You are on page 1of 6

Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet

Osnovne studije : Geoprostorne osnove ivotne sredine


Predmet : Osnove prostornog planiranja

Esej :
O prostornom planiranju

Nemanja Arsi

Profesor : dr. Dejan ordjevi

20/2009

Asistent : mr. Tijana Dabovi

Beograd, April 2010

Sadraj

1. Problematika izmeu prostornog planiranja i ivotne


sredine........................................................................................3

2. Progresija ili regresija ?........................................................3, 4

3. Potencijalna reenja problema.............................................4, 5

4. Literatura............................................................................... ....6

1. Problematika izmeu prostornog planiranja


i ivotne sredine

Kada govorimo o odnosu prostornog planiranja i sredine u kojoj ivimo, tj. ivotnoj
sredini, prvo sto pada na pamet oveku, a i , gledano kroz istoriju, mnogim strunjacima
koji su kadri da se bave tom problematikom, jeste meusobno proimanje, zavisnost,
suprotnost pa i odreena doza paradoksalnosti...
Kao sto je svuda u svetu prisutna suprotnost i sukobljavanje izmeu raznih stvari u
svim sferama ivota, tako i ovde vidimo jedno sukobljavanje, tacnije sukob interesa
izmedju, mogu rei, dve grane nauke. Prostorno planiranje je, svakako, nauka iji je jedan
od ciljeva i progresivna evolucija oveka, njegov razvoj u svakom pogledu i sve protiv
toga je protiv interesa svih ljudi na ovoj planeti. Ali gledano sa druge strane, napredak
civilizacije, razvoj tehnike, unapreenje sistema razliitih sfera ivota je svakako i ma sa
dve otrice. ivotna sredina je ta koja trpi promene, a to je najgore posledice su
nemerljive i teko ispravljive... Takoe, jedan od ciljeva prostornog planiranja je i
poboljanje ivotnog standarda ljudi. S obzirom na to, drutvo koje bi se odreklo
tehnikih, naunih, tehnolokih i drugih dostignua i mogunosti zarad ouvanja ivotne
sredine i zdrave planete, bilo bi bez sumnje ekonomski i materijalno siromanije, i to
dosta. To je jednostavno injenica koju niko ne osporava, ali zaista je teko reiti itav
ovaj problem.

2. Progresija ili regresija ?

Prekid ljudske progresivnosti ka novim saznanjima i otkriima i vraanje sredini koja nije
urbanizovana ili sredini koja je na neki nain zaostala u nekim pogledima, znacilo bi
pokretanje itavog lanca pojava koje bi znaajno uticale na dalji boravak oveka na
Zemlji. Prva posledica je npr. jedan ogroman i direktan udarac na zivotni standard coveka,
a to bi kasnije pokrenulo druge posledice: poveanje mogunosti potencijalnih bolesti,
rano umiranje, nezadovoljstvo oveka samim sobom i celokupnim drutvom. Bez obzira
na sve, teko se moe nai neko ko bi platio ovako opasnu i skupu
cenu samo da bi se zdravije ivelo i da bi se ocuvala ivotna sredina. oveanstvo bi,
jednostavno, stagniralo ali i propadalo polako. Sa jedne strane, nekome nije teko da zivi u
kolibi na nekoj planini i da ima osnovne uslove za ivot, ali ovo nije pitanje jednog
pojedinca vec globalno pitanje svih nas i na dalji razvoj, borba sa bolestima, dalji izumi,
otkrica koja jednostavno zahtevaju u svom okviru nauku kao to je prostorno planiranje,
ali na alost, zahteva i neku vrstu sputavanja i degradacije ove druge, i te kako bitne
nauke, prirodne i ivotne sredine. Korienje prostora sredine za potrebe ljudi, sve vrste
3

zagaenja, samo su neki vidovi unitavanja ivotne sredine. To je na alost


neizbeno.Prostorni planeri, da bi svoj plan i zamisao sproveli u delo, moraju da u nekoj
meri ugroze i izazovu niz posledica po stanje ivotne sredine. Jedino reenje je da se pre
svake izgradnje i projekta predvidi, tj. oceni u kolikoj e se meri realizovanje nekog cilja
odraziti na okolinu i da li ce imati tetne posledice. Ipak, kao to je i logino, nekim
zemljama to nije na prvom mestu iz prostog razloga sto nisu ekonomski toliko napredne
da mogu misliti i na to,a ne samo na golu egzistenciju u sistemima unutar same drzave.
Naa zemlja nije ba na zavidnom stupnju to se toga tie i ne pridodaje se veliki znaaj
ovom problemu.

3. Potencijalna reenja problema

Namee se pitanje koje svakog interesuje, a to je: Postoji li uopte reenje??? Neki ljudi
dosta globalizuju neke stvari i bivaju zarobljeni u sopstvenoj zabludi. Oni, naime, sitne
stvarice, tj. pobede sto se tie ouvanja ivotne sredine, veliaju i diu ih sa lokalnog na
globalni nivo. Takve pobede su od regionalnog i lokalnog znaaja i mogu biti npr.
istraivanja efikasnih filtera protiv zagaenja, ouvanje ugroenih vrsta na planeti,
smanjenje broja saobraajnica, udaljavanje aerodroma od grada, itd... Dakle to su sve sitna
reenja koja ne reavaju sveobuhvatnu problematiku globalnih razmera.
Neki strunjaci smatraju da bi poduhvat smanjenja produktivnosti, tj. njegove stope rasta
i razvoja, uinio neku promenu i dao neke eljene rezultate. Ali javlja se potencijalni
problem, a to moze biti nezaposlenost ljudi i smanjenje radnih asova. Meutim, sve ovo
je suvie rizino i ovek ne bi smeo da se igra sa ovim problemom. Uostalom, ta ako ova
solucija ne da eljene rezultate na kraju, i bioloka zagaenost bude ista kao i pre ?
Stoga, namee se drugo reenje, a to je promena strukure produkcije kao jedna od
moguih reenja ovog pitanja. Fabrike, koje su nesumljivo nune, mogu da se vie
pozabave proizvodnjom nekih stvari koje su ekoloki manje tetne od npr. automobila,
aviona itd...Fabrike e svejedno proizvoditi neto, ali hajde da to neto ima vie uticaja u
socijalnoj sferi ovekove sredine... Vea proizvodnja kola, ustanova za nezbrinutu decu,
bolnica, domova za starce, puteva, metroa, su mogunosti koje u mnogome emu pomau
ljudima. Za oveanstvo je mnogo bitnije da se ovakve stvari razvijaju jer nemaju toliki
uticaj na bioloki aspekt ovekove sredine. injenica je da pojedinac, samim tim i itavo
oveanstvo, mora iveti sa svojim stalnim napretkom, njegova egzistencija se dovodi u
pitanje. Tempo porasta stanovnitva u svetu dovodi do jo jednog problema, tako da je
smanjenje ove stope porasta znaio krupan korak ka reavanju problema. Tako postupaju
visoko razvijene zemlje, ali na zalost nisu sve zemlje u mogunosti da tako razmiljaju,
odnosno nisu na zavidnom ekonomskom, socijalnom, ali i demografskom nivou i
stadijumu.

Tehnologija i produkcija jednostavno moraju da ulazu dosta vie u pronalaenju novih i


boljih normi, metoda i uslova za zatitu, obnovu i revitalizaciju ivotne sredine. To je klju
uspeha za ovaj problem. Na alost, gotovo svim zagaivaima je lake i, na neki nain,
isplativije da plaaju simboline kazne zbog unitavanja ivotne sredine, nego da ulau u
skupe poetne investicije za obnovu unitenog i za saniranje posledica.
Mada moda je danas malo i nerealno oekivati da se obezbede sredstva i investicije za
oporavak prirode koju tehnologija svojom produkcijom unitava vie desetina godina
unazad ...

Literatura :
ordjevi, D., Dabovi,T.(2009). Osnove prostornog planiranja. Beograd:
Geografski fakultet. Univerzitet u Beogradu.
Marinovi, A.(2001), Prostorno planiranje. Zagreb: Dom i svijet.
Piha,B.(1973).Prostorno planiranje,Beograd:Novinska Ustanova slubeni
list SFRJ