You are on page 1of 55

VISOKAKOLAELEKTROTEHNIKEIRAUNARSTVA

STRUKOVNIHSTUDIJAVIER,BEOGRAD
STUDIJSKIPROGRAM:NOVEENERGETSKETEHNOLOGIJE
SPECIJALISTIKESTUDIJE
PREDMET:SPECIJALNEELEKTRINEINSTALACIJE

PRORAUNSTRUJAKRATKIHSPOJEVA
METODOM SIMETRINIHKOMPONENTI

PREDMETNI PROFESOR: Dr eljko Despotovi, dipl.el.in.

UVOD
Metoda
simetrinih
komponenti
se
koristi
prvenstveno u sluajevima kada je trofazna mrea
neuravnoteena
Ovaj metod je potreban u sluajevima kada sistem
napona i struja nije simetrian (moduli fazora nisu
jednaki i fazni stavovi razliiti od 120)
Ovo je sluaj kada se imaju sledei tipovi kratkih
spojeva: jednopolni (faza-zemlja), dvopolni (fazafaza) sa i bez spoja sa zemljom .
Takoe ovaj metod se primenjuje i u sluajevima
kada u mrei postoje rotacione maine i specijalni
transformatori (na primer sprege Yyn)
Ovaj metod se moe koristiti za sve tipove radijalnih
distributivnih mrea kao i za sve naponske nivoe.

SIMETRINEKOMPONENTE
LEBLANC-ova TEOREMA: Naizmenino rotirajue sinusno
polje amplitude A je ekvivalentno zbiru dva suprotno
rotirajua polja amplitude A/2. Jedno polje je polje
direktnog redosleda (ono koje se obre u smeru
posmatranog) dok je drugo polje, polje inverznog
redosleda (ono se obre u suprotnom smeru od
posmatranog).
Definicija sistema simetrinih komponenata se zasniva
na ekvivalenciji izmeu neuravnoteenog trofaznog
sistema i zbira tri uravnoteena, odnosno simetrina
trofazna sistema (sistem pozitivnog redosleda-DIREKTNI,
sistem negativnog redosleda-INVERZNI i sistem NULTOG
redosleda).
Za proraun struje kvara se tada moe koristiti princip
SUPERPOZICIJE

KONSTRUKCIJASIMETRINIHKOMPONENTI
pozitivni redosled

negativni redosled

nulti redosled

geometrijska konstrukcija I1
geometrijska konstrukcija I2
KOMPONENTA POZITIVNOG REDOSLEDA-d
KOMPONENTA NEGATIVNOG REDOSLEDA-i
KOMPONENTA NULTOG REDOSLEDA- o

SIMETRINEIMPEDANSE
Svaka od simetrinih komponenti podrazumeva i
odgovarajue SIMETRINE impedanse:

Sve tri impedanse se definiu za razliite potroae u mrei


Ponekad i proizvoai opreme daju njihove vrednosti
Pri ovome treba imati u vidu da je:

Izuzev rotacionih maina gde se

menja zavisno od elementa u mrei!!!!

NULTA KOMPONENTAIMPEDANSE
ELEMENAT

NULTAIMPEDANSA
Z(0)

TRANSFORMATOR(sa strane sekundara)


Bez neutralne take

YyniliZyn(slobodnifluks)

YyniliZyn(forsiranifluks)

1015X(1)

DyniliYNyn
PrimarDiliY+zn

X(1)
0.10.2X(1)

ELEKTRINEMAINE
SINHRONE
ASINHRONE
MREA

0.5Z(1)
0
3Z(1)

EKVIVALENTNEEMEPOJEDINIH
ELEMENATAZASVEREDOSLEDE

GENERATORI

TRANSFORMATORI

UTICAJNULTIHSTRUJANAIMPEDANSU
PRIMER:spregaYysauzemljenimzvezditem
naprimaru
Ako
na
primarnoj strani
transformatora, kod koga je
samo
zvezdite
primara
uzemljeno, dovedemo u sve tri
faze naizmenine napone koji
su u fazi (meusobni fazni
pomeraj jednak nuli), u primaru
e se javiti u sve tri faze struje
koje su takoe u fazi.
Veliina ovih struja zavisi od
konstrukcije magnetnog kola
(jezgra) transformatora, tako da
e od nje zavisiti i vrednost
nulte impedanse (reaktanse)
transformatora.

ISLUAJ:MAGNETNOKOLOSATRISTUBA
Prilike ne odgovaraju onima koje se imaju u
praznom hodu transformatora, jer se ovde radi
o strujama koje su u fazi u sva tri namotaja
odnosno o fluksevima koji su u fazi te se oni moraju
zatvarati kroz okolni vazduh, a za to je potrebna
puno vea struja magnetizacije, odnosno reaktansa
Xo = 4-5 Xd.
Ono to je zajedniko sa situacijom u praznom
hodu je to, da nema struja u u sekundarnom
namotu (u oba sluaja samo kroz primarni namot
teku struje magnetizacije).
*NAPOMENA: u praznom hodu su struje meusobno pomerene
za 120 te se stoga fluksevi mogu zatvarati kroz magnetno kolo
tj.gvoe;u ovom sluaju je Xm = 100Xd

Budui da su magnetni fluksevi nultog sistema prouzrokovani strujama koje su u fazi, oni se moraju zatvarati
kroz vazduh ili transformatorski sud. Vazduh ima veliki magnetni otpor pa bi se u namotaju indukovala
odgovarajua kontra-elektromotorna sila suprostavljena dovedenom naponu Vo. Stoga e biti potrebna
znaajna struja (zbog velikog Rm) da bi se ostvario potreban magnetni fluks. To onda znai da je Xo
relativno mala (Xo = 4-5 Xd).
Ako se magnetni fluks zatvara kroz oblinji magnetski provodan metalni sud (bez obzira to je sad magnetni
otpor kojeg vide silnice fluksa manji) promenljivi magnetni fluks e u sudu indukovati vrtlone struje, koje opet
indukuju struje u primarnom namotu ( jednakost flukseva) pa e struja primarnog namotaja tek neznatno
pasti, a da pri tome bude indukovana odgovarajua elektromotorna sila koja se suprostavlja primarnom
naponu. To znai da je onda Xo relativno velika (X0 = 10-15 Xd).

IISLUAJ:MAGNETNOKOLOSAPET STUBOVA

U sluaju petostubnog jezgra magnetni fluksevi se zatvaraju kroz gvoe, ali su


dodati spoljni preseci gvoa manje povrine poprenog preseka pa je
magnetni otpor na putu ovih flukseva neto vei od magnetnog otpora na putu
silnica u praznom hodu zbog ega je potrebna i neto vea struja u namotu,
odnosno Xo < Xm=100Xd (reaktansa je obrnuto proporcionalna magnetnom
otporu).

IIISLUAJ:TRIODVOJENA
TRANSFORMATORA

U sluaju 3 odvojena jezgra, odnosno 3 jednofazna transformatora, spojena na


primaru u zvezdu (uzemljeno zvezdite) , imamo prilike kao upraznom hodu,
kada u primarom namotaju tee samo mala struja magnetizacije, zbog ega je
nulta impedansa X0 =Xm = 100Xd.
Ako bismo na sekundaru (neuzemljeno zvezdite) doveli 3 napona u fazi, u
sekundarnim pa i u primarnim namotajima nebi potekle struje (jer je njihov zbir
nula pa se nemaju gde zatvoriti). Ovo je posledica toga to zvezdite nije
uzemljeno na sekundarnoj strani. Stoga je sa te strane transformatora nulta
impedansa X0 = .

PRORAUNKRATKIHSPOJEVA
PREMASTANDARDUIEC60909
STANDARD IEC 60909 DEFINIE I PREDSTAVLJA
JEDAN
OD
MOGUIH
METODA
PRIMENE
SIMETRINIH KOMPONENTI U PRORAUNU STRUJA
KRATKIH SPOJEVA
STANDARD SE MOE PRIMENITI NA MREE DO 230kV
STANDARD
DAJE
NAINE
IZRAUNAVANJA
MAKSIMALNIH I MINIMALNIH
STRUJA KRATKIH
SPOJEVA
U PRIMENI NA NN MREE OVAJ STANDARD JE
PRAEN UPUTSTVOM IEC 60781
TA JE SUTINA OVOG STANDARDA?

POSMATRAMODVEAKTIVNEMREEKOJENAPAJAJUISTOVREMENO
MESTOKVARA

PASIVIZACIJAAKTIVNIHELEKTRINIHMREAM1,M2
Kratkosespajaju
svigeneratori

Umestokvarase
prebacujenaponski
generatorE

Izraunavanjeekvivalentnih
impedansi
pasivnihmrea

ekvivalentni naponski izvor


na mestu kvara

Metodasvoenjaekvivalentneemesaekvivalentnimnaponskom
izvoromnamestukvara

C-korekcioni faktor napona,


koji uzima u obzir dozvoljene
varijacije napona u mrei
datog naponskog nivoa

jXe

Napon E za sluaj tropolnog KS


A za sluaj nesimetrinih KS?

PRORAUNKODNESIMETRINIHKVAROVA
Za sluaj nesimetrinih kvarova proraun se mora
sprovesti metodom simetrinih komponenti
U tom sluaju se moraju odrediti ekvivalentne
impedanse direktnog (d), inverznog (i) i nultog
(o) redosleda, gledano sa mesta kvara
Nakon toga primenom odgovarajuih formula za
odreeni tip kvara tj. KS (1pks, 2pks, 2pks+PE, 3pks)
se odreuju poetna (subtranzijentna), tranzijentna
ili ustaljena struja kvara
U nastavku e biti data procedura prorauna struja
kvara prema IEC 60909

PROCEDURAPRORAUNA
1.korak- IZRAUNAVANJE EKIVALENTNOG NAPONA
NA MESTU KVARA KOJI JE JEDNAK:
C- NAPONSKI FAKTOR KOJI UZIMA U OBZIR:
-promene napona u vremenu i zavisno od lokacije
-mogue promene u spregama transformatora
-subtranzijentno ponaanje generatora i motora

2. korak-ODREIVANJE SVIH KOMPONENTI


IMPEDANSE- POZITIVNOG, NEGATIVNOG I NULTOG
REDOSLEDA, GLEDANO SA MESTA KVARA
3.korak- IZRAUNAVANJE POETNE STRUJE KRATKOG
SPOJA
KORISTEI SIMETRINE KOMPONENTE, ZAVISNO OD
TIPA I MESTA KRATKOG SPOJA
4. korak-NA OSNOVU IZRAUNAVANJA STRUJE
IZRAUNAVANJE UDARNE, USTALJENE I MAKSIMALNE
USTALJENE STRUJE KRATKOG SPOJA

PRORAUNSTRUJEKRATKOGSPOJA
TROPOLNIKRATAKSPOJ
IMPEDANSA UZEMLJENJA Ze (moe biti bilo koja
vrednost)
Un-LINIJSKI NAPON TROFAZNE MREE

uopteno

za kvar koji je daleko od generatora

U OBA SLUAJA STRUJA KRATKOG SPOJA ISKLJUIVO ZAVISI OD


MODULA DIREKTNE IMPEDANSE Z(1) , KOJA JE ZAMENILA VREDNOST
IMPEDANSE KRATKOG SPOJA Zk NA MESTU KVARA DEFINISANU KAO:

Rk je suma otpornosti (po fazi), koje us vezane redno


Xk je suma svih reaktansi (po fazi), takoe vezanih redno

DEFINICIJASTRUJAKS
OekivanastrujaKS strujakojabiteklausluajudajenamestukratkogspoja
zanemarljivaimpedansa(metalnikratakspoj)
SimetrinastrujaKS efektivnavrednostnaizmeninekomponentestrujeKS
PoetnasimetrinastrujaKS efektivnavrednostnaizmeninesimetrine
KomponenteoekivanestrujeKSutrenutkunastankakvara
UdarnastrujaKS maksimalnatrenutnavrednoststrujekvara
Aperiodina (jednosmernaDC)komponentastrujeKSsrednjavrednostizmeu
gornjeidonjeanvelopekrivestrujekvara

iDC = 2 I e
"
k

tvreme
fn nominalnauestanost

2 f n R
t
"
X

PRORAUNSTRUJEKRATKOGSPOJA
DVOFAZNI(DVOPOLNI)KRATAKSPOJBEZ
ZEMLJOSPOJA
KRATAK SPOJ: FAZA-FAZA
OBZIROM DA NEMA ZEMLJOSPOJA:

uopteno

za kvar koji je daleko od generatora

Un-LINIJSKI NAPON TROFAZNE MREE

PRORAUNSTRUJEKRATKOGSPOJA
JENOPOLNIKRATAKSPOJFAZAZEMLJA
(ZEMLJOSPOJ)

uopteni izraz

za kvar koji je daleko od generatora

Un-LINIJSKI NAPON TROFAZNE MREE

PRORAUNSTRUJEKRATKOGSPOJA
DVOFAZNI(DVOPOLNI)KRATAKSPOJSA
ZEMLJOSPOJEM

uopteno

za kvar koji je
daleko od generatora

UTICAJRASTOJANJAMESTAKVARA
(KRATKOGSPOJA)ODGENERATORA
OVDE E BITI RAZMOTRENA DVA SLUAJA: KADA JE KVAR
DALEKO OD GENERATORA I KADA JE KVAR BLIZU GENERATORA

KRATAK SPOJ DALEKO OD GENERATORA: SITUACIJA U


MREAMA GDE STRUJE KRATKOG SPOJA NEMAJU
PRIGUENU NAIZMENINU KOMPONENTU, TAKOE JE
OVO SLUAJ U NN MREAMA, OSIM U SLUAJU
KADA POSEBNA VN TRAFOSTANICA NAPAJA
POTROA.
KRATAK SPOJ BLIZU GENERATORA: SITUACIJA KADA
STRUJE
KRATKOG
SPOJA
IMAJU
PRIGUENU
NAIZMENINU KOMPONENTU, TAKOE OVO JE
SLUAJ U VN SISTEMIMA ALI I U NN SISTEMIMA, NA
PRIMER KADA SIGURNOSNI GENERATOR SNABDEVA
PRIORITETNE POTROAE.

TAJESASIMETRINIM
IMPEDANSAMA?
KADA JE KRATAK SPOJ DALEKO OD GENERATORA,
POETNA, USTALJENA I PREKIDNA STRUJA KRATKOG
SPOJA SU JEDNAKE (RESPEKTIVNO):

IMPEDANSE POZITIVNOG I NEGATIVNOG


REDOSLEDA SU TAKOE JEDNAKE (RESPEKTIVNO):

TAJESASIMETRINIM
IMPEDANSAMA?
KADA JE KRATAK SPOJ BLIZU GENERATORA,
POETNA, USTALJENA I PREKIDNA STRUJA KRATKOG
SPOJA NISU JEDNAKE (RESPEKTIVNO):
IMPEDANSE POZITIVNOG I NEGATIVNOG REDOSLEDA
NISU U OPTEM SLUAJU JEDNAKE:

TREBA IMATI U VIDU DA ASINHRONI MOTORI MOGU SUDELOVATI U STRUJI


KRATKOG SPOJA I TO DO 30% OD Isc, TAKO DA ZA PRVIH 30-50ms VIE NE
VAI

IK=Ib=I"K

IZRAUNAVANJEMAKSIMALNIHI
MINIMALNIHSTRUJAKRATKIHSPOJEVA
IZRAUNAVANJE MAKSIMALNE STRUJE KRATKOG
SPOJA MORA DA SADRI SLEDEE KORAKE:
-pravilnu primenu naponskog faktora c
-meu
pretpostavkama
i
aproksimacijama
prethodno usvojenim treba koristi one koje vode
konzervativnoj greci (idu na stranu sigurnosti)
-aktivne otpornosti po jedinici duine (nadzemnih
vodova, kablova, faznih i neutralnih provodnika
treba raunati za temperaturu 20C.

IZRAUNAVANJE MINIMALNE STRUJE KRATKOG


SPOJA MORA DA SADRI SLEDEE KORAKE:
-pravilnu primenu naponskog faktora c koji
odgovara minimalno dozvoljenom naponu
mree
-izbor konfiguracije mree, a u nekim sluajevima
minimalni dporinos izvora i napojnih vodova, koji
dovode do najniih struja kratkih spojeva na mestu
kvara
-uzeti u obzir impedanse sabirnica, strujnih
transformatora, i sl.
-zanemariti uticaj motora
-aktivne otpornosti raunati za najvie predviene
radne temperature

KAKORAUNATIOTPORNOSTI
VODOVA
U SLUAJU PRORAUNA MINIMALNIH STRUJA
KRATKIH SPOJEVA OTPORNOSTI VODOVA SE
RAUNAJU KAO:

Faktor koji vai za Cu, Al i legure Al

-TEMPERATURA NA 20C
-DOZVOLJENA TEMPERATURA
PROVODNIKA, data u (C), TOKOM
KRATKOG SPOJA

IMPEDANSAASINHRONIHMOTORA

Z M = RM + jX M
ZM

I nM U nM
I nM U nM
=

I kr
I kr SnM
3I nM

I nM ,U nM , SnM
I kr

Nominalnastruja,nominalninaponinominalna
prividnasnagamotora,respektivno
Strujapriukoenomrotorumotora

Korekcionifaktoriimpedansienergetskih
transformatora,sinhronihgeneratorai
elektrana
Radi kompenzacije pojednostavljenja i pretpostavki
u predloenoj metodi prorauna KS, prema
standardu IEC60909 se uvode korekcioni faktori
impedansi pojedinih elemenata sistema:

KT

KG
KE
K

Korekcionifaktorimpedansitransformatora
Korekcionifaktorimpedansigeneratora
Korekcionifaktorimpedansielektrana,akotransformatoru
elektraniimaregulatorzaregulacijunaponapodoptereenjem

Korekcionifaktorimpedansielektrana,akotransformatoru
E 0 Elektraninemaregulatorzaregulacijunaponapodoptereenjem

transformatori

cmax
KT = 0.95
1 + 0.6 xT

xT

relativnareaktansatransformatora

sinhronigeneratori

x "d

U ns ,mree
cmax

KG =
"
U nG 1 + xd sin nG nG

relativnasinhronasubtranzijentna
reaktansageneratora
nominalnifazniugaogeneratora

elektrane

U ns2 ,mree 1
cmax
2
KE =
2
U ns ,G mT 1 + xd" xT sin nG
KE0

mT

prenosniodnos
transformatora

U ns ,mree
cmax
1
=

(1 pT max )
U ns ,G (1 + pT max ) mT
1 + xd" sin nG

Regulacioniopsegtransformatoraoko
srednjegizvoda(ur.j)

JEDNAINEZAPRORAUNSTRUJA
KRATKIHSPOJEVA
JEDNAINE ZA POETNE STRUJE KRATKIH SPOJEVA
(za svaki od tipova KS) su prethodno date
UDARNE VREDNOSTI STRUJA KRATKIH SPOJEVA

K je udarni faktor koji zavisi od odnosa R/X:

PREKIDNA STRUJA
SIMETRINA STRUJA ISKLJUENJA KRATKIH SPOJEVA
JE EFEKTIVNA VREDNOST INTEGRALA JEDNOG CIKLUSA
SIMETRINE NAIZMENINE STRUJE U TRENUTKU OTVARANJA
KONTAKTA PRVOG POLA RASKLOPNOG UREAJA

PRORAUN OVIH STRUJA SE JEDINO ZAHTEVA KADA


JE KVAR BLIZU GENERATORA I KADA JE OBEZBEENA
ZATITA AUTOMATSKIM PREKIDAIMA SA
VREMENSKIM KANJENJEM
STOGA SE OVA STRUJA KORISTI ZA ODREIVANJE
PREKIDNE MOI OVIH ZATITNIH PREKIDAA
OVA STRUJA SE MOE IZRAUNATI SA KOREKTNOM
TANOU POMOU ODREENIH METODA
KOJIH?

IZRAUNAVANJE FAKTORA
(dijagrami vae za sinhrone generatore)
MIN vremensko kanjenje

- faktor
-faktor definisan MIN
vremenskim kanjenjem tmin =

i odnosom:

-ovaj

faktor izraava uticaj


subtranzijentne i tranzijentne
reaktanse, zajedno sa Ir strujom
(nazivna struja generatora)

trofazna struja KS I"k / Ir

- vreme od trenutka nastanka kvara do trenutka kada raskopni


ureaj pone da razmie kontakte (min vremensko kanjenje)

TAJERAUNSKOVREMEZATITNOG
PREKIDAA??????

= tr + p
Raunskovremezatitnogprekidaajezbirvremenareagovanja
ivremenskogkanjenjausledinercije

tr Raunsko vremereagovanjazatite(obinoseusvajadajeono0.01s)
p Vremeinercijezatitnogprekidaa

POETNASIMETRINASNAGAKRATKOGSPOJA

S = 3 U n ,mree I
"
k

"
k

Koristisekodizborazatitnogprekidaa.Zatitniprekidamoraobezbediti
iskljuenjeKS,adasepritomeneoteti.Zazatitneprekidaeseukatalozima
ProizvoaadajudozvoljenevrednostipoetnesimetrinesnageKS.
OvasnagaseizraavauMVA.
Morabitizadovoljenuslov:

S = 3 U n ,mree I S
"
k

"
k

"
k , prekidaa

[ MVA]

Konzervativna pretpostavka za
faktor
Konzervativna pretpostavka koja ide na stranu
sigurnosti je 1
Ako se mesto kvara napaja iz vie izvora struja
iskljuenja Ib se dobija sabiranjem struja iskljuenja
koje su izraunate za sve izvore pojedinano!!!!!

IZRAUNAVANJEUSTALJENE
STRUJEKRATKOGSPOJA
AMPLITUDA USTALJENE STRUJE KRATKOG SPOJA Ik
ZAVISI OD UTICAJA ZASIENJA GENERATORA I NJEN
PRORAUN JE MANJE TAAN OD PRORAUNA
POETNE STRUJE KRATKOG SPOJA I"k.
PREDLOENI METODI SU DOVOLJNO TANI ZA
PROCENU MINIMALNE I MAKSIMALNE VREDNOSTI
TAKOE JE BITNO O KOM TIPU GENERATORA ILI
SINHRONE MAINE SE RADI
MAKSIMALNA STRUJA USTALjENOG KRATKOG SPOJA
SINHRONOG
GENERATORA
KADA
JE
ON
MAKSIMALNO POBUEN IZNOSI:

AKOVIEIZVORANAPAJAMESTO
KVARA??????
AKO SE MESTO KVARA NAPAJA IZ VIE IZVORA
MAKSIMALNA STRUJA KRATKOG SPOJA SE DOBIJA
SABIRANJEM TRAJNIH STRUJA KRATKOG SPOJA
IZRAUNATIH ZA SVE IZVORE POJEDINANO!!!!

MINIMALNA STRUJA USTALJENOG KRATKOG SPOJA


SE
IZRAUNAVA
ZA
PRAZAN
HOD,
PRI
KONSTANTNOJ MINIMALNOJ POBUDI SINHRONOG
GENERATORA PREMA REALACIJI:

-nominalna
- faktor

struja generatora

definisan reaktansom zasienja

KAKO IZRAUNATI

TURBOGENERATORI

trofazna struja KS I"k / Ir

HIDROGENERATORI

trofazna struja KS I"k / Ir

TERMIKASTRUJAKRATKOGSPOJA
Ith -

termika struja

Ova struja je merilo toplotnih efekata struje kvara

tk

A
1
2
I th =
i (t ) dt =
tk
tk
0

A- termiki impuls
tk vreme trajanja kvara

TERMIKASTRUJAJEUSTVARIRAUNSKAKONSTANTNASTRUJAKOJA
JEPREMASVOJIMTOPOLOTNIMEFEKTIMAUTOKUVREMENA tk
EKVIVALENTNASTVARNOJSLOENOPROMENLJIVOJSTRUJIKVARA:
tk

1
2
I th =
i (t ) dt
tk 0
PRAKTINIJIIZRAZZAINENJERSKUPRAKSUJE:

I th = m + n I
KOEFICIJENTIm ,

"
K

poetna(subtranzijentna)
strujakvara

sufunkcijevremenatrajanjakratkogspoja

modreujetoplotniuticajjednosmernekomponentestrujekvara
nodreujetoplotniuticajnaizmeninekomponentestruje

Toplotniuticajjednosmernekomponentestrujekvara
(trofazniimonofaznisistemi)
tvremetrajanjakvara, fuestanostunormalnompogonu

Odnossubtranzijentneiustaljenestrujekvara

Toplotniuticajnaizmeninekomponentestrujeutrofaznimsistemima
(priblinovaiizamonofazne)

ZADATAK ZA AUDITORNE
VEBE:
6%

6%

8%

Tokom montae voda G-H duine


30km, je potrebno prema podacima
sa prstenaste jednopolne eme
proveriti prekidnu mo prekidaa
M, za sluaj naznaenog kvara
(zemljospoja).
Proveru izvriti za dva sluaja:
-kada nema voda GH
-kada je postavljen vod GH
8%

Usvojiti da su na strani 30kV


reaktanse direktnog i inverznog
redosleda jednake
i da iznose
0.35/km, kao i da je nulta
impedansa trostruko vea.

KS

8%

Primeniti
metodu
komponenti

simetrinih

LITERATURA
Z.Radakovi, . ovanovi, Specijalne elektrine
instalacije niskog napona, demska misao,
Beograd, 2008.
J.Nahman, V.Mijailovi, D.Salamon, Zbirka zadatakaRAZVODNA
POSTROJENJA,
Akademska
misao,
Beograd, 2012
Westerman-Elektrotehniki prirunik, Graevinska
knjiga, 2003
B.M.Noblat, F.Dumas,G.Thomasset, Cahier technique
no. 158-Calculation of short-circuit currents ,
Schneider Electric, September 2001.

VISER
Mart2014