
право" је дослован превод немачког

ison),

ich habe Recht

(или француског j'ai

ra-

а наш облик је "у праву сам".

16.

Од свих ових осуда и забрана данас је остало врло мало. Сви се

стручњаци слажу да је недопустив склоп без да (од нем.

ohnc dass или фр.
senza che: види VI поглавље, § 52) као и употреба предлога
инфинитива (VI, § 28). Облици као Сава центар представљају те­

sans que,
испред

итал.

шко сварљив англицизам; чак ако у натписима, проспектима и сл. и при­

хватимо такав распоред именица као неку врсту назива "за међународну

употребу", несумњиво је да у српском контексту треба да говоримо само о
Центру "Сава". Још драстичније примере можемо наћи у штампи, у пре­
водима са енглеског или текстовима извештача из англосаксонских зема­

ља: "Са екипом Беркли универзитета постао је амерички шампион" (Тем­

йо), "Књижевник Салман Ружди, добитник Букер награде" (Политика),
"Позвао је на бојкот свега што је производ компаније МЦА, укључујући
Гросет и Данлеп издаваче, Спенсер поклоне и Мотаун плоче" (НИН). Ни
данас се не сматрају прихватљивим германизми као "назвати (кога) теле­

фоном" (треба: позвати телефоном, јавити се, телефонирати), "оженио ју
је" (ум. оженио се њоме), "без даљ(њ)ег" (од
оклсвања

",

"одмах

",

"отпрве

"

и сл.

),

ohne weiteres:

боље је "без

или пар у смислу "неколико

",

нпр.

пар дана, пар питања.IЗ Германизам је и "Колико си стар?", "Стар сам
године" и сл., уместо "Колико ти је година?", "Имам

43

43

године" итд.; ипак,

не може се забранити свака употреба речи стар и старост за означавање
узраста, и лажан је био пуристички аргумент по коме су наводно бесмисле­
ни изрази "старост одојчета", ,,дете старо пет година" и сл., јер је реч стар
и;ш старост ту употребљена апсолутно, као кад говоримо о "величини од

0.003

милимстра" или о "тешким атомима".

(а) Не могу се више одржавати пуристичке забране синтагми и кон­
струкција као пола шест, још увек, на тему (чега), далеко бољи и сл., ко­

је су дефинитивно ушле у језик добрих писаца.14 О другим забранама на
пољу синтагматике и фразеологије, какве смо цитирали горе из Мусулина и
.1ругих аутора, данас је сувишно и разговарати. Што се тиче често критико­
ваних глаголских конструкција чуди ме, радује ме, успело му је, можемо
се сложити да је више у духу нашег језика чудим се, радујем се, успео је,

IЗ Истина, има мишљења по којима је и ова забрана престроrа: в. чланак Ненада Ву­
ковића у зборнику Наш језик у йракси (Сарајево

1979),

стр.

311.

14 Ту спада и склоп делити мишљење (делити осећања и сл.), за који се тврдило да
_f<: •• само

рђав превод с немачког": види следеће поглавље,

181

§ 11.

Иван Клајн

и да су такви (лични) облици стилски препоручљивији. Ипак треба имати

у виду да они први нису напросто превод немачких конструкција

dert mich, es freut mich, es ist ihm gelungen), него
структурних тежљи (в. Vl поглавље,§ 19, 20).

17. Највећи број

(es wun-

и последица унутарљих

калкова потиче из два словенска језика- руског и че­

шког. Штавише, ту је, због заједничких корена, врло тешко разграничити

"преводне" позајмице од правих туђица (у ове друге спадају понеки облици
из руског, као чистка, спутњик, перестројка, уравниловка). Прилагођа­

ваљем и "превођељем" руских узора добили смо, углавном у

XIX

веку,

именице као бекство, сујета, подвиг, разврат, област, пријем, растојање,
завод, својство, падеж, покровитељ, чиновник и многе друге, глаголе
као снабдевати, руководити, учествовати, посетити, усхитити, пред­

сказати, завештати, осмотрити, прибегавати итд., а нарочито придеве

без којих би наш данашњи језик био до крајности осиромашен: учтив, горд,
искрен,отмен,надмен,невин,свиреп,известан,дослован,огроман,од­

личан, прозрачан, неприкосновен и десетине других. Није много маљи
ни допринос чешког језика: повод, предмет, опсег, наслов, часопис, слог,
учинак, околност, образац, појам, подлога, одраз, гесло, збирка, улога,
живаљ,доследан,првобитан,узоран,дотичан,образовати,доставити,
проневерити, ословити

...

(а) Јасно је и из овог малог броја примера да су два сродна словенска

језика одиграла битну улогу у обликовању савременог српског језика. Треба
уз то имати у виду да највећи број старијих позајмљеница које називамо
русизмима и нису русизми у смислу специфичности источне словенске
гране, него су у самом руском језику старословенизми. Те речи из зајед­
ничке културне традиције код нас су биле потиснуте и заборављене у доба
турске владавине, па нам их је руски језик накнадно пренео као посредник.
Стога је пуристички отпор према њима још бесмисленији него у односу на
речи из западних језика. Примери таквог отпора били су захтеви, више пута

изнети у језикословним часописима, да се "русизам" устројство напусти
за љубав "нашег" уређење, да се дејство замени са деловање, обмана са
превара, коњица са коњаништво, поборник са бранилац, стремљење
са тежња, огроман са голем, безопасан са неопасан (!),дозволити са до­

пустити, убедити са уверити (иако последња два нису синоними, јер убе­
дити има и значеље "наговорити").

18.

Кад се одбаце оваква пуристичка претеривања, остаје можда неко­

лико десетина речи које бисмо заиста могли означити као "сувишне руси­
зме". Неки од њих већ су делимично елиминисани. Речи као петолетка (за
петогодишњи план), осмолетка или осмољетка (за осмогодишљу школу),

требовати и требовање изгубиле су много од оне актуелности коју' су

182

Vll.

Избор речи и обрШа

имале у годинама непосредно после Другог светског рата. Данас као рела­
тивно неодомаћени русизми звуче пре свега глаголи оформити (непотребан
поред нашег обликовати, образовати, уобличити, формирати), упра­

жњавати (незгодан и зато што асоцира на придев "празан", уместо на своје
право значење- бавити се, обављати односно примењивати), благодари­
ти (помало већ и застарео у поређењу с домаћим синонимом захвалити),

пренебрегнути (уместо занемарити, запоставити, запустити), 15 затим
прилог превасходно (последњих година све чешћи, али сувишан крај на­

ших израза првенствено, претежно, у првом реду итд.) и на уштрб (уме­
сто нашег на штету, на рачун). Већ кад је реч о таквим изразима као што
су предострожан и предострожност, преимућство, оповргнути, можемо

се сложити да духу нашег језика нешто више одговарају опрезан и опре­
зност (или обазрив, обазривост), предност, порећи (или побити), али ни
оне прве не би требало забрањивати због руског порекла, него их користити

као стилску резерву. Придев прибрежни може се заменитијаснијим нашим
облицима обалски или (при)обални, мада за именицу прибрежје (и по­
брежје) није тако лако наћи замену (приобаље?). Закономеран и законо­
~•ерност исказују један однос који није увек садржан у нашим облицима
законит и законитост. Именица виновник није сувишна наспрам нашег
h':ривац, као што се тврдило, нити придев благородан према нашем племе­
нит, будући да им се ссмантичка вредност не поклапа сасвим (уз то, вннов­
НIIК има и женски облик, виновница, какав за именицу кривац не постоји).

(а) Русизам по пореклу је и реч запета (од рус. запятая). Правописом
из

1960. било је договорено да Срби усвоје хрватски термин зарез, а да Хр­

вати свој русизам точка замене српским тачка, чиме би се истовремено

е.1и~шнисала два руска облика. Тај "симетрични" договор поштован је у
Србији, али не и у Хрватској. Последљих година српски правописци су од­
.1учили да се врате традиционалном запета.

Бирократизација језика

19.

Стандардни српски језик уобличио се у време Вука Караџића пр­

~нствено на темељу штокавске народне књижевности. Од тада па до да­

:iас он ту основу никада није изневерио, али је силом прилика морао
:о прилично нагло

-

-

и

да се проширује, јер фолклорни речник никако не би

чогао одговорити потребама савремене градске цивилизације. Нажалост,

_:>ш 0.1 самог почетка то проширивање није ишло у правцу који бисмо могли
_5 Визи: М. Шипка, Књи:ж:евнојезичка йолиШика и језичка култура, Сарајево

255-256.

183

1987,

Иван Клајн

сматрати идеалним. Главну реч у њему нису водиле најпрогресивније и
најдинамичније друштвене снаге, поготову не књижевници и интелектуалци,

него они који су имали највећу моћ у друштву

.

.

.

-

. чиновници. Та тенденција,

своЈствена многим малим нациЈама, ЈОШ се ПОЈачала после стварања нове

Југославије

1945. године.

До тога је дошло у првом реду зато што је, из по­

литичких разлога, уклоњена баријера између правног и општег језика: је­

зик закона и у другим земљама је компликован, тешко разумљив и пун по­
нављања, али се обично не догађа да се његове формулације некритички
пренесу у језик јавних гласила. Још један разлог била је својевремена иде­

ализација седница и скупова свих врста, чију смо неплодност и испразност
почели, врло опрезно, да признајемо тек последњих година. (Занимљиво је,
на пример, да се данас тако честе речи састанчити, састанчење, конфе­

ренцијашки, конференцијашење уопште нису нашле у грађи за речник

Матице српске: у говору их је без сумње било, али се мало ко усуђивао да
их употреби у писању.)
Стање се још погоршало с Уставом из

1974. године

и оним што је потом

следило: бесомучна нормативизација свих области живота, умножавање
администрације дељењем предузећа на "ОУР"-е, бујање непродуктивних

"СИЗ"-ова, пораст броја чиновника (са

150.000 на 250.000 у размаку од де­

сет година, према проценама једног социолога), поплава правилника, спо­
разума и других "самоуправних општих аката", којих је само до

1980.

мо­

рало бити састављено преко милион и по. Што је најгоре, оцењено је да се
у тим правилницима само око десет одсто односи на конкретне услове у

предузећу или установи која их доноси, док преосталих девет десетина чине

опште одредбе преписане из закона. Основни узор и извор те "гештетнер­
ске индустрије" (како ју је сликовито назвао један новинар) био је Закон о

удруженом раду, који је на научном скупу "У сусрет изменама ЗУР-а", у
Крагујевцу

1987, овако оцењен: " ... сведок савременог језичког волунтари­

зма и празнословља, савршен доказ будућим генерацијама како су њихови

преци превише говорили, а премало мислили ... ЗУР-овски језик је мртав

језик, извештачен, закукуљен и замумуљен ... бирократско-фразерски језик ... Смисао ЗУР-овог текста обичан човек нс може ни да наслути, а ка­
моли да према њему живи. Народ се према томе тексту мора односити као

према религијским књигама, у које је 'важније веровати него их разумети"'
(др Јаков Радишић).

Заблуде и странпутице епохе "самоуправног социјализма" данас већ

припадају историји. Нажалост, последице дугогодишње бирократизације
језика знатно ће се теже отклонити, јер су трагови дубоки. Читаве генера­
ције ђака одрасле су васпитане не на језику кљижевности, него на шупљим

фразама и сувопарним формулама које су представљане као израз "напредне
мисли". У штампи, на радију и телевизији усталила се навика да се жаргон

184

Vl/.
политичара дословце преноси

-

Избор речи и обрШа

што је за извештаче и уреднике "најбе­

збедније", ма како се противило и разумљивости, и традиционалној саже­
тости новинарског стила, и здравом језичком инстинкту. Канцеларијски
изрази и празна реторика продрли су већ и у језик уџбеника за основну

школу, и у дечје писмене задатке, и у свакодневни говор сељака и других

маље образованих људи.\6 Када је својевремено РТВ Београд, на предлог
лингвиста, у најавама тачног времена "званични" израз час заменила обич­
нијим сат, та промена је изазвала жестоке протесте појединих београдских
интелектуалаца у штампи

-

иако Је сигурно да ни ти интелектуалци никога

не питају "Колико је часова?" него "Колико је сати?" и да не би рекли "Че­
кам те већ часовима" или "Вратићу се за час и по"! Због свега овога, кон­

ференцијашки језик представља бољку којом ће нормативни лингвисти
морати да се позабаве много озбиљније него до сада и да на љу реагују бар
с делићем оног жара који се доскора испољавао у пуристичким круговима
кад су у питаљу туђице.

Особине бирократског језика

20. ПреойширносШ.

Говорећи уопштено, могло би се рећи да бирократ­

ски језик има четири битна својства: преопширност, компликованост, нео­

дређеност и стсреотипност. Наравно, таква подела нужно је упрошћена и
шематска, јер све ове четири особине

-

као што ћемо видети

-

међусобно

су повезане, условљене и не дају се јасно разграничити. У крајљој линији,
све оне своде се на чињеницу да је бирократско фразираље, као и свако
друго фразирање, "вештина да се говори, а да се ништа нс каже" (по речима
Милована Данојлића). Основна функција те врсте изражаваља није комуни­
кативна, као иначе у језику, него ритуално-идеолошка (потреба да се изра­
зи верност одређеним догмама и да се оне путем језика наметну осталима)

или "фатичка" (по термину који у лингвистици означава употребу језика
без обзира на садржину, само ради успостављаља одређене врсте социјал­

ног контакта: у овом случају, типичан пример дискутанта који се јавља за
реч само да би се знало да је и он "учествовао у дискусији").

21. С

обзиром на ово, јасно је зашто је йреойширносШ вероватно најка­

рактеристичнија од споменуте четири особине. Треба рећи да су се и про­
света, и јавна гласила, и друштво у целини показивали недовољно будним у
реаговању на ту језичку ману. Заборављане су све поуке о концизности, о
лапидарности, анегдоте о Лаконцима, вештина да се у мало речи много каже:

!6 Види примере које је дао Милован Данојлић у књизи Мука с peчu.,ua, Београд
посебно на стр.

14-17

и

19-20.

185

1977,

Иван Клајн

наместо тих класичних идеала, које данашњи наставници не негују ни у те­
орији, дошла је агресивна брбљивост дискутанта који доказује своју моћ

приморавајући друге да га бескрајно дуго слушају. Разни "уводни рефера­
ти", али и есеји, предавања, писмени задаци, научни радови цене се често
по квантитету, а не по квалитету реченог. Та лоша навика освојила је и

дневну штампу, која је одувек била узор сажетости: сматрало се- с разло­
гом

-

да читалац жели језгровиту, потпуну али што краћу информацију.

Једна од основних поука и порука новинару-почетнику била је ,,Крати", а

уредници су из рукописа немилосрдно избацивали сваку сувишну реч. Са­
да, напротив, на свакоЈ страници новина наилазимо на. примере развучено­

сти, распричаности, таутологије, плсоназма: често се у прелому жртвују
битни делови текста, уместо да се сарадник потрудио да на мањем просто­
ру саопшти исто.

Готово невероватне примере гомилања речи можемо наћи у бирократ­
ским текстовима свих врста. У огласима којима се расписује конкурс за
директора (или ког другог службеника), обавезна формула годинама је гла­
сила "конкурс за избор и именовање извршиоца послова и радних зада­

така директора". Неко је, значи, убацио осам речи које савршено ништа не
значе и ништа не доприносе информативности огласа. У већ поменутом

Закону о удруженом раду уместо именице "занатлија" или "приватник"
употребљена је синтагма од равно

13

речи: "радни људи који самостално

обављају делатност личним радом средствима рада у својини грађана"!

Анализирајући први члан ЗУР-а, који се састојао од укупно

145

речи (по­

дељених у само три километарске, тешко разумљиве реченице ), др Драго
Ћупић је показао да се све што је битно у том члану могло исказати рече­
ницом од циглих четрнаест речи!
У називима предузећа, радних јединица и сл., претерана дужина често је
изазвана бирократским настојањем да се обухвати целокупна делатност до­
тичне организације, као да је назив истовремено и нека врста статута. Један

од класичних примера било је одељење Беобанке које се звало "Пословна
јединица ОУР-а из области саобраћаја, комуналне привреде, услужних де­

латности и осталих ОУР-а које су у репродукционој повезаности са њима"
(све то, дословце, стајало на табли на улазу у зграду!). Бујање скраћеница

-

још једна често спомињана бољка савременог језика

-

непосредно је

изазвано појавом оваквих предугачких назива, немогућих за памћење и за

употребу у обичном говору.

22. Нови "славјаносербски ".

Уз преопширност редовно иде и принцип

"зашто (говорити) просто кад може компликовано": апстрактност, лажна
ученост, "замумуљеност", гомилање тешких стручних израза, укратко оно

што је огорчени песник Драгиша'Витошевић назвао "всштачки, господски,
186

V/1.

Избор речи и обрта

бирократски, 'славјаносербски' језик".17 Нарочито код људи који немају
прилике да често говоре за јавност, видљиво је свесно или подсвесно уве­
рење да на радију или телевизији треба говорити што "званичније": има се
утисак да у том тренутку потпуно заборављају обичан, свакодневни говор
и да из њих говори нека трака с наученим формулама. Тако службеник
електричне централе, на примедбу водитеља радијског контакт-програма

да се грађанин тај и тај "жали да сте му пресекли струју", одговара: "Да,
ми смо му обуставили испоруку електричне енергије, јер ... " На телеви­
зији, опет, водитељ пита директора аутобуске станице да ли се смањио број

путника, а овај, комбинујући псеудоученост с рогобатношћу, одговара:
"Пад физичког обима путника ове године је присутан око

15 одсто ... "

У

суштини истој лошој навици подлежу и новинари када напишу да је "нови
хотел обогатио визуелни садржај града" (што треба да значи да га је
улепшао), да су "плажу запосели купачи свих старосних категорија" (тј. и
стари и млади), или да "метеоролози очекују процес постепеног побољша­
ња временских прилика" (тј. лепше време). Понеке типичне црте канцела­
ријског жаргона успевају да се пробију у општи језик: такво је заменичко
исти, критикована још давно пре Другог светског рата али неискорењено ни

данас (један пример: "Сви одреда траже да се због ове стране у уџбенику
исти повуче из употребе", Политика,

9. 1 1989), таква је и добро знана

"моја

дискусија", "у дискусији Милана Р." и слично (где се може рећи излага­
ње, реч(и), учешће у дискусији итд.), или стилски неприкладна конструк­

ција ићи на ("Идемо на широку демократизацију", "Треба ићи на кратко­
рочне кредите" и сл.: може се заменити другим и конкретнијим облицима

као тежимо, намеравамо, циљ нам је итд.). И овде морамо упозорити на
то да школа, са својом осакаћеном наставом српског језика, није у стању
да ђаке (будуће новинаре и писце) изложи класицима и народној кљижев­
ности као узорима једноставног и јасног изражавања, него их прспушта
много јачем утицају политичких, научних и технобирократских жаргона.

23.

Како обичан, жив го ворни језик вене и гуши се под теретом "струч­

ности" и "званичности"

-

то најбоље видимо на примеру појединих нази­

ва и израза у општој употреби. Познато је колико је протеста и полемика
својевремено изазвала замена речи "учитељ" незграпном синтагмом "на­
ставник разредне наставе". Тај апсурд је, како изгледа, накнадно уклоњен,

али су дуго остајале безбројне школе прекрштене у "образовне центре"
или "образовно-васпитне установе". У истој таквој трци за што звучнијим
називом, болнице су све одреда постале "клиничко-болнички центри".18 У
17 У зборнику СрйскохрваШскијезик ... (нав.), стр.

79.

18 Ту промену поједини лекари покушавају да оправдају истичући да савремене бол­
нице обухватају и амбуланте, лабораторије, учионице за наставу медицине и тако даље.

187

Иван Клајн

некадашљем уџбенику Познавање йрироде и друштва за други разред
основне школе (!)деци се објашњавало да на селу живе индивидуални

пољопривредници и удружени пољопривредници, а реч сељаци била је
употребљена у целој књизи само једанпут. Израз "инокосни пословодни
орган" уместо директор или управник служио је већ и за спрдљу хумори­
стима. У штампи се свакодневно могу прочитати изрази као "угоститељски

објект" (уместо хотел или ресторан) или "теретно возило" (уместо ками­
он). Није тешко замислити колико би наш језик био унакажен ако би тако
обичне речи као сељак, школа, болница, камион постале нека врста ар­
хаизма и уступиле места гломазним вишечланим изразима.

24. Споменимо овде и две ситне али изразито ружне особености говор­
ног језика, које су углавном измицале пажљи језикословаца. Реч је о навици

-све раширенијој међу полуобразованим људима (као што се уверавамо
из разних врста контакт-емисија)

-

да презиме стављају испред имена

(Петровић Јован) и да месеце, уместо именом, означавају редним бројем

(нпр. "у десетом месецу" уместо у октобру). Неприкладност таквог начи­
на изражаваља лако бисмо показали ако се упитамо, на пример, како би

звучало да је песник написао "Увело је цвеће, одбсго ме пети месец" и пот­
писао са "Јакшић Ђура". Много је теже, нажалост, од таквих грешака оду­
чити људе којима је месец нешто што се пише римским бројем у заглављу
службсног акта, а презиме нешто што се користи у списковима (где, с об­
зиром на азбучни ред, мора доћи испред имена).

25. Неодређеност и номинални стил.

Намерна неодређеност, замагље­

ност, безличност, уопштеност- то су особине које је бирократски језик

позајмио од својих најближих сродника, језика политике и дипломатије.
Још

1982. године, у НИН-у,

др Михаило Поповићје констатовао ,,да се ре­

золуције и слични политички документи пишу тако да се пређе преко свих
разлика у мишљењу ... и да се ставови формулишу на уопштен, издестили­

сан начин да сви морају да се сложе са таквим формулацијама". Отуда, ка­
же он, "све политичке резолуције личе једна на другу... и ако не бисмо
прочитали њихове наслове, не бисмо ни знали о којој је резолуцији реч".
У овом случају, дугогодишња навика "продавања магле" ухватила је суви­
ше дубоке корене да би се љени трагови у језику могли брзо уклонити.
Као што је неко још одавно приметио, придев одређен у конференци­
јашком језику добио је значење своје супротности, јер се говори о "одре­
ђеној господи", "одређеним појавама", "одређеним срединама" и сл. управо
Аргумент је безвредан, јер термин болница нипошто не искључује присуство свих оста­
лих уређаја и просторија које спадају у модерну медицину. У земљама које боље поштују
традицију, здравствене установе које сигурно нису нимало лошије опремљене од наших
још увек се зову једноставно

hospital,

hбpital и тако даље.

188

Vll.

Избор речи и обрШа

зато да се не би именовали. (Могли бисмо рећи да се историја понавља, бу­

дући да је још знатно раније придев известан од значења "познат" сведен
на значење "неки, неодређен".) Истом циљу
именовање људи или установа

-

-

да се избегне конкретно

служе и поједини помодни изрази као

"структуре", "групе", "кругови", "појединци", или политичарима својевре­
мено толико миле "субјективне снаге" - синтагма за коју још нико није
утврдио шта заправо значи (в. о томе чланак др Радојице Јовићевића у Но­
востима

8

од

2. VII 1987).

Неуобичајено су честе безличне и пасивне кон­

струкције ("Сматра се да ... ", "Извикују се и непријатељске пароле",

"Тражено је да се расправа о овом питању одложи", "Почињен је и већи
број привредних преступа" итд.). У истој улози редовно се јавља и кон­
струкција доћи до

+ генитив:

"Сви су изгледи да ће ускоро доћи до сусрета

двојице државника" (нормално би било:

... да

ће се двојица државника

сусрести), ,,дошло је до нестанка струје" (уместо: струја је нестала), "до­
шло је до терористичког напада на амбасаду" (уместо: терористи су напа­
ли амбасаду), ,,дошло је до пружања отпора од стране грађана" итд.

26.

Из последња четири примера видимо да је тежња ка безличности

тесно повезана с номиналним (именичким) стилом: то није само обележје
бирократског језика него шира појава, на коју се жале нормативни лингви­
сти готово у свим европским језицима нашег века. Ту спадају и веома рас­
простраљене употребе глагола вршити, извршити, обавити и сличних,

нпр. "Извршен је повраћај одузетих средстава" (требало је рећи Враћена су
одузета средства или још боље, уколико је познат вршилац, Х је вратио
средства), "Извршиће се избор нових чланова Главног одбора" (уместо:

изабраће се нови чланови ... ) "Обављене су консултације с економистима из
Београда и Новог Сада (ко их је обавио?), "Спроведена је широка акција
прикупљања стаклене амбалаже" итд. "Вршити" је посебно често у натпи­
сима типа "Вршимо оправку кишобрана" (уместо: оправљамо кишобране)

и у техничким текстовима (пример из једног упутства за руковање: "Вр­
шити притисак на педалу док не дође до заустављања клипа"

-

могло се

много лепше и краће рсћи: Притискати педалу док се клип не заустави). Ма­

на је номиналног стила што отежава и умртвљује израз: уместо да се радња
искаже одговарајућим глаголом, означена је имсницом (врстом речи која
за то није погодна, јер нема ознаке лица ни времена), док је од глагола

остао само апстрактни предикат без сопственог значења ("доћи до", "врши­
ти" и сл.), па и он најчешће у безличном облику. Номинални стил такође не­
повољно делује на синтаксу реченице, јер наводи на рогобатно гомилање

генитива (нпр.: "Истакнута је потреба јачања материјалне основе друштве­
них предузећа и доследног оствариваља закључака обају већа Скупштине
СРЈ"- укупно

12 гснитива, док

би их у глаголској конструкцији- Истак­

нуто је да требајачати ... и доследно остваривати ... остало свега шест).

189

Иван Клајн

(а) Утолико више забрињава што су се у нашем "званичном" језику,
поред већ традиционалних овде описаних номиналних конструкција, јавиле

и неке нове и специфичне. Једна је неоправдано широка употреба глагола
остварити: "остварити сарадњу" уместо сарађивати, "остварити увид" (у
што) уместо сагледати и сл., "остварити власт" (над чим) уместо завлада­
ти (чим), "остварити доходак" уместо зарадити, па чак и "остварити гу­

битке"; у "Биологији за шести разред основне школе" (Београд- Нови Сад

1987,

стр.

8)

ученику се поставља питање: "Покушај да објасниш како ри­

ба ... остварује живот у води, како то остварује птица, а како кртица" ...
Друга, толико распрострањена последњих година да достиже размере

језичког помодарства, јесте семантички проширена употреба придева при­
сутан (и, ређе, именица присутност или присуство). Примери су толико
чести да их не морамо ни наводити, али ћемо указати на две пропратне

особине које морају изазвати отпор или бар резерву језикословаца. Прво,

присутан се употребљава и за неживс и апстрактне појмове, што раније
није било уобичајено ("присутно је незадовољство", "присутна су разли­
чита мишљеља", "смаљено присуство робе на тржишту" и сл.). Друго, од

придева се прави компаратив и супсрлатив (нпр. "То је била једна од иај­
присутнијих тема на саветоваљу", "Све је присутније увереље да ... "), мада
је по уобичајеној логици неко или присутан или није, а не може бити више
или мање присутан. И поред свег опреза да не западне у конзервативизам

и пуризам, тј. да ову употребу не осуди само зато што је нова и што доне­
кле одступа од буквалног значења речи

-

лингвиста мора констатовати да

има недопустивих претериваља, пре свега у противречним и гломазним

спојевима "присутна је несташица" (чега), "присутно је одсуство" (уместо
да се једноставно каже "нема"!), "присутно је изостајаље с посла", "при­
сутно је помаљкаље идеја" и тако даље; уз то, што је још важније, манија
"присутног" осиромашује језик, јер се за љубав овом придеву занемарују
безбројне раније конструкције као има, постоји, запажа се, влада, насту­
па, јавља се, пада у очи итд., итд.

(б) О опасности коју за живи језички израз представљају пречесте номи­
нализације говори и допис који су некадашњем Савету РТВ Београд за

српскохрватски језик послали Олга Младеновић и Гордана Тадић, лектори,
и Боривоје Којичић, спикер. "Језик агенцијских вести је посебан"
они

-

-

истичу

"утолико што се присуство аутора у љему најмаље осећа. То обез­

личавање текста и потреба да формулације буду уопштене воде, међутим,

у крајност у којој често нестаје смисла. Глаголи се све чешће, и где треба
и где не треба, преводе у именице ... Глаголи који у предикату захтевају
још по један глагол

-

добијају именице. Тако настају спојеви 'почели су

разговоре', 'покушао је отмицу', 'наставили су производљу', 'прекинуо је по­
моћ' и сл. То се затим компликује када постоји и нека одредба или допуна ...

190

Vll.

Избор речи и обрта

на пример ... 'почели су одвојене преговоре' или 'изразили су обострано за­
довољство' и много шта слично. Уопште, разговори и преговори политича­

ра у свести новинара су једна посебна институција, тако да не допуштају
да се каже

-

почели су да разговарају ... Са глаголима типа тражити,

захтевати, наредити, истаliи, нагласити

-

слична је ситуација. Добром

слуху је страно: 'наредили су предузимање мера', 'наредили су паљбу', 'по­
сета је потврдила добре односе Југославије са тим и тим', 'захтевају пове­
ћање плата', 'истакли су велику потребу сарадње', 'нагласили су подршку

Југославије том и том' ... "
Заиста, наведени примери звучали би лепше и природније да је уместо

именице употребљена зависна реченица: "Наредили су да се предузму мере"
и слично. Троје сарадника такође напомињу да се добром језичком осећању
противе поједини генитиви, нпр. уз именицу потреба ("Велика је потреба
повећавања производње") и указују на још једну последицу номиналног
стила: прилози за време губе се пред придевима данашљи, јучерашњи,
синоliни, овогодишњи итд. (,јучерашњи сусрет" уместо ,јуче су се сусре­
ли" и сл.).

27.

СШереоШийносШ. На неодређеност и безличност нужно се надове­

зује и једнообразност, шаблон, насилно уједначавањс. Док свакодневни
језик (а поготову језик књижевности) тежи ка што већој диференцијацији,

не би ли што боље изразио сву разноликост и покретљивост живота, дотле
бирократија настоји да све подвуче под сиви плашт својих стереотипних
формула. Зато је један од највећих успеха постигла у годинама после

1974,

када је све запослене људе званично прозвала "радницима" и тиме се савр­
шено закамуфлирала: нема више службсника, нема чиновника, дакле нема
ни бирократије! Новинари убудуће више нс би смели нассдати оваквим
варкама, пре свега зато што часно име радника нс припада онима које на­

род умесно зове "мастиљаре" и "фотељаши", али и зато што међу самим
радним људима постоје разлике које се не би смеле на силу брисати. Ако не
желимо да се у медијима служимо вештачким, безизразним, до крајности
умртвљеним језиком, неопходно је да поједина занимања називамо њихо­
вим правим именом: на место несрсће долазе полицајци (а нс "радници
МУП-а"), у згради амбасаде живе дипломате и помоћно особље (а не "рад­
ници амбасаде"), у школи предају учитељи или наставници (а нс "просвет­

ни радници") и тако даље. Колика је опасност од осиромашсња лсксичког
фонда видимо по томе што је од некадашња четири термина, намеште­
ник, службеник, чиновник и радник, у данашњој званичној употреби

остао само овај послсдњи.

28.

Да се у политичком језику много фразира, то јест да се понављају

увек исти обрти и комбинације речи, с нсизбежним одразом и на говор

191

Иван Клајн

оних који нису политичари

-

то је констатовано много пута, не само код

нас него и у другим земљама. М. Данојлић је цитирао примере из "матери­
јала", као "Економски принципи пословања забележили су позитиван раст"

(где су, каже он, "спојени готови изрази, неразрушиве синтагме: економски
принципи пословаља, и позитиван раст") и карикирао професионалног
дискутанта "који се у својој дискусији ocвplie на оно што је предговор­
ник истакао, или говори по питаљу друга Јанка, с обзиром да његово

предузеће сада стоји пред проблемом, и улаже напоре који воде ... " итд.I9
У Шведској је неки духовити новинар направио "табелу за говорнике" с
већ готовим синтагмама које треба само произвољно наређати једну уз

другу, као коцкице, да би се добила звучна политичка фраза.20 Нешто
слично учинили су и пољски студенти, а вест о томе дала је повода Живо­

раду Ковачевићу да напише списак синтагми које би требало избацити из
резолуција, јер се у њима редовно понављају, а немају стварног смисла­
штавише "замагљују суштину, често су неистините и избегавају одговор".
Такве синтагме су, каже он, још упорније (још доследније, још одлучни­
је, још брже итд.), даља изградља (даље развијаље, даље јачаље, даља

афирмација), неопходно је улагати напоре (залагати се, унапређивати,
обогаliивати итд.), од битног (пресудног, посебног итд.) значаја и многе
друге.2I

С оваквим упозорењима морао би се сложити сваки писмен човек. На­

равно, спас од фразирања није у томе да правимо спискове отрцаних фраза
(већ и зато што се оне током година постепено мењају), него само у промени
начина мишљења: говорник који заиста има шта да каже, зна шта хоће да ка­
же и нема разлога да било шта прикрива

-

такав говорник неће фразирати.

Помодне речи

29.

Језичке моде, као и све друге, смењују се из године у годину. "Од­

редиште, одредница, одредба"- писао је

19 Мука с речшш, нав., стр.

1975.

Коста Тимотијевић у је-

37-38.

20 Према усменом саопштењу др Љубише Рајића.

21 Писмо НИН-у,

29. XI 1981. Подсетимо се и занимљивог експеримента који је у го­

динама пред Други светски рат, када су биле популарне семантичке теорије Коржибског,

Огдена и других, извео амерички публициста Стјуарт Чејс

(Stuart Chase):

у одломцима из

Хитлерових и Мусолинијевих говора заменио је слогом "бла" сваку реч која ништа кон­
кретно не значи, која представља пуку националистичку реторику, и добио реченице с по­

дужим низовима "бла бла бла бла бла", уз тек nокоји везник или предлог. Разуме се да и
данас имамо доста не само нолитичара него и критичара, есејиста, коментатора или пре­
давача с чијим би текстовима вредело обавити сличан оглед.

192

VII.

Избор речи и обрШа

зичкој рубрици Борбе- "опредељење и опредељеност, исходиште, при­
суство и присутност, свакодневица, свеукупност и свеобухватност,

престројити и преустројити -ето вам, надохват, неколико речи којима тре­
ба да се служите ако желите да држите корак с временом ... До пре две-три

године надобудним дискутантима била су пуна уста координата, позиција,
структура и преструктуирања, профила, кристалисања и искристали­
савања, параметара, дијапазона, димензија и лепеза проблема. Такав је
речник, данас, знак застарелости и несналажења у текућој (да извините за
израз) свакодневици ... Језички снобови прешли су са страних на домаће,
тзв. учен е речи и изразе."

(а) Наравно, све речи нису једнаке по трајању популарности. Од изра­

за споменутих у овом цитату, опредељење је и данас "хит" у политичком
речнику. Глагол преструктуирати лансирао је крајем шездесетих година,
управо у том погрешном облику (уместо преструктурирати), један поли­

тичар који више није међу живима, а и данас са званичних говорница сва­
кодневно слушамо о "преструктуирању" овога или онога. Напротив, глагол

преустројити, који се такође овде помиње и који би му могао бити добра
замена, није успео шире да се наметне. Уопште, да бисмо неку реч сматра­

ли помодном, битан критеријум није трајање, него ширина њене употребе.
Ако се реч понаша као "у свакој чорби мирођија", преузимајући службу
других, исто тако добрих или и погоднијих израза, онда свакако можемо
говорити о моди, и надати се да ће та мода што брже проћи.
Помодне речи најчешћс се шире из политичких (тј. конференција­

шких) извора, али могу бити и (псеудо)интелектуалне, уметничке, увезене
из иностранства, или преузете из омладинског жаргона. (Тако је реч фрка

последњих година, ко зна зашто, просто фасцинирала поједине писце и но­
винаре, који је убацују малтене у сваку реченицу; глагол пошандрцати,
који је најпре популаризовала једна преводитељка из Телевизије Београд,

употребљава се као да никаквог другог синонима за "полудети" нема.) Ме­
ђу спортским новинарима неко је лансирао синтагму раскошан таленат,
и од тог тренутка стиче се утисак да таленат спортисте (уколико уопште
израз "таленат" има смисла у овом контексту) не може бити ни велики, ни
сјајан, ни блистав, ни свестран, ни било шта друго осим "раскошан".

30. Пример

непријатно дуготрајне моде даје нам реч центар, за коју је

у Павешићевом Језичном савјеШнику

(1971)

речено: "У посљедње се ври­

јеме та ријеч употребљава као назив за различите појмове па је изгубила
своје право значење. Каже се нпр. управни центар, медицински центар,

центар за пропаганду, центар за стране језике, туристички центар, опскрб­
ни центар, центар за папир, центар за поправак електричних апарата и сл.

Мјесто те ријечи која у оваквим текстовима нема одређеног значења треба

193

Иван Клајн

узети коју нашу јасно одређену ријеч, нпр. средиште, школа, завод, уред,
одсјек, одјел, погон, сабирница, радионица, поправљаоница, мјесто и сл."

Овај савет у потпуности важи и данас, јер "центроманија" у међувремену
није ослабила: напротив, безбројне школе претворене су у "образовне цен­
тре", "центре за обуку" и слично, а добили смо и спортске центре, тржне
центре, центре за социјални рад, центре за одмор и рекреацију и тако даље,

од "Центра за мултидисциплинарне студије" па до "Центра за живинар­
ство". Кад се свему томе додају десетине скраћених назива типа "Центро­
пром", "Центрокооп", "Центротекстил" итд., јасно нам је даје мода у овом
случају прекорачила све границе разума и доброг укуса.

(а) Од англицизама, типичне су помодне речи тренд (и даље у честој
употреби), шоу (о коме в. горе,

§ 10

и

11)

и имиџ (који је преживео све

критике и одавно изгубио драж новине, јер права домаћа замену за тај по­
јам није нађена). Својевремено, поводом ситуације на јадранској обали,
лансиран је глагол из угоститељског жаргона пребукирати. Он би могао
бити користан у свом правом значењу

-

продавати више лежаја (одн. ме­

ста у авиону, седишта у дворани итд.) него што стварно има. Десило се,

међутим, да су га средства информација прихватила као ,,добар штос" и
разгласила га у толикој мери да се и данас често каже "пребукиран" када
се заправо жели рећи претрпан, препун, презаузет и слично.
(б) У политичком речнику, поред већ наведених субјективних снага

и опредељења, требало би посебно споменути структуру (у множини,
нпр. "консултовати се са структурама", "све структуре у нашем региону",
често и с атрибутом као друштвено-политичке структуре, руководеliе

структуре итд.), затим иницијативу (која се проширила на рачун "пред­
лога", "сугестије", "подухвата" и других речи) и носиоца (у многобројним
синтагмама као носиоци политике, носиоци програма, носиоци схватања,

носиоци националне нетрпељивости итд.). Глагол превазиliи (превази­

лазити) последљих година прети да истисне све глаголе сличног значења,
као превладати, савладати, надмашити, премашити, пребродити итд.;
и трпни облик превазиђен пречесто се јавља на штету синонима застарео,
преживео, несавремен итд. О глаголима зацртати и заживети писао је др
Милан Шипка и изразио се претежно неповољно о првом а повољно о дру­

гом, зато што сматра да за први постоје прихватљиве замене (означити и др.),

док за заживети нема одговарајућег синонима.22 Нама се чини да су оба
глагола сами по себи добро сковани и по свом значењу потребни, али да су се
оба компромитовала управо због своје помодне, фразерске употребе

-

због

безбројних планова који су "зацртани" па упуштени и због мртворођених
реформи на које узалуд чекамо да "заживе". То нам показује да помодна
22 Нав. дело, стр.

257-260.

194

VII.

Избор речи и обрШа

реч, чак и кад не шкоди другим изразима потискујући их, шкоди самој се­
би: добар стилиста устезаће се да је употреби, свестан да је банализована,
да је услед пречестог понављања изгубила свежину и убедљивост.

Насилне "реформе" речника

31.

Међу особинама које бирократска принуда намеће језику треба

споменути и "правоверност"

-

да тако назовемо фаворизовање вештачких

кованица на штету традиционалних израза, а у име тобожње "напредне
оријентације". Један од карактеристичних примера је лични доходак, син­
тагма која је после

1974.

године нагло истиснула нормални српски израз

плата, уз њега и зарада, и која се због своје гломазности често морала
скраћивати у ,,ЛД". Тврдило се даје плата само новац којим газда-приват­
ник исплаћује свог намештеника, а да се самостално остварени приход

радника у удруженом раду мора називати лични доходак

-

иако је то за­

право типичан канцеларијски израз који је постојао још давно пре Другог

светског рата. Понекад се уобичајене речи проглашавају за "назадне" и
"преживеле" на основу површног етимолошког расуђивања. Тако је у
штампи, међу писмима читалаца, више пута изнето мишљење да би треба­
ло избацити из употребе глаголе крстити и прекрстити (као у примерима
"Проналазак је крштен именом свог творца" или "Ова улица је већ више
пута прекрштавана"), или да се Београд не сме називати престоницом
СФРЈ, будући да "у њему више нема престола". По схватању ових "напред­
них" читалаца, уместо престоница треба рећи само главни град, уместо
крстити- именовати, а уместо прекрстити- преимеиовати! До таквих

наопаких закључака често се долази када се не разликује порекло речи од
њене данашње употребе, или примарно значење од секундарног.
Из сличних разлога, као што знамо, добро сковане именице крштени­
ца, венчаница па и умрлица избачене су за љубав чиновничке синтагме

извод из матичне књиге рођених (венчаних, умрлих). "Негде недавно"
-с подсмехом је писао др Драгољуб Петровић у НИН-у

-

26.

августа

1979. г.

,једна другарица предложила је да се из текста Закона о браку протерају

вереници, јер тај термин припада категоријама грађанског породичног
права и њему не може бити места у нашим позитивним прописима ... Према
предлогу речене другарице, вереници су будући брачни другови, верени­

штво је будуће брачно другарство, а веренички прстен

-

залога будућег

брачног другарства." Предлог је толико у складу с бирократском љуба­
в.ъу према гломазним и вештачким изразима да не би било никакво чудо

.Ја је и прихваћен.
(а) Када је у званични назив Либијс унета нова арапска кованица
uа~tахирија, многи наши новинари схватили су ту промену тако што су

195

Иван Клајн

потпуно избацили из употребе име Либија и заменили га са "Џамахирија".
Нису много помогла упозорења језикословаца да званични назив (Либиј­

ска) Џамахирија има оправдања само у оним (протоколарним) контексти­
ма где би се и друге државе означиле пуним називом

-

где бисмо, рецимо,

Француску звали "Француска Република", а Мексико- "Сједиљене Државе
Мексика". Али самовољне иновације могу имати и друге изворе осим по­
литичких. Једну од најнепотребнијих спровели су неки анонимни настав­
ници и писци уџбеника кад су традиционалне изразе писмени задатак,

писмена вежба и сл. претворили у "писани задатак", "писана вежба".
Оправдано критикујући ту реформу у ПросвјеШном лисШу, др Милан Шип­
ка је подсетио да је писмен у значењу "исказан писмом, написан" одавно
посведочено у речницима и да се јавља и у прилошкој употреби, нпр. обрати­

ти се писмено, писменим пуrем (што ваљда нико не би изменио у "писано"

и "писаним путем").23 Математичари су, уместо традиционалних и сасвим
добро обликованих придева равностран, равнокрак и разностран (троу­
гао), у новије време сковали готово двоструко дуже сложенице, једнако­

странични, једнакокраки и неједнакостранични

-

без икаквог другог

разлога осим што је неко закључио да "равно" не може значити ,једнако"
и да троугао, ко зна зашто, не може имати стране, него само "странице".
Наравно, уопште се није тражило мишљење лингвиста, који би сигурно
указали на многобројне примере придева раван у значењу ,једнак" (бити

коме раван, равноправност, равнотежа итд.) и на потребу да се избега­
вају претерано дугачке и рогобатне сложенице.

(б) Још веће насиље над језиком представљао је покушај физичара да
се прогласе неправилним реченице као "Тежак сам 80 килограма" јер је, по
новом Међународном систему јединица (који је у међувремену опет изме­
њен!), требало рећи "Тежак сам 80 килопонда" или "Имам масу од 80 ки­
лограма". Упозореље које је тим поводом упутио један лингвиста важи за

све покушаје самозваних "реформатора": "Стручне терминологије могу
- али без

дограђивати језик уводећи прецизније и диференциране појмове
разграђивања општих.

...

Треба се увек добро замислити пре него што

прогласимо неправилним нешто што је дубоко укорењено у нашем језич­

ком наслеђу, у језику наше културе."24

Неологизми

32. Истинске неологизме морамо разликовати и од помодних речи и од
вештачки наметнутих кованица. Погрешили бисмо ако бисмо "ново" у је-

23 Исто, стр.

236-238.

24 М. Пешикан у Културном додатку Политике,

196

4. Vl 1977.

VII.

Избор речи и обрШа

зику изједначили с ,,новотаријом" и тиме аутоматски заузели негативан
став.

Omop према новом

природна је људска особина, а у језику, с обзиром

на његову природу, можда је израженији него другде. Зато морамо добро

пазити да не осудимо неку нову реч пре него што смо проверили да ли је
потребна, да ли је правилно скована и да ли јој је значење јасно. Поглед на
нормативну литературу из прошлости показује нам да је било доста језико­
словаца, чак и међу оним најоштроумнијим, који су жестоко критиковали

"наказне и бесмислене кованице", проричући им да се "неће дуго одржати"
јер "не одговарају духу нашег језика" - а посреди су биле речи које данас
зна свако дете.

(а) Као два типична неологизма последњих година можемо навести

глаголе појаснити и испоштовати. У речнику Матице српске појаснити
је забележен само с једним примером из

1956.

године, док одреднице ис­

поштовати уопште нема. Њиховом начину творбе нема се шта замерити:
појаснити од јасан као пооштрити од оштар, итд.; свршени испоштовати
према несвршеном поштовати као исписати према писати, ишколовати

према школовати итд. Њихова неопходност можда није тако очигледна,
али се може тврдити да појаснити није сасвим истозначно с традиционал­
ним глаголима објаснити и разјаснити, будући да за разлику од њих не

значи "учинити јасним" него "учинити јаснијим"25 и да је таква нијанса
нужна у наше доба опште сумње и пољуљаних извесности. (У истој атмос­
фери поникао је још један неологизам, карактеристичан за језик књижевне

критике: именица упитаност.) Што се тиче глагола испоштовати, он би
се најчешће могао заменити са испунити или одржати; ипак, језик тежи
да "системске празнине" попуни путем аналогије, и ако већ постоји несвр­
шени глагол поштовати у овом значењу, било је такорећи неизбежно да
он добије свој свршени парњак. Упоређујући следеће три реченице:

( l)
(2)

Увек смо држали реч, па ћемо је и овог пута одржати
Увек смо испуљавали обавезе, па ћемо их и овог пута испунити

(З) Увек смо поштовали прописе, па ћемо их и овог пута

-

...

закључујемо да је за трећу најлогичнија допуна испоштовати. На­

равно, има доста људи којима појаснити или испоштовати напросто

"чудно звуче" и који се, било да се слажу с нашим образложењем или не,
никада неће решити да те речи сами изговоре или напишу. Битно је, међу­
тим, да нема аргумената на основу којих бисмо могли ове глаголс забрани­
ти

-

ономе ко жели да их употреби.

(б) Насупрот томе, има неологизама· који су у морфолошком погледу
несумњиво погрсшни. Такав пример даје нам придев децндан, с одговара25 Такво тумачење даје и Шипка, нав. д., стр.

197

260.

Иван Клајн

јућим прилогом

("0 томе још

нису заузети децидни ставови", ,,Децидно је

речено да ... " и сл.): латинско

decid- је глаголска, а не придевска основа, па

је ,,децидни ставови" исто тако погрешно као кад бисмо рекли "кандно во­
ће" или "блиндна кола". Правилан облик је децидиран, децидирано, али
и њега би било много боље заменити неким домаћим изразом: недвосми­
слен, јасан, одлучан и сл. Слично је с крњим обликом репрезент, који би

једино могао гласити репрезентант (ент, завршетак основе, побркан је с
латинским партиципским наставком као у дириг-ент, асист-ент итд.), али

је и то непотребно поред наших речи представник, заступник (или при­
мер). Поменимо- мада нису најновијег датума- и експонат, примљено из

руског али етимолошки погрешно (од лат.
а не

exponatum;

exponere

партицип је

expositum

може се успешно заменити домаћим неологизмом изло­

жак); пеналтик, у језику спортских новинара искривљена од енгл.

kick,

али сасвим сувишно крај два синонима

-

penalty

пенал и једанаестерац; и

противречне по саставу придеве тродупли и четвородупли, које у књи­
жевном језику свакако морамо заменити са троструки, четвороструки

или тројни, четворни. Крупну грешку, нажалост нимало ретку, предста­

вља облик "безбедоносан" (очигледно по угледу на победоносан, плодо­
носан, и сл.) уместо исправног безбед11остан (изведено из безбедност, као
и сигурностан из сигурност). Помало нсобичан је случај сложенице то­
ки-воки, која је код нас обрнула распоред саставних делова: треба да гла­

си воки-токи (енгл.

33.

walkic-talkie).

С друге стране, закључак да је нека реч лоше скована не мора још

значити њену аутоматску дисквалификацију. Слично као и за туђице, овде
се морамо држати правила: не забрањуј реч ако ниси у стању да јој нађеш

замену. Неологизам пластеник, на пример (назив за "стакленик" који ни­
је од стакла, него од пластике), морфолошки је лош с обзиром на то да нс
постоји основа пласт- или пластен-, него само пластик-: али будући да се

никакав правилнији облик не јавља у оптицају, вероватно ћемо се морати
навићи на пластеник. Компромитација, све чешће у последње време, са-

.

.

држи сличну неправилност као и експонат: према латинскоЈ партиципскоЈ

основи очекивали бисмо "компромисија", али тај облик није употребљив
јер би се значењем везивао пре за компромис него за компромитовање.
Без сумње, нису нимало срећни ни придеви провладин, међувладин, не­
владин ("про владин лист", "међувладин комитет", "невладина организа­

ција" и сл.), будући да нс постоји "провлада", "међувлада" ни "невлада":
префикси би се морали додавати правом (не присвојном) придеву, само

што нису нађене одговарајуће замене за њих. Ту спада и именица губит­
ник, скована у новије време {првенствено као превод за снглеско

loser)

по

угледу на добитник. Аналогија није исправна (добитник је изведено из до­
бит, а ,,губит" не постоји), али се губитник мора прихватити, будући да

198

VII.

Избор речи и обрШа

партиципи "побеђени" и "поражени" нису увек адекватна замена, поготову
не у спојевима као рођени губитник или губитник на лутрији. Још нови­
ја, и још горе сачињена, јесте изведеница губиташ (назив за предузећа у
сталном дефициту), али за њу немамо баш никакве замене (осим ако не би­

-смо покушали да и на ово значење проширимо реч губитник).
(а) Напоменимо да не би било никакво решење саветовати- као што
су често чинили пуристи- да се ,,друкчије обрне реченица", да се пробле­

матични израз напросто избегне употребом перифраза. Просечни образо­
вани говорник и писац може од нормативног лингвисте да прихвати савет

у облику "Избегавај реч А" или "Употреби реч Б", али не и савет који, у

суштини, значи "Снађи се сам". Неологизми се редовно јављају, и зато би
се међу новинарима и лекторима, у сарадњи с језичким стручњацима, мо­
рала развити спремност да на њих реагују правилно и у право време. Не
вреди, наравно, чекати док нова реч престане да буде нова, али не треба ни

прерано позивати на узбуну. Током

1989.

године, на пример, у медијском

језику често се јављала реч азилант (из немачког: особа која тражи азил),
потом повремено и изолант (за особе кажњене мером тзв. изолације). Ни­

су најбоље сковане, поготову не ова друга, јер имају активни суфикс -ант,
док им је значење пасивно. Ипак, пре него што се упустимо у исцрпније
нормативне расправе о њима, можда би требало проверити да ли ће се и
једна и друга уопште одржати у језику. Преглед старих језикословних ру­
брика показује нам да су доста пута вођене жучне и заморне полемике о
исправности и о моrућностима замене неког израза који је убрзо затим
изашао из употребе, па се цела расправа показала беспредметном.

34.

Неки изрази, мада нису апсолутно нови, представљају неологизам

утолико што се почињу употребљавати у битно друкчијсм значењу. Тако
заживети, још одавно забележено као синоним за "п оживети" или "одржа­

ти се, остати жив", данас се јавља у значењу "почети живети", односно
"ухватити корена, ступити у дејство" и слично. Исхитрен је код старијих
писаца значило или "лукав, сналажљив" или "вештачки, измишљен", док
се данас врло често јавља у спојевима као "исхитрена одлука", "исхитрене
промене" и сл., што је очигледно ближе данашњем значењу речи хитар. О
прихватљивости глагола заживети всћ смо говорили у

§ 306.

Исхитрен је

неологизам о коме би се могло још доста расправљати, прво зато што не­

ма глагола исхитрити (у значењу "на брзину урадити") од кога би то био
партицип, друго што је тешко видети у чему је његова неопходност крај

већ постојећих израза пренаrљен, непромишљен, брзоплет, преурањен
итд. Ипак, ниједан од ових аргумената не би морао бити пресудан. Увек се

може и у блиској будућности замислити ситуација у којој би "исхитрен"
постало толико распрострањено да га више нико не би доводио у сумњу

199

Иван Клајн

нити уопште осећао као неологизам. Последњу реч, дакле, као и увек има

-

да се послужимо једним стихом римског песника који често и радо ци­

тирају језикословци

di

- usus quem penes arbitrium est et ius et nonna loquen-

(обичај у чијој је власти пресуда и право и норма говора).26 Из праксе,

из стварне и колективне употребе у крајњој линији произлазе правила, а не
обрнуто.

Обрти и конструкције

35.

Саставни део канцеларијског и данашњег ,јавног" језика уопште

јесу и неке погрешне употребе предлога и предлошких израза. Мада је о
већини тих појава било речи у

и овде: у вези

VII поглављу,

поменимо их сасвим укратко

+ генитив ("у вези тога", "у вези јучерашњег догађаја" и сл.:

правилно је само у вези с тим, у вези с јучерашњнм догађајем); "по том

питању", ,,дискусија по првој тачки", "по мојој молби ништа није урађено"
(препоручује се: о том пнтању, о првој тачкн, поводом моје молбе или у

вези с мојом молбом); "обзиром на ... ", "обзиром да ... " (треба: с обзиром
на, с обзиром на то што); "на редакцији", "на месној заједници", "на пред­
седништву", "на радничком савету" (треба или у редакцији или на са­
станку редакције); "говорити испред колектива", "испред Удружења реч
је узео ... " и сл. (треба: у име колектива); "код расподеле средстава", "код
израчунавања", "код припреме" (при расподели, приликом израчунава­

ња); "уназад три месеца" (треба или пре трн месеца или за последња три
месеца, већ према томе шта се желело рећи).

36.

О конструкцијама и синтагмама које су настале под страним ути­

цајима говорили смо горе, у§

15-16. Овде треба упозорити

и на све чешћу

склоност да се, у духу "ученог" изражавања, реченица непотребно отежа­
ва стварањем сложених израза с апстрактним именицама као што су однос,

функција и сл. Последњих година, на пример, везник него само што није
ишчезао, потиснут гломазним спојевима у односу на и у поређењу са:

"Температура је за три степена нижа у односу на јучерашњи дан" (тј. три
степена нижа него јуче), "Утрошак горива већије и до

28 одсто у поређењу

са Савезном Републиком Немачком" (него у Савезној Републици Немач­

кој), "Посета је двапут мања у односу на исти период прошле године" и сл.
Изузетно је омиљен псеудоучени израз у функцији, па уместо да се каже да
ванредне мере треба да смире ситуацију, или да високе царине штитс домаће

произвођаче, читамо да су мере "у функцији смиривања ситуације" а цари­
не "у функц