MERENJE ELEKTRINIH

VELIINA

SADRAJ
1

UVOD ............................................................................................................................ 3
1.1 Osnovne vrste ispitivanja u odnosu na svrhu i proizvod ............................................ 4
1.1.1 Kontrola............................................................................................................... 4
1.1.2 Vrste ispitivanja u odnosu na svrhu .................................................................... 4
1.1.3 Vrste ispitivanja s obzirom na proizvod.............................................................. 6
1.2 Naini ispitivanja i obrada rezultata ........................................................................... 6
1.2.1 Zvanine pisane isprave (dokumenti) ................................................................. 7

MERENJE OSNOVNIH ELEKTRINIH VELIINA................................................. 8

2.1 Merenje elektrine struje i napona ............................................................................. 8
2.1.1 Merni transformatori ........................................................................................... 8
2.1.2 Naponski merni transformatori ........................................................................... 9
2.1.3 Strujni merni transformatori.............................................................................. 10
2.2 Merenje aktivne snage .............................................................................................. 11
2.2.1 Merenje aktivne snage jednosmerne struje ....................................................... 11
2.2.2 Merenje aktivne snage naizmenine struje ....................................................... 12
2.2.2.1 Elektrodinamiki vatmetar......................................................................... 12
2.2.3 Merenja snage u trofaznim sistemima............................................................... 15
2.2.3.1 Metoda dva vatmetra (Aronova sprega) .................................................... 15
2.2.3.2 Metoda tri vatmetra.................................................................................... 19
2.3 Merenje reaktivne snage........................................................................................... 19
2.3.1 Merenje reaktivne snage u jednofaznim sistemima .......................................... 19
2.3.2 Merenje reaktivne snage u trofaznim sistemima.............................................. 19
2.4 Merenje otpora namota............................................................................................. 21
2.4.1 Merenje aktivnog otpora U-I metodom............................................................. 21
2.4.2 Merenje otpora namota elektrinih maina jednosmerne struje........................ 23
2.4.3 Merenje otpora namota jednofaznih i viefaznih kolektorskih maina............. 23
2.4.4 Merenje otpora trofaznih namotaja ................................................................... 24
2.5 Merenje otpora izolacije ........................................................................................... 25
2.6 Literatura .................................................................................................................. 29
2

1 UVOD
Svrha ispitivanja je dobijanje relevantnih informacija vezanih za vrednosti izvesnih
veliina, naine dogaanja pojava i svojstva proizvoda i ugraene opreme, u ovom sluaju
elektrinih maina i transformatora. Ispitivanjima se proveravaju:

tehnika svojstva (kvalitet materijala, upotrebljeni delovi, tehnoloka i konstrukciona

reenja, izdrljivost u odnosu na odreena naprezanja (npr. dielektrina, mehanika,
termika), zapakovanost, konzerviranost),

funkcionalna svojstva (sposobnost izvravanja odreene uloge-namene, radne

karakteristike, trajnost u odnosu na odreene uslove korienja) i

ekonomska svojstva (gubici, stepen iskorienja).

Informacije dobijene ispitivanjima su neophodne za odluivanja u svim fazama ivotnog

veka elektrinih maina i transformatora (faze idejnog reenja, projektovanja, razvoja,
izgradnje, nabavke, eksploatacije i odravanja).
Cilj proizvoaa je da napravi trino konkurentan ureaj ijom prodajom moe da ostvari
maksimalnu zaradu. Ovaj uslov je direktno povezan sa ekonomskim parametrima (cena,
uslovi plaanja, marketing, ponuda koja su definisana regulativima (pravilnici, norme,
propisi, zakoni, standardi) te dodatnim (ugovorenim) ispitivanjima koja se sprovode na
poseban zahtev kupca. Prozvoa kroz ulazne provere (kontrole) materijala i sklopova,
ispitivanja na pojednostavljenim modelima i prototipovima, ispitivanja u toku proizvodnje,
kroz zavrna - standardna i specijalna (ugovorena) ispitivanja (ispitivanja kod
preuzimanja), kao i kroz povratne informacije vezane za ispitivanja tokom eksploatacije i
odravanja dobija neophodne informacije kojima moe da ispravlja nedostatke u fazi
projekta, tehnologije i konstrukcije. Naime, u fazi projektovanja se primenjuju
aproksimacije, pojednostavljeni matematiki modeli i podaci vezani za iskustvo te se
elektrini proraun moe provesti vrlo tano, magnetski neto manje tano, dok kod
toplotnog prorauna moe doi i do veih odstupanja, ako nema iskustva kod slinih
maina. Pri tome treba imati u vidu da su propisane tolerancije (dozvoljene granice)
pojedinih veliina prilino uske, to kombinovano sa zahtevom za optimiranjem proizvoda,
navodi proizvoaa da to bolje uskladi projektno reenje u odnosu na merenja
(ispitivanja) na stvarnom objektu. Kod same izgradnje, usled nesavrenosti oveka, alata i
maina takoe moe doi do odstupanja u odnosu na projektna reenja. Iz pomenutih
razloga neophodno su stalne provere od faze projektovanja, pa sve do zavrnih ispitivanja.i
potranja, rok isporuke), tehnikim parametrima (kvalitet, broj komada, garancija,
obezbeenje servisa) i estetskim parametrima (dizajn, boja) ureaja. Kvalitet se dokazuje
ispitivanjima
Kupac (investitor) (koji moe ujedno da bude i korisnik) eli da pod to povoljnijim
ekonomskim uslovima kupi to kvalitetniji ureaj. Kroz primopredajna ispitivanja (obino
su to ujedno i zavrna ispitivanja) kupac proverava da li ureaj zadovoljava odgovarajue
propise i, eventualno, neke posebne uslove definisane ugovorom. Korisnik kroz ispitivanja
tokom eksploatacije i odravanja dobija vane informacije vezane za funkcionisanje
ureaja u raznim pogonskim stanjima i uslovima, ime znaajno moe da utie na
sigurnost, pouzdanost, raspoloivost i ekonominost rada ureaja ili sistema.
3

Da bi se pristupilo ispitivanjima elektrinih maina i transformatora potrebno je prethodno

ovladati znanjima vezanim za:

objekt merenja (u ovom sluaju elektrine maine ili transformatora ili njenog dela);

fizike veliine i tokove procesa koje elimo izmeriti (esto je potrebno proceniti ili
poznavati oekivane vrednosti (barem red veliine), uz poznavanje sutine fizikog
principa procesa);

standarde i propise;

tehnologiju elektrotehnikih materijala;

mainske elemente u elektrinim mainama ili u vezi sa njima;

odgovarajue metode merenja (postupak, tanost);

primenu odgovarajuih mernih instrumenata i pribora (rukovanje, oitavanje,

upravljanje i sl.);

poznavanje smisla, razloga primene i principa rada i rukovanja opremom niskog i, po

potrebi, visokog napona,

opasnosti, mere zatite na radu i pruanje prve pomoi.

Jedino potujui navedena naela mogue je sigurno i kvalitetno izvesti ispitivanja.

1.1

Osnovne vrste ispitivanja u odnosu na svrhu i proizvod

U ovom poglavlju bie rei o osnovnim ispitivanjima u odnosu na svrhu i proizvod.

1.1.1 Kontrola
Kontrola je nadgledanje u odnosu na neije ponaanje, rad i rezultate rada, a sprovodi se
kako tokom proizvodnje, tako i tokom korienja. U proizvodnji se kontrola sprovodi radi
odravanja pogreki unutar tolerancija, zbog spreavanja zloupotrebe i izbegavanja
uveanja tete ili kvara. Time se postie ekonominost proizvodnje uz osiguranje
odgovarajueg (propisanog ili potrebnog) kvaliteta. Prilikom kontrolisanja se odreuje broj
uzoraka, nain ispitivanja, kao i dozvoljena, odnosno nedozvoljena odstupanja od
propisanog kvaliteta. U eksploatacije se, u cilju planiranja blagovremenog remonta,
popravki, rekonstrukcija i sl., sprovodi kontrola postojanosti ili promene karakteristinih
osobina. Time se poboljava sigurnost, pouzdanost, raspoloivost i ekonominost pogona.

1.1.2 Vrste ispitivanja u odnosu na svrhu

U odnosu na svrhu ispitivanja delimo na:
Razvojno- istraivaka - ovim ispitivanjima se na bazi eksperimenta (isprobavanja) stiu
nova saznanja o nepoznatim ili jo uvek nedovoljno poznatim svojstvima materijala,
delova, podsklopova ili kompletnih proizvoda. Ova ispitivanja se mogu provoditi na
modelima, a ukoliko postoje tehnika, ekonomska ili druga ogranienja pristupa se
4

simulacijama. Ovo ispitivanje provodi proizvoa, u zavisnoti od potrebe i mogunosti

(kadrovskih, tehnikih, finansijskih, vremenskih i dr.). Za ova ispitivanja mogu biti
zanteresovane i druge institucije.
Specijalna. U ova ispitavanja se mogu ubrojati:

ispitivanja na gotovom proizvodu ili delu u razvojno istraivake svrhe (zbog

usavravanje postojeeg i, eventualno, razvoja novog proizvoda);

ispitivanja koja se obavljaju na tipu ili (n-tom) komadu poseban (ugovoren) zahtev
kupca ili korisnika radi dobijanja dodatnih podataka u pogledu eksploatacionih
karakteristika proizvoda;

ispitivanja u poguonu u svrhu predvianja preostalog veka trajanja, koja se primenjuju

kada je opravdano verovati da je proizvod premaio polovinu veka trajanja;

naknadna ispitivanja posle prestanka rada prozvoda (dela) zbog saznavanja stvarnog
stanja radikorienja tog proizvoda na drugom mestu ili za druge namene, u razvojnoistraivake svrhe, zbog vetaenja (ekspertize) ili primene u druge svrhe.

Za rezultate ovih ispitivanja zainteresovani su proizvoa, kupac (investitor), korisnik i,

eventualno, sud.
Prototipska - modelska: Ova ispitivanja provodi proizvoa na prototipu (prauzorku) ili
pojednostavljenim modelima radi dobijanja informacija o dejstvima primene novih
projektnih, konstrukcionih i tehnolokih reenja.
Tipsko: Ova ispitivanja provodi (solidan) proizvoa radi ustanovljenja svojstava prvog
karakteristinog (uzornog) primerka u okviru svakog novog tipa, odnosno u vezi sa nekom
znaajnom inovacijom, promenom, rekonstrukcijom i sl.. Sadraj ovog ispitivanja je
obino odreen relevantnim propisima. Tipska, kao i specijalna, ispitivanja mogu da se
odrede ili ugovore kao ikao komadna (ispitivanju se podvrgava svaki proizvedeni komad)
ili kao ispitivanja na uzorcima. Uzorak moe biti odabran sistematski (svaki n-ti),
statistiki (po odreenim pravilima), stohastiki (sluajno), predumiljajno (upravo taj), pri
emu se kod ispitivanja uzorka mogu odrediti i razliiti obimi ispitivanja (samo rutinska,
sva tipklsa, poneko specijalno do ukljuivo razaranja.
Rutinsko ispitivanje se ponavlja za svaki komad, ili na uzorcima, radi poreenja sa
rezultatima tipskog (ili specijalnog) ispitivanja. Spisak rutinskih ispitivanja je propisan, a
najee se svodi na proveru izvesne take karakteristike.
Primopredajno: Ova ispitivanja se provode uz uee (kontrolu) predstavnika kupca ili
posrednika, sa ciljem da se proveri da li maina zadovoljava standardom propisane uslove,
kao i, eventualno, posebne, ugovorom definisane, zahteve kupca (korisnika). Obino
odgovaraju zavrnim ispitivanjima, mada su mogue (na osnovu ugovora) razne varijante
ispitivanja. S obzirom na veliinu odstupanja pojedinih parametara u odnosu na propisane
tolerancije, kupac moe da preuzme ureaj, da preuzme ureaj uz plaanje penala od strane
prozvoaa (ukoliko se relativno malo probiju zahtevane tolerancije), ili da u sluaju
veih odstupanja odbije preuzimanje. Verifikacija ispitne i proizvodne dokumentacije je
esto deo primopredajnih ispitivanja.

1.1.3 Vrste ispitivanja s obzirom na proizvod

Ispitivanja kod proizvoaa zapoinju ulaznom kontrolom (sirovine, delovi, komponente),
nastavljaju se u raznim fazama (fazna kontrola) tokom proizvodnje (proizvodna
ispitivanja), da bi, na kraju proizvodnog ciklusa, usledila zavrna ispitivanja (koja obino
ujedno predstavljaju primopredajna ispitivanja). U svrhu transporta i skladitenja provode
se ispitivanja (provere) pakovanja i konzervisanosti. Tokom montae sprovode se
montana ispitivanja, a pre putanja u pogon zavrna ispitivanja na licu mesta (konana
kontrola). Tokom eksploatacije se provode sistematske provere (eksploataciona
ispitivanja) sa preventivnom svrhom. Posle popravke, zamene delova, rekonstrukcije i
slino se provode remontna ispitivanja, da bi posle prestanka rada proizvoda (dela)
usledila naknadna ispitivanja.
1.2

Naini ispitivanja i obrada rezultata

S obzirom na nain ispitivanja delimo na:

pregledavanje - na onovu ljudskih ula, pre svega vida, utvruju se svojstva i stanje
opremljenosti;

identifikovanje -deo pregleda tokom kojeg se prepoznaje i utvruje postojanje delova

(po koliini i smetaju), natpisa, oznaka i drugog;

proveravanje svojstava (naroito izdrljivosti) primenom ogleda, pri emu deo

proveravanja tokom kojeg se utvruje i potvruje istinitost i ispravnost stvarnog stanja
nazivamo verifikovanjem;

merenje svojstava, pri emu ovde obuhvatamo i obraunavanje i prikazivanje (crte,

tabela ..) izmerenih veliina.

izraunavanje (odreivanje) - primenjuje se u sluajevima nije mogue proveriti ili

izmeriti svojstva

S obzirom na obradu rezultata razlikujemo:

preraunavanje - radi uporednog prikazivanja rezultati ispitivanja se svode na eljena

svojstva (obino nominalna, propisana, ugovorena, garantovana);

izraivanje zvaninih pismenih isprava o zadovoljavajuem kvalitetu ( certifikati

(uverenja) i atesti (svedoanstva) ).

Ispitivanja obavljaju priueni ili specijalizovani ispitivai, dok lica koja overavaju
certifikate i/ili ateste moraju da imaju odgovarajue ovlatenje.
Inspekcija (kontrola ispitivanja) je nezavisan organ (u odnosu na proizvoaa) koji
zvanino kontrolie ponaanje, rad i rezultate rada tokom ispitivanja. Inspekcija predstavlja
kontrolu ispitivanja proizvoaa, a obuhvata pregled rezultata ispitivanja ili uvid, odnosno
uee, u rezultatima ispitivanja proizvoaa. Inspekciju obavljaju inspektori - kontrolori
(primopredajna ispitivanja).
Ekspertiza (vetaenje) je delatnost kojom se naknadno ustanovljava injenino stanje koje
je prethodilo nekom dogaaju, obino sa nesrenim i materijalno tetnim posledicama.
Naknadna ispitivanja delova ili itavog proizvoda predstavljaju jedno od vanih sredstava
ekspertize. Ekspertizu obavljaju eksperti (vetaci).
6

1.2.1 Zvanine pisane isprave (dokumenti)

Zvanine pisane isprave (dokumenti) koje se izrauju tokom ili posle ispitivanja su:

izvetaj - sadri rezultate ispitivanja, obino uz obradu, sa ili bez ocene;

zapisnik (protokol) predstavlja zvaninu pismenu ispravu koja se sainjava neposredno

posle primopredajnih ispitivanja, radi dokaza pravilnosti i verodostojnosti tih
ispitivanja. Zapisnik potpisuju (i overavaju) sve zainteresovane strane, a obezbeuje ga
inspekcija angaovana od strane kupca, preprodavca ili korisnika. Umesto zapisnika
moe se sainiti izvetaj o inspekciji (kontroli ispitivanja);

certifikat (uverenje) predstavlja zvaninu pismenu ispravu proizvoaa ili nadlene

institucije kojom se overava kvalitet proizvoda i ispitivanja u odnosu na vaee
regulative;

atest (svedoanstvo) predstavlja zvaninu pismenu ispravu proizvoaa ili nadlene

institucije kojom se osvedoava kvalitet proizvoda u odnosu na potrebne, dogovorene
ili ugovorene uslove koji nisu uope ili u dovoljnoj meri obuhvaeni regulativima;

garancija (jemstvo) predstavlja zvaninu pismenu finansijsko-poslovna ispravu za neki

proizvod kojom se garantuju (jeme) obaveze proizvoaa prema kupcu u sluaju
smetnji u funkciji prilikom pravilnog korienja proizvoda u garantnom roku. Garantni
rok je obino za red veliine (grubo, desetak puta) manji od oekivanog veka upotrebe
proizvoda. Iz voljnosti proizvoaa u odnosu na obaveze u garantnom roku, uz izvesnu
dozu opreznosti, moe se zakljuiti o kvalitetu proizvoda;

ekspertiza predstavlja pismeni izvetaj ekperta (vetaka) o sprovedenom vetaenju.

2 MERENJE OSNOVNIH
ELEKTRINIH VELIINA
Merenje elektrinih veliina se na fakultetima temeljno izuava u okviru baznog predmeta
pod nazivom Elektrina merenja, Merenja u elektrotehnici, Elektrometrologija i slino.
Ovde e se dati samo pregled merenja osnovnih elektrinih veliina bitnih za ispitivanja
elektinih maina, ilustrovan odgovarajuim primerima. Osnovne elektrine veliine o
kojima e biti rei su elektrina struja i napon, snage, omski otpor namota i otpor izolacije.
Za merenje elektrinih veliina koriste se prema principu rada mehaniki i elektronski, a
prema nainu prikazivanja analogni i digitalni instrumenti. Danas su primeni dominantni
elektronski, digitalni instrumenti, mada u obrazovnim laboratorijama u naim uslovima i
dalje prevlauju mehaniki, analogni instrumenti. Radi podseanja, za merenje
jednosmernih veliina obino se koriste mehaniki instrumenti sa "kretnim kalemom", ije
je pokazivanje proporcionalno sa aritmetikom srednjom vrednou merene veliine, a
skala im je praktino linearna, dok se za merenje naizmeninih veliina obino koriste
mehaniki instrumenti sa "mekim gvoem", ije je pokazivanje proporcionalno sa
efektivnom vrednou merene veliine, a skala im je u osnovi nelinearna. Instrumenti sa
kretnim kalemom imaju preko deset puta manju potronju i obino veu tanost, u odnosu
na instrumente sa mekim gvoem.
2.1

Merenje elektrine struje i napona

Ovde nee biti posebno rei o merenjima relativno malih struja i napona, koje se mogu
izvesti standardnim instrumentima (ampermetrima i voltmetrima) neposredno ukljuenim u
merno strujno kolo. Pri iole veim strujama i naponima takvo reenje postaje nepraktino i
teko izvodljivo, pa se tada upotrebljavaju merni antovi ili merni transformatori. Merni
transformatori smanjuju merene struje i napone na vrednosti koje su prikladne za merenje
standardnim instrumentima, tj. redovno na nominalne struje od 1A ili 5A i nominalne
napone od 100 V , 200 V , 100 3 V i 200 3 V . Ujedno takvi merni transformatori slue
za izolovanje mernih instrumenata od visokog napona u merenom krugu, tako da
rukovanje s njima postaje bezopasno. Zbog znaaja primene kod ispitivanja elektrinih
maina, o mernim transformatorima e biti vie rei.
2.1.1

Merni transformatori

Merni transformatori omoguuju merenja u elektrinim kolima u kojima se javljaju velike

struje i/ili naponi. Njihovom upotrebom postiemo sledee prednosti:

merenje struje i napona vrlo razliitih nazivnih odnosa transformie se uvek na iste
naznaene odnose, to smanjuje broj tipova mernih ureaja i omoguava njihovu
serijsku proizvodnju;

pomou mernih transformatora merni instrumenti se odvajaju od visokih napona, pa

rukovanje njima postaje bezopasno a istovremeno njihova konstrukcija se
pojednostavljuje;

merni instrumenti se mogu znatno udaljiti od mesta merenja, pa se time omoguava

njihovo postavljanje na mestima odakle je najpovoljnije upravljanje postrojenjem;

udaljavanjem instrumenata od mesta merenja spreavamo uticaj tetnog dejstva

magnetnog i elektrinog polja na merne ureaje, ime poveavamo tanost merenja;

posebnom izradom mernih transformatora zatiuju se merni instrumenti od tetnog

termikog i dinamikog uticaja struja krakog spoja.

Induktivni merni transformatori sastoje se od jezgra napravljenog od feromagnetnog

materijala, te od primarnog i sekundarnog namota, koji su meusobno odvojeni i izolovani
zavisno od visine napona za koji su namenjeni. Primarni namot se direktno ukljuuje u
strujno kolo, a na sekundar se prikljuuju merni instrumenti ili zatita. Prema elektrinoj
veliini koju mere, upotrebljavaju se dve vrste mernih transformatora: naponski i strujni.
Primarni namot naponskog transformatora prikljuuje se paralelno prijemniku kojem se
meri napon, pri tome struja kroz primar mora biti znatno manja od struje prijemnika.
Primarni namot strujnog transformatora ukljuuje se redno s prijemnikom pa se u njemu
ima struja prijemnika, dok je pad napona na primaru neznatan prema naponu prijemnika.
Da bi smo na osnovu merenja sekundarnog napona/struje mogli jednostavno odrediti koliki
je primarni napon/struja, neophodno je da transformator napone/struje transformie u
stalnom odnosu.Takoe je neophodno da sekundarni napon/struja budu u fazi sa primarnim
naponom/strujom. Ove uslove bi u potpunosti zadovoljavao idealni transformator, dok se
kod realnih transformatora pojavljuje greka, koja mora da bude u definisanim granicama.

2.1.2 Naponski merni transformatori

Od naponskih transformatora se zahteva da transformiu merene napone u stalnom
odnosu i gotovo bez faznog pomeraja. Naznaeni odnos transformacije k n naponskog
transformatora definisan je odnosom njegovog naznaenog primarnog napona U 1n i
naznaenog sekundarnog napona U 2 n :
kn =

U 1n
U 2n

Standardni naznaeni primarni naponi mernih transformatora jednaki su standardnim

naponima elektrinih mrea. Naznaeni primarni napon dvopolnog izolovanog naponskog
transformatora jednak je primarnom meufaznom (linijskom) naponu mree (npr. 35 kV ),
a naznaeni napon jednopolno izolovanog naponskog transformatora jednak je faznom
naponu mree (npr. 35 / 3 kV ). U prvom sluaju standardni naznaeni sekundarni napon
je 100 V ili, ree, 200 V za prostrane sekundarne strujne krugove. U drugom sluaju
transformator je standardni naznaeni sekundarni napon iznosi 100 3 V ili 200 3 V .
Treba napomenuti da odnos transformacije nije sasvim jednak broju navojaka u primarnom
i sekundarnom namotu, nego je uvek neto vei kako bi se smanjile greke zbog padova
napona u naponskom transformatoru. Naponska greka definisana je na ovaj nain:
9

p u [%] =

k nU 2 U 1
100 .
U1

Fazna greka u je fazna razlika (stav) izmeu vektora primarnog i sekundarnog

napona. Smer vektora bira se tako da idealnom transformatoru fazna razlika bude jednaka
nuli. Smatra se da je fazna greka pozitivna ako je vektor sekundarnog napona vremenski
ispred vektora primarnog napona. Padovi napona u transformatoru, a time i njegova
naponska i fazna greka, zavise od optereenja prikljuenog na sekundarne stezaljke.
Vrednost optereenja izraava se pomou njegove prividne admitanse i sainioca snage:
Y =

1
R + X2

cos =

1
1+ X 2 / R2

Optereenje se moe izraziti i pomou prividne snage koju on troi pri nazivnom
sekundarnom naponu (uz propisani sainioc snage):
2
P = Y U 2n

S obzirom na optereenje koje se prikljuuje na njihovu sekundarnu stranu,

upotrebljavaju se naponski transformatori za merenje i za zatitu. Od prvih se zahteva vea
tanost, ali samo na uskom naponskom podruju. Kod drugih se zahteva manja tanost, ali
je potrebno da ona bude odrana na znatno irem naponskom podruju.
2.1.3

Strujni merni transformatori

Strujni transformatori se koriste pri niskom naponu kada je struja vea od 5A i pri
visokom naponu bez obzira na struju.
Primarni namot strujnog transformatora sastoji se od jednog ili nekoliko zavoja
relativno velikog presjeka, i ukljuuje se redno u merno strujno kolo. Suprotno tome,
sekundarni namot se sastoji od veeg broja zavoja relativno malog preseka i prikljuuje se
na instrumente sa zanemarivim otporom (ampermetri, redni namoti vatmetra, brojila). Na
taj nain radni reim strujnog transformatora je praktino reim kratkog spoja.
Strujni transformatori se izrauju za pet klasa tanosti : 0,2; 0,5; 1; 3 i 10, imaju
naznaene primarne struje u podruju od 5 15000A , a naznaenu sekundarna struja je u
pravilu od 5A (za unutranja postrojenja). Standardne naznaene primarne struje su:
10- 12,5-15-20-25-30-40-50-60-75 Ai njihovi decimalni delovi i viekratnici.
U zavisnosti od namene, strujni transformatori imaju razliite konstrukcije. Radi
sigurnosti sekundarni namot mora biti sigurno uzemljen, a radi izbegavanja preteranog
zagrevanja ne smemo ga ostaviti otvorenim pri ukljuenju transformatora ili ga otvarati u
toku rada. Ukoliko je namot sekundara otvoren, transformator dolazi u reim praznog
hoda. Pri tome indukcija u gvou jezgra poraste mnogo puta u odnosu na njenu vrednost
pri naznaenoj struji (do 1,4 ...1,8 T umesto 0,08...0,1T ); u skladu s tim rastu i gubici u
gvou te pri duem radu neizbeno dolazi do zagrijavanja jezgra i kvara izolacije
sekundarnog namota. Meutim, glavnu opasnost predstavlja napon na prikljucima
otvorenog sekundarnog namota U 2 koji je vrlo iljastog oblika, to se objanjava veoma
jakim zasienjem magnetskog kola, zbog ega magnetni fluks transformatora poprima
10

oblik jako spljotene krive.Vrhovi napona U 2 velikih strujnih transformatora dostiu

nekoliko hiljada volti, to predstavlja veliku opasnost za ljude koji rukuju ovim
transformatorima. Iz navedenog je vidljivo koliko je vaan zahtev o stalnom kratkom spoju
sekundarnog namota strujnog transformatora direktno ili preko instrumenta. Optereenje
strujnog transformatora izraava se preko prividnog otpora Z prikljuenog na sekundarnog
kolo i njegovog sainioca snage cos ili, ee, pomou prividne snage prikljuenog
strujnog kola pri naznaenoj sekundarnoj struji i sainiocu snage cos :
Z = R2 + X 2 ,
1

cos =

1+ X

, tg = X/R

2
P = Z I 2n

S obzirom na optereenje koje prikljuujemo na sekundar strujnih transformatora

razlikujemo strujne transformatore za merenje i strujne transformatore za zatitu. Kod
strujnih transformatora za merenje trebalo bi da sekundarna struja pri kratkom spoju samo
ogranieno poraste kako bi smo zatitili instrumente. Strujni transformatori za zatitu
trebali bi na sekundarnu stranu preneti i struje mnogostruko vee od nazivnih. Za jedne i
druge strujne transformatore definisana je strujna greka na sledei nain:
p i [% ] =

K n I 2 I1
100
I1

Fazna greka i fazna je razlika izmeu primarne i sekundarne struje. Smer vektora
odabira se tako da u idealnog transformatora fazna razlika bude jednaka nuli. Smatra se da
je fazna razlika greka pozitivna ako je vektor sekundarne struje vremenski ispred onog u
primarne struje.
Zbog mogunosti izoblienja sekundarne struje pri poveanoj primarnoj struji zbog
uticaja zasienja u jezgru, definie se sloena greka piS :

piS [%] =
2.2

100 1
(K n i2 i1 ) 2 dt

I1 T 0

Merenje aktivne snage

U ovom poglavlju bie rei o merenju snage jednosmerne struje te aktivne i reaktivne
snage jednofaznih i trofaznih sistema.
2.2.1 Merenje aktivne snage jednosmerne struje
Potreba za merenjem snage jednosmerne struje kod elektrinih maina se javlja kod:

utroene snaga motora sa jednosmernu struju ( P1 ),

korisna snaga generatora jednosmerne struje ( P ) i

snage potronje induktora maine na jednosmernu struju ili sinhrone maine ( U p I p ).

11

Merenje se, po pravilu izvodi pomou ampermetra i voltmetra za jednosmernu struju, dok
vatmetar moe da poslui za ocenu valovitosti odnosno impulsivnosti.
Ig

Ip
A
Iv

RA
Ug

RV

Slika 2-1 Merenje snage jednosmerne struje

Greka merenja jednaka je razlici snage odreene iz pokazivanja instrumenata i stvarne

snage koju motor prima:
U I g U I p =

U2
Rv

Ova greka je zanemariva, osim u sluaju mikromaina, kada treba uyeti u obzir potronju
instrumenata.
2.2.2 Merenje aktivne snage naizmenine struje
Za merenje aktivne snage naizmenine struje se po pravilu koriste vatmetri, za
laboratorijska merenja elektrodinamiki (klase 0,1; 0,2; 0,5), a za industrijska merenja
indukcioni (klase 1; 1,5; 2,5 ; 5). Danas u upotrebi prevladavaju elektronski instrumenti.
2.2.2.1 Elektrodinamiki vatmetar
Aktivna snaga se na podruju niskih frekvencija odreuje se pomou vatmetara, najee
elektrodinamikog tipa. Prilikom merenja snage se meri dodatno i struja i napon
optereenja, kako zbog kontrole optereenja strujne, odnosno naponske grane tako i zbog
odreivanja prividne i reaktivne snage kao i sainioca snage.

12

Ig

Ip
W

A
RA

RW
RW

V RV

Ug

Up

Pp

Slika 2-2 Merenje snage vatmetrom ija je naponska grana spojena na prijemnik

Ig

Ug

V RV

RW

Ip

A
RA

RW
Up

Pp

Slika 2-3 Merenje snage vatmetrom ija je naponska grana spojena na izvor

spoj
prema slici 2-2

prema slici 2-3

snaga izvora
PW + I g2 ( R + R A )

PW +

U g2
Rv

U g2

snaga prijemnika
U 2 U 2
PW t + t
RV RW

PW I t2 ( R + R A )

RW

Na slici 2-2 je prikazan spoj vatmetra na takav nain da su naponske grane vatmetra
povezane na prijemnik, dok su na drugoj slici naponske grane vezane na izvor, a u tabeli su
date matematike relacije vezane za prvi odnosno drugi sluaj.
Pri merenju manjih snaga bie potrebne korekcije zbog potronje instrumenata.
Zbog toga se koriste i tzv: kompenzovani vatmetri kod kojih nije potrebna korekcija zbog
potronje naponske grane, jer imaju dodatni pomoni namot s kojim se otklanja uticaj te
potronje.Pomoni namot ima isto toliko zavoja koliko i nepomini strujni kalem vatmetra,
te je tesno uz njega namotan.
13

Elektrodinamiki vatmetar ima dva kalema, od kojih je prvi pokretan sa strujom koja
je srazmerna naponu (U ), dok je drugi nepokretan sa strujom optereenja ( I ).
Izmeu kalema (namota) je meusobna induktivnost L12 ime se dobija momenat
M = i1 i 2

dL12
,
d

gde je :
L12 = Lm cos , i1 = kU 2 cos t , i2 = I 2 cos( t ) .
Srednja vrednost momenta je:
M = kUI cos
poto je sin = const .
Snaga vatmetra se rauna iz konstante
kW =

U0 I0

i skretanja :
PW = kW
gde je :

U 0 -izabrani naponski opseg

I 0 -izabrani strujni opseg

m -opseg skale

Radi to preciznijeg merenja poeljno je da k w bude to manje.

Ako se koriste merni transformatori ukupna konstanta e biti
k = kW kU k I
gde je :
kU =

U1
I
, kI = 1
U2
I2

Naponski transformatori se koriste kada je prijemnik na visokom naponu,odnosno

kada je njegov napon vii nego to je naponski opseg vatmetra.
Elektrodinamiki vatmetri se koriste na niim frekvencijama vrednosti do 10 kHz .
Na viim frekvencijama potekoe izaziva induktivitet naponskog kalema i
meuinduktivitet kalema (bez gvoa) dok kod ovih sa gvoem izazivaju vrtlone struje u
lameliranom gvou. Granina frekvencija se poveava korienjem feritnih jezgara i
jarma.
14

2.2.3 Merenja snage u trofaznim sistemima

Merenja snage u trofaznim sistemima se vre sa:

jednofaznim vatmetrom,

dva jednofazna vatmetra (Aronova sprega),

tri jednofazna vatmetra,

trofaznim vatmetrom.

Merenje snage trofaznog sistema jednim jednofaznim vatmetrom nije uobiajeno za iole
tanija merenja. Ako se primeni potrebno je paziti da se obezbedi fazni napon to
pribliniji stvarnom uz proveravanje simetrije napona i struja.
Trofazna merenja u trofaznim sistemima bez nultog voda se mogu obaviti metodom dva ili
tri vatmetra. Zbog oigledne prednosti vezane za broj instrumenata i oitavanja, obino se
obavljaju sa dva vatmetra, jednim voltmetrom, i tri ampermetra. Voltmetar i ampermetar
slue za kontrolu optereenja naponske i strujne grane vatmetra. Opreznost je potrebna, jer
do preoptereenja moe doi a da otklon vatmetra ne premauje opseg skale, budui da je
pokazivanje vatmetra zavisi o proizvodu struje i napona. Kod merenja snage prijemnika sa
malim sainiocem snage (ispod 0,2), metoda dva vatmetra nije upotrebljiva zbog velike
relativne greke, pa se u ovom sluaju, po pravilu upotrebljavaju tri vatmetra sa punim
skretanjem za male sainioce snage, sa znatno preopteretivim naponskim (i tri puta) i
strujnim (i dva puta) granama.
U trofaznim sistemima sa nultim vodom upotrebljava se metoda tri vatmetra.
2.2.3.1 Metoda dva vatmetra (Aronova sprega)
Metodom dva vatmetra meri se snaga nesimetrinih trofaznih sistema bez nultog
voda. Pri tome su strujne grane vatmetara W1 i W2 prikljuene u dve faze, a dovodni
prikljuci njihovih naponskih grana na istu fazu u kojoj je i strujna grana (slika 2-4).
Odvodni prikljuci naponskih grana prikljuuju se na fazu u kojoj nema strujnih grana
vatmetra. Treba paziti da dovodni prikljuci strujnih grana budu na strani izvora napona.

U1

i1

W1
e2

U2

i2

e1

W2
e3

U3

i3

Slika 2-4 ema merenja snage metodom Aronovog spoja

15

Ovu metodu najlake moemo shvatiti raunajui trenutnu vrednost snage

trofaznog sistema:
Ptr = e1i1 + e2 i2 + e3i3

(1)

Poto nemamo nulti vod, zbir struja sve tri faze u svakom trenutku mora biti jednak nuli:
i1 + i2 + i3 = 0

(2)

Odakle je:
i3 = i1 + i2

(3)

Ako vrednost za i3 iz izraza (3) uvrstimo u izraz (1) , dobijamo:

Ptr = i1 (e1 e3 ) + i2 (e2 e3 )

(4)

Ptr = i1 (e1 e3 ) + i2 (e2 e3 )

(5)

Kako kroz vatmetar W1 tee struja i1, a na njemu je napon (e1-e3), on e pokazivati
srednju vrednost prvog sabirka iz izraza (5). Slino tome vatmetar W2 se nalazi na
naponu (e2-e3), a struja kroz njega je i2, pa on pokazuje srednju vrednost drugog sabirka iz
izraza (5). Prema tome e zbir pokazivanja oba vatmetra dati srednju vrednost snaga sve tri
faze:
P = P1 + P2

(6)

Da bi bolje razumeli ovu metodu prikazaemo na slici vektorski dijagram trofaznog

sistema sa simetrinim optereenjem, pri kojem fazne struje zaostaju za odgovarajuim
faznim naponom za ugao . Na naponsku granu vatmetra deluje linijski napon U 1 U 3 ,
prikazan na dijagramu vektorom U 13 . Taj napon zaostaje prema naponu U 1 za 30 o , pa
izmeu struje I 1 i napona U 13 postoji pomak (30 o ) , odnosno vatmetar W 2
pokazati:

P1 = U 13 I 1 cos(30 o )
Na naponsku granu vatmetra W2 deluje linijski napon U 23 koji je ispred napona
U 2 za 30 o , pa izmeu struje kroz strujnu granu tog vatmetra i napona na njegovoj
naponskoj grani postoji pomak (30 o + ) . Zbog toga W2 pokazuje:
P2 = U 23 I 2 cos(30 o + )
Odavde sledi da je srednja snaga trofaznog simetrinog sistema:

[ (

)]

P = P1 + P2 = 3 U I cos 30 o + cos 30 o + = 3U I cos

16

U3

U1

I2

30

30

U2
U13

U23

Slika 2-5 Vektorski dijagram Aronovog spoja

Tada su skretanja 1 i 2 vatmetra W1odnosno vatmetra W2 , srazmerna su kosinusima

odgovarajuih uglova : 1 cos(30 o ) , 2 cos(30 o + ) .
Razmotrimo sledea tri karakteristina sluaja:
1. Aktivno optereenje( = 0 ):
Tada oba vatmetra imaju isto pokazivanje, srazmerno cos 30 o =

3
, i oba skreu na istu
2

stranu.
2. Induktivno optereenje( = 60 o ):
Jedan vatmetar skree isto kao u prvom sluaju, dakle srazmerno

3
, a drugi je na nuli.
2

3. Induktivno optereenje( = 90 o ):
U ovom sluaju skretanje 1 je srazmerno cos 60 o =

1
, dok je skretanje 2 srazmerno je sa
2

1
. Dakle oba vatmetra skreu podjednako, ali na suprotne strane, a aktivna
2
snaga je nula.
cos 120 o =

Upotrebom Aronove sprege moe se izraunati i reaktivna snaga u sluaju

simetrino optereenog sistema. Oduzimanjem P2 od P1 dobijamo sledee:

[ (

)]

P1 P2 = 3 UI cos 30 o cos + 30 o = 3UI sin ;

17

Dakle dobijamo vrednost srazmernu reaktivnoj snazi:

Q
3

= 3UI sin = P1 P2 Q = 3 (P1 P2 ) = 3 k w ( 1 2 ) ;

U simetrinim trofaznim sistemima primenom Aronove sprege moe se, posredno preko
tangensa ugla , odrediti i sainilac snage:
P1 P2
3UI sin
1
=
=
tg ;
P1 + P2
3UI cos
3
ili:
tg = 3

P1 P2
;
P1 + P2

Kontrolu pravilnog povezivanja vatmetara vrimo na sledei nain: vatmetri W1 i

W2 spoje se tako da oba imaju pozitivno skretanje. Jedan od njih e imati manje skretanje,
neka je to W2 . Njegova naponska grana se odvoji od one faze u kojoj nema strujnih grana
vatmetara i prikljui na fazu u kojoj je strujna grana vatmetra (slika 2-6). Ako je njegovo
skretanje i dalje pozitivno onda je prikljuivanje vatmetara bilo dobro i ukupna snaga je
jednaka zbiru pokazivanja oba vatmetra, u suprotnom snaga je jednaka razlici pokazivanja.

U1

i1

W1
e2

U2

i2

e1

W2
e3

U3

i3

Slika 2-6 Kontrola pravilnog prikljuivanja vatmetra u Aronovoj sprezi

18

2.2.3.2 Metoda tri vatmetra

Tri vatmetra ili trofazni vatmetar se upotrebljavaju i u sluaju kada u neutralnom vodu
postoji struja.
U ovoj metodi (Slika 2-7.) u strujnim granama vatmetra se imaju fazne struje
optereenja, dok su njihove naponske grane prikljuene na odgovarajue fazne napone. Na
ovaj nain uspelo se da svaki vatmetar meri snagu jedne faze, tako da je zbir pokazivanja
sva tri vatmetra jednaka ukupnoj aktivnooj snazi trofaznog sistema.
L1
L2
L3

W1
P

W2
P

R1

W3

L2

R2

Slika 2-7 Merenje aktivne snage

Slika 2-8 Merenje reaktivne snage

elektrodinamikim vatmetrom

metodom tri vatmetra

2.3

L1

Merenje reaktivne snage

U ovom poglavlju bie rei o merenju reaktivne snage jednofaznih i trofaznih sistema.

2.3.1 Merenje reaktivne snage u jednofaznim sistemima

Indukcioni merni sistemi imaju skretanje proporcionalno proizvodu struja kroz
njegove kalemove i sinusa faznog pomaka izmeu tih struja, pa se zato mogu koristiti za
direktno merenje reaktivne snage ako je jedan kalem prikljuen na napon optereenja
preko dovoljno velikog aktivnog otpora a kroz drugi tee struja optereenja. Ipak za
merenje reaktivne snage ee se koriste elektrodinamiki sistemi kod kojih je potrebno
postii fazni ugao od 2 izmeu struje kroz naponski kalem i napona datog optereenja.
Takav merni sistem moe se postii kombinacijom kalemova i otpornika kao na slici 2-8.

2.3.2 Merenje reaktivne snage u trofaznim sistemima

Reaktivna snaga se u trofaznim sistemima moe meriti pomou varmetara i to
metodom jednog, dva ili tri varmetra. Varmetri su pri tome spojeni na isti nain kako se
spajaju vatmetri pri merenju aktivne snage u trofaznim sistemima. U sluaju trofaznih
19

simetrinih sistema reaktivna snaga se moe meriti i pomou vatmetara. Pri ovom merenju
potrebno je postii da se naponska grana na vatmetru prikljui na napon fazno pomeren za
/2 u odnosu na napon koji bi imala naponska grana pri merenju aktivne snage. Prema
tome za merenje reaktivne snage metodom jednog vatmetra koristimo emu kao na slici 10.

L1

L1

L2

L2

L3

L3

W1
W2

P
W3

Slika 2-9 Merenje reaktivne snage

trofaznog simetrinog optereenja
metodom jednog vatmetra

Slika 2-10 Merenje reaktivne snage

metodom tri vatmetra

Ovde je odabran linijski napon U 23 jer je fazno pomeren za 2 u odnosu na napon U 1 .

Izabrani napon je vei za 3 od faznog, pa to treba uzeti u obzir pri raunanju reaktivne
snage , ili moemo poveati predotpor naponske grane vatmetra za 3 puta.
Ako reaktivnu snagu merimo metodom tri vatmetra (Slika 2-10) tada se reaktivna
snaga Q trofaznog sistema odreuje na osnovu izraza:
Q=

1
3

( W1 + W2 + W3 )

U trofaznim sistemima koji nemaju nulti vod mogue je merenje reaktivne snage
metodom dva vatmetra (Slika 2-11.). Ovde se naponske grane prikljuuju na fazni napon
pa je potrebno u sluaju nepostojanja nulte take izvesti istu. Pri odreivanju snage treba
uzeti u obzir da je upotrebljen 3 puta manji napon, pa se koristi sledei izraz:
Q = 3 ( W1 + W2 )
U opisanim metodama izmeu strujnog i naponskog kalema je pun linijski napon to
ograniava njihovu upotrebu na viim naponima (preko 110 V ).

20

L1

W1
0
P

L2
W2

L3

Slika 2-11 Merenje reaktivne snage metodom dva vatmetra

2.4

Merenje otpora namota

Pri ispitivanjima elektrinim maina, merenje otpora namota je od izuzetnog znaaja, jer se
na osnovu izmerene vrednosti otpora mogu otkriti eventualne greke u izradi, te odrediti
gubici pri datoj struji i temeperatura zagrejanog namota. Dodatno, uporeivanjem
proraunskih i izmerenih vrednosti otpora kontrolie se i proraun i merenje. Radi
dijagnostike izrade novog namota i stanja namota ve koriene maine, ispitivanje
elektrinih maina upravo zapoinje merenjem otpora namota.
Najvie upotrebljavana metoda merenja otpora je tzv. U-I metoda, mada se, zavisno o
vrednosti otpora mogu primeniti i merni mostovi (Tomsonov i Vitstonov). U sluaju
potrebe za ponovnim merenjem istog otpora mora se ponoviti i upotreba iste metode, sa
istom osetljivou.

2.4.1 Merenje aktivnog otpora U-I metodom

Ova metoda se koristi za merenje malih, srednjih i velikih otpora. Omoguava
merenje otpora u pogonskim uslovima. Potrebni instrumenti za ovu metodu su voltmetar i
ampermetar, to su inae i dva najea instrumenta u jednom pogonu. Mogua su dva
spoja prilikom merenja: naponski i strujni.
V

Rv

Rv

Iv
I
A

Rx

B
Strujn i sp oj

N aponsk i spoj

21

Rx

Slika 2-12 Spojevi za merenje otpora U-I metodom

U naponskom spoju voltmetar je prikljuen na prikljuke merenog otpornika, pa je

oitan napon U jednak naponu na otporniku. Ampermetar meri struju I koja je zbir struje
otpornika i struje voltmetra I V . Otpor RV voltmetra uvek je poznat, pa se moe odrediti
njegova struja: I V = U RV . Kako kroz mereni otpornik tee struja I I V odatle
izraunavamo njegov otpor.
Rx =

U
=
I Iv

U
I

U
Rv

U strujnom spoju ampermetar meri struju kroz otpornik, a voltmetar pad napona na
ampermetru i merenom otporniku. Ako je otpor ampermetra R A , onda je otpor merenog
otpornika:
Rx =

U RA I U
= RA
I
I

Uopteno posmatrano, koristimo onaj spoj u kojem se moe zanemariti potronja

instrumenata i upotrebiti jednostavan izraz: R x = U I . To znai da e mo pri malim
otporima upotrebiti naponski spoj, jer voltmetar zbog svog velikog otpora troi neznatnu
struju, najee zanemarljivu prema struji merenog otpornika, I >> I V . Pri velikim
otporima koristi se strujni spoj, jer se tada redovno moe zanemariti mali otpor
ampermetra. Pri srednjim otporima upotrebljava se onaj spoj koji omoguava upotrebu
jednostavnog izraza R x = U I Ako ne moemo izbei korekciju zbog potronje
instrumenata prednost upotrebiti ima naponski spoj, jer je otpor voltmetra redovno
naznaen i ne zavisi od temperature.
Tanost merenja otpora zavisie od klase tanosti upotrebljenih instrumenata i
veliine njihovog skretanja. Poeljno je da pri merenju skretanja budu to blie punom
skretanju.
Prilikom merenja otpora namota elektrinih maina upotrebljavaju se precizni
instrumenti za jednosmernu struju, a zbog oekivanog malog otpora, primenjuje se
naponski spoj U-I metode. Kao izvor se obino upotrebljava akumulatorska baterija.
Voltmetar je pri merenju malih otpora najbolje vezati neposredno na krajeve namota, a
eventualno se moe korigovati i greka usled njegove potronje.
Radi izbegavanja preteranog zagrevanja namota i time porasta samog otpora namota,
odnosno greke merenja, potrebno je meriti hladne otpore strujama koje iznose do 10%
naznaene struje namota. Praktino je, ako okolnosti dozvoljavaju, otpore meriti strujom
od 1A tako da voltmetar pokazuje brojnu vrednost otpora u omima.
Ampermetar se odabire s obzirom na struju u kolu ( 5 - 10 % naznaene struje namota),
dok se voltmetar odabire s obzirom na napon izvora (akomulator) i oekivanu vrednost
otpora namota.
Pri merenju otpora namota istovremeno sa merenjem otpora potrebno je kontrolisati
temperaturu te moramo voditi rauna o ispravnosti prikljuaka, istoi kontakata i
pritegnutosti spojnica. U sluaju da postoje veze koje kvare dobar rezultat, potrebno ih je
ukloniti.
22

Dodatni, promenljivi, otpor u kolu ima dvostruku ulogu- podeavanja struje i smanjenja
elektrine vremenske konstante kola, pa time i vremena potrebnog za sprovoenje ogleda.
Naime, oitavanje instrumenata se moe vriti tek kada se ustale njihova pokazivanja.
Potrebno je obratiti panju na injenicu da na vrednost elektrine vremenske konstante
kola uticaj imaju, preko meuinduktivne veze, i eventualni drugi namoti maine koji nisu
otvoreni.
Kod velikih elektrinih maina namotaji imaju velike induktivitete, zbog ega pri
sprovoenju ogleda predviamo posebne sklopke, kako pri iskljuivanju kola ne bi dolo
do oteenja instrumenata i izolacije namota usled pojave elektrinog luka i udara visokog
napona. Pri merenju se prvo zatvori strujno kolo, dodatnim otporom podesi struja na
eljenu vrednost, a tek onda prikljui voltmetar. Po zavretku merenja prvo se iskljui
voltmetar, nakon ega se pomou dodatnog otpornika struja maksimalno smanji, pa se tek
onda prekine strujno kolo.
Pri omerenjima malih otpora ovom metodom mora se veoma voditi rauna o nainu
prikljuivanja instrumenata, kako bi se izbegao uticaj otpora spojnih mesta.

2.4.2 Merenje otpora namota elektrinih maina jednosmerne struje

Kod merenja otpora namota redne i nezavisne pobude upotrebljavamo, kod maina
manjih snaga, Vistonov, a kod maina veih snaga Tomsonov most.
Obino je najtee merenje otpora pomonih polova, kompaundne veze i kompezacionih
namotaja. U tom sluaju su hladne vrednosti esto vee i do 50% u odnosu na izraunate
vrednosti, kod kojih nisu uzeti u obzir otpori spojnih delova izmeu pojedinih namotaja,
kao ni neizbene prelazni otpori. Za razliku od previsokih hladnih, vrui otpori su
uglavnom premali u odnosu na rezultate dobivene odreivanjem temperature
termometrom. Razlog tome su dodatni otpori ili brzo hlaenje namotaja koji su esto
neizolovani.
Merenje otpora namota indukta (rotora) zahteva veliku panju. Pod ovim otporom
podrazumeva se otpor izmeu dve lamele na kolektoru, razmaknute tano za jedan polni
korak, pri pogonskom spoju rotora. Pogonski spoj se ima kada sve etkice lee na
kolektoru. Pri merenju otpora sa sputenim etkicama izmerena vrednost se koleba u uskim
granicama zbog razliite pokrivenosti lamela, zavisno od poloaja rotora. Ovakvo merenje
nije pouzdano za odreivanje poveanja otpornosti, dok je dobro za uporeivanje sa
proraunatom vrednou. Tanije vrednosti dobijaju se kod jednoslojnih namotaja, ako se
oznae dve susedne lamele kolektora i izmeu njih se izmeri hladni i topli otpor. Najtaniji
rezultati se dobijaju ako se skinu etkice, ali se ovaj metod ne praktikuje sluaju maina
veih snaga.

2.4.3 Merenje otpora namota jednofaznih i viefaznih kolektorskih maina

Statorski namotaji ovih maina odgovaraju po sastavu i vezi ili namotima maina
jednosmerne struje, ili namotima asinhronih maina. esto je, meutim, kako bi se broj
prikljuaka sveo na minimum, unutar maine ve izvreno spajanje odgovarajuih namota.
Tako su na primer, kod viefaznih kolektorskih maina s pomonim polovima, namotaji
23

pomonih polova i kompezacioni namotaj nerazreivo redno spojeni. U takvom sluaju

merimo ukupan otpor i iz njega na odreen nain odreujemo otpor pojedinih namotaja.
Namot rotora ovakve maine identian je sa namotajem rotora jednosmerne maine
jednosmerne struje, pa se takoe meri na polnom koraku, tj. na 180el. Pri izraunavanju
stepena iskoritenja preraunamo ovu vrednost otpora jednostavnim raunom na pojedine
faze. Ako je u lebovima rotora smeten jo i poseban trofazni namotaj, onda merimo i
njegov otpor izmeu tri ili est kliznih kolutova. Pri merenju ovog otpora treba uzeti obzir i
sluaj kada su izvedene spojnice sa otporom, koje se nalaze izmeu glave namotaja i
lamele kolektora.

2.4.4 Merenje otpora trofaznih namotaja

Kod trofazni namotaji transformatora, sinhronih i asinhronih maina obino ne
moemo da pristupimo merenju otpora pojedinih faza. U sluajevima kada moemo
pristupiti pojedinim fazama, preporuuje se merenje otpora svake faze pojedinano, pri
emu je potrebno naznaiti kojoj fazi pripada izmereni otpor. Ako imamo nerazreivu vezu
otpornika u zvezdu, mogu se meriti meriti samo otpori izmeu prikljuaka, koji su jednak
zbiru otpora u odgovarajue dve faze.
R BC

R BC

R CA

R CA

R AB
RA

RC

R AB

RC

RA

RB
RB

Slika 2-13 Merenje otpora kod sprege u zvezdu i trougao

Pojedinane vrednosti otpora po fazi dobivamo jednostavnim pomonim raunom,

uz oznake kao na slici 2-14
RA =

1
1
1
( RAB + RCA R BC ) , RB = ( RBC + RAB RCA ) , RC = ( RCA + RBC RAB )
2
2
2

U sluaju otpornika vezanih u trougao, pojedinane vrednosti otpora po fazi

dobivamo na osnovu sledeih formula, pri uvaenim oznakama sa slike 18:
RA =

1
4 R BC R CA
[ R AB + R BC + R CA ]) ,
(
2 R AB + R BC + R CA

24

RB =

1
4 R CA R AB
(
[ + R AB R BC + R CA ]) ,
2 + R AB R BC + R CA

RC =

1
4 R AB R BC
(
[ + R AB + R BC R CA ]) .
2 + R AB + R BC R CA

Interesantno je pogledati kakve izraze imamo sa stanovita Dulovih gubitaka i izmerene

vrednosti struje I i otpora namota R , sa strane prikljuaka, ako su svi fazni otpori jednaki.
Dulovi gubici u namotima se izraunavaju pomou izraza:
PCu = 3 R f I 2f ,
gde je I f fazna struja namota, a R f fazni otpor namota.
Za pojedine sprege imamo:
zvezda: merimo faznu struju ( I = I f ) i meufazni otpor ( R = Rl = 2 R f R f = R 2 ) :
PCu = 3

R 2 3
I = R I 2 ,
2
2

trougao: merimo meufaznu struju ( I = I l = 3 I f I f = I

3 ) i meufazni otpor

( R = Rl = 2 3 R f R f = 3 2 R ) :
2

3 I 3
PCu = 3 R
= R I 2 .
2 3 2
Dakle, u sluaju jednakih faznih otpora namota, za spregu zvezda i trougao, Dulove
gubitke dobijamo na temelju istog izraza zasnovanog na izmerenim vrednostima struje i
otpora.
Otpor rotorskog namotaja asinhronog motora i pobudnog namotaja sinhronih maina
merimo tako, da prislonimo merne vodove na klizne kolutove, da bi izbegli merenje
prelaznog otpora i otpora samih etkica. Otpor etkica ne merimo ve ga izraunavamo na
osnovu pada napona na etkicama.
Kod transformatora glavni problem pri merenju otpora namota predstavlja visoka
induktivnost namota transformatora (velika vremenska konstanta), kao i uticaj drugih
namota koji se ne mogu otvoriti (trougao). Kako e ovo uticati na prelazni proces kod
ukljuivanja, ovisi o sprezi transformatora i postupku merenja.
2.5

Merenje otpora izolacije

Za pouzdan rad elektrine maine stanje izolacije je od presudne vanosti. Izolacija

elektrine maine je, s obzirom na mehanika, toplotna i dielektrina naprezanja
najosetljiviji deo maine, izloena je raznim uticajima, tako da se njene osobine, takorei
neprestalno menjaju.
Pre prikljuenja na puni napon obavezno je potrebno izmeriti otpor izolacije izmeu
namota i uzemljenih delova (mase), odnosno izmeu meusobno izolovanih namota. Ovim
25

ispitivanjem se mogu otkriti eventualna oteenja izolacije, utvruje se stanje izolovanosti,

zakljuuje se da li se maina moe prikljuiti na radni napon a rezultati merenja mogu
posluiti za poreenja sa kasnijim ispitivanjima.
Ova vrsta ispitivanja spada u veoma jednostavna ogledanja. Uz vrlo skromnu opremu
i jednostavan pristup merenju postie se veoma jasna slika u pogledu stanja izolacije, kako
na terenu tako i u laboratoriji.
Vrednost otpora izolacije kree se od 0,5 M najvie i zavisi od vlanosti maine,
trajanja merenja, vrednosti temperature i mernog napona, veliine maine, vrste i debljine
izolacionog materijala i dr. Sistematskim merenjem otpora izolacije moe se stei utisak o
starenju izolacije ali je, s obzirom na razne uticaje, uvek potrebno vriti merenja pri
praktino istim uslovima.
Postoje razliite preporuke vezane za definisanje potrebne (dovoljne) vrednosti
izolacionog otpora. Po jednoj od preporuka, orijentacioni izolacioni otpor treba da ima
onoliko M koliko kV iznosi nazivni napon maine. Ovo pravilo je prilino grubo i
ogranieno je na maine ija snaga i napon nisu isuvie veliki, a ispitivanjae se sprovodi
naponom od 500 V .
U amerikim standardima velika je panja posveena definisanju dovoljnih izolacionih
otpora. Tako je, npr. za sinhrone generatore snage od 1[MVA ] i vie, propisan potreban
izolacioni otpor po sledeoj relaciji:

Ri = k k i
Pri tome je:

(U n + 3,6)(8 + n )
,.
Pn 16
-

Ri izolacioni otpor u [M ] ,
obr
,
n nominalna brzina u
min
U n nazivni napon u [kV ];
k temperaturni koeficijent;
k k i izolacioni koeficijent, koji za razliite klase izolacije ima razliite
vrednosti.
Ako je maina ispod 1[MVA ] izolacioni otpor se rauna po sledeoj
jednaini: Ri [M ] = U n [kV ] + 1 . Iste vrednosti izolacionog otpora upotrebljavaju se i za
asinhrone maine.
Za pobudne namote i za maine jednosmerne struje snage manje od 100 [kW ], koje po
pravilu imaju niski napon, zahteva se najmanje 1[M] pri temperaturi 75 o C i mernom
naponu od 500[V ] .
Za maine jednosmerne stuje snage jednake ili vee od 100 [kW ] izolacioni otpor odreuje
se prema:

26

Ri = k e k i

n + 700
0 ,1Pn + 500

Parametri iz prethodne relacije imaju isto znaenje kao i u relaciji za sinhroni generator.,
osim koeficijenta - k e , koji predstavlja naponski koeficijent odreen nivoom nominalnog
napona
Otpor izolacije se meri jednosmernom strujom, pomou specijalnih instrumenata
megometra, mada je mogua i primena U-I metode. Naizmeninom strujom odreivala bi
se impedansa, koja je u konkretnom sluaju preteno kapacitivnog karaktera. Napon pri
kome se vri merenje se kree izmeu 500 i 4000 V .
Megometar ini izvor jednosmerne struje i logometarski merni sistem, prikazan na slici
2-16.

-2

M2

-1

1
M1

I1

I2

Ri

Slika 2-14 Logometarski merni sistem -proveriti sliku

Ovaj merni sistem sastoji se od dva obrtna kalema na koje deluju suprotni momenti dati
sledeim relacijama:
M 1 = NI 1 sin
M 2 = NI 2 cos
Kada nastupi ravnoteno stanje, tj kada je M 1 = M 2 ,imamo
27

NI 1 sin = NI 2 cos tg =

I 2 Ri
=
Ri = ri tg .
I1
ri

Oigledno je da je skretanje funkcija merenog otpora. Kada elimo da promenimo merni

opseg onda to inimo promenom vrednosti otpora ri .
Ve je pomenuto da dobijene vrednosti izmerenog izolacionog otpora zavise od
temperature izolacije, njene vlanosti, visine primenjenog mernog napona i trenutka u kom
oitavamo merene vrednosti. Sa porastom mernog napona vrednost struje kroz izolaciju
raste , a samim tim vrednost otpora izolacije opada. Vrednosti napona kojima se meri
otpornost izolacije ne bi trebalo da prelaze vrednost od 4000 [V ] zbog toga to nakon te
vrednosti struja naglo poinje da raste, a vrednost otpora izolacije sve bre opada. U
praksi, vrednosti mernog napona kreu se od 500 do 4000 [V ] , zavisno od naponskog
nivoa za koji je upotrebljena izolacija.
Vrednost otpora izolacije opada sa porastom temperature. Zbog toga je poeljno
meriti otpor izolacije i na zagrejanoj maini, nakon ogleda zagrevanja ili posle iskljuenja
maine iz pogona, kako bi se imao uvid u vrednost otpora izolacije tokom pogonskih
prilika.
Uticaj trajanja ogleda na vrednost izmerenog otpora izolacije posledica je
polarizacione komponente struje koja opada po eksponencijalnom zakonu od trenutka
prikljuenja napona. Tek kad iezne ova komponenta, nakon oko 1 minute, merenjem
dobijamo stvarnu vredost otpora izolacije.

Ri

Ri = f(t)

Ri = f()
60s

, t

Slika 2-15 Otpor izolacije u funkciji temperature i vremena

Merenje otpora izolacije ilustrovaemo na primeru distributivnog transformatora.

Izolacija namota energetskih transformatora se proverava merenjem otpora izolacije
svakog namotaja prema masi (sud) i namotaja meusobno. Za distributivne transformatore
snage do 4MVA proveravanje u ekploataciji se vri jednom u etiri godine, dok se za
transformatore snage jednake ili vee od 4MVA proveravanje vri dvogodinje.
Merenje izolovanosti namotaja vri se megometrom, s tim to ispitni napon megometra
mora biti:
28

-za namotaje naznaenog napona do 1 kV

Uisp= 1000 V jss

-za namotaje naznaenog napona preko 1 kV

Uisp= 2500 V jss

Ispitivanje izolovanosti namotaja se vri na sledei nain:

Megometar se prikljui izmeu namotaja koji se ispituje i mase (uzemljenje,
transformatorski sud ili drugi namotaj), tek poto se na prikljucima megometra uspostavi
pun ispitni napon. Od tog vremena meri se vreme i oitava se pokazivanje instrumenta (u
M ) nakon 15 i 60 sekundi, i obeleava sa R15 , odnosno R60 .
Smatra se da izolovanost namotaja zadovoljava ukoliko je sainilac upijanja (odnos
R15 R60 ) vei od:

1,5 - za nove, posle opravke ili prepravke, ili za transformatore posle radionikog
odravanja,

1,3 - za transformatore u eksploataciji.

Posle svakog ispitivanja namotaj se mora izbiti, tj. kratko spojiti i uzemnjiti, pre nego se
pristupi narednom ispitivanju. Naime, usled kapacitivnosti namotaja moe doi do
pranjenja u obliku naponskih udara koji su opasni za kako za rukovaoce instrumenata a
tako i za samu mernu opremu.
Prilikom merenja otpora izolacije meri se i temperatura transformatora, budui da se otpor
izolacije menja sa promenom temperature. Porastom temperature otpor se smanjuje i
obrnuto.Smanjeni nivo otpora izolacije navodi na sumnje o valjanom suenju
transformatora i o kvalitetu izolacije (papira i ulja).

2.6

Literatura

1. Milo Petrovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1988.

2. Branko Mitrakovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1991.
3. F. Avin, P. Jereb: Ispitivanje elektrinih strojeva, Tehnika zaloba Slovenije,
Ljubljana 1968.

29