You are on page 1of 24

ТЕМА: ОБРАЗОВНА СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА У

РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ПЕРИОДУ 2004-2014 ГОДИНЕ

0

САДРЖАЈ:

1. Увод ................................................................................................................................2,3,4
2. Образовна структура неактивног становништва у Р.Србији у периоду од 2004. до
2014.године....................................................................................................................5,6,
7,8,9
3. Образовна структура активног (запосленог и незапосленог) становништва у
Републици Србији у периоду од 2004. до 2014. године..................................................6,7,8
3.1.Образовна структура запосленог становништва у Р.Србији у периоду од 2004. до
2014. године.........................................................................................................9,10,11,12,13,14
3.2. Образовна структура незапосленог становништва у Р.Србији у периоду од 2004. до
2014. године...........................................................................................................15,16,17,18,19
4. Стратегија развоја образовања у Републици Србији до 2020. године..................20,21
5.Закључак.............................................................................................................................22
6.Литература.........................................................................................................................23

1

на основу којих се врши процена укупне радне снаге у нашој земљи.Увод Анкета о радној снази је истраживање којим се прикупљају подаци о основним карактеристикама радне снаге. без обзира на то да ли имају формални уговор о запослењу или раде на основу усменог договора. −да у последње четири седмице нису активно тражила посао. под условом да су задовољавала следеће критеријуме: −да су у последње четири седмице предузимала активне кораке у циљу налажења посла и да су. незапослена и неактивна лица. а добијени подаци користе се за праћење. а да при томе нису плаћена за тај рад. Активно становништво (радну снагу) чине сва запослена и незапослена лица. Према класификацији професионалног статуса запослених лица. анализа неактивности могућа је само на основу АРС због тога што се питања која су кључна за дистинкцију неактивних од незапослених налазе само у АРС. Неактивно становништво. као и лица која су имала запослење. Незапослена лица су лица која у посматраној седмици нису обављала ниједан плаћени посао.Иако се особе које немају запослење у Србији прате преко два различита извора статистичких информација: (и) на основу истраживања Анкета о радној снази (АРС) и (ии) на основу података које прикупља Национална служба за запошљавање (НСЗ).1 1 Поред тога што не омогућује дистинкцију неактивних и незапослених подаци НСЗ не обухватају лица без посла која се не региструју код НСЗ. као и лица која су обављала неки посао који су самостално пронашла и уговорила (усмено или писмено) без заснивања радног односа и којима је тај рад представљао једини извор средстава за живот. нити су имала посао са којег су одсуствовала и на који су могла да се врате након истека одсуства. запослена лица деле се на: самозапослене. установи или у другој врсти организације или раде као приватни предузетници. Запослена лица су лица која су најмање један сат у посматраној седмици обављала неки плаћени посао (у новцу или натури). помажући чланови у домаћинству.64 године). у Анкети се не узима у обзир формални статус лица које се анкетира. била у могућности да почну да раде у року од две седмице. Према томе. Главни циљ овог истраживања јесте добијање података о три основна. међусобно искључива контингента становништва: запослена. али која су у тој седмици била одсутна са посла. јер су нашла посао на којем је требало да почну да раде након истека посматране седмице. запослене раднике и помажуће чланове домаћинства. уколико би им посао био понуђен. Запослени радници су лица која раде за послодавца у било ком сектору својине. мерење и оцењивање економских и друштвених кретања у Републици Србији. У запослена лица. него се радни статус тог лица одређује на основу стварне активности коју је оно обављало у посматраној седмици. а најкасније за три месеца. Помажући чланови домаћинства су лица која помажу другом члану домаћинства у вођењу породичног посла или пољопривредног газдинства. Чланови домаћинства који помажу у обављању породичног посла и који су плаћени за свој рад сматрају се запосленим радницима. поред лица која имају заснован радни однос и раде у предузећу. а која су великим делом неактивна 2 . укључују се и индивидуални пољопривредници. Овим истраживањем поклања се посебна пажња становништву радног узраста (старог 15 .1.

чини 98% неактивних између 15 и 74 године старости. 3 3 . на студијама другог степена (мастер. Статистика високог образовања обезбеђује податке о студентима. али нису у могућности да почну да раде у наредне две седмице. 5) Лица која нису нашла. 2 Детаљан опис питања којима се долази до свих категорија неактивних може се наћи у Мехран. Школска спрема је школа чијим је завршавањем лице стекло највиши степен образовања. редовним и ванредним ученицима. Писмен човек је онај који зна да прочита текст из свакодневног живота и да га разуме. али на „неактиван начин“ – особе које су тражиле посао тако што су: чекале резултате пријаве за посао коју су раније послали. Ова категорија. према подацима АРС из октобра 2011. o деци са сметњама у развоју у предшколском образовању као и о запосленима. Рачуна се образовање стечено у званичном школском систему. у неактивне особе можемо сврстати: 1) Лица која траже посао. Статистика средњег образовања обезбеђује податке о броју и типу средњих школа. нити траже посао3. чекале позив од Националне службе за запошљавање или чекале резултате конкурса у некој јавној институцији. Циљ статистике предшколског образовања јесте да обезбеди податке о броју и капацитету предшколских установа. особе које нису активне на тржишту рада. У том смислу.Дефиниција неактивних особа у АРС је резидуална – неактивне су особе које нису запослене или незапослене. Статистика основног образовања прикупља податке о стању. али нису у могућности да почну да раде у наредне две седмице. тј. 2010. 3) Лица која су нашла посао на коме ће да почну да раде у наредна три месеца. средњем и високом образовању. редовним годишњим извештајима. основном. из дефиниције категорија на тржишту рада није директно видљиво које све категорије становништва спадају међу неактивне. Узимајући у обзир детаљну анализу питања 2 из АРС којима се одлучује о разврставању особа без посла на незапослене или неактивне. структури и развоју основних школа и одељења. 2) Лица која траже посао на активан начин. као и о наставном кадру у средњем образовању. специјалистичке академске и струковне) и студијама трећег степена (докторске академске студије) и наставницима и стручним сарадницима на овом нивоу образовања. о ученицима према подручјима рада и образовним профилима. али након више од три месеца. 4) Лица која су нашла посао на коме ће да почну да раде. да зна и да се потпише. о завршавању средње школе. било као особе које раде или као тражиоци посла. o броју васпитних група. Статистика образовања. o броју одељења. Такође. уписаним и дипломираним на студијама првог степена (основне академске и струковне). резултатима школовања и наставном кадру који спроводи програм основног образовања. узрасту и полу деце и дужини боравка. о структури и кретању ученика. прикупља податке о предшколском.

све средње школе (укључујући и средње школе за ученике са сметњама у развоју) и све високе школе. основне уметничке школе и основне школе за образовање одраслих). 4 .Обухват статистичких истраживања из области образовања је потпун. Извештајне јединице су све предшколске установе. факултете и академије уметности. све основне школе (укључујући и основне школе за ученике са сметњама у развоју.

најмањи број неактивних лица. академија 286155 531916 297868 569176 358740 607480 315408 576178 466816 536672 494056 570153 526638 622855 542831 610341 59898 49537 62766 52033 67340 57681 84383 66180 76832 53576 77698 53376 81213 47358 82572 50198 543809 874153 1205452 125138 135226 187053 567747 915392 1261047 146933 152738 У 185808 577609 966885 1310709 147491 164419 У 166724 578446 955978 1336054 161231 174775 У 152779 560478 916026 1350523 163681 204729 У 122642 511716 878681 1277031 164615 202443 Пол/ Укуп но Непотпуна Основна основна школа школа Без школе М Ж М Ж М Ж М Ж 34143 195700 40894 196492 35991 192052 42442 192013 178382 419249 180609 407046 187281 403955 170582 382295 У 199444 У Сагледавајући податаке о образовној структури неактивног становништва у Р. улази у групу лица која имају завршену средњу школу. налази се у групи лица која имају завршену Вишу школу.Србији према образовно-полној структури из Анкете о радној снази 2004 (октобар) 2005 (октобар) 2006 (октобар) 2007 (октобар) 2008 (октобар) 2009 (октобар) 2010 (октобар) 2011 (октобар) 2012 (октобар) 2013 (октобар) Средња школа Виша школа Факултет. у свим посматраним годинама. висока школа.1. у посматраном периоду. године Табела бр. до 2014. с друге стране. Образовна структура неактивног становништва у Републици Србији у периоду од 2004. 5 .Србији у посматраном периоду (2004-2014година) можемо да приметимо да највећи удео неактивног становништва. Док.2. Некативно становништво у Р.

.2..1..График бр. Некативно становништво у Р. висока школа У 172544 413510 570834 737218 85373 104872 У 189677 408277 607746 791565 90035 107576 У 177211 427124 706965 848914 96769 107891 У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - График бр.Србији према образовној структури из Анкете о радној снази у последњих 10 година (2004-2014година).Србији према образовнј структури из Анкете о радној снази (2004. Некативно становништво у Ц.) 6 .. 2005.Србији према образовној структури из Анкете о радној снази (2004.2. 2006. Некативно становништво у Ц.2014година) Без школе Година 2004 (октобар) 2005 (октобар) 2006 (октобар) 2007 (октобар) 2008 (октобар) 2009 (октобар) 2010 (октобар) 2011 (октобар) 2012 (октобар) 2013 (октобар) Непотпуна Основна основна школа школа Средња школа Виша школа Факултет. Табела бр.

Србији према образовно-полној структури из Анкете о радној снази(2004-2014. Табела бр. у посматраном периоду.. 2006.година. у свим посматраним годинама.година) можемо да увидимо да највећи удео неактивног становништва. с друге стране. висока школа 20779 151765 30196 159481 28488 148723 126536 286974 127744 280483 142168 284956 207191 363643 217564 390182 265940 441025 341985 395233 366819 424746 385902 463012 46217 39156 49369 40666 54125 42644 62368 42504 64120 43456 67186 40705 - - - - - - На основу приказаних података о образовној структури неактивног становништва на подручју Централне Србије. за доступне године (2004. 2005.) Година Пол 2004 (октобар) 2005 (октобар) 2006 (октобар) 2007 (октобар) 2008 (октобар) 2009 (октобар) 2010 (октобар) 2011 (октобар) 2012 (октобар) 2013 (октобар) М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж Без школе Непотпуна Основна основна школа школа Средња школа Виша школа Факултет. налази се у групи лица која имају завршену Вишу школу..година. најмањи број неактивних лица. Некативно становништво у Војводини према образовнј структури из Анкете о радној снази (2004-2014. Док.4.Табела бр. 7 . улази у групу лица која имају завршену средњу школу.) Година Без Непотпуна Основна Средња Виша Факултет.3. Некативно становништво у Ц.

Док. 2005. с друге стране..Србији и у Војводини. у посматраном периоду. у свим посматраним годинама.година) можемо да увидимо да највећи удео неактивног становништва. налази се у групи лица која имају завршену Вишу школу. 2006. за доступне године (2004. најмањи број неактивних лица. 8 . а најмањи број неактивних са завршеном вишом школом) која је присутна и у Ц. Ово нам указује на једну контанту (највећи број неактивних са средњом школом..2004 (октобар) 2005 (октобар) 2006 (октобар) 2007 (октобар) 2008 (октобар) 2009 (октобар) 2010 (октобар) 2011 (октобар) 2012 (октобар) 2013 (октобар) школе основна школа школа школа школа висока школа У 57299 184222 247238 266270 24063 25536 У 47708 179426 249837 272645 24764 23498 У 50833 164113 259255 300579 28253 20679 У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - На основу података о образовној структури неактивног становништва на подручју Војводине. улази у групу лица која имају завршену средњу школу.

висока школа 13364 43935 10698 37010 7504 43329 51946 132276 52864 126562 45113 119000 78964 168274 80303 179534 92800 166455 124831 141439 127238 145407 140736 159843 13682 10381 13397 11367 13215 15038 14464 11072 13578 9920 14027 6652 - - - - - - 9 . Некативно становништво у Војводини према образовно-полној структури из Анкете о радној снази (2004-2014.) Табела бр.График бр.година) Година Пол 2004 (октобар) 2005 (октобар) 2006 (октобар) 2007 (октобар) 2008 (октобар) 2009 (октобар) 2010 (октобар) 2011 (октобар) 2012 (октобар) 2013 (октобар) М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж Без школе Непотпуна Основна основна школа школа Средња школа Виша школа Факултет..3. 2005. Некативно становништво у Војводини према образовној структури из Анкете о радној снази (2004. 2006.5..

Док. улази у групу лица која имају завршену средњу школу. најмањи број запослених лица. 10 . академија 178862 111344 282248 177551 276986 179554 285964 161395 490195 285724 952780 581768 937706 568670 909072 601951 44676 48466 95227 73138 89654 90372 87256 90532 68243 56372 164402 136118 138552 141434 156364 159456 118605 458244 1552837 182274 328482 22846 198236 424090 1461546 160486 349234 У 16994 156100 376827 1352461 156899 336962 У 14590 119840 350705 1280692 157061 330321 У 10254 112596 336604 1267198 161330 340361 У 14507 122443 350376 1304566 162680 356146 Пол/ Укуп но Без школе Непотпуна Основна основна школа школа М Ж М Ж М Ж М Ж 13412 35248 14438 28468 8166 22700 10640 22517 114800 101498 125894 101379 103612 73287 96462 74127 У 8885 У Сагледавајући податаке о образовној структури запосленог становништва у Р. наравно. Запослено становништво у Р. године Табела бр.Србији у периоду од 2004. с друге стране. до 2014. године 3. било и очекивано. што је.Образовна структура запосленог становништва у Р. налази се у групи лица која су без школске спреме.Србији према образовно-полној структури из Анкете о радној снази 2004 (октобар) 2005 (октобар) 2006 (октобар) 2007 (октобар) 2008 (октобар) 2009 (октобар) 2010 (октобар) 2011 (октобар) 2012 (октобар) 2013 (октобар) Средња школа Виша школа Факултет. у посматраном периоду. Образовна структура активног становништва (запосленог и незапосленог) у Републици Србији у периоду од 2004.3.1. у свим посматраним годинама.6. висока школа. до 2014.Србији у посматраном периоду (2004-2014година) можемо да приметимо да највећи удео запосленог становништва.

Запослено становништво у Р.4. висока школа У 50365 229139 352834 1147832 149959 251908 У 42906 227273 459799 1534548 168365 300520 У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - 11 .7.График бр.Србији према образовнј структури из Анкете о радној снази (2004.Србији према образовној структури из Анкете о радној снази (2004-2014година).2014година) Без школе Година 2004 (октобар) 2005 (октобар) 2006 (октобар) 2007 (октобар) 2008 (октобар) 2009 (октобар) 2010 (октобар) 2011 (октобар) 2012 (октобар) 2013 (октобар) Непотпуна Основна основна школа школа Средња школа Виша школа Факултет. Запослено становништво у Ц. Табела бр.

.5.Србији према образовној структури из Анкете о радној снази (2004.8. с друге стране.Србији према образовно-полној структури из Анкете о радној снази(2004-2014.) Година Пол 2004 (октобар) 2005 (октобар) 2006 (октобар) 2007 (октобар) 2008 (октобар) 2009 (октобар) 2010 (октобар) 2011 (октобар) 2012 (октобар) 2013 (октобар) М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж Без школе Непотпуна Основна основна школа школа Средња школа Виша школа Факултет. 2005. 2005. Док.. Запослено становништво у Ц. 2006. налази се у групи лица која имају завршену Вишу школу.година. у свим посматраним годинама. најмањи број неактивних лица. 12 .. за доступне године (2004.година) можемо да увидимо да највећи удео неактивног становништва. у посматраном периоду. Запослено становништво у Ц. висока школа 14104 36261 13794 25566 - 120605 108534 97236 85887 - 207719 145114 199720 123002 - 702280 445551 667166 412333 - 76692 73268 72303 54576 - 133611 118296 126785 103492 - - - - - - - На основу приказаних података о образовној структури неактивног становништва на подручју Централне Србије.године) Табела бр.График бр. улази у групу лица која имају завршену средњу школу.

Док. 2005.. најмањи број запослених лица. у свим посматраним годинама. висока школа У 6766 42305 132393 454571 42040 70733 У 3546 44150 137077 455049 41486 70244 У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - На основу података о образовној структури запосленог становништва на подручју Војводине.година) можемо да увидимо да највећи удео запосленог становништва. Запослено становништво у Војводини према образовнј структури из Анкете о радној снази (2004-2014. с друге стране.Табела бр.година.9. 2005. за доступне године (2004.) Без школе Година 2004 (октобар) 2005 (октобар) 2006 (октобар) 2007 (октобар) 2008 (октобар) 2009 (октобар) 2010 (октобар) 2011 (октобар) 2012 (октобар) 2013 (октобар) Непотпуна Основна основна школа школа Средња школа Виша школа Факултет. График бр. улази у групу лица која имају завршену средњу школу. Запослено становништво у Војводини према образовној структури из Анкете о радној снази (2004. налази се у групи лица која су без школске спреме.године) 13 .6. у посматраном периоду..

10.година) Година Пол 2004 (октобар) 2005 (октобар) 2006 (октобар) 2007 (октобар) 2008 (октобар) 2009 (октобар) 2010 (октобар) 2011 (октобар) 2012 (октобар) 2013 (октобар) М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж Без школе Непотпуна Основна основна школа школа Средња школа Виша школа Факултет. Запослено становништво у Војводини према образовно-полној структури из Анкете о радној снази (2004-2014.Табела бр. висока школа 4490 2277 643 2903 - 26853 15352 28657 15492 - 82205 50188 82528 54549 - 283667 170903 285614 169435 - 20515 21525 22924 18562 - 36015 34718 37617 32626 - - - - - - - 14 .

налази се у групи лица која су без школске спреме. Док. висока школа. с друге стране. најмањи број незапослених лица.Србији према образовно-полној структури из Анкете о радној снази 2004 (октобар) 2005 (октобар) 2006 (октобар) 2007 (октобар) 2008 (октобар) 2009 (октобар) 2010 (октобар) 2011 (октобар) 2012 (октобар) 2013 (октобар) Средња школа Виша школа Факултет.11. до 2014.3. 15 . улази у групу лица која имају завршену средњу школу. године Табела бр.Србији у периоду од 2004. у посматраном периоду.2. академија 49848 72168 53010 69144 63052 68807 51298 56046 210956 236171 233597 24708 240361 240559 199125 196306 16844 20218 16196 23563 14229 17717 11413 13267 14710 2051 14443 136118 12044 16776 15356 19653 11555 75764 304804 23328 26728 1339 12562 89667 345047 26753 27614 У 1144 8629 91351 393014 29674 44911 У 5132 12742 110169 450891 33026 59183 У 2350 17152 114433 464578 31779 70846 У 3801 14233 101386 420842 40759 75099 Пол/ Укуп но Непотпуна Основна основна школа школа Без школе М Ж М Ж М Ж М Ж 1199 2931 2046 3069 2152 2449 3609 1865 9651 10688 10492 13523 8011 6868 9002 8532 У 3205 У Сагледавајући податаке о образовној структури незапосленог становништва у Р.Образовна структура neзапосленог становништва у Р. у свим посматраним годинама.Србији у посматраном периоду (2004-2014година) можемо да приметимо да највећи удео незапосленог становништва. Незапослено становништво у Р.

Табела бр.12. Незапослено становништво у Р.2014година) Без школе Година 2004 (октобар) 2005 (октобар) 2006 (октобар) 2007 (октобар) 2008 (октобар) 2009 (октобар) 2010 (октобар) 2011 (октобар) 2012 (октобар) 2013 (октобар) Непотпуна Основна основна школа школа Средња школа Виша школа Факултет.Србији према образовној структури из Анкете о радној снази (2004-2014година).Србији према образовнј структури из Анкете о радној снази (2004.7.График бр. висока школа У 2190 13224 87690 331254 28925 28365 У 4333 15891 81788 372872 30189 28653 У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - 16 . Незапослено становништво у Ц.

Незапослено становништво у Ц. висока школа 0 2190 1525 2808 - 6091 7133 6084 9807 - 35138 52552 36343 45445 - 158691 172563 178213 194659 - 13014 15911 12701 17488 - 11916 16449 10896 17757 - - - - - - - На основу приказаних података о образовној структури незапосленог становништва на подручју Централне Србије. у свим посматраним годинама.. улази у групу лица која имају завршену средњу школу. 2006. за доступне године (2004.Србији према образовној структури из Анкете о радној снази (2004. налази се у групи лица која спадају у групу лица без школске спреме. 17 . Док.8.година.године) Табела бр. с друге стране. 2005. Незапослено становништво у Ц.Србији према образовно-полној структури из Анкете о радној снази(2004-2014..година) можемо да увидимо да највећи удео незапосленог становништва.) Година Пол 2004 (октобар) 2005 (октобар) 2006 (октобар) 2007 (октобар) 2008 (октобар) 2009 (октобар) 2010 (октобар) 2011 (октобар) 2012 (октобар) 2013 (октобар) М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж Без школе Непотпуна Основна основна школа школа Средња школа Виша школа Факултет. најмањи број незапослених лица.13.. у посматраном периоду. 2005.График бр.

Табела бр. Незапослено становништво у Војводини према образовнј структури из Анкете о радној снази (2004-2014. с друге стране. у свим посматраним годинама. улази у групу лица која имају завршену средњу школу. 2005. Ово нам указује на једну контанту (највећи број незапослених са средњом школом. за доступне године (2004.година) можемо да увидимо да највећи удео незапосленог становништва.година.9.Србији и у Војводини. висока школа У 1941 7116 34326 115874 8137 6396 У 782 8123 40365 115815 10715 9352 У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - У - - - - - - На основу података о образовној структури незапосленог становништва на подручју Војводине. а најмањи број незапослених без школске спреме) која је присутна и у Ц. Графикон бр.. Док.14. у посматраном периоду.. 2006.. Незапослено становништво у Војводини према образовној структури из Анкете о радној снази (2004. налази се у групи лица која су без школске спреме.) Без школе Година 2004 (октобар) 2005 (октобар) 2006 (октобар) 2007 (октобар) 2008 (октобар) 2009 (октобар) 2010 (октобар) 2011 (октобар) 2012 (октобар) 2013 (октобар) Непотпуна Основна основна школа школа Средња школа Виша школа Факултет. најмањи број незапослених лица. године) 18 . 2005.

Табела бр.15. Незапослено становништво у Војводини према образовно-полној структури из Анкете о радној снази (2004-2014.година) Година Пол 2004 (октобар) 2005 (октобар) 2006 (октобар) 2007 (октобар) 2008 (октобар) 2009 (октобар) 2010 (октобар) 2011 (октобар) 2012 (октобар) 2013 (октобар) М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж Без школе Непотпуна Основна основна школа школа Средња школа Виша школа Факултет. висока школа 1199 742 522 261 - 3560 3554 4408 3716 - 14710 19616 16666 23699 - 52265 63607 5384 61431 - 3830 4307 3495 7220 - 2794 3602 3547 5806 - - - - - - - 19 .

одвојен од свог окружења. хуманистичког. никада систем у целини. да те расправе буду критички стваралачке и аргументоване. Примећено је да су се породице у Србији дословно жртвовале да би својој деци омогућиле школовање. да њиме нико не манипулише и не користи у сврхе задовољења интереса одређених група. У савременим околностима у Републици Србији. био је и израз националне опредељености за подизање општег образовног нивоа становништва. праваца. Током окрутних ратовања и веома сиромашних ратних година систем образовања је настављао да обавља свој национални задатак. током модерног доба. уз све идеолошко-манипулативне мотиве. често и изван земље. Данас се образовање у Републици Србији сусреће са бројним изазовима научног. У том веома променљивом свету препознаје се и нешто веома стабилно и карактеристично за развој образовања у Србији. са глобализацијом и општом мобилношћу свега што се може кретати. систем образовања је затворен у себе. економски сиромашно друштво у Србији тежило је ка модернизацији ослоњеној на образовање становништва. године Ова стратегија се бави утврђивањем сврхе. инструмената и механизама развоја система образовања у Републици Србији током наредних десетак година. циљева. још ређе са дугорочним увидом у потребе за реформама и уз добар увид о импликацијама тих реформи. Друго. Озбиљан национални подухват ка општем описмењавању и подизању образованости у земљи. да то посматрање и пројектовање његовог развоја буде изведено уз стварно учешће целокупне јавности.Стратегија развоја образовања у Републици Србији до 2020. Али. образовање у Србији је уживало углед. различите од оних у којима се. веома уважавани. Треће. Прво. социјалног и другог развоја. веома обликован 20 . све до сасвим нових времена. готово у свему. да ствара популацију модерно образовану. о којој овде говоримо. од капитала до културних образаца. увек парцијално.4. правим револуцијама. Ретки су били покушаји да се развој система образовања разуме са становишта његове мисије и функција према спољњем свету у коме функционише и ради кога постоји. да се воде широке и компетентне јавне расправе о образовању. Околности у којима се приступило изради ове стратегије пројекту су. било је двадесетак реформи система образовања. да се посматра систем образовања у целини. креативну. другачије речено. У школе се улагало чак и по цену високих одрицања. уџбеника) и углавном су биле вођене унутрашњим потребама образовног система. а околности у којима се данас Република Србија развија још више су различите од оних у којима је настајала модерна српска држава. бави се покушајем да се обликује развој овог система на најбољи нам познат начин. програма. да се систем образовања дословно отвори према заједници у којој живи. Уз све сачуване слојеве прошлости друштво у Републици Србији се данас драматично разликује од оног пре два века. учитељи и професори су били. Ово се веома очитује висином издатака за образовање у иначе сиромашном дохотку домаћинстава. посебно оне које се образовање највише тиче. развијало образовање у Србији. Током прошлости. Највећи број реформи био је усмерен на „преправке” сегмената система образовања (планова. постоје периоди у којима је српска држава веома смислено образовала младе људе на врхунским европским универзитетима с циљем да то што су тамо научили пренесу другима по повратку у земљу. са великим технолошким променама. за учење мотивисану и оспособљену за примену стеченог знања. Пре два века образовање у Србији се развијало на таласима просветитељства обликованог научним напретком и настајућом индустријском револуцијом.

Настанак приватних образовних институција. култура. акцијама и мерама се таква визија развоја образовања може остварити полазећи од његовог текућег стања (2012.комерцијалним интересима. генерисан је и вођен у великом броју случајева. на Западном Балкану односно у Југоисточној Европи? 21 . Све у свему.) да би своју улогу остварио са највећим доприносима развоју друштва? 4) Којим путевима систем образовања у Републици Србији може постати (а) компетентан део европског простора образовања. посебно високог. наука. администрација итд. У образовном систему настала је изражена супростављеност краткорочних економских интереса на једној страни и развојне мисије образовања на другој. Стратегијa развоја образовања у Србији до 2020. изложен партијским утицајима. јавно објашњаван као допринос побољшању квалитета образовања путем јачања механизама конкуренције. технолошки развој. профитним интересима и одсуством јавних и других захтева у вези са квалитетом образовања. Напетости које карактеришу ову супростављеност су једна од највећих препрека за даљи ваљани развој система образовања. јавне службе. краткорочно дотериван углавном с циљем да се сви интереси задовоље без обзира на дугорочне последице таквог начина решавања проблема. и (б) привлачан за међународну сарадњу и пружање образовних услуга (посебно у високом образовању) у непосредном окружењу Републике Србије. године (у даљем тексту: СРОС) даје одговоре на следећа питања: 1) Какав треба и може да буде систем образовања у Републици Србији 2020+ године – визија пожељног а могућег будућег стања – да би на најбољи могући начин одговорио животним и развојним потребама грађана Републике Србије и друштва у целини до и након 2020. сви су незадовољни текућим стањем система образовања у Републици Србији а само мали број кључних актера је спреман за његове промене. године (овај временски хоризонт се означава са „2020+”) и могао да настави да се развија у ваљаном смеру на веома дуг рок? 2) Којим стратешким политикама. година)? 3) Које односе и интеракције систем образовања треба да развија са другим националним системима (привреда.

Ове околности упозоравају да би. у супротном. посебно у Европској унији јасно казују да је земљи потребан веома промишљен. да се види. Те околности траже хармонизацију система образовања у Републици Србији са европским простором образовања.5. Република Србија остала на европској периферији. 22 . Јер. будућност Републике Србије може бити ваљана само ако је заснована на поседовању и коришћењу знања. слабо конкурентна. онолико колико је то данас могуће. организован и квалитетан развој система образовања јер је то један од кључних услова за развој Републике Србије ка друштву заснованом на знању способном да обезбеди добру запосленост становништва. Другачије речено. Из овога произлази потреба да се разуме савремени свет и смер ка коме иде његов развој. при чему се пројекција ослања на садашње стање система али је вођена будућим животним и развојним потребама друштва у Републици Србији. Постојеће околности налажу да се свестрано сагледају и ваљано пројектују сви кључни аспекти развоја образовања у Републици Србији.Закључак Околности које настају у окружењу Републике Србије. да се довољно поуздано препозна пожељна и остварива будућност Републике Србије и да се за потребе остваривања те визије развоја пројектује развој система образовања. мало привлачна за инвестирање у секторе који стварају већу нову вредност. каква би у сагледивој будућности требало да буде Република Србија и да се сагледа какав треба да буде систем образовања да би та будућност Републике Србије била уистину остварива. изложена даљој емиграцији талентованих и креативних и са утихнулим капацитетима за развој демократског и правичног друштва.

Анкета о радној снази. Београд.Анкета о радној снази. 65/08. Београд. LXIV. Завод за статистику Републике Србије. 101/07. 109 . Београд.  Статистички билтен .  Статистички билтен .04.Анкета о радној снази.Анкета о радној снази.Завод за статистику Републике Србије. Саопштење Републичког завода за статистику број. Републички завод за статистику. бр. Закона о Влади. 31. 55/05. 295. 16/11.Анкета о радној снази.Анкета о радној снази. 30.  Стратегија о развоју образовања у Републици Србији до 2020.  Анкета о радној снази – I квартал 2014.  Статистички билтен . Београд.10.УС и 72/12) 23 . октобар 2007. октобар 2009. Београд.год.  Статистички билтен . Републички завод за статистику. Завод за статистику Републике Србије.  Статистички билтен .  Статистички билтен . Завод за статистику Републике Србије. октобар 2013.2014.Анкета о радној снази. На основу члана 45. Београд. LXIV.  Статистички билтен .2014. Београд. октобар 2006. Београд.  Анкета о радној снази – III квартал 2014. 217 . 31.године. Београд. Завод за статистику Републике Србије. Завод за статистику Републике Србије.Литература:  Статистички билтен . Београд. Завод за статистику Републике Србије.2014.  Статистички билтен . октобар 2004.год. октобар 2011. LXIV. октобар 2008. став 1. Београд. октобар 2005. октобар 2012.07.  Анкета о радној снази – II квартал 2014. Завод за статистику Републике Србије. Завод за статистику Републике Србије. Београд. Републички завод за статистику. 71/05 – исправка. 68/12 . Београд. Завод за статистику Републике Србије. („Службени гласник РС”.  Статистички билтен . Саопштење Републичког завода за статистику број. октобар 2010. Саопштење Републичког завода за статистику број. год.Анкета о радној снази.Анкета о радној снази.Анкета о радној снази.