You are on page 1of 28

O Nikoli Tesli je mnogo pisano i skoro sve je poznato širokoj čitalačkoj publici.

Meñutim, ima
nešto što su mnogi pisci knjiga i brošura izostavili. Ovaj feljtonupravo govori o tim malo ili
nimalo poznatim detaljima iz ţivota ovog genija
objavljeno u listu Dan u nastavcima
Unosan bilijar i karte
Nikola Tesla je intenzivno učestvovao u radu zabavne sekcije Srbadije. Na priredbama koje su
se odrţavale subotom, recitovao je stihove, glumio i pokazivao mañioničarske trikove. Jednom je
odrţao šaljivo predavanje o tomekako poznati karakter čovjeka po njegovom nosu. Tesla je bio
tako veseo iduhovit da su se svi prisutni grohotno smijali, do suza. Bio je pravi “šoumen”.To će
potvrditi i njegov profesor Pešl.Tih godina Teslin ţivot je bio jednostavan i bez problema. Iako
bez stipendije,novac je dobijao od kuće, ponekad od ujaka Paja Mandića, ali te donacijenijesu
puno pomogle. Ne vidjevši perspektivu povećanja svog “budţeta”,riješio je da se obrati Matici
srpskoj. Maticu je osnovao u Pešti, Sava Tekelija,1826, da bi je 1864. preselio u Novi Sad gdje
se i danas nalazi. Naţalost,njegova molba je odbijena, ali je sačuvan zapisnik (14. oktobar 1876).
Citiramo: “Narečena molba Nikole Tesle iz Gospida, studenta prve godinehemijsko-tehnološkog
fakulteta tehničkog univerziteta u Gracu, za dodjelustipendije, uz koju je priložena potvrda o
zdravstvenom stanju i potvrda ološem materijalnom stanju, kojom je potvrñeno da otac
molioca Nikole Tesle,Milutin Tesla, koji kao sveštenik živi u Gospidu, nema sredstava da
izdržavasina, odbija se”.Matica je bez obrazloženja odbila da pomogne Tesli, jer je ved imao
državnustipendiju Austo-ugarske.Dvije godine kasnije, novembra 1878, situacija de se ponoviti.
Molba je glatkoodbijena, a gospoda, koja su zasjedala u luksuznoj jednospratnoj zgradi
u Novom Sadu, nije znala da ni 15 godina nede prodi, a ime toga dosta nasrtljivogSrbina postade
veoma poštovano u civilizovanom svijetu.U navedenoj molbi “ponizni dolepotpisani” poslužio
se lukavstvom – nije bio bolestan. Ali, Tesla, tada ved bivši student (!) nije mogao da prizna da
jePolitehničku školu ved bio zamijenio bilijarom i kartaškim stolom. Neprilike sa novcem psihički
su Teslu skupo koštale. Na tredoj godini studija pretrpio je “moralni šok”, čemu je doprinio i
njegov dotadašnji život u komenije bilo mjesta za “omladinske nestašluke”.Kako Kulišid piše,
Nikoli Tesli su zavidjeli školski drugovi, a drskiji se pakosno podsmijavali ponašanju preraslog
poslušnog dječaka i ljubimca skorosvih profesora. Bilo im je krivo što je ovaj siromašni Srbin
najbolji student kojizna za samo dvije vrste ocjena: izvanredno i odlično. Zadirkivali su ga jer
meñudjevojkama nije imao nijednu simpatiju – “žena se čuvao kao vatre”. Napokon je odlučio
da pokaže da može ne samo odlično da studira, ved da istovremeno pijanči u popularnim
kafeima na Glasištrase, bulevaru duž zidina tvrñave starogGraca. Pio je vino (kad je otišao u SAD
“prešao je na viski i rakiju koju su mudonosili iz zavičaja i pio je, po svjedočenju njegovog
zvaničnog biografaO`Nila svaki dan 2,3 decilitra) i igra karte u sitne novčane uloge, domine
i bilijar.Igrom bilijar je savršeno ovladao, a svoje protivnike izazivao je na dvoboj utada
popularnom kafe-restoranu “Botanička bašta”. Brzo se pročuo kao majstor zelenog stola, pa su
mnogi dolazili samo da gledaju kako igra. Bio je atrakcija u pravom smislu te riječi. Nakon

bilijara, odlazio je u krčme da bi igrao karte do kasno u nod. U tovrijeme kartanje je bilo veoma
rasprostranjen način “ubijanja” vremena. Slikar Pol Sezan je ovjekovječio kartaroše na jednom
od svojih najboljih djela. Tesla je pisao: “Roditelji su mi bili strašno zabrinuti zbog moje strasti
premahazardnim igrama. Posebno je bio bijesan otac koji je sa prezirom govorio omom
razuzdanom rasipanju vremena i novca... Govorio sam mu da bih naravnomogao, ako bih želio,
u svakom trenutku da ostavim hazard, ali to nema smisla pošto mi on, tobože, pričinjava više
zadovoljstva nego sve druge rajske draži”

Prihod od bilijara i karti nijesu bili dovoljni da pokriju Tesline rashode. Ponagovoru nekog
drugara, zaduţio se kod poznatog gradskog zelenaša, krojačaMurka. Krojač je bio ništarija i
novac je davao uz pozamašnu kamatu. Uskoro je Tesla dospio u ropsku zavisnost. Uz takav
ţivot, Tesla je praktično prestaoda odlazi na fakultet: danju je spavao, a noći provodio uz bilijar,
karte idomine. Nije poloţio ni jedan ispit u prvom semestru treće godine i samim timizgubio
stipendiju. Na kraju je, u politehnički “djelovodnik” zapisano:“Isključen zbog toga što nije
uplatio novac za školarinu za I semestar 1877-78”. To je bio kraj koji se mogao očekivati: Tesla
od januara 1878. više nijestudent Politehničke škole u Gracu.Potom, iznenada, napušta Grac. O
ovome nikoga nije obavijestio. Nije teškozamisliti reakciju oca Milutina i majke ðuke kad su
primili vijest da im je sinizbačen sa fakulteta i nestao iz Graca.
Romansa sa mladom groficom
ðuro Banjanin, dalji Teslin, roñak polazi u potragu za njim. Pridruţuje mu se iTeslin “cimer”
Kosta Kulišić. On će, poslije dvanaest mjeseci potrage, pronaći Nikolu Teslu u Marburgu
(današnji Maribor).Gdje je Tesla bio cijele te 1878. godine, pokušali su da rekonstruišu,
šezdesetihgodina prošlog vijeka, Bruno Hartman, upravnik mariborske biblioteke, iViktor
Vrbnjak, direktor mariborskog okruţnog arhiva.U januaru te godine Tesla, nakon briljantne
partije bilijara, upoznaje grofaAntona Erdelja i njegovu dvadesetogodišnju sestru Adu. Na njihov
predlog,Tesla im se pridruţio na putu u Beč, gdje se odrţavao savezni turnir u bilijaru.Grof
postaje Teslin “sponzor”, u zamjenu za podjelu dobiti na ravne časti, snositroškove genija iz
Smiljana. Tesla će dogurati do polufinala i zaraditi popriličnusvotu novca. Sa lijepom groficom
imaće burnu romansu koja će potrajati svevrijeme njegovog ortakluka sa grofom od
Erdelja.Skoro cijele te godine Tesla je igrao na bilijarskim turnirima (visina nagradnogfonda
nerijetko je iznosila ili prelazila 1.000 guldena, što je proporcionalnodanašnjim teniskim
nagradama), da bi sve to napustio i skrasio se u Mariboru.Tu ga i Kulišić pronalazi. Na
Kulišićeve prekore, Tesla je hladnokrvno izjavio da mu je dosadilo da ţivi unemaštini, da je
cijele godine odlično zarañivao i da se (što nije bila istina)zaposlio u Marburgu kao pomoćnik
inţenjera i mjesečno prima 60 guldena, plus nagradu za uspješno obavljanje poslova. Na
Kulišićevo pitanje: misli li da nastavi studije, lakonski je odgovorio: – “Vidjećemo”.

ali je izvjesno da je. slutio je. ovo ostaje u oblasti hipoteza koje je izloţio I. u čast “genija iz Smiljana”. od 1891. o protjerivanju u Gospić NikolasaTesle. u okviru porodice – jedan izuzetno buran period ţivota ostao je iza njega. Na ovaj kratkotrajni “politički rad” Teslu jenajvjerovatnije..U svakom slučaju. koja je imala za cilj borbu za osloboñenje svihSrba od austrougarskog ropstva. tokom boravka u Budimpešti.. do 33. O toj vezi postoje šturi podaci. proslava stogodišnjice roñenja Nikole Tesle pretvorila se u pravi praznik nauke i kulture. u vrhuncu Teslinog pronalazaštva. 1965.svečano zasijedao Prezidijum akademije nauka. Tesla mu je obećao da će se potruditi da stekne diplomu naslovenskom univerzitetu. Uz pomoć ujaka dobija namještenje. do 1905.Dvadeset godina ranije. otkriće da se Vojevodin bavio industrijskom špijunaţom i da je više puta pokušavao da nagovori Nikolu Teslu da se preseli u Sovjetski Savez. mart.Šta je Nikola Tesla zapravo radio u ondašnjem Marburgu svjedoče policijskizapisnici predmeta br. da gačekaju odlučujuća iskušenja. zabiljeţena je odlukauprave. svoj pronalazački i teorijski rad. Kasnije američke istrage protiv komunista.Godine 1881. donijeta prema predstavci policije. U to vrijeme u Austro-ugarskoj je postojao samo jedan univerzitet koji se mogao nazvati “slovenskim” – Praški. godine. kako Kulišić piše: “Priznao je da je sve što mi je rekao bilaizmišljotina.odrţavani Teslini dani uz zapaţeno učešće predstavnika iz “bratskogSovjetskog Saveza”. a ovaj jeinformaciju proslijedio u Gospić.Aleksakov.. Meñutim. podstakao grof od Erdelja (bio je simpatizer Srba i imao bliskeveze sa nekoliko visokih oficira Austro-ugarske koji su bili Srbi ili srpskog porijekla). ovasvjetska pjevačka diva izliječila tešku upalu grla upravo Teslinim strujama – tačnije koristila je oscilator “mini Tesla”. u SSSR-u je štampana njegova biografija.. Teslin otac je poţurio da vidi kako mu“bludni sin” ţivi i da ga. i 24. Milutin se zadovoljan vratiou Krajinu. povodom Teslinog 80-og roñendana. 2160 marburške gradske uprave od 8. buduću svjetski poznatušansonijerku.Kad se uvjerio da mu sin ni u čemu ne oskudijeva. Radi u Edisonovim fabrikama. Vojevodina. Drugim zapisnikom “prima se k znanju obavještenje sudije iz Gospića(17. ali samo kaonadzornik jedne grupe radnika. izdata je brošurasovjetskog energetičara P.U gradu svjetlosti upoznaje mladu Edit Pjaf. senatora HjubertaHamfrija. Ipak. nagovori da završi visokoobrazovanje. Tesla je ponovo u Gospiću. što je najvaţnije.. S. od kraja marta 1878. te da je i oca doveo u zabludu. i pokušava da zainteresuje pojedine kompanijnje za svoje pronalaske. Tesla odlazi u Budimpeštu jer je saznao da tamo gradi velikatelefonska centrala. Tesla je ţivio u Marburgu od ušteñevine stečene za bilijarskim stolom i. Na dokumentu datiranom sa osmim martom.objavljeno je devet značajnih prikaza i na desetine . alinezadovoljan statusom odlazi u Strazburg.. Ipak. radio u Njujorku kao urednik časopisa “Američka tehnika i industrija” i prijateljevao sa Nikolom Teslom. Ponovo se vraća u Pariz 1884.Primjera radi. Deset godina kasnije. broj 7019) o tome da je `protjerano lice` stiglo do odredišta”.Tesla je protjeran iz Marburga jer se bavio “nedozvoljenim poslovima”. dok je u samom SSSR-u.Ubrzo napušta Budimpeštu i prelazi u Pariz. U Beogradu su te. marta 1879. 1936. godine.Dakle. Podtim “nedozvoljenim poslovima” podrazumijevalo se osnivanje ultraljevičarskefrakcije Srbadije – “Sloboda”. kasnije. I.Gdje se tačno Tesla nalazi Kulišić je obavijestio Banjanina. Tesla je trebalo da rukovodi ćelijom zaŠtajersku i Korušku. Tesla će krunisati mnogim otkrićima koje će realizovatiu Americi.godine.Ruska naučno tehnička javnost paţljivo je pratila Teslin rad i davala veliku podršku svestranom talentu naučnika koji je ulazio u više naučnih disciplina iostavljao neizbrisive tragove u razvoju ljudske civilizacije. Tesla i Staljin U tadašnjoj Jugoslaviji i SSSR-u. koji je od 1931.

Maizelj..koristeći Tesline patente. Biće teško. Obećanjakoja mu je dao Bečelor srušiće se u nepunih dvanaest mjeseci.. ali one nam ulivaju novu vjeru u budućnostčovječanstva. posebno uoblasti elektriciteta. Molili su ga da doñe tada sam “krem” ruske nauke: P.Odlaskom Tesle u Sjedinjene Drţave. svjetski priznati pronalazač napustio je svoju zemlju jer traţi bolje uslove za svoj daljirad. Nudio mu je laboratorijekakve ţeli i saradnike koje on .. Čarls Bečelor. a prije svega. u svakomtrenutku. brodom se otisnuo iz Portsmuta za Ameriku. Sovjetski energetičari su uspješno radili na elektrifikaciji zemlje. mračnih oblaka koji su se zgusnuli na političkom horizontu. naučno-tehničkih predviñanja ovog naučnog genija. njegove veze sa Rusijom nijesu se prekidale. smjesta je pokušao da ga odgovori. koji je prije odlaska u Sjedinjene Drţave radio u pariskoj centrali Edisona. i on je u jednom trenutku i pristao! Čuvši za Teslinu odluku. D. u vrijeme dugotrajnog ţestokog rata. Aleksandrovič. U jeku rusko-japanskog rata učasopisu “Električestvo” naučnik – pjesnik S. moţda se njegovenade neće nikada ostvariti. u Parizu”.Iz carske Rusije su Tesli.Tesla mu je lakonski odgovorio da je Jabločkov napustio Rusiju zbog ţene koja je bila Francuskinja i da su nezgode u laboratorijama uobičajena pojava kad seradi sa elektricitetom.Videći da nema kud. pozivao Teslu da svoje pronalazačke sposobnosti okuša u sovjetskoj zemlji. Na ovojtuţnoj. N. a Tesla je u Parizu ţivio kao podstanar saskromnom platom i bez ikakve perspektive da se domogne sopstvenelaboratorije u kojoj bi vršio sopstvene eksperimente. Ličinov.. za koju je Nikola Tesla imao nenadmašan talenat. smatrao je on. ovdje. Ovaj.Bečelor je krenuo u ofanzivu: “Srbine. Vladimir Ilič Lenjin je za novostvoreni SSSR imao velike idugoseţne planove.Jabločkov.Moţda su Tesline misli utopija. i sa pet dolara. u kojoj se veoma naglo razvijala tehnika. Amerika je tada bila zemlja“nemogućih mogućnosti”. piše:“Danas u vrijeme sveopšteg naoruţanja.. šef Edisonove kompanije uFrancuskoj.. jer nijesi čuo za sudbinu Jabločkova (ruskielektroinţenjer) koji umalo nije poginuo u svojoj laboratoriji. Bečelor je kontaktirao Edisona koji je odobrio Teslin putu SAD i rad u njegovim njujorškim laboratorijama.članaka. Čikolev. svijetlu tačku predstavlja članak Nikole Teslekao parče plavog neba meñu teškim sivim oblacima koji prekrivaju horizont. Neka je Teslino proročanstvo (objavljeno u Njujork Tajmsu) samo fantazija – zahvalni smo mu za tu divnu fantaziju. čekala savremeno opremljena laboratorija. nekoliko puta. Naročito su se isticali naučnici:Popov. koje mu je daoBečelor. pesimističkoj pozadini. O. jer su Rusi ponudili izvanredne uslove. jednim neriješenim integralom i sveščicom svoje poezije. Golov i Smirnov. Za neke od njih bio mu je potreban i srpski genije izSmiljana. izmeñu ostalog. budi saglasan sa tim da je tvoja namjerada ideš u Peterburg nerazumna. u nepobjedivu snagu svjetlosti i znanja. stan i dobra novčananadoknada. koju je pisaos vremena na vrijeme. bilješki. naprotiv sve više su ojačavale. vlast u Rusiji preuzimajukomunisti. Teslu je. redovno stizali honorari i predlozi da se preseli uPeterburg u kom su radili najpoznatiji ruski elektrotehničari. predvoñenih Lenjinom.. nekako je čudnočitati članak o sveopštem miru – toj svetoj i čistoj nadi čovječanstva. znanje inepresušnu ţivotnu. koliko je Teslitrebalo vremena da uvidi da je Tomas A. naučnu energiju. ali je to genijalna utopija. Edison najprije zainteresovan zavlastiti dţep i da na inţenjere gleda kao robovsku radnu snagu. Lenjin je.Zahvalio se Rusima na ukazanom povjerenju. u moć ljudskog razuma.” Lenjinova ponuda Pobjedom boljševika.

Tesla je ovim izazvao senzaciju u svijetu.Hazjajin se ipak razljutio i devedesetogodišnjica roñenja Nikole Tesle jeobiljeţena na dostojanstven način. godine posjetio Čikašku izloţbu na kojoj su Teslini pronalasci bili glavna atrakcija. Sam jeizradio Teslin transformator i izumio i konstruisao niz pribora za posmatranje pojava struje visoke frekvencije čiji je pronalazač bio Tesla. kao i u mnogim drugimzemljama bio nezamjenljiv u propagandne svrhe. Lenjina nije naljutilo Teslino odbijanje da doñe u SSSR. na kraju. Sve ovo dovelo je sve prisutne do oduševljenja koje je. inţenjerom koji je detaljno proučioTesline planove.. juna 1905. ljut na Teslu. godine.U svakom slučaju. maja. Od tog vremena ruski istraţivači su se bavili Teslinim beţičnim prenosomenergije.naprotiv.. pa i ruskog koji igra vaţnu ulogu ukulturnom i svakom drugom razvoju čovječanstva. ali bezuspješno. a priznat 30. putem radija. podijeljene slušaocima. Najveće interesovanje ruske tehničke javnosti izazvao je patent broj LO188.U ovom patentu Tesla je prvi put opisao način upravljanja plovnim sredstvimaelektrifikacijom.dan pronalaska radija. na primjer. Tesla je to demonstrirao na brodu no. koje su izbijale iz kraja sekundarnog provodnika. vremena. po svom nahoñenju. A. čije je drţavljanstvo zatraţio. Dvometarske vakumske cijevi. Na izloţbi se upoznao sa Teslom i njegovimistraţivanjima. Jugosloveni. Čvrsto vjerujemo u pobjedu”. Aleksandar Stepanovič Popov. nego za slobodu i civilizaciju svih narodakoje je nacizam pokorio. Golovim. u Sovjetskom Savezu i dalje je bio jedan od najvećih praznika 7. a električno polje visokog napona ispunilo je ogromnuslušaonicu. I do kraja svog ţivota ostaćelojalan grañanin Sjedinjenih Drţava. pri kojoj jenemjerljiva ušteda radne snage. inače nije ţelio da ima mnogo prijatelja) – Tesli je godila Popovljeva velika naklonost i neskriveno divljenje. Popov je prvi u Rusiji (Oficirska škola Kronštat) krenuo saeksperimentima i istraţivanjima visokih frekvencija. ModelTeslinog “elektrohoda” sa antenom i kohererom djeluje prekoelektromagnetnog releja i odgovarajuće kinematike na dovodne elektromotorekoji se pune iz akumulatora. troškova. koji je u sovjetskoj Rusiji. Staljina je Tesla odbio zbog starosti – već je bio zagazio uosmu deceniju ţivota. sa oduševljenjem pratimoherojsku borbu nama bratskog ruskog naroda i svih naroda Sovjetskog Saveza ioduševljeni smo visokim stremljenjima vaših velikih heroja koji prolivaju krvne samo za odbranu svoje zemlje. dana radija Hazjajin ga je ukinuo jer. maj.Popov je 1893. bio je zainteresovan za novooruţje – teledirigovane rakete. Kada su Teslini pronalasci postali poznatiširom svijeta. tada jedan od najvećih ruskihnaučnika iz oblasti elektrotehnike. a potom idobio 1891. smatrao je. godine odazvao apelu sovjetskih naučnika uputivšiStaljinu pismo u kome se kaţe: “Mi. Popov je na 11. takva vrsta proslave ne odgovara “sovjetskom duhu”. Nadao se daSSSR moţe iskoristiti Teslin pronalazak beţičnog prenosa energije. Hazjajin. godine. Što setiče 7. Zbogočekivanog rata sa Hitlerovom Njemačkom. Postali su prijatelji (Tesla. oktobra 1889. Patent predstavlja“prilagoñavanje za upravljanje plovnim sredstvima ili drugim pokretnimelementima uz pomoć električnih talasa”. naglasivši davisoko cijeni napore slovenskih naroda. naredio je da se iz udţbenika iliterature izostave činjenice koje su se ticale čuvenog genija iz Smiljana. “elektrohod” je javno isproban u Njujorku i Čikagu.. strasno je počeo da ih sprovodi. . oktobra 1941. Na elektrohoduTesla je trebao da radi sa D. njegov nasljednik Josif Visarionovič Staljin jeste.sam izabere. kongresu prirodnjaka i ljekara (Peterburg 1901) posebno prikazao eksperimente Teslinestrujnice.. Godine 1898. Lenjinov poziv Tesla je učtivo odbio.Inače. Nasuprot Lenjinu. prijavljen 26. patent je primjenljiv na bilo koje pokretno tijelo – krstareću raketu. dostizale su duţinuod jednog metra. svjetlele su iu najudaljenijim uglovima.Tesla se 12.

našao sam se u bolničkom krevetu. Obala nije bila daleko i takosmo odlučili da napustimo brod jer smo očekivali da bi i nešto gore moglo dase dogodi”. ispovijest Al Bialeka. 7. odlučujući tas na vagi. i mimo svoje volje ušao u takozvani “filadelfijskieksperiment”. Dejvid Kamerun. Od tog trenutka bilo nam je jasno da ćemo učestvovati unečemu krupnom i opasnom. a obavljen je na razaraču USS Eldridzć. dok nas jednog dana. Al Bielek priča: “Brod kao da je utonuo usan. sve do 1942. brod se ponovo pojavio. godine. meñutim.Za sve koji su gledali film “Filadelfijski eksperiment” ili čitali knjige ČarlsaBerica i Vilijama Mura.koji je i dugo godina kasnije bio poznat samo nekolicini ljudi. A. Dugosmo padali. Brat i ja pokušali smo da potraţimo nekog od oficira i pitamošta se dogodilo. navodno prvi pokušaj da se na osnovu Teslinog i Ajnštajnovog projekta. godine u svojoj hotelskoj sobi.Projekat je dobio ime “Filadelfijski eksperiment” jer se slučaj odigrao u luci američke mornarice u Filadelfiji. Tesla namjerno sabotirao “projekat duga” Šest decenija poslije eksperimenta.Poslije nekog vremena Al je vraćen u 1947. Kasnije je to objašnjeno činjenicom da ljudinikada ranije nijesu bili izloţeni tako snaţnom uticaju elektromagnetskog polja. a potom je nestao kroz nešto što se u naučnoj fantasticinajčešće opisuje kao vremenski tunel. Rekli su nam da u slučaju neobičnih dogañaja sami donesemo odluku. dobio je noviidentitet i od tada je pod strogim nadzorom čelnika i njihovih pomagača iz“Montoka” ţivio pod imenom Al Bielek!Prema svemu što je na osnovu raznovrsnih priča zabiljeţeno o ovom projektu. Eksperimentse. Potom se potpuno povukao. mislim. postao je“optički” nevidljiv. Od ljudi koji su mi prišli. na mjestima gdje su setrenutno zatekli. i da jedoktorirao fiziku na univerzitetu Harvard. Popov je prvi put primijenio Teslinu Antenu u dvorištu Oficirske škole. godinenisu obavijestili da ćemo učestvovati u jednom eksperimentu. I samo nekoliko minuta poslije početkaeksperimenta pojavila se neobična plavičasta izmaglica. godini!Al Bielek tvrdi da je roñen 1916. godinu. Indikativno je da je nekoliko mjeseci prije “Filadelfijskogeksperimenta” (kraj avgusta 1943. početkom 1943. Zatim je putovao kroz vrijeme. saznao samda se nalazim u – 1983. jedan ratni brod učini nevidljivim.).Al priča:“Sve se odvijalo rutinski.dogañaji su tekli na sledeći način.Tokom 1943. što je zabiljeţio M. koja je za tren obavilakompletan brod. sve do poslednjeg dana pred početak eksperimenta. Ideja je bila da se pokuša sa gradnjom “nevidljivog” radara (stvaranje pulsirajućegmagnetnog polja da bi se dobio elektromagnetski zaštitni balon).Šatalen. u američkoj mornarici se radilo na super tajnom eksperimentu.Kada su generatori konačno prestali da rade. loše završio. I brat i ja smo bili odlični plivači. u tajnomdrţavnom projektu “Montok” izbrisana su mu sva sjećanja. Takoñe. Te godine. a onda je namjerno počeo da ga sabotira. eksperiment su preţivjela samo dvojica mornara – oni njegov brat. ako mu se povjeruje. ali umjesto u vodu. PremaBielekovom svjedočenju.propraćeno burnim aplauzom. Nismo pitalikakvim jer nam se to nije činilo neobičnim. Najgore je tek došlo.Bielek dalje tvrdi da zna koji veliki naučnici su učestvovali u eksperimentu:“Nikola Tesla je rukovodio ovim projektom šifrovanim pod nazivom “ProjekatDuga”. Mislim oko dva minuta. Nikola Tesla pronañen mrtav. Na naše čuñenje svi su leţali na podu. trebalo bi da bude.Tesla je . jer je uvidio da će mornarički moćnici upotrijebiti posadu broda kao zamorčiće. godine kao Edvard Kamerun. Umjesto da brod postane radarski nevidljiv. I oni koji su unjemu učestvovali nijesu znali sve što se u projektu dogañalo.Obala je bila još blizu i mislili smo da je najbolje da skočimo u vodu. Sa bratom Dankanom je stupio uameričku mornaricu 1939. januara1943.

„ Međutim. slavnu francusku glumicu. što je sve bilo sušta suprotnost od Alva Edisona. on je bio naučnik. polazećiod studije “Kako da stvari postanu nevidljive”. «živeo u potpunom celibatu». najzad. u jednom razgovoru ponudio mu jefinansijsku potporu da nastavi istraţivanje. Nojman je navodno bio Teslin zamjenik i čovjek koji je bio zaduţen da 1947. biznismen iz Holivuda otkriva tajne ljubavi Nikole Tesle i kaže da je slavni Ličanin u svom albumu imao fotografije Katarine Džonson. poput londonskog "Elektrikal rivjua„ „Ameriken elektrišna" ili "Elektrikal žornala„ su pokrenuli pravu kampanju hotedi. Nekoliko godina kasnije. što je bio dobar poznavalac književnosti.U eksperimentu su još učestvovali naučnici dr Dţon fon Nojman (jedan odHitlerovih naučnika koga su Amerikanci prebacili u Ameriku) i Tomas Braun. Kad je promakla . da su se o njega svi u Njujorku prosto otimali. godine. Dvijegodine kasnije. kao i Milke Trnine. posedivao pozorišta i družio se s glumcima i književnicima. kako je otkrio njegov prijatelj Kenet Svizi. Tesla je bio toliko popularan 1891. kravate ozbiljne. čuvene operske dive s kraja 19. Tesla je bio intelektualac. „Mnogi su se tada istinski zabrinuli zbog čega se nije mogla videti neka dobra i lepa žena kako stoji pored Tesle„ pisala je njegov biograf Margaret Čejni . En Morgan. . Samo jedna osoba u Parizu toga doba mogla je po svojoj popularnosti da stane uz rame Nikoli Tesli. ali i novinari ozbiljnih tehničkih časopisa. okovratnik beo i čvrst. na kojem će Tesla sarañivati sa Ajnštajnom. autora Dţona HoDţisona. Kada se pojavljivao u sali Palma hotela „Valdorf Astorija" nosio je obično „princ Albert" kaput.obnovi projekat. jedan model brodaučiniti nevidljivim. Sem toga. i američka „žuta štampa". Mikelanđela i drugih posvedenika univerzalne misli – priča nam Radonja Ranko Grujid iz Holivuda. Oko njega je bilo uvek samo njegovih osamnaest salveta koje je odlagao uokolo posle upotrebe. Njegove su maramice bile od bele svile. veka Mnogi su pokušali da osvetle lice u senci "gospodara svetlosti„. . (Kraj) Tajne ljubavi Nikole Tesle Udvarale su mu se pametne žene Član Upravnog odbora Teslinog memorijalnog društva Radonja Grujid. pa. pa i kada se 1982. i što je bio tako svestrano obrazovan da s njime nikom nije moglo biti dosadno. teoretičar i kulturan čovek. za stolom u hotelu.božanstvena Sara Bernar” . Ruzvelt. Privlačnost mladog Tesle ogledala se i u tome što je bio evropski obrazovan.Kenet Korum će. Osnovan je poseban institutPrinston. diskretno se obazirudi na to lice. Flore Dodž.počeo da razmišlja o “nevidljivom radaru” još 1931. veka zvali američki novinari. Bila je to jedna “žena puna elektriciteta i nestvarna . Teslin prijatelj. sa polucilindrom na glavi. Nikola je bio visok 1. što je govorio strane jezike. dodaje ona. otisnuo preko okeana u London i Pariz. kako su Nikolu Teslu krajem 19. jedan od najvedih. voleo muziku.Tesla je sa prijateljom sedeo u bašti restorana i odmah prepoznao Saru Bernar. poput Njutna. koja je prolazila sasvim blizu njegovog stola.Nekako baš u to vreme. lep i uočljiv čovek. da pomognu velikom naučniku ne bi li se lakše opredelio za izabranicu svoga srca. uvek obedovao sam. malo ko je znao da je Nikola Tesla. član Upravnog odbora teslinog memorijalnog društva i dobar poznavalac privatnog života Nikole Tesle.99 santimetara.pisao je o njoj Žil Lemetr."Nije to bilo ni čudno„. Maramica Sare Bernar Svetski mediji su ga svuda pratili. Tesla je inače. na osnovu Teslinog projekta i ureñaja. „jer se od velikih ljudi očekivalo da imaju potomstvo za dobrobit zemlje. takođe od svile.

oseda ponovo posle reči omiljenog pesnika u odličnom skupu srpskom". bio zanesen Jovana Jovanovida Zmaja. Javljeno je da mu je majka na samrti. Tada je Zmaj izrecitovao svoju pesmu "Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku u Beograd". koja bi i mrtvog oživela. bogatom vojvođanskom miraždžikom. Na sebi svojstven način to je i učinila – kaže Radonja Ranko Grujid. nego i mrtvog sveca». nego što ni ja sam do sad nisam znao .bojim se da de poludeti. kada je poslednji put došao u Evropu da održi predavanja u najvedim naučnim centrima u Francuskoj i Engleskoj i da u Lici poseti majku koja je bila na samrti.Nikola Tesla. dohvatio je maramicu i. Predložio mu je devojku sa mirazom od milion dolara. Tesla je u tren oka skočio. Lenka. pa mu je predložio venčanje sa lenkom: «Ona je dosad u vama obožavala velikog izumitelja..Kasnije mu je Laza Kostid otkrio svoju tajnu nameru da ga oženi svojom lepom poznanicom Lenkom Dunđerski. Maricu. Htela je da ga susretne i da mu skrene pažnju na sebe. To je 1892. spakovao stvari. Kada se vratio sa svojih studija u Smiljan Marija se vrlo mlada udala. da ne samo mrtvog Don Huana. Tesla je rekao da je njegove pesme "u dalekoj tuđini čitao.Prvu ljubav Nikola Tesla je osetio u Lici. stigla je jedna depeša iz Gospida. a u Budimpešti sa Lazom Kostidem. Smesta je napustio turneju i počasti. Kod njega se. Lenka je odbila čitavu vojsku prosilaca. čini se. ali se zbog velike razlike u godinama nije usuđivao da je zaprosi. koja je "sposobna da savlada svaku ženomrzicu. kao i da "onu radost koju je osedao u časovima kad je u mučnoj borbi sa sirotinjom lomio glavu nad pronalascima i došao do uspeha i ostvarenja svojih zamisli. Toliko je bio razočaran tim ljubavnim ishodom da je nekoliko meseci pio i bančio po Beču i Pragu. seo na „Orijent-ekspres" i uputio se u Gospid. Milka jednu kder koja je po babi dobila ime Đuka. Angelini Trbojevid i Milki Glumičid. Sam Laza Kostid bio je zaljubljen u Lenku Dunđerski. u kojem je odseo. poslade mu Lenkinu sliku. pokopala je Nikolinu veru u «ljubav van sveta» . Imala je 24 godine – kaže Radonja Ranko Grujid. to je ta "ljubav van sveta". Na kraju svog pisma pisma Laza Kostid moli Nikolu Teslu da dobro promisli i ako pristane. kao i čitav Pariz. da se ne satre seme koje rađa takve detide». ta ljubav javila još u mladosti. na primer. Godinama je. Jednom prilikom otkrio je da je čovek njenog života . . zbog čega su se njeni roditelji su se zabrinuli. Iste godine. godine Tesla priznao javno prilikom svoje posete Beogradu. Eto. Neuzvradena ljubav Psihoanalitičari su spremni da tvrde kako je Tesla idealizovao žene. Hladan prema Lenki Nikola Tesla je bio vrlo romantičan čovek. I Tesla je tada tiho rekao "Marija se udala. Angelina je imala tri sina i dve kderi. Tesla je izgleda najviše voleo najmlađu.. dobro znala ko je Nikola Tesla. ljubio i suzama zalivao". Marica četvoricu sinova. Ljubedi velikog pesnika u ruku. nikada nije videla Teslu.korak-dva. najviše brinuo o srednjoj. Nije to ovoga puta bilo da bi izbegao počasti koje su mu ukazivane. poklonio se duboko pružajudi maramicu lepo Sari Bernar rekavši: Gospođice. kao i kod mnogih drugih. Ona je. koja je rano ostala udovicom. u svom Smiljanu kada je bio zaljubljen u devojku Mariju. . U svojoj autobiografiji posvetio je najlepše redove baš majci Đuki. držedi šešir u drugoj ruci. dugo sam je sanjao i zatim sam umro". Tesla se na putu za Beograd susreo sa Zmajem.otkriva nam Radonja Ranko Grujid. i koju je Tesla školovao. da je čak i njegov otac morao da ga smiruje i nagovara da se vrati studijama. Bio je pažljiv i prema svojim sestrama Marici Kosanovid. I iz Pariza je gotovo pobegao. vaša maramica! Gest slavne grancuske glumice bio je rafinirano provokativan. osim na slikama. a najdublju duhovnu vezu imao je sa Angelinom. Do pariskog hotela „De la Pe". . inače. A kad iz onog vašeg pisma vidi da stoji još nešto više. Milki. Ta neuzvradena ljubav. Najkrupniji razlog za vašu ženidbu bio bi. vrlo naglašeno je ispustila malu čipkanu maramicu.

Tesla je pokazivao sentimentalno raspoloženje i prema Karatininoj prijateljici gospođici En Morgan. Visoko moralan čovek. kompozitore Ignasa Paderevskog i Antonjina Dvoržaka. piše.Džonsonovi su. Flora Dodž. pokušavajudi ponekad čak i da pravi šale na tu obostranu zaljubljenost. Gospođa Kejt Džonson bila je vrlo ljubomorno negovala tu ljubav duže od dve decenije. Tesla je obedao da bi joj kupio seosku kudu u Njujorku. Edison ili Tesla. Kao lepa i pametna žena Katarina Džonson je osetila da njihovo prijateljstvo prerasta u ljubav. Njegova žena Katarina i on su u svoju kudu često pozivali razne umetnike. urednika časopisa «Stolede». Uporna bogatašica U kudi Džonsonovih privučen zvucima Mocartove kompozicije. Njeno držanje. bili rešeni da ga pripreme za ženidbu derkom Dž. jer de En postati najvažnija žena u poslu kojim se bavila. A Teslini biografi tvrde da je Nikola često uživao u društvu Margaret En Morgan.. Laza Kostid mu je poslao u crnom okviru posmrtni list Lenke Dunđerski – ispričao nam je Radonja Grujid. a ipak tako ljupka. U svojim pismima koja je upudivala Nikoli Tesli. Imao je tada samo 37 godina. principijelan i obziran Tesla je uspevao da uzvrati ljubav. nego književna duha svoga kraja. U Teslinoij arhivi se nalaze fotografije uglednih dama koje su bile u izvesnoj vezi sa Teslom. Morgana. Džonson se seda da se En Morgan upravo bacala na Teslu. a Tesla je bio jedan od retkih naučnika sa kojim su se družili. Da bi se sklonio od publike i posvetio svom radu Nikola je mir potražio u krugu porodice Roberta Džonsona. En Morgan. Tesla joj je odgovarao na isti način. Vremenom se simpatija između Katarine Džonson i Nikole Tesle pretvorila u obostrano prisno prijateljstvo. međutim. nikad se nede udati". jer su njene oči imale su istu onu neustrašivu inteligenciju kao i oči njenog oca. navodi Čejnijeva. "radije uzimaju što plesnivije kneževe jevropske. P. da ne mora da odlazi na očevu farmu. Tesla nije mogao da pristojno ohrabri devojku u njenoj želji. U kudi Džonsonovih Tesla je bio predstavljen Rajdardu Kiplingu. Katarina Džonson. Margerit Morgan je kasnije tvrdila da je bila jedina žena koja je ikada dodirnula Teslu. Tako bogata.Kako Tesla nije bio zainteresovan. Među njima. koga je domadin smatrao jednim od najvedih pesnika toga doba. veka. ništa nije ukazivalo na to da su bili nešto više od prijatelja. Mediji su se tih godina pitali ko je kralj izuma. no morao je da bude krajnje pažljiv kako ne bi povredio njena osedanja. ali jasno pokazivala da gaji platonsku ljubav prema prijatelju svog muža i miljenika svoje dece. pokušao je da ga pokoleba: «Te vaše Amerikanke". kao i Milka Trnina. godine. impresioniralo ga je. pa makar se zvali Edison ili Tesla. Često su pričali o svojim snovima i o tome šta bi radili da zaista imaju milione dolara i slobodu. Imade uporedne karijere. Ako je i bilo tako. čuvena operska diva s kraja 19. pesnika i intelektualca evropskog profila. a da ne naruši svoje prijateljstvo sa Robertom Džonsonom i sklad njegove porodice. čuvenog bogataša Džona Pirponta Morgana. sin Oven i derka Arnes voleli su da se igraju sa Nikolom. a uporni pesnik novim pismom 4. primadonu Neli Mebu i čitav niz ljudi od imena. naučeno u takozvanim školama za dame. ova mlada žena je diskretno. zapis o intimnosti između pronalazača i En Morgan ili bilo koje druge žene. Ne postoji. Decenije platonske ljubavi Nikola Tesla je u Americi bio na vrhuncu popularnosti od maja do oktobra 1893. sreo je i pisce Džona Mjuira i Helen Hant Džekson. . Teslom su svi bili opočinjeni. Ona je bila poznata kao “milionerka sa očima boje meda”. koji je imao običaj da im čita priče pre spavanja. Uostalom. septembara 1895. Iako de se njeno ime povezivati s nizom čuvenih ljudi. na čuvenoj Kolumbovskoj izložbi u Čikagu. Sve te fotografije samo su potvrdile podatak da je u Teslinom životu bilo izvesnih dama jer se potpisane slike . kada je njegovu demonstraciju videlo 25 miliona Amerikanaca. kako je Nikola brzo shvatio. I njihova deca. Teslin porijatelj Robert Džonson je Nikoli u više navrata govorio da je ta bogata devojka zaljubljena u njega. sada je ona odlučno nastojala da mu to ničim ne pokaže." Posle samo tri meseca.

Veliki duh otkrića silazi na zemlju da saopšti . dok je Miloš Crnjanski u svojoj drami. delo. čiji je budžet 40 miliona dolara. Britanskoi reditelj Kena Rasela je pokušao da napravi film "Tesla & Katarina".htm Duh.cen tartesla. uvek je bilo pokušaja da se otkrije tajna Teslinog intimnog života. U međuvremenu. Snimanje filma. u kome bi prikazao idilu velikog naučlnika sa ženom svog prijatelja. a glavnu ulogu Tesline ljubavnice podario je svojoj ženi Ani Sofrenovid. vizija“ Branimira Jovanovića “S vremena na vreme. koji ima srce i osedaj za ljubav. uvek je bilo pokušaja da se otkrije tajna Teslinog intimnog života. u kome bi prikazao idilu velikog naučlnika sa ženom svog prijatelja. Kako je o Tesli napisano oko stotinak knjiga i snimljeno pet igranih filmova. počelo je ovih dana.duh. koji de režirati Kristofer Nolan.com/Du h. posvedenoj Nikoli tesli opisivao njegov odnos sa En Morgan http://www. slavni roker Dejvid Bouvi de tumačiti ulogu Nikole Tesle u trileru „Prestiž“. Kako je Nikita Milivojevid sam priznao. posvedenoj Nikoli tesli opisivao njegov odnos sa En Morgan. Ovu dramu reditelj nikita Milivojevid je postavio u teatru Madlenijanum prošle godine. Kako je o Tesli napisano oko stotinak knjiga i snimljeno pet igranih filmova. u retkim intervalima. dok je Miloš Crnjanski u svojoj drami. pokušao je da igra Teslu kao normalnog čoveka.odlomci iz knjige „Tesla . Britanskoi reditelj Kena Rasela je pokušao da napravi film "Tesla & Katarina".u tom vremenu nisu davale tek onako.

godine Njujork 1904. svakim delićem svog tela on oseća: to je Velika ideja. Čuda koja vidi.neku tajnu koja treba da unapredi čovečanstvo. i 1889.” Zatvorio je fasciklu. Teslini advokati su se spremali da podnesu tuţbu protiv kompanije koja je proizvodila motore naizmenične struje tvrdeći da koriste Kabaneljasov patent koji je prethodio Teslinim osnovnim patentima iz ove oblasti. Svi sudski procesi oko prvenstva ovog otkrića do tada su nesumnjivo rešeni u Teslinu korist. Sećao se kako su spomenuta mnoga imena u vezi sa problemom. od Aragoa do Marsela Deprea. On to zna. njegov pronalazak je bio visoko ocenjen u stručnim krugovima. koliko god da izgledaju udaljena. Tesla je još jednom pogledao engleski prevod patenta. Svejedno. “Kabaneljas” – mislio je – “ne nastoji da me liši plodova mog truda. bilo mu je ţao što Kabaneljas neće primiti nagradu za svoj rad. sa dobijenim patentima i obezbeĎenim ugovorom o njihovoj primeni. ponovo došao u Pariz. u Parizu. Bio je zamoljen da da stručno mišljenje o patentu “Sistem jednopolnih električnih mašina sa komutacijom” pokojnog francuskog pronalazača Kabaneljasa. jedva da naslućuje sličnost sa starim. Ali o Kabaneljasu niko nikada nije rekao ni reč. Kad shvati skriveno značenje. Ideja je već bila “u vazduhu”. veoma obaveštenih advokata nije pominjao kao mogućeg konkurenta. Kada je 1889. Veliki duh mu nikada nije govorio. Kabaneljas ne pokušava da mi nanese štetu u poslu. ostaće ovde. Taj čovek nije nikada imao ni najudaljeniju predstavu o njegovom otkriću. neslavno su prošli na sudu. Dok je otvarao fasciklu sa patentnom dokumentacijom koja je leţala pred njim. godine. O svom pronalasku pričao je nekim prijateljima 1883. To nije prolazna iluzija. srećni izabranik vidi čudesnu promenu: pred njegovim ushićenim očima je jedan novi svet. nema ni senke sumnje u njegovom umu. Pogled mu se zaustavio na naslovu: “Un System de machines eleqtruques unipolaires”: “U stručnom žargonu „jednopolnim‟ se na prvom mestu zovu mašine jednosmerne struje. Tesla se sada pitao – zašto Kabaneljas? Njega nijedan od njegovih. Kabaneljas ne širi u člancima neistinite izveštaje o . a zatim i francuski original. puka igra njegove razigrane mašte ili fantom od izmaglice koja će se razići. Dragoceno saznanje dolazi kao bljesak svetlosti. 164 995” negde oko 1904. Bilo bi zaista neobično kada bi se utvrdilo da je jedan sistem jednopolnih mašina jednosmerne struje sa komutacijom mogao da se shvati kao sistem višepolnih mašina naizmenične struje bez komutacije.” Nikola Tesla u “Belešci o Kabaneljasovom patentu br. Šalenberger. najzaslužnijeg i šapuće mu tajnu na uho. Tesla se prisećao svojih boravaka u Parizu 1883. Feraris i ostali koji su tvrdili suprotno. Bira najbolje pripremljenog.

antena Svetskog centra na Long Ajlendu. u podnožju lanca bregova po kojima su se kretali vukovi. malo oklevajući rekla: „Bog mi je dao jednog u ponoć i u ponoć uzeo drugog. Zatvarao bi vrata svoje kancelarije. Bio je u stanju da vidi davno prošle dogaĎaje s neobičnom jasnoćom i u punoći svetlosti koja ga je . bio je grubo zaustavljen. dok su joj suze tekle. da bi uništio moje ime i ugled. Noću kada je ostajao sam u svojoj sobi u hotelu Valdorf Astorija. I kako Tomson. naredio da ga ne uznemiravaju i prepuštao se slikama koje su nadirale. Uvideo je da se nalazi na samoj ivici sloma. svestan samo toga da se desilo ono najgore. Starinski časovnik je upravo otkucao ponoć kad je moja majka ušla u sobu i prošaputala gotovo nečujno: „DoĎi da poljubiš Danila. Najveće olakšanje osećao bi pri pomisli na davno umrlu majku. Javio mu se intenzivan osećaj koji nije mogao da opiše.” Kabaneljasov slučaj podstakao je misli o onome što ga je najviše mučilo u tom trenutku. bukom dnevnih dogaĎaja. Majka me je stavila ponovo u krevet. Nalazio se u sred ogorčene borbe koju je vodio za ostvarenje svog sna – Svetskog centra za beţični prenos poruka i snage. mnogobrojnu rodbinu. prevazišao sve tehničke prepreke i sada. Video je sestre. Njegovo remek-delo. neobične ili sasvim beznačajne ličnosti i detalje. sada pune novinske stupce senzacionalnim naslovima. Njegov glavni dotadašnji finansijer. Mogao je nemoćno da prati kako oni koji su svoj uspeh gradili na osnovama koje je on dao svetu. mladić od osamnaest godina. poveriocima koji su sve upornije i glasnije traţili svoje. Martin i ostali šire neistine o njegovoj nepraktičnosti i nesposobnosti. jasno kao u stvarnom ţivotu. povukao se iz posla ne udostojivši ga odgovora na njegova pisma.‟” Ova mučna scena izazvala je bujicu slika iz najranijeg detinjstva. Pritisnuo sam svojim usnama njegove usne hladne kao led. Koncentracija misli i napor koji je ulagao tih meseci doveli su ga do granice izdrţljivosti. oca. razvio je aparate za predaju i prijem energije do najudaljenijih krajeva. jer nam je najbliže susedstvo bila crkva i groblje.meni. pokrila me i.‟ Moj jedini brat. pred ostvarenjem cilja. kiša je padala u bujicama kao da se nebo otvorilo. a dugovi su se gomilali brzinom koja ga je plašila. predele. ovaj osećaj se pojačavao do nepodnošljivosti. a divovskog intelekta. Osećao sam svakim delićem da bi nešto strašno moglo da se dogodi. Sve više je osećao potrebu da se povuče pred mnogobrojnim problemima. ali sada je iznova majku video samo u jednoj sceni patnje na koju je gotovo zaboravio: “Bilo je to jedne gluve noći. Uvek je mogao da prizove njenu sliku u bezbrojnim situacijama. stajala je nedovršena. ljude. Dţon Pierpont Morgan. umro je. a moj strah je još bio pojačan usamljenošću naše kuće. Poslednjih deset godina je uloţio natčovečanski napor da reši misteriju prostiranja električnih talasa po Zemljinoj kugli.

zapisivali svedočenja. beda. Istoričar amater. koji je pored vojnih zasluga u porodici bio poznat kao odličan matematičar. isturene prednje zube – uroĎenu deformaciju poznatu kao protruzija zuba. Verovatno tu leţi objašnjenje porekla prezimena. ćerka jošaničkog prote Tome Budisavljevića. a pod prividnom austrijskom zaštitom. Ustanovio je da je njihovo sedište bilo mesto Vilusi u Hercegovini blizu Trebinja. Dţon O’ Nil je to morao da čuje od samog Tesle. u selu Raduču. U toj porodici zaista je zabeleţeno da su. Teslinom savremeniku i piscu prve značajne biografije o velikom izumitelju. kao i Tesle. Milutin Teslin otac. Nikola Tesla sa očeve strane potiče od porodice koja se krajem 17. Postoji još jedan vaţan podatak koji . sva djelatnost posvećena krvavom megdanu”. ili početkom 18. Borba za goli opstanak pred ljutom turskom silom. imali široke. Njihova najstarija ćerka Georgina – Đuka. Zauvek su izgubljena mnoga dragocena svedočanstva o Teslinim precima. veka doselila iz stare Srbije i ranije se prezivala Draganić. bio je oţenjen Anom Kalinić i imao je. naš savremenik. udala se za protu Milutina Teslu i rodila tri kćeri i dva sina. a još manje onih koji su se sistematski bavili prošlošću. sakupljali i čuvali dokumente. još dve kćeri i sina Josifa – Josu. glad. Poreklo Božija te čuvala desnica! Al nikada ne zaboravio: “od čije si ti gorice listak” Aleksandar Leko Budisavljević Sveta oporuka plemena Budisavljević Spajanjem uglednih porodica u Lici nastalo je ime Nikole Tesle. jer isti podatak pominje i Sava Kosanović. Teslina baba Sofija Budisavljević. Retke su porodice u Lici u kojima su sačuvane uspomene o prošlosti. Nikola Todorov Draganić. rodio se februara 1819. Prema Dţonu O’ Nilu. Jedan od njih bio je Nikola Tesla. a još reĎe one u kojima su ostala pisana svedočanstva. Njegov otac se zvao Nikola. sin Tesline sestre Marice. pored Milutina. Odatle su se zbog sukoba sa Turcima odmetnuli u hajduke i raselili.čudila i donosila mu mir i olakšanje. “U povorci okrutnijeh vremena sva pozornost muška bijaše uprta na oštricu handžara. siromaštvo. stalni ratovi i neizvesnost učinili su svoje. Milutin. Malo je bilo pismenih ljudi u to vreme. Narod je za takve ljude govorio da imaju “teslave” zube po alatki za obradu drveta koju su zvali “tesla”. saznavši za ovaj detalj zainteresovao se i prikupio dokumente i svedočanstva o poreklu Draganića. udala se za sveštenika Nikolu Mandića.

za otvaranje srpskih škola u Lici.” Za jednu od tih svojih propovedi koju je napisao po nalogu vladike Teofana. Neposredno posle toga oţenio se Đukom Mandić. godine. Abrahamom iz Sankta Klare. Šilera. Milutin Tesla je prvo završio u Gospiću nemačku školu. Bio je zatim rukopoloţen za Ďakona. Prema opisu svojih savremenika. a kasnije je upisao vojnu školu ili “matematiku” kako su je zvali Ličani. sanjarenju i umnom ţivotu.potvrĎuje tezu o istom poreklu – Draganići kao i Tesle slave istu slavu: Svetog ĐorĎa. a zatim i za sveštenika višeg ranga – prezvitera i poslan na sluţbovanje u Štikadu. postao gospićki paroh. Milutin je bio odlikovan. izduţeno Milutinovo lice sa istaknutim jagodicama. U vreme Milutinovog sluţbovanja u Gospiću odnosi izmeĎu Srba i Hrvata još nisu bili zatrovani. izgleda. postao je njen prvi veroučitelj. Čak bi znao da kaže u šali da . pesnik i pisac. Getea. pa u Smiljan. Milutin je upisao bogosloviju u Plaškom i uspešno je završio 1845. Njegova biblioteka je bila čuvena po delima Vuka. Nije trpeo laţ. Nikolin školski drug Mališa. Sačuvana Milutinova beleţnica iz predmeta “pastirsko bogoslovlje” moţe da posluţi za dalje proučavanje njegovog bogoslovskog obrazovanja. Nikola je. Ovu je napustio utvrdivši da disciplina i napor vojne sluţbe ne odgovaraju njegovoj neţnoj fizičkoj graĎi i prirodi sklonoj usamljenosti. pa su ga poneki Senjani poredili sa čuvenim dvorskim propovednikom iz Beča. imao je vanredno pamćenje i znao je često da recituje duge fragmente iz dela napisanih na raznim jezicima. Milutin je bio visok i suvonjav čovek. kad umrem. pored srpskog i crkvenoslovenskog. našta bi uvek dobijao odgovor:”Neka stoji. Na njega je jako uticala borba roĎaka njegove ţene. pa bi Gospićani ponekad imali prilike da vide protu Teslu kako sa odličjem carskim na prsima – a u novom odelu – dolazi u posetu na sluţbu svom rimokatoličkom kolegi. Sačuvana fotografija pokazuju bledo.. a u hrvatskim novinama objavljivao je članke. sećao se da je već kao zreo mladić slušao u Gospiću propovedi “Starca Milovana” i oduševljen lepim narodnim jezikom i uzornim slogom prilazio bi mu rečima: ”Papa. pa ako moj Nikola ne bude kadar da to uradi. Dositeja. Klerikalno-bogoslovska škola je tada bila smeštena u kući poznatog i tada već pokojnog vladike Lukijana Mušickog. Odatle je bio premešten u Senj. O njegovom duhovnom obrazovanju ne znamo mnogo. išti sinko od moje stare pa biraj šta hoćeš. nasledio sve navedene očeve osobine.. Još za vreme sluţbovanja u Senju istakao se svojim propovedima. u kojima se borio za srpsku stvar u Lici. Pisao je mahom o narodnom ţivotu i potrebi za prosvećenjem naroda. Portret prote Tesle upotpunjavaju podaci koje je ostavio njegov sin Nikola u svojim opisima oca u kojim ističe njegove svetovne osobine: “Moj otac je bio istinski filozof. pa je on nastavio da se bori za ideale generala Bude. proreĎenom bradom i zamišljenim pogledom. govorio je i pisao još i nemački i italijanski. da bi 1863. generala Bude Budisavljevića. potpisane sa “Rodoljub Pravičić”. U Gospiću je i umro 1879. Milutin se isticao i kao pravdoljubiv čovek. Posle otvaranja mesta za pravoslavnu veronauku u gospićkoj Realci. Milutin. dajte mi današnju propovijed da je pošaljem u srpske novine”. Prota Tesla je bio revnostan sveštenik.

kada bi se izgubilo koje klasično delo. nebo se smješilo i zvijezde sjajile kao igda. Đuka se nikad nije fotografisala i malo je podataka ostalo o njenom ţivotu. i kad je šmrknulo za prvi brijeg. I njen otac i njena majka pronašli su nekoliko oruĎa za poljsku i kućnu upotrebu. naročito veštu u tkanju i ručnim radovima..bi on. Kao većina drugih ţena tog vremena. Nikoli Mandiću je vladika zabranio da se bavi zanatom.” Đuka Teslina majka. nasledio prvorazredni izumiteljski talenat. Zatijem obuze časkom pomračina i mirijade svjetila nebesnije ostadoše preblijeĎene od lica ovoga malog božjeg fenomena. Sačuvan je deo njegove ode Korneliju Stankoviću. Dovoljno bi bilo da čuje nekog kako nešto recituje pa bi odmah to zapamtila. sposobna i odvažna i prošla je kroz mnoge oluje i gorka iskušenja. rezao. tesao. bio u stanju da ga po pamćenju napiše. a pred veče izvedrilo se je i vazduh je bio ladan. zvijezde ukloniše se. Od Nikole Tesle potiče podatak da su i njegov deda Nikola i pradeda bili pronalazači raznih kućnih sprava i alatki što je i njegova majka nastavila da radi. Znala je. Pojavljenje pak preko neba svoda činilo je se tako blizo.” Milutin je bio poznat u svom kraju i kao duhovit čovek. Radila je neumorno od rane zore do kasnog mraka i najveći deo odeće i kućnih potrepština bili su delo njenih ruku.. Bila je pronalazački talenat prvoga reda i ja sam ubeĎen da bi ona bila učinila velike stvari da nije bila toliko udaljena od modernog života i njegovih bezbrojnih prilika. nepismene ţene. a čulo se je kao daleki vodopad i prosipajući od sebe varnice ostavljalo je modre pruge za sobom. bila je najstarije od osmoro dece Nikole Mandića i Sofije Budisavljević. Nikola Tesla je tu porodičnu potrebu i zanimanje nastavio i visoko uzdigao. Nasledila je i sa majčine i sa očeve strane mnogo različitih talenata. Njen slavni sin Nikola potrudio se da u svakoj prilici istakne da je baš od majke. a odjek protezao se je u Velebitu na južnoj strani zadugo. presovao i sve to radio umetnički. Njemu se pripisuje i divan opis pada meteora u blizini Smiljana. Pronalaţenje je bilo uobičajeno u porodici Tesline majke. ali je on i pored toga drţao radionicu u kojoj je kovao. Najedanput. Kad je već bila navršila šezdeset . koja je roĎena u zabačenom selu ispod Velebita. Imala je izvanredno pamćenje. blesnu od strane istoka. Ona je bila zaista velika žena. Imao je i pesnički dar. Vaţila je u Gospiću i okolini za izuzetnu ţenu. Da ga je neko neupućen slušao zakleo bi se da u sobi sa njim ima nekoliko lica. godinu dana pre roĎenja sina Nikole: “Juče je bila vrućina velika i vazduh težak. zorilo je se tamo. popodne padalo je krajem Velebita kiše. kao da bi ga iz praće dovatiti mogao. i bi reći sva priroda stade. Georgina – Đuka. napamet i ceo Gorski Vijenac. objavljen u “Srpskom dnevniku” na Petrovdan 1855. izmeĎu ostalog. Ona je pronašla različite alate i sprave i izatkala najlepše šare što ih se dalo napraviti od konca. i kao kad bi zabuktilo trista luča potegnu na zapad.. RoĎena je 1822. godine. Najdragocenije podatke o Đuki ostavio je sin Nikola: ”Moja majka potiče od jedne od najstarijih porodica u zemlji i od pronalazača.. kao da bi se srušila kakva velika kula. Imao je smešan običaj da govori sam sa sobom i tako bi češće u sobi glasno raspravljao i pri tom menjao i glas.

Mojo Medić. sto dvadeset godina. pronalazački dar – to su talenti koje je Đuka imala.godina. Aleksandar Leko Budisavljević. dobilo je ime Tomingaj. Ratnička krv Budisavljevića je tekla njenim ţilama. Neke od knjiga koje su ostavili imaju tako lepe uvezne ukrase da je teško poverovati da su nastali u seoskoj radionici. pokazuje porodična osećanja. sveštenik i istoričar amater. Nije se bojala smrti i zapisano je da je jednom prilikom sve članove jedne porodice. Bila je vredna. bila je i dobar poznavalac ljudske prirode. predačke . godine i u Novom Sadu objavio rukopis “Pleme Budisavljevića u Gornjoj Krajini”. Najviše dragocenih detalja o precima Nikole Tesle sačuvano je predanjem u porodici Đukine majke Sofije Budisavljević. od 1775. obukla i pomogla da se sahrane. Ta porodica je dala i mnogobrojne sveštenike. pronašla i sama napravila razboj. izmeĎu ostalog. a da ga nikad nije videla u ţivotu. Dva Budisavljevića su.. u selu Jošanu. daje sistem vrednosti. Teslin stric i sin austrijskog generala Bude Budisavljevića. On sadrţi istorijske podatke o doseljavanju njegovog plemena u Krajinu. pa je njihov rod bio poznat kao rod “plemenitaša”. Budisavljevići su bili ugledni. a ne samo od vune. sa dovoljno svesti i slobodnog vremena da se bave sopstvenim poreklom. kao i da je pronašla način da ispreda različite niti od konca koje bi sama upredala od raznih biljaka. u 18. umrle od zarazne bolesti. Pet sveštenika iz plemena Budisavljevića. objašnjava način razmišljanja. napisao je 1890. neprekidno je sluţilo u jošansko-pećanskoj parohiji u Lici. učinila je da joj sin Nikola ostane na pravom ţivotnom putu. U ključnim trenucima. i 19. Isticali su se u kulturnom ţivotu i bili posebno čuveni kao uvezivači crkvenih knjiga. veku. obrazovani pa i imućni za to vreme. Po Tomi Mandiću. Osim uroĎenih sposobnosti. Milan Radeka. Mandići su bili poznati kao veoma vešte zanatlije sa odlično opremljenom radionicom za kovački i stolarski zanat. hrabra i poţrtvovana. U manastiru Krupa čuvan je jedan psaltir na kome je bio zapis “Opravio Toma Mandić 1783”.” Memorija. Teslin školski drug. Ovaj rukopis je u mnogo čemu dragoceno i jedinstveno svedočanstvo. Od primera koji bi potkrepili priče o njoj mogu se navesti svedočenja sina Nikole da je njegova majka. prsti su joj bili još uvek tako elastični da je mogla da sveže tri čvora na trepavici. okupala. selo u kome su Mandići bili starosedeoci. Moja majka je bila genijalna žena koja je bila posebno nadarena intuicijom. Jedan trebnik – bogosluţbena knjiga sa potrebnim molitvama za sve svakodnevne prilike – uvezen rukom Mandića. pribeleţio je i skupio podatke o mnogim bogosluţbenim knjigama koje su Mandići uvezali i na njima zapis ostavili. do 1895. veština ruku. svedoči da je sa drugim dečacima često molio Nikolu da ih odvede kod majke da im pokaţe čudo od veštine – vezivanje čvora na trepavici sa dva prsta. ocu Nikole Mandića i pradedi Nikole Tesle. dobili plemstvo od austrijskih careva za vojne zasluge. čuva se danas u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. iznosi sačuvano predanje.. S očeve strane Đuka vodi poreklo od poznate svešteničke porodice Mandić iz Tomingaja kod Gračaca. Za Teslinog dedu Nikolu Mandića se pričalo da moţe da isteše i okuje kompletna seljačka zapreţna kola. Nije ni čudo – Budisavljevići su bili meĎu najuglednijim srpskim porodicama-plemenima u Lici. intuicija. strpljenjem i ljubavlju.

dolinom reke Drima i mostom kralja Milutina. Razlog njihove seobe nije bila potraga za boljim i bogatijim krajem. godine. jer od početka pa do kraja prilagoĎuje se ono sa svijem neusiljeno istoričnijem i geografičnijem prilikama dotičnijeh vremena. Posle pada poslednjeg utvrĎenog grada Smedereva. Prošlo je sedamdeset godina od prelomnog trenutka u srpskoj istoriji. Ništa slično nije sačuvano u porodicama Tesla i Mandić. najverovatnije najkraćim i najbezbednijim putem sa istoka i juga zaklonjeni velikim planinama. čuvari vere. da je vjenčano. već ljuta neprilika. kaţe Leko. da je opojano”. odnosno zemalja. pljačkala i palila. rodoslov Budisavljevića do 1825. Osmanlije su u ropstvo odvele oko 200 000 ljudi. preko “gora zelenijeh” na Đakovicu i manastir Visoki Dečani. MeĎutim. godine. razgovori sa ţivim Budisavljevićima. i ovo je bilo od najvećeg značaja za budućnost i naroda i crkve u trenutku kada je drţava bila izgubljena. čvrsto su povezani crkva i drţava. ubijala. Kneţeva udovica Milica je teškom ţrtvom. Lekine lične beleške.” Teslini preci na pozornici sveta Oko 1459. Turska imperija ponovo pokrenula vojnu silu na osvajanje Evrope. i krvavog sukoba sa Turcima u kojem je poginuo knez Lazar Hrebeljanović. u porodici sačuvane pesme o plemenu. predjela i mjesta. u 12. Duhovnu klimu tog strašnog perioda odslikava jedan stari zapis koji kaţe da je nastalo vreme “…kad je kakav stari kaluĎer pustinjak jednom godišnje izlazio na planinu da prekrsti na sve četiri strane i blagoslovi: Što je roĎeno. usamljena Srbija je pretrpela razaranje i masakr. da mu se koje drugo doba ni zemljište nikako ne da podmetnuti. prirodnosti i jasnosti skrozi istorične vrijednosti. U nastaloj situaciji pravoslavni sveštenici su čuvali integritet . Posle Kosovske bitke 1389. tri brata: Budiša. Zaustavili su se negde u slivu Morače i tu osnovali prvo stanište. i 13. oslanjajući se u vremenskom prostoru na istorične epohe. pa niz Lim i preko Vasojevića do gornje Tare. Kraj svoje srednjovekovne drţave srpski narod je dočekao kao verski obrazovan i duhovno disciplinovan. na Plavsko jezero. dajući najmlaĎu ćerku turskom sultanu Bajazitu u harem. pa i Tesla i Mandića. godine krenuli su preci Budisavljevića. Juriša i Pilip sa porodicama iz sela Pećani kod Prizrena prema Crnoj Gori. kroz istoriju porodice Budisavljević naziru se slične sudbine mnogih ličkih porodica. znanja i običaja nasleĎenih iz vremena osnivanja srpske crkve i drţave. poslednji potpuno nezavisni srpski srednjovekovni vladar. Zahvaljujući prvom arhiepiskopu srpskom Svetom Savi. desetkovano je srpsko plemstvo i narod. Kretali su se. Pod naročitim udarom Turaka bili su pravoslavni sveštenici. Naše je predanje izim toga još tako čvrsto zaokvireno živijem imenima zemalja.osobine. tačnije prema Zeti i Duklji kojom su tada upravljali Crnojevići. neka vaţi da je kršteno. a duboko utemeljeno hrišćanstvo je našlo svoj specifičan izraz u pravoslavlju. obezbedila još jedan kratak period vazalnog statusa Srbije. što se stasalo. uz dečansku Bistricu. Kad je 1459. Beţali su od turske sile koja je nadirala sa istoka i pred sobom sve rušila. veku. “Naše je predanje više nego predanje – pisao je Leko – ono je u svojoj jednostavnosti. a što se upokojilo. koje su i onako u naš zavičajski spomen duboko urezane ostale. Osnov za njegovu knjigu predstavljalo je porodično predanje.

pokazali Leki. Juriša i Pilip boravili u svom prvom staništu na Morači. koji su se raspršili na sever i zapad. gde je još vladala “stara srpska gospodština” zadrţala su se braća. Ovo je u početku teklo sporo. niti zašto su se odatle dalje pokrenuli. Tu u blizini svog naroda. Pilip je otišao u Novi. gde su se i rastali. Slom Hercegovine. Ostala je pesma. kršna i nepristupačna.narodne duše i štitili narod od stranih uticaja. Za mnoge izbegle porodice i uskočke druţine. Ne zna se koliko su Budiša. ostatke stare crkvice i kamene ploče sa ćiriličnim natpisom “Budisavljević”. Oni su bili stavljeni pod vojničku vlast senjske kapetanije i tako zaštićeni od samovolje vlastele. disciplinovanija. kralj Matija je u Lici i Krbavi garantovao naseljenim bosanskim hrišćanima očuvanje pravoslavne vere uz oprost plaćanja desetine. a od Budiše – Budaci i Budisavljevići. naterali su ih da se pokrenu dalje traţeći izglednije uslove za trajniji opstanak i čuvanje svog duhovnog bića. osvajanjem Like i Krbave – takozvanom Krbavskom katastrofom. koji se pred Turcima sa porodicom preselio u Um kraj Otočca. Ostalo je mnogo istorijskih podataka o Turskom upadu i organizovanju austrijskog otpora. Beţeći od Turskog terora i ţeleći da sačuva svoju pravoslavnu hrišćansku veru. podsećajući ljude na nekadašnju slavu i podstičući nadu na bolje dane. hrabrili ga i tešili. jedna od mnogih. koji je obilazio kraj tragajući za svedočanstvima. Turci su nadirali dalje na zapad i posle pada Bosne. pridruţili su se tri brata sa svojim porodicama. u Mušaluku su još postojali ostaci koji su svedočili o boravku Budišinom u tom mestu. ih zatiče u blizini Metkovića gde su dospeli preko Bileća. od Juriše – Jurišići. U vreme kada je Leko pisao istoriju plemena. Juriša je otišao u Senj gde se nastanio. odjeknu gorica ode Ture svome Muametu. knez Pavao Branković je izazvao veliku seobu Srba iz okoline Kruševca. a Budiša u Mušaluk. Ode Rade gorom pjevajući. koja se sačuvala u plemenu: “Pruţi Rade šaru strelemice. Zametnula se neravnopravna borba iz koje je Radomir izašao kao pobednik. bila je prolazna kapija ka postojbini Svetog Save – Hercegovini koja je još imala nezavisnost. 1482. na putu prema Dalmaciji. verovatno onoliko dugo koliko su mogli.” . kasnije Filipovići. pod uslovom da brane zemlju od Turaka. Prodiranje Turaka na zapad okončano je 1527. pokretljivija i u velikom verskom i pobedničkom zanosu. Planu puška. Jednoj takvoj grupi. Od Pilipa su nastali Pilipovići. Blizu Korijena Radomira su sustigli Turci. jedan deo srpskog naroda se odlučio na selidbu “pod krioce hrišćanskijeh cara”. Jer. Nešto ranije. Sve je to privuklo braću koja su brodom otplovili na sever u Bag. godine. Namače je oku letimice. Predanje pominje Budišinog sina Radomira. tuĎinska vlada i nasilničko pokrštavanje koje je sprovodila Mletačka republika. jer je Turska vojska bila bolje organizovana. Svojim upadom u Srbiju 1481. Tamo se njihovo putovanje ne završava: nestabilne prilike u Dalmaciji. Ljubinja i Gabele. Crna Gora. na redu je bila i Hercegovina. 1463. Jedino su Budisavljevići ostali pravoslavci. a Pilip i Budiša su prešli Velebit i tamo se odvojili. prvog Budisavljevića. Stanovnici su 1884. oko 1463.

a ovaj opet sina Mijata. imao je sina Marka.g. major. Najstariji sin Markov bio je Toma Budisavljević Prijedorski. Toma protopopa i general Bude MeĎu svim Budisavljevićima isticali su se dve ličnosti: Toma protopopa i general Bude. vojnik od karijere. Centar regimente bio je u Gospiću i jedno vreme obuhvatao celu Liku i Krbavu. a stariji Petar u bici sa Napoleonovom vojskom kod Verone 1805. jula 1874. Od 1689. Marko je imao četiri sina. roĎenog u Pećanima oko 1700. prestadoše seobe. U pismu koje je iz Gospića uputio Aleksandru Leki Budisavljeviću. Mijat. proizlazi grana iz koje potiče Aleksandar Leko Budisavljević. braća Tošo i Maleš Budisavljević. Mijatov unuk i Budin sin bio je Leko. Mijat je imao sina Jovana. ratne zasluge i vernost caru. majora. da bi se konačno zaustavili i mestu dali isto ime odakle su im pre dvesta godina pradedovi krenuli – Pećani. Od tog perioda jasno moţemo da pratimo rodoslovnu granu Tošinih potomaka koja nas ovde najviše zanima. koji je veliki trud uloţio za obrazovanje i duhovno očuvanje svojih sunarodnika. Manojlo. Dvojica su poginula u ratovima. veledušni priložnik. ali bez pridevka. Marko je sa četom ličkih junaka znao često da se zaleće preko tadašnje granice – išla je duţ planine Plješevice – na tursku teritoriju i za hrabrost. a drugi. zatim Jošane. 12. Mijata. Ovo mesto je postalo stalno sedište Budisavljevića. proto Milutin Tesla spominje obojicu: “Moj brate! Tvoj blaženopočivši otac kao što je bijo u svakim vrlinama uzor čovječanstvu. mudri savjetnik. krenuli su iz Uma traţeći bolju pašu za svoje “blago” i bogatiju šumu. dobio je od austrijskog cara Josifa II plemstvo. svestrani podpomagatelj i moćni zaštitnik! Ja sam na dan svetog cara Konstantina o. Od drugog sina Tošinog. Prvi je bio narodni sveštenik i duhovnik koji se i oruţjem borio i branio narod. plemićku titulu i naziv “prijedorski junak”. Tošo i Maleš su prvo naselili Tolić.Radomirovi potomci u šestom kolenu. . koji je kao i njegov slavni stric Marko dobio plemićku titulu 31. revni pohodnik svete crkve. kada su predali grad Gospić i napustili utvrĎenja Udbinu i Bunić. godine. Manojlo. Marko je bio krajiški oberlajtnant ili natporučnik i sluţio je u Ličkoj graničarskoj regimenti od 1746. godine. Srednji sin Toše Budisavljevića. godine. osvajajući istočne teritorije Ličkog i Krbavskog polja koje su Turci postepeno napuštali. Sa Budisavljevićima. činijo za njega veliki spomen u crkvi. do 1689. a sa jačanjem austrijske uprave u Lici ozakonjeno je i prezime Budisavljevića. tako je isto trebalo vremena da se Turci potisnu na istok. u bici sa Turcima na Ličkom Kordunu. plemenitašima. 14. Povlačenje Turaka je trajalo od 1683. Obojica su imali velikog uticaja na porodičnu istoriju. NajmlaĎi. ali i na ţivot šire porodice i svih Srba u Lici. Naime. rado su stupale u srodstvo i druge poznate ličke porodice kao Protići i Svilari. Kao što je godinama trajalo osvajanje Like. učvrstiše se porodični odnosi. tako je i biser bijo ovdašnje crkvene općine. 1838. jer bijaše dični mnogokoristni njezin član. je imao troje dece meĎu kojima je sin Bude postao general u austrijskoj vojsci.

Prema šematizmu mitropolije karlovačke iz 1910. ali orden Marije Terezije. Jednu legiju časti za vreme francuske vladavine i dva odlikovanja od austrijskog cara od koga je jedna medalja za graĎanske zasluge. Pohodu Napoleonove vojske na Rusiju pridruţuje se 1812. posebno narodnoj i knjiţevnosti. braću i sestru spominjao. Dobio je tri carska odlikovanja. da se grobovi dotičnih pokojnika u našem groblju u najljepšem redu nalaze sa pločama. unuka Kavalira Prote Budisavljevića. Isticao se hrabrošću i kao takav je postao zapovednik čete. Kad je Bujo odavĎe polazijo. pripovetkom i narodnom pesmom. pastir dobri.. ţivi svedok burne istorije srpskog naroda u Lici. Mogu ti i to javiti. dobro se drži i milo te pozdravlja.navjestivši to u prediduću neĎelju od svetog oltara. davših znak velikog poštovanja i ljubavi prema njegovom imenu. a umro 1827. godine. ostaje pod francuskom vladavinom koja je ostala u lepoj uspomeni kod njega i njegovih sunarodnika. od Karlovca do Dalmacije gotovo da nije bilo . Pesnički dar je postojao u porodici Budisavljević. Po sebi se razumije. a bijaše povodom tim crkva dubkom puna. “On bijaše pravi apostol Hristov. Vremenom.. Za zasluge imenovan je vanrednim ukazom za generala. Burne 1848. da sam i blaženopočivšu majku. odličnih i prostih pohodnika. vidi se to i iz Lekinih zapisa. Najjači uticaj na njegovo vaspitanje izvršio je njegov deda Jovan. Od 1814. ţivotni cilj Bude postalo je uvoĎenje srpskih škola u Lici. Po osvajanju Like. kod Nikole Tesle potiče iz ovog naslednog izvora. sa narodom je sve delio i narod branio od gladi i propadanja. spominje Tomu Budisavljevića kao Ďaka čuvene vilićske Narodne škole. Vječna usopšim uspomena i laka im zemlja bila!… Ja sam hvala Bogu zdrav i imam puno službe osobito sa školama. i tri ćeri od kojih jedna se skoro udala u dobru kuću…” Milan Radeka. Ljubav prema narodnoj pesmi kod Bude potiče verovatno od dede Jovana. koji dušu svoju polaţe za stado svoje. koji je po Jelačićevim rečima zasluţio – nije dobio. Znajući za njegove sposobnost i krajnju odvaţnost. Supruga moja. Djece imam. tvoja srodnica. Prema Budinom svedočenju. Tomo je roĎen 1750. Završio je nemačke vojne škole i već sa devetnaest godina učestvuje u svim vaţnijim okršajima za vreme navale Francuza u Liku. ostavijo je kod nas kontrafu ovog čeličnog starca. Leko ga u svojoj knjizi naziva čovekom koji je mnoge zabluĎenike na put izveo. ban Jelačić mu je ukazao puno poverenje i postavio ga da vodi prethodnicu. jednog sina koji je svršijo veliku realku. godine Bude se sa četiri sina oficira borio na čelu vojske njegovog kuma bana Jelačića. Stanje je u to vreme bilo teško. najstarije i jedno vreme jedine u Lici. Moguće je da ljubav prema pesmi. u Pećanima. Bila je to jedna od mnogobrojnih nepravdi koju su Srbi stoički podnosili.” Đeneral Bude Budisavljević roĎen je 1790. kao i mnogi drugi Ličani. do smrti bio je protoprezviter lički.

kad se majka oporavi i pridigne iz babina. posle tek završene bogoslovije. Grb Budisavljevića Mladost Nikola je bio četvrto po redu dete Đuke i Milutina Tesle. koji je bio jedan od dva sveštenika u Lici koji su svim svojim snagama pomagali plemenita Budina nastojanja. kapetan Jovan Drenovac a dete je. Na samom početku Milutinovog sluţbovanja. Kao datum roĎenja zapisan je 28. a Srbi su sačinjavali dve trećine stanovništva. kum je bio Milutinov prijatelj. ispisan crkvenoslovenskim jezikom. nemam roĎendana i nikad ga ne slavim. Moţda postoji i drugi razlog. Sudeći po brzini kojom je obavljeno krštenje dete je bilo bolešljivo i slabo i roditelji su strahovali da će umreti. Bude je umro 1862.nikakvih škola. jula 1856. U svom govoru prilikom dobijanja Edisonove medalje. jul po novom gregorijanskom. u Senju. i 10. ne dočekavši ostvarenje svog sna. Đuka mu je rodila sina Danila. zatim najstariju ćerku Milku. rodio im se još jedan sin koji je dobio ime po jednom i drugom dedi – Nikola. u smiljanskoj crkvi Svetog Petra i Pavla. jun po starom julijanskom kalendaru ili 10. a po preseljenju u Smiljan i drugu ćerku. U Lici je bio običaj da se deca krste petnaest dana po roĎenju ili kasnije. U ponoć izmeĎu 9. krstio sveštenik Toma Oklobdţija. 18. nešto drugo mora da . Ostavio je za sobom primer koji su kasnije sledili mnogi Srbi. Tesla se sećao da su roditelji od roĎenja odredili da bude sveštenik i da je tome verovatno bio uzrok neki izuzetan dogaĎaj koji se desio pri samom roĎenju: “RoĎen sam tačno u ponoć. u Gospiću. U to vreme se prisnije vezuju general Bude i proto Milutin. Krštenje je obavljeno odmah sutradan po roĎenju i u krštenici je zapisano ime “Nikolaj”. Sačuvani prepis krštenice koji se danas čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. administrator gospićki. Angelinu. Ali. maja 1917. čuva detalje Teslinog roĎenja.

sa uţivanjem bi posmatrao majku kako radi. moralnijeh rečenica. uz brata. Neposredno ispod Bogdanića nalazilo se vrelo – izvor potoka Vaganca koji je proticao ispod same kuće i crkve. Kako sam rastao. Mesto je dobilo ime po istoimenoj tvrĎavi čije ruševine i danas stoje na brdu Vekovac. Rano detinjstvo proveo je u selu Smiljanu u Lici. strasti i nesvesne teţnje koje su ga dovodile u iskušenja i teške ţivotne situacije. vraćao u detinjstvo objašnjavajući da je tu nalazio najlepše motive i inspiraciju za rad i sa koliko čuĎenja se sećao nagoveštaja budućeg ţivotnog puta koje je u detinjstvu primio. i što je vaţnije – samog sebe. U samoći je polako počeo da uči i da posmatra okolinu. u mnogobrojnim svojim govorima i intervjuima. Nikom nije jasno kako je došlo do toga. anegdota i crtica iz ţivota koji nam mogu pomoći da razumemo Teslino detinjstvo i ranu mladost kao temelj na kome su se formirale njegove misli i ţivotne ţelje. a kuće prilično udaljene jedna od druge. pa je najčešće bivao sam. vredne navike kojim je uspevao da svojim uroĎenim stvaralačkim osobinama da novi i koristan smisao. Sećanje na majku kako “lako. poučnijeh poslovica. u igri i prirodi. Kao i većina drugih mesta u Lici Smiljan je raštrkan. kad sam se već razvio u vrlo snažnog čoveka. i Boţji blagoslov i priroda i toplina rodbinskog okruţenja i “narodnijeh i plemenskijeh uspomena. Kuća Teslinih roditelja nalazila se u podnoţju brda Bogdanić. otac poslovima u parohiji. Ime Lika je najverovatnije nastalo od grčke reči “lykos” koja znači vuk. ali i nagoni. Sećam se da sam se iznenadio. Njemu je njegov ţivot izgledao kao logičan i nuţan nastavak ranih instinktivnih teţnji. Majka je bila zauzeta brigom o domaćinstvu. što sam srce našao na levoj strani. . dobre crte karaktera. Rekli su mi da mi je od roĎenja srce kucalo na desnoj strani i tako je bilo godinama kasnije. a nešto više nalazilo se groblje. Do kuće je bila parohijalna crkva u kojoj je sluţio Milutin. Rano je ostao upućen na sebe. ono je kucalo na obema stranama. Najbliţi susedi bili su udaljeni nekoliko kilometara. U senci genijalnog brata Ţivot Nikole Tesle je bio predmet interesovanja mnogih istraţivača i biografa. Sa koliko radosti i zadovoljstva se Tesla. dela ispresecane gorske kose koja se proteţe sredinom Ličkog polja. i konačno se smirilo na levoj. brat je bio već u školi u Gospiću. zapisa. kojeg je nekad tu bilo u izobilju. a starije sestre.se desilo tog datuma. Osećao je ono što svaki čovek manje ili više oseća – da je u detinjstvu bilo neke posebne blagodatne energije i atmosfere. Sve je bilo tu na jednom mestu. Sačuvan je dovoljan broj svedočanstava. slušati i pamtiti od svojijeh starijih mudre riječi”. Budan. Milka i Angelina. sestre i roĎake koji su ih povremeno posećivali. ponekad i u trku obavlja mnoge domaće poslove” jedno je od prvih trajnih uspomena detinjstva Nikole Tesle. puno retkih doţivljaja kojih se kasnije u Americi sa nostalgijom sećao. srećno i neobično. još u četiri sata ujutru. plemenita nastojanja. imale su svoje igre.” Teslino rano detinjstvo proticalo je u usamljenosti roditeljskog doma. pjesama i pripovedaka… i vremena dosta. a ova opet po mirišljavom cveću smilju.

Jednom je ostao celu noć zatvoren u kapeli na brdu daleko od kuće. Kućna sluţavka iz Smiljana. fotografija. prijatelja porodice. sa ljubavlju je opisao tog jedinog svedoka njegove rane usamljenosti i druga u igri. pored usamljenosti.” Imao je samo tri godine kada su mu se ovakve misli počele da vrzmaju u glavi i kada je od oca prvi put čuo objašnjenje za čudesnu pojavu – to ne moţe biti ništa drugo do elektricitet. viknuo je i vuk je pobegao. dobijen na poklon od bogatog turskog paše. upalio je i stavio kaţiprst nad nju. Nisu ostala nikakva svedočanstva njegove genijalnosti. Drugi put je uzeo dedin sat i rastavio ga na delove. Zime su u Lici bile oštre i snegovi veliki i ponekad praćeni jakim mrazevima. Ove anegdote iz Teslinog detinjstva. Ako jeste. Ili bi napravio sablju od drveta i u “boju protiv Turaka” posekao sav kukuruz u bašti. Uhvatio bi orla. Bio je s jedne strane osetljiv i povučen. čak ne znamo tačno ni koliko je Danilo imao godina kada je umro. Već tada bile su .U najvećem broju slučajeva njegovo jedino društvo u igrama je bio mačak. koje je napisao u 83. godini ţivota. koji bi sam napravio. bio drugi vaţan osećaj koji je pratio Teslin razvoj. U pismu devojčici Poli Fotić. a zatim krišom uzimao meso. baba Boja. Bio je to povod za dečaka da pokaţe svoju izdrţljivost. skočio bi sa krova s otvorenim kišobranom i pri tom polomio rebra. koji je ruku stavio u vatru da bi pokazao čvrstinu vere i nije je povukao dok nije izgorela. Jednom je u šumi iza crkve sreo vuka koji je krenuo prema njemu gledajući ga pravo u oči. Otrčao je po petrolejsku lampu. persijske rase. ili luk i strelu kojim je mogao sa manje udaljenosti da probije jelovu dasku debljine dva i po santimetra. majke ili roĎaka. milujući mačka video je pravi pljusak varnica koji je obrazovao oreol oko mačkove glave i leĎa. opisi lika. Nikola uvek u dţepu imao noţić koji su dečaci zvali “keba” i turpije. Osećanja neizrecive tajanstvenosti i lepote koja su ga u tom trenutku ispunila i koja samo dečije čista duša moţe da primi. ko nju miluje po leĎima? To moţe biti samo Bog. Sve što je on mogao da uradi izgledalo je bledo u odnosu na mogućnosti njegovog brata. pored ţelje da bude primećen. svedočenja oca. sećala se 1934. ukazuju na još neke karakterne crte. Nije iznenaĎujuća Teslina rano ispoljena sposobnost “rukodelje” kad se imaju u vidu veštine majke i oca. U jednom intervjuu datom u Americi Tesla je ispričao da je kao dečak od deset godina od oca slušao priču o hrišćanskom svetitelju. Otkrivati tajanstveni svet prirode i biti ponovo ispunjen uzbuĎenjem pri susretu s njima kao u detinjstvu – ovo polako postaje cilj njegovog ţivota kojem je spreman sve da podredi. smestio ga u kavez. Izgleda da je glavni razlog ovome bio Teslin brat Danilo koji je u porodici vaţio za genijalnog. Nije se uplašio. Meso je počelo da gori i otac i sestra su ga molili da skloni prst. “Nije li i priroda jedna velika mačka. Mačak je bio uzrok i saučesnik jednog neobičnog i retkog doţivljaja koji je na Teslu ostavio utisak kao presudan za kasnije ţivotno usmerenje. još kao dete. kojeg nije bilo previše u kući. U dvanaestoj godini napravio je sat. ali s druge – radoznao i hrabar. da bi hranio pticu. U suton jednog takvog zimskog dana. Ili. Pokazivao je u tome veću veštinu od ostalih dečaka. nije nikad zaboravio. Ovaj dogaĎaj će mnogo uticati na njegove buduće ţelje i misli. Nesigurnost je. Ostalo je sačuvano jedino sećanje Tesle da je njegov brat imao čudesan intelekt i da su mu se roditelji divili. Njima je pravio oruţje za lov: pucaljku od zove sa klipom i dva zapušača od plute. Nije čudno što je u to vreme na razne načine nastojao da privuče paţnju roditelja. godine da je.

želeći da uzvrati za humani napor moga oca. Prisustvovao sam toj tragediji kad su mi bile tri godine i ona je neizbrisivo zabeležena u mom sećanju. jer pomera datum bratovog roĎenja u vreme kad se Milutin još nije oţenio. On je pružao dobre usluge i vašim ljudima.” BuĎenje U julu 1863. naročito zato što su planine bile pune vukova. Ne zna se kada se taj tuţni dogaĎaj odigrao. a većina da se dogaĎaj odigrao 1863. Uočio je da u svakom problemu leţi skriveno rešenje. prelazi planinske prevoje sa strmim i zavojitim stazama i mada je bio odličan jahač. bio je pod vojnom upravom. još nije pripadala Hrvatskoj već je potpadala pod specijalnu vojnu upravu ratnog ministarstva u Beču. Ali na nesreću. Srbima u Lici u to vreme još nisu bile dozvoljene narodne škole za koje su . u većim mestima četvororazredne “glavne škole”. I sam Tesla je u svojim sećanjima neodreĎen. nije mu bilo lako da nabavi brzog i sigurnog konja. očajni otac vratio je konja svom velikodušnom darodavcu. U manjim mestima su postojale elementarne jednogodišnje škole. Jedanput je napisao da je Danilo imao osamnaest godina kad je umro. a drugi put da je on imao tri godine kada se tragedija odigrala. koje se otkriva paţljivom posmatraču i upornom eksperimentatoru. kako za hrišćane. a spontano – ali sigurno – zametala se klica njegovog originalnog istraţivačkog metoda.očigledne njegove pronalazačke sposobnosti. Gospić je u to vreme bio najveće mesto u Lici sa oko 3000 stanovnika. što je nemoguće. tako i za muhamedance. Neki biografi kaţu da je Danilo imao četrnaest godina. o čemu je bilo javljeno svetlom i bogatom Paši koji mu je. Izmislio je originalne klopke i načine za hvatanje ţivotinja. veka. mog brata. a u najvaţnijim centrima osnivane su više škole – gimnazije ili realke. pri čemu je mladić pretrpeo povrede od kojih se nikada nije oporavio. Konj mu je bio veoma privržen i pokazivao je svoj bol na dirljiv način. MeĎutim. Smrt Danila Tesle je predstavljala porodičnu tragediju i izazvala promenu ponašanja svih članova porodice. Ovaj konj spasavao je život neverovatnom inteligencijom i hrabrošću iz ogromne opasnosti od vukova. kad je Nikola je imao sedam godina i kada se porodica preselila u Gospić. Morao je da prevaljuje velike razdaljine. čije je uobičajeno kretanje bilo brz galop. Putne veze su bile slabe. koji su Austrijanci počeli da razvijaju u Krajini tek polovinom 19. drugi da je imao petnaest. Posle smrti moga brata. poklonio divnog konja čiste arapske rase. upisao prvi razred glavne škole takozvane “Hauptšule” u Gospiću. mladića obdarenog genijalnošću. vrana i drugih ptica. MeĎu drugom decom bio je čuven kao majstor u lovu ţaba. Gospić je sa svetom bio povezan preko Karlovca u Hrvatskoj. Milutin je dobio rešenje o premeštaju na duţnost gospićkog paroha u crkvi Svetog ĐorĎa. Cela Krajina sa Likom u njoj. koji je pre približno osamdeset godina obavljao misionarski rad. Nikola je završio “elementarnu” školu u Smiljanu i 1863. zbacio je sa sedla. a mesnu elitu su činili trgovci i oficiri. I školski sistem. a ne za spoljašnji. Tesla se sećao detalja tragičnog dogaĎaja: “Moj otac je bio veoma učen i poznat sveštenik grko-pravoslavne crkve. Nastava se odrţavala na nemačkom jeziku. njegov prvi veliki pronalazak u ţivotu bio je vezan za unutrašnji svet. Bio je sedište ličke pukovnije. smatrajući da je baš Danilova smrt bila uzrok preseljenja.

Ţeleo je da sinu ojača memoriju i rasuĎivanje i. U početku. Kupili su novu vatrogasnu spravu. organizovao je vatrogasnu četu. paţnja roditelja se usredsredila na njega. Otac mu je davao dodatnu pouku koja se sastojala od raznih korisnih veţbi kao što su: pogaĎanje tuĎih misli. Ono što nije mogao da dobije u školi – sticao je u kući. Kao da je smrt brata probudila u Nikoli neku silnu i nekontrolisanu energiju.se toliko borili i general Bude i prota Milutin. fascinirao ga je oblik i sjaj kristala. i sve s čime je dolazio u dodir. Svest o tome da je drugačiji i da se sa njim dešava nešto čudno. U tom uzrastu počeo je da oseća odvratnost prema ţenskim minĎušama. Budući da je Nikola ostao jedino muško dete u porodici. utemeljena u detinjstvu. Kako je škola napredovala i program postajao teţi. Austrijskom caru su bili potrebni pokorni. podjednako je zadivljavala i njegove profesore i drugove. i ova ţelja. brojao je zalogaje i korake u hodu. ponavljanje dugih rečenica ili računanje napamet. Ta pojačana paţnja pomešana sa brigom za njegovo krhko zdravlje uz neugašenu tugu za starijim sinom. bili su novi teret na Nikolinoj dečačkoj duši. ujedno zastrašujuće i lepo. školski program je bio suviše jednostavan da bi dečakovi mnogobrojni talenti došli do izraţaja. jer je bio stidljiv i povučen i traţio je način kako da se u igrama pribliţi drugim dečacima. Osetio je ţelju da zadivi majku i uteši oca. doduše. moţda je jedan od uzroka njegove kasnije ţudnje da svetu ostavi “nezaboravnu poruku vekovima”. Jedan dogaĎaj u kojem je postao junak dana. dobijao bi groznicu samo od posmatranja breskve. ali je prota Milutin smatrao da je bolje da mu deca dobiju i tuĎe obrazovanje nego da ostanu neobrazovana. odvijalo na tuĎem jeziku i u tuĎem duhu. kritičnost. moţda još teţi od onog koji je nosio ţiveći u senci genijalnog brata. a bilo je brojivo. Te čudne navike postale su deo njegove ličnosti koje je u početku krio. otkrivanje raznih grešaka ili izraza. U školi je počeo da stiče neophodno obrazovanje koje se. Ona je snaţno oblikovala čudne sklonosti koje su mnogi autori kasnije isticali kao protivteţu njegove genijalnosti. polako ali sigurno ga je sve više obuzimala. postavši slavan. lakoća s kojom je pamtio teške literarne tekstove ili rešavao napamet komplikovane matematičke zadatke. a ne obrazovani podanici. ali kasnije. posebno. učinio je da sve njegove slične bojazni nestanu i samopouzdanje poraste: “Jedan mladi trgovac. ustanovio je da ne podnosi bisere. moralo je da bude deljivo sa tri. . Njemu je posebno bila vaţna naklonost ovih drugih. prihvatio ih je prirodno i ponekad uţivao u čuĎenju sagovornika kad bi im o njima pričao. računao zapreminu tanjira ili šoljice za kafu.

Ali. maĎarskog pisca Joţike. Vatrogasna sprava. sada je mogao da okusi jedan drugačiji osećaj. U knjizi je prikazana ţivotna priča mladića koji je postepeno skrenuo stranputicom i kojeg je preokrenula slučajem probuĎena volja i rešenost da popravi svoj ţivot. Bila je to sposobnost da zamisli u prostoru ispred sebe sliku bilo kog predmeta. Taj snaţan ali kratkotrajan i prolazan osećaj imao je svoju krajnost – mučenje kad god ţelja ne bi bila ispunjena. Ali voda nikako da poteče kroz cev što su je pustili u vodu. ali je zabeleţila slične. Tesla je imao osam godina kad je knjigu pročitao i kada je sa dečačkim oduševljenjem počeo da veţba svoju volju. finiji i duhovan. Ljudi su se uznemirili u neprilici. mučili su se da pronaĎu grešku. u srpskom prevodu. pre svega u lovu. U Gospiću je. Iako nisam poznavao spravu. profesori iz realke. ţiveći gradskim ţivotom. tako da se broj knjiga koje je mogao da pročita veoma uvećao. . Veštaci. Psihologija do danas nije dala zadovoljavajuće objašnjenje za ovaj slučaj. Brzo je naučio nemački. ali – kad je uspevao da izdrţi – osećao bi drugu vrstu zadovoljstva i moći. nasledio vatreni temperament. da srazmeru menja i sliku po volji smanjuje i povećava. a meĎu njima i Anri Bergson. začeta je u tim dečačkim danima u Gospiću. izdana je naredba da počnu vući vodu. Kada su završeni govori i obligatne ceremonije. Do tada kolebljiv i nestalan. On ga je iskazivao još u ranom detinjstvu. Prijavili su je mnogi poznati ljudi. Jedno popodne prireĎena je službena proba. S jedne strane stajalo je zadovoljstvo od svake ispunjene ţelje. a ni činjenica da u sinu ne vidi oduševljenje za sveštenički poziv koji je trebalo uskoro da prihvati. preusmerio strast na čitanje knjiga. ureĎaja ili mašine. Nosili su me na ramenima…” Izgleda da je Tesla od nekog od svojih roditelja. dovezena je do reke. sa mogućnošću da delove pokreće. jer je Nikola bio krhke graĎe. sa svim detaljima i u srazmeri. precizno. Uskoro je otac počeo da mu ograničava čitanje knjiga. počeo je ubrzo da oseća drugu vrstu zadovoljstva. s obzirom da se nastava u školi odvijala na tom jeziku. Bio je zabrinut za njegovo zdravlje. Ni Arhimed. nezabeleţena je retkost. poznato je nauci. Snaga nove strasti postala je velika i brzo je postala očigledna. najverovatnije od majke. Knjiga koja je veoma uticala na Nikolu po dolasku u Gospić je i roman “Abafi”. Jedna od najčudnijih sposobnosti za koju je mnogo kasnije u Americi tvrdio da je temelj njegove pronalazačke metode. najčešće u strastvenim igrama. a voda je jurnula tolikom snagom da je poprskala radoznale gledaoce. nije napravio veći utisak od mene. Bilo je teško odoleti iznenadnom naletu bilo koje ţelje. ja sam instinktivno opipao sisaljku i pronašao da je začepljena. ali uzalud. Pojavljivanje slučajnih ţivih mentalnih slika koje se nazivaju “ejdetskim”. koje je moglo da bude ugroţeno danonoćnim čitanjem. kontrolisati takve slike na način kako je to Tesla opisivao. Njemu se verovatno nije dopadala ni Nikolina sklonost ka preterivanju. Ušao sam u reku i otčepio sisaljku.nabavili uniforme i počeli ljude vežbati. Ni ja nisam imao mira nego sam hteo da vidim gde je pogreška. Shvatio je da umom moţe da upravlja svojim ţeljama. S druge strane. kad je go trčao ulicama Sirakuze vičući „Heureka‟.

Onda je ušao u novu fazu igre. pokazaće se. no kada sam ja došao do svoje ideje putovanja. ja bih započinjao svoja putovanja. Prvo je primetio da iznenadnoj pojavi slika prethodi neko njegovo veliko uzbuĎenje. kako sam kaţe. živeo bih tamo. najčešće noću. Tako je bilo dok nisam skoro potpuno odrastao. Na sve načine je pokušavao da ih otkloni. sretao ljude i sklapao prijateljstva i poznanstva i ona bi mi bila isto toliko draga kao i ona iz realnog života i ni malo manje intenzivna. Primetio je da kao što svakoj slici prethodi neki stvarni dogaĎaj. Oduševljen otrčao je majci i ocu i uzviknuo: “Mogu da izgovorim reč. utvrdio sam da svoje zamisli mogu da vizuelizujem sa najvećom lakoćom. Postepeno. Video bih nova mesta.” . a ponekad i u toku dana. ušao je u neku vrstu igre sa ovom. Da bi otklonio nelagodnost koja je ostajala u njemu dugo posle pojave mučnih scena koje su ga plašile. ali – kako je vreme prolazilo – dečak je preuzimao inicijativu. Svake noći. ovo mi je izgledalo kao najveće moguće otkriće za čoveka. trajala do sedamnaeste godine.Kad je kao dečak prvi put video svoje “mentalne slike”. a da je ne vidim” – što je izazvalo mnogo smeha i nedoumice. divnom “duhovnom igračkom”. Kada sam usmerio svoje misli na pronalaženje. Zatim je shvatio da pojedine prizore moţe i sam da prizove. zastrašujuće stvarni i jasni. Neki od prizora bili su sasvim nekontrolisani. poverovao je da pati od neobične i retke bolesti. čim bih ostao sam. kao što su scene sahrane ili mrtvog čoveka na odru. U početku su igru vodile slike. pojavljivali su se iznenada. lebdeli bi pred njim u vazduhu neverovatno stvarni i mirni. Za ovu igru koja je. Uz bljeskove svetlosti pojavljivali su se prizori iz ţivota koje je video ili čak predmeti čije bi ime samo izgovorio. Sa dvanaest godina prvi put je uspeo da snagom volje otkloni sliku. uprkos ţelji da ih odagna. vezana su prva velika i čisto duhovna otkrića: “Vi znate da je bilo velikih otkrića – jedno od njih je kada je Kolumbo otkrio Ameriku. gradove i zemlje. Nisu se micali čak i onda kada je pokušavao rukom da ih dodirne. počeo je da se koncentriše i da priziva one slike koje su mu prijale. tako i svakoj misli prethodi neka slika.