You are on page 1of 3

Novac, inflacija i nivo cena

Novac
Novac i monetarne finasije predstavljaju jednu od najvažnijih područja ekonomije. Novac ima specifičan
oblik ekonomskog dobra, vrlo je ogračničen, sa aspekta količine robe retka roba koju koristimo da bismo
kupili neku drugu robu. Zato novac prestavlja važan instrument transformacije neke imovine u neku
drugu imovinu. A da bi ekonomski sistemi upošte mogli funkcionisati, novac je nezamenjljivo sredstvo.
Bogatstvo izraženo u novcu možemo vrlo jednostavno direktno zameniti za drugu imovinu, odnosno
proizvode i usluge.
Novac ima svoje četiti osnovne funkcije:
• Sredstvo plaćanja – znači da novac služi kao sredstvo razmene i da ga svi učesnici na tržištu
prihvatuje kao sredstvo plaćanja. Pojednici će se specijaloizvati u proizvodnji onih proizvoda i usluga
za koje imaju najviše sposobnosti i veština, a za svoje rezultate rada ostvariće zaradu koja će biti
isplaćena u novcu.
• Sredstvo očuvanja imovine – u određenim situacijama, držanje novca kao sredstva očuvanja
vrednosti može takođe biti trošak za vlasnika. Ako novac drži na tekućem računu u baci, bez
kamate, vlasnik tekućeg računa tada ima oportunitetni trošak. U većini slučajeva kamatna stopa
koju pojedinac može da dobije pri transferu u neki alternativni oblik jeste mera oportunitetnog
troška. Zato se oportunitetni trošak meri razlikom prihoda od kamata koja se može zaraditi kada bi
se isti iznos novca plasirao u imovinu koja nosi veću kamatu i dobit.
• Mera vrednosti, ondnosno obračunska jedinica – znači da je novac sredstvo na osnovu koga se
iskazuje vrednost proizvoda i usluga. Kao obračunsku vrednost koristimo da bismo vrednovali
određene proizvode i usluge u odnosu na druge proizvode i usluge. Sredstvo određenog plaćanja –
podrazumeva i funkcije novca kao sredstva plaćanja i kao obračunske jedinicie. Najčešeće se dug
izražava u izosima obračunske jedinice, a palćanje duga se vrši novcem kao sredstvom plaćanja. To
pravilo je u pojedinim zemljama bilo izuzetno, tako što se dug izražavao u novcu koji je imao
funkciju obračunskog sredstava, a dug se isplaćivao u nekoj drugoj valuti.
Osim svojih funkcija, novac ima i važne karakteristike, a to su:
• Prenostivost,
• Trajnost,
• Deljivost,
• Standardizovanost i
• Prepoznatljivost.
Inflacija
Inflacija predstavlja disproporciju novčanih i robnih fondova u jednoj privredi tj. njenih rashoda i
prihoda, pri čemu su rashodi veći od prihoda. To je monetarna pojava od koje se pokriće većih rashoda
vrši iz nove emisije novca, što izaziva porast novčane tražnje koja je bez robnog pokrića, pri čemu
najčešće dolazi do porasta cena. Inflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena.

kreatore ekonoske politike i monetarne vlasti.cene su relativno stabilne.100 ili 200% na godinu dana. Stopa inflacije prestavlja jedna od ključnih indikatora stanja ekonomije i relevanta je informacija za ekonomske subjekte. odnosno indeksa potrošačkih cena. Teško je i poverovati da se hiperinflacija od milion ili čak milijardu posto na godinu dana može izdržati. Cene određenih proizvoda i usluga mogu se povećavati više u odnosu na cene ostalih proizvoda i usluga. na primer 10%.a preduzeća uspostavljaju razradjene šeme u korišćenju resursa. zato što veruju da cene neće značajnije otići izvan postojećih okvira za robu koju kupuju ili prodaju. • Hiperinflacija . Negativna kamata na gotovinu ili druge vrste novca uslovljava neefikasnost. Tako su.predstavlja dvocifrenu ili trocifrenu inflaciju. Brazil i druge latinoameričke zemlje. Merenje promene opšteg nivoa cena je vrlo težak zadatak. Efikasnost upotrebe resursa veličine BDP-a ostale bi neporomenjene veličine. ali veoma teško hiperinflaciju. Ako stopa inflacije poraste 10% na godinu dana. Neuravnotežena inflacija . Metodološki inflacija se meri pomoću sledećih vrsta agregatnih indeksa: • Indeksa cene robe i usluga na malo. Uravnotežena inflacija . U tom smislu razlikuje se: 1. na primer. troškove i poreska opterećenja. • Galopirajuća inflacija . ali da realna vrednost BDP ostane konstantna. Promena cena nikog ne iznenađuje. Neočekivani skok cena neke će osiromašiti.pogađa relativne cene. Argentina. Efekti nepredviđene inflacije izaziva socijalne probleme. Važno je takođe praviti razliku između apsolutne i relativne promene cena kako bi se mogle razumeti teorije iza kojih stoje objašnjenja efekata inflacije na ekonomsku aktivnost. To znači da nominalni BDP može imati i dvocifrenu stopu rasta. Mnogi ekonomisti veruju da indeks potrošačkih cena (consumer price index. Poslovni ljudi i običan (potrošač) svet sklapaju dugoročne ugovore u domicilnoj valuti. ali i dohodak 10% brže. a druge obogatiti. Podrazumeva lagani rast cena. odnosno nepromenjena ili čak da BDP ima i negativnu stopu rasta usled delovanja inflacije. • Indeksa troškova života i • Implicitnog deflatora društvenog proizvoda. Inflacija iskrivljuje relatvne cene i smanjuje ekonomsku efikasnost. Jednostavno rečeno. u rasponu od 20.podrazumeva godišnji rast od. 3. • Indeksa proizvođačkih cena proizvoda i usluga. 2. Tako se cene pojedinih prozivoda i usluga mogu smanjivati u apsolutnom smislu. tada realna kamata na novac pada od 0 na -10% na godinu dana. troškovi rastu 10%. Ali u proseku stopa inflacije još može biti pozitivna. Ovakvu vrstu inflacije mogu imati i razvijene industrijske zemlje.Klasifikacija inflacije: • Umerena inflacija . CPI) precenjuje stopu inflacije u prehodinim decinijama. imale stope inflacije od 50-700% na godinu dana 1970-ih i 1980-ih godina. Zato što ovim indeksom nisu adekvatno obuhvaćena poboljšanja u kvalitetu proizvoda i usluga. a malo uticati na efikasnost upravljanja u fabrikama. . Ljudi izbegavaju ulaganje novca u banke. Težina inflacije meri se i time da li je bila očekivana ili nije. Neočekivana (nepredviđena) inflacija .podrazumeva velika iznenađenja.mnoge privrede prežive galopirajuću inflaciju. Nema ni zarade ni gubitka. Vlada ne može ispraviti ovaj poremećaj.

dr Ćedo Nojković . U svakoj zemlji visoka stopa inflacije je povezana sa visokom nominalnom stopom rasta novca. 2007. Maja Popović Izvori: • • Doc. 2009. Prof.Pt-1 Pt-1 x100 ili Пt = Pt Pt-1 -1 x100 pri čemu Пt označava stopu inflacije. . Pt je nivo cena u periodu t.. Monoge zemlje suočavaju se sa inflacijom. ukupni nivo cena meri se izradom indeksa cena. neophodno je razmotriti i troškove koje inflacija nameće društvu. da inflacija uopšte nije neizbežna. osim uz pomoć kreiranja novca. koji predstavljaju proseke potrošačkih i proizvođačkih cena. godina. DataStatus Beograd. Javna potrošnja je rezultat nemogućnosti da države finansiraju svoju potrošnju na bilo koji drugi način. Beograd. Beogradska poslovna škola-Visoka škola strukovnih studija. izražena u procentima. S obzirom na to. dr Jovo Jednak i prof.. U praksi. Pt-1 je nivo cena u periodu t-1. A visoka stopa rasta novca je povezana sa proračunatim deficitom javne potrošnje. dr Siniša Ostojić.Osnovi monetarne ekonomije’’. Na osnovu ovih formula dobijamo podatke o padu kupovne snage novca usled delovanja inflacije.Ekonomija’’.Formula za izračunavanje stope inflacije je najčešće data u sledećoj formi: Пt = Pt . . i to je stopa proene nivoa cena u periodu t-1 do perioda t. godina. Nivo cena se meri kao ponderisani prosek za robe i usluge u nekoj privredi.uključujuči i Srbiju.