You are on page 1of 3

Smrt u Veneciji odslikava duh dekadencije, sliku evropske pozne atmosfere, metaforino oliene kroz

epidemiju kolere u Veneciji, odnosno kulture koja se kloni zapadu. Kolera je simbolini prodor
dionizijskog principa, haosa, orgije i raspada forme. Ima tumaa koji dre da je Man ovim motivom
morbidne romantike simboliki anticipirao dolazak faizma.
Strukturalna forma novele podsea na anatomiju klasine tragedije: ekspozicija, peripetija, retardacija radnje
i najzad katastrofa/smrt protagoniste.
Protagonist novele je Gustav fon Aenbah. Ime - masku je dobio po kompozitoru Gustavu Maleru, koji je
1911. umro, u godini nastanka ove novele.
Fridriha Niea Roenje tragedije iz muzike i pesnika Avgusta grofa fon Platena (1796-1835), koji je u
svojoj poeziji stremio spoju ljubavi, lepote i boanstvenosti. Ovome valja dodati i openhauerov
Svet kao volja i predstava, koju je Man itao u vreme pisanja ove novele.
- Asche (pepeo) kao jednoznane asocijacije na smrt i Bach(us), to je rimska varijanta Dionisa.
Dualitet oprenih naela odraavaju Aenbahovu ambivalentnost. Ta polarnost se ogleda i u njegovom
poreklu, sin uglednom gradskog sluybenika i cerke boemskog muzicara. Ime ljupkog etrnaestogodinjeg
mladia ini varijantu imena Sv. Tadeja iz sirijskog thad (grudi) i leb (srce), odnosno, u spojenoj konotaciji miljenik. Autor Taciju pripisuje iste epitete. Neki tumai u Taciju vide idealizovano ovaploenje
Aenbahove teorije o umetnosti kao spoju erosa i logosa, ulnog i intelektualno-duhovnog odnosno kao
sublimni izliv duhovne lepote. Motiv Narcisa je jednako jedna od omiljenih hermenautikih formula:
Aenbah voli sebe u Taciju odnosno svoju sublimnu (auto)projekciju. Ideja tragine zablude i samoobmane
umetnika, tragedija umetnikove fantazije kao izvoru opasnosti i kao kauzalnom naelu propasti umetnike
egzistencije - predstavljaju tematske celine ove novele.
A se nalazi na Minhenskom groblju, cita natpise na kapeli posvecene zagrobnom zivotu. Vizantijska
arhitektura koju posmatra upucije na baziliku San Marko u Veneciji, kuda ce se i uputiti. Venecija je za
Mana potonula kneginja u kojoj se lepota i smrt sjedinjuju. Lepota i smrt su jo u antici u antagonistikom
spoju kao apolinijski i dionizijski princip. Onda ugleda stranca pored statua apokalipticnih zveri. .Dionizijski
princip. Personifikovana smrt-lobanja. ,
, .
, , ,
, .
, .
,
. , .
, . On tu vidi i cvet
lotosa . Legenda kaze da je ,
. . Egipani su verovali da je
lotosov cvet dao ivot faraonskom Egiptu. Na poetku sveta, u tamnim vodama, lotosov cvet je plutao sa
zatvorenim laticama. Latice su se otvorile i iz cveta se uzdigao Ra , bog sunca, stvarajui svet. Uvee sunce
bi se vraalo u lotosov cvet da spava, da bi se uzdiglo sledeeg dana. Lotos je poznat i kao izvor ciste lepote,
u Indiji je simbol saznanja, a u Kini simbol teznje. ovog predela
.
Potreba za putovanjem odnosno bekstva iz civilizacije.
Man posredno upuuje na paralelnost mucenistva Aenbaha sa Sv. Sebastijanom, to je diskretna aluzija na
nago telo i istovremeno simbol ranjivosti umetnika. je
koji se uvodi ,

. , ,
,
. , , , .
Covek sa kozjom bradom koji prodaje karte na brodu i hvali veneciju mameci ljude da krenu je ustvari
mitoloski bog pastira Pan koji svoj frulom mami ljude, a izuzetno opasan i nasilan ako bi se ga iznenada
probudilo iz sna. A on je posle zaspao i probudio se u sparnoj atmosferi i razocaran klimom Venecije.
Neopreznost su mnogi platili time to ih je, u trenutku kada bi ga probudili, obuzeo panian strah.
.

.
. ,
.
.
Kicos koji mu se gadi, u kog ce se kasnije i sam pretvoriti. Ovde spoznaje suprotno lepoti.
, .
o .
.
Ladjar , ,
. Fizionomija smrti, lobanja, ne placa novcem vec zivotom.
muzikanti kao dionizijski element.

.
. , ,
. , .
.
. , ,
, .
, . ,
, , , , . .
.

.
. ,
.
, , .
. ,
. .
, , . , ,
.

, .
, ,
.

,
. . ,
, .
, , ,
, , . , .
, .
. .
.
. ,
. Tadjo je zauzima mitsku dimenziju samo u
okvirima ceznje. Ostvarenje bi ga degradiralo na lepog decaka,a pricu spustilo na nivo banalne afere. Sve i
da hoce, A ne moze da progovori sa njim, Govor je apolinijski, kome se A vise ne moze vratiti.
. ,
,
,
.
Nije . Vec
, .
-
, . ,
. , ,
. , .
, . ,
.
, .