You are on page 1of 8

Americka privredna komora u Srbiji

Smiljaniceva 24/I 11000 Beograd


Tel: (+381 11) 308 8132; 344 6437 Fax: (+381 11) 308 8922
E-mail: info@amcham.rs; Website: http://www.amcham.rs

Komentari AmCham-a na Zakon o Radu


Zakon o radu sadri nekoliko reenja cija je primena vrlo problematicna i koja stvaraju poslodavcima
veliku
smetnju ili ogranicenje u radu. Ovde cemo ukazati samo na ona koja u ovom vremenu ekonomske
krize
stvaraju probleme koji nisu u interesu ni zaposlenih ni poslodavaca.
1. Potrebno je ispuniti pravnu prazninu vezano za ure_enje statusa zaposlenih koji
ostvaruju radni
odnos kod jednog poslodavca po Ugovoru o radu (Agencije za stalno i
privremeno
zapoljavanje), a obavljaju posao za drugog poslodavca, cime su njihove usluge
zapravo
iznajmljene (tzv. Outsourcing model).
2. Sporan je clan 3, stav 3 kojim je predvi_eno da u slucaju iz stava 2. tacka 3) ovog clana ucesnici
kolektivnog ugovora su duni da nastave pregovore u dobroj volji.
Komentar: Bez ove izmene gubi se smisao odredaba o Pravilniku o radu zato to poslodavac nema
nikakav interes da donosi takav akt. Njegovim donoenjem poslodavac ima obavezu da nastavi
pregovore, ali sa oslabljenom pregovarackom pozicijom jer sindikat vec ima osvojene pozicije i
nastavlja sa zahtevima za vie, bez pritiska zaposlenih da se pregovori zavravaju kako bi mogli da
ostvare povecanje satnine ili neka druga prava iz radnog odnosa.
Predlog AmChama: promeniti tako da glasi: U slucaju iz stava 2. tacka 3) ovog clana sindikat
moe
pokrenuti inicijativu za nastavak pregovora za zakljucivanje kolektivnog ugovora po isteku 6 meseci od
donoenja pravilnika o radu.
3. Sporan je clan 14 kojim je predvi_eno da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca moe utvrditi
ucece zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom
i optim aktom
Komentar: Suvie je ogranicavajuca odredba koja ucece u dobiti vezuje za poslovnu godinu.
Period u
kome ce se to utvr_ivati treba prepustiti poslodavcu i sindikatima, odnosno optem aktu i/ili ugovoru o
radu.
Predlog AmChama: Promeniti ovaj clan tako da glasi: Optim aktom, odnosno ugovorom o radu
ili
odlukom poslodavca moe se utvrditi ucece zaposlenog u dobiti, u skladu sa zakonom.
4. Obaveza cestih izmena Ugovora - Zakon o radu predvi_a brojne stavke koje mora sadrati
ugovor o
radu, a izme_u njih i neke koje se u prakticnom ivotu cesto menjaju: na primer, novcani iznos
osnovne
zarade i elemente za utvr_ivanje radnog ucinka, naknade zarade, uvecane zarade i druga primanja
zaposlenog, kao i pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi (clan 33,
stav
1, tacke 10 i 12).
Komentar: Promenu u tacki 10 treba izvriti zato to bi njena striktna primena onemogucila primenu
satnine kao elementa za utvr_ivanje zarade i to zahteva preceste promene ugovora o radu, a da to ne
donosi nikakav poseban kvalitet. Ova odredba je narocito komplikovana (teko primenjiva) kod

poslodavaca sa velikim brojem zaposlenih jer nije jednostavno najmanje jednom godinje praviti
anekse
ugovora o radu i traiti od zaposlenih da ih potpiu, to moe da izazove dodatne socijalne tenzije bez
potrebe.
Tacku 12 treba brisati zato to svaka promena kolektivnog ugovora kod poslodavca, donoenje ili
promena obavezujuceg granskog ili opteg kolektivnog ugovora, zamena pravilnika kolektivnim
ugovorom, namece promenu ugovora o radu, a da se pri tome ni na koji nacin ne povecava zatita
zaposlenog, to bi trebalo da bude cilj ove odredbe.
Predlog AmChama: Clan 33, stav 11, tacka 10 treba da glasi: iznos osnovne zarade i elemente
za
utvr_ivanje radnog ucinka (ako se on utvr_uje), naknade zarade, uvecane zarade i druga primanja
zaposlenog; U istom stavu brisati tekst sadran u tacki 12.
Americka privredna komora u Srbiji
Smiljaniceva 24/I 11000 Beograd
Tel: (+381 11) 308 8132; 344 6437 Fax: (+381 11) 308 8922
E-mail: info@amcham.rs; Website: http://www.amcham.rs

5. Nepotrebna birokratizacija sistema obracuna zarade - Dodatnu komplikaciju


obracuna zarada donosi
utvr_ivanje dela zarade na ime radnog ucinka na mesecnom nivou, to je nepotrebno za
veliku vecinu
zaposlenih i realnih situacija u privrednim drutvima.
Isto tako, zakonsko odre_enje da je zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom
uspehu
poslodavca posebna dodatna obavezna kategorija zarade predstavlja nepotrebnu komplikaciju
sistema
zarada u Srbiji i ogranicena je na godinu dana. Buduci da je podsticajni sistem nagra_ivanja
dobrog
rada u interesu i poslodavca i zaposlenog, to ne bi trebalo nepotrebnim birokratisanjem povecavati
trokove poslovanja i naruavati prirodnu slobodu dogovaranja zaposlenih i poslodavca.
6. Sporan je clan 37 koji se odnosi na zasnivanje radnog odnosa na odre_eno vreme
Vaece reenje Zakona o radu je da radni odnos na odre_eno vreme (1) ne moe trajati due od 12
meseci (clan 37, stav 1) i (2) da se dozvoljava samo u odre_enim situacijama (sezonski
poslovi, rad
na odre_enom projektu, povecanje obima posla koji traje odre_eno vreme).
Navedeni koncept je
veoma nefleksibilan i naruava slobodu dogovaranje poslodavca i radnika, sa idejom da se poslodavci
upute na ire zapoljavanje kroz radni odnos na neodre_eno vreme, kao povoljniji za zaposlenog.
Me_utim, pomenuti cilj se obicno ne postie, poto su alternative radu na odre_eno vreme i rad na
crno
(bez ikakvog radnog odnosa) ili neangaovanje radnika, sa vecom nezaposlenocu nego to bi bila sa
radom na pdre_eno vreme, ili seljenje aktivnosti u sivu ekonomiju i slicno.
Tako_e, uporednopravna reenja su naprednija od reenja u Srbiji: tako se u dravama clanicama EU
doputa zasnivanje radnog odnosa na odre_eno vreme nezavisno od razloga, a uglavnom se
ogranicava se trajanje radnog odnosa 24 ili 36 meseci. Zatita zaposlenima obezbe_uje se
ogranicavanjem broja sukcesivnih ugovora o radu na odre_eno vreme po pravilu
na najvie tri
sukcesivna ugovora o radu sa istim zaposlenim (sledeci ugovor o radu bi potom morao biti zakljucen
na
neodre_eno vreme).
7. Sporan je clan 53 koji se odnosi na prekovremeni rad.

Komentar i predlog AmChama: Ogranicenje vezano za moguce trajanje prekovremenog rada


na 8
casova nedeljno treba promeniti ili relativizirati. Naime, prihvatljivo je da zaposleni moe odbiti
prekovremeni rad ako je on dui od 4 sata dnevno ili 8 casova nedeljno, ali treba ostaviti mogucnost i
za
dui prekovremeni rad uz saglasnost zaposlenog. Postojeca odredba je restriktivna kako za
poslodavca
tako i za zaposlenog.
8. Sporan je clan 57 koji se odnosi na preraspodelu radnog vremena.
Komentar: Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda
delatnosti,
organizacija rada, bolje koricenje sredstava rada, racionalnije koricenje radnog vremena i izvrenje
odre_enog posla u utvr_enim rokovima. Preraspodela radnog vremena vri se tako da ukupno radno
vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude due od
punog
radnog vremena. U slucaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne moe da traje due od 60
casova nedeljno.
Postojece zakonsko reenje je nejasno u pogledu mogucnosti broja estomesecnih preraspodela u
toku
jedne kalendarske godine (na pr. 2 estomesecne preraspodele u toku kalendarske godine kod kojih
se
sravnjivanje vri na 6 meseci). Ovo je vrlo bitno zbog toga to veliki broj poslodavca, narocito u
prehrambenoj industriji, ima vie od jedne sezone godinje, neki od njih cak dve ili tri, tako da realno
postoji potreba za dve ovakve preraspodele u toku kalendarske godine
Predlog AmChama: Preraspodelu radnog vremena treba omoguciti na period kalendarske
godine, jer
est meseci ne predstavlja period ciklicnih promena kojima se pokriva preraspodela radnog vremena.
Osim toga, nije sasvim jasno kako postojecu odredbu primeniti. Da li est meseci znaci prvo i drugo
polugo_e ili bilo kojih uzastopnih 6 meseci u godini.
Americka privredna komora u Srbiji
Smiljaniceva 24/I 11000 Beograd
Tel: (+381 11) 308 8132; 344 6437 Fax: (+381 11) 308 8922
E-mail: info@amcham.rs; Website: http://www.amcham.rs

9. Sporni su clanovi 68-76 koji se odnose na godinji odmor


Prvo, najkrace tarjanje godinjeg odmora iznosi cetiri nedelje, to je predugo za jednu zemlju u
razvoju.
U mnogim znatno razvijenijim i bogatijim zemljama godinji odmori su kraci, a minimalni iznose samo
tri
nedelje.
Drugo, Zakon o radu predvi_a da prvi deo, kada se koristi godinji odmor koristi u delovima, mora
trajati
najmanje tri nedelje. Ovaj dugi mininalni rok moe doneti tekoce u funkcionisanju preduzeca,
pa bi za
privredu bilo bolje da se zakonodavac drao Konvencije MOR-a br. 132 koja predvi_a da prvi deo traje
dve nedelje neprekidno, a preostali godinji odmor prema dogovoru izme_u poslodavca i zaposlenog,
a
najdalje do 30. juna naredne godine.
Trece, Zakon o radu propisuje da se, prilikom promene poslodavca, pravo na neiskoriceni
godinji

odmor prenosi od starog na novog poslodavca, to nije pravedno. Prirodno bi bilo da


godinji odmor
sledi duinu rada kod svakog poslodavca tokom date godine.
Cetvrto, Zakon o radu predvi_a obavezu poslodavca o dostavljanju reenja o godinjem odmoru
najmanje petnaest dana pre pocetka koricenja godinjeg odmora. Ovo reenje ima smisla u slucaju
kada zaposleni ide na godinji odmor po zahtevu poslodavca, a kako bi imao vremena da planira
odmor.
Ali, ovaj je rok predug za situacije kada je neophodno reagovati znatno bre nego to to postojeca
odredba Zakona o radu omogucava. Stoga bi dobro bilo da se predvidi mogucnost da se, na
osnovu
dogovora zaposlenog i poslodavca, reenje za godinji odmor moe izdati i
neposredno pre
koricenja godinjeg odmora.
10. Sporan je clan 77 koji se odnosi na placeno odsustvo.
Predlog AmChama: Treba brisati odredbu koja se tice placenog odsustva po osnovu dobrovoljnog
davanja krvi. To je licni cin humanosti a ne neto to poslodavac treba da finansira.
11. Sporan je clan 108, stav 1, tacka 2, koji predvi_a uvecanje zarade za rad nocu i rad u
smenama.
Komentar: Iz nejasnog zakonskog teksta bi se moglo zakljuciti da zaposlenom koji ima raspored
rada u
smenama treba po tom osnovu uvecati zaradu za najmanje 26%, a kada u okviru takvog rasporeda
radi
nocu najmanje za dodatnih 26%. Svakako da to nije bila intencija zakonodavca, ali su moguci pritisci
sindikata, pa i odluke Inspekcije rada i sudova da se sporna odredba upravo ovako primeni.
Predlog AmChama: Treba to pre promeniti odredbu i otkloniti mogucnost dvojakog tumacenja.
Promeniti ovu oderedbu tako da glasi: za rad nocu najmanje 26% od osnovice.
12. Sporni su clanovi 114, 115 i 116 kojima se osnovica za utvr_ivanje naknade zarade
definie kao
zarada koju je zaposleni ostvario u prethodna tri meseca. U tu zaradu ulazi prekovremeni rad, nocni i
smensku rad, rad u dane dravnog praznika, topli obrok, regres za godinji odmor, godinji bonus i sl.
Komentar: Ovo uvodi nejadnakost me_u zaposlenima dok ostvaruju pravo na naknadu, a na
osnovu
nekih ranijih primanja. Kada se koristi prosek zarade iz prethodna tri meseca, utvr_en na osnovu svih
ovih uvecanja zarade i jednokratnih primanja, zaposleni dobijaju bitno razlicite naknade, a osnov
razlika
je kada odsustvuju sa posla. Naknade su po pravilu vece od zarada, a zaposleni se stimuliu na
odsustvovanja u mesecima nakon to su ostvarili neki vanredni prihod (bonusa ili regresa).
Predlog AmChama: Predlaemo izmenu u smislu definisanja naknade zarade kao osnovne
zarade (uz
eventualno uvecanje za minuli rad) koju je zaposleni ostvario u prethodna tri meseca.
13. Sporno je tumacenje clana 114
Komentar: U praksi je prilicno nejasno ta se smatra pozivom dravnog organa, a na zahteve da se
dobije miljenje nadlenog ministarstva koje bi pomoglo pravilnoj primeni odredbe o naknadi zarade za
odsustvo po ovom osnovu, nema odgovora. Cesti su zahtevi za placeno odsustvo po osnovu poziva
dravnih organa i kada se radi o pozivu suda po privatnim sudskim sporovima koji nemaju nikakve
veze
Americka privredna komora u Srbiji
Smiljaniceva 24/I 11000 Beograd
Tel: (+381 11) 308 8132; 344 6437 Fax: (+381 11) 308 8922
E-mail: info@amcham.rs; Website: http://www.amcham.rs

sa radnim angaovanjem zaposlenog kod poslodavca koji treba da isplati naknadu. Definisanjem ta
se
smatra pozivom dravnog organa otklonile bi se ove nejasnoce i pomoglo i zaposlenima i
poslodavcima.
Predlog AmChama: U clanu 114, posle stava 1, dodati novi stav koji glasi: Pod pozivom
dravnog
organa u smislu stava 1 ovog clana ne smatra se poziv sudskih organa, osim ako se radi o pozivu po
osnovu radnog spora kod poslodavca ili o pozivu u kome se zaposleni pojavljuje u svojstvu svedoka u
sporovima koje vodi dravni javni tuilac.
14. Sporan je clan 116 koji ure_uje naknadu zarade za vreme vreme prekida rada do
koga je dolo bez
krivice zaposlenog.
Komentar: Kao to je pomenuto vezano za clanove 114-116 naknada na osnovu zarade u
prethodna tri
meseca omogucava velike razlike u naknadama zarada u primanjima koje ostvaruju dok ne rade,
samo zato to neko ima a neko nema smenski raspored rada, to je neko u prethodna tri meseca radio
ili nije radio prekovremeno i sl.
Predlog AmChama: Osnov za naknadu treba da bude osnovna zarada zaposlenog (uz
eventualno
uvecanje za minuli rad).
15. Sporan je clan 122, stav 5 kojim je predvi_eno da zaposleni, kome je izvrena isplata
zarade,
odnosno naknade zarade potpisuje evidenciju.
Komentar: Sporan stav 5 clana 122 Zakona o radu da zaposleni potpisuje evidenciju to je u praksi
gotovo neizvodljivo bez velikog nepotrebnog angaovanja resursa, kako ljudi tako i materijalnih resursa
pogotovo kod poslodavaca koji imaju izdvojene organizacione jedinice kao to su npr Banke sa velikim
brojem Filijala u i van maticnog mesta centrale poslodavca. Pretpostavka da je ovaj stav doneen kako
bi zaposleni bili upoznati da poslodavac zaista i uplacuje doprinose na zaradu odre_enu ugovorom o
radu. Ukoliko poslodavac to ne radi to je pitanje za inspekciju rada, a ne da se to regulie na ovakav
nacin.
Predlog AmChama: Clan 122. stav 5. treba brisati. Gotovo da je neprimenjiv u uslovima
elektronskog
prenosa sredstava, pogotovo kod poslodavaca koji zapoljavaju veliki broj zaposlenih, koji imaju
smenski reim rada i sl.
16. Otpremnine za rad kod tog poslodavca clan 158
Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu clana 179. tacka 9) ovog zakona,
zaposlenom isplati otpremninu u visini utvr_enoj optim aktom ili ugovorom o radu. Otpremnina iz
stava
1. ovog clana ne moe biti nia od zbira trecine zarade zaposlenog za svaku navrenu godinu rada u
radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i cetvrtine zarade zaposlenog za
svaku
narednu navrenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.
Predlog AmCham-a: Neophodno je promeniti nacin obracuna otpremnine tako da se njena visina
bazira na godinama staa zaposlenog kod poslednjeg poslodavca, a za preostali prethodni radni sta
troak bi trebalo da snosi drava.
17. Sporan je clan 169, tacka 2
Komentar: Postojece reenje ne uvaava cinjenicu da se i prema clanu 180, stav 3 Zakona
zaposleni
ne osloba_a odgovornosti vec mu se daje jo jedna ansa. Znaci, suspenzija je bila opravdana,

poslodavac je imao osnova da zaposlenom otkae ugovor o radu, ali to nije ucinio da bi mu dao jo
jednu ansu. Ako u takvoj situaciji treba i da mu plati naknadu do pune zarade, onda nema motiva da
zaposlenom izrekne upozorenje vec ce se odluciti na otkaz ugovora o radu, a s druge strane
zaposleni
kome bude isplacena naknada do punog iznosa ce biti nagra_en za povredu radne obaveze za koju
je
mogao dobiti otkaz, jer je za dane koje nije radio zato to je ucinio povredu radne obaveze, odnosno
discipline na radu, dobio naknadu u visini pune zarade.
Americka privredna komora u Srbiji
Smiljaniceva 24/I 11000 Beograd
Tel: (+381 11) 308 8132; 344 6437 Fax: (+381 11) 308 8922
E-mail: info@amcham.rs; Website: http://www.amcham.rs

Predlog AmChama: Ovu odredbu treba promeniti tako da glasi: ako zaposlenom ne prestane
radni
odnos u smislu clana 179. tac. 2) - 4) ovog zakona, odnosno ako mu ne bude utvr_ena mera
upozorenja
u skladu sa clanom 180, stav 3 ovog zakona.
18. U clanu 170, u stavu 2 koji se odnosi na duinu vremena suspenzije bez naknade zarade.
Komentar: Ova mera se u praksi pokazala prilicno dobrom. Za zaposlenog predstavlja ozbiljno
upozorenje, a poslodavcu daje mogucnost da odloi donoenje tekih odluka koje bi mogle zavriti
otkazom ugovora o radu. Jo bolji rezultat bi dala ako bi postojao veci prostor gradacije, tako da se za
ozbiljne povrede radne obaveza i discipline na radu, koje mogu zavriti i otkazom ugovora o radu,
izrice
suspenzija u duem trajanju. Sankcija je tada i finansijski znacajna, a predstavlja i upozorenje da
sledeca povreda verovatno znaci otkaz
Predlog AmChama: Duinu vremena suspenzije bez naknade zarade treba povecati sa 1 3 na 1
5
radnih dana.
19. Sporan je clan 185, stav 6.
Komentar i predlog AmChama: Sadanje reenje prema kome je zaposleni duan da
narednog dana
od dana prijema reenja o otkazu ugovora o radu odluci da li eli reavanje spora pred arbitrom
prakticno iskljucuje taj metod reavanja sporova, a njega treba tek promovisati i razvijati. Zato je
neophodno da se zaposlenom ostavi primeren rok, a to je pet radnih dana, da promisli i odluci da li bi
hteo da se spor reava pred arbitrom. Ovakav rok je posebno potreban ako se ima u vidu da je, prema
clanu 194, stav 8. Zakona, odluka arbitra konacna i obavezujuca.
Predlog AmChama: U clanu 185, u stavu 6 reci: narednog dana zamenjuju se recima: u roku
od pet
radnih dana.
20. Sporan je clan 194, stav 4.
Komentar: U skladu sa predloenom promenom u clanu 185, stav 6, i u clanu 194, stav 4. potrebno
je
rok za pokretanje spora pred arbitrom produiti sa sadanja tri dana (to se u pojedinim slucajevima
moe svesti na samo jedan radni dan) na petnaest dana, to daje dovoljno vremena i poslodavcu da
odluci o prihvatanju ovog nacina reavanja spora, kao i stranama u sporu da izaberu/odrede arbitra i
urede sva druga pitanja bitna za valjano vo_enje postupka reavanja spora pred arbitrom.
Predlog AmChama: U clanu 194, u stavu 4 rec tri zamenjuje rec petnaest.
21. Sporni su clanovi 210 i 211 koji se odnose na obezbe_ivanje uslova za rad sindikata.
Komentar: U clanovima 210 i 211, obezbe_ivanje uslova za rad sindikata treba vezati za

reprezentativnost. Bez te odredbe je moguce (i u praksi se doga_a) da sindikat sa samo nekoliko


(manje
od 10) clanova trai da sa poslodavcem zakljucuje sporazum, da dobije slobodne casove, prostorije,
tehnicku podrku. Striktno potovanje Zakona mu to omogucava, a rezultat je nastajanje ogromnog
broja malih sindikata ciji je jedini cilj privilegije onima koji su ga osnovali.
22. Sporani su clanovi 221 i 222 koji propisuje uslove za reprezentativnost udruenja
poslodavaca
Komentar: Postojece reenje privileguje udruenja u kojima dominiraju poslodavci sa manjim
brojem
zaposlenih jer zahteva da udruenje okuplja najmanje 10% od ukupnog broja poslodavaca u Republici,
odnosno delatnosti.
Predlog AmChama: Uslov reprezentativnosti treba vezati samo za broj zaposlenih kod
poslodavaca
clanica udruenja.
23. Sporan je clan 254 koji se odnosi na pregovore o zakljucivanju kolektivnog ugovora.
Komentar: U pregovaranju za zakljucivanje kolektivnog ugovora moe ucestvovati vie
reprezentativnih
sidikata, a kod zakljucivanja posebnog ili opteg kolektivnog ugovora i vie reprezentativnih
udruenja
Americka privredna komora u Srbiji
Smiljaniceva 24/I 11000 Beograd
Tel: (+381 11) 308 8132; 344 6437 Fax: (+381 11) 308 8922
E-mail: info@amcham.rs; Website: http://www.amcham.rs

poslodavaca. Prema clanu 251. ovog zakona, oni tada imaju obavezu da formiraju zajednicki odbor za
pregovore. Me_utim, kako postoji samo obaveza pregovaranja, a ne i zakljucivanja kolektivnog
ugovora,
to svaki od reprezentativnih sindikata, odnosno reprezentativnih udruenja poslodavaca odlucuje da li
ce
ili nece zakljuciti kolektivni ugovor. Nije nuno da svi ucesnici koji su formirali zajednicki odbor za
pregovore prihvate kolektivni ugovor da bi on bio zakljucen. Zakljucice ga reprezentativni sindikat,
odnosno reprezentativno udruenje poslodavaca koje ga prihvata.
Predlog AmChama: U clanu 254 posle stava 1 dodaje se novi stav 2. koji glasi: Ako u
zakljucivanju
kolektivnog ugovora ucestvuje vie reprezentativnih sindikata ili reprezentativnih udruenja
poslodavaca,
kolektivni ugovor mogu zakljuciti ucesnici u pregovaranju koji postignu saglasnost za zakljucivanje
kolektivnog ugovora. Sadanji stavovi 2. i 3. postaju stavovi 3. i 4.
24. Proirivanje dejstva OKU-a (clan 257) - Merljivost kriterijuma za prosirenje
van stranaka koje su
pregovarale.
Proireno dejstvo se, prema clanu 257 Zakonu o radu, moe uvesti ako postoji opravdani
interes, a
narocito:
1) radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike Republike Srbije, u cilju obezbe_ivanja
jednakih
uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih iz rada i po osnovu rada,
2) da bi se ublaile razlike u zaradama u odre_enoj grani, podgrupi ili delatnosti koje
bitno uticu na
socijalni i ekonomski poloaj zaposlenih to ima za posledicu nelojalnu konkurenciju, pod
uslovom da

kolektivni ugovorcije se dejstvo proiruje obavezuje poslodavce koji zapoljavaju


najmanje 30 odsto
zaposlenih u odre_enoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.
Komentar i predlog AmCham-a: Teko je utvrditi da li postoji ispunjenost prvog uslova, a
gotovo je
sigurno da ne postoji ispunjenost drugog. Smatramo da je odluka o proirenom dejstvu morala biti
obrazloena u pogledu pravnog osnova i postojanja opravdanog interesa za njeno donoenje.