You are on page 1of 219

,I

I,,.
"

I
f

r'

''I

,'.:'1,.". .. m;'. ","!.."


/ - ,2a.

I
r
I

..

.,

.~

U2,S J.

...";,',-i i..

i . 2 .11111!., .1.....___

'-D VI Vl

00
I"-- ('!.

2.0. OSNOv:'\E FIZICKO-MEHANICKE I TEHNICKE KARAKTERISTIKE


RADNE SREDINE

Pod pojmom "radna sredina" podrazumevmo stenske i rudne mase u kojirna se


izvode rudarske operacije. Stensku masu sacinjavaju organsh ; neorganske rudne mate
rije koje sacinjavaju zemljinu koru. Stenska masa moze da predstavlja kompaktnu stens
ku celinu u kojoj su rnineralne cestice cvrsto povezane silom kohezije ili cementirajucim
materijalom, ill moze da bude iz bilo kojih razloga u izdrobljenom iii rastresitom stanju.

lU:lf
-:>g;K):J[ Aouoseod

-. q

100

000000

000

\0. \0. <'\

<""1<""1""
I I I

ONV

N."'\. -.

"1.
V> V> 0\

~
__
\0. _
"1. _
1"--.

v>vt-O\t-

0\

v. o.

000
I t I
00 VI,()

0\ ..... _ - '

e3unr fTlPOUI

V.

V V'lN 0\ I I
-. <'i. <'i. -. <'i. ('!.

('!. N. ('!.

00000

t'UI:>/NP ' sOT - 3'

V)

2d~~~v.

<'t <'t <'\


o 1000
I I"-- I I I
'.... 0

r-:I o.I

000\0

iJiv

~V)

V>

-lIZ3lS! tlU tlVOlSlAi!

2.1. KLASIFIKACUA STENA PREMA POSTANKU

\0
- V>

o1o.0 0<'i.0-.- .V>V .

("'!,<'i.

ocr
fl'
00 -N

'" 0_
Olcr
..!.8

8vV'l

V>

t'UI:>fNP 'tOT - Z 0
'afu

'" 0

I I 100
_ _ "'1

Iv

88(!)8..!.1

0'0

000000

000

V>

Prema postanku stene mogu biti: eruptivne, sedirnentne i metamorfne.

Eruptivne {magmatske) stpne 7.astupljene su 95% u zemIjinoj korL Nastale su


iz magme posIe njenog hladenja i ocvr~avanja. U zavisnosti od uslova hlaaenja magme,
eruptivne stene dele se u dye grupe: dubinske (intruzivne) i izlivne (efuzivne). Dubinske
stene postale su kristalizacijom magrne na vecoj dubini pri cemu su stenske cestice u
medusobnom dodiru ocvrsle u sitnozrnu staklastu masu nepravilnog obllka (granit, dio
rit i dr.).
Izlivne (efuzivne) stene postale su izlivanjem magrne na povrsinu zernlje kao
posledica delovanja vulkana pri cemu su ocvrsle u plocastim oblicima.
Sedimentne stene sacinjavaju oko 1% svih stenskih masa zemljine kore. One su
postale talozenjem organskih i neorganskih materija na dnu mora iii jezera, pri cemu su
ocvrsle pod dejstvom velikog pritiska i prirodnih mineralnih veziva. Sedimentne stene
pojavljuju se u slojevitirn oblicima koji su cesto puta poremeceni iz svog prvobitnog po
lozaja.

21v.0"l- ~1\0.-

q<,\-:"

~!l!ld l1U tlVOlSlAi!

"lUI:> 'tw:>/~
, sOT - nA J.

'tl:>

-trnp:xiW! tlU;?PSTl:>fe

S/W't

or - nA

"1.

CIl

0\000
.......
""N

\0

0\
.......

<""I

0
V>_<""I.
\0 \
0.
1 I t-t-\o
\0
1 I I

M-::: <""1-::: ~
0\ I 1"--. "'1 "'1 ~

J.SJ.f'J.

-O\\O\Ot--

0\. V.

"'1

VVv>\Ov>

::E

u.l

<:
f-o

-v

N.

I
<'i.

N <""I <""II,()

-. 0

\0. \0. \0.


000

\0 \0 V'l
00\0000

M.

NN

-:.. o. 0\

- --

I"-- I"-- 00

v-

---

'P. 0\ v.

0.0)."1
\OV'l\O
I I I
V'lV<""I

v)-.i-.i

or--:.

00

-M

NN'NM-'
N

\0 0\

V'l0
-N
\0.11
N "1. O.

v.

I,()

\0. <'i. r--:. 0\


00.

-NNNMN

JJ.JJ.'7
\0_ N 00.0\

u.l

"':ON

::E

__

I I I I
"l <'i. "l q

0\ N

I <""I. I

.tx:

V.\O.O.~"1.r--:.

til

V>

t.I.,

::E
NI,() \0 V I,() \0

Ci

u.l

I,()

::E

00 I"-

<'1.

f-o

u.l

--

-<""IVOO\O

0\

.......

<:

qSUlW<lldllZ

<:

-Q PStlI:llflutnpzn
tlftrnl!lSOld tlU!Zlq

truT~a~

o. ('!.

tW:>/~

00000

I ;::; I :::::l I
<'1. 1\0. IN.

1!S1!M l.I!lI

Metamorfne stene zastupljene su oko 4% svih stenskih masa u zernljinoj korL


Postale su od izmenjenog eruptivnog i sedirnentnog materijala koji je iskristalizovao pod
dejsvom velikog pritiska i vosoke temperature. Prema tome, metarnorfne stene imaju
osobine eruptivnih i sedimentnih stena.

u.l

I",.., I I
"1. "'1 0\ 0.

f-o

::E

% 'lSOUZOlod

I 0\. q \0. \0.


- N M ....... N

000 0).0.
N -M

0\.

V><""IVN<""I

t'UI:>/NP 'rOT ;)0

1 I

0. <'1. -. <'\ <'\

-NNNNN

V')

00'00 0).
N
.N

V> II,()
\01"--\0

NNN

2.2. KLASIFIKACIJA STEt-:A PREMA STRUKTURNIM OSOBINAMA


I STEPE::\L KOHEZlJE
Prema struktumim osobinama i stepenu kohezije, neza\isno od postanka, sten
ske mase mogu se klasitlkovati u cetiri grupc: Cvrste (vezane), PlastiCne (poluvezane),
Sipke (neve zane) i Tekuce (zitke).

i:o

Cvrste (vezane) stenske mase odlikuju se jakom vezom izmedu mineralni11 sas
sto im daie velik,; C\rstoCu. (\Tsta vczaje posledica delovanja medumolekularnih

U :I l

B~N::'j..c
1--0<

>-

:::::'

:;./)..x\.D'O

:':l

ell

"2
~
'l.)

...

..>l

::I'"

"l

!:u.!::"jo
_
...r::::< .....

.r:'Q

"ct;

'~'~
C __

2~-=~v~~

2..:~.;jj~~~

~=:

::: u

~. ~ ~
Cf.

::;

..>l

.:I

sila kohezije i sila unutraSnjeg trenja na dodirnim povr~inama minera!nih zmaca. Mine
rama zrcna ovih stena su razIicitc krupnoce. Ovoj grupi pripadaju sve eruptivne stene
(graniti, bazalti, kYarciti i dr.) neke sedirnentne (krecnjak, ugalj i dr.) kao i neke meta

morfne (izmenjeni andezit).

..Q

'"

f-o

iU

..

.l:l

r--;.

.....

r;::

V).

~
'S:

"l

It

00

.g

'V

00

o
o......

8......

o
o

o.....
I

'0

I.r)

'V

~
'0

l"

o.....

I"

'" ....
.5.9

t:::
__

I.r)

\0.

('I::l<.>
I

~ 15. 6
0..'"
(/)
f!

-2,
,... ,;,
r;:: :;::l . _

c:

cd

..., "d
o 0

o
.....

o.....

1\

9.....

15.

'"

.-;;

.~ .~

'"
~

.!!!.,

"I.

0.

1\

-;

..,

.s:
0

c:
a>~ .......
.~

0.

"I.

..,

~~
u 0

.., ......,

ca(.)

'S:

:::l

.:.:

0..0

::1
o....Q

:aD

.2- a
'0 ::I

'2
0'0
.:.: ...
.......
'" .......~

'I)

~.2

'" .......

1\

..,r;:

,-..

...

"I.

,-..
....

V).

......

or;:
..,

c..

ca .:.:...
(.)

::I

p.

>

o...

:::l

,-..
~

:a ;<.) .;;

]]

o
0

c::

.~

....

<It

'"
.Ell

....

0..

'"

v>

"

....

'"
....

2;

>

::I

O;.:::j"l..::.:

az::,.~

~:.::,,:o

crJ

c:

<!)
V>

::::

ca-1:!..9

....

'" '"

;5bu
eJ
::5

,-..

-g 'S:
~ :i2' ~0
~

:~~

:>I!

'0

..Q
'-'

0
.:.:

'"
S

0..

'0

'" 0
f!.:.:
0...9
r;::..Q

8..~

..,

::I

'".........s:
....

cau

0..'"

(/)

..,

cao 6'"
g .~
r;::

\0,

.s:

:::l

'"

I.r)

:~
" cJ'
~ 6 3 ~
(/) .~ 0.. ....

....1il

<It

..c:

E'R:.S E.......
..,

<It

8o

ov

I.r)

.- '0
r;:: ,_
0
ca
::I

00

V')

:0

]:3,
r;::
....

o
'0

r;::

,-o

I.r)

.:.:

~
.... >

:::l

3.1.1. Sklop-struktura stenske mase u sirem smislu predstavlja fizicko.morfolo


ski nacin pojavljivanja stenske mase kao posledica gencze i morfoloSkih pojava, PIema

""'"

'" r;::
6;<.)
o ,
.:.:

r;:

Najvainija fizicka svojstva stena i mineralnih sirovina su;

'" ..,

3.1. FIZltKA SVOJSTVA SIENA

'"
E
<!)

'0

Sipke (neve zane) stenske mase pokazuju odsutnost svake veze izmedu mineral

nih sastojaka. Mineralni sastojci su razIicite krupnoee koja varira u velikirn razmerama. U

ovu grupu stena spadaju zdruzgane stenske mase krupnoee blokova od 200-2000 mm,

drobina krupnoce od 60-200 mm, Sljunak krupnoee 2-20 mm, pesak krupnoee 0,02
2 mm i prasina krupnoCe od 0,002-0,02 mm. Karakteristicno je za sitnozme stene ove

grupe (pesak i pescana praSina) da u vlainom stanju pokazuju prividnu vezanost sto je

posIedica kapilamog napona vode u meduprostoru mineralnih zma, dok u suvom ste

nju pokazuju potpunu nevezanost-sipkost.

3.0. FIZItKO-MEHANltKE I TEHNltKE KARAKTERISTIKE STENA


OD ZNAtAJA ZA BU8ENJE I MINIRANJE

.~

::15

Plasticne (poluvezane) stenske mase irnaju znatno slabiju vezu izmedu mineral

nih sastojaka. Mineralna zmca su veoma sitna (krupnoce < 0,002'mm). Karakteristicno

je za stene ove grupe da prema odredenom stepenu vlainosti pokazuju izraZitu plastic

nost, tj. pod pritiskom lako menjaju oblik bez razaranja. U suvom stanju stene ove grupe

pokazuju vecu povezanost izmedu mineralnih zrna i priblitavaju se grupi cvrstih stena,

tj. cine grupu polucvrstih stena. U OVU grupu spadaju gIine, glinci, laporci i de.

Tekute (zitke) stenske mase sastoje se od sitnozmog peska sa manjom prime


80m gIinastog materijala, organskog ill neorganskog mulja i veCom kolicinom vode.
UsIed ovoga ovakve stenske mase postaju zitke, odnosno tekuce, pri cemu pescana zrna
pokazuju veliku pokretljivost.
Izbor sistema buknja i metoda miniranja, i upravljanja dejstvom eksplozije pri
miniranju u najvecoj meri zavisi od fizicko-mehanickih i tehnicldh osobina radne sre
dine.
U tehnickoj literaturi koja obraduje problematiku bUSenja i miniranja, pri pro
racunu pojedinih parametara koriste se fizicko-mehanicke i tehnicke karaktristike u
procesu usitnjavanja stenske rnase, kao sto su: struktura, cvrstoca, tvrdoca, abrazivnost,
elasticnost, raspucalost, rastresitost, lomljivost, drobljivost kao i prostiranje seizmickih
talasa kroz stenu.

::I

-;;:;
'"

strukturnim karakteristikama stenske mase sc mogu podeJiti u cetiri grupe: masivne, slo
jevite, Skriljaste i raspueane strukture.
Masivna struktura karakterHe stensku masu bez prsJina i pukotina. Ovakvu
strukturu imaju eruptivne i metarnorfne stenske mase (grani!, gabro, serpentinit i dr.)
reda je kod sedimentnih stena (krecnjak).
Slojevita struktura karakterise sedimentne stenske mase kao posleruea promene
sedimentnog mat"rijala I: procesu njihr"'og nastaIl.lCa (pescari, laporci, krecnjaei i dr.).
Prema d~blji".i sioJeva sedimentnog materijala razlikuju se debelo uslojene, srednje us
lojene i tanka uslojene stene. Stenske mase debele uslojenosti cesto puta se mogu karak
terisati kao stene masivne strukture.

Specificna tetina oznacava se kao gustina, i definge se kao odnos izmedu mase dcla ma
terijala i njegove zapremine. Posebno treba razlikovati nasipnu zapreminsku tetinu kod
mineralnog ili rastreSenog materijala, koja je u zavisnosti od koeficijenta rastresitosti
uvek matno manja od zapreminske teUne. U tab. 2 dati su uporedni primeri za speci
fic~u, zapreminsku i nasipnu gustinu za neke stene i rude.
. Veta r<!Zlika izmeou speeificne i zapreminske te1.ine postoji samO kod jako
poromih materijala.
3.1 .3. Poromost stena defmiSe se kao odnos zapremine koju zauzimaju pore u
steni, prema ukupnoj zapremini i izraiava se u %.
Vp
p:: V +V '100%,
o
p

Skriljasia struktura karakteristicna je za kristalaste Skriljee sa priblizno paralel


nun polozajem mineralnih sastojaka.
Raspucana struktura karakterise stene sa pojavom prslina i pukotina koje pre
secaju stensku masu u jednom ill viSe pravaea. Sirina pukotina moie biti od nekoliko mi
Jimetara do viSe desetina centiInetara. U pogledu duzine pukotine mogu biti od nekoliko
mm do vise stotina metara. Stepen raspucalosti stenske mase odreoen je brojem pukoti
na i prslina po jedinici povrsine.

gde je:

gdeje:

m
L
n

srednje rastojanje meou pukotinama,


duzina komada dela stenske rnase, i
broj pukotina na ocenjivanom delu.

Vp

zapremina pora u (em 3 ),

Vo

ukupna zapremina (em 3 ).

Odnos zapremine pora prema zapremini materije stene (bez pora) naziva se
koeficijent poroznosti (k p )
kp

(1)

(2)

Vp
Vo

Uzajamna veza izmeou poroznosti stena i koeficijenta poroznosti izra1ava se


odnosom
kp

P=T+kp

U tab. 1 data je klasiflkacija stena po stepenu raspueanosti.


3.1 2. Tetina stena i mineralnih sirovina javlja se kao posledica mineralnog sas
tava i stepena zbijenosti materijala. Specificna tenna ('Y) tj. tetina jedinice zapremine
potpuno zbijenog materijala bez pora, uvek je nesto veca od zapreminske tezine Cld.
Tabela 2
stena ili ruda

specificna
teZina
dN/em 3

zapreminska
tezlna
dN/em 3

granit
dijabaz
jedar krecnjak
pecar
laporae
Pb-Zn ruda
hemadt
kameni ugalj
mrki ugalj

2,65-2,76
2,85-3,15
2,70-2,90
2,60-2,76
2,56-2,86
4,23-4,73

2,53-2,63
2,80-3,00
2,65-2,85
1,65-2,19
1,63-2,63
4,01-4,62
2,6
1,3
1,2

Poroznost cvrstih stena krece se od 0,1-50%, teste od 1,0-20%. Pod pritis


kom, poroznost se smanjuje na primer, u glini, od 50% na 7%. Sa povecanjem poromos
ti brzina prostiranja elasticnih talasa kroz stenu se smanjuje. U Tab. 3 dati su podaci
o poroznosti za neke stene.

nasipna zapr.
teZina
dN/em 3

1,6
1,7
1.6
1.15
1.3
2.8
1.75
0.87
0.75

Tabela 3

stene

gabro
bazalti
dijabazi
sijeniti
graniti

pOro7J10st
%

0,6-1,0
0,6-16
0.8-11
0.5-0,7
0.1-0,5

gustina
gr/em 3

stene

poromost
%

gustina
gr/cm 3

2,85-3,05
2,22-2,85
2,62-2,95
2,47-2,65
2,53-2,70

pesko"i
gline
les
kretnjak
dolomiti

4,0-40
0-40
28,0-40,0
0,1-28
2,0-25

1,37-2,2
1,30-2,7
1,15-1,7
1,50-3,0
1,95-3,04

3.2. HIDROHZICI\.E OSOBL\'E SIENA


Hidrofizicke osobine stena obuhvataju uglavnom vodoupijanje, vodopropus
nost i vodonepropustnost.
Yodoupijanje je osobina da stena moze upiti vodu i zadrzati je. UpiJanje .ode
kod vezanih stena jc vece ako su pore i pukotille sitnije, nego ako su krupne jer kroz
njih voda moze prolaziti.
Yodopropusnost je narocito izrauna kod raspucalih vezanih stena i nevezanih
sipkih stena. Izra:!ava se kolicinom vode koja mou proei kroz stensku masu za jedinicu
vremena.
Yodonepropusnost je dobro izrauna kod jedrih neraspucanih stena a narocito
kod poluvezanih stena, koje upijanjem vode uz veee ili manje povecanje zapremine pos
tanu potpuno nepropusne.

Sklerometarska tvrdota odreduje se sklerometrom na prirodnoj povrsini krup


nog stenskog uzorka, ill stenske mase in Situ.

3.3.2. CvrstoCa je mehanitka osobina koja se najvUe koristi kao karakteiristi


ka stena i mineralnih sirovina. Ispoljava se otporom materijala prema spoljnim silama
koje teu da razore uzorak stene pod dejstvom pritiska, rastezanja, savijanja i smicanja.
Ispihvanje je jednoaksiialno, statitko sa prirastom optereeenja od 15 dN/cm~ Is. Stene
pokazuju najveeu tvrstotu pri pnusku, uuk Vii ostalim vrstama naprezanja pokazuju
sarno deo tvrstoee pri pritisku.
Pri zatezanju 1/20-1/40 deo tvrstoee pri pritisku.

Pri savijanju I/B-l/ 15 deo tvrstoee pri pritisku.

Pri smicanju 1/10-1/15 deo tvrstote pri pritisku.

Dvoaksijalna tvrstoea je oko 1,5 -2 ,0 puta vee aod jednoaksijalne a troaksijal


na je jos nmogo veta. U tab. 5 date su vrednosti jednoaksijalnih pritisnih tvrstoea za
neke vrste stena.

3.3. MEHANICKA SVOJSTVA STENA

Tabela 5

3.3.1. TvnioCa je osobina stena da iskazuje otpor prema prodiranju nekog dru
gog tvrdeg tela. Obzirom da se ovaj otpor odnosi na povrSinski deo tela, tvrdoea se moze
definisati i kao povrSinska {;vrstota. U zavisnosti od nacina odredivanja, razlikuje se vi~
vrsta tvrdoea. Tvrdoea po Mosovoj skali, odreduje se sarno kod rninerala, i izuzetno kod
homogenih stena.
Skleroskopska tvrdota odrec1uje se kod stena i ruda metodom odskoka po Soru
pomoeu skleroskopa, a izraiava se u Sorovim jedinicama (l\) od 1-100. Po ovoj metodi
tvrdoea se odreduje kao prosetna vrednost velikog broja pojedinih ispitivanja. U tab. 4
date su vrednosti skleroskopske tvrdoee za neke stene i rude.

{;vrstoea kN/m2
stem

graniti
krecnjaci
pestari
glineni
skriIjci

Tabela 4

l\

granit

65-85

andezit

65-75

krecnjak

30-75

kvardt
pe:lcar
hematit

90- 95
25-85
58-62

stene
siliflkovani
andezit
hloritisani
andezit
kaolinisani
andezit
pirokIasticne stene
laporac
Pb-Zn ruda

l\
34-36

smicajna
(as)

120-180
100-160
86-150

16-21
10-18
8,5-15

30-60
3,5-20

ugalj

stene

pritisna
(ae)

zatezna
(a z)

9-14
8-12
7-11
3,3-6

7-12

Na osnovu jednoaksijalne pritisne ~vrstoCe stena, izvr~a je kJasiftkacija stena


(prof. Prototlakonov). Klasiftkacija obuhvata 10 kategorija i 5 potkategorija, s tim da je
koeficijent {;vrstoee za poslednje cetiri kategorije odreden indirektno.
U tab. 6 data je klasiftkacija stena i ruda prema prof. Prototlakonovu.

35-38
Klasiftkacija stena prema cvrstoCi po prof. Protoilakonovu

Tabela 6

25-27
4042
18-20
30-45

stepen
cvrstoee
vanredno
cvrste

kategorija
stene

karakteristicne stene i rude

pritisna
koeficij.
tvrstoea
cvrstoee
(xdN/cm2)
f

najcvrsci jedri i iilavi kvarciti


i bazalti. vanredno evrst ostali

stenski materljaL

2000

20

11

10

Tabela 6 (nastavak)
stepen
cvrstoCe
vrlo
evrste

kategorija
stene
II

,
gde je: Vr - zapremin~ rastresenog materijala, i

Vrn -- zaprcmina materijalau masivu.

1500

15

U tab. 7 dati su koeficijenti rastresitosti za neke stene i rude.

Tabela 7

1000

10

lIla

krecnjaci, slab granit. cvrsti pes


cari, dolomit, pirit.

800

IV

ispucani kvarciti. obican pescar


rude gvoZda srednje cvrstoCe

600

pesak
glineni Skriljae

1,1 -1,2
1,35-1,40

IVa

peskoviti glineni skriljci, Sk:riljas


ti pescari

500

krecnjak-pescar

1,40-1,60

cvrst glineni Sk:riljac. slab pesear


i kreenjak, mek kongIomerat

400

rneki Skriljci,jedri laporci, slabi


je rude gvozda

300

VI

rnek Skriljac, vrlo mek krecnjak


kreda, kamena so, lapor, pescar

200

VIa

sljunkovita zemlja, raspadnuti


skriljac, kameni ugalj, stvr. gl.

150

1,5

VII

gIina, karneni ugalj srednje evr.


evrst nanos, zernlja glinusa

100

VIla

taka peskovita glina, les, meki


ugalj

80

VIII

oranica, treset, les, glinovit pe


sak, neeist pesak

60

rneke

zemljast

koeficij.
evrstoca

sitnozm granit. vrlo cvrsti pesca


ri, cvrsti konglomerati

srednje
6vrste

dosta
rneke

vrlo evrste zmaste stene, kvareni


porfir, vrlo evrst granit, Sk:riljasti
kvarcit, manje evrsti kvareiti, naj
cvrsci pescari i krecnjaci.

pritisna
evrstoca
(xdN/cm 2 )

III
cvrste

dosta
cvrste

karakteristiene stene i rude

Vr

Vrn

0,8
0,6

rastresit

IX

pesak, osulina, sHan sljunak, nasuta zemlja, iskopan ugalj

50

0,5

tekuci

mokar pesak, blatnjavo zemljiste


raskvaSen les

30

03

3.4. TEHNICKE OSOBINE STENA


3.4.1. Rastresitost se izraiava koeficijentorn rastresitosti
':\rslih vezanih stena, a mali kod ne\'ezanm.

(r) i najveCi je kod

koeficijent rastresitosti (r)

stene

eruptivne stene

1,40-1,80

kristalasti Skriljci

1,50-2,40

kameni ugalj

1,40-1,80

mrki ugalj

1,40-1,50

3.4.2. BliSivost je osobina stena i mineralnih sirovina da pruzaju manji ili veci
otpor prodiranju radnog instrumenta za buSenje. Otpor prema busenju zavisi uglavnom
od cvrstoce, tvrdote i ZiJavosti stena. Busivost se moZe izratiti kao pasivna i aktivna.
Pasivna busivost izraZava se brzinom bUSenja u jedinici vremena mm/min, em/min. iIi
opStim izrazom
~L

B
gdeje: B

'=

~T

(4) .

busivost stena,

ukupna duZina bUSenja (em),

ukupno vreme (min).

Aklivna busivQst (abrazivnost) iLrazava se stepenom habanja seciva - dleta,


(mgr/m buSotine. Ispitivanje pasivne busivosti vrsi se direktno na terenu, ili u laborato
riji na velikim uzoreirna. Aktivna busivost po Separdu odreduje se u laboratoriji na rota
cion om uredaju za busenje. gde je instrument za busenje zarnenjen mesinganirn valjkorn.
Postoji viSe klasifikaeija abrazivnosti stena, jedna od njih data je u tab. 8 (po Baronu i
Kuznjeeovu).

13

12

Tabela 8
Klasa abra
zivnosti

Pokazatelj
abrazivnosti
mgr/min

Naziv klase
VrIomalo ab ,
razivne stene

d05

II

Malo abrazivne stene

III

Malo do sred-
nje abrazivne
stene

10-18

Srednje abrazivne ste


ne

18-30

ViSe nego
srednje abra
zvine

30-45

IV

PoviSena
abrazivnost

VI

VII

Visoko abrastene

VIII

Vrlo visoko
abrazivne
stene

5-10

45-65

log d max

Vmax (em 3 )

Karakteristicne stene
Krecnjak, mermer, meki sulfidi
bez kvarca (galenti, svalerit)
apatit, kamena so

vrlo tesko drobljive stene

V max < 1,8

II

teSko drobljive stene

1,8 < Vmax < 2,7

Sulfidne rude, baritne rude, ar


giIoSisti, meld glind

III

umereno tesko drobljive


stene

2,7 <V max <4,0

Diespillti, kvareno-sulfidne ru
de, magmatsko-sitnozme stene,
pe~cari, siliflkovani krecnjad

srednje tesko drobljive


stene

4,0 < V max < 6,0

Kvareni peseari, sitnozmi dija


bazi, bazalti, krupnozmi pirit,
kvareno sulfidne rude, sitnozr
ne magmatske stene

lako drobljive stene

6,0<Vmax <9,0

VI

vrlo lako drobljive stene

Vmax > 9,0

IV

Kvareni peseari, srednje i kru


nozmi graniti, nefelin, sijeniti,
sitnozmi graniti, dioriti, porfi
riti
Magmatske stene, srednje i kru
pnozrni graniti, dioriti, grano
dioriti, anfiboliti, siliflkovani
gnajs

Tabela 10
Karakteristike
stena

Klasa

viSe od 90

Stene sa sadrzajem korunda

k>0,91

II

TeSko drobljive stene

0,9> k>0,7

III

Srednje teSko droblji


ve stene

0,7>k>0,5

IV

wo drobljive stene

O,5>k

log d mm

3.4.4. Akustiene osobine stena. Mogu se odrediti iz jednacina talasnog kreta


nja. Brzina prostiranja uzdumih elasticnih talasa data je izrazom:

vo_j
u -

E(l-y)
(1 + /1) . (I + 2/1)

, m/s

(6)

a brzina prostiranja poprecnih talasa

log Vmin
-

Koefieijent drobljivosti
(k)

Vrlo teSko drobljive


stene

Porfiriti, dioriti, graniti, sijeniti

log V max
'"

Karakteristike stena

Klasa

3.4.3. Drobljivost je osobina stena i ruda da se u vecoj iIi manjoj meri opiru
drobljenju pri ucestalim dinarnickim naprezanjima. Postojl viSe metoda i postupaka za
odredivanje ove osobjne. Postupei za odredivanje drobljivosti kod uglja razlikuju se od
postupaka za cVISte stene. Jedna od metoda za odredivanje drobljivosti je da se uzorak
stene ill rude pribliZno ovaJnog oblika i mase oko 100 gr. razdrobi poznatom energijom
elektrodetonatora. Razdrobljeni materijal podvrgava se sitovnoj analizi sa otvorima sita
od 7 rnm i 0,25 rnm. Pokazatelj drobljivosti (k) ill (tg 0:) dobija se iz izraza:
k '" tg 0:

Tabela 9

(5 )

U tab. 9 prikazana je klasiftkacija drobljivosti stena (po Maksimovoj) prema


Vmax' a u tab. 10 prema koefieijentu (k).

VP =
gde je: E
p
p.

1
:2 (1 + /1)

modul elasticnosti,
gustina,
Poasonov koeficijent.

,m/s,

(7)

14

Brzina prostiranja povrsinskih talasa (ReIly)

Vpo = ~Vp'
~

pokazatelj zavisan od (J.1), pri vrednosti IJ. =0-5, ~ =0,87--0,95.


Vpo = (0,87-0,95) Vp
Vp = 0,71 Vu'

II BUSENJE MINSKIH RUPA I MINSKIH BUSOTINA

Bufenje minskih rupa i minskih busotina je postupak wade cilindricnih lup


ljina u steni i mineralnoj sirovini, u koje se stavlja odreilena kolicina eksploziva radi
miniranja. Bufenje se izvodi i u druge svrhe kao sto je istraZivanje leima, bufenje za
vodosnabdevanje, bufenje na naftu i dr.
Minska buotina je cilindricna supljina u steni izrailena postupkom bufenja
bilo kojeg precnika ako je dubina veta od 5 m, Hi bilo koje dubine ako je precnik veci
od 75 mm.
Minska rupa je cilindricna supljina izrailena u steni postupkom bufenja prec
nika do 75 mm i dubine do 5 m.
o

\
4.0. KLASIFIKACUA POSTUPKA BUSENJA
Metode razaranja stenskih i rudnih masa postupkom bufenja mozemo pod eli
ti u tri grope:
A mehanicke,

B - fIzicko-hemijske

C - kombinovanje.

U mehanicke postupke razaranja spadaju:

- udamo bufenje;

- rotaciono bufenje,

- udamo-rotaciono,

rotaciono-udamo busenje.
U fIzicko-hemijske postupke razaranja spadaju:

- termicko bUSenje,
- bu!lenje pornocu eksploziva,

17

j(.

hidraulicno bUSenje,
- plazmeno busenje,
- razaranje ~tena ultrazvukom,
razaranje stena strujom eksplozije.
U kombinovane postupke razaranja spadaju:
- temlOudami postupak busenja.

termoobrtni postupak busenja,

- elektroudami postupak busenja.

Na danasnjem stepenu razvoja tchnike bUSenja, najviSe se koriste mehanicki


postupci bUSenja, dok se od nemehanickih postupaka u znacajnoj meri koristi sarno ter
rnicki postupak busenja.
Mehanicki postupci bUSenja obuhvataju skoro sve konvencionalne metode bu
senja koje se i danas u praksi najviSe primenjuju. Osnovni principi tehnike burenja meha
nickim postupcima vale za sve tipove busacih masina. Potrebno je materijal na dnu
busotine zdrobiti, razrezati (ostrugatl) ill usitniti, sto se ostvaruje stalnim kontaktom
alata za bUSenje sa stenom na dnu bUSoline, a zatim taj materijal odstra.lliti iz buSotine.
Kontakt sa dnom bUSotine ostvaruje se stalnim pritiskom na alat za busenje. Taj pritisak
je razlicit i zavisi od vrste i sistema busenja i fizicko-mehanickih karakteristika materi
jala koji se busL Na sl. 1 prikazani su osnovni postupci busenja.

MJ1j~
.
JPud

T- --

~~

::1

~
:;~: -4~
SI. 1. Seme raza ranjs Stena

al Udarno busenje; b) Rotaciono busenje; cl Udarno-rotaciono; dl Rotaciono-udarno.

Kemehanicki postupci busenja korisle drugi nacin razaranja stena na dnu buso
tine. Kod ovih postupaka radni alat ne mora bin u neposrednom kontaktu sa dnorn bu
sotine. 0\1 postupci bUSenja zasnivaju se na primeni odredenih fizickih principa, od ko.
jih se neki nalaze \'ec kao prakticna resenja. a neki su u fazi laboratorijskih ispitivanja.
Primena nemehanickil:. postupaka busenja Ilije ogranic<?na u pogledu cvrstoce stena, te
zbog toga treba oceki\ati ,iru primenu mill postupaka u doglednoi buducnosti.

~k:hanicki postupci burellja, u zavisnosti od karaktcra rada organa za buscnje


i prisustva sila koje se pojavljuju, mogu se pojaviti u cetiri oblika burenja ito: udarno,
rotaciono, udamo-rotaciono i rotaciono-udamo.
Prj udamom busenju radni organ-dieto prodire u stenu u vidu klina pod dejs
tvom sopstvene mase koja visi na uzetu (uzetno udamo busenje). Dizanjem i spusta
njem dleta, vrSi se razaranje stenske mase na dnu busotine. Posto je ovde broj zaokreta
dleta zanemarljiv moze se staviti da je N u > lON z .
Kod rotacionog busenja razaranje stene na dnu busotine vcSi se posredstvom
alata koji se obrce u bU50tini, i pri obrtanju pod dejstvom aksijalnog pritiska i tangen
cijalne rotacione sHe vrSi razaranje dna busotine. Udamih naprezanja kod ovog postup
ka busenja nema pa je Nt! == O. Pre'\la obliku i konstrukciji alata kojim se vrSi razaranje,
mozcmo razlikovati nekoliko postupaka kao sto su: busenje svrdlima, bUSenje troko
nusnim dletima u tvrdim materijalima.
Pri udamo-rotacionom busenju radni organ-dleto nalazi se pod dejstvom uces
talih kratkovremenskih naprezanja pod dejstvom udara klipa, usled cega secivo prodire
u stenu, a usled obrtnog momenta vrsi se smicanje dela stene izmedu dva uzastopna
udara. Kod ovog postupka busenja N u > Nz .
Pri rotaciono-udamom postupku busenja razaranje stene na dnu bUSotine vrsi
sc zubima krune koji izazivaju veliku koncentraciju naprezanja u kontaktu sa stenom.
Ako je koncentracija naprezanja tj. osni pritisak yeti od cvrstoce stene na utiskivanje,
doci cc do razaranja stene. Obzirom da zubi krune mogu biti razlicitog oblika i velicine
sto zavisi od fizicko-mehanickih karakteristika stene. Kod kruna sa velikim korakom i
dugim zubima moze se govoriti 0 elementima udara zuba na stenu, pa se ovaj postupak
busenja moZe deklarisati kao rotaciono-udami, mada se u literaturi cesto deklarire kao
cisto rotacioni. Kod ovog postupka bUSenja N z > N u '
Kod terrnickog postupka burenja stenska masa na dnu busotine razara se usled
visokotemperatume gasne struje koja zagreva povrsinski sloj stene u busotini, i usled
nejednakog koeficijenta sirenja mineralnill sastojaka dolazi do razaranja stene, koja se
gasnim agensima iznosi na povrsinu.
Pri uUSenju pomocu eksploziva, stenska masa na dnu busotine razara se poseb
no oblikovaninl eksplozivnim punjenjima.
Pri hidraulicnom busenju, dejstvom vode pod visokim pritiskom, a pri plaz
menom bUSenju dejstvom struje plazme.
U poslednje vremc razradeni su novi postupci busenja kao kombinacija terrnic
kih i mehanickih postupaka sa izglcdima na veliku perspektivu. Njihova primcna ne zavi
si od fizickomehanickih osobina stena.
Vise puta u jednoj istoj radnoj sredini mogucc je primeniti viSe sistema bUSenja
jcr je njihov dijapazon primene. obzirom na cvrstocu stena, sirok. U tom smislu za kona-.
can izboL odlucuj uti su drugi uslovi kao: kapacitct buSilice, dub ina busenja, nagib,
mobilnost busilice i df. DijapalO11 primene pojedinih sistema, grubo mozcrno definisati
prrma C\TstDci stena. iZT:lZC r:,' peko kocficijenta cvrstocc (0 po DroL M.M. Proto
dakonom.

19

u..
gde je:

za stene sa

Sistem bUSenja

['>6

1. Udamo busenje
2. Rotaciono busenje:

[<5
10-16
f= 6-20
f= 6-10
[> 14

a) spiralno
b} sa konusnim dletima
3. Udamo-rotaciono
4. Rotaciono-udamo
5. Termicko

[=

T pz tl
m
t2
k
t)
t4

trajanje smene, min.


prlprenmo-zavrsno vreme, min.
cisto vreme bUSenja 1 m' busotine, min.
broj cistenja busotine za I m' bUSenja
vreme ciScenja bUSotine, min.
broj zamena dIeta na 1 m' bu~enja
vreme za zamenu jednog dleta, min.
vreme premestanja buSilice od jedne busotine ka drugoj, min.

srednja dufina buliotina, m

Tsm

A - MEHANICKI POSTupeI BUSENJA

4.1. UZETNO UDARNO BUSENJE

I
,~

Princip rada udamog busenja zasniva se na periodicnom dizanju i spustanju


teSkog bUSaeeg dleta, koje vis) na uzetu, ) pada sa odreaene visine (0,6-1,0 m) na dno
hu!iotine i razara stenu. Primenjuje se za busenje busotina velikog precnika u tvrdim )
cvcstim stenama. U svrhu miniranja busenje se moZe izvoditi do 30 m, a za hidrogeoIos
ke potrebe i do 150 m. Pribor za bUSenje je dIeto duZine 0,6-1,5 rn precnika 150
300 mm, mase 0,5-3,0 KN, i busaca sipka mase 15,0-20,0 KN koja se preko spojnice
spaja sa dIet om. Broj udara dleta na dno bUSotine krece se od 48-60 udara/min. U toku
busenja u busotinu se sipa voda 20-80 [jm' bUSotine, tako da se od nabuSenog mate
rijala stvori muIj, koji se kaiiikom sa ventilom vadi iz buliotine. Ovim se postupkom
mogu busiti sarno vertikalne busotine, i kao zastareo postupak bUSenja skoro da se viSe
i ne primenjuje, jec ne moZe da obezbedi odgovarajuce ucllke. Na sl. 2 data je kinema
ticka serna uzetno-udamog busenja, sa priborom za buflenje.
Princip rada ui:etno udarne buSilice sastoji se u sledeeern: Obrtno kretanje od
dizel ill elektromotora (17) preko remenog prenosa (16) prenosi se na glavno vratilo
(12) koje je u vezi sa ekscentrom (11). Udama poluga (10) jednirn krajem, preko zatez
ne koturace (15) uZetom je spojena sa bubnjem (14), a drugim krajem Samimo je vezana
sa polugom (9) koja je vezana za ekscentar (11). Obrtanjem ekscentra balansima kotu
raca (8) pritiska ill otpusta uZe (2) koje je prebaceno pecko koturace (3) ina kome visi
bullace dIeto sa teskom Sipkorn. Periodicnim dizanjem i spustanjem teske sipke sa die
tOm veSi se razaranje stene na dnu busotine. Za smenjenje potresa busillce, na vrhu ka
tarke (7) postavijen je amortizer (4). KaSika (6) sa ventilom (I8) za ciscenje nabusenog
materijala visi na uietu koje je prebaceno preko pomocne koturace (5) i spojeno sa po
mocnim vTatilom (13).
Smenski ucinak uietno..udarne busilice moze se priblizno odrediti po formuli:
Tsm

Tpz

N'm
tl

+ mt, +

(4

(8)

';"Am
111" ~0 I A '. ,\
'1~:",il "
~' ,~

10

'I

,
, ,'il , '.

[1)\),.,

l~l
'.

r~ I

eB~~~!I~
(J

18

If

It

S I. 2.

Kinematitka ~ma udarno ..utetnog bu~enja sa priborom za bu~enje; 1. ~ma bu~jlice; 2. \/nta dleta,
a _ kopitasti oblik, b - krstasti, \/ zubtasti, 9 - spojnica-makaze. d kdika.

42. ROTACIONO BUSENJE


Rotaciono bUSenje minskih bU50tina i minskih rupa zasniva se na principu reo
zanja, i ima siroku prirnenu u povrSinskoj i podzemnoj eksploataciji za dobijanje u me .
kim stenama sa koeficijentom cvrstoce f";;; 5, kao sto su ugalj, glps, lapor, SkriJjci,
meki krecnjaci i dr. Na povrsinskim kopovima uglja skoro 80% bUSenja minskih busoti .
na obavlja se na principu rotacionog buScnja. Rotaciono bUSenje u mekim stenarna moze
da se vrsi u svakom pravcu i sa vecim ucinkom nego sa rna kojim drugim postupkom bu
senja. Sustina ovog nacina busenja je u tome sto secivo svrdla rotira i pri tome razara

21

::(J

dno busotine, pri cemu se nabu.seni materijal neprckidno po spirali svrdJa iznosi napolje.
To waci da se rotaciono bu.senje obavlja bez agensa za ispiranje sto je od posebnog zna
caja u zimskom periodu.

Ako projektujemo sistem sila na horizontal


nu ravan, imamo:

p.

Nl -N, cosa+Fl sin a = 0,


ill

4.2.1. TEORUSKE OSNOVE RAZARANJA STENA

PRJ ROT ACIONOM BUSENJU

HItP

N2
N2

Kod rotacionog bUSenja spiraIno svrdlo se istovremeno nalazi pod dejstvom


dveju sila:
Oso\i.nskog pritiska (Pos) koji obezbeduje utiskivanje seciva u stenu na dnu
busotine za dubinu (h), i
SUe rotacije (Mkr) koja dovodi do rezanja stene time se obezbeduje napre
dovanje u dubinu. Napredovanje pri bu.senju tesno je povezano sa jacinom
potiskivanja svrdla sa kojim je proporcionalna a opada sa povecanjem prec
nika i otpomo5Cu stene u kojoj se busi, pri cemu su pored tVrstoce, lila
yost i tvrdoca od najveceg uticaja. BUSenje zapocinje tek kada se dostigne
kriticni pritisak, odnosno kada pritisak prevazide cvrstocu stene. Prodira
nju seciva, stena se suprotstavlja otporom sUe N, koja deluje normaIno
na zadnju povrsinu zuba seciva, i otporom N2 koji deluje nomlaIno na
prednju stranu zuba seciva s1. 3. Osim toga javljaju se i sile trenja F 1 na
zadnjoj stram seciva i F2 na prednjoj strani seciva.

gde

au

Nt/cos a

Pos

= Fl coso:

Pos

= N,

ill

gdeje:

N2 . f,

f = tg.::, a .; - ugao unutrasnjeg trenja.

Pos

= NI

NI

:\ i

...

:\ 2

+ FJ + F2

cos (a + IP)
cos IP

sin IP
sin (0: + IP)

cos IP +N I

cos IP

(14)

sin (0: +21P)


cos2 IP

L'h
cos 0:

u'

(15)

L duZina seciva,
h - dubina prodiranja seciva u stenu.

(16)

odavdeje:

Da bi se ld.Zaranje stene na dnu busotine vTsilo nomlalno. mora biti ispunjen


uslov da ie osovinski pritisak (Pos) veci ili jednak zbiru otpora i sila trenja.
Pos

(13)

Ako vrednost za (N l ) stavimo u izraz za (Pos) imaeeIDo:


. Lhsin(0:+21P)
Pos
cos 0: . cos::! IP

Saglasno tome i sUe trenja F, i F2 ce biti:

gde je:

sin
sin (0: + .p)
+ N
cos IP
I
cos IP

zamenom vrednosti za N2 imamo:

(10)

F2

0:

sadaje

gde je: 00 - granicna cvrstoca stene na otkidanje,


Sic 2
ponina kontakta po prednjoj strani zuba seCiva.

F, =N,'f

F2 -NI sin.p = 0,

tg.p cos 0: + N2 tg IP + NI sin

Pos == N2

(9)

00 sk2'

}
51. 3.
Oejstvo lila pri rotacionom spiral
nom bu~nju.

Sila N2 odreduje se iz izraza:


N2 =

(12)

van,imamo:

Pos==N 1

pm'dina kontakta po zadnjoj stram zuba seciva.

Projektovanjem sistema sila na vertikaInu ra-

- gramcna cvrstoca stene na utiskivanje,

sk]

tg IP sin a)

cos (0: + IP)

cos IP
'

Sila N, odreduje se iz izraza:

Nl == au ski'

Nl cos a+ Nl tg IPsin a =' 0

h=k~
au'L'

(11)

cos at cos 2 IP
gdeje:

Vrednost koeficijenta
daje:

sin

(at

+ 2.,0)

(k) zavisi od ugla unutrasnjeg trenja ('I') i uzima se

Koeficijent trenja

0).7

0,30

0,36

0,44

Ugao ul1utrasnjeg trenja

15

17

20

22

Brzina busenja u jedinici vremena odreduje se iz odnosa:


Vb

= h'm'n

(18)

gde je: h
dubina prodiranja zuba seciva,

m broj seCiva, i

n - brzina obrtanja (o/min).

\
-

4.2.2. MA8INE ZA ROTACIONO BUSENJE MINSKIH RUPA


Za buenje minskih rupa sluze rucne rotacione builice koje mogu biti sa pne

umatskim iIi elektricnim pogonom, i upotrebljavaju se za rad iz ruke, kod lakSih tipova,

iIi sa raznih oslonaca kod tezm tipova. Rucne rotacione pneumatske busilice sastoje se

od trupa sa dYe boeno postavljene drSke za drzanje i grla za umetanje bUSaceg svrdla, a

na kraju jedne drSke postavljena je ruCica za pustanje komprimovanog vazduha. Motor

kodovihbutilicaje lamelarnog tipa, sa ekscentricno postavljenim rotorom u odnosu na


stator, sa lamelama kOje se !ako pokrecu u svojim leZistima prilikom pritiska kompri
movanog vazduha na rotor. Broj okretaja motora se redukuje na oko 230 (za tvrdi ma
ioko 650 za ugalj. Ove busiIice odlikuju se ma!om masom 2,5-10 kg bez sipki

za busenje. Na sl. 4, 5,6 i 7 dati su izgledi i seme rucnih rotacionih pneumatskih bu

silica.

Rucna pneumatska rotaclOna buWica u radu.

/ 1

tJ-i

.'

~"L

--

~-

SI. 6,
Serna rotacionog busen;':t: Pa - aksl;aini ;;rl
SI. 4,

Opsti ilgled rucne rOtac;Dne pneumatske busi:ice sa detaljem preseka.

tlsak, Pt - tangencijalna sila. h


vSlnf.1 urf;
73 medu kracirnd, k
5c"-ma ureZ3, f
duo!
na u reza

Rucnn pne:""rT1a f st(a rotac!ona bUSllico (pneurnat


ska vrte\ic",'
kuCiste,2
drlRe,3
9r10 la
:)uSa;:U slpku, 4
dovoc kOfT'lpr!;nlranog vazdu
ha, 5 - (ueica z3 oust;Jnjr:: vazduha. 6
lamelarnl
Dn;-~lJl'1di:J':1 rTl'.:or, 7 - vli';0struki ZUpc3st! pre nOS.

24

25

Ruena pneumatska busilica domace proizvodnje "Twdbenik" Doboj ima sIcde


ce karakteristike:
- Snaga rnotora
1,5 KW
Efektivni pritisak
4,0-5,0 dN/crn 2
Broj okretaja
8000/min
- Potrosnja vazduha
1,7 rn3/min
Masa
8,5 kg
Ruene elektriene rotacione busillce za pogon koriste elektricnu energiju koju
dobijaju od trofaznog kratkospojenog asihronog motora sa odgovarajucim prenosorn.
Veliki broj obrta elektromotora preko reduktora se svodi na 600-700 za rnekSe, i oko
400 obrta za tvrCle i evrsee rnaterijale. Snaga elektromotora je 0,7-1,4 KW, a tetina
busillce bez svrdla 12,5-19,0 kg. Tehnicke karakteristike jedne elektriene wene rotaci
one busilice tipa ER-15 i ER-16 date su u tab. 11.
Tabela 11
Tipovi

Karakteristike

ER-15

Snaga motora, KW
Broj obrtaja vretena, o/min
Frekvencija, HZ
Tetina, kg

ER-16

1,0
900
50
15

1,0
500
50
16

Na 51. 8 dat je opSti izgIed elektricne rucne buIDice, a na s1. 9 kinematicka Se


rna te buSilice.

SI.9.
Kinematifka ~ma rufne elekrrifne buiilice ER-15: 1 - elektromotor.2 - reduktor, 3 - faura,
4 - ventilator.

Ruene visokofrekventne elektricne bu!ilice odlikuju se koriseenjem struje vimh


frekvencija (ISO HZ, 200 HZ) koju dobijaju preko transformatora ill od sopstvenog
generatora. Izraduju se za napon od Ito i 120 V, sa motorom od 1,4 KW. Odlikuju se
malom tetinom 12,5-13,5 kg.
U pribor za rotaciono bUSenje minskih rupa spadaju glave za bUSenje i sipke.
Glave za bUSenje su iskljucivo izmenljivog tipa i snabdevene su secivima od tvrde vol
frarnkarbid5ke legure, pa se u poslednje vreme ove krone mogu upotrebljavati i u neSto
tvrtlim materijalima do f = 8. Po obIiku se uglavnom razlikuju stre1aste, polurasecene,
dvokrake i u vidu lastinog repa, sto zavisi od cvrstoce i tvrdoee stenskog materijala u
kome ee se primeniti. Od ovih, strelasta glava se primenjuje u tvrdim materijalima (ka.
mena so, kalijeve soli) polurasecena i dvokraka za umereno tvrd materijal, dok glava u
obIiku ,,ribljeg rep a" sluil iskljucivo za meke materijale. Precnik glave kreee se od
30-50 mm, dok vrat glave za pricYrStivanje na Mpku za bUSenje najce~e je konusnog ill
cilindricnog oblika, sa urerom ill otvorom za pricvrlCivanje pomoeu rascepke.

2
6

.=t:l--=;'-..rv-.~"V'V""l""Y"'<""'('1. ~'

SI. 10.

S1.8.
Opsti izgled i se",a ruene elektricne busilice:
gJava-secivo.5 - kuci~e, 6 - rueka.

motor,2 - reduktor. 3

svrdlo,4 - i;:menljiva

Ispima glave za mokro bu;enje:


glava.

eJektriena ruena vrtalica; 2

~uplja bu~ca ~ipka;

3 - ispirna

27

26

Sipke za bUSenje obitno su spiralno obradene, tetvrtastog ill romboidnog pop


reenog preseka, i najmanje 30mm pretnika. Za mokro bUSenje Sipke se izraituju sa uz
dutnim kanalom za prolaz vode. Usadnik Sipke moze biti konusnog, bajonetskog ill dIU
gog tipa, pri eemu za mokro bUSenje usadni deo je specijalno obraden da bi mogao pri
rniti ispimu glavu za dovod vode neposredno u bu~cu Sipku. DuZina sipki obicno je
0,9-3,0 m. Na sl. br. 11 prikazani su neki oblici izmenljivih glava za rotaciono buSenje.

iU krune u obliku prstena (busenje sa jezgrovanjem). Bez obzira na konstrukciju krune,


prema rasporedu dijanlanata, krune je moguce podeliti na jednoslojne, viSeslojne j impre
gnacione. Najtesce se primenjuju krune impregnacionog tipa, tj. sa napresovanom oblo
gom od mesavine najsitnijih dijamanata (100-400 zma na karat, 1 karat =0,2 g) i me
talnog praSkastog vezlva uz naknadno sinterovanje. Kod proizvodnje dijamantskih kruna
obicno vale sledeci kriterijumi: za bUSenje stena srednje cvrstoee jzraduju se krune u ko
je se ugraituju dijamanti elja teiina odgovara 1/10-1/20 delu tezine karata. Za tvrste

f
'I

51. 12.

Neki Obliei dijamantskih kruna:


51. 11.

Obliei izmenljivih glava kod I'Otaeionog bu~nia: 1 - dvokraka; 2 - poluraseena


tal< cd tvrlle legure, 3 - spojnical; 3 srcasta,4 - u vidu "Iastastog repa".

i 2 - za obradu oelog profila

bu~tine.

4 - za prstenasto bu

~nie-iezgrovanje.

11 _ telo, 2

ume

4.2.3. BU8ENJE DUAMAN'TSKIM KRUNAMA


Primenjuje se u vrlo tvrdirn i abrazivnirn stenama u cilju povecanja ueinka buSe
nja. Zbog toga se u glavu krune ugraduju industrijski dijamanti. Prema nacinu na koji
razaraju dno bUSotine krune mogu biti izgradene tako da obraituju ceo prom busotine,

stene ovaj odnos se krece 1/20-1/40 dela tetine karata, dok kod veoma cvrstih stena
kolicina dijamanata treba da bude 1/50 deo teiine karata. Pri ugradnji dijamanata vodi
se racuna da na 1 cm 2 radne povrsine jednslojnih kruna se ugradi kolitina dijamanata
od 0,65
. dok kad vis.eslojnih ova kolicina se krece od 0,8-0,9 karata. Pri bUSenju
sa dijarnantskirn krunama velicina osnog pritiska se obicno kreee od 2,0-10,0 !<J\I/l
karatu. Nize vredosti prirnenjuju se kod novih kruna u pocetku bUSenja, dok se viSe
vrednosti koriste kod istrosenih i pohabanih dijarnanata. Na s1. 12 prikazani su neki
oblici diiamantsklh kruna.

.:;..

29

4.2.4. ROTACIONO BlISENJE R1I50TINA

Ove buSilice su razlicitih konstrukcija, smdtene silna TamU na sankama na toe


kovima iIi su sa gusenienim pogonom. Ako je busilica montirana na sankama onda se po
etaZi poviaci kamionom ili sopstevenim vitlom. Na cevastom ramu buSilice nalazi se ka
tarka na kojoj se po vodicanla krece rotaciona glava opremijena elektromotorom od
14-40 KW. Broj obrta elektromotora reducira se preko reduktora na 120~300 obrta,
kojom brzinom se obrce svrdio.
Pribor za rotaciono busenje sastoji se od krune, odnosno giave dleta i garniture
spiralnih sipki. Konstrukcija dleta se odreduje u zavisnosti od osobina stena u kojima se
buSi, i mogu biti dvokrake za mekSi i trokrake za tvrdi i raspucali rnaterijal. Krone za
busenje u uglju imaju dva Iopaticasta kraka i drSku koja se uglavljuj~ u leziste na spiral
noj sipki. Krona je izradena od kvalitetnog celika a seciva su armirana ploCicama od
tvrde volframkarbidske legure. Spiralne sipke za busenje izradene su od ceIicnih cevi na
kojima je navarena celicna spiralna traka. Da bi se ivicae spirale zalititile od habanja
presvucene su tvrdorn Iegurom.
Spiralne sipke sIuZe za:

- Za tvrde i suve stene

")

I
~3

-I
I

Op~ti iZ91ed bu~ilice os ramu: 1

Spiralne sipke spajaju se u koionu direktnim navijanjem jedne na drugu, zbog


cega na jednom kraju imaju spoljaSilji, a na drugom unutraSnji navoj.
Visina koraka spirale (h) zavisi od fIZicko-mehanickih karakteristika stena u
kojima se busi i broja obrtaja.
h = (0,5~0,7) D,

SI. 13.

- Prenos rotacije od radne glave na krunu,

Prenos osnog pritiska,

IznoSenje nabuSenog materijala.

Za mekSe i vlame stene

1I

ram; 2

\Iodice; 3 - OUSaca spiralna sipka; 4 - motor.

/)

precnik spirale

h = (0,86-1,0) D

U poredenju sa perkusivno-rotacionim bUSenjern, rotaciono bUSenje ima vise


prednosti kao 5to su: neprekidan rad, manje stvaranje praSine pri busenju, sira moguc
nost primene elektricne energije. Uz to rotaciono bUSenje ima i tu prednost 5tO se zasni
va uglavnom na smicanju, prema kome je stenski materija! manje otporan nego prema
drobljenju kod udamog buSenja. VaZan nedostatak rotacionog bUSenja je da se kod ove
\Tste busenja moraju savladati vellke sUe trenja, usled kojili se seCivo glave svrdla viSe
tupe, te je one ograniceno uglavnom na bUScnju u mekom i umereno tvrdom materi
jalu.
Na s1. 13 prikazan je opSti izgled rotacione busilice za velike precnike.

@~
!

(fJ
3

c
SI. 14.

Rami ohlici spiralnih busaCih ~ipkl: a


spiralna sipka; 1 - glava seCi\la, 2 - spira Ina sipka, 3 - izno
~enje nabusenog materijala; b
pcprecni preseci sipki, 1 - romboidni presek, 2
ora\lougaoni pre
sek,3
okrugli presek; c -- spiralna sipka cije su spirale presvucene tvrdom legurom,

30

h]6-,

31

r-. rr7'-=~==::---rr-r

uslovi iznosenja nabusenog materijala, dok se kod veceg broja, iznad 200,javljaju vibra.
cije narocito kod jako raspucalih materijala. Na s1. 16 data je zavisnost brzine bulenja
od osnog pritiska i broja obrta, a na sl. 17 i 18 ista zavisnost za odredene vrste materi.
jala.
I)'

,SO

H- Hd I I IrIV I

~,p

l-----~ ~ l-----~

,.

100

I i I Inl7V1/1~l

5
ft ~1JO/

50

J~
\

1// 17
/v

~-

Il.oo

1 L.,,-I~

IS,OO l'osKN

-i

~-

1----

~'~80

!Y

t/

I
__~ ,I

11~00

ISi'O I'c.

"00

51.17.
Zallisnost brzine bu~nja ad osn09 pritiska: al za argiloliste i

~
51.15.

Razni oblici reznih elemenata za rotaciono busenje velikih pretnika. 1 i 2 - za meke i plastil!ne ste
ne, siltilia tipa .. riblji rep"; 3 :ora tllrste i raspucale stene krillolinijsko setillo ojatano tllrdim legura.
ma; 4 - u mekim stenama i ugljellima primenjuju se sel!illa sa promenljillim zubima armirana sa tIIrd.
im legurama.

.!!

...tE ISO 1

pe~are;

bl za meke krel!njake.

~,

I ..' 7f

100

4.2.5. REZIM BUSENJA


Vm 1f.t:mlmi~ P3

~p~2
o,o/min
Sf. 16.

Zavisnost brzine bu~enja ad osnog


prit'ska i broja obrtaja: P, > P; >

>

PI

Odgovaraiuci 05fll pritl$CL

Osnovni parametri reZima bUSenja su:


- osn,. pritisak,
broj okretaja, i
dubina bUSenja,
Sa pO\'ecanjem osnog pritiska povecava se
brzina buscnja, pri tome se povecava koliclna materi
kojeg treba izneti iz busotine, pa prema tome, tre
ba povecati i broj obrtaja. Za mekSe stene osni pritl.
sak iZllosi oko 5,0 KN au tvrdlm i do 16 K.'\,
obrtaja treba da se krece u gra.'1icama od 1'::0-200
o min Kod manjeg broja obrtaja pogorsa\'aju se

SO

o
100

110

IJO

/10
It

20

'0

o/mill

10

flO

100

Ii/O

140

" o/mi,.

SI. 18.
Zallisnost brzine

bu~nja

od broja obrtaja svrdla: al za argitosiste i

pe~l!are;

b) za meke krel!njake.

Pri bUSenju zilavih stena pojavljuje se lepljenje materijala na spiralama sipke, 8tO
ometa bUSenje, a kod tvrdih stena dleto se zagreva. Radi otklanjanja ovih smetnji dodaje
se izvesna kolicina vode za poboljsanje uslova bUSenja, i poboljsanje ucinka. Voda hladi
pribor i podmazuje spirale.

33

32

Povecanjem dubine busenja povecavaju se otpori transportovanja izbusenog ma


terijala, a time smanjuje brzina bUSenja, i povecava se potrebna snaga na maSini. Na
sl.19 prikazanaje ova zavisnost.

(~I
~o

1-]

'>....

~:~
5 ~77~/--+-------~

Udarci klipa po temenu dleta su velikog intcnziteta i ucestaIosti, zbog cega je


moguee ovaj postupak bUSenja primeniti u stenama sa koeficijentom cvrstoee f= 6 pa
sve do f= 20.
Na s1. 20 fiata je ema udamo-rotacionog bUSenja prema Uspenskom.
Prema Uspenskom i nekim drugim istraiivaci
rna pod dejstvom osoviriske sile (Pos) i sile udara klipa
Pos+Pud
(Pud) po usadniku dleta, secivo prodire u stenu po lini
ji 1-1 do dubine (h)_ Da bi se<::ivo dIeta saviadalo ot
por stene i bilo utisnuto u nju, potrebno je da specific
ni pritisak kojim se deluje na stenu bude veei od cvrs
toee stene na pritisak, tj. prodiranje seciva bite moguee
akoje ispunjen uslov da je:
Pos + Pud

05 IL-______~______-L_______ J

;u

16

!J

L I_ _ _ _ _ _~_ _ _ _ _ _~_ _ _ _ _ _~

HI"')

::/l

16

Him,

Zavisnost brzine bu~enja od dubine bu~tine;


1 - bu~enje na suvo; 2 - bu~enje sa vodam.

al Zavisnost
tine: 1 vodom.

potro~nje
bu~nje

energije od dubine buSona suva; 2


bUSenje sa

Pud - dinarnicka sila udara klipa (KN/ cm 2 ),


S

5.1. TEORETSKEOSNOVE RAZARANJA STENA

Udamo-rotaciono buenje zasniva se na principu rucnog bUSenja cekicem i dIe


tom, a izvodi se pOffioeU bu!aCih cekica gde je radni element bUSace dIeto. Princip rada
sastoji se u tome da se secivo dleta nalazi pod dejstvom udame sile klipa, koje prodire u
stenu do odraene dubine (h), pri cemu se posle svakog udara zaokrene za izvestan ugao,
da bi se izvrsilo smicanje materijaIa na dnu busotine i da bi busotina zadobila ovaIan
oblik. Sarno dleto nalazi se istovremeno pod dejstvom:
staticke sile osnog pritiska,
- dinarnicke site udara klipa, i
sile rotacije.

0<:

pritisna cvrstoca stene (KN/cm 2 ),

"2

- povdina na koju deluje seCivo dIeta

(cm 2 ).

h =~'l1p

cos

. cos V'

- - - - (em), (19)
.

SUl2"

+ip

SI.20.

gde je: P - sila udara klipa (KN),


d
precnik seciva dleta (mm),
up - pritisna cVIStoca stene (KN/ cm2 ),
Q
ugao oItrenja seciva dleta (0),
V' - ugao trenja izmedu stene i se<::iv~ ~Ieta (").
Posle svakog udara dleto se zaokrene za izvestan ugao (JJ) koji se kreee ad
8_30 (zavisno od snage bUSaeeg cekica) i vrti srnicanje isecka obuhvacenog uglom (JJ).
Smicanje ovog isecka nastaje pod dejstvom honzontalne-tangencijalne sile (T), cija je
\Tednost data izrazom:

T:: 2 tg (90 2)'


gde je: P
aksijalna sila (KN),
a - ugao ostrenja seCiva (0).

Dubina utiskivanja seciva dIeta (h), ako se po


znaje sila udara i geometrija seciva, po Uspenskom se
moZe proracunati po obrascu:

5.0. UDARNO-ROTACIONO BUSENJE

(18)

S,

gde je: Pos - staticka sila osnog pritiska (KN/cm 2 ),


up

SI. 19.

~ I1p'

(20)

~,

....

35

ovog isecka mogu';" je a...i.;:o je

u510v
Prema masi mogu biti:

T;;' T'S,

(21)
2

T - cVlIStuca stew: 11(1 smicanje (KN / (111 ),

S - povdinaisecka izlouna smicanju (cm 2 ), s1. 20.

Laid (do 18 kg),

Srednje teSki (20-25),

Tesld (preko 30 kg).

Po nacinu ostranjivanja nabusenog materijala:

52. RAZVOJ OPREME ZA BU8ENJE UDARNO-ROTACIONIM

POSTUPKOM

Prema nekim podacima, primena prvih bu~cih cekica pocinje 1839. god. kada
je izrai1eno okno dubine 20 m sa bUSacim cekicem na pami pogon. Prva primena celdca
na komprimovani vazduh (adaptiran od pamog) pocela je 1861. god. pri izradi Mont-Se
nisskog tunela u Alpima, kao zamena za rucno bUSenje, i skratila je vreme izrade tunela
za 13 god. Nesumnjiva preimucstva cekica na komprimovani vazduh, i ako su bili spo
rohodni i teSld, brzo se sirilo podrucje njihove rpimene, ali i zahtevalo dalje usavr~ava
nje. U periodu od 1849-1877. god. patentirano je preko 80 konstrukcija bUSacih celd
ca. Godine 1874. patentiran je celdc sa preraspodelom komprimovanog vazduha uda
rom na klip (firma "Ingersol rand"). Stvama, masovna i prakticna primena busacih ce
kica otpocinje tek u Ovom veku 1910. god. kada je buSaCi celde postavljen na rame vrs
te postolja, kao prethodnik danallnjih mobilnih masina. Pocetkom ovog veka pocinje
sira primena bUSacih maina, sa osnovnim podsklopom bUSacim celdeem postavljenim
na raWcita postolja (potpome noge, stubovi, pokretni kolski lafeti). U SAD su se 1910.
god. pojavile prve busilice na tockovima sa lafetom dutine 3 m i vitlom za dizanje. U
Evropi su se poceJe primenjivati tek posle II svetskog rata, i to pojedinacno, a tek pede
setih godina doZivele su opstu primenu. U periodu od 1953-1955. god. konstruisani su
bUSaci cekici sa velikim brojem udara klipa u jedinici vremena do 4500 ud/min. Pove
can broj udara klipa, sa nesmanjenom energijom udara, postignut je povecanjem precni
ka klipa na racun smanjenja du!ine hoda. Mei1utim, velika buka (do 150 Db) i velike
vibracije pri radu usporile su primenu ovih cekica. Mnoge firme danas u svetu proizvo
de savremene cekice sa prigusivacima, tako da je buka svedena na dozvoljen nivo, a broj
udara klipa krece se i do 3500 uc!/min. Prema konstrukciji zaokretnog mehanizma, bu
Saci cekici mogu biti:
Sa zavisnom rotacijom,

Sa nezavisnom rotacijom.

Prema nacinu primene mogu se podeliti na:


Rucne,

Stubne,

Sa direktnim odstranjivanjem,

Sa indirektnim odstranjivanjem.

Prema vrsti energije koju koriste:

Pneumatske,

- Benzinske,

- Elektricne,

... Hidraulicne.

Od svih konstrukcija, najviSe se joo uvek koriste konstrukcije na komprimovani


vazduh, i ako imaju najmanji koeficijent korisnog dejstva. Medutim, komprimovani vaz
duh je najmanje opasna energija za primenu u rudarstvu. Rukovanje sa pneumatskim bu
Sacim celdcem je jednostavno, u odnosu na te~inu ima veliku eksploatacionu moe. Sa
uspehom se primenjuju za busenje stena u ~irokom dijapazonu cvrstoca od f 6-20.

5.3. PNEUMATSKI CEKICI ZA BU8ENJE MINSKJH RUPA

Pneumatski busaci cekie je maSina konstruisana na principu rucnog bUSenja


cekicem i dletom, tako sto udarce po temenu dleta (2500-3.500) udara u minuti nano
si klip koji se u cilindru masine krece napred-nazad pod dejstvom komprimovanog vaz
duha (5 -6) 10 5 Pa. Pri tome posJe svakog udara die to se automatski zaokrene za odre
deni ugao (8-30), zavisno od jacine i konstrukcije bUSaceg celdca. Na s1. 21 datje
opsti izgled bUSaceg cekiea, a na sl. 22 principijelna ~ema rada bu~aceg cekiea.
Za razvodenje komprimovanog vazduha, naizmenicno, iza i ispred klipa slure
razvodni ventili razne konstrukcije, od kojih su najvi~e u upotrebi plocasti, prstenasti, sa
automatskim razvodenjem i rede kuglasti. Na s1. 23 ~ematsldje prikazana konstrukcija i
nacin rada navedenih vrsta ventila.
Dobra osobina plocastog ventila je da se moze smestiti u cilindru busaceg ce
kica. time se smanjuje tezina cekica i uproscuje konstrukcija, ali ima nedostatak da trosi
dosta vazduha. Prstenasti ventil predstavlJa usavrsenu konstrukciju, koja se odlikuje
nostamoscu i pouzdanoicu pri radu. Kanali za prolaz svereg vazduha su siri, hod prstena
vIlo kratak. a pOHsina velika, cime se obezbeduje dobar rad, zbog cega su u novije vre
me najvise i upotrebljava. Kuglasti ventili zbog sporog dejstva uglamom su izbaceni iz
upottrebe.

37

36

""

...

.;:f

---;

51. 22.

Principijelna !ema rada bulaCeg tekita: 1. ozubljeni venae, 2. m.tka, 3. klip sa klipnjatam,4. taul1l,

5. butate dleta, 6. kruna za bu!enje.

.L~

~,

.L~

~.,
//b
i ,

.
~FB)
.w ,."~,

~I
.ll., I

II
0
"

.rL
.!Q./

..A
16

.ll.

I
,

~I"r.

1If-------

];

Bu~i cekic RK-21. a - op~ti izgled, b

pozicije de/a - narudfbeni broj.

tI

,...u.

37

.l1.

I"~

1!L

.1!L

. . . .' J 1 . . JL12:~2

//

...L

2.

I II

~
'''-JI.!

~-----'-..&Z.

~II

51. 21 ~
u rasklopijenom stanju. p, 5. Brojne omake su omake

51.23.
Vrste ventila za razvodenje vazduha. al p/aasti, 1 - ulaz vazduha.2 - preklopna plol:ica, 3 - izlaz
vazduha, b) prstenasti, 1 ...:: ulaz vazduha,2 - pristup do komore, 3 - pmen sa prirubnieom, 4 ka
nal za vazduh, 5 - izlazni otvar, e) kuglasti. 1 - ulaz vazduha, 2 - izlaz, d) sa autometskim ruz:vode
njem, 1 - ulaz. 2 - izlaz vazduha.

Zaokretanje dleta za bUSenje posIe svakog udara kIipa po ternenu utikata, kod
tekica sa Z4IIisnom rotacijom, postite se pomoeu zaokretnog uredaja i taure za vezu iz
medu kUpnjace i utikaca dleta. Postoje dye varijante konstrukcije zaokretnog urec1aja,
koji se uglavnom sastoje od ozubljenog venca i skakavica koje dozvoljavaju kretanje sa
rno U jednom smeru, i helikoidalnih kanala za zaokretanje. Kod jedne konstrukcije, ozu
bljeni venae sa skakavieama nalazi se po sredini busaceg cekica, iznad helikoidnih kana
la na klipnjaci, pa prilikom povratka klipa, posto je ozubljeni venae ukoten, on je prinu.
aen da pcati helikoidne zareze, i da se zaokrene zajedno sa dletorn. Ovakvo reSenje zaok
retnog rnehanizma danas se manje koristL Kod druge konstruikcije, ozubljeni venae sa
skakaviearna i umetak-racka sa halikoidnim kanalirna, smesteni su u zadnjem delu bub
ceg cekica. Klip i klipnjaca unutra imaju helikoidne kanale koji odgovaraju helikoidnirn
kanalima na rucki. Na klipnjaci-spolja, naJaze se pravi kanali koji odgovaraju kanalima

3b

.N

na cauri. Pri povratku klipa i klipnjace u zadnji poloiaj, ozubljeni venae sa rackom je
ukocen pa su klip i klipnjaca prinudeni da prate helikoidne kanale ida se zaokrenu, a to
zaokretanje se preko caure prenosi na dleto.
Na 81. 24, 25 i 26 dati su detalji zaokretnog mehanizma.

J'h)S'sssw
2

2'j AL-

A.~. J

Q
1

~~.

174 f)7A'fJ/

.If

8-8

'/.

10
WA

"

S1.26.

SI. 24.

-t

Detalji xaokretnog mehanizma: al zaokretni mehanizam u zadnjem delu bu~ceg ~ekica: 1 _ ozublje
osoviniea, 5 - opruga, 6 _ helikoidna
ni venae, 2 - helikoidni umetak (racka), 3 - ustavlja~, 4
~upljina u klipu i klipnja~i, bl zaokretni mehanizam na sredini bu~eg ~ekica, 1 _ klip, 2 _ klipnja.
~a, 3 - helikoidni kallal, 4 - pray kaoal, 5 - ozubljeni venae, 6 - ~aura. 7 - iZdanak-rebro u ~auri.

Zaokretni mehanizam dleta u zadnjem delu ~ekica: 1 - helikoidni umetak (racka). 2 - skakavica,
3
ozubljeni venae, 4 - zubei, 5 - opruga, 6 - glavica, 7 - helikoidni kanafi.8 - klip, 9-10 ca
ura za vezu. 10- usadnik.

A-A
kA

II,

5.

'c-c

'.

ID /':'

.0'

SI. 27.

SI.25.

Zaokretni mehaniLam dleta na srecin ""Saceg ~ekica: 1 - ozubljeni cilindar.2 opruga,3 zavr
tani. 4
skakavica,5 - klipnjaca, 5
-.elikoidni kanal, 7 - pray kanal, 8-9 _ caura za vezu, 10

usadnik.

Presek kroz bUSaci cekic RK-21: 1 cilindar,2 zavrtanj. 3 - dr~ka, 4 usadnik, 5 - driac dleta,

6 dovo::: vazduha, 7 izduvni kanal, 8 za podmazivanje, 9 dovod vode, 10 - klip, 11 - ploCa

sti venti!, 12
kanal za vazduh, 13 ozub!jeni venac, 14 - skakaviee, 15 umetek (ruckal sa heli

kOldnlr1' .](ezima, 16 - cev za vodu. 17 - caura.

40

41

Ovakvo resenje zaokretnog mehanizmaje cesce, i uglavnom se danas primenjuje


kod vecine srednjeteSkih i teSkih busacih cekica.
Odstranjivanje nabusenog materijala iz minske rupe, vdi se izduvavanjem kom
primovanim vazduhorn iIi ispiranjem pomoeu vode. Ponekad se odstranjivanje nabue.
nog materijala viii i usisavanjem pomoeu narotitog usisivata pmine. Odstranjiv~e na
buenog materijala komprimovanim vazduhom vdi se tako, to komprimovani vazduh
prolazi kroz ~uplju iglu koja prolazi kroz supalj klip i klipnjatu i jednim delom ulazi u
utikac dleta, a zatim kroz luplje dleto vrSi pritisak na dno buootine i odstranjuje nabu~e
ni materijal. Ovakav natin odstranjivanja nabu!enog materijala ne sme se primeniti u
podzemnoj eksploataciji zbog stvaranja pramne. Odstranjivanje nabu~nog materijala
vodom vrsi se posrednim dovodenjem vode u bUSaci teki!':, koja kroz ruplju iglu, ulazi u
uplje bUSace dleto i pod pritiskom od (4-5) lOS Pa vrii odstranjivanje nabu~nog ma
terijala. Treba napomenuti da pritisak vode mora bili manji od pritiska komprimiranog
vazduha, da voda ne bi prodirala u buSaCi tekic i stetila gao

Tabela 12
"Ravne" - Slovenija

Tehnicke karakteristike

masa cekica, kg
duZina cekica, nun
pretnik klipa, nun
broj udara klipa, ud/min.
broj zaokreta klipa, z/min.
potrosnja vazduha, m 3 /min.
pri pritisku od 5 bar.
radni pritisak, bar
usadni deo, mm

RK-18

RK-2l

RK-28

VK-30

20
570
62
2000
170.

23
590
65
2250
220

28
680
90
3100
320

29
680
90
3100
320

2,0

2,3-2,5

4,5

4,5

4-7
22 x 108

5-7
22 x 108

4-7
22 x 108

4-7
22 x 108

5.3.1. STUBNI BU5ACI CEKrCI

SI.28.

l$pirna gl- za indirektno ispiranje: 1 - glava, 2 - zaptivat, 3


drii!noobradeni deo, 6 - kana I za vodu.

dollOd vode, 4 _ usadnik. 5 _ cilin

Neposredno dovodenje vode, preko ispime glave, u bUSaCe dleto rede se prime
njuje, jer u tom slutaju utikac dleta mora biti posebno odreden. Na sl. 28 prikazanaje
ispirna glava na posebno obrru1enom usadniku dleta.
Odstranjivanje nabuSenog materijala usisavanjem moZe se
vriiti kroz ruplji klip buSaCeg kekica, iIi neposredno kroz
suplje dleto.
RuCni buSaCi tekicj Oake konstrukcije) upotre
bljavaju se uglavnom iz ruke za pomoene radove, a pri
bu~nju na dole (u oknima iIi bu~nje negabaritnih ko
mada) upotrebljavaju se dvorucni srednje teSki. Uglav.
nom se srednje teSki j tekj bUSaci cekici postavljaju na
razne \TSte oslonca.
SI.29.
Ovorutn i bu~ci tekic.

U tab. 12 date su tehnicke karakteristike bu


Sacih cekica lake, srednje-teke i teske konstrukcije do
mace proizvodnje "RAVNE" Slovenija.

Stubni busaCi cekici su uglavnom teze konstrukcije (preko 35 kg), vece udame
snage, zbog cega se proizvode zajedno sa postoljem i montiraju na razne vrste manipula
tora.
Kod podzemnih radova pri izradi hodnika, iIi u otkopima manje visine, bUSaci
cekic se postavlja na vertikalni iIi horizontalni stub, koji se ucvrscuje izmedu krova i
poda, iii izmedu bokova hodnika.
Kod visokih podzmenih prostorija, ili na povrsinskim kopovima teski bUSaci
cekici postavljaju se na tronosce ili na busaca kola. Preko posebnih vodica i obrtnog
zgloba mogu da buse u svim pravcima. Vodice bUSaceg cekica opremljene su potiskiva
cima koji mogu biti razlicitih konstrukcija, od kojih su najcesce u upotrebi konstrukci
je sa vretenom, sa klipom, i kombinovane. Na sl. 30 i 31 prikazani su stubni busaci
cekici.
Znacajan razvoj u konstrukciji automatskih pneumatskih potiskivaca stubnih
busacih cekkca je kombinovani potiskivac-izvlakac, koji je od narocitog znacaja pri
bUSenju dugackih buSotina pri upotrebi produmih busacih Sipki. Stubni bUSaci cekici,
obzirom da su teze konstrukcije, koriste se za bUSenje u cvrstim stenskim masama za
dugacke minske busotine u kombinaciji sa raznim vrstama manipulatora koji IIIogu biti:
- mehanicki.
hidraulicni,
pneumatski, i
- kombinovani.

;\a sL 3::: data je kinematicka ,,,rna manipulatora.

1I
I
(

43
42

Q.

-----<:I

I~
r:::'1
It

c
If

It

SI. 30.

Stubni bu~ci eekie;: al sa ruenim potiskivanjem; b) sa mehaniekim potiskivanjem:


sanke, 3 - pneumatski motor za potiskivanje, 4 - puzno vreteno, 5 - navrtka.

eekie,2 _

SI. 31.
al Stubna bu~ilica sa dubinskim
eekicem.
1 - stub, 2 - pneumatski eilin
dri, 3 - bu!:<ica ~ipka, 4 - uro
njeni bu~ci eekie, 5 - kruna za
buknje, 6 - pult za upravljanje,
7 - ventil za isplaku, 8 - crevo
za vazduh, 9 - crevo za vodu;
b) dubinski eekic:
1 zadnja glava, 2 - razvodnik,
telo eilindra, 5
3 - filter. 4
klip, 6
prednja glava,7 - za
drzee usadnika. 8 - gruna.
Karakteristike dubinskog eekica
PUS-6 (SSSR):

(:

- preenik eekiea
95 mm
- debljina zidova eekiCa 7 mm
- potrosnja vazduha pri pti
tisku od 5 bara 2,8 m 3 /min.
srednja brzina busenja u
stenama tvrstoce f=12-18.
pri pretniku krugen od
100 mm
50 mm/min.

SI. 32.
Kinematieka kma manipulatora: a) mehanieki; b) hidraulicni; cl pneumatski; dl pneumatski sa ko
rektorom; 1 - mehanizam obrtnog postolja u horizontalnom polotaju, 2 - mehanizam za dizanje i
spu~anje, 3 - strela, 4 - postolje sa bu!:<icim eekieem.

5.3.2. USKOPNI BUSACI CEKICI


Namenjeni su za busenje vertikalnih ili koso na gore usmerenih minskih rupa.
Za ra7Jiku od rucnih busacih cekica, uskopni cekici snabdeveni su bocnim driacem sa
ugraaenim regulatorom pritiska komprimiranog vazduha u pneumatskom osloncu. Izra
auju se za mokro i suvo busenje, kao i za usisavanje nabuSenog materijala. Ova vesta bu
sacih cekica odlikuje se ugraaenirn pneumatskim osloncem u produzetku bUSateg ceki
ca, iii paralelno s njim. Pneumatski oslonac-potiskivac najcesce je konstruisan sa iz
vlacnim cilidrom i nepokretnim klipom sa dugackom klipnjacom na koju se bUSaci ce
kic osianja. Pustanjem komprimovanog vazduha u prostor iznad klipa osionca, vrsi se
pritisak na klip, tako da se cilindar osionca izvIaci, i potiskuje bUSaci cekic na gore.
Regulisanje jacine potiski\'anja vrsi se preko ventila ugraaenog u rucicu bUSaceg cekiCa.
Srnanjenje jacine potiskj v 31lja postize se delimicno delovanjem na venlil regulatora po
tiskivaca kroz odgovarajuci venti].
Na sl. 33 prLl(azane su karakteristicne konstrukcije uskopnih busacih cekica.
Uskopni busaci cekiCi sluze uglamom za busenje minskih rupa pri izradi vertikalnih
rudnickih
minskih rupa pri ugradivanju sidera i dL
Z3

45

44

c
SI. 33.

SI. 34.
BUSaca kola Promec T 285, namenjen za rad u tunelima i otkopima pOvr~ine 30-90 m' . Koristi te~ki
bUSaci cekic BBC 120F.

Uskopni bUSae; cekic: a) pneumatski oslo


nac u osi cekiCa; b) pneumatski oslonac pa
ralelan sa cekieem; c) 1 - dovod vade, 2
minska rupa, 3 - dleto, 4 - bUSaci eekie,
5 - pneumatski oslonac, 6 - dovod vazdu
ha,7 - mazalica.

5.3.3. SAMOHODNA BU8ACA KOLA


Savremene metode otkopavanja mineralnih sirovina u podzemnim uslovima za
htevaju i savremenu tehniku i tehnologiju bu~enja minskih rupa i minskih buSotina. Nye
retkost da se u podzemnoj eksploataciji bu~ busotine precnika i do 150 rum i duZibne
do 50 m. Ove zahteve stubni i uskopni busaci cekici nisu mogli ispuniti, zbog cega se
preSlo na rad sa bUSacirri kolima_ Ove mliSine izradene su za kretanje po sinama, na guse
nicama iii su na pneumaticima. U zavisnosti od povrsine koju treba da bu~ izraduju se
sa vise grana na kojima su montirani bUSaci cekici time se omogucuje paralelan rad sa
vi~ bUSacih cekica. Svaka grana, odnosno busaci cekic pokriva odreden deo prostora,
cime se gubici vremena oko premestanja smanjuju. Manipulisanje granama je najcesce
pomocu hidraulike, sa jednog mesta, a jedan covek radi sa viSe busacih cekica.
Na s1. 34 prikazana su busaca kola na gumenim tockovima Promee T 285,
svedske finne "Atlas Copea", a na s1. 35 busaca kola za kretanje po sinama Rotaboom
625 finske finne "Tam rock". U tab. 13 i 14 date su telmicke karakteristike sarnohod
nih busacih kola za busenje minskih rupa i minskm b'lsotina nekih stranm firrni.

SI. 35.

BUSaca kola za keetanje po 510ama Rotaboorns RP 625.

36-41

D,P
33
2,4
14

Vrsta pogona
Pogonska snaga, KW
Brzina krctanja, klll/h
Prcdviclcni nagib, 0

49

25

8,4
12

IOx2,Ox
x2,95

6,5

14

15

49

24

PN

3,6

45-102

5x4

DC-65

oko 10

8,8xI,9
x2,3

4,5

9,5

3,6

33

D,P

15

PN

2,75

41-51

5,6x4,5

Kavodril
555

8,5

Prcdvideni nagib.

6,8
4,3x3,2
P - pneumatski; E - elektrit!nij D diu!.

Minimalna velit!ina pros


lorije, SIina x visina, m

Masa,

Gabariti, duZina x Sirina x


visina, rn

4,9x2,31x
1,6

2,4

Brzina kretanja, km/h


0

2x11

P
Snaga pogona. KW

Pogon

ll\

9-35

Ollbina busenja.

korn.

43,64

ccki~a.

Gardner
Denver

Prccnik bUSotine, mm

Ilroj busccih

Tehnicki pokazatelji

4x3

4x3

3,67

8,0

4,5x3

9,7

6,5x2,5x
2,0

14

1,5

4x3,7

2x4,4
3

25-30

48-64

Sirnba-312

Mar k a

Atlas kopko

14

x,2lS

Il,lxl,83

40

HD

41-51

Bummer
H-1l5

9,4

-xl,8x
2,76

45

48-89

Simba H-221

Fir m a

23

12,Ox
2,33x
2,25

5,4

9-14
9,5

87

30

PN

3,6-4,0

41-51

10,2x6,2

Svedska

17,5

ll,Ox2,0
x2,33x
x270

4,6

15

14

81

15

PN

2-3

3,35

41-51

7,6x5,6

Mar k a
Bummer Bummer
122
131

Fir m a
Atlas Kopko

Svedska

25-30

48-51

Simba-24

4,4x2,13x
1,4

16

4,5

2x11

25-35

50-101

Ingersol
Rand

5;J3x2,2x
1,87

Fen~il

SAD

Tehnicke karakteristike samohodnih buSilica za buSenje minskih bulotina

1;J

ll,97x
2,5)(
3,3

7,0

14

15

74

36

PN

4,27

36-41

9x7

DC-95

Ingersol rand

dizel, P - pneumatski.

12

4,5
7,0
9,Oxl,63 9,75x2,2
xI,73
x2m13

PN - pneumatski; HD - hidraulicni; D

~asa,

(;abariti u transporlnom
polozaju, m

Prccnik zaokretanja (m)

5,5
18,5

17

Potrosnja kornprrnovanog
vazduha, tTl J Imin

3
PN

2
PN

J.lloj bliSaCih cckica, (korn)

34-50

7 ;Jx6x9

Tip bUSaccg cekica

2,4

Oubina bUM!nja, m

~~---.

5,2x4,2

Univer.
d!ambo

Minibur

Prccnik minskc wpe. 111m

Denver

Gardner

PovrSina busenja sa
Jcdnom masinom, m'

f" IlIlick, pokazatclji

SAD

T elmicke karakteristike samohodnih busilica za bUSenje minskih rupa

-L.....

Tamrok

Finska

14,1

11 ,Ox
xll,9x
xI;J

5,0

5,0
16-18

70

HD

2,8

40-42

do 24 m'

2,4)(3,5

4,3x3,25

6,1

3,7x2.2x
2,3

4,lxl,8x
1,42
8,5

20

2
8-15

3,6-9

2x11

P (D)
2x8,8

20

50-64

2.5-30

64

4,5x3,65

11.8

7,85x2,5x
2,8

15

20

64

Duo
DLV-20

Tabela 13

6,8

74

HD

2-3

33,51

10,7:\7,65

Minimatik Maximatik
H
H

Tamrok

Promek
Tviring
M-I03-M.135 duolt-2a

14,6

10 ,Ox
l,55x
1,78

4,6

20

6,0

40

18

PN

2,8

4'-42

5)x3,7

MiLimatik

F :n.s k a

Tabela 12

.I.>

--.j

.j>.

48
49

5.4. OSTALE VRSTE BUSACIH CElUtA

5.4.2. BENZINSKI
U novije VIeme konstruisani su bUSati cekiti na principu udamo.rotacionog bu
Senja sa elektricnim i benzinskim motorom. Obe vrste namenjene su za bUSenje minskih
rupa male dubine. Zbog.glomaznosti, komplikovane konstrukcije i osetljivosti na kvaro
ve, nisu naW siru primenu.

5.4.1. ELEKTRICNI BU5ACI CEKIC


Savremena konstrukcije ovih cekica koriste za rad visokofrekventnu struju

(200 Hz), koju dobijaju od sopstvenog generatora visokofrekventne struje ill preko pret

Ovaj bUSaci cekic.pripada grupi srednjcte~ih busacih cekica sa udamom sna


gom od 0,17-0,19 KN. Radi pomocu ugradenog benzinskog motora i kolenastog me
hanizma, dok Se ciscenje busotine od nabuSenog materijala vdi gasovima sagorevanja,
iii komprimovanirn vazduhom koji proizvodi cekic. Cekic je snabdeven jcdnocilindric
nim dvotaktnirn motorom. Klip motora i k1ip za nanoSenje udara po temenu bUSaccg
dleta smdteni su u istom cilinciru. tako cia meilu njim:! ci()l~7i rln .,hU=jA l'~h.. HJ"
smese benzina i vazduha. Pod dejstvom eksplozije zapaljene smesc dleto prima oko
2400 udara/rnin.. pri cemu se gasovi sagoravanja koriste za ciscenje buSotinc. Potros
nja benzina je prosecno 0,14-0,17 11m' busotine. Maksimalna dubina busenja je do
4 m, i moguee je busiti u svim pravcima zahvaljujuci karburatoru bez plovka.

varaca od naizmenicne struje. Zapaanonemacka firma Bosch proizvela je visokofrekven


tni elektricni bUSaci cekic, koji rotaciono okretanje elektromotora pretvara u aksijalno
-udarno kretanje koje se prenosi preko kolenastog mehanizma i opruge na dIeto. Zbog
ovakve konstrukeije cekic je glomazan i nepogodan za rukovanje. Tehnicke karakteristi.
ke su mu: masa cekica 27 kg, broj udara klipa 1450 udara/min., broj zaokreta dleta
80 z/rnin, udama snaga 0,12-0,15 KN. Potrosnja elektricne energije 1,7 kW. Na s1. 36
na:-pretR83AGi .s:t:nei: prikazan elektricni busaci cekic.

a.
SI. 37.

Benzinski bUSaci cekic; a) opsti izglOO, b) preliek: 1 rezervoar,2 karburator, 3 - SIIeCica, 4 - reo
gulator gasa, 5 - pu~tac, 6 - kompresor, 7 klip cekica, 8 - zaokretni mehanizam, 9 - iskljucivac,
cl bUSaca dleta koja se mogu koristiti pd primeni "kobre".

Na sl. 37 prikazan je benzinski bUSaci cekic ,,kobra" svedske firme ,,Atlas


copeo". Benzinski busaci cekici su narocito podesni za rudarske istraine radove, i druge
radove na povrsini, obzirom da su laki i nezavisni od kompresora. Zbog zagadivanja at
mosfere. izduvnim gasovima, ne moZe se koristiti u pod7.emnim jamskim prostorijama.
SL 36.

Elektricn, visokofrekventni bUSaci ce


kic (Bosch):
1
kuciste motora, 2 - reduktor, 3
eksentar, 4 - pustac, 5
klip, 6 gla.
vna opruga, 7 - udarna glava, 8 - zao
kreln; mehanizam, 9 - driae dleta, 10
crevo za uSlsavanje prasine.

5.4.3. HIDRAULIC:-..'} BUSACI


usavrscnu
liea krece se

150<-:50 tara. 510

masina

umesto

50

51

dimenzija. Klip pri udaru na buSacu sipku u ovoj izaziva talase sa cetvorougaonim ampli
tudama kOje se kroz buSacu sipku bolje prenose, sto ima direktnog uticaja na stepen
iskoriscenja predate .energije. Zahvaljujuci vecem stepenu iskoriscenja energija udara,
obim razaranja stene je veei, a samim tim i brzina bu~enja.
Osim toga, visok pritisak ulja, kOje se koristi za pokretanje klipa ne uslovljava
dugacak put klipa, sto utice na broj udard klipa koji se krece od 5000-10000 ud/min.
Prednost hldraulicnih bUSacih cekica nad pneumatskim ogleda se u sledecem:
- veca brzina bu!enja i do 50%,

vece iskoriscenje energije udara.

- vece iskoriscenje ukupne energije,

ne zagaauje okolinu,

- povecava vidljivost pri radu, nema magie,

- smanjena je buka,

- niZi troskovi eksploatacije.

Kao nedostaci ovih bUSacih cekica mogli bi se navesti:

velika dunna i tenna,

- znatno veca cena od klasicnih (na komprimovani vazduh),

teze popravke.

drugi osnovni mehanizam je elektro iii pneumatski rotor koji se nalazi izvan
buwtine - na katarci, i preko bUSacih lipki prenosi rotaciju na uronjeni bu
faci tekic, koji zajedno sa dletom rotira u bulotini. Iz ovog proizilazi da je
uronjeni buSaCi cekie 'konstruisan sa nezavisnom rotacijom. Broj udara k1ipa
po temenu dleta nije sinhronizovan broju zaokreta. Brzina obrtaja ~ipki,
preko rotacionog motora, iznosi 60'-150 o/min. Brojudara klipa po temenu
dleta zavisi od konstruktivnih karakteristika cekica i iznosi 1000-2500
ud/min. Sila udara klipa po temenu dleta zavisi od precnika i duzine hoda
klipa kao i pritiska komprimovanog vazduha.
U zavisnosti od precnika, uronjeni bufaCi cekici se mugu podeliti na:
cekicemalihprecnika.do105 mm,

cekice velikih precnika, preko 105 mm.

Uronjeni bu~aci cekici malog precnika primenjuju se na povdinskim kopovima


i u podzemnoj eksploataciji za bUSenje kompaktnih i krupnoblokovitih stena. Odlikuju
se prostom konstrukcijom razvoaenja komprimiranog vazduha, velikim brojem udara
klipa i zadovoljavajucom brzinom buSenja.
Prema nacinu odstranjivanja nabuSenog materijala, i vesti agensa, muguca su tri
konstruktivna resenja, ito:
odstranjivanje nabuSenog materijala sme~om voda-vazduh,
odstranjivanje nabuSenog materijala komprirniranim vazduhom,
odstranjivanje nabuSenog materijala vodom.

SI. 38.

Hidraulicni bUSaci cekic COP 1238: 1 - adapter, 2 - separatno ispiranje, dozvoljava pritisak vode do
18 bara, 3
mehanizam za ublazavanje vibracija, 4 - kratak hod klipa produzuje vek bu~ilice, 5
mehanizam za podeSavanje duzine hoda klipa, broja udara i rotacije,6 - motor sa 4 brzine rotacije.

5.4.4. URONJENI - DUBINSKI BUSACI CEKIC


Uronjeni - dubinski bUSaci cekic je posebna konstrukcija pneumatskog buSa
ceg cekica koji se konsti kod udamo-rota.::onih busilica na povrsinskim kopovima. Pos.
Jednjih godina koristi se i u podzemnoj eks?!oataciji. Rotaciono-udarna busilica sa uro.
njenim busacilTI cekiCem imaju dn. osnO\TI~ :nehanizma:
jedan je sam busaci cekic koji za Heme busenja ulazi u busotinu lajednosa
kratkim bUSacim dleton. i direk:no nanosi udarce na dno bU50tine,

U prvom slucaju, smesa voda-vazduh stvara se u posebnom uredaju - ventilu,


koja se kroz buSaCe sipke i bUfaci cekic salje na dno busotine.
U drugom s1ucaju, komprimirani vazduh salje se kroz bUface fipke, gde se u
ureaaju za automatsko razvoaenje vazduha, preuzmerava za rad bufaceg cekica i za iz
duvavanje.
U trecem slucaju, kod odstranjvanja nabuSenog materijala vodom, cefi su sa
duplim zidovima. Kroz unutra.snju cev dovodi se voda, a keoz meduprostor spolja!nje i
unutraSnje cevi, dovodi se komprimirani vazduh.
Glavna karakteristika uronjenih pneumatskih bufacih cekica je, da se sa pove
canjem dubine busotine do odredene granice, mehanicka brzina bUSenja ne smanjuje.
Ovo iz razloga sto masa organa za busenje sa povecanjem dubine ostaje neizmenjena.
Kao faktor koji moze uticati na smanjenje brzine bUSenja je otpor pri odstra
njivanju nabuSenog materijala. Ekonomitna budina busenja sa uronjenim buSatim ceki
cimaje do 100 m.
Na sl. 39 dat je presek kroz dubinski cekic teSke konstrukcije Americke firme
"Ingersol rand" DHD 1090.

52

53
bu~enje izradenom zajedno sa sipkom tzv. monoblok dleta, j dleta sa izmenjivol11 g1i1VOIl1
koja se sa sipkom spajaju navijanjem ill konusno-frikciono. Obzirom da su dicta pri upo
trebi izlozena habanju usIed cega dolazi do bdeg ili sporijeg habanja, i smanjenja precni
ka glave dleta, u savremenoj praksi se iskljuCivo upotrebijavaju dleta sa secivima od tvr
de volfrarn karbidske legure. Na sl. 40 prikazana je konstrukcija monoblok dleta i dleta
sa izrnenljivom glavom.

lam
~L
I I
t.r

:!

]lID

1'1 g I

}~

'
2

~
3

SI. 40.
Konstrukcija bu~ceg dleta: 1 - monoblok dleto, 2 - dleta sa izmenljivim glavama, 3
izmenljive
glave: a
usadnik, b
granicnik, c - ~ipka, d - glaV<) dleta, e - sacivo od tvrde legure, h
otvor
za vazduh-vodu, f
stopa, 9 - navojna veza, k - konusna veza.
SI.39_
Oubinski cekic "Ingersol rand" DND-l060:
1 - usadnik, 2
opruga,3
ventil,4 _ cev za
vazduh, 5 - klip, 6
cep-zaptivac, 7 _ telo,
cev, 9 - noseei prsten, 10 - dleto;

a-

b) detalj cekica: 1 telo krune za bu~enie. 2 _


klip, 3 - kanal, 4
razvodnik za vazduh.

a.
55. DLETA ZA BU8ENJE

ranog celika da bi bilo Sio otpornije na habanje. Na


utikac koji se
u grlo busaceg cekica. i prsten
ne moue izvaditi iz grla busaceg cekica. Na
Hi vise seciva. Prema konstrukciji

SI. 41.

direktno na dnu busotine

sprecava da se dIe to pri


sipke nalazi se glava dleta sa
se monolitna dleta s g1avom za

Najcesci oblici kruna: a


tv,de legure.

sa jednim secivom. b i c

. "'- . . ~ .0.
~~
-.'

Kod u~arno.rotacionog busenja, radni element


razara stenu, naziva se dleto. Dleto je celicna

..

sa dva ukr~tena seciva, d - Sa bradav;cama od

glave dleta mogu bili sa viSe seciva. Najcesce su u upotrebi glave sa


krstatskim secivima, seCivima U obliku slova "X" i bradavicasta seciva. Na sl. 41 prika
zalli su razni tipovi scciva.

54

55

Pri izradi paralelnih zaloma. sa srednjom busotinom veceg preenika ili pri buse
konturnlh busotina razliCitog prenika, upotrebljavaju se stepenaste "pilot" krune,
!--oie imaju u sredini prethodni deo sa secivom oko 1/3 precnika, i dva boena seciva ill
bradavice k:oj": :hj" konacan preenik busotini. Na s1. 42 dat je izgled pilotne krune.

Tabela 15
Monoblok dleto za
pilot krunu, mm

Pilot kruna
<:brnrn

22,2 x
22,2 x
22,2 x
22,2 x

76

108 x 800
108 x 1600
108 x 2400
108 x 3200

Izbor usadnika dleta zavisi od konstrukcije usadne eaure na cekicu za busenje


i ceveice za ispiranje. Postoji vise vesta usadnika razlieite konstrukcije i dunne. Za mo
noblok dleta duzina usadnika je obicno 108 mm a popre eni presek Sestougaoni. Pose
ban oblik usadnika je ako se vrii direktno ispiranje nabusenog rnaterijala odnosno ako se
voda dovodi direktno u dleto. Kod njega je usadnik duzi za Sirinu ispirne glave j posebno
obraden. Na sl. 43 prikazane su neke konstrukcije usadnika i detalj ispirne glave.

SI. 42.

Stepenaste "pilot" krune: a - sa brada.

vicama ad tvrde legure, b - sa seivima


ad tvrde legure: 1 - prethadna "pilot"
kruna, 2 - narmalna kruna.

'" .. -::..:..:..::....: =-=.....::...:= - ...

.. _-----_ ...

Tabela 14
Serija

OJ

Efektivna
duzina
dIeta (nun)
800
1600
2400
3200
4800

34
33
32
31
30
29

800
1600
2400
3200
4000
4800

40
39
38
37
36
35

4000

02

Precnik
seeiva
(mm)

u seriji 02 su seciva 'Ieee sirine za abrazime Slen~.

Usadnik

ti~~.:=~::::::-::.-Fe-

.
~'
j

b
3

22,2 x 82
25,7 x 108

22,2 x 82
25,7 x 108
SI. 43.
Vrste usadnika bu~aceg dleta: a sestastrani, b - kruini sa krilcima. c Sestastrana kruzni. g) ispir
ns glava; 1 - cilindar, 2 - zaptil/ac, 3
dOl/ad vode, 4
usadnik dleta, 5 - cilindricna abradeni
usadnik dleta, 6
kanal za vodu.

56

57

Za izradu dugackih busotina (stubne busilice) sluZe produtne bUSace sipke koje
se sa usadnikom, medusobno spajaju spojnicama. Na 51. 44 prikazan je pribor za busenje.

p~":JL~

== ~:~ ::~::J

<-----0

3 [

:m

c:C1J

:i

: ::]

SI. 44.

Pribar za buenje: 1

usadnik,2 - spojnica. 3 - sipka, 4 - kruna za buenje.

S1.45.

b
5.6. POMOCNA OPREMA ZA BU8ACE CEKICE

Pomoena oprema za bUSace ~ekiee obuhvata opremu za dd.anje busacih ~ekica


pri radu, opremu za odd.avanje bUSacih cekica i dleta u ispravnom stanju.

Pneumatski oslonac: a) princip

rada, 1 - cilindar, 2 ~uplja kli.


pnjaca, 3 - regulator potiskiva.
nja,4 - klip, 5 nastavak oslo
nca, 6 - drzac, b) opsti ;zgIOO,
c) kinematicka ema rada.

Tabela 16

5.6. L PNEUMATSKI OSLONAC


Pneumatski oslonac je mehanicka naprava kOja predstavlja vainu dopunu busa.
tim ~ekitima. Sastoji se od cilindra sa klipom i dugackom supljom klipnjacom, kOja na
gomjern kraju ima pipak za spajanje sa bUSacim ~ekicem. K1ipnja~a je preko regulacio.
nog ventila spojena sa crevom za komprimirani vazduh, koji pri pustanju, prolazi kroz
mplju klipnjacu i pritiska na klip. Na sl. 45 prikazan je pneurnatski oslonac.
Prieurnatski oslonac ima zadatak:
- da potiskuje bUSaci ~ekic pri radu,

- da prima i arnortizuje povratne udarce,

- da nosi teret busaeeg cekica.

PO upotrebi pneurnatskog oslonca moze se postici znatno jace potiskivanje


2000 N, pa i vise, a bez pneumatskog oslonca do 500 K U tab. 16 date su tehnicke
karakteristike pneurnatskih oslonaca domace proizvodnje.
U opremu za odrzavanje busacih cekica i dleta spadaju: mazalica za podrnazi.
vanje i oprema za ostrenje brusenje seciva dleta. kao i ostala pomocna oprerna.

Tehnicki podaci
Hod klipa, mm
Precnik klipa, mm
Masa osionca, kg
Sila pritiska, N

RVN-60

RVN-IOO

RVN-130

600
53
9
1300

1000
53
I 1,5
1300

1300
53
13,5
1300

RPNIOO RPN-130
1000
67
15
2080

1300
67
17,3
2080

U oprernu za odrtavanje busacih cekica i diet a spadaju: rnazalica za podrnazi.


vanje i oprerna za ostrenje brusenje seciva d1eta, kao i ostala pornocna oprerna.

5.6.2.

~1AZALlCA

Mazalka sluzi za podmazivanje uljern pokretnih i habajuCih delma cekiCa. Zap


rernina mazalice je 0,3-0,51, i prikljucuje se na crevo za dovod kompri.rlllfanog vazduha
na 2 -4 III od busaceg cekica, iii se nalaze u sarnorn cekicu.
Funkcionise tako sto pri prolazu komprimirani vazduh zahvata kapljice ulja
koje dospevaju u kanal, i odnosi ga u busaci cekic i pneuIIlatski oslonac. /l.'a 51. 46 dat je
izgled mazalice.

59
58

O,S mm

0'S"'=T1

tr.
~t~..,~
~...M' i:'3p
.'

tt,<~'
...
~y

~~-~

...

(JID
1.0

no

@J:

.6

.1.L

SI.46.
Automatska mazafica: a) u samom tekicu; 1 - ulje. b) van

bu~ceg

tekitB.

r=1i~

U tabeli br. 17 date su tehniCke karakteristike domacih mazalica.


Tabela 17
Tehnicke karakteristike
Dutina bez prikljucka, mm
Maksimalna Sirina, mm
Masa prazne mazalice, kg
Kolicina ulja u rezervoaru, I
Radni pritisak, ban
Protok kom~rimiranog
vazctuha, m fmm

MAZ-l

MAZ-2

345
130
4,8
0,5
4-7

345
130
4,8
0,5
4-7

0,5 -0,8

0,8-1,5

MAZ-3 MAZ-4
345
130
4,8
0,5
4-7
1,5 -2,8

345
130
4,8
0,5
4-7

SI. 47.

2,8-4,8

Elementi o~renia i kontrole setiva za monoblok dleta i krstaste krune.

5.6.3. MA5INE ZA BRUSENJE


Pri busenju, seciva krune se habaju. Nacin habanja seciva zavisi od vrste stene u
kojoj se busi. Najcesce se javlja h3banje seCiva po visini ihabanje po precniku. Habanje
seciva po visini javlja se pri bUSenju u vrlo tvrdim stenama preko 50 HS (granit, gnajs).
Povecavanjem povr~ine seciva povecava se optereeenje na kmnu, a brzina busenja opada.
Zbog toga je vrlo vamo da interra] izmeau dV3 ostrenja ne bude suvise veliki, jer moze
doci do osreeenja krune pa cak j cekiea.
Habanje seciva po precniku javlja se pri busenju u stenama sa sadrzajcm kvarca
-lbrazivnim. pa dolazi do habanja ivica seciva. pri cemu se ivice trose i zaobljuju stvd
rajuCi "kontra konus". Busen}: sa ovabim seci\ima smanjuje napredovanje busenja,
do;odi do zaglave i lorna pribora, :\a sl. 47 dati su elementi ostrenja seCiva dleta.

Ugao ostrenja (0:) obiCno je oko 100 za bUSenje u mekim i srednje tvrdim
stenarna ispod 50 HS, 110-120 za busenje u tvrdim stenarna preko 50 HS. Radijus
zaobljenosti obiCno je R 65-80 mm. 5irina seCiva zavisi od preCnika krune i veliCi
ne umetka tvrde legure, za manje precnike sirina seCiva kreee se od 0,3-1,0 mm, sa
uglovima zaobljenja za 2-3 mm. Isto tako treba voditi raCuna 0 slobodnom uglu. Posto
je seCivo izradeno od tvrdog metala volfram karbida, to je materijal koji je sinterovan iz
praha, potrebno je bruSenju posvetiti narocitu paznju, jer greSke u bruSenju dovode do
brusnih "riseva" na secivu. Za brusenje se upotrebljavaju brusne ploce od silicijum kar
bida sa mekim vezivom. Masine za bruSenje mogu biti ruCne i poluautomatizovane. Pri
mcnom brusenju manje se gubi tvrde legure, ali je potrebno veee radno iskustvo i duze
\'Ieme. Poluautomatizovane brusilice imaju veei ucinak, ali povlace nesto veei gubitak
tvrde legurc. Sa sL 48 prikazane su maSine za brusenje.

60

61

5.7. MASINE ZA BUSENJE BUSOTINA

5.7.1. LAKE LAFETNE BUSILICE SA ZAVISNOM ROTACIJOM


Busilice sa klasicnim busacim cekiCem na komprimirani vazduh obuhvataju
konstrukcije sa srednje teSkim i teskim busacim cekicirna smestenim na katarci busacih
kola koja mogu biti lafetnog tipa ill samohodna na gusenicama iIi tockovima.
Lafetna busilica sastoji se od cevastog celicnog rama postavljena na tri tocka
pneumatika, dva veca pneumatika nose tezinu busilice, a treCi manji sluzi za manevri
sanje pri pomeranju busilice po etazL Na cevastom ramu nalazi se katarka sa srednje tes
kim ill teskim busacim cekicem sa zavisnom rotadjom. Katerka je montirana na hori
zontalnoj osnovi koja omogucuje postavljanje katarke u svaki polozaj od horizon tale
do vertikale. Busaci cekic krece se po vodicama duz katarke pomocu motora i galovog
lanca. Galov lanac pomocu posebne pneumatske turbine vrsi potiskivanje bu~ceg ceki
ca,
se osovmski pritisak preko busaCih sipki, spojnica i krune prenosi na radnu sredi
nu. Kod teskih konstrukdja busaCih cekica na velikim busilicama, osovinski pritisak 05
tvaruje se pomocu hidraulicnih potiskivaca. U pribor za bUSenje spadaju:

SI.48.

Ma~ine za bru~nje; a) za monoblok dlela, b) za dleta sa ukr~tenim sei!ivima.

.~~

Busace sipke su suplje, produznog su tipa, izradene od visoko kvalitetnog legi


ranog celika. Na oba kraja imaju spoljasnji navoj a medusobno se spajaju pomocu spoj
nica kOje imaju unutrasnje navoje. Duzina busacih sipki odgovara duzini katarke i obic
no su 2,5-3,0 m. U grlo caure busaceg cekica postavlja se usadnik sa navojem za spaja
sa busacom sipkom. Krune za bUSenje su obicno sa ukrStenim secivom (krstaste) iii
sa ,,x" secivom. Seciva su ojacana sa ulosdma tvrde volfram-karbidske legure. Na slici
50 prikazana je jedna lafetna busillca sa klasicnim busacim cekicem teSkim sa zavisnom
rotacijom, a na slid br. 51 prikazan je pribor za busenje.
Navoji na krajevima busacih sipki su razliciti. Jos uvek ne postoji internacio
nalni standard za navoje, mada postoje standardi za dimenzije. Te standarde je prihvati
la vecina razvijenih zemalja, ali navoji na priboru za busenje su iIi po zelji narucioca iii
po standardu zemlje iz kOJe se narucuje, a kvalitet je prema kvalitetu koji proizvodi do
ticna fabrika.
Danas se
najcesce koriste

';K.UP~P

,WIOIA
~~.
~

....

produfue busace sipke,


usadnik,
spojnice, i
krune.

CORDEL ili uzetni navoj.

0.

HL
SI. 49.
Kontrola i brusenje bradavicastih kruna. a) kontrola bradavicastih umetaka kontrolnika, bl bru~nje
umetaka, c) oblik i velicina bradavicastog u...,etka, d) element za bru~nje.

FI
Kod o\ih vrsta
direktno sa

gubi se najmanje energije, jer se cnergija udara prenosi


sluzi same kao veza izmedu dye sipke.

62

(13

CORDEL ili utctni

se

do

za

35mm.
HL navoji se sa uspehom primenjuju za precnike sipki preko 38 mm.
FI navoji su najnovija vrsta navoja. Njegova osnovna prednost je u tome da se
lako odvija bilo da je nov iii istrosen, a i trajnost mu je veta. Na sl. 51 prikazanc su na
vedene vrste navoja.
Spojnice se izraduju sa Corder (ui.etnim) HL ili Fl navojima. Na sredini spo}
nice su navoji omeoeni da se spreci "putovanje" spojnice.
Usadnici su svi cementirani, i isporucuju se u potrebnim dimenzijama.

5.7.2. BUSILICE SA POJACANIM ZAOKRETNIM MEHANIZMOM

SI. 50.
a. OpW izgled lafetne bu~ilice: 1 - ram, 2 - Yodice, 3
bu~ci /::ekic,4 motor za posmak. 5 _
osovina za promenu ugla, 6 kruna. 7 ~ipka. b. Oetalj katarke sa klasi/::nim bu~im /::ekieem.

,0

(;

Sa povecanjem dubine i precnika bUSenja, masa busacih sipki postaje sve veta,
energija udara klipa i obrtni momenat sve manji a samim tim i manja brnna busenja.
Ova je zahtevalo i primenu sve tezih bUSacih cekica. Da bi se ovaj problem resio komtru
isani !lU busaci cekici sa pojacanim zaokretnim mehanizmom. Cekic za busenje oprem
Ijen je ventilima za posebno snabdevanje komprimiranim vazduhom cekica koji sada vrsi
sarno udamo dejstvo, a posebno pneumatskog klipnog motera, sa velikim obrtnim mo
mentom, koji rotaciju prenosi na usadnu cauru sistemom reduktora preko zubcanika
i Ianca. Na sl. 52 dat je presek sa konstruktivnim karakteristikama eekica sa pojacanim
zaokretnim mehanizmom Svedske firme "Atlas Copco" tip BBE 57-00, i Americke fir
me "Gardner Denver" PRJ 143, U tabeli 18 date su tehnicke karakteristike bUSaceg
cekica BB57-00 koji se koristi na busilici ROC-601, koja je prikazana na 51. 53. U
tabeli su date i tehnicke karakteristike busilice ROC 60 I.
Tehnicke karakteristike b uSaCeg cekiea BBES7 -00

11

~I~I~
ix,l~
11U3~L Jtld.

'<Q'1DEL

HL

FI

Precnik cilindra
Hod klipa
Broj udara klipa

r1avoji, 5 _ kruna; b) vrste navoja; c)

BB57-00
120mm
66mm
1950 ud/min.

Masa cekica

170 kg

Dunna cekica

900mm

Obrtni momenat

3,5 KNm

Broj okretaja

ISO o/min

Potrosnja komprimiranog vazduha kod


normalnog izduvavanja

SI. 51,
Pribor za busenje; 1
usadnik, 2 - spojnica, 3 - s,pka, 4
obiici setiva kruna, 1 - krstasta, 2 - "X" seelva,

Tip cekica

Tabela 18

15 m 3 /min.

b5
64

$1. 53.

Konstruktivne karakteristike

bl!

~ilice

ROC 601 :
1. zatez~ lanca.
2. lanac za posmak.
3. cekic za bu~nie BBE57 sa
klipnim motorom.
4. motor za posmak.
5. Komandna poluga
6. yodice ~ipki za bu~enje.

gusenica.
7. vibraciona
osovina

za oscila
cilindar

hidraulicni
S.
ciono vibriranje,

9. prenos nici
10. rezervoar za ulje sa klipnim
motorom,
11. klipni vozni motor,
12. poluga za pasfuzivanje vozllog

motora.
13. paluge za posluzivanje hidrau
lienih cil1nda ra.

1
~
\

SI. 52.

a) Presek sa konstruktivnim karakteristikama cekica 88E-57: 1 prikljucak za vedu iii vazduh,2


ratka, 3
klip,4 _ cev za ispiranje-izduvavanje, 5
kanal za podmazivanje, 6 - usadnik, 7 - zadr
lac, S _ zubcanik lanca na osovini prenosnika, 9 - kuciste lanca, 10 -klipni motor, 11 - dovcd va2
duha za uclarni mehanizam.

b) presek kroz bu~ci cekic "Gardner Denver" PRJ 143.

66

67
Tehnieke karakteristike busilice ROC 601

5.8. LAKE BUSILICE SA URONJENIM-DUBINSKIM

BUSA(;IM CEKI(;EM

Masa bumice
- busilica bez lafeta i eekica
lafet
eekic
ukupna tezina

3730 kg
480 kg
170 kg
4380 kg

Snaga motora
pogonski motor, svaki
motor za posmak

7 PS

rotacioni motor

5PS
4,5 PS

motor za hidraulienu pumpu

4,5 PS

Snaga busilice

brzina kretanja kompletne busilice sa


prikaeenim kompresorom PR 600 teiine
1100 kg na ravnom terenu
prenosni odnos 71: 1 (standard)
prenosni odnos 48: 1
vuena sila, maksimaIna
sila posmaka

3,2 km/h
4,5 km/h
40KN
20KN

Zapremina rezervoara za ulje


ukupno u hidraulienom sistemu

451

rezervoar ulja za podrnazivanje

121

Gabariti busilice
duZina sa spustenom katarkom

5630mm

visina sa spustenom katarkom


sirina buSilice

2200 mm

duzina gusenica

1750 mm

sirina gusenica

2470mm
254mm

razmak osovina gusenica

1760 mm

Predstavljaju posebnu konstrukciju bu~eeg eekica koji za vreme bu~nja ulazi


u buwtinu zajednosa kratkim bu~cim dletom, koje pod dejstvom klipa nanosi udarce
na dno buSotine.
Zaokretni mehanizam je van buwtine - na katarci, koji preko bu~cih sipki i
spojnica prenosi rotaciju na bu~ci eekic. Broj udara klipa i broj zaokreta nije sinhroni
zovan. Opsta odlika ovih eekica u poredenju sa kllasienim bUSaCim eekicima na pneu
matski pogon koji se naIaze van buwtine, iste teZine, je u tome da se postiiu znatno ve
ee dubine i znatno veci ueinci bu~nja. V~i ueinci buknja postiZu se zbog toga sto kod
ovih eekica nema gubitaka pri prenosu energije preko kolone bu~Cih sipki i spojnica.
Veliki broj svetskih firmi proizvodi busilice sa dubinskim eekicem. U naSoj
zemJji Ravne - Slovenija proizvodi nekoliko tipova lakih busilica sa uronjenim busacim
eekiCima, manjeg prenika. ave busilice smestene su na pneumaticima, tako daje kreta
nje po kopu pomocu pneumatskog motora iii vitia, a manipulisanje busilicom je pomoeu
hidraulike. Na s!. 54 prikazane su domaee buSilice HGW i GW-81 , a u tab. 19 date
su njihove tehnieke karakteristike.
Na sl. 55 prikazana je busilica BVB 25 Svedske frrme ,.Atlas Copco" priblimo
iz iste klase kao i domaee busilice HGVV i GVV-8l. BusiIicaje konstruktivno tako re
Sena da se moZe opremiti dubinskim bu~cim eekieem. Postoji osnovni model busilice
BVB 25, prikazan na slici, sa pet posebnih varijanti od kojihje svaka u veeem iIi manjem
stepenu mehanizovana.
Osnovni model busilice BVB 25 je opremljen konzolom (6) i cilindrom za di
zanje koji se pokrece pomocu hidraulienog uredaja (3). Pokretanje hidraulika se os tva
ruje pomocu ruene pumpe. Dva mehanieka oslonca (4) na zadnjem kraju kola pode!a
vaju se rueno. Kola su opremljena vazduSnim motorom na zadnjem toeku, i predvidena
su da koriste dubinski eekic COP 4, iii eekic sa posebnom rotacijom sa lafetom BMM.
Tehnieke karakteristike ove busilice date su u tab. 2l.
Za bUSenje u mekim i srednje evrstim stenarna na povrsinskim kopovima za
preenike do 150 mm koristi se domaea hidrauliena rotaciona buSilica BRH 80-36
proizvodnje "Fagrarn" Smederevo (s!. 55a). BusiIica BRH 80-36 predstavlja modemu
masinu, koja je prilagodena za rad na povrSinskim kopovima kreenjaka, boksita, uglja i
drugih materijaIa evrstoee do 1800 dN/cm 2 . U zavisnosti od evrstoce materijaIa moZe
da radi rotaciono i udrano-rotaciono. Sila potiska do 80 kN omogucuje bu~nje mins
kih busotina precnika do 130 mm, a kod meksih materijaIa kada se radi sa spiraInim
svrdlima i do 150 mrn. Dubina minskih busotina je do 36 m. Odstranjivanje nabu~nog
materijaIa vrsi se komprimiranim vazduhom, koji proizvodi kompresor "Fagram" pritis
ka 7 bar. Busilica je snabdevena otpra!iivacem.

68
69

Tehnicke karakteristike buSilice HGW i GW-81

Tabela 19

/l61/j/
HGW

GVV-81

1100

1250

4650

5700

- maksimaIna sirina, mm

1900

2000

- maksimaJna visina busenja u


horizontalnom polozaju, mm

2350

1800

- minimaIna visina bUSenja, mm

520

- potrosnja vazduha pri 6 bara,


m 3 /min.

8,5

Tehnicki podaci
Cllind8( 1a polrnal(

Agregar u pomak

.;411111'\

- ukupna masa, kg
duZina u po1ozaju bUSenja, mm
e,l/ndar za naglb
Clhn~r ?a pod1zanlt'

prikljucak, mm
- brzina busenja, m/h
maksimalna dubina busenja, m

7,0

38

38

6-16

4-12

80

100

tip busaceg cekica

GK-22.88

GK-22.88

- precnik cekica, mm

75

75

19

21

85,88

88

70,90

70,90

1,5;2,0;3,0

1,5; 2,0; 3,0

2-4

2-4

- precnik busacih kruna. mm

II
II

II

tI

Busaci cekic

masa cekica, kg

11

iI

BUSace cevi
- precnik cevi, mm
- duzina cevi, m
Pogon tocka
- brzina kretanja. km/h

c
SI. 54.
Lake domaee pneumatske busilice sa uronjenim bUSacim cekicem. a) HGVV,
bJ GVV-81, c) uronjeni-dubinski cekic GK-22.88.

29,4

Encrgija udara
klipa (J)

4,5

2,9

4,2

3,12

1800

76

105

M-1900
UK

6,8

4,8

1780

98

105

M-48

21

5,7

1620

96

105

P-I05

31

1250

152

125

P-125

Brzina busenja, m/min.

Masa, t

a~

= 206-240 MPa

0,107-0,229

-x 1,4x2,1

3,2xl,4xl,88

0,33

(kre~njak)

0,257 (granit)

3,8

34

44

5500-11000

Sila potiskivanja, KN

6860-15200

5,5-8,2

100

0,257 (granit)

8630

12-15
12-15
do 183

. 110

konstrak~n

105-165

Kompejr

114-165

r m a

Tabela 21

110

16

1150

412

200

end majlllng

56

12

1275

314

160

'

-.l

I' 20 ,

Tabela 20
P-160

Engleska

10

5:J

1900

137

155

M-32K

Atlas Copeo

Svedska

10,3

Gabariti, m

12,2

5,9

1900

137

150

PK-150

lngersol rand

SAD

Pogonska snaga, KW

Pritisak komprillliranog
vazduha, GPa

Potrosnja vazduha, m /min.

Dubina busenja, m

1,2

2010

64

105

P-1-75

SSSR

TEHNICKE KARAKTERISTlKE BUSILICA SA DUBINSKIM CEKICEM, STRANIH FIRM1

Ugao nagiba od vertikale,

Prccnik busotine, min

l'okazatclji

:'vlasa, kg

1n'/lIlin.

I'otrosnja vaztluha

Snaga udara, KW

1800

75

I'rc0nik krUllc, 111m

llroj udara klipa,


min- 1

P-75

Pokazalclji

TElINICKE KARAKTERISTlKE NEKIH DUBINSKUl CEKICA

-.J

73

Telmicke karakteristike dubinskog cekica COP 4


dui:ina cekica
precnik
precnik ldipa
hod ldipa
masa cekica
potrosnja vazduha pri pritisku

od 6 bara

a pri pritisku od 10 bara

_ maksimalni kapacitet ispiranja:

pri 6 bara
pri 10,5 bara

985mm
93mm
66mm
120mm
36 kg

1
\

3,6 m /min.
6,6 m 3 /min.
6,8 m 3 /min.
12,0 m 3 /min.

Rotacioni motor BBR 4

L-l

-11

_ maksimalni obrtni momenat na


startu
- obrtni momenat
- potromja vazduha
- masa motora

o----=--tf.,J;l
6

90dNm
70dNm
2 m 3 /min.
82,5 kg

SI. 55.
novn; tip bu~ilice BVB 25 sa dubinskim cekicem: A - laneani lafet. B - uredaj za rotaciju. C
za bu~enje. D - dubinski cekiC COP 4.1 - prednji tockovi. 2 - kornandni uredaj. 3 - hidrauli
lumpa. 4 - oslond. 5 - mazalica. 6 - konzole. b) dubinski eekic COP 4. 1 - navoj za spajanje
telo bu~ceg cekica, 3 - klip. 4
cev za dovod agensa za odstranjivanje nabu~nog
korn, 2
ijala. 5 - kruna. cl op~t; izgled dubinskog eekica.

Tabela 22

icke karakteristike busilice BVB 25

:a se sastoji iz:

aCih jednooso\~nskih kola na gumenim tocko~ma.

ta BMM sa lancanim uredajem za pneumatsko potiskivanje i izvlacenje busacih

i.
~ceg cekica COP 4. BBC -100 odnosno BBC-120F.

na bUSenja do 50 m.

la busenja 10-20 mill. za~sno od karakteristika radne sredine.

i busilice:
busilice

a
a sa !afetom u po!olaju za transpon

oso~ne

od tla

805-1325 kg
3040
3430

mm

1600

nun

2050
370

mm

mm
mm

Telmicke karakteristike bulice BRH 80-36


_
_
_

sila potiska
brzina prodiranja bUSacih cevi
brzina izvlacenja bUSacih cevi
precnik bUSacih cevi
dui:ina buSaCih cevi
broj cevi u saruru
precnik bUSenja
max. dubina bUSenja
obrtni momenat rotacione glave
broj obrtaja buSaCih cevi
mogucnost busenja pod uglom

- snaga motora
- kapacitet kompresora

pritisak vazduha

specifieni pritisak gusenica na tlo

brzina kretanja masine

- tezina busilice

~_ mogucnost sav!adivanja uspona

-- kapaci tet otprasivata

80kN
0-30m/min.
0-30m/min.
76,1,88,,9 mm
4,Om
8kom.

90-130(150)mm
36m
0-420dNm
0-90o/min.
0-85 (0)
78KW

10,5 m 3 /min.

7 bara

0,6 kg/cm 2

3,Okm/h

18 t

30%

1500 m 3

'1
~

1 \1

1 'J

1
'1
~

74

75

0>(

<ci

~1r---=:2--i~N-IT1l1nlr"l:iI---r

'":r:

0::

'"
~

;,;;

.
C

.
i'
.

:;
:0

;:

on

Il"I

Vi
009E:

--

"------,..---~

S1.56.
al

Op~ti

izgled

bu~ilice

Bva 25 opremljene sa kolektorom

pra~ine

otpra~iva~em;

bl deta/j otpra

~ivaca.

5.9. TESKE SAMOHODNE BUSILlCE

'II.

:,-:..
,,1
.11

'"
..."
~

t
,.'"

10

Imaju u sastavu pneumatski dubinski bUSaci cekic teSke konstrukcije, na koji se


mogu stavljati rami tipovi krona za buknje u uvisnosti od fizicko-mehanickih i tehillc
kih karakteristika radne sredine. Na sl. 57 prikazana je teSka kombinovana maSina za
busenje minskih busotina Drillmaster DM-3, firme ingersoll Rand - SAD.
Masina je postavljena na gusenice sa tornjem koji se moze postaviti u vertikalni
ili kosi polozaj (do 30). Snaian rotacioni motor
radna glava, smeStena je na tornju i
sluzi za zaokretanje dubinskog cekica pri udarno-rotacionom bUSenju, ill obrtanje busa
cih sipki sa trokonusnom krunom kod rotaclOno-udarnog iii rotacionog busenja u zavis
nosti od iZJ~ranog sistema busenja.
Spustanje i dizanje busacih sipki i njihova zamena olaksana je hidrauiicnim ure
dajima sa kojima se vrsi prihvat busacih sipki. Pored usisivaca prasine, koja nastaje pri
busenju. masina je snabdevena posebnim orositeljem u cilju smanjenja zapraSenosti vaz
duha oko masine.

77
76

Tehnitke karakteristike bu~ilice "Drillmaster" sa dubinskim tekicem


DHD-I090 ("ingersol Rend" - SAD)
Opte karakteristike:

_ neto masa busilice (bez pribora)


- brow masa
_ 'lisina sa dignutun tomjem
_ 'lisina sa polotenim tomjem
_ duZina sa polotenim tomjem
- radna sirina
_ irina gusenica

- duZina sipki

_ duZina cekita sa krunom

_ dubina btiSenja

:".,

40,85 t
45,85 t
1:).,1.0

4,OOm
11,70 m
5,73m
O,76m
oko 10m
1,69m
40,0 m

Rotaciona glava

-7

896 kg

SI.57.
Te~ka bu~ilica "Drillmaster" Ingersoll-Rand: 1 - postolje, 2 - toranj, 3 - lIodice radne glalle, 4
radna glava, 5 - kompresor, 6 - kabina, 7 hidraulicne stope, 8 - pumpa. bl bradallicasta kruna za
dubin.ski ~ekic.

Karakteristike nekih tipova dubinskih

eekiea ftrme

,,Ingersol rend" - SAD

- neto masa

_ pogon; dva paralelno vezana vazdusna

motora (reverzibilna)

_ odnos prenosa zubcanika

_ regulisanje brzine vrsi se uljem pod

pritiskom

_ rokovanje je daljinsko, pomocu

komprimiranog vazduha

Tip cekiCa
Karakteristike

DHD-27S DHD-325 DHD-400 DHD-500 DHD-1060 DHD-I090


Pre~nik

krune, mm

Broj udara klipa ud/min.

120
121

152
165

118
191

226

152
165

229

1000

1000

1000

1000

1000

7.0

7.0

7.0

7,0

7,0

7,0

7.7

9.1
130

11.2
1.52

11.0
184

132

11,0
184

Pr itisak kom primiranog


vazduha. bara
Ukupna potrosnja vazdu
lIa pri pJitisku od 7 bara
Precnik cckica. mm

108

Dunna cekica sa krunom.


mm

1270

13-10

1540

1650

7U
11.7

1072

168.~

266.5

1369
182,9

1692
242,6

21.8

;O.~

57.5

25.0

60,3

~lasa

cekica. kg

~!asa~.kg
l~T<>

-
_
_

broj kompresora
tip kompresora

pritisak komprimiranog vazduha

kolicina vazduha

pagon kompresora; elektroili dizel


motorsnage

~
\1
,J

II'

;,
2
HL900
8 ban
25,5 m3 /min.

184kW

Ucinak busenja

229m
_ precnik bUSenja
brzina buscnja, (krecnjak, f= 10-12),
_ pri pritisku vazduha od 5,6 bara
_ pri pritisku od 10,5 bara
_ ukupna potrosnja vazduha (buSenjc i iz
duvavanje) pri pritisku od 7 bara

24,6:1

Kompreso r

Tabela 23

4,5 m/h
9,0 mth

11,Om"jmin.

79

78

5.10. SAMOHODNE BUSILICE SA HIDRAULICNIM CEKICEM

Vee je range receno da se hidraulicni butlci cekici, zbog niza svijih prednosti u
odnosu na klasicne - pneumatske cekice. sve vise primenjuju na povdinskim kopovima.
Kao i pneumatski, i hidraulicni bUSaci cekiCi. mogu biti:
-: na povrSini (na katarci).
...: dubinski - uronjeni:

Telrnicke karakteristike:
0,081 N/mm2
350mm
2,7 km/h
50KN
0
30

duZina (za kretanje cekica)


- max sila posmaka
- max sila podizanja
max brzina kretanja cekica

4400mm
13KN
13KN
0,56 m/s

Hidraulicni cekic
- tip cekica
- masa cekica
snaga udara
- broj udara
- broj obrtaja sipki
max obrtni moment

COP 1238LP
150 kg
II kW
3000-4800 ud/min.
0-110 ob/min.
4kNm

Dizel motor
- sa turbo punjacem
- snaga pri 2300 ob/min.

Deutz BF 4L 913
69kW

XA50
SOljs

Hidraulicni sistem
jedna pumpa sa promenljivim i tri sa stalnim
kapaeitetom
- max radni pritisak
zapremina hidraulicnog sistema
_ zapremina rezervoara za hidraulicno ulje

210 bara
210 1

160 I

Transportne dimenzije
-
_
-

Lafet

24V
2x 12 V, 88 Ah
1301

Kompresor
- tip
_ max protok vazduha pri pritisku od 7 bara

Na 51. 5.8 prikazana je hidraulicna busilica na gusenicnom postolju ROC 512


HC-OO: sa hidraulicnim cekicem na katarci, Svedske firme ,,Atlas Copeo". Njene teh
nicke karakteristike su:

- specificni pritisak na tlo


- visina od tla (klirens)
brzina kretanja
- vucna sila
- savladivanje uspona

_ elektricni sistem
- akumulatori
_ rezervoar za gorivo

sirina
duZina (sa lafetom)

visina bez otpraSivaca

visina sa otpraSivacem

2400mm
7000 mm ,
2400mm
2785 mm

Pribor za bu!!enje
- bUSace sipke R32

- precnik krune

bUSace sipke T 38

- precnik krune

32 x 3050mm
48-64mm
32 x 3600 mm
64-89mm

Dodatna oprema
- otprasivac

sadcr za sipke

instrument za merenje ugla busenja

_ oprema protiv zamrzavanja

uredaj za sprecavanje zaglavljivanja

i uredaj za spasavanje ako dodc do

zaglavlj ivanja

_ hidraulicni drzac busaceg p(bora

DCT 8001 F
4-5 sipki
DSA - 81

80

81
. hidraulicni oslond
- hidraulicni vitao.

Lafet s.e sastoji od nosetcg rama sa gusenicama, katarke sa bu~cim ceki6em, hidraulic
nog i vazdusnog s.istema za manipulaciju i sistema za otpraJivanje. Bubfi eekic je tece
konstrukcije sa zavisnom rotacijom. Udari klipa preko usadnilca, spojnica i lipki prenose
se na krunu za buSenje. Krune za bUSenje su sa ukdtenim secivima, krstaste' iIi sa ,,x"
secivima.
U toku rada busilice, kompresor i lafet su odvojeni, a komprimirani vazduh do
vodi se crevom 76 mm i duZine 25 m. BusaCi cekic troSi oko 15 m 3 /min vazduha.
Maksimalna brzina kretanja busilice bez kompresora je 6,4 km/h.
Swavni dec busilice je i bubfi probor ito: usadruk, spojnice bu~ee sipke
32 rum, i duZine 3,0-3,5 ill. Komprimirani vazduh proizvodi kompresor, koji pokreee
dizel motor od 147 KW. Na st. 59 prikazanaje "Crawlir-ir busilica.

51.59.

SI. 58.

Op~i

izgled

bu~ilice

"Crawlirir".

Bu~ilica ROC 512-HC-OO sa hidraulifoim fekieem oa katarci. al d~talj hidraulifoog ekica.

Teh.nicke karakteristike:

5.11. SAMOHODNE BUSILICE ZA SEKUNDARNO BUSENJE


Za busenje minskih busotina u vece negabaritne komade za sekundarno usit.
njavanje. iii za busenje etainih neravnina - pragova na povrsinskim kopovima, upotreb.
Ijavaju se samohodne mobilne busilice manjeg precnika busenja. ledna od takvihje busi.
Iica tipa .. CRAWLAIR" firme "Ingersoll Rand"- SAD. Ova busilica je samollOdnog
tipa. i sastoji se od lafeta i kompresora koji su medusobno povezani polugom za \'\Jcu.

precnik busenja
- pogonska energija
- radnl pritisak
- potrosnja vazduha pn pritisku
od 7 bara
- nacin

89mm
komprimirani vazduh
7 bara

15 m 3 /min.
gusenice

h'

83

pogonski motor
- snaga !notura
kapacitet komprcsora
- masa bUSaceg cekica "DA-4S"
- brzina kretanja sa kompresorom

GM-6-61, dizel

I29KW
17,0 m 3 /min
99 kg
4,8 km/h

5.12. OSNOVNI FAKTORI TEHNIKE BUSENJA

Osnovni principi tehnike busenja vaze za sve vrste bUSacih cekica i m~ina. Pot.
rebno je zapravo, materijal na dnu busotine zdrobiti, razrezati i usitniti, sto se ostvaruje
stalnirn kontaktom alata za bUSenje sa dnom bugotine, a zatim taj zdrobljeni materijal
odstraniti sa dna bu~tine. Kontakt sa dnom busotine se ostvaruje stalnirn pritiskom na
alat za buSenje. Taj pritisak je razlicit, u zavisnosti od nacina bUSenja, vrste busace
masine i karakteristika radne sredine u kojoj se bUSenje izvodi.
Radni element, krona za busenje nalazi se pod dejstvom tri sile, ito:

- staticke sile osnog pritiska,

- dinamicke sile udara klipa,

- sile rotacije.

voIjan dIeto ce odskakivati sa dna busotine, a ukoliko je pritislK preveIiki dleto ce se te


Sko zaokretati. I u jednom i u drugom sIucaju efekat bUSenja ce bili mali.
Za dobar rad bUSace m~ine potrebno je ostvariti optirnalni pritisak na alat za
bUSenje, to jest onaj pritisak po kojem se postiie najveca brzina busenja. Kod manjih
bUSacih masina i pri rucnom radu optimaIni pritisak se teSko ostvaruje, jer na busili
cama ne postoje memi instrumenti koji bi pokazivali vrednost osovinskog pritiska, paje
to prepusteno samom buSacu da osni pritisak reguliSe po svom nahodenju. Zbog toga
nije redak slucaj, da se dnevni ucinci i brzina bUSenja sa istom busilicom i u istoj radnoj
sredini razlikuju i do 30%.
Kod Iafetnih i sarnohodnih savremenih busilica, optimalni pritisak se skoro
uvek moZe postici, a kod teskih busilica nO\ije proizvodnje renm bUSenja je automatizo
van i kompjuterski se podeSava u zavisnosti od fizicko-mehanickih i tehnickih osobina
radne sredine.
Osovinski pritisak izrazava se u KN/precniku krune ill u KN/cm precnika
krune. U zavisnosti od karakteristika radne sredine i drugih faktora kreee se od 0,3-10
KN/cm precnika krune. Na sl. 60 dataje zavisnost brzine bUSenja, udarnorotacionim
postupkom, od osnog pritiska za stene razlicite cvrstoee.
mm/min
170'1- - - - - - - - r [ - - - - - - - - y - - - - - i
901

7/ w&g~1

Udarci klipa po temenu dleta su velikog intenziteta i ucestalosti, radi cega je


ovaj postupak bUSenja moguce primeniti u stenama cvrstoce f= 6-20.

t
390

160

5.13. REZIM BUSENJA


SI.60.

ZavisnoS1 brzine

Pod relimolll bUSenja podrazumevamo sIedeee osnovne faktore:


- osni pritisak.

rotaciju braj obrtaja.

odstranjivanje nabusenog materijala.

5 13.1. OSNI PRITlSAK

Da bi radni element za busenje - kruna bUa stamo u kontaktu sa stenom na


dnu busolin-:. neophodno je na krunu nsi!! odredt'll pritisak. Ukoliko je pritisak ncdo

kriva
kriva
kriva
kriva

bu~nja

od osnog pritiska.

l;za stene sa f= 10-12


2; za stene sa f 12-14
3; za stene sa f= 14-16
4; za stene sa
16-18

l'Cll1~l: udamo-rotacionog bUSenja ne zavisi sarno od konstruk!ivnih karakte


ristika busilice i busaeeg cekica, vee i od rei.ima busenja. Na cistu brzinu bUSenja litice
viSe faktora kao sto su:

- Fizieko.meh.anicke i tehnicke karakteristike radne sredine u kojoj se busi.


IJ stenama veee evrstoce cista brzina busenja, i ukupan ucinak bUSenja se
smanjuje.

85

,I., ..

I'recIllk busenja; pri smanjenju precnika busenja od 110-95 mill cista brzi

busenja raste,
mekim 2-5%.
nll

t1

cvrstim stenama 30-40'lb, u srednje cvrstim /0--15%, u

Smer i ugao nagiba bUSotine utice na izno~enje nabu~nog materijaia, ~to


se odrazava na brLinu cistog busenja.
Dubina bUSotine i pritisak komprimiranog vazduha. S povecanjem dubine
bu~otine raste potrosnja vazduha, pogodava se proces odstranjivanja nab use
nog materijala iz bu~otine, narocito za dubine preko 30 m

Broj obrtaja bU~Ceg pribora i broj obrtaja krune. Ukoliko su stene cvrsce,
broj obrtaja treba biti manji pri istom broju udara klipa.

druge materije kOja pored iznolJenja nabusenog materijala mote i hemijski delovati na
stenu, u cilju povecanja brzine buSenja. Kolicina agensa za odstranjivanje nabuSenog rna.
terijala moraju biti dovoljne za iznoSenje to krupnijih cestiea. Medutim, kolicina agensa
koja se mote dovesti i na dno busotine zavisi od cevcice kroz koju agens prolazi"ili od
velicine supljine u ipci za busenje. Mogucnost iznoSenja nabuSenog materijala iz busoti
ne u odnosu na velicinu cestica, zavisi od brzine strujanja vazduha u meduprostoru iz
medu busacih ~ipki i zidova busotine, tj. od same kolicine vazduha. Ukoliko je veca ko
licina vazduha, a manji meduprostor utoliko je veca bnina strujanja vazduha, a time su i
cestice koje se iznose vece. U tab. 24 date su kolicine vazduha koje moramo dovesti
na dno busotine, da bi se dobile bnine strujanja vazduha 10,20 i 30 mis, pri datim od
nosima precnika bUSotina i Sipki.

Tip busaceg cekiCa; broj udara i energija jedinicnog udara. U mekim stena
rna, energija jedinifuog udara krece se do 5 KN/em precnika krune, u cvrs
tim stenama energijajedinicnog udaraje veca i krece se od 5-10 KN/em
precnika krune.

Tabela 24
PI e en ik, mm
BUSotine

Bubtih
~ipld

5.13.2. ROTAClJA - BROJ OBRTAJA


Rotacija kod busacih cekica mole biti zavisna i nezavisna. Zavisna rotacija se
uglavnom primenjuje kod manjih precnika. Ovde je broj obrtaja dleta odnosno sipki us
. kladen sa brojem udara klipa, i priblitno iznosi 1/9-1/10 broja udara. Okvirne bnine
su 150-300 obi min. U novije vreme sve viSe se izraduju busilice sa nezavisnom rotaci
jom, 5tO znaci da takve busilice imaju pose ban motor za rotaciju, narocito ako se radi
o vp-cim prccnicima Broj obrtaja se obicno mote regulisati i okvimo se krece od 60
150 ob/min. Treba naglasiti da je manji broj obrtaja obicno bolji kad se lice izdrZlji
vosti alata i pribora i eftkasnosti buSenja.
OsJanjajuci se na analize rewltata busenja bUSacim cekicima sa razlicitim bro
jem obrta i razlicitim brojem udara kJipa u stenama razlicite cvrstoce, dosio se do zak
Ijucka da je za vrlo cvrste stene (f = 14-18) optimalan broj obrtaja n = 20-40, u stena
rna srednje cvrstoce (f = 10-12), n = 40-60, i u rrekim stenama (f= 6-10), n =60
90 ob/min. Ova ispitivanja vrSena su sa precnikom krune od 105 mm, i brojem udara
klipa od 1900 ud/ min.

5.13.3. ODSTRANJIV ANJE NABUSENOG MATERIJALA

Materijal koji se u procesu bUSenja razdrobi na dnu busotine fXltrebno je ods


traniti sto pre, da ne bi na dnu busotine doiazilo do naknadnog usitnjavanja ,.mrtvog
mlevanja",jer se time smanjuje brzina bUSenja a radnl organ se nepotrebno haba.
Za eksploataciono bUSenje, kao agens za odstranjivanje nabuSenog materijala
moze se koristiti komprimovani vazduh. voda, smesa vode i vazduha, smesa vodc i ncke

40
64
75
50
64
75
87
100
64
75

25

37

50

87
100

Potrebna kolicina vazduha, m' Imin, pri bnini

10mjs

20 m/s

0,5
1,6
2,4

Of)

1,4

3,2
4,7

4f)

0,5
1,3
2,0
2f)
4,0

1,1
2,6
4,0
5,8
8,0

1,6
3f)
6,0
8,8
12,0

0,8

1,5

2,3

1,5
2,4
3,5

2,9
4,8
7,1

4,7
7,2
10,1

1,0
3,0

If)
3,7
6,0

2f)
5,6
9,1

30m/s

7,1

75
87
100

60

75
87
100

70

0,3
1,3
2,4

0,6
2,5
4,8

1,0
3,8
7,2

87
100

75

Of)
2,1

1,8
4,1

2,8
6,2

100

80

1,7

3,4

5,1

100

90

0,9

1,8

2,7

150

90

6,8

13,6

20,4

5,7

11,4

9,5

19.1

14,0

28,0

17,1
28,6
42,0

150
175

200

102

If)

87

b6

Tabela 24 (nastavak)
Prenilc, mm
Bu!iotine

Bu~~ih

Potrebna Icoliina vazduha, m' Imin, pri bnini

10 m/s

20m/s

30 mts

.8,5
13,0
18,0

17,0
26,0
36,0

25,0
38,0
54,0

7,1
11,5
16,5
22,0

14,1
23,0
33,0
44,2

21,2
34,5
50,0
66,3

10,0

20,0
30,0
41,0

30,0
45,0
61,0

otezano je odstranjivanje nabuSenog materijala, naroito u dubokim bu~oti


nama (preko 30 m), jer se cestice prasine lepe na zidove bUSotine i sprecava.
ju norrnalno izduvavanje. pogotovu ako postoje spojnice koje su veeg pree
nika od ipkL

t!~ki

175
200
225

112

175
200
225
250

125

200
225
250

137

15,0
20,0

'e

:;!t

t L .....
N

",,

'.."

..

.. . . . .

.,

...

~.

"

....

....

~s;I
Ci.
~..,

..... -. , .......

"
"'"
...~

,7:

. ~ ..r
~~

Izbor agensa za odstranjivanje nabuSenog materijala je zavisan od fizikomeha


nickih i tehnicki uslova, a manje od Zelje da se upotrebi najefikasniji sistem.
Smatra se da je odstranji~'anje nabuSenog materijala vodom bolje jer voda:
-

sprecava stvaranje prasine.


obara cestice silicijumove prasine,
oddava povrSine seciva cistim,
Wadi dleto,
dubina bUSenja nema tako veliki uticaj na brzinu bUSenja,
tete dolazi do zagIavljivanja.

-.;

::0

'"
4

10

14

16 20

Brz.OQ strujQnjQ VQzduhQ

24

28 30

m/s

51. 60a.

Zavisnost velifine festica koje se mogu izneti iz bulotine od brzine strujanja vazduha.

Mei1utirn, odstranjivanje n,abuSenog materijala vodom moze imati i negativne


strane kao:
- skupe su instalacije za dm'od vode.
moZe doei do ispiranja zidova buotine i do zarusavanja busotine,
- dolazi do zasicenja vazduha vlagom (u podzemnoj eksploataciji) Uo je stet
no po Ijudski organizam.
Odstranjivanje nabuSenog materijala komprimiranim vazduhom je jednostavnj
je i ce~e se upotrebljava, narocito na povrsinskim kopovima i uopSte pri busenju sa po
vrSine. Prednost komprimiranog v3..Zduhaje:
- za odstranjivanje nabuSeDog materijala komprimiranim vazduhom obiCno
nisu potrebne dodatne instalacije. ':ec nesto ve6i kapacitet kompresora.
- busilice su obicno mobt:I:lJC pa se pri busenju gubi manje vremena.

~'7?--.I.ic.aI:2J1i~
C
~
.I~

~--.-'

Nedostaci su;
stvaraju se velike kolicine prasine. koje stetno deluju narocito ako u se bi sa
drze silicijum,

SL 61.

Olprasivac oeD 90: 1

uredaj za usisavanje prasine, 2 - usisno crevo, 3 - suvi eiklon,4 - filter,

5 - izbacivac, 6 - vibrator. 7

kolektor - dzak.

,"";;-"

89

Stvaranje vecih kolicina praSme nije poze!jnu jer zagaduje atmosferu. i u mno
girn zemljama propisima je zabranjena upotreba busilica bez otprasivaca. Kolicina pra
~ine moZe se smanjiti na dozvoljenu meru primenom:

Smenski kapacitet busenja busacim kolima (mali preenici) maze se izracunati


po obrascu:
Vb

otprasivaca - ciklona,
- dodavanjel1l vodi raznih vrsta deterdzenata kOji stvaraju penu i obaraju cesti
ce prasine.

gde

Prvi naein je bolji, i danas uglavnom sve savremene buSilice na povrSinskim ko


po\ima imaju uredaje za otprasivanje. Uredaj se sastOji od prstena oko bUSace sipke na
uscu busotine, creva i samog ciklona.
Na s1. 61 prikazan je otprasivac OCT 90 8vedske firme "Atlas Cop eo": potros
nja vazduha je do 4,0 m 3 /min., masa otprasivaea 260 kg.

5.14. ODREDIVANJE KAPACITETA BUSILICA

Vazan pokazatelj bUSacih masina je njen kapacitet koji se odreduje brlinom


busenja. 1\1oze se razlikovati:

gde je:

Ism

+ tv)(1 + ko)J

(22)

m/sm;
.

trajanje smene. (h)

I pz i To - odgovarajuce osnovno - cisto vreme busenja j pomoeno vreme


bUSenja 1 m' busotine, (1Tlin)
ko
koeficijent koji uzima u obzir normirano vreme za odmor u toku smene
=0.1, za ruene: ko = 0,8 za teleskopske; ko 0.07 za busaca kola).

k2 / vo' Tsm, m/sm,

Tsm - Tpe
100

2tl (L

LL,

Tnz
Ls)

t2

t3

,m/sm

+R+L

Nsm

smenski ucinak busilice, m/sm,


trajanje smene, min.
Tsm
vreme za prlpremno-zavrsne operacije, 1Tlin.
Tpe
vreme
nepredvidenih zastoja, min.
Tnz
- mehanicka brzina busenja, m/min.
v
- potrebno vreme za zamenu sipki, min.
tI
dubina busotine, m
L
duzina
busaCih sipki, m
Ls
- vreme potrebno za zamenu krune, min.
t2
vreme potrebno za premestanje busilice, min.
t3
R
- trajnost dleta, m.

Vrednost za pripremno-zavrsne operacije:


Busaci cekic
teleskopski
busaca kola

5.15. ODREDIVANJE POTREBNOG BROJA BUSILICA

0.355
0.411
0.773

0,045
0,045
0.23

(23)

Smenski ueinak udarno-rotacionih busilica velikog precnika (busotine) moze se


izracunati po obrascu:

gdeje:

- To)

kl

koeficijent jednovremenosti rada busacih eekica,


koeficijent iskoriscenja busatih kola u toku'smene, krete se u rasponu
kv
0,5-0,75,
kp - koeficjent koji ulima u oblir premestanje busacih kola sa eela na eelo
radilista (kp = 1,0 ako se kola ne premestaju, kp = 0,7-0,8 akose kola
premestaju),
nb
broj busacih cekica,

kl
koeficijent koji uzima u oblir vreme za zamenu krune,

k2
koeficijen t koji ulima u obzir vreme za pomoene operacije,

cisto
vreme busenja, m/lTlin.,

vo
Tsm - traajanje smene, h

;-+

Za busilice malog preenika (minske rupe) smenski kapacitet buslice moZe se


odrediti preko fomwle:

60 (Ism -

. kv' ~ . Ilb/ 1

kO

N sm

mehanicka brzina buSenja.

komercijalna brzina busenja,

- racunska - teoretska brzina busenja,

tehnieka brzina busenja.

Vb

= 60 ko

Potreban

buSilica na nekom rudniku zavisi ad:

proizvodnje rudnika. m 3
fiLi(:komeilanickih i tehfllcklh karakleristika radne srdine,

(24)

'10

'II

konstruktivnih karaktcristika busiltce i njene mehanicke brzine bUSenja,

m/h,

broja radnih dana u godini,

broja smena,

zahtevane granulacije miniranop' nr()izvoda,

drugih faktora.

II svetski rat, konusnc ozubljene krune primenjene su i l1a povrsinskim kopovima za


bUSenje minskih busotina. Posle II svetskog rata ovaj sistem busenja se naglo razvio,jer
u uslovima gde je primenljiv, ekonomicniji je od ostalih postupaka buSenj", tako da
danas u mnogim zernljama sveta predstavlja osnovni sistem bUSenja minskih buSutina.
II tab. 25 prikazana je zastupljenost pojedinih sistema bUSenja u SSSR-u, a u tab. 26
zastupljenost stena sa koeficijentom cvrstoce (t).

Potreban broj busilica moze se sracunati po obrascu:

Tabela25

QgOd.

N '"

V. k
- L - 'Vb 'Tg

' kom,

(25)

1965.

gde je: N
potreban broj busilica, kom.

Qgod - godisnja proizvodnja rudnika. m 3

V
- kolicina odminiranog materijala po bUSotini, m 3 .

L
duzina busotine sa probusenjem, m

Vb - mehanicka brzina busenja, m/h

Tg
- godisnji fond efektivnih casova rada busilice

koeficijent rastresanja materijala.

k
Potreban broj busilica moze se odrediti i po obrascu:

N
gde je: N

1970.

1975.

1980.

mil.m'

mil.m'

mil.m'

mU.m'

Udarno

752

47,4

80

4,4

65

3,0

55

2,0

Rotaciono-spiralno

240

19,8

380

21,2

120

6,0

200

7,0

Rotaciono-udarno sa
trokonusnim krunama)

322

26,5

1165

64,8

1580

75,0

1890

70,0

70

5,8

150

8,4

250

12,0

470

16,0

Termicko

0,5

25

1,3

85

4,0

135

5,0

Ukupno;

1200

100

1800

100

2100

100

1750

100

Udarno-rotaciono

k'Q
n' p. M ' kom.

Obi m pro i Z v 0 d nj e
Sistem builenja

(26)

potreban broj busilica. kom.

dnevni kapacitet sekcije. bloka ill celog kopa, m 3

koeficijent koji uzima u obzir neophodnu rezervu busillca


n
broj radnih smena u toku dana

P - smenski kapacitet busilice, m'

M-

Tabela 26

kolicine materijala po m' busotine. m 3 , m 3

Zastupljenost sa koeficijentom (f)


Godina

6.0. ROTACIONO UDARNO BUSENJE


6.1. BUSENJE MINSKIH BUSOTINA KO~USNIM

OZUBUENIM KRllNAMA

Busenje minskih buSotina. punog preseka. konusnim ozubljenim krunama


prvo je primenjeno pri buscnju i eksploatadji r,arle u Istocnom Teksasu
SAD. Pred

Masa
mil.m'

do 6

1965

1200

565

200

145

180

30

1970

1800

690

415

290

235

45

1975

2100

520

700

380

275

65

1980

:2750

600

900

535

440

75

6-10

12-14

14-16

preko 16

17 tabel::! 25 i 26 vidi se da su najzastupljeniji sistemi busenja rotaciono-udami


i udarnorotacioni. U cesce stena sa koeflcijentom cvrstoce f = 6-16 iznosi prcko 60%
od ukupnih mas:!.

9~

93
6.2. TEORETSKE OSNOVE RAZARANJA STENA

ROTACIONO-UDARNIM POSTUPKOM

.'

Karakteristike ovog postupka bu~enja proizilaze iz konstrukcije same krune


za bu~nje. Proces razaranja se obavlja pod dejstvom osnog pritiska kojim se kruna op
terecuje, i rotacije celog pribora za burenje i svakog konusa ponaosob. Pod dejstvom
osnog pritiska obezbeduje se kontakt zuba krune i stene na dnu buwtine izazivajuci
visoku koncentraciju naprezanja u steni na mestu kontakta. Ukoliko je koncentracija
naprezanja, tj. osni pritisak dovoljan, doci ce do razaranja stene na mestu kontakta i
utiskivanja zuba u stensku masu. Rotacijom krune za buknje preko busacih sipki,
izaziva se rotacija svakog konusa oko svoje ose, ciji zubi na razlocitim mestima dna
busotine ostvaruju kontakt sa stenom razarajuci tako citav pr?fLl busotine. Kontakt
izmedu p'!jedinih zuba i stene vreme
nski traje vrlo kratko (oko 0,02 s)

V<

<I 1

~
,c;

izazivajuci veliko opterecenje stene na


mestu kontakta, sto u zavisnosti od
konstrukcije zuba ima karakter udara
u na stenu. Ovo znaci, da i ako se
buknje konusnim ozubljenim kruna
rna u literaturi testa deklariSe kao ro
taciono busenje, one ima odlike raza
ranja udarom (narocito krune sa du
gackim i ostrim zubima) i ta
omogucuje primenu ovog nacina buse
nja k1asicnim alatom za bUSenje u ob
liku ribljeg repa.
Sam mehanizam razaranja ste
ne na dnu bUSotine tj. utiskivanje zuba
krune u stenu teoretski je objasnjen, a
sarna priroda utiskivanja zavisi od kon
strukcije i oblika zuba. Na sl. 62 data

SI. 62.

je Serna razaranja stene na dnu busoH


ne krunama sa dugim i relativno os trim

Serna razaranja stena na dnu buwtif'e zubima


krune.

zubima. Dubina utiskivanja mba u ste


nu (h) zavisi od osO\inskog pritiska
(P os) karakteristika radne sredine wlicine. iblika i koraka zuba (t z ) - ukoliko je osovin.
ski pritisak nedovoljan, ili je jako veiki korak mba (t z) dubina utiskivanja zuba (h) ce
biti mala imace karakter ..struganja" a ne razaranja pa ce i ucinak busenja biti mali
(sl. 62a).

Suvi~ veliki osni pritisak na dleto dovodi do prevelikog utiskivanja zuba u ste
nu, pri cemu susedni zubi ometaju slobodnu deformaciju dela stenske rnase, nabukni

materijal se blagovremeno ne odstr.mjuje, dolazi do "mrtvog mlevenja" pa su u~inci


buknja takode mali. S1. 62 (c). U tim uslovima treba smanjiti broj obrtaja i pobolj~ti
proces odstranjivanja nabu~nog materijala.
Najbolje busenje ce biti ako je dubina utiskivanja zuba u stenu (h) jednaka
koraku zuba (t z ), s1. 62 (b). 0 karakteru rada krune more se zaklju~ivati i po krupnoei
nabuSenog materijala.

6.3. KONSTRUKCUA I RAJ) KONUSNIH

OZUBUENIH KRUNA

Principijelna serna i izgled trokonusne krune dat je na st. 63. Krona se sastoji
od tela krune (1), Sape (2) na koju je pricvrscen rukavac (3) koji na sebi nosi konus (5)
koji se na valjkastim (4) i kuglicnim (6) lezajevima mogu slobodno okretati. Na bo~nim

Tip H,HS

~L:

...,~~rr
t<.

5<1

Tip II

Tip 1, Til

Tip ST

Tip S

'\

t,1*

50-5

~$t&~&cl
~~~'~~
4
i~6

.AAA~
51. 63.

Trokonusna kr'ma; 1

telo krune, 2 - ~pa, 3

ni lezaj, 7 - 0'01", agensa, 8

rukavac,4 - valjkasti Ielaj , 5 - konus,6

kuglit

zubi; b) Polozaj ose konusa prerna osi krune za pojedine tipove krune.

stranama konusa po odredenom rasporedu postavljeni su zubi (8). U zavisnosti od broja


Sapa. odnosno konusa ka kruni, krune mogu biti: jednokonusne, dvokonusne, trokonus
ne visekonusne. Za busenje minskih bU50tina na povrsinskim kopovima uglavnom se

95

, I

pnmCDJUJU {fokonusne krune. Gornji deJovi Sapa su mcdusobno sjedlIljeni i obrazuju


konus na koji je narezan navoj za spajanje sa teSkom busacom sipkom. U zavisnosti od
vrste i tipa krune, od velicine i oblika zuba kao i od ugla zaostrenosti, odnosno zaoblje
nosti zuba, rasporeda zuba na kruni, osa konusa u odnosu na osu krune postavlja se pod

razlitHim uglovima, 51. 63 (b).


Busenje trokonusnim krunama, vdi se tako, lito se osovinski pritisak i obrtni
momenat od radne glave na katarci, prenosi preko bUSacih sipki na krunu koja se obree.
Konusi koji se odupiru 0 stenu na dno bUSotine, zajednosa krunom, obreu se i oko svo
jih osa. Prj tome se pod dejstvom osnog pritiska, zubi koji se nalaze na povrsini konusa
Uti5kuju u stenu na dnu busotine i razaraju jet NabuSeni materijal sa dna busotine, ods
tranjuje se pod pritiskom komprimiranog vazduha ili vode, koji se dovode kroz suplje
bUSaee sipke, i specijalnim kanalom u Sapi dleta. Agens za odstranjivanje nabusenog
materijala sluti i za hladenje dleta.

6.4. IZBOR TlPA KONUSNE OZUBUENE KRUNE

Konusne ozubljene krune izraituju se za busenje stena razlicite cvrstoee. Krone


za bUSenje u me kim i srednje cvrstim stenama izradene su sa celicnim zubcima zajedno
sa telom konusa. a za bUSenje u cvrstim i abrazivnim stenama, konusi su izradeni sa zu
bima od tvrdih legura. razlicitog oblika koji su utisnuti u telo konusa. Danas se u svetu
proizvodi viSe tipova kruna po velicini i obliku zuba. Za bUSenje u mekim stenama gde
su potrebni manji osni pritisci primenjuju se krune sa celicnim, ostrim i dugackim zu
bima sa velikim korakom izmedu zuba. Za busenje u tvrdim i cvrstim stenama primenju
ju se krune sa tupim i niskim zubima u obliku tupog klina iii polusvere. sa manjim ko
rakom izmeitu zuba. Na sl. 64 prikazani su neki tipovi kruna.
U principu. za svaku vrstu stene treba birati krunu sa duZim zubima, ako ona
mote izdrtati potreban osni pritisak.. jer se duzim zubima postize veei obim razaranja.
U suprotnom. dobijaju se losiji rezultati bUSenja, a krune za bUSenje u vrlo cvrstim ste
nama su neupotrebljive za bUSenje u mekim sredinama. Utiskivanje zuba u stenu na dnu
bustone vrsi se pod uticajem osovinskog pritiska na krunu. Ovo utiskivanje nije proporci.
onalno pritisku. U pocetku zubi se utiskuju u stenu vrlo spor~. i pored toga sto specific
ni pritisak. dostize vrlo visoku vrednosr. Sporo utiskivanje zubaca produzava se do kritic
nog pritiska (Pkr ) odnosno do momenta kada osovinski pritisak postane veei od otpora
stene na utiskivanje, kada dolazi do vrlo brzog, cak trenutnog razaranja. Za razlicite
stene potreban je raz!icit osovinski pritisak, i to za celo vreme busenja.

p.

';

51. 64.
Trokonusne krune; al Zil rneke stene, bl za tvrde i evrs1e stene, cl presek konusa sa izgledom leiaja,
dl krune sa detalj,ma ld ocsHanjivanJe nabUSenog matedjala, cl oblik zuba za busenje u Nrdim j evr'
s1im stenama.

q(;

97
U zavisnosti od tlzitkll-r:chafHe'klh I tehnickih karakteristika stena kao sto su:
nrJo"::a_ cITstoca, abnllJmosL [J'puc'alos! I dr, postoji vise !ipova dicta sa odgovaraju
tim oznakama, U SSSRu u d!c:l~ imaju sledece oznake tab, 27,
Tabela 27
Koeficijent
cvrstoee, (f)

dl~fa

Plasticne. meke

2-3

M,MS

Kruto'plasticne. male
do srednje cvrstoce

4-6

Krutoplasticne. delimicno
abrazime i c;vrste

Karakteristika stena

l'

L: tab, 18 data je oblast primene pojcdinih vrsta kruna i za SSS-a,

U Americi vcliki broj firmi kao sto su: HUGNES, SMITH, REED, DRESSER i
dT- proizvode trokonusne krune za busenje na povrsinskim kopovima, precnika od
130,2 -445,5 mm, ~aj teSce se koriste precnici od 171,4-311 J. mm (77 ,5%), Oplite oz
nake tiDO\'a kruna i njihova oblast primene je:
Omaka A

za meke stene koje se lako buse (Skriljci, g1ine, soli, betoniti i dr.).

Omaka B

za meke stene sa uklopcima srednje tvrdih (nevezani ill slabi skrilj


d. anhidridi).

S,5T

Omaka C

za srednje tvrde i meke stene (skriljci, meki kreenjaci, gips, slabo


cemen tovani peseari).

6-&

T,TK

Omaka D

za srednje tvrde stene (skriljci, gips, meki kreenjaci peseari).

Krte, woma cvrste i abrazivne

8-14

Oznaka E

tvrde i srednje tvrde stene (tvrdi skriljci, krecnjaci, tvrdi anhidrj

K rte. iZlIzctno cvrste i


abrazime

14-18

OK

Oznaka G

tude stene sa uklopcima mekih (tvrdi skriljci, tvrdi kreenjaci.


meki dolomiti),

Oznaka H

tvrde stene (vrlo tvrdi Skriljci, tvrdi krecnjaci, dolomitizirani !cree-

OmakaJ

(vrde i abrazivne stene


mi t i, piriti. tvrdi pescari),

Oznaka K

\rJo tvrde i abrazivne stene (tvrdi i abrazivni krecnjaci i dolomiti,

1100

----J'-----,-----:;,
~i

.:.:
- 80)

'"

.:.:

dolomitizirani krecnjaci, tvrdi dolo

t\'fdi pescani skriljci, kvarciti, graniti i dr.).

c:
<.)

"
'"o

0..

6.5. REZIM BUSENJA


M

MS

ST
T TK
K
OK
lip dlela _ _ _ _ _ __

(;

S1.65,
Potreoan specifitni pritisak za busenje ~ stenama razlicite cvrstoce. b) zavisnosl brzine busenja od
Pas za a:~:a ST i MS,

\"3j cesce se

01(

-:::~:J 53 OZLc.~3Illa T, K i OK, Dleta sa oznakallla S, i

S r -C'-':e dok se ostale manje prilllenjuju jer te stene spadaju

u PO-::~L:":je primene rotaciono-sr';:~:':::og bUSerlj:l,


\" a sl. 65 prikazaIl je
CYfStI.1':C'

busenje

1I SI<?na1l13

Izbor reiima busenja konusnim ozubljenim krunama ima prvorazredni znacaj,


kako sa tehnickog tako i sa ekonomskog stanovista. Udeo bUScnja u ceni kostanja jedini
ce proiz\oJa je dosta \eliki. a udeo busenja trokonusnim krunama (u ukupno miniranoj
masi.
) jt? takode " elJkl I krete se od
iz cega proizilazi da rezimu
treba
rosdJr;~
PoJ [cLlJ;h)'"';" b ~lse~nJa
razumeV<l se
osnovnih parametara buse
a to su;

razli..:ilc
materijala,

49
!

::;
.!::;

'"'

:-

I ;:;

I~~
2;:3

V>

o
::'::'0

'-'

<D

s:

'"

V
II

OC!

II

00
II

'-'

'-'

'-'

II

II

Poznato je da ovaj sistem busenja zahteva velike osovinske pritiske da bi se jz


vrWo utiskivanje zuba u stenu, odno$no da bi se ostvarilo burenje. Prema tome, masine
za burenje moraju imati veHku sopstvenu masu: kako bi se ostvaiio veliki osovinski pd
tisak, i preko pribora za bUSenje prenco na dno buSbtine odposno na stenu. Priblizno

II

'

'

6.5.1. OSNI PRITISAK

co

r l
.....

"

OC!

'

se moze uzeti da

..;

.,

....

...>

"0
~

Q)

.,

Vl
Vl
Vl
'-'

~
VI

<:t:

=E

:l

'"
C

.:l

;;;'"
...'"
'"
;,G

<
f-

CIl

>

'2

-o;S
Q)

....
V>

-0

....

:>

.;~

co

Pos

'">c

-0

....

....:>

~
.~
.... _0
.c
'" (j
0

::E

gdeje:

....

'N

'"
.c

<>
>

'"

.:::; .

Q)

Q)

"0

-0

>

....

-0

";:;

i:.

....

i:.

C
:>

'N

C)

Q)

Q)

'"
'"
'2

~
'N

.c

:>
.~

:>
.~

<>
....

.:;)

.c

...'"

....

'"
.c
0
"0

.... 0
c.. l
'" ::E

....
'"

"0

....

VI

;>

<:t:

tiska Vb = f (P05)' gde je:

:..:J

Vb

brzina buscnja, em/min.

Pos

osovinski pritisak, KN/cm.

dok se prema L.A. 5reineru, P.A. Badalo\'u i de. zavisnost brzine burenja od osnog
tiska izrazava kao eksponencijalna funkeija vb:; f (Post, gde (n) moze da ima razlici
te vrednosti zavisno od stepena odstranjivanja nabusenog materijala.
Mnogobrojni opiti su pokazali da pri cost. broju obrtaja i cost. potrosnji age
nsa za odstranji\'anje nabllsenog materijala, zavisnost brzine bllsenja od osnog pritiska
moze se nrikaz311 krivom u obliku slova "S". Kriva se uslovno moze podeliti na

U-l

L:

U-l

::;;:

:;;,

~
....

'" ....
] .~
~

'"

VJ

<
....l

....

"0

cOl)

....
..:.:

<>0

--:

"""

hb

-::;J

.g

-::;J

'>

'"e .c....

'0

'0'

","0
:> 0

..;(

"0

.r;;

"0

-;;;
0

....
c..

'0

'on

::l

';::;

....

:::l

..;("0

"0
:::l

'-

.~

)(if.l

'"c
'-'

'"

I>

..
e,)

'V>

V>
;;1

"<>
~"3

:~

;'tJ

<:J

V>

._

'U

C':l

f!)~

-::;J

<>
:..J ....

'"

>

'"

',if

"-'

CJ

~~

<~

"0

c..

bJl

e'" ~~

tri dela:

~
..;( V
GIl

.s:

pm deo odgovara promeni osovinskog pritiska od nule do neke vrednosti

:~
V>

...:

(PI)' pri kome brzina buscnja raste po parabolicnom zakonu,


deo odgovara promeni pritiska od (P t ) do (P 2 ) pri kome brzina bu

.8 .,g .9
."0

senja raste po lineamom zakonu.,

treci deo odgovara promeni (Pos) koji je jos uvek veci od (P 2 ). ali intenzi

Eb

tet orir3313 brzine b:Jsenja se znatno snizava,

'" ""....c
g eo
r;.o.':

V>

.~

'

.-=:
...

c :'!:;\
'"
~
-:J

...:
2 ~.
.... .c
C

~.::::,
~

;::

:\351. 6('

SU o\c zav"nosti.
kruna mOle da izdrZi daju proizvodaci kruna, i on je zavisan

od velicine lezaja nJ kopma su montirani konusi, a velicina lezaja zavisi od precnika


kame Z3 postizani~
efekata busenja potrebno je ostvariti maksimalno
1 on se. ok virno krece:

lI

..... 6

'03

.;::

u .....
'" ""C E'"_
<2
~
on .u
'"
0
:> .'"
'u T;
....
c..
'"
<i
""
"CS 2
0
'(1 'c:;
C
'"
;::; c
'2
'c:;
'0
w_ ....
<J
'"
'"C >0'" ]~
'"
.~
~
....
Co.-.;:: c .:.! =
'0 ....
'"
''-1
.:.!
'"c..
....
c
u
'"
'"
.
...
.!::
....
"0
'2
d0 ~8 .:.!'" <>c: '"'" .5 .~ -.= >
'2 l:!
""'"
0
.,
~..:.:
eo
::::
<.>
'"
:,) ::
.!::
>
'"
'"....>
..:.:
::;
'"'"
0
g
.c
~~
"00
.-:=
<>
'"
'" --' - :3
-;;;
0
"2
c ....
"2
0
'"
12 .:i :.::2 <J
;:: '2
....
5
3 )iC ~

'"

.~

::0

::)
"0

osovinski pritisak, KN
tezina bu~iliee, t

precnik busotine, em

koeficijent cvrstocc stena.

Veliki broj autora proucavao je zavisnost brzine busenja od osovinskog prWs

ka. Ta zavisnost se u opstem obliku tcoretski moZe izraziti kao funkcija osovinskog

'"'"

..;(

.c

<:t:

6-7' f D,

;::

....

<

(/J

V>

Q)

Pos
G
D
f

(28)

"0

;:2

(27)

Pos = O,7G, ili

C/l

;;L

C/l

'"

;;L

;;L

;;L

100

10J

If,

m/h

-[ -.-.- -b/:
.,..

,,

pE
Q

'I

IT,m!h

Broj obrtaja pribora, odnosno krune za bUSenje je drugi parametar reZima bu

Pkr Pas

Pos

1;

'0

Pos

51. 66.
Zavisnost brzine bu~enja od osn09 pritiska pri cost. bro
ju obrtaja; al teiretska, bl prema l.A. Sreineru i dr.: 1 _
dobra izduv3vanje, 2 - slabo ;zduvavanje; cI eksperime.
ntalna: 1 - kret':njak, 2 - mermer, 3-dolomit, 4 _ gra
nit,5 - kvarcit.

4-6 KN
6-10 KN
10-14 KN

14-25 KN/cm

6.5.2. BRO] OBRTAJA

senja, i od njega takoae zavisi brzina bUSenja i trajnost krune. Savremene konstrukcije

,
'

Odavde sledi, da krune manjeg prccnika pod nose manji osni pritisak., pa se
zbog toga krune sa precnikom od 145 cm smatraju najmanjim prakticnirn prel:nikom
krune sa ozubljenirn konusom.

za krune tipa
za krune tipa
za krune tipa
za krune tipa

S,ST

OK

busilica omogueuju izbor broja obrtaja u granicarna od 0-200 ob/min.


Od broja obrtaja krune zavisi braj udara zuba na dno busotine. Sa smanjenjem
broja obrtaja smanjuje se broj udara zuba, a time i obim razaranja odnosno brzina bu
Senja. Sa poveeanjem broja obrtaja povecava se broj udara zuba u jedinici vremena, pa
i brzina busenja.
Medutim, sa povecanjem broja obrtaja smanjuje se vreme kontakta zuba sa
stenorn, napredovanje za jed an obrt krune je manje, ali s obzirom na veei broj obrtaja,
ukupni ucinak je yeti. Povecanjem broja obrtaja od stene se otkidaju manji komadici
stene koji su povoljnlji za odstranjivanje, busotina se bolje cisti pa je i brzina busenja
veta. Medutirn, kod veceg broja obrtaja lezajevi konusa na kruni bIie se habaju pa buse
nje postaje skupJje. Na s1. 67 prikazana je opilta zavisnost specificnog osnog pritiska
i broja obrtaja od cvrstoce stena, a na sl. 68 zavisnost brzine busenja od broja obrtaja.
ClPos.kH/cm
]Ocfl,ob/mlfl

18 ~'8a-

16f/6OfIi.

LlfOs
'-
\

["or

11 f1.?Or

10~'OO~
8

8Of.I

"
/

"

6 50[ .

"
.

-....

10 12 II. 16 18 10 f

51.67.

Zavisnosl specifienog 05n09 pritiska i broja obnaja od t':vrSloCe Slena.

Na osnovu medusobnog odnosa osovinskog pritiska. velicine lezaja i velicine


konusa, strucnjaci Americke firme "Ingersollrand" dali su ovu zavisnost izrazorn:

gde je:

Posmax.

57 D2. d~/po precniku kru:;c. odnosno

Posmax.

57 D.

d~/crn

Pos - osovinski pritisak, dN


D - precnik krune, em,

tj
III

Ako se prihvate literatumi podaci, da je za sprovodenje mehanizma razaranja,


zuba. potreban \'rernenski interval od prlbliz.no 0,02 s, onda se optimal
Z3 busenje moze sracunati iz odnosa:

::400 L\

precnika krune,

110

gde jc:

--Z'D

no - broj

Of

min.

(29)

102

103
pre cn ik kanusa, em,

broj zuba u obodnol11 veneu konusa,

precnik laune" em,

Dk
Z

D
"'b. m/ h
""

~---+-----'-

l.mm

rtb. m/ h

'0

'0

36

35

31

30

2'U;Y I,YI

"

15

101
1

15

10

8S0

100
Q

"0

S' .
,0 60
b

180

n, a/min

80 100 110 "0 n,o/min

SI. 68.
Zallisnost brzine bu~enja od broja obnaja; at za razlitite kolicine IIszduha, 1-12 m'/min,2-16,5,
3-24,4-28,5 m'/min; b) zavisnos! brzine bu~nja i jedinicnog napredovanja od broja obrtaja kod
razlicitog osovinskog pritiska 1-420 dN/cm, 2-630 dN/cm, 3-B40 dN/cm.

6.5.3, ODSTRANJlVA:\JE NABUSENOG MATERLJALA

Odstranjivanje nabusenog materijala sa dna busotine moze biti:

I'

komprimiranim vazduhom.

- vodom,

- smeSom voda,vazduh.

U poslednje vreme, kao agens za odstranjivanje nabusenog materijala cesce se


koristi komprimirani vazduh zbog nekih prcdnosti kao:
povecava se mehanicka brzina busenja jer komprimirani vazduh dobro cisti

dno busotine.

pogodnijije u zirnskom periodu. kod niskih temperatura.

nisu potrebne instala~ije za vodu,

pogodniji je u susnir.: predelima.

Konusne ozubljene kWl'e koje se hlade komprimiranim vazduhom konstruktiv.


no se razlikuju od kruna koje Sf Ill3de vodom.

SI. 69.
Zubcaste krune: a) sa centralnim prolazom vazdu
ha za izduv8vanje. b} sa difuzorom. cl op~ti izgled
difulOra.

Dobro odstranjivanje nabusenog materijala komprimiranim vazduhom, postiZe

se obezbeaenjem odgovarajuce brzine strujanja vazduha u prostoru izmeau bu!!acih


sipki

zidova busotine, Ova brzina postize se podesavanjem odnosa izmeQu kapaciteta

kompresora na busilici. prc.:nika krune-busotine, i precnika busatih sipki.


PotrebE" kolil:ina \aJollha za odstranjivanje nabusenog matcriiala moze se izra
cunati iz odnoS3:

ID~

) , " , 60
/min,

-+

u;

(30)

lU4

105

0\
N

v'"

D:)' v.

Q, '" -P,I

-{il
E-<

Q v -- potrebna kolicina vazduha, koja je kod vee poznate busiliee odredena


kapacitetom
kompresora na busiliei, m 3 Imin.
I
Ok
precnik krune, em,

gde

Ds

47~vV'

'" '"
5-3
0-0

"<:

Ii'

o~

!:: ~

>

.-..
cr:
Vl

.,'"

Vl
Vl

----(
;:is

:<j

"'..-,.

~
cr:

-86

'r:l
....

;:'

~ O~

:J

02

o
6

12

00

Vl" E-<"

V")

N~

~o
~~

",---

E-<~

VlE-<
E-<"

r.n

!Xl

t3

<>

It)

t:;~

......
I

~~

E-<O

-0

~:r :i

.!!l

'"

:E.~

-(

'

U-l

....
c..
....
5i

SI. 70.

v",

N
N

oV")
......

'7
r--

....

oV")
......

o00

~I

8N
J
V")

V")

00

oV")

-J
oN

00

t:;~

r.n E-<"

al Zavisnost brzine bu~enja od kolicine komprimiranag


vazduha pri bu~enju u krecnjaku sa asavinskim pritis.
kom ad po. ~ 940 dN/cm, pri razlicitim brojem abrta
dleta: 1, n = 66 a/n,in, 2-88,3-132,4-176 o/min.
b) Zallisnost jedinl~nog opadanja brzine bu~enja ad duo
bine bu~otine za razli~ite koli~ine komorimiranog lIaz
ha pri Pos ; 950 dN/cm i n
100 o/rnrn.: 1-0
10
m' Imin, 2-0 20 en' min., 3-0 = 30 m' 'mrn.

r--

tr>

"'"

o'D
o

-0

......
'"
I

o00

"'I"

V")

oV")
I

o00

oV")

......
I
o

00

V")

o
o

V")

J
;q

1o
....
V")

V")

8
M

II)

-0

-0

E-<

t~

H",

V")

::>
!--------1--------L

Z
Vl

E-<

!Xl

06

"

......

~.s
t.: E

.::E
<:>

t~~'

:J

I1b,m
~,

J:;

Na 51. 70 data je zavisnost brzine busenja od kolicine komprimiranog vazduha.


10 Ir-------------~---,--------~--__.

-
1

00
V")

E.!::l ...::::.

(31)

.... >'"
t:: !:! ..-,.

.;::l

E-<O

o '"
":':N

precnik bUSaeih sipki, cijim se izborom kod poznatog kapaciteta kom


presora i precnika krune postiie zahtevana brnna izduvavanja. Precnik
busaeih sipki moie se odrediti iz odnosa:

jOk -

G.I

'..g

potrebna brzina vazduha, koja zavisi od krupnoce nabusenog materijala


i njegove zapreminske tei.ine. Smatra se da je minimalna brzina kretanja
vazduha za izduvavanje 15,0 mis, ada se optimalna krece izmedu 20 i
35 mis, zavisno od vrste materijala. Za zapreminsku tezinu od 2,5
, i velicinu komadiea od 1,0 em, potrebna brnna za izduvava
nje je oko 25 m/s.

Os

~~

OIl

:a '2

a:I

\0

......

"'"

......

~I
o

00

oII)

oV")

oN

oV")

;:is

IN

~
~

....

>0":':

~.~

tr>

00

0...""

0\

tr>

('0'

"'"

Co

r-,c

r--

(2

Na sl. 71
nih parametara rezima

je prar:lena brZlne buscnja u zavisnosti od promcne pojedi

U tab. ::9 dat je reilm bu:>cnja trokonusnim olublJenim krunama iz SSSR-a. a


tab. 30 data je oblast primene i [cz;m buscllja trakonusnim krunall1J fimle ,Yarer'
SAD
lJ

25
<=: '"
>0_
Il)

..,

'"'

j o...~

oC\

f".

I'""';

r~

('-c"'

V"l

tv

..... 0
00 ~

E
n

"0

'-'
11)

<11

I I
"'-i'-..l
';:'0

';:"0

~wo

1.1

v.

(0

en

--

2.

'"

~ I

--~

=;
<11

(;

~ ::::'
3::::

'2

2
c::

s~
'"

a.
~ ~ C

)';'

8.-. a

,..,.
::>
t""l
_ . '"
<

'" ~
cr c

[3

;S.

0
"0
010

)';'.=:. )';'
o '"
"0 en

aS'

"0

N
I

-~[-

~~
~

..,

::>

3 <;:;

'g ~~

::l

.=:.'0' g

~(g.~

::l

(0

r;.::.

::s o~
, t:r ~
r::r (3 E

"0 "0

("j

00;3

:::-. ::::
~

cr

_.2.
c: g- .......
2'.s.

)';'0

t"C>

8:. Ia.
3

2 ~ ~ .E.

s.

c:

::t.

8-

"0

<11

1:!:
()'

g-

5'
_.

N4

(it

..9,

~::>

_.

('l)

::I.

C!:l.

33

g'
en 0
4')';'CIl<1l<:

::l

V>

gc::

g-'R"'~

<11

t""

N~b

0\ 0 " 0

V>

...,II

(0

cr '"

~ <
g
~ ~(,3
<11

t?
3
n

c::

::l

.g

V>

;:1. ~
3(0 ...,.
V>
::> ,...

--)

PO

'"3 '"cr

)';'

~(

....

('l)

"0

no

l..-o.

:::l

<l>

v"

r=

cr

0.

.=:.

"0

'"'"
""

:1

....
f1l
:J

V>

r=

::>

('f)

<:

"0

1)

'"ccr

"

3 '"

<l>

oL'-..l
100

II

~,

'"

'.0

p.)

::l

'"

'"

l/i
~

'"
0
t-c:l

~ ~

::l

0'

t"'"

'"::l
>;

ICIl

.....;

"'-i

til<

t:x:!

;l>-

~til<
52
tTl

0..

0\

c::

..

_...
!!

CD

(IJ

i. ':::!

cr

.2..,

!2:

~
;:.'

.g

!..

!...,
Ol ..
. ii

~ OJ
; 3
.;, ;

to

o::>:::>
til

;;. 3

:::> '0
~
..

8.

_.

.
cr

~.

III

~.

:::> :::>

OJ

!!I ~

8.N

Ol

~ 2.

~ ~

Ol

.. .cr

;' 5'

2.cr
O:N

"'OJ

n ..
-:::>

Ii)

:::.

CII

;}

,Jl

CII

d'

tv

,,?:::.

65-90

26-90

65-90

:::.

40-110

40-110

40-110

50-110

60-100

Broj obrtaja
dleta
(o/mi.n)

Tabela 30

-!l

\\\~
,J ~

\\\1
e e

tv'"

_"'tl

_...

II)

. \\\1
1.0'"

tv'"

\\\~
: :. . 1.0'"

\\\~ \\\~

r:::

900-1600

Vrlo cvrste i abrazivne stene (cvrsti graniti,

kvarciti, silicijumovc fonnacije i dr.)

sa uJoscima

QMCII

vJ

720-1260

Tvrde abrazivne stene (bazalti, graniti,

kvarcni skriljci i dr.)

sa uloscima
Ivnlc legure

QMCS

360-900

Srednje tvrde i tvrde abrazivne stene (krec


njaci, tvrdi dolomiti i konglomerati, tvrdi

silifikovani krecnjaci)

sa uloscima
Ivrde legure

VQC7

... "a

720-1260

Tvrdc i cvrste, malo abrazivne (krecnjaci,

dolomiti, cvrsti skriljci sa sadrzajem kravca)

kombinovana

VQM

.OJ

720-1260

Stene povecane tvrdoee (mermerisani krec


njaci, do]omiti, tvrdi pescari)

cclicna

VMIG

~.

720-1260

Tvrde stcne (bazaIti, tvrdj krecnjaci i

dolomiti)

cclicna

VII

>

180-900

Srednje tvrde stene (krecnjaci, pe~cari,


g/inci, slabi doJomiti

tclitlla

VIIJ

)';'::>

180-540

Meke stene (meki krecnjaci, kalciti, sJabi


nevczani konglomerati i tlr.(

cclicna

V3S

Osni pritisak
na dlcto
(dN/cm)

Oblast primcnc

Vrsta krune

Tip
dleta

OBLAST PRlMENE I REZIM BUSENJA TROKONUSNIM KRUNAMA


FIRME "VAREL" SAD

-..--'

o
.....,

min.

visilla

_ u transportnom polozaju, m

Dimenzije busilica, m
- u radnom polozaju

dutina

sirina

visiJla

Dul.in:! busacih sipki, In

Mas;1 bliSilicc, t

Kapacitet kompresora, m

iJroj obrtaja, 0/ min.

OSlli pritisak, KN

Prccnik krune. 111m

Karakterist

Masa busilice, t

k e

Pritisak komprinliranog vazduha, bara

Kapacitet kompresora, m Imino

7
50

7
40

Pip:

Marka:

50

30

262

0-300

3,9

3/1

8,9
4,3
14,3

8,5
6,1

6,6
3,3
10,9

37,3

42
39,4
19,4
18,6
21,8

0-100
0-100
0-100
0-100

4,5

10,0
4,5
16,2

10,0

50,7

6,0

14,0
5,8
24,0

10,0

66,2

6,0

14,0
5,8
24,0

15,0

85,0

0..:..100

405
245
136

400

311,380
311
250,311
170,227
157,200

294

6lR
60R
50R
40R

TabeJa 32

98

468

30R

100

48

550

0-300

700
12-18

600
do 18

400
12-14

40

30

320

BAS 320

Tabela .\ I

27,5

Bucyrus-erie

TEHNICKE KARAKTERISTlKE NEKlH BUSILlCA (SAD)

18,25
18

322

Broj obrtaja dleta, o/min.


320

80-150

40-180

Koeficijent cvrstoee stena, f

Snaga pogonskog motora, KW

300
10-14

220
6-12

Osni pritisak, KN

32

320

250,275

243,269

32

SBS-320

BAS-250

Tip buHlice
SBS-250

Dubina buSenja, m

2SBS~200

190,214

ke

i'rccllik buscnja, mill

Karklerist

TEHNICKE KARAKTERISTIKE NEKlH BUSILlCA (SSSR)

00

'"

.....
a

111

to

6.7. PRIMEl\A AMORTIZERA - STABILIZATORA

U tabelarna 31 i 32 dale su osnovne karakteristike nekih buSilica iz SAD i

PRIBU8ENJU

SSSR-a, a na sl. 72 prikazana je buSilica Americke proizvodnje tipa ,,Bucyrus-erie".

'6

51. 72.
"Bucyrus.erie SO-R, 1 - trokonusna kruna, 2 - bu~ca ~ipka, 3 - vreteoo, 4 - reduktor, 5 - elek
tromotor,6
agregat, 7 - komprescr, 8 - elektromotor za dizanje i spustanje pribora, 9 - hidrauli
cne stope, 10 ~rzer za bu~ce sipke.

Busilica je montirana na gusenicnom postolju, i ima sloz.enu elektOmehanicku


opremu koja je smestena u kabini busilice i na katarci. Pogan busilice ostvaruje se po 8is
temu motor-generator, sto omogucuje ravnomeran rad sa bUSacim priborom, promenu
broja obrta u zavisnosti od cvrstoee stena, i ima visok koeficijent iskorlscenja. BUSaca
kruna spaja se sa slpkom za bUSenje (duZina 10 m) pomoeu kosih navoja. Gornji kraj 8i
pke spaja se sa vretenom radne glaye. Radna glava pomera se po vodicama na katarci
sa kojom se zubci. Obrtanje pribora ostvaruje se elektromotorom. Prenos osovinskog
pritiska ostvaruje se hidraulicnu:1 PJ!em. Na ramu busilice u kabini smesten je genera
opremi>. Za nivelisanje busilice pri radu koriste se
tor, elektromotori. kompresor i
hjdraulicne stope. Busace
sr..e>lene su u Sarzer, i njihova zamena je mehanicka,
vreme zamene sipke je manje od jedr:e minute.
Smenski kapacitet busillCe ;.: stcnama sa f.= 10-12, je 45-60 m, u me kim
stenama i vise. Za odstranjivanje
materijala koristi se komprimirani vazduh
pritiskom od 6- 7 bara.

U procesu busenja dubokih minskih busotina na povrSinskim kopovima sa tO


konusnim krunama, naroCito u Skriljavim i izdrohljenim stenama, precnik dobijene bu
sotine je znatno veti od precnika krune.
( . L:::::::::::
U takvim slucajevima dolazi do vibracija
busacih sipki, i pribora za busenje, busace
sipke taru 0 zidove busotina, habaju se i
smanjuju svoj precnik. Pored toga, velika
razlika izmedu precnika bUSacih sipki i
precnika busotine utice na smanjenje
brzine komprimiranog vazduha cak do
25%. usled cega se smanjuje brzina
busenja, dolazi do zaglava, ostecenja pa i
havarija.
Za sprecavanje ovih pojava koris
te se razne vrste amortizera-stabilizatora.
To su pomocni elementi pri bu
Senju koji icnaju zadatak da odrzavaju
koncentricnost elemenata za busenje sa
zidovima busotine. Sarno u tim uslovima
bUSaci pribor ce se stvarno okretati oko
svoje prave ose, osovinski pritisak ce se
aksijalno prenositi na krunu, pa ce i utis
~
kivanje zuba u stenu biti odgovarajuce.
Poslednjih godina veliki broj fir
mi koje izraduju pribor za busenje, izra
duju i razne vrste arnortizera-stabiliza
tora.
U odnosu na nacin funkcionisa
nja mogu biti;
_ nerotirajuci-ugradeni. koji se
okrecu zajedno sa bUSaCim priborom,
- rotirajlJcL koji rotiraju oko
svoje osovinc i zajedno sa busacim pri
borom

~I

Po!ozaj stabilizatora lJ priboru za

busenje moze biti: neposredno uz krunu,

izmedu busacih
. na gomjem spoju

izmedu busace

51.73.
Amortizer-nerotirajuci.

II::!
113

6.8. SRACUNAVANJE KAPACITETA BUSILICA

Brzina busenja je osnovno pitanje na kOje treba dati pdgovor kada se razmatra
primena bilo kog nacina busenja. Ona svakako zavisi od karaktepstika radne sredine u
kojima se busi, a kod busenja konusnim ozubljenim krunama i od pararnetara reZima
busenja. Ovde posebno treba obratiti patllju na izbor krune za bUSenje od koje bfzine
bitno zavisi, kao i od eIemenata reZima bUSenja: osnog pritiska, broja obrta i odstranji
vanje nabusenog materijala.

gde je: tl
vremc potrebno za rastavljanjc i nastavljanje buseeeg pribora, h

t2 - vreme potrebno za prihva~.anje buaCih sipki, h

1 - duZina busacih sipki, m

X - trajnost dleta, m'.

Casnovni kapacitet buSilice se posle izvrrenih zamena izraza (35) i (36) u izraz

(34), a zatim u (33) mote napisati kao:


H
sin (J

Za odreoivanje mehanicke brzine busenja, u literaturi se mogu naci fazni


obrasci koji su manje ili viSe tacni. Jedan eksperimentalno utvroen izraz za mehanicku
brzinu bUSenja gIasi:

gde je: Pos n

c D

m/min.,

(32)

osovinski pritisak, dN
braj obrtaja, o/min.
cvrstoea stene na pritisak, dN/cm 2
precnik busotine, em.

Ge

gde je: T
17

gdeje:

visina etate, m
duzina prabusenja,
ugao nagiba busotine,

lpr
(J

tc

gde je: tp
tb

tb + tv

(33)

m'jgod_,

(39)

gde je: N
broj radnih dana u godini,
n
broj smena u toku dana,
Lsm - smenski kapacitet busilice.

+ t p ' h,

B. F I Z I C K 0 - HEM IJ SKI P 0 STU pel


BUSENJA

(34)

{pI

gde je: Vrn

tv

(38)

duZina trajanja smene, h


koeficijent iskoriscenja busilice u toku smene.

Lgod = N n . Lsrn '

vreme potrebno za prelaz busiliee od izbuSene ka novoj busotini, h


vreme busenja jedne busotine, h

-- +

tv

(37)

-X) + tp

- vreme busenja jedne buwtine sa svim pomoenim operaeijama, h


te

tb

~ + lpr + ~ + lpr (t1 + t2 + t3

GodiSnji kapacitet busilice:

H
.
+ I
sm (J
pr
te
' m,

lpr

Lsrn = T 17' L h , m/sm,

easovni kapacitet busiliee

H I ' (m/h),

Vrn
I

- Smenski kapacitet busilice:

19Pos'n
Vb

.h

(35)

7.0TERMICKIPOSTUPAK BUSENJA

mehanicka brzina busenja, rnh


vrerne potrebno za pomoene operacije, h

=t I -'---~-;--

+
+ t2

.h

Termicki postupak busenja je jedini od nemehanickih postupaka busenja koji


nasao prakticnu primenu. Primenjen je pm put posle Drugog svetskog rata,
1949 god. od strane Arnericke firme "Bucurrys-Erie". U periodu od 1949-1955 god.

je. za

I 15

U4

na povr~inskim kopovima takonita u Minesoti - SAD, izbuseno je 7600 m' bUSotina


srednjeg precnika 236 mm i dubine oko 9.5 m. Postignuta srednja brzina busenja bila
je oko 4,65 m'/h.
Sustina termickog postupka busenja sastoji se u razaranju stenske mase posred
stvom visokotemperatume gasne struje (2500-3200 QC), koja izlazi iz reaktivnog goria
nika nadzvucnom brlinom (1500-2000 rnJs), udara na dno minske busotine, zagreva
povrsinski sloj stenske mase i u njoj izaziva termicka naprezanja. Obzirom da su stenske
masc sastavljene od razlicitih vrsta rninerala, izmedu ostalih i SiO l (kvarea) koji u iz
gradnji cvrstih stenskih masa ucestvuje sa oko 12,8%, i koji ima osobinu da pri zagreva
nju do tacke topIjenja. trpi citav niz modiflkacionih preobraiaja pri cemu povecava svo
ju zaprerninu za odredeni proeenat. Razlicita termicka naprezanja pojedinih rnineralnih
zrna, uticu na razaranje stenske mase. U tab. 33 date su modiflkaeije kvarea sa poveca
njem zapremine.
Tabela 33
Modifikaeije kvarea
~

kvare 575

0
"""

I'

ex

2,4

ex kvare

~ - kristobalit 230

l' - tridimit 117

Promena zapremine, %

0
"""

"""

ex kristobalit

Jl tridimit

5,5
0,6

12,7

kvare 870 """ a tridimit

ex - kvare 1300-1350 """ ex kristobaljt

17,4

kvare 1350-1350 """ ex kristobalit

19,8

(J

(J - kvare 575; 870 """ ex tridirnit

15,1

ex - kvare 1710 --- rastopina

19.9

d'

gde je:

t,)

-, '"

[(A.Jl.E.

A
~

toploprovodnost stena, KlJkg QC


koeficijent lineamog sirenja minera1nih zma, pri povecanju temperature

E
q

za 1 ce.
modul elasticnosti, DN/em;!
2
specificni toplotni protok, KJJh . rn .

Plarnena glava za busenje gorionik, s1. 74 srneSten je na supljoj bUSacoj sipki,


koja istovrerneno sluZi za dovodenje goriva (kerozina) kiseonika i vode kroz posebne
kanale. Sagorevanjem goriva (kerozin + kiseonik) u gori
Z
oniku, plarnen izbija u obliku mlazeva zajedno S3 vode3 f
1
nom parom, kroz otvore u glavi i obree je, pri cernU se
gorionik spusta niz yodice tornja. Kiseonik pod pritis
korn 12-20 bara i kerozin pod pritiskom 8-12 bara,
dolaze u komoru za sagorevanje gde u reaktivnorn gori
oniku sagorevajlJ, stvarajuci temperaturu 3000-3200 Qe
i pritisak od 20-40 bara.
Gasna struja izlan kroz otvore nadzyucnom
brzinorn 1500-2000 mis, udara na dno busotine i usled
temperaturne kontrakcije pojedinih mineralnih sasto
jaka, dolazi do razaranja stene. Razoreni
otkinuti
materijal odstranjuje se sa dna busotine produktirna sa
gorevanja i vodenom parom. Voda se dovodi pod pritis
kom od 8 bara, radi bladenja gorionika i iznoSenja nabu
senog materijala. Za obezbedenje ravnomernog zagreva
nja dna busotine i razaranja stene po eeloj povrSini, bu
saca sipka sa gorionikom okrece se brzinom od 6-30
o/min.

Termicka naprezanja u steni bite utoliko veca ukoliko je veCi ternperatumi


gradijent dt/ dl, tj. prenos toplote od zagrevanog sloja u dubinu stene. Velicina tern
peratumog gradijenta zavisi od gustine toplotnog protoka (q) na povrlini stene, i od top
loprovodnosti stena (A).
~

gdeje

01

t40)

tg i t5 temperature gasa i stene.


ex - koeficijent predaje toplote od gasne struje ka steni.

Opstu zavisnost za termicka naprezanja ad osnovnih uslovnih velicina mozerno


predst,niti u vidu:

Busilice su rnontirane na gusenieama iii sanka


rna (s1. 75). U zavisnosti od dimenzija gorionika, precnik
bUSotine se krece od 250-300 mm a dubina do 60 m, u
stenama sa sadrZajem kvarea cvrstoee f= 14-20.

SI.74.
Serna reaktivnog gorionika 1
kiseonik, 2 - kerozin, 3
veda.

Potrosnja radnih kornponenti pribliwo je:


_ kerozina.
klseonika.
_ \ode.

125 kg/h,

J
240 m /h,

3
1,5 3,5 m /h.

Obzirom na nizak koeficijent korisnog dejstva termickog busenja (1) 0,15


0,20) cine se pokusaji da se on popravi, tako sto bi se u zoni oksidacije dodavali odrede
ni stimulatori katalizatori, da bi se postiglo potpunije sagorevanje.

116

117

PrednOSli termickog busenja su:


visoki ucinci bUSenja u odreaenim vrstama stena.
rnoguenost bUSenja bu~otina velikog precnika sa
prosirenjem u bUSotini po ielji.
neznatan uticaj ovodnjenosti terena na ucinak
busenja.

Nedostaci su:
rnoguenost bUSenja stena sarno sa odreaenim

ternperat'.Jrno-fIzickim osobinama,

ogranicena dubina bUSenja,

velika potro~ja radnih kornponenti,

zagaaenje radne sredine.

Na sl. 76. prikazani su gorionici - pro~iritelji, za iz


radu prosirenja u busotini.

Tabela 34
Raina

Karaktcristicne
stene

bu~nja

Sf. 75.

Op,ni izgled busilice. 1 - guseni

ce, 2 - kabina, 3 - hidraulici, 4 _

toranj,5 - pomicni stub.

SI. 76.

Za vreme izrade prosirenja, gorionik se ne spusta po vodicama. U tab. 34 dati su ucinci


u nekim vrstama stena, a u tab. 35 date su tehnicke karakteristike termickih
busilica (SSSR).

UQnak

m/sm
maksimalna

Magnetitne i karbonatno
magnetitne stene

5,2

8,0

320-390

34

Magnetitne i magnetitno
amfibolitske sa kvarcom

5,:>

6,7

350-500

36

Kiseli i po!ukiseli
kvarciti

6,0

7,:>

400-450

37

Tabela 35

TehniCke karakteristike butilica

Precnik buotine, mm
Maksimalni preenik proSirenja
buotine, mm
Dubina bUSenja, m
Proseena potroSnja radnih
komponenti:
kiseonika, m' /h
kerozina, kg/h
vode, m' /h
Preenik gorionika, mm
~b/min.

Prosirivaci za izradu prosirenja (kotla) u busotini:

Smenski

srednja

Marke busiliee

Tehnicki pokazateIji

Razlikuju se od klasicnih gorionika po to.


me 8tO irnaju dva otvora za izlaz gasne struje ito:
centralni otvor toji je manji, precnika 6-8 mm i
usmeren je paralelni osi gorionika, irna zadatak da
poboljila iznoSenje nabuSenog rnaterijala. Glavni
bocni otvor, namenjen je za neposredno prosirenje
bUSotine, ima precnik otvora za izalz gasne struje
16 mm, i ugao nagiba prema OSI gorionika oko 55.

Precnik
profuenja

m/It

Rad na brzina dizanja i spuSianja


gorionika. m/e
Spedfieni pritisak guseniea na
tio, kg/em"
Brzina Iaetanja buSilice, kID/h
lrutalisana snaga motora, KV
Osnovne dimenzije buSilice u
radnom polofaju, mm:
dunna
fuina
vlsina
Osnovne dimenzije u transport nom
poloi'aju, mm:
duiina
fuina
visina
Tetina busilice, t.

Soo-IB

800-160/1

250

200

240

400
19

500
20

600
40

240
125
3,6
145
6-30,4

350
150
3,:>
135
3,8-38

400
190
3,6
160
15-30

1,9-14,4

3,9-39

1,0
0,65
80

10,2
0,62
111

7106
4250
22500

8250
5000
24150

6880
4480
11000

20500
4250
4850
40

23200
5000
8000
43

10200
4480
5000

SBO-160/40

33

ill)

"> 100 I

7.1. REZIM TERMICKOG BUSENJA

r-.-

~
7'

.~

ratunske krilt'el
- I O P l t n e .krive

.....

J ';i

"

.........

til

~6DI ._I~

Pod retimom termiekog buienja podrazumeva ~:


potro~nja radnm komponenti (kiseonik, kerozin, voda), '
broj obrtaja eadne glave - gorionika,
rastojanje gorionika od dna buwtine.

n :30

J$...

mm

.0

III

.= 2D --+--jr---r
1-1

.Q

Potro~nja

radnm komponenti i rastojanje gorlonika od dna bUSotine su u dieek


tnoj zavisnosti. Ukoliko je veca potro~nja radnih komponenti utoliko je veca temperatu
ra, pa i rastojanje gorionika od dna bu~otine more biti vece.
Brzina termiekog buienja mote se dati izrazom:
Vb

q
A' r' t ' m/h,

0.04

0.01

0.12

0.20

0.16

l,lm)

SI. 77.
Zavisnost brzine busenja ad rastojanja gorionika od dna burotine: 1 - hematitno-magnetni roznaci,
2 kvarcno-hloritski ~rilicL

(41)
~

gdeje: q

srednji specifieni toplotni protok od gorionika do povrline stene,


KJ/h'm 2 ,
srednja vredno5t toploprovodnosti stena, KJ/kg C,
specifiena tezina stene, gr/cm 3 ,
temperatura pri kojoj dolazi do razaranja stene, c.

'-..
~

II,

12

.-:.~-

10

Precnik kotlovskog prosirenja busotine dat je izrazom:


Dk = k (Db + 2v

S2

- . tg tfJ), m;
SI

(42)

gee je: Dk - pretnik kotlovskog prosirenja, m


Db - pretnik busotine. m
k
popravni koeficijenat, k = 0,8-1:;
v
brzina bu~enja, m/h
52
- brzina isticanja gasne struje. m/s
51 - brzina kretanja gorlonika po vodicama, m/h
tfJ - ugao nagiba mlaznica prema osi gorionika.
Na brzinu busenja veliki uticaj ima rasotjanje otvora mlaznice gorionika od tela
busotine. Ukoliko je rastojanje gorionika do cela manje od optimalnog, nece doei do ra
zaranja stene na komadice vee do topljenja stene, sto je nepovoJjno sa aspekta odstra
njivanja nabusenog materijala. L'koliko je rastojanje preveliko dolazi do malog obima
razaranja, poveeanja precnika busotine. slabog odstranjivanja nabusenog materijala. Na
sl. 77 dat je uticaj rastojanja gorionika na brzinu busenja za neke vrste stena.
Kod savremenih termickih busilica. optimalno rastojanje gorionika od dna bu
sotine, i procentualni udeo radnih komponenti regulise se automat5ki. Na sl. 78 data je
zavisnost brzine bUSenja od broja obrtaja gOrionika za razlitite precnike busotina.

8
6

,
,0

iN

~t3

~6

o/mtn

51. 78.
Zavisnost brzine bUSenja od broja obrtaja gorionika za razlicite precnike bu~otina: 1 - d
2 - d = 190 mm, 3 d = 200 mm, 4 - d = 220 mm.

160 mm,

7.2. BCSENJE MINSKIH BUSOTlNA EKSPLOZIVOM

Busenje minskm busotina eksplozivom u rudarstvu se primenjuje dosta retko,


jer je ovaj postupak busenja 2-3 pUla skuplji od klasicnih
mehaniiSkih postupaka

120

121

U koliko se i primenjuje onda je to sarno u vrlo cvrstim stenama. Sustina ovog


postupka bUSenja - produbljivanja minskih bUSotina, sastoji se u tome da se na dno
minske busotine spustaju posebno oblikovana eksplozivna punjenja u evrstom ill tee
nom stanju, koja se speeijalnim detonatorom ili udarom aktiviraju.

7.2.1. BUSENJE MINSKIH BUSOTINA EKSPLOZIVNIM

PATRONAMA U CVRSTOM STANJU

Eksplozivna punJenJa izradena su od jakih brizantnih eksploziva trotila ill


flegrnatizovanog heksogena, gustine oko 1,5 grlem 3 , teline 150-500 gr. Oblik eksplo
zivne patrone je cillndrican sa odnosom h: d = 1: 1 (najee~e). Pri primeni patrona
vece visine efekat busenja se ne poveeava. vee se povecava preenik busotine. Patrone
eksploziva spustaju se kroz bUSace cevi pomocu komprimiranog vazduha. Broj spustenih
patron a je 20-25 kom/h pri rucnom spustanju, i znatno vise pri primeni pneumatskih
punjaca. Pri padu na dno busotine eksplozivna punjenja se preko inicijatora aktiviraju,
razarajuci stenu u komadice koji se pomoeu komprimiranog vazduha iznose na povrsinu.
Pri razaranju, dno busotine ima karakteristican izgled sl. 79a. U eentralnom delu, nepo
sredno ispod eksploziva, razaranje se vrsi u obliku levka. Boeno razaranje, po visini bu.
sotine, zavdava se priblifno na 2h (h - visina eksplozivnog punjenja),

7.2.2. BUSENJE MINSKIH BUSOTINA TECNIM

EKSPLOZNIMA AMPUlAMA

Ostvaruje se tako da se krdz buSacu cev,zajedno sa teenoscu za o~stranjivanje


nabusenog materijala, spuStaju na dno'busotine eksplozivne ampule. Ampula se sastoji
iz dva dela, koja su pregradena slabom - krhkom pregradom. U jednom delu pregrade
nalazi se kiseonik a u drugom goriva komponenta kerozin. Pri nailasku ampule na ste
snjeni deo eevi, pregrada ampule puca, dolazi do meSafija komponenata i stvaranja jakog
eksplozivnog sredstva. Na sl. 80 prikazana je Serna ampulnog buSenja.

51. SO.
~ema bu!enja eksplozivnim ampulama; 1

6
51.79.
Obljk razaranja dna bu~tine eksplozivnim patronama; a) 1 - eksplozivna patrona. 2 _ zona botnog
razaranja. 3 - direktno razaranje dna bu~tine. d
pretnik patrone, h _ visina patrone, h - napre.
dovanje od jedne patrone; b) patrone eksploziva; 1
eksploziv,2 _ detonator, 3 udarni mehani
zam, 4 - oIJloga pallone,

Eksperimentalna busenja koja su vrSena u SSSRu u kvarcitima cvrstoce f= 14


-16, patronama eksploziva tezine 160 gr. dobijena je krupnoea materijala 10-15 mm,
je pomocu komprimiranoj!: \3zduha odstranien u roku od 8-10 s. Za odstranjivanje
nabusenog materijala koriscen jc
a postignuta
brzina busenja napredovanja bilaje 35-~O mm po jednoj Dalforn.

CfN.2 - $Oteni deo u cevi. 3

ampula.

U zavisnosti od dubine bUSenja i fizieko-mehaniekih karakteristika stena, zona


razaranja stene po dubini krece se od 0,6-1,2 a po precniku 1,2-3,0 preenika punjenja.
U proeesu busenja otkidaju se komadiCi stene teZine 30-100 gr i viSe.

7.3. BUSENJE BUSOTINE STRUJOM EKSPLOZIJE

ucestahm

strujom ekspJozije sastoji se u razaranju stene na dnu busotine


materija ,koje u
trenutku postaju

1.~2

123

jak eksploziv, slicno kao kod ampulnug naema. Goriva komponenta je kerozin, a kao ok
sidans sluzi cetvorooksid azota. Treca komponenta je u stvari, hemijski inicijator. Na
sl. 81 data je !lema uredaja za bu!lenje.

od 60 m/s. Ispitivanja koja su vrSena posIednjih godina, pokazala su, da ako se postignu
pritisci vode od 200 bara/cm2 mogut!e je uspesno butiti stene srednje cvrstoee kao lito
su pdcari, krecnjaci i dr. Na sl. 82 prlka!'ima je trostrujna mJaz
nica hidromonitora.
Ispitivanja Prof. A.N. Zelenina sa pritiscima vode od
700-1000 bara/ cm 2 , sa nadzvucnom brzinom isticanja iz mlaz
nice, pokazala su da je mogut!e busiti i najcvrsce stene kao Uo
su menneri, graniti i dr.
Najvet!e razaranje postignuto je pri precniku mlaznice
od 0,8-1,0 mm, i rastojanJu mlaznice od stene 40-50 mm.
Velicina kriticnog pritiska vode u mlaznici odredena je flZicko
mehanickim karakteristikama stena i priblimo se moZe uzeti
daje:

p> Pier
SI. 82.
Mlaznica hidromon
tora; 1 - rastojanje
mlazn ice od stene.

gde je:
CTc

0,25 CTc = 25 f

kriticni pritisak vode, pri kojem se


sloj stene pocinje razarati, bara/cm2
cvrsto<sa stene na pritisak, dN/cm 2
koeficijent cvrstoCe stena.

(43)
povr~inski

51. 81.

~ma uredaja za bu&enje strujom plazme.

MeSanje radnih komponenti i inicirajut!eg sredstva ostvaruje se u uredaju


Gorivo i oksidans iz rezervoara (2) i (3). dolaze neposredno u uredaj (l), a inicija<vI
(K + Na) dovode se iz rezervoara (5), kroz pregradeni rezerovar (4) napunjen kerozi.
nom u prostor (A) gde se dovodi voda. Dovod vode sastoji se od turbine (6) glave i sto
ka, voda preuzimajuCi inicirajucu komponentu iz prostora (A), dolazi u prostor (B) ure
daja ubacuje kroz dovodni kanal i vrsi iniciranje.

7.5. RAZARANJE STENA ELEKTROTERMlCKIM METODAMA


Sustina razaranja stena elektrotennickim metodama sastoji se u nerevnomer
nom zagrevanju pojedinih mineralnih zrna cvrstih stenskih masa, neposredno elektric
nom energijom Od fizicko-mehanickih i tennofizickih osobina stena, kao i od specifi
cne jacine izvora elektricne struje zavisi efekat zagrevanja i razaranja. U zavisnosti od
nacina predaje e1ektricne energije na stenu, mogu se razlikovati:
- beskontaktne me tode,

- kontaktne metode.

7.4. HIDRAULICNI NACIN BU5ENJA

MINSKIH BUSoTINA

Hidraulieni postupak razaranja stenskih masa (mlazom vode koji izlazi iz mlaz
nice hidromonitora) poznat je odavno. Uglavnom se ovaj postupak koristio za razaranje
stena male cvrstoce (ugljcvi) sa pritiskom vode od 30 bara/cm 2 i brzinorn isticanja vode

Beskontaktne metode zasnivaju se na razaranju stena pod dejstvom a) jakog


elektrienog polja koje se stvara iSpod kondenzatora, b) elektromagnetnog polja koje se
stvara pomocu magnetrona. c) jakog magnetnog polja induktora. Na sl. 83 prikazane su
beskontaktne elektrotermieke metode razaranja stena.
pojedinih rnineralnih zma u sten! vrsi se razlic:itom brzjnom, usled
c:ega se stvara napon i dolazi do razaranja kohezije. Utvrdeno je da ukoliko je stena eve
sea. utoliko se ona lakse razara elektricnim poljem.
potrosnja energije na ra
zar:mje 1
stene je od 5.3-31 KWh.

l24

125

Kontaktne metode razaranja stena zasnivaju se na jednovremcnom dejstvu stm


ja visoke frekvencije i struja industrijske frekvencije; kao i visokoueestalim impulsivnim
metodama. Neki minerali imaju vrlo mali specifieni elektrieni otpor, pa se razaraju
strujama industrijske ucestanosti.

.",.... 'r~, __ 7JlII"""""'"


/

,"

\1\' -"",
" ~jll .........
\'-/

'--.~I

"

51.85.

Sema razaranja stena strujom industrijske frekvnecije: 1 - elektrode, 2


formator.

iniciraju63 masa, 3 - trans

51.83.
Beskontaktno elektrotermil:ko razaranje stena.

Na sl. 84 data je Sema elektrotermiekog razaranja stena sa strujama visoke


frekvencije, gde se od generatora struja kablom dovodi do transformatora (2) a zatim
gibkim kablom (1) spaja sa radnim instrumentom - klestima (3) koja na kraju imaju
metalne kontakte kojima se oslanja na stenu - negabarit. Maksimaino rastojanje meau
kontaktima kldta je 120 em

51.84.
Elektromagnetno razaranje stena strujama visoke frekvencije.

Za razaranje stena negabarita strujama industrijske ucestalosti, umesto klesta


i strujnoprovodnog kabla. koriste se dve elektrode. Elektrode su grafitne. precllika
35 mm j d utine 750 mm. Na sl. 85 prikazano je razaranje stena strujama industrijske
ucestanosti.
Rastojanje menu elektrodama je 30-\00 mm. Radni napon je 60-\50 V.
Ovim postupkom uspesno se razaraju negabariti siderita od 1.1 t, kvarcita do 121. i
Zelezne rude sa sadrl.ajem harca do 4.5 t.

7.6. RAZARANJE STENA ULTRAZVUKOM

E1asticni zvueni talasi koji imaju frekvenciju vecu od 200000 Hz naZIvaju se


ultrazvuenirn. Po svom dejstvu, uluazvuene metode mogu se podeliti na: pasivne
(hldroakustika, ispitivanje kvaliteta odlivaka i dr.) i aktivne. Aktivno dejstvo uluazvuka
mou se koristiti za razaranje stena, spajanje stakla i
keramike, kaptazu i dr. Izvor ultrazvuka su razlieite
materije koje zraee: piezo-kvarc, stroncijum i dr.
Magnetostriikcioni emiteri - izraeivaei najvise se
primenjuju za aktivno dejstvo na radnu sredinu. Nji
hoy rad zasniva se na principu promene linearnih ve
lieina kod metala i legura pod dejstvom promenlji
vog magnetnog polja odreaene frekvencije. Elektri
ene frekvencije preobraiavaju se u ultrazvuene.
Principijelna Sema magnetostrikcionog emi
tora prikazanajena sl. 86.

SI.8B.

Serna magnetostrikcionog izvora ultrazlluka; 1 sr~ magne


ta od nikla sa namotajirna, 2 - cilindar, 3 - oslonac cilind
ra,4 dOllod vode, 5 odvod teenosti, B - transformator,
7 - instrument, 8 - materijal za obradu, 9 - dovod teen os
ti S(j abrazivorn.

126

127

U zonu kontakta, izmedu instrumenta i obradiavanog materijala dovodi se Yo.


dena suspenzija abrazivnih materijala (karbid bora, alumokiselina. karbid kvarca i sl.).
Razoreni materijal je rezultat, uosnovi, utiskivanja zma abrazivnog materijala pod dejs.
tvom ultrazvucnih oscilacija, saopstenim radnim instrumentim.

zapreminu, dolazi do napona u steni. Stepen naprezanja zavisi od zaprerninske teZine,


hecnijskog sastava, temperature i dr. Veoma efikasna je kombinacija plazme i mehani~kog
razaranje. U tom slucaju struja plazme koristi se za prethodno slabljenje stene usled
termickih naprezanja. Praksa je pokazala da je plazmu opravdano koristiti pri razaranju
teSko topivih i tvrdih stena.

7.7. RAZARANJE STENA STRUJOM PLAZME

Plazmeni procesi nalaze sve siru primenu u mnogim oblastima tehnike, pa i u


rudarstvu. Plazma omogucuje dejstvo na materijal energijom visoke koncentracije, vrlo
visoke temperature uporedo sa elektri()nim i magnetnim poljem. U takvim uslovima mo.
gu se ostvariti procesi koji su u normalnim usJovima neostvarljivi, i ubrzati njihov pro.
ces i do hiljadu puta.
Plazmeni procesi ostvaruju se u specijalnim reduktorima koji se sastoje iz tri
osnovna deJa: pJazmotrona, reakcione komore i kalionice. U plazmotronu vrsi se zagre
vanje predmeta do visokih temperatura dok se ne obrazuje plazma. U drugom delu (re.
akcionoj komori) plazma uzajamno deluje sa obradivanim predmetom, rezultat cega se
dobijaju novi hemijski produkti. Na kraju u treeem delu (kalionici) naglo se snizava tern
peratura u cilju sprecavanja raspadanja novoobrazovanog proizvoda pod djestvom viso.
kih temperatura. Na 51. 87 prikazana je sema plazmotrona.
6

SI.B7.
Principijelna ~ma plazmotrona; 1 - telo, 2 - obloga. 3 - izolacioni prsten, 4 - kana! za dovod gasa,
5
elektritni luk, 6 - oslonac eleklroluka, 7 - kanal za vazduh, 8 - kanal za hladenje tela vodom,
9 - mlaznica
baklja.

Koeficijent korisnog dejst\3 pl3..Zr::atrona za\lsi od tipa. od radnih komponenti.


i reZima rada. Kod savremenih piazillotrona k.k.d je 60-907r. Kao elektrode za plazma
tron' koriste se metali koji imaju visoke temperature topljenja. visok koetlcijent prevo
oenja toplote. neophodnu stabilnost U odnosu na radnu komponentu gas. Najvise sc
koriste bakar. volfram. molibdcl1. grafit. cirkonijum i dr. Struja plazme koristi se i za
cvrstih stena. Pri b lzom zagre\ .lnju. pojedina Illineralna zma povecavaju

C. K 0 M BIN 0 V A NIP 0 STU pel

BUSENJA

8.0. KOMBINOVANI POSfUPCI BUSENJA

MINSKIH BUSOTINA

Oprema za buknje minskih buwtina na povr!insldm kopovima razvija se u dva


pravca:
- usavrbvanje, razvoj i uvodenje novih visokoproduktivrtih bumIica na princi
pu mehani~kog razaranja stena,
- kori!Cenje novih samanja i metoda na bazi fizi()kih procesa razaranja stena
kombinovano sa mehani()kim postupcima razaranja.
Primena kombinovanih postupaka bu!enja nije ogranicena u pogledu cvrstoee
stena, te se moZe o()ckivati da ovaj postupak bu!enja u doglednoj budutnosti igra sve
znacajniju ulogu. Na danasnjem stepenu razvoja, najvi!e se koristi kombinacija mehani()
kog i termi()kog dejstva. Termicko dejstvo koristi se za prethodno sniZenje otpora stene
kako bi mehani()ko dejstvo imalo veci efebt. Mogutnost razaranja stena takvim postup
kom je nekoliko puta vece od sarno mehani()kog ill sarno termi()kog postupka razaranja.
U praksi se najvi~e koristi:
- termoudami postupak,

- termoobrtni postupak (sa konusnim krunama),

- termoobrntni postupak (sa elementima retueeg tipa).

Na sl. 88 prikazane su tei varijante uredaja za termoudarni postupak busenja.


Na sl. 88(a) u gorionik (1) dovode se radne komponente (gorivo i vazduh). Bu
saci cekic (3) smesten je na vrhu busacih sipki (2) i udarnu energiju na radni element

128

129

prenosi preko ullutrasnje Sipke (4). Posebnim motorom sipka sa gorionikom okrece se, i
sUom (P) potiskuje radni element.

'I~

~u

Hl

'w

,/,

2
...:."..:

pJ

r
:.

t.
T

.~. ! I i~
); r!

ddu komore za sagorevanje. Komponente, gorivo i voda za hladenje dovode se kroz


sipku (2).
Dalji razvoj u tehnici termoudamog bu~enja i~o je za tim da se ostvari veta
dutina hoda udamog mehanizma. To je omoguCilo upro~nje konstrukcije kombinova
nog busaceg organa i zaStitu mehanickog dela ureoaja od prevelikog zagrevanja, tako 5to
bi posle nanoSenja udara po dnu busotine dleto bilo udaljeno iz zone visokih tempera
tura. Na s1. 88(e) prikazano je jedno ovakvo reSenje. Na unutrasnjoj Sipki (3) na donjem
delu, postavljen je gorionik (4) a na gomjem delu sipka je spojena sa rotacionim moto
rom Druga sipka (2) na gomjem kraju je spojena sa mehanizmom za nanoSenje udara,
ana donjem kraju nalazi se dleto (1). Broj udara dleta je 20-60 ud/min.
Pri nanoSenju udara dleto se kratko vreme nalazi u zoni visckih temperatura, a
zatim se due na visinuod 300 mm.
Termoobrtni kombinovani postupak buAenja sa konusnirn krunarna ostvarllje
se zagrevanjem stene na dnu buwtine znatno nilim temperaturama 200-300 c, da bi
se konusi zastitili od ostecenja. Agens koji sluti za zagrevanje je pregrejana vodena para
kOja se obrazuje u parogasogeneratoru, i kOja ima visok koeficijent predaje toplote.
Kao radne komponente koriste se benzin, vazduh i voda. Na sl. 89 prikazan je termo
obrtni uredaj za bUSenje sa konusnim krunarna.

[:.;_'1

~.!1 ~I

1-:.<\

~
"oj
:s::

I,
1

..

:,>

_5

jilt:.~
~ r",':;J\ v~ 6

ijtr

6 .~.~
~ ~/~

SI.88.
Sema uredaja za termoudarni postupak bu~nja.

Zastita dleta od pregrevanja spreeenaje eirkulacijom vode i vazduha na dnu bu


sotine. Dizne na gorioniku postavljene su koso u odnosu na osu gOrionika, tako da se
zagreva obodni deo busotine, a eentralni deo se mehanicki razara. Ispitivanja koja su u
SSSR-u vrSena ovim postupkom bUSenja u kvarcitima cvrstoCe f= 18, sa precnikom bu
senja 170-19.0 mm sa brzinom obrtanja gorionika od 20 ob/min i sHorn potiska od
0,5-10 KN. Sa 0\1m parametrima retima busenja postignuta je srednja brnna bUSenja:
- mehanickim postupkom
- termitkim postupkom

-- termodmamickim - kombinovanim

to
z
12

2,3 m/h

2,7 m/h

13.5

Sema termoudarnog postupka busenja sa uronjenim busacim cekicem prikaza


na je na s1. 88(b). Usadnik dleta prik3zan je u vidu komore za sagorevanje (5). Kup
busaceg cekiCa (3) pod dejstvom ko:npnrr>jranog vazduha nanosi udarce po gomjem

SI. 89.
Termoobrtni uredaj za bUSenje sa konusnim krunama; 1 konusi, 2
ulo~ci od tvrde legure, 3 - guo
meni prstenovi, 4 - cev za vodu, 5
komora za sagorevanje, 6 ~ telo gorionika, 7 - periferni prsten,
8
glav(;ina,9
dovod radf'ih komponenti, 10 - dovod vode u konus, 11 - levkasti poklopac go
rionika,12
kanal za dovod \lode.

JJO

Na sl. 90 sematski je prikazana mogucnost termoobrtnog busenja konsunim


krunama i prosirenje busotina terrnickim postupkom; a) pri napredovanju dejstvom boc
ne struie; b) pri povratku deistvom bocne

..

Ii

III EKSPLOZIVI I SREDSTVA ZA MINIRANJE

9.0.ISTORUSKI RAZVOJ EKSPLOZlVNIH

MATERUA I EKSPLOZIVA

SI.90.

Tehnolo~ke ~eme

izrade bu~otina i prosirenja

komhinovanim postupkom konusnim krunama

sa parogasogeneratorom.

Termoobrtni postupak bufenja

sa efemel1tima reiuceg tipa

/:;1

Ovaj postupak busenja nije nasao


!liru primenu jer je znatno skuplji od klasi
nih postupaka busenja u s1enama za koje
je namenjen. Uspesno se primenjuje za
busenje u srnrznutim terenima. Prethod
nim zagrevanjem vrsi se "omekSavanje"
stene a zatim busenje sa reznim elemen
tima. t-ia 51. 91 data je sema ovog po
stupka busenja.

fA'
SI. 91.
Sema lermomehanitkog blJsaceg uredaja sa ele
memima rezuceg tipa.

Na busacoj sipki (1) smesten je gorionik (5) i dleto sa reznirn elementima (6).
Radne komponente, gorivo dolazi u komoru za sagorevanje kroz do\"od (2) i kroz diznu
(4) gde se rasprasujc i dolazi u komoru za sagorevanje. Komprimirani \"azduh dolazi u
gorionik po unutrasnjoj cevi )a) dolazi do dna gorionika (7) Wadi busaci element zatim
se po prstenastom zazoru vraca i ulazi u kn:lic'ru za

Pocetak razvoja eksplozivnih materija i eksploziva smatra se period u kome je


pronaden crni barut. Prema nekirn podacima nastao je iz ,,grcke vatre" jos 667 god.,
nove ere, i u pocetku je sluZio kao zamena za kresivo. U periodu od 160. do 122. godi
ne pre naSe ere kinezi su pronaSli cmi bamt, smeru od 76,2% kalijumnitrata, 15,4% dr
venog ublja i 8,4% sumpora. Tek pocetkom 14-tog stoleca, primenjen je kao sredstvo
za "pucanje" u rucnom oruzju i artiljeriji. Zabelezeno je da je cmi bamt u vojne svrhe
prvi primenio nemacki istra:i.ivac Berthold Schvarc jO 1388. godine. Mnogo kasnije
ceni barut dolazi u upotrebu kao eksploziv, tek na pocetku 17. veka.
U protokolu tzv. Semnickog rudarskog zakona od 8. februara 1627. god. stoji
da j.e rudar iz Tirola, Slovackog porekla po imenu Kaspar Veindl izveo prvo miniranje sa
cmirn barutom u gomjem Dabarskom rudniku kod Banjske Scavnice u Slovackoj (tada
u sastavu Madarske).
Tehnika prvog miniranja sa crnim barutom, kao i ostalih miniranja koja su ubr
zo pocela da se primenjuju u rudnicima Slovacke i Seke, i ako dosta primitivna, prilZila
je mnoge, dotle nenaslucivane prednosti. U poredenju sa radom cekicem i dletom, mi
niranje je omogucavalo 6-10 puta yeti ucinak. Miniranja sa cmim barutom u rudnicima,
izvedena su 1632 god. u Klaustalu u Harcu, 1635 god. u Stajerskoj, 1645 u Frajbergu,
1670 u Engleskoj i 1724 u $vedskoj. a prosirilo se i van Evrope kao nova tehnika sa
mnogim preirnucstvima.
Prva iskustva sa crnirn barutom kao eksplozivnim sredstvom, pokazala su da. on
ima slabu razomu moe, i da pri eksploziji razvija dosta stetnih gasova. No, i pored toga,
crni barut je dugo vremena ostao u upotrebi kao jedino sredstvo za miniranje. Cinjenica
da je imao dosta nedostataka. ogranicila je njpgovu primenu u rudarstvu i neodlozno
zahtevala dalja istraiivanja u cilju dobijanja novih eksplo7ivnih materija.

133

13~

Krajem 18. i pocetkorn 19. veka usledila su velika otkrica na polju nauke i teh
njke. Brzi razvoj hemije i hemijske industrije u{;inili su, da su ubrzo pronadene mnoge
cksplozivne materije.
Tako je 1786. god. pronaden J.;alijumhJorat i srebrov fulminat, 1788. god. i
zivin f1uminat. Polovinom 19. veka pronadeni su novi eksplozivi i sredstva za palenje.
Englez Bickford je 1831. god. prona~ao sporogoreci ~tapin, 1845. god. Fridrich Schon
bein prona~o je praskavi pamuk. Dve godine kasnije, 1847. Prof. Ascanio Sobrero u
Turinu u svojoj laboratoriji pronalazi nitroglieerin, jedinjenje veoma osetljivo na udar i
ogromne razaome snage, i upoznavsi njegovu snagu, prestao je sa istrafivanjem vise od
20 god. pa je ovaj pronalazak skoro pao u zaborav. Pronalazak novih ekspIozivnih rna
terijala nije istovremeno znacio i njihovu bezbednu primenu, i masovnu proizvodnju, pa
se u tom periodu desavao veliki broj nesreca. Poznato je da svaka ekspIozivna materija
nije tehnicki upotrebljiva, niti se u tehnickom smislu moze nazvati eksplozivom.
Dalja istraiivanja u vezi sa nitroglieerinom, i mogucnost njegove prakticne pri
mene vezana su za genijaJnog Svedskog inzenjera Alfreda NobeIa, koji je izgradio prvu
fabriku za proizvodnju nitroglicerina 1863.god_ u Helenbergu u Svedskoj: U toj fabiriei
je 1864. god. detonirao reaktor za nitrovanje g1icerina, i fabrika je porurena do teme
Ija. U toj nesred poginulo je nekoliko desetina radnika. medu kojima i Nobelov mladi
brat, a otae ostao dozivotni invalid. Neobeshrabren i izdasno finansiran, Nobel 1865.
god. podize novo postrojenje u KriinuneJu, pored Hamburga. U svojim daljim istrafiva
njima na proizvodnji nitroglicerina Nobel je za apsorbovanje opasnog nitroglieerina upo
trebio kaleiniranu dijatomejAu zemiju (kizelguhr), i na taj naein dobio stabilan eksplo
ziv koji se mogao puniti u patrone i nazvao ga .,gurdinamit".
Alfred Nobel ipak nije bio potpuno zadovoljan sa svojim dinamitom, zbog mo
gucnosti istisldvanja
migracije nitroglicerina u v1ainim sredinama. U meduvremenu,
Schonbein, 1846 god. u Nemackoj pronalazi praskavi pamuk, koji je Nobel upotrebio
kao zamenu. i dobio jos bolji eksploziv, kome je daonaziv minerska zelatina. Usavrseni
dinamit. zelirani dinamit javlja se kao Nobelov izum 1879. god. Kadaje ogledima usta
novio da kolicinu nitroglieerina moZe znatno smanjiti kOrilCenjem natrijumnitrata i
drvenog braSna. i tako dobio eksploziv za 8iru upotrebu, koji je prihvaeen u svim delovi
rna sveta.
Rezultati Nobelovih istrazivanja utleali su na brza otkrica novih eksplozivnih
materija. Svedski fizicari Ohlsen i Norrbin predlozili su 1867. god. amonijumnitrat sa
dodatkom nitroglicerina kao eksplozivnim sredstvom. Ove eksplozive je
ipak usavr~io i uskoro patentirao Alfred Nobel.
Prvi metanski
sigurnosni eksploziv na bazi amonijumnitrata sa dodatkom
nitronaftalina i drugih dodataka patentirao je franeuski istraiivac Favier, 1886. god.
Medutim, metanski sigumosni eksploziv sa dodatkom natrijumhlorida, koji se znatno
,i~e koriste, poceJi suda se proizvode prvo u .Kemackoj tokom 1893-1896 god.
Detonirajuci Stapin. kao sredstvo za palenje. pojavio se pm put 1879. god. u
Francuskoj. U pocetku je imao sri od nitroeeluloze. kOja je kasnije zamenjena fulmina
tom live, a jos mnogo kasnije pentritom.

Elektricni detonatori za milisekundno palenje mina pocell suse prinlenjivati


tek 1946. god. kao proizvodi strucnjaka firme "Atlas" u Amerid.
Prve pojacnike detonacije. za detonaciono nesposobne eksplozive predlozio je
Naum u Nemackojjos 1923. god.
Eksplozivne smese na bazi granuliranog poromog amonijum nitrata i gorivog
ulja prvi je primenio Melvin Cook 1945. god. u Americi.
Skoro 100 god. posle pronalaska Nobelovih dinamita, Melvin Cook i Farnham
su 1956. god. patentitali vodoplasticni - ka~sti iIi Slurry eksploziv izraden na bazi za
sicenog rastvora AN u vodi sa dodatkom trotila i dr. komponenata, koji je kasnije raz
raden u vise vrsta prema sastavu i nanleni, sa nizom prednosti u odnosu na neke druge
eksplozive.

9.1. DEFINICDA,PODELA I KARAKTERISTIKE

EKSPLOZIVNIH MATERUA I EKSPLOZIVA

9.1.1. DEFINICUE
_ ~ksplozivne materije~u hemijska jedinjenja ill mehanieke smere hemijsldh
jedlnjenja u evrstom ili teenom stanju kOje u sebi sadrZe neophodne elemen
te za proticanje hemijske reakcije, praeene oslobadanjem toplote i gasnih
produkata. Svaka eksplozivna materija nije tehnieki upotrebljiva, niti se u
tehnickom smislu moze nazvati eksplozivom.
Eksplozivi su jednorodne iii sloZene eksplozivne materije kOje imaju osobi
nu da se pod utieajem spoljnjeg impulsa (udar, trenje, topiota) naglo razloZe
i predu u gasno stanje, pri ecmu se razvija visoka temperatura i pritisak, i
koji pri tome mogu da izvrSe mehanicld rad.
Eksplozija se javija kao zvucni efekat, koji je posledica veoma brzog stva
ranja toplotne i mehanicke energije, praeen pojavom gasova pod pritislcom,
vecim od pritiska sredine u kojoj je nastala eksplozija. Usled razlike u priUs
cima, stvorenim procesom eksplozije, nastaje $irenje gasova, pri cemu se
energija pretvara u mehanicki rad.
Eksploziju ne karakteriSe sarno kolicina oslobodene energije, vee je 'mnogo
vainija brzina kojom se ova energija oslobada. Kolicina oslobodene energije
u jedinici vremena je snaga. pa je snaga bitna karakteristika svakog eksplozi
va. Ako bi se energ~a oslobodena za vreme eksplozije odvijala u duzem vre
menskom intervalu proees bi mimo protekao i ne bi imao karakter eksploPrl eksploziji jednog kilograma plastiCnog eksploziva oslobodi se oko

135

134

4200 KJ /kg energije u trenutku. Sagorevanjem jednog kilograma kamenog


uglja oslobodi se 39000 KJ/kg energije, ili kerozina gde se oslobodi 47000
KJ/kg energije, ali nema eksplozije, jer sagorevanje nije bilo u kratkom
vremenu.

i takvih eksploziva kod kojih je prelaz u gasovito stanje sarno delimitan,


znati da u produktima eksplozije ima i materijala u tvrstom stanju.

~to

9.1.3. KLASIFIKACIJA EKSPLOZIYIH PROCESA


9.1.2. KLASIFIKACUA EKSPWZUA
Po svojoj prirodi eksplozije mogu biti fizicke, hernijske i nukleame.
Fizicke, kod kojih dolazi sarno do flzickcg preobraiaja jednog oblika ener
gije u drugi, bez promene hemijskog sastava materije (munja - grom, eks
plozija parnog kotla, pad meteora i dr_).
Nukleame, koje nastaju kao poslediea trenutnog pretvaranja nukleame ener
gije u toplotnu putem nukleamih reakcija, gde se oslobadanje oko 6,8-1010
kJjkg energije. Nukleame eksplozije su znatno jace od hemijskih i fizickih
eksplozija. Energija koja se kod nukleamih eksplozija oslobada nastaje na
dva nacina: eepanjem (flsijom) jezgara te~kih elemenata, na jezgra lak~ih
elemenata, ill spajanjem (fuzijom) jezgara lak~ elemenata u jezgra teZih
elemenata. Za miniranje u privredi uglavnom se koriste hemijske eksplozije,
mada se u poslednje vreme cine poku!aji da se i nuklearne eksplozije koriste
za miniranje na povrfuskim kopovirna niskoprocentnih leZista obojenih
metala.
Hernijske, koje se karakteri~u brzim pretvaranjem hemijske energije u top
lotnu putem odredenih hemijskih reakcija. Za hemijsku eksploziju je neop
hodno da su produkti reakcije u gasovitom stanju. Porast pritiskaje posledi
ea istovremenog oslobadanja toplote i gasova. Oslobodeni gasovi su jako
zagrejani na racun oslobodene toplote. Da bi do~o do hemijskog razlaganja
i eksplozije nekog jedinjenja iii sme~ jedinjenja, potrebno je da budu ispu
njeni sledeci uslovi:
a) Da se proces hemijskih promena u eksplozivu dovija velikom brzinom.
Da bi se obezbedila potrebna brzina, neophodno je da su molekuli koji
ulaze u reakciju dobro homogenizirani, da su reakcije izmedu molekula
egzotennne, d,a
, je obezbeden veliki pritisak.
b) Da je proces hemijskog razlaganja pracen oslobadanjem toplote. Toplota
nastaje kao posledica pregrupaeije atoma. Pri tome nastaju nova stabilni
ja jedinjenja, koja sadrze manje hemijske energije nego prvobitni moleku
Ii. ygak hemijske energije pretvara se u toplotu.
e) Da se proces razlaganja odvija uz oslobadanje gasova. Oslobadanje gasova
je neophodno. da bi se obezbedio porast pritiska. Kod vecine eksploziv
nih materija i eksploziva, sva materija prelazi u gasovito stanje. mada imJ

Proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije, uz istovremeno oslobadanje


gasnih produkata, moze biti viSe iii manje snaian, i obavljati se brZe iii sporije. Da bi
nastupio proces hemijskog razlaganja treba saop~titi molekuIima eksplozivne materije
minirnalno potrebnu energiju (energiju aktiviranja) da bi postali aktivni, jer su sarno ak
tivni molekuli podlomi hemijskim promenama. Zavisno od naCina na koji se dovodi
energija aktiviranja, razlaganje eksplozivnih materija moze se odvijati na tri nacina:
gorenjem, deflagracijom i detonacijom_
Gorenje: sve su eksplozivne materije podlome proeesu gorenja, zavisno od
temperature i vremena kojem su izlozene visokirn temperaturama, ali ispod
temperature pri kojoj dolazi do eksplozije.
Gorenje eksploziva se po spoljnjoj fonni ne razlikuje od gorenja goriva, ali
tu postoji sustinska razlika: sagorevanje goriva odvija se na racun kiseonika
iz vazduha, dok se gorenje eksploziva odvija bez prisustva kiseonika iz vaz
duha.
Detlagracija: pri deflagraciji eksplozivne materije, brzina hemijskog razlaga
nja je relativno niska (nekoliko em do nekoliko me tara u sekundi) a ener
gija aktiviranja molekula eksplozivne materije predaje se od sloja do sloja
prenoSenjem toplote.
Detonacija: je proees razlaganja eksploziva, gde se energija potrebna za akti
viranje molekula eksploziva prenosi od sloja do sloja putem udamog talasa,
koji se kroz cksplozivnu materiju krece nadzvucnom brzinom. Ovako se
energija aktiviranja prenosi neuporedivo bru nego provodenjem toplote
Bitna hemijska razlika izmedu deflagracije i detonacije je u tome, ~to se pri de
flagraciji nastali gasoviti produkti udaljavaju od povrsine reakcione zone, dok se pri de
tonaciji priblizvaju reakcionoj lOni, povecavajuCi u njoj pritisak:, koji moZe preci i
200000 bara.
Zona hemijske reakcije je pri detonaciji znatno uza nego pri deflagraeiji. Brzi
na razlaganja pri detonaciji cHstih i tecnih eksplozivnih materija dostiZe vrednosti od
1300-9300 m/s. i ona zavisi od hemijskog sastava eksploziva, gustine punjenja, precnj
ka obloge patrone i dr. Brzina detonacije eksperimentalno se odreduje k1asicnom mew
dom po Dotrisu (Dau tricheu). svetlosnom ili optic kim hronografom i elektronskirn
brojacem.

13(1

137

9.1.4. KLASIFIKAC'UA EKSPLOZIVA OBZIROM NA PRIMENU


Pod eksplozivima podrazumevamo hemijska jedinjenja iIi mehanicke smeie
ie~injenja, koje su sposobne da pod uticajem spoljnjeg dejstva (udar, trenje,
iskra, toplota) ?-a vrlo \.to.tic() vreme razviju visoku temperaturu velike koliCine gasova i
ogroman pritisak.
hCII"lijd.:ih

Svaka eksplozivna materija nije tehnicki upotrebljva, niti se u tehnickom smis


Iu moze nazvati ekspIozivom. Da bi se odreaena eksplozivna materija mogia smatrati
ekspIozivom potrebno je da ispunjava sledeee uslove:
Mora imati minimalnu razomu snagu,

Mora biti prikladna za rukovanje i upotrebu,

Mora bili siguma za rukovanje.

Klasifikacija eksploziva i eksplozivnih materijala vrsi se najcesee prema slede


tim osobinanla:
Po hemijskom sastavu,

Po agregatnom stanju,

Po reIativnoj konzistenciji,

Po nac;inu delovanja.

Po hemijskom sastavu sve eksplozive delimo na:


Cista hemijska jedinjenja,

- Mehanicke smeie hemijskihjedinjenja.

U cista hemijska jedinjenja spadaju eksplozivi koji imaju jedinstvene molekule,


u kojima su komponente (ugijenik, vodonik. kiseonik i dr.) medusobno hemijski vezani
ujedinstven sistem (troW, nitrogiicerin, pentrit. heksogen, fulminat Zive i dr.).
Svi privredni eksplozivi su mehanicke smeie hemijskih jedinjenja. Ulazne kom
ponente su medusobno sarno pomesane, i ne predstavljaju hecnijska jedinjenja. Ovakve
smeS! sadrze u sebi sve neophodne elemente za odvijanje procesa hemijskog razlaganja.
Da bi eksplozivi imali odredene minersko-lehnicke karakter!stike izradeni su od razlici
tm komponenti, koje imaju odredene uloge kao:
Nitrati kalijuma i natrijuma ulaze u sastav eksploziva kao potencijalni nosi
oci kiseonika.
Senzibilizatori, materije koje se dodaju radi povecanja osetljivosti i radne
sposobnosti eksploziva (trotil, nitrogiikol, zelirani nitrogiicerin i dr.).
Sagorljive materije. u cvrstom iii tecnom stanju, koje potpomazu sagore.
vanje i povecavaju kolicinu energije (metalni prahovi, retortni ugalj i dr.).
Flegmatizatori, materije koje smanjuju osetljivost eksploziva, tako sto krista.
Ie eksplozivne materije presvuku slojem inertne materije, cime se sprac;ava
kontakt kristala i medusobno trenje. Za flegmatizaciju koriste se razne vrste
sintetickih voskova i razne vrste poIimera.

Materije za snizel* temperature eksplozije. Ove materije dodaju se radi sni

zenja pocetne temperature eksplozije, kako bi se sprecilo palenje eksplozi

vno-zapaljive smeie u jarnskom vazduhu, kao materije za snizenje tempera

ture dodaju se natrijumhlorid, kalijumh.lorid i druge inertne soli.

Materije koje obezbeduju stabilnost suspenzije i viskozitet. Dodaju se sup

stance koje lako hidrolizuju i obicno se koriste natrijumova so karboksime

tilceluloze, guar i dr.

Prema agregatnom stanju i opstim fizickim osobinarna, sve eksplozive i eksplo


zivne materije motemo klasifI.kovati u stede&: grupe:
gasovite eksplozivne smde (metan-vazduh, acetilen-vazduh),
eksplozivne smeie cvrstih i tecnm materija sa gasovima (ugijena prasina-va
zduh, derivati nafte-vazduh i dr.),
tecne eksplozivne sme~e (nitro-benzo-azotna kiselina),
smeie cvrstih i tecnm eksplozivnih materija (nitrogiicerin-arnonijumnitrat,
i
amonijumnitrat-tecno dizel gorivo),
cvrsta eksplozivna jedinjenja iii smese (trinitrotoluol, heksogen, amonijum
nitrat-trinitrotoluol).
Prema relativnoj konzistenciji, sve eksplozive motemo podeliti na:
praSkaste,
poluplasticne,
plasticne.
vodoplasticne - kasaste,
granulirane,
pre sovane ,
semiplasticne.
Prema brzini razlaganja

nacinu delovanja eksplozive mozemo podeliti na:

- brziantne,
- deflagrantne.

Brizantni eksplozivi mogu biti:

a) Inicijalni - primarni, koji zahtevaju veoma malu energiju aktiviranja da bi

nastupila eksplozija, i veoma su osetljivi na udar, trenje, toplotu. Koriste


se za izradu sredstava za iniciranje brizantnm eksploziva.
b) Brizantni - sekundami, eksplozivi su manje osetJjivi na mehanicke i toplot
ne uticaje, i detoniraju pod dejstvom udamog talasa izazvanog inicijalnirn
eksplozivima. Poseduju veliku brzinu razlaganja do 9300 m/s.
Deflagrantni ekspi.ozivi imaju relativno nisku brzinu razlaganja, jer se
energija aktiviranja predaje od sloja do sloja provodenjem toplot'! (cmi
barut). lmaju izrazito potisno deJ.>tvo pa se koriste pri dobijanju ukrasnog
kamena.

lJ9

3X
9.2. KARAKTERISTlKE EKSPLOZIVA

gustina

grjcm
Svaki eksploziv ima odredene fizicko-hemijske i minersko-tehnicke karakteri
stike. na osnoVlJ kojih se odreduje njihov kvalitet i celishodnost primene u odredenim
radnim sredinama. U vai.nije karakteristike spadaju: gustina, brzina detonacije, gasna
zapremina, radna sposobnost, torlota eksplozije i dr.

9.2.1. GUSTINA

Predstavlja odnos rnase eksploziva i njegove zapremine i izraZava se u gr/em 3


Pri radu sa eksplozivima mOZerno razlikovati vi~ gustina ito:
a) Kristalna gustina, je maksimalno moguca gustina, koju bi eksplozivna ma
terija imala kda bi se say prostor koji zauzima popunio kristalima. Ova gu
stina je teoretska i nema praktican znaeaj.

b) Gustina punjenja, je odnos mase eksploziva prema celokupnoj zapremini,


ukljucujuci i nepopunjen prostor meau kristalima eksploziva, koja se dobi
ja pri patroniranju, presovanju iii livenju eksploziva. Ona je uvek manja od
kristalne gustine, ali se ten da bue sto je moguc<: veca, jer se tada u odgova
rajucoj zapremini koneentriSe veca kolieina energije.
c) Gravimetrijska - nasipna gustina, je ona gustina koja se postize pri slobod
nom padu eksploziva, kada zauzme zapreminu od jednog litra. Vrednost
nasipne gustine zavisi od velicine i oblika kristala, visine sa koje pada, sadr
zaja vlage i sl. Kod eksploziva koji se direktno uSipavaju u bu~otine (AN-FO
granulisani TNT i dr.) nasipna gustina i gustina punjenja minske busotine su
jednake.
d) Gustina minskog punjenja, je odnos mase eksploziva i zapremine dela mins
. ke busotine u koju se stavlja eksploziv. Ova gustina je karakteristiena kod
primene patroniranih eksploziva i utoliko je veca, ukoliko je manja razIika
izmei1u preenika bUSotine i preenika patrone.

9.2.2. KRITICNA GUSTIr\A


Kriticna gustina je maksima1na gustina pri kojoj eksploziv sigumo (stabilno)
detonira. Pri daljem povecanju gustine iznad kriticne, eksplozija izostaje. Kod livenih
eksploziva, sa povecanjem gustine povecava se brzina detonacije. i kod postignute mak
simalne gustine dobija se i maksimalna brzina detonacije. kao na primer. kod livenog
trotila.

brzina detonacije
m/s

1,0

3400

4100

1,2
1,4

5000
6000

1,6 max

6900

0,8

Kod pra!kastih i plasticnih ekspIoziva, sa povecanjem gustine, povecava se i


detonaciona brzina, ali sarno do tzv. optimaIne gustine (Po) kod koje detonaeiona
brzina dostigne maksimaInu vrednost. Sa daljim povecanjem gustine detonaciona brzina
opada i kod kriticne gustine (Pkr) detonacija potpuno izostaje, kao na primer, kod plas
tienog eksploziva sa 75% nitroglicerina. Na s1. 92 prikazanaje zavisnost brzine detona
cije od gustine eksploziva.
gu.~

brzina detonacije

~~

mjs

0~3

1991
2397

OJ9
1~4

2562
3670

O~
1~4

5203

1~0~

6794

1,65
1,71

4207

2460

1,74

eksplozija izostaje

9.2.3. KRITICNI PRECNIK


Za svaki eksploziv postoji minimaIni pFeenik patrone ispod koga se ne moZe
izazvati detonacija. Taj preenik naziva se kritieni pretlnik. UUcaj preblikana proces
detonacije vezan je za delovanje gasnih produkata koji nastaju pri razlaganju eksplozivne
materije, i koji se prema bokovima sire, sto u zoni hemijske reakcije izaziva naprezanje
na istezanje (razredenje). U zoni koja je zahvacena talasom razgraddenja dolazi do opa
danja temperature i pritiska sto uslovljava usporavanje hernijske reakcije. Kao rezultat
toga nastaje smanjenje energije udamog talasa, a time i brzine proticanja detonacionog
talasa kroz eksplozivnu materiju. Na sl. 92 data je zavisnost brzine detonacije od pree
nika minskog punjenja.
Velieina kriticnog preenika zavisi od sastava eksploziva. Pomato je da se svaki
prlvredni eksploziv sastoji od oksidatora goriva i senzibilizatora. Kada naii1e udami talas

140

141

kroz eksplozivnu materiju u patron~ u zoni hemijske reakcije, razlaganje se vrsi sledecim
redom:
a) razala1e se senzibillzator (nitroglicerin ill trotil),
b) razlaiu se AN i gOrivo, obzirom da su dobill energiju od nitroglicerine i tro
tile,
c) medusobno stupaju u reakciju produkti razlaganja goriva i amonijumnitrata.

Velitina potetnog inicijalnog irnpulsa zavisi i od osetljivosti eksplozivne mate


rije prema spoljaSnjim uticajima kao ~to su~ vlaga, gustina patroniranja, homogenost
mase i sl. Potetni inicijalni irnpuls more biti razlititog porelda kao 510 je:
toplotni (plamen, zagrevanje, snop zraka i sl.),

- mehanitki (udar, trenje i sl.),

- hemijski (reakcije sa oslobadanjem toplote).

Kao faktori koji mogu uticati na osetljivost eksploziva na inicijaciju su:


Vlaga; jedan broj eksploziva i eksplozivnih materijala pod uticajem vlage iz
vazduha podlefu flzitkirn promenama i postaju neupotrebljivi. Higroskop
nost je osobina hemijskih jedinjenja i smeSa da na svojim kristalnim povrsi
nama apsorbuju molekule vode iz vlafne atrnosfere, a uslovljenaje obostra
nom privlatnom silom. Na higroskopnost, pored koncentracije vlage u vaz
duhu i poviSene temperature, utite i velWna kristala. U koliko su kristali
manji, utoliko ~e viSe apsorbovati molekula vode iz vazduha.

Dtd

Gustina patroniranja; takode utite na potetni inicijalni impuls, zbog tega se


gustina, pri fabrikaciji eksploziva, redovno kontroIiSe.
Homogenizacija; obzirom da se privredni eksplozivi sastoje od komponenata
koje su vrlo osetljive na inicijaciju (nitroglicerin, trotil) i onih koje su manje
osetljive (amonijumnitrat, drveno bramo i dr.) masa mora biti dobro izmes
ana - homogeniziran.a. Homogenost mase je faktor od kojeg u velikoj meri
zavisi osetljivost eksploziva na inicijaciju.

o~,,~

dKt:

d.1t:

9.2.5. BILANS KlSEONlKA

SI. 92.
Zavisnost brzine detonacije ad pre~nika minskog punjenja.

Odavde proizilazi da, ako se oslobodi veea kolitina energije u fazi (a) postoji
veca rnoguenost daljeg sirenja eksplozije, i krititni pretnik moze biti manji. Ukoliko u
eksplozivu ima veci procenat senzibilizatora, i ukoliko je on dobro homogeniziran sa
ostalirn komponentalna, krititni pretnik Ce biti manji. Kod eksplozivnih materijala
(pentrit, trotil) krltitni pretnik jako zavisi od granulacije.

9.2.4. POCETNI INICUALNI IMPULS


Za potetak razlaganja eksplozivne materije, potrebno je spolja utrositi neop
hodnu kolWnu energije, tj. stvoriti dovoljno snaian pocetni inicijalni impuls kako bi
se eksplozivna rnaterija potpuno razloZiia sa najvecom brzinom detonacije. Za svaki
eksploziv odredena je minimalna kolcina inicijalnog eksploziva koji izaziva njegovo
potpuno razlaganje.

Sastav gasovitih produkata nastalih pri hemijskom razlaganju eksploziva i eks


plozivnih materija, zavisi od hemijskog sastava i brzine reakcije uslovljene i sredinom u
kojoj se proces odvija (zatvorena ill otvorena).
U zavisnosti od toga da Ii u gasovitim produktima razlorenog eksploziva ima i
molekula kiseonika, ill ih nema, mOlemo razlikovati tri slutaja:
a) eksploziv ima pozitivan bilans kiseonika kada u produktima sagorevanja, na
stalim posle eksplozije, ima i slobodnog kiseonika, kji je preostao poSle
potpune oksidacije ugijenika u CO 2 i vodonika u H2 O. Jako pozitivan bi
lans kiseonika iznad 1% je stetan, jer dolazi do gorenja i stvaranja azotnih
oksida. Najbolje je da eksploziv irna nulti iii blago pozitivan bilans kiseonika.
Materija sa pozitivnirn bilansom kiseonika
I. nitroglicerin

4C 3 Hs (ON0 2 )3

->

12COz + 10Hz 0 + 6N z + Oz

t42

2. Amonijumnitrat

Primer:

NH4 N0 3 ~ 4H 2 0 + 2N2 + O 2

b) Eksploziv ima nulti (uravnotezen) bilans kiseonika kada u produktima sago


revanja nema s1obodnih molekula ~iseonika, kada je suv ugljenik pre~ao u
CO 2 a vodonik u H2 O. Takav odnos komponenata naziva se stehiometrijs
kim.
Materije sa nultim (uravnotezenim) bilansom kiseonika.

nitroglicerin: C3 Hs (ON0 2h
Kb =

227 - moIckulama masa nitroglicerina


nitroglikol: C2 H4 (ON0 2 h

1. nitroglikol
Kb =
H2 C - ON0 2

~ 2C0 2 + 2H 2 0 + N2

(6 - (4 +4/2)] - 16

152
. 100

0%

trotil: C 7 H5 (N0 2h

H2 C - ON0 2

c) Eksploziv ima negativan bilans kiseonika ako u produktima sagorevanja ima


veca kolicina, nego sto je dozvoljena, otrovnog ugljenmonoksida (CO), jer
nije bilo dovoljno kiseonika za potpunu oksidaciju ugljenika u ugljendioksid
(C0 2 ).

[9-(6 +5/2)1-16
227
. 100 = 3,5%

Kb

(6

(14 + 5/2)] - 16 . 100 = -74%

227

U tab. 36 dat je bilans kiseonika nekih materija, u %.


Tabela 30

Materije sa negativnim bilansom kiseonika


1. troti!

Materija

4C 6 Hs (CH 3 ) (N0 2 )3 ~ l2CO + 2CH 4 + H2 + 3N2


2. pentrit
C(CH 20N0 2)4 ~ 3,5C0 2 + I,5CO + 3,5H 2 0 + O,SH + 2N2
Bilans kiseonika predstavlja jednu od najvainijih karakteristika, od kojeg
zavisi sastav gasova u produktima eksplozije.
S obzirom da opsta formula eksplozivne materije ima oblik CgHbNcOd' vidi se
da se u produktima eksplozije mogu nati sledeci gasovi: ugljendioksid, vodonik, kiseo
nik, azot, a takode i smeSe zasicenih i nezasicenih ugljovodonika. Ako eksplozivna rna
terija ima sastav u vidu Ca HbNcO d , to ce i kiseonicni bilans u % biti:
(d

Kb

b
(2a + -:;-)
M -

I- 16

natrijumnitrat
kalijumnitrat
amonijumnitrat
nitroglikol
heksogen
tetril
aluminijum
drveno brasno
nitroglicerin
trotil
papir
drveni ugalj
parafm

Bilans kiseonika, %

+ 47,0
+ 39,6

+ 20,0
0,0
- 21,6
- 47,4
- 89,0
-137,0
+ 3,52
- 74,0
-130,0
-191,0
-346,0

. 100,

gde je: 16 - atomska masa kiseonika.


Me molekulama masa eksploziva.
akoje
ako je
ako je

d> 2a + b/2, imamo pozitivan bilans kiseonika,


d = 2a + b/2. imamo nulti bilans kiseonika.
d < 23 + bn. imamo negativan bilans kisconik3.

9.2.6. SASTAV I OSOBINE GASOVA KOJI NASTAJU

POSLE EKSPLOZlJE

Posle eksplozije obrazuje se znatna koliCina gasova. Ako je eksploziv imao pozi
tivan iii nulti bilans kiseonika, i ako se razlaganje vdilo pri normalnoj eksploziji, gasovi
koji nastaju su: azot. ugljendioksid, vodena para i even!ualno nesto kiseonika. Medutim,

145

144

Tabela37

sastav gasnih produkata posle miniranja ne zavisi sarno od hemijskog sastava eksploziva,

vet i od obloge patrone eksploziva, uslova miniranja, fizickog stanja eksploziva, karakte
ristika stena, zacepljenja i dr. Zbog toga se u produktima razlaganja eksploziva mogu
pojaviti i otrovni gasovi kao sto su: ugljenmonoksid (CO), ugljendioksid (C0 2 ), oksidi
azota; azotmonoksid (NO) i azotdioksid (N02 ), zatim sumpomi gasovi; sumporvodonik
(H2 S) i sumpordioksid (S02) i rede tivine i olovne pare. Sumporni gasovi nisu proizvod
ekspiozije, jer savremeni eksplozivi i sredstva za palenje mina (izuzev sporogoruteg sta.
pina) lie sadr1.e sumpor. Ovi gasovi se izdvajaju iz sulfidnih minerala pod uticajem
eksplozije.
Livine i olovne pare nastaju u relativno malim koltinama pri upotrebi detona.
torskih kapisli iii elektrodetonatora.
B.D. Rossi je 1966. god. na bazi iaboratorijskih ispitivanja sistematizovao uzro
ke stvaranja otrovnih gasova, po velicini uticaja kako sledi:
svojstva stena koja okrufuju eksplozivno punjenje,
- hemijski sastav eksploziva,
omotac patrone eksploziva,

- uslovi izvoaenja miniranja.

Cvrste materije

Zapremina
"gas. ekspl.
Ilk

CO,

Vitezit 100

709,0

60,7

Vitezit 80

639,4

49,4

Naziv eksploziva

H,O

N.

O.

.%

22,6

19 ,

0,2

0,.5

18,7

16,8

3,1

12,0

221>
25,4

0,8

0,6

2,2

0,4

26,3

1,8

0,6

%**

Vitezit 60

788,1

46,6

29,2

Vitezit 50

829,3

38,8

32,2

Vitezit 40

841,4

341>
49,9

26,7

2,4

3,6

26,0

8,9

Vitezit 30

828,6

36,.5
32,4

Vitezit 20

774,.5

29,3

31,4

Vitezit

901,3

27,0

40,9

33,9

41>
1,2

Vitezit 5u

922,8

2~,4

43,6

30,.5

2,.5

Maksimalno dozvoljena koncentracija otrovnih gasova u vazduhu prema JUSu


Z.B.O. 001-1971. god. prikazani su u tab. 38

Z.C. Pozdnjakov i B.D. Rossi su 1971. god. razvrstali stene, prema kolicini
otrovnih gasova koji se stvaraju pri miniranju, u tri grupe:

Tabela38

a) Prva grupa stena (apatitno.nefelinske, kalijeve soli, bakame i molibdenove


rude, polimetalicne rude) koje stvaraju do 40 I CO/kg eksploziva.

Otrovni gas

b) Druga grupa stena (ugaJj, Skriljci, Pb-Zn rude, andeziti Fe rude) 40-100 I
CO/kg eksploziva.

Ugljenmonoksid (CO)

5,8

Azotmonoksid (NO)

3,0

Azotdioksid (NO z )

9,0

c) Treta grupa stena (najcvrsce rude Fe' dzespiliti) vise od 100 I CO/kg
eksploziva. Na osnovu svojih istrazivanja izve1i su sledece zakljucke:
Sto je veta cvrstota stena stvara se veta kolicina CO.

Pneumatsko punjenje minskih busotina macajno utite na smanjenje

stetnih gasova.

Polozaj udarne patrone u minskom punjenju i smer iniciranja ulite na


sastav i kolicinu otrovnih gasova.

NajrnanJa kolicina otrovnih gasova se izdvaja ako se udama patrona stavi

na dno minske busotine.

Velicina zazora izmedu minskog punjenja i precnika busotine utice na


stvaranje otrovnih gasova. Najmanja kolicina stetnih gasova stvara se pri
najmanjem zazoru.
Vrsta materijaJa za zacepljenje matno utite na pojedinatnu i ukupnu
kolicinu otrovnih gasova. f'ajvece kolicine otrovnih gasova stvaraju se uz
primenu glinenog tepa. Primenom f'a CI, vode, rastvora Km i 0 4 ,
NaHC03 zelatinoznog gela. smanjuje se pojedinacna kolicina otrovnih
gasova. U tab 37 dat je procentuaJni udeo gasova koji nastaju pri nom1aJ.
noj eksploziji, za neke domace eksplozive.

Vrednost max. dozvoljene


koli(;ine, mg/m3

Sumporvodonik (Hz S)

10,0

Sumpordioksid (S02)

10,0

Olovne pare (Pb )

0,15

Zivine pare (Hg)

0,10

Van pri 20 C i 1,01 10' PI.

- Ugljenmonoksid (CO), je gas bez bOje, mirisa i ukusa. Molekulska tetina mu


je 28,016. Zapremimka tezina je 1
kg/m 3 , te je prema tome nesto teti od vazduha.
Kriticna temperatura mu je -140C a kriticni pritisak 34.5 bara. Sagorljiv je. Stvara se
pri nepotpunom razlaganju eksploziva. pri jamskim pozarima, prl eksploziji metana i
'" Kod OC i }.01 . 10' Pa.

.. Na 2CO" K,CO" Caco,. Fe,O,

147

146

zapaljive ugljene prasine, pri radu molora sa unutrasnjim sagorevanjern. Ugljenmonoksid


je otrovan gas. Smrt od trovanja ugljenmonoksidom nastupa usled toga sto se crvena
krvna zmca vetu sa njim umesto sa kiseonikom, tako da celije covecjeg organizma osta
nu bez kiseonika. Vazduh sa 0,1% CO smrtonosan je nakon 4 h udisanja. Pri koncentra
ispod 0,005% CO u vazduhu, ne veze se viSe od 10% hemoglobina sa ugljenmonok
sidom pa je udisanje takvog vazduha bezopasno. Dopustena kolicina ugljenmonoksida u
rudnickoj atmosferije 0,02 mg/I (0,0016% zapremina).
- Oksidi azota (NO, N0 1 ), Azotmonoksid (NO) je bezbojan gas, a azotdioksid
(N0 2 ) je nuke boje. Zapreminska tezina imje 1,340 i 1,591 kg/m3. Oba gasa su veoma
otrovna i opasna jer ne postoji donja granica ispod koje ne bi moglo nastupiti trovanje.
Azotmonoksid (NO) deluje kao ugljenmonoksid (CO), a azotdioksid (N0 2 ) razara
tkivo. Ovi gasovi nastaju pri nepotpunom razlaganju eksploziva deflagraciji. Pri vlaz
nom vazduhu u rudnickim prostorijama oksidi azotajedine se sa vodom i obrazuju azot
nu i azotastu kiselinu, koja se kondezuje na zidovima rudnickih peostorija. Sadrzaj ok
sida azota u vazduhu od 0,02% smrtonosan je za vrlo kratko vreme. Dopustena koncen
0,005 mg/I ili 0,001% zapremine.
- Sumporvodonik (H 2 S), zapreminska tetina 1,53 kg/m 3 , molekulska tezina
34,OB. Ima ostar miris na pokvarena jaja pa ga je 1ako osetiti i kod malih koncentracija
u vazduhu. Boravak u vazduhu u kojem ima 0,07% H 2 S, prouzrokuje teSko obolenje, a
pri koncentraciji od 0,1% H2 S, u vazduhu posle kratkog vremena nastupa smrt. U smesi
sa vazduhom pri temperaturi od 6oo"C je zapaljiv, a pri sadrzaju od 4,5% obrazuje sa
vazduhorn eksplozivnu smesu. Stvara se pri trulenju organskih materija koje sadrze
sumpor.
Sumpordioksid (S02), zapreminska tetina mu je 2,26 kg/m3. Bezbojan gas
sa oStrim razdrazujucim mirisom i kiselim ukusom,jako otrovan, ne gori i ne potpomaze
gorenje. Pri jedinjenju sa vlagom obrazuje sumporastu kiselinu. Ako ga u vazduhu irna
0,03% opasan je po Zivot. Dopustena koncentracija u atmosferi je 0,0007% zaprem.
- Vodonik (Hz), je najlaksi pornati gas. Njegova zapreminska tetina pri nor
malnim uslovima irnosi 0,0898 kg/m 3, a molekulska tezina mu je 2,015. Bez boje mili
sa i ukubll. Nije otrovan. Sagorljiv je i daje plamen sa visokom temperaturom. Konacan
produkt sagorevanja je voda 2H2 + O2
2H2 O. Vodonik pomeSan sa vazduhom, od
nosno sa kiseonikom stvara jaku eksplozivnu smesu.
Dejstvo eksplozije je naiiace pel 28,6% H2 u vazduhu.
- Zivine pare; Ziva je srebrnasto beD metal, tacka topljenja je na
a tacka kIjucanja 375C kada isparava u modrikaste pare. I najmanje kolicine zivinih
para u vazduhu su skodljive po zdravlje i otrovne. Znad trovanja su nervoza i drhtanje.
Stet no deluje na zeludac i sluzne zlezde.

9.2.7. ZAPREMINA GASOVA PRJ EKSPLOZIJI


Zapremina gasova koja nastaje posle eksplozije odreduje se teoretski, iz jednaci.
na hemijskog razlaganja, i opitnim putem. Teoretski, zapremina gasova, odreduje se po
Avogadrovom zakonu koji kate, da gasovi posle eksplozije nastali u nonnalnim uslovima
(GC i 0.,16 bfH'a) imaju stalnu molekularnu zapreminu 22,4 m3 /k. molu.
c- ii, (P J .'c:iZapremina gasova pel eksploziji 1 k. mola eksploziva

-~.-- -

'!)

Vo
gde je:

22,4 In,

In - ukupna kolicina k. mola svih gasova eksplozije,


Zapreminu gasova pri eksploziji I kg eksploziva, nazivamo spedficnom zapre

minom
Yo'
gde je:

YL _
M -

22,4 In

M - molekulama masa eksploziva, kg/k. molu.

Ako je eksplozivna materija mehanicka smeSa, a ne hemijsko jedinjenje, sped


ficna zapremina gasova izracunava se iz obrasca:
22,4 In
V' ,
o - MINI + M2N2 + .. , MnNn
gde je:

Mt. M2 ... Mn
Nj, N2
kn

molekulama masa pojedinih komponenti eksplozivne sme


Se, kg/k. molu,
broj kilomola komponenata eksplozivne smeSe,
ukupan broj kilomolova svih gasova dobijenih pri detonaciji
odredene kolicine eksplozivne smeSe.

Beoj mola (In) i kvalitativan sastav produkata eksplozije proisticu iz reakcije


hemijskog preobrataja. Pri nultom bilansu kiseonika, predpostavlja se da se say azot
javlja u molekulamom obliku, a elementi (C) i (H) da oksidisu u CO 2 i Hz O.
Primer: odrediti zapreminu gasnih produkata pri eksploziji jednog kilograma
nitroglicerina,pli OC ipritisku 1,01' lOS Pa
Vo :::

22.42 (12 + 10 + 6 + 1)

4.227
::: 716I/kg

9.2.8. TOPLOTA EKSPLOZIJE


Toplotom eksplozije nazivamo toplotnu energiju koja se oslobodi prilikom raz
jecnog mola ili 1 kg eskploziva. Toplota eksplozije moze se odrediti eksperi
mentalno pri standardnirn uslovima 1
(ponekad 25C) i pritisku 1,01 . lOS Pa.

149

;48

Toplota cksplozije peeko hemijskih fOIDlUla razIaganja eksp107iv'ue materijc,


racuna se tako, da se najpre nade ukupna topIota stvaranja svih produkata eksplozije,
a zatim toplota stvaranja prvobitne eksplozivne materije, i te dye vrednosti oduzmu jed
na od druge.
Primer: Odreditj toplotu eksplozije nitrogiicerina ako se razIaganje vdi po
jednacini:

Vrednost toplote u zavisnosti od temperature odreduje se po obrascu:

Cv
= a + b . t;

gde su: a i b - koeficijenti koji se dobijaju opitnirn putem.

Zarnenom vredosti za (Cv) u formulu za temperaturu eksplozije dobija se:

-a +

+4 Qb

2b

2C3RsNJ09-6C02 + 5H 2 0 + 3N 2 + 0,50l

Toplota nekih gasova u zavisnosti od temperature odreduje se po formuli:


toplota stvaranja produkta eksplozije:
Za dvoatomne gasove:

CO 2

. . ..

.395,6' 6 = 2373,7 K1

Cv
"" 20,1 + 18,8 . 10-4 tJ/(mol. 0c)

H 2 0 ....................... 242,0' 5 :: 1210,0 K1

N2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

.3

=0

toplota stvaranja

O2

== 0

~lemenata jednaka

. . . . . . . . . . . . ..

Je

Za cetvoroatomne:

Cv
= 41,9 + 18,8 . 10- 4 tJ/(mol. 0c)

Za vodenu paru:

3583,7 K1

16,76 + 90 10-4 t JJ(mol. 0c)

Cy
toplota stvaranja nitroglicerina

2C 3 RSN3 0 9

Q =

700,7 KJ

Q produkata Q rea.1.;.tanata
2 . ').27
. 1000

2583,7 700,7 . 1000 = 6350 KJ/kg.


Q=
2227

9.2.9. TEMPERATURAEKSPLOZUE
Pod temperaturom eksplozije podrazurnevarno temperaturu gasnih produkata
koji se obrazuju pri hemljskom razIaganju eksploziva. Temperatura eksplozije zavisi od
hernijskog sastava eksploziva i produkata eksplo7jje. TelJ1peratura gasova eksplotijc
moZe Se predstaviti formulom:
Qy

Cy '
gdeje

Qv

toplota eksplozije, KJ! molu,

- srednja toplota svih produkata eksp!ozije pri cost. zaprernir:; u intervalu


od (0) do tT) C. J;rllol. Dc.

Za ugijendioksid:

Cv
= 37,7 + 24,3 10-4 tJJ(mol. 0c)

Za tvrde produkte:

Cv == 26,8 J/(moL 0c)

Za odredivanje toplote smeSe gasova prema datim formuIama, svake ponaosob i


ukupne veIicine a i b, racunska formula dobija oblik:

~a

+ ....;

(~a)2

+ 4(~b) . Q. 1000
1 '

21;b

Primer: lzracunati temperaturu eksplozije nitrogiicerina ako se razlaganje vrsi


po focmuli:

C3 Hs (ON0 2 )3

....

3C0 2 +2,5H1 0 + 1.5N 2 +0,250 2

eksplozije
plozije. na osno'vu datih formula je:

je 1443 KJ J mol. Toplota svih produkata eks

Za COl:
3(37.7 + 24,3 10- 4 t)

= 113 + 729,9

150

151
Za 2,511 2 0:

9.2.10. PRITISAK GASOYA PRI EKSPLOZIJI

2,5 (16,76 + 90.10- 4 t)

= 41,9

+ 225 10- 4 t
Pritisak gasova pri eksploziji (Pa) moze se odrediti pO Bojl Mariotovom i Gej
Usakovom zakonu pO obraseu:

odavde
a
dobija se:

154,9;

b = 297,9' 10- 4

Ako ove vrednosti uvrstimo u fonnulu za


Po . Yo . T (Pa),

P
-154,9 + ...; 23994 + 4'297,9' 10 -4. 103
2 297,9 . 10- 4

4780C
gde je:

Po - atmosferski pritisak gasova pri temperaturl OC i pritisku od 1,01 . 105 Pa


temperatura eksplozije, c

T
Tabela 39
Materija

Hemijska
fonnula

Molekularna
masa

Toplota stvaranja pri post.


zaprem.
Kl/mo!.

Kiseonicni
bilans
%

Voda (tecno stanje)

H,O

IS

283

Voda (gasov. stanje)

H,O

IS

241

Ugljendioksid (gas)

CO,

44

396

Ugljenmonoksid (gas)

CO

28

113

-57

Metan (gas)

Cli.

16

74

-200

Azotmonoksid (gas)

NO

30

90,5

52,2

Amonijak (gas)

NH,

17

43,5

-140

Amonijurnnitrat

NH.NO,

Katijumnitrat
Troti!

KNO,
C,H,(N

80

355

+20

111 II I

490

+39,6

227

56.6

-74

Tetri!

C,H,O.N,

287

41,8

-47,4

Heksogen

C,HoO.N o

222

87.4

-21,6

Nitrogticerin

C, H. (ONO, ),

227

350.1

+3,5

Nitroglikol

C: H. (0 NO , ),

152

233.6

Kolodium pamuk

C"H,.,SO,oN ,

1000

2722.2

-35,5

Steara! kaldjuma

C,. H,oO,Ca

607

2686

Drveno bralino
Cgalj
Parafin
Aluminijum

Ova formula je pogodna za idealne gasove. Pri stvamoj gustini punjenja eksplo
ziva (0,5-1,0 t/ m 3 ), veliki znacaj ima i sopstvena zapremina molekula materije (kovo
lumen) produkata eksplozije, koji se uzima da je a = 0,001 Yo. Sa ovim faktorom gomji
obrazae dohija oblik:
P= PO'Yo'T
273 . (Y -a) , (Pa)
Pri gustini eksploziva veCoj od 1,0 gr/em 3 , a

362

12

C"H,.

33S,5

-346

Al

27

-89

Pri

-343,0
K,SO.

1442.2

PoYoT
1
273 (- a)
p

Po Vo T

, (pa)

273(I-ap)

Primer: Odrediti pritisak gasova eksplozije 1 kg nitroglieerina koji pri razlaga


nju obrazuje 0,716 m 3 gasova, pri temperaturi od 5053 c, pri gustini punjenja od
0,8 gr/em 3

P=

- 266.7

0,006 Vo.

Stavljanjem u odnos zapreminu komore, gde se eksplozija odvijala (V) i gustinu


punjenja eksploziva (p = M/V). dobiCe se pri jedinitnoj masi (M = 1), formula u obliku:

-137

C,SH"O,o

Kerozin
Kalljumsulfat

Y - zapremina komore u kojoj se eksplozija odvija, m 3 .

1.0 lOs. 0,7165053 0,8' 103


3

273(! - 0,716' 0,0006' 1,2 . 10

'" 2,5 . 10 Pa

od 1;2' 1~ kg/m 3

1.01 105 . 0,716.5053'12.103


,0.0006'1,2, 10 3 )

3,3 .

Pa

J52

153

9.3. TEHNICKE KARAKTERISTIKE EKSPLOZIV A

9.3.1. BRZINA DETONACIJE


Brzina delOnacije oznacava brzinu detonacionog talasa koji se krece kroz masu
eksploziva konstanlnom brzinom.
Razoma snaga eksploziva zavisi od detonacione brzine. Ukoliko je detonaciona
brzina veta, razoma snaga eksplozivaje veca. Detonaciona brzina kod privrednih eksplo
ziva krece se od 3000-7300/1 mIs, dok se kod nekih vojnih eksploziva krece i do
93000
Detonaciona brzina kod brizantnih eksploziva menja se sa promenom njihove
gustine, tj. sa povecanjem gustine povecava se i detonaciona brzina, ali ne kod svih. Brzi
na detonacije odreduje se po metodi Dotrisa (Dautrich), svetlosnim iii optiekim hrono
grafom i elektronskim brojacem. Klasicna metoda za odredivanje brzine detonacije je
metoda po Dotrisu.

10

--i

a drugi 900 mm (S.). Slobodni krajevi Stapina preklope se (jedan pored drugog) u duZini
od 300 mm i privezu tankim kanapom. Preklopljeni dec stapina postavi se na olovnu
plocu cije'su dimenzije 300 x 100 x 7 mm, a olovna ploea postavi se na eelicnu plocu
cije su dimenzije 350 x 120 x 7 mm (1).
lniciranje eksploziva vrSi se kapislom br. 8 ili elektrodetonatorom. Kada deto
nacioni talas dode do ftapina (Sd on ga inicira na SVOm daljem putu (posle odredenog
vremena) iniciraaee i Stapin (S).
Susret detonacionih talasa (D) ostvarice vidljiv zarez na olovnoj ploei. lzmeri se
udaljenost ovog zareza od tacke (C) u mm, pa se izraeuna detonaciona brzina ispitiva
nog eksploziva po formuli:

1
Vx = V~, mis,
gdeje: Vx - detonaciona brzina ispitivanog eksploziva, mis,

1 - duzina eksplozivnog punjenja, mm,

a
odstojanje C-D, mm

V
poznata brzina detonacije standardnog detonirajueeg Stapina, m/s.

Ispitivanje se izvodi tri puta, a kao rezultat, uzima se srednja vrednost. Za eks
plozive neosetljive na klasicna sredstva za iniciranje uzima se patrona eksploziva 1/>70
mm, a iniciranje se vrsi pentolitskim pojacnikom 50/50. Na sl. 93 prikazano je ispiti
vanje detonacione brzine po metodi Dotriiia (a) i merenje brzine detonacije V Lit,
pomocu oscilografa, slika (b).

9.3.2. RADNA SPOSOBNOST


T

51.93.
al Metoda po Datri~u: 1
telitna plota,2 - olovna plata,3 _ detonirajuci napin, 4 _ kartonska
iii telitna cev, 5 - patrone eksploziva, 6 - sporogoreei stapin. bl Merenje brzine pomocu oscilogra
fa: 1 - eksploziv, 2 - uzemljenje, 3 i 4 - davati, 5 i 6 - kondenzatori, 7.8 i 9 otpornici, 10 _ iz
vor struje, 11 - elektrodetonator.

Eksploziv koji se ispituje stavi se, u obliku patrone, u kartonsku cev <:130 mm
duzine 400 mm, za odredivanje brzine det0nacije praSkastih eksploziva. dok se za od
redivanje brzine detoanacije plasticnih eksploziva upotrebljava celicna bezsavna cev,
unutrasnjeg precnika 30 mm i duZine 500 mm (4). Patrone ispitivanog eksplozi\'a u
cevi moraju biti u kontaktu. Cev je na obe strane otvorena i izbusena sa dye rupe pre':;
nika 7,0 mm, na rastojanju od ::!00-300 mm 0), u kOje se stavljaju krajevi, detonira.
stapina (3) poznate brzine detonaciie_ od kojih je jedan dugacak 600 mm (5) a

Radna sposohnost je radno dejstvo eksploziva, tj. snaga koju eksploziv proiz
vede pri upotrebi. Eksperimentalno odredena radna sposobnost naziva se jacina eksplo
ziva. Postoji vise eksperimentalnih metoda za odredivanje jacine eksploziva kao sto su:
- Prosirenje u olovnom bloku - metoda Trauc1a,
Balisticka klatna razlicitih konstrukcija,
- Merzer sa oprugom,
- Podvodne eksplozije,
- Krater test.
Svaki od ovih postupaka omogucava da se utvrde relativni odnosi. koji karak
terisu dva uporedJvana eksploziva.
Metod prosirenja u oIo\'nom bloku. Traucl test. predstavlja jeda.'1 od najstari
jill i
primenjivanih metoda za ispitivanje efikasnosti eksploziva.
na
;-';acin odredivanja i di.l11cnzije OIO\1lOg bloka utvrilene su jos 1903.
V Internacionalnom kongresu za primenjenu hemljju u Berlinu_

154

155

Ovaj opit daje indiciju 0 specific nom pritisku, i izraiava se brojem cm 3 prosi
rcnja cilindricne rupe u propisanom olomom bloku precnika 200 mm i visine 200 mm.
U sredini olomog bloka izbusi se cillndricni otvor precnika 25 mm i dubine 125 mm.
Za ispitivanje se uzima 10 gr. eksploziva koji se patronira u kaJajnu foliju _ staniol
odredenih dimenzija i kvaliteta. Patronirani eksploziv zajedno sa sredstvom za inicira
nje, stavlja se na dno otvora. Deo otvora iznad eksploziva'se popunjava sa suvim kvarc
nim peskom, takve granulacije da 100'% prolazi kroz sito otvora 0,6 mm. Na sI. 94
prikazan je postupak odredivanja radne sposobnosti po metodi Traucla.

Tabela 40
Temperatura

DC

-10
5
0
+ 5
+10
+ 15

Korekcija
%

Temperatura

Korekcija
%

+ 6,25
+ 5,00
+ 3,75
+ 2,50
+ 1,25
0,00

+20
+ 25
+ 30
+35
+40

- 1,25
-2,00
-3,75
-5,00
-6,25

Za odredivanje relativne radne sposobnosti eksploziva

najce~e

se koristi balis

ticko~atno - mu7..ar. Relativna radna sposobnost eksploziva primenom balistickog kIat

na u principu se sastoji u poredenju jacine eksplozije 10 gr eksploziva koji se ispituje


prema jaeini eksplozije eazoene zelatine pod istim uslovima.

a,... ....

2lJ(}

-I

SI. 94.

Radna sposobnost po Trauclu: a) Olovni blok pre eksplozije. b) olo\lni blok posle eksplolije, cl kalaj
na foUja.

I
I

'3

Posle iniciranja eksplozivnog punjenja. olomi blok se izvrne da se istresu even


tualni ostaci od peska ili delovi detonatora. Zatim se zapremina supljeg prostora u cilln
dru izmeri nalivanjem vode iz menzure cime se odredi bruto zapremina. ad ove zapremi
3
ne oduzme se 61,3 cm (prvobitni cilindricni otvor>' te se dobije neto prosirenje, koje
nanl sluzi kao merilo radne sposobnosti eksploziva.

;'
/
i

Oslomi blok se pre upotrebe tempira 24 h u prostoriji cija temperatura iznosi

IS

or. Ucinak iii radna sposobnost ispitivanog eksploziva izraeunava se po obrascu:


V = (VI K)

Vo. cm 3

SI. 95.

Balistitko klatno; 1

gde je:

VI

zapremina bruto prosirenja posle ekspJozije.

Yo

zapremina cilindricne rupe pre eksplozije.

korekciona vrednost VI u zavisnosti od temperature bloka pre eksplo


zije u 'Jr.

prangija,2 - uzorak eksp/ozi\la, 3

zatvarat, <k

ugao otk/ona klatna.

cm 3

Ispitivanja se izvode od svakog uzorka tri puta. i iz rezultata sva tri ispitivanja
uzima se prosek. Ukoliko se temperatura oiomogl bloka pre upotrebe razlikuje od
IS c dobijeno prosirenje se koriguje prema sledecoj tabeli.

Balistieko klarno je ceheni cilindar obesen tako da se moze kretati kao kIatno.
CiJindar inla [he' kC'r:1ore. l'
veeu smesta se jedan eelieni valjak, koji ima ulogu
zalvaraCa. a u zadnju manJU
' PriJikom detonacije, gasovi izbace zatvarae unap
red a dindar se pokrene za iZ'.eSlan ugao unazad. Na sl. 9S datje sematski izgled balis
tickog klatna,
Jedan den rad:.!
Ie U obliku kinetieke energije zalvaraea, dok drugi
pokrece cilindar. RJd
od 10 gr nekog standardnog eksploziva (U SAD.

I'';

157

(i. I U I r;JnCUsKoj pikrinska kiselrna. II nasoJ lemlji i Engleskoj razoma zelatina. 92% ci
slog nitrogliccrina i 8% nitroceluloze) obelcLava se sa indeksom 100. Kao jacina nekog
eksploziva definise se odnos izmedu rada dobijenog prilikom eksplozije ispitivanog eks
ploziva i rada standardnog eksploziva.

100 1 - COSQ
1 cos (J

gde je: P- relativna radna sposobnost ekspJoziva, '7c

Q - ugao otklona klatna sa testiranim eksplozivom,

f3 - ugao otklona klatna sa standardnim eKsplozivom.

U praksi se koriste razne vrste klatna. Medutim, princip je uvek Istl: klatno us
led eksplozije u njemu, iii izvan njega, pokreee se od svog ravnoteznog polozaja. U zavis
nosti od lineamog, iii otklona izrazenog u Iucnim stepenima, ocenjuje se radna sposob
nost nekog eksploziva.

Brizantnost je osobina eksploziva da pod odredenim uslovima drobi stenu. Od


reduje se po metod! Hesa, mada se moze odrediti I po metodi Kasta. Za razliku od osta
Iih istraiivaca. Bes je predIoiio ispitivanje brtzantnosti u siobodnom prostoru, pei cemu
je samo jedna povrsina eksplozivnog punjenja u kontaktu sa ravnom povrsinom olov
nog cilindra. Hesova metoda se zasniva na spljostenju olovnih cilindara koje izvrsi eks
ploziv pri detonaciji u slobodnom prostoru, preko celicne ploce.
Na celicnoj ploei postave se jedan na drugi dva olovna cilindra visine po 30 mm
i preenika 40 mm, a na njih celicna plociea istog precriika, debijine 5 mm. Na celicnu
plocieu postavi se limena posuda istog precnika sa 50 gr eksploziva. Iniciranjem eksplo
ziva, prttisak detonacije se prenese preko celicne ploce na olovne biokove, koji se, u za
visno.ti od jacine eksploziva manje iii viSe defonnisu. Razlika u visini olovnih blokova
pre i posIe detonacije predstavlja meru brizantnosti. Na sI. 97 prikazana je metoda od
redivanja brizantnosti po metodi Hesa.
U tabeli 41 dat je odnos izmedu brzine detonacije i vrednosti brizantnosti za
neke praSkaste eksplozive.
Tabela 41
Brzina detonacije

Amonal pojacani
Amonal obican
Kamniktit I
Kanmiktit II
Metankamniktit

4400
4200
3700
3400
3000

m/s

51.96.

Brizantnost po Hesu

mm

::6
25

23

::1

16

Metoda odredivanja brizantnosti po He$U: 1 - elektrodetonator, 2 - posuda sa eksplozivom, 3 - t:e


lit:na plo~ica. 4 - olovni blokovi. 4a - olovni blokovi posle detonacije.

Ovaj natin odredivanja brizantnosti jos uvek se konsti u fabrikama eksploziva,

kao kontrola kvaliteta proizvoda na kraju tehnoloSkog procesa, iIi pre isporuke potroSa

9.3.3. BRIZANTNOST- MOC DROBLJENJA

Vrsta eksploziva

'a

tima.
Eksperimen tal no je utvrueno da ne postoji uzajalIU1a veza izmedu brizantnosti
po Hesu i kvalitativnih pokazatelja miniranja. Sovjetski nauenici Beljajev i Sadovsld su
1952. god. u knjizi ,,0 pruodi fugasnog i brizantnog delovanja eksplozije" dali osnove
savremenog gledanja na ovaj problem. Prema ovim autorima brizantnost je definisana
manjim delom impuslom eksplozije, a znatno vecim, maksimalnim pritiskom detonacije:

pD 2
Pmax ==
gde je: p
D

400

gustina eksploziva, gr/em 3


brzina detonacije, m/s.

9.3.4. OSETLJIVOST NA UDAR


Pod osetljivoseu eksploziva na udar podrazumeva se najmanja visina izrai.ena u
(em) sa koje pad a teg mase od 1,2, iii 5 kg na celicni nakovanj Kastovog aparata.
Za ispitivanje osetljivosti na udar sluii aparat koji se zove padajuCi cekic. Ovaj
se sastoji od tega koji klizi izmedu dye sine. I koji moze da se ucvrsti na odrede
noj visini padanja. a podesenje tako, da se moze lako otkaciti radi padanja. Teg ne pada
direktno na eksploziv vee na mali Kastov aparat (Sl. 97). Uzorak eksploziva stavlja se
izmedu malja i nakovanja Kastovog aparata.
lspitivanje osetljivosti na udar mora se otpoceti sa one visine padanja tega, sa
koje moze da se postigne potpuna detonacija eksploziva.

159

1511

Visina padanja tega postepeno se smanjuJe, dok se ne postigne nepotpuna ili


nikakva detonacija. Na ovoj visini padanja tega vrsi se sest ispitivanja i ni jednom ne sme
doci do detonacije. U koliko dode do detonacije, visina se ponovo srnanjuje sve dotle
dok u Sest uzastopnih opita detonacija izostane.

9.3.5. PRENOS DETONAClJE


Pod prenosom detonacije podrazumevarno najmanje rastojanje kod koga aktivi
rana patrona energijom udamog talasa izaziva detonaciju pasivne patrone. Prenos deto
nadje se ispituje na sledeci nacin: uzmu se dve patrone ispitivanog eksploziva, postave
se horizontalno u praveu jedna iza druge, na celicnu plocu dimenzija 700 x 100 x 100
mm. Uz kraj pasivne patrone, u istoj liniji, postavlja se kontrolna patrona da se dodiruje
(kontakt). Izmedu prve (udame) i druge patrone izmeri se Zeljeno rastojanje, pa se udar
na patrona aktivira.
Ako pri detonaciji udame patrone, detonira i druga (potpuno) na predvidenom
rastojanju, onda se rastojanje izmedu patrona povecava sve dok se ne utvrdi maksimalno
rastojanje prenosa detonacije. U protivnom, ako ne dode do prenosa, rastojanje izmedu
patrona se smanjuje. Ispitivanje se zavrSava kada se ustanovi udaljenost u (em) pri kojoj
u tri uzastopna opita dolazi do prenosa detonacije.
Potpuni prenos detonacije se kontrome preko kontrolne patrone kOja takode
detonira, dok se u slucaju nepotpune detonacije kontrolna patrona biva sarno osteeena
i odbacena. (SI. 98).

SI. 97.

Ispitivanje osetljivosti eSkploziva na udar: al ~ema uredaja sa padajucim ekicem. bl Kastovaparat


na koji pada ekic.

U tabeli 42 data je osetljivost nekih eksplozivnih materija na udar.


Tabela 42 Tabela 42
V rsta eksploziva

Visina padanja tega


mase 2 kg, em

Zivin fulminat

Nitroglieerin

Razorna zelatina

druga patrona, 3 - kontrolna patrona, 4

Za eksplozive osetljive na klasicna sredstva za iniciranje uzimaju se patrone pre


cnika 30 mm, a za eksplozive neosetljive na klasicna sredstva za iniciranje, uzima se naj
manji precnik patrone u kojem se doticni eksploziv praizvodi. Iniciranje se izvodi po
moeu pentolitskog pojacanika 50/50.

40

Cmi barut

70

Tratil

90

Kamniktit I, II

S1.98.
Odredivanje prenosa detonaciie; 1 - udarna patrona, 2
elina ploa, 5 - sporogoreci ~tapin.

9.4. BRIZANTNI EKSPLOZIVI

preko 200
Brizantni eKsplOLl

na udar omogucuje da se preduzmu odgova


Poznavanje osetljivOStl
rajuce mere predostroinosti
rukovanju. transportu i upotrebi.

dele se na:

1. Proste brizantne eksplozive (eksplozivne materije).


2. Slo:zene brizantne eksplozive.

!60

161

Prosti brizantni eksplozivi su po hemijskom sastavu, najceSce Cisti hemijski spo.


jevi pa se, osim inicijalnih eksploziva, retko (osim za vojne potrebe) upotrebljavaju sami.
Najee~e prosti eksplozivi sluZe kao brizantne komponente pri izradi sloZenih eksplozi
va koji sc primenjuju u privredi.
Sioieni brizantni eksplozivi su po hemijskom sastavu smese viSe hemijskih spo.
jeva. U zavisnosti od primenjenog prostog eksploziva kao osnovnog sastojka, danas se u
privredi uglavnom primenjuju amonijunmitratski i nitroglicerinski sioieni eksplozivi.
Prema agregatnom- stanju, sloieni brizantni eksplozivi proizvode se uglavnom u
evrstom stanju ito; praskasti, poluplasticni, plastieni, vodoplastieni - kasasti, granu
lirani.
Prema nameni - slozeni brizantni privredni eksplozivi dele se na:

9.4.3. NITROGLIKOLC 2 H.. (ON01 ).2


Dobija se iz diglikola, dejstvom sulfonitri~ne smek. To je bezbojna pr~zima

tecnost nalik na nitroglicerin. Sa nitroglicerinom se meb u svim odnosima. Manje)e

osetljiv na udar od nitroglicerina. Osetljivost na udar tegom ad 2 kg imosi oko 15 em.

Ima nisku tacku mrmjenja oko -22,3 c. Dobro rastvara ,nitrocelulozu. Dodaje se ni

troglicerinu za sniZenje tacke mrinjenja nitroglicerinskih eksploziva. ZahvaljujuCi nitro

glikolu, dan~nji eksplozivi se mogu cuvati i upotrebljavati na tem~raturi do -25 c.

9.4.4. NITROCELULOZA C1 0H 6 0 S

Eksplozive opste namene


Sigurnosne - metanske eksplozive.

9.4.1. PROST! BRIZANTNI EKSPLOZIVI

Nitroceluloza je bela ill zuckasta vlaknasta masa, lako zapaIjiva, osetIjiva na

udar i trenje. Za izradu nitroceluloze koristi se kratkovlaknasta pamucna celuloza. Po

spoljnjem izgledu ne razlikuje se od obicnog pamuka, iIi celuloze, ali ima sva svojstva

brizantnog eksploziva. Upotrebljava se za izradu plasticnih i amonijum-nitratnih plastic

nih eksploziva i malodimnih baruta.

9.4.5. TROTIL (TRONITROTOLUOL) C1H.s(N02)3


,j

9.4.2. NITROGUC'ERIN C'3 HS(ON0 2)J

Nitroglicerin je bezbojna prozirna uljasta teenost. bez mirisa. sladunjavog uku


sa, specitlene tezine 1.6 gr/cIll 3 . Dobija se kada se na g1icerin deluje sumpornom i azo
tnom kiselinom. U novije vreme dobija se sintetieki glieenn iz propilena u rafinerijama
nafte. Dobro je rastmrljiv U org31lskun materijama. a malo U vodi (vodostabilan). Cisti
nitroglicerin nema priIllenu zbog svoje velike osetljivosti i nepogodnosti za transport
jer je u teenorn stanju. Medutim. za izradu eksploziva predstavlja nezamenljivu kompo
nentu.
Veoma je osetJjiv na spoljne impulse udara i trenja i zahteva veama pailjivo
rukovanje. Osetljivost na udar tegom od 2 kg iznosi 6 em. a uetonaciona brzina mu je
oko 8000 m/s. Bilans kiseonika je pozitivan.
Losa osobina nitroglicerina je u tome SlO se mrzne vee na +8 c pri cemu je
jako osetljiv na udal. Zbog ove osobule nitrogjicerinu se pre izrade privrednill eksplozi
va dodaje nitroglikol.
Nitroglikol ima tacku mrz.nJenja-~::.3 0('. Eksplozivi izradeni na bazi nitrogli
cerina. gde je 25'( nitroglicerina zamenjeno nitrogllkolom. ima tacku mrLnjenja oko
0
_30 C, te ga ova ':ini pogodnim za proizvodnju eksploziva.
Toplota eksplozije nitroglicerina je oko 6300 KJ/kg. brizantnost 19 mm.
radna sposobnost 550 cm 3 , temperatura eksplozije oko 4100 c gasna zapremina
7151/kg.

Dobija se nitracijom toluola koncentrovanom azotnom kiselinom i oIeumom.


Bez mirisa je, gorkog ukusa, nagriza koiu, a gasoviti produkti deluju otIOvno na Ijudski
organizam. Vrlo je stabilan, nije higroskopan, u vodi se ne rastvara i ne gubi eksplozivna
svojstva pa se moZe upotrebljavati i pod vodom. Ima odlicne minersko-tehnicke karak
teristike. Brzina detonacije iznosi od 6500-6900 m/s. Osetljivost na udar tegom od
2 kg iznosi 90 cm. Lako se presuje, i pogodan je za izradu u rame geometnjske forme.
Najpovoljnija gustina mu je 1,44-1,48 gr/ cm 3 . Mana mu je sto ima vrlo nepovoljan
bilans kiseonika (-74%). Trotll ulazi u sastav, kao brizantna komponenta, vecine pri
vrednih eksploziva.

9.4.6. PENTRIT
Pentnt je estar azotne kiseline i cetvorovalentnog alkohola pentaeritrita. To su
tlni beli kristali, netophi 1.1 vodi, a potpuno topivi u acetonu. To je jak brizantan eksplo
ziv, koji se kao cisr. za miniranje retko upotrebljava. Osetljivost na udar tegom od 2 kg
iznosi svega 25 em. Brzina detonacije mu je oka 8400 m/s. Upotrebljava se za izradu
detonirajuceg stapina. i kao sekundarno punjenje kod nekih detonatora. Ako se pentrit
pomesa sa trotilom. osetljivost na udar se matno smanjuje. Takav eksploziv pod nazi
yom pentoJit, upotrebljava se za izradu pojaenika (bustera) za iniciranje eksploziva i ek
splozivnih smeSa koji nisu osetljivi na k1asiena sredstva za iniciranje.

:I

,I
I

II>::

163

9.4.7. AMONIJUMNITRAT NH4 N0 3


Amonijumrutrat je neorganska so amonijaka i azotne kiseline, i javlja se u obli.
ku belih kristala. U cistom obliku on sadrii 34% azota, 5% vodpnika, i 60% kiseonika,
od od eega se 20% nalazi u s1obodnom stanju. Speeificna teZina kristalnog amonijumni.
3
trata je 1,725 gr/ em , tacka topljenja je 170 c, higroskopan je, lako apsorbuje vlagu ii
vazduha, u toploj vodi lako se rastvara. UskladiStenje je oteteno pa se mora hermeticki
pakovati. Amonijumnitrat predstavlja slab eksploziv a jak oksidans. Pri eksploziji 1 gr
AN dobije se 0,2 gr k.iseonika. Toplota eksplozije muje oko 1430 KJ/kg, radna sposob.
3
nost 160-230 em , brzina detonaeije 1500-4200 m/s (zavisno od vrste arnonijumnit
rata). Temperatura eksplozije je 1550 c, zapremina gasnih produkata 980 llkg. Kritie
ni precnik zavisi od granulacije kristala i kreee se ad 100-300 mm.
Prema JUSu ako AN sadrZi 0,4% i vik gorivih materijala dolazi do eksplozije
amonijumrutrata. Poveeanje osetljivosti na detonaeiju i zapaljenje postize se dodava
njem 3,5% kaoIina i 0,75% voska. Kritiena kolieina ANje oko 123 t. To je kolicina AN
koja zapaljena plarnenom na slobodnom prostoru ne detonira. Poveeanjem te kolicine,
iznad 123 t, mote doei do detonaeije.
Dugo godina smatralo se, da je AN neeksplzivno i bezopasno jedinjenje, i da u
sastavu eksploziva s1uZi sarno kao nosiic kiseonika - oksidans. Medutim, kasnija sazna
nja demantovala su takva miSljenja. Prve nesreee sa amorujumnitratom zabelezene su
1921. god. Kod Orri-a pri pokuaju da se stvrdnuti arnonij~rnnitrat rastrese miniranjem.
Sledeee nesreee desile su se 1947 god. u Texas Sitiju, 1 ~restu, kada je dollo do eksplo
zije na brodovima usled potara. U oba slucaja AN nije bio cist, vee pomean sa 0,5% ka.
oIina i 0,75% voska, da bi se sprecila apsorpcija vlage i stvrdnjavanje.

9S.INICUALNI EKSPLOZIVI

lnicijalni eksplozivi s1u!e za izazivanje podsticanje na detonadju brizantnih


eksploziva. Dovoljno su osetljivi da detoniraju pri udaru, vamid, toploti, ill trenju, posle
veoma kratkog vremena sagore vanj a , a istovremeno su dovoljno neosetljivi pri proiz
vodnji i preradi. Zbog takvih svojih osobina upotrebljavaju se za izradu detonatorskih
kapisli i elektrodetonatora, sa kojima se vrsi inidranje brizantnih privrednih eksploziva.
Veei broj supstanci mo~e se koristiti kao inieijalna eksplozivna materija, medutim, naj
eesee se upotrebljavaju:

9.5.1. ZrvIN FULMIKAT Hg(CNO)2


Zivin fulminat nastaje pn reakeiji etilnog alkohola !ive i azotne kiseline. U he
mijskom pogledu on predstavlja :livinu so fulminske kiseline.

Io je_Q~lildo svetlo siv~kristall1a _f!1atcrija, ~ vrlo osetljiva na udar, trenje i~


varnicu i detonira na temperaturi ad 190 c, zbog toga sa njim treba oprezno postupa
~ VJaga smanj;.;j~ ~ksplozivne karakteristike Zivinog fulrninata, i pri vlainostC0d5%
dolazi do delimiene eksplozije pri udaru. Pri vla!nosti od 10% fulminat se razla!e bez
detonaeije, a pri vlaznosti od 30% ne nastupa hemijsko razlaganje. Brzina detonacije,
pri gustini od 4,0 gr/em 3 , je oko 5400 m/s. a osetljivost na udar tegom od 2 kg iz
nosi sarno 4,0 em, 81:0 znaci da je jako osetJjiv na udar. Ima negativan bilans kiseonika
17.0%, kristalna gustina mu je 4,42 gr I cnl a nasipna 1,22-1,6 grl em". Specifiena
zapremina gasova je 243 l/kg. Relativna energija u odnosu na TNT je 50%. Zivin fu~
~~_~~rv~l!~t~el!5> koristi kao primarnopunjenje .1). g!lionatQrmm kapislarn..i\. Kolicil!'!
zivinog fulminata u kapisli bI. 6 je oko 1,0 gr a u kapisli br. 8 oko 2,0 gr_
---

-----

9.5.2. OLOVNI AZID (Pb(N3)2


Q1o.Vlll'pi<ijebela kristalnils()koja _s~_~~_lja iz oloV11()~~(;.etata illIl!tr~~
natrijeva azida. Manje je osetljiv na plamen i udaro_'!uZivinog fulminata. MoZe se pr~
~!l:tLp~d.!.!.sokiIl1"pritiskpm, a danegubl svojtl_ osetljivu()s.t, ~~tno j~~ P<U(~2$
fulminata.
Zbog svojih dobrih osobina, sve vise potiskuje Zivin fulminat jer je jeftiniji,
sigU~nii.iza ~ukovanje. Nedostatak~u jeto irnaVisoku tackuzapaljivosti jio-=
360C. Drugi ned~statik mu je sto se pod utieajem ugljendioksida (C02 )raspada,
stvarajuci azotvodonicnu kiselinu koja je sklona detonaciji. Zbog toga se u kapisJarna iz
nad olovnog azida stavlja sloj nekog drugog inicijalnog eksploziva najeesce olovotrinitro
resoreinata.
Brzina detonacije olovnog azida, pri gustini 3,8 gr/em 3 je 4500 mis, a pri gus
tini od 4,6 gr/em 3 ,5400 m/s. Osetljivost na udar tegom od 2,0 kg iznosi 10 em, sped
fiena zapremina gasova je 308 I/kg, temperatura eksplozije 3730 "C. Nije higroskopan.
Kapisle i elektrodetonatori punjeni oIovnim azidom moraju biti od aluminijuma, a ne od
bakra, jer azid olova hemijski reaguje sa bakrom. ElektrodetonatofSa-azidomOIova kao
primamim punjenjem ne smeju se upotreb'ij;Wati na mestima gde se pojavljuje metan")
!~paljiva ugljena prasina.
-----~

9.5.3. AZID SREBRA Ag(N 3)2


nasao siru primenu jer je dosta skup.
se reakcijom srebrovog nitrata i l1'l.trijevog azida u vodenom rastvoru u obliku bezbojnih
ortorombicnih kristala koji su veoma osetljivi na udal. Kristalna gustina mu je 5,1
. temperatura samozapaljenja 290
relativna energija u odnosu na TNT je
45;".

[64

M
~

9.6. PRIVREDNI EKSPLOZIVI

'"

o:l

.J:J

'"
E-o

- eksplozive opste namene,


sigurnos[;";;-=--meialiske eksplozive.

9.6.1. EKSPLOZIVI OP5TE NAMENE

9.6.1.1. Amonijumnitratski praSkasti eksplozivi


Su mehanitke smese kristalnog amonijumnitrata sa eksplozivnim nitrojedinje.
njima i

n-;ek;plo~~~g~rucimdo~a~im;. Eks~fr>zi~~ ~it:()i~~~~_qia .s1~__~_pr~S!casto~

ill ~ecn~mstanju..!..~og\J_~iti troti!, nitroglicen.n_,--I~ek!<>gen ltd. Nitrojedinjenja se dodajy


da bi povecali brizantnost. osetljivost i radnu sposobnost. Goruci neeksplozivni dodaci
su~r~~n.a strugotina.drvenobrasno i dE. I dodaju se da bi se odrzala praskasta struktu
f.a. Najbolje je kada je odnos gorucih i eksplozivnih komponenata takav da imaju uravno
teien bilans kiseonika.
O~tljiv<?.t()vih~~!9z!van~ pocetni inicijalni impuls zavisi od kvaIiteta
~~:~~!?ista~~i k~licine .~e.nzibilizatora. usl()va primene i cuv~j~ u magacinima: Ini~iraju
se klasitnims~edstvima za inici.@..!lj~ (rudarskanlc~pisla. elektrodeJgnator i detonirajuci
~l!!). Domaci arI1ontiumni~.!?tski praSkastL elcsplozi~~4::l_!>.!.i~antnl!...ko_mpo_n~ntu
sadrze troti] i lIitrogliceri!:.

9.6.1.2. AmonijulIUlitratski praskasti eksplozivi


sa sadriajem trotila
Sastoje se od 60-8570 An. trotila (do 17%), dinitrotoluola. drvenog brasna
osovinskog ulja i po potrebi boju. Malo su osetljivi na spoljni impuls udara i trenja, zbog
cega spadaju u eksplozive sigume za rukovanje i transport. Pri niskim temperaturama
nisu osetljivi i ne mrznu se. Prema vlazi su dosta osetljivi
rugroskopni, zbog cega se
pakuju u parafinisani papir i polietilenske kese. Primenjuju se za miniranje mekih ste
na (kamniktit II) do srednje tvrstih i tHstih stena {amonaI pojacani) kada im se u sas
tav dodaje spraseni aIuminijum {do
U tab. 43 prikazani su domaci amonijunmitrat
ski praskasti eksplozivi. sa dodatkom tfotila kao brizantne komponente. i aIuminijums
kog praIla z.a pojacanje (amonaIj), S3 niil:o\im osnovnim mincrsko-telmickim karak
teristikama.

9.6.1.3. Amonijumnitratski praskasti eksplozivi


sa sadriajem nitroglicerina

~
~ .....

.!Iii:

Su slozeni brizantni eksplozivi koji se prema nameni dele na;

165
V',

....

0.

8.

o
o

I
ct

00
00

N
V"l

00
\0

V"l

c;l

.....

'[

o
o

0\

0\
M

\0

r-

V"l
M

6v
M

8
v

I
8. g
0\
M
g
..... M
.....

><.l

00

\0

o '"

~.....

'"
Ov
~

6.

00
I""0\

.....
.....
0\

I""-

VI

r-

o
o

I""
M

\0
M

\0
0\

0\

00

0\

00

00
M

q 8v

><

V"l

0\
00

\0

r-

6
V"l

8
8. 00
M

6.

><

8M

g
o

.....

\0

r-
N

r-

@
M

\0
M

o
~

...><

tr.

0.

\0
I""-

0\

.....
N

I""-

tr>
I""

.....

V"l

o.

'"

00
M

6r-
M

0\
M

><

,-g

V"l
V"l

0\

.....

'"

-.
""
~

0\

00

00

M
[

00
M

:tf

""
;;

"::3
o

Q..

...'"

..>t

"'Q

E
Q

.:;;;
Su brizantni cksplozivi koji u 5\0::". sastavu imaju odredenu kolicinu zeliraJ1e
smese nitrogiicerin-nitroglikoL Pored tog~ 5adrze jos amonijunmitrat. nitrocelulozu.

V)

:;:

c;l

o
o
M

'"

:::"

'-'

'"
""
-::;
'"
-::;

c<)
~

E
::l
'"

'"'

s
2

';:3

....

..c

,.;
.~
"-'

0.
:-J

'"
'"
'"
""

00

'l)

:~

Q..

.,'"

....:-Jo

Q..

'"E

'"u
'"oc:

::1

:,:::"

....<>

::1

::;

..c
00

ec..

"0

c:

...
:-J

t~

'"

E-o

o
c..

'"

'c..8

IbG

167

v
v

drveno brasno osovinsko ulJt' ild, Zbog sadrZaja uko 5~( nilruglicerina sa nitroglikolom
~
.
' . n
ne mrznu se ni kod najniiih zimskih temperatura. Manje su osetljivi na vlagu od praikas;:
tih eksploziva izradenih na bazi trotila. Pakuju se u parafinisani papir i polietilenske

kcse. Primenjuju se za miniranje meklh i srednje cvrstih stena. U tab. 44 prikazani su

domaCi amoniiumnitratski praskasti eksplozivi sa sadrzajem nitroglicerina (viteziti) sa


,
.
njihovim osnovnim minersko-telmickim karakteristikama,

9.6.104. Praskasti i granulirani amonijumnitratski eksplozivi

i eksplozivne smese sa sadri.aj~1l1 gorivog ulja


Izradeni su na bazi kristalnog ili granuliranog poroznog amonijumnitrata i
odredcnog procenta gorivog ulja (Nafte) bez dodatka bilo koje brizantne komponente.

U svetu su poznate. na zapadu kao AN-FO smese, na istoku (SSSR) kao Igdaniti. Ove

eksplozivne smeSe zbog svog prostog sastava spadaju u najsigumije eksplozive za rukova
pa se i mehanizovano mogu puniti u bu~otine. Nepostojane su u vodi te se u ovodi vlaznim busotinama ne mogu koristiti. Ovaj nedostatak mOze se otkloniti ako

se eksplozivna smesa pakuje u plasticna creva. ili usipava u busotine u creva. Mogu se

proizvoditi i pakovati u patrone ili vrece. a mogu se proizvoditi na mestu upotrebe.


Kod nas je ova vrsta eksploziva nasla najsiru upotrebu na povrsinskim kopovima.
Praskaste eksplozivne srnese izraclene na bazi kristanog amonijurnnitrata i od
redenog procenta gorivog ulja poznate su kod nas pod nazivom Nitrol 1 i Nitrol 2.
Nitrol I J'e eksplozivna smeSa izradena od kristalnog amonijumnitrata sa cvrs
tim i tecnim organskinl gorivima u kombinaciji sa sredstvima protiv stvrdnjavanja. OsetIjiv je na impu!s kapisle br. 8. Kriticni precnik mu je 32 mm, brzina detonacije je
3::!00 m/s. Koristi se za miniranje pod zemljom.
Nitrol::! je smesa izraclena od 9::!';( AN i 8% gorivog ulja. Minersko-tehnicke
. ik'e dosta se razl'k'
. Ial K
"
. 6
0
k ar ak tenst
I 'UJu 0 d mtro
. . 'ntlcm
precn ik mu Je
mill.
pa se'IS
kljucivo koristi za miniranje na povrsinskim kopovima. Nije osetljiv na klasicna sredstva
za iniciranje vee se mora koristiti pojacnik buster. Pre nos detonacije je samo u direkt
nom kontaktu. Pakuje se u plasticne vrece za nasipanje u bu~otine iii pneumatsko pu
nienJe.
"

'N vI
'"
:;: 0

:i:j

V')

.~ 0

.f;;

~
+

.o~

00

;;

00

.;;i

-I

'"

.~

'N

<>q.

00

'f;;

.~

V')

"" -

~
.

'N

V')

.-::;

.~

C;
0

:;:'.

"" S
~
O. ?
0
.
;;

_
V')

V')

:;:;;::

0\

""

V')

:q

I'

'"<t
N

<'!.
0\

V')

'"

0\

\0

'<t

0\

'<t

V')

00

I'~

gO

I'

""

:5

:5

:5

I'~'

V')

I'

0
0

V')

0
00

""

I'

v''"

0\

""

1'""

U tab. 45 date su minersko-tehnicke karakteristike amonijurnnitratskill smesa

sa sadrzajem gorivog ulja fabricke izrade.


~

AN-FO smese koje se proizvode na mestu upotrebe. izradene su na bazi gra


nuliranog porornog AN i gOfl\'Og ulja u od reclenom procentu ito: 94-97<;; AN i G-3,}
....
.....
gorivog ulja. SmeSa od 94.5C:; A:'\ i 5,S";, gorivog ulja smatra se klasicnom i eftkasnom

--

':;:J

Pri takvom odnosu komponenata smeSa [ma nulti bilans kiseonika i razlaie se
po uproseenom obliku po jednacini:

].

co

..:..c:
.....
<:),~

i;l

':)

2'-

.-

....

7H 2 0 + (0 2 + N2 + 3784 KJ

-3
;;
.:..::.

~~

;;

.-

-.....

'"

'"'~

t::

-3; , , : ; : ;oi> ; : : : :

~
""

>

smesom.

3NH 4 NO] + CH 2

'"
~

"'-

~:-=:~
!:..O,.t;::;~

;::-

.j,.J

'"

V').

~ v

0\
0\

I'

:5

S t3
~

0
00

00
:;::
~
O\M'
M
N
0\

:;:;

:5

V')~~~

.....

ci.:

c;-;
v

I'

N
-\0
0\

0\

.00

.~ .g

v.

0\

O\~

0,60\

NOOO
v
N

",I
.~ 0

0\

':

.,0

0..

,,0

~,

I""

Vi~OO;;
,!:i ~ -g

~t:!:;'"''''''

o....cc.r._

169
168

V)

'1'

<U

::E
><

ers

.c
ers

l-

V)

1:-.

0
0

l:
N

e::

~e:
0

.><:

ers

\0

CC

\0
0'\

\0

....,

V)

\0

V)

00

v.

0\

a u produktima eksplozije nema otrovnih gasova. AN-FO smes.: su neidealni eksplozivi


koji zahtevaju idealne radne uslove. Njihove minersko-tehnitke osobine zavise od tita
vog niza faktora kao to su:
_ granulaeija amonijunmitrata,

V)

><

or-
N

~
t::0

.><:

V)

V)

'"'l

0\
0\

00
....,

00
N

pretnik buliotine,
gustina punjenja u busotini,

'"0
N.
0\

- velicina i snaga pojatnika,


- vlainost bUSotine,
_ kontakt sa zidom buwtine, itd.

.....

><

V)

e::

.,;

oV)
N

.,

7i I
t::0 0
....,
.><:

q
0

00
M

r-
M

0\

0
....,

M
N
N

'0
...

0\

.....

'2

0
0

\0
M

0\

.;;: 0....,
'" M0I
C

V)

'i

0\

v
N

0,

0\
0\.
M

M
N

\0

<'!.

Stehiometriska AN-FO smeSa izratJena na mestu upotrebe (,.,zakic" - kruSe


vae) ima sledece minersko-tehnicke karakteristike:

_ radna sposobnost oko 320 em


_ zapremina gasnih produkata, 980 l/kg,

I
\

_ brzina detonacije od 2400-4200 mls


nasipna gustina 0,8-0,9 gr/ dm
_ kriticna gustina oko 1,2 gr/cm

_ kriticni precnik oko 100 mm

\j.
:r

'-.

_ nije osetljiva na klasicna sredstva za iniciranje.


v

0
0

'0

!::

v
M

0
0

'2

\0

0
....,
M

V)

t-

0\

V).

v
N
0

0\

0\.
M

'"0

\0
N

0\

N
M

''"

c:

:>

,.,

'N
o

-a ~'"
.:.:
..,
VI

.;::
'"

'"
~

...'"
'"

..0.:

.~

:::::

:i

'1:3
0

...'"
Eo-<

-0

.c

'"

.><:

.'"
'":::lbO

'"

'"c..

::;'1

.><:

'00

-0

.,;

Ol

a..

:=

i:ti

"
'"

0..

""
.><:

'" e

'c;

Oc,
e:

'"

.><:

:::l

.><:
'"

.~

""e:

'"
.c

;;;;l

'"VI
:::
h

c..
'"

].
:=
N
.:.:

;:
:::l

'"a..
E
""

e:

':.J

<;:::

T)

t'

9.6.2. AMONUUMNITRATSKI POLUPLASnCNI

EKSPLOZIVI

U SVOlll sastwu illlaju 20--40% zelirane smeSe nitroglicerin-nitroglikol. Ostale


komponente koje ulaze u sastav su: amonijumnitrat, trotil, drveno bralino, stabilizatori i
dr. Koriste se za miniranje cvrstih i vrIo cvrstih stena, i svuda tame gde pra~asti eksplo
zivi ne daju zadovoljavajuCe rezultate. postojani su na visokim i niskim temperaturama.
Otpomi su na utieaj vlage i vode. Osetljivi su na klasicna sredstva za iniciranje. U tab. 46
date su minersko-tehnicke karakteristike domacih poluplastitnih eksploziva (vitezita).
U grupu amonijumnitratskih poluplasticnih eksploziva mogu se svrstati i eksPIV':'" namenjcni za geofizicka i scizmicka miniranja - Geoviti. To su amonijunmitrat
ski poluplasticni visokobrizantni eksplozivi koji u svom sastavu illlaju zeliranu smeSu
nitroglicerina sa nitroglikololll. alllonijurnnitrat, barijeve sulfate i druge komponente.
i'\amenjcni su za geofizicka istrazivanja, odnosno za vestacko izazivanje seizmickih ta
lasa u steni. Mogu detonirati pod visokim hidrostatickilll pritiskom. Otporni su na viso
ke i niske temperature. Pogodni su za podvodna miniranja. Iniciraju se elektrodetona
torom posebno nalllenjenim za izvoaenje ovih radova. Patroniraju sc u specijalne plasticne tube izraaene ad polivinilhJorida. polietilena ili polistirola. U tab. 47 date su miners

<.)

c..

VI

ko-tehnicke karakteristike neklh 'irsta geoVl ta.

170

171
Tabela 46
eksploziv

vitezit

vitezit

vitezit

vitezit

vitezit I

20

25

30

35

40

1,5
+4
856
4157
2639

1,5
+3,4
853
4318
2722
8,83
6
6100
82

1,5
+2,5
897
4570
2797
9,53
6
6200
85
420

1,5
+0,9
915
4940
2962
10,24
6
6300
88
440

karakteristike
gustina. kg/ dm 3
bilans kiseonika, %
gasna zapremina, I/kg
energija eksplozije. KJ/kg
temperatura eksplozije, c
specifieni pritisak, Kbar.
pre nos detonacije. em
brzina detonaeije,
strenght. %
proba po Trauzlu, em 3

8,6
6

6000
80
390

400

1,5
+0,5
906
5104
3040
10,38

6
6400
90
460

Tabela47

9.6.3. NlTROGL1CERINSK1 PLASTlCNI EKSPLOZIVI


U svom sastavu imaju preko 80% ulirane smeSe nitroglicerin-nitroglikol sa
nitrocelulozom u zelatinoZJIom stanju, kao i druge organske i neorganske kompomente
u manjem procentu. Zeiatinirani viteziti su najjaei privredni eksplozivi i primenjuju se
za miniranje najtvraih stena i za miniranje u specijalnim uslovima. Vrlo su otpomi na
vlagu i visoku temperaturu,.mogu se koristiti za miniranje pod vodom. Obzirom na visok
sadrzaj nitroglicerina vrlo su osetIjivi na udar. Iniciraju se kapislom hr. 6 i br. 8.
U tab. 48 date su minersko-tehnieke karakteristike domacih nitroglicerinskih
plastienih eksploziva.
Tabela48
eksploziv

geovit-26

geovit-36

1,55
+0.03
849
4538
2926
9.40
10.0
6000
80
330

1.55
+1.10
837
4664
3018
950
10,0
6500
85
360

vitezit
SO-II

vitezit
80

vitezit
60

vitezit
50

1,5

1,5

1,5

1,48

1,48

karakteristike
gustina, kgldm)
brzina detonaeije, m/s

7300

6,800

6,.800

Prenos detonacije, em

6-.8

6-8

6-8

proba po Trauzlu, em'

520-560

500-520

480-500

gasna zapremina, Ilkg

709

670

639

788

829

topIota ekspJozije, KJ/kg

6482

5975

5573

5506

4982

temperatura ekspJozije, or

41.87

3937

3644

3390

3030

10923

10366

specificni pritisak dN/em'

eksploziv

vitezit
100

11979

10673

9477

6500
8-10

6300
8-10

500-520 460-480

karakteristike

9.6.4. VODOPLASTlCNI - SLURRY EKSPLOZIVI


gustina, kg/dm 3
bilans kiseonika, %
zapremina gasova.l/kg
energija eksplozije. KJ /kg
temperatura eksplozije. 0 e
specifieni pritisak, Kbar.
prenos detonacije. em
brzina detonacije. m/s
strength. '7c
proba po Trauzlu. em 3

Vodoplastieni eksplozivi, u svetu pOZJIati pod imenom "Slurry" su savremeni


eksplozivi koji spadaju me(fu najinteresantnije eksplozive poslednjih decenija, koji se
koriste za miniranje na povrSinskim kopovima.
Za razliku od dobro pOZJIatih nitroglicerinskih plastienih eksploziva, gde teenu
komponentu predstavlja ekspioziv (nitroglicerin). vodoplasticni eksplozivi u svom sasta
vu. kao teen,; komponentu, sadrze vodu. Ostale sasta\TIC komponente ovih eksploziva su
najcesCe amonijum i natrijurrmitrat kao oksidacione soli, senzibilizirajuce materije
eksplozimog i neeksplozivnog karaktera, metaIni prahovi kao visoko energetska goriva
sa dodatkom stabilizatora i visokomolekularnill plastifikatora. ZahvaIjujuCi vodi i pogod
nim plastifikatorima zgusnjivacima ovi eksplozivi imaju kaSastu konzistenciju, veliku

172
V)

gustinu i dobru vodootpomost. Zbog sadrzaja vode osctljivost na udar i trenje je izrazito
smanjena, sto povecava sigumost primene i omogucuje mehanizovano punjenje minskih
bu~otina. Nisu osetljivi na klasicna sredstva za iniciranje pa se mora primeniti pentolit
ski pojacnik - buster, ili patrona obicnog eksploziva (amonala). Gustina im je 1,4-1,6
gr/em) , a brzina detonacije 5000-6200 mis, prerna vrsti i nameni. Koriste se za minira
nje sarno na povrsinskirn kopovima jer imaju veliki kriticni precnik (60 mm). Sigumi su
u radu, imaju veliku gustinu pa i veliku koncentraciju energije po jedinici zaprcminc.
Iskoriscenje zapremine bUSotine je 100%. Koriste se za miniranje cvrstih stena. Mogu
se izradivati fabricki i pakovati u patrone odredenih dimen7jja, ili na mestu upotrebe i
direktno upumpavati u busotine, Mogu se izradivati sa sadrzajem metalnih prahova ili
bez njih. Kod nas su poznati pod komercijalnim nazivima ,,Boriti" (',Miloje Zakoc") i
"Kemeksi" (Kamnik), U tab. 49, 50, 51 date su minersko-tehnicke karakteristike pa
troniranih vodoplasticnih eksploziva tipa Borit i Kamex, sa i bez metalnih prahova.

~
fJ

f-

'E0::8
IX!

V)

borit-50

obilic-2

borit-60

detonex

0
0

V)
V)

V)

'c0 0
~

V)

"I,

'"
V)

0
0
0

.eN

~~
0

"!.

0
.eN

0
0
0

V)

0
0

0
\0.

0
V)
tV)

0
0

100

.LOO

1,5-1,55
1.5 -1,55
6000-6200* 5500-5700*
878
920
5023
4554
kontakt
kontakt
60
60

100

0
0

VI

1:::::8
00

"1.

.e

V)
V)

V)

.;:: ::8
]0

V)

V)

"'

I
0
o
0

eksploziv

kamex-e

kame x M-15

\0
\0

v.

0
t

8.....

0
t

0
t

0
0

0
t

0
0

0
t

0
0

(""I

.,
N

\0

(,",

(""I

\0

0
\0

V)

\0

"1.

0,...,

.,
V)

i::0

tt

~
...

00

a
,...,
aV)

\0

t
\0

aN
v
V)

V)

V)

....c::

0
.loo:

'".....
0
0.

.....

.;,(

...
~

00.

.loo:

c::

.,
t

00

V)

\0

(""I
V)

.....
a

a
(""I
a-

0
V)

v
V)

~c::
0

ao

V)

"'l

'b
.....

.;,(

"1.

V)

Tabela 50

Tabela 50

V)

... !XI

,Tabela 50,

i::
0

\0

av

\0

V)

100

/ * detonaciona brzina u c~1icnoj ':':'; 060 mm.

<Xl
V)

...

V)
V)

1,5
5000-5200'
980
3997
kontakt
60

c::

0
.loo:

.;,(

00

karakt~ristikc

1,4
5500-5700'
1016
3784
kontakt
60

~
...

173

.,

V)

.eo

gustina, kg/dm '


brzina detonacije, mjs
gasna zapremina, Ukg
toplota cksplozijc. KJ/kg
prenos detonacije, em
kriticni precnik, film
minimalni pentolitski
pojacn ik. gr.

V)

\0.

.eo
N

Tabela 49
eksploziv

0
V)
t-

kamex M-5

karakteristike
gustina, kgjl
brzina dctonacije. mls
prenos deto!'acije, em
kriticni precnik, mm
nacin iniciranja, gr
bilans kiseonika, '7r
gasna zapremina, I/kg
energija eksplozije, MJ /kg
temperatura eksp\ozije. C
spccificn i pritisak, Pa

1.4

5600

kontakt

60

PD-80

+0.9

1.5

5000

kontak!

60

PO-80

0,0

1,5

4800

konukt

60

PD-80

-2.7

'N
0

828

720

850

4.19

2655

8.6010'

0..

::'*

3,78

2960

9.25'10'

5.39

3160

8A3-I0'

]
>

...'"

J:i
'
-,

cJ

'"c::

<J

.8

,~
<J

e
..:.<
'"

'"

c::l

.
'"
"'l

::l

'"0
~

Q.

d
::

<:i
Q.
s'"'

'"
;;

'"

OJ)

""

<1)

'
Z

'c:I

'"0

:~

.8

~
<1)'
'.~

<)

><

c.. 0
'"
~

'"
!!
0
0..

...0..c::

tIQ
.;,(

<E
'2
'c:I
'"....

..:;

;2

S
~

OJ)

~
c::
>0

::

'"
'0'

'c:I

...Q.

-;:J

'2

'2
Cd

::
'"

.8

<1)

'"

>U

~..l

0..

,S

'c0. -'"... '8::

175

174

9.6.4.1. Vodoplastiini - Slurry eksplozivi

za mehanizovano punjenje

Dalja istrativanja i usavrsavanja vodootpomih eksploziva tipa slurry rezultiraJa


trenutno posIednjom generacijom, emulzionim eksplozivima.
Osnova za emulzioni eksploziv je stabilna neeksplozivna emulzija izraoena na
, bazi klasicnog sisema oksidans-gorivo. U tehnickom srnisIu emulzije predstavljaju dis
perzni dvofazni sistern u kome je jedna faza dispergovana u drugoj. SuStinski posmatra
no emulzije'predstavljaju intimnu smesu dYe tecnsoti koje se ne meSaju. S obzirom da su
u vecini slucajeva pomenute tecnosti vodeni rastvori neorganskih soli i razliciti tipovi
ulja, dizel gotiva i rastopljenih voskova. emulzije mogu biti: tip emulzije, voda u ulju, iii
obmuto tip emulzije, ulje u vodi. Da bi jedna ovako dobijena emulzija posedovala eks
plozivna svojstva sa odreoenim minerskotehnickim karakteristikama, dodaju joj se aditi
vi sa razlicitim ulogama kao sto su: stakleni iii plasticni mikrobaloni, per/Hi, granulirani
amonijunmitrat, kao i metalni prahovi, atomizirani aluminijum, ferosilicijum i sl. koji
povecavaju Strenght emulzionim eksplozivima.
Emulzioni eksplozivi pokazuju idealne detonacione karakteristike cak i pri ma
lim precnicima upotrebe, za razliku od drugih Slurry eksploziva.
Ako kao kriterijum za podelu emulzionih eksploziva uzmemo njihovu osetlji
yost mogu se razlikovati dYe vrste:
SU,

Su vodoplasticni eksplozivi koji se spravljaju na mestu miniranja. Sastoje se od


zasicenog rastvora amonijunmitrata u vodi sa drugim dodacima za pojacanje kao slo su
Iroti, bezdimni barut, aluminijum i dr. kao i sredslva protiv segregacije kao sto su nat
rijumova so karboksimeiilceluloze, guar i dr. Njihov procenat se krece oko 2%. Ova sred
stva ob~zbeduju stabilnost suspenzije i viskozitet. Kod nas industrija "Miloje Zakic" Krusevac, pro izvodi vodoplasticne eksplozive tipa .,Slurry" na mestu pnmene pod ko
mercijalnim nazivom .. Majdaniti" po tehnologiji koja je bazirana na sistemu poznate
Americke finne "lreco".
Ni jedna od komponenata kOje ulaze u sastav majdanita nije sarna za sebe eks
ploziv. Majdaniti su kiseonicno balansirane smese vodenog rastvora oksidanata i neeks
plozivnih gorivih materijala. Energije eksplozije oslobada se iz ovako komponovanih eks
plozivnih smeSa kao rezultat vrlo brze oksidaciono-redukcione reakcije izmedu goriva i
oksidanta. koja nastaje kada se smesa inicira snalnim pOjacnicima visokog detonacionog
pritiska.
Spajanje goriva i oksidanta u detonaciono sposoban sastav vrlli se u toku punje
nja minske busotinc. To se ostvaruje na Slurry vozilu koje u separatnim bunkerima nosi
rastvor oksidanata i smeSu goriva do minskog polja, gde se pomocu elektronski progra
mirane opreme gorivo i oksidant mesaju i odmah se pomocu pumpe i gumenog creva
nastala kasasta smesa upumpava direktno u minsku bUSotinu, Majdaniti su eksplozivi
koji svoju punu detonacionu sposobnost dobijaju tek kada se nadu u minskoj busotini,
daleko od svog kriticnog precnika. Kod ovog sistema postoji mogucnost punjenja mins
kih busotina. bez prekida. sa energetski razlieitim eksplozi\ima. Majdaniti zalltevaju
snalan inicijallli impuls koji se postize pentolitskim pojacnicima - busterima. Slurry
vozilo u sustini predstavlja malu pokretnu fabriku eksploziva. U svom radu vezanaje za
svoju baw .. Slurry stanku" gde se skladiste gonya, priprema rastvor oksidanata i vrsi
punjenje vozila. U tab. 5.2 date su minersko-telmicke karakteristike "Slurry" eksplozi
va za mehanizovano punjenje.

emulzioni eksplozivi osetljivi na klasicna sredstva za iniciranje,


- emulzione eksplozive koji za svoje iniciranje zahtevaju znatno jaci impuls ko
ji se ostvaruje pOjaenikom.
Emulzioni eksplozivi pokazuju veliku fleksibilnost u proizvodnji, u pogledu
konzistencije, delonacionih karakteristika i primene. Moze se primeniti za miniranje ste
na razIicite cvrsloee, sa precnicima od 30-300 mm. Poseduju veliku brzinu detonacije,
relativno visoku gustinu i detonacioni pritisak. U tab. 52a date su neke minersko-tehni
eke karakteristike emulzionih ekssploziva fabrike "Miloje Zakic" KruSevac.
Tabela 52a
Naziv em ulzionog eksploziva
Karakteristike

Dctolit
PE

Detolit
PEM

Demulex
3M

Demulex
SBM

Demulex
EP

bilans kiseonika, %
gasna zapremina, lfkg
energija, kJJkg
tcmp.eklpiozije, OK
gustina. kg!1
- min. prccnik, mm
inicijacija

0
947
3015
2087
1.1 1,3
90
300 g
pentol
4,8-5,0
15 dana
pod vodom
odlicna

0
898
3560
2372
1,1-1,3
90
300 g
penta!
4,6-4.8
15 dana
pod vo(lom
odhcna

0
896
3307
2352
1,1-1,25
30

0
847
3851
2606
1,1-1,25
30

R.K.
Dr. 8

R.K.
br. 8

0
900
3294
2345
1,1-1,3
50
100

4,8-5,0
6 mcseci

4,6-4,8
6 meseci

3,5-3,7
3 m~seca

odlicna

odlicna

odlicna

Tabela 52
eksploziv

majdanit-IO

majdanit-15

majdanit-20

1.6-1.25
3500*
3139
875

60

106-1.25
3700*
3558
835
60

1.6-1.25
400*
4102
780
60

360

360

360

karak teristike
gustina. kg/ dm 3
brzina detonacije. fill S
toplota eksplozije, KJ 'kg
gasna zapremina, ljkg
kriticni preCnik. mOl
pojacnik,
gr. pentolita,
c~licnoj CI!VJ 50

mm.

- bIZ. detonac, kmjs


stabilnos!
- vodootpornost
~

1I celicnoj

ceVl

debljinc zlda 3 !lUll. prj minimalnom precniku upotrebc.

177
176

Tabela 54

9.6.5. METANSKI SIGURNOSl'! EKSPLOZIVI


Su posebna vrsta eksploziva namenjena za miniranje u rudnicima i radnim mes
Uma na kojima postoji opasnost od metana i eksplozivne ugljene prasine. Njihova sigur
nost zasniva se na prisustvu natrijumhlorida iii kalijum hIorida, koji u proeesu eksplozije
prelaze u pamo-gasovito stanje, te snizavaju pocetnu temperaturu eksplozije za oko
1000 c i skracuju duzinu i trajanje plamena. Sadrzaj ovih dodataka u eksplozivu izaziva
ju znatno smanjene radne sposobnosti ovih eksploziva.

9.6.5.1. Praskasti metanskieksplozivi


Kod nas se proizvode dye vrste praskastih metanskih eksploziva ito: Metan
kanmiktit - I i Metanvitezit
5. U tab. 53 dat je pregled hemijskog sastava ovih eks
ploziva. a u tab. 54 minersko-tehnicke karakteristike ovih eksploziva. Praskasti metan
ski eksplozivi su higroskopni. te se pri upotrebi u mokrim bUSotinama moraju zaStititi
plasticnim folijanla. U skladu sa propisima dozvoljen je samo elektricni nacin iniciranja.
Moraju se upotrebiti specijalni metanski elektricni detonatori.

9.6.5.2. Poluplasticni metanski eksplozivi


Izradeni su na bazi amonijunmitrata sa znatno vecim proeentom nitroglicerina
(21-31'1(,) uz odgovarajucu kolieinu inertnih soli (35-4010) natrijumhlorida iii kalijurn
hlorida. Nisu higroskopni i imaju vecu radnu sposobnost u odnosu na praSkaste.
Posebnu vrstu sigumosnill eksploziva predstavljaju tzv. ,.OklopIjeni" pIa,tieni
metanski eksplozivi. Ovde je patrona plasticnog eksploziva obavijena slojem vrlo slabog
ekspIoziva sa dodatkom inertnih materija koje deluju kao zastita od pocetnill vrelih gao
sova i plamena.
Tabela 53
metankamniktit - I

metanvitezi t - 5

38.8%

ugljcna prasina - ksilit

62.2%
7,4%
1.5<;(

natrijumhlorid

27.5~(

=:9 .5~~,

eksploziv
sastav
amonijumnitrat
trinitrotoluol

metanvitezit-5

gustina, kg/I
bilans kiseonika, %

1,10
+4,2

1,15
+2,10

zapremina gasova,lJkg
energija eksplozije. MJJkg
temperatura eksplozije, c

698

702

2,34

2,69

1795

I ,J

karakteristike

1670
4,681(f

speeificni pritisak, Pa
pre nos detonacije, em
brzina detonacije, mJs

4-9
3200-3400

5,0' lOS
4
3200

proba po TrauzIu, ern 3

170-190

185

40

45

*600
*800

500

strength, %
ciozvoljena kolicina po jednoj
minskoj bUSotini, gr.
rok trajanja, meseei

0.5-2'/;'

kalcij uIIlstearat

0-1,0::"

2%

0.2(0
57<
4,5<;(

, 11
j II

II

,. 600 gr. ako su patrone od 100 gr.


su patrone od 200 gr.

** 800 gr. ako

9.6.6. RUDARSKI CRN] BARUT


Po svom sasta\u izradi i svojstvima erni barut cini posebnu grupu eksploziva,
ima tu osobinu, d? ne detonira vee sagoreva. To je dobro homogenizovana mesavi
na kalijumnitrata (75%), drvenog uglja (15%) i sumpora (10%). Spada u najstarije pozna
te eksplozive koji Sll se nekad upotrebljavali za miniranje. Kasnije je u praksi bio zame
njen jaCim i savremenijim eksplozivima, ali se uprkos tome, na izvesnim specijalnim pod
rucjima miniranja, jos uvek zadrzao. Rudarski emi ~arut je eksplaziv koji, zbog izrazito

~porog i pretezno potisnog dejstva...!ll'0treblja\,amo svuda~rilik~m miniranja ielim....Q

karboksirnetilceluloza
nitroglicerin-dinitroglikol
drveno brasno

metankamniktit-l

eksploziv

~obiti velike neosteeene blokove stena, na primer u kamenolomima ul<~~()g.,1(~e_n~


materijaIa, za vajarstvo i sl. N~zamenljiv je pri izradi sp~rogoreeeg
stapina. Vrlo 'Ie lako pali plam~nom anaroCitoelektricnom vamicom. N! <Jtvorenom
yrost_o!U gor! brzinorn od ~ -5 In/ s, a u zatvorenom oko 400m/ s.. y!'lo je_ higr_o~~panj
? 159<- vlage ne moie se z~pali~i. U tab. 55 date su neke fizicko-hemijske osobine cmog

Ldrugih gradevinskih

bamta.
Zrna obicnog rudarskog emog baruta prolaze kroz sito saotvorima od 3 mm, a
ostaju na situ sa otvorhna od 0.2 mm. Zbog toga sto ~drii drveni ugaIj i kalijul1mitrat,

17<)

178

I'

emi barut je higroskopan i treba ga cuvati na suvom mestu. Vlazan barnt pomaje se po
tome ~to zma postanu mutna, i mogu se drobiti medu prstima. Ako takav barut osu~i
mo, na njemu se pojavljuju mali beli krstiali kalijumnitrata, to je tzv. pojava "evetanja".
Takav barut se ne sme upotrebiti, treba ga uni~titi. Rudarski emi barut standardno se
pakuje u polietilenske kese teZine 2,5 kg., koje se zatim stavljaju u kartonske kutije. Pri
punjenJu bUSotina, ako se one suve, i ako su vertikalne, emi barut se usipava u bu~otine.
Ukoliko su bUSotine kose iii su vlafne iIi sa vodom, onda se emi barut stavlja u p1trone

od poli<!tilena i ria kanapu spusta u buSotine. Patrone emog baruta ne smeju se nabijati
u bu~otinu. Za palenje emog baruta upotrebljava se sporogoreci ~tapin sa ill bez detona
tora iii detonirajuci stapin.
Tabela 55
eksploziv

er ni barut

karakteristike
spoljni izgled
sadrzaj vlage. '7r
gustina zma. gr/ em 3
sadrzaj pepela. ~~
nasipna tezina. gr / I
energija eksplozije. M1 /kg
temperatura palenja. c
osetIjivost na udar. Nm
gasna zapremina. l/kg
temperatura sagorevanja. c

polirana zrna sjajno erne boje


1,5
1,72-1,77
0,8
900-1000
3,2
300-320
13,7
300
2380

Osnovni podaei

dimenzijama i pakovanju amonijumnitratnih


praSkastih eksploriva
Tabela56

PATRONA

patronirano u

Precnik
mm

Teiina
gr

Duiina
em

251
251
281
281
321
321
321
381
381
421
451
502
602
602
703
803
903
1003
125 3
1803
2303

1002'70
2002%
1002%
2002%
1002%
2002%
3002%
2002%
5002%
5002'70
5002'70
5003%
7503'70
10003'70
10003%
20003%
20003%
20003'70
100001%
200001%
250001'70

18-21
28-41
14-16
29-32
11-13
23-25
34-36
16-18
40-42
35-38
34-36
30-33
26-29
31-34
28-31
36-40
28-31
23-26
78-84
76-82
55-60

Unutras. ambalaza
polietilenske kese
Komada

parafinisani

papir
"

polietilen
crevo

10

5
10
5
9
3
5
5
5
5
5
10
8
6
6
4
4
5
90
48
36

Spaljna ambalaza
kartonske kutije

Teiina
jedne

Neto

kg

kg

eea
spoljne
mere, mm

2,5
5
2,5
5
2,5
7,5
5
4
5
5
5
2,5
3
4
4
6
6
4
10
20
25

25
25
25
25
22,5
22,5
25
20
25
25
25
25
24
24
24
24
24
20
900
960
900

390x265x350
390x265x350
390x265x350
290x265x350
410x345x250
41Ox345x250
41Ox345x250
390x265x350
390x265x350
390x265x350
390x265x350
390x265x350
390x265x350
3:l0x265x350
410x345x250
390x265x350
390x265x350
390x265x350
1200x800*
1200x800*
1200x800*

Osnovni podaci 0 dirnenzijama i pakovanju


vodoplasticnih eksploriva
Tabela 57

9.6.7. PREGLED PAKOVANJA PRlVREDNIH EKSPLOZIVA


Pri fabrikacijL privredni eksplozivi pakuju se u patrone eilindricnog oblika
odredenih dirnenzija i teZine. U zavisnosti od vrste eksploziva i uslova njegove primene
zavisi i nacin pakovanja. Pra~asti eksplorivi precnika ispod 60 mm, patroniraju se u pa
rafinisanisani natron papir. a kao zamta od spoljne vlage upotrebljavaju se polietiIenske
kese za skupno pakovanje koje se hermeticki zatvaraju.
Precnici iznad 60 mm patroniraju se u polietilenska creva iIi vrecice. Po:.ieti
lenske vrece ill pojedlne patrone stavljaju se u kartonske kutije do odredent: tezine. Na
zahtev potrosaca pakovanje se moze vrsiti u drvene sanduke. Dirnenzije i tezine privred
nih eksploziva su standardizovane. i proizvodaci su dumi da se pridrzavaju usvojenog
standarda. N! poseban zahtev potrosaca moguca je izrada i vanstandardnih patrona pre

rna dogovoru. U tab. 56 i 57 date su standardne dirnenzije patrona i njihovo pakovanje.

za arnonijurnnitratske praskaste i vodoplasticne domace eksplozive.

PATRONA

patronirano u

Precnik
mm

TeZina
kg

Duiina
em

603
70:d
803
'103
100~3

1.5-3'7c
2,0-3'7c
2,5-2'7c
3,02'7c
4,02S1c

125::3
180=3
230=3
2603

20 =17
25 :: 1 r;c
30 = 1<;;

33-35
33-35
33-35
33-35
33-35
51-55
49-53
37-41
36-.0

Paleta

10 :: 2~(-

Unutras. ambalaz.a
polietiinske kese
kom.

Teiina
jedne

Spoljna ambalaia
kartonsk:e kutije
kg

eca spoJjne
mere,
mm

30
30
30
30
32
900
960
900
840

350x260x370
350x260x370
350x260x370
350x260x370
350x260x370
1200x800*
1200x800*
1200x800*
1200x800*

Neto

kg

Polietilensko
erevo

5
5
4
5
4
90
48
36
28

6
6
7,5
6
8
10
20
25

30

i1>1

180

Ostali prazan prostor u kapsli (oko 1/3) sluzi za umetanje i ucvrscivanje sporo
goreceg stapina kao sredstva za pripaJu.

10.0. SREDSTVA I PRWOR ZA INICIRANJE MINA

"

Da bi privredne brizan tne eksplozive doveli do detonacije, potrebno im je saop


mti pocetni i!licijalni impuls. Za to su potrebna sredstva za iniciranje koja imaju sposob
nost da detoniraju ako se zapale plamenom ili iskrom. U ova sredstva spadaju:

51.99.
Detonatorska Irudarska) kapsla; 1 - metalna
4 - brizantno punjenje.

10.1. SREDSTVA ZA INICIRAJE MINA OTVORENIM PLAMENOM

U sredstva za iniciranje mina otvoreninl plamenom spadaju:


detonatorska (rudarska) kapisla.
- sporogoreci stapin,
pomocna sredstva za palenje {minersko sace, minerski
bice).

-.

- detonatorske (rudarske) kapisle,


elektrodetona tori,
sporogoreci stapin,
- detonirajuci
sporogoreceg stapina.
- pomocna sredstva za

i minerske 5i

Detonatorska (rudarska) kapislaje namcnjena z.a dovodenje do potpune deto


r1.~gj~ elcspl.ozivn?g pUrlj~.rlJ.~i detofl~aju~JL.
u suvim radnim uslovirna.
. llem,a
!>.ojave metana i opasne ugljene prasine. Detonatorska kapisla sastojise oc!:
metalne caurice standard nih dimenzija.
metalne pokrivke.
- inicijalnog punjenja (primamog).
- brizantnog punjenja (sekundamog).
Caura i pokrivka izradene su odba1ra ili_~kamih legura (kod fulminiltskih) i\.l
od_a!IHl1inijuma.i nJegovih legur<!Jkou .lZlJnih). L
cauru je smestena (upreso~
na) potrebna kolicina brizantnog 1 inil.l:.llnog eksploziva. 1"a dno kari51e Sl11csta se brio
~a~ino. (sckundarno) .punjenje koje je obicno od lrotila. heksogena iii pen trita. Kohci~a
ovog punjenja kod kapsli br. 8 iznosi O.S gr.. a kod kapsle br. 6 oko OJ gr. lwad brio
zantnog eksploziva (sekundamog) nalazi se 0.4-0.5 gr. inicijalnog
va fulminata live ili OlovIlOg azida sa oiumim trinitroresorcinatorn.
metalnorn pokrivkol1l. :\3 sl. 9<) :'ni-:anl1:J je detonatorska

~aurica,

2- metalna pokrivka, 3 - inicijalno punjenje,

Ako je inicijaJno punjenje :livin fulminat tada metalni delovi kapslemoraju biti
izradeni od bakra ili njegovih legura, jer livin fulminat razomo deluje na aJuminijum.
Ako je inicijalno punjenje olovni and tada metaIni delovi kapsle moraju biti izradeni od
aJuminijuma ili njegovih legura, zbog delovanja olovnog azida na baku.
Prema svojoj jacini kapsle se rade od br. I do br. 10. U praksi se obicno upotre.
bljavaju kapsle br. 6 i br. 8, i to br. 8 za aminijumnitratske praSkaste eksplozive, a br. 6
za nitroglicerinske. Nase domace kapsle imaju oznake:
DK-6-Al,
DK-8-Al,
DK-6-Cu,
DK-8-Cu,

gde je:
DK - detonatorska kapsla,
6 i 8 - jacina kapsle,
Al i eu simbol metala caurice.

U tab. 58 date su oznake i dimenzije kapisli br. 6 i br. 8.


Tabela 58
oznaka
DK-6-Al. DK-6-Cu
DK-8-Al. DK-8-Cu

D(mm)

L(mm)

E (mm)

7,OO,1
7,OO,l

35

15

45

15

Kapsle se ne smeju baciti tumbati nili pritiskati. lnicijalno punjenje je veoma


oset\jivo na: udar. trenJc. plar::w i varnicu. Temperatura saIl1odetonacije kapsli viSa je
5"
funkcionalne osobine pri temperaturanla od -20
od 120
haps!e riC
+25 0c.
Ispitivanja rudarskih k.J.pisli u fabrikama \Tsi se na:

- funkciju.

J82

183

lspitivanje na funkciju je ustvari ispitivanje brizantnosti rudarske kapsle. Prove


ra se vrsi iniciranjem kapsle na plocid od cistog olova cije su dimenzijeAOx40x5 mm za
kapslu br. 8, i 40x40x4 mm za kapslu br_ 6. Eksplozija kapsle koja se ispituje mora da
probije olovnu plocicu u precniku koji je ravan iii veei od precnika kapsle. SI. 100.

omotan hartijom i povczan kanapom. Paketi se slaiu u dvostruke drvene sanduke, a


meiluprostor je ispunjen drvenom suSkom. Sadrzina sanduka moze iznositi 5000 i
10000 korn. kapsli.
Sporogoreei ~apin je sredstvo namenjeno za pale'nje (iniciranje) detonatorskih

.J:.~sli i minskih punjenja od cmog baru tao Za sigumo inicirarijerudarskih detonatorskil;


kapsli potreban je pJamen - va-;:;Jca=-iSkra (plameni impuls). To se ost;:llIUJI:. p!i!!le_flOm
sporogoreceg stapina, koji se stavlja u kapslu, zatim zapali, i kada dogori daje plameni
impuls pomocu koga se inicira rudarska kap~.
------ - - -

Vreme gorenj sporogoreceg stapina krece se u granicama koje propisuje JUS H.

D3.0SS odnosno JUS H.D3.0S0, i iznosi 110-140 s/m' sa toierancijom od IO s, iz

cega proizilazi da 1 m' kvalitetnog itapina moZe goreti najbrZe 100 s, i najsporiJe 150 s.

U praksi se obicno uzima da 1 m' stapina gori 120 s. Treba mati da se vreme gorenja

bitno skracuje kada stapin god pod pdtiskom (pod vodom iii u jako nabijenoj bu!Otini)

o cemu treba voditi racuna prilikom izbora duzine stapina.


Sp~()g<:.>.r~i~pins_e~raduje ~~~1I vrpce ~~~~J)a)_i sastojise ()d barutne sr~i
i omotaca. Srz stapina je od sitnozrnog cmog baruta, sa pamucnim koncem koji prolazi
kroz sredinu srZi~i una zadatak daprilikom izrade stapina oialda ravnomerrio dovodenje
~im;g-baruta,au is10 vreme predstavlja zastitni znak fabrike (svaki proizvoaa~lma svoju
2i~~~~ca). O!li?tac Stapina Te-Odi{udeljfleili pamucne prede. IE:a~Ele~-dva_~~2
koji su unakrsno pleteni i spolja su presvuceni slojem bitumena. O}akav ()rI!0tac spreca
Vl!__pro!!()r:e!~I~~llpi'!!l1ji: -V!fI_~~c:nj~\1_b_ocne str3l1.e~ _9~~Oizrail.en stapin '!..amen~n
je~.Cl.Jlld_'!..suvim_~e~l!I.~a bez_v<?_de: Z~!a~_ u mokdm i vla1nim_!:!~oviIT1.a.._il!za fad P.2d
v!l~()m kods!i~sP~'?!i~~_sor()goreci stapin. ~~ku~~_o~ pretl'1odnog po tomeu~o
je umesto bitumena presvuten PVC masom, pa je tako srt stapina potpuno zastieena od
u'ticaja;:Iage, pa se m-Oze-up()!~biiirpocfvOdo~.------ -------

PraViJan I potpun proboj olovne plocice pri ispitivanju


rudarske detonatorske kapisle na funkciju
51. 100.
Serna uredaja za ispitillanje rudarskih kapsli na funkciju. 1 - spotogoreei ~tapin, 2 _ kapsla, 3 _ 010.
IIna ploe ic:a. 4 - drzat kapsje i ~tapina.

Provera na sigumost vrsi se tako sto se kapsle puste da slobodno padaju kroz
vertikalno postavljenu celicnu cev (spoljnjeg precnika 26 mm i unutrasnjeg 20 mm)
sa visine od 1,5 m na betonsku podlogu_ Prilikom pada kapsle na betonsku podlogu. ista
ne sme da dctonira nili da dode do ispadanja pokrivke i eksplozhnog punjenja. Za pro.
veru se koriste 10 kapsH, od kojih se 5 pusta da padne sa dance tom okrenutim na dole, a
drugih 5 sa otvorom okrenutim na dole.
Pakovanje rudarskih kapsli vrsi se po 100 kom. u kartonske ili limen.: kutije sa
~tvorom okrenutim na gore. Prazan prostor otvora kapsli. kao i svi meduprostori izmedu
kapsli napunjen je sitnom suvom strugotinom. Po pet kutija sacinjavaju jedan paket,

OM6Ttte

"".~

N i 1 .)

sp-i.

S{2.~

""lise"

oko7ttt!

Q,

vc !Z()l.~l!iJA

II I

51.101.

Izgled sporogoreceg

~tapina;

a- obiean, b - specijalni.

Obe vrste stapina pakuju se i isporucuju u drvenim sanducima i kartonskim


kutijama. Pre pakovanja stapin Sf; navije na kolute cija duZina iznosi 8 m, i po tetiri
takva koluta vezu se u namotaj. Da bi se zastitili od vlage, namotaji se stavljaju u poll
etilensku kesu, a kese se pakuju u kutije od talasastog kartona iIi drvene sanduke po
1000 m stapina.

Ih5

184

~--

.%~
:~\
J'Y ,~

\\\~. '/I,

j( ((,.('($.11."'1/-'.'.'

~!
..

\~

~'
H

"-~.

SI. 102.
O~i

izgled pakovanja obicnog i specijalnog sporogoreteg

SI. 103.

~tapina.

U toku transporta i skladiStenja sporogoreci stapin treba da bude zasticen od


vlage, visokih temperatura i plamena. Temperatura u skladiStima treba da se krece u gra
nicama od -20 do + 25C, a relativna vlaga ne sme da prede 75%. Cuvan u ovim uslovi
rna sporogroeci stapin treba da se upotrebi u roku od 6 mesecL
Da bi se sprecile nezgode koje se desavaju pri radu sa sporogorecim stapinom,
proizvedena su pomocna sredstva za njegovo palenje. Ova sredstva omogucuju da se pale.
nje vrsi brzo i sigumo. U pomocna sredstva s p a d a J U : :
- minersko
- minerski tuljci,
minerske siblce.
Minersko sace omogucava istovremeno palenje veceg broja s~pina odnosno
mina. Izradeno je od kartonskih cevCica medusobno povezanih u vidu saca, premazanih
na jednom kraju zapaljivom masom. Drugi kraj cevcicaje otvoren radi stavljanja stapina.
Pakovano je po 30 kom. zajedno, ali se po potrebi moZe otkinuti i upotrebiti sarno to
liko cevcica koliki broj mina palimo. Rukovanje sa6em je prosto i bezbedno.
Minerski tuljci se upotrebljavaju za istovremeno palenje 5 kom. stapina odnos
nO mina koje nisu suvise udaljene jedna od druge. Izradeni su od kartona u vidu cevcice
cije je dno premazano zapaljivom smesom. U tuljak moze da se stavi 6 kom. stapina. od
kojih 5 kom. vode do minskih punjenja. a sestim se pripali upaliiva smesa u ,amom
tuljku.
Minerske sibice upotrebljavaju se za pripaljivanje sporogoreceg stapina neposre
dno ili preko minerskog saca. Vrlo burno sagoreva, una visoku temperaturu i zbog toga
pali stapin skoro trenutno. Osigurana je proth' uticaja vlage, a gori na promaji i vetru.
Izradena je tako da goo priblizno 1 min. GaSenjem sibice znak je rnineru da treba da sc
skloni, ako je najkrab stapin koga palL duzine I m.

"~
;.

Pomoena sredstva za palenie mina otvorenim


plamenom; a
minersko sate, b minerski tu
Ijci.

10.2. PALENJE MINA SPOROGORECIM STAPINOM

Napred je receno da se sporogoreci stapin koristi pri pojedinacnom palenju rna


njeg ill veceg broja minskih punjenja na povrsini ili pod zemljom, ukoliko ne postoji opa
snost od metana iIi zapaljive ugljene prasine. Pojedinacna otpueavanja mins-kih punjenja
najcesce se primenjuju tarno gde se ne postavljaju strogi zahtevi u pogledu granulacije
miniranog proizvoda. Pri pojedinacnom otpueavanju, minska punjenja detoniraju ne
zavisno jedno od drugog i u razlicito vreme. Razlika u vremenu izmedu detonacije po
jedinih minski punjenja zaVisi od duZine sporogoreceg stapina. Stapini pojedinih mina
moraju biti toliko dugacld da se pilioe mina maze bezbedno udaljiti sa mesta miniranja.
Stapin mora biti dugacak najmanje jedan metar pa makar palili sarno jednu minu. Pri
pojedinacnom palenju mina, svaki naredni stapin mora biti duzi za 10 em ad prethod
nog. Aka se pojedinacno pali veci braj mina, jedno lice sme paliti najvise pet mina, od
nosno stapina. Istovremeno,na jednom radiliStu smeju sarno dva Uca paliti mine. To
maci da se pri pojedinacnom palenju, na jednom radilistu sme paliti najvise 10 mina.
Medutim, cesto postoji potreba da se pali daleko \'CCl braj mina. U tom slucaju palenjc
se vrsi pomocu minerskog saca ill rninerskih tuljaka. Sarno palenje sporogoreceg stapina
maze se vrSiti na viSe nacina. '>:ajbolji i najbezbedniji nacin je pomoeu minerske sibice,
ona gori tacno odredeno neme, burno sagoreva tako da se ne moze lako ugasiti.

!I

r*:

187

11)6

Spajanje sporogorcccg Slapina i rudarske


veS! se taka, Slo se sporogoreci
tapin ostrim nozem, na drvenoj podiozi, odsece ravno - upravno pod uglom ad 90,
i stavi u rudarsku kapslu do zastitne kapice, a zatim se specijalnim minerskim kle~tima
rudarska kapsla stisne uz stapin. Minerska k1esta su tako konstruisana da izvrSe spajanje
a da se ne povredi barutna srt i da se stapin ne mote izvuci iz kapsle. U patroni eksplozi
va, bakarnim iIi drvenim siljkom, izbusi se rupa dovoljne duZine da se rudarska kasla
na stapinu moZe staviti. Ceo postupak izrade spajanja stapina i kapsle sa patronom nazi
va se "adjustiranje" a patrona opremljena sa kap5lom i stapinom "udama patrona".
Udarna patron a je namenjena za iniciranje minskih punjenja postavljenih u minske bu
soline, komore i 51. Izrada udame patrone i konstrukcija minskog punjenja bice pokaza
na u posebnom poglavlju.

,--..

10.3.1. SREOSTVA 1 PRIBOR ZA ELEKTRlCNO PALENIE MINA


I

U sredstva za elektricno palenje mina spadaju:

elektricni detonatori (ED),

provodnici elektricne struje,

izvori struje za palenje,

memo-kontrolni instrumenti,

pomoeni pribor.

10.3.1.1. Elektricni detonator (ED)

.(f,
'

Sastoji se iz dva osnoVJla dela: detonatorske kapsle (OK) i elektricnog upalja


ca (EU). Oba ova dela smestena su u istu metalnu cauru dovoljne duZine i cine jedins
tvenu celinu. Elektricni detonatori (ED) imaju tacno odredene elektricne karakteristike
koje defingu njihovu funkciju i sigumost pri radu.
10.3. PALENJE MINA ELEKTRICNOM STRUJOM

Pri izvodenju minerskih radova siroko se primenjuje elekricno palenje minskih


punjenja. Zasniva se na toplotnom dejstvu elektricne struje koje se mote izraziti odno
som: Q f2 R, gde
I jacina elektricne struje (A), R - otpor strujnog kola (n). U
odnosu na stapinsko palenje, palenje mina elektricnom strujom ima vise prednosti kao
sto su:

Elektricni upaljac (EU) sluZi za stvaranje plamenog impulsa, koji je sposoban


da izazove detonaciju inicijalnog punjenja (primamog) i glavnog (sekundarnog) koji su
smesteni u detonatorskoj kapsli (OK).
Elektricni upaljac se sastoji od zapaljive glavice, uredaja za njeno palenje i
provodnika. U zavisnosti od toga kako struja prolan kroz elektricni upaljac i kako se
vrsi palenje zapaljive glavice, mogu se razlikovati tri tipa EU.
EU sa metalnim mosticem (mostni),

EU sa strujo-provodljivom zapaljivom glavicom,

EU sa rascepkom (varnicni, naponski).

omogucava jednovremeno palenje velikog broja mina,

omogucava palenje u tacno odredeno vreme,

Na sl. 104 data je serna elektricnog upaljaca.

vremensko palenje, pri cemu interval zastoja mote da se krece


od nekoliko rns do I s.
glalfica

omoguceno je palenje minskog punjenja sa zeljenog rastojanja.


jedini je nacin koji je dozvoljen u rudnicima sa metanskim retimom.
moze se primeniti u svim vremenskim uslovima, pri toplom i hladnom vre
menu, na suvom i vlamom terenu.

a.

trio.'

lam "0
izo/acija
J.levr.tilfot

Elektricnom strujom moraju se paliti mine:

"ozie,

na rnestirna gde jc zabranjena upotreba OTvorcnog plarnena.


na mestima gde nije obezbedeno r.l:o se Ijudi. koji vrse
meno sldone na sigumo mesto,

prolfod"it;i

2.

gde palioe i njego\' pomocnik treba da pale vise od 10 mina odjednorn, bez
upotrebe rninerskog saca i tuljka.

J
SI. 104,

sa me!alnim mosticem. 2
sas:a"nl delovi EU.

aj principijelna sema EU; 1

rascepkcrn (naponskii ~;

sa strujno-provodljivom glavicom, 3 - sa

liN
188

EU sa metalnim mbsticem sastoje se od zapaljive glavice mostica i provodnika.


Palenje zapaljive gIavice VIii se posredstvom toplote koja nastaje zagrevanjem mostica
pri prolasku elektri<:ne struje kroz njega. Materijal od koga je izradena zapaljiva glavica
moga bili:
.

osetljiv na toplotni irnpids-,


stabilan - da ne stupa u hemijsku reakciju,

ne sme biti higroskopari,

sposoban da stvori phuneni irnpuls.

Uglavnom kao materijal za zapaljivu glavicu konsti se: acetilid bakra, pikrit,
pikriininat olova, mononitroresocrinat olova i sl.
.Mostic EU izra<tuje se od metala koji ima veliki specificni otpor, koji je otporan
na koroziju i iako topiv. Kao materijal za mostic obicno se konste legure nikl-hroma
(80:20%), invara (36%Ni j 64%Fe),legtI!CPlatin~drl4~Il1aJ sl.
'
Precnik mostica lcreee se u granicarna od 0,02-0,05 mm a dutina mostica je
oko 0,5-5 mm. Ucvrscivanje mostica u zapaljivoj glavici moze biti elasti<:no i cvrsto.
U zavisn~~tj od dutine i precnika mostica EU se izral1uju:

10.3.1.2. Vrste clektricnih detonatora


Prema nameni, u savremenoj praksi miniranja, postoje sledece vrste elektricnih
detonatora:
L trenutni elektricni detonatori,
2. vremenski elektricni detonatori.
a) dugovremenski elektricni detonatori (sa zak<dnjenjem izrazenim \.I sekun
dama),
b) kratkovremenski-milisekundni (sa zakasnjenjem izrarenirn u ms..
3. metanski - sigurnosni elektrodetonatori.

a) trenutni metanski elektrodetonaton,

b) milisek undni metanski elektrodetonatori.

4. Specijalni elektricni detonatori - seizmicki.


Na sl. 105 prikazane su neke vrste ED.

EU malog otpora (do 0,5 0),

EU srednjeg otpora (0,5-5,00),

EU velikog otpora (50-ISO 0).

Danas se za miniranje uglavnom prirnenjuju EU sa metalnim mosticem srednjeg


otpora. Sarno l!~u~_ajevi.m~k'!<ia.na mes.tu minirani;l.pOStojdlltajl,lk.stI1ljemQr.~j!!..~
primen~tJ EIJ. sa.!~pkom.
. . EUsa strujno-E.!~?!~.<~l,J.ivom zapaljivom glavicom izral1eni su tako da je zapa
Ijiva glavica sirujnop~o~odljiva i lalw ap~ji~a. Strujoprovodljivost se postiZe tako 8to
se u smesu zapaljive glavice ugraduje sitnomleveni metalnipraJI,igr.!f!!.. EU sa dodat
u zap3.Ijivoj glavici su vrlo osetljivi. Za pojedinacno palenje EU
kom metalllog
ovog tipa potrebno je svega nekoliko ~ prj< naponu o_d 2-~ Ove EU lako mogu
upaliti lutajuee struje, pa se oni ne upotrebljavaju za minerske radove.
EU sa rascepkom (varnicni) konstruisani su tako da su d6vodne nee za struju
u zapaljivoj glavici razmaknute. Napon neophodan za palenje zapaljive smese zavisi od
rastojanja tica
elektr.oda, od oblika njihovih krajeva kao i od vrste zapaljive smek
koja je upresovana izme<tu elektroda. EU sa rascepkom namenjeni su za radove, kada
se kao izvor struje koriste masine koje daju '~ap;;-~ 2i:lOO=3000 V~to -;;;Tu cini ve
oma otpomim na lutajuee
Detonatorska kapsla (OK) je cilindricna metalna caunea izradena od bakra
i aluminijuma i njihovih legura, koja je priblizno 2/3 ispunjena primamirn i sekundar
nim punjenjem. Preostala 1/3 sluti za umetanje i ucvrscivanje EU. Prirnamo i sekundar
no punjenje je kao i kod rudarske kapsle. Oetonatorske kapsle od aluminijuma ne smeju
se upotrebljavati u jamama sa metanskim retimom, jer se aluminijum lako usija i moze
izazvati eksploziju u ovak\im sredinama.

[~~~
.2

'praha -

.3

~F=4
SI. 105.

trenutn; eiektrlcn: upaljac, 2

rrenutn. elektroddonator,3 - vremenski elektrodetonator, 4

'petanski milisekundni elekuodetonator

<

190
191

Trenutni elektricni detonator (TED) sastoji se od bakame ili aluminijumske


caurice sa primarnim i sekundamim punjenjem, zapalive glavice sa mostieem, provod.
nika i cepa od plastfcne mase. Provodnici su bakami ill pocinkovani sa izolacijom od
PVC mase. Standardna duzina provodnika je 2x2.~m. Trenutni ED pali trenutno od.
mah po ulcljucenju struje, i narnenjeni su za pojedinacno palenje iii kada je potrebno da
sve mine opale odjednom (zalomne i sl.).
Vremenski elektricni detonator je iste konstrukcije kao i trenutni, s tom raz.
Iikom sto je izmedu elektricno& upaljaca
zap alive giavice i inicijalnog punjenja
ugraden.\J~p?rivac (usporivacka smeS!) koja je prograrnirana da gori odredeno vrem-e~Na
ovaj nacin palenje inicijalnog' punjenja ne ostvaruje se direktno od plamenog impulsa
zapaljive giavice, vee taj impuls pali usporivac, a ovaj zatim inicijalno punjenje. Vremen
ski,~[) ~bicnolmaju r:ekoliko stepe.na usporenja kao 0,~5 -Lg~.?-,JP i 2,0 !.cdugovre.
menski). Domaca industrija proizvodi !!~Il1enske ED,sa deset stupnjeva usporenja (1
10) sa vremel.1skim intervalom izmedu brojeva u seriji od 0,5 s. U tab. 59 dati su podaci
..~~".=
za domace vremenske ED.
Tabela 59
brojna oznaka stupnjeva usporenja

Metanski milisekundni ED izraduju se sa bakamom cauricom i fulminatskim


inicijalnim punjenjem. Provodnici su bakarni sa PVC izolacijom zelene boje po cemu se
razlikuje od ostalih vrsta ED. Naspram mesta gde se nalazi usporivacka masa, preko cau
re detonatorske kapsJe sa spoljne strane, navuce~ je mesingani za~titni prsten. Ovaj
prsten ima ulogu da spreci cepanje caure pri sagorevanju uspoovacke smek lzmedu
usporivaca i inicijalnog punjenja postavljen je mesingani podmetac (plamenik) cija je
uloga da usmeri plarnen usporaca u eksplozivno punjenje kapsle. Metanski miJisekun
dni ED su specijalno radeni i namenjeni za upotrebu u metanskim jamama. Mogu se
koristiti na suvim, vlaznim i mokrim radiliStima kao i pod vodom do dubin!_od ~!o m.

10.3.1.3. Parametri eleltricnih upaljaca


Sve vrste naSih ED imaju odredene elektricne karakteristike koje defmi~u nji.
hovu funkciju i koje karakterisu njihove osnovne osobine kao sto su:
Otpor ED (re) sastoji se od otpora mostica i otpora provodnika u h1adnom
stanju. Otpor ED zavisi od materijala, precnika mostica, duZine mostica i provodnika i
odreduje se iz odnosa.

primedba

1m

2/p
-D2

-2-

2
vreme uspor.
(5)

0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0

3,5

4,0

4,5

10

5,0

odstupanje od
normalne VIed
nosti je O,25 s

re

gde je:

Pm

i Pp

Dm i Dp Kod vremenskih ED, na dnu caurice utisnuta je brojka koja oznacava stupanj
usporenja, a na provodnicima je prikacena plasticna plocica sa brojem, koja takode oz
nacava stupanj usporenja.
Kratkovremenski
mllisekundni ED je iste konstrukcije kao i vremenski ED,
stom razlikom sto usporivac koji se nalazi izmedu zapaljive giavice i inicijalnog punjenja
sagoreva mnogo brie. Milisekundni ED primenjuju se pri tzv. milisekundnom palenju
minskih punjenja, kada pojedinacno minsko punjenje, iii grupa punjenja treba da detoni
raju jedna za drugom u vrlo kratkom vremenskom razmaku (intervalu). Interval izmedu
ekspIozija pojedinih punjenja biraju se tako, da svaka sledeca ekspio:tija _nastaje u
vreme karla sestenska masanalazi pod naponoITl nastalim usied dejstvl! pr~d!I~d~e-eks.
plozije. iii pri pojavi dopunske otkrivene povrsine. Ovakav nacin iniciranja minskih pu.
njenja omogucuje sitniju granulaciju. i smanjuje seizmicke potrese koji nastaju pri mini.
ranju. U raznim zemljama broj stupnjeva usporenje je razliciti i obicno se kreee od
1-15. Interval usporenja meau pojedinim stupnjevima je do 10 ms do 100 ms.
Domaca industrija proizvodi milisekundne ED od broja 1-10 sa vremenskim
intervalom izmedu pojedinil1 stupnjeva od 34 ms. Boja izolacije provodnika razlikuje se
od boje kod trenutnih ED.

Dm
4

7T

Pm'

Pp .

rr p

-4

specificni otpor materijala mostica i provodnika, mm2


duZina mostiCa i provodnika, m.

Bezopasna struja (lb) je rninimalna vrednost istosmeme struje koja pri prolazu
kroz mostic u neogranicenom trajanju ne moze izazvati palenje ED. Na osnovu veli~ine
bezopasne struje moze se dati oeena u pogledu otpornosti na lutajuce struje, kao i veliti
na struje koja sme teci kroz mostic pri merenju otpora ED. Velicina bezopasne struje
zavisi od materijala, precnika i duZine mostica.
Trajna struja palenja (Itr) je minimalna vrednost istosmerne struje koja izaziva
palenje ED proticuci kroz mostic neograniceno vreme. Prj struji koja je jednaka iIi veca
od trajne struje palenja ED kroz neko vreme ce opaliti, dok pri struji manjoj od ove
neee opaliti ED bez obzira na vreme proticanja.
Stomilisekundna struja palenja (Ism) je vrednost istosmerne struje koja prolaze
ci kroz mostic ED za vreme od 100 ms. izaziva njegovo palenje. Ovaj parametar daje
najmanju vrednost struje koja prakticno obezbeduje sigurno palenje pojedinacnih ED.
Impuls p;:lenja (Kp) je najmanja vrednost impulsa istosmerne struje, pri kome
dolazi do palenja ED. Kako je impuls struje proizvod kvadrata struje i vremena, to se
impuls palenja odreduje iz odnosa
Kp
gde je:

[2.

tp ,

A2 S ,

struja, A: tp - vreme palenja, s

192

193

Ako se zna velicina impuIsa palenja, na osnovu datog vremena moZe se odrediti
velicina struje palenja.
Poznavanje velicine impulsa palenja potrebno je za odredivanje struje, pri kojoj
naizmenieno vezani ED bezotkazno pale. ,Velicina obrnuta impulsu palenja naziva se
_()~~t1j~~()s~!~) odreduje se iz odnosa.
S:;
p

parametar

I
11 t

Kp

Kt=ll.tt,
struja, A

vreme topljenja mostita, S

tt

Tabela 60

=:-

Impuls topljenja mostita (Kt) je najmanja vrednost impulsa struje pri kome do
lan do topljenja mostita ED, odreduje se iz odnosa.

gdeje:

U tab. 60 i 61 date su vrednosti za navedene parametre za ED domacc proiz


vodnje.

Po impulsu topljenja moZe se oceniti da Ii ce doti do pregorevanja mostita


bez palenja zapaljive glavice.
Vreme prenosa (T pr) je vreme koje protekne od momenta palenja ED, do mo
menta stvaranja plamenog impulsa usled sagorevanja zapaljive glavice. Vreme prenosa
ima veoma vainu ulogu pri grupnom palenju naizmenicno vezanih ED razne osetlji
vosti.
Vreme prekida (T pr) je vreme koje protekne od momenta uldjucenja struje,
do momenta eksplozije ED.
Gianitna struja palenja (Ig). Pri primeni izvora istosmerne ili naizmenicne stru
je, koji je potreban za bezotkazno palenje svih ED uldjueenih u mrezu, moZe proti kroz
mreiu za palenje sarno u tom slucaju, ako kroz ED bude proticala struja odgovarajuce
jacine. Minimalna vrednost struje koja pri prolazu kroz naizmenieno vezane ED izaziva
palenje svih ED naziva se garantna struja palenja, i odreduje se iz odnosa:

_~ KmaxT -

Ig -

Kmin

pI

vrednost
parametra

otpor ED sa bakar
nim provodnic.
(2x2

parametar

1,4-1,8 (n)stomilisekundna
struja palenja

vrednost
parametra
0,4 (A)

otpor ED sa eelie
provodnicima
(2x2 m)

3,2-3,6 (n)

rninimalni impuls
palenja

0,8-3,0 (Als)

bezopasna struja
palenja

0,18 (A)

minimalno vreme
prenosa

1,8 (ms)

trajna struja
palenja

0,32 (A)

vreme prekida

0,25-4,65 (ms)

Tabela 61
vrsta

ED

Braj ED vezanih u naizmenicnu mrezu


2

- za jednosmernu struju

10

20

~o

100

1,08

1,10

garantna struja palenja


Kmax - K min

Ig
T
gde

pr

TMED-C u ' TSED-Al

T.
sm 20:

Kmax, K min
impulsi palenja najosetljivijeg i
TpI - minimalno vreme prenosa.

TED-AI. TED-C u

za naizmenicnu

najneosetljivijeg ED.

vreme trajanja jedne periode kod naizmenicnc struje


50 Hz, T =
Ism - stomilisekundna struja

ucestanosti od

34-MSED-A 1 ,
34-.MSED-C u
(mostic ~32-35 mikrona)

0,92

0,95

0,98

1,02

1,05

195

194

2xl,5

2x2 1x2,5

LX]

h3,5

1x4

2x5

2x6

2x8

U tab. 62 date su pojedinacne vrednosti otpora u (n) u zaviSIlosti od tipa ED,


vrste i duZine provodnika.

()
Zaka!njenje detonacije kod pijedinih ED, predstavlja vreme od momenta uklju
civanja struje u kolo pa do momenta detonacije. To zakanjenje zavisi odjacine propus
tene stmje. U tab. 63 date su vrednosti zakamjenja sa stmjama iZaserijsko spajanje

2).

2,3

2,35

1,4

2,47

2,53

2,65

2,77

3,0

(1100).

0,93

1,0

1,05

1,1

1,17

1,23

1,35

1,47

2,03

Tabela 62
VIsta

Max. pojedinacna vrednost otpora ED u (0)


za duZinu provodnika u (m)

tip

detonatora

i:m"",,".

bakami
normalni
(ka1aisani)

4>0 ,6/1,3 mm neosetljivo

PVC
visoko

neosedjivo

izolacija

0,26

0,32

0,38

0,44

0,50

0,56

0,68

0,80

2x1

2x3

2x5

2x1O 2x15

2x20 2x30 2x40

1,1

1). 1,45

2,05

2,65

3,25

4,45 5,65

6,85

1,04

seizmicki

3,3

4,4

6,6

12,1

17,6

23.1

34,1

45,1

56,1

normalni
normalni

2xl,5

2,2

2,2,5

2x3

2x3,5

2x4

2x5

2x6

2x8

3,9

4,5

5,0

5,6

6,1

6,7

7,8

8,9

11,1

2,7

3,2

3,8

4,3

4,9

5~

6,5

7~

9,8

2x50

seizmicki

gvozdeni
(kalaisani)
4>0,6/1,35
mm

PVC
izolacija
neosetljivi

10.3.2. PROVODNICI STRUJE ZA ELEKTRlCNO


PALENJE MINA

Mrete za elektrico palenje mina izradene su od provodnika k()jL~l1_()bicno i?:~


lovani PVC masom, rede gummn. Zila provodnika moze biti od bakra, aluminijuma ill
~ozdena :- pocinkovana. Zila kabla mote bili izraden~u~du~ce iIi u~!a:~()~()~ci
mo~_~iti _s~~~m Zil~!D_@!,!oilln!) .il(v!~Ell\('1Setilni).
Pri izbom velicinePoprecnog preseka provodnika, koji Ce se upotrebiti za izradu
mreze za palenje mina, treba voditi racuna 0 jacini stmje koja Ce kroz provodnik proti
cati. Provodnici malog poprecnog pre.seka, pri prolazu struje veee jacine, mogu se jako
zagrejati, usled eega im se povecava otpor i dolazi do velikog pada napona. Otpor pro
vodnika koji je po celoj duZini istog poprecnog preseka, racuna se iz odnosa:
p ./

R=
S

1
Tabela 63
s t e pen z a k a s n j en j a (8)

tip ED

10

trenutni

0,005

polusekundni
(domaci)

0,005 0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

3,5

4,0

4,5

5,0

cetvrtsekundni

0,0050,25

0,5

0,75

1,0

1,25

1,5

1,75

2,0

2,25

2,5

34-milisekundni
(domaci)

0,005 0,34

0,68

0,1

0,1360,17

0,20

0,24

0,27

0.30

0,34

23-milisekundni

0,005 0.023 0,046 0,069 0,092 0,115 0,138 0.16

seizmicki

manjc

od

0,001

gde je: P
1
S

specificni otpor materijala od koga je provodnik izraden,


duZina provodnika, (m),
pOVIsina poprecnog preseka provodnika, (mm2 ).

Ako je temperatura vazduha na mestu miniranja veca od +20 c, otpor provod


nika se poveeava, pa se topoveeanje mora proracunati, jer kod mreza sa velikom duZi
nom provodnika poveeanje otpora mote biti znacajno. Povecanje otpora mote se prora
tunati iz odnosa:
O

0,1840.2

0,23

R = P [1 +oc(t -20)]' L
S
gde je:

temperatumi koeficijent otpora (za Cu i AI imom 0,004, za telik


0,006);
to _ temperatura za koju se trati otpor provodnika, c
S
povr~ina popretnog preseka, mm

P
specifitni otpor materijala provodnika,
L
duZina provodnika, m.

Q'

U tab. 64 dat je specificni otpor za pojedine vrste materijala, a u tab. 65 OtpOI


bakamih i gvozdenih provodnilca.

197

96

TabeJa 64
naziv materijala

specificni otpor

specificn a telina

alurninljum
mekani bakar
bakar tvrdo vuceni
bronzana zica
gvozae {elektrolit.)
zlato
olovo
srebro

0,029
0,0175
0,Q179
0,021
0,10
0,224
0,24
0,0162
0,06
0,14
0,43

2,7
8,9
8,9
8,8
7,88
10,32
11 ,3
10,6
6,86
7,9
8,7

cink

celicna zica
nikelin

tabela 65
precnik
.lice
(mm)

presek
lice
(mro 2 )

0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
1,2
1,4
1,6
1,8
2,0
3.0

0,169
0,283
0,285
0,503
0,636
0,785
1,131
1,539
2,011
2,545
3,142
7,069

otpor u (n) za 100 m'jednostruke lice


gvozdene kalaisane
.lice
68,6
46,9
34,6
26,1
20,7
16,9

ll.s
8,4
6,6
5,2
4,2
1,8

bakame iice

8,9
6,1
4,5
3,4
2,7

2,2
1,5
1, I
0,87
0,68
0.55
0.24

Pri izradi mreia za elektricno palenie. krajevi proyodnika


spajaju, moraju biti ociSceni od izolacije, a eventualno i od korozije. KraJeVl se
dobro uviti
upresti i izolovati izolir trakom. Lmesto izolir t~ake mogu se karistiti
kontaktni stezae!. To su cevcice od PVC koje se navlaee na spojenc krajevc provodnika.
1'.'a sl. 106 orikazani su neki naeini spajanja pral.'odl1lka.

lOA. IZVORI STRUJE ZA ELEKTRICNO

PALENJE MINA

Elektricno palenje rnina mora se vrsiti:


- na mestima gde je zabranjena upotreba svetiljki sa otvorenim plamenom,
svuda tame
nije obezbedeno da se ljudi koji vr!ie miniranje mogu blago
vremeno skloniti na sigumo mesto,
tame gde palioc mina i njegov pomocnik treba da pale vise od 10 mina bez
upotrebe minerskog saca i minerskih tuljaka.
Izvori struje koji se koriste za elektricno palenje mina mogu biti:
izvori jednosmeme struje,

- izvori naizmenicne struje.

U izvore jednosmeme struje spadaju: masine za elektricno palenje mina, bate


rije i akumulatori. U izvore naizmenicne struje spadaju: rasvetna i energetska elektricna
mre.za, prenosna elektricna stanica (agregati) idr.
lzv~ri naizmenicne struje nisu pogodni za palenje rnina jer struja periodicno.
menja velic!J1u i smer, pa se ukljucenje moze izvrsiti u nepovoljnom trenutku.
Pri upotrebi gradske mreie za osvetJjenje, moze se desiti da u nizu ne opali ni
jedan ED, jer zbog nepovoljnosti struje mostic ED tako brzo pregori da se ne upali za
paljiva smeSa mostica. Zbog toga je "propisima 0 zastitnirn merama pri rukovanju eks
plozivnirn sredstvima i rniniranju u rudarstvu" zabranjena upotreba struje iz graske mre
ze za palenje mina.
Najpodesniji izvori struje za elektricno palenje mina su maSine za palenje mina,
jer daju jednosmemu struju bez pulzacije (kondezatorske i elektronske). Danas postoje
sledece vrste masina za elektricno palenje mina:
- magnetno-elektricne, -'"

dinami-elektricne,

kondezatorske,

elektronske,

visokofrekventne.
,.,

Savremene masine za elektricno palenje mina moraju biti sposobne da u mreiu


za palenje pcsalju impuls struje dO\'oljan za bezotkazno palenje odgovarajuceg broja ED
vezanih u mrezu za palenje koja ima odgovarajuci granicni otpor (koji vail za odredeni
tip masine) kako bi masina u mrezu za paJenjc po siala garantnu struju.
Magnetno-elektricne masine imaju kao izvor struje elektricni generator sa stal
nim magnetima. Obzirom da su oni teSki j nepcdesni a njihove elektricne karakteristike
ne odgovaraju za palenje naizP.1enicno vezanih ED, ove masine su zamenjene savremeni

1<J'.,
199

Dinamo-elektricne masine kao izvor struje koriste elektricni generator jednos


meme struje sa samopobuaivanjem. Ovi generatori mogu biti sa naizmenicnim, paralel.
nim i meSovitim pobuaivanjem. Za dinamo elektricne maSine koriste se generatori sa
meSovitim pobuaivanjem. Dinamo elektric.
ne masine moraju imati ureaaj za automat.
sko ukJjucenje generatora na mrezu za pa
lenje kada njegov napon dostigne najvecu
vrednost (ureaaj za prvi konacni kontakt).
Masine koje su namenjene za radilista sa
pojavom metana i opasne ugljene praSine,
moraju imati i ureaaj za tzv. drugi konacni
kontakt koji automatski iskljucuje genera.
tOr od mrei;e za palenje najdalje za 4 ms
od momenta uspostavljanja prvog konac.
nog kontakta.
SI. 106.
Na dinamo elektricnim masinama
Elektri~na ma~ina za palenje mina MZP
obieno se nalaze podaci 0 tipu masine, vre
153. op~ti izgled.
dnosti nominalnog otpora mreze za pale.
nje, naponu i struji koju masina daje pri normalnom otporu mreze za palenje. Na masini
se nalaze i podaci 0 kolieini naizmenicno vezanih ED koji mogu jednovremeno da se
pale.
Sve masine za elektrieno palenje mina imaju unutrasnji otpor koji se u momen
tu palenja mreze automatski vezuju sa spoljnim otporom mreze. Ovaj unutramji otpor
je razlieit kod razlicitih tipova maSina.
Domaea industrija proizvodi dinami-elektrienu masinu pod nazivom MZP
153 (masina za elektricno palenje mina (koja se sastoji iz sledecih delova: dinamo-ma
sine (generatora, kontaktne napreve, uredaja za pogon kljucem i kucista sa poklopcem
u koje se stavlja cela masina sl. 106.
Dinamo-elektricna masina MZP-153 izradena je na nominalni napon od 300 V,
nominalne struje od 1 A, pri otporo spoljne mreze od 300 n. Jacina stroje pri otporima
od 300, 200 odnosno 100 n koji se jedan za drugim prikljucuju na masinu, ne sme biti
manja od 1 A, 1,4 A odnosno 2 A. Na sl. 107 dat je dijagram pomocu koga se moze
odrediti jacina struje u mreZi odgovarajuceg otpora.
Braj ED povezanih naizmenicno u mrezu za jednovremeno palenje zavisi od
vrste ED, odnosno od njihovih elektricnih karakteristika. Za odredivanje braja ED koji
se mogu jednovremeno paliti u naizmenicnoj mreZi, sluze podaci 0 garantnoj struji pa
lenja i otporu ED. Ovi podaci za domace ED dati su u tab. 44 i 45. Na osnovu ovih po
dataka i dijagrama struje masine, moZe se odrediti braj ED koji se mogu jednovremeno
opaliti masinom MZP-153.
Tehnicki zahtevi koji se postavljaju pred elektricne masine za palenje mina pri
serijskom ili paralelnom povezivanju ED, u zavisnosti od njihove osetljivosti i drugih pa
rametara, veOma su strogi. ad takvih masina zahteva se da imaju znatno visok napon

I fA)

1111111.11111111111111111111111111111111

21111.1111111111111111111

100

200

300

'00

SI. 101.
Dijagram ja~ine struje

mil~ine

500

St

MZP-153.

ako se otpucavanje vrsi serijski, iii znatan kapacitet jacinu struje, ako se otpucavanje
vrsi paralelno. Pored ovoga veoma vaZan zahtev je da vremenski porast impusla bude ve
oma kratak, po mogucstvu od momenta pus
tanja stroje u kolo trenutan. avo je potrebno
zbog toga da ne bi doSlo do pobuGivanja samo
I(~J
najosetJjivijih ED, kada mote doCi do kidanja
mreze, pre nego sto svi drugi ED dobiju max.
jaeinu struje. Dinamo-elektriene ma~ine kao
mehanicki uredaji, ovaj uslov teSko mogu da
ispune, sto se vidi iz sl. 107a.
Kondezatorske masine za palenje mi
na sastoje se iz primamog izvora struje ikon
dezatora koji su smesteni u zajednickoj kuti
ji. Primami izvor stroje sluZi za punjenje kon
dezatora, a napunjeni kondezator sluZi kao iz
vor struje za palenje ED iIi mreza od ED. Na
S(107a.
sl. 108 data je principijeJna elektricna Serna
Elektri~ni impu/s dinamo-elektrtne ma~ine.
kondenzaton.ke masine.
Princip rada kondezatorske masine sastoji se u relativno sporom punjenju kon
dezatora (C) iz primarnog izvora struje (G) (oko 5-30 s), i vrlo brzom prafnjenju kon
dezatora u mrezu za palenje, od svega nekoliko (ms), i utoliko je brie ukoliko je manji
otpor mreie za palc;lje. Na ovaj nacin postignuto je da snaga struje koju kondenzator
u mrezu za p3.Jenje bude nekoliko stotum puta veCi od snage kojom se kondezator

201

200
punio. U poredenju sa dinamo-elektricnim masinama, kondezatorske masine imaju niz
prednosti ito:

Na 51. 109 dat jt> opsti izgJed 1113sine, a na 51. 110 dat j.: elektricni impuls mao
sine i dijagrama praznjenja kondenzatora

- jednostavnije su konstrukcije i sigumije u funkciji,


malih su dimenzija i mase (oko 2 kg),
snabdevene su svetlosno-signalnim ure<1ajima, koji ozna~avaju kada je kon
dezator napunjen,

u trenutku u.ldju~nja, kondezator u mrefu Salje max. jacinu struje, te svi


ED u istom trenutku dobijaju max. ja~inu struje ~ime je spre~eno prevre
meno palenje ED sa manjim otporom.

K,

KZ

Q~-FJ-~

1 '

51.108.

Principijelna elektrifna

~ma

kondezatorske ma~ine.

U zavisnosti od toga kakav je primami izvor struje, postoje tri vrste kondezator
skih masina ito;
induktorske sa malim induktorima (generatorima) kao primamim izvorom
struje,
akumulatorske, sa akumulatorom kao primamim izvorom struje,
bateriske, sa suvim baterijama.

51.109.

Opsti izgled kondezatorske

ma~ine.

I (AI

Domaca industrija (Unis - Goratde) proizvodi tranzistorski kondezatorski ure


<1aj tipa TKU-7S0 V kojije namenjen za palenje ED vezanih userisku, paralelnu i meso
vitu mrew.
Tehnicke karakteristike uredaja TKU-7S0 V su;
napon
prik1jucni otpor
kapacitet kondezatora
korisna energija uredaja
struja praZfijenja pri 500 n
trajanje napona na prildjucima
izvor struje: dye baterije
vek baterija je 1000 paljenja za vreme od 3 meseca
maSina se aktivira specijalnim klju~em
masa masine sa futrolom
dimenzija sa futrolom

',8

ICA!

l,O

1,2

750 V

soon

2,'

16mF
3 Ws

',6
1:\8

1,35 A

3 m5
4.5 V

1
0

CV

+------+
00

300

,00

SI. 110.

2 kg
170x90x200 mm

al elektricni impuls kondezatorske masine; bl dijagram praznjenja kondezatora.

SOO R (AI

..'0'

202
Visokofrekventne masine za paJenje mina namcnjcne su za radiliSta sa pojavom
metana i opasne ugljene prasi.ne. Sigumust se obezbeduje time, lito iskre koje nastanu u
mreti visoke frekvencije odlikuju se znatno manjom sposobnoscu paIenja eksplozivne
atmosfere, za razliku od iskri koje se pojavljuju u mrezi od istosmeme iIi neizmenicne
struje niske frekvencije. U visokofrekventnirn masinama, struja visoke frekvencije dobija
se putem preobrazaja istosmeme struje ili struje kondezatora pomocu elektronskih
lampi. Primena lampi omogucava ogranicenje struje, koju masina saIje u mrezu i ne doz
voljava da struja prede veIi6nu od 2,5 ~. Kod ovih masina, ukoliko i dode do eksplozije
gasa unutar masine, telo rna sine ildrzi tu eksploziju bez ostecenja, a gasovi nastali tom
eksplozijom prolaze kroz ,)avirint" kanaIa i komora u telu masine, tako da pri izlasku
iz masine njihova temperatura spadne na vrednost koja ne moZe dovesti do eksplozije
metana.
MaSine ovog tipa moraju imati uredaj, pomoeu koga se masina za palenje is
od mreie za paIenje nakon odredenog vremena. Kod savremenih masina ovaj
masinu od mreZe za paIenje najdaIje u roku ~d" !'!:!E..:...
Masine ovog tipa podesene su za normaIan rad
od -10 do
+40 e, kao i
relativnoj vlazi od 98%.

10.4.1. MIKROVREMENSKI UKUUCIVACI - KOMUTATORJ


Su uredaji namenjeni za palenJe trenutnih ED sa vremenskim intervaIom izraze
nim 'u (ms) (do 10 ms ili viSe). Snabdeven je mehanil:kim ukljucivacem koji radi sa
oprugom za navijanje pomocu rucice. Koristi se sarno zajedno sa elektricnom rnasinom
za paIenje mina. Upotrebljava se uglavnom na povrsinskim kopovima kada nc
mo milisekundnim ED, a potrebe zahtevaju takav nacin miniranja. Na sl. 112 prikazan
je komutator.

iTJ//T/ll/mIl/V/llmOZIlIl{jTTII

(~SNOVN/

vOO

======t[J

MASINA ZA

PALJENJE

KOMUTATOR

51. 112.
Komutator. a) opW izgled; bl bez poklopca. 1 - ukljutivat. 2 - kontakti sa intervalom 10 mS; cl ~e
me povezivanja minskih punjenja.

10.4.2. MERNOKONTROLNI APARA TI


81. 111

Za kontrolu ispravnosti ED, masina za palenje mina i mreza za palenje mina,

Masina za eie<t(onski programirano paienje sa daijinskirn upravijacem i razvodnorn kutijorn.

godina kod nas je konstruisano nekoliko tipova elektronskih masina


za palenje mina. medutim. one se jos serijski ne proizvode.

koriste se rami merno-kontrolni aparati.


GaIvanoskop sluZi za ispitivanje ispravnosti ED, i ispravnosti
tricnih mreza za palenje mina. Aparat se sastoii od palvanometra i
nje koja

mali intezitet

204

205

registruje da struja prolazi kroz kolo, znakje da su ED ispravni, a kolo struje neprekinu.
to, te da je mreia za palenje mina pravilno povezana.
Ommetar shill za merenje i kontrolu otpora svakog ED pre ugradnje u mrefu
za palenje, kao i merenje otpoca cele mret.e.

2.~

meduprovodnika (01) koji mcdusobno povezuju krajnje provodnike izmedu


sve susedne bUSotine,

spojnih (s) koji povezuju medusobno kcajeve krajnjih provdnika sa g1avnim

vodovima.

~J

o-!LIf.

s
s

a III '!it Ill.,;. Iff" n

m
"."" '" IFf

~ #1

'.1:'1'11 =-111:;"

1l:1J'" ...:' '"

HI

Il~ k

I
f;

I;
a.

I
51. 113.

Merno-kontro/ni aparati: a) galvanoskop,

1 - suva baterija, 2 - otpomici, 3 _ galva

metar,4 - kontakti; b) ommetar "dreomin";

c) kontrolni most za dinamo ma~ine, 1 _ ti

njalica, 2 kontaktori.

Tinjalica sluzi za proveru ispravnosti dinarno-elektricnih masina. Mogu biti


univerzalne ill sarno za odreden tip masine. Instrument ima tinjalicu, na koju je naizme
meno vezan otpomik, eiji je otpor takav da pei odgovarajueem naponu masine omoguca
va da kroz tinjalicu prode struja jacine 1 A. Ako tinjalica instrumenta zasvetli, masina
je ispravna, u suprotnom masina je neispcavna, iii generator ne daje struju koja je za do

tienu masinu propisana.

51. 114.
Naizmenitna mreta: k - krajnji provodnici ,m - meduprovodnici, S - Spojni provodnici, 9 - glavni

vodovi.

Pri eksploziji minskih punjenja, svi kcajnji, meduprovodnici i veliki deo spojnih
provodnika se uniStava, dok g1avni vodovi treba da ostanu neoSteeeni i da se koriste viSe
puta, zbog toga se spojni provodnici ostavljaju nesto dun. Raspodeljujuca mreza (k, m,
s) ne mora imati zastupljene sve provodnike, sto zavisi od dubine bUSotina i njihovog
medusobnog rastojanja.

10.5.1. SEME MREZA ZA ELEKTRlCNO PALENJE MINA


10.5. MREZE ZA ELEKTRICNO PALENJE MINA

Mreze za elektricno palenje mina sastoje se od ED, raspodeljujuCe mreze i


g1avnih vodova (g). RaspodeljujuCa mreza sastoji se od sledecih provodnika:
krajnjih (k), koji ulaze u bUSotine, ukoliko su bUSotine duze od provodnika
ED. Oni su ustvari nastavci provodnika od Ed.

i.

U zavisnosti od nacina medusobnog povezivanja ED u mren, mret.e za elektrc


no palenje mogu biti:

naizmenicne,
paralelne,
mesovite.
Naizmenicne rnreze, kod
rni 51. 115.

se ED medusobno spajaju po naizmenicnoj se-

'1

107

206

w:

;------'-'--

-~

0'

t'

~m

"

.,..-1I

If

"'1''''''''

r-k

t--K
'

...

'

un

..,

.Q

f9

~.
"

.: .
II

r-

.;::.
',~::

"

.#."

:*

ED

~ IJDlfP-NH

p ~T/l.()"'A

L:

....
a~

SI. 115,
Sema naizmeni'::ne mre!e za palenje: k - krajnji prollodnici. m - meduprOllodnici,
dnici. 9 - glallni lIodolli, Ib - dub ina bullotine, a rastojanje izmedu bullotina,

spojni prollO

Proste neizrnenicne mreie imaju sledece dobre osobine:


Kroz sve ED prolazi struja iste jacine.

Palenje velikog broja ED moze se vrSiti pomoeu izvora koji daje relativno rna

lu struju (dinarno-elektric:ne maSine). Uz to glavni vodovi rnogu biti rnalog

poprecnog preseka.

Provera ispravnosti mreie je relativno laka, proracun mreie je jednostavan.

Ove mreie imaju i nedostatke ito:

u slucaju prekida jednog provodnika, ili u slucaju neispravnosti jednog ED

dolazi do otkaza cele mreie.

Paralelne mret.e; Ove rnreze rnogu biti: paralelne kitaste i paralelne stepenaste.
Kod paralelnih kitastih rnreza sve paralelne grane vezane su u jednoj tae:ci, dok kod ste
penastih serna grane su vezane u razlicitim tae:kama raspodeljujucih provodnika, sl. 117.
Paralelne mreze imaju sledece osobine:
ako se preklne neki od provodnika raspodeljuj!lCe mret.e kitaste serne, dolazi

do otkaza sarno jednog ED,

ukoIiko u rnreZi ima neki neispravan ED, on ne izaziva otkaze ostalih,

kod stepenaste seme kroz pojedine ED ee proticati struja razliCite jaCine,

potreban je izvor struje veee snage, koji daje struju jaCine 0,5-1 A na svaki

ED, odnosno na svaku granu. zbog e:ega dinarno masine nisu pogodne za ove

mreze.

provera ispravnosti mreze je dosta teSka.

serna rnreze je slozena.

SI.116.
Naizmenicne mrel!e: a. b. c dvoredne. troredne i '::etllororedne sa bo'::nim dOllodom glallnog kabla.
d - dlloredni sa centralnim dOllodom 91alln09 kabla.

a..

~It::

rn

m
9

(, l

V ~

SI. 117.

Paralelne mreie; a - stepenasta, b

kitasta.

209
:::08

MeSovite mrek mogu biti: Naizmenicno-paralelne i paralelno-naizmeniene.


Kod naizmenicno-paralelnih mreza ED u gropi povezuju se meausobno po naizmenic
noj !!emi, a grope se medusobno povezaju poparalelnoj Semi. Kod paralelno-naizmenicne
mreu ED u grupi se povezuju meausobno po paralelnoj Semi, a grope po naizmenicnoj
Semi, s1. 119.

~'m
51. 119.

Kombinovana mreza patenja elektritnom strujom i detonirajuim !tapinom.

El:;.g

Zbog poveeanja sigumosti palenja ponekad se primenjuju dvojne mreze za elek


trieno palenje. Kod dvojnih elektricnih mreza, za palenje svakog minskog punjenja pri.
menjuju se po dve ED Gedna se uldjucuje ujednu mrezu, a druga u drugu). Dvojne mre
'iJ:! mogu biti sa zajednickim glavnim vodovima, ili duplim g1avnim vodovima, sl. 120.

:=tmr

,:

:~

<J
q"

a.

II

'----v---t

111

51. 118.

Serna meSovito naizmenitno-paralelne mre!e; a - kitaste. b - nepenasta.

MeSovite mreZe iroaju sIedeee osobme:


- za paJenje mreZe mo'iJ:! se prirneniti izvor struje relativno male jacine,
g1avni vodovi mogu biti izraaeni od provodnika matno manjeg poprecnog
presek, nego kod paralelnih mreia,
lako se mok dobiti ujednalSena struja po paralelnim granama,
u poreaenju sa naizmenicnim mreiama, mesovita mreia je sloZenija, zahteva
wei utroSak kabla, g1avne vodeove veeeg poprecnog preseka, proracun mre
k je znatno sIoZeniji.
Ako snaga ill napon izvora struje nisu dovoljni za paljenje svih minskih punje
nja, dec minskih punjenja moZe se paliti eIektricnirn putem, a oStali dec detonirajucim
stapinom, s1. 119.

'/

51.120.
Duple mreze za elektricno palenje; a - sa posebnim glavnim \todom. b - sa zajednickim glavnim vo
dom.

Cesw se radi sigumosti u minsko punJenje, odnosno u udamu patronu stavlja


ju po dve ED koje se medusobno spajaju parno-naizmenieno ili parno-paraleJno, sl. 121.

211

210

1_

--- ]

'1 i'l

rW-
l
I

.!...m __

'I

_____

I
,I

r-W-- l

r
I

Ro = m re +

!..m.

,_

SpoIjni otpor naizmenicnc lllreze sacinjavaju otpori svih ED i svih provodnika


od kojihje mreza izradena, Ovde treba imati u vidu i uIlutrasnji otpor dinamo--clcktricne
ma!ine, koji se pri palenju vezuje naizmenicno sa spoljnim otporom mrcze i povecava
ga,
U koIiko su u mrezu ukljuceni provodnici razlicitog poprecnog preseka, i od
razlicitih materijala, opSti obrazac za proracun spoljneg otpora mreze ima oblik:

-. _ _ _ _ .....J1

gde je: m - broj ED u mreZi,


re - otpor jednog ED,
- duzina krajnjih, meiluprovodnika, spojnih i g1avnih vu<iova,
Lk , Lm , Ls,
rk, rm' rs' rg
otpor jednog m' ovil-. provodnika.
Ukoliko su provodnici raspodeIjujuce mreze (k, m, s) istog poprecnog preseka
i od istog materijala, predhodni izraz moze se napisati kao:

Ro
SI. 121.

Sema paralelne mreze; a

parno-naizmenicnim spajanjem;b - s parno-paralelnim spajanjem.

, rk + Lm . rm + ls ' Rs + 2Lg . rg ,

= m - re

+ Lr ' rr + 2Lg . rg , (n),

gde je: Lr - duzina provodnika u ra~puuelJuJ


rr
otpor jednog m' raspodeljujuce mrei.e,
Otpor jednog m' provodnika odreduje se iz odnosa:

10.5,2. PRORACUN MREZA ZA ELEKTRICNO PALENJE

10.5.2.1. Proracun mreza za elektricno palenje


Da bi mreze za elektricno palenje mina bile sigurne u radu, mora se obezbediti
da kroz svaki ED prode impuls struje koji je dovoIjan za njegovo palenje, odnosno da
kroz svaki ED prode struja jednaka garantnoj ili veca od nje (i ~ ig)' Da bi se ispunili
napred navedeni zahtevi, svaka mreza za elektricno palenje mora biti proracunata, Pro.
racun moze biti kontrolni ili potpunL Kontrolnim proracunom proverava se da Ii svaki
ED dobija impuls struje koji je dovoljan za bezotkazno palenje, odnosno da Ii je
veca od garantne,
Puni proracun ima za cilj da se odabere ~ema mreze, raspored ED po granama,
odredi velicina poprecnog preseka provodnika, kako bi mreza bila sigurna i ekonomic
na, Da bi mreza za palenje, narocHo raspodeljujuca mreza koja se unistava, bila sto rna
nje duzine, u rudarstvu se uglavnom tezi primeni naizmenicnih mreia. a ako to nije mo
guce, primeni mesO\itih lllreza sa sto manjinl brojelll paralelnih grana.
Manji bro.! paralelnih grana zalneva manji utrosak provodnika i manju jacmu
struje, Za palenje naizmenicnih rnrcza 1I nacelll su predvidene di112mo-elektricne masi.
ne, ali se one mogu koristiti i za palenje paralelnill i mesovitih rnreza, sa manjim brojem
grana, Pri prirneni naizmenicnih mreza, proraCllnom treba odrediti
takvom otporu masina za
(lIkoliko se ne m<' ri) i proveriti da ]j
g:lruntnu

p'l
S

.. 1a prov od n ik a, (n gdeje: p - specl'fi"


1,,111. otpor matenJa
m

I - duzina provodnika, (m)

S - poprecni presek provodnika, (mm 2 ).

Jacina struje

dolazi u svaki ED odreduje se iz osnovnog obrasca I =

odnosno
U
,(A)
Rp + N. ru

gde je: U
RpN fu -

napon izvora struje, (V),


otpor provodnika, (n),
broj ED u mrezi,
otpor svakog ED, (fl),

Da bi doslo do bezotkaznog palenja, jacina struje mora biti veca od garantne


paJenja (i >
Pri prora?unu
mreza za palenje, potrebno je odrediti otpor rnreze,
te na osnovu toga proveriti da Ii masina moze da

212

poSalje u mrezu struju odgovarajuce jaCine. Kod ovih mreza, dinamo masine se ne upo
trebijavaju, jer ne mogu da obezbede potrebnu struju za bezotkazno palenje. Za ove
mreZe koriste se ja~i izvori'struje.
Spoljni otpor mreze moZe se odrediti iz odnosa:
rm

Ro

= Rg +2 +

za paralelnu

stepenastu

Rgr ~

za paralelnu

kitastu

otpor glavnih vodova, (U)


otpor jedne grane, (U)
braj paralelnih grana,
braj ED u mreZi.

+ (lk . rk + 1m . r m ), (U)

ru

Rgr

= -n - + 2Lg . r g'

Lg

Rgr

'1'

L'r
m

+1,
"

10.6. DETONIRAJUCI STAPIN

'\l/

mu je brzina detonacije oko 6500 m/s.

Domaci delOnirajuci stapin je pentritski, i izraduje se u vrise vrste, zavisno od

kolicine punjenja pentrita po m'. Sri. domaceg stapina cini fini suvi brizantni prall pen

taeritritetranitrat po hemijskom sastavu, a u minerskoj praksi poznat kao "pentrit".

grane sracuna\'a se po obrascu:


n ru

:::.;" I
m "" g

DetonirajuCi stapin je ekspiozivno sredstvo za prenos detonacije od rudarske

kapsie, ED i1i neposredno, na proizvoijan broj minskih punjenja. Sastoji se od eksploziv

ne srZi, omotaca i izolacije. Danas se najcesce srz detonirajuceg stapin a izraduje od ful

minata zive i penrrita. Ako se upotrebljava fulminat zive, on se flegmatizuje sa para

finom, i njegova brzina detonacije je oko 5000 m/s. Ako je srz stapina od pentrita onda

(Q)

otpor jedne grane.


braj paralelnih grana.
duzina glavnih vodova. (m)
otpor jednog m' glamill vodova. (U).

Otpor

lacina struje koja pro de kroz mostic svakog ED je:


i ::

Kod proracuna mesovitih mreza takode je ptorebno odrediti otpor mreze i pot
rebnu Jacmu struje za njeno palenje, te na osnovu toga odrediti tip masine kOja ce moci
da poSalje u mrezu struju odgovarajuCe jaCine.
Spoljni otpor mesovite naizmenicno-paraieine kitaste mreze, moze se odrediti
iz odnosa:

fg

u
2 Rp . Ig ,

gde je: N - ukupan broj ED u mrezi.

+V

i-I
- N' (A)

(A)

_ - C : -_ _ ,

gde je: Rgr

+-

Broj ED u grupi

lacina struje koja prede kroz mostic svakog ED je:

, (A)

gde je: Ig ~ garantna struja palenja.

Rp

n . ru

gdeje: Rp ~ otpor provodnika, (Q)


n - braj ED u grupi,
m
braj grupa u mrezi.

Struja potrebna za palenje mreze po kitastoj semi je:


I

Potreban bro] grupa sracunava se po obrascu:

Spoijni otpor jedne paraleine grane moze se odrediti iz odnosa:


Rgr = ru

Struja koja prolazi kroz mrezu moZe se sracunati po obrascu:

gdeje: Rg

Ng
N

+ ru
N

+ Iss
r + 2lgrg ,

Rgr
~N

R o --

rk

gde je: r u ~ otpor jednog ED, (S2)


n
broj ED u jednoj grani.

(n)

215

214

I,

Eksplozivnim prahom pentritom je ispunjcna plasticna celofanska cevcica koja sluZi


kao cvrsti spoljni omot punjenja, a pentrit je po celoj dutini rasporeden sa istom gusti
nom. U sredini eksplozivnog punjenja je pamucni konac koji omogucava ravnomeran
raspored pentrita. Celofanska cevcica je spolja cvrsto omotana pamucnom i kudeljnom
predom u dva sIoja navijena u suprotnim smerovima. Preko preae je izraaen homogeni
sloj od PVC mase jednake debljine, koji stHi srz stapina od vlage, vode i mehaniekih uti
caja (udari isl.) i cini stapin elasticnim (fleksibilnim), sl. 122.
2

51.122.

Detoniraju6i rupin; 1 - izolacija, 2 - omota?:, 3 - sri.

uticaja seizrruckih efekata. Uspesno se koristi za miniranje na povrsinskim kopovima i


kamenolomima, u jamama bez metana i eksplozivne prasine po odobrenju rudarskog or
gana, za specijalna miniranja, za podvodna miniranja i sl.
Sa aspekta sigumosti, nezamenljiv je pri izvoddenju masovnih miniranja na po
vrsinskim kopovima sa dubokim minskim busotinama, sa kontinualnom i diskontinual
nom konstrukcijom minskih punjenja, pri izvodenju komomih i kotlovskih miniranja.
U kombinaciji sa usporivcaima konektorima, nadopunjuje sve 'nedostatke miniranja sa
elektricnim milisekundnim ED.
U odreaenim slucajevima kao Sto su: miniranje u blizini voda visdwg napona,
koji se ne moze iskljuciti za vreme miniranja, kada postoji opasnost od ,)utaju6h stru
ja", pojave statickog elektnciteta, atmosferskog pramjenja, iii ako su busotine dublje od
tri metra, miniranje sa detonirajucim Stapinom postaje pakticno jedino siguran nacin
rada.

Uoma6i detonirajuci stapin klase "cn izradenje prema JUS-u H.D3.053 i JUS-u
H.D8.006 i njihove minersko-telmicke karakteristike date su u tab. 66.

Sve vrste detonirajueeg stapina iniciraju se na klasican nacin: detonatorskom


kapslom br. 8, elektrodetonatorom, koji se na kraj stapina pricvrste izolacionom trakom
ili nekim drugim sredstvima sl. 123.

Tabela 66
detonuajuci
karakteristike
kolicina punjenja, grjm)

~tapin

C-10

C-12

C-I.5

C-20

C-40

lOtI

12:1:1,5
5,2

152

203

404

5,7

6,3

8,3

spoljni precnik, mm

5,2

tetina stapina,grjm'

23,0

2.5,0

33,0

42,0

70,0

brzina detonacije, m/s

6300

6300

6500

6500

6700

cvrstoca na istezanje do
kidanja, kg/<1>
prenos detonacije po
uzduinoj osi, em
temperaturna postojanost
na toplati, c

60

60

60

60

-25

-25

-25

-25

-25

oker

plava

Ijubic.

zelena

narandi.

otpornost na vodu pod pri


tiskom od 3 bar.

;;

~po-""".,.
de<"" ' ...." " ' .

.'P01'ogorecl
-~

~ftH'\It.;ut,

boja PVC izolacije

osetljivost na rezanje noiem


na drvenoj podlozi

!fapin

- jl<l()~n

~::
,

60

~_~on.

~--

~tr.q;i?C

50-100 kg. za sve vrste

potpuna felksibilnost na
hladno6i,oC
prenos detonacije na krst
i cvorove

potpun kod svih vrsta


neosctljiv
'odootporan
(kJ'ajeVl propisno zastlceni I

Detonirajuci stapin Se koristi Z3 trenutno iniciranje jednog iii vise minskih pu


njenja. iIi u kombinaciji sa milisekundnim usporivacima - konektorima. za milisekund
no miniranje kad sc zeli posti':i zahtenma granulacija miniranog materijala. ili

df,ttN'UrtfUC
ttlf>lt\

1t1tf'l8P

(j
'

~~

IT
51.123.
I niciranje detonirajuceg ~tapina.

Grananje detonirajueeg stapina moze se izvesti na jedan od sIedeCin nacina:


pomocu rudarske kapsle iii ED, na koje se moZe privezati najvise 5 krajeva
detonirajuceg stapina,
pomocu patrone brizantnog eksploziva - udame patrone (30 mm) uz koju
se moze vezati 12 krajeva detonirajuceg stapina,
primenom visestrukog evora, upravnog evora, momarskog evora itd. s1. 124.
Pri izradi mreza od detonirajuceg stapina postoji potreba da se na pojedinim
mestima usi nastavljanje stapina sl. 125.

216

217

10.6.1. MREZE OD DETONIRAJUCEG STAPINA

Prema naeinu izrade, odnosno me(fusobnog povezivanja minskih punJenJa,


postoje tri vrste mreZa od detonirajueeg stapina ito: naizmeniene, paraleIne i meSo
vite.
Naizmeniene mreze uglavnom se primenjuju kod jednorednog miniranja, i ka
da su minska punjenja raspore(fena u prvoj liniji. Zavisno od toga kako su minska pu
njenja medusobno povezana, mogu se razlikovati to slueaja sl. 126.

sporogorecl

Atapln

deton. kaplsla

br.8

. _ __1221

~ammin~?/U12lena

722

J J j j

.: n ~

a.

S1.124_
Grananje detonirajuteg !1apina; a) pomotu rudarske kapsle; bJ pomotu udarne patrone; c) na prek
lop, 1 - rudarska kapsla, 2 - glavni vod, 3 - ogranak; dl primenom upravnog vora; e) primenom
mornarskog vora.

a.

!,

'==

J
J

R n
J J J)

dwtonator
/

...
dllttbnirajuci

stapin

f Ii ~
d tOl)irujuti
'tapin

51. 126.
Naizmenine mre!e.

\!IIII!~
[ I I I I I

51. 125.
Nastavljanje detonirajuceg stapina; a) sa detonatorskom kapislom, b) na preklop, 1 _ traka, 2 _ glav
ni vod, c) upredeni krajevi. d) obinim cvorom, e) mornarskim cvorom.

U slueaju (1) od glavno voda granaju se ogranci do pojedinih minskih punjenja.


Spojevi ogranaka sa glavnirn vodom izvode se primenom preldopa, upravnog evora ill
momarskog evora. U slucaju (2) izrada mreie sastoji se u meausobnom povezivanju mi
.!lSkih punjenja, odnosno Stapin sledeceg punjenja vezan je za predhodno minsko punje
nje. U slucaju (3) irnamo dva glavna voda, pa je svako minsko punjenje vezano za oba
glavna voda. Tako se postize veca sigurnost, alije mreza skuplja.
Paralelna mreza koristi se pri palenju rninskih punjenja koja su nesirnetrieno
rasporedena. Prema nacinu povezivanja postoje dva Upa paraleInih mreza sl. 127. Jedno
stepena paralelna mreia (I) koristi se pri palenju manjeg broja minskih punjenja (do 12).
Ovde se svi ogranci detonirajueeg stapina dovode na jedno mesto i vezuju za detonator
sku kapslu ED iIi udarnu patronu. ViSestepena paralelna nueza (2) koristi se pri palenju
veeeg broja minskih punjenja. Ovde se pojedini ogranci ne spajaju na jednom mestu,
vee se odreden broj ogranaka vezuje u zasebne evorove, a zatim medusobno povezuju
cvorovi. Na ovaj nacin, detonacioni talas se ne prenosi direktno preko detonirajueeg
stapina do minskog punjenja. vee preko cvorova koji pojacavaju detonacioni talas.

:-!18

219

punjenja za odreoeni vremenski interval izraien u (ms). Sastoji sc od I1lctalne (alumilliju.


mske) caurice koja je otvorena sa obe strane, u koje se stavlja detonirajuci stapin. U sre
dini je postavljena smeSa kojaje programirana da gori odredeni vremenski period izraten
u (ms), sl. 1

I'
n
--u

~ ~/o

~~

'~~~

SI. 127.
Paralelne mreie; 1 - jednostepena.2 -

'/i~tepena.

MeSovite mreze koriste se najvise kod viSerednog miniranja, gde su minska pu


njenja u redovima rasporedena uglavnom u pravoj liniji. Minska punjenja u jednom redu
povezuju se uglavnom naizmenicno (na jedan od tri nacina), a zatim se naizmenicno
mreze medusobno povezuju u jedinstvenu paralelnu mrezu sl. 128.

(I:;::::@~~i1i;'i:~;:J 'I

.3

..,'
SI. 130.

Usporivat - konektor; 1 - metalna tau rica, 2 - usporivatka smea. 3 nirajucim ~apjnom.

~upljjna

za spajanje sa deto

U funkciji zeljenog rezultata i svrhe primene, mote se upotrebiti proizvoljan


broj usporivaca u raznim kombinacijama usporenja:

u samoj busotini,

izmedu pojedinih bUSotina, ili grupe busotina u redu,

izmedu redova busotina,

pri drugim kombinacijama unutar minskog polja.

Izbor pravilnog interval a usporenja je osnov za postizanje optimalne granula


cije minirane rnase, i smanjenje seizmickih potresa, pa je za svaku vrstu radne sredine ne
ophodno utvrditi tacan ili priblizno tacan interval usporenja.

cv
10.8. POJACNICI DETONACIJE - BUSTERI

SI.128.
M~ovita

mreu.

10.7, USPORIVACI - KONEKTORI

Milisekundni usporivaci - konektori koriste se iskljucivo u kombinaciji sa de


tonirajucim stapinorn, i imaju zadatak usporenje sirenja eksplozija pojedinih minskih

Za iniciranje eksploziva i eksplozivnih smesa koji nisu osetljivi na klasicna sred


stva za iniciranje (rudarska kapsJa br 8, ED i detonirajuCi Stapin), moraju se prirneniti
dosta snainiji pojacnici busteri.lzraduje se od eksploziva velike gustine, velike brizant
nosti i velike detonacione brzine, sa detonacionim pritiskom ne manjim od 200000
bara. Izraduju se uglavnom kao liveni i presovani. Ako se rade liveni koristi se pentolit,
TNT -pentrit, 50/50 i 2'k voska kao flegmatizatora. a ako se rade presovani onda su od
trotlla i t1egmatizovanog heksogcna u odreocnom odnosu.
Domaca industrija proizvodi uglavnom livene pelltolitske pojacnike. Preduzece
"Kamnik" prooz\'odi dva tipa pentolitskii1 pojacnika ito: PD-20 i PD-40.
PentoHtski pojacnik PD-20 izradcn je od pentolita 50/50 koji je smesten u
aluminijumsku cauru. koja se sa vrha zatvara plasticninl osiguracern. U sredini irna ot

220
vor za umetanje rudarske kapsle br. 8 ili elektrodctonatora. Pod odredcnim uslovima
moze se upotrebiti i pod vodom.
Pentolitski pojacnik PD-40 ima slicne osobine kao i PD-20, ali je namenjen
za rad sa detonirajucirn stap in om. Njegova snaga iniciranja je ekvivaJentna sa 40 rudars
kih kapsli be. 8

IV ME HAN I Z AM E K S P L 0 Z I J E

11.0. OSNOVNI POJMOVI TEORIJE DETONAClJE

SI. 130 .....

Pojanici detonacije - busted

Industrija "Miloje Zakic"


ji su osnovni podaci dati u tab. 67

KruSevac proizvodi visoko brizantne pojacnike ci

Tabela 67
tip
pojacnika

PP-360
PP-300
PP-80

dimenzije, mm
precnik

duiina

70
50
41

59
95
45

teiina
gr.

360
300
80

pakovanje
kom/kut.

m/s

rpitisak
detonacije
dN/cm '

7000200
1000200
7000200

204000
204000
204000

60

brzina
detonacije

Kao sto je ranije reeeno, detonacija je proces razlaganja eksploziva gde se ener
potrebna za aktiviranje molekula eksploziva prenosi od sloja do sloja udamirn taJa
som, koji se kroz eksplozivnu materiju krece nadzvucnom brzinom. Za razjaSnjenje pro
blema i pojava u vezi teorije detonacije posluzila je HIDRODlNAMICKA TEORIJE
detonacije. Ova teorija razmatra udame talase koji se krecu kroz inertnu sredinu vazduh,
vodu, zatim kroz gasovite zapaJjive i eksplozivne smeSe, pa su zakljucci i rezultati pri.
i na cvrste eksplozivne materije, sa malim odstupanjima. Karakteristicnirn svoj
stvima udarnog taJasa smatra se pojava kretanja sredine u pravcu kretanja taJasa. Sabija
nje sredine kao posledica udarnog taJasa dobija se na racun prelaska cestica gasa iz slo
jeva koji leze neposredno iza zone kompresije. Zbog ovoga se u predhodnim slojevirna,
formira zona razreaenja u kojoj je pritisak manji od pocetnog pritiska sredine sl. 131.

.l:l.p
front udarnog
talasa

72

180

centar..
eksplozlJe
ona atmos.
prit iska

~ L:.0na

ran

kompres;je

ed"

JenJa
duiina udarnog talasa

SI. 131.
$irenje udarnog talasa izazvanog detonaci)om u vazduhu.

223

222
Rastajanje izmeau tela talasa i zone razredenja naziva se duZina udarnog talasa.
Ova duZina manje je od 10- 4 mm jer je u njemu gas jako sabijen. Na 51. 132 prikazano
je odvajanje udamog talasa od produkata detonacije.

front
udornog
toloso
---

u pocetnoll1 stanju, a sa PI, PI i T I pritisak, gusrinu i tCIIl(1craturu gasa


nog udarnim talasom vidimo da je klip za vreme (t) preSao rasatjanje D . t. pa je rastoja
. nje izmedu klipa i fronta udarnog talasa jednaka (D - U) 1. Zapremina sabijenog gasa

Pritisok

otmosfer.
pritisak

~o

TO U=O

(0- uH

I--

"1

\-.

Vo'orf)og

o t

-I-.J
-1

SI. 132.
S1. 133.

Odvajanje udarnog talasa od produkata detonacije.

Serna za izvodenie osnovnih jednacina teodje udarnih talasa.

,
11.1. HIDRODINAMICKA TEORUA DETONACUE

jednaka je (D - U) t . S, dok je pocetna zapremina te iste kalicine gasa bila D . t . S.


Masa sabijenog gasa je PI (D - U) . t s, amasa gasa pre sabijanja bila je Po(D' t . S).
Posta se za vreme kompresije masa gasa nije promenila imama da jc:
Po . D . t . S = PI (D - U) . t . S

Razaranje stena i njihovi kretanje pod dejstvom eksplozije u51ovljeno je kreta


njem stenskog materijala razlicitim brzinama koje su raspodeljene u prostoru oko mesta
eksplozije. avo se kretanje mo~e odrediti na osnovu hldrodinamicke teorije detonacije
koja polazi od predpostavke, da se stenski materijal pod dejstvom eksplozije krece slic
no idealnoj nestiSljivoj tecnosti bez viskoziteta. Bez obzira sto ove predpostavke ocigled
no odstupaju od stvarnosti, ipak se rezultati, koji se dobijaju na osnovu ove teorije u
mnogim sJjucajevima dobro poklapaju sa podacima dobijenirn eksperimentalnim istra
zivanjima. Prema ovom hldrodinamicka teorije se moZe primeniti za priblima racuna
nja pri reSavanju teoretskih i prakticnih problema. Pioniri ove teonje su Cepmen (1899.
god.) i luge (1905. gOd.) koji su objafujenje i izvoaenje osnovnih jednacina hldrodina
micke teonje udarnih talasa posmatrali kao kretanje klipa u cilindru sl. 133.
Ako se u cilindru preseka (s) nalazi gas, u kojem se krece klip sa stalnom brzi
nom (u), pod dejstvom klipa u gasu ce se pojaviti udarni talas. Na prednjem delu udar
nog talasa, "frontu" udamog talasa, javlja se trenutna promena stanja gasa: pritiska, gus
tine, temperature. Sabijeni gas krece se brzinom kIipa, odnosno brzinom (u). "Front"
udarnog talasa kretace se u mirnom gasu brzinom (D) vecom nego sto je brzina (U). Ako
se klip u pocetku nalazi u ravni (A), za vreme (t) kIip ce se nalaziti u ravnl (B). Front
udarnog talasa u prvom momentu nalazice se u ravni (A), a u momentu (t) nalazice se u
ravni (C). Ako oznacimo sa Po, Po iTo odgovarajuci pritisak gustinu i temperaturu gasa

iii
Po . D '" PI (D - U)

(1)

Ho predstavlja zakon 0 neunistivosti mase po komresiji. Komprimovani gas krece se


brzinom (U), pa shodno tome pri kompresiji masa Po . D . t S ostvaruje kolicinu kre
Po . t . S U.

Prema drugom zakonu mehanike promena kolicine kretanja ravna je impulsu


sile, tj. proizvodu sile i vremena. Rezultujuca sila koja deluje na gas izmeau klipa i ravni
jednaka je (PI - Po) S, a njen impuls za vreme (t) jednak je (PI
Po) S . 1. Ako
uporedimo promenu kolicine kretanja sa velicinom impulsa dobija se:
(PI

Po) S . t

Po . D . t . S . U

ill
PI

Po

Po . D . t;

(2)

predstavlja zakofl a ncunistivosti kolicine kretanja za vremc


toplotu. prema to
S druge stra
gasa u
ne, puna encrglJa sasl')JI se 1Z
cncrgiJu.
kineticka
Ako sa E[. i E I oznacimo
Ova

224

225

energija jedinice mase komprimovanog gasa jednaka je U 2 /2. pono je masa komprimo
vanog gasa Po D . t S, onda te promena gasa pri kompresiji iznositi

~p

Po . D t . S (EI - Eo + U2 /2)

Rad spoljne sile nad gasom je rad klipa koji deluje na gas silom Po . S na putu
U . t. Ako uporedimo energiju rada sile i skratimo sa t S dobicemo
Po D (El - Eo) U 2 /2 = PI . U

(3)

ova jednacina predstavlja zakon 0 neunistivosti energije pri kompresiji, i ima znacaja za
ovu teoriju. Ako u jednacini (2) zamenimo gustine sa reciprocnim vrednostima specific
nih zapremina dobija se

D=Vo j~

(4)

PI -Po
Vo -VI

(5)

a za (U) po istorn postupku dobijamo


U = (Vo -Vd

Ako jednacine (4) i (5), ali sa specificnim zapreminama uvrstimo ujednacinu


(3) dobija se
EI

PI - Po

Eo

(V 0

Vd

(6)

Ako ovo stavimo u jednacinu gasnog stanja P = p' R . T, a posto je


E = Cy

gdeje

Cp
Cy

'

R
PI:V _ _I _
T = K _ 1 . -R- - K _ 1

SI. 134.
Sema detonacionog talasa. 1 - produkti hemijske
reakcije, 2 - zona hemijske reakcije, 3 - front de
tonacionog talasa, 4 - eksplozivna materija.

Povdina koja razdvaja zonu hemijske reakcije i produkata detonacije pri stacio
namoj detonaciji naziva se povdina ill ravan Cepmen-Zuge. Parametri produkta de to
nacije na toj povrsini nazivaju se parametri detonacionog talasa ill parametri Cepmen
Zuge.
Na osnovu hidrodinamicke teorije detonacije, pritisak detonacije moZe se pri
bliino odrediti iz odnosa:
P
gdeje: P
D
P

p'D

4
gustina eksploziva, gr/cm 3
brzina detonacije, m/s
pritisak detonacije, N/m2

PI
11.2. MEHANIZAM DEJSTVA EKSPLOZUE NA OKRUZUJUCU SREDINU
- REFLEKSNA TEORUA

paza EI -Eo

dobija se
EI - Eo

1
~ _~)
K _ 1 t PI
Po

(7)

daljom transformacijom ove jednacine i resavanjem po vrednosti gustine dobija se vaina


jednacina za interpretacijU udamog talasa
PI

(K + I) p + (K - 1) Po

Po

(K + 1) Po + (K - I) P

(8)

Ova jednacina veze vrednosti gustine i pritiska ispred i pozadi fronta i karakte
rise proces kompresije u udamom talasu. Na sl. 134. data je sema detonacionog talasa.

Drobljenje stena miniranjem je veoma sloten fizicko-mehanicki proces koji za


visi od citavog niza faktora. Da bi se energija eksplozije mogla u najveeoj meri da iskoris
ti za drobljenje potrebno je kompleksno poznavanje kak6 sarnog procesa eksplozije, ta
ko i radne sredine koja se zeli drobiti. Proucavanja koja su vdena u cilju iznalafenja
uzroka razaranja stenskog materijala posle eksplozije, pokazala su da postoji direktna
veza izmedu naprezanja izazvanih prolaskorn udamog talasa i obima razaranja. Radi toga
je potrebno stvaranje pukotina u stenskorn materijalu, izazvanih dejstvom eksplozije,
razmatrati kroz promenu naponskog stanja izazvanu prolaskom udarnog talasa. Brzina,
pritisak i energija udarnog talasa sa rastojanjem od minskog punjenja brzo se menja.
Vee na rastojanju od lO-15 precnika minskog punjenja udami talas se kreee brzinom
zvuka, a u cvrstim stenarna prelazi u talas naprezanja koji se rasprostire na daljinu do

\ I

II

226

227

100 precnika minskog punjenja. Aka predpostavimo da u ogranicenoj sredini dode do


eksplozije minskog punjenja, i da se udami talas iri koncentricno izazivajuci u stenskoj
masi veoma jaka pritisna naprezanja (up)' Ako na bliskom rastojanju 10-15 precnika
punjenja izdvojimo elementamu cesticu stene (A V), tada se naprezanje na ,tom elemen
tarnom delu mofe prikazati kao na sl. 135a. Iz sllke se vidi da udami tal as svojim kreta
njem u radijalnom pravcu izazva pritisna, a u tangencijalnom pravcu zatezna napreza-'
nja. Kako stene mnogo slabije pod nose naprezanje na istezanje nego na pritisak, te kao
posledica ovih naprezanja u steni ce se pojaviti radijalne pukotine. SI. 136-1. U trenut
ku kada udami talas dospe do slobodne povdine SI. 135b pritisna naprezanja slabe i
c;l.
6R =O

s r

7,7//////////////,0/

f5R

a...

I \

Gr

".

~
; ~~ "R
~ DR

Dt:.

SI. 135c. Ova naprezanja uslovljavaju razaranje stenskog materijala i pojavu koncentric
nih pukotina cije se sredite nalazi u nekom imaginamom centru. Sistem ovih pukotina
prikazan je na sl. 1]f;.3. U trenutku kada se pritisak gasovitih produkata snizi tad a
zbog naglog smanjenja unutranjeg pritiska na stenski masiv dolazi do "razredenja"
sl. 135d. Ova pojava dovodi do toga da se stvaraju koncentricne pukotine oko minskog
punjenja s1. 136-4.
Citav ovaj proces razaranja stena more se podeliti u tri faze od kojih prve dye,
pojava radijalnih i koncentricnih pukotina su vezane za delovanje talasa naprezanja. dok
je treca faza vezana za gasne produkte detonacije, koji svojim delovanjem ire ranije
nastale pukotine i pomeraju izdrobljeni materijal ka slobodnoj povdini. Velicina zone u
kojoj dolazi do stvaranja pukotina zavisi od energije eksplozivnog talasa i ogranicenaje
radijusom (R) koji definie onaj deo stenskog masiva koji je u stanju da izazove plastic
ne deformacije. Van ove zone nema razaranja vee sarno kretanje materijalnih cestica u
domenu elasticnih osobina stena (seizmicko dejstvo).
Poluprecnik zone drobljenja moze se priblimo odrediti iz odnosa

R = 7

51.135.

Raspored glavnih naprezanja pri eksploziji minskog punjenja.

pod uticajem zateznih naprezanja pojavljuju se radijalne pukotine upravne na slobodnu


povrinu, cija je tendencija razvoja prema centru eksplozije. SI. 13"-2. OdbijajuCi se od

"/~A7

'~,I
~\-fr'

51. 136.

Raspored glavnih pukotina.

slobodne povrsine udami talas se krere nazad, ka eentru eksplozije izazivajuei "razvlace
nje" u posmatranoj materijalnaj cestici pri cemu se u njoj javljaju zatezna naprezanja.

Q
up

,m

gde je: Q - kolicina upotrebljenog eksploziva, kg


up - pritisna cvrstoca materijala, dN/cm2
U predhodnom razmatranju dat je mehanizam razaranja kada je u pitanju deto
nacija pojedinacnog rninskog punjenja. Medutim, u praksi rniniranja veoma retko se iz
vode pojedinacna iniciranja, vee vise njih, koja su rasporedena po unapred utvrdenom
rasporedu. Kod grupno iniciranih punjenja, talasi nastali od svakog pojedinacnog punje
nja pri svom prostiranju od centra eksplozije, i obmuto, uslomjavaju rasmatranu emu.
U ovom slucaju dolazi do sloZenog uzajamnog dejstva talasa naprezanja na masiv. Pri
susretu tih talasa dolazi do menjanja stanja sredine, koje povecava rezultantu naprezanja
u masivu sl. 137. U slucaju (a) talasi se susrecu na liniji rasporeda buotina, zatezna na
prezanja su veca te dolazi i do veceg razaranja, nego u slucaju (b) kada je susretanje ta
lasa izmedu linije rasporeda buotina i slobodne povrsine.
f Na osnovu laboratorijskih ispitivanja na modelima od opticki aktivnih matiri
jala, koja su u pogledu miniranja posluma za razjanjenje nekih problema, ustanovljeno
je (A.N. Hanukajev i dr.) da se u pogledu ponaSafija prema dejstvu eksplozije sve stene
mogu podeliti u tri osnovnc grupe ito:
I grupa - u ovu grupu spadaju stenske mase koje se razaraju uglavnom pod
neposrednim dejstvom pritiska gasova eksplozije, uz neznatnu ulq;u energije talasa na
prezanja. U ovu grupu spadaju: pesak, peskovita glina, glina i dr. stene. Akusticna impe
dane a ovih stena ne prelazi vrednost 5 lOS gr/cm 3 cm/s.
II grupa - u ovu grupu spadaju stenske mase koje se razaraju pod dejstvom ta
lasa naprezanja na slobodnoj povrSini i kineticke energije razvijene u okolnoj stenskoj
masi pri sirenju gasova eksplozije. Razaranje se vrsi kako od slobodne povrsine ka

228

229

minskom punjenju, tako i od minskog punjenja bocno. Ovoj grupi pripadaju stene sa
koeficijentom cvrstoCe f = 1-10, plasticne stene podlome sabijanju, kao i cvrste stene
koje su ispreseeane sistemom prirodnih pukotina (vecina stena).
b

-6,

- 6,
- - - 6]

N1~

--=-i

rAN,
- - - 6]

11.3. L DEJSTVO EKSPOZUE MINE U NEOGRANICENOJ


CVRSTOJ SREDINI

Dejstvo eksplozije mine u homogenoj cvrstoj neogranicenoj sredini, gde ono ne


doseze do slobodne povr~ine, javlja se u svim pravcima, podjednakom silom, a talas eks
plouje rasprostire se koncentricno oko minskog punjenja. To dejstvo eksplozije usIov
no mozemo podeliti u tri zone sI. 138 i to:

~:/

SI. 138.
Zone dejstva eksplozije u neogranitenoj sredini; a
zona spra~ivanja, b - zona drobljenja, v - zona potre
sanja, 9 - eksplozivno punjenje.

(,]

Zona spraivanja, koja se nalazi neposredno oko eksplozivnog punjenja (5-8)R.


Ova zona je izloiena najsniainijem dejstvu, pod cijim uticajem dolazi do zbijanja plastic
nih stena i sprasivanja cvrstih stena s1. l38a.

6,+6]

51. 137.

Akusticna impendanea ovih stena kreee se od 1,5 . lOS - 15 . 105 gr/em 3 .


. em/so
III grupa - u ovu grupu spadaju stene koje se razaraju ugiavnom pod dejstvom
udarnog talasa i talasa naprezanja. Uloga pritiska gasova eksplozije je ovde beznacajna.
Razaranje stenske mase ugiavnom se vrli od slobodne povrfue ka minskom punjenju.
Ovoj grupi pripadaju monolitne i krupnoblokovite stenske mase sa koeficijentom cvrs
tote f= 10-20 i akusticnom impedaneom veeom od 15 :-105 gr/em 3 em/so

11.3. DEJSTVO EKSPLOZUE ~U:\E


Dejstvo eksplo~je mine obicno se prikazuje uprosceno u neogranicenoj i ogra.
nicenoj homogenoj sredini (cvrstoj). Na O\oj predstavi zasniva se veeina metoda za odre.
c1ivanje kolicine eksploziva pri miniranju.

Zona drobljenja javlja se kao nastavak zone spraivanja na rastojanju vecem od


(5-8)R - (R - precnik minskog punjenja) u kojoj je naprezanje znatno oslabljeno, ali
jo uvek dovoljno snaino da izazove stvaranje prsilina i pukotina, s1. l38b.
Zona potresa javlja se na jos veeoj udaljenosti gde su naponski talasi toliko osla
bili da su u stanju da izvrse sarno pomeranje cestiea stenskog materijala u domenu elas
ticnih deformacija - potres s1. 138v. Izmedu pomenutih zona ne postoji otra graniea
vee postepen prelaz iz jedne u drugu. U praksi miniranja praktican znacaj imaju sarno
zona spraivanja i zona drobljenja, koje se zajednicki mogu nazvati zona razaranja. Treca
zona u kojoj se vri sarno pomeranje materijalnih cestiea poznata je i kao ,,seizmicka
zona" koja ne utice na razaranje stenske rnase, ali mote biti
tetna u pogledu otpomosti objekata iii stabilnosti stenskog
materijala.
l'
Mine bez vidnog dejstva na slobodnu povrlinu poznate su
kao mine "unutrasnjeg dejstva" a profuenje koje nastane
pod njegovim dejstvom ,,kotao" (karnutlet). Ovaj siucaj na
staje kadaje duZina linije otpora izmedu minskog punjenja i
sIobodne povrline suvie velika u odnosu na snagu eksplo
zvinog punjenja, to jest, kada je radijus razaranja (R) znat
51. 139.
no manji od Iinije najmanjeg otpora (W) sl. 139.
U praksi miniranja ovo dejstvo mine retko se koristi.
Kotlovska mina

':;3]

230
11.3.2. DElSTVO EKSPLOZUE MINE U OGRANrCENOJ
CVRSTOJ SREDINI

Dejstvo eksplozije mine U ogranicenoj srMini, to jest sredini ogranicenoj slo


bodnom povrsinom, bitno se razlikuje jer je ovde nai:uScn princip koncentricnosti sfe
ra dejstva eksplozije, tako da na povrsini dolazi do promena na st'enskom materijaJu. Ka
rakter ovih promena moZe se posmatrati pIi Cost. kolicini eksploziva i promenljivoj liniji
najmanjeg otpora (W), ill pri Cost. liniji najmanjeg otpora (W) a promenljivoj kolicini
eksploziva 81. 140.

_ ~k__ --~

u slutaJtI kada je eksplozivno ptlnjenjc postavljeno blizc slobodlloj povrsini,


iii Sf one poveca pri istom rastojanju (W), radijus sfere razaranja bite veci od LNO
R > W, to ce prema slobodnoj povrsini nastati levkasta zona u kojoj pored drobljcnja
dolazi i do odbacivanja materijaJa iz konture levka, sl. 141.

r<W

RW

--~

a..

r.W

n >1

R:>W
51. 141.

I'

51. 140.
MoguCnost promene karaktera dejstva eksplozije; a - pri Cost. kolil;ini eksploziva, b - pri Cost. liniji
najmanjeg otpora.

Pri rniniranju u homogenoj sredini ogranicenoj jednom slobodnom povrSinom,


promene na povrSini mogu se javiti u tri vida, zavisno od odnosa radijusa sfere razaranja
(R) i duZine linije najmanjeg otpora (W) ito:
u slucaju kadaje R <:"W nastaje prema slobodnoj povrsini levkasta zona raz
drobljenog materijaJa, koja je manje iIi vise ispupcena. kao posledica povecanja zaprerni
ne, ali je materijaJ 05tao u konturama levka. Takvo dejstvo mine je poznato kao "rastre
sno" a mina kao "rastresna milla".
- u slucaju kada je R;;' W na slobodnoj povrsini stvorice se levak eksplozije sa
razdrobljenim materijaJom, koji ce delirnicno biti izbacen van kontura levka, ali ce ug
lavnom veci deo ostati na mestu.

Dejstvo eksplozije mine u zavisnosti od radijusa sfere razaranja (R) i L.N.O (WI pri Cost. kolicini
eksploziva.

Odnos izmeau radijusa kratera razaranja (r) i velicine L.N.O (W) oznacen je
kao ,,indikator" (pokazatelj) dejstva eksplozije i oznacen sa (n), r/W = nc
U zavisnosti od odnosa r/W n, mogu se razlikovati sledeci slucajevi:
n = r/W

<

r/W
n = r/W

>

1
1
1

oslabljeni levak

norrnalni levak

pojacani levak.

.\!ine sa pokazateljem dejstva n < I, odnosno nune sa oslabljeninl dejstvom


pripadaju grupi rastresnih mina, bez odbacivanja rniniranog materijaJa. Ovakvo dejstvo
mina koristi se kod nuniranja ~ rastresanja mekih stena (ugljevi i druge meke stene,
f < 6). Pokazatelj dejstva eksplozije najcesCe je n =0,5-0,7, za manje vrednosti od 0,5
efekat miniranja je sli can ,,kamufletu".

233

232

Mine sa pokazateljem dejstva n = 1 se najcesce koriste u praksi miniranja, sto


zavisi od tehnoIogije rada. Ovde je najce~e n = 0,7 -1,0.

stvara posle ekspIozije od najveteg znacaja je defomlacija sabijanja koja zavisi od cvrsto

te tla, a kar31cteriie se modulom defomlacija poasonovim koeficijentom i drugim fmc


ko-mehanickim karakteristikarna. Do momenta Waska fronta detonacionog talasa na
povrtinu sva masa ekspIoziva se pretvori u gasovite produkte detonacije.' Pritisak ovm
komoru cija je velicina ekvivalentna
produkata na okolnu sredinu stvara pro~irenje
delovanju gasnih produkata.

,. =W

,. < 'IN

r') W

SI.142.
Tipovi kratera lavaka; a - oslabljeni levak, b - normalni lavak, C -

poja~ani

lavak_

Mine sa pokazateljem dejstva n > 1 poznate su kao mine sa pojacanim odba


cujucim dejstvom. Ovde je n 1,0-3,0. Ovako dejstvo mina koristi se u rudarstvu i
gradevinarstvu. PokazateIj dejstva n = 3 koristi se u gradevinarstvu pri premestanju ste
nskih masa sa jednog na drugo mesto (pri izradi brana). PokazateIj dejstva veci od tri se
ne primenjujejer bi takvo punjenje prakticno bilo na povrSini.

11.3.3. DEISTVO EKSPLOZUE MINE U MEKOI

I PLASTICNOI SREDINI

U mekom plasticnom stenskom materijalu kao to su peskovi, peskovite gline i


gline, vibracije izazvane udamim talasom vrio brzo oslabe, tako da u slucaju slabog eks
pIozivnog punjenja, iii vellke linije najmanjeg otpora moZe doci sarno do proSirenja oko
ekspIozivnog punjenja bez znacajnijeg razomog dejstva s1. 144.
2

3. '~ ...:: ~
::>:.;;:::::7,:':J.\'.:.::. ?/:?:~~
'.: ;.: :::~::" ::;~.;:)::;}y:.:.:;.::~::/\

<,9ft

"V
.:~\::~~.;.~.:::::.:.::(:/.:~;.:::.;

11.4_ UTICA] BROJA SLOBODNIH POVRSINA NA KARAKTER


DEJSTVA EKSPLOZUE

~.

SI. 143.

Dejstvo eksplozije u mekoj sredini, 1-7 faze dejst\la eksplozije.

Ako je minsko punjenje smeSteno blizu slobodne povrSine gde ce nastati izba
civanje materijala, tio oko minskog punjenja se sab~a, drobi i razara. Za levak koji se

Pored linije najmanjeg otpora na karakter dejstva eksplozije veliki uticaj ima i
broj slobodnih povdina. Dejstvo ekspIozije mina najslabije je u prisustvu sarno jedne
slobodne povdine, jer je minsko punjenje ukljesteno, pa se manji deo energije ekspIo
zije u vidu elasticnih taIasa odbija od siobodne povrSine a yeti deo gubi u stenskom
masivu. Na efekat dejstva eksplozije u prisustvu jedne slobodne povrSine, veliki uticaj
ima i velicina te slobodne povrSine, ukoliko je ona veta otpor je manji. U cilju smanjenja
ovog otpora stvaraju se naknadne slobodne povrSine izradom takozvanog ,,zaloma"
na celu prostorije. Na stvaranje slobodnih povdina i smanjenje otpora veiliki uticaj
ima i redosled aktiviranja minskih punjenja, kao i vremenski interval pri iniciranju su
sednih rninskih punjenja s1. 144.

Q...

r---_-..,-

f'{~~lr~7
,~///j'

1 "< //

_0_

II , 71

I~/~

SI. 144.

Uticaj broja sfobodnih po"r~ina na karakter dejstva eksplozije mine; a - jedna slobodna po"r~ina, b

dve slobodne povrtine, c u prisustvu dva minska punjenja.

234

235

Ako se miniranje izvodi u stenskoj masi jstih fizicko-mehanickih osobina i sa


istom koli~inom eksploziva, ali u prisustvu dYe slobodne povriine, tada se otpor dejstvu
eksplozjje smanjuje za oko 2 puta, u prisustvu tri i vi~ sIobodnih povrMna ovaj otpor se
smanjuje za oko 4 puta.

11.5. SEIZMlCKO DEJSTVO EKSPWZIJE

Seizmicke oscilacije tla izazvane miniranjem veoma su slicne oscilacijama koje


izaziva zemljotres, jednak po kolicini oslobodene energijc i istog rastojanja. Razlika koja
postoji izmeiJu ove dye pojave manifestuje se uglavnom u vremenu trajanja i duZini vre
mena oscilovanja. Kod zemljotresa nastaju oscilacije kOje dugo traju i u kojima je duZina
perioda oscilovanja od 0,5-5,0 s, dok je kod miniranja duZina trajanja oscilacija znatno
kraca i krece se od 0,004-0,25 s. Me<llltim, seizmicki efekti prollzrokovani potresirna
istog stepena, znatno su veci kod miniranja nego kod zemljotresa. Uzrok tome je ucesta
lost pojave. Miniranje se po pravilu obavlja dosta cesto, te je objekat na koga deluju
seizmlcki potresi stalno izlo.z.en njihovom utieaju_ Zbog ovoga se kod miniranja, u zavis
nosti od stanja objekta, dozvoljavaju potresi obicno za jedan do dva stepena nW nego
8tO je to slucaj kod zemljotresa.

PO detonaciji eksploziva dolazi do naglog oslobaiJanja energije, koja se delom


tro~i na drobljenje stenske rnase, na razbacivanje izdrobljene rnase, zagrevanje neposred

ne okoline na druge nekorisne oblike rada kao Ito je stvaranje seizmickih talasa sl. 145.
potMcijolna ~lHtrgijo
~k$plozjlfo

h~mi$ki

11.5.1. VRSTE SEIZMICKUi TAlASA


Kada udami talas, udaljavajuCi se od eksplozivnog punjenja, toliko oslabi da
izaziva sarno elasticne deformaeije cestiea, on ima sve odlike elasticnog talasnog kreta
nja te se i zakoni za ovakvu vrstu kretanja mogu na njega primenitL Sa povecanjem uda
ljenosti od mesta eksplozije, pomeranje cestica dobija sve slo.zeniji karakter, jer se vdi
izdvajanje raznih vrsta seizmlckih talasa. Cak i u slucaju prostiranja talasa u idealnoj
ela~ticnoj homogenoj sredini, razlikuju se dye vrste talasa ito:

gl.lbici

zapreminski,

povrsinski.

id~olni gl.l bit: i


toplot~

9l.lbici 'oplot~

no

zogr~lfanj~

okolnih

st~na

n~korisni oblici
m~honilkog rada

-v---

Kod zapreminskih talasa razlikujemo dva osnovna tipa. Prvi longitudinalni


uzduini, pod cijim dejstvom se cestiee krecu napred-nazad po liniji koja odreduje pra
vae prostiranja talasa. Obzirom da se na taj nacin elasticne deformaeije prenose najkra
cim putem, i da.uzduini elasticni talasi najpre stignu do memog mesta, to se ovi talasi
nazivaju jOs i primarni talasi i oznacavaju se sa (P). Brzina prostiranja uzduinih elastic
nih talasa na uzorku mo~e se odrediti iz odnosa.
Vu

korisni oblici
m~hanjlkog rada

51. 145.
Sema bilansa energije pri miniranju.

gdeje: Vu
E
g

r
seizmickih talasa manifestuje se u vidu oscilovanja tla odnosno potre
sa. POlfesi su slabijeg ili jaceg intezitela, 5tO zavisi od rastojanja (r) i kolicine eksploziva
koji se aktivira u jednom vremenskom intervaIu (Q). Osirn toga intezitet potresa zavisi i
od nacina miniranja, kao i od fizickomehanickih osobina tla i karakteristika prigu.senja
seizmicki\-j potresa.

IE:;:

-;--r-

mis,

brzina prostiranja uzduwih talasa, m/s


modul elasticnosti, dN/em3
ubrzanje zemljine gete, em/s"
zapreminska teZina, gr/cm 3 .

Kada longitudinalni talas dospe do slobodne povrsine, ill do graniee sloja sa


drugim fizickc-mehanickim osobinama, onda pri upadnom uglu od 90 dolazi do nje
govog odbijanja nazad, pri cemu se obrazuje Transverzalni - poprecni talas kod koga
cestiee pobudene sredine oseiluju u ravni upravnoj na pravac prostiranja talasa zadrzava
juti medusobno rastojanje i izazivajuCi na taj natin elasticne deformacije koje su para

237

236

lelne praveu kretanja talasa. Zbog ove osobine popre<:ni elasticni talasi jos se nazivaju i
smicucim talasirna. Njihova brzina prostiranja je manja nego kod longitudinalnog tala
sa, on kasnije sti.te do memog mesta pa se ponekad naziva i sekundami talas, i oma<:ava
se sa (S(. Odnos brzina uzduZnih i popre<:nih talasaje V 3 ,odnosno Vu = 1,73 Vp.
Brzina prostiranja elasti<:nih talasa u steni zavisi od elasticnih osobina stene i njene gus
tine. Ukoliko je u stenskom masivu E =cost. onda je brzina uzduZnog elasticnog talasa
(Vu) jednaka brzini zvuka u steni. U elasti<:no-plasticnoj sredini uzdutni talas se uvek
krece brzinom zvuka. U tab. 69 date su brzine prostiranja uzduZnih elasticnih talasa za
neke vrste stena

--

20
,~II

----

!------

1z 16

' - - - I-~ - -

'0

ut2
z

<t

:l:
I

.... 6
!I)

5000-5700
2500-4500
1700-2300
900-1100
600-1600
500-1500
200-500
1430
340

:::>

Statistickom obradom velikog brojamerenjana uzoreirna i in sity ustanovljena


je zavisnost izrneiJu brzine uzduZnih elasticnih talasa i ostalih karakteristika stena

<t

8060

~
.g

Il

(000

<t

::r:

5000

(000

'N

:::>

z 2000
N

<t

a:
m 1000

5000

6000

1000

8RlINA Im/sl

.-

--

~ 1000

E.

5-

l-

tI1

Dok se uzduZni elasticni talasi (p) prostiru kroz cvrste, tecne i gasovite sredine,
dotIe se poprecni talasi krecu same kroz cvrste sredine. Na s1. 147 dat je sematski prikaz
kretanja pojedinih vrsta talasa.
Povrginski talasi su dobili naziv po debljini sloja po kome se prostiru i koja je
pribliZno jednaka njihovoj talasnoj duZini. i u vecim slucajeva iznosi 100-200 m, tako
da se na dubini dvostruke talasne duZine. oscilovanje talasa prakticno i ne oseca. Povr

3000

1000

L!

<t 6000

gde je: Vp - brzina prostiranja poprecnog talasa, m/s


E - modul elasticnosti, dN/em 2
g - ubrzanje sile tefe, em/s2
p
- poasonov koeficijent, koji se najcesce krece od 0,20-0,40.

21(1 + p)

-----

Z
3000
:::>

2000

1000

1000

mis,

Q.

Brzina prostiranja poprecnog talasa mofe se odrediti iz odnosa

V
o

-'

sJ. 146.

--

!>:::

~
.

.... 10

Il..

Vu. m/s

<t

Granit
Krecnjaei, peilcari
Laporae, gips
Sljunak
Peskovito tIo
Glinovito tIo
Rastresito tIo
Voda
Vazduh

--

~I(

Tabela 69
vrste stena

<t

tI1

:5

5000

;:!

::x:
Z

-- ,------

;/
/'

6000

(000

is 3000 7 /
N
::>

'N

I------

.-

:t 20001
N

a:

COIOC ~

,
IS

25

ZAPREM!NSKA TEZiNA

soc

100()

2000

D:JO

(:VRSTOCA NA PRITlSAK 5p(dN/c~

'6
c

SI. 146.
Zavisnost brzine elasticnih talasa od ostallh osobina; a - z.visnost akusticne impendance od brzine
uzduznog talasa, b _ zavisnost brzine uzduznog eiasticnog talasa od zapreminske tezine. c _. cvrstoCe
na pritisak.

23X

239
sinskih talasa ima viSe vrsta - tipova u zavisnosti od trajektorije kretanja cestica sredine.
Engleski naucnik Reyli, prvi je analiticki pokazao moguCnost postojanja ovih talasa po
jednolil urr.!jctr,-"ru (1931, god.) i nazvao ih (R) talasi. Kod ovog tipa talasa oscilovanje
materijalnih cestica tla vrSi se po elipticnoJ putanji, tija jc glavna OSl'I vertikaIna. U gor.
njem delu elipse cestice se krecu u pravcu izvora, a u donjem delu od izvora ekspozije.
Kod drugog tipa povrsinskog talasa cestice se krecu upravno na pravac prostira
nja talasa, pri temu se kretanje odvija u horizontaInoj ravni. Dvi talasi nazvani su (0)
talasi.
Treei tip povrsinskih ta1asa je (C) talas koji nastaje kombinacijom (R) i (0) ta
lasa, gde se materijaIne cestice pomeraju po dijagonaInoj putanji.
U memu tacku obUno prvi stiZu (C) talasi, zatim (Q) i na kraju (R) talasi. Sa
aspekta seizmitkih potresa, povrSinski talasi su interesantniji jer oni dovode do os1.ece
nja objekata Y..oji su udaljeni od mesta eksplozije 13 jednu ill viSe talasnih dUfina.
Razmatrani seizmitki taIasi prakticno se mogu deSifrovati na sei:m1ograrnima,
ako je udaljenost izmeau mesta eksplozije i memog mesta dovoljno ~lika. Na seizmo
grarnima snirnljenim na manjim rastojanjima oscilacije predstavljene praitomim talasima
slivaju se u jedno vrlo sloieno kretanje, kOje predhodi g1avnim oscilovanjima izazvanim
povrsinskim talasima. Potetna faza oscilovanja odgovara prosmmim talasima. Dna se
karakterlSe kratkotrajnim oscilacijama relativno visoke frekvencije i male amplitude.
Glavna faza odgovara povrsinskim talasima i karakterise se veeom amplitudom, manjom
frekvencijom i 4uzom periodom. Sredine kroz kOje se prostiru seizmicki talasi su ooic
no heterogene. UsIed toga u posmatranu tatku stiZu 00m talasa koji se prostiru po Ii
niji najmanjeg rastojanja jOs i talzi refleksije od raznih slojeva, koji se testo pokiapaju

sadirektnim talasima cineei na taj nacin oscilacije jos sIoienijim i teZim za proucavanje.

EksperiroentaIna merenja su pokazala, da za svaku vrstu stena brzina seizmickih

talasa varira u sirokim granicama, zavisno od njegovog sastava poroznosti, \iainosti i sl

Pored toga brzina se menjasa povecanjem dubine sloja. Talasna duZina, graficki
prikazana, je rastojanje izmeau dva susedna maksimuma ill minimuma. SVaka materi
jalna taeka pri prostiranju sinusoidnih talza vrSi oscilovanje oko mvnoteinog polozaja
sa periodom (T) koja odreauje dUZinu talasa i krumu frekvenciju (W). Izmeau perioda
oscilovanja (T) krume frekvencije (W) postoji prosta veza W'" 2n/T. U reaInim sredi
nama sinusoidaIni talas astavljen od niza talasa raznih frekvencija imaju raz!icitu brzinu
prostiranja te se sloZeni talas razlaU u niz sinusoidaInih talasa.
Slabljenje sinusoidaInih talasa, sa udaljavanjem od centra eksplozije prouzroko
YanO je njihovim sirenjem i gubitkom energije, a izraiava se opadanjem amplitude u od
nosu na pocetnu sI. 147.
Smanjenje amplitude u reaInim sredinama za sve vrste talasa menja se sa udalje
njem po eksponencijaInom zakonu
Al

Ao e- a r

gde je:

a
t.

Ao

koeficijent apsorpcije tla,


rastojanje tacke od centra eksplozije, m
pocetna amplituda.

.,
S kretonje test icc tlo

.2,
c

~ 01

smer kretonjo toloso


...

1;:;:1
.3

..., 8 1

~:;:I

.....
0"'1
CUt..>

51.141.
.Rasprostiranje seizmitkih talasa: 1 - uzduini talas, 2 - popretni talas,3 - popretni povriinski ta
las,4 - talasi ReVli, 5 - pomeranje testica, 6 - talasi SlMjanja.

Cvrste stene imaju matno vecu elasticnost nego nevezane, pa bolje prenose ta
lase. Pri prelazu talasa kroz nevezana tla dolm do znatnih energetskih gubitaka usled
trenja izmeau cestica, te se zbog toga talasi daleko bri.e prigutuju. Nasuprot tome kod
nevezanih rnaterijala amplitude oscilacije ee biti znatno ve6e nego kod cvrstih stena,
naravno za eleasticni talas is1.e seizmitke energije. U tab. 70 date !11 vrednosti koefi
cijenta apsorbcije (a) za neke vrste stena.
Tabela 70
vuta tla
cvrste stene
zbijen pesak, gIina u cvrstom
stanju
vlaian pesak, plasticna gIina
nanos, mocvamo tlo

koeficijent apsorpcije (a)

0,025-0,050
0,050-0,075
0,075-1,0

240

241

11.5.2. REGISTROVANJE ELASTICNIH SEIZMICKIH TALASA


Registrovanje elasticnih seizmickih talasa koji nastanu usled miniranja mole da

se izvdi na samom tIu, graclevici ill objektu ito zavisi od cilja j namene ispitivanja oscilo-

rezultujuca stvarna brzina oscilovanja. Uzimanjem maksimalne brLine oscilovanja


(Vmax) za oeenu seizmickog dejstva miniranja uvek ~emo biti na strani sigumosti, jer
je maksimalna brzina oseilovanja uvek veta od stvame, a stvarna je ta koja deluje na
objekat.

vanja.
Za ovu svrhu se dans najvi!e koriste seizroografi posebno konstruisani za regis
trovanje oscilatomih pojava. Seizroografa ima vi!e tipova, ali je svima zajednicko da ~a
ju detektor za opa2:anje oscilaeija pobuclene sredine, i ureclaj za njihovo registrovanje
oscilograf. Seizmomentri su konstruisani na principu fizickog klatna sa polugom ili
inercionom masom, elasticno obe!enom.
KucUte seizmometra se intimno vele za tIo Ii objekat, tako da kada tio pocne
da osciluje, kuCite seizmometra osciluje zajednosa njim, dok inerciona masa ill klatno
ten da ostane u stanju mirovanja. Oscilacije t1a koje se opa1aju pomocu seizmometra
mogu se registrovati optickirn, elektricnim ill elektromagnetninb putem. Registrovanje
oscilacija tIa mole da se obavi na papirnu, fotopapirnu traku ill na magnetni zapis, u
zavisnosti od tehnike sa kojom se raspolafe. Brzinakretanja zapisa predstavlja vremens
ku osnovu za ana1.tzu snirnljenih oscilograma. Kod veCine danas upotrebljavanih lBzmO
grafa vremenska osnova se direktno upisuje na zapis tako da se parale\no sa oeitavanjem
amplituda moZe odrediti i frekvencija (t) ill perioda (f)registrovanog oscilovanja. Seiz
momentri sa inercionom masan danas se uglavnom primenjuju jer su manjih dirrenzija
i lak!i u oonosu na seizmometre sa klatnom.
Detektori su najce!6e tako konstruisani da sadrle po tri seizmometra orijenti
sana u pravcima x, y, z - osa pravouglog koordinatnog sistema, te ~na taj nacin isto
vremeno opa1aju dye horizontalne, meclusobno upravne i vertikalna komponenta (BCi
lovanja. Osim toga, savremeni seizmografi su tako konstruisani da mogu registrovati
brzinu oscilovanja (V) ubrazanje (a) ill pomeranje pobuclene sredine (x). NajceCe se
kao parametar za ocenu seizmickog dejstva miniranja uzima brzina (BCilovanja (v), jer
je brzina oscilovanja proporcimaina gus1ini energije seizmickog talasa, te je zbog toga i
najpogodniji parametar za ocenu potresa usled miniranja. Ukoliko a'l registrovanje brzine
vrti sa trokomponentnim detektorom, to se rezultujuca brzina oscilovanja pobuclene
sredine moZe sracunati jz odnosa
V= ";Vp+Vu.+Vv

em/s,

gde je: Vp
poprecna komponenta brzine osci1ovanje, em/s
Vu - uzduma komponenta brzine oscilovanja, cm/s
V v - vertikalna komponenta brzine oseilovanja, em/so

Sa ovako snimljenog velosigrama moie se ocitati maksimalna brzina oscilova


nja (V max) i stvarna brzina oscilovanja (V st).
Maksimalna brzina oscilovanja dobija se na taj nacin, to se sa snimIjenog ve
10sigrama ocita maksimalna amplituda, posebno za swIm komponentu, a zatim sracuna

51. 148.

Primer registrovanih oscilacija.

11.5.3. KRITERUUMZA OCENU SEIZMICKOG DEJSTVA


ledno od najstarijih pitanja u seizmologiji je problem odredivanja jacine seiz
mickog potresa. Vee pocetkom 17. veka javljaju se pm poku~aji da se potresi klasiflku
ju po svom intezitetu. Italijanski naucnik: Poardi dao je pm proog u smislu podele ze
mijotresa po intezitetu, kada je opisujuei jedan zernljotres 1627. god. dao Cetiri gradaci
je njegove skale. I veliki Ruski naucnik Lomonosov 1757. god. deli pokrete zernljine
kore pri zernljotresirna na 4 kategorije, ukazujuci pri tome posebno, da su za zgrade
narocito Stetna horizontaina pomeranja, postavljajuei time jednu od osnovnih postavki
savremene inZenjerske seizmologije. On kate: ,,Kada se u horizontalnoj ravni sva silina
potresa usmeri, tada kao da zemlja ispod zgrade nestaje, ~ graoevine kao da lebde u
vazduhu, tako da se razaraju sve veze u njima, a zgrade se ru!e".
Krajem 18. i pocetkom 19. veka pojavljuje se veliki broj opisnih OOila za klasi
fikaeiju jacine potresa Ako se za ocenu ~izmickog dejstva koristi brzina pobuclenog tla
(v), onda je vrlo pogodno da se koristi i seizmicka skala za ocenu potresa usJed rninimnja
koja je ustanovljena u Institutu Fizike Zernlje Sovjetske akademije nauka, y..oja se zva
nicno koristi u SSSR-u GOST -6249-52, tab. 71.
Ova skala je opisnog tipa i saddi 12 seizmiCkih stepeni, a usag1aSena je sakon
vencionaInom (evropskom) skalom. Mercalli.Cancani-Seiberg (MCS), koja se koristi za
oeenu potresa usled zemijotresa. Koriscenje ave skale je vrlo jednostavno, jer ako :;e u
mestu osmatranja brzina oscilovanja tla usled miniranja (v) registruje odmah se moze
ustanoviti cdgovarajuCi stepen seizmickog inteziteta potresa, kao i opis dejstva koji on
izaziva na objektima koji su izlozeni dejstvu potresa. Kao sto se vidi iz tab. 71 ostei:enja
na zgradama ne ocekuju se za potrese cijije intezitet manji od V.tog stepena seizmicke
skale (IFZ).

243

242
Tabela 71
Stepen seizmi~kog
intenziteta

II

pis

Brzina oscilovanja, cm/s


pri
zemljotresu

pri
eksploziji

Sarno aparati registruju


oscilacije

0,125

0,2

Pojedini Ijudi u rniru i


na viim spratovima
osetaju oscilacije

0,125-0,25

0,2-0,4

Zapata se malo ldaeenje


viseCih predmeta

0,25-0,5

0,4-0,8

IV

Mnogi Ijudi osecaju os


caju oscilacije a posude
i staklo zveckaju

0,5-1

0,8-1,5

Svi Ijudi osetaju oscila


cije a javljaju se puko
tine kod slabijib zgrada

1-2

1,5-3

VI

Javljaju se sitne pukoti


ne a slabije zgrade se o~
tecuju

2,1-4

3-6

Javljaju se onetenja i
kod solidnih zgrada o~
tecenja dirrmjaka

4,1-8

Javljaju se zna~ajna olte


cenja, pukotine u nose
tim zidovima, ru!enje
venaea i dirrmjaka

8-16

VIII

IX

Ru!enje zidova, tavanica


i krovova

X-XlI

Veta razaranja, pojava


pukotina u tIu, ru~nje
mnogih zgrada

a) zgrade od neobradenog kamena, seoske zgrade od nepetenih cigalai kuce od


gline,

III

VII

U domenu V. stepena moze doei do o!tecenja na zgradama ako su one usia


born stanju,dok se za zagrade u dohrom stanju ostecenja mogu o~ekivati tek u domenu
VI. seizmi~kog stepena.
Prema tome za procenu seizmitkog dejstva miniranja na zgrade i druge objekte,
neophodno je da se uzme u obzir stanje objekta, uslovi tla kao broj i natin miniranja.
Ukoliko je objekat u slabom stanju, a broj miniranja se gesto ponavlja, kriterijum treba
pooStriti cak i za dva stepena.
U pogledu otpomosti na potrese usled miniranja gra(ievinske objekte motemo
podeliti na tri osnovne kategorije:

b) obicne zgrade od opeke, zgrade od velikih blokova i zgrade od prefabriko


vanog materijala, zgrade sa delimicnom drvenom konstrukcijom kao i zgrade od prirod
no tesanog kamena,
e) armirano betonske gradevine i obiene drvene gradevine.
Najotpornije na potrese usled miniranja su zgrade (e) kategorije, dok su najma
nje otporne zgrade iz (a) kategorije. Dok se za zgrade (a) kategorije o~tecenja mogu ote
kivati u domenu V. tog seizmickog stepena, do tie se za zgrade (e) kategorije poeetna
oStecenja mogu ocekivati tek u domenu VII. og seizmickog stepena.
Na brzinu oscilovanja, pored fIzieko-mehaniekih osobina realne sredine, veliki
utieaj ima kolicina eksploziva i rastojanje od mesta eksplozije do posmatrane t;ltke.
Na osnovu zakona slicnosti, moze se doei do zavisnosti navedenih parametara. Ovaj
zakon je eksponencijalnog karaktera, i defmisan je izrazom:

6-12

gdeje:

V
Kv
R
n

12-24

= Kv'R- n
brzina oscilovanja tla usled miniranja, cm/s
seizmoakusticna konstanta tia,
redukovano rastojanje, m/kgl/3
eksponent.

Redukovano rastojanje je funkcija rastojanja i kolitine eksploziva i data je

....

vezom:

24-48
>48

R == r/Q 1 / 3
Odredivanje stepena seizmickog inteziteta empirickim putem moze da bude
sarno orijentacionog karaktera,jer su faktori koji uticu na intezitet potresa usled minira
nja mnogobrojni i razliciti, pa se zbog toga ne mogu tacno predvideti. Zbog toga intezi
tet potresa treba odredivati instrumentalno in Situ, gde ce svi uticajni faktori biti obu
hvaceni prolaskom elastic nih seizmickih talasa kroz doticnu sredinu. Treba napomenuti
da je u sadasnjim uslovima rniniranja moguee svesti seizmieke potrese na najmanju meru
izborom najpovoljnije vrste eksploziva odgovarajuee metode miniranja, odgovarajucim

245

244

iniciranjem minskog punjenja, izborom optimalnog


koji se takode mote eksperimentalno odrediti.

antiseizmickog intervala usporenja

radne sredine, kOje se izraiavaju kroz seizmlcke karakteristike, i ova metodologija se


dans sve vUe koristi.
Da bi se pri eksploziji minskog punjenja stvorili uslovi za uspeSno drobljenje,
radnoj sredini treba sopstiti odgovarajuci specifi~ni impuls
_:y
I - - Vu
g

11.6.IZBOR NAJPOVOUNUE VRSTE EKSPWZIVA

Za odredivanje vrste eksploziva na bazi fIzicko-mehanickih karaktedstika


radne sredine postoji \iSe teorisko-eksperimentalnih metoda, koje poseduju relativno
visok stepen tacnostL C poslednje Heme istraiivanja l1a ovom polju razvijaju se u dva
osnovna pravca, te su S~ na osnOHI njih razvile i dve posebne metodologije
metodo
logijaodredivanja vrste eksploziva na bazi deformaeionog rada ill metoda levkastih opita
koju je razvio Svedski isuazivac C. V. Livingston. Ova metodologija daje rezultate vrlo
visoke tacnosti, pod uslovom da su osobine radne sredine dovoljno ujednacene. Nedos
tatak ove metodolog~ie Je u tome sto je fad na terenu skopcan sa \1sokim troskovima i
teSkim fizickim radom. - Druga metodologija polazi od fizicko-mehanickih osobina

Ur
Vr

mIL

Iz navedenog odnosa vidi se da je za odre4ivanje potrebnog specifItnog impulsa


neophodno poznavanje brzine prostiranja uzdutnih elasti~nih talasa. Ova brzina mote se
odrediti:
- merenjem IN SITU,
- laboratorijski na uzorcima stene,
ra~unski iz odgovarajucih obrazaca.

1
"

Treba napomenuti da se najta~niji rezultati dobijaju merenjem brzine in situ.


U zavisnosti od ftzitko..mehanitldh osobina, radna sredina pruta pri eksploziji
otpor drobljenja, koji se mote odrediti iz odnosa:
[1 +

Ur
+
E 2 Vu

00

- velika tvrstoea na pritisak, istezanje i smicanje po pravilu zahtevaju primenu


jacih - brizantnih eksploziva.
- poroznost stena, pogotovu ako je jasnije izraiena, utice na izmenu mehaniz
rna dejstva eksplozije i sruzava stepen iskoriscenja energije ekspJozije.
- stene sa malom tvrstoeom na pritisak, udamom zilavoscu i malim modulom
elasticnosti uspesno se miniraju sa eksplozivima cija je detonaciona brzina relativno rna
la, koji daju velike kolicinegasova pri eksploziji i mali detonaeioni pritisak.

(1)

:1.

zapreminska teZina radne sredine, grI em


2
ubrzanje zemljine tete, gr . em/s
brzina prostiranja uzdti!nih seiz.rni~1dh talasa, m/s
maksimalna radijalna brzina pomeranja ~estiea u periodu opterecenja,

gdeje: 7
g
Drobljenje stena miniranjem je slozen fIzicko-mehanicki proces koji je uslov
ljen ~itavim nizom faktora. Da bi se energija eksploziva mogla u najvecoj meri iskoristiti
za drobljenje, potrebno je kompleksno poznavanje kako samog procesa eksplozije, tako i
radne sredine koja se zeli drobiti. Pri tome treba proces drobljenja - usitnjavanja razli
kovati od proeesa rWenja. U rudarstvu, miniranje se koristi za drobljenje stena, pri temu
se uvek jasno naglaSliva potreba za odredenom fragmentacijom miniranog materijala. To
podrazumeva stvaranje uslova za postizanje maksimairlog iskoriscenja mehanizacije za
utovar, transport i drobljenje uz najniie troSkove eksploatacije.
Jos odavno je uoceno da pd miniranju jedne. te iste sredine eksplozivima razli
~itih energetskih karakteristika ne postoji proporcionalnost izmedu energije eksploziva s
jedne strane, i kvaliteta drobljenja s druge strane. Ta prakticna informacija pokazuje da
je potrebno za svaku sredinu ponaosob odrediti vrstu eksploziva. Neracionalno je da se
za sredine koje zahtevaju eksplozive ni!ih energetskih karakteristika upotrebe visokobri
zantni eksplozivi.
Na osnovu dosadasnjih saznanja 0 odnosima izmedu odredenih osobina eksplo
ziva i radnih sredina, navesce se neke koje uticu na efekte miniranja.

J Ur dt, g' s/em ,

gde je:

U
J~)
1 +E:~ 7
r

E - modul elastitnosti, dN/cm

, dN/em1

Pri velikim vrednostima modula e1asti~nosti (E> 100000 dNIcm

\~J

[1+ - 1 + E2

-+

(2)

izraz

'

paje
Ur
00

= E 2 Vu

7U;

+-2-' dN/em

(3)

Da bi se radna sredina energijom eksplozije dovela do faze drobljenja, potrebno


je da specifitni pritisak koji l1a nju deluje bude veci od njenog otpora
ad

>

00

Specificnl pritisak koji deluje na radnu sredinu odreden je iz jednacine


nosi:

i iz

247

24{;

Ur Vu 'Y , dN/cm 2
g

ud -

(4)

parcijalnim difercnciranjem izraza (4), dobija se akustitna impendanca radne sredine


Vu'Y

3ud

=-
g

Ur

koja ima veliki znataj za odreltivanje karakteristika eksploziva za odredenu radnu sredi
nu. Iskoriscenje energije eksplozije kod miniranja zavisi od odnosa akustitne impedan
ce stene (Zs) i akustitne impendance eksploziva (Ze) koja je odreltena odnosom:

..:1-0
Ze = g
,
gde je: ..:1 -zapreminska tezina eksploziva, grlcm3

o - detonaciona brzina eksploziva, ml s.

odnosno cksploziv sa PflInom detonacije koji najvise odgovara doticnoj radnoj sredini.
Ut, rdeno je da postoji generalna zakonitost i medusobna zavisnost izmedu po
jedinih karakteristika stena. U principu moze se prihvatiti, da sa povecanjem zapremins
ke tezine raste i brzina uzdilZnih elastitnih talasa, i obrnuto, i da sa povecanjem tvrstoee
na pritisak raste (Vu)' Time je Omoguceno da se u zavisnosti od akustitne impendancc
sve stene pode1e na:
Meke, (kod kojih je Zg .;;; 4500)
Srednje - vrste (3000 < Zg .;;; 15000)
Cvrste (Zs ;;;.
do c reklapanja dijapazona dye vrste stna dolazi usled raspucalosti, koja utite na brzinu
prostiranja uzdilZnih talasa, tj. dovodi do njihovog priguSenja tab. 72.
71:10

Najveca kolitina energije iskoristi se za drobljenje ako je ispunjen uslov

90

Zg

Z==k=l,

80

:::J

odnosno ako su flZitke osobine radne sredine i eksploziva iste tj. ako je

,6..~,""_~~_~

__

70

:::J

0 '..:1,

"y

Vu

~~~-'T

60

11\

:::J

ako to nije slutaj onda se pri eksploziji na granici eksploziva i radne sredine reflektuje
jedan deo energije u obliku naponskog talasa, dok se drugi prenosi u radnu sredinu i
koristi za drobljenje. U praksije veoma teSk:o da se ostvari odnos
uzrok tome je
u prvom redu heterogenost radne sredine, a takode i eksploziva. Osim toga prsline i pu
kotine u steni igraju veoma veliku ulogu na apsolutne vrednosti brzine uzdutnih elastit
nih talasa. Zbog svega toga, opsezna istrativanja (A.F. Beljajev i dr.) pokazuju da izmedu
akusticne impendance eksploziva i stene postoji sarno visokokorelaciona zavisnost, te se
u vezi sa tim obrazac

50

.E
~

~ '0
....
Q..

o
:::::.

]0

f:I
~
~

20

tI

10

"5

-;
Vu

"y ::;

Q::

0'..:1,

gde je: k - koeficijent refleksije (k == 0,6-0,9).

Vu'Y' k

.:l

~,

~6

~8

~o

l2

SI. 150.
Zavisnost ene'gije koja

D'Ll,

Posto su ..:1, 'Y, i


dobija se:

~2

Odnos impedanci eksploziva i stene

moze napisati u obliku


Vu 'Y'k

parametri koji se mogu odrediti, reSenjem jednatine po (a)

S~

prenese na stenski mas;v od odnosa irnpedanci.

Izbor eksploziva moze se izVrS1ti i prema iskustvenom dijagramu 51. 151, gde su
stene podeljene U Hi klasc
Klasa I zahteva eksploziw oa detonacionom brzinom, D = 2800-4400

KJasa II. D 4"00-5500 m/s.

, mis,

KJasa IlL D = 5:)00-6300 m/s.

24')

248
6tJX)

r-

4)

f-<

80

:<I

.,
.,....c:

....

r-

.,'"

888
00
N

0
0

V>

i?l

00

\C)

>
>U

\C)

\C)

0
0

,., ...

t.t.l

>
>(.)"'.,

'a- i?l !;:


"0>>(.)

az

0
0

GloO.>"t;;

;:;:

U
~
til

~
t.t.l

P:::

C>...

<
Z

0
0

0
0
0
"<t

.....,

\C)

0\

0
0

....
'"

> .,
>(.) c:

V>

.,....

0
0
0

~~~
W

\C)

V>

8 8

STENE

S!
-~

SI. 151. Izbor eksploziva u zavisno$li od klase $lena i njihove akusticne impedance.

oo

0
0

o
oo
V)

V>

0
"<t

\C)

0
0

\C)
\C)

0
0
N

r-

11.7. PRORACUN POTREBNE KOLlClNE EKSPLOZIVA


G).a' .....

--

(l)

4)

~"Oe:l
., ., >
:::El;j>(.)

0
0

o
o

V>

V>

0
0
"<t

V>

"<t

0
0
V)
V)

t.t.l
fo<
til

::it.t.l
0

\C)

8g~~o::
818 8

'1:1

V>

\C)

o
....

"<t

800 8r-- 8 8

V>

til

>U

0
"<t

0
0

~>(.)

::>
0

sow

r-

V>

>U
.
f-<

<
......

~tJX)
-=
~

0\
....

8o 818
80
0
0
"<t
....

t::
.... .,c:

00

000
M
"<t V>
"<t V> \C)

V>
V>

u
z
Q...

0
N

0[0

............

::J

::.
II

<
Cl

0\
....

888
00 0
N

0
0
0

/'

'-'

V>

7(J)()

' ---.

lIJ

--N

0
0
"<t
N
N

.,

8"<t 800

8N

.,c:

....

o
o
N

Kolicina eksploziva za punjenje minske buotine odreduje se na osnovu kolici


ne energije, koja je potrebna za drobljenje stenske mase do odrel1ene granulacije, njiego
vo odbacivanje po obrazovanju kretera eksplozije, dok se najveci deo energije utrosi na
nekorisne oblike rada. Za sada jos nije utvrl1eno, na zadovoljavajuci nacin, kako se trosi
energija za savlal1ivanje na\'edenih otpora i na nekoristan rad, Zato se potro!nja energije
uzima sumarno na jedinicu stenske mase u granicama kratera eksplozije, prikazanog u
obliku trougla, fadi jednostamosti, a potrebna kolicina eksploziva, po teiini, uzima se
proporcionalno zapremini stenskog materijala u granicama levka eksplozije. Prema tome
obrazac za sracunavanje koliCine eksploziva ima opsti ob\i1c

0
0
\0
M

'-

'".,

V)

0
0
00

0
0
0

0
0
N

::I

0
0

-
-

-
-

.,

:::E

0
r-,
;::; :f

"<t.

.....,

"
/'

.....

-:;

?';;

...: ...: ('"

("1

("4

~.
('~

\C)

00

N N ,.,)

N.
M

Q=f(n)'q'\', kg,

,,\,,)

~51

jc: Q
q

kolicina eksploziva, kg

specificna potrosnja eksploziva, kg/m 3

zapremina miniranog materijala,

funkeija pokazatelja dejstva eksplozije, koja uzima u obzir promenu spe


eificne potrosnje eksploziva u zavisnosti od dubine postavljanJa minskog
i ugla u temenu trougaonog kratera eksplozije.

v
t{n)

Pri normalnom pokazatelju dejstva eksplozije n

= I, formula ima oblik.

Q = q . V. kg
Zapremina kratera eksplozije normalnog odbacujuceg dejstva s1. 152, odgovara
uprosceno zapremini obmutog pravougaonog konusa, pa se moze izraziti formulom

_ 1

V gdeje: d
h

3"

1T

-h, m

pri cemu koeficijent (q) obuhvata sve cinioee koji zavise od eksploziva i stene kOja sc
rninira. Ovaj klasicni obrazac koji je predlozio francuski vojni strucnjak Voban, poslt~io
je kao osnova za vecinu do sada uvedenih obrazaca za orijentaciono sracunavanje koli
cine eksploziva. Ako se kolicina eksploziva, koja je potrebna za postizanje norrnalnog
razomog levka, menja zaddavajuci istu liniju najmanjeg otpora (W) to se menja i dejstvo
eksplozije. Povecanjem kolicine eksploziva povecava se i pokazatelj dejstva eksplozije
(n), a pri smanjenju kolicine smanjice se, tako da pri izvesnoj kolicini eksploziva ne6e
uopSte doci do odbacivanja. lz izloZenog sledi da ako se menja (n) promenice se pod tim
istim uslovima i kolicina eksploziva (Q). Prema tome, kolicina eksploziva (Q), pri osta
lim jednakim lIslovima, javlja se kao funkcija pokazatelja dejstva eksplozije (n). Za eks
plozivna punjenja normalnog dejstva bice fen) = I, za punjenje oslabljenog dejstva
fen) < 1, a za punjenje pojacanog dejstva fen) > I.
Vrednost fen) odre{!uje se teoriski na viSe nacina, od kojih su najpoznatiji
obrasci dati u tab. 73.

precnik osnove konusa,

visina konusa.

11.7.1. OOREDIVANJE SPECIFICNE POTROSNJE

EKSPLOZIVA

Ako se (11) zall1eni sa (wt a (0) sa (2\\'). zapremina kratera levka je:

-1

= 3

1T

(2W)1

'W

W 3

odnosno sledi da

V"'" W3
\~

\L
,
!

I
I

'-

//

",--1

Specificna potrosnja eksploziva (q) zavisi od otpora radne sredine, pri upotrebi
odredene vrste eksploziva, i Zeljenog dejstva eksplozije. OefinHe se kao kolicina eksplo
ziva potrebna da se izminira m 3 cvrste stenske mase do zeljene granulacije i izruava se
u kg/ m 3 Kao takva nalazi se zastupljena u svim uobicajenirn minerskim formulama
koje su se u tehnici miniranja razvile za sracunavanje kolicine eksploziva_ Ona se moZe
odrediti eksperimentalno ill racunski.
Eksperimentalno odre<livanje specificne potrosnje eksploziva vri se obicno
tako Sto se na ravnom terenu (etaZnoj ravni) u homogenom materijalu izbuSi viSe verti
kalnih bUSotina pribliino iste dubine, na dovoljnom rastojanju jedne od druge da bi se
izbeglo medusobno dejstvo eksplozije. Ogledi se pocinju sa minimalnom kolicinom
eksploziva, koja se zatim povecava, pri cemu se svaka mina posebno pall i anallzira dejs
tva eksplozije. Ako je (Q) kolicina eksploziva koja je upotrebljena za feljenu granulaci
ju, (q) specificna potronja za doticnu radnu sredinu, a (W) linija najmanjeg otpoca, spe
ciricna potrosnja eksploziva iZraZunava se iz odnosa

51.152.

'7
/v ~

Za;)remina kratera eksplozije prj sracunavanju kOlie.


"e el(solozjva (normalni levak _.Voban"l.

Odavde proizilazi da Je n'liclna ekplozivllog punjenja normalnog odbaeujuceg


dejstva proporcionalna kubnorn stepenu linije najmanjeg otpora (\\'). Kada se ova \'fed
nost zameni u
obrascu za
kolicine eksploziva. dobija se

Q q -W 3 ,

gde

3
= - Q3 , kg/ rn,

V - zapremina

ili

V' kg/rn

u konturi levka eksplozije, rn 3

U tab, 74 data je orijentaciona specificna potro~nja eksploziva u zavisnosti od


koeficijenta cHstoce (f) i stepena blokovitosti masiva za arnonijumnitratske prai!kaste
eksplozive ract ne sposobnosti :\, = 3GO
, gustine b. = 1,0 gr / em 3 ,

25~
~53

Vrednost pokazatelja dejstva ekspl.


f(o) pri (n) jednako

Autor i god.
publikacije
formule

f(nJ
0

(' t

lOp

~KO

110 jl.S

0,5

12.0 I 2.5/

I
2,07 3,95 6,90 11,18

0,20

I
2,87 6.3211,90 20,12

0,19

0,49

I 3.08 6,9713,93 22,43

0,23

I 2,47 4,72 7,78 11,67

1,0;

(O,09-fO,9In)S "PH n ~ I,D

I + ll~';l + n 2

~p

I
II
III

3,0

0,49

t n!

(4 + 3n)'

npH n
7

stepen
blol!;ovitosti
maSlva

0,35

n't

nlVI

If

.J.

Tabela 74

'Tabela 73.

"-

IV
V

O,16(1+4n

.\

O.lOI!

,eCKOII

(1+0,25 II)

0,4...!..O,6n~

If

~II

I,
I

r.

o.

)R

r.

(954)

T. M. Ca,laMa
(1960)

4>. A. Aa;teea
(1975 )

fI~

0,41)3

+ }rJ + fll)

fI!(1

(. r-r

0,16

0,27

I 3,19 7,92 16,44 30,52

0,50

0,56

I 2,19 4,50 8,31 14,0

0,125 I 3,38 8,0 15,63 27,00

0,20

0,30

1 3,19 7,92 16,44 30,52

0,20

0,35

I 2,696,08 11,86 20,8

0,23

I 2,62 5,37 9,57 15,57

O,2+0,8/l 3

<. 'I +

+ ~ I + 1I~
+ .. 1 + fli

{1-:!-1l~\9!,

+ 4)2

(1.1-11')(,

9-13

13-18

18-20 i

0,35
0,5
0,65
0,8
0,9

0,4
0,55
0,75
0,85
0,95

0,45
0,6
0,8
0,9
1,0 i viSe

OA
0,6
0.7
0,8

vi~

Na sl. 153 data je zavisnost izlaza negabarltnih komada od specifi~ne potros


nje eksploziva za razne kategorije stena po stepenu raspucalosti, gde je na ordinati dat
procenat komada iznad 7 00 mm koji se nalaze u masivu za pojedine kategorije stena po
stepenu raspuca1osti, pre miniranja.

SI. 153,

izlaska negabaritnih komada od specificne


raspucalosti,

0,46

37,38

I12,35'5,1'IIO'41J9'~2
I

0 ,357: 0,44

potro~nje

eksploziva, I-V kategorija stena po

Tabela 75

".~ I, 1'6r-~II3"i25.0

I)...!...

0,35

1 +n~

7-9
0,3

13,02 7,16 14,20'24,94

jo.21~ 0.347 I/"',/,-8,18'"


10,33

+ 97

0,125 0,26

IV."' I

(-'-1.
, 2
2(3n=

5-7
0,25
0,35
0,5
0,6
0,7

Zavi~nost

1+)1'2

11-

3-5
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6

0,40 +0,48 I 2,43 5,20 9,78 16,6

n3

Xliii

2-3
0,18
0,25
0,35
0,45
0,55

VH,~ (>700mm)

0,5+0,51/ 3

CKuil

do 2
0,15
0,2
0,3
0,4
0,5

napomcna: za kosc buiiotine uvodi sc popravni koeficijent k = 0,95.

2 -1"2
:3

q (kg/m') u zaV:tsnosl; od koeficijenta i5vrstoCe

vertikalnc
D=106mm,
H do 15 m
D; 150-250 mm

I ,2,70!6,90!J2,30!21.50

I
II II
f

q, kg/m' u zavisnosti od koeficijenta cvrstoCe (0

buiiotine

kosc
D 106mm
H do 15 m
D

do 2

2-3

0,3
0,29
0,27

0,36
0.29

0.34

0,28

0,34

0,23

0,37

0,4
0,40
0,33

3-5

5-7

7-9

9-13

13-18

18-20

0,44

0,48
0,47
0,39

0,54
0,54
0,42

0,59
0,58
0,47

0,65
0,64
0,52

0,69
0,68
0,60

0,46

0,52
2
0,42

0,56
0,56
0,47

0,63
0,63
0,52

0,67
0,67
0,56

QA!.

150-250 mm

0,37

napomena: vazi za amonijumnitratske praSkaste cksp]ozivc A = 360 em' i l> = 1,0 gr/em'.

254

255

lj tab. 75 data je spc.::iflcna potro~!lJa eksploziva u za\;snosti od kocficijenta


cvrstoce radne sredine, precnika i nagiba minskih buwtina na etaiL
Pri povecanju specificne potro~nje eksploziva u poectku se intenzivno pobolj
5ava stepen drobljenja masiva sl. 154, a zatim nastaje zasicenje masiva energijom koja se
tro!i nekorisno, i na razbacivanje stene, a kriva ide paralelno apscisi.

koeficijcnt strukture stenske rnase, gde se uzima u obzir s!ojevitost, ras


puca!osti sl (tab. 76),
v
koeficijent steinjenosti mine, koji se uzima u zavisnostiod broja slobod
nih povr5ina: jedna slobodna povrSina s = 2,5; dYe slobodne povdine
s = 1,0; podno etatna bUSotina s 1,3.
e - koeficijent radne sposobnosti eksploziva, sracunat Ii odnosu na radnu
sposobnost eksploziva usvojenog za uporel1ivanje (V-lOO, A 480 em 3 ).

VH ,% l)700m m }

100

e
70

A - radna spoeobnost eksploziva od 480 em 3 po Trauzlu,


Ax - radna sposobnost upotrebljenog eksploziva.

gde je:

60

Ax'

50

"0
30
20

koeficijent zbijenosti eksplozivnog punjenja,


koeficijent stepena zacepljenosti bUSotine; uzima se 1,0 pri ,,normalnoj"
izradi i 0,9 pri slabijoj izradi cepa.

10

Tab'!la 76

I,lq,kg/m 3

strukturne karakteristike stena

SI.154.

Zavisnost izlaska krupnih frakcija od specifitne potro~nje eksploziva za razlitite pretnike punjenja:
1,2 - izlaz negabarita iz zone neregulisanog drobljenja prj pretniku punjenja d, i d .

Orijentaciona specificna potro!nja eksploziva moze se odrediti i pomocu veceg


broja empiricnih obrazaca koji su dati od strane rallicitih autora, i koji u manjoj ili
vecoj meri, uzimaju U obzir fizicko-mehanicke i petrografsko-geoloske karakteristike
radne sredine kao i karakteristike primcnjenog eksploziva, te su prema tome manje iii
"i~ tacni. Medu najce56e primenjivane formule za sracunavanje specificne potrosnje
eksploziva su:
Po Laresu (F. Lares) orijentaciona specificna potrosnja eksploziva moze se
sracunati iz odnosa
q

e
ql' s v' -g . d , kg/m
. 3,

gde je: ql -- koeficijent otpornosti stene. usvojen prosecno kao


tisne cvrstoce (a _ ) doticne stene.
0"

ql

gdeje:

0,

2000

c"rstoca na pritisak dotiene stene. d:-J/cm2,

2000 - prosecna vred nost pritisne cvrstoce granita, uzeta za uporect.ivanje.

1,0

0,8

0,7

0,9-1,1

masivna homogena struktura


debela uslojenost
tanka uslojenost
raspucale stene, otvorene pukotine
poremecena, nepravilna slojevitost
i raspucalost otvorene pukotine
plasticna struktura, rastrdena struktura

1,2-1,4

2,0

Laresova formula posluiila je kao baza na osnovu koje se razvilo vie formula
od kojih se neke navode:

70 3
q = A ;;T , kg/m 3
gde je q

deo

koeficijent (s)

A
f

specificna potromja eksploziva,


radna sposobnost upotrebljenog eksploziva,
koeficijent cvrstoce stena.
q

0,27::; f , kg/m] ,

iormula A.F. Suhanova


q

ql -;- + q2 , kg/m3,

koeficijent cvrstoce stena,

251
r

'"
-.:;
.0

'"
f-

~ .~

l\l

,~
'6

8.

"

"

:::l

.~~

::I

~':r

-g..s

1>1

....

::I

I-< :::

on

<w/~'1 'AIZ

-OIds'l~ llfU~Ollcd eU;,J!J!JadS

E
::I

:u
:.::I

Ei

'"

-'"

o
o

....
+

'

EWJ Ii!

eupsnll nr;n an W

J 'nAOUOljEpOl

tW eA!SiW

eU!IQljnd IHUPO.rpd

""

o
~
o

S
W'eweUlIOlj

-nd np,'UI ~fuef(\1S1l1 ~fUNIS

'iii

..

.2
U
:::l

e,

el

-'"

()
"'

en'"

""I

V')

00

isu
""
's:' '"

\0 .-

"".fAo

.g
o

.--.
'"
00

\0

'"

\0

-'"
o

"',
o

q,

oc:

::I

I
"l

-;

e:

U
:::l

:::
-:>

"t : _

~
~

'"

~~

-"':::::'

-.

Analiza prikazanih obrazaca pokazuje da svaki od njih sadrii sarno odredel


broj faktora koji mogu uticati na tacno odredivanje specificne potromje eksplozivl,
8tO upucuje na zakljucak da specificnu potro~nju eksploziva treba odrediti In Situ, Zl
svaki rudnik i za svaku vrstu stene posebno. U tab. 77 dat je uticaj neklh ftzickomt
hanickih i struktumo-geoloSkih karakteristika cvrstih stenskih masa na specifico[
potrosnju eksploziva, na osnovu cega je izvrilena ldasiflkacija steoa na otpor preml

Eksplozivno punjenje u minskim Supljinama (buSotmama, komorama) m02e

oc: 0'

&

..

::I

-'"

..

:::l

&

el

,~=
t:_

"'*
Vi

,,~

OJ

0
0-'"
... 0

>:<5

0. t:

::I

-"'~

o '"

~ 'J;
" 0
'=='~

~..2
_ .n

"l

"l

.....

.-.:i;l> ""

"

:l

.,

e,

'"

2~
~

'"E0>
,..

>

lzduteno, i
Koncentrisano.
Izduiena minska punjenja najcesce se primenjuju kod minskih buotioa verti...
kalnih i kosih, dok se koncentrisano minsko punjenje primenjuje kod komomih i kol
lovskih miniranja, mada mote biti i kombinacija izdu!enih i koncentrisanih punjenja.
lzduiena minska punjenja se daleko teste primenjuju,jer imaju niz prednosti kao:
_ manji obim radova (buSenja) za smestaj potrebne kolicine eksploziva,
_ proces punjenja minskih supljina eksplozivom ne stvara posebne teSkoce,
raspored koncentracije energije po duiini mmskog punjenja (visini etaie) je;
ravnomeran, 51.0 pozitivno utice na fragmentaciju.

kontinualno - stubno, kada su patrone eksploziva u neposrednom dodhiL---

..2

U
:::l

biti:

lzduieno minsko punjenje moie biti:

.S!

:::i1

11.8. KONSTRUKCUA MINSKOG PUNJENJA

-;
'"

gde je: f
koeficijent cvrstoee siena
2
s - slobodna povrSina, m

- 's:'

<>

,~

"

/3

kg m ,

. <>
co ""

I
\0

,);

n;

's:' '"

.,

e,

'"

0.

::I

>

-,

:<5

~
<J

\0

'"

'"I
NM

.n

[f_
l_2
+...;-:;
]

miniranju.

'is'

-g

'"I

.2

pl

'tl

oc

"

-S

..

'"o

'tJ

:~

-'"
.2
.n

..
,~

q - 0,4 0,2

'"I
""
<"I

""
""

M.M. Protodakonov

't:l

00

'tl

gde je: ql __ specificna energija eksplozije utro~na na savlatiivanje sile kohezije


bocnoj povrini levka eksplozije,
q2 - specificna energija utro~na na savladivanje sUe zemljine tere,
2
s - povdina levka eksplozije, m

"'~
0";;

00

l:!

>'" ...0

'"o

'"I
"C
'"
'"I

.s:o"

-'"
.>l

"'.

,lU ru

ru!~.lIIOd

,::I

o ,c:
c:: S
-g r:.l

-::;;

en

'tl

""

""

-Old cd <l;>OlS.IA;,J luafp!Ja 0)[

8.

""

.-

'tl

o.-

'"o
o

ElU,' III 'llu!lSn9

c:

V')

.n

""

S IlUJ

,0 I '

"

'"

::I
c:

.,.,
.-o

""
.n

~-~

E:;
...o ,-c:

> E

'0

~:.::=

:::l

o....

V)

o
.-+

:>

r.i
...

\0 '"
00

e
c:

..,., ""

ro

!)

00

.0.. 0E

V)

'0

',;; E

V)

f""l", "'#".,

00

;; s

m.

.~

sill

jedna sa drugom,

~5l}

"'':; ;"

kada stub

iii vik mesta razdvo

moze biti na

jen.

l11inskim punjenj<.'m postiZe se ramomcrniji rasporcd cnergije eksplozije po duiini min


ske bUSotine, iii u s1ucaju kada se radi 0 slojevima sa razlicitim fizicko-mehanickim ka
rakteristikama. Kod mehanizovanog punjenja sa kaustim eksplozivima ovo se reguIBe
eksplozivima razlicitih energetskih karakteristika po visini minske buSotine.
Razdvojeno minsRo punjenje moze se ostvariti vazdusnim meouprostorom, ill
po motu inertnog materijala (nabuSeni materijal, pesak, prosejana kamena sitnd i
U praks! se, ralli jednostavnosti, ceste koristi inertni materijal, mada su mnoga eksperi
mentalna ispitivanja pokazala da v3zdusni meduprostori pozitivno deluju na usitnjava
nje, jer menjaju karakter dejstva eksplozije, povecvaju vreme aktivnog dejstva eksplo
zije na stenu, dovodi do interferencije tala sa naprezanja u masivu od razdvojenih punje
nja, sto prosiruje zonu kontrolisanog uSitnjavanja. Ukoliko su buwtine ovodnjene, onda
se za razdvajanje eksplozivnih punjenja primenjuje inertni materijal.

SI. 155.
Raspodela energije eksplozije po visini etafe (po B.I. Kohanovskom) 1 - eksploziv, 2

tep.

a.

~~::;'~;:;;;,~;:tt)X~ttC1Zt~::~~

~~~~;:;;;;~;;:y~1~11j~
~;..

:~:;U;C~H'"
;',

7 :

lJrt}:!htH~rWM;t~
.
u

."

SI.156.
Konstrukcija minskog punjenja malog precnika i dutine; 1 2
udarna patrona u sredini, 3 - udarna patrona poslednja.

c
udarna patrona prva,

Na povrsinskim kopovima kontinualno-stubno punjenje primenjuje se kod ma


njih visina etaza do 15 m, ako proracunata kolicina eksploziva koja se smesta u busoti
nu obezbeouje dovoljnu duiinu za zacepljenje minske buwtine.
Razdvojeno minsko punjenje primenjuje se kod minskih bUSotina na visokim
etazama, i svuda tame gde je nezapunjeni deo minske bUSotine, min ski cep, preveJiki
pa iz tog dela minske bUSotine moze doci do nekvalitetnog usitnjavanja. Sa razdvajenim

SI. 157.
Konstrukclja minskog punje'113. a - stuono, b - razdvojeno, c
kotlovsko,d
komorno,l
centrisano minsko punjenje, 2 - detonirajuci stapin. 3 - elektrodetonator, 4 - zacepljenje.

kon

DliZina
meduprostora u vecini slucajeva uglavnom se odreduje em
i zavisi od dutine minske busotine, fizicko-mehanickih karakteristika radne
sredine, kolitine i \'rsti;'
Vazdusni meouprostori male duiinc ne daju skora
velike dliZine mogu negativ!lo uticati na usit
nikakav efekat. a vazJ usni
njav3nje,

260

':t) 1

Za stene koje se srednje teID<o miniranju,

3
I\m = (9

10) d p

Za stene koje se lako miniraju,

lIvm =(11

d p - pretnik minskog punjenja.

-12)d p '

Broj vazdu!nih meiluprostora je:

Ehym

n :::--

hvm

SI. 158.

Zone regulisanog drobljenja kod kontinualnog i razdwjenog punjenja. 1 - kontinualno punjenje,


razdvojeno punjenje sa vazduinim medupro.
slOrom.
2 - razdwjeno punjenje sa inertnim materijalom. 3

:;]Q3

Ukupna duzina vazduSnih meouprostora u minskom punjenju moze se odrediti


iz odnosa:

'\I "2

Za stene sa f> to
Eh ym

:::

=:

]2

k(O,15 - 0,2) Ip .

Za stene sa f

:::

8-10

:;1"1- ___ _

!:hvd ::: k(O,2 - 0,25) Ip .

::1

, ----

Za stene sa f::: 6-7


EhVd

51.159.

= k(O,25 -

Za stene sa f

= 2-5

0,30 ) Ip

0.40) Ip

1 - tep miniSke bulotine,


linija najma

UkoUko se radi 0 sarno jednom vazdulnom metJuprostoru onda se eksplozivno


punjenje deli na dva dela i to

k - koeficijent zavisan od nagiba bUSotine,


k = 1,0 za vertikalne buSotine.
k::: 1.2-1.3 zakose buibtine.
Ip - duzina eksplozivnog

Duiina svakog vazdusnog medu rrostora


otpor prema miniranju i precnika punjenja.
Za stene koje se tesko miniraju
::: (8 - 9) d p

m~uprostora.

,a. - razdvojena punjenja, W

EhVd = k(O,30
gde je:

Razdvojeno miniSko punje,..e sa jednim i sa dva va:zduina


2 - vazdu!ni meduprostori; 0, - glavno punjenje, 0.
njeg otpora.

Q 1 = (0,6 - 0,7) Q, kg

Q2 = (0,4 - 0,3) Q, kg

glavno punjenje:
razdvojeno
zavisi od kategoIije stena na

Ukoliko ima dva ill vile razdvojenih punjenja, onda glavno punjenje moZe biti
smanjeno i do 5()7", odnosno QI = 0,5 Q, za vertikalne buotine, i do 60% za kose bu
otine, odnosno Q1 ::: 04 Q, kg. Ostali deo eksploziva rasporeiluje se na ravne delove

Qn

Q -QI
n

'

kg.

262

263

11.8.1. PRIPREMA UDARNE PATRONE - POJACNlKA

,.

Posle izrade odgovarajuce supljine (minske bu!otine, komore) za smestaj odgo


varajuce kolicine ekspJoziva, vrSi se priprema udarne patrone. Udama patrona predstav
Ija odredenu kolicinu rksploziva koji moie biti razlicito oblikovan (u vidu patrone, u
vidu razucitih oblika pojacnika is\') dovoljne snage da izvdi prenos detonacije na glavno
punjcnje za potounu detonaciju i maksirnalnu brzinu.

.~
"b(
z

~~

U zavisnosti od nacina iniciranja potrebno je razlikovati udarnu patronu op


remljenu rudarskom kapslom i sporogoreeim Stapinom, elektrodetonatorom i detoni
rajucim 81apinom. Svaki od navedenih nal!ina zahteva i posebne radnje vezane za izradu
udame patrone, pa ce svaki od navedenih nacina biti posebno prikazan. Udarna patrona
se\. priprema na pogodnom i sigumom mestu u blizini rnesta miniranja, i to neposredno
pre punjenja minskih buSotina eksplozivom.
Priprema udame patrone za palenje sporogorecim Stapinom vrSi se tako da se
potrebna dutina stapina odsel!e, na drvnoj podlozi, na jednoj strani ravno upravno
na osu Stapina, a na drugoj strani koso, da bi se otvorila 810 veca povriina barutne srZi.
Ravno odsel!eni kraj Stapina stavlja se u rudarsku kapslu, iz koje je predhodno istresena
strukgotina, i rudarskirn kIestima vdi se spajanje Stapina i kapsle. PriprernIjena rudarska
kapsla sa Stapinom stavlja se u patronu eksploziva, pOSto se predhodno u patroni eksplo
ziva pomocu IDa (drveno iii bakarno) napravi rupa dovoljne dutine. Po stavljanju kapsle,
omot kapsle se priveze za 81apin da ne bi doSlo do izvtaC!enja kapsle iz patrone.
U slucaju da je udama patrona od livenog eksploziva rudarska kapisla se stav
lja u supljinu koja je predhodno izradena u procesu livenja patrone.
Priprema udame patrone za elektricno palenje mina je isto kao i priprema sa
sporogorecim stapinom, s tim ito se osiguranje od izvlacenja elektrodetonatora iz pat
rone ostvaruje pornoeu zamke (oml!e) od elektroprovodnika.

~
~~

<I

ti

. ..

2
.-.

\,
6

/~

SI. 162.
SI. 161.
Priprema udarne patrone za elektril:no palenje mina. 1
elektrodetonator.2 - elektroprovodnici.

I \1

SI. 160.

Priprema udarne patrone kapslom i SporogoreCim ~tapinom; 1


secenje stapina, 2, 3
priprema

rlldarske kapsle, 4 - stavljanje ~tapina u kapslu, 5 - spajanje minerskim kJestima, 6,7,8 i 9


stav

IJanje kapsle u patronu.

Priprema udarne patrone detonira


tim ~apinom. 1 - detonirajuti ~a
pin, 2
patrona eksploziva. 3
!e
pljiva traka.

Udarna patrona opremljena za paJenje detonirajucirn itapinorn izraauje se tako


!to se detonirajuci i!tapin pricvrsti uz patronu eksploziva pornoeu lepljive trake;ill se de
tonirajuci gtapin ornota oko patrone u vidu zamke, ill pak detonirajuci 81apin provuCe
kroz patronu eksp!oziva i na dnu veie evor, 810 je redi slucaj.

265

264
Umesto klasitne patrone eksploziva, za detonaciono neosetljive eksplozive i
smeSe (tipa Slurry i AN-FO) kao udama patrona moie da se koristi pojatnik - booster,
koji je izra<fen od jakih birzantnih eksploziva livenjem ill presovanjem, u razlicitim for
mama i teiinama. Booster u sredini ima jedan iii dva otvora kroz koj se provlati detoni
rajuci Uapin. Boosteri se na detonirajucem Stapinu spuStaju u buootine na odredenu du
binu. U zavisnosti od dlLtine eksplozivnog stuba, vrste eksploziva i konstrukcije punjenja
u minskoj buotini se moZe nalaziti viSe boostera na odre<fenom rastojanju jedan od
drugog.

6C
"r/"')7'

51.164.

:f(.::,)

(~

~J'- ;'''l

Zavisnost pritisi<a produkta delo nacije od vre


mena.

-t

Radi objamjenja flZicke su!tine procesa koji nastaju pri drobljenju stenske rna
se kod primene iniciranja sa vrha, odnosno sa dna, rasmotrice se slucajevi odnosa brzina
rasprostiranja udamog talasa (Du) i bIZine detonacionog talasa (D) ito:

Otvor za detonirajuci stapin

_ brzina detonacije (0) manjaje od bIZine udamog talasa (D < D u)'

_ brzina detonacije jednaka je brzini rasprostiranja udamog talasa (D :; Du)'


_ brzina detonacije je veea od brzine udamog talasa (D > Du)'

evor _-.-.

Ako je brzina detonacije veca iIi jednaka brzini rasprostiranja udamog talasa

kroz stenu, kod iniciranja odozgo sl. 165a, vreme prolaska udamog talsa do slobodne

obloga

11

pentolit

, ...

pentolit

I
:1

51.163.

Izgled

pOja~nika

boostera.

11.8.2. POWZAJ UDARNE PATRONE U MINSKOM PUNJENJU


I NJEGOV UTICAJ NA EFEKTE MINIRANJA
Kao !to je poznato, pri miniranju u rudarstvu uglavnom se koriste izdlLtene
konstrukcije minskih punjenja, kod koga udarna patrona moZe biti postavljena na vrhu,
na dnu iIi u sredini minskog punjenja. Kod nekih konstrukcija rninskih punjenja moze
biti i viSe tataka iniciranja. Na osnovu laboratorijskih i terenskih ispitivanja, doSlo se do
zakljucka da broj inicijatora, njihov polozaj u minskom punjenju, nacin i redosled ini
ciranja igraju znacajnu ulogu u procesu uSitnjavanja stenske mase. jer obim i kvalitet
usitnjjavanja zavisi od dlLtine vremena u kome je stena izlozena visokim
Pri iniciranju minskog punjenja odozgo (kriva I) pad pritiska u masivu nastaje za krat
ko vreme, a pri iniciranju odozdo (k riva 2) naprezanje u masivu d ute t raje) od poeetka
detonacije do pocetka drobljenja stene).

"1
51.165.
Serna za odredivanje vremena prolaska udarnog. detonacionog i reflektovanog talasa; a - iniciranje
odozgo, b - inicira nje odozdo.

povrsine, i vreme detonacije eksplozivnog punjenja od tacke (A) do tacke (A), kao i
vreme dolaska reflektovanog talasa u tacku (A) ce bitL

ZI
tl =

gde je:

ZI

Z2

D'

t2

2Z 1
D
u

1
1

Zz +Z3

D'=: D

rastojanje od u3ca minske bUSotine do ekspJozivnog punjenja,

267

266
Aksijalno iniciranje minskog punjenja u susret karakteri!e se postavljanjem ini
cijatora,na vrhu i dnu minskog punjenja, zbog Cega se dobija dvostrano aksijalno dejstvo

Z2, Z3 - rastojanje od centra punjenja do njegovih krajeva,


t.,. du1ina rninskog punjenja.
Kod iniciranja sa dna 51. ~ 65b ovaj praces se moze izraziti na sledeci naCin:
Z3

tJ

=0 '

2Z r .
t2 =

D\.i

t.,

+ D '

na osnovu 'napred izlozenog, proizilazi da je vreme pocetka drobljenja stenske rnase,


od momenta iniciranja, u drugom slucaju, pri iniciranju odozdo, duie za velicinu ttt =
t.,/D, odnosno za taj vremenski period se stenska masa duie nalazi u napregnutom sta
nju sto pozitivno deluje na fragmentaciju.
Pri aksijalnom iniciranju minskih punjenja sa vrha, naponski talasi u stenskoj
masi me se konicno prema dubini. U gornjem delu etUe naponski talasi vrlo brzo
dolaze do slobdne povrtine, formiraju se pukotine kroz koje gasov'i delimieno ~,oteknu"
usled cega dolazi do pada pritiska, dok se ceo proces razlaganja eksploziva u donjem
delu jOi nije zavrSio. Prema rni!ljenju nekih autora (Mosinec V.N., Mec lU.S) kod ovak
vog naeina iniciranja 40% energije eksplozije usmereno je na stranu ka slobodnoj povr
fini, a 60% u unutra!njost masiva !to utiee na stvaranje kraterskih efekata i pukotina
iza minskog polja. Sl. 166b.

a)

b)

c)

~/."v.<~v/;';"::t"'

'~;AV~ 7-,;~

'fjL~~/

.,. ;~f::;.:~~~~

,/

'M~~/
t~ 4/

"'

---ll

......)1
~.'::;:' .........

'-

'- /X
L:.

/''::::::-/,

/"--"'
I

tiene gustine, no takoae moZe dovesti do otkaza.


Potreban broj pojacnika i njihov raspored u minskom punjenju moze se racun
ski odrediti na osnovu poznate brzine detonacije primenjenog eksploziva i brzine deto
nacije primenjenog detonirajuceg Stapina, kao i pomoeu nomograma. Na sl. 167 dati su
nomogrami za odredivanje polozaja pojacnika u stubu jednorodnog eksplozivnog pu
njenja. Koriscenje nomograma je sledece: predpostavimo da imamo stub eksplozivnog
punjenja duzine Lp = 14 m, eiji je odnos brzina eksploziva i ftapina Ve/Vs 0,435,
onda {;e odgovarajuce rastojanje medu pojaCnicima prema nomogramu biti: 13/ L = 0,07,
12 /L '" 0,18, 1\ /L::: 0,39, to jest, pri duiini punjenja L 14 m, rastojanje pojacnika od
dna busotine (;e bili: 13 = 14xO,07= I,Om,13 +h = 14(0,18+0,07)=3,5 m;13 +12 +
+/\ = 14(0,07 +0,18 +0,39) =9,4m.

1-r-rn 1,000-1
...
) III

J.'/

4\ ":::.:..--../';.*
/

\\ - -JJ

na gore i n3 dole sl. !66c.


VBetaekasto iniciranje rninskog punjenja neophodno je primeniti kod dubokih
minskih busotina, ili kod primene razdvojenih rninskih punjenja kao i kod minskih
punjenja gde se oeekuje da stub eksploziva nije kontinualan iz bilo kojeg razloga. Prime
na vi!etaCkastog iniciranja mora biti detaljno analizirana posebno kod detonaciono neo
setljivih eksploziva, kao na primer, kod AN-FO smesa koje se karakteriu pojavom pro
menljive brzine .detonacije, kao i fenomenom detonacije rri!eg reda i prekomernim brzi
nama detonacije. Ovde je takode vaZno odrediti potreban broj pojaenika i njihov racio
nalan raspored. Mali broj pojacnika moze dovesti do nepotpune detonacije, a vema broj,
ako su blizu jedan drugom, mogu dovesti do komprimovanja AN-FO smeSe preko kri

51. 166.
RazlI'Oj detonacionog talasa pri iniciranju minskog punjenja. a - odozdo. b - odozgo. c - u susret.

......

0,75 \

~---\-

-f

0.50

---,----+----~

--+

"
I

,J.
,...

l.':::
r,

0.6

0,1

v. /I!s

,
TI
-f-:::

1,0 -

.t;~ ocl'

... .:::

...,

OJ

0,

06

07

.--...
oe

V./V..

0.

Aksijalno iniciranje minskih punjenja odozdo ima prednost u odnosu na iill


ciranje odozgo, jer je front naprezanja u obliku usmeren ka s!obodnoj povdini sa 60%, a
40% u stranu masiva.
Kod ovakvog naCina iniciranja u najvecem stepenu se koristi duzina bUSotine,
potpunije se koristi energija eksplozije, ostvaruje se podno pokretanje stenske mase, a
duzina probuenja moze se smanjiti za 50% u odnosu na iniciranje odozgo.

OS

SI. 167.

Nomogra m za "dredivanje poloZaja pojacnika u minskom punjenju. a

sa dva pojacnika. b

sa tri

pojacnika.

rajuceg
jacine.

eksploziva Cija je brzina detonacije bliska brzini detonacije detoni


vBe inid] atora ncma smisla pa se moze primeniti jcdan inicijator odgova

269

16X
Za iniciranje minskih punjenja koja su kombinovana od viSe vrsta eksploziva
racionalan razme!taj ta(!aka iniciranja treba odrediti tako da se frontovi detonacionih
talasa susrecu na granici dva tipa eksploziva, da bi se iskljul!io pre nos detonacije Oct sIo--*
slabijeg najal!i eksploziv.
Iniciranje razdvojenih minskih punjenja moze se izvrSiti sa usporenjem u spolj
noj mreZi iii u samoj bUSotini, sr. 168.

51. 169.
Kuka za spu~tanie patrona eksploziva u minske btAotine. 1 - uze, 2 - igla, 3 - zamka na patroni ek
sploziva, 4 - kanap za potezanje i9 le .

b
Q.

SI.168.
Konstrukcija razdvojenog minskog punjenja. a - sa usporenjem u spoljnoj mreii, b - sa usporenjem
u samoj buWtini. 1 - eksplolivno punjenje, 2 - inertni materijal, 3,4 - inicijatori, 5,6 - detoniraju
Ci ltapin, 7 - gumena iii pla$ti~na cev,8 - uspori\l~.

11.8.3. PUNJENJE MINSKIH suSonNA EKSPWZIVOM

Punjenje minskih bukltina eksplozivom moze biti ru(!no i mehanizovano, I


jedoim i drugim nail!mom mogu se puniti buiotine patroniranim i nepatroniranim ek
splozivima.
Rueno punjenje minskih buiotina patroniranim eksplozivima u zavisnosti od
nagiba bUSotine, vrii se spuStanjem - slobodnim padom ukoliko je nagtb bUSotine takav
da se patrone same krecu, iIi potiskivanjem patrona minerskim Stapom motkom ako je
nagib' bUSotina takav da se patrone samt' ne mogu kretati. U zavisnosti od nagiba bUSoti
ne, njene dubine, nacina potiskivanja patrona. vrste eksploziva kao i odnosa precnika
bUSotine i precnika patrone. postite se razlicit koeficijent popunjenosti buSotine.
Kod praSkastih patroniranih eksploziva koeficijent popunenosti bUSotine je
manji od 1,0, kod vodoplasticnih patroniranih blizak 1,0 a kod kaSastih i granuliranih
ako se mehanizovano pune koeficijent popunjenosti je jednak 1,0. Ukoliko su bUSotine
velikog nagiba i dubine. nacin spustanja patrona treba uskladiti sa propisima.

51. 170.

Pneumatski punjac za patronirane eksplozive Svedske proizvodnje.

~-o

271

Rucno punjenje minskih busotina nepatroniranim eksplozivima u rifuznom


stanju vri se jednostavno uspavanjem eksploziva u buSotinu. Ovaj eksploziv je obieno
pakovan u lliakove, ako se fabricki proizvodi, inac.':\e se moze proizvesti i na lieu mesta.
Mehanizovano punjenje rninskih buootina patroniranim eksplozivima vrsi se
pomoeu pneumatskih ureaaja (punjaea) tako ~to se kroz specijalnu cev od metala iii
plastic.':\ne mase komprimiranim vazduhom potiskuju patrone eksploziva. Kod novijih
konstrokeija ovih punjaea na poeetnom delu creva ugraauju se specijalni nozevi koji
seku omot patrone c.':\ime se postiZe matno veta gustina punjenja. Ovim postupkom
pune se uglavnom patrone malog prec.':\nika do 50 mm., a vreme punjenja u odnosu na
roeno, skratuje se za 50-60%.
Mehanizovano punjenje minskih buootina nepatroniranim eksplozivima moze se
vr!iti:
ureaajima koji mehanic.':\ki ubaeuju u bUSotine fabrieki spravljen eksploziv
u rifuznom stanju,
ureaajima koji na lieu mesta proizvode eksploziv ili eksplozivnu smesu i
direktno je ubacuju ill upumpavaju u minsku buSotinu.

51. 171.

Izgled pneumodozera.

Mehanizovano punjenje fabricki spravljenih nepatroniranill eksplozimih smesa


moze se vrsiti raznim vrstama punjaca. Na sl. 171 prikazan je pneurnodozer domace
proizvodnje ,,MHoje Zakic"
Krusevac, koji je namenjen za meharuzovano punjenje

minskih bUSotina AN-FO eksplozivnom sme~om. Radi na principu potiskivanja, odnos


no isisavanja smde pomocu dodatnog ejaktorskog uredaja. Rukovanje pneumodozerom
vrm se preko pneumatskih razvodnika. Snabdeven je antistatiekim crevom elektrienog
otpora 1-30 kn duiine 20 m, preenika 22-28 mm.
Ovim ured.ajem mogu se puniti bu~otine pod svakim uglom.
Osnovne tehnieke karakteristike pneumodozera 100 koji proizvodi "M. Zakit"
KruSevac su:
tirina
870 mm
visina
1250 mm
maksimalni pritisak u liniji punjenja 700kPa
maksimalni pritisak u posudi
150 K.Pa
ispitni pritisak
200kPa
brzina punjenja
22 kg/min.
Proizvodnja eksploziva i eksplozivnih smeia na lieu mesta i njihovo ubacivanje
odnoso upumpavanje u minske bUSotine vcli se pomoeu specijalnih proizvodno-pumpnih
jediniea koje su postavljene na Sasiju teretnog vozila, tako da vozilo u stvari predstavlja
malu fabriku ekploziva na toekovima Za proizvodnju eksplozivnih smeia (AN-FO) i
Slurry, u blizini rudnika podiZe se stanica za uskladiStenje i pripremu sirovina kojima se
pune AN-FO odnosno Slurry vozilo.
AN-FO vozilo sastoji se od sasije teretnog vozila na kome se nalazi trodelni
bunker za smeftaj granuliranog poromog amonijurnnitrata (AN), rezervoara za gorivo
(DG), vazdume ustave - meiaca Dotok AN preko pufnog vretena i (DG), u meiae je
sinhronizovan za odnos 94% AN i 6% DG. Iz vazd~me ustave - meiaca, gde se u vazdu!
noj struji stvara intimna smeia AN/DG, pneumatskim putem kroz crevo, eiji je precnik
ispod kriticnog precnika za dotienu smeru, pri kolifini od oko 200 kg! min. AN-FO se
ubacuje u minske buotine.
Pre pocetka ubacivanja AN-FO smek, u btiSotine se rta detonirajutem stapinu
sputa potreban broj pentolitskih pojacnika.
Kapacitet vozila dOlIlOOe proizvodnje je lO t AN-FO smele. Kvalitet smek
zavisi od kvaliteta ulaznih sirovina i tafnosti doziranja AN/DG.
Slurry vozilo po spoljnjem izgledu slieno je AN-FO vozilu, nie/lutim, po svojoj
konstrukciji matno je slozenije. U posebnim delovima - bunkerima nadgradnje vozila
cuvaju se teena i cvrsta goriva, rastvor oksidanata i aditivi. UkljuCivanjem elektronski
programirane opreme u meiac.':\ doticu sastavne komponente gde se formira slurry smeia
koja se pumpom preko creva upumpava u minsku buSotinu.
Promenom kolieine i vrste doziranih sirovina mogute je bez prekida rada dobiti
slurry smesu razlieitih energetskih karakteristika. Po upumpavanju zadate kolieine za
jednu minsku bUSotinu vozilo se automatski iskljucuje. Rad pumpe za ubacivanje slurry
smde je sinhronizovan sa kapacitetom meSaca. Brzina punjenja je do 150 kg/min. Prec
nik ereva je ispod kriticnog precnika pripremljene smeSe, a smeb postaje eksplozivna
tek posle izvesnog vremena (10 min.) posto se upumpa u buiiotinu.

272

273

1
t

51. 173.
51. 172.
Sematski prikaz punjenja AN-FO vozila u stank; i vozilo na terenu. 1
si,3 - AN-FO vozilo, 4 - rezervoar za gorivo, 5 - bunker; za AN, 6
zervoar vozila~

dOVOl

me~{:,

AN, 2 dozirni silo


7 - sipanje DG u re

Sematski prikaz slurry \/o2ila. 1


rezervoar za tecno gorivo, 2 rezervoar za vrucu vodu, 3 rezer
bunker za cvrsto gorivo, 6
voar toplog rastvora oksidanata, 4 - bunker za Cvrste oksidante, 5
prostor za aditive, 7 bubanj za namotavanje creva,8 kontrolna tabla, 9
rezervoar za hidro ulje,
10
venti!, 11
komprimirani vazduh, 12 - puzasti transporter. 13 me~c, 14 slurry pumpa.

f
I

274

275

Pored masinskih mogu~nosti sarnog vozila, za proizvodnju slurry sme~ potre


bna su i odrei1ena hemijsko-tehnolo!ka znanja oko pripreme ~astvora tano odrelJenih
karakteristika, podeSavanje viskoziteta aerizacije, vodootpornosti i regulisanje f1ziko
hernijskih karaktenstika finalnog slurry sastava.

Vlatnost vazduha utice na flZieko stanje granula AN uprocesu punjenja. Ako se


zasi~en vazduh pri temperaturi od 70 of kornprimuje na 10 bara i ako pri izlasku iz pu
ima~e

njaea ekspandira na 1 bar


granulaAN.

relativnu vlaZnost sarno 10% Ito ~e uticati na su!enje


10

11.8.4. ELEKTROSTATICKE POJA VE PRJ PNEUMATSKOM


PUNJENJU MINSKIH BUSOTINA

>

.......

8 11----4-.

)C

..J

~ 61
U

Pneumatski nain punjenja minskih bUSotina eksplozivirna u rifuwom stanju


vezano je za rnogu~nost stvaranja statiekog elektriciteta i njegovog nagornilavanja do
razmere koja moze dovesti do prevrernene detonacije minskog punjenja i ugrozavanja
ljudskih zivota i materijalnih dobara. U literaturi je zabeleteno da su u p06etnom perio
du uvodenja pneumatskog punjenja bile registrovane nesrece i havarije kao posledica
statikog elektriciteta.

--~}~t----,

UJ

~ 4\

,",

Istrativanja koja su u vezi stirn vr~na pokaza1a su da je pojava stati6kog elek


triciteta u procesu pneurnatskog punjenja minskih bUSotina zavisna od vi~ faktora ito:
51. 174.

elektrienih svojstava i flZikog stanja eksploziva,


- stepena vlatnosti eksploziva i okolnog vazduha,
- brzine pomeranja tanll~ih povrSina jedne u odnosu na drugu,
disperznosti eksploziva i njegove brzine transporta,
- vlaZnosti eksploziva i vlatnosti komprimiranog vazduha,
dutine transporta,
stmjoprovodljivosti creva i okolnih stena.

~~

Zavisnost elektrostati~kog potencijala ad vlat


nosti vazduha. 1 - polietilensko crevo, 2
gumeno crevo.

40

SO

60

70

80

VLAZNOST VAZOUHA,"'.

11.8.4.2. Zavisnost statickog elektriciteta od

specificnog otpora.creva za transport

Vlatnost vazduha po pravilu utice na pove~anje provodljivosti tela, utoliko


bIte ukoliko je ve~a hidrofllnost tela. Ukoliko je rnanja vlafnost vazduha i elektroprovo
dljivost tam~ih tela i kontakt rnedu njima utoliko je v~a mogu~nost pojave statikog
elektriciteta. U tab. 78 dat jc uticaj vlatnosti vazduha na potencijal creva.

Priroda rnaterijala od koga je izradeno crevo za transport pn pneumatskom pu


njenju igra veliku ulogu. Specificni elektrieni otpor za razlieite rnaterijale je razlieit,
ukoliko je manji to je manja rnogucnost elektrizacije. Za creva izradena od polivinil
hlonda sa specifienirn otporom 2,9 . JOII n maksirnalni potencijal je 11,5 kV, dok je
za gumena creva sa specificnirn otpororn 1,6 . 10 8 n potencijal statickog elektriciteta
2,1 KV. Za creva izradena od poluprovodnika potencijal ne prelazi 0,1 KV. U tabeli br.
79 data je zavisnost rnaksirnalnog potencijala od specifienog otpora za creva izrai1ena
od razliitih materijala.

Tabela 78

Tabela 79

11.8.4.1. Zavisnost statickog elektriciteta

od vlainosti vazduha

Polietilen

mat e r ij a I ere va
potietilen
vlamost vazduha, %
maksimalni pOlen

cijal, v

50

9500

60

8200

70

guma

80

50

60

70

80

Specificni
otpor (il)
6000

100

450

2300

1100

300

MaksimaIni
potencijal (V)

Poluprovo
dni polie ti
len

Gurna

Polivinil

1,4'10 10

1,6'10 3

2,9.10 11

2,7'10 6

7.250

2.100

11.500

100

niksog
pritiska

visokog
pritiska

2,1'10 10
8.000

276

277

II.S.4.3. Zavisnost elektrostatickog potencijala

"'. od~bJZine transporta

Brzina transport a materijala kroz creva bitno utife na pojavu stati~kog elek
triciteta na crevo za punjenja. Raspodela potencijalnog napona na crevu proporcionalna
je poprecnom preseku creva, a gustina naboja je u funkciji poprecnog preseka materijala
koji se transportuje i brzine transporta. Raspodela potencijaInog naboja u crevu mote se
dobiti uz pomoc priblifnog modela triboelektriciteta a intenzitet struje dat je jednaci
nom:
qu+ase
gde je:

elektricna struja,

q
priblifna gust ina elekticnog naboja po jedinici dutine,

u - priblifna brzina transporta kroz crevo,

S - poprecni presek creva,

a - elektroprovodljivost stena,

e - Ilk

k
dielektricna Cost.

Uticaj brzine transporta eksploziva na stvaranje statickog elektriciteta tesno je


povezan sa granulometrijskim sastavom i flZickim stanjem eksploziva kao i oblogom sa
mog creva za transport. Ispitivanja stirn u vezi vrSena su na crevima od polietilena i gu_
me sa protokom od 8-10 icg/m 3 vazduha i vlafno~u smeSe od 0,3-0,5%. Vlafnost
okolnog vazduha bila je od 45-5<m a temperatura 15 C. Rezultati ispitivanja u ovak
vim uslovima pokazali su da je najintenzivnija promena potencijaIa pri brzini protoka
10
:>

~ I-.---~';'.

:.::

~8~~-,----+--~~~

~ 6

0..

5
4
3
/

SI. 175.

Zavisnost elektrostatikog potenc.jala


od brzine transporta kroz creva.
AN-FO/AI,2 - AN, 3 - AN-FO.

,,

~./-/
,/

<!

20

10
BR ZI NA PROTOKA

I1.S.4.4. Stvaranje uljne magle i prasine u

procesu pneumatskog punjenja

Pri pneumatskom punjenju rninskih buotina AN-FO smeWna, usled nedovolj


nog meSanja komponenata, nepravilnog doziranja i primene neujednacenog pritiska
komprimiranog vazduha mogu prouzrokovati stvaranja uljne magIe koja mole stvoriti
eksplozivnu atmosferu u podrucju punjenja minski.h buootina. Isto tako kod neusklaite
nih parametara u procesu punjenja stvara se para i prama koje ~etno uticu na zdravlje
zaposlenih. Da bi se ovo izbegIo tehnoloSki postupak i doziranje komponenata pri pri
meni AN-FO smeSa moraju biti tacno odredeni i precizirani. Pritisak komprimiranog
vazduha mora biti regulisan na odredenu i konstantnu vrednost, u protivnom narocito
kod visokog vazdusnog pritiska nastaje stvaranje uljne magIe. Visoka vlafnost vazduha
izaziva pad temperature i stvaranje uljne magIe, pa je neophodno vlainost komprimira
nog vazduha redovno kontrolisati,

I I.S.4.5. Mere zastite od statickog elektriciteta

pri pneumatskom punjenju

Stvaranje statickog elektriciteta pri pneumatskom punjenju minskih bUi:ltina


je prateca pojava sa kojom se ozbiljno mora racunati, narocito ako se u minskom polju
radi sa elektrodetonatorima. Rudarski biro SAD propisao je pravila sigumosti u rudars
koj industriji pri pneumatskom punjenju rninskih buSotina. Kao opSte pravilo za~ite
od statistickog elektriciteta odnose se na:
- Primenu creva za punjenje od poluprovodnih materijaIa.
Uzemljenje strujoprovodnih elemenata i mama za punjenje.
MinimaIni procenat vlafnosti vazduha koji se koristi za punjenje.
Ogranicena brzina vazdume struje u crevima za punjenje.

7 r----~~--+--:,L-~~

od 0- 20 m/s. Sa daIjim povecanjem brzine intenzitet eJektrizacije sporije raste do

vrednosti brzine od 50-55 m/s a zatim prestaje rasti. U zavisnosti od fuickog stanja

materijala koji se transportuje, vrednosti stati~kog potencijala mogu se menjati. Na

sl. br. 175' data je zavisnost potencijaIa od brzine transporta za odredene vrste kompa

nenata kroz polietilenska i gumena creva. Brzina transporta pri kojoj elektrizacija pres

taje da se javljaje u granicama 1-2 m/s.

mIs

25

U raznim zemljama primenjuju se creva sa razlicitom provodljivoscu. Smatra


se da otpor creva treba da bude u granicama od 17-66 K.I1I m'. U Kanadi se primenjuju
creva za punjenje sa otporomod 10 K.I1/m', Svedskoj 10-30 K.I1/m'. Za izradu creva
i drugUl nemetalnih delova u svetu se primenjuju razlicite plast mase i guma. U SSSR-u
su vrsena obimna istraiivanja ovih problema. U podzemnim uslovima punjenje je beza
pasno ako stena ima veci otpor od 1.10 7 .11' i ako je vlafnost vazduha veca od 65%. Ispi
su pokazala da u takvim slucajevima nisu potrebne posebne mere zaStite od sta
tickog elektriciteta. U svim drugim slucajevima moraju se primenjivati poluprovodna
creva sa specificnim otporom izmedu 104 i 106 P./cm. Utvrdeno je da opasnost od

27X

279

statickog elektrieiteta pri punjenju minskih busotina postoji sarno u llsIovima sllvih pro
siorija ill bUSotina, i ako je vtainost vazduha manja od 4ox,. U takvim slutajevima mora
se prostorija ovlaiiti, a malina za punjenje uzemljiti. Uzemljenje masine - punioca ne
treba vrSiti p'reko opUe mreie za uzemljenje, niti preko masa u kojima mogu dase jave
lutajuce struje. DovoIjno je ako se maSina za punjenje spoji sa zemljom preko spleta tan
kih iica koje leze na zemlji u dui.ini od 1 m., pod uslovom da je zemlja stalno u vIa!
nom stanju. ('reva za punjenje moraju biti laka i gipka, ali i dovoIjno cvrsta da bi mogla
izdriati radni pritisak i mehanicke udare i potrese. Njihova elasticnost i mehanicka cvrs
toea ne smeju bitno menjati svoje osobine u rasponu temperatura od 15-35 C. Unu
trasnja i spoljna povrSina moraju biti gJatke. Isto tako neophodno je da rukovaoc dozera
- punjaca ima na sebi odecu takvih osobina da ne akumulira staticki elektricitet.

11.8.5. ZACEPLJENJE MINSKIH BU,SOTINA

U praksi se najtelCe koriste plastitni i zmasti materijali. Od plastitnih materl

lata najtelCe se koristi smdagline i peska u odnosu 1:3; C~ od 6iste gline oije dobar jer
ima mali koeflgjent unutramjeg trenjll,urUje sti!S.jiv i brzo izle~ iz buotine.
Minski tep od zrnasto~ma.~rijalll (pesak, kamenasit~~, 8!anulisana Iljaka
V!sokih peei) pruta matno veti otpor potisnoj sill gasnih produkata, jer ima veCu silu
~!amjeg trenja izme1!u testiellE1ateril~a.
Pored plastitnih i zrnastih materijala kao dobro zatepljenje m~e poslutiti i
~da. Napovriinskim kopovima vece dubine, testo se pojavijuju buftone pune vode.
Vodootporni eksploziv koji se stavija u buSotinu potiskuje vodu i ona m~e posluiit.!
Iiao eep.
U jamskim uslovima testo se koriste plastiene ampule napunjene vodom, sa
kojima se vri zatepljenje u kombinaciji sa zmastim i plastitnim materljalima. Ove am
ewe pozitivno deluju na smanjenje zapraSenosti posle miniranja. Zaeepljenje minskih
~uSo.!ina maZe se vrSiti rutno i mehanizovano.

Posle smeStaja potrebne kolicine eksploziva u minsku bUSotinu, preostali deo


minske bu~tinezaI:t~\la sf.odredenim vrstama m~terilala~~'::-~e nalazenalicu meso
Osnovna uloga cepa je da omoguci no dui.e delovanje produkata

eksp!ozije~~

ll.9.IZBOR OPrIMALNOG INTERVALA USORENJA

~nsku_masu, i obezbedi st() vece_}skoriscenj~.~~~!g~eks"p~~iie.:~epeJ1..isk.0ri.~~

energije eksplozije zavisi od kvaliteta izrade cepa, odnosno od toga kol!k~_dug()_~


~oze da se odupre dejstvu~Clduka!a ekspIQzije.. Erekat za(~plj~\,anja_u velikoj.-!!le_ri
;a.,iSiOdd"uiine minskog cepa. Potrebna duzina minskog cepa ie o.l1ajtl!i!!a..a_kojom se
Postiie potpuno hermetltio -;aEepii~~j~d~~~nta iniciranja mins~...mIDjeJ!ia Ra
pocetka odlamanja i odbacivanja stenskog materijal.!,: ~oznaci da minski cep.!I~1!.a
d,TO.stane_1I ~~Sotini za sve ~eme _razlaganja.mins.!cQg puerljnja ida izleti zajedno sa o~
~a_cenim materijalom.
Na optimalnu du.tinu minskog cepa uticu sledeei [aktori: cvrstoca stene, vrsta
i kvalitet materijala od koga je cep izraaen, mesto iniciranja minskog punjenja i sl.
Kod miniranja u stenama razlicite cvrstoee, pri istim ostalim uslovima minira
nja, i pri istoj dutini minskog cepa, sa povecanjem cvrstoee stena smanjuje se otpor min
skog cepa potisnom dejstvu gasnih produkata eksplozije. Samim tim smanjuje se koefi
djent iskoriscenja minske bUSotine zbog delimicnog gubitka energije usled prevremenog
izletanja cepa. Kod miniranja u stenama manje cvtStoee usled njihove manje akusticne
impedance. razaranje stena se vrsi uglavnom na racun dejstva kineticke energije gasnih
produkata. Prema tome. u stenama manje cvrstoce minski pee ima veti uticaj na iskori
scenje energije, pa i veti eiekat na miniranje.
Vrsta i osobine materijaJa za zacepljenje minske bUSotine od sustinskog su uti
caja na velicinu otpora kojim se cep suprostavlja sili gasnih produkata. On mora biti lak
za izradu, da se lako ubacuje u busotinu bez opasnosti od povrede pro\'odnika za inicira
nje, da dobro prijanja za bokove minske busotine, da ne stvara staticki elektricitet pri
punjenju.

do

Iniciranje minskih punjenja u minskim bulotinama maZe se izvesti na jedan od


naeina: trenutno, usporeno (vremensko) i kratkousporeno (milisekundno).
Trenutno inieiranje minskih punjenja se jot uvek dosta koristi i pored toga fto
ne daje najpovoljnije ekonomsko-tehnitke pokazatelje. Sastoji se u tome da se sva mins
ka punjenja u bUSotinama iniciraju istovremeno. Mo~e da se obavi elektrodetonatorima
iIi detonirajucim Stapinom. Na taj naein se postiie simultani razvoj proeesa eksplozije u
svim bulotinama. U pogJedu seizmiekog dejstva, ovaj natin iniciranja manifestuje se kao
jedinstven impuls potresa, a u pogledu fragmentacije miniranog materijala ne daje re
zultate, jer se dejstvo eksplozije manifestuje u praveu linije najmanjeg otpora, tj. punje
nje iz prvog reda bliSotina razara stenu u pravcu nagiba etate, a punjenje drugog i ostalih
redova buSotina pomera stensku masu prema gore st. 176a.
Usporeno (vremensko) iniciranje rninskih punjenja sastoji se u tome da se
izmedu dva susedna rninska punjenja stavlja vremenski usporivat sa intervalom uspore
nja od najmanje 0,5 sekundi pa do nekoliko sekundi. Ovo usporenje mote se obaviti
izmed:u svakog punjenja, grupe punjenja u redu, odnosno izmedu redova minskih buSo
tina. Ovaj po stupak dovodi do toga da se svako posebno inieirano punjenje, ill grupa pu
njenja manifestuje kao poseban impuls potresa. Na ovaj natin intezitet potresa je sma
njen u odnosu na intezitet kada bi se iniciranje izvrSilo trenutno. Deo seizmitke energije
na ovaj nacin utroSen je na korisne oblike rada.
Kratkousporeno (milisekundno) iniciranje sastoji se u tome da se izmedu dva
susedna minsk a punjenja stavljaju milisekundni usporivaei,od najmanje 5 pa do nekoliko
slede~ih

281

280

Interferencija talasa naprezanja pri eksploziji dva susedna minska punjenja nas
taje onda kada se pravac pomeranja Cestica od dejstva talasa predhodne eksplozije p<r
klopi sa pravcem pomeranja cestica od naredne. Talas naprezanja sl. 177 koji se raspro
stire od punjenja (Ql) do slobodne povmne,i odbijajuci se od nje, transformi!e u iste
zuci talas koji se !iri u dubinu masiva. Drogo punjenje (Q2) mora biti inicirano u mo
mentu kada istefuci - odbijeni talas od prvbg punjenja (Qd prolazi kroz rriesto postav
Ijanja punjenja (Q:z).

desetina milisekundi (ms). Velieina milisekundnog intervala je uglavnom funkcija flzi


cko-mehanickih karakteristika radne sredine i geometrije miniranja. Kod milisekundnog
nacina miniranja velicina seizmickih oscilacija ne zavisi od ukupne kolicine eksploziva'
koji se inicira, vee je rezultat uzajmnog dejstva eksplozije ogranicenog braja minskih
punjenja.

Q.,

F.

\ ;

\ J/

t\;
t >.1 t
1\

\;
\

\\
-

/ \\ ;

'7":

1/

Q,
51. 177.
Serna interlerencij e talasa naprezanja pri mUise
kU'ndnorn iniciranju dva susedna rninska punje.
nja.

-~---

Potreban interval usporenja (t) za obezbeC1enje interferencije talasa naprezanja


moze se odrediti po formuli G.L Pokrovskog
t =

gde je:
l.

+4 W2 IV

, ms ,

a
rastojanje meitu buwtinama u redu, m
W- linija najmanjeg otpora, m
V- brzina rasprostiranja talasa naprezanja, ml s.

~;t:-

Trajanje elasticnih oscilovanja u masivu u zoni razaranja ne prelazi 6 ms, dok


primeniivani interval usporenja u praksi iznosi 10-100 ms.
Dopunske otkrivene povrSine obezbeituju u masivu stvaranje odbijenih talasa
rastereeenja,povecavajuci na taj nacm kvalitet usitnjavanja. Povecanjem broja slobodnih
povrsina (od jedan na tri) poveeava se i efekat razaranja srazmemo tom poveeanju.

51. 176.

Dejstvo eksplozivnog punjenja. a

.J a2

trenutno miniranje, b - milisekundno rniniranje.

Usled ovoga, seizmicke osciIacije kod milisekundnog miniranja, sa dobra oda


branim parametrima. dostiZu odreC1enu velicinu i ostaju na tom nivou do kraja eksploz
je, nezavisno od ukupne kolicine aktiviranog eksploziva. Pri proracunu vrednosti za (t)
polazi se od zahteva da eksplozija pojedinog minskog punjenja treba da otpocne pre
nego ~o do njega stigne udami talas eksplozije predhodnog punjenja, t < WIV, ms.
Pri orimeni milisekundnog nacina miniranja, sa dobro odabranim intervalom
odreden je sledecim faktorima: interferencijom talasa
obrazovanjem dopunskih slobodnih n{'\vr~in~

",Ptiifrl&iJ!!P$!j!ii!)
......

-..

P
"
/

b
S1. 178.

J
I

a - promena usiova dejStva eksplozije u zavisnosti od broja slobodnih pov~ina; b - obrazovanje do


punskih slobodnih povrliina pri miliseKundnom miniranju.

283

282
t

Odre<livanje optimalnog (antiseizmickog) intervala usporenja (t) za datu teh


nologiju rada, geometriju miniranja i radnu sredinu, mofe se odrediti:

= (l,5 - 2,0) A . W ,ms

A.N. Hanukajev je predlofio sledecu formulu:

eksperimentalno, i
- pomocu empiritkih obrazaca.

tl + t2 + t 3 , ms,

Jedan od nacina eksperimentalnog odre(fivanja milisekundnog intervala uspo


renja je merenje brzine oscilovanja tIa, na odre<lenom rastojanju od centra roiniranja za
trenutno (Vtr ) i milisekundno (Vms) iniciranje, naravno za istu kolicinu i vrstu eksplozi
va, isto rastojanje i istu geometriju miniranja. Formiranjem odnosa registrovanm brzina
oscilovanja da Vu/Vms mofe se zakljuciti koliko je seizmicld efekat manji kod inici
ranja sa odgovarajucim milisekundnim intervalom usporenja, i kakav je kvalitet frrag
mentacije.
Ako se miniranje izvodi sa razIicitim intervalom usporenja, paralelno sa trenut
nim, onda se mogu formirati odnosi brzina oscilovanja da za trenutno i odgovarajuce
milisekundno miniranje Vtr/Vm s' Formiranjem ovog odnosa za razlicite milisekundne
intervale usporenja mo~e se konstruisati dijagram koji ce pokazivati promenu seizroic
kog efekta u funkciji milisekundnog intervala usporenja.
Za empiricko odre<livanje najpovoljnijeg milisekundnog intervala postji vi~
obrazaca od raznm autora. Ophi oblik formule je:

gde je:

tl - vreme koje karakteri~ stadijum napregnutog stanja stene do pocetka ru


Senja, i pribli1:no je jednako 1,0-2,0 ms.
t2 - vreme stvaranja pukotina u masivu do pocetka izbacivanja iz kontura lev
ka eksplozge.
t3
vreme poslednjeg stadijuma, odnosno vreme odvajanja od masiva pdzme
levka.

Vreme (t 2 ) odre<luje se iz uslova stvaranja pukotina od minskog punjenja do


konture levka sl. 179, iz odnosa
y
,'!:>/:'''ij)'\.~~'\.''h~

t = A W. ms,

gde je: A - koeficijent koji karakteriSe radnu sredinu (tab. SO),


W - linija najmanjeg otpora, m.
51. 179.

Tabj\a 80

Serna za odre<!ivanje vremena stvaranja pukotina.

kategorija
stena po
vrsto<:i

vrsta

stena

vrednost
koeficijenta
(A)

t2

vrIo Cvrste

granitni, peridotiti sulfJdne cvrste rude

Cvrste

pdari. rnetamodisani vrsti krenjaci,


felezni k varciti

sred nje cvrste

krenjaci mermeri
Skriljci, serpentini

melee

magneziti

laporci. Skriljci, kameni ugalj

Vp .

w
tl

'2 ' ms,

1'[ COS.,/

gde je: W - linija najmanjeg otpora, m


V p- brzina razvijanja pukotina, zavisno od cvrstoce stena, ms, i ravna je:
u bliinoj zoni do 5 precnika punjenja
(500-1500 m/s),
(150-300 m/s).
u daljoj zorn

h = 80' 10-6 W

')'

D
Za vi!eredna miniranja ako se teli kontrolisati oblik gomile odminiranog mate
\ rijala koristi se formula u obliku:

1,0-0,6
90

koeficijent raspucalosti masiva,


(3 - ugao levka eksplozije,
1'[ -

gde je: ')'


D

tg (3/2

, ms,

zapreminska tezina stene, grl cm 3


precnik minske bUSotine, m.

284

285

pre~nika

U tab. 81 data je zavisnost milisekundnog intervala od


buwtine.

~vrstote

stene i veli~ine

Milisekundni interval usporenja pri rniniranju u podzemnoj eksploataciji letitta,


naro~ito za meke materijale (ugalj) mote se odrediti:

Tabela 81
preenik bUSot inc

t -

31,5W

-:- 6

4 -
..J
Vu "(

+ 9,6,

IDS,

koeficije nt cvrstoee

mm

f"4-1O

gdeje: V u - brzina prostiranja uzdu1nih e1asti(jnih talasa, m/s


3
'Y
- zapreminska tetina stene, grl em
W
linija najmanjeg otpora, In.

f=IO-16

20-25
25-40
35-50

100
100-200
200-300

10-20
20-35
25-50

milisekundni interval

A.N. Hanukajev predloiio je formulu:

11.10. TEHNICKI ZAIfi'EVI KOD MINIRANJA


t=2W

;-;

.1.., ms
q

Pri savremenoj tehnologiji dobijanja metalicnih i nemetali(jnih mineralnih siro


Yina na rudnicirna, izminirana masa imarazli(jitu krupnotu koja zavisi od niza faktora

gde je: 'Y - zapreminska tezina stene, gr/cm 3


q - specificna potrosnja eksploziva, kg/m 3 .

kao Ito su:

Po formuli Johansona i Langeforsa milisekundni interval se moie

sra~unati

odnosa:
t

gde je:

= 3,3 K . W , ms,

K - koeficijent koji karakterie radnu sredinu, upotrebljeni eksploziv i druge


parametre, ( K = 1,0-2,0),
W - linija najmanjeg otpora, m.

U tab. 82 dat je milisekundni interval u zavisnosti od koeficijenta cvrstoce (f) i


linije najmanjeg otpora (W).

Cvr8te i krte lomljive stene. kor


niti, gramti, peridotiti, gabro,
i dr
srednje cVTste stene. raspucali
korniti, dolomiti, krecnjaci. pi
rfiriti
i dr.
nevezane i meke stene, gips.
Iaporac, slabi kreenjaci

koeficijent
cvrstoee(f)

milisekundni interval (t) u zavisnosti od Iinije


najmanjeg otpora (W), m

1.5-3

3-4,5

4,5-6

6-8

8-10

10-11

15-17
19-21

20-25
25-31

25-30
31-37

30-35

14-8

15-17
19-21

20-25
25-31

25-30
31-37

8--4

20-25
25-31

25-30
31-37

30-35
37-40

20 -12

d ,
gde je:

Vk

0,15 ;; Vk

' m

najveei komad rniniranog materijala, rn3


zapremina ka!ike bagera, m 3

zapremina kake, m 3

1,0

2,0

3,0

4,0

6,0

8,0

maksimalna zapremina
komada, m 3

0,15

0,9

1,0

1,1

1,3

1,5

37-44
35-40
43-50

35-40
43-50

Na povriinskirn kopoviroa gde se utovar minirane mase obavlja bagerirna ka!i


karirna, postavlja se uslov da najveCi komad miniranog materijala zadovolji sledeei uslov:

Tabjla 82
vrste stena

I
J ;

_ rtzi(jko-mehani~kih svojstava i strukture radne sredine,


vrste eksploziva, konstrukcije minskog punjenja,
- rasporeda eksploziva u radnoj sredini,
na~ina miniranja i dr.

iz

40-45
50-65

Dozvoljena veli~ina kornada u zavisnosti od veli(jine sanduka transportnog sred


stva, mote se dobiti iz odnosa
d ..;;;. q,$
gde je:

Vt

VV; , rn 3

veli~ina sanduka transportnog sredstva, m 3 _

11

287

28b

Dozvoljena velicina komada u odnosu na zev drobilice

d
gde je:

(0,75
~irina

0,85) b, m,

v.oo
m

prijemnog otvora drobilice, m.

Dopu!tena velicina komada pri transportu trakama je:


d ~ 0,5 b

gde je:

canjem dimenzija komada stene iznad neke optimalne velitine za 2,5-5,0%, kapacitet
utovame mehanizacije se smanjuje za 20-30% sl. 180.

MI 00

'\

'\

f'

+ 0,1 , m,

-"",

"""

.! ICD
11

b - Sirina trake.

-...

~ 7al
-!c {1J

i'"I'"

Q.

"

"

"

~m
III

11.11. OeENA STEPENA USlTNJA VANJA STENA

SI. 180.

00

MINIRANJEM

300'
Posle miniranja stenska masa se razdrobi u komade razlicitog oblika i dimenzi
ja, zavisno ad karakteristika stenske mase i kvaliteta same tehnologije miniranja. U za
visnosti od velicine komada i zastupljenosti pojedinih frakcija stene u miniranoj masi,
zavise tro!kovi ostalih faza daljeg tretiranja mineralne sirovine, 81. 179.

In tenzi tet drobUenja

.~ ~d) .~ ~e) .~t


~

':g

--

,I...

~.

......

10

Zavisnost kapaciteta bagera od procentualnog u/!:e


~a negabarita.

'-

12 14

Ucdte M'gaOOrtto 0'0

Met1utim, preterano usitnjavanje takot1e nije ekonomicno. Mnogobrojnim opi


tima u industrijskim uslovima utvrt1eno je da se najbolji ekonomsld i tehnitld pokaza
telji na utovaru, transportu i drobljenju postiiu ako je srednja velicina komada u izmini
ranoi masi (dn ) manM,5 puta od ~irine utovame kaMke (b) sl. 181.

::;
.;;

::;
'-;'

.......
g

....o

.II<

t!::

'-,- - - ' - - - ' ' - - -

Intenzite t drobljenja
SI. 179.

ZavisnoSt tro~kova od inteziteta usitnjavanja za pojedine operacije. a - bu~enje j miniranje, b uto.


var, C - transport, d - usitnjavanje negabarita, e - mehanicko - usitnjavanje. f optimalno mini
ranje.

Kapacitet utovarno-transponne mehanlzacije na zavisi sarno od karakteristika


opreme, vee u najveeoj meri ad stepena usitnjenosti materijala koji se utovara. Sa pove

345678910

Odnos sirine ko!'ike B i sredrltg preenika ds-~


SI. 181.

Za"isnost tro~kova bu~nja i miniranja, uto

vara i transporta ad odnasa ~irine ka~ike ba


gera i srednjeg precnika komada u miniranaj
masi.

fragmentacija _
krupniji komad
SI. 182.

Karakteristicne zavisnosti tra!kava pojedinih

faza eksplaatacije ad stepena usitnjavanja stena

miniranjem.

289

288
Sa ovim je tesno povezan problem optimalnog miniranja. Optimizaeija se moze
odnositi sarno na troSkove bUSenja i miniranja, pri <:!emu se posmatraju tro!kovi sarno
ovih procesa. Me4utim, optimaIno miniranje treba da da najniZe tro!kove me4usobno
zavisnih tehnologija s1. 182.
DosadaSnja istraiivanja su pokazala da se svaki stenski materijal miniranjem
drobi po odrectenoj zakonitosti, pri <:!emu se u<:!eCe pojedinih frakcija granuIometriskog
sastava javlja u odgovarajueem odnosu prema ukupno miniranoj masi. Intenzivnost
i ravnomemost usitnjavanja moze se oceniti granulometriskim sastavom ukupno mini
rane mase ill sarno u<:!eseem negabarita. Za oeenu po prvoj metodi neophodni su dosta
obimni i teSki flZi<:!ki radovi, koji nisu u svim slu<:!ajevima opravdani. Zbog toga se vrlo
testo koristi metod ocene kvaliteta miniranja prema u<:!eseu negabarita. Ukupna zapre
mina negabarita u odnosu na ukupno miniranu masu mote se odrediti iz odnosa

,
Vng
gde je:

Vng

=y-.

zapremina rniniranog materijala, m 3

'l

..

g!O

/2
/'

U novije vreme za lineamu i lineamo-unakrsnu metodu koriste se fotoplanime


triski i fotogrametriski sisterni merenja.

".".

..
//

I/'
/

IS

30

45

Pri lineamo-unakrsnom merenju, procentualno u<:!esce svake frakcije odre<!uje


se kao odnos ukupne povrsine odgovarajuce frakcije (Sx) prema povrini ukupne gomi
"LS x

V =~'IOO, %.

gde je: L x
- ukupno izmerena dui.ina Svill komada odre<!ene frakcije, m
L - ukupno izmerena dufina eele gornile, m.

Ie (S)

,/"

.~

~25

klasiranjem celokupnog ill jednog reprezentativnog dela rniniranog materi


jala, sto je vrlo tezak, ali i najta<:!niji postupak,
- lineamim ill linearno-unakrsnim merenjem svih komada koji leze na povrSi
ni stenske mase. Pri tome se predpostavlja da je granulometriski raspored
materijala jednak u svim pravcima.

"LLx
Vx ="LL )00, %,

KlO

:::I

Granulometriski sastav rniniranog materijala moze se odrediti na vBe nacina


kao:

ni gomile odre<!uje se iz odnosa:

Me<!utim, oeena kvaliteta miniranja prema proeentualnom uceiCu negabarita, ne moze


se prihvatiti kao merodavna, jer za razlicite ustove mehanizovanosti povdinskog kopa
razlicita je i velicina komada koji predstavljaju negabarit. Sa promenom dozvoljene
veli<:!ine maksimalnog komada rnenja se i proeentualno ucesce negabarita, i pored toga
ho je kvalitet usitnjavanja miniranog materijala ostao isti st. 183.

,em,

Proeentualno ucesce svake pojedine frakcije pri lineamom merenju na povrSi

ukupna zapremina negabaritnih komad&., m

i1'S

100

gde je: Ii - srednja linearna veli6na komada odgovarajuce frakcije, em


Pi -, tezinsko uCeSce frakcije, %.

100, % ,

Vng

"L Ii' Pi

In =

60

Precnlk komada(cm)
SI.183.
Prikaz granufometriskog sastava miniranog materijala: 1 - materijal
merno uSitnjen, 3 - ravnornerno lJsitnjen.

previ~e

usitnjen, 2 -

neravno,

Zato je ispravnije i tehnicki realnije ocenjivati stepen fragmentacije prema ve1i<:!ini


srednjeg komada. Velicina avog komada moze se odrediti na viSe nacina, ali je za prak
su najprihvatljivij2 metoda preko velicine pajedinili frakcija, i njihovog proeentualnog
masi. il' odnosa :
ucesca u ukupno

V METODE MINIRANJA

12.0. METODE MINIRANJA NA POVRSINSKIM KOPOVIMA

Glavni zadatak pri eksploataciji rnineralnih sirovina na povdinskim kopovima


je, da se u zavisnosti od rudarsko-geoloSkih i proizvodnih uslova izahere odgovarajuca
metoda miniranja. Pravilan izbor metode miniranja zavisi od niza faktora kao 8to su:
struktume karakteristike leziSta,

predviaeni kapacitet povrsinskog kopa,

uslovljena granulacija rniniranog materijala,

maksimalna velie ina komada u izminiranoj masi,

zahtevane oeuvanosti rniniranog proizvoda,

stepena mehanizovanosti povrSinskog kopa,

propisanih mera sigurnosti i dr.

U zavisnosti od ovm i drugih faktora, na danamjem stepenu razvoja bUSenja i


miniranja, i stepena mehanizovanosti ovm operacija na raskrivanju i otkopavanju mine
ralnih sirovina, primenjuju se sledece metode miniranja.
L Metode miniranja sa kratkim rninskim buotinama malog preenika.
2. Metode miniranja sa dubokim rninskim bUSotinama velikog preenika (verti
kalne i kose).
3. Metode rniniranja sa proSirenim bUSotinama (kotlovsko miniranje).
4. Metode komomog miniranja.
5. Metodc sekundamog miniranja.
6. Metode specijalnog rniniranja.
Da bi se postigla maksimalna proizvodnost povrsinskog kopa, uz 5to nile proiz
vodne troSkove, izabrana metoda rniniranja treba da obezhedi neprekidan rad utovamo

293

292
transportne mehanizacije. Kao najekonomicnija metoda proizvodnog masovnog min ira
'nja je metoda miniranja sa dubokim minsk:im buwtinama (vertikalnim i kosim) velikog
pretnika. Tehnieko-ekonomski pokazatelji miniranja na povdinskim kopoviroa zavise
od niza parametara buknja i miniranja koji moraju biti uskla~eni.

Paremetri miniranja kod metode kratkih minskih bu~otina slicni su parametri


rna kod metode dubokih minskih bmotina, pa & se njihovo mre objdnjenje dati kod
obrade parametara za duboke minske bu!otine.
Unija najmanjeg otpora u notici eWe sra~unava se iz odnosa:

12.1. METODA MIMRANJA KRATKIM MINSKIM BUSOTINAMA

Metoda miniranja sa kratkim minskim buootinama malog preenika, primenju


je se na povdinskim kopovima malog kapaciteta sa kratkim frontovirna otkopavanja i sa
polumehanizovanim radom. Ova metoda se tako~e primenjuje i kod radova na ukrasnom
kamenu, kada se ne sme narufiti ill oMetiti minirani proizvod. Tako~e se primenjuje i
kod selektivnog otkopavanja tanjih tilnih letiMa gde se ne dozvoljava me!anje rude i
jalovine. Kod ove metode miniranja visina etale ne prelazi 5 m, a precnik buootine je
do 75 mm.
t

= 0,87

P
q'm

, m,

kolicina eksploziva po m' buwtine. kg/m'


gde je: p
q _ specificna potromja eksploziva, kg}m 3
m - koeficijent zblitenja buwtina koji se kr~e: kod tren~tnog palenja 0,9
1.5 , kod milisekundnog palenja 1 ,1-1,5. Vik vrednosti odnose se na
stene manje cvrstote, a nite vrednosti na stene vec!e evrstote.
Rastojanje izme4u bu!otina u redu (a) je:
a=m'W,m,
gde je: W

linija najmanjeg otpora, m.

Rastojanje izme<l.u redova bUSotina je:


b = O,85W, m.
Dutina buotine je:

4 =H

+ Ipe. m,

gde je : H - visina eWe, m.


Ipe duZina probuknja ispod nivoa eta1.e, m koja se kod ove metode minira
nja uzima da je:
Ipe = 10 d - za cvrste i tvrde stene,

S1.184.

Raspored buWtina kod etainog miniranja. 1 -

bu~tina,

6d

Ipe

3 d - za meke stene,

za srednje evrste stene,

preenik buotine, m.

Kolicina punjenja u busotini je:

2 - za.!epljenje, 3 - eksplozivno punjenje.

Miniranje sa kratkirn mlnskim bUSotinarna nije ekonomicno, jer uslovljava pos


tepen razvoj povdinskog kopa, ne obezbe<l.uje velike kolicine miniranog proizvoda i ne
omogucuje kontinualan rad utovamo transportne rnehanizacije. Kratke minske buootine
bUk se uglavnorn vertikalno u jed nom do najvik tri reda. Kod miniranja u tvrdim i evrs
tim stenama ponekad se primenjuje kornbinovan raspored vertikalnih, kosih i horizon
talnih bUSotina da bi se savladao otpor u nozici etale. Na sL 184 dat je vertikalan raspo
red bUSotina na etali visine do 5.0 rn.

Ipe

gde je:

q
a
W
H

= q'a'W'H,

kg,

specificna potrosnja eksploziva, kg/rn


rastojanje izrne<l.u bUSotina u redu. m
linija najrnanjeg otpora, m
visina etale, rn.

295

294

12.2. METODA MINIRANJA DUOOKIM MINSKIM BUSOTINAMA


Metoda miniranja dubokim minskim bulotinamaje najrasprostranje~ja metoda
dobijanja ~YIStih mineralnih sirovina. i mote Ie reCi da Ie danas oko 90% miniranih
proizvoda dobija ovom metodom. Primenjljiva je za sve vrste stena za eije je dobijanje
potrebno upotrebiti eksploziv. Razvoj ove metode miniranja uslovljen je i osvajanjem i
uvodjenjem u eksploataciju opreme za bulenje kojom Ie postitu dubine do nekoliko
desetina metara, sa pre~nicima i nagibom buJotina prakti~no po lelji. Sa energetskog
stanovib pdmena dubokih bulotina na povriinskim kopovima predstavlja optimum, jer
se za postizanje istih rezultata, u odnosu na druge metode, utroli. daleko manje energije.
Za ow metodu miniranja koriste se vertikaIne i kose bulotine.
Vertikalne bulotine najeeiCe se primenjuju za eta!e visine 6-30 m i nagloa
etafe preko 70. Primena vertikalnih bulotina pri uglu nagiba eta!e manjim od 70 je
neracionalna zbog pove6anja linije najmanjeg otpoca u no!ici etate, koje minsko punje
nje ne mole da savlada te se obrazuju neravnine - "pragovi" na etatnoj ravni, za koje
je potrebno naknadno bu!enje i miniranje.
Kose minske bulotine obi~o se koriste na etatama ~iji je nagib manji od 70,
tako da se bulotine bule obi~no paraleIno kosini etate, ~ime se posti!e da Iinija najrna
njeg otpora u notici eta!e ne bude velika, odnosno da bude jednaka po celoj visini eta
Ie. Kose minske bulotine dobijaju sve ve6i zna~aj i primenu obzirom na razvoj i mogut
nosti buiacSe opreme. U pore4enju sa bulotinarna male dubine i pre~ ova metoda
miniranja ima sled~e prednosti:
-

v~i proizvodni u~inak: za 4-5 puta,


manja potroinja eksploziva za 2~ po jedinici miniranog proizvoda,
daje mogumosti jednovremenog miniranja neograni~ene koli~ine materijala,
dozvoljava primenu savreroone mehani.zacije velikog kapaciteta.
omo~uje regu1isanje potrebnog stepena usitnjavanja, !to stvara preduslove
za primenu kontinualne telmologije.

Teoretskim prou~avanjem i praktic':!nom potvdom do1o se do zak1ju~ka da


tehn~ko-ekonomski pokazatelji dobijanja mineralnih sirovina dubokim minskim buloti

nama zavisi od izbora pravilnog odnosa osnovnih pararnetara bUlenja i miniranja, kao

Ito su:
-

pre~nik bulotine,
racionalna visina etate,
otpor u nolici etate,
probulenje ispod nivoa etate,
raspored minskih buotina,
rastojanje izme4u buotina u redu,
rastojanje izme4u redova bulotina,
konstrukcije minskog punjenja,
naeina iniciranja, itd.

SI. 185.
Serna rasporeda b~otina. a vertikalnih. b - kosih: 1 - cep. 2 - goroji dec punjenja. 3
punjenja. 4 - rne(fuprostor od inertnog rnaterijala.

donji dec

12.2.1. IZBOR PRECNIKA MINSKE BUSOTINE


Precnik minske hu.sotine je pararnetar koji je od bitnog uticaja na stepen usit
njavanja stenske rnase, od cega zavisi i efikasnost utovarno-transportne mehanizacije. Do
skora se smatralo da se intenzivnije usitnjavanje pri miniranju na povrSinskim kopovima
moze posUei sarno bUSotinama malog precnika. Ali ovakva gledanja na problem izbora
preenika ima svoje teoretsko i prakticno opravdanje, sarno kada se posmatra jedna bu
Sotina, a donekle i u uslovima kada se minira sa jednim redom minskih buSotina. UvoCle
njem viSertidnog milisekundnog miniranja, moguce je sa pove6anjem preenika (u odreCle
nim uslovima) poboljati kvalitet usitnjavanja i sniziti troSkove eksploatacije ..
Ovo se objamjaava time sto se s povecanjem precnika minskog punjenja pove
cava vreme dejstva energije razlozenog eksploziva na okolnu stensku masu, ~o dovodi
do intenzivnijeg procesa usitnjavanja. Pri tome se ne smeju zanemariti geoloSki faktori
koji karakterisu stenskl masiv, posebno struktume osobine, odnosno velicinu prirodnih
komada (blokova) u stenskom masivu. Izmedu precnika minske bUSotine (d) i maksimal
ne dozvoljene velicine komada (D) postoii zavisnsot sl. 186. koia se moze izraziti od
nosom:
d
gde je:

= k D,mm

k - koeficijent proporcionalnosti
nosi:

zavisi ad stepena drobljenja stene i iz

297

296

k::: 0,1
k 0,2

k =0,3

po'ro~njo

spt!cifit:llo

za teSko drobljive stene,


za srednje tesko drobljive stene,
za lako drobljive stene.

(l82

'166

t!ltsplozivo. Itg

Q3S

(ISO

1m3

(131

Q27

o :::

, '00 I

c: ... 'Q
Q.o
;:,.a.
Q
' 0
.a.:Q 0E
.a.

r--
~

00

:: ~
VloQ

200~1

________L -_ _ _ _ _ _- L______

200

100

1000

" N;r\

r\

\ r\ '
~

I'l!

'-"
!It.

1\

r\

'\J

e,o.oO

~ c:
';;; iU
c:.a.

/1

I
~

0700

tI

I,r\ ,J
~K

c: 0 E
'Q.a.
'Vi800
.. 0
' - ~900
VloQ

---

600 I

i\

~600

'~'i

II;

1000 1

500
600
700
800
900

E
E

600
700
800
900
1000

I
I

150

100
~

prttf!nilt

e e e
~ ~ :3

~3

(mm)

d3 d2 d'.mm

2,59!291

1591292 328
1292 ius ~67
il28 3.67 'P7
3.67 I.D7 1"53
1..07 ',53 1.{97
~,53 ',97 5,50
iI..97 ~,5116.02
~51 60.2 6"
. 6,01 6" 6.93i
-1-
6" Ifi9j 1.35
~93 735 191/
7;35 1.97 8'2
'\
7,97 8.1.1 9.07
'\
81.2 ~O~ 9As
'l'-.
9,65 12'
9,07
~
-
I"- hi !~
'\
9,95 121. 155
350
150
300

100
buiotiM, mm

d(mm)

51. 181.
Nomogram za odredivanje parametara miniranja u mnama sa (fl. Krive: 1 6do 10,2

3-

51.186.
Zavisnost krupnote miniranog materijala ad precnika buootine. 1 - t~ko. 2 - srednje t~ko, 3 - la
ka drobljive stene,

U tab. 83 prikazana je zavisnost precnika minske bUSotine od struktumih ka


rakteristika stenskog masiva, a na s1. 187 nomogram za odreltivanje nekih parametara

buiacko minerskih radova u zavisnosti od precnika minske buootine i struktumih karak


teristika stene.

vi~

Tabjla 83
precnik rninske bUSotine, mm

krupno blokovite stene sa srednjom


velicinom bloka do 0,5 m

100-150

srednje blokovite stene sa srednjom


velicinom bloka od 0,5-1,2 m

150-200

sitno blokovite i kompaktne stene


sa srednjom velicinom bloka preko 1,2 m

220-350

11 do 14,

ad 14.

Precnik minske bUSotine korelaciono je povezan sa drugim parametrima mini


ranja, pa se moze odrediti iz osnovne jednacine za kolicinu eksploziva.

(1)

Q ::: f(n) . q . V, kg
odakle se za: f(n) = I, V = a . W . H,
Q ,; q . W2

stepen blokovitosti

gde je:

a = m' W, dobija:

m . H ,kg,

n - pokazatelj dejstva eksplozije,


3
q
specificna potroSnja eksploziva, kg/m ,
V
zapremina materijala od jedne busotine, m 3
W - linija najmanjeg otpora, m
a - rastojanje izmedu busotina u redu, m
H
visina etaie, m
m
koeficijent zbliienja busotina.
S druge strane, kolicina eksploziva koja moze da stane u bUSotinu je:

298
299

(2)

p[H + [pr-/e]' kg,

12.2.2.IZBOR RACIONALNE VISINE ETAZE

gde je: p - kolicina eksploziva po metru dutinom buSotine, kg/m'

lpr- dufina probuSenja, m

Ie
~"1ina minskog cepa, m

lz jednakosti levih strana jednatina (1) i (2), proizilazi da je:


Ie) = q . w2

p(H + lpr

m . H,

odakl se zamenom

p=

Racionalna visina etate bira se u zavisnosti od uslova sigumosti rada utovarno


transportne mehanizacije. U direktnoj je zavisnosti od fizitko-mehanitkih karakteristika
radne sredine. Visina etde takode zavisi od parametara bagera, kao i od natina minira
nja odnosno od oblika, visine i ugla nagiba gomfie odminUanog materijala.
Sa ekonomske tatke gledista treba poveeavati visinu eWe,jer se pri tome sma
njuju troSkovi buienja i miniranja, i dolazi do koncentracje radova na jednoj koti. U
zavisnosti od svega napred iznetog, visina etate moze se odrediti po formuli N.V. Meljni
kova iz odnosa:

..:1

= 0,7 B

,m

dobija:
4qmW' H

d
gde je:

11 ..:1/H

+ Ipr _ I)
e

,m ,

d - precnik minske busotine, m


~
koeficijent punjenja minske buSotine.

Pretnik minske bUSotine koji obezbeduje siguran rad pri datoj visini etaie i
uglu nagiba, moze se odrediti iz odnosa:

[H cot a: + c]
30 (3 _ m)

d
gdeje:

..,r;y
, dm.

gdeje: B = 0,8 (Rk + R i ) - irina gomile stenske mase poste miniranja, m,

Rk - maksimalni radijus kopanja bagera, m

Ri - maksimalni radijus istovara bagera, m,

a: - ugao nagiba etaie t),


(3
ugao nagiba odminiranog materijala (0),
\'\
rk - koeficijent rastresitosti stene,
fl' - odnos velitine linije najmanjeg otpora prvog reda bUSotina prema visini
etde (fl' = 0,55': 0,7),
11
odnos rastojanja meau redovima buwtina i velitine linije najmanjeg otpo
ra (11" = 0,75 - 0,85).
.

c - berma sigumosti (najkraee rastojanje od prvog reda buwtina do ivice eta


ze),m
3
"y - zapreminska tezina stene, gr/cm

ri~

Za male visine etda, precnik se moze sracunati i iz odnosa:

~f

'

-.J

24

If

,m

Ako je poznata godisnja proizvodnja povrsinskog kopa (m 3 ) potreban pretnik


minske bUSotine se orijentaciono moie sracunati iz odnosa:
d

gde je:

100 - 150

Qgod.

V' Qgod .

,m

SI. 188.
Aadni parametri bagera kasikara: Ak - maksimalni radijus kopanja. Lk - maksimalna visina kopanja,
R j - maksimalni radijus iSlova,a, Lo - optimalna visina kopanja, LI
maksimalna visina iSlovara,
At - radijus cik::enja poda eta.l:e.

- godiSnja proizvodnja povrsinskog kopa u milionima, m 3 .

Data formula pribliino odre(luje racionalnu visinu etaie zavisno od tehnoloskih


parametara rada bagera. Pri radu u cvrstim stenama bagerom kaSikarom, visina etaie
uzima se obicno 1,5 puta maksimalne visine kopanja bagera (H = 1,5 4:). Najveei kapa
citet utovamo-transportne mehanizacije postiie se pri visini etaie od 8-10 m, dok se u

301

300
pogledu sigumosti i efikasnosti rada utovarno.transportnih uredaja visina etate krece
od 10 - 15 rn.

Za odredivanje velicine linije najrnanjeg otpora u podu etate postoji vise ernpi
rijskih formula. U principu treba koristiti formule koje u sebi sadri:e veei broj uticajnih
faktora, pod uslovorn da se oni pravilno odrede. Jedna od takvihje formula Sojuzvizpro..
rna (SSSR) za vertikalne minske buotine koja glasi:

.J 0,56 p' + 4 q . m . p . H I

12.2.3. L1NIJA NAJMANJEG OTPORA (L.N.O.)

Linija najmanjeg otpora je najkrace rastojanje od minskog punjenja do slobod


ne povrsine. Kod nagiba etaza manjeg od 90 i kod vertikalnih buootina, ovo rastojanje
je promenjiva velicina i najvete je u notici etate. Linija najrnanjeg otpora (W) u notid,
podu etate, predstavlja rastojanje od ose minske buotine do slobodne povdine na nivou
poda etate. Srednja (prosecna) linija najrnanjeg otpora (uzeta na polovini visine etate)
flguri!e u proracunima kod sracunavanja zaprernine izminirane rnase. Unija najrnanjeg
otpora u podu etate figuri!e u proracunima pri sracunavanju potrebne koIicine eksplo.
ziva (Q) i sracunavanju dtdine probu!enja.

gde je:

0,75 P

2qrn H

kolicina eksploziva po m' bUotine, kg/m'


2

p
q
rn
H
I

= -1T4d -

A, kg/rn'

specificna potrosnja eksploziva, kg/ml


koefidjent zbliZenja buotina,

visina etaZe, rn

duiina bUSotine, m.

gde je:

Kt
d
A

koeficijent koji uzima u obzir smanjenje zapreminske tezine stene usled


raspucalosti, Kt
1,0 - 1,2,
precnik minske busotine, drn
gustina eksplozivnog punjenja, kg/dm 3
zapreminska tezina stene, kg/dm 3

W=k.d
51. 189.

Velicina linije najmanjeg otpora u notid etate zavisi od rnnogih faktora koji se
mogu svrstati u tri grupe: U prvu grupu dolaze faktori koji karakterisu radnu sredinu
kao ~o su struktume osobine, raspucalost, uslojenost, drobljivost itd. U drugu grupu
spadaju faktori koji karakterisu punjenje u busotini i koji odreduju oblik i duiinu
eksplozivnog impulsa, vrstu eksploziva, precnik i konstrukciju minskog punjenja. U tre
cu grupu spadaju faktori koji karakterisu raspored punjenja u masivu kao: rastojanje iz
medu buootina u redu, rastojanje izmedu redova busotina, probusenje i 51.
Pravilno odredivanje linije najmanjeg otpora je od osobitog znacaja za kvalitet
miniranja, jer pri velikom otporu u podu etate dolazi do IOSeg usitnjavanja stenske rnase,
a pri rnalom otporu moze doci do prevelikog razbacivanja stenske n~ase.

,I

1
I'
I

Prema De midjuku , linija najmanjeg otpora moze se sracunati po obrascu:

gde je:

1.

II

W=53~dF,m

bu~otina.

J:'

rn

Racionalna velicina otpora u podu etate moze se sracunati i po obrascu S.A.


Davidova.

Dsnovn; parametri miniranja kod vertikalnih minskih

I.
I:,
II

.JIE
e 'm

k - koeficijent drobljenja, i iznosi:


k ::: 48 za krupno drobljenje,
k = 40 - za srednje drobljenje,
k = ~8-36 za srednje drobljenje sa odbacivanjem,
de - precnik eksplozivnog punjenja, em
zapreminska koncentracija energije (KJ / dm 3 ), (proizvod specificne ener
E
gije i gustine punjenja),
e - energetski kapacitet ruSenja (KJ/dm 3 ) i zavisi od cvrstoce stenskog ma
terijala.

I-~

3-4

5-8

9-12

13-16

17-20

0.8

1,0

1,1

1,4

1,7

1,9

303

302
Po A. Ricardsu, za Sahovski raspored bUSotina, linija najmanjeg otpora moZe se
odrediti iz odnosa:
W
gde

= (25 -

W = 28 dp

35) . d, m

d - precnil< bUSotine, m.
Linija najmanjeg otpora moze se odrediti i iz odnosa:
W

gde je:

+ Heota, m

e - najrakce rastojanje od gomje iviee etafe do prvog reda bUSotine (prema


inostranim propisima c min = 3,0 m),

Za kose minske bUSotine koje se bu~ paralelno kosini etate, linija najmanjeg
otpora jednaka je po celoj visini etate sl. 190.
b
~v;...~~

.
Jf

Za proracun linije najmanjeg otpora moze se koristiti i sledeca fOIIIlula:

.o.

--,

q 'm

m,

. gde je:. d p - pretnik minskog punjenja, m


1'/ - odnos visine punjenja prema visini etafe (1'/ = 0,7
.0. - gustina punjenja, kg/dm 3
q
specifitna potramja eksploziva, kg/m 3
m
koeficijent zblitenja busotina.

0,9),

12.2.4.1ZBOR RACIONALNE VELICINE PROBUSENJA

Osnovni cilj probuSenja minske burotine ispod nivoa etafe je osiguranje drab
ljenja stene u donjem delu etaie kako bi se elirninisala pojava etatnih neravnina
"pragova", i time omogucio ravan nivo poda etaie. SuStina se zasniva na dejstvu eksplo
zivnog punjenja ispod nivoa etaine ravni, pri cemu se obrazuje levak eksplozije sl. 191,
kod koga je linija najmanjeg otpora jednaka radijusu dejstva eksplozije, a dubina probu
Senja je dubina sme~taja eksplozivnog punjenja, odnosno visina levka.

:::&:

..::

a
~

51. 191.

Sematski prikaz dubine probu~nja.

SI. 190.
Osnovni parametri kose minsk!! bu~tine.

i.moze se sracunati po fOIIIlUli Sojusvzriproma:

w
gde je: p
q
m
H
I -

V 0,15 p2

+ 4 . q . m . p' H . I - 0,5 p

2 'q'm' H
kolicina eksploziva pO m' bu~otine,
specificna potrosnja eksploziva, kg/m 3
koeficijent zblitenja bu~otina,
visina etate, m
duiina minske bUSotine, m.

,m

Dubina probuSenja (fpr) treba da bude raeionano odre<lena jer probuSenje po


vecava obim bUSacih radova, a time i eenu kostanja jediniee proizvoda.
Pored toga koefieijent iskoriscenja energije eksplozije u delu probilSenja je vrlo
mali. pa se veci deo energije prenese u stenu u vidu seizmitkih talasa i stvaranje pukoti
na ispod nivoa etaie, odnosno u gomjem delu sledece etaze. Ovo utite na smanjenje efi
kasnosti buwnja sledece etaie za 20-30%. Ovo za sobom povlati ostavljanjeveceg si
gumosnog rastojanja (e), a time i vecu I n . o. Stvaranje pukotina u gornjem delu
etaie utite i na pojavu negabaritnih komada.
Ouzinu probuSenja rninskc busotine odreduje citav niz faktora, ali u prvom re
du fizicko-mehanicke i strukturne karakteristike stena, odnosno polozaj fronta etaie u
odnosu na usloienost stene. SI. 192.

304

305

Pored ovoga na veticinu probuenja uticu i velicina linije najmanjeg otpora, vi


sina etate, preCnik buJotine, geometrija rasporeda buJotina, nacin miniranja, VISta eks
ploziva i dr. Manje probuenje iIi cak bez probusenja moze se obezbedi~i odgovarajuCim
c

12.2.5. MREZA MINSKIH BUSOTINA


Efekat masovnog miniranja na pominskim kopovima u najveCoj meri zavisi od

rasporeda minskih buSotina. U zavisnosti od dliZine, odnosno iirine fronta etaie, busoti

ne se postavaljaju u jedan ill vile redova. Mreia rasporeda minskih huotina kod odreile

ne vrednosti linije najmanjeg otpora moze biti odreilena koeficijentom zbliZenja bU'Soti

na (m), odnosno odnosom linije najmanjeg otpora (W) i rastojanjem izme<1u buwtina u

redu (a).

/- :::r

SI. 192.
Uticaj uslojenosti stene na veli{;inu
busenja.

probu~nja.

al veliko

probu~nie,

b - srednje. c

moze i bez pro

rasporedom minskih buwtina. prime nom kosih buwtina, primenom parno-zbliZe


nih bUSotina kao i punjenjem buwtina eksplozivima razlicitih energetskih karakteristi
ka. DliZina probuenja moze se odrediti u odnoso na:
visinu etate:

Ipc

precnik bUSotine:

Ipc = 10

najmanjeg otpora:

10

Ako su minske buwtine postavljene u jednom redu onda so njihova rne<1usobna


. rastojanja odredena velicinom linije najmanjeg otpora i zavise od koeficijenta zbliZenja
buJotina (m) koji treba da budu oko 1,2. U koliko su buwtine rasporeilene u vie redo
va, raspored buwtina zavisi i od rastojanja izmedu redova (b). Buwtine u viSe redova
rasporeduju se tab da obrazuju kvadratni, trougaoni ill pravougaoni raspored sl. 193.
Busotine u trougaonom rasporedu obrazuju jednakostranicne trouglove, kod kojih su
stranice jednake rastojanju izmedu buwtina u redu, a rastojanje izmedu redova bu!btina
odreduje se iz odnosa b = a sin 60 0,87' a. Koeficijent zbliZenja bu!btina za prvi
red je m = a/W, a za drugi i sledeee redove m = a/b. Koeficijent zbliZenja minskih bu
wtina varira u granicama od 0,8 - 1,6 (za klasicne erne rniniranja) u zavisnosti od
stepena rusivosti stena. NiZe vrednosti odgovaraju stenama kOje se teSko miniraju.

15 % H, m
15 d , m

Ipc = 0,15 - 0,25 W, m.

,
5
6
<;>- - -?- - "'9
I

0- -6---6
1

P; I

-p;- -p
/

Q...-~

<;>- __ --<;>-- __ --<?

.{j

113

0- -

-6- - -...0

ill po obrascu:
SI. 193.

I pc =.v I Hl + W1

H, m

Osnovni raspored buSotina pri bu~nju.

\
gde je: H - visina etafe, m
W - linija najmanjeg otpora, m
d - precnik buSotine. m.
Probusenje se mote odrediti i po obrascu:

= 0,5' W, q.
gde je:

specificna potromja eksploziva, kg/m 3 .

Povecanjem rastojanja izmeilu minskih bUSotina, ui smanjenje otpora u podu


etaie dovodi do povecanja koeficijenta (m) kod kosih minskih buwtina i mill sekund
nog naCina palenja. Optimalnu vrednost koeficijenta zbliienja moguee je odrediti eks
perimentalno vecim brojem opita. Neki autori (Sovjetski) predlatu da se optimalna vred
nost koeficijenta zbliienja (m) odredi u zavisnosti od odnosa Vu/Vp s1. 193a, gde je
Vu brzina prostiranja uzduznih e1asticnih talasa, Vp - brzina prostiranja poprecnih
trenutno ill milisekundno. U minerskoj praksi najcesce se
krece od 0,8
1.2. Rastojanje izmeau redova busotina zavisi od ostalih parametara
busenja i minJranja i obicno se uzima da jc jednako Iiniji najmanjeg otpora za kose bu
sot inc ili b 0,85 W za venikalne busotine. Ako je poznato rastojanje izmedu busotina
u reulI, (b) se moze odrediti iz ounosa:

II

306

307

m=A
2 w

n~----';----

1.51

I'

Ako se minske buootine buSe pod nagibom prema horizontalnoj ravni, onda ce
njena duiina biti:

gde je:

L --

.H
- +1pr' m,
sma

0:

ugao nagiba minske buootine prema horizontalnoj ravni, e).

Nagib minske buootine utice kako na tehnologiju buknja, tako i na efekte mi


niranja. Iskustva pokazuju da se sa kosim busotinama postiZe bolje iskoriscenje energije
eksplozije,51. 194, smanjuju seizmicki efekti i postite veca stabiInost kosin a etata i veca
5igurnost rada.

~ ~'lY). ).~
"~lJt~,<

051-1_ o J

01

1'>.).).1).'>.'),'>1

0,5

15

2 Vu/Vp

SI. 193a.

Zavisnost koeficijenta zbli~enja od odnosa Vy/Vp. 1 - milisekundno iniciranje, 2 - trenutno ini.


ciranje.

a
b=

v'3

,m

Ako su poznati ostali parametri, rastojanje izmeilu redova buootina moze se


odrediti i iz odnosa:
b=
gde je:

p(L - I()

a' . q
,

p - kolitina eksploziva po metro dutnom bulotine, kg,


L - duiina minske bUSotine, m
Ie - duiina tepa minske buootine, m
a - rastojanje izmeilu bulotina u redu, m
H - visina etate, m
q - specificna potromja eksploziva, kg/m 3

SI. 194.

Uticaj nagiba buwtine na iskori~nje energije eksplozije. a


1 - izgubljena energlja, 2 - reflektovana energija.

1]

L = H + L., m

b~otina.

b - kosa buWtina.

Nedostaci kosih bUSotina su u tome, sto kod konstantne visine etate ukupna
duiina bUSenja se povecava proporcionaino povecanju ugla nagiba buootine. Vrlo teSko
se odriava paralelan poloiaj minskih bUSotina, cesto dolazi do zaruSavanja zidova bu
ootine, veca je potrosnja kruna i bUSacih sipki u odnosu na vertikalne bUSotine, i najzad
oteiano je punjenje minskih busotina eksplozivom naroeito ako je patroniran.
Stepen iskoriscenja minske busotine

12.2.6. DUZINA MINSKE BUSOTlNE I NJEN NAGlB


Duiinu minske busotine cini visina etaie (H) i duiina probuSennja (lpr):

vertikalna

gde je:

"

L
L+l ,'it
pr

duiina busotine,
duiina

tn
tn.

308
309

12.2.7. DUtlNA STUBA EKSPLOZIVNOG PUNJENJA

I DUtlNA CEPA

Te.tina eksploziva po 1m' bUSotine u zavisnosti od preenika


bUSotine i gustine pwajenja
Tabela 83a

Duiina stuba eksplozivnog punjenja u minskoj bUSotini odredena je dutinom


busotine, kolicinom eksploziva koju treba smestiti u minsku bUSotinu i potrebnom du
tinom cepa.
Kolicina eksploziva koja mote da stane u minsku bUSotinu je:
Q = P (H + Ipc

'e), kg

d2
Q =- 4- '.1. Ip, kg
IT

odnosno

dokje dutina stuba eksplozivnog pwajenja

Ip ::; (H + Ipr) -I;:, m

odnosno

p ,m, ill

2$
2.
30
32
3.
J6

029
.,37
0.42
.,48

O.tZ
0,52
0,60

38

.,611

40
Q

.,15
0.83
0.91

'6

.,99

"

'.011

gde je:

P
H

Ipc
Ie
.1
Ip

= 4,

-Ie' m

kolicina eksploziva po m' bwotine, p


visina etaie, m
duiina probuSenja, m
dutina cepa, m
gustina punjenja, kg/dm 3
dutine minskog punjenja, m
kolicina eksploziva, kg
dutina bUSotine, m.

IT

d2

. .1, kg/m'

0.61

52

55

'.tZ

""eo

u.

62
65

'80
US

611

2.11
230

10
72
7S
78
60
62

as
88
90
92
9S
98
100
103

.05
.08

11.
113
115
US

1.69

Vl4

2.64
266
3.01
3.16
3,40
364
3,81
3,98
4.2.

'52
4.71
',99
520
'.50
5,'"
602
.,22
656

0,"
0.<3
0.49
0,56
063
0.71
0.79

0,88
0.97
1.06
1.15
1."
1.37
1.48
1.65
1.84
1.97
2.10
2.31
2.54
2.66
28<
3,08
3.33
3.51
3,69
3,.
',2$
. 45
'.64
US
527
5.49
5.83
6,0$
6 .1
665
7,02
7,26
7,65

0,39
.,,"

0."

1,11

1.2<

1.21
32

1.29
1.40

1.

',$3

',56
169
1.119
2.11
',55
2."
2.64
2110
3.07
3,2$
352
3.81
.01
4.:!:!

1.66

1.31
',<19
1.61
1.76

4,5,

'.86
',08
5.31
5.66

&.03
6,211
6,86
6,92

7.33
7.60
8,02

430
8.14

7.9.

90s
9.81
10.11

200
2$0

29,"

8.58
9,211
10,01
10.17
12.37
18.83
21.ft
3<1,:16

175

0.44
U5

0,77
.,86
0,96
1.01

7,:16
HIS
.,58
8,13
1.,60
1443
18.es

'40
159

.:~

0,56
0,64
.,72
0_81
0,110
1Jn

'.78

.20
'25
'30
13'

b)

M"

1.11
1.27

SO

Ip

Gustine punje"j.' Ill/em l


0.85

Ip

~..;

~~ E 0,&0
0.70
0.80
~ ~ E Tetina eksploziva

" ...

12.31
1. 13
19.24

25,'3
39.27

0611

.00

0.72
G.82

0.91

',02
1.13

"'"

2.01
2.2.
2.39
.55

253
2,70

~.81

2.97

3,08
3,2$
345
3.74

'2$
3,45
36<1
3,96
',29
4.51
4.1'5
5,
5.47

"'5
U6
'.48
'.8'

5.'6
5 .0
5,64
6,01
840
.7
7,08
1.35
7,78
8.07
8.52
682
930
'.fit
10.43
11.28
12.11

.306
15.1)2

20....
26.10
41.72

2.13
2.31

.n
5.91
637

6.7.
7,06
7.SO
7,78

0.95

'.00

1.05

1.10

16

0,<19
0.62
0.11
0,,",
0.91
',02
1.13

0,52
0,66
0.75
.84
0,96
1.07
1.19
1.33
, .5
160
1.75
',110
2.0$
2:!:!

0,"
0.69

0."
0.68
0.76
0.87
0.91

"\.16

1.19
1.31

...

'38

1.51
1.71

',52
1.66
1.al

UIS

1.9.

.l.O1
225
2,SO
2.67
2.85
3.14
3.

2'2

..

"

3,66
. 18
',53
.76
5.0'
5,38
,,77

....

&.30
6.12
7.'6
7."5
7.91
.,22
.,7.
9,02
9.53
9./18

6.2.(
8.55
9.03
934
984
10 \1
t1 04

10.38
fO.74
lUiS

11."

.HO

12.87
13.85
15.90

13.$1
14.&2

21.64

16.78
22,84

21127
44.18

2'iI."
46,83

2.31

2.64
2,82
3.01
3.31
3.63

'84
407
L41
.47

.>S
5.61
6,08
6,36
6.64
708
7,54
7.115
833

US
9.16
950
10.02
38
10.93
12.3\
12.27
13.27
14.31
15.3'9
11,61
24.05
31.42
.(9.09

.,..

2.71
2,96
3.16
3_.7
,81
',03
427

<6,

5,00
5.27
5,"

o,m
0,88
1.00
1.12
1.25
1.:19
1.52
1.66
1.83
1.99
2.15
'.33
2,60
290
3,10
3.3'
3.64
',99
22
.,47

US

5,"

5.2.
552
560
623

8,38
6.61
&.97
7,43

699
7.3JJ
7.78

7.91
8.2.
8.74

9,08
9.112

....

.29
.,63
9.16
9.51

.0.07

9.91 10.5
10.53 11.03
10.90 .11.38
11.47 12.03
11,87 12.
12,se '350
13.93 14.59
15.02 1$.1.
11.18 '6.93
18.5$ 1943
25,25 26.45
32,99 3456
51.S.( 5<00

1.15

.,""

0.72
0,112
0.92
1.05
1.17
'.30
1.45

',20

1.25

'.30

1.35

'.40

1.45

1,50

1.55

'."

.,59
0,75

0.61

0.76
.,96
1.10
1.24

0.19
.,99
1.13
1.28

'.18

0.69
0,81
.119
1.12
1.27
1,tZ

0.7.
09.'1
.Jl6
',20

1.14

0.81
0,84
.,96
1.08
'.23
1.31
1.53
1.88
1.8'
',0$
2."
VIS
2.64
2.86
3.'9
3,56
3."
',06
"'6
',110
5.'.
5.49
5,"
6.43
6,77
7.12
7,65
6.20
.58
8.96
9,55

.,72

0,78
0.89
1.00

.,64
0.81
0.92
U14

',53

1.75
1.92

Ull
2,00

2.13
2.35

...Q

2.50
2.71

1.58
1.76
US
2.14
2.35
2.57
2.80

2,94

'.03

3.18
US
3.96
',23

3.26
3.67
.31

4.51

',M

Ul:l

496
5.
5.111
6.10
6.61
7.15
1.5l
7,92

5.13
',62

5.29
.,SO
6.1.
8
7.05
7,63
8.03
8 .
9.07
9,72
10.17

US
0.96
',09
1.:!:!
',36
1.50

1.27

....

2.011
2.25
2.43
2,72
3,03

1.112
2,00
2.11
2.35
254
2,8<
3,'6

3.24

338

I.tZ
'.56
1.12
1.90
2,09
2."
,,45
2.65
2.96
',30
3.52

3.46
3,80
. 11
4,,41

3.G1

3.7$

3.9.

3_97
.35
'60

. 13

4,5,

'.30
4_71

",",

U9
5.29
5,73
6.20
.,52
6,86
7.37
7.110

'.08
1.14

1.9'

u.
5,01
5.48
5,77
6.07
6.52
8,99
7.31
7.63
8.14
8.67
..02
9,58
9,95

1.,53
10.92
11.53
11.94
12.55
13.00

H.l1
15.26
1.,"
",90

20,32
21.&5:
36.13
56.45

.....

...

',29
5.72
6,02
.,33
6.80
7.29
7.83
',98

.,.
8.9

.,<12
1000
1038
11.00
11.40
12.03
'IL42
13,11

'3.57

".72
15,92

","

5,08
5,51
5,96
8.27
.,60
1.08
7.60
7.95
.,30
8.85
92
9.8.
10.41
10.61
11.45
11.87
12.54
12,91
.360
1.....
15.34
.8.59
11,88

1.47
',62
1.78
1.98
2.11

'.35
2,$<0
2.75
3,011
3,"
',66

....

.63
9,20
9.ao
10.20
10.83
11.2.
11-91
'2,3$
13.0.
125
H.21
14.70
15.95
",25
lB.eo

HU7

.o.sO
11.25
11.67
12.37

.2.112
13.54
14.01
14.75
lS.27
16.56
11.91
19..31

.447
21.20

'22.011
902'

200'
22.91

23.l15

28,86

30,06
39.27
61.36

31.26
"",8<
83,112

32.46
.42.42

37.70
:Sa.91

20.77

68.27

....

'.54
',7'
2,96

13.
3,69
3.94
4,3'

4,63
S,08
5.'1
5.119
6.17
6.67
1.02
7,39
7.93

.,90
',03
1.16

1.32
',48
1.64

2.21

2."
2.84
3.07
3.43
3,82

.,""

,,:16
',79

....

8.110
9,2_

5,56
5.110
6.39
1.91
7.27
7.155
8,22
8J1I
.22
Ul!

9.9'

'0."

8.5.

' 155
11.00
11
12.11
12,112

.....
13.30

13,50
15.30
15.83
11.11

'U8
20.03
2'.114
2<.13
33,117

<13,l1li
l1li.12

'.,9)

11.38
12.08
12,67
'3.28
13.71
14.54
15.0$
15.85

".40
11.79
9.24

20.14
2U'
25.112
34.87
"5.56
71.18

..," ..."

1.70
UI9
2.01
2,2\1

8.so

....

9.12

9.116
'0,112
11.31
11.71
.2.50
f2.97
117.

14.25
'5,04
15.53

' .40

.6.11'
18.
10

21.<1"
23....

315.07

".13

7:1.63

'.09

5.95
6.30
683
7,)9

7.'"
S.18
8.78
9.42
9.85
10.29
10.97
11.68
12.17
12.91
12.54
1.20
1.... 71
15,5$
1&.09
16.94

n.53
19.02
20.57
22.18
23.M
21.39
31.28
'$.70
"',09

1.<15
',63
UI2
2.01
2.21
2,43
2.65
2.M
3.13
3,39
J.79

5'

10.62

11.32
12.06
12.56
13.33
13,84
14.65
15.20
16.05
16.57

17."9
18,09
19,00:

21.23
22,89
24.62

21,27
38,46
.so.27
78,5

Ipr

S I. 195.
Elementi punjenja i zafepljenja minske burorine. a - kosa bUSotina, b - vertikalna busorina.

Duiina cepa minske bUSotine utice na efekte miniranja, tako da povecava vrerne
traja.lja eksplozivnog impulsa, obezbelluje potpunu detonaciju eksp\ozivnog punjenja i
sprecava nekontrolisano razbacivanje stenske mase. Eksperimentalna istraiivanja su po
kazala da dutina minskog cepa u najvecoj meri zavisi od precnika minske bUSotine i ot
pora u podu etaie, te se za proracun duzine minskog tepa mogukoristiti sledece fonnule:

gde je:

Ie

(0,75

1,0) W, rn ,

linija najmanjeg otpora u podu etaie, m.

Prerna formulama Svedskih autora za sracunavanje parametara miniranja, du


zina minskog cepa moze se odrediti U odnosu na precnik minske bUSotine, i u odnosu
na karakteristike stenskog materijala ito:

310

311

Ie; = (20-40)d ,m,


gde je:

gde je:

d - precnik minske bUSotine, m

Q - kolicina eksploziva po jednoj minskoj buiotini, kg


V - kolieina izminiranog materijala od jedne minske busotine, m 3

Ie; :::: 20 d - za evrste stene,

za meke stene.

Ie; = 40 d

Ukoliko'se koristi diskontinualno-razdvojeno punjenje, minski eep mote biti


do 2/3 duzine linije najmanjeg otpora, s napomenom da se minske bUSotine obavezno
moraju zaeepiti do samog vrha.

If
II
I'
I
I,

'I

i'

12.2.8. KOLICINA EKSPLOZIVNOG PUNJENJA I ZAPREMINA


MINIRANOG MATERIJALA

I,

II

"

I,

"

II

'I

11

)J,

I'

II
-'-u~_

Kolicina eksp1ozivnog punjenja u minskoj bUSotini zavisi od fizicko-mehanic


kih i struktumih osobina stena, parametara i mrete minskih bUSotina, konstrukcije
minskog punjenja, redosleda iniciranja i nacina pokretanja stenske mase.
Za proracun punjenja u minskoj bUSotini polazi se od osnovnog obrasca

I:

I,

II

-"'b_

-'\
\

51. 196.

Qq'V, kg,
gde je:

Zapremina prizme

obr1J~avanja.

od jedne minske bukltine. b - ad

vi~

minskih

bu~otina.

specifiena potromja eksploziva, kgl m 3


zapremina stenske mase od jedne minske bUSotine, m 3 ,i

q
V

V:::: a 'W' H, m3
12.3. METODA MINIRANJA SA PROSIRENIM BU80TINAMA
(KOTLOVSKO MINIRANJE)

Za prvi red bUSotina,


Q

= qa-WH,

kg,

za drugi i sledeee redove,

Q:::: qabH, kg.


gde je:

b - rastojanje izme<lu redova bUSotine, m.


Zapremina prizme obruSlivanja od jedne minske bUSotine, sI. 196 bice:
V a ' W' H, m 3

a zapremina stenske mase po m' buwtine je:


V'

,m 3 1m'

Provera specificne

potro~nje

V ' kg/m3 ,

eksploziva dobija se iz odnosa:

Metoda kotlovskog miniranja na povrSinskim kopovima vrlo retko se prime


njuje _Njena primena opravdana je sarno u slucaju kada pri zadatoj dUZini bUSotine, po
trebna i proraeunata kolicina eksploziva ne moze da se smesti u minsku buiotinu. Ova
metoda miniranja primenjuje se za ernte, malo raspucale stene sa visokim koeficijen
tom drobljivosti. Takffile se moze primeniti u srednje cvrstim stenarna sa maIim nagibom
kosine eWe, kada je linija najmanjeg otpora velika, pa se stubnim punjenjem ne mote
savladati.
Princip kotIovskog miniranja zasniva se na prosirenju predhodno izbuSene bu
kltine, u dnu putem viSe uzastopnih miniranja sa malim kolicinama eksploziva, s1. 197,
radi stvaranja prosirenja ,,kotla". Pro~reni dec minske' buootine ocisti se izduvavanjem
komprimiranim vazduhom iii kaSikovanjem, a zatim se vrsi punjenje.
Cesto puta kod visokih etaia i vertikalnih bUSotina kombinuje se kotIovska
mina sa razdvojenim min skim punjenjem s1. 197 (3), iIi kod kosih bUSotina kombinuje
se kotlovsko i stubno punjenje.

313

312
J

2.

Rastojanje izmedu buwtina u redu:


a
gde je:

m'W, m,
kotlovskih punjenja, m =0,9-1,4.

koeficijent zbliienja buwtina

Rastojanje izmedu redova kotlovskih punjenja.


b = 0,85 W , m.

SI.197.
Redosled operacija pri izradi kotla". 1 - bukltina, 2 - bukltina sa
njena eksplozivorn.

pro~irenjem,

3 - bukltina napu
.

:!!

:t

Kolitina eksploziva za izradu proSirenja - kotla odreduje se opitnim putem, i


iznosi pribliZno 20% od kolitine eksploziva za gIavno miniranje., i mote se orijentaciono
sratunati iz odnosa:

k.6.,kg,

Qp

_Q.

:1

gde je: Qp

Q
kp

kolitina eksploziva za prosirenje bUSotine, kg.


kolitina eksploziva za gIavno punjenje, kg.

pokazatelj prosirenja bUSotine, dm3 /kg.

11

/--- ......

~\
'-

..... I

,-

Vp

kp

=0'

( Q )

,1/

zapreroina pro~irenja, dm
gustina gIavnog punjenja eksploziva, kg/dm 3 .
3

gdeje: Vp
.6.

Kolicina eksploziva za g1avno punjenje moze se orijentaciono odrediti iz odno


sa (H.V. Meljnikov):
Q

.....

= q . W3

W+ I
2W

3/2

Ostali parametri sratunavaju se iz odnosa:

Unija najmanjeg otpora

H,m

'-

SI. 198.

,kg,

specifitna potroSnja eksploziva, kg/m 3 ,


Hnija najmanjeg otpora, m.

gde je: q

gde je. H visina e taie.

Serna rasporeda kotlovskih punjenja na etaZi.

Metoda kotlovskog miniranja ima citav niz nedostataka kao sto su:
-radi proSirenja dusotina komplikuje se organizacija rada na kopu.
-zbog koncentrisanog punjenja, dobija se neujednacena granulacija materijala.
-stvaraju se jaki seizmicki efekti i obrazuju pukotine u podu etaie.

!I!.

i
Ii

314

315
12.4. METODE KOMORNOG MINIRANJA

povrtinom kosine eta1:e. SI. 20O-b. Na kraju bocnih hodnika izraduju se minske komore
za smefu.j eksplozivnog punjenja.
'Sustina metode komomog miniranja sastoji se u drobljenju stenske mase eks
plozijom koncentrisanih minskih punjenja tetine 10, 100 pa i viSe tona eksploziva. To
je najstarija metoda m'iniranja i potice od Sebastijana Vobana, Francuskog vojnog strue
njaka za fortiflkaciona utvrdenja, koji se bavio i miniranjem.
Ova metoda miniranja, sa razvojem i modernizacijom bUSa6e opreme i tehnike
izgubila je ~~j prvobitan znacaj, ali se jos koristi u svetu pa i kod nas. Primenjuje se
ugIavnom u kompaktnim i vrlo C\tt:Itim stenama, iIi u stenama sa ravnomemom raspu
calo~u po celoj masi. Stepen usitnjavanja moze se sarno doneklc regulisati kolicinom
minskog punjenja, nacinom smestaja eksploziva u komori i izborom odgovarajuee vrste
eksploziva. Komorno miniranje je slozen i delikatan posao, pa mu je potrebno posvetiti
posebnu painju. Narocito je vaZno dobro izuciti strukturne i tekstume karakteristike
stenske mase. Mora se utvrditi pravac pruianja slojeva i pukotina. Pri padu slojeva prerna
kosini etaZe (oko 70) postitu se dobri rezultati miniranja,jereksplozivno punjenje irna
dobre efekte kako po sirini tako i po dubini masiva sl. 199a. Kod horizontalne uslojeno
sti ugIavno se dobijaju loSi rezultati sl. 199c, a narocito lost rezultati se dobijaju ako
slojevi padaju suprotno od cela etaie. SI. 199b.
c

C1

A-A

li

,~

~.
!IIi

'iT!

'11

--jI-,

-= -';,

18

:Pol

:;11

SI.200.
Serna razrn~taja komornih punjanja. a - pristupna prostorija - okno. b - pristupna prostorija
hodnik - pOtkop.

Kod visina etaZa manjih od 15 rn kao pristupna prostorija za izradu komore,


urnesto hodnika radi se okno sl. 200-a. Ako visina etate ne prelazi 9,0 m tada se prime
njuje metoda rniniranja sa malirn komorama - rukavcirna. Rukavci su ustvari horizontal
ni ill malo nagnuti potkopi profila oko 0,5xO,5 m2 i duiine (0,5. -:0,85) H, sl. 201.

SL 199.

Uticaj uslojenosti stenske mase na efekte komornog miniranja.

Zbog svega napred iznetog, za svako komomo miniranje mora se uraditi pose
ban projekat rniniranja sa svim potrebnim geoJoilim i geodetskim snimanjern terena.
Sam proces pripreme za izvodenje komomog miniranja moze se podeliti u tri etape ito:
izrada pristupnih prostorija (potkopa. hodnika, okana i komora),

punjenje komora proracunatom kolicinom eksploziva,

izvodenje samog miniranja.

Kod izrade komora priprernni radovi odreduju se prema svrsi i karakteru samog
miniranja, i zavise od visine etaie. Kada je visina etaie veca od 15 m kao osnovni
pripremnih radova primenjuje se izrada potkopa. upravno na bocnu povrSinu kosine
ettie, i sa bocnim hodnicima rasporedenim obicno u obliku slova "T" paralelno sa

--=i

1-!~~
SI. 201.

Sema raspored punjenja u malim komorama - rukavcima. 1


punjenje.

urkavac, 2 - minski tep, 3 - minsko

Dimenzije pristupnih prostorija za izradu komore (potkopi, hodnici i okna) po


pravilu treba da bude sto manjeg poprecnog preseka. Velila profili ovih prostorija

317
316

poveeavaju obim pripremnih radova, smanjuju brzinu izrade i poveeavaju tro!kove. Me


dutim, ako se radi 0 velikom komornom miniranju i velikoj zapremini komora, gde se
eksploziv ne mote rucno unositi vee vagonima, onda se pristupna prostorija mora di
menzionisati prema transportnom sredstvu koje se kroz prostoriju kreee.
Obicno je poprecni presek potkopa - hodnika u cvrstom materijalu zasvoden
sa dimenzijama 1,2x 1,5 m, a u mekom materijalu koji se mora podgradivati poprecni
presek je trapezni sa istim ill neSto veeim dimenzijama. Poprecni presek okna je obicno
pravougaoni dimenzija 1,2xl,2 m do l,5xl,5 m ako se podgraduje.
Tehnika i tehnologija izrade hodnika i okana biee obradena u posebnom pog
lavlju.
Punjenje komora eksplozivom vIii sePO zavrietku izrade komore. Eksploziv se
unosi u komore u sanducima ill kutijama. Ako se radi 0 veeim kolicinama eksploziva
onda se dovozi malim vagonetima, a kod okana eksploziv se spuSta preko posebno iz
radenog tljeba, iii se spu~ta dizalicom. Pod komore treba da bude prekriven ter papirom
u nekoliko slojeva radi zdtite eksploziva od vlage ako je na nju osetljiv. Posle sme~taja
eksploziva, izrade udarne patrone i rnreze za palenje, vIii se zacepljenje pripremnih pros
torija materijalom iz iskopa. Udama patrona je obicno 10-15 kg eksploziva koji se
sme~ u centar minslcog punjenja, odakle se vade dupli vodovi detonirajueeg Stapina ill
g1avnog kabla do mesta odakle ee minslco punjenje biti inicirano. Vodovi ~tapina iii
kabla se kroz priprernne prostorije moraju zamtiti da ne bi bili oSteeeni prilikom
zacepljenja sI. 202.

gde je: m - koeficijent zbliZenja komora, m = 0,9-1,4,


W - linija najmanjeg otpora, m
U slucaju da linija najmanjeg otpora komora nisu iste, onda je:

WI + W2
, m.
2

Unija najmanjeg otpora je proporcionalna visini etafe i obicno se uzirna


daje:

H
""3
<W<

2H
3

,m

odnosno
W

=(0,7

W = (0,5

0,8) H, za visine etafa 12-18 m


0,67) H , za etaie visine 18-30 m.

Rastojanje izmedu redova komore je:


I

b = 0,85 W

I
I
I
I

f:r.

- .....-=--== =..:::!J

SI.202.
Punjenje minskih komora.

::,:,/J
w;~,~

12.4.1. GEOMETRUA RASPOREDA I PRORACUN MINSKIH PUNJENJA


OdreOivanje rastojanja izmedu komora je od posebnog znacaja. Ono mora da
bude u odredenom odnosu sa linijom najmanjeg otpora.
Rastojanje medu komorama u redu

mW. m

SI. 203.
Dvoredni raspored komora. 1 - okno, 2

eksplo~ivno

punjenje u komorama,3 - komora.

KoHCina pojedinacnog komomog punjenja odreauje se iz odnosa:


Q = q' W3

kg

3 Pi

319
gde je: q - specificna potrosnja eksploziva.
Za slui::aj vi(: komora sl. 203 kolicina eksploziva se odreduje iz odnosa:

f (n) = (0,4 + 0,6 n 3 )

pa je:

(0,4 + 0,6 n 3 ) . q . W3

Q = q . W3 (0,5 + 0,4 m), kg ,

gde je: W - linija najmanjeg otpora u noiici etate, m

m - koeficijent zbliZenja komora, m =0,8 - 1,4.

paje:

gde je:

kg,

W - linija najmanjeg otpora, m


q - specificna potromja eksploziva za norrnalno miniranje, kg/m 3
f (n) - pokazatelj dejstva eksplozije, i ima sledeee vrednosti:

Zapremina komore iznosi

K Q

Vk = k

gde je:

Lr'

m ,

V k - zapremina minske komore, m 3

Kk - koeficijent povef!anja zapremine komore (zavisno od vrste podgrade i


nacina razmestaja eksploziva u komorama) i iznosi 1,1 1,8,
Ll - gustina eksploziva, gr/cm 3

1,0

1,25

1,5

1,75

2,0

2,25

2,5

2,75

3,0

fen)

1,0

1,57

2,42

3,61

5,20

7,23

9,17

12,88

16,6

Zapremina prizme obru~avanja kod dvokomornog miniranja sa jednakim


I.n.o, moze se sracunati iz odnosa:
V

= [(W+b)a+(W+b)2]H,

1/

m3

51. 204.

Serna usmerenog dejstva eksplozije na odbacivanje. a - jednostrano. b

gde je: b
a
W
H -

srednja sirina pristupne prostorije (potkopa, hodnika), m


rastojanje medu komorama, m
linija najmanjeg otpora, m
visina etate, m.

12.4.2. MINlRANJE KONCENTRISANIM MINSKIM PUNJENJIMA


NA ODBACIVANJE
Su~tina met ode miniranja koncentrisanim minskim punjenjem na odbaciva
nje, sastoji se u primeni jakih koncentrisanih minskih punjenja u komorama, tako da
dolazi ne sarno do drobljenja stenske mase vee i donjenog odbacivanja iz konture
levka eksplozije. Koristi se pri izgradnji razlicitih objekata kao 510 su: jzgradnja na
sutih brana, kanala vecih dimenzija, raskrivanje IezBta mineralnih sirovina i dr.
s1. 204.
Razmestaj eksplozivnih punjenja i njegov proracun, karakteriSe se time, da
su to minska punjenja sa pokazateljem dejstva eksplozije n 2-3. Proracun potreb.
ne kolicine eksploziva za ovakva miniranja moze se sratunati po obrascu M.M. Bores
kova.

Q = f

gde je:

. q . W3

kg ,

pokazatelj dejstva eksploizije i u ovom slucaju iznosi:

dvost/'ano.

Pri vrednosti linije najmanjeg otpora veeoj od 25 m (W>25)uvodi se poprav


ni koeficijent
W/25 , pa u tom slui::aju obrazac za srai::unavanje koliane eksplo
ziva dobija oblik:

.J

(0,4 +0,6 n3 ). q' W3 ,kg.

12.5. METODE SEKUNDARNOG USITNJAVANJA

PosJe primarnog miniranja. u izminiranoj masi, u zavisnosti od kvaliteta mi


niranja nalazi se manji ill vef!i procenat krupnih negabaritnih komada stenske mase
koji se moraju naknadno usitnjavati.
Visoki procenat negabaritnih komada pogorSava tehnitko-ekonomske poka
zatelje rada na povrSinskom kopu. smanjuje ucinak utovamo-transportnemehaniza.
cije) vidi poglavlje lLll, sl. 179 i 180) i povef!ava cenu ko~tanja jedinice proizvoda .
Od bIZine i eflkasnosti uSitnjavanja ovih negabaritnih komada zavisi ritam i organiza
cija rada na povrSinskom kopu. Za usitnjavanje negabaritnih komada postoji vi(: pos
tupaka i metoda ito:

321
320

uSitnjavanje negabaritnih komada miniranjem,

mehaniCki postupci usitnjavanja,

termiCki postupci usitnjavanja,

elektrofiziCki postupci usitnjavanja,

kombinovani postupci.

TermiCki, elektrofoziCki i kombinovani postupci, zavise od elektriCnih i


toplotnih karakteristika stena (vidi poglavlje 7.5) dok su mehaniCki postupak i pos- '
tupak miniranja, malo osetljivi na ova svojstva stena.
Usitnjavanje negabaritnih komada miniranjem moze se izvesti:

da je duiaod 1,2 1,3 deblji!l~_komada. lniciral~e minskih punjenj~.!!eba vrsiti e~~.


trodetonatorima ill detonirajuCim Hapinom~~lisllodno je, na povdinskim k()P.?vima,
vriiti sekundamo miniranje ~edno sa primamim miniranjem. Potrosnja eks.E!oziva
!s.rece se oko 150-200 grlrrl. Ova metoda usitnjavanja negabaritnih komada im~ sv;:
jih prednosti i nedostataka. Prednosti su: mala potroSnja eksploziva, srazmemo mali
udarrtUala~.u zVllCnj_efe~at.L-;oie,~p~!i vlll!ki ,broJmin.a. Ne<J.osiaci su:potrebnaje.
PJt~~~ oprema jprjQQr.l..veliko razbacivanje kom_ada, malo iskoriSCenj~J:lp.reIT.J,e}ljl!di~

~;:I I I I J I
~

bu~njem

minslcih rupa u negabaritni komad,


nalepnim minama,
kumulativnim minama.

['II

['11-

;
ill

1'111

111

111

'

I;
:: -t-.
I
~
I
,
,

' t - - ,~

12.5.1. BUSENJE MINSKIH RUPA U NEGABARITNJ KOMAD

USitnjavanje negabaritnih komada bu~njem minskih ropa malog preCnika


u negabarltni komad i njegovo miniranje, jedosta raSiren postuPak.. SastOjise'u tome
~ se -b~~ei~ {;ek!cem, u zavisn,<lsti odVelicin; '~lib-;rlt8: tzbuSi Jed~a iliVi~ min-;
~rul'a odredene,duiine. Duiina minskih ropa pribliZno se moze odrediti iz odnosa:

l=if,
gde je: I
V

I'Ji

,I i i ,

ff I't 1'.1 8'+ fI'S' ff5 "

n film}

51.206.

Dijagram za odredivanje du!ine minske rupe u negabaritu.

duiina minske rope, m.


zapremina negabaritnih komada, m 3

12.5.2. USITNJAV ANJE NEGABARITNIH KOMADA

NALAPNIM MINAMA

Qv~IT.Jetoda sastoji se u tome da se,lIa nag~baritni k(:ll11ad, 1Ia_~redinu ~ip() mo


u neko udubljenje. stavi odgovarajuca kolil!ina eksploziva koja se sa spdjne Itt!
ne prekrije ineriillmmaterijalom'(pes3k sa g1inom) u sloju kojije deblji ~d minskog pu
~enTa~kao prekrivkamoze po-si~iti i,vo_da u.i>Ii~ti1enskoj VT~ sl. 2.07.
~tvu

51. 205,
Bu!enje minske rupe u negabarit,

Duiina minske rupe moze se odrediti i iz dijagrama !d. 206.


Eksplozivno punjen.ie zauzima 1/4 - 1/5 dliZine minske rope, a ostali deo
se za{;epi do vrha, Za negabritne komade debljine do 1.5 m dubina minske rupe

SI. 207,
Usitnjallanje negabarnnih komada nalep
nim minama.

~<"':"5if:(.5t%:%/"""''v:,0///

323
EkspJozivpo_punjenje inidra se klasicnlm src~tvjma za iJliciranje:~ega?~ritni
komad drobi se dejstvom udamog talasa, dok gasni produkti ovede nemaju uticaja, pa
~i.~~risti sanlo deo energije ekSPlozije. Specificna potroonj~_~k.!'e!c:>zivamotebit~ i1"9
puta veea u odnosu !lllJ~le~Q..du_~us<:!!i~_min~~t.:':Ipe u negabarit, i krete se od 1,0-2,0
kg/ml. Pri tome se javljaju veliki zYUcni i talasni efeiti, ~ ~idijus opasne ione odrazleta
~jjk()m~daizi;OsiidO -jO~m_ i}ogsvega o~~g~u~upn~k~lltTn.a eksploZlvakoja se .~
r}s!i_zll se1~n..darno_rniniranje nal.eplnirl:tmillama ne tr~Qa.Aapreae20 g~.

primer, negabaritni komad). Ukoliko tiZa nije u visini spoljne povrsine kumulativnog
udubljenja, ona se mote dovesti na povriinu objekta postavljanjem notica, tj izdizanjem
punjenja na potrebnu visinu sl.209.

12.5.3. USllNJAVANJE NEGABARITNlli KOMADA

KUMULA TIVNIM MINAMA

Ova metoda sastoji se u usitnjavanju negabaritnih komada posebno oblikova


nim minskiJll punjenjirna, koja se izraduju od visoko brizan tnih eksploziva livenjem iii
presovanjem. U eksplozivnom punjenju sa jedne strane izradeno je udubljenje, koje
moz.e biti rwiti tih oblika (konusno, polusferitno, pirlll11idno), a na suprotnoj strani je
mesto za inicijator sl. 208.

SI.209.
Kumulativna patrona opremljena nozicama. 1 - kowljica. 2 - eksplozivno punjenje, 3 - metalna
obloga. 4 - mesto za inicijator. 5 - no~ice patrone.

Kumulativno-Monrovo dejstvo (otkrio gaje Americki flZitar Monro 1890), po


jacava se ako se udubljenje u eksplozivu obloti tankom metalnom oblogom (gvotde,
bakar, alurninijum). Iniciranje rninskog punjenja vrsi se sa suprotne strane kumulativne
supljine, da bi se detonacioni Was usmerio u pravcu prepreke - negabarita. Brzina kreta
nja kumuiativnog mlaza je 2 i viSe puta veta od brzine detonacije doticnog eksploziva i
kre6e se do 15000 mis, a pritisak u liii iznosi i do 100 000 dN/mm 2 , a temperatura

20000-30000C.
Usitnjavanje negabaritnih komada kumulativnim patronama je vrlo efikasno. Za
razbijanje negabaritnog komada do 5,0 m3 dovoljno je jedno punjenje od 1000 gr.
eksploziva. Osnovni parametri koji odre<luju efekat dejstva kumulativnog punjenja
su:

sa. 208.
Dejstvo kumulativne mine.
oblogom.

inicijator.7l - eksplozivno punjenje, 3 - udubljenje sa metalnom

Dejstvo kUnlulatirvnog minskog punjenja je specific no u odnosu na dejstvo obi


cnog eksplozivnog punjenja. Dok se kod obicnog (koncentrisanog iii uzdutnog) rninskog
punjenja dejstvo eksplozije ispoljava ug1avnom podjednako na sve strane, dejstvo kumu
Iativnog punjenja se ispoljava u jednom pravcu u vidu kumulativnog mlaza.
lz udubljenja eksplozivnog punjenja, pri detonaciji, stvara se udarni talas koji
na odredenoj udaljenosti postiie najvetu koncentraciju tzv. ,,kumulativni mlaz"
ima vrlo veliku prodomu moe. Mesto gde je gustina kumulativnog mlaza najveea naziva
se fokus iii ziZa, koja se ispoljava u vidu tacke iii kruga. Kumulativno minsko punjenje
ima najvecu probojnu moe ako se iiza nalazi na povrsini na koju je upravljena (na

- eksploziv (vrsta, osobine, gustina i raspored oko ose punjenja),


- visina kumulativne mine u odnosu na precnik udubljenja, treba da se kre6e
1,5 D do 2,5 D,
oblik udubljenja,
udaljenje od elementa - bloka koji se minira,
natin iniciranja,
omotac mumulativnog punjenja. Ukoliko je spoljni omotac cvr~
ti, efekat kumula tivne mine je yeei.

12.5.4. MEHANICKJ POSTUPCI USITNJAVANJA

NEGABARJTNIH KOMADA

Ovi postupci sa aspekta sigurnosti su najpouzdaniji i u poslednje 'Ire me se sve


viSe primenjuju. Zasnivaju se na mehanickom razaranju negabaritnog komada, pomoeu

325

324

tega koji pada na negabarit, ili u poslednje vreme se posebno konstruisu mehanicki raz
bijati, koji rade na komprimirani vazduh na principu otkopnog cekica. Pravolinijskim
kretanjem klipa u cilindru nanose se udarci po temenu klina koji se utiskuje u negaba
ritni komad i tako ga razara.

13.0. SA VREMENE METODE INTENZIFIKACIJE USITNJA VANJA


STENA MINIRANJEM

Sve veci zahtevi za eksploatacijom mineraInih sirovina, i tehnitka dostignuca


na polju utovamo-transportne mehaizacije. bUSace tehnike i opreme, razvoja i proizvod
nje eksploziva i sredstava za iniciranje kao i nova saznanja 0 transformaciji potencijaine
energije eksploziva, teoriji ruSenja stena i odnosa stena - eksploziv uticali su da se u
metode eksploatacije uvode savremeni postupci rniniranja kao jedan od bitnih faktora
vece proizvodnje i produktivnosti rada. Zahvaljujuci uvodenju novih postupaka i metoda
miniranja kao sto su:
viSeredno milisekundno miniranje,

racionalna konstrukcija punjenja,

rniniranje usteSnjenoj sredini i poveeanje visine etate,

primena usporivata u spoljnoj mreti i unutraSnjosti minskog punenja,

primena neelektritnog iniciranja minskog punjenja,

savremena Serna miniranja.

Stvoreni su u.>lovi za primenu kontinualne utovarno-transportne mehanizacije


jer se savremenim postupcirna postiZe zadovoljavajuce usitnjavanje. a procentualno
ucesce negabarita u izminiranoj masi teste imosi sarno 0,5%. Masovna ill industrijska
miniranja sa viSe redova buwtina su prihvatena na svim vecim pominskim kopovima,
gde se rninira od 5-15 redova buWtina. Isto tako koriste se i viSeetaina miniranja. visina
etate je povecana i u proseku se krece od 15-25 m. Kolitina eksploziva po jednom mi
niranju testa se krece i do 1.000 tona, Sto mogucuje da se broj miniranja smanji, a ovo
utite na stepen iskoriSCenja utovamo-transportne mehanizacije. Pri rniniranju se prime
kompletne mere bezbednosti a problemi seizrnitkih potresa resavaju se primenom
usporivaca iii miIisekundnih ekektrodetonatora, kao i delenje minskog polja u sekcije
koje Se zatim aktiviraju jedna za drugom, Sa povecanjem dubine povrsinskih kopova i
bUSaeko-minerski radovi postaju S\'e slozeniji, jer se radne povrsine smanjuju a priliv
~ode povecava sto utice na izbor \'Tste eksploziva. Savremeni eksplozivi spravljeni na
mestu upotrebe imaju uvecanu sinn:] zone hernijske reakcije sto omogucuje bolje isko
riscenje potencijalne energije. Primenom iniciranja sa usporivacem u jednoj

busotini omogucuje da se izvrSi aktiviranje po zelji sa vrha ill dna, kod bu~tina koje
su punjene razlititim vrstama eksploziva ill kod razdvojenib punjenja_ Kod visokih etata
primenjuju se vilie inicijatora cije se optbnaIno rastojanje moze izracunati. Neki od glav
nih uticajnih faktora na rezultate miniranja biee detaljnije razmatrani.

13.1. TRANSFORMACIJA ENERGIJE EKSPWZUE


U STENSKI MASIV

Predstava 0 mehanizmu ruSenja i usitnjavanju stena irna u osnovi sarno kvalita


tivan karakter. Visok pritisak gasova koji se obrazuju pri eksploziji u rninskoj bu~tini
dejstvuje na zidove izazivajuCi deformaciju i pomeranja, koja se rasprostiru u vidu elas
ticnih talasa sa brzinom koja je odredena fizitko-mehanickim karakteristikama sredine.
Oblast zahvacena dejstvom elasticnih talasa, nalazi se u napregnutom stanju. Ukoliko su
ta naprezanja veca od kriticnog naprezanja za dotitnu stenu, dolazi do pojave mikro
pukotina (ukoliko ranije nisu postojale) koje se Sire, obrazujuci sistem pukotina. VeliCi
na krititnog naprezanja zavisi od oblika naprezanja i razmere sistema pukotina u pos
matranoj oblasti. Znataj statitkog kriticnog naprezanja odreduje se srazmernim efek
tom u srednjoj ravni tvrstoee materijala.
Uticaj srazmemog efekta moze se predstaviti izrazom:

a = ao

(l.o)l/k

Maksimalna brzina rasta pukotina odredena je flzicko-mehanitkim svojstvima


materijala. Vreme za koje ce puktoine dobiti maksimalne dimenzije zavisi od nivoa
napregnutog stanja, koje se progresivno srnanjuje sa rastom pukotina. Ispitivanja meha
nizma ruenja stena eksplozivom pokazala su da pri pr01azu detonacionog talasa kroz
stenu sa dosta pukotina, dalje Sirenje pukotina produzava se pod uticajem potisnog de}
stva gasova sve dotle dok gasovi ne isteknu kroz pukotine, odnosno dok pritisak ne
opadne. Tatan uticaj pojedinih dejstava na terenu nije odreden, ali se pribliZno moze
odrediti kod rniniranja pod vodom pOSto je energija udarnih talasa u vodi analogna ener
giji udamih talasa u tvrdim telima. Na osnovu takvih ispitivanja ustanovljeno je da dejs
tva udamih talasa utestvuje sa 15% u ruSenju stena, a energija potisnog dejstva gaso
va sa 50%. Dejstvo eksploziva u stem karakteriSe se impulsom pritiska u minskoj
busotim, koji podstite impuls naprezanja u steni, Impuis pritiska i naprezanja odredeni
su sa dva parametra ito:
promenom velicine pritiska i naprezanja u odredenom vremenu,

- intervalom prirasta napona po vremenu.

Parametri impulsa naprezanja u steni odreduju se parametrima impulsa pritiska


u minskoj buSotini. Velieina impulsa pntiska odredana je zavisnoscu

i~

3:;6

327

P---=--

Pud

(1)

Jp(t) dt

(5)

Pe D

+---

Pc 'Dc

Maksimalni pri'tisak na zidove busotine jednak je

detonacije i odreduje

Ova zavisnost mo:ze biti prikazana u prostijem obliku

se kao

(2)

P = Pc 'D'V max

ud

gdeje:
PI (Vd +V)

Pei detonaciji eksploziva

k+T

Ako se usvoji da je za brizantne eksplozive k

= 41 Pe . D3

=3

izraz 2, moze se napisati

(3)

(7)

Pe'D

gde je: PI
V

1 + N Pc' D

ps'D c

gdeje: Pc - gustina punjenja u busotini, grlem 3


D - brzina detonaeije, m/s
V max - masimalna pocetna brzina cestica.

V max

I +N

gustina produkata detonaeije, gr llit.

brzina zvuka u produktima detonacije, m/s.

Zavisnost broj
4 predstavlja odnos impendansi produkata eksplozije
pocetnu impedansu eksploziva. Znacajno je da vrednost N bude blizu L
Ako je:

Pe' D

a srednji pritisak detonaeije u minskoj bUSotini ravan je polovni pritiska detonacije, tj.
Psr

Pe ' D2, dN/em

odnosno

Ako se brzina detonacije razlikuje od stacionarne brzine detonacije, ill se koris


ti nehomogeni eksploziv u kome brzina detonacije protice sa promenljivom brzinom,
gomja jednacina se ne moze koristiti, vee se mora koristiti analiticko izratunavanje, ill
detonacioni pritisak odrediti eksperimentalno. Eksplozivi sa saddajem inertnih primesa
detoniraju u rninskoj bUSotini sa smanjenom brzinom ill sa promenljivom - progresiv.
nom brzinom po duiini minskog punjenja.
Da bi odredill parametre talasa koji se pojavljuju na granici dYe sredine, koriste
se zaYlsnosti koje postoje izmedu karakteristika dttonacionog i udamog talasa u steni
koji se granite sa eksplozivom. Dopunski uslmi koji potpomaiu reoonje su jednakost
pritiska i masenih brzina sa obe strane graniee razdvajanja,
Pritisak na frontu udarnog talasa u sredini odreduje se zavisnoscu
=psD~V.d~

"'" 1

Ps '

Pe . 0

(8)

Ps ' D

Odredivanje impendanse na ovaj nacin moguce je samo ako se detonacioni talas


krece penpedikularno na granieu razdvajanja dye sredine. Ukoliko se detonacioni talas
krece paralelno zidovima busotine, u tom slucaju (N) se mora odrediti na osnovu kosih
upadnih i prelomnih talasa, pa je za njihovu interpretaciju potrebno eksperimentalno
ispitivanje.

13.2. RACIONALNA KONSTRUKOJA PUNJENJA

(4)

gde je: P s

gustina sredine. gr/


Dc- brzina udamog talasa. m/s
V - masena brzma. mis.

Pri normalnor:, upadu deton3cionog talasa n.l granicu eksplozivnog punjenja


u sr(,:1i od
dctcl:1a,;;j,-, odreden je odnosom impedansi.
stena, zavisnost

PO\'ccano iskoriscenje energije eksplozije


se i racionalnom raspodelom
zapreminske koncentracije energije u busotini odnosno konstrukcijom punjenja (16,58),
Razvoj detonacionog pritiska u busotini moze se prikazati izrazom

t)

<;(h).

(t -

tf

(9)

329

328
",(h)
f(t)

gde je:

r(t

l'

funkcija pritiska od promene dubine buootine,


funkcija pritiska od vremena racunato od vremena iniciranja,
t)' - funkcija zavisna od vremena koje prode od iniciranja do posmatra
ne tacke.,
vreme za koje detonacioni tal as prode od mesta iniciranja do memog
mesta.

Pri promeni brzine detonacije po osi buootine vreme

tp

P(h)

h - Ito

02

(17)

Analiza date formule govori od maksimalnoj energiji u centralnom delu busoti


ne, sto se potvrduje i zonama drobljenja u masivu stena. Pri promeni koncentracije ener
gije punjenja koriscenjem eksploziva razlicite brzine detonacije izraz 15 dobija oblik

(n mote bili odredeno iz

p(h,t)

2
p0
-8- r [t -

f
h

D(h)

(18)

razom

t'(h) =

db

(10)

h.

iii pribliZno
i::m

t'(h m)

hi

hi_I

(11 )

i= I

Odavde proizilazi da pri odredivanju karaktera izmedu detonacionih svojstava


eksploziva po dubini bUSotine moze biti naden polozaj maksimalnog detonacionog pri
tiska. Ako pretpostavimo da se sa izmenom dubine busotine i njenog precnika brzina
detonacije i gustina menjaju po funkciji:
d

d(h): 0'" O(h); p

p(h)

(19)

pa ce razvoj detonacionog pritiska u busotini sa vremenom biti dat jednakoscu

Na osnovu ovakvog principa, realnu funkciju f(t) mozemo zameniti impulsom


.p(h)

(r),paje
f( t) = r [t

r [t - (t' + r)]

t']

Prema ovome detonacioni pritisak u bUSotini moze biti predstavljen sledecim


izrazom
P(h,t) =

{r [t - t'] - r[t - (t' + r)] }

h- flo

PredstavIjena funkcija pritiska u


pritisak

"'(h)

Pm n

8 P0

13.3. MINIRANJE VISOKIH ETAZA

U savremenim metodama miniranja povecanje visine eWe, iznad 15m, je


dan od preduslova za povecanje produktivnosti i ekonomlcnosti rada, kao i bolje iskoris.
cenje energije eksplozije. Prednosti visokih etaza ogledaju se u sledeeem:

P(h,t) = 'P(h) ,(t _

Oa bi oobili ravnomeran raspored impulsa pritiska po visini stuba punjenja, mo


ramo menjati parametre busotine iIi sastav eksploziva od koga se formira punjenja. Obzi
rom da je promena parametara bUSotine, u prvom redu djegovog precnika u odnosu na
dubinu teSko tehnicki izvesti u praksi, to ostaje da se ravnomeran raspored impulsa po
desi izborom i pravilnim razmestajem punjenja u busotini.

(14)

Pri postojanoj brzini detonacije


t' '"

d(h) 02(h) p3(h)

(13)

Ako pretpostavimo da je sirina (r) impulsa detonacionog pritiska u bUSotini


srazmema sa produz.enim dejstvom eksploziva na povrmni kosine eWe, to je dovoljno u
gomjoj jednacini ograniciti se samo na prvi clan
P(h,t) = ",(h) r( t - 1')

(15)
dubini busotine predstavlja i maksimalni

velikoj koncentraciji rada na malom prostoru,


boljem kori3Cenju busacih maSina,
novih etata,
izt-egavaju se testa
- st\'araju se uslovi za primenu kontinualne mehanizacije,
gra\itacionom spustanju vece kolicine odminirane mase na osnovnom etaZu,
mogucnosti iniciranja minskog punjenja iz \iiie tacaka,
koriscenju buSotina.

331

;';'0

Uticaj \isine ctaze na bolje iskorisccnje energije eksplozije, dolazi do


narocjto pri pnmeni eksplozivnih sme:!a koje imaju duii eksplozivni impuls. Na slid
br. 210 dat je oblik razvoja impulsa sa vremenom. Prema ovim krivim pritisak pri ini
c:iranju brzo raste do svoje maksimalne vrednosti, zatim pada po krivoj (orerna nekim
3utorillla cksponencijalnoj) do pocetnog pritiska.
~JNlcm2

12000

6000

\\

"-.

20

80

dp

teoretski, b - opitni.

bt:,3

(21)

gde je: Ie

3. t l/3(l_bt 2 / 3 )

(22)

(23)

::

b.1, :

izraz .: : I dobija se maksinlaini pritisak

a
b'e

Pm.\.
Z:l\1Stl0S1

ako izrJz" 23

izmedu

i:;~ UIT5::::10

=1/8. p' D 8 / 3 C2/3 . eol

= Ie + Ie

(24)
eksplozija u busotini i
:::37' 1 tada se

viSlle

/13 .

etaie moze se ustanoviti

2 3

t /

(26)

m/s.

Ip

(27)

racionalna duZina eksplozimog punjenja, m

Ie

odreaujc se vreme u (s) za koje pritisak dostigne maksimalnu vrednost

tm a\.

L'
D (s) .

Racionalna visina etaie od koje bi najveci den energije bio iskoriscen za usitnja
vanje stene dat je izrazom:
~

na ekstremum

2/3 a' e

gde je: p
gustina ekspIoziva, dN Icm 2
D - brzina detonacije, m/s
L
duiina stuba punjenja u bUSQtini, m
e - osnova naturalnog logaritma,
produZno dejstvo gasova na sredinu,

dN/cm 2
pritisak gasova pri
vrerne. s
osnova naturalnog logaritma,
koeficijem,

dt ::

(25)

Ako uzmemo da se maksimalni pritisak u bUSotini dobija u momentu zavrSet


ka detonacionog procesa moZe se odrediti da je

b)

Ispitivanjem

60

1.0

Ove krive pritiska mogu se dosta priblizno aproksimirati zavisnoscu:

e
b

1
Pmax = gPeD

SI.210.

Ako se uvrsti u izraz broj 25 dobija se izraz za zavisnost pritiska ekspIozije u


buotini od visine etaie

Oblik razvoja eksplozivnog punjenja sa vremenom. a

'e

max

2/3

max

Maksimalni pritisak pri ekspIoziji dat je izrazom


-

0)

a.t 213

t
I - ( --

2/3

P - Pmax ( t

t max

(Vp + V)Vs
(Vs: + V') Vp W

(28)

gde je: V p - brzina razvoja pukotina u pravcu slobodne povrsine, ml s


V - brzina prostiranja elasticnih talasa, m/s
V ~ - brzina detoancije detonirajuceg Stapina, ml s
V'
brzina prostiranja elasticnih talasa paraleJno sa busatinom, m/sek
W
linija najmanjeg otpora, m.
Brzina prostiranja elasticnih talasa kroz stenu je razlicita. Ukoliko su stene
kompaktnije. brzina prostiranja elasticnih talasa je veca, pa se racionalna visina etaie
moze kretati npr. kod granita 32-40 m, a kod kompaktnih krecnjaka 29-32 m. Pri po
vecanju visine etaie od 15-75 m, dejstvo produkta detonacije na stenu produiuje se
5-6 puta. sto znaci da se stena 5-6 puta duze nalazi u napregnutom stanju. Isto tako

332

333

analitickl Je utvrdena z3visnost vremena dejstva produkta detonacije u busotini od visi


ne stuba punjcnja sto je prikazano u tabeli br. 83 i sl. 211 i 212_

Lt

(n-I)lpr

a opUe skratenje na celom bloku


TabeIa 83
lI(m)

t ll11s)

6,1

10

IS

30

45

75

7,15

8,5

13,2

19,8

26,8

NLt(n

I)

gde je: Ipr- probuSenje ispod nivoa etaie pri nonnaInim visinama etaie,
N - broj bUSotina u bloku_
U tabeli br. 84 dati su neki parametri miniranja sa visokim etafama na povr~n
skom kopu "CGOK" koji potvrduju opitu zakonomemost povecanja tehnitko-ekonom
skih pokazatelja miniranja sa visokirn etaiama.

P.r:htkm 2
30000rf~~~----"--------~------~~------~-------~

Tabela 84

10000 " I ~ .. '< '\ "

'0000

I \ ,,\ I\: "

Po k a z ate Ij i

"i

Koeficijent
cVfstore (I)

7S

Dubina bUSotine (m)

60
60

,eo

'20

21.0

Duiina proburenja (m)

t,ms

Linija najmanjeg
otpoca (m)

SI. 211.

Mxeu bUSotina (mm)

Promena pritiska u busotini sa vremenom u zavisnosti od visine elaze.

Duiina cepa (m)

Na slid br. ::! 13 data je Sema rasporeda bUSotina miniranja i utovara odminira
ne mase kod visoldh etaia.

Specificna potrosnja
eksploziva kg/m'

Visina etaie (m)


18

21

25,6

27

23

10-15

10-16

8-15

10-14

12-17

21,2

24

29

30

36,3

3,2

3,4

3,4

11,4

9,6

12,2

11 ,8

12,3

8,2x8,2

6,9x6,9

9,Ox9,4

9,4x9,4

8,5x8,5

8,6

10,3

8,5

11,2

8,8

0,58

0,66

0,5

0,52

0,68

Kolicina materije
po m'buSotine (m')

65

45,5

83,0

83,0

67,6

Izlaz negabarita u %

0,35

0,2

E:

01

"'I

~I
13.4. MINIRANJE U STE8NJENOJ SREDINI

J
SI. 213.

Serna miniranja i utovara kod visokih etaza.

Ako ..isoka etaZa zamenjujc (n) ctaza male iii srednje visine. to
bUSotine visoke etaie biti kraca za

ct'

dutina

Najpotpunije iskoriscenje energije kod etainih miniranja, postiie se kod minira


nja na nepociscenu stenu iii tzv. miniranje u ,,stesnjenoj sredini". Pri miniranju u ste!inje
noj srcdini zbog nepociScene etaie koja slufi kao potporni zid smanjuje se pomeranje
odminirane mase sto dovodi do povecanja vremena dejstva eksplotiva na stenu, boljeg
iskoriscenja energije eksp\ozije i boljeg usitnjavanja. Osim toga, ovako miniranje dopri
nosi vecem intenzitetu radova sto je vrlo bitno kod sistema eksploatacije sa veoma

335

334

rnalim povrsinama. Postupak miniranja u stesnjcnoj sredini primenjujc se u nekoliko vakoje se razlikuju prisustvom ili odsustvom slobodnih povrsina, karakterom nepo-
'::ts;;~ ... e rnase, redosledom aktiviranja mina i nacina formiranja stesnjene sredine. Pri
miniranju u ap:;<;,I,.. too stesnjenoj sredini postoji sarno jedna slobodna povr~ina, a sarno I
punjcnje iii grupa punjenja 6g1""';""na je monoJitnim masivom. Ovakva varijanta prime
njujc se pri izradi useka kod otvaranja novih el~:!<lo, vri izradi kanala i st. Najveci prakti
can znacaj obzirom na kvalitet usitnjavanja, kolicinu odminJr3flij/:l mllterijala i tehnicko-
-ekonomski znataj ima miniranje kod koga kao potporni zid sIuZi nepociscen materijal
od prethodnog miniranja. Potencijalna energija eksploziva bice najpotpunije iskoriscena
kada su osnovni parametri miniranja (Sirina nepotiscene mase), tvrstoca stene, konstru
kcija punjenja, specificna potrosnja eksploziva, vrsta ekspIoziva, optimalni za konkret
ne rudarsko-tehnicke uslove. Kvalitet usitnjavanja stena nalazi se u upravnoj zavisnosti
od Sirine prethodno izminirane rnase, a duZina razbacivanja u obmutoj srazmeri. Opti
malna sirina nepociscene stenske mase moze se dati izrazom
B
gde je: K p
W
q
Q
E
up

KI

Kp . W (

.Q . E

I)

up

koeficijent razbacivanja stene,


linija najmanjeg otpora, m
specifitna potroSnja eksploziva. kg/m 3
specificna energija eksploziva, KJ /kg
modul elastienosti stena, dN/em 2
- evrstoca na pritisak. dN / em 2
koeficijent iskoriscenja energije utroSene na drobljenje.

Ova formula oddava zavisnost sirine prethodno izminirane stenske mase od


fizickomehanickih karakteristika stena koja se min ira. svojstava eksploziva i osnovnih
parametara busacko-minerskih radova. Brojcano odredivanje ovih karakteristika u pro
izvodnim uslovima nije tesko. Vrednost koeficijenta K I menja se u granieama od
0,05-0,2 u zavisnosti od vrste stene. Na slid br. 214 prikazano je miniranje u stesnje
noj sredini.

",r:iil{t?{:',~1t,:n
"

~.

SI. 214.

Miniranje u steSnjenoj sredini.

Sirina razbacivanja gomile odminirane mase moze se dati izrazom:

L=II

B3 / 2
B 3/2
I

gdeje: BI
~

Kp

~ W + Bl
Kp'W + B

J'1..0

Sirina prethodno izminiranog materijala, pri kojoj ne dolazi do razbaci


vanja,m
duZina razbacivanja odminirane mase pri istim ostalim uslovima, m
linija najmanjeg otpora, m
koeficijent iskorl~enja energije eksploziva za drobljenje.

DuZina razbacivanja miniranog materijala zavisna je od speeificne potrosnje


eksploziva, visine stuba punjenja u buSotini, konstrukcije punjenja, seme miniranja itd.
Praksom je potvrdeno da se prime nom rednih Serna miniranja postiZe minimalno, a pri
menom dijago.nalnih Serna maksimalno razbacivanje odminirane mase. Isto tako je potvr
dena da razdvojena stubna punjenja daju manja razbacivanja nego kontinualna. Koefi
cijent iskoriscenja energije eksploziva u datim slucajevima je relativno visok Sio potvr
duju pokazatelji granulometrijskog sastava i ueinei utovame mehanizacije.

13 5. SAVREMENE SEME MINIRANJA

U razvoju metoda dobijanja mineralnih sirovina na povriinskim kopovima naj


znacajnije mesto zauzimaju Seme miniranja. Upravljanjem dejstvom eksplozije najjed
nostavnije se postiZe pravilnim izborom Serna miniranja. Njihova prirnena ne zahteva
nikakve naknadne troskove a moguca je pri svim usvojenim parametrima bUSacko-mi
nerskih radova. U protekle dYe deeenije milisekundnog miniranja. savremene Seme koris
eene su za sniZenje seizrniekog efekta. povecanje stepena uSitnjavanja stena, dobijanje
potrebnog oblika gomile odminiranog materijala, i postizanje drugih neophodnih fezul
tata kod masovnih miniranja. Isto tako, pomoCu Serna miniranja mogu se dobiti zeljeni
redosledi optereeenja minskih buSotina. Pri jednoj semi miniranja karakter rusenja stena
u konturama jedne prizme, ogranicene ostalim punjenjima, je jedinstven. U zavisnosti od
mreze rasporeda busotina u datom bloku dobijaju se naprezanja od 3 iii 4 stubna punje.
nja. Slika br. 215. Promenorn Serna moze se utieati na redosled njihovih iniciranja, izbor
optimalnog HC'mena usporenja izmedu minskih punjenja iii niihovih delova, a takode i
sIDer lllieiranja. Isto tako pomocu serna moze se
busotina. oblik i smer dobijanja mineralne sirovine.
Rastojanje izmedu bu~otina i Iinija najmanjeg otpora predstavljaju g1avne ele
mente
miniranja. Promenom njihovih dimenzija i njihovog medusobnog
odnosa maze se uticati na raspodelu raspolozive energije. Na taj nacin, moze se poveeati
smaIlJi!! uticaj jedne iIi vise komponenata koje igraju ulogu kod pokrdanjd stenske

336
337
rnase. Ilorizontalno pokretanje stenske mase je vrlo vaina komponenta jer ona reguliSe
i diktira rastresitost j usitnjavanje izminiranog materijala, sto se odrafava na produktiv
nost utovarne - transportne mehaniLacije. Koeficijent zblifenja buotina u praksi se

sve cesce se primenjuje intervalno usporenje unutar minskih punjenja u buSotinarna.


Uporedo s tim razvile su se nove Seme miniranja kao i novi sistemi aktiviranja minslnJ.
punjenja.
Prema smeru otkopavanja minerhlne supstance i vllgovarajuce ravoi etaia
savremene Seme viferednog milisekundnol! mirulaflP mogu se podeliti na:
I. Frontalne eme miniranja:
redlle feme miniranja,
redne - sekcione Seme,
redno-dvokrilne Seme
redno-pame feme,
redne sa srediSnjim zalomom.

a
51. 215.

Serna raspored naprezanja od 3 i 4 stubna punjenja u masivu stene.

najcesce reguliSe promenom rasporeda i redosleda intervala aktiviranja. On direktno


utice na horizontalno pokretanje stenske mase napred, pokretanje stenske mase unazad,
odnosno stvaranje pukotina iza minske serije. kolicinu blokova iz podrucja cepa minske
busotine kao i razbacivanje stenske mase. Koeficijent zblifenja busotina utice na kvalitet
usitnjavanja te je odredivanje njegove vrednosti potrebno utvrditi za svaku radnu sredinu
posebno. U osnovi treba razlikovati dva pOjma ito:
- koeficijent zbliienja rasporeda busotina. i

- intervalni koeficijent zbliienja busotina.

Koeficijent zbliicnja bUSotina kod kvadratnog. pravougaonog i Sahmatskog ras


pored a busotina obicno se kreee od 1.0-1.5. Promenom intervala aktiviranja u mins
kom polju dimenzije rastojanja bUSotina i linije najmanjeg otpora mogu da se promene
tako da intervalni koeficijent zblifenja bUSotina bude duplo veei. Ukoliko su busotine
tako rasporedene da su vrednosti rastojanja busotina i linije najmanjeg otpora iste.
gonalnim aktiviranjem stvarno ruSenje stene se odvija pri dvostrukoj vrednosti rastoja
nja busotina u odnosu na vrednost linije najmanjeg otpora. lskustvo je pokazalo da ras
tojanje izmedu busotina treba da bude vece od Iinije najmanjeg otpora. sto garantuje
uspesno miniranje. a pokazatelj m: 'I busotini se takode poveca\a. cime se srnanjuju
troskovi busenja.
Posto se inter,alni koefkijenr zblifenja busotina moze kretati od I - 10. lini
ja najmanjeg otpora za pf\i red busotina u izvesnirn slucaje\ima mora biti \'eca kako bi
se izbeglo razletanje stena. posebno ako je celo etaie raspu.::ano od prethodnog mini
ranja. Niska "rednost linije najm:mjeg olpora omoguca\'3 bolJ';~ pokretanje i pomeranje
stenske mase, sto je kod \1Serednih miniranj3 od
\a1nosti. l' poslednje Heme

2. Dijagonalne feme:
diajagonalne Seme sa klinastim zalomom na kraju bloka,
rednim miniranjem, zalom na kraju bloka,
miniranje blokova sa nekoliko slobodnih povrSina,

dijagonalne - redne feme,

radjalne Seme,

Seme miniranja sa poprecnim zalomom,

sekcione Seme sa poprecnim zalomom.

.~
t~.
I~

3. Klinaste Seme:

Seme miniranja sa jednim klinastim zalomom,

seme miniranja sa dvailinasta zaloma.

Pri svim raznovrsnim Semama miniranja u masivu stene, u periodu neposredno


pred ruSenje, mogu se razlikovati cetiri slucaja naprezanja stenske mase ito: jednostra.
no, dvostrano, trostrano i cetvorostrano naprezanje. Na slid br. 216 predstavljene su
moguce varijante red0'\leda iniciranja punjenja pri kvadratnoj rnrezi buSotina. Njihove
osnovne osobenosti ogledaju se u sledecem:
-Jednostrano naprezanje sl. 216a minirana masa izlaie se jednovremenom
cetvorostranom pritisku. U vertikalnim ravoima simetrije dolazi do uzajarnnog gaoonja
suprotno usmerenih vektora pomeranja_ RUSenje je moguce sarno na racun velikih zatez
nih naprezanja, koja su veta od otpora stena na pritisak. Ovakva miniranja mogu se pri
meniti sarno za nekoliko redova bUSotina bez usporivaca. Ovakav nacin rada prime
je uglavnom do pojave milisekundnog miniranja.
D':nstrano naprezanje sl. 216b karakteristicno za frontalne Seme miniranja
(redna i popre tne) sa srediSnim zalomom. Dva reda punjenja iniciraju se u odredenom
optimalnom vremenskom intervalu. lzmedu busotina u prvom redu koje se iniciraju jed
novremeno nema nikakvog pomeranja cestica. Kretanje cestica izmedu redova l!smere
no je penpedikularno frontu dobijanja i to u pocetku prema unutrasnjosti masiva, a
zatim na stranu reda koji se minira. lednovremeni razvoj dinarnickog polja naprezanja u

,I
!I

339

33.'-:

redu prcdstavlja pomeranja cestice sredine i u najudaljcnijim tackama date izotropnim


oblastirna. Siabo ruSenjc u izotropnim i predizotropnim oblastima vezano je za razvoj
pukotina Roje poticu iz oblasti intenzivnog drobljenja.

~.~
~ i ~
2

b)

;l~~

1t3==1~
2

I' 2~

*.~

a)

'~

,
3

~3 '~3
l'

'%
,

:l;h=, it

1t~*.

d)

C)
51. 216.

Sema pomeranja karakteristitnih tataka masiva pri razlttitim natinima eksplozivnog oPteretenja.
a - jednokratno. b - dvokratno. c
trOkatno. d
tetvorokatno naprezanje.

Trostrano naprezanje 51. 216.: za razliku od frontalnih Sema (redniJ1 i pop


rccnih) ovde se prizrna okonturena punjenjima nalazj pod trostranirn naprezanjem. sa
odrei'lenim vremcnskim zastojern. dovoljnim za maksimalno pomeranje sredine pod dej
stvom prethodnih punjenja. lzotropne oblasti obrazovane pomeranjem punjenja u
gonalnom redu, padaju u zonu vee minirane mase j ne pokazuju neki veci uli~al na

usitnjavanje. Pri iniciranju punjenja u prvom redu tacke masivapomerajuse radijalno u


stranu drugog i treeeg reda. Par pWljenja drugog reda u srednjem delu prizme ne poka
zuju znake pomeranja eestica. Pri jednovremenom razvoju polja naprezanja u momentu
susreta, talasi se spajaju i mogu izazvati deformacije na raeun pritiska. Na strani pu.njenja
prvog i treceg reda pomeranje eestica se vrSi slobodno. Razvoj talasa naprezanja treeeg
reda izaziva radjalno pomeranje cestica u stranu ranije iniciranih punjenja. Trostrano
naprezanje obezbeC1uje primena dijagonalnih i klinastih ema mreta kada se spajanje pu
njenja vrSi paralelno dijagonali pravougaonika. Dobre strane su im u tome Ito se uzajam
no dejstvo punjenja duZ kosine etate javlja u momentu kada je masiv vec pretrpeo nap
regunuto stanje. Unija najmanjeg otpora u procesu dobijanja odgovara radijusu dejstva
minskog punjenja i jednako je 0,7 od \.n.o pri obicnim frontalnim emama, pa na taj
naein mine deluju u olak1lanim uslovima. Punjenja svakog narednog reda pomerena su
u odnosu na prethodna za polovinu rastojanja menu bUSoinama, pa pri miniranju dopun
ski usitnjavaju vee minirani masiv izmenu bUSotina prethodnog reda, umanjujuci tako
izlaz negabarlta. Primenom kvalitetnih dijagonalnih klinastih i trapezoidnih ema minira
nja prakticno ne postoje zane niskih naprezanja. Osim toga. zahvaljujuci ravnom frontu
dobijanja raste i efikasnost sudaranja pokrenutih masa, pa se kinetieka energija komada
maksimalno koristi za dopunsko usitnjavanje. Siroka primena dijagonalnih i klinastih
lema potvrC1uju preimucstva koja su ovde izneta. Talasasta lema ,,grebenka" prlkazana
na slici br. 218 ne razIikuje se rnnogo od dijagonalnih lema. Sem oblika i smer fronta
dobijanja su manje pogodni polto se jednovremeno iniciraju punjenja iz dva reda, pa se
zbog toga dobija izlomljena linija fronta dobijanja. Punjenja rasporeC1ena bliZe prednjem
kraju imaju tri slobodne povriine i deluju u olakanim uslovima dok ona u sledeeem re
du deluju u stesnjenoj sredini.
- Cetvorostrano naprezanje sl. br. 216d eksperimentalni opiti izvedeni u
laboratorijskim i industrijskim uslovima pokazali su da susret talasa naprezanja nije je
dini faktor koji utice na kvalitet usitnjavanja, vee i duZina vremena dejstva dinarnickih
talasa. lniciranje punjenja posle toga, kada je susretni talas naprezanja proSao, omogueu
je bolje iskori~enje energje. Takve uslove ispunjava eetvorostrano naprezanje koje se
odlikuje malom du7:inom pomeranja eestica, a veIikim vremenom procesa rulenja. U
najudaljenijoj zoni od punjenja javljaju se eetiri ciklusa elasticnih pritisaka i istezanja.
Brze promene naprezanja u razlicitim pravcima pomeranja, izazivaju intenzivan razvoj
pora i mikropukotina bez obzira kako su oni orijentisani u odnosu na punjenje. Ekra
nizujuce dejstvo pukotina i povrSina usporenja u procesu raznovremenog i raznostranog
razvoja polja naprezanja ne manifestuje se u takvom obimu kao kod obienog eetvoro
stranog napreLanja. Delujl.:::i u razlicitim vremenskim intervalima naprezanje ne izlazi
lZ domena cvrstoce materijala, ali pri cestom ponavljanju naprezanja izazivaju mikro
pomeranja cestica na rllcun pora i pukotina i nejednorodnosti mineralnog sastava. U
porei'lenju sa dvostranirn naprezanjern period uzajarnnog dejstva talasa naprezanja ovde
se povecava do tri puta, sto stvara uslove za intenzivnu deforrnaciju u svim tatka.lUI ste
nskog masiva. C industrijskirn uslovirna ovakav nacin naprezanja stenskih rnasiva omo
gucuje dijagonalne seme rnilisekundnog rniniranja.

340

341

Analiza granulometrijskog sastava izminirane mase pokazuje da se poveeanjem


broja raznovremenih naprezanja od 1 - 4 precnik srednjeg zma proporcionaIno se sma
I
njuje, a koeficijent korisnog dejstva eksplozije raste do 1-1,41.

13.5.1. SEME MILISEKUNDNOG MINIRANJA

NA POVRSINSKIM KOPOVIMA

Na sl. 219 date su dvokrilna redna Serna miniranja (a) i pamo-paralelna lema
miniranja (b). Ove Ierne roiniranja priroenjuju se radi sniZenja seizmii5l6h potresa i po
boljSanja stepena usitnjavanja, jer se sva minska punjenja u redu ne aktiviraju odjednom
vee iz dva dela.

Q..

13.5.1. 1. Frontalne sme miniranja


Frontalne Ierne milisekundnog miniranja karakterUu se buotinama raspore.
denim u jednom ili vile redova paralelno frontu etate. Aktiviranje minskih punjenja
vrSi se sa usporenjem izmedu svake, svake druge iii grupe minskih punjenja u redu sl. 217

0)

=> rrrrl1-rrl

123'56789

Jilin l! l' rL!EJ ~ IN L!~ 1T L!l


b)

=>-

SI. 219.

1tIt
I tIt I
121212121

Redne

~me

miniranja. a - dvokrilna redna

el!J ~ II! I!J Il'!!] !:[l Cllr l!J ~1'I! L!J

~ema.

b - parno paralelna ~ma.

Ut\)OrWOt.i

=>(lt1'
Itl' 11
2 3 2 1 2 3 2 T2

c)

l! [! eEl'I' L!l Tl! l!J:J ~ TI!J ~II! eJ!l


SI. 217.
Jednoredno milisekundno mmoranje. a
uspOfenje izmedu svake bu~tine, b
svake druge. c - usporenje izmedu svake tre(e bu~tine.

usporenje izmedu

j.p!fIt\f1

_ L:' I ~ J_ ,_ [ .!.. I ~ ] ..! OJ _, ]

~T:.!"'L

SI. 218.

Redna ~ema miniranja. I, II, III, IV - redov; buiotina, 0, 1, 2,3 - redo sled aktiviranja minskih
punjenja.
SI. 220.

ill da se kod viSerednih minskih punjenja minska punjenja u redu aktiviraju trenutno,
odnosno da se usporenje postavlja izmeau redova bU50tina st. 218.

Redne
va.

~me

miniranja sa uzdufnim zalomom. a

pri izradi useka 0,1,2,3 redosled iniciranja redo

343

342

Na sl. 220 data je Serna miniranja sa uzduinim zalomom. Ova Serna miniranja
primenjuje se pri izradi useka, gde se prvo inicira srednji red busotina, koji deluje u ote
zanim uslovima jer ima sarno jednu slobodnu povrnu. U busotine tog reda stavlja se
malo veea koli~ina eksploziva jer su i buwtine srednjeg reda malo dufe u odnosu na
ostalt' redove. Busotine u ostalim redovima deluju u stesnjenim uslovima (sa ekranom).
Ova Serna miniranja obezbeduje vrlo dobru granulaciju miniranog materijala i malo raz
bacivanje. Medutim, kod ove Seme rniniranja je veei obim bUSenja, veea specificna po
trosnja eksploziva kao i veee potresanje stenske mase izvan granica miniranog bloka.
Sve frontalne Seme miniranja imaju mali broj impulsnih naprezanja, mali koe
zbliienja busotina (oko I), nejednakomerno usitnjavanje sa relativno visokim
u~escem negabaritnih komada iz RJ"vog reda bUSotine, velike seizmic::ke potrese. Da bi
se ove Seme uspesno primenile potrebno je izabrati racionaJan milisekundni interval
usporenja.

13.5.1.2. Dijagonalne Seme milliranja

l'l1JTITI' rITlTc.I~T}Tl::J.TITI
b)
SI. 222.
Dijagonalne Serne miniranja. a - sa klinastim zalomom na boku eta1nog bloka, b - kombinacija di
jagonalne i paralelne Seme. I!:etiri pravca aktiviranja.

Dijagonalno-paralelna Serna aktiviranja sl. 223 karakteriSe se dobijanjem sten


ske mase pod odredenim ugiom prema ivici etaie, i aktiviranjem svakog punejnja odre
denim intervalom usporenja, i sa razlic::itim koeficijentom intervalnog zbliZenja buSotina.

Dijagonalne seme miniranja odlikuju se jednostavnoscu, i prakticno se mogu


primeniti za svaki raspored busotina kod viSerednog miniranja. Aktiviranje mreze bullo
tina vrSi se dijagonaJno tako da je broj intervala aktiviranja znatno veei od broja redova.
Kretanje stenske mase ka iviei etate moze biti usmereno pod razli~itim uglovima, tako
da je stvarna linija najmanjeg otpora, pri kojoj se materijal rusi, znatno manja nego kada
bi se minska punjenja aktivirala po redovima. Zbog toga se ovde mogu razlikovati, buSo
tinska linija najmanjeg otpora i intervalna linija najmanjeg otpora sl. 221.
Q

/0

6'

6"

j)

;:r

-0.,

///

r:f

p/

a...!Jf

/~/<>
/

/0: /

0.,

fT1

''-

-.

\,/ ,.0--0" " '0, ~.


- i...,/
' " 'if 0 /0- --0" 'b.. 'b.. ,,:t
/

b)

oj

''-'
'0" "q, 'n--.....

51.223.

51. 221.
Sema promene intervalnog rastojanja (a)
i intervalne linije najmanjeg otpora (W)
kod dijegonalnih Serna.

Ako je pri kvadratnom rasporedu bUSotina, busotinski koeficijent zbliZenja


m = a/W = 1,0, onda ee intervalni (stvami) biti I11j =a/Wi = 2,0 , pri uglu od 45.
lJkoliko je ugao pod kojim se rusi stenska masa manji, inlervalni koeficijent, koeficijent
zblizenja busctina raste i moze dostiCi vrednost 8-10. Kod dijagonaJnih Serna miniranja
mora se posebna patnja pokloniti izboru intervalnog usporenja. On treba da bude iza
bran prema karakteristikama radne sredine. Pri rasporedu usporivaca u minskom polju,
mora se voditi racuna 0 polozaju slobodne povrSine. ukljestenosti i metodi miniranja.
Rastojanju izmedu redova (reba posvetiti posebnu painju. jer je ono sada manje nego
kad bi redno minirali. Posebna painja mora biti posveeena kolicini eksploziva po redovi
mao Prakticno za svaki red treba odrediti kolic::inu ebpJoziva. konstrukciju punjenja i
51.

Dijagonalno-paralelne seme miniranja. a sa uglom r.nenja od 26"

b - sa uglom r.nenia od 64~

oj

51 224.

Dijagonalna sema miniranja sa


sa dl/e strane.

vi~e

slobodnih povrSina. a - otvaranje sa jedne strane. b - otvaranje

344

345

Vi8eredno miniranje sa radijalnim rasporedom bUSotina primenjuje se za mini


ranje tvrstih stena, jer polukrufni raspored bUSotina obezbelluje uzajamno dejstvo su
sednih eksplozivnih punjenja. Po linijt busotina uvetavaju se naponi u stenskoj masi fto
doprinosi boljem usitnjavanju. Zadnji red minskih bUSotina deluje bez stvaranja pukoti
na iza zadnjeg reda buSotina.

13.5.1.3. Klin3ste erne miniranja


Sustina k1inastih Serna rniniranja je utome da red rninskih bUSotina istovreme
, no pomera deo stenskog masiva u pravcu jedne iii viSe geornetrijskih osa, time se obez
b~duje sudaranje komada stenske rnase. Klinaste Seme miniranja mogu biti sa jednim ili
dvoJnim k1inastim zalomom u obliku k1ina ili u obliku trapeza.

SI. 227.
Klinasta ~ema sa jedinilnim zalomom.

Klinaste Seme miniranja u poredenju sa frontalnim, imaju veei broj impulsnih


naprezanja (oko 4), koeficijent zbliZenja bu~otina je veC:i (oko 2), fragmentacija materi
jala je dobra, moguca je promena smera fronta otkopavanja. 8irina razbacivanja je mala.

a)

S1.225.
Principijelna ~ema dejstva minskog punjenja pri radijalnoj ~emi miniranja. a - redosled aktiviranja ra
dijalno rasporedenih minskih punjenja, b
dejstvo punjenja prvog reda bu~otina, posle eksplozije
prve grupe bu~otina.

.,

b)

SI,226,
Dijagonalna ~ema rniniranja u uslovima st~niene sredine, 1,2 .... 7 - redosled iniciranja minskih
Dunjenja, u
usporiva':'i.

SI. 228.
Sema minirnaja sa klinastim zalomom. a - sa jednim klinastim zalomom, b - sa dva klinasta zaloma.

J4(,

347
J 3.S.:!. UTICAl SEMA MINIRANlA NA SNIZENJE

Tabela 85

SEIZMICKOG EFEKTA

Broj impuJs..
Naziv Ierne

Pravilan izbor ~rna rniniranja je od bitnog znacaja za sniZenje seizmickih potre


sa. Utvrdcno je da stepen srnanjenja intenzivnosti potresa pri rnilisekundnorn rniniranju
zavisi od broja grupa i intervala vrernena za koje se one aktiviraju. Zbog toga se biok za
rniniranje deli u sekcije ili grupe u kojirna je ukupna kolicina punjenja neka odre(!ena
velicina. Dozvoljena tezina punjenja u grupi zavisna je od seizrnickih kolebanja za rela
tivna rastojanja u blokovirna
se rniniraju, a duZina sekcije (Ls) se ogranicava na:

Ls
gde je:

D
T

D (T - t) . J.i2

brzina detonacije detonirajuceg ~tapina, rnls


vrernenski interval usporivaca, rns
interval vrernena rne(!u gruparna, rns.

Seizmicka opasnost pri rnasovnirn ITumranjirna prakticno je bila otklonjena


prirnenorn dijagonalnih Serna, koje se rnogu prirneniti pri svakoj Sirini i konfiguraciji
bloka. Spajanje punjenja u grope po dijagonali ornogucuje povecanje rastojanja meau
njirna do 1,4 puta u odnosu na paraleJne i poprecne !erne. Kolicina eksploziva po jedi
nici vrernena sc smanjila, ali se poveeala opSta duiina dejstva eksplozije na stenu, tj.
prornenio se pokazatelj koji se izraiava odnosom:

nih napreza
, nja

Koefic.
zblite
nja bu
at.(rn)

Serne sa trenutnirn
iniciranjern

Frontalne !erne (redne


i poprec:ne sa usporenjern
rne(!u redovirna)
Frontalne !erne sa
zalornorn
Talasaste !erne tipa
,,grebenka"
Dijagonalne !erne

1,4

1,4

Klinaste Seme

Parno-redne

Dijagonalno-redne

2,2

Q
:ET

gde je: Q
kolicina eksploziva, kg
T - opste vrerne dejstva eksploziva, ms
:Et - ukupni vrernenski interval me(!u grupama, ms.
Naglo smanjenje tog pokazatelja pri dijagonalnim ~rnama objamjava se poras
tom tog intervala rnedu punjenjirna u grupi. Analizirajuci karakter promene seizmickog
efekta pri masovnirn miniranjima i stepen drobijenja stene pri razlicitim Semama minira
nja moze se medu njirna ustanoviti uzajamna veza. Sa povecanjem broja dinamickih
naprezanja pri miniranju seizmicko dejstvo se smanjuje. Iz toga proizilazi da Serne mi
niranja koje daju najbolje usitnjavanje daju i najrnanje seizmicke efekte Sio je prikaza
no u tabeli br. 85.

Ostale karkateristike

Nejednako memo ust


njavanje, visoki seizroic:
ki efekti
Nejednako rnerno ust
njavanje, visoki seizmic
lei efekti
Ostaju pragovi uzduZ
zalomnih redova
Ostaju pragovi uzduZ
zalomnih redova
Smanjuje se Sirina razba
civanja gomile materijla
la usrn. sudar. korn.
stena
Srnanjuje se Sirina razba
civanja gomila materija
la usm.sudar.korn. stena
Srnanjuje se Sirillit razba
civanja gornile rnaterija
la usm.sudar .korn. stena
Mogucnost prornene
srnera fronta dobijanja,
srnanjuje se Sirina razba
civanja

13.5.3. UTICAJ SEMA MINlRANJA NA FORMIRANJE

OBUKA GOMILE ODMINIRANIH MATERIJALA

Oblik gorniIe odminiranog rnaterijala

karakteri~

se sledecim parametrirna:

sirinorn otkopne rnase ispred c:elaetafe (iza poslednjeg reda busotina),


izbacivanje rninirane rnase van bocnih granica otkopnog bloka,
prisu~tvorn iii odsustvom oSiro izratene granice izrneau minirane rnase i do
dela etate.
Srnanjenje sirine gornile odminiranog rnaterijala omogucuje povecanje ucinka
bagera, na ratun broja zastoja i pornoenih operacija. Velika visina gomile pogorSava
uslove uto\ara, na ovo u velikoj meri utice izbor reme rniniranja. Frontalne Serne po
pravilu se odlikuju velikorn Sirinorn gornile i odbacenirn materijalorn iza zadnjeg reda

348

349

buotine, posebno pri nepravilno odabranim milisekundnim intervalima. Unija najma


njeg otpora i rastojanje medu redovima bUSotina zavisno od mrefe veei su od radijusa
dejstva (R) pa tirina gomileodgovara dalfmi odbacivanja komada stene, ~ = s, gde je
Lp
irina gomiIe, s daljina odbacivanja pojedinih komada. Smanjenje tirine odba
civanja mo1e se smanjiti prirnenom uzdufnih i poprecnih zaloma. Kod dijagonalnih
Serna koje su najrasprostranjenije prirnenjuju se tri i viSe redova buSotina. Za stvaranje
dopunskih slobodnih povrSina iniciranje pocinje sa zalornnim buSotinama. Kinematika
proces& dobijanja i obru~vanje gomile materijala ima oblike frontalnih Serna ali 1m je
Iinija najmanjeg otpora usmerena pod uglom ka celu etafe i ravan je radijusu ruSenja tj.
R =W slika br. 217. Kod ovih ema tirina gomile je:

gde je:

= s'sina

Q ~

ugao izmedu Iinije fronta i cela etaie.

\1..-0

.".1

~O'( l~'

I.ev

Gomila odminiranog materijala je ravnomema jer punjenja u svim grupama de


1uju u jednakim uslovima. Klinaste erne irnaju nedostatak to obrazuju neravnomemu
gomilu materijala velike visine, neefikasne su u stenama gde je izratena velika raspuca
nost. Uglavnom se primenjuju pri izradi useka, pri otvaranju kopova za izradu kanala gde
imaju preimuCstvo nad svim drugim Semama.

13.6. METODE KONTURNOG MINIRANJA

13.6.1. POREMECENOST STENSKOG MASIV A MINIRANJEM


Primena sve vecih kolicina eksploziva za miniranje nastala je kao rezultat pove
canog obima proizvodnje na povrSinskim kopovima. Usled toga, pod uticajem stalnih
dinamickih naprezanja od eksplozija, naru~va se ravnotefno stanje stenske rnase, ~to u
odredenim uslovima moze izazvati obru~vanje bokova etaZa, odnosno stvoriti uslove
za njihovu nestabilnost. Na povrSinama iskopa mogu nastati razne anomalije koje sma
njuju sigurnost rada, a tokom vremena dovode do pomeranja stenskih masa. Stabilnost
iskopa je posebno vaina kod izgradnje objekata dugorocnog karaktera.

,!?'b

~\;).~

III

II

t.:;o<::t

2!!!!;~ .v!Ei'. f!!!!t~lo-.j

...

IODd

../

()r-,

~'b ~

SI. 229.
Redna tema rasporeda buJotina.

Naruseni
masiv

~f

I
\,()

SI. 231.

!)ejstvo eksplozije mina na okolnu stensku masu.

SI. 230.

Tatasasta

~ema tipa "grebenka".

Kod pO\'fsins~og otkopavanja ovo ima poseban znacaj kod miniranja na zavrs
nim kosinama kopa. Pri povrSinskim miniranjima nastaju tri zone deformacija stenske
mase: zona pukotina, zona potresa iLOna seizmickih oscilacija. Zona pukotina prostire

351
350

sc na 2 -3 m, a u nekim stenskim masama i nepovoljnim okolnostima i 9-11 m iza za


dnjeg reda minskih buwtina. Zona potresa mote da se prostire i do 40-60 m, a zona
seizmil:kih potresa zavisi od primenjene kolil:ine eksploziya. Prema V.K. Rubcovu po
remecenost stenske mase na povrsini krece se u dutini od 100 precnika eksplozivnog pu
njei'lja, a ispod dna buwtine 5-7 precnika eksplozivnog punjenja. Sl. 231.
Poremecenjt: stabilnosti stenskih masa moze se preduprediti ako se pri minira
nju pridrlavamo odredenih principa kao:
ogranicenje kolicine eksploziva u granicnim delovima iskopa,

primeniti milisekundno miniranje sa sto vecim brojem intervala,

izvrSiti pravilan izbor eksploziva,

primeniti buwtine pod nagibom,

po mogucstvu smanjiti prel:nik buwtine.

13.6.2. UTICAJ KONTROLISANOG DEJSTVA EKSPLOZIJE

:JrT:
[

., .,
.,

.,

._0

SI. 233.

Uobicajenil1l miniranjem bez narocitih kontrolnih mera u pogledu dejstva eks


plozije, projektovana granicna povrsina iskopa uvek se prema~i, uz to stenska masa ne
posredno iza gran ice konture iskopa izlofena je manjem iii vecem potresu pracenim pu
kotinama i prslinama cime se smanjuje stabilnost stenskog materijala. U cilju izbegavanja
ove stetne pojave, 60-tih godina primenjeno je tzv. ,,kontumo" miniranje, kod koga se
koriste postupci kontrolisanog dejstva eksplozije u granicama konture iskopa, iii profila
ako se radi 0 podzemnoj rudnickoj prostoriji.
Postupak kontumog miniranja koristi fizicku pojavu da brzina prostiranja elas
ticnih talasa naglo slabi pri prelasku iz sredine vece gustine u sredinu manje gustine. U
tom cilju, du.t konture iskopa posebno se izbusi niz kontumih bUSotina na odredenom
rastojanju. sa posebnim minskim punjenjem. koja pri detonaciji stvore usku zonu pove
zanih pukotina. koje ustvari predstavljaju branu proiasku eiasticnih tala sa van ko~ture
iskopa. SI. 232.

JrT

Raspored konturnih bu~otina. a


konturnog miniranja. c - bu~enje

metoda predhodnog obrazovanja pukotina, b - metoda zavr~nog


zavr~nih konturnih b~otina.

Usled toga stenska masa iza konture iskopa ostane neostecena, a povrSine osta
nu ravne i u granicama projekta. Kontume mine uvek se konstirusu sa oslabljenim dejs
tvom eksplozije, ali dovoljno snaZnim za stvaranje pukotina izmedu buSotina. Stvaranje
pukotina izmeclu dYe susedne buSotine je pQsledica sudara dYe grope kompresionih tala
sa. Ovaj sudar talasa prouzrokuje izmedu susednih busotina smicanje, odnosno odseca
nje po zamiSljenoj ravni koja spaja njihve ose. sl. 234.

0:

I(O'<";'U a..':

Bl.!lvl'iWE

-0

.,.,
.,
.,

0.
SI. 232.

Raspored konturnih bl.dotina. a

na etaii. b - u podzemnom prostoriji.

S1.234.
Susret kompresionih talasa izmedu dve

bu~otine.

3 )")-

353
13.63. KONTURNO MINIRANJE NA POVRS!NSKIM

KOPOVIMA

Na povr~nskim kopoviroa uglavnom se primenjuju tetiri osnovne metode kon


turnog miniranja:
- linisko bu~nje ili linisko-zvutno miniranje,
priguujuce miniranje,
glatko miniranje,
predminiranje,

Doterujuce ill izravnavajuce miniranje izvodi se tako da se glavno roiniranje


obavi najpre, pri temu se ostavi jedan relativno uzak stub stenskog masiva (kao zona pri:
gu~nja) izme(iu poslednjeg reda bufotina i granitne ravni iskopa. Zatim se pristupa mi
niranju priguujuCe zone doterujuCirn miniranjem. Poto je na taj natin smanjena Jinija
najmanjeg otpora, i ona je jednaka po celoj dubini bufotine stabilnost etate nije poremc
cena, nasuprot tome dobijana je ravna povriina etate. Ova metoda je efIkasna kod mini
ranja na zavdnirn kosinama. Sirina prigu~ujuce zone zavisi od vrste materijala. Sve buoo
tine na granitnoj ravni iskopa se pune eksplozivom, i aktiviraju trenutno.

8USOTINE IA IZRAVNAVANJE
G

13.6.3.1. Unisko bUSenje iii linisko-zvucno

miniranje

Primenjuje se prvenstveno kod malih'i srednjih precnika bUiltina, tako da se


busotine bue u jednom redu na malom rastojanju. Rastojanje izmedu bUSotina iznosi
2-4 prel::nika busotine. BUSotine se ne pune eksplozivom, osim u slutaju ako se radi
o cvrstoj i zilavoj steni onda se u svaku treeu iii cetvrtu bUSotinu stavi mala kolicina
eksploziva.
Red busotina koji je loci ran neposredno uz liniski red praznih bUSotina, puni
se sa manjom kolicinom eksploziva pribliino 5070 od punjenja busotina za primamo
miniranje. Rastojanje izmedu liniskih bUSotina i prvog susednog reda iznosi 50% od nor.
malne linije najmanjeg otpora, sl. 235.
~
e eoeeQeee e e e e e e e
.a
.s::o
"" " r c
Ii)
e
"
G
e

-.
..co

"

PR~ARNO

""IZ~INIRANI

OEO

'-1 _ __ - - - - - - -
81. 236.
Izravnavajuce rniniranje na zavr~nim kosi nama eta:ta.

Prigoujuce miniranje sa bUSotinama, razlititog pretnika u istom redu izvodi se


tako da se na granicnoj ravni iskopa, bue bu~otine malog i velikog precnika sa rastojanji
rna manjim nego kod primamog rniniranja. Posle svake dYe ill tri builtine malog pret
nika buti se po jedna bUSotina velikog pretnika. Eksplozivom se pune sarno buootine

e
31:

SI. 235.

Unisko bu~enje i liniskozvutno miniranje.

fR,~"'R~O

Ova metoda konturnog miniranja nije efikasna u tankim s!oje\'ima sediment


nih lezista iii u naboranim fonnacijama metamorfnih stena.

........

\l~\~ \R"'~\

OEO

'J_-----"""

--

SI. 237.

13.6.3.2. Prigusujuce miniranje


Ova metoda primenjuje se u \iSe varijanti ali najcesee kao:
iii izravnavajuee rniniranJe, i
- prigusujuce miniranje sa busotinama razlicitog precnika u istom redu.

Prigusujuce miniranje sa

bu~otinama

razlicitog precnika.

velikog precnika. Sirina zaone prigusenja je 1,5 - 2 puta veea od rastojanja izmeau
busotina u granicnoj ravni. BUSenje busotina razlicitih precnika je ponekad organizacio

354

no te~ko pa se primenjuju i buwtine jednakog precnika. Minsko punjenje je razdvojeno


sa bikarbit patronama izmedu eksplozivnih punjenja kao cepovi. Bikarbit patrone pre
nose detonaciju ali same ne detoniraju. Po pravilu za kontuma miniranja upotrebljavaju
se eksplozivi sa iZraZenim potisnim dejstvom.

E>

{IIII

I'I~J

E)

IIIII

E)

E>

E>

E>

E>

13.6.3.3. Glatko miniranje


lzvodi se kod Idasicnm ~ma miniranja kada ulima da jedan bok iIi deo etai.e
ostane neporemecen pri primamom miniranju. Efikasno se mole primeniti kod radijal
nih ~ma ili pri miniranju iskopa u usecima. Perifeme bu~tine se mogu aktivirati zajed.
no sa aktiviranjem minskog polja, pri cemu se one uldapaju u aktiviranje po redovim~,
iii se za~itna zona minira posle g1avnog miniranja.

355

000000000000

\'I'I

IIIII IIII

51. 239.

Predmlnlranje se Izvodl zajedno sa glavnlm mlnlraniem.

Aktiviranje busotina za predm.i.niranje zajedno sa aktiviranjem ostalm bu~ti


na u poIju je cesto primenjivana metoda. Vremenski razmak u aktiviranju buwtina za
predminiranje i ostalm bUSotina mora biti najmanje 50 ms. Precnik bUSotina se krece od
50 - 125 mm a rastojanje izmeau bu~otina 0,45 1,05 m.
8uSoTIHE ZA PRED
MIHIRAN.E IZBUSEHE
BUSOTIHE ZA PREDMIHIRAHJE
UNAPRED

E>

E)-a---E>-E)r-E)r-E)'--E>

E>

E>

E>

E>

8U50TIHE ZA GlAVHO MIHIRAMJE


51.

238.

Raspored buwtina j aktiviranja kod miniranja iskopa sa glatkim miniranjem.

o
13.6.3.4. Predminiranje
Kod ove metode miniranja sve bUSotine na granicnoj ravni iskopa se aktiviraju
pre glavnog rniniranja. Pri tome se mogu razlikovati dva slucaja:
kathiranje busotina za prcdminiranje trenutnim putem, pri cemu se odmah
nastavlja akthiranje u minskom polju. i
akti\iranje busotina za predminiranje uvek unapred za sledeeu seriju rninira
nja. Za g1avno rniniranje vee ranije je stvorcna pukotina dut busotina na gra
nicnoj ravnL

111'1

E)

"
1'1'1 1'1'

r [IIII

1'1

II IIII r

51. 240.

Predminiranje $e izvodi unapred.

Busotine za g1avno miniranje u minskom polju aktiviraju se zajedno sa buSo


tinama za predminiranje u sledecem minskom polju. Ova varijanta se na povrsmsldm
kopovima retko primenjuje.

356

357
13.7. METODA MINIRANJA PARNO I PARNO-PARALELNIM
Z8UZENIM BUSOTINAMA

Ova metoda miniranja primenjuje se u stenskim masama kod kojihje jako raz
vijen sistem prirodnih pukotina. Primenjuje se za srednje cvrste stene sa koeficijentom
cvrstoee od 6-12. U stenama sa jako razvijenim prirodnim pukotinama vrlo je te~o
dobiti odgovarajucu fragmentaciju miniranog materijaIa. Gasovi koji nastanu pri eksplo
ziji vrlo brzo se izgube kroz pukotine. U takvim slucajevirna potrebno je prodlditi dejs
tva eksploziva na stensku masu, zbog cega je korisno primeniti pamo zblitene bUSotine,
koje u ovakvirn usIovirna daju zadovoljavajuce rezultate. Orijentacija bultoina u odnosu
na pravac pukotina i pravac otvorenosti cela etaie je odlucujuca na rezultat miniranja.
Pravac bUSotina i pravac pukotina treba da zaldapaju ugao od 45. BUSotine se aktivira
ju milisekundno. Sa ovim nacinom miniranja u odredenim vrstama stena moguee je sma
njiti procenat negabarita, smanjiti potromju eksploziva, a povecati iskoriCenje utovar
no-transportne mehanizacije, sI. 243.
o 0
o

51.241.
Raspored buootina i aktiviranje iz sredine sa primenom obostranog predminiranja.

.
13.6.3.5. Konstrukcija punjenja minskih busotina

kod kontumog miniranja

Konstrukcija minskog punjenja bira se tako da diskontinualno minsko punjenje


bude rasporedeno po dmini minske buotine. Diskontinuitet punjenja postiie se na raz
licite nacine s1. 242. Uglavnom se bira manje brizantan eksploziv. sa izra!enim potisnim
a.
&:
c.
d.
e. J.
g.
dejstvom.
,
I,":

00

00

..

00

00

00

00

1'D
0o-r

00

00

00

1
00

00

00

00

LJ-'-'

------

.'

4.

'~.~,

'.

51.243.
Serna miniranja par no zblizenim buootinama. a - parno zblifene buootine, b - paroo-paralelne mli
zene buootine.

~:

~
.~I
"

.~
.,'

51. 242.

Konstrukcija punjenja kod konturnog miniranja. a spljo~tene patrone - plasticni eksplozivi, b. rev
rle patrone postavljene na suprotnu stranu grani~ne pov~ine, c - vazdu~ni m~u~epovi, d
niz pat
rona na detonirajueem ~tapinu, e - diskontinuirano punjenje - me<5u~epovi, f patrone malog pre
cnika na polutci drveta i 9 - detoniraju~i Stapin sa malim punjenjem na dnu.

Suslina ove metode miniranja sastoji se u tome da se nekoliko burotina (2 iii 4)


uobicajenog precnika rasporeauju na zbliienom rastojanju, paralelna jedna drugoj na
taj nacin stvara se minsko punjenj~ ekvivalentno velikom precniku. Raspored pamo zbli
zenih busotina moze da bude u vi~e redova sa kvadratnim iii trougaonim rasporedom
sr. 243. Ovakav raspored se primenjuje u slucajevima kada je u pod nom delu etate velika
linija najmanjeg otpora, a ne raspolaie se builicom velikog precnika.
Parametri rasporeda minskih punjenja kod pamo zbliienih bu~otina su:

358

359

Rastojanje izmedu parno zbliZenih busotina je:

al =(3
gde je:

13.8. UZROCI LOSIH REZULTATA MINIRANJA


I NACIN NJIHOVOG OTKLANJANJA

6)d,m
Losi rezultati miniranja mogu nastati iz viSe razloga, ali u prvom redu zbog:

d - precnik busotine, m.
Racunski ekvivalentni

pre~nik

neadekvatne specifi~ne potromje eksploziva,


neodgovarajucih parametara rasporeda minskih punjenja,
neodgovarajuce Seme miniranja,
neodgovarajueeg na~ina iniciranja minskih punjenja,
neodgovarajueeg pre~nika minskih busatina,
neadekvatnog izbora vrste eksploziva, itd.

busotine veceg pre~nika

de :::: d' n z ' m

gde je: d - pre~nik busatine u grupi, m


n z - broj zbliZenih busotina.

Kao posledica napred nabrojanih faktora dobija se:

Rastojanje izmedu centara grupe busotinaje:


a=m'W, m
gde je:

m koeficijent zbliZenja izme1tu grupe busotina (m = 0,8 ". 1,2),


W - linija najmanjeg otpora, m.
Linija najmanjeg otpora
W =

gde je:

:!p

ili

W :::: 0,9 2p
<t~

- povecan procenat negabaritnih komada, odnosno dolazi do veceg procentu


alnog u~e~a srednje veli~ine komada Sio umanjuje efikasnost utvoranotransportne
mehanizacije i drobilicnog postrojenja (vidi poglavlje ILl 1).
- povecano izbacivanje stenske mase na gomji plato etaie sl. 244-1, sto do
vodi do dopunskih troskova ~iscenja etaZe, kako bi se stvorili normalni uslovi za rad
busilica.
- stvaraju se "pragovi" - neravnine u podu etaZe sl. 244-2, Sio otezava rad
utovame meharuzacije, i zahteva dopunske radove na bUSenju i miniranju.

p - kolicina eksploziva po m' duznom busotine, kg/m'


q - racunska specifi~na potroSnja eksploziva, kg/ml
qs - stvama specificna potrosnja eksploziva, kg/m 3 .
Kolicina eksploziva u grupi busotina
Qg ::: q . a . W . H , kg ,

stvaraju se nadvesci na gomjem delu kosine etaZe sl. 244-3, sto dovodi do
nesigurnosti rada ljudstva i meharuzacije i tako1te zahteva naknadne troSkove za elimini
sanje ovih opasnosti.

~~
..::J{_

a - rastojanje izmedu centara grupa punjenja. m


H - visina etaie, m.

01

O,z
::: - '

ri

.kg

Zaprernina miniranog matetijala ad jedne grupe bU50tinJ je:


\.g

3
a' W H m

~,

~W

,"):.<..Y7K

5
"

ft

;;

"

Kolicina eksploziva u jednoj busotini u grupi je:

W Jt!II ntIW

.iJ

If

gde je:

.......~,

~~~J

51. 244.

Sematski prikaz uzroka nekvalitetnog miniranja na povr~inskim kopovima.

stvaranje pukotina iza zadnjeg reda minskih busotina sl. 244-4, sto dovodi
do otezanog busenja narednih busotina. Iz tog dela etaZe u narednom miniranju treba
ocekivati povecan broj negabaritnih komada.

36]

360

- preveliko razbacivanje komada minirane mase sl. 244-5, dovodi do smanje


nja produktivnosti utovarno-transportne mehanizacije, zatim velike zastoje oko sklanja
nja mehanizacije na sigumo mesto, kao i mogu~ havarije i hete.

14. ODREDIVANJE SIGURNOSNIH RASTOJANJA


PRJ I\flNIRANJU

U tab. 86 dati su uzroci loIDl rez~ltata miniranja i nacin njihovog otklanjanja


prema A.F. Suhanovu i B.N. Kutuzovu.
Odredivanje sigumosnih rastojanja pri izvodenju minerskih radova odnosi se

Tabela 86
na:
uzroci Iosih rezultata miniranja

postupci za njihovo otklananje

Nije dobro prora~unata specifi~na


potrosnja eksploziva, nedovoljna je
koli~ina eksploziva po minskoj bu
Sotini. Nije dobro ilabran eksplo
ziv, nepravilan redo sled aktiYiIanja
minskih punjenja. Nije dobro ila
bran milisekundni interval uspo
renja. Nije dobro izabran pre~nik
minslce bUSotine (prevelik je) mllo
cito kod krupno-blokovitih i stena
koje se teSko miniraju.

Poveeati specifi~nu potrosnju


eksploziva. Poweati kolicinu ek
sploziva po buSotini. Primeniti
vr~u eksploziva, praviino odre
d iti milisekundni interval uspo
renja. Smanjiti precnik bUSoti

Prevelika specifi~na potrosnja eks


ploziva. Nepraviian redo sled akti
YiIanja minskih punjenja. Nije do
bro izabran interval usporenja za
doti~nu radnu sredinu.

Smanjiti specifi~nu i ukupnu


potromju eksploziva. Poveeati
duZinu cep a. Pravilno odrediti
interval usporenja. Promeniti re
dosled aktiviranja minskih pu
njenja.

Mala dufina probuknja minske bu


5otine. Nedovoijna snaga eksplozi
va u donjem delu buSotine. Suvik
velika linga najmanjeg otpora uno
lici etate.

Poveeati probuknje. U donjem


delu bUSotine upotrebiti jaci ek
sploziv. Smanjiti liniju najma
njeg olpora. Primeniti kose iii
parno...zbliiene buSotine.

stvaranje nad veska


na gornjo j ivici
etaie

Mala koli~ina eksploziva. Veliki


~ep minske buiiotine.

POVl:eati punjenje u buSotinama.


Primeniti razdvojena minska pu
njenja.

poveeano razara
nje i odbacivanje
stenske mase

Prevelika ra~unska specificna po.


trosnja eksploziva. Mala linija naj
manjeg otpora u podu etaie za da
ti precnik minske buSotine.

rezullati miniranja

poveean
procenat
negabaritnih
komada

poveeano iIbaciva
vanje stenske mase
na gornji plato eta
f.e. i pojava puko
tina iIa zadnjeg re
da minskih buSo
tina.

stvaraju se pragovi
U oofici etaie

fie.

Odredivanje sigumosnih rastojanja usled dejstva seizmickih potresa.


Odredivanje sigumosnih rastojanja usled dejstva vazdumih udarnih talasa.
Odredivanje sigurnosnih zona od razletanja komada pri miniranju.
Ova sigumosna rastojanja zavise od:
- Upotrebljene kolicine eksploziva, rasporeda minskih punjenja, izbora mill
sekundnog intervala usporenja i natina iniciranja, pokazatelja dejstva eksplozije i drugih
faktora.

14.1. ODREBfV ANJE SIGURNOSTNIH RASTOJANJA

USLED DEJSTVA SEIZMICKIH POTRESA

Smanjiti specificnu potrosnju


eksploziva. Powcati tiniju naj
manjeg otpora U podu etaie.

Pod seizmickim dejstvom miniranja podrazumevamo oscilovanje tla, pobude


nog onim delom osIoboaene energije eksplozije koji se ne utrosi na drobljenje radne
sredine, vee izaziva elastitne deformacije u bliZoj ill daljoj okolini mesta eksplozije.
Ovako nastale elasticne deformacije prostiru se u vidu elastitnih seizmickih talasa ra
dijalno od mesta eksplozije. Intezitet ovako nastalih elastitnih seizmitkih talasa zavisi
u prvom redu od kolicine eksploziva (Q), rastojanja od mesta miniranja (r), karakteristi
ka radne sredine, vrste eksploziva nacina miniranja i dr.
Odredivanje sigumosnih rastojanja usled dejstva seizmickih potresa moze se
obaviti:
instrumentalnim merenjem in situ,

empirickim formulama.

rezultate, i treba da ih obavi


Instrumentalna merenja in situ daju bolje i
strucnjak za seizmiku, a interpretaciju rezultata merenja zajednicki strucnjak za seiz
miku i strucnjak za ntiniranje. se:zmicki bezopasno rastojanje pomoeu formula, orijen
taciono se moze odrediti iz ledeeeg odnosa:
rs

k,' a' :::; Q . m

J6J

3i)_"'

radijus seizrnicki opasne zone, m


koeficijent koji zavisi od fizicko-mehanickih karakteristika radne sredine
gde se objekat nalazi (tab. 87),

r,
ks

gue je;

'"os

00

a:;

.D

os

vrste stena

P.S.

ks

cvrste kompaktne stene


tvrste raspucale stene
sljuncano zemljiste
pescane naslage
glina i g1inovite naslage
nasuto rastresito zemljiste
zemljiste zasiceno vodom
(iivi pesak. treset)

'0

""u

po postavljanju mins
kog punjenja u zemljis

te zasiceno vodom ill u

'0
-'"

.:::

2,0 puta

o
:;;;!

'c
[

.~

'"
:::!
c

0,5

1,2

1.0
1.1
1.2

1.0

1,4

0.98
0,96
0,94
0,92

1.5

0,90

1,6

0.88

1,3

pokazate1j
dejstva ek
splozije (n)

1.7
1.8
1,9
2,0
2,1

.., ..,

-,
2,3

O~
O~
~2

O~
O~

OJ8
OJ7

pokazateIj
dejstva ek
splozije (n)
2,4
2,5
2,6
2,7
2,8
2,9

3,0

;::

""

a
~6

00

..,or

....

or)

r-

co
....
o

\CO

:::;

o
~
'" ,.. ...r

co

V)

<Xl

r
....
....

.......

or
..,o .., ....

..,o

V)

V)

V)

...

r-

'"

...o

<Xl

g..,

V)
V)

r-

o
V)

....

o
~

o
..,

'"

......

0\

'"

o....

oor)

....
'"
'" ..,

V)

V)

'"

'"

\CO

'"
o

.'"
~

\CO

o
oor)

o
V)

<Xl

000
\0
0'\
0

or)

o('II')

V)

("f')

V)

00

'" ....

or)

"'It'

.... ....
N

<Xl

VI

V)

o
....
...

V)

\CO
N

.......o

o
.... .... '"

""

r-

.......

::::

'"
o

'" ....

V)

~4

;::

O~

OJ2
~l

II';,

.5

g :5'~

""::I ._..:.::

",-~

>

OJO

r,

-'- 3 - '

'"
r-

VI

o
....

OJ5

~
or)

25

'" ....

o....

u
0

kg.

ks

Radijus seizmicki opasne zone po miniranju moze biti odreden i na osnovu ta


bele 89, koja je uredena na osnovu predhodnog obrasca. Pri kooscenju oye tabele mora

V)

'"

"'"

;!

\CO

\D

Ako je zadato rastojanje od mesta miniranja do sigumosnog objekta, dozvolje.


na kolicina eksplozi\'a odreduje se iz odnosa:
Q

V)

o
o

..,~

pokazatelj
dejstva ek
splozije (n)

or)

o
~

;1;

'0

's
Tabela 88

,.. ...o

V)

>0

20

r-

..,o o.... ..,oo


'"

V)

<!
2

vodu, koeficijent (ks )


mora se uvecati 1,5

r-

c;,

oV)

... oo...
'"

'2

5
8
9
15

'"

>
'N

..9

....

ffl.r.
Tabela 87

o
N

V)

koeficijent koji zavisi od pokazatelja dejstva eksplozije (tab. 8~),


kolicina eksplozivnog punjenja, kg.

c
o<')

'?
'5" s
-'"

,.,

~~

c: "
~
~
::: :-::

~~

g~
> ".

": :
~

c.

C
o
-'"

IV

""

"

1;;

"
-;;;
'-'

::I

:;.

~ ~
,'>" ,'">

<.>

:.='>

"N

~ ~ .~ 'E
o
.5
o

u
N

2i

>
0

t;

co
~

l?

~
0_

C 1;1
"<v

~ ~~
N":'::;

,,~

::

.~

::

>U

l:'IJ

~.~

....,5.

<>'N
N ~

"

E
0

"0

e.JJ

" a"'

;t;l"

E,~

364

365

se uvoditi popravka za dubinu na koju se minsko punjenje postavlja koeficijentom (a) i


za flo zasiceno vodom koeficijentom (k s)'
Prema prof. Medvedovu procena seizmicke opasnosti usled eksplozije mo1e
biti rasmatrana preko korekeionih koeficijenata koji obuhvataju utieajne parametre.
8ezopasna udaljenost zavisi od niza tih parametara ali i od stanja zgrada. U pogledu ot

Tabela 90
kategorija
zgradc

stanje zgrade

stepen seizmi
ckog intcnzi
teta, (em/s)

Itoeficijent
Kb

nome stare zgrade od


lomljenog kamena ice
cerpica

~,5

A - Prizemne zgrade ozidane lomljenim kamenom, zgrade zidane od nepece


nih cigala (cerpic), nabojem od gline itd.

1,6

zgrade zidane opekom,


blokovima sa predhod
nim deformacijama
jake stabilne zgrade od
armiranog betona, iii
drvene Ito nstru kcije

6-7

1.0

pomosti na potrese usled miniranja zgrade mozemo podeUti u tri osnovne kategorije:

Obicne zgrade zidane opekom, zgrade zidane velikim blokovima, pri


tesanim kamenom, zgrade sa delimicno drvenom konstrukcijom.

e - Armirano betonske grailevine i obicne drvene grailevine.


Najotpomije na potrese usled miniranja su zgrade (e) kategorije, dok su najma
nje otpome zgrade iz (A) kategorije. Ook se za zgrade (A) kategorije oStecenja mogu

U tab eli 91 date su vrednosti redukovanog rastojanja ~ed ==---- za ra


zlicite uslove miniranja i koeficijenta (Kp).

t'Q

ocekivati u domenu IVtog seizmickog stepena, dotle se za zgrade (e) kategorije pocet
na ostecenja mogu ocekivati tek u domenu VU-<>g seizrnickog stepena (poglavlje 11.5.3).
Prema tome, za pojedinacnu oeenu otpomosti objekta na potrese usled minira
nja, treba odrediti koji stepen seizmickog intenziteta je opasan za doticni objekat, a
zatim kog je seizmickog stepena intenzitet potresa koji se opafa. Na taj nacin se moze
zakljuciti dali je doticni potres usled miniranja opasan za objekat iii nije.
Sigumosno rastojanje prema prof. Medvedovu maZe se odrediti iz odnosa:
rs

= Kb

'Kp 'K z ~ed.

yQ,

Tabela 91
stepen
seizmi.
intenzi
teta
(em/s)

m,
2

gde je: rs

radijus opasne zone usled seizmickog dejstva miniranja, m

Kb - koeficijent koji zavisi od stal1ja objekta - zgrade,


Kp - koeficijent koji zavisi od nacina aktiviranja minskog punjenja,
KzReed

koeficijent koji zavisi od fizickomehani<!kih i tehnickih karakteristika


stena.,
redukovano rastojanje za razne stepene potresa pri trenutnom i milise
kundnom miniranju,

Q - kolicina upotrebljenog eksploziva. kg


Vrednosti koeficijenta (K b) date su u tabeli 90.

4
5
6
7
8
9
10-12

Kp

naein iniciranja
milisekundno

trenutno
Rk

Ri

Rp

Rk

Ri

Rp

100
63-100
40-63
25-40
16-25
10-16
6,3-10
4-6,3
2,5-4
2,5
1,0

91
68-91
37-58
23-37
15-23
9-15
5,8-9
3,7-5,8
2,3-3,7
2,3
0,91

72
46-72
29-46
12-18
12-18
7,3-12
4,6-7,3
2,9-4,6
1,8-2,9
1,8
0,72

80
50-80
32-50
13-20
13-20
8-13
5-8
3,2-5
2-3,2
2
0,8

83
52-83
34-52
13-21
13-21
8,3-13
5,2-8,3
3,4-5,2
2,1-3,4
2,1
0,83

63
50-63
25 --16
10-16
10-16
6,3-10
4-6,3
2,5-4
1,6-2,5
1,6
0,63

Rk Ri
Rp
Rred.

redultovano rastojanje La povrsinske kopove.

redukovano rastojanje okod miniranja na izbacivanje.

redukovano rastojanje pri minira:lju u podzemnoj eksploataciji.

u tabeli 91 dato je za srednje vrednosti tla, pa je za slabija t1a potrebno povecati vrednost z.a

40'7" a za cvrsca stenovita tla smaniti za 30%.


Vrednoti za koefieijent (K z) date su u tab. 92

31>7
366

Tabela 92

Kz

vrsta tta

2-gi stepen bezopanosti koristi se koeficijent (K,,) odnosno formula rv = Kv .JO , m.


Za sve _ostale stepene bezopasnosti primenjuje se koeficijent (kv) i koristi formula
rv =k v - ~ ,m.
Tabela 93

~vrste

stene
~vrste raspucale stene
bolu~vrste stene (sips, laporac, pes~ar)
~junkcvito tlo
pe~cano tic, glina sa vodom na dubini
pd 10 m i vi~
~skovito tlo, glina sa vodom na dubini
bd 5-IOm
peskovito tlo i glina sa vodom do
pm dubine
Inuljevito zemljiSie, tresetiste
++++++++++

0,5
0,7
0,8

stepen
bezopasnosti

povrsini

0,9
bez povreda

1,0
1,2
1,4
1,8

Teje

{tQ

ill

rv

= ICy ro

10-30

znatno lomljenje stakla,


povrede ramova, i unu
tramjih lakih pregrada
rUSenje unutrasnjih pre
grada, ramova, baraka

10
10

5-8

rUSenje slabih kuca od


kamena i drveta oste
cenje stubova
rUSenje cvrstih obje
ta

Za povrSinska - otkrivena punjenja tezine preko 10 t, pri 1,2 i 3..cem stepenu


~zopasnosti, i punjenja preko 20 t, smeStena u bU80tine na odre<1enu dubinu za L i

n=3

20-50

3-10

20

400

20

10

20
20

kv

200
5-12

1-2
50

2-4

0,5-1,0

2--4

1-2

razara
njc u
kontura
rna lev
ka

1,5-2

0,5-1

30-50

razaranjc u
konturama
levka ekspl.

t ,4

~ 'hTt.R

r..--\--;-1-'-1--'---'1I

JiTTT'\

"I"
\ 't'n\

~~I

rv - sigumosno rastojanje. m

otkrivena punjenja date su u

Kv

eksploziv u
bus. na odre-denoj
dubini
Q, t
Kv
kv

4P baM

Q - kolicina ekspJoziva, kg

Vrednosti koeficijenata (k" i Kv) za spoljna


c3beli 93 za sledece uslove:

50-150

10
10

,m,

kv, Kv - koeficijenti proporcionainisti, cija vrednost zavisi od uslova smestaja


i kolicine eksplozivnog punjenja pIi miniranju.

kv

10

slucaj ne povrede od
staHl

Sigurnosna rastojanja usled dejstva vazduSnih udarnih talasa od mesta minira


nja do sigurnosnog objekta odre<1ena su u zavisnosti od karaktera rasporeda i smeSiaja
lksplozivnog punjenja, kao i od kolicine eksploziva koji detonira u jednom vremenskom
rtervalu.
,
Sigumosno rastojanje od dejstva vazduSnih udarnih talasa na povrSini moze se
odrediti iz odnosa:
rv '" kv

Q,t
10
2

14.2. SIGURNOSNA RASTOJANJA USLED DEJSTYA

V AZDUSNlH UDARNIH TALASA

e ksploziv na

moguce povrede

SI. 246.

Zavisnost promene pritiska od kolici.

ne eksploziva IQ} i udaljenosti Irl pre

ma H. Schardinu.

II

:r~

o,Ot 1

5 10

50 100

50)

1m rim)

Na sl. 246 graficki je data zavisnost promene pritiska (p) od kolicine eksplozi
va i udaljenosti od mesta rniniranja prema (H. Schardinu). Ova zavisnost se odnosi na

368

369

povrsinska
otkrivena punjenja (nalepne mine). Kod masovnih miniranja sa pravilno
odabranim parametrima rniniranja, ovaj problem se ne pojavljuje.
Radijus sigumosne zone usled dejstva vazduhtih udamih talasa na coveka
mo~e se odrediti iz odnosa:
rv min.

IS yO

talasa odreduje se pomocu koeficijenta (i) i (k). Tacka preseka krivih oznacena sa (i) i
(k) projektuju se na apscisu i daju vrednost bezopasnog rastojanja (L). Koeficijent (0
odreduje se iz odnosa:

. L
I

,m,

gde je: {J

gde je: Q - kolicina eksploziva, kg.

Koeficjent (k) odreduje se iz odnosa:


k

.....

~ 'in

q'm

o
0
o

\:1":

db '
koeficijent otpora rudnicke prostorije (zavisi od povrsine i vrste podgra
de),
povrSina rudnicke prostorije.

db

Na sl. 247 dat je nomogram za odredivanje sigumosnih rastojanja us/ed dejstva


vazduSnih udarnih talasa na coveka. Nomogram je konstruisan za maksimalni dopus
teni pritisak na coveka od 20 kN/m 2 , a opasno rastojanje cd dejstva vazduroih udamih

'J
1\\1
\1\'1

i[

ih

K.'~6
16.8

gde je: m
koeficijent prelaska energije eksplozije u vazduroi udami talas,
q - specificna potroSnjaeksploziva, kg/m3
1:S
ukupna povrSina prostorija,

16.0
15,6

<I

11 8

".0

13.2
12.1.

11.6
'0.8
10

9.2

...

8,1.

143. SIGURNOSNA RASTOJANJA USLED RAZLETANJA


KOMADA PRI MINIRANJU

7,6

7,2
6,8

Daljina razbacivanja komada stena posle miniranja zavisi od niza uticajnih pa


rametara kao sto su:

6.1.
6J)

kolicina upotrebljenog eksploziva,

- geometrija rasporeda eksplozivnih punjenja,

- velicine linije najmanjeg otpora,

ugla odbacivanja,

- reljefa zemljiSta i sl.

5.6
5,2

SI. 247.

50

100

150

200

250

300

350

Nomogram za odredivanje beza

pasnih ra$lojanj a ad dejstva vaz

du~nih udarnih laiasa na taveka.

Odredivanje daljine razbacivanja komada minirane mase moze da se vrSi na viSe


nacina, zavisno od toga sta se ulima kao baza za izracunavanje. Ako se uzima u obzir
energija eksplozije i energija odbacenih komada, onda se za odredivanje daljine mogu
koristiti balisticki proracuni brzine leta komada i njihov domet. Ako se koristi pokaza
telj dejstva eksplozije i velicina linije najmanjeg otpora, onda se konstruiSu tabele iz
se ta rastojanja mogu ocitati, tab. 94.
Sigurnosne zone kao sto sc vidi iz tabele 94 zavise od linije najmanjeg otpora i
koeficijenta (n) i mote biti aproksimirana obrascem:

371

370
Tabela 94

Prema Salamallinovu, najveca daljina razbacivanja komada pri miniranju moze


se odrediti iz odnosa:

radijus opasne zone (m) u zavisnosti od (n)

l.n..,.

---LQ.

1,5

2,0

2,5-3

1,0

300

400

500

600

600

700

700

800

800

1000

1000

200
200
300
300
400
500
500
600
700
800
800

1,5
2
4

IJ
12
15

ro

25
30

1,5

2,0~-3

Za mehanizaciju

Za.Uude

I{m)

350

500
700
800
800
900
900
1000
1200
1500
1700

400
600
800
1000
1000
1000
1200
1200
1500
1800
2000

100

lOO
150
150
200
250
250
300
350
400
400

150
200
250
300
300
400
400
400
400
500
500

250
350
500
550
600
600
700
700
800
1000
1000

300
400
550
650
700
700
800
800
1000
1000
1200

L :::: (3 n

1)2 20W
W + 1 ,m,

gde je: L
najveca daljina razbacivanja komada, m
n - pokazatelj dejstva eksplozije,
W - linija najmanjeg otpora, m.
Ako se znaju rastojanja od posmatranih objekata koji ne smeJu biti ugrozeni
odbacenim komadima, onda treba odrediti najvecu kolicinu eksploziva koja se moze
inicirati u jednom intervalu iz odnosa:
2

Q;::

eje

253 n 3/4

~W

pokazatelj dejstva ekspJozije,


linija najmanjeg otpora, m.

koeficijent koji karakteriSe radnu sredinu,

K = 1,0-1,2

za meke stene,

K = 1,2-1,5 - za srednje cvrste stene,


K::: 2,0-3,0 - za cvrste stene.

Radijus opasne zone od razletanja komada mote se izracunati i iz odnosa:


R

. W3 ,kg,

n +97

, m,
gde je: K

n
: W

2K (3n + 4)2

..JW' m

"'pe je: d
precnik punjenja u busotini, em
I
W' - najkrace rastojanje od punjenja u busotini do slobodne pomine, m.

W'

re je:

e
Ie

a:

14.4. ODREDIVANJE GASOOPASNE ZONE PRJ MJNJRANJU

e . sin a: + Ie . cos a: , m

berrna sigurnosti, m
duzina cepa, m
ugao nagiba kosine etue,

Na osnovu ove forrnule data je tabela 95 za odredivanje sigurnosnih rastojanja


na osnovu precnika minskog punjenja i linije najmanjeg otpora.
Tabela95
W

I',

radijus opasne zone (m) od razletanja komada pri miniranju


punjenjima precnika, mm

100

150

200

250

300

200
200
200
200
200

300
250
220
200
200

400
330
280
240
200

500
420
360
300
I:! 50

500
430
350
300

400

470
400

Radijus gasoopasne zone usled miniranja sracunava se na osnovu dopustene


koneentracije Stetnih gasova (preracunato na CO) na graniei opasne zone, i moze se do
biti iz odnosa:
rg
gde je rg
Q
e
kg

kg..J~, m,
radijus gasoopasne zone, m
kolicina upotrebljenog eksp\oziva, kg
kolicina stetnih gasova (preracunato na CO), l/kg
eksperimentalni koeficijent, kg : : 1,0-1,5.

Za utvraivanje radijusa gasoopasne zone treba poznavati klimatske prilike u


mestu miniranja (pravae i brzinu vetra). Pri prumeni pravca vetra za vreme ininiranja,
radijus gasoopasne zone u praveu vetra treba povecati za 2 puta.

373

37::

15.0. PRIMENA EKSPLOZIV A U POSEBNIM USLOVIMA

15.1. OSNOVE POZNAVANJA TEHNIKE I TEHNOLOGUE


USMERENOG RUSENJA OBJEKAT A
Potreba za rurenjem objekata u ucbanim scedinama moze da nastupi usted raz
licitih razloga: rekonstrukcije delova grada, rekonstrukcija temelja u fabrickim halama,
dotrajalost objekata, sklonost obrmavanja i st. Svi ti cazlozi cesto puta zahtevaju vrlo
brzo rurenje objekata, pa se u tu svrhu kao najekonomicnija i najbna metoda koristi
primena eksploziva. Zbog toga poznavanje tehnike i tehnologije fUSenja eksplozivom
predstavlja osnovu kod razlicitih primena u urbanim sredinama. Domaea iskustva uka
zuju da je primena eksploziva u ovim uslovima najracionalnija i da je sasvim siguma pod
usIovom da se poznaju osnovni princtpi tehnike miniranja i da se primene adekvatne
mere za~ite okoline, kao i druge mere koje treba preduzeti kod izvodenja radova.
Kod poznavanja osnovnih parametara miniranja od neobicnog je znacaja ras.
pored buSotina, njihova orijentacija, dubina, linija najmanjeg otpora, kolicina eksplozi
va po bu~otini, redosled iniciranja j dr. Poznavanjeovih parametara nameee se kao pred
usiov za pristup izradi projkta radova sa mogucnoscu unapred defmisanja smera obru
Savanja. Same metode rusenja objekata mogu se podeliti:

I
II
III
IV

Za razaranje temelja eksploziv se postavlja u minske rupe iii rukavce (supljine


izraaene u temelju). Minske rupe buSe se vertikalno, mada u odreaenim slucajevima mo
gu biti i kose. Precnik minskih rupa krece se od 28-60 mm, a dubina je pribliino O,9H
(H visina temelja). Unija najmanjeg otpora W = 0,5-0,7 dubine minske rupe. Rasto
janje izmedu minskih rupa u redu a = (1,0-1,3) W, dokje rastojanje meau redovvima,
i od kraja temelja jednako (W). Pri miniranju temelja horizontalnim minskim rupama,
donji red minskih rupa mora od dna temelja biti na udaljenosti od 0,2-0,4 m.
Kolicina eksploziva za miniranje temelja utvrduje se opitnim putem, iii odredu
je po op~toj formuli:

Q = q' W3

Za curenje objekata u sIo!enim uslovima najveci znacaj ima lokalitet ravni ru

kg,

gde je q - specificna potromja eksploziva,


W - linija najmanjeg otpoca (rastojanje od ose busotine do kraja temelja), m.
Pri miniranju temelja, orijentaeiona specificna potrosnja eksploziva (A = 360

380 em 3 ) bila bi:


Tabela 96
kateg,?rija

specificna potrosnja
eksploziw, kg/m'

telmllja

ruSenje rucnim
rusenje mehanickkim putem (pomocu mehanizacije),
lUSenje pomoc:u eksploziva (miniranjem),
- ruSenje kombinovanim nacinom.

~nja, koja se usvaja na osnovu uslova ruSenja (raspolozivi prosfor za deponovanje sru

ciglani temelji sa krecnim malterom,


ciglani temelji sa cementnim malterom,
- betonski temelji bez armature,
annirano betonski temelji.

0,3-0,45
0,4-0,55
0,5-0,65
0,6-0,70

I
II
IIJ
IV

Orijentaciona kolicina amonijumnitratskog prdkastog eksploziva radne sposob


nosti (A = 360-380 em 3 ), u kg. u zavisnosti od linije najmanjeg otpora datajeu tab. 97.

~nog materijaia, zeljeni. pcavae rusenja, stan}e i konstrukcija okolnih objekata i s1.).

Tabela 97
kategorija
temelja
0,4

15.2. MINIRANJE TEMEUA


II

Miniranje temelja u fabrikim halama iii na otvorenom prostoru, vrsi se uglav.


nom na rastresanje. Po tipu gradnje i cvrstoci temelji se obicno dele na cetiri kategorije:

kolicina eksploziva, kg u zavisnosti od 1J}.o. (m)

III
IV

0,5

0,6

0,14 0,23 0,32


0,16 0,26 0,36
0,18 0,28 0,45
OJ2 0)9 0~8

0,7

0,8

0,9

0,47 0,63 0,79


0,52 0,70 0,88
0,56 0,77 0,96
Ofi8 032 1,15

1,0

1,1

1,2

1,3

1,4

0,99
1,10
1,20
1,45

1,25
1,39
1,50
1,81

1,54
1,71
1,85
2,23

1,85
2,06
2,25
2,69

2,16
2,40

374
375

Na s1. 247 data je Serna miniranja temelja.


Dufina eksplozivnog punjenja ne sme preci 2/3 duiine minske rupe, ostali deo
se obavezno zapuni sa odgovarajuam rnaterijalom. Ukoliko se minska punjenja u temelje
jPostavijaju u rukavce, njihov presek je obicno O,ixO,1 m, do 0,2xO,2 m. U ovom slu
ajii :,.,...tar eksplozivnog punjenja nalazi se na sredini temelja (po Sirini).

ovakvog punjenja sa eksplozivom u dnu busotine je obavezna u onim s1ueajevima kada


temelj nije otkopan ill je veee dubine, s1.248.
PosIe smestaja, eksploziva i detonirajuceg stapina, bUSotina se napuni vodom do
10 em od usca busotine.
Pri miniranju starih i raspucalih temelja, gde bi voda oticala i iz bUSotine, buso
tine se mogu puniti i glinenim rastvorom cija gustina zavisi od stepena raspucalosti i
velicine pukotina.
Pri punjenju bUSotina glinenim rastovorom, kolieinu eksploziva u donjem delu
bUSotine treba povecati za 1,3-1,5 puta u odnosu Ila bUSotine punjene vodom. U tabeli
98 dati su orijentacioni parametri miniranja pri primeni hidroeksplozivnog naeina drob
Ijenja temelja.

Tabela 98
51. 247.
Serna radporeda rninskih punjenja pri miniranju temelja. 1 - temelj, 2 - eksplozivno punjenje, 3
f,ektrod eto nato r , 4 - ep. 5 - prollOd nik.

debljina
temelja

visina
temelja

dubina
buSo!'

rastojanje
rne4u bu~t.

U ci1ju spreeavanja razletanja komada usled miniranja preduzimaju se odgova.


rajuCe mere zaSiite. Mere zaSiite mogu biti preduzete na dva nacina: Mere zaSiite koja se
ostavlja na objekat koji zelimo da zaStitimo, i
t
zahita koja se postavija na objekat koji minira.
Pozeljno je, ako je to moguee, preduzeti obe
frste zaSiite ipak u ve6ini slucajeva postavija se
~
!zahita od razietanja kornada od objekta koji

ruSimo. Prvi nacin sastoji se u prekrivanju obje.

'"0.~I
. .... .

koji zelimo da zaSiitimo, zahitnom previa


'0' '.'() ....
3
koja mote biti od iieanih mreza, gumenog
4
platna, starih gumenih traka i st. Drugi naein
II <::i'
.'?I .. a.9
"':9
pastoji se u tome Sio se objekat predviiIen za
tllScnje prekri'Va napred nabrojanim rnaterijalom
re miniranja u cilju spreeavanja razletanja
;':omada.

fO.

kta
!wm

~I ; ~ ;:~.x}r :":.::.~::\1~;

U ci1ju spreeavanja i smanjenja razbaci.

\anja izminiranih komada, u praksi se u poslednje


vreme cesto primenjuje hidroeksplozivni nacin
tniniranja. Kao eksplozivno punjenje kod ovog
hacina miniranja koristi se nekoliko niti - kraje.
va detonirajuceg stapina cija je duZina jednaka

-~ [itt :~ft;

(rn)

O,65-0,75) (/b)' (Ib


dubina buSotine). U cilju smanjenja broja krajeva detonirajuceg
tapina, u dnu bUSotine moze da se stavi 50-100 gr. vodootpomog eksploziva. Primena

(rn)

0,4-0,6

1,0-1,5

0,6-0,8
0,8-,10
1,0-1,2

1,0-1,5
1,0-1,5

0,8-1,2
0,8-1,2

(rn)

0,7

Slap.
(korn.)

duiina
Siapina
(m)

0,6-0,8

7-8

1,0-1,5
1,0-1,8

50-100
100-150

1,0-1,8

100-150

0,8-1,2

0,6
0,6

1,5 -2,0

1,3-1,8

0,8

1,2-1,4

1,5-2,0

1,3-1,8

0,8

1,4-1,6

1,5-2,5

1,3-2,2

0,8

0,5-0,8
0,6-0,8

rnasa ck
sploziva
u buSo!.
(gr)

50
50
50-75

3
3
5
6

Nadzemni betonski objekti u zavisnosti od njihove debljine, miniraju se buSe'


njem minskih rupa ili buSotina. Minske rupe buSe se obieno duiine 0,9 debljine temelja,
koje se rasporeduju ravnomemo u Sahmatskom poretku. Potreban broj minskih rupa
moze se odrediti iz odnosa:

)XQ1~~~~;;x vii 'p,:; ;',.

Konstrukcija hidroeksplozivnog punje.


nja: 1 - elektrodetonator, 2 - detoni
raj uti ~tapin. 3 - lIOda, 4 - krajevi de
tonirajuceg hapina, 5 - eksplozivno
punjenje, 6 - temelj.

(rn)

broj

kraj.

N""

gde

. Q
dp

lp
t:::,.

0,785 - d~ . lp .

t:::,.

kom.

ukupna kolicina eksploziva, kg


precnik punjenja, dm
duiina punjenja, dm
gusti:1a punjenja, kg/ dm 3 .

Minske rupe mogu se busiti odozgo ili sa strane - boeno. Obicno se primenjuje
clektricno milisekundno miniranje po rednoj iii talasastoj Semi u zavisnosti od stepena
Zastita od razletanja komada pri miniranju prikazana je na sl. 249.

376

377

gde je po Sirini potrebno smestiti sarno jedno rninsko punjenje, zbog povecanja podseca
nja, iznad prvog punjenja rasporeduje se drugo punjenje na rastojanju koje je ravno
0,7-1,0 dubine buotine, tj_ Ik = (0,7 - 1,0) I b , s1. 250b_
Tabe12 99
SI- 249
,

Serna mlOlranja betonskog tunela: 1 - po


dupiraf. 2 - metalna mre;!:a, 3 - noseti dr
veni stubovi, 4 - beotnski tunel, 5 - napu
njene minske rupe_

0,45
0,50
0,60
0,70
0,75
0,80
0,90
1-1,3
1,3-1,5
1,6-1,7
1,8-1,9
1,9-2,5

Miniranje zgrada i objekata ostvaruje se rninskim punjenjem koja se postavljaju


u minske rupe - buotine ili rukavce sa spoljnje ili unutramje strane objekta. Pri ruSenju
zgrada i objekata na svoju osnovu, rninske rupe buSe se po dubini objekta sa unutrasnje
strane zidova na rastojanju ne manjem od 0,5 m od osnove temelja_ Potreban precnik
rupe maZe se odrediti iz odnosa:

gde je:

Ip
to

Il kategorija

III kategorija

IV katcgorija

(m)

15.3. MINIRANJE ZGRADA IOBJEKTA

1 ketgorija

debljina zida,

2,0
1,8
1,5
1,3
1,2
1,0
0,9
0,8
0,7
0,65
0,5
0,4

2,2
1,9
1,65
1,43
1,32
1,1
1.0
0,88
0,77
0,72
0,55
0,44

2,4
2,16
1,8
1,56
1,44
1,2
1,08
0,96
0,84
0,78
0,6
0,48

2-6
2,34
1,95
1,69
1,56
1,3
1,17
1,04
0,91
0,85
0,65
0,52

I 0785.1
y
,
p . to

, mnl,
4

duZina rninskog punjenja, m


gustina punjenja, kg/dm 3

Kolicina eksploziva po rninskoj bUSotini


Q = q 'W3, kg,

gde je:

q - specificna potroSnja eksploziva koja zavisi od karakteristika eksploziva,


karakteristika materijala koji se rusi i dubine bUSotine, tab. 99, kg/m 3
W - Jinija najmanjeg otpora, m.

Dubina minskih ru pa - bUSotona nalazi se u granicama od 2/3 do 3/4 debljine


zida (8), tj. Ib = (2/3 - 3/4) B, m. Kod zidova od cigli, kamena i nearmiranog betona
obicno je dubina busotine 2/3 B, dokje kod armirano betonskih zidova dubina busoti
ne 3/4 B. BUSotine se postavljaju u dva reda u Sematskom poretku, sa rastojanjem izme
du busotina u redu od 0,8 - 1,4 , a meau redovima btiSotina Od 0,7-1,0 dubine busoti
ne s1. 250a. Busotine na krajevima zidova rasporeauju se nesto drukcije od ostalih buso
tina tako da njihovo rastojanje od krajeva iznosi. lk = (0,5 - 0,7) lb' Na krajevima zida

L~

SI. 250.

Serna rasporeda minskih punjenja pri


ru~nju objekta.

Kada se zahteva usmereno ruSenje zgrade iIi objekta onda se horizontalne buoti
ne rasporeduju u vidu klina s1. 25Oc, koji obezbeduje zadano ruSenje. Uie strane klina

I'

378

379

odre<1uju pravac ruSenja, Gornji red bu~otina rasporei1uje se pod uglom od 10, a donji
pod uglom od 20. Dubina bu~tina kod ovog nacina ruSenja kreee se u granicama Ib =
;: 3/4 B (B - debljina zida). Unija najmanjeg otpora ravnaje, bo i u predhodnom slu
taju polovini debljille rida tj. W = 1/2 B. Rastojanje izmei1u minskih rupa u redu izno
si 0,3 m. Ako je rastojanje izme<1u gomjeg i donjeg reda minskih rupa veee od O,4.m,
onda se u sredini izrnei1u redova buSe dopunske busotine.
'
12

IJ

12

15.4. MINIRANJE DlMNJAKA, KULA I VISOKlH OBJEKA TA

V praksi se cesto ukazuje potreba ruSenja - miniranjem, industrijskih objeka


ta kao sto su dimnjaci iii drugi visoki objekti koji mogu biti razlicitih poprecnih preseka
okrugli, kvadratni, viSeugaoni. Obicno su sagrai1eni od opeke, betona a ponekad i od ar
miranog betona. Ovi objekti cesto puta su okruZeni drugim objektima koji prilikom mi
niranja ne smeju biti ~teceni.

If

"

1
SI. 251

Sima nlSenja zgrade po delovima: 1-13 - redosled miniranja.

SI. 253.

Rmenje zgrada i objekata miniranjem izvodi se takvim redosledom, da ruSenje


pojedinih delova objekta ne ometa dalji rad s1. 151.
Pri ruSenju objekata eksplozivnim punjenjem smdtenim u rukavcima poslednje
minsko punjenje postavlja se na rastojanju od 0,7-1,0 m iznad temelja. To obezbei1uje
dejstvo eksplozije u vidu normalnog levka izbacivanja koji deluje ravnomemo na sve stra
ne. linija najmanjeg otpora uzima se da je jednaka polovini debljine zida, tj. W = 1/2 B,
a rastojanje mei1u osarna susednih punjenja mora bitijednako 2W, sI.252.

51. 252.
~ma rasporeda minskih punje
nja u rukavcima pri miniranju
objekata.

~ema rUSenja fabrie:kog dimnjaka koji se nalazi uz ob


jekat koji se ne ruti: 1 - raspored minskih punjenja.
2 - smer pada dimnjaka.

>

Miniranje ovakvih objekata temelji se na sledecim osno\:lim principima:


objekat se ruSi na jednu najpovoljniju stranu u tacno odre<1enom pravu,
objekat se ruSi u tacno odrei1enom pravcu sa istovremenim srkacivanjem
dtiZine pada objekta, uglavnom zbog nedostatka prostora,
ruSenje objekta se izvodi na njegovu osnovu.
Kod metode ruSenja na jednu najpovoljniju stranu, eks19zivna punjenja se pos
tavljaju na 1/2 do 2/3 obima dimnjaka, a sa strane teljenog pravca pada s1. 254.
Kod metode ruSenja na jednu najpovoljniju stranu, zalomna povrSina ruSenja
radi se u obliku klina. Pri ovome treba razlikovati ukupnu povrSinu zaIoma i glavnu ob
last zaIoma. Kod objekata izra<l.enih od cigle, glavna oblast zaloma iznosi 1/4 obima, a
ukupna povrsina zaIoma 1/2 obima. Kod armiranobetonskih objekata zalomna povr
sina ruScnja iznosi 2/3 obima dimnjaka u pravcu ruSenja s1. 255.
Kod jedne varijante ove metode osim minskih punjenja zaIoma, buSe se i mins
ke rupe podsecanja, na preostalom delu obima din1njaka, odnosno na suprotnoj strani
od pravca pada, a na visini od 0,7-1,5 m od minskih punjenja zaIoma s1. 257.

381

380

:f[jl; ~t(Y>

Q.

E1d3
11]

~C

'.1

UKUPAN OPSEG RUSENJA

.. ZALOM

51. 256.
Raspored minskih rupa zaloma i podsecanja .

l
---.----,--,
I

00000
r
rooooooooooocl
000000
I

I
I
I

Kod metode ru!ienja dimnjaka na njegovu osnovu, eksplozivna punjenja posta


vljaju se po citovom obimu objekta koji se rui st. 257. Ova metoda se primenjuje sarno
kada se ru!ie dimnjaci izraaeni od cigle.

------ ------ - - - - -

- - - - - - -I- - -I-

51. 254.

00000000000000000000

Prikaz rasporeda minskih punjenja kod ru~enja dimnjaka od cigle u odredenom pravcu razlifitog pop

retnog preseka. a - okrugaQ. b - tetvrtast, c vi~gaoni, d - raspored minskih punjenja u osnovi i

u razvijenom stanju.

00000000000000000000

----- .... -------


51. 257.
Ru~nje

0,

iI!
u

dimnjaka od cigle na osnow.

Ked metode ru!ienja u odreaenom pravcu sa skra~enom duSinom pada, elernen


ti ru!ienja su isti kao kod metode rufenja u odredenom pravcu sarno 8tO se srednji red
minskih rupa buSi citavim obimom objekta (sl. 258). Ugao zaloma (J3) odreaen je

C(

ZALOM

----~ ---- tI
---'--
I

000000

0000000 0 1 0 0 0 0 0 10 0 0 0 0 0

000000
I

I _____
_ _ _ _ _ _ _ ...L

51.255.
Zalomne povr~ine r\;Senja: a - dimnjak od cigle. b - armiranobetonski dimnjak.

LI __

51.258.
Sematski prikaz ru~nia dirnnjaka sa skratenom dutinom padanja.

382

383

minimalno neophodnim uglom (a) nagiba ru~nja pri kojem visak A-B spu~ten iz centra
tetifta (A) ne pada u konturu horlzontalnog preseka objekta. Ugao (If) mora bili jednak
ill Yeti od ugla (a).

15.4.1. PARAMETRI MINIRANJA


llnija najmanjeg otpora (W) moze se sratunati iz odnosa

..

W
gde je:

= 0,5 B,

B - debljina zida.

Rastojanje minskih bu~otina u redu (a) zavisi od vrednosti linija najmanjeg ot


pora, odnosno materijala od kojeg je objekat uraden. Za dimnjake od cigle i nabijenog
betona (a) ima vrednost:
W ..;; 0,2m

amin0 = 0,3 m

0,2 <W";; 0,67 m

W>0,67m
va

= 1,5 W

amax = 1,0 m.

U ciIju preklapanja sfera dejstva eksplozivnih punjenja, rastojanje izmedu redo


je:

bu~otina

b = 0,866 a, m.

Oubina minskih rupa zavisi od vrste materijala od kojeg je objekat izgraden. Na


eeino se moze uzeti da dubina minske rupe iznosi
~

51. 258.
Sematski prikaz ru~nja dimnjaka sa skrKenom dldinom padanja.

Minske rupe bu~ se na visini od 1,0 m iznad tla sa spoljne strane dimnjaka.
Ukoliko je dimnjak postavljen na soklu, zavisno od dimenzija i materijala od koga je
sokla izradena, b~ se minske rope. Minske rope bu~ se iznad sokle u slutajevima:

Ib = (0,6 - 2/3) B
Kolitina eksploziva po minskoj busotini je:
Q = q' W3 , kg.

- ako je debljina zida ~kle znatno veca od debljine zida dimnjaka,


- ako je sokla armirana,
- kada eventualni otvori u sokli mogu uslovljavati feljeni pravac pada,
- kada je sokla izradena od lomljenog kamena.
Ukoliko se debljina sokle ne razlikuje od debljine zida dimnjaka, minske rope
se mogu bWiti i u sokli.
Nezavisno od metode bu~nja, neophodno je pre miniranja odstraniti sva doda
tna pojatanja, kao fto su prstenovi, ankeri, plote i sl. Posebno je vafno izbu~ti tetno
proratunatu dubinu minskih buSotina. Palenje minskih punjenja obavlja se trenutno po
mocu detonirajueeg ftapina ill elektrodetonatora. U slutaju primene elektrodetonatora
pofeljno je radi sigumosti palenja, svako minsko punjenje inicirati sa dva paralelno veza
na elektrodetonatora.

15.5. VADENJE PANJEVA EKSPLOZIVOM

Vadenje panjeva pomocu eksploziva je jako ekonomitno i brzo se izvodi. Va


denje se vrsi na taj nacin da se odredena kolitina eksploziva postavlja ispod panja u
zemlju pribliZno na sredinu ispod panja, iIi se u sredinu panja busi busotina pretnika
40-50 mm u koju se stavlja odredena kolitina eksploziva. Ukoliko panj ima veliki
preenik i jako razvijen korenov sistem koji ne ide duboko u zemlju, busotine se buse
ispod panja pod uglom od 35-50, do 2/3 debljine panja. Ukoliko panj ima slabo razvi
jen ali dubok karen minsko pUlijeje postavlja St" u busotinu pod vecim nagibom, na du
bini do 1,750 (0 - debljina panja).

385

384

sva istovremeno aktivirati, trenlltnim elektrodetonatorima iIi detoniraJucim stapinom.


Posebnu pa1nju treba posvatiti dobrom za&lpljenju.

15.6. PRIMENE EKSPWZIVA PRJ IZRADI KANALA"

MELIRACIONIH OBJEKATA 1 U POUOPRIVREDI

Kod vecine zemljanih radova moguce je rad skupnih maina 1.ameniti upotre
born eksploziva odnosno rniniranjem. Primena eksploziva znal!ajna je naro(!ito tamo, gde
ekonomski faktori ne dozvoljavaju nabavku odgovarajutih skupih masna, ili tamo gde
1.bog karakteristika zemljista iIi konfiguracije zemljifta upotreba maine nije moguca.

c
51. 259.
Va(fenje panjeva eksplozivom. a - minsko punjenje priblifno na sredini. b - minsko punjenje u buw
tlni u panju. C - minsko punjenje kod razvijenog korenovog sistema. d - minsko punjenje kod dubo
kog korenovog sistema.

Mesto postavljanja eksploziva i njegova kolil!ina zavise od I!vrstoee panja, kon


strukcije korenovog sistema, prel!nika panja i karakteristika zemljista.
Koli(!ina eksploziva koja je potrebna za vactenje panjeva moze se sracunati iz
odnosa:

= D' A,

gde je: D
A

gr.

prel!nik panja, em
kollcina eksploziva (gr) na I em. prel!nika panja, prema tabell 100.
Tabela 100

vrsta drveta
jela, smreka
bor
bre1.a
bukva, hrast

glina sa primesama
A=13gr
A 13
A = 14
A =20

peskovito 1.emljiste

A = IS
A=20
A=20

25

Ako su panjevi stari iii delimicno trull, kollcinu eksplo1.iva treba smanjiti 1.a
priblftno dva pu tao Ako se ispod jednog panja postavlja viSe minskih punjenja, moraju se

51.260.
Izrada kanala eksplozivom. a - vertikalnim bu~tinama. b - kosim bu~otinama. c - kosim i pomot
nlm bu~otinama. 1 - izba~ena zemlja. 2 - kontura kanala. 3
minsk; ~ep. 4
minsko punjenje,
5
detoniraju; ~apin.

Za izradu kanala U 1.ernljistu 1.a razlicite namene, pomocu eksploziva koriste se


busotine koje se buSe u 1.emljiste, i one mogu biti vertikaIne i kose. Vertikalne buotine
koriste se 1.a izradu relativno uskih kanala dubine do 4,0 m, sa i1.bacivanjem miniranog

386

387

materijala na obe strane podjednako. Kose bu~otine koriste se za izradu kanala sa od


bacivanjem miniranog materijala uglavnom na jednu stranu_ Za izradu fuih kanala koristi
se kombinacija jednog ill dva reda vertikalnih, iii dva reda kosih bu~tina sl. 261_
Dusina veritkalnih bu~tina

4, = H + Ipr
H - projektovana dubina kanala, m
I pr - probtiSenje koje zavisi od vrste tIa, i za neke vrste zemlji81a moie se kreta
ti u sledetim granieama:

gde je:

vlaian pesak

1,2-1,3

peskovito zemlji81e i les

1,15-1,20

glinovito zemljiSte sa peskom

1,10-1,15

glin.:a

1,05-1,10

zaglinjeno zemlji81e

0,95-1,05

51. 262.
Miniranje slojeva nepropusnog tla. 1 - nepropusni sloL 2 - eksplozivno punjenje, 3 - miniranjem
rastreSe n i 510 j.

Duiina kosih busotina


T'-'b

H
+ Ipr , m,
sm a

= - .-

a - ugao nagiba buSotine prema horizontali (a

gde je:

U mocvamom zemljistu cesto se izraauju plitki melioracioni kanali da bi se


zemIjme isusilo. Slitni kanali izraduju se i u sumarstvu u borbi protiv pozara. Plugom se
zaore brazda dubine 30-40 em, u koju se poloze patrone eksploziva po citavoj duiini
njenog dna, t*o da se patrone dodiruju. Na svakih 15-20 m duiine stavIjaju se udarne
patrone koje aktiviraju eksploziv.
testo se eksploziv.koristi i u poljoprivredi za pravljenje jama za sadnice, ili za
miniranje na rastresanje slojeva nepropusnog tIa sl. 262.

=45-55).

Za dobijanje poreebne dubine kanala (h = 3-4 m) pretnik bu~tine treba da se

15.7_ PRIMENA EKSPLOZIV A KOD DUBOKIH RUSOTINA

krete za:
glinovito zemlji81e sa peskom
~vrsta peskovita glina
tvrsta glina - suva

50-80mm
80-100
130-160

DuZina eksplozivnog punjenja u minskoj bUSotini je oko 2/3 duZine busotine.

t)/prrQ pcdronQ
~

3D 4-0 ClI1
51. 261.
Izrada plitkih jaraka eksplozlvom.

Primena eksploziva u dubokim busotinama vrsi se za razIicite ciljeve kao 810


su: raskrivanje izvora nafte, gasa, termalnih voda, ciscenje filtera kod dubokih izvora
vode, uklanjanje prepreka na trasi bUSotine, odglavljivanje deformisanih i zaostalih ko
lona u bUSotinama i sl. Za ovu svrhu koriste se posebno oblikovana eksplozivna punjenja
koja mogu biti u tvrstom, kaSastom ill tecnom stanju (astroliti), u zavisnosti od svrhe
u koju se koriste. U dubokim bUSotinama gde temperatura moze biti vrlo visoka koriste
se termostabilni eksplozivi (zastieeni u posebne obloge) i elektrodetonatori koji pored
sigumosti upotrebe, ispunjavaju uslove i u pogledu dejstva na velikim dubinama.
Za torpedovanje bUSotina u cilju poveeanja dotoka nafte i gasa primenjuju se
razlicite metode miniranja i torpeda od prostih do veoma slozenih konstrukcija. 'l'0rpe
dovanje je mogute u svim stenama koje ne pokazuju plasticna svojstva, jer u plasticnim
stenama posle miniranja zidovi busotina postaju cvrsci, pa se dobijaju efekti suprotni od
ocekivanih. Pri torpedovanju ne teii se drobljenju stena vee jakom rastresnom dejstvu
koje povaeava dimenzije psotojecih pukotina i stvaranje novih. Gasovi eksplozije pod
pritiskom ulazeu pukotne, i ako su one zapunjene plasticnim materijalom, otvaraju se,
cime se poboljsava pritok nafte, vode i sl.
Ukoliko posle prvog torpedovanja bUSotina ne daje ocekivane rezultate, torpe
dovanje treba ponoviti nekoliko pu tao Za odredivanje velicine skplozivnog punjenja

388

389

konstrukcije torpeda, mesta postavljanja eksploziva, mogucnosti ruSenja iii ostecenja bu


Sotine, seizmickog dejstva eksplozije, a takoae i sigumosti rada, neophodno je bUSotinu
detaljno izuciti_ Zbog toga pre svakog torpedovanja moraju se imati sledeCi podaci:
ukupna dutina bUSotine, nivo vode u bUSotini, precnik i dufina bu~cih kolona, tempe
ratura u bUSotini na raznim dubinama. Na osnovu raspolozivih podataka radi se tehnicki
projekat po kome se izvodi torpedovanje bliSotine.

"HUt:'

Radijus obrazovanja plikotina pri miniranju izdufenim min skim punjenjima duo
zine Ip = 4 - 30d moZe se odrediti po formuli:

~
gde je:

= 10d

IT '

A. - odnos dufine punjenja i precnika punjenja (A.

!'
=Ip/d).

Pri duzini punjenja jednakoj ili vecoj od 30 d, radijus obrazovanja pukotina


moze se odrediti:

~"",,-~

,~ I-f"!
p.., , .
""

."" ," 1

~ ,tL
~

~Z~W::
~ I

Rp =

30d

~l:Y

Hermetizacija torpeda mora zaSititi eksploziv od prodiranja vode pri spuStanju


torpeda na zadatu dubinu. Potrebna debljina zida eilindra obloge torpeda mole se odre
diti iz formule

~~"

b =

SI. 263.

L.!
2'(1

,em,

!>ema torpedovanja. 1,2


pritv~civanje magistraln09 voda za telitno ute, 3,4 - mesto pritvr~iva
nja telifnog uleta (na svakih 100 ml, 5 - cementacija, 6 - kudeljno ufe, 1 zacevljena bu~tina,
8 - 91ava torpecia, 9 torpedo,10 mesto spajanja, 11 - zasuti deo bu~otine,

gde je: d - unutramji precnik torpeda (precnik punjenja), em


(1 - cvrstoea na pritisak eilindra obloge torpeda, uzima se za celik 1000
dN/em 2

Ako se torpedovanje izvodi u eilju obrazovanja - proSirenja kavemi iii stvara


nja zone pukotina, onda se velicina upljine - precnik moze odrediti iz odnosa:

Spoljni precnik obloga torpeda odrei1uje se tako da torpedo moZe slobodno


proci kroz bliSotinu do mesta miniranja. Za dubine bUSotina vece od 300m obloga tor
peda radi se od celicnih eevi debljine zida 5 mm, za manje od 300 m debljina cevi je
2-3 mm. Ukoliko torpedo treba da razori dno bUSotine, dno obloge pravi se ravno iii
sa konusnim udubljenjem unutra (kumulativno dejstvo). U plitkinl bUSotinama kao ob
loga torpeda moie posluziti azbestna, gumena iii staklena eev.
Kao punjenje torpeda mogu se koristiti razlicite vrste eksploziva kao Sto su
trotil, plasticni vodootpomi eksplozivi i s1. Kolicina eksplozivnog punjenja u torpedu
zavisi od precnika i dufine tOrpeda i odrei1uje se iz odnosa:

Dp
gde je:

~,em,

=d

d - precnik punjenja, em
Po - pokazatelj otpora stena na stvaranje pukotine,
stena iznosi:
meka kreda, laporae meki kcrenjak
cvrsti Iaporae, cvrsta kreda, dolomit
gips, Skriljae, krecnjak
gramt, kvarcit, apatit, nefelin
gl;3nit, dijabaz, kOmit, cvrsti krecnjak

Ikg, i za neke vrste

35-65
15-30

8-14
3-7
2-3

Radijus obrazovanja pukotine pri miniranju koneentrisanim minskim punje


njima:
R

=
p

gde je:

3rcr
q

..;

Q - masa koncentisanog eksplozhnog punjenja, kg


q
speeificna potromja eksploziva. orijentaciono, q
'Y - zapreminska teiina stene,

0,7 'Y

Q
gde je: d
.6.
Ip

= 0,785' d2

.6. '/ p ,kg,

unutramji preenik torpeda, dm


gustina punjenja, kgl dm 3
duZina punjenja, dm.

Iniciranje minskog punjenja vrsi se sa dva elektrodetonatora paralelno spojena.


Provodnici elektrodetonatora vezuju se za glavne vodove koji su vi Sezilni, bakarni
preseka ne manjeg od 2,5 mm2 sa gumenom izolacijom. Glavni provodnik se na svakih
10 m vezuje za ufe kojim se torpedo spusta u bu~otinu. Precnik celicnog uieta na ka
me se torpedo spusta u bUSotinu ne sme hiti manji od 6 mm, a brzina sputanja torpeda
ne sme biti veca od I m/s.

390

]91

....,

...,

...

SI.264.
Serna tOl'peda za razutita namene. 1 obloga torpeda, 2 _ ek.
$ploziv, 3 - elektrodetonatori paralelno spojeni, 4 - telitne i
olome plate, 5 steznici.

predmcta u najslozenije geomctrijskc fonne. ~to je od posebnog znataja za obradu me


tala deformacijom. Sve ove, a i druge operacije obrade metal a izvode se na relativno jed.
nostavnim ureilajima na kojima se visold pritisci i sile dobijaju dejstvom relativno malih
kolicina eksploziva cijase energija preko prenosnika ~voda, vazduh, pesak i dr.) prenose
na predmet koji se obraduje, dok kod spajanja metala iIi poveeanja tvrdoce povrsine, kao
prenosna sredina moze da se koristi metalna ploca. U reiliin slucajevima energija se pre
nosi neposredno na obradivani metal.
Za potpunije razumevanje sarnog procesa dejstva eksplozije kojim se dobijaju
potrebne sile za obradu metaIa iIi druge tehnoloSke operaeije, potrebno je ponzavanje
fizickih, hemijskih i minersko-tehnickih karakteristika eksploziva koji se upotrebljavaju,
kao i defonnacione karakteristike metala pri impulsnom optereeenju. Kao izvor energije
za obradu metala koriste se brizantni eksplozivi, baruti i gasne eksplozivne smeSe. Nji
hovo dejstvo na metal razlikuje se po nacinu prenosa energije. Brizantn! eksplozivi koji
se najcesce upotrebljavaju mogu biti i standardni pogodno oblikovani i pripremljeni za
oVil narnenu.

15.8.1. OBLIKOVANJE METALA EKSPLOZIVOM


Oblikovanje metala eksplozivom, sa vodom kao prenosnikom energije vrsi
se pomocu kalupa potopJjenog u tank sa vodom. Neobraileni metalni predmet se porno
eu prstena stegne uz Meu kalupa. Iznad metalne ploce stavlja se eksploziv. pri detonaci
ji, usled impulsnog naprezanja od udamog talasa, i naknadnih pulziranja gasnih mehura
u vodi, dolazi do defonnacije metaJne ploce koja zadobija oblik kalupa.

IS.S. OBRADA METALA EKSPLOZIVOM

(OSNOVNI PRINClPI)

Nagli razvoj mnogih tehnickih grana kao Ito su raketna, avio, hemijska i dr.
zahteva i nove vrste materijala kojise mogu upotrebljavati pri velikim brzinama, tempe
"aturama, u agresivnim sredinama,materijale koji mogu trpeti velika staticka i dinamic
naprezanja i sL testo puta ti zahtevani materijali ne mogu se obra<Jivati klasicim pos
tupcima, ill je obrada takvih materijala nerentabilna, pa se trllie novi postupei obrade
aterijala. 1 edan od savremenijih i nOvijih postupaka je obrada metala energijom eksplo
"je. Upotreba energije velikih gustlna i pritisaka koji se osloba<Jaju pri eksploziji eksplo
.!iva znatno proiruje mogucnost obrade materijala. Ekspl07ijom se mogu stvarati prWs
ci velikog intenziteta cak i do millon bara. Danas se eksploziv u industriji upotrebljava u
pzllcite namene kao ~to su: obrada metala defonnacijom, spajanje razlicitih metala,
Ilatiniranje limova, varenje, oCvrSeavanje, rezanje, ciCenje itd. Na ovaj nacin rerene su
mnoge dileme oko spajanja raznorodnih metala koji se ne sjedinjuju obicnim postupci
a (celik sa bakrom, aluminijum sa celikom i dr.) kao i izdrtljivosti elemenata koji su
lajviSe izlozeni habanju, trenju i sl. [sto tako ,ovim postupkom vrsi se oblikovanje

'/,;

SI. 265.
Oblikownje metala (voda kao pran05
na $redinal. 1 - voda, 2 - eksploziv.
no punjenje, 3 - prsten, 4 - neobra
iJena metalna ploc!:a, 5 - cev za od
vod vazduha jz kalupa.

:11 ; ; ; }')''
7
7~),)))Y:h:n'i%
,/

Umesto vode kao prenosna sredina mote se upotrebiti pesak iii neki drugi sip
Id materijal, mada se pesak najcesce koristi. Na kvalitet oblikovanog predmeta u velikoj
meri utice i kvalitet upotrebljenog peska i njegova granulacija. Pesak mora u potpunosti
prekriti postavljeni eksploziv. Pritisak udarnog talasa prenosi se unifonnno kro~ pesak i
deforrnire plocu prema obliku mattice.

393

392

Prakticno SIll primenjuju dye osnovne eme spajanja metala: pri kosom i pri
paralelnom postavljanju, sa odredenim rastojanjem medu elementima koji se spajaju.
Ovim postupkom mogure je spajanje sve metaine ploce od kojih ni jedna nije
stacionama, sl. 268, kao i vieslojno spajanje, st. 269.
L

I
SI.266.

SI. 268,

Oblikovanje metala (petak kao prenosna sredinal. 1 - meta

Ina ploi:a, 2
eksploliv, 3 - pesak, 4,5 - matrica - alat

la oblikovanje.

Zavarivanje dye pokretne plo(!:e. 1 - pokretne plo(!:e,


2 - eksploziv, 3 - elektrodetonator.

15.8_2, SPAJANJE METALA EKSPLOZIVOM


Klasican posrupak spajanja metala zavarivanjem uslovljen je lokalnim zagreva
njem do plasticnog stanja ill topljenja. Kod svih postupaka koji se danas primenjuju za
spajanje razlicitih metala, u zorn njihovog medusobnog spoja, zbog visokih temperatu
ra ne dobija se zahtevana medusobna veza, ill je cak ovaj postupak i nemoguc.
UopUe, spajanje metala razlititih fizickih, elektrohernijskih i drugih karakte
ristika, spada u najstoumje tehnoloske postuke, te zbog toga primena eksploziva u ovoj
oblasti ima izuzetan znacaj, jer razreSava mnoge dileme oko zavarivanja dva ill viSe meta
la u odrei'lenu vieslojnu kompoziciju. Sam postupak obezbeduje vecu cYrstocu vara, ko
ja je redovno iznad cvrstore pojedinih metala koji se spajaju, kao i moguenost spoja tih
metala bez obzira na znatne razlike tacaka topljenja.

t
...

,/'

//

''':<:<:-::

//

.~

"

...

/.

r'"

. ..

,,/.,: .'.. ':.": - .' '.:

",

.--4_

b.f

S1. 269.
Sema jednovremenog zavarivanja vile plol:a. a ..,. tri razdvojene ploee, b - eeti~i ploee od kojih su
trl ploee sastavljene. 1 - elektrodetonator. 2 - eksploziv, 3 - pokretne plol;e, 4, 5, 6 - staclonarne
plol;e.

.::. :.'.

~Ai.~//?/>:" ~1

/ / / / . / - . . ./
~\~0:~';,',~~~~~,~~,,~~~~~\\.~

(1/

~/

,/

Isto tako ovim postupkom moguee je tatkasto i linisko Z3varivanje, u stutaju


da rnetalne ploce ne treba zavarivati po celoj povrfini, st. 270.

'~8
~iGikw6Z-J"

\i
a

~J,
J.

_2
.-

'2

Ii

R&Z&JJ~~~i(J

----L~~;w#/~

~~':0~~~~~~~~~~~~
51. 267.
Sema zallarivallja metala eksplozillom, a - metalni delovi postavljeni pod uglom (aI, b metalni de
10lli postavljeni paraleillo, 1 elektrodetollator,2 - eksploliv, 3 - pokretna metalna ploi:a, 4 sta
cionarna mSlallla plota.

SI. 270.

Sema zavarivanja metalnih plol:a. a - tal:kasto, b - linisko.

395

394

Kod kontaktnog nacina otvrdnjavanja povrSine, eksploziv se stavlja neposredno


na povrSinu metala, tako da se dejstvo udamog talasa neposredno prenosi na povrtinu.
Kod nekontaktne metode eksploziv se postavlja na pokretnu metalnu ploC::u.

15.8.3. POVECANIE TVRDOCE 1 CVRSTOCE POVRSINE


METALA EKSPLOZVOM

Iedna od perspektivnih metoda obrade metala eksplozivom je postupak otvrd


njavanja povnina metala eksplozivom. Poveeanje tvrdoee povrSine metala je postedica
prolaska kroz metal udarnog talasa pri detonaciji eksploziva. Mehanizam otvrdnjavanja
vezan je za pro menu kristalne strukture metala. Postupak otvrdnjavanja metalnih povr
Sina ndao je prirnenu i u rudarstvu za otvrdnjavanje zuba kod utovamih maSina (bageri,
utovarivaCi i sl.) habajucih pomina kod drobilicnih postrojenja, gusenica kod maSina i
sl. U nekim sluCajevima vek trajanja zuba ovim postupkom moze da se produii do 30'%.
Kvalitet tvrdoee i njena dubina zavise od karakteristika metala, vrednosti im
pulsa eksplozije kao posledice udamog talasa. U zavisnosti od oblika ekspJozivnog pu
njenja, mesta iniciranja, udami talas se moze preneti na metalnu plocu ravno u frontu
s1. 271a, ill koso sl.271b.

/4:

"

/"

Postupak probijanja i secenja metala upotrebom eksploziva, poznat je iz teo


rije kumulativnog dejstva (taC::. II). Za probijanje otvora u metalnim plocama prime
se posebno oblikovana - kumulativna punjenja sl. 273, dok se za probijanje
otvora kod svemih povrsina iIi cevnih oblika, prirnenjuju postupci sliC::ni postupcima ob
rade metala deformacijom s1. 274.

"-,,

"

" ,,', "

, "- "-"","",'-..'.
'\.

"

-,\.

II

I;

" '.

~-1' ',,~--~
A
2".
Y'~

~t/?/T077;~

//"
rI
I
L

15.8.4. PROBUANJE I SECENJE METALA EKSPLOZIVOM

',' ."

" "-.' , '<'

'.'

.-" f

,J

L_

--

A.

h
a.

SI.271.
Sema dejstva udarnog talasa na metalnu povriinu. a - ravan - frontalni talas, b kosi talas. 1 - eks
ploziv,2 - metalna ploa, A-A - front udarnog talasa u metalu, 0 - detonacioni talas, l' - ugao
dejstva kosog udarnog talasa.

Osnovni postupak kojim se postiZe povecanje tvrdoee metalnih povrSina ostva

SI. 273.

OejstllO oblikovanog eksplozivnog punjenja ns vrstu pregradu. a - eksplozivno punjenje bez udub

Ijenja, b - sa udubljenjem, c - udubljenje sa metalnom oblogom. 1 - eksploziv, 2 - udubljenje pas

Ie eksplozije, 3 - udubljenje u eksplozivu, 4 - elektrodetonator.

r ruje se na dva naC::ina: kontaktnim sl. 272a i b, i nekontaktnim s1. 272c i d. Pri tome u

I zavisnosti

od naC::ina iniciranja razlikuje se otvrdnjavanje povrtine ravnim - frontalnim


udamim talasom st. 2713 i C, i kosim udamin1 talasom s1. 272b i d .

':":::'~:'~-:-4J;.'~
~4~
. . . . . . :.:..... ~~
~.:.:. . . ,.

q::>::"';':

" ',', :'

6- '/

.' .. ,,',

;,'

"

"
,'
'./~d
'
c'
:t-.-t::::j

J
SI. 274.

~.V2.

Sema otvrdnjavanja metala kontaktnom i beskontaktnom metodom. 1 - metalna ploa, 2 - eksplo


zill.3 - generator ravnog udarnog talasa, 4 elektrodetonator. 5 - pokretna metalna ploca.

'5

5ema probijanja otvora u zidu cilindra.


meta Ina cev,
2
matrica, 3
spolj na matrica, 4 - eksploziv, 5
voda
6 zatvarac.

396
397

Za seenje metal a eksplozivom upotrebljavaju se tzv. pruina - izdutena pu


njenja. Ovde se mogu razlikovati tri slucaja: rezanje metala kontaktnim eksplozivnim
punjenje.m, rezanje posebno oblikovanim eksplozivnhn punjenjem i rezanje taJ.asima na

~unj..

~/7

dlMlni udarni talas. Stavljanjem eksploziva pod led, sto je moguce dublje, led se lomi na
velikoj povrtini, a vazdu~nih udamih i zvucnih efekata prakticno i nema. Ako led treba
2

51.275.

iema

rezanja metala kontaktnim ebplozivnim


pu'1lenjem. e - izglacl pre detonacije, b - izgled

posle detonaclje. 1 - metalna plo/!a, 2 - provo

dnld elektrodetonau>ra, 3 - eksploziv.

( J/
.6

.
A

--

0-

~~1~
~~ ""Y'_'''''''' -- - --------f-+-'

_ _ _ _ _ _ _ _

-.~

d'

/"
S1.277.

:~!'r:~ .';;

f~;::~~t~:
.

.:

Serna ponavfjanja eksploziva pri miniranju leda. a i b - eksploziv poStavijen na pov~inu leda, C - u
sam led, d - pod led na malu dubinu, e pod led na veliku dubinu, f pod led sa pomoc!nim punje
njem male tetine. 1 eksploziv, 2 - nalepn! materijal, 3 - ute.

da se lorni na veCij povriini, minska punjenja postavljaju se na medusobnoJ udaljenosti


od 5d (d - dubina postavljanja eksplozivnog punjenja ispod leda). eksploziv se ispod
leda spufta, kroz otvore u ledu, pomoeu konopca iii tice. ako je brzina kretanja vode na
mestu miniranja velika, za konopac ill zicu privele se neki tetak predmet (kamen, vre
cica sa peskom i st.) s1. 278.

"f

,II

;I

If

51. 276.
Rezanje metala posebno oblikovsnim eksplozlvnim punjenjem. A - spoljnl lzgled elaiploziv!1Og pu
njen/a, 8 - prasek punjenja, C - lzgled u trenutku detonacije. 1 - mesto inieiranja, 2 - eksplozivno
punjenja, 3 - udubljenje u elaiplozivnom punjenju, 4 - metalna pIo/!a.

I
-------51. 278.
Sputtanje eksplozivnog punjenja pod led. a - vertlkalno, b - koso pomocu motke.

JS.9.MINIRANIE LEDA

Dejstvo eksploziva na led odredeno je teZinom eksplozivnog punjenja i njego


vim pololajem u odnosu na pvriinu leda. Mole se postavljati na povriinu leda, u sam led

Minska punjenja postavljaju se u jedan ill vire redova poprecno i aktiviraju se


jednovremeno. Potrebna kolicina eksploziva za obrazovanje pukotina i lomljenje leda,
moze se odrediti po formuli.

iii ispod leda sl. 277.


Postavljanjem eksploziva na povdinu leda ill u sam led nema velikog dejstva,
eksploziv napravi sarno gnezdo u ledu na mestu eksplozije, a ispoljava jak lVUcni i vaz

gde je:

e . q! . W3 , kg,

e - koeficijent koji zavisi od vrste primenjenog eksploziva, i krece se od


0,8-1,15,

N';I

398
ql - sepcifiena potromja za led, kg/m) , i zavisi od cvrstoce leda i potrebnog
stepena drobljenja, i k:rete se:
od 0,2-0,9 kg/m] ,

W. linija najrnanjeg otpora, m.


Velieina L.N.O zavisi od debljine leda i moze se odrediti iz odnosa:

W = c'h,m
gde je:

h - debljina leda, m
koeflCijent koji zavisi od debljine leda i krece se od 2,5-3,0.
c
Za pravljenje otvora (gnezda) u ledu za spuftanje eksploziva, koriste se spoljna

ill unutra'nja punjenja, sl.279.

JOCM

'l.agrevanja I sar:lozapalenja. kao i zonama sa visok.tm geotennskim stupnjem. Samozagrt:


v:mje i sam;:;zapalenje Sll posledice oksidacionih f-rocesa u lezBtima, iziui.ivanja letma,
oksidacije sultlda rastvorima 1eljeznog sulfata i s1. U gradevinarstvu se taj problem mo1e
pc'javiti kod izrade tunela i hidroenergetsltih objekata u zonama sa poveeanom tempera
turorn. t: metalurgiji miniranje pri visokim temperaturama izvodi se pri otvaranju i tB
visokih peeL
FabrLi<e eksplvziva, za miniranje pri visokim temperaturama, proizvode poseb
ne vrste eksploziva, elektrodetonatora i detonirajueeg !tapina.
Bez obzira na to, uslovi izvodenja minerskih radova su te~ i opasni, i potrebno
je sprovoditi posebne mere zaStite.
Osetljivost eksploziva uopSte, pa i na inicijaciju zav.,;i od procentualnog sadna
ja senzibili?:atora u odnosu na ostale komponente od kojih je eksploziv izraden. Kako je
pomato da reakcije izmedu pojedinih komponentl otpocne tek pri posiiz&.11ju odredene
temperature !to utiee u izvesnomsmislu, da se kod ovih miniranja ne smeju upotreblja
vali oni ek.splozivi koji su osetljivi na povi!enu temperaturu materijala koji se minira.
Uglavno!O se upotrebljavaju eksplozivi bez osetljivih kompollenti, sa visokom tempera
turom samozapalenja, sa relativno visokom energijom aktiviranja, sa dugim periodom
indukcije. a nezavisno od ovoga treba da imaju odgovarajueu radno sposobnosl.

G.)

51. 279.

b.)

Pravljenje otvora (gnezda) u ledu unutrMnjim punje


njem. 1 ot\lOr, 2 - za(!epljenje, 3 - eksploziv.

Potrebna kolicina eksploziva za izradu otvora u ledu dat je u tabeli 101.


Tabjla 101
debljina
ljda

koli~ina

eksploziva, kg

debljina
leda

kolicina eksploziva, kg

(m)

\Ulutramj e

spoljamje

(m)

unutrasnje

spoljasnje

0,4-0,5
0,5-0,6
0,6-0,7
0,7-0,8
0,8-0,9

0,2
0,3
0,4
0,5

1,2
1,5
1,8
2,2
2,6

0,9-1,0
1,0-1,1
1,1-1,2
1,2-1,3

0,8
1,0
.1,2
1,4

3,2
3,6
4,2
5,0

Of,

51. 280

U
15.10. MINIRANJE PRI VISOKIM TEMPERATURAMA

Problem miniranja pri visokim temperaturama pojav!juje se u rudarstvu, graue


\1narstvu i rnetalurgiji. U rudarstvu se taj problem javlja u rudnicima sa poiavom sarno-

Eksplozivno punjenje za visoke temperature. II - za temPera.

ture iznad 80C, b - za temperature ispod 80C. 1 - deto

nirajuci Stapin, 2 - azbestna traka, 3 - azbestno platno, 4


spoljna obloga, 5 - eksolozivno punjenje.

Za r:u..rura!lje u metalurgiji, gde temperature mogu biti dosta visoke, upotreblja


vaju se posebna eksplozivna punjenja zameena od uticaja visokih tempeIJtura, kao i sre
dstn za ll"!iciranje elektrodetonatori i detonirajuci Stapin. Maksimalna du1ina p;>trone
(punjenj::.) treb~ 03 bude 1,0 m, a du1ina zaStitne onloge treba da je veta Z~. precnik
patrone

401

400
ZaStitna obloga izrailuje se od tennoizo!acionog materijala lito zavisi od tern
peratumog retima u kome se vrti miniranje. Ako je temperatura iznad 80C, obloga se
radi od azbesta. Debijina obloge je razH~ita i najneposrednije utiee na stepen zaStite
ekspIoziva i sredstava za iniciranje. Za m~je pretnike, debljina obloge je 1-3 mm, dok
za ve6e pre~nike ona je 5-10 rom. U cilju pove6anja otpomosti obloge od azbesta,
Cesto se upotrebljava dodatna metalna obloga od staniola i sl. tija debljina iznosi oko
0,5 mm, a dna je ravna du1ini patronekoja se upotrebljava. Nabrani dec je sirine
koUko je i pretnik patrone. Ova zaltita se stavlja preko osnove od azbesta.
Spoljni prenik obloge treba da bude najmanje 3-5 rom manji od prenika
buotine.
1_
2;L.

--

----

=~2---=--=- -k~

- ~-----~
~
-
~--.~
-"
.
.
".-~
--''''~-

-;=.~

i;~~"tii#it~~1W~1CErl:1
"-

"-

"'"'

.... i

......

""'- . . . . """'"

..... i

'""" . . . . . . . . i

t"
51. 281.
Izgled metalne obloge. lp - dutina patro

ne, r. - polupre<:nik patrone.

Kod pre~nika buSotine preko 60 rom, ova razlika treba da je ve6a 15-30 mm.
Kod temperature radne sredine iznad 80C, krajevi detonirajureg iltapina treba da budu
omotani azbestnom izolacijorn. Raspored minskih rupa usvaja se u zavisnosti od deblji
ne materijala koji se minira.

51.282.
Sematski prikaz upotrebe eksploziva za mta~ko izazivanje seizmi~kih talasa u zemljinoj korl.

nt'
5

IS.11. MINIRANJE PRJ SEIZMICKIM ISPITIV ANnMA

Seizmitka metoda ispitivanja zemljine kore je jedna od savremenih geofizic


Idh metoda, koja u svom radu koristi, kao pomo6no sredstvo, eksploziv. Sarna metoda
sastoji se u tome da se u zemljinoj korl (na razli~itim dubinama) pom06u eksploziva
proizvedu elasti~ni seizmiki talasi, koji se prelarnaju pod razlititim uglovima. Brzinu
kretanja pomenutih talasa i uglove prelamanja i odbijanja istih, hvataju geofoni postav
Ijeni na povriini zemlje i prenose ih na posebnu aparaturu koja ih bele!i na poseboj
trad - seizmograrnu.
Za vesta~ko izazivanje seizmikih talasa upotrebljavaju se jaki brizantni vodo
otporni eksplozivi. Specijalno za ove potrebe i,zra<1en je eksploziv pod nazivom ,,geovit".

Njegove rninersko-tehni~ke i druge karakteristike date


su u poglavlju "privredni eksplozivi taka 9.6.2.
Geoviti mogu detonirati pod vrlo visokim hidrostati
kim pritiskom, ako se aktiviraju odgovaraju6irn elektro
detonatorom. Pogodni su za podvodna miniranja, jer
se naj~esce patroniraju u hennetitki zatvorene i vode
nepropusne plasti~ne tube. Iniciraju se seizmickim
elektrodetonatorom narnenjenim za izvoilenje ovih
radova.

:z:

----3

jj.

51.283.
Sematski ;zgled minske bu~tine napunjene ..geovitom". hgv
aktivno punjenje geovita, hv - stub vooel1Og ~pa, 1 - udarna
patrona,2 patrons geovita, 3 elektrodetonator, 4- provo
dnici,5 vada, 6 - kanap za spuStanje patrone.

403
402

16.0. IZRADA PODZEM.NfH RUDNICK1H


PROSTORIJA MINIRANJEM

Slepo olmo je vertikaIna rudnicka prostorija koja nema neposrednu vew sa po

vrSinom. Obicno povezuje dva horizontaIna, male je d ubine i maIog poprecnog preseka.

Vertikalne sipke su vertikaIne rudnicke prostorije maIog poprecnog preseka i

male dubine koje iskIjucivo sluze za spustanje rude sa viSeg na niZi horizont gravita

cijom.

U ovom poglavlju biCe izlolen kratak pregled metoda i po~upaka izradenekih


podzemnfu rudnitkih prostorija miniranjem. Potreba za izradom ovih prostorija javlja
se i u povriinskoj eksploataciji pri izradi objekata odvodnjavanja, kod metoda komomog
miniranja (izrada prisutnih prostorija, potkopa hodnika okana komora), kod izrade skla
difta eksplozivnih sredstava i s1.

16.1. KLASIFIKAOJA RUDNICKIH PROSTORIJA

Podzemne rudnicke prostorije, u zavisnosti od toga kakav im je polozaj u pros


toru, oblik, dirnenzije, namena, mogu biti: horizontalne, vertikalne, kose, komore i osta
Ie prostorije razne namene.
- Horizontalne jarnske prostorije obuhvataju grupu rudnickih prostorija . koje
se odlikuju velikom duZinom u odnosu na velicinu poprecnog preseka. Ove prostorije
mogu, ali i ne moraju irnati vezu sa povrSinom.
Potkop je horizontalna rudnicka prostorija koja ima neposrednu vezu sa povr
Sinom, i simi kao pristupna prostorija do lezi~a, te moze biti istraZni potkop, izvozni
(otpremni), odvodni potkop i sI. po svom obliku i dimenzijama potkopi se ne razlikuju.
od ostaIih horizontaInih prostorija.
Hodnik je horizontaIna rudnicka prostorija koja nema neposrednu vezu sa po
vrSinom, i izraduje se u cilju istraZivanja, pripreme i otkopavanja lezi~a, kao i u druge
namene (na primer, pristupna prostorija kod komomog rniniranja). U zavisnosti od polo
zaja hodnika u odnosu na rudno leziSte hodnici mogu biti: poprecni, smerni i sI., a
prema nameni: transportni, ventilacioni, za prevoz Ijudi i sl. Od svih rudnickih prostorija
hidnici se najce~ izraduju, kako pri otvaranju, tako i pri pripremi leziSta za eksploata
ciju i pri samoj eksploataciji.

_ Kose rudnicke prostorije izraauju se pod odreaenim nagibom. Mogu biti sa


ill bez neposredne veze sa povrSinom. Kod prostorija koje su neposredno vezane sa povr
sinom, razlikuju se kosa olma i kosi potpkopi, dok kod prostorija koje nemaju neposred
nu vezu sa povrSinom razlik:uju se uskopi, niskopi, sipke i sl.
Kosirit olmom se naziva podzemna rudnicka prostorija koja ima neposrednu
vezu sa povrSinom, a izraaena je pod ugiom ve6im od 40. Ukoliko ovakva prostorija
nema neposrednu vezu sa povrSinom, naziva se slepim kosim olmom.
Kosim potkopom naziva se prostorija koja ima neposrednu vew sa povrSinom,
a izraaena je pod ugiom manjim od 20.
Niskopi - uskopi su kose jamske prostorije, bez neposredne veze sa povrSinom,
obicno povezuju dva horizonta ili meauhorizonta. Niskop se izraauje odozgo na dole,
a uskop odozdo na gore. Prema nacinu izrade obicno i nose naziv.
Sipke su kose rudnicke prostorije, bez neposredne veze sa povrSinom i sluZe za
spustanje mineralne sirovine sa viSeg na niZi nivo (horizont, meauhorizont i sl.) pirodnim
putem - gravitacijom te se rade pod odreaenim nagibom.
~

.!0i.

5
5;1

AL
SI. 284.

- VertikaIne jarnske prostorije se odlikuju velikom dliZinom u odnosu na pop


recni presek, a izraduju se vertikalno u odnosu na horizontaInu ravan. U ovu grupu pros
torija spadaju: olmo, slepo okno, i vertikalne sipke.
Okno je vertikalna rudnicka prostorija koja ima neposrednu vezu sa povrSinom
i namenjena je za istra:tivanje i eksploataciju rnineralnih sirovina. U zavisnosti od name
ne, olmo dobija nazive kao: izvozno olmo, ventilaciono olmo, servisno olmo, olmo za
zasip i sl. Obzirom da je olmo skupa investicija, tezi se da se no ekonornicnije koristi,
pa ono ima viSe funkcija kao: za izvoz rnineraIne sirovine, prevoz Ijudi, sigurnosni pro
laz, ventilaciju, smestaj raznih energetskih instalacija i s1.

Prikaz jamskih prostorija. 1 - okno, 2 - popretni hodnik, 3 - smerni hodnik, 4 - transportni hod
nlk, 5 - osnovni hodnlk, 6 - vertlkalna sipka, 7 - uskop - niskop, 8 - slepo okno, 9 - potkop,
10-

istra~no

okno, 11 - koso okno.

_ Komore su podzemne rudnicke prostorije razlicitog oblika i dimenzija, kod


kojih duZina nema dominantnu ulogu u odnosu na poprecni presek. Komore su name
njene za smestaj eksploziva kod komomog rniniranja, za smestaj maSina i ureaaja i sl.

405

404
Medu znacajnije komore u rudniku spadaju: navoziSte, vodosabirnici, pumpna komora,
magacin eksploziva i &I.

dok pri jacem pritisku iz krova i bokova dolazi u obzir lucni i potkovicasti oblik.
Zasvoden, lucni i potkovicasti oblik podgraduju se najcesce celicnom ill betonskom
podgradom. Zasvoden oblik, zbog svoje stabilnosti, upotrtebljava se cesto za hodnike u
cvrstom materijaIu bez podgrade.
U slucaju jakog svestranog pritiska dolaze u obzir sarno kruzni i elipsast oblik.
Kao podgrada sluZi drvo iii armiranobetonski metaIni clementi.

16.2.IZRADA HODNIKA
16.2.2. VEUCINA POPRECNOG PRESEKA
16.2.1.IZBOR OBLIKA POPRECNOG PRESEKA
Pri projektovanju hodnika jedan od najvainijih zadataka je izbor oblika i velici
ne poprecnog preseka. Oblik (prom) poprecnog preseka hodnika zavisi od materijaIa u
kome se radi, materijala sa podgra<1ivanje i vremena za koje hodnik treba da sluZi. Zavis
no od navedenih cinilaca, oblik popJ;.ecnog preseka hodnika moze biti: cetvrtast, trape
zast, zasvoden, lucni, potkovicasti, okrugao i elipsast.

Oblici poprecnog preseka hodnika. a


vicast, f kru~ni.

cetllrtast, b - trapezast. c

zasvoden, d - lucni. e

Velicina poprecnog preseka hodnika zavisi od namene hodnika pa pri odredi


vanju vellcine poprecnog preseka, od uticaja su dimenzije i VISta transportnog sred
stva, vIsta podgrade, kao i tehnicki propisi u pogledu sirine i visine hodnika, kolicine va
zduha koji moze proci kroz hodnik i sl. Pri dirnenzionisanju hodnika projektant se koris
ti tipiziranim standardnim presecima, i1i svaki sIucaj reSava posebno, ukoliko nema tipi
ziranih standardnih preseka. Prema tehnickim propisima minimaIno rastojanje vozila
od podgrade uzima se od njegovog najisturenijeg dela. MlimaIni razmak izmedu najis
turenijeg dela prevoznog uredaja, lokomotive ill vagoneta, u jednokolosecnom hodniku,
mora s jedne strane biti 250 mm a sa druge 700 mm. Za hodnike sa dva koloseka raz
mak medu vozilima mora bin min. 250 mm. ProSirenja se predvidaju u svim hodnicima
na krivinama i to obicno 200-250 mm, da bi se pri svakom poloiaju vozila odr1aIo pred
videno rninimaIno rastojanje.

potko

Pri umerenom podzemnom pritisku iz krova i bokova, i raspolozivom drvenom


podgradom, bira se poprecni presek sa ravnom stranom prema krovu, tj. cetvrtast iii
trapezast poprecni presek. Pri jacem pritisku pretezno iz krova, pogodan je zasvoden

51. 286.
Dimenzionisanje hodnika.

407

406

16.2.3. [ZRADA HODNIKA MINIRANJEM

U zavisnosti od polobja minskih rupa na <selu hodnika razlikuju se: zalomne


minske rupe za smanjenje otpora odnosno stvaranje dodatne stobodne povrtine, pomoe
ne, i periferiske koje ocrtavaju profil hodnika. Pri tome u zavisnosti od polofaja zalom
nih minskih rupa, razlikuju se:
- kosi zalomi, i

paralelni zalomi.

U TVRDOM MATERUALU

Radni ciklus prj uradi hodnika u tvrdom materijalu obuhvata sledeee radne
operacje: BUSenje, miniranjtl, provetravanje, utovar miniranog materijala, podgral1ivanje i
pomoene operacije (produunje koloseJ,ca. produtenje cevi za vodu i vazduh, izrada kana
Ia i sl.). Navdene g1avne operacije obi<Sno se izvode jedna za drugom, a pomoene operaci
je uporedo sa njima iii na kraju. Na st. 287 dat je ciklogram izrade hodnika sa jednim
ciklusom u smeni.

Oblast primene kosih i paralelnih zaloma avisi od dubine minskih rupa (), veli
~ine popreenog preseka hodnika (S) i koeficijenta evrstoCe stena (f) i male se odrediti

grafi<Ski st. 288.

Radovi
EJUSenje

35

Miniranje

a5

Vetrenje

1.0

Utovar

10

Pomocri radov;

5'

?0

III C

It,,.,

12

16

'2

16

~
~ ~ ~/~

SI. 288.

Oblm prlmene kosih (KI i paralslnlh {PI :t8Ioma.

l3

.~~

Clklogram Izrade hodnika, jedan elk Ius u IlTIenl.

U ovom poglavlju neee se obra4ivati sve radne operacije, vee sarno btHenje i
miniranje.
Podzemne rudnicke prostorije u <Svrstom materijalu izra4uju se bUSenjem min.
skih rupa ill minskih buwtina. BUSenje se obavlja pneumatskim, elektri<snirn ill rudrau
li<Snim bubeim <Sekieirna. Pre~nik minskih rupa je naj<:e~e od 30-44 mm, mada moze
biti i yeti. Pre<snik rninske rupe mora biti za 4-5 mm veei od pre<:nika patrone eksplozi
va, ako se upotrebljava patronirani eksploziv_

dp

r'

0,2 LI_..l-_L...--''--....l.--'

SI. 287.

gde je:

'1

~ ~~ ~

= dp + (4-5 mm) ,
pre<Snik patrone elaploziva.

Raspored kosih zalomnih buwtina u zavisnosti od vrste zaloma male biti:


piramidski, klinasti, bo<Sni, krovni, podro st. 289.

~}t3}~}
0:::J
~

~
f,;.,~"i).;///////

~//lJl///////

W///L/\V/////.<.

<~r~l~}
-iiii
0
lUll

-Y";;

Broj, raspored i duZina rninskih rupa u hodniku zavisi uglavnom od fizicko-me


hani<Skih i tehni<skih karakteristika radne sredine, vrste i jacine eksploziva, kao i metode
miniranja. Raspored minskih rupa zavisi na prvom mestu od broja slobodnih povrsina
pri <semu pri izradi hodnika, postoji sarno jedna slobodna povrsina celo hodnika. Ops
te je poznato, da je "dobijanje" mineralnih sirovina u prisustvu sarno jedne slobodne !Xl
vrne dosta oteiano, te se u cilju stvaranja dodatnih slobodnih povrsina u celu hodnika
buse buwtine pod razlicitim nagibima.

*JJLLL"

~mJ1<~

......

SI.289.
Sematski prlka:t raspored kosih zalomnih buSotina. a - centralnl - plramldski :talom, b - vertikaln'
kllnasti, c - horlzorltalni klinastl, d - krovni, e - podni, f - botnl.

409

408

r
eksplozivnog punjenja. Postoji viSe vrsta paralelnih zaloma kao Mo su: eilindricni, priz
maticni, spiralni i dr. st. 291.

Centralni piramidsld zalorn sastoji se od 4 minske rupe koje se bue pod uglom
od 60-70 usmerene ka zajednickom centru u sredini eel a hodnika. Rastojanje me4u
krajevima minskih rupa je 10-20 em. Odnos mina pri ovom zalomu (zalomne : pomot
ne : periferske) je I : I : 3. Ovakav zalorn primenjuje se kod masivnih i komapktnih .
stena.
Klinasti :ulomi sa nizom minskih rupa u obliku vertikalnog iIi horizontalnog
klina po sredini cela hodnika, primenjuje se u ducaju priblifno vertikalnog iIi priblitno
horizontainog polo~aja dojeva iii pukotina, tako da bulotine preseeaju pukotine pod ug
10m od 90. Prema tome, razlikuje se vertikalni i horizontalni klinasti zalom. Odnos
me4u minama je 1: I, 1/2 : 1.
Bocni zalom sa nizom minskih rupa usmerenim prema jednom boku hodnika,
narocito se primenjuje u ducaju strmog polofaja dojeva, iIi na kontaktu stene i rudnog
tela. Odnos me4u minskim rupama je I : 2.
Krovni i podni zalomi, sa nizom minskih bulotina postavljenih u smeru krova
iii smeru poda, primenjuju se kada dojevi iIi pukotine padaju prema, odnosno od cela
hodnika, da bi se presekli bulatinama. Odnos zalornnih i ostalih bulatina je 1 : 2.

~~

::t:

0)

b)

koslh zalomnlh mine. a - prJ w

< 1/3 H, b -

i~C~f:m

"'-":f1-"'"

,i'

ii-oem

~,

/I~\2'
1 . JJ . ~\"'"

- ...
._
lY/.:
III'

\:

:t.

\.

'~.:-:.:,~...

SI. 291.

51. 290.

OejItVO

W----l

ftlIIIt.wtmA

.0

4
,,)

a.

a;
fj)o

W .. 1/3 H. c - W > 1/3 H.

Pri primeni kosih zaloma potrebno je uskladiti osnovne parametre kao to su:
odnos polupre~nika radijusa dejstva mine prema liniji najmanjeg otpora, zatirn liniju
najmanjeg otpora prema visini hodnika i d. Ukoliko je Iinija najmanjeg otpora manja od
1/3 H (H - visina hodnika), W < 1/3 H, mo~e dati do snnnog odbacivanja materijala
iz podrufja :ulomnih minskih rupa sa malirn ucinkom - napredovanjem. Ukoliko je
W> 1/3 H dobicemo slabo dejstvo, zbog velike Iinije najamnjeg otpora, pa materijal iz
podrufja zalominih minskih bulatina nece biti izbacen. Najbolje je ako je W = 1/3 H,
s1. 290.
Paralelni zalomi odlikuju se paralelnim polotajem bUSotina, malim razmakom
meau buSotinama 10-15 em, i sistematskim ostavljanjem jednog broja bUSotin& bez

Semetskl prlkaz paralelnlh zaloml'llh burotlna. a-d - cillndrll::nl zaloml. e-f - prizamtll!:nl zaloml.
9 _ IInlski _ pukotlnskl zalom. h - spiralnl zalbm. I-V rastojanje Izmedu buiotlna i redolled in!
ciranja.

Cilindricni :ulom Sa bulatinama krutno rasporeiJenim oko centralne buloti


ne istog ill veeeg precnika, narocito je podesan za miniranje u masivnim cvrstim i fi
lavim stenama, u kojima se inace teSko minira. BUSotine u zalomu su rasporeaene na
relativno malom rastojanju, u krugu precnika 0,2-0,4 m. Najbolji rezultati se postiiu
sa srednjom bUSotinom velikog precnika (80-100 mm) sl. 292, koja se ne puni eksplo
rivom, i koja ifna funkciju slobodne povrSine, od koje se odbija udarni talas kao od sre
dine sa manjom gustinom,
Za izradu bUSotina u paralelnom zalomu zahteva se velika preciznost bUSenja,
odnosno paralelnost bUSotina u prostoru.

rI

410

411

Zbog toga se m'e busotine buse pomocu sablana 51. 293


meau bUSotinama u odnosu na eentralnu bU50tinU koja se ne puni.

~,

.--;-_9

"

(/0':-
,
/

")J

fiksira rastojanje

lzbor polozaja hodnika zavisi uglavnom od ugla pod kojim pada sloj i fizicko-mehanic
kih karakteristika podine i krovine. Najcesce se hodnik tako izgraduje da kod horizonta
Inih i blago nagnutih sIojeva (0-30) zahvata sloj u podini, kod kosih slojeva (30-40)
podinu i krovinu, a kod stnnih i pribliino vertikalnih slojeva (45-90) sarno podinu.

im\

I
11.~

SI. 292.

Principijelna ~ema rasporeda buwtina u cilin

dricnom zalomu sa srednjom buwtinom veil


k09 precnika.

SI. 293.

SI. 295.

Sabton za izrlidu zaloma tipa "koromant".

Serna rasporeda bl.dotlna prllzradl hodnlka u heterogenom materljalu.

Kod prizmaticnih zaIoma gde su zalornne bUSotine rasporedene na maIom ras


tojanju. pomocne minske busotine, koje takode deluju u otezanim - stesnjenim uslovi
ma, rasporeduju se takoile na relativno rnaIom rastojanju 24-36 em. Ostale minske bu
Satine rasporeduju se na rastojanju od 60-100 .:rn. Periferske minske bUSotine obicno
su udaIjene 45-80 em. od konture prostorije sl. 294 .

16.2.4. PRORACUN PARAMETARA BUSENJA I MINIRANJA


- Broj minskih busotina.

U zavisnosti od velicine poprecnog preseka hodnika i fizitko-rnehanitkih ka


rakteristika radne sredine, broj minskih busotina moze se pribliZno odrediti iz odnosa:

_ .Jrrs ,kom/m ,
2

n - 2,7

gde je: f - koefieijent cvrstoce stena,


S - povrsina tela hodnika, m 2 .
Ukupan broj rninskih busotina je N

n' S , kom.

Broj minskih busotina za eelo telo hodnika pri jed nom miniranju maZe se odre
diti i iz odnosa:

SI.294.

Raspored busotlna u proSloriji velikog

popre~nog

preseka sa

prizmati~nim

= 2,7 v'f:S

,kom.

zalomom.

Orijentacioni potreban broj minskih busotina moze se takoae odrediti i iz od


Liniski pukotinski zalom sl. 29! -g. sa busotinama rasporedenim po jednoj vertikaInoj
liniji, od kojih se svaka druga puni. pogodan je za hIde i cvrste stene.
Spiralni zalom, sa busotinama postavljenim u obliku spirale, s1. 291h, oko srednje busoti
ne vclikog precnika narocito je podesan za enstei:Wave stene.
Pri izradi hodnika u heterogenoj sredini. hodnik istovremeno
kroz korisnu supstan
cu i jalovin u, i
tome hodnik maze da zaIlVlti podinu, krovinu iii obadvoje istovremeno s1. 295.

nosa:
t\ "" q' S

gde je: q - specificna potrosnja ekspJoziva, kg/m3


S - povrsina popretnog preseka prostorije, m 2
p - kolicina eksploziva po m' busotine

413
412

- Duzina minskih busotina:


Dufina minsldh bmotina je funkcija tirine i visine hodnika i moze se priblitno
odrediti po obrascu (Wedigge)

1 = k' B, m,
gde je: B
prosecna lirina hodnika, m

k = 0,5-0,8 - za kose zalome, k:: 1,0-1,1 - za paralelne zalome.

- Potrebna kolicina eksploziva:


Kolicina eksploziva odretluje se na osnovu ukupne zapremine stenske mase
zahvaeene minskim bmotinama, a u zavisnosti od velicine poprecnog preseka hodnika,
prosecne duZine minskih bulotina i flZicko-mehanickih karakteristika radne sredine (vi
di V poglavlje, taco 12).
Ukupna kolicina eksploziva zajedno miniranje je:

a
SI. 296.
Powzivanje minskih punjenja na telu hodnika. a - piramidski zalom, b

wnikalni klinasti zalom.

Q :: q' V, kg

odnosno
Q :: q' S . 1. kg,

16.3. IZRADA OKANA


gde je: Q - ukupna kolicina eksploziva za jedno miniranje, kg
q
specifcna potrosnja eksploziva, kg/ml
V
zapremina materijala, m 1
S - povrsina poprecnog preseka prostorije, m 2
- prosecna duZina minskih bmotina, m.
KoIicina ekspJoziva za jednu minsku bulotinu dobija se iz odnosa
Q

Q1

N ' kg,

gde je: Q - ukupna kolicina eksploziva, kg


N - ukupan broj minsih bullotina na celu hodnika, kom.
Obicno sracunata srednja vrednost eksploziva po minskoj busotini, povecava se
za zalomne mine za 20-25%, za podne mine 10-15%, a za mine u gomjim uglovima
za 570, na racun ostalih mina. Punjenje, zacepljenje i paJenje mina dato je u poglavJju
IV, tac1. 11.

16.3.1. IZBOR POPRECNOG PRESEKA OKNA


Oblik poprecnog preseka olma odreduje se u zavisnosti od flZicko-mehanickih
osobina radne sredine kroz koju se okno izratluje, namene okna i predvitlenog vremena
trajanja. Pored toga, na izbor obUka poprecnog preseka olma uticutrolkovi i brzina
izrade, kao i trolkovi odIiavanja. Obicno, vreme trajanja olma i flZicko-mehanicke ka
rakteristike stene uticu na izbor materijala podgrade. Najvi~ su u upotrebi cetvrtasti
i kruZni poprecni presek, matno rede eIipsasti, 51. 297.
Cetvrtasti poprecni presek bira se za olma u cvrstom i umreno cvrstom ma
terijalu, koji se podgraduju drvenom podgradom, rede betonskom.
KruZni poprecni presek prirnenjuje se obicno u manje cvrstom i stabilnom
materijalu. Za podgradivanje sluzi opeka, beton iii celik. Dobro podnosi podzemni priti
sak, laksa je izrada.
Elipsasti i kombinovani obHei koriste se kada se drvena podgrada cetvrtastog
okna zamenjuje betonskom.

414

415

v
S
U

~?~

~r;

(~~)

Raspored minskih busotina zavisi od oblika poprecnog preseka okna. U oknu


cetvrtastog poprccnog prescka, raspored busotina ne razlikuje se mnogo od rasporcda
pri izradi hodnika i najcesce je sa piramidnim, klinastim ill bocnim zalomom sl. 298.
~AWAW4~1\ f!'@,/~Mr,;WAW1'AW~..:wMfW"",":"

."

'" 'd II !1 a:: ="",,,, , -"':::-;:" Il

.,
OX)

SI. 297.
Oblik popretnog preseka okna. a - tetVJlsst. b _ krufni. c - kombinovani.

brzina bUSenja, m/h

povrsiha poprecnog preseka okna, m 2

pro sec an ucinak utovara miniranog materijala, m 3 /h.

'"

ij

t;

a:::;;:J~.7t.:Z::"=':=:;:3 <!.::;::::ll~..::"~~:::':l)

<t:;:==:t

=::0

Q:'::::=::.f:l:::::::.';:,a::::::.:=:::. c::;==.::oc-:::-P,,~

a:~

11,,,

<1::'.:::-.".." ",::::::::"" fI fI fl ::;


:d~M;w/&/&/'&/.&mm;;&1!w)b/.."

16.3.2. IZRADA OKNA MINlRANJEM


Izrada okna miniranjem je postupak koji se jos uvek najviSe koristi. Radni dk
ius izrade obuhvata siedece glavne operacije: bUSenje minskih busotina, punjenje i pale
nje, provetravanje, utovar i odvoz miniranog materijala, privremeno iIi stalno podgra.
divanje i pomoene operacije.
BUSenje minskih busotina vri se srednje teskim i teSkim dvorucnim btiSacim
eekitima.

S
p

";0'.' ,,;om, , ~o~

to

<t,

OJ

N
n' V

S' n
U

...0

()

Q-,

fl

a:

'"

~/.I'

~
\oJ'

(,$.-,

...,

'<-.".;>.l~ C-"

6""'''>

(y">

0 ........ tl

:::ceo

("."'('"

n n
0

I"!

'-'

'('0

.~

0q.

i ,.
0

?.~;00

~:. '~1<J
\,,0

<l::)
(0

0:.==)

o a:=;X:=~

01

Co

\.0

01

a:::J::-:l

~
0""

...

. . a:::::l

,0

<'~ -b ~o

{' .O_O!"_O
...0

~o

Oi

'-' ...0
<,,<J
(,0

~I~llj

....
0

a:lcr:::~t

0')

....0

"

~I
... ....

0.

Q..,)

OJ'

co

0"

Tc - tc

fI

'"

SI. 298.

-1(0

Pri ciklicnoj organizaciji izrade olma, dubina minskih bUSotina U zavisnosti od


duiine radnog ciklusa moze se odrediti iz odnosa:.

~~

Sema rasporooa minskih buwtina pri izradi vertikalnih prostorija cetvrtastog poprecnog preseka. 1

~,kom,
p
specificna potrosnja eksploziva, kg/m 3

pOvrSina poprecnog preseka prostorije, m 2

kolicina eksploziva pO m' bUSotine, kg/m',

a::

",?

.:;""

/1-~':~ (:o.~.....
~ .....
0
.....~

fl

IS-'

P)\ \77,e

',r

gdeje: q

,,"'/""/

II

~..,.

.."

-?

/'l~

'~...

1
_~=---~d4MA'

Orijentaciono potreban broj minskih bu!otina moze se odrediti iz odnosa:

':t-~

~,

:l t:

~ R fl 11

tI

1I!1

6t,

,0

0,

........

o~

(;~

0""

c.:..D
C=:.:D

c:::::o

0"
0'

c:.oc:::o
0

&~&;;'':'-0
~t:.~~

0" 0

..9 9

2 '?.

, m,

a
SI. 299.

gde je:
Tc tc N
n -

duiina minskih busotina, m


duiina trajanja ciklusa, h
vreme potrebno za pomocne operacije, h
broj minskih bUSotina, korn.
broj busacih cekica istovremeno u rarlu, kOIll.

Sema rasporooa busotina u oknu kruznog poprecnog preseka. a


nastim zafomom.

sa kupastim zalomom, b

sa kli

U oknu kruznog poprecnog preseka busotine se postavljaju koncentricno u dva


iii viSe krugova, sa zalomnim minama u sredini, koje se najcesce izraCluju kupastog iii
klinastcg tipa, 51. 299.

417

411)

Precnik kruga zalomnih mina uzima se u granicama:


d z = 0,35 - 0,40 Djs ' m,
gde je:

Dis - iskopni precnik okna.

Broj zalomnih mina zavisi od fizicko-mehanickih karakteristika radne sredioe i


precnika kruga zalornnih min a, i moze se pribliZno odrediti prema vrednostima iz
tabele 103

Punjenje mioskih busotina odgovarajucom vrstom i kolicinom eksploziva,


vrSi se tako da udama patrona bude poslednja. Udarne patrone sa elektrodetonatorima
opremaju se van olena, i pri upotrebi spuUaju u oleno. Zacepljenje minskih buootina
zavisi od primenjene vrste eksploziva, i moze biU nabuseni matet'ijal iIi voda. Poveziva
nje minskih punjenja u olenu je paralelnom ili kombinovanom vezom, ,a sarno izuzetno
seriski i to u olenima malog poprecnog preseka. Pri tome provodnici svake mine spajaju
se sa g1avrum kablom za paJenje preko kruinih sabirnih provodnika (spojnih provodniha)
postavljenih dovoljno visoko, van doma~aja vode koja se mote nakupiti u olenu.

Tabela 103
precnik kruga zalomnih mina, m

koeficijent
cvrstoce

1,8

(0

2,2

4-5
5-6
6-8
8-10

3-4
4-6
6-8
8-12

2,2

2,6

5-6
6-1
7-9
9-11

2,6

3,0

6-1
1-8
8-10
10-12

3,0

3,2

1--8
8-9
9-11
11-13

Broj krugova pomocnih rnina treba da je takav da rastojanje (b) medu krugovi
rna bude u granicama b = 0.6
1,0 m. Za proveru da Ii broj usvojenih krugova mina
odgovara, moze posluiiti fonnula:
R
b

gde je:

R
rz

c
nk

Ok

+ 1

, m.

rastojanje medu krugavima busotina, m


iskopni radijus akna, m
radijus kruga zalornnih mina, m
rastojanje perifemih mina od boka okna (obicno 0,15-0,25 m)
broj krugova pomoenih mina.

Q = q' V, kg,
odnosno:
0= q'S'i'r;,

zatvoref'li krug.

(rz+c)

Minerski radovi sastoje se kao i obicno u odreilivanju vrste i kolicine eksplozi


va, punjenju i paJenju mina. Odredivanje ko!icine eksploziva vrSi se pomocu osnovne
fonnule, kao i kod drugih prostorija:

gde je:

SI.300.
POllezlvanje mif'lskih punief'lja paralelno~tepenastom mre~om. a - razrezf'li kruQ. b

kolicina ekSplozi\a za Jedno miniranje,


q
specificna potromja eksplozi\a.
S - povrsina poprecnog prescka okna. m 1
duzina minskih bU50tina, m.

16.4.IZRADA KOMORA I PROSIRENJA MINIRANJEM

Rudnicke komore prema definiciji su podzemne prostorije koje se odlikuju ve


likim poprecnim presekom u odnosu na svoju duzinu, i ugiavnom obuhvataju: komore
za pompe i vodosabirnike, cekaonice, radionice, proSirenja za navoziste, magacine eks
plozivnih materijala, kao i komore za smestaj eksploziva kod metoda komomog mini
ranja. Kao posledica veceg poprecnog preseka, izrada rudnickih komora i proSirenje kao
i hodnika tunelskog tipa, sluze posebne metode izrade au zavisnosti od fizi(5ko-mehani
ckih karakteristika radne sredine i namene ovih podzernnih prostorija. Izbor tehnologije
izrade podzemnih objekata zavisi od njihovih dimenzija, geoloSkih uslova, fizicko-me
hanickih karakteristika i raspolozive opreme. Izgradnja ovakvih objekata uglavnom se
vrsi na dva nacina:
-

primenom klasicne metode upotrebom eksploziva,

primenom mehanizovanog nacina,

K1asicna metoda se sastoji u primeni eksploziva za razaranje stena uz uobica


jene postupke koji se koriste u tehnici rniniranja, i moze se izvesti:

419

418
metodom izrade punirn teiom,

metodom izrade sa dva radna tela,

metodom izrade iz osnovnog hodnika,

metodom wade u vUe sekcija.

Metoda izrade proSirenja punirn telom je efikasna metoda koja omogucava ve


liku koncentraciju rada. Moze se primeniti kod izrade podzemnih prostorija velikih pro
fIla (50-200 m 2 ) u t~rstim stenama. Za bUSenje minskih bUSotina potrebnaje posebna
oprema. BUSenje se obitno izvodi bUSacirn kolirna ill sa bUSacih platformi, istovremeno
sa viSe bUSacih tekica, st. 301. Utovar j transport miniranog materijala vrii se opremom
velikog kapaciteta.

Metoda izrade prosirenja iz sredlmjeg vodeceg hodnika, sastoji se u predhodnoj


izradi osnovnog hodnika nomlalnog popretnog preseka (4-6 m 2 ) po sredini projektova
nog proSirenja. lz osnovnog hodnika vrSi se proSirenje radijalno postavljenim minskim
busotinama. Duzina buSotina zavisi od rastojanja izmedu osnovnog hodnika i kontura
projektovanog proSirenja. i obieno se krece 2,5-4,0 rn. Minske bUSotine se buSe radijal
no u vencirna. Srednje rastojanje izmedu venaea je 0,6-0,75 m, a medu bu~otinama u
veneu 0,4-0,45 m. lednovremeno se pall 4-8 venaca sl. 303. Ukoliko se zahtevaju glat
ke i rayne povrS/ne iskopa, mogu se buSiti j konturne buSotine.

a."

0.

51. 301.

Kola za

bu~nje

u hodnicima tunelskog tips.

51. 303.
Sema Izrad!, pro~lrenja. a - lz sredgnjeg hodnika, b - iz pod nog hodnika sa primenom konturnih

Metoda izrade sa dva radna tela sastoji se u podell tela hodnika na dva radna
Cela na kojima se nezavisno vrii bUSenje i miniranje. Stropni dec uvek predhodi donjem
za 3 ,0-4,0 m, II. 302.
///~

:;1~ j~

~f"

bu~otina.

Metoda izrade prosirenja u viSe sekcija sastoji se u tome da se iz hodnika u stro


pu prvo izminira gomji deo - kalota, a zatirn takode u sekcijama donji deo. Uporedo sa
izradomjedne sekcije moze se vrSiti podgradivanje ako je to potrebno, sJ.304.

~\

~y

.~

SI. 302.

51. 304.

Sema izrade hodnika tunelsKog tipa

Izrada pro~lrenja u sekc1jama


Iz stropnog hodnlka.

sa stcpenastim celom.

II

r
VI. U S K LAD 1ST E N J E I U N 1ST A V A N J E
EKSPLOZIVA I EKSPLOZIVNIH
SREDSTAVA

17..1. USKLADlSrENJE EKSPLOZIV A I


EKSPLOZIVNIH MATERIJA

'l

.~ ......'>.:::J

"

Pod skladBtenjem eksplozivnih materija podrazumevamo terenski omedeni i


za javni 'pristup ograniceni zemljimi prostoI, na kome su izgradeni magacini i pomOCni
objekti za prihvat uskladBtenje i cuvanje eksplozivnih materija. Sk1adi~enjem Sf nazh-a
i onaj zemljUni prostor na kome je izgraden sarno jedan magacin.
Magacini eksploziva i eksplozivnih materija su zgrade iii prostorije koje su na
menjene za smestaj i cuvanje eksplozivnih materija. Prema mestu gde se magacini grade
oni mogu biti: pominski, poluukopani, podzemni i jamski. Prema nameni oni mogu
biti: glavni (stalni) i pomocni iii privremeni.
Glavni iii stalni magacini su izgradeni objekti u kojima se sme~a i cuva veca
kolicina eksploziva i eksplozivnih materija, i za duti vremenski period, u kop !Ie eksplo
ziv doprema od proizvodaca iii prodavca.
Pomoeni iii privremeni magacini iii skladi~a su objekti koji su namenjeni za
privremeno uskladistenje i cuvanje eksploziva i eksplozivnih materija. U ovim magaci
nima se cuva ogranicena kolicina eksploziva za potrebe do najviSe tri dana, za }edno iii
viSe radiliSta. Manje kolicine eksploziva i eksplozivnih materija za potrebe jednog ill
nekoliko oblftnjih radilista u jed nom smeni, mogu se dnati u prirucnom sprefj1jStl:
Prirucno spremiSte ra7Jikuje se od ostalih skladiSta po tome ~o se eksplozh' :;
smeSta u posebno izgradenim udubljenjima u steni (niSama) iIi u posebnim drv~:-i.:n S3.!l
ducima, koji su obezbedeni da se mogu zakljucavatL Udaljenost prirucnog spremiSt~
od mesta miniranja mora biti tolika da odbaceni materijal prilikom miniranja ne dopre
do njega.

I,

1;
,

423

422

Neke privredne delatnosti imaju potrebu da se obrazuju mala pokretna skladis..


ta eksplozivnili materija. Pokretna skladiSta organizuju u prvom redu preduzeta koja se
bave geolo!kim, geofizil:!kirn i rudarskirn istruivanjem, I:!ije se mesto boravka na terenu
testo mcnja. Pok:retno sldadiSte sastoji se od motomog voma sa karoserijom zatvorenog
tipa.
Na feleznil:!kirn stanicarna i lukama grade se tranzitna skladiSta koja mogu biti
nadzemna, poluUkopana i podzemna. U njima se eksplozivne materije uskiadiStuju pri
vremeno, radi pretovara i daljeg transporta.

-l1-~1-

17.2. POVRSINSKI - NADZEMNI MAGACINI


.0

PovrSinski magacini ill skladiSta eksploziva i eksplozivnih sredstava treba da su


locira..,a na dobro odabranom skrovitom mestu, pored koga nerna javnog prometa.
ZemljiSte na kome se podife objekat za s1dadiStenje eksploziva mora biti ocedito i suvo.
da nije u bujicastim tokovima reka i dubodolinarna, da nije ugro~eno od vodostaja i pop
lava, kao ni od usova zemljiSta, sneznih lavina ill na terenima koja su podlo~na kJizanju.
Treba da ru dovoljno udaljena od naseljenih mesta, industriskih objekata, pu
teva, dalekovoda itd. Pozeljno je da izabrani teren omogucuje izgradnju magacina bez
zaStitnih bedema grudobrana, tj. da se na1azi u pogodnoj prirodnoj uvali ria padinarna
talasastog terena gde se izgraduju used odnosno iskopi na tim padinama, tako da samim
postavijenjem, magacin dobije pozadi i sa strane prepreke - grudobrane, a od iskopa- .
nog materijala mole se po potrebi izgraditi i ceoni bedem. Ako takvo postavljanje nije
moguce izvesti, zato Sto je teren na izabranoj lokaciji ravan, magacin se mole postaviti
i na otvorenom zemljiStu, sa izgradenim zaStitnim bedemima - grudobranima sl. 305.
Bederni - grudobrani moraju biti izgradeni od zemlje ill peska bez primesa ka
mena. Visina bedema mora biti tolika da svaka prava linija povucena iz rna koje tacke
zidova magacina u pravcu tacke na objektu koji se zeli zaStititi, mora prolaziti kroz zem
Ijani bedem. Zemljani bederni moraju biti takve visine da nadvisuju najviSu. tacku krova
grudobrana pri nhu treba da bude irine 1,0
magatina za 1-2 m: Kruna bedema
1,5 m, nagib kosine treba da je 1 : 2. kosina bedema treba da bude zasejana travom da
bi se sprecilo odronjavanje ili spiranje zemlje. Trava se mora redovno kostiti i oddavati.
Na terenima gde nema dovoljno zemlje, izuzetno se mogu graditi bedemi, tako da se
donji deo na visini do 1/3 gram od kamena, a gomji deo, 2/3 od zemlje ili peska. Uko
liko bedemi ne ispunjavaju nap red navedene minimalne uslove, smatra se da ne postoje,
pa se udaljenja skladiSta od objekata koje treba stititi racunaju po propisima za udalje
nosti bez bedema.

51. 305.

Povrsinski magacin eksploziva. 1 - zgrada magacina eksploziva. 2

z~titni bedemi - grudobrani.

Bedemi grudobrani postavljaju se sarno u pravcu gde nema prirodnih prepreka.


Akro su prirodne prepreke sa sve cetiri strane magacina, bedemi nisu potrebni. Ako se
pak magacin nalazi na ravnom terenu, treba ga opasati sa sve cetiri strane bedemima
grudobranima.

17.2.1. USLOVI GRADENJA POVRSINSKIH MAGACINA

EKSPLOZIVA

Velicina objekta magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava treba da bude


tako projektovana da ne dolazi do prenatrpanosti, kako bi se eksploziv i eksplozivna
sredstva bezbedno smestili i sa njima bezbedno rukovalo.
Zgrada magacina treba da predstavlja laki tip prizemnog objekta bez podruma
i tavanskih prostorija, sagraaen od otpomih graaevinskih materijala na atmosferske uti
caje i na pozar. Ne smeju se ugraaivati armiranobetonske nadvratnice i nadprozomice,
potpomi stubovi i sl. Krovna konstrukcija takode mora biti od lakih elemenata, pokri
vena lakim crepom, salonitorn iIi nekim drugim pogodnim materijalom. Za izgradnju
zidova najpovoljniji graaevinski materijal je pecena opeka. Debljina spoljnih nosecih
zidova ne treba da bude veca od 380 mm. Magadn mora biti tako sagraden da njihova
unutrasnjost bude obezbedena od vlage, spoljnih atmosferskih uticaja, vatre i okolnih
pozara. Da bi eksplozivi i eksplozivne materije zadriale Sto duze svoje prvobitne miners
ko.tchnickc karakteristike, temperatura u skladistu treba da se krece od -25 do +25 c

424
a relativna vlatnost vazduha do 75%. Magacin mora imati izgraden sistem ventilacije.
Sistemi ventilacije mogu biti raziiciti, ali svaki od njih mora ispunjavati uslov da se kroz
otvore na ventilacionim uredajima ne molte u magacin ubaciti bilo kakav strani predmet.
Najtesci sistem je da se provetrovanje vrii kroz kanale u zidu, tiji otvori ne srneju biti
veei od 15x15 em. Ovi kanaIi ne srneju biti izvedeni u pravoj liniji, vee izlomljeni kako bi
se spretilo ubacivanje stranih predmeta. Ulazni otvori ventilacionih kanaIa moraju biU
zaSticeni metalnom mreltom ill izbuSenim limom. Otvori pri dnu se projektuju na sigur
nu visinu.
Podovi magaeina eksploziva i eksplozivnih materija moraju biti monolitni i
glatki, otpomi na visoke i niske temperature. Uglavnom se podovi izratiuju od betona
iwlovanog specijalnom bitumenskom masom, drvenim (brodski pod) ill od nabijene ilo
vace - gline dobrog kvaliteta bez primesa peska.
Tavanice moraju biti izratiene od Iakih konstrukcija sa karatavanom radi izo
ladje, sa otvorom za prolaz na tavan u slucaju potrebe.
Broj i veliina vrata se izraduju prema veliini i kapacitetu magacina. Vrata ne
smeju imati pragove i ne srneju se otvarati unutra. Ragastovi i krila moraju biti tako ug
radeni da se ne mogu spolja iscupati, niti krila skinuti dok so vrata zatvorena. Potreban
broj prozora i njihova veliina mora omoguCiti dovoljnu dnevnu svetlost za rad u skIadi
itu. Prowri se ugratiuju na visini od 1,7-2,0 m od poda i sastoje se od metalne mreze
takve cmtoee da se kroz mreiu ne moZe u unutrainjost magacina ubaciti strani pred
met, i od zastakljeoih okana sa matiranim staklom radi sprecavanja prodiranja suneevih
zeaka u unutrainjost magacina. Prozori mogu imati i drvene kapke, koji se rezama zat
varaju iznutra.
Osvetljenje unutrainjosti magacina eksploziva u principu je sarno prirodnom
dnevnom svetloscu kroz prozore i vrata. Vestacko osvetlenje se uvodi samo u slucaju
kada se dnevno svetlo ne mote u dovoljnoj meri koristiti, ill gde noeni rad zahteva pos
tojanje veitatkog osvetlenja. Ukoliko je neophodno potrebno da se privremeno i noeu
u magacinu radi, a ne postoji veStatko osvetlenje, za osvetlenje se mogu koristiti sarno
rucne elektricne lampe sa sopstvenim izvorom struje (bateriske ili akumulatorske),
ill reflektor postavljen ispred magacina i vezan za spoljnu elektricnu mrefu ako ona
postoji. Svako drugo osvetlenje magacina, pogotovu otvorenim plamenom je vrlo opasno
i najstrotije je zabranjeno. Osvetlenje kruga magacina se preporucuje. Prvenstveno se
osvetljavaju: neposredni prilaz magacinu, ograda sa spoljne strane, straltara i kapija za
ulaz u krug, putevi izrnedu magacina. Mesto i staze za kretanje cuvara se ne osvetlja
vaju.
Svi nadzemni magacini bez obzira na velitinu i kolitinu eksploziva koji se u
njima cuvaju, moraju biti obezbedeni propisano izgradenim gromobranima, koji se pos
tavIjaju i oddavaju u skladu sa propisima koji regulim tu materiju.
PovrSinski magacini eksploziva i eksplozivnih sredstava moraju imati telefon
sku vew sa organom upravljanja skladistem. Pored toga pozeljno je da magacin raspo
laZe raketnim piStoljem sa dovoljnim brojem raketa za signalizaciju, u slucaju da je tele
fonska veza u prekidu.

-L.'

Magacin eksploziva i eksplozivnih sredstava mora biti snabdeven potrebnim


brojem protivpoltarnih aparata, cisternom - buradima sa vodom, sanducima sa peskom.
lopatom, pijukom i drugim priborom. Polteljno je da se voda sa krova magacina sliva
kroz oluke u cisternu ill burad.
Kada se grade nova skladi~a, treba izgraditi i cisternu koja moze da primi 1-2
m'i rode. Sva protivpozarna oprema mora biU u ispravnom stanju, i ne sme se koristiti
u druge svrhe' van magacina. Sva lica koja stalno ill povremeno rade u magacinu eksplo
ziva moraju biti obuteni za rukovanje aparatima za gaSenje pozara. Oko magacina mora
ju biti ukIonjeni svi lakozapaIjivi predmeti, trava, granje, a;nbaIaZa i dr. kako se vatra
iz okoline ne bi prenela na objekte sa eksplozivom, 51. 306.

-------

----

/ /

\I
I
I

--------- ....... , ,
\
'5
--r

~
:
I

I
I

I
I

40m

0:

I
I
I
I
I
I
I

,
"

.....
14
51.306.

Raspored objekata nadzemnog magacina. 2 - fifana ograda, 3 - burad za vodu. 4 - magacin eksplo
ziva, 5 - zabranjena zona, 6 - granice zC!branjene zone, 7 - magacin kapsli. 8 - kanal sa vodo m, 9
ofijtena pov~ina oko magacina, 10 - cisterna sa vodom, 11 - ostava protivpozarnog alata, 12
~pa za odlaganje ambalah, 13- put, 14
stra!ara, 15 - sanduci sa peskom.

Magacini eksploziva moraju biti opasani ogradorn od betonsldh stubova sa bod


ljikavom zicom visine najmanje 2 m i udaIjenom od objekta najmanje 40 m. Iza zicane
ograde na rastojanju od 10 m radi se kana! - jarak sa vodom. Od svih vrsta magacina
najbolji so nadzemni magacini, jer se u njima mogu eksplozivi i eksplozivne rnaterije naj
bolje i najduze ocuvati bez promena fizicko-hemiskih i minersko-tehnickih karakteris
tika.

427

426
Objekti magaeina eksploziva i eksplozivnih materija mogu se graditi sarno na
osnovu odobrenja izdatog od strane nadletnog organa uprave.

Za upotrebu i postavljanje prenosnog skladista PSRS-500, potrebno je priba


viti potrebna odobrenja od nadleznih organa.

17.3. PO LUUKOPANA SKLADISTA

Grade se u podnozju brda, bretuljaka, etaia i dr. na taj nacin sto se u brdu pra
vi odgovarajuCi usek, tak04e je skladiste sa tri strane zasticeno prirodnom preprekom, a
zemljani nasip se izgraauje po potrebi sarno sa prednje strane. na ulazu u magaein. Zem
Ijiste za poluukopani magacin mora odgovarati istim uslovima kao i za nadzemni maga
cill. Ako je magacin potpuno ukopan. tako da se preko krova nalazi sloj zemlje deb
ljine bar 0,5 m gromobranska instalacija nije potrebna. Poluukopna skladista grade
same radne organizacije kao privremena skladBta u blizini mesta miniranja. Za izradu
se koriste razni prirodni graoevinski materijali. Ovakva skladiSta relativno su jeftina,
brzo se grade; zaStieena su od potara i obezbeauju zadovoljavajucu sigumost. Visina
slobodnog prostora u magaeinu mora iznositi bar 2,3 m. U ovakvim magaeinima venti
lacija nije na zadovoljavajueem nivou, ne preduzimaju se mere za sprecavanje vlage u
magacinu, pa se eksploziv mote cuvati sarno ograniceno vreme.

L~

17.4. PRENOSNA SKLADISTA EKSPLOZIV A I

EKSPLOZIVNIH SREDSTAVA

.z.-'L.J
I

J..

U praksi miniranja vdo cesto se susreeemo sa problemom uskladiStenja manjih


kolicina eksploziva i eksplozivnih sredstava kako u rudarstvu, tako i u graaevinarstvu,
sumarstvu, poljoprivredi i st. Za uskladistenje manjih kolicina eksploziva i eksplozivnih
sredstava, herniska industrija ,,Kamnik" izgradila je prenosno skladiste - kontejner tipa
PSRS, izgraaen u celicnoj konstrukciji sa dYe odvojene komore ito:

~
~
~.

'"

komore za eksploziv kapaciteta 500 kg,


- komore za inicijalna sredstva kapaeiteta 1000 kom. kapsli.
Komore imaju dvoja odvojena celicna vrata opremljena sa speeijalnim bravama.
Kontejner PSRS-500, moguee je usidriti pricvrstiti ga za tlo, a po potrebi osloboditi
i dizallcom podici - utovariti na vucno vozilo i prevesti na drugo mesto. Dimenzije kon
tejnera su: sirina 140 em, duiina 170 em, i vi sin a 195 em. Masa praznog kontejneraje
1200 kg. Na st. 307 dat je opsti izgled prenosnog skJadista kontejnera PSRS-500.

S1. 307.

OpSti izgled prenosnog sldadista - kontejnera PSRS-500. 1


kamara za eksplaziv, 2 - IIrata komo

ra za eksplaz;v, 3
pamitni pult za pisanje, 4
mesto za tUllanje knjiga za evidenciju, 5 - bralla na

IIratima kamore za eksploziv, 6


vrata kamare za detonatare, 7 - brava na IIrntima kamore za deta

niranje,8
kuka za dizanje kontejnera, 9 - sanke za vutu, 10 - prikljucak za uzemljenje, 11 - sid

ra. 13

polica za izdavanje detanatara. 14 - kapca za policu.

-- "1-21::
Sigumosna rastojanja koja onemogucu ju da se detonacija prenese sa je-dnog r.l.'
nskog punjenja na drugo, mote se odrediti iz odnosa:

17.5. ODREDIVANJE SIGURNOSNIH RASTOJANJA

MinimaIna udaIjenost skladHta eksploziva i eksplozivnih sredstava od naselje


nih mesta, Skola, bolnica, elektritnih centraIa, zelemitkih i lutkih postrojenja, javnih
puteva i 51. dato je u tabeli 104
Tabela 104
udaljenost magacina eksploziva u metrima od:
kolitina
eksploziv.
materija
kg
25
50
100
200
100
400
500
800
1000
2000
3000
5000
10000
20000
30000
50000
100000
200000

naseljenih mesta,lk:ola boInica


elektrienih oentrala, rudnika i sl.
bez grudobrana

sa grodobranom

60
100
150
200
260
285
310
350
315
445
485
545
650
820

30
50
15
100 .
130
143

ISS

175
188
223
243
313
385
410
500
600
150
1000

LOOO
1200
1500
2000

bez grudobrana

30
50
10

llO

130
140
150
110
180
200
210

230

300
350
400
500
600
700

Tabela 1OE

sa. grudobrano m
15
25
35
55
65
10
15
85

2500
5000
10000
20000
30000
40000
50000
do 100000

100
105
115
150
115
200
250
300
350

uilaijenost magacina u metrima od:


ulaza u krug straiarnice, administracije

bez grudobrana

sa grUdOtlranom

t:lez grudobrana

sa grudobranom

40
50
60
75
85
92
100
120

20
25
30
38
43
46
50
60

50
65
80
100
110
120
130
150

25
33
40

50
55
60

mesto postav
ljanja eksplo
ziva

eksploziva

90

pasivno punjenje

aktivno punjenje

vrsta

Tabela 105

do

+ Q2 . K~ + Qn . K~

gde je: rs - sigumosno rastojanje, m


Q 1 , Q2' Q n - koliine razlititih vrsta eksploziva koje satinjavaju punjenje, ~
K d , ,Kd ., K dn - koeficijenti koji zavise od vrse ebploziva i uslova pod k<:;i
rna je izvdena eksplozija. VreOOost koefcijequ Kd dau~
utabeli 106.

pnSkasti eksp.
sa malim % ni
troglicerina

nolil

plastieni eks
sa 40%i viSe
nitroglicerina

amonijum ni
trat, praSk.

povrsinsko

0,25

0,15

0,35

0,25

CAO

0,3('

plast. sa ma
lim %nitrog.

unutraSnje
punjenje (U)

0,15

0,10

0,25

0,15

O.J()

O,2()

eksploz. sa
40% i viSe
nitroglicerina

pom. (P)
unutra. (U)

0,50
0,30

0,30
0,20

0,70
0,50

0,50
0,30

0,80

0,60
0,40

y' K~ (Q) + Q1 + ... Qn)

K.t ' Kd
I

0.60

,. _. te biti jed-

Kd ...; Q ,m.

Sigumosna Iastojanja u pogledu prenosa detonacije od skladiHa sa detonaton


kim kapislama ill elektrodetonatorima, na Ikladifte sa eksplozivnim materijalima mate
se sratunati iz oOOosa:
rs
gde je:

= 0,06 .In,

n - broj detonatorsldh kapsli u magacinu, kom.

Sigumosno rastojanje izmedu magacina detonatorsldh kapsli male se odred!::


iz odnosa:

65

fS '"

0,1

y'-;; , m,

75
gde je:

Ii
I

Ako se radi 0 istim vntama ekspioziva, koeficijenti


nw pa te obrazac za sigumosno rastojanje imati ooblik:
rs

susednib m.cina

f.eleznickih i luekih postrojenja,javnih


puteva i sl.

U tabeli 105 data su sigumosna rastojanja izmedu objekata unutar kruga maga
dna eksploziva.

kolicina eks
plozivnih ma
terija (baza
brizantni eks
ploziv), kg

...; QI . K~

IS

n - broj detonatorskih kapsli u magacinu.

430

431
Pri uskladBtenju detonirajuceg tapina klasitne izrade (10 gr. pentrita po I m
duinom) zajedno sa kapslama, treba ratunati I m' detonirajueeg tapina kao 5 kom.
kapsli br. 8. U tabeli 107 data S'.l sigumosna rastojanja od magacina kapsli do magacina
eksploziva, u zavisnosti od broja kapsli u magacinu.

Tabela 108
objekat

Tabela 107

najmanja dozvoljena udaljenost, m od


najbliZih niSa odnosno komora jams
kog magacina
u vidu niSa

koli<l!na
kapsli u
magacinu
(kom.)

sigurnosno
rastojanje
domagacina
eksploziva
(m)

koliC.ina
kapsliu
magacinu
(kom.)

sigumosno
rastojanje
do magacina
eksploziva
(m)

1000
5000
10000
15000
20000
30000
50000

2,0
4,5
6,0
7,5
8,5
10,0
13,5

75000
100000
150000
200000
300000
400000
500000

16,5
19,0
24,0
27,0
33,0
38,0
43,0

~
17.6. JAMSKI MAGACINI EKSPWZIVA I
EKSPWZ~HSREDST~VA

Jamski magacin eksploziva i eksplozivnih sredstava moze se graditi sarno na os


novu predhodno izraaene i odobrene tehnitke dokumentacije za njegovu izgradnju.
Pre pristupanja izrade tehnitke dokumentacije treba pnbaviti odobrenje lokacije za jam
ski magacin, kOje izdaje organ kojije izdao odobrenje za ekspJoataciju, ukoliko ona nije
vee odreaena glavnim odnosno dopunskim projektom, koji je ranije uralten.
Jamske magacine treba graditi u tvrstim stenama ~ije su fizi~ko-mehanitke i
hidrogeoloSke karakteristike poznate, izvan zona radnog podrutja i izvan zona jamskog
pritiska. U tabeli 108 data je najmanja udaljenost jamskog magacina od glavnih objeka
ta i saobracajnica u jarni.
VIaz u pristupnu prostoriju magacina ne sme biti u hodniku glame ulazne vaz
dume struje, vee u njenom ogranku. Magacine treba 10cirati tako da budu u neposred
noj vezi sa izalaznorn vazduSnom strujom. Najpovoljnije je da ulaz u pristupnu prosto.
riju magacina bude na strani izlazne vazduSne struje, i da magacin bude najkracirn pu.
tern spojen sa bliZim ogrankom sveze vazduSne struje pomocu busotine iii sulenog
hodnika, koji se mogu automatski ill sa sigumog rnesta zatvoriti u slucaju eksp)ozije.

u vid u komora

glavni ventilator

60

100

ventilaciona vrata kOja obezbeauju


ventilaciju jame iIi dela jame
otpremni i glavni vetreni hodnici

60

100

20

2S

okna, komore, transfostanice,

60

100

glavno izvozno okno, okno za


izvoz Ijudstva, ulazi i izlazi iz pot
kopa i niskopa

100

100

ostali hodnici i jamske prostorije

15

15

Prifazni hodnik magacina treba da je najmanje dva puta lomljen pod pravim ug
lorn, a sa magacinom.sa vi~ od dYe komore, najmanje tIi puta, s tim da na prelomima
hodnika postoji tri metra duboka odbojna komora za pIigu~nje u slu~aju eksplozije.
Jamski magacini se mogu sastojati od dye ill viSe komora, prema koli~ini i vrsti
eksploziva i eksplozivnih sredstava, a najvi~ ~st komora, od cega su ~etiri komore za
eksploziv, jedna za smestaj sredstava za iniciranje a jedna komora za izdavanje eksplo
ziva. Komore moraju biti tako izraaene da je njihova uzduzna osovina pod pravim uglom
prema osovini hodnika iz koga se neposredno ulazi u komore (pristupni hO<inik). Prema
svakoj komori, na drugoj strani pristupnog hodnika, mora biti izraaeno, najmanje tri
metra duboko, udubljenje kOje sluzi kao odbojna komora, i za amortizaciju udarnih ta
lasa u slu~aju da doae do eksplozije.
Pod prostorija (komora) u kojima se smesta eksploziv, kao i onih u kojima se
izdaje eksploziv i eksplozivna sredstva, mora biti ravan od nesagorivog materijala koji ne
vamici.
Glavna magacinska vrata stavljaju se pre prvog lorna pristupnog hodnika i mo
raju biti metalna, re~tkasta, koja se sigumo zakljucavaju, sl. 308.
U jamskim magacinima, pomoenim skladiStirna i prirucnim spremistima eksplo
zivi moraju biti smesteni potpuno odvojeno od inicijatora eksplozije ito: u jamskim
magacinima - u posebnim komorama, u pomoenim skladiStima - u posebnim komora
rna iIi niSama, a u prirucnim sprernistima - u posebnim niSama (udubljenjima) iii san
ducima.
U jednoj komori jamskog magacina sme se drtati:

:.:

do 2500 kg plasticnih i poluplasticnih ekspluma, Iii d" ',UOO hg amonijulll


nitratskih praSkastih eksploziva, iIi do 7000 kg ncoxtljivih eksploliva tira karnexa i
nUrola.
do 20000 kom. kapsli odnosno elektrodetonatora.
432

PUI-T 2-'1

IZOAVAN.lE

BETKASTA
I(, VRATA

.3"1~~~=",-_
Wd'l'##d'l'JJ1
~~
JAMs/a "(JON/I(

~hW.@7hW##J;W/#///i7&hY,@',@'H/i7.&W@'

SI.308.
Jamski magacin eksploziva I eksplozivnih sredstava.

U pomoenim jamskim skladiStirna mogu se ddati eksplozivna sredstva za potre


be miniranja najviSe do tri dana, ali ne viSe od 1000 kg i za ovu kolicinu odgovarajuci
broj kapsli.
Svaka VISta eksploziva mora biti smettena u posebnoj komori a razni tipovi
jedne vrste eksploziva, moraju u komori biti odvojeno slozeni. U tabeli 109 data je
moguenost zajednii::kog i::uvanja eksploziva i sredstava za iniciranje.
Tabela 109
vrste eksploziva i eksplozivnih
sredstava

dozvoljeno zajednicko uskladi5tenje


brizan.
eksploz.

brizantni
cksplozivi

emi deton.
barut Stapin

ne

spor~. rud. kaps.


minerska
Stapin i elektro, sibice sa
detonat. Ce,
tulj.

da

d.a

ne

ne

ne

da

ne

ne

da

da

da

da

da

<:rro barut

ne

detonirajuci
Stapin

da

ne

sporogoreci
Stapin

da

d.a

da

rudarske leaps. i
elektrodetonatori

ne

ne

da

da

ne

ne

da

da

rninerskc

sibice~

ne

nIi

nersko !!aCe i miner


ski tUljci

da

17.7. TRANSPORT EKSPLOZIVA I EKSPLOZIVNIH SREDSTA\'A

Eksplozivi i eksplozivna sredstva mogu se transportovati leleznieldrr... dnm


skim i pomorskirn putem. Transportovati se mogu sarno one eksplozivne matqe k~
se nalaze u originalnoj transportnoj ambala!i.
Transport eksploziva uleznicom mi se u zatvorenim vagonima sa ellliticni:'::
odbojnicima, sa cvrstim i siguniiro krovom ciji se vrata i prozon dobro zatl'a.'"l!u. i T0
mogucstvu bez ureilaja za kotenje. Vagoni za transport eksploziva po pra\ih! !le~
elektricne ureilaje. Vagoni sa eksplozivom se posebno oznacavaju, a po por.re:i m~
se odrediti i pratioe, Vagoni natovareni eksplozivom i eksplozivnim materijalim1:Ie ~
ju se kaciti neposredno do lokomotive, vet bli!e sredini kompozicije. Pored \1J!Ofl3 $I
eksplozivom i eksplozivnim materijalima ne sm~ju se nalaziti drugi vagoni Sol: lakozr
paljivim i sarnozapaljivim materijalima.
Drumski transport eksploziva i eksplozivnih materijala vrli se motorni:;: vom
rna koja su za tu svrhu posebno oprernljena. Vomo mora imati zatvorenu karoll!riju ii
pokrivku - eiradu. Vozilo mora biti snabdeveno aparatom za galenje polara, =akarra
optte opasnosti, zastavieama velicine 3Ox35 em sa oznakom za opasan tere: Svai~
motorno vozilo koje prevozi eksploziv i eksplozivne materije, mora pored voza:a im~
i pomoenika vozaca. Vozilo mra biti tehnicki potpuno ispravno. Vozilo se ne s:::e opt....
retiti vile od 75% svoje nosivosti, a teret ne sme nadvisivati straniee vozila. YcziIa p::
prevozu eksploziva i eksplozivnih materija smeju razvijati sledeCe maksimaln~ t-rzim:
na autoputevima i putevirna prvog reda do 60 km/h,
na ostalim putevirna do 40 km/h,
kroz naseljena mesta do 15 kID/h.
Za transport eksploziva i eksplozivnih materija pomorskim putern odn-Jene S!
luke koje su za to opremljene.
Transport eksploziva i eksplozivnih sredstava sa povrline u jamu i : sam::!
jami regulisano je pravilnikom 0 rnerama wtite pri rukovanju eksplozivnim s?~,1
i miniranju u rudarstvu, kojih se mora priddavati.

(7A:;";

17.8. UMSTAVANJE EKSPLOZIVA I EKSPLOZIVNIH SREDstAVA

Neupotrebljive eksplozive i sredstva za iniciranje iz bilo kog razloga. i:~a ni.<::_


vracena isporucioeu treba uniStiti. Unistavanje eksploziva i eksplozivnih sredsw'1 :ll0!!
VIsiti sarno liea koja su ovlascena za poslove miniranja, u dogovoru sa strut;...::: :'ci::-~
proizvoddaca eksplozivnih sredstava. Svaka vrsta eksplozivnih sredstava :::,:'.1 ~:~
zasebno uniStena. 0 svakom unistenju eksploziva i eksplozivnih sredstava r:;::n ;e Si.:.t..

11

j:

1\

)'

-.f34

435

ta~k:,-koji potpisuju sva lica kOja suueestvevaia--u-unHt<tVanju. U zapisniku


moraju biti oznacenivrsta i koliCirra-~~-ekspl{).tiwlih sredstava.,-laz1m:i.za-uni
.tenje;-teliCinftWliStenih eksploziva i sredstava,..-naCin unistenja, vreme i mesto ungte
nja. Eksplozivna sredstva koja su neispravna ill su postala neupotrebljiva ?:a vreme mi
niranja) neeksplodirane patrone, kapsile, ostaci stapina i s1. (unistavaju se prema uputst
vu koje izdaje tehnicki rukovodilac rudnika).
Svaka vrsta eksploziva unistava se na odgovarajuci nacin. Eksplozivi so uglav
nOm unistavaju: spaljivanje, potapanjem u vodu ill dovodenjem do eksplozije manjih
kolicina. Plasticni eksplozivi sa saddajem nitroglicerina ne unistavaju so potapanjem u
vodu, vee sarno spaljivanjem i dovodenjem do detonacije.
PraSkasti eksplozivi bez nitroglicerina mogu se unistavati i potapanjem u vodu.
Ako so eksploziv unistava spaljivanjem onda se to vrSi na podIozi od gline, pes
ka iii humusa preko koga je razastrt stoj papira, i na koga so postavlja eksploziv u vidu
trake debljine do 80 mm. Patrone vece debljine od 80 mm treba raseei i eksploziv rav
nomenio rasporediti u sloju debljine do 80 mm po papimoj podIozi. Palenjem podloge
od papira vrSi so palenje i eksploziva. Kraj papira okrenut eventualnom strujanju vazdu
ha treba ostaviti slobodan i dovoljno dug da lice koje vdi palenje moze blagovreemeno
da stigne do sklonista. Nakon sagorevanja, prekontrolisati mesto palenja, ohladiti ga
vodom, pre postavljanja novih kolicina, ill to uciniti na drugoj pogodnoj lokaciji. Unis
tavanje eksploziva obavljati iskJjucivo tokom dnevne svetlosti.
Eksplozijom se unistava kolicina do 6 kg odjednom van nasoljenog mesta,

tako sto so eksploziv postavi u iskopanu rupu, u sredinu eksploziva psotavi se 20% is

pravnog eksploziva, koji se inicira na uobicajeni nacin. Sigumosno rastojanje zavisi od

kolicine eksploziva koji so unistava, i pribliino se moze odrediti iz odnosa:


rs ~ 100 do 150
gde je:

.JQ ,

m,

Q - kolicina eksploziva koja so uniStava.

UniStavanje praskastih ekspIoziva potapanjem u vodu, vrSi so tako da se u isko


pane jame sa vodom vrSi potapanje eksploziva. Pre potapanja treba omot patrona rase
ci, a sadriaj patrona razIiti u pripremljene jame. Kolicina vode u jami treba da je po zap
remini 10 puta veca od kolicine eksploziva. Po stavljanju eksploziva u jame, jame so
zatrpavaju zemljom iz. iskopa. UniStavanje eksploziva u vodi, ne sme se vrsiti u protoc
noj vodi, niti u blizini izvora.
UniStavanje kapsli i elektrodetonatora vrSi se tako da se na odabranom mestu,
van naseIja i komunikacija, na suvom i rastresitom zemljistu iskopaju rupe dirnenzije
50x5Ox50 cm i u njih stavi najviSe 500 kom. kapsli. U jednu od kutija sa kapslama,
stavlja se ispravna kapsta sa stapinom koji izlazi na povrSinu zemlje. Rupa se zatrpa zem.
Ijom iz iskopa, izvrsi aktiviranje na uobicajen nacin. PosIe uniStavanja pregleda se mes
to, i ako irna nedetoniranih kapsli, postupak se ponovi.
Sporogoreei i detonirajuci Stapin se uni~tavaju spaljivanjem.
Crni barnt se uniStava potapanjem u vodu.

18.0. ORGANIZACIJA RADA NA BU5ENJU I MINIRANJU

Pri projektovanju masovnog miniranja na povrSinskom kopu, veoma vaina uIo


ga pripada planirallju i organizaciji busacko minerskih radova.
Pravilno planiranje bU5aCKO minerskih radova i obavezno uskladivanje sa dru
gim proizvodnim procesima je od najvainijeg znacaja za svaki povrSinski kop. BU5acko
minerski radovi sacinjavaju jednu karakiku op~teg tehnolo~kog tehnoloSkog kompleksa
proizvodnih operacija na povrsinskim kopu. Od toga zavisi ucinak utovamo transportne
mehanizacije, dorobillcnih postrojenja a takode primena tehnike i tehnologije proizvod
nje i prerade mineralne supstance.
Pravilno organizovanim bU5acko minerskim radom, postiie se maksimalna pro
izvodnost, jednakomema granulacija minerskog proizvoda, minimalni procenat negaba
rita i minimalni obirn sokundarnih radova u pogledu otklanjanja pragova u podnozju
etaie i dr. lz ovoga so vidi da efekat busacko minerskih radova neposredno utice na uci
nak utovarno transportne mehanizacije i drobilicnih postrojenja a samim tim ina cenu
kostanja dobivenog proizvoda.
Svi bUSacko rninerski radovi na povrSinskom kopu bilo na raskrivanju jalovog
pokrivaca leziSta ill na otkopvanju mineralne sirovine, sastoje se od niza proizvodnih
procesa medusobom tesno povezanih. Osnovni proizvodni procesi su sledeCi:
Izrada minskih busotina,

Priprema za miniranje,

GIavno miniranje,

Sekundamo miniranje,

Utovar i transport miniranog proizvoda.

Sve ove operacije na povrSinskom kopu mogu so vrSiti odvojeno jedna od dru
ge, tako da jedna drugu prati, ill se mogu vrsiti paralelno tj. istovremeno dYe iii viSe rad
nih operacija.
Kod pominskih kopova maloga kapaciteta, kao Sto su manji kamenolomi iii
sa niZirn etaiama, miniranja.
Obirn miniranja zavisi od potrebne kolicine miniranog proizvoda. Miniranje se
vrSi sa manjim brojem busotina svake smene ill svake druge smene. Sve proizvodne
operacije vrSe -SO odvojeno i u zavisnosti jedne od druge. Utovar i odvoz miniranog pro
izvoda je najce polumehanizovan. Ucinci busacko minerskih radova su mali; a to utice
na opste poveeanje troskova eksploatacije. Trajanje pojedinih proizvodnih procesa je
duie nego kod paralelnih proizvodnih operacija.
Kod povrsinskih kopova velikog kapaciteta najefJ.kasniji nacin izvrSenja busac
ko minerskih radova postiie se po sistemu blokovne ekspioatacije. Ovo je od posebnog
znacaja za povrsinskekopove sa dugackim frontom otkopavanja, gde je moguce istovre
meno formirati viSe blokova eksploatacije. Svaki eksploatacioni blok deli se na tri eks
ploatacione povrSine. Na pvroj eksploatacionoj povrlini, na kojoj je vee izvrseno minira

4;

430

nje, vrSi sc utovar i otprema lniniranog proizvoda. Na drugoj povrsini izbuSene su lninske
buotine i ona se nalazi u rezervi za naredno rniniranje. Na treeoj povrSini vrsi se bUSenje
minskih buSotina i priprema za naredno miniranje. Ovakvom organizacijom postite se
nezavisnost izvdenja buSacko minersldh radova, utovara, transporta i drugih proizvod
nih procesa. 'Zbog toga gde god je moguce treba organizovati busacko minerske radove
po Semi paraleIriihproizvodnih operacija.
Kod miniranja visokih etala i u ste~njenoj sredini, bloko\TIorn rnetodom pos
tite se jo~ racionalnija organizacija bUSacko minerskih radova u pogledu usklaaivanja
poizvodnih procesa kod maso\TIog miniranja. Kod miniranja u steSnjenoj sredini gde se
ispred fronta ewe nalazi ekran od neuklonjene minirane rnase, utovarno transportne
operacije prekidaju se sarno za vreme opaljenja mina. Kod miniranja u stesnjenoj sredini
zbog neuklonjene minirane mase i primenom odgovarajucih Serna miniranja ne dolazi
do odbacivanja komada stene na veeu daljinu, niti do razbacivanja gomile minirane
rnase. Stoga ne treba ukljanjati transportni kolosek niti druge komunikacione ureaaje.
Kompleks bUSacko minerskih radova na povrsinskom kopu sastoji se od s1ede
eih procesa:
- busenje koje obuhvata izradu minskih buotina iIi izradu minskih komora
kod metode komornog miniranja.
- prirnamo miniranje kOje obuhvata pripremu i punjenje minskih bUSotina
eksplozivom, zacepljenje, povezivanje mrelte paljenja i paljenje mina.
- sekundamo miniranje kOje obuhvata naknadno usitnjavanje velikih blokova
i uklanjanje zaostalih pragova u podnozju etate.
Bu~cki radovi sastoje se od sledecih operacija: Pripremno zavrSnih radova,
(prijem i predaja smene), podmazivanje i ucvr~ivanje buSilice (cisto bUSenje i pomoene
operacije) promena dleta, primicanje busilice, itd.
Primarni minerski radovi sastoje se od sledeeeih operacija: provera ispravnosti
bUSotine, dostava eksplozi\TIog materijala i materijala za zacepljenje bUSotina, punjenje
bUSotina eksplozivom i zacepljenja, povezivanje mreze miniranja, odredivanje zaklona za
minera, uklanjanje opreme i zaposlenog osoblja na sigumo mesto, davanje signal a pre
pocetka miniranja i po zavrSenom miniranju, pregled radilista po zavrSenom miniranju,
i likvidiranje zatajenih mina.
Sekundarni minerski radovi sastoje se od sledecih operacija: naknadno minira
nje velikih blokova ostalih od predhodnog rniniranja, poravnjavanje podnozja etm od
zaostalih pragova, obaranje nestabilnih komada sa kosine etale koji ugrozavaju uto
var itd.
Sekundami minerski radovi poveeavaju proizvodne troskove i ometaju utovar
no transportne operacije.
Pravilno organizovanje i izvrSenje svih operacija vezanih za proces bUSenja i
miniranje poveeavaju ucinak i smanjenje proizvodne troSkove bUSacko minerskih
radova koji sa oko 25% do 4CY70 utite na opSte proizvodne troSkove kpovrSinskog
kopa.

18.1. TEHNICKl PROJEKAT MINIRANJA

Organizacija radova na pripremi i proizvodnji maso\TIim rniniranjem sastoji se


u izradi tehnickog projekta maso\TIog miniranja, koji se sastoji iz nekoliko etapa.
U geoloSko merackom odeljenju vcii se obeleZavanje, na planu miniranja, blo
kava namenjenih za maSO\TIO miniranje. Na planu bloka nanosi se donja i gomja ivica
etate, kategorija stena bo busivosti i lomljivosti, granice opasnih zona i kolicina eksplo
ziva kOja se lOme istovremeno upotrebiti. Poslovanje radiliSta na kome se vrSi miniranje,
ubeleltava na planu miniranja lokaciju buotina sa parametrima rasporeda mreze buSe
nja, dubine bu~otina i dubinu probuSenja za date uslove miniranja. PosIe ovoga izraauju
se promi po redovirna buotina a po potrebi i profili za pojedine busotine. Na profilima
unose se geoloske osobine etate i debljina pojedinih slojeva. Ova cino osnovu za prora
cUn dubine bUSenja, proracun minskih punjenja, racionalnu konstrukciju minskog pu
njenja i ukupnu kolicinu eksploziva. Kod proracuna parametari rastojanje izmeau buSa
tina, linija najmanjeg otpora i visina etate, uzimaju se sa plana miniranja, a specificna
potrosnja eksploziva uzima se u zavisnosti od fIzicko mehanickih I)sobina stene koja se
minim i oglednih miniranja u analognim uslovima za dliZi period radova na povrSinskom
kopu.
Poslovoaa radilista iii smene zajedno sa meracem i tehnickim ':Ikovodiocem
minerskih radova, prenosi iz plana miniranja na teren lokaciju buotina i obelezava ih
kolcem. Pri ovome treba voditi racuna 0 minimalnom rastojanju od gomje ivice etate.
Na svakom kolcu postavlja se tablica na kojoj je obe!ezen broj buotine i njena projek
tovana dubina. Ova oznakaje osnova za bUSaca od koje ne sme da odstupi.
Posie izvrSenog bUSenja celog minskog polja i uklanjanja busilice, merac ponovo
snima povrSinu odreaenu za miniranje, proverava dubinu busatina i velicinu linije naj
manjeg otpora u podnoltju etate i rastojanje izmeau buotina. Ako stvami podaci od
stupaju od projektovanih, vrSi se ponovo proracun minskih punjenja. Ako pri punjenju
doae do zaru~vanja blokova minske btiSotine ili do zaglavljivanja patrone eksploziva,
rukovodilac minerskih radova u tom slucaju vrSi korekciju rninskog punjenja.
Meracka s1uzba i kontrola bUSenja i miniranja na povrSinskom kopu je veoma
znacajna. Prema podacima meracke sluzbe proracunavaju se osnovni parametri minira
nja: linija najmanjeg otpora, rastojanje izmeiJu busatina, probu~enje, k~\icina eksplo
ziva, dufina zacepljenja i sl. Posle izvrsenog miniranja vrSe se horizontalna snimanja i
izraduju poprecni profili gomile odminiranog materijala radi sracunavanja stvame zap
femine minirane mase, koja se u procesu utovara bagerom koriguje. Kao rezultat ovoga
odreduju se tehnicko-ekonomski pokazatelji IT'jniranja: kolicina miniranog proizvoda p
po duznom mestru bUSenja, po kvadratnom menu minirane povrsine, specificna potro
eksploziva, ukupna potrosnja eksploziva, kao i obim naknadnih sekundamih mi
nir3i1ja.