MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REI I
IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTI i dr RADOMIR ALEKSI

DOPUNILI, PROIRILI I REDIGOVALI IZDANjE Dr RADOMI R
ALE KSI i RE DAKCIJ A P ROSVET E

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU

Prvo izdanje Leksikona stranih rei i izraza Milana Vujaklije
objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira
Ristia i dr Radomira Aleksia, izilo je 1954. godine i tampane, do
danas, u tirau od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji
je Leksikon naiao u naji-rim krugovima korisnika podstakao je
Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i aurirano
izdanje Leksikona M.
t-G .

!^>feA 5*>G'7^G^~ .4 - ^&;.m/^

VuJaklije.
U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije
do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih
rei i izraza koji je uao u upotrebu. Kao plod naune, tehnike i
kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno
prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaivanje
Leksikona M. Vujaklije reima iz najnovijih tekovina tehnike,
medicine, ekonomije, politikih nauka kao i novih naunih oblasti i
grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiu, koji sada nije
vie meu ivima, povereno da saini izbor dopuna i obradi nove
rei i izraze, to je on veim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je
od prethodnoga za
sveinu. Pri tom nisu izostavljene stare rei, koje danas nisu vie u
upotrebi, ali se nalaze u literaturi.
Posebna panja posveena je turskim i madarskim reima, kao i
reima iz drugih istonih jezika. One su ponovo ulete, u veem
broju nego to ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i
odreenije objanjene. Iako su one odomaene u naem jeziku, ima
krajeva na srpskohrvatskom jezikom podruju u kojima ta
terminologija nije tako dobro poznata, i posvei-vanje panje tim
reima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna.
Radi lake upotrebe i praenja porekla raznih oblika jedne
iste rei, kod prvog objanjenja u nizu dato jedpdJIrnije
ayeae te rei v jeziku iz kojeg je preuzeta. Grka ortgrafija
anskribovana Je latinicom, to je danas u renicima takve

Prilikom rada na ovom, treem, dopunjenom izdanju Redakcija

se sluila, pre svega, novim renicima i prirunicima koji su joj bili
dostupni: Rjenik stranih rijei Bratoljuba Klaia (Zagreb, 1978),
Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha
kaljia (Sarajevo, 1973), Renik stranih rei i izraza Radomira
Aleksia (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd,
1978) i dr.
Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli,
urednik, knjievnik Momilo Milankov.
1980. godine

REDAKCIJA

SKRAENICE
avij.
agr.
adm.
ak.
akuz.
akc.
alb.
alhem.
amer.
amh.
znat.
angls.
antrop.
aram.
arap.
vrh.
arheol.
astr.
astrol
astron.

A
avijacija
agronomija
administracija
akustika
akuzativ
akcenat
albanski
alhemija
ameriki
amharski
anatomija
anglosaksonski
antropologija
aramejski
arapski
arhitekture
arheologija
astronomija
astrologija
astronautika

bank.
bask.
beng.
berz.
biol.
bot.

B
bankarstvo
baskijski
bengalski
berza
biologija
botanika broj

br.
braz.
brod.
bug.

brazilski
brodarstvo
bugarski

v
v.
vaj.
vet.
voj.

BOK.

vulg.

vidi; vek
vajarstvo
veterina
vojska
vokativ
vulgarno
*

g
i

g
g.

gal.

gram
godina
galski

geograf.
geol.
geom.
germ.
gl.
god.
got.
gra.
gram.
graf.
gr.

geografije
geologija
geometrija
germanizam
glagol
godina
gotski
graevinarstvo
gramatika
grafika
grki

ind.
indijan.
instr. ir.
isl.

indijski
indijanski
instrumental
irski islandski

ist.
ital. itd.

istorija
italijanski
i tako dal,e

dan.
dem.
dijal.
dipl.
DR-

D
danski
deminutiv
dijalekat
diplomatika
drugo

eg.
ekon.
el. eng.
est. etim.
etiop. etn.
euf.

kavk.
kavkaski
kaldejski
kald.
kilogram
kg
egipatski
kelt.
keltski
ekonomija
kin.
kineski
elektrotehnika kip. km
kiparstvo
engleski estetika kozm.
kilometar
etimoloki
kor.
kozmetika
etiopski
kosmogr. koreografija
etnologija
kuv.
kosmografija
eufemizam
kuvarstvo

J
jav.
jal.
jah.
jevr.
jedi.

javanski
japanski
jahanje
jevrejski
jednina
K

3
zamenica
zanatstvo
zastarelo
zbirno
zendski
zoologija

zam.
zan.
zast.
zb.
zend.
zool.

i d.
i dr.

i dal>e
i drugo,
i drugi
izgovor
izraz
imenica
imperativ

izg.
mzr.
im.

imp.

1
l.
lat. "
lingv.
lit.
litv.
lov.
log.
lok.

m
ma.
mal.
mat.
ma.

L
L ITZ D

lice
latinski
lingvistika
literatura
litvanski
lovaki
logika
lokativ

M
metar
maarski
malajski
matematika

--

M^-IS.H.0^

medicina
meksiki

meteorologija

predl.
prez.
prel.

metrika

mehanika

minut
mineralogija
mitologija
mletaki
milimetar
mnoina
moda
mongolski
moreplovstvo
muzika
N
naroito
novovisokonemaki
novogrki
nemaki
neprelazan
glagol
nepromenljiv
novolatinski
novinarstvo
nominativ
norveki
nordijski
numizmatika
P
w

onomatopeja
optika
orijentalski

p
paleontologija
paleografija
pedagogija
pejorativno
peruanski
persijski
plural
pogrdno
poetika
pozorite
pokrajinski
politika
polinezijski
poljski
poljoprivrede
pomorstvo
portugalski
poslovica
pridev
pravo
praznoverje

privr.
pril.
psih.

rab.
rad.
ret.
rib.
rim.
rlg.
rom.
rsl.
RUDrum.
RUS-

predlog
prezrivo
prelazak
glagol
privreda
prilog
psihologiji

rabinistiki
radno
retorika
ribarstvo
starorimski
religija
romanski
ruskoslovenski
rudarstvo
rumunski
ruski

s
svr.
sem.
sijam.
sin.
sing.
sir.
skand.
skr.
sl.
slik.
slov.
soc.
sp.
sskr.
st.
stvnem.

sekunda
svreni glagol
semitski
sijamski
sinonim
singular
siriJski
skandinavski
skraenica
slino
slikarstvo
slovenski
sociologija
sport
sanskrt
stari
starovisokonemaki
sten.
stenografija
stil.
stilistika
stnem.
staronemaki
stnord.
staronordijski
stpers. stol. staropersijski
staroslovenski
stfr.
starofrancuski
supr.
suprotno
SC.
scilicet,
to jest

tzv.
tip.
tj.
trg.
tur.

takozvani
tipografija
to jest

trgovina
turski
u

uza.
um.
UP.

uzvik

umetnost
uporedi
F

fam.

fr.

familija,
familijarno
farmacija,
farmakologija,
figurativno
fizika
s daziologija
s filozofija
filologija
finansije
s danski
s >onetika
fortifikacija
fotografija
francuski

h
hald.
hebr.
hem.
hig.
hip.

farm.
fig.
fiz.
fiziol.
fil.
filol.
fin.
fine.
fon. fort.
fot.

hir.
hol.
hotent.

st crksl.

sat, as
haldejski
hebrejski
hemija
higijena
hipokoristika,
odmila
hirurgija
holandski
hotentotski
C
centimetar
crkvenoslovenski

e.

eki

tat.
tahit.
tek.
teol.
teh.
tehnol.

tona
tatarski
tahianski
tekstil
teologija
tehnika
tehnologija

atr.
v.
vajc.
p.
tamp.
um.

atrovaki
vedski
vajcarski
panski
tamparstvo
umarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, irilske i grke azbuke;
kao skraenica: a = godine (lat. appo), pre
(lat. ante), alt, ar; a. na menicama=
akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = a? ante
Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; uz.
esti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a),
taka (A), amper (A); hen. Ag= argentum
(srebro), A1 = aluminijum, At = americijum,
Ag = argon, As= arsen, At=iacrar,
\l=aurum (zlato), As = aktinijum.
a- (gr. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha
privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u sloenicama oznaava lienost ega, nemanje ega,
kadto i suprotnost onome sa im je sloene, a
prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan
bezoblian, apetalan bezlisni, amoralan
nemoralan, abulija bezvoljnost, lienost
sposobnosti htenja; kad se sloi s reju koja
poinje samoglasnikom. umee se n, npr.
analfabet (a-n-alphabet) nepismen.
a (fr. a) za, po (tu i tu cenu).
A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome
se jedan pojam mora u toku jedne misaone
celine upotrebl>avati u istom znaenju; up.
principijum identitatis.
ab (hebr.) jedanaesti (po starom raunanju peti)
mesec jevrejske godine; pada u mesece juli
avgust.
ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na;
gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine.
a ba! (fr. a bas) dole! ua!
abaur (fr. abat-jour) tit na lampi od hartije,
tkanine i dr. za zaklanjanje oiju od svetlosti.
abazija (gr. a- ne, basis korak) ned.
nesposobnost hodanja.
abakus (lat. abacus, gr. abaks) l. sveani sto
za skupoceno posue kod starih Rimljana; 2.
daska za igru; 3. sto posut peskom za
matematike crtee i radove, daska na kojoj
se rauna, raunaljke; 4. u kat. crkvi: sto
pored oltara; 5. arh. etvrtasta ploa koja
pokriva glavicu (kapitl) stuba.
abakcija (lat. abactio partus) med. pobaaj,
pobacivanje, pomet; up. abortus.

abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuivanje,

otuenje, odstranjivanje, odstra-njenje.
abalijenirati (lat. abalienare) prav. liiti, otuiti,
otuivati; fig. odvratiti koga od nekoga,
otuiti.
abanacija (lat. ab od, annus godina) prav.
progonstvo iz zemlje na jednu godinu.
abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od
svog prava; pravo osiguranika da osigu-rau
ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu
iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani.
abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji,
neto manja od harata=OD458 g.
abasimento (ital. abassimento) sniavanje,
smanjivanje, obaranje, sputanje.
abasimento di voe (ital. abassimento di
voe) muz. sputanje glasa.
abasimento di mano (ital. abassimento di
mano) muz. sputanje ruke pri udaranju
takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri
sviranju na klaviru).
abasimento di preco (ital. abassimento di
prezzo) trg. sputanje cene, obaranje cene.
abat (ital. abate), opat, iguman, stareina
manastira; up. abe.
abataa (fr. abbattage) sea drva; klanje ili
ubijanje stoke; fig. otar ukor.
abaton (gr. abatos nepristupaan) deo hrama,
svetilita ili crkve u koji ne smeju ui obini
vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon.
a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru
takta, po tempu.
abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po
sirijskom kalendaru.
abadija (tur. abaci) zanatlija koji izrauje
odeu od abe, grube vunene tkanine.
abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza
paleolitika (naziv prema franc. gradu
Abvilu).
abgregacija
(lat.
abgregatio)
izdvajanje,
iskljuivanje, iskljuenje.
abd (arap.) u arapskim sloenim osobnim
imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga
Alahov; Abd-el-kader sluga svemogueg
boga; Abd-el-medid sluga preslavnog
(boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abderitizam glupost, ogranienost, budalatina;

up. Abderiani.
Abderiani (gr. Abderitai) stanovnici starog
trakijskog grada Abdere, koji su bili uveni
sa svoje ogranienosti i gluposti; otuda: glupi,
ogranieni ljudi.
abdest (pere. abdest) muslimanski verski
obiaj da pre svake molitve peru ruke, lice i
noge; pranje vodom.
abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na
poloaj ili zvanje, odricanje.
abdicirati (lat. abdicare) odrei se neega,
zahvaliti se na emu, podneti ostavku na neki
poloaj ili zvanje.
abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak;
zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata).
abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbuni;
abdominalna
trudnoa
vanmaterina
trudnoa.
abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe
mekoperke, slatkovodne i morske, npr.
somovi, arani, tuke, pastrmke, sleevi
(haringe) i dr.
abdominoskopija (lat. abdomen stomak, gr.
skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje
stomaka radi utvrivanja uzroka oboljenju.
abduktor (lat. abductor) anat. mii odmi-ca.
abdukcija (lat. abductio) l. odvoenje, odvlaenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam iji je
drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te
je i zakljuak verovatan; hir. razmicanje
zglobova.
abe (fr. abbe) spat, svetenik; up. abat.
abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pranje-nje)
delimino pranjenje, ispranjiva-nje.
abela (lat. albellus beliast) vot. bela topola
(Populus alba).
abelardizirati ukopiti, ujaloviti (po sluaju koji
se desio uvenom sholastia-ru Pjeru
Abelaru, 10791142, od roaka njegove
ljubaznice Eloize).
abelmous (arap. abu-el-misk) mousna zrna
jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u
parfimerijama.
a beneplaito (ital. a beneplacito) kuz. po volji.
aber v. haber.
aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1.
opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu
iu; sferna ili monohromatska aberacija
nesticanje svetlosnih zrakova u jednu taku pri
odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri
prelamanju kroz soivo loptnog oblika;
hromatska aberacija nesticanje u jednu taku
bele svetlosti usled razliite prelomljivosti
raznobojnih svetlosti koje sainjavaju belu
svetlost, prolaskom kroz soivo; 2. astr.
prividno pomeranje nebeskog tela kao
posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje
od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

abisodinamika

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav.

zabluda u izvrenju zloina, npr. kad se utvrdi
da je zloin koji je izvrio Edip bio, u
stvari, ocoubistvo, a ne ono to je on eleo
da uini.
aberdar v. haberdar.
aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti,
skrenuti, skretati; varati se, prevariti se.
abest (lat.) koji nije doao, odsutan.
ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od
pamtiveka.
abeceda 1. sva slova u naoj latinici pore-ana
po utvrenom redu; naziv je dobiven
objedinjavanjem imena za prva etiri slova, s
tom razlikom to je poslednji lan, koji je
uao u sastav naziva, dobio zavretak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto zavretak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova,
osnovna znanja iz neke nauke ili vetine.
abecedar (re sa latinskim oblikom, sastavljena
od prva etiri glasa latinske azbuke a, b, c, d)
poetnik u nekoj struci; bukvarac.
abzac (nem. Absatz) u proznom i pesnikom
tekstu: poinjanje nove reenice novim
redom tako da se prva re te reenice uvlai
malo udesno; stav, stanka, usek, odsek;
prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja.
abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija
koja se dobiva iz terpentina.
ab inicio (lat. ab initio) od poetka.
ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od
kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu,
odmalena.
ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod
instancija.
ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez
testamenta.
abiogeneza (gr. a- bez, ne, bfos ivot, gene-sis
postanak) biol. postajanje ivoga od neive
materije (spontana generacija; uveo prof.
Haksle).
abioenergija (gr. a-, bios, ergon delo)
nedostatak ishrane.
abioza (gr. a-, bios) nesposobnost za ivot.
abiologija (gr. a-, bios, logfa nauka) nauka o
mrtvoj, anorganskoj prirodi.
abiostatika (gr. a-, bios, statika, v.) nauka o
beivotnim telima.
abiotrofija (gr. abios bez -sredstava za ivot,
oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti
za ivot, prevremeno nestajanje, prevremeno
izumiranje.
abiritacija (vlat. abirritatio) ed. smanjenost
nadraljivosti (tkiva).
abisal (gr. abyssos bezdan) zona najveih
morskih i okeanskih dubina (preko
10001200 t).
abisodinamika (gr. abyssos, dynamis sila)
grana geologije koja prouava unutranjost
Zemlje i istrauje sile koje u njoj dejstvuju,
kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal
abisopelagijal (gr. abyssos, pelagos more) zona
slobodne vodene mase otvorenog mora koja se
prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod
1500, odnosno 2000 t).
abiturijeng (lat. abire otii, odlaziti) onaj koji
namerava da ode, naroito sa nie kole na
viu posle poloene g ispita zrelosti (mature).
abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na
srednjoj koli, vii teajni ispit, matura.
abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati
(lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati,
poricati.
abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod
zakletvom.
abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom
odricati, odrei.
ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje
deteta od sise; fig. odvikavanje.
ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati)
od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno
plemenito drvo na drugo oblinje bez
odsecanja kalema.
ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete
(ili: otete, ukradene) stvari.
ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli,
ablatum) gram. pade odvajanja, kretanja
odnekud, poticanja; v. ablativni.
ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran.
koji se tie ablativa ili pripada ablativu:
ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje
otkuda neto potie, ili, od ega se rastavlja ili
udaljava, npr.: Treba se kloniti ravih
prijatelja; Sreno smo se oslobodili
neprijatelja.
ablaut (nem. Ablaut) lii. promena samoglasnika
u sklopu istog korena ili osnove koja se
javlja kao unutranja fleksija, prevoj vokala:
plesti plot, raati rodi sl.; up.
apofonija.
ablacija (nlat. ablatio odnoenje, uklanjanje) hir.
odsecanje, odrezivanje; geol. odnoenje (ili:
skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili
dejstvom vode.
ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda,
naroito papin za pojedinane sluajeve (za
razliku od delegata); u Maarskoj: zamenik
jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice
koje je negde poslato da bude uklonjene s
poloaja.
ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo,
udaljivanje na jednu godinu.
ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-iljati,
udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana.
ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo,
podesiti jainu svetlosti na farovima.
ablepsija (gr, ablepsfa) duhovno slepilo,
zaslepljenost.
ablefarija (gr. a-, blepharon oni kapak) ed.
nemanje onih kapaka (posledica kongenitalnih poremeaja u razvitku oka,

abordaa
naroito posle gangrene, lupusa, tumora i dr.
ozleda).
ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup,
u najam, iznajmljivanje.
abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati,
oprati, oistiti.
ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni
nagon za stalnim pranjem i kupa-njem.
ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, ip!enje; obiaj katolikih svetenika da posle
priea peru ruke; ispiranje pu-tira posle
priea.
abnsgacija
(lat.
ab-negatio)
poricanje,
odricanje, odbijanje.
abnormalan v. abnorman.
abnormaliost v. abnormitet.
abnorman
(lat.
ab-normis)
nepravilan,
neobian, koji odstupa od obiaja, reda ili
pravila;
neobian,
neprirodan;
koji
predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav;
abnormalan.
abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od
pravila,
neprirodnost,
nepravilnost,
neobinost; tih. vei stepen odstupanja od
uobiajenog ponaanja s obzirom na neki
kriterijum; abnormalnost.
ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispoetka,
sasvim ispoetka, iznova, iz osnova.
abolirati (lat. abolere unititi) prav. prekinuti nad
nekim sudski postupak bez ikakvih posledica
po optuenoga; ukinuti, ukidati, ponititi,
ponitavati.
abcija (lat. abolitio unitenje) prav. oprotaj
kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nue,
ponitenje.
abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj
abollcija, tj. ukidanje nekog obiaja,
sudskog postupka i uopte nekog zlog
stanja; naroito, ranije: pokret za ukidanje
ropstva u Severnoj Americi; pokret za
ukidanje dravnog nadzora i za priznanje
prostitucije.
abolicionisti (lat. abolitio) pl. politika stranka u
Sev. Americi koja je radila na ukidanju
ropstva; pristalice pokreta za ukidanje
nadzora nad prostitucijom i javnim kuama.
abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak.
abominacija (nlat. abominatio) gnusoba,
uas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo;
skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr.
abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost,
obilatost; fig. bogatstvo rei, reitost. abovent
(fr. abonner pretplatiti, pretplaivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr.
abonner) pretplatiti, pretplaivati, pretplatiti se. abovman (fr.
abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos,
ebenus) vot. v. ebenos. abordaa (fr. abordage)
napad (na neprijateljsku lau); sudar dveju
laa; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan
aboripalan (vlat. aboriginalis) prvotni,
prvobitan; starosedelaki, domai, samonikao.
aboripi (nlat. aborigines, lat. ab od, origo
poreklo, poetak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroenici (za razliku od
kolonista).
abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum.
abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo,
nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje,
pobaajni; fig. skraen, brzo zavren, uguen
u samom zaetku, u k lici; zakrljao,
neplodan, jalov; abortivni postupak skraeni
postupak, skraivanje.
abortivno leenje med. leenje kod koga se
prouzrokova bolesti unitava u samom
poetku bolesti (naroito pri leenju
venerinih bolesti).
abortivum (lat. abortivum) med. pobaajno
sredstvo, sredstvo za izvravanje pobaa-ja;
al. abortiva.
abortirati (lat. abortare) izvriti abor-tus,
pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati;
bog. ne doneti plod.
aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje
ploda u materino] utrobi; nasilno ili vetake
izbacivanje zaetka (zametka) iz materice.
abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobaaj.
aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne
slike; ebot.
abradirati (lat. abradere) ostruga, sastru-gati;
odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati.
abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoe
koje slue kao sredstvo za bruenje, poliranje
i ienje tvrdih povrina, npr. korund,
dijamant, kvarc.
abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, ienje
struganjem; med. ienje nagriz-nim
sredstvima; geod. odnoenje tarenjem,
odronjavanje.
abrakadabra (hebr.) maijska re, bez
znaenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako
slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao
amajlija protivu groznice; danas se
upotrebljava samo u ali, kao i , hokuspokus".
abrahija (gr. a- ne, brachfon ruka) ned.
bezrukost, nedostatak ruku od roenja.
abra (tur. abras, aren, pegav) 1. ovek
pegava lica; 2. konj sa belim pegama na
gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koi kod
nekih domaih ivotinja.
ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez
razloga.
abrevijator (nlat. abbreviator) skraivan,
skratilac, npr. neije knjige, neijeg spisa;
papinski pisar koji izrauje papinske breve.
abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem.
Abrewiatur) v. abrevijacija.

abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraenica,

kratica; skraivanje, skraenje (naroito
knjige, spisa, lanka itd.); abrevijatura.
abree (fr. abrege) izvod, kratak sadraj
(naunog ili umetnikog dela), saet sadraj.
abritirati (fr. abrutir) poivotinjiti, za-glupiti,
izjednaiti sa stokom; ubiti u nekome svako
moralno oseanje.
abrihtovati (nem. abrichten) obuiti, obua-vati,
izvebati, doterati, izmupggrati; up. dresirati.
abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj.
abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati,
opozvati; trg. ponititi, povui nalog.
abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odseen;
nagao, iznenadan.
abruptiv (lat. abruptus) odseeni suglasnik, tj.
takav koji je artikulisan s istovremenim, ili
priblino
istovremenim
gr-kljanskim
zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima).
abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje,
npr. poetnog ili poslednjeg sloga ili dela
rei; jedan od naina skrai-vanja rei.
abs ... v. pod aete. . .
abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime
izvora u blizini abe u Meki) voda sa izvora
Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar.
abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma,
sklon da se ogrei o postojee zakone i
obiaje, protivpravan.
abuzija (lat. abusio) pogrepa upotreba rei; up.
katahreza.
abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreka,
zabluda; rava upotreba.
abulija (gr. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje.
abuna (arap.) na otac", najvii crkveni
dostojanstvenik
u
Etiopiji,
poglavica
hrianske koptske crkve.
abundantan (lat. abundans) bogat, obilan,
obilat; preteran.
abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje,
obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva
abundancija imenice koje se menjaju po
razliitim deklinacijama (npr. u lat.
jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice
koje u mnoini imaju dva roda ili drukiji rod
nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u
knjigama: loca, -orum mesta na zemlji);
pleonazam.
ab hink (lat. ab hine) prav. otada, poevi od
toga dana, od toga vremena.
ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od
dananjeg dana.
ABH rat (eng. skra. za atomic, biologieal,
chemical) skraeni naziv za rat u kome bi se
upotrebljavale atomsko, bioloko i hemijsko
oruje.
ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menino jemstvo, potpis
jemca na menici. avalirati (fr. avaler)
potpisati menicu
kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik,
jemac
na menici. avalit mineral koji se nalazi na
brdu
Avali, kod Beograda.
avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa
tukom za tucanje kafe, bibera, eera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred,
garde straa) 1. voj. prethodnica, izvidnica;
prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono to kri
put, to prednjai nekoj ideji, .pokretu i sl.
avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u
Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature:
faistika omladinski organi-zacija, iji su
lanovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od
1418
god.
avanzirati
(fr.
avancer)
napredovati, ii napred; biti unapreen;
unaprediti, una-preiveti; dati (ili: uzeti)
predujam,
predujmiti,
predujmljivati;
o
asovniku: ii napred, izmicati.
avanzman (fr. avancement) unapreenje,
napredovanje u slubi; napredak,
napredovanje: isplate unapred, plaanje
unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr.
avanie, ital. avania) uvreda, ponienje,
sramota; iznuavanje novca, naroito
globljenje hrianskih trgovaca u bivoj
Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u
nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj.
prethodnica, predstraa; arh. istaknuti deo
graevine. avans (fr. avance) predujam,
isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo
kue, ispust, izboenje; preimustvo, prednost;
prvi korak, pokuaj; izlaenje u susret.
avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo
pozornice (izmeu zavese i orkestra). avantaa
(fr. avantage) vajda, dobitak, korist;
nadmonost, prevaga, preimustvo, predaosg,
fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantaer (fr.
avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu:
voj. onaj koji eka da bude unapreen za
oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat.
adventura) redak doivljaj, pustolovina; smelo
preduzee, smeo trgovaki pokuaj.
avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure)
sklonost pravljenju avantura, ljubav prema
pustolovinama.
avanturisati (fr. aventurer) iveti kao pustolov,
stavljati na kocku, oslanjati se na sreu,
izlagati se opasnostima, usuditi se, usuivati
se.
avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na
sreu.
avanturistiki (fr. aventureux) pustolo-van,
koji stavlja sve na kocku, ostavljen srei ili
sluaju, smeo, drzak, odvaan; avanturistiki
roman vrsta romana u ko-

me je glavna stvar opisivanje neobinih

doivljaja i podviga glavnog junaka. avanco
(ital. avanzo) trg. pretek, dobitak,
zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie,
ital. avaria) kvar; trg. teta pretrpljena na brodu
prilikom bure; obalarina; avarirana roba
roba oteena na brodu usled bure i dr.; up.
havarija.
avgust (lat. augustus uzvien) v. august. avdes(t)
v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog;
zbogom,
u zdravlju!
Avelj (asirski habal sin) rlg. mlai sin Adama
i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat
Kain; fig. nevino ubijen ovek. Ave-Marija (lat.
Ave-Maria zdravo da si, Marijo!") rei kojima
je aneo pozdravio Mariju nagovetavajui joj
da e roditi Isusa; u katolikoj crkvi: poetak
molitve Bogorodice devo"; veernje zvonjenje
u katolikoj crkvi.
avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored;
staza, velika iroka ulica oiviene drveem i
cveem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad
verbera)
od rei na batine (prei). averzija (lat. aversio)
odvratnost, gnuanje, mrnja; pet. figure koja se
sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga
kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j
to ne primeti.
averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut
od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni
kvantum.
averziovalni kvantum (lat. quantum koliina,
iznos) trg. suma novca kojom se uture plaa, a
ne po pojedinanoj proceni svake stvari koja
se prodaje.
averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, uture.
averoizam med., fil. pravac koji je osnovao
arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo
uenje naginje materijalizmu i patteizmu i
odrie besmrtnost due, zbog ega ga je osudila
Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka,
spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice
(kovanog) novca; supr. revera.
avet (arap. aft, tur. afet nesrea, mitoloko bie
u obliku krilatog leve) sablast, privienje,
utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator),
morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar
(Imperator), morituri te salutant) zdrevo
Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_e
umreti. Rei kojima su rimski gladijatori
pozdravljeli cara prolazei ispred njegove
loe u ereni, pre nego to e zapoeti borbu. a
vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver)
oiviti, oivljavati, osveiti boje.
avidan (lat. avidus) lakom, gramljiv; u-den,
eljan; pohlepan; prodrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje,

pogled) trg. izvetaj o poslatoj robi ili novcu;
avizna laa potanska laa za brzo
prenoenje vanih vesti.
avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de
perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom
se nekome savetuje da se kloni polaganja
lane zakletve.
avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser)
izvestiti,
izvetavati,
obavestiti,
obavetavate, javiti, javljati.
avizo (ital. awiso) laica (ili: amac) za
izvepggavan>e, izvidniki brod, avizna laa;
v. aviza.
avijarij(um) (dat. aviarium) ptinjak, kavez za
ptice, krletka.
avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija.
avijatiar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiliar.
avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje
po vazduhu pomou aparata koji su tei od
vazduha (avion, helikopter i sl.); vazduna
flota, vazdune snage.
avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e)
gajenja ptica, gajenje ivine.
avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti
vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati.
aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana
biologije koja prouava mogunosti ivota na
velikim visinama.
aviokonstruktor (lat. avis, constructio graenje)
struno lice koje se bavi gradnjom aparata za
letenje.
aviomehaniar (lat. avis, gr. mechanikos)
struno lice koje sklapa i popravl>a aparate za
letenje.
avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za
letenje tea od vazduha; aeroplan.
aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke
vazduhoplovne institucije,
aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum)
vazduni put (koridor).
aviofon (fr. avion, gr. phone glas) ani/ telefon
od gumenih cevi koji slui, kad je avion u
letu, za vezu izmeu pileta i izviaa.
a vista (ital. a vis ta) trg. po vienju (na
menicama); a vi.
avitaminoza (gr. a- bez, lat. vita ivot, amini,
v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka
vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi,
engleska bolest (rahi-tis) i dr.
avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodino imanje.
aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam,
gr. logfa nauka) vetina hvatanja ptica.
avlija (tur. avli) l. kuno dvorite ograeno
zidom.
avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela
marama kojom ene pokrivaju lice; arav;
ubrus, pekir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati)

kao imenica, u francuskim trg. knjigama:
potraivanje, aktiva.
avokado (p. avocatero) bog. tropsko drvo i
plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao
ukrasno drvo; plodovi se jedu svei ili
preraeni naroito kao salata (Persea
gratissima).
avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba
kojom se pozivaju podanici jedne drave da
napuste slubu stranoj dravi.
avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nieg
suda viem.
avocentur akta (lat. avocentur acta) prav.
neka se trae spisi, akta.
avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti,
opozvati, opozivati; traiti da se neto
poalje, npr. spisi.
a voe sola (ital. a voe sola) muz. samo za
jedan glas.
avulzija (lat. avulsio) ned. vaenje, upanje
zuba; prav. komad zemljita koji reka otrgne i
odnese na drugu obalu.
aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u
Turskoj); 2. vojni stareina (u nekadanjoj
Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin,
gospodar, gazda.
agava (gr. agauos, nlat. agave americana) bog.
tropska biljka, poreklom iz Ju. Amerike,
stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava
se, naroito lie, u narodnoj medicini.
agalaktija (gr. a- bez, gala mleko) ed. bezmlenost dojke, oskudica u mleku kod
matere.
agalma (gr. agalma) lik, kip, slika, ukras,
naroito u hramu.
a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino.
agame (gr. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke
gimnospore ije se elijice razmnoavaju
samostalno, bez uticaja drugih oplodnih
elija.
Agamemvon (gr. Agamemnon) mit. sin Atri-jev,
unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grki pod
Trojom, posle povratka ubijen od Egksta,
ljubavnika svoje ene Klitem-nestre.
agamija (gr. a- bez, gameo enim se)
bezbranost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija;
zool.
partenogenetino
razmnoavanje.
agamist (a) (gr. a- gameo) neenja, momak,
bear.
agamogoneza v. agamogonija.
agamogonija (gr. a- bez, gamos brak, gone
raanje) biol. raanje bez oploavanja, tj.
putem poprene deobe (nain razmnoavanja, kod praivotinja); supr. gamogoiija.
agape (gr. agape ljubav) pl. veere ljubavi
kod prvih hriana kao znak opteg bratstva
i ljubavi; sit-, hrianska ljubav.
agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i
japanskim morima; pomeana sa vodom

Agarjani

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se

upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao
sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao
hranljiva podloga za gajenje bakterija).
Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane
u starim srpskim spomenicima, po imenu
jednog arapskog plemena koje je, prema St.
zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u
Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena.
agastronomija (gr. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomanih ivaca.
agatobiotika (gr. agathos dobar, bios ivot) fil.
uenje o dobrom i pravilnom i-vljelju.
agatodemon (gr. agathos dobar, daimnion
duh) mit. dobri duh, duh zatitnik.
agatologija (gr. agaths dobar, logfa nauka) fil.
deo etike koji ui o najvipJem dobru.
agevda (lat. agenda) dnevnik, belenik; spisak
stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadri
bogoslubene obrede evangelistike crkve,
zbornik propisa koji se odnose na vrenje
slube boije.
agenezija (gr. a- brz, genesis raanje) seneka
neplodnost, nesposobnost za raanje; fiziol.
nepotpune
embrionalna
razvijenost
ili
nedostatak izvesnog dela organizma; teol.
uenje hrianske crkve, po kome bog nema
poetka, bespoetnost boga.
agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip,
ono to je uzrok neemu, snaga; pokretna
sila.
agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoa;
posrednik; predstavnik firme, zastupnik;
potajnik, tajni policajac.
agent provokator (lat. agens, provocator
izaziva)
plaeni
izaziva
nereda,
podstreka nemira, bukaralo za tu raun,
plaeni buka; naroito: tajni policijski
organ kome je zadatak da stekne poverenje
politiki sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa
da ih onda navede na vrenje kanjivih dela.
agentura (nlat. agentura) posao; poslovna
oblast jednog agenta; biro jednog agenta,
poslovnica.
agencija (lat. agentia) poslovnica nekog
veeg preduzea iji je delokrug ogranien;
novinarske preduzee za davanje novosti
dnevnim listovima.
ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat.
ager publicus) 1. zemljite koje pripada
dravi i slui za javnu upotrebu; 2. osvojena
zemlja koja se poklanjala islue-nim
vojnicima.
agerasija (gr. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, starake sveina.
ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje.
agestija (lat. aggestio) dovlaenje na gomilu,
gomilanje, nagomilavanje.

aglomeracija

ageuzija (gr. a- bez, geusia ukus) med.

odsustvo ili oteenje ula ukusa.
ageustija v. ageuzija.
agijazma (gr. agiasma) osveena voda, vodica.
agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan,
okretan; iv, preduzimljiv, ustalaki,
pregalaki, vredan.
agilitet v. agilnost.
agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost,
lakoa;
preduzimljivost,
usta-latvo,
pregalatvo.
aginija (gr. a- gyne sena) neenjenost, ivot
bez ene.
aginian (gr. a- gyne) ne(o)enjen.
agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati;
glumiti na pozornici.
agitakl (nlat. agitaculum) farm. tapi ili bati za
meanje pri spravljanju raznih hemikalija ili
lekova.
agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se
esto govori ili raspravlja, koja je esto na
dnevnom redu; svrena stvar, reena stvar.
agitato (ital. agitato) muz. uurbano, uzrujano.
agitator (lat. agitator) ovek koji se revnosno
zauzima i radi za neku linost, stranku ili
ideju, ili protiv neke linosti, stranke ili ideje;
buntovnik, bundija, podbada, podstreka,
smutljivac.
agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir;
revnosno zauzimanje i rad u jednoj uoj ili
iroj sredini za neku linost, stvar ili protiv
neke linosti ili stvari; podbadanje,
podstrekavanje.
apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi
za neku linost, stvar, ili protiv neke linosti,
stvari, naroito u politikom smislu;
podsticati,
podstrekava-ti,
buniti,
podbunjivati; farh. meati, mukati.
agitovati v. agitirati.
agitolalija (lat. agito pokreem, podstiem, gr.
laleo brbljam) v. agitofazija.
agitofazija (lat. agito pokreem, podstiem, gr.
phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa
glasovima nejasno izgovorenim, isputenim,
ili izopaenim; agitolalija.
agitprop (rus. skra. od rei: agitacija i
propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu
pri
politikim
i
drugim
organizacijama.
aglobulija (gr. a- ne, bez, lat. globulus
loptica) med. siromatvo, nedovoljnost krvnih
zrnaca.
aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina
raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno
mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3.
min. slepljen kamen.
aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje,
gomilanje,
nagomilavanje
raznorodnih
elemenata.

aglomerirati
aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati.
nagomila(va)ti, skupljati.
aglosija (gr. a- bez, glossa jezik) ned. nemost,
mutavost; aglosostomija.
aglosostomija (gr. aglossos nem, stoma usta)
med. v. aglosija.
aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi
koji pomau brzo zarappvanje rana;
sredstva za slepljivanje.
aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji
srauje, koji zarauje, koji zalei; koji se
prilepljuje,
prilepni,
s
pri-lepcima;
aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se
graenje rei vri doda-vanjem gradivnih
elemenata na koren rei, npr. turski i dr.
aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, isto spoljanje
spa j anje; fil. najnii stepen aper-ceptivnog
spajanja predstava, pri emu, dodue, nastaje
jedna nova zbirna predstava, ali njeni
sastavni delovi ipak ostaju samostalne
predstave, npr. vojskovoa; med. svojstvo
imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u
gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana
pomou tenosti koja ponovo spaja raseene
delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih
elemenata na koren rei.
aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med.
tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija
i koje krvnom serumu daju sposobnost da
izaziva aglutinaciju.
aglutinirajui jezici pl. liigv. jezici kod kojih se
graenje rei vri dodavanjem gradivnih
elemenata na koren rei, npr. turski i dr.;
aglutinativni jezici.
aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti,
prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti.
agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija.
aglucija (nlat. aglutio) med. nemogunost gutanja; agluticija.
agnat (lat. agnatus) srodnik s oeve strane,
srodnik po krvi.
agnatija (gr. a- bez, gnathos vilica) nedostatak
vilice, bezvilinost.
agnatian (lat. agnatus) srodan po oevoj strani,
po ocu.
agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo
po ocu.
agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji
pare hleba koje se prinosi kao rtva.
Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre.
agnozija (gr. a- bez, gnosis saznanje,
spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja,
razumevanja i oznaavanja pojmovima onoga
to se oseti pomou ula, npr. kada bolesnik
predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil.
polazna taka Sokratove filozofije: Znam da
nita ne znam.
agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac
agnosticizam (gr. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma razliite
pravce
(transcendentalni
idea-lizam,
pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledite da je
nemoguno stvarnost saznati.
agnostiar (gr. a- ne, gnosis saznanje,
spoznaja) fil. pristalica agnosticizma.
agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis,
menicu i sl.).
agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje boije, jedno od
imena Hristovih (Jov. 1,29).
agogika (gr. ago vodim) muz. nauka o muzikom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u
cilju to ivljeg i plastinijeg izvoenja
muzikog dela.
agometar (gr. ago vodim, metron mera) fiz. v.
reostat.
agon (gr. agon borba) megdan, takmienje u
vitekim igrama kod starih Grka.
agona (gr. agonos jalov, neplodan) geogr. linija
na karti koja spaja mesta ija je magnetska
deklinacija jednaka nudi.
agonizam (gr. agon) borba, utakmica.
agonija (gr. agom'a borba) samrtna borba;
samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave
koje sainjavaju laganu smrt i prethode joj;
samrtni strah, oajanje.
agonist(a) (gr. agonistes) borac, megdandija,
takmiar u vitekim igrama starih Grka.
agonistarh (gr. agonistes, archos) nadzornik na
vitekim utakmicama (megdanima) kod starih
Grka.
agonistika (gr. agon borba) nauka o borenju,
takmienju; boraka, gimnastike, rvaka
vetina.
agonografija (gr. agon borba, graphia opis)
opis(ivanje) borbe.
agonotet (gr. agonothetes) relitelj vite-kih
utakmica i megdana kod starih Grka,
sudija u borbi.
agora (gr. agora trg) 1. u starogrkim
gradovima: glavni trg; 2. narodna skuptina
starih Atinjana; mesto gde se ta skuptina
sastajale.
agorafobija (gr. agora trg, phobeo bojim se)
med. nervozni strah od prelaenja preko
trgova, ulica i uopte praznih prostora.
agravacija (lat. aggravare oteati) otea-vanje,
oteanje,
pogoranje;
uveanje,
poopggrenje, npr. kazne.
agrama (tur. ograma) velika, teka bolest.
agramatizam (gr. a- ne, gramma slovo)
nesposobnost stvaranja ili razumevanja
reenica.
agramatist(a) (gr. a-grammatos) onaj koji ne
zna pisati, nenauenjak.
agrar (gr. a gro, lat. ager njiva, polje) opti
izraz
za
pojmove
koji
obuhvataju
poljoprivredu, zemlju, zemljine odnose,
zemljine reforme, zakone ii dr.; Lasti pod
agrar biti obuhvaen odredbama zakona o
agrarnoj reformi.
agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica
zemljoradnike politike.

agrarizam
agrarizam (gr. agros, lat. ager njiva, polje)
ekonomsko-politiki pokret kome je cilj
unapreenje i zatita poljoprivrede i
poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje
(industrije i dr.).
agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl.
poljoprivredni proizvodi.
agrarni (lat. agrarius) koji se tie zemlje,
zemljoradniki,
poljoprivredni;
agrarna
reforma reforma kojoj je zadatak da
izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira,
srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom
ovih poslednjih, i da ukloni preostatke
feudalnog zemljinog ureenja, tj. da
pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da
dou do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je
cilj popravke drutve-no-privrednog poloaja
zemljoradnikog stalea.
agrarni protekcionizam skup zakonskih i
drugih mera koje drava preduzima radi
zatite i razvijanja domae poljoprivrede
(kreditna politika, visoke carine ili zabrana
uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane
cene itd.).
agrafa (gr. agraphos nenapisan) 1. pl. teol.
pojedine reenice koje se navode kao boje
rei, ali ih nema u kanonskim izvorima;
takoe: rei Hristove kojih nema ni kod
jednog od etiri evanelista, ali ih navode
drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela
apostolska XX, 35).
agrafa (fr. agraffe) 2. kopa, spojka (kao
nakit).
agrafija (gr. a- bez, grepho piem) med.
gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se
javlja usled izvesnih oboljenja mozga.
agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje.
agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa)
pomilovanje koje daje vladar o velikim
dravnim praznicima i proslavama, opta
amnestija.
agreaa (fr. agreage) trg. posrednike, sen-zalska
nagrada; up. kurtaa.
agregat (lat. aggregatum skupina) ki. masa
koja je nastala putem sjedinjavanje vie
jednovrsnih stvari, masa koja sadri u sebi
razline sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh.
dinamomaina i motor, genera-tor i motor.
agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo
javlja, nain spajanja i zbijanja delova po
kome se tela dele na vrsta, tena i gasovita,
a ponekad se pominje i tzv. etvrto
agregatno stanje plaa.
agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje,
nakupljanje, zbijanje; pridruivanje, primanje
u neko drutvo; vanredna profe-sura.
agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare)
primiti u neko drutvo, pridruiti; gomilati,
nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo.
agree (fr. agrg) vanredni profesor, pomoni
uitelj na vioj koli.

agrobiologija
agreman (fr. agrement pristanak) pristanak
jedne drave da primi izvesno lice za
diplomatskog predstavnika druge neke
drave.
agrergografija (gr. agrs njiva, ergon delo,
graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih
sprava.
agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv,
kidisav, koji kidie, sklon da napada,
napadan.
agresija (lat. aggressio) napad, napadanje,
kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u
cilju potinjavanja, osvajanja.
agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije
kojima bakterije, proizvodei ih, savlauju
otpornost organizma.
agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-da,
napadaka ili izazivaka strana.
agrest (lat. agrestis divlji) sok isceen od
nezrelog groa, upotrebljava se za sire,
limunadu i dr.
agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis)
seljaki, seoski; poljski; fig. geaki, grub,
neuglaen, neobrazovan.
agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljatvo,
prostota;
grubost,
neuglae-nost,
neobrazovanost.
agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja,
ratarstvo, zemljodelstvo.
agrikulturni (lat. agricultura) koji se tie
zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni
sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna
hemija deo primenjene hemije koji se bavi
hemijskim uslovima ivota korisnih biljaka
(itarice) i domaih ivotinja; agrikulturna
fizika fizika primenjena na zemljoradnju;
agrikulturne drave drave u kojima su
zemljoradnja i stoarstvo glavna privredne
grana (supr. industrijske drave).
agriotimija (gr. agrios divlji, thymos due)
divljetvo, divljenost, divlja ud; ludaka
sklonost ubistvu.
agriofag (gr. agrios divlji, phagem jesti)
divljak koji se hrani sirovim mesom
ivotinja, naroito divljai.
Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2.
ned. neprevilan poroaj, kad dete dolazi ne
svet najpre nogeme mesto glavom; teko-e:
agripinski poroaj.
agripnija (gr. egrypnfe) ned. budnoa, nesenica, nespavanje.
agripnokoma (gr. agrypnia, kome neprirodne
pospenost) ned. nesanica praena velikom
eljom za spavenjem.
agro- (gr. agros, lat. ager) predmetak u
sloenicama se zneenjem: polje, poljski,
poljo-.
agrobiolog (gr. agros, polje, bi'os ivot, logos
re, govor) onaj koji se bavi proua-venjem
razvitka biljnog i ivotinjskog svete i
mogunostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u
poljoprivrede
agrobiologija (gr.) grana biologije koja se bavi
pitanjima razvitka biljnog i ivo-

agrobotanika

tinjskog sveta i mogunostima upravljanja tim

razvitkom u zemljoradnji i stoarstvu.
agrobotanika (gr. agr6s, botane trava) nauka
koja prouava morfoloke i fizioloke
osobine kulturnih biljaka.
agrogeologija (gr. agros, ge zemlja, logia
nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno
obrauje one delove geologije koji se tiu
poljoprivrede.
agroekologija (gr. agros polje, oikos kua,
dom, logos re, govor) nauka o poloaju,
smetaju poljoprivrednih povrina.
agrokemija v. agrohemija.
agromaksimum (lat. agro, maximum) najvei,
zakonima i uredbama dozvoljen, zemljini
posed.
agroianija (gr. agros polje, mama pomama,
ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji.
agrometeorologija (gr. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi
pitanjima uticaja meteorolokih pojava na
razvitak biljnog sveta.
agrominimum (lat. agro, minimum) propisane
mere koje sadre osnovna znanja iz
agronomije 1 i
odreenu
tehniku
opremljeno , ija primena pretpostavlja
donju granicu rentabilne produktivnosti.
agronom (gr. agronomos) poljoprivredni
strunjak koji je zavrio studije na
poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj
poljoprivrednog koli.
agronomija (gr. agronomia) nauka o obraivanju zemlje, racionalna zemljoradnja.
agropedologija (gr. agros, pedon zemlja, tle,
logia nauka) nauka koja prouava fizika,
hemijska i bioloka svojstva zemljita u vezi
sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka.
agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid
koji se nalazi u semenu kukolja.
agrostografija (gr. agros polje, grapho piem,
opisujem) opisivanje trava.
agrostologija (gr. agros, logfa nauka) nauka o
travama.
agrosfera (gr. agros, sphaira lopta) deo
antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji.
agrotehnika (gr. agros, techne vetina)
obraivanje polja primenom tehnikih
sredstava (traktori, kombajni, vetaka
ubriva i dr.).
agrofitotehnika (gr. agros, phyton biljka,
techne vetina) agr. vetina obraivanja i
podizanje biljaka, naroito kulturnih biljaka.
agrohemija (gr. agros, cho lijem, sipam,
chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda,
ispituje mogunosti oplemenjivanja zemljita
za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov
razvoj.
agrocenoze (gr. agros, koins zajedniki)
biol. ivotne zajednice koje ovek namerno
stvara za due ili krae vreme (npr. njive,
livade, plantane ume itd.).

10

adapter

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opti naziv

za juno voe nakisela ukusa roda Citrus
(limuni, narande, mandarine i dr.).
ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do,
oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad
naturam prema prirodi); uz, pored, osim,
povrh.
Ad (gr. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod
starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt;
Hades, Had.
ada (tur. ada) reno ili jezersko ostrvo.
ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla,
tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda.
adagij(um) (lat. adagium) poslovica.
adagiologija (lat. adagium poslovica, gr. logfa
zbirka) zbirka poslovica; nauka o
poslovicama.
adaeto (ital. adagietto) muz. malo sporije;
muziki komad koji treba izvoditi manje
lagano; adadeto.
adaisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano,
to lake; adadisimo.
adao (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho;
ozbiljno, dostojanstveno; muziki komad koji
treba izvoditi blago i lagano; adado.
adao asai (ital. adagio assai) muz. veoma
lagano; adao di molto.
ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao
svren u akta, u arhivu; neku stvar kao
svrenu ili nepotrebnu odstrani.
adaktilija (gr. a- bez, daktylos prst) ned.
nemanje svih prstiju na ruci ili nozi.
adakcija (lat. adactio, adigere) upornost,
prisiljavanje, primoravanje.
Adam (hebr. adamah zemlja, ovek napravljen
od zemlje) nit. po jevrejskom i hrianskom
verovanju, prvi ovek, koga je Bog napravio
od zemlje i udahnuo mu besmrtnu duu.
adamant (gr. adamas, adamantos) v. adamas.
adamas (gr. adamas) kaljeno gvoe, elik;
dijamant.
adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) .
dubinska eruptivna stena, sastavljena od
kremena, ortoklasa i plagioklasa; obino ga
nazivaju i granit.
adamiti pripadnici jedne starohrianske sekte
iji su lanovi, muki i enski, prisustvovali
obredima potpuno goli.
adamsit (po pronalazau Amerikancu Rode-ru
Adamsitu) vrsta gasa koji naroito deluje na
kou i disajne kanale; bojni otrov.
adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoava,
podeava, prerauje nepggo prema izvesnim
prilikama i potrebama, prila-goava,
podeava.
adaptacija (lat. adaptatio) prilagoavanje,
prilagoenje, prilagoenost; podeavanje;
primena; adapcija.
adapter
(lat.
adaptare)
ureaj
za
prilagoavanje elemenata, aparata i dr.
nekim novim funkcijama (npr. televizora da
bi primao vie programa, radija da prima
stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv.

adaptivnost
(lat.
adaptare)
sposobnost
prilagoavanja, prilagodljivost.
adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoavati; podesiti, podeavati, preu-rediti,
preureivati; primeniti, pri-menjivati.
adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija.
ad arma! (lat. ad arma) k oruju! fig. na
posao!
a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od
sada.
ad bene placitum (lat. ad bene placitum)
prema dopadanju, prema nahoenju, po
volji; eks bene placito.
ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti.
advent (lat. adventus dolazak) predstojei
dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje
etiri nedelje pred Boi.
adventivan (vlat. adventivus) sluajan; sporedan, pridoao; bog. koji ne raste na svom
pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji
se razvija na samoj stabljici (brljan, divlja
jagoda i dr.).
adventizam (lat. adventus dolazak) uenje i
pokret adventista; v. adventisti.
adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci
verske sekte koju je osnovao u Americi V.
Miler, koji je proricao da e Hristos po
drugi put doi 1843. god. Praznuju subotu,
itaju Sv. pismo i veruju da e Hristos po
drugi put doi im njihova sekta preovlada.
Ima ih i kod nas, naroito u Vojvodini, gde ih
zovu subotara.
adverb (lat. adverbium) gram. prilog.
adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloka
odredba, priloka oznaka (vremenska, mesna, nainska, uzrona).
adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz
rei iz neke gramatike kategorije u
kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma
(kod kue); jutro: jutros i sl.
adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ki.
ad verbum (lat. ad do, verbum re) od rei do
rei, doslovno.
adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske
u koje se privremeno unose graa i beleke
koje e tek docnije biti sreene ili obraene.
adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan,
protivan; adverzativna konjunkcija suprotna
svezica; adverzativna reenica suprotna
reenica, tj. nezavisna reenica koja kazuje
radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.:
Ja govorim, ali on ne slua.
adversiv (lat. adversus) gram. pale koji znai
cilj prema kome je upravljeno neko kretanje.
advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u
pomo)
pravozastupnik,
pravobranilac,
branitelj, odvetnik.
advokatisati v. advocirati.

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branila-tvo,
braniteljski poziv i rad.
advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatolikoj crkvi lice koje, prilikom obreda
kanonizacije, pobija dokaze advokatusa
dijaboli.
advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u
rimokatolikoj crkvi lice koje se, prilikom
obreda kanonizacije, zvanino odreuje da
istupa protiv opravdanost ina posveenja;
fig. osoba koja zastupa nepopularno gledite.
advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim
poslovima, braniti druge pred sudom; sluiti
pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili neto.
ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu.
ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se
doda, dodaj, dometni.
ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj!
dometni! (na receptima).
ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti
neto na uvanje, u pohranu.
ad-dukcija (nlat. adductio dovoenje) anat.
privlano kretanje miia.
ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer.
adekvatan (lat. adaequatus) izjednaen, jednak;
podudaran, odgovarajui, podesan; adekvatan
pojam log. onaj koji tano izraava sutinu
svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje
je u punoj saglasnosti sa sutinom saznatoga.
adekvativ
(lat.
adaequare
izjednaiti)
nepravilna funkcija komparativa prideva u
konstrukcijama s paleom poreenja"
imenice koja svojim leksikim znaenjem
oznaava predmet koji ima najvii stupanj
date osobine (npr. A on ljui njegda guje
ljute").
adekvacija (lat. adaequatio) izjednaenje, podeavanje, podeenost.
ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju,
konano.
adelopodi (gr. adelos prikriven, nejasan, PUS,
podos noga) zool. ivotinje koje izgledaju kao
da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene.
adelfizam (gr. adelphos brat) bratstvo,
zbratimljavanje, bratimstvo.
adelfija (gr. adelphos brat) zbratimlje-nost;
bog. sraslost praninih niti.
adelfoktonija (gr. adelphos brat, adelphe
sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili
sestroubistvo.
ademcija (lat. ademptio, adimere) prav.
oduzimanje, uklanjanje, uskraivanje.
ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum)
prav. oduzimanje imanja.
ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav.
oduzimanje prava graanstva, prote-rivanje iz
grada.
adenalgija (gr. aden lezda, algos bol) med.
bolest lezda.
adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adenda

adenda (lat. aenda) pl. dodaci, prilozi,

domeci. adenitis (gr. aden lezda) med.
zapaljenje
lezda. adeno- (gr. aden) predmetak u
sloenicama
sa znaenjem: lezda, lezdani.
adenogeneza (gr. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje lezda.
adenografija (gr. aden, graphfa opis) fitol.
opisivanje lezda.
adenozan (gr. aden, nlat. adenosus) lezdani,
koji se tie lezda. adenoid (gr. aden, eidos
vid, oblik) med.
lezdasti izrataji. adenoidan (gr. aden,
eidos vid, oblik) lezdolik, lezdast. adenologija (gr. aden, logfa
nauka) fizial.
nauka o lezdama. adevom (gr. aden) ned.
lezdasti izrataj
koji se sastoji od epitelnih cevica i
vezivnog tkiva. adenopatija (gr. aden,
pathos bolest) med.
bolest lezdanog sistema. adenoskleroza
(gr. aden, sklers tvrd) med.
stvrdnjavanje, zakreavanje limfnih sudova,
prouzrokovano obino sifilisom. adenotomija
(gr. aden, tome seenje, rezanje)
med. operativne odstranjivanje lezdanih
izrataja, adenoida. adenoflegmon (gr.
aden, phlego gorim) ned.
prelaenje zapaljenja limfne lezde na
okolna tkiva. adeps (lat. adeps)
mast, salo.
adept (lat. adeptus, adipisci dostii, zadobiti,
stei) onaj koji je neto postigao; u alhemiji:
onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije;
vatren sledbenik, pristalica nekog uenja ili
sekte.
adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu)
lingv. u ugrofinskim jezicima: pade koji
znai da je neto kod nekoga ili neega ili
da mu je blizu.
adespoton (gr. adespoton) imanje bez
gospodara; delo kome se ne zna tvorac.
adet (arap. 'adat, tur. adet) obiaj, navika,
tradicija; erijatsko pravo, obiajno pravo
kod islamskih naroda.
adefagija (gr. adephagfa) med- prodrlji-vost,
prevelika elja za jelom.
a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu),
tj. po vienju; up. a vista.
adiar (tur. yadigar uspomena) skupocen
ukras koji slui kao nakit; predmet bogato
ukraen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba.
adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja
nadbubrenih lezda, praena mrkim ili
mrkocrnim prebojavanjem onih delova koe
koji su izloeni svetlosnom ili mehanikom
nadraaju; obino smrtono-sna (nazvana po
eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao);
Adisonova bolest, bron-zana bolest.

12

adipocera

adija-aktinski (gr. a- ne, dia kroz, aktis,

aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne
proputa aktiiske zrake.
adijabata (gr. a- ne, diabaino prolazim) fiz.
kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez
promene ukupne koliine toplote.
adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri
kojima koliina toplote u sistemu ostaje
stalna (saimanje i irenje gasova).
adijabatiav v. adijabatan.
adijabatnica v. adijabata.
adijagnostian (gr. adiagnostikos) med. koji se
ne da (ili: ne moe) razlikovati, raspoznati,
utvrditi.
adijantum (gr. adianton) bog. viline vlasi,
gospina kosa.
adijarea (gr. a- ne, diarheo protiem) med.
nevrenje nude, zatvorenost.
adijaterman (gr. a- bez, dia kroz, thermafno
zagrevam) fiz. koji ne proputa toplotne
zrake; aterman.
adijatetian (gr. a- ne, dia kroz, tithemi
meem, stavim) med. koji nije sklon bolesti.
adijafan (gr. a-diaphafno) neproziran, neprovidan.
adijafon (gr. adiaphonos koji se ne slae u
glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, slian
harmonici; 2. klavir koji umesto ica ima
viljuke.
adijafora (gr. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje
su sa etikog gledita beznaajne, tj. ni dobre
ni rave; stoici su uili: ima samo jedno
dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve
ostalo ivot, zdravlje, lepota, bogatstvo itd.
beznaajno je, adijafora.
adijaforav (gr. a-diaphoros) ravnoduan, ni
dobar ni rav; indiferentan.
adijaforija (gr. a-diaphorfa) ravnodunost;
up. indiferentizam.
adijaforist(a) (gr. a-diaphoros) ravnoduan
ovek, slobodni mislilac, slobodan duh;
indiferentist.
adikcija (lat. addictio) prav. dosuivanje, dodeljivanje.
adinamija (gr. adynamia) med. nemo, slabost,
malaksalost,
iznemoglost,
klonulost;
nesposobnost.
adinamian (gr. adynamikos) nemoan, slab,
iznemogao, klonuo; nesposoban.
ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u
podzemnom svetu; fig. u miru.
ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u
nedogled.
adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju!
adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti
u telu.
adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio,
gojazan.
adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost,
pretilost.
adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega
vosak) hem. masni vosak, vosak od leine.

adipsiJa

13

adipsija (gr. a- ne, bez, dipsa e) ned.

neoseanje ei.
adipson (gr. a- ne, bez, dipsa e) med.
sredstvo za gaenje ei.
adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati,
zbrojiti, zbrajati.
adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa
uzbuenjem.
a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem,
neposredno,
najbliim
putem,
bez
pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura.
Adisonova bolest v. adizonizam.
aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i
dr. jezicima: pade koji oznaava kretanje
prema nekome ili neemu.
aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda.
aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u
malim koliinama dodaju raznim proizvodima radi poboljanja njihova kvaliteta.
aditon (gr. adyton) ono to je nepristupa-no;
najsvetiji, unutarnji deo grkog hrama u koji
je samo svetenik smeo stupiti.
adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje,
zbrajanje; umnoavanje.
adicionalan (klat. additionalis) naknadan,
dodan, pridodan, koji slui kao dodatak;
adicionalni zakon novi, dopunski zakon.
adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi,
dodeliti.
adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev.
adjektivacija v. adjektivizacija.
adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih rei u
kategoriju pridevskih rei (kamen kamenit, glava glavati sl.).
adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni,
pridevski.
adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje;
prav. poveanje, dodatak ponueno] sumi
novca.
adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomono sredstvo,
sporedni lek ije je dejstvo slabije.
adjuvant (lat. adjuvans) pomonik, pomaga;
pomoni uitelj.
adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v.
adjuvans.
adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na
javnoj prodaji; onaj na kome ostaje
nadmetanjem, drabom prodavana stvar,
najbolji ponua.
adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan,
kojim se dosuuje.
adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko
priznanje, dosuivanje, dosuda.
adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuivati, odobriti.
adjument
(lat.
adjumentum)
pomono
sredstvo, pomo.
adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na
rad, dati nekome nekoga za pomonika i
budueg naslednika.

administrirati
adjunkt (lat. adjunctus) pomonik; pomoni
slubenik, mlai inovnik.
adjunktura (nlat. adjunctura) pomono zvanje,
pomono nadletvo.
adjunkcija (lat.' ajunctio) vezivanje, pridruivanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje.
adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjae; prav.
polaganje zakletve; preklinjanje.
adjustaa v. austaa.
adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena
kost, ramenjaa.
adjutor (lat. adjutor) pomonik, pomaga.
adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomono
sredstvo, pomo.
adjutum (lat. adjutum) pomo, potpora,
dodatak.
ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o
grkim kalendama) nikada, na kukove leto,
kad na vrbi rodi groe.
adkredulirati (nlat. adcredulare) odrei pod
zakletvom neki dug.
adlatus (lat. ad-latus) pomonik, mlai
inovnik; naroito inovnik ili oficir koji je
dodeljen
na
slubu
nekom
viem
inovniku.ili oficiru.
adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva,
lekovi za ublaavanje.
adlerizam uenje austrijskog psihologa Al-freda
Adlera (18701937) = indivi-dualna
psihologija.
ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus
prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati;
takoe: znak da se instrumenti ili glasovi sa
ovim dodatkom, u nekom muzikom
komadu, mogu i izostaviti.
ad literam (lat. ad litteram) doslovce,
doslovno, bukvalno.
ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei
gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza
isusovakog reda: za veu slavu boju.
adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao
simbolina uvreda).
adminikulator (lat. adminiculator) u katolikoj
crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama,
siroadi i sl.
adminikulum (lat. adminiculum) pomono
sredstvo, pomagalo.
administrativa (lat. administrare upravljati,
nlat. administrativa) uprava, upravna vlast.
administrativni (nlat. administrativus) u
pravni, koji se tie ili potie od upravne vlasti,
ustanove itd.
administrator (lat. administrator) l. onaj koji
upravlja, vodi neku ustanovu, upravlja; 2.
onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima
neke ustanove; 3. onaj koji obavlja
materijalno poslovanje u redakciji asopisa,
novina i sl.
administracija (lat. administratio) upravljanje,
uprava; upravna vlast, vlada; inovnitvo,
slubenitvo; opsluivanje.
administrirati (lat. administrare) upravljati,
rukovati; otpravljati poslove nekog

admiral

14

nadletva, neke ustanove; voditi posao za

raun nekoga drugog; opsluivati (parohiju,
eparhiju).
admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najvii
in u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa
atalanta).
admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske
vlast; vrhovna komanda pomorske vojne
sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile.
admiraltab (nem. Admiralstab) u nekim
dravama naziv za generaltab ratne
mornarice.
admirativ (lat. admirari diviti se, uditi se)
JIGV . 1. vrsta naina u albanskom jeziku
koji
oznaava
uenje
povodom
neoekivanog dogaaja; 2. upotreba prideva s
leksikim znaenjem najvieg stupnja
svojstva u obliku pozitiva u uzvinim
reenicama; npr.: divna stvar.
admirativan (lat. admirari diviti se) koji
pokazuje, izraava ili izaziva divljenje,
uenje, oboavanje.
admiracija (lat. admiratio) divljenje; uenje.
admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv;
prihvatljiv.
admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost,
prihvatljivost.
admisija (lat. admissio) primanje, prijem.
admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje
zemlju pod zakup, iznajmilac.
admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje
u zakup.
admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje,
ukoran.
admonicija (lat. admonitio) opominjanje,
ukoravanje zbog nevrenja dunosti.
adna (ma. hadnagy) porunik graniarske
vojske; andar.
adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, eze;
bolnike dvokolice za prenos ranjenika u
ruskoj vojsci.
adneks v. aneks.
adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice,
tj. jajnici i jajovodi.
adneksija (lat. adnexio) pripojenje.
adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med.
zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika.
adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji
ide uz ime, adnominalna konstrukcija.
ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po
pravilu.
ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam
zabeleiti, zapamtiti, primiti k znanju.
adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba
zabeleiti, zapamtiti, znaajne stvari.
adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleke,
primedbe, napomene.
adnotator (lat. adnotator) belekar, pisac ili
stavlja primedaba; tuma, objanji-va.

adrenalin
adnotacija (lat. adnotatio) zabeleka, primedba,
napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija.
adnotirati (lat. adnotare) pribeleiti, zapisati,
zapamtiti, uzeti k znanju.
ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare),
jasno prikazati, oigledno prikazati.
adolescent (lat. adolescens) mladi; fig. utokljunac.
adolescencija (lat. adolescentia) mladost,
mladiko doba, mladistvo; mlade, mladii,
omladina.
Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv
kojim su Jevreji, vrativi se iz vavilon-skog
ropstva, oznaavali svog boga Jahvea, ije je
ime bilo zabranjeno izgovarati.
adonizacija (nlat. adonisatio) nametanje,
doterivanje, kienje.
adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antiki
stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili
spondeja: U UU.
Adonis (gr. Adonis) kit. legendarno lep mladi,
o iju su se ljubav otimale boginje Afrodita i
Persefona; simbol lepote i prolea; zool. vrsta
lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot.
gorocvet.
adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac;
adoptator.
adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvoje, podsvojak, posinak.
adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat.
adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija.
adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje,
usvojen, podsvojen, usinjen.
adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje,
usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje,
prisvojiti.
adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje,
usvojenje, podsvajanje, usinovljenje.
adorapija (lat. adoratio) oboavanje, veliko
pophtovanje,
klanjanje;
silno
voljenje,
bezgranina ljubav.
ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam
memoriam) za venu uspomenu, za veno
seanje (npr. dogaaj, stvar).
ad primam materijam (lat. ad primam
materiam) u prvobitno stanje (vratiti).
adrapovac (gr. andrapodon, nem. Haderlump
odrpanac) 1. ravo odeven, pocepan, odrpan
ovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica,
probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti,
neugledan; 4. obeenjak, oka-enjak (za
dete).
ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za
potvrivanje, to treba (ili: ima) da se potvrdi
(ili: odobri).
ad rem (lat. ad rem) prema stvari, to
odgovara stvari (a ne linosti); prilino,
zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo.
adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca
(ili: tvar) koju nadbubrena lezda lui
neposredno u krv; upotrebljava se za
smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti
srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.;
epinefrin, epirenon, suprarenin.

adresa

15

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji

tano kazuje mesto stanovanja i ime onoga
kome se pismo upuuje; 2. pismena
predstavka, molba skuptine vladaru; sveana
estitke jednog udruenja ili kolegijuma
slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivae
izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za
sluaj neakcepti-ranja ili neisplate menice.
adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upuuje
ili preporuuje, pisac pisma, predstavke,
molbe i sl.; baik. menini potpisnik koji
upuuje poziv izvesnom licu da akceptira ili
isplati menicu.
adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznaenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa
spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.).
adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se
upuuje pismo, primalac pisma; baik. lice na
menici kome se sopstvenik menice treba da
obrati u sluaju da je primalac (trasat) ne plati.
adresirati (fr. adresser) v. adresovati.
adresovati (fr. adresser) oznaiti na pismu,
poiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili
ustanove kojima se pismo ili poiljka
upuuje, napisati adresu.
adresografi (fr. adresse, gr. grapho piem)
maine i aparati za brzo i pouzdano
ispisivanje adresa na poiljkama.
ad referendum (lat. ad referendum) na
izvetaj, na miljenje.
Adrijatik Jadransko more.
a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura.
adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje;
prisvajanje, posinovljenje onoga koji je ve
punoletan,
adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje,
podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti,
posinovljavati; up. adoptirati.
adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik.
adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje;
pismeni dodatak.
adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance
(kotani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje
imaju svojstvo da na svojoj povrini fiziki
veu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja
se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu
skinuti.
adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje
upija gasove.
adsorbirati v. adsorbovati.
adsorpcija (lat. adsorptio) f3. zadravanje
gasova, para ili tenosti na vrstoj povrini,
usled privlanih veza sa povrinom.
adstant (lat. adstans) pomonik, pomoni
uitelj.
adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno
pristajanje, potpuna saglasnost.
adstrat (lat. ad, substratum podloen, podstrt)
lipti, termin koji znai uzajamni uticaj dvaju
susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj
jednoga jezika na drugi,

adutirati

susedni; ili elementi dve jezike grupe koje

istovremeno ive na jednom podruju te utiu
jedna na drugu, ali nijedna od njih ne
preovlauje; ponekad, osobito u romanskoj
lingvistici, sinonim za super-strat.
adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje,
skupljanje, zatvaranje, npr. rane.
adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje
ima svojstvo da stee povrinu slu-zokoe i
povreene koe.
adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji
stee, koji skuplja, koji zatvara.
adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati,
skupiti, skupljati, zatvoriti.
aduktor (lat. adductor) znat. mii koji vri
pokrete primicanja, privlaenja.
adukcija (lat. adductio) znat. primicanje,
privlaenje (miia).
adular (po Aduli, masivu u Alpima) min.
mineral, vrsta ortoklasa (v.).
adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao,
spolno zreo ovek i svako ivo bie uopte.
adultan (lat. adultus) odrastao, stasao;
punoletan; spolno zreo.
adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-inac.
adultera (lat. adultera) preljubnica.
adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje,
krivotvorena, patvorenje (naroito novca).
adulterij(um)
(lat.
adulterium)
prav.
brakolomstvo, preljuba.
adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana
pedagogije koja se bavi obrazovanjem
odraslih.
ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih
granica, potpuno.
adulturizam (lat. adultus odrastao) skup
tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim
nego to u stvari jesu.
adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim
potezima, nacrt, skica.
ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do
jednoga, do poslednjeg.
adurens (lat. adurens) med. sredstvo za
paljenje ili nagrizanje; pirotikum.
adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za
paljenje ili nagrizanje.
adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublaiti,
utoliti, razblaiti, olakati; glaati; omekati,
postati KOBNI jim; SJK. razblaiti boje.
adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama:
najjaa boja, tj. karta koja tue i nosi sve
ostale; najjae sredstvo, najjai razlog.
adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama:
poeti igru adutima; sei adutom baciti adut
na kartu druge boje i time je odneti;
izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati
bez aduta; fig. izgubiti, potroiti sve, ostati bez
sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjae
razloge.

aducirati

16

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati,

privlaiti.
adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji
prijanja; koji spaja, spojki.
adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlanost;
fiz. sila kojom se privlae molekuli raznih tela
(suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog
privatnopravnog dela uz neko krivino delo;
alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica.
adhezioni postupak prav. meoviti ili pri-druni
postupak kod koga se uz neko krivino delo
vezuje i jedan privatno-pravni graanski
predmet; v. athezija. adherevt (lat. adhaerens)
pristalica, pri-vrenik, pripadnik; uesnik.
adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje;
sraivanje, sraslost; pripadnost, naklonost,
privrenost.
adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati;
biti prilepljiv; nadovezivati se, graniiti se;
odrati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz
neko miljenje.
adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl.
pomona sredstva; prilozi uz spise.
adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba,
korienje; prizivanje, privoenje.
ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj
sluaj, samo za ovu priliku, samo za ovu
svrhu, samo za ovu zgodu.
ad hominem (lat. ad hominem) ono to
odgovara
ljudskom
shvatanju,
lako
razumljivo; up. argumentum ad hominem.
ad honorem (lat. ad honorem) u ast, iz
poasti.
adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice
lis est) prav. stvar je jo pred sudom, spor jo
nije reen.
adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na
suenje, parnicu.
adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje,
pozivanje na parnicu.
austaa (lat. adjustare) tehi. doterivanje,
udeavanje izraenih delova za neku mainu
ili instrumenat radi uglobljavanja.
austirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati,
namestiti, udesiti; obino: austirati se.
autant (lat. adjutans) pomonik; mlai oficir
dodeljen na slubu viem oficiru, pratilac
vieg oficira.
autantura (nlat. adjutantura) zvanje, sluba i
kancelarija autanta.
aed (gr. aoid6s) peva i pesnik slobode u
herojekom periodu starih Grka.
aer (gr. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u
pravoslavno] crkvi: vozduh" (pokriva
kojim se pokrivaju putir i diskos).
aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima
ugljine kiseline.
aerauto (gr. aeg vazduh, auto sam, samo)
mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili
uvui i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo
(automobil); up. aeroau-tomobil.

aeroelektrava
aeracija (lat. aeratio) proizvoenje vazduha;
snabdevanje sveim vazduhom; izlaganje
hemijskom dejstvu iz vazduha.
aerenhim (gr. aeg vazduh, ep u, chyma
tenost, sok) bog. elijsko tkivo sa velikim,
vazduhom
napunjenim,
meuelijskim
prostorima, naroito kod vodenih biljaka.
aerizirati (gr. aeg, fr. aeriser) pretvoriti,
pretvarati u vazduh, gas, plin.
aerifikacija
(nlat.
aerificatio)
punjenje
vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas,
plin.
aeriforman (nlat. aeriformis) vazduast.
aerian (lat. aeg, gr. aeg) vazduni; vazduast.
aero- (gr. aeg, lat. aeg) predmetak u sloenicama sa znaenjem: vazduh, vazduni,
koji je u vezi sa vazduhom.
aeroautomobil (gr. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji moe i leteti;
ua. aerauto.
aerobat (gr. aeg, baino idem) igra u vazduhu,
igra na konopcu; koji ide po vazduhu;
mudrija.
aerobe (gr. aeg, bios ivot) zool. v. aerobnk.
aerobije (gr. aeg bios) pl. biol. v. aerobni.
aerobionti (gr. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni.
aerobni (gr. aeg, bios) biol. kome je za ivot
potreban
kiseonik;
aerobne
bakterije
(aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se
razvijaju samo kada imaju na raspolaganju
slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode,
supr. anaerobni.
aerobomba (gr. aeg, bombos dubok, potmuo
zvuk) voj. vazduna, avionska bomba.
aerobus (gr. aeg, lat. omnibus svima)
aeroplan za prevoz putnika.
asrogen (gr. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomou vazduha, koji
dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza
infekcija koja nastaje unoenjem u plua
tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom.
aerograf (gr. aeg, grapho piem) sprava koja
se upotrebljava pri povezivanju knjiga za
prskanje boje na obreze knjiga.
asrografija (gr. aeg, grapho), opisivanje
vazduha.
aerodin (gr. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov
tei od vazduha, koji se odrava u letu
uglavnom pomou aerodinamikih reakcija.
aerodinamika (gr. aeg, dynamis sila) fiz. nauka
o zakonima kretanja gasovitih tela.
aerodinamian (gr. aeg, dynamis sila,
snaga) podeen za lake savlaivanje
vazduha.
aerodrom (gr. aeg, dromos putanja) mesto gde
stoje, odakle polaze i gde se sputaju avioni
i vazdune lae.
aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat
kojim se, pri poroajima, dovodi vazduh.
aeroelektrana (gr. aeg, elektrana) elektrina
centrala sa poganom na vetar.

aeroembolija

17

aeroembolija (gr. aeg, emballo ubacim)

stvaranje gasnih, plinskih mehuria u tkivima i krvi usled izlaganja organizma
snienom pritisku koji vlada na veim
visinama.
aeroza (gr. aeg) ned. razvijanje vazduha u
telu.
aerozoe (gr. aeg, zoon ivotinja) zool. v.
aerobije.
aerozoli v. aerosoli.
aeroidan (gr. aeroeides) koji ima vid vazduha,
vazduholik; maglovit.
aerokar (od gr. aeroplan, eng. sag) vrsta
vozila (konstruisanog u SAD) koje se moe
kretati i po vazduhu i po zemlji.
aerokarpija (gr. aeg, karpos plod) v. geokarpija.
aerokartograf (gr. aeg, kartograf, v.) aparat za
izradu topografskih karata na osnovu
fotografija snimljenih iz vazduha.
asroklinoskop (gr. aeg, klinein naginjati,
skopeo gledam) sprava za merenje vazdunih
strujanja.
asroklub (gr. aeg vazduh, eng. club) drutvo za
unapreivanje i popularisanje avija-cije.
aerokonvoj (gr. aeg, fr. convoi pratnja)
grupa aviona koji prate neki vazduni
transport u cilju njegove zatite.
aerolit (gr. aeg, lithos kamen) meteor, kamen
koji pada iz vazduha, meteorski kamen.
aerolog (gr. aeg, Igos re, govor) onaj koji se
bavi aerologijom, strunjak u aerolo-giji.
aerologija (gr. aeg, logia nauka) nauka o
vazduhu i njegovim svojstvima, nauka o
atmosferi i njenom ispitivanju.
aeromagnetometrija (gr. aeg, Magnes, metron
mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom,
helikopterom i dr.).
aeromantija (gr. aeg, manteia proricanje)
proricanje po pojavama u vazduhu.
aeromedicina (gr. aeg, lat. medicina) grana
medicine koja se bavi prouavanjem i
leenjem bolesti koje nastaju kao posledica
letenja avionima i raketama.
aerometar (gr. aeg, metron mera) sprava za
merenje gustine i pritiska vazduha.
aerometrija (gr. aeg, metrfa) merenje vazduha;
nauka o merenju gustine i pritiska vazduha.
aeromshanika (gr. aeg, mechanike) fiz. nauka o
zakonima kretanja i ravnotee vazdu-astih
tela; pneumatika.
aeromiting (gr. aeg, eng. meeting, zbor,
skuptina) javna priredba na aerodromu sa
izvoenjem vazduhoplovnih vetina.
asronavigacija (gr. aeg, lat. navigatio) plovidba
po vazduhu; vetina upravljanja avionom
odreenom marrutom.
aeronaut (gr. aeg, naus brod, nautikos brodski, pomorski) vazduhoplovac, onaj koji se
vozi vazdunom laom.
2 Leksikon

aerotonometar

aeronautika (gr. aeg, naus, nautiks) nauka o

vazduhoplovstvu; vazduhoplovstvo.
aerootitis (gr. aeg, us, uvo) ned. oboljenje
srednjeg uva koje nastaje pri veim i
brzim promenama atmosferskog pritiska
(uzletanje ili sletanje avionom, skok padobranom itd.).
aeropauza (gr. aeg, pausis) slojevi atmosfe-re
iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-en
da ne moe podrati let aviona.
aeroplan (gr. aeg, planos koji luta, koji
krstari) sprava za plovljenje vazduhom tea
od vazduha; avion.
aeroplast (gr. aeg, plasso obrazujem, oblikujem) vepggaki materijal kojim se
prekriva rana da bi se spreila infekcija.
aeroport (gr. aeg, lat. portus luka) vazdu-na
luka, veliki aerodrom; vorite vazdunih
linija.
aeroskop (gr. aeg, skopeo gledam) aparat za
merenje koliine praine u vazduhu.
aeroskopija (gr. aeg, skopeo gledam) pregled
(ili: ispitivanje) vazduha.
aerosoli (gr. aeg, lat. solvere rastaviti) vrste
ili tene estice koje lebde u vazduhu, u
vidu magle ili dima.
aerostat (gr. aeg, stats stajai, koji stoji, od
istemi postavim, stanem) sprava za letenje
laka od vazduha, koja se dri potiskom.
aerostatika (gr. aeg, istemi) nauka o ravnotei
gasova, naroito vazduha.
aerostacija (nlat. aerostatio) vetina dizanja
balona i upravljanja njima, vazduhoplovstvo.
aerotaksi (gr. aeg, taxis ureenje) vazduni
taksi, avion za prevoz putnika na kraim r
asto janjima.
aerotaksija (gr. aeg, taxis ureenje) zool.
kretanje organizama koji se slobodno
kreu, npr. bakterija u vodi, prema mestima
najvee (pozitivna aerotaksija) ili najmanje
(negativna aerotaksija) sadrine kiseonika, gde
se onda ti aerotaksiki mikroorganizmi
skupljaju.
aeroterapija (gr. aeg, therapefa leenje) med.
leenje udisanjem vetaki zgusnutog ili
razreenog vazduha.
aerotermodinamika (gr. aeg, terme toplota,
dynamis sila) nauka koja prouava probleme
toplote kod letenja pri velikim (nadzvunim)
brzinama (trenje, izgaranje, zagrejavanje
letilica itd.).
aeroterorizam (gr. aeg, lat. terror strah, uas)
bombardovanje iz vazduha gradova i naselja
u cilju zastraivanja, uznemiravanje i
demoralizovanja graanskog stanovnitva.
aerotehnika (gr. aeg, techne vetina) grupa
srodnih naunih disciplina koje se bave
razvojem letelica (konstrukcijom, eksploatacijom i istraivanjima).
aerotonometar (gr. aeg, tnos napon, metron
mera) sprava za merenje napona krvnih
sudova.

aerotopografija

18

aerotopografija (gr. aeg, tpos mesto, gra-pho

piem) najnoviji metod u geodeziji: izrada
geodetskih planova i karata pomou
snimaka iz vazduha.
aerotropizam (gr. aeg, trpos obrt, pravac)
bog. pokreti biljaka prema mestima gde ima
najvie (pozitivni aerotropizam) ili manje
(negativni aerotropizam) vazduha, odnosno
kiseonika.
aerotunel (gr. aeg, nem. Tunnel) naroito
napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni
i avionski modeli.
aeroturbina (gr. aeg, lat. turbo vrtlog) sprava
za pretvaranje energije vetrova u elektrinu
energiju.
aerofagija (gr. aeg, phagem jesti) med. gutanje
vazduha, oboljenje koje se javlja naroito
kod neuropata i histerinih osoba, pa i kod
tuberkuloznih.
aerofilatelija (gr. aeg, filatelija, v.) skupljanje
samo onih maraka koje se upotrebljavaju u
vazdunom saobraaju.
aerofilter (gr. aeg, lat. filtrum) filter u obliku
rezervoara napunjenog ljakom kroz koji se
proputa voda u cilju aera-cije.
aerofite (gr. aeg, phytcn biljka) bog. biljke
koje rastu sasvim u vazduhu (supr. geofite); takoe: epifite.
Aeroflot (gr. aeg, ital. flotta) vazduna
flota", naziv sovjetske vazduhoplovne
kompanije.
aerofobija (gr. aeg, phobeo bojim se, plaim
se) strah od vazduha, izbegavanje vazduha.
aerofon (gr. aeg, phoneo zvuim) instru-ment,
koji je pronaao Edison, pomou koga se
ljudski glas moe prenositi i uti na 69
km.
aerofoni instrumenti (gr. aeg, phone glas) kuz.
duvaki instrumenti.
aerofor (gr. aeg, phoros koji nosi) donosa
vazduha, sprava koja omoguava disanje i u
inae otrovnom ili zaguljivom vazduhu, kao
i pod vodom.
aerofotogrametrija (gr. aeg, phos svetlost,
gramma slovo, metrfa merenje) 1. premeravanje zemljita iz aviona naroitim fotografskim kamerama; 2. celokupan rad oko
izrade karata i planova na osnovu snimaka
terena iz vazduha.
aerofotografija (gr. aeg, phos svetlost, grapho
piem)
perspektivno
snimanje
raznih
objekata, naroito zemljita (terena), iz
vazduha (aviona) fotografskim putem.
adaja (tur. ejderha) zmaj, ala, neman,
udovite.
aija (fr. agio) trg. doplata, viak, vea vrednost
jedne vrste novca, hartije od vrednosti i sl. od
nominalne
vrednosti;
razlika
izmeu
nominalne i kursne vrednosti, npr. jedne
deonice, akcije.
aio-kovto (fr. agio-conto) trg. raun o dobitku
odnosno gubitku pri promeni jedne vrste
novca, hartija od vrednosti i sl.

azilum ignorancije

aiotaa (fr. agiotage) pekulacija, trgovanje

novcem, hartijama od vrednosti, deo-nicama i
sl., igranje na berzi, berzanske zelenap!enje.
aioter (fr. agioteur) lice koje se profesionalno
bavi pekulacijom hartijama od vrednosti,
profesionalni igra na berzi.
aiotirati (fr. agioter) pekulisati hartijama od
vrednosti, igrati na berzi, baviti se
aiotaom.
aistaa (fr. ajustage) odreivanje (ili:
udeavanje)
propisne
teine
novca;
pomeranje, udeavanje mere; nametanje,
doterivanje.
aur (fr. ajour) upljika (na enskom ru-nom
radu).
auran (fr. a jour) taan i brz u poslu, onaj koji
svrava povereni mu posao na vreme.
aurirati (fr. ajour) upljikati, praviti
upljike; obaviti posao na vreme. , azbest (gr.
asbestos
neugasan)
mm.
jedna
vrsta
nesagorljivog minerala, magneziju-mov silikat,
konastog sastava; od njegovog konca izrauju
se tkanine za odela vatrogasaca, zavese u
pozoritima i dr.; inae, slui kao rav
toplonoa, za izolaciju.
azbestoza (gr. asbestos neugasan) med. vrsta
profesionalne bolesti koja se javlja u
radnika koji su dugo vremena udisali
azbestnu prainu.
azgin (tur. azgm besan) 1. pun ivota, bujan,
silovit, besan (obino o konju); 2. osion,
plahovit ovek.
azelija (gr. azelia) neljubomornost, nezavidljivost; pr. azeliai.
azigija (gr. a-, zygon jaram) neenjenost,
neudatost; sloboda, nezauzetost.
azijanizam ret. antiki besedniki stil, stvoren u
maloazijskoj Joniji, koji je imao dve
karakteristine odlike: 1. tzv. stil iseckanih
reenica"
sa
jakim
ritmikim
naglagpavanjem, i 2. visokoparnost (bombastinost) i preteranu kitnjastost.
Azijat (lat. Asia, Asianus) stanovnik Azije; ret.
bombastian, preterano kitnjast govornik.
azil (gr. a-sylos neopljakan, neprikosno-ven,
a-, syle pljaka hrama) sigurno sklonite,
utoite, pribeite; neprikosnoveno mesto na
kome progonjeni nalaze utoite; dom za
smetaj i izdravanje sirotinje; pravo azila u
meunarodnom pravu: pravo politikih
krivaca, vojnih begunaca i sl. na utoite u
nekoj stranoj dravi.
azilum ignorancije (lat. asylum ignorantie
utoite neznanja) fil. pojam kome ovek
nepromiljene pribegava kad mu se znanje
iscrpe te ne moe vie da mu poslui. Takvi
su pojmovi npr.: bog, metafizike, ivotna
sila, entelehija i mnogi drugi. Volju boiju
izvoditi kao uzrok ne znai nita drugo nego
beati u azilum ignorancije" (Spinoza).

19
azima (gr. a- bez, zyme kvasac, kiselo testo)
jevrejski pashalni beskvasni hleb; pl. praznik
beskvasnog hleba.
azimut (arap. as-samt strana) astr. uglovno
odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili
june take podnevna.
azo-bojs (gr.-tur.) grupa vetakih boja koja
sadri jednu azo-grupu vezanu za aromatini
ugl>ovodonik.
azoik (gr. a- bez, zoon ivot) kol. v. arhaik.
azojski period (gr. a-, zoon ivo bie,
periodos) geol. najstariji period Zemljine
kore, slojevi bez organskih ostataka.
azoogenija (gr. a-zoon, gfgnomai nestajem,
raam se) nauka o stvaranju anorganskoga,
ili organskoga iz anorganskog.
azoodinamija (gr. a-zoon, dynamis snaga,
sila) med. nedostatak snage za ivot, slabljenje, malaksavanje.
azoospermija (gr. a- zoon, sperma seme) med.
potpuni nedostatak mukih oplodnih elija
(spermatozoida) u izbaenom semenu, jedan
od glavnih uzroka nesposobnosti oploavanja.
azot (gr. azotos, a-, zoo ivim; Lavoazijeov
naziv za nitrogen, koji nije u stanju da
odrava ivot) hem. duik, element atom-ske
mase 14,067, rednog broja 7, znak N, jedan
od glavnih sastojaka vazduha (4/5).
azotemija (gr. azotos, naima krv) med.
umnoavanje azotnih jedinjenja u krvi.
azotometar (gr. azotos, metron) aparat
pomou koga se utvruje koliko neka zemlja
oranica sadri u sebi amonijaka.
azoturija (gr. azotos, urem mokriti) med.
prisustvo velike koliine jedinjenja azo-ta u
mokrai.
azur (fr. azur, ital. azzurro) l. plavetnilo,
plava boja neba, nebesko plavetnilo.
azur (tur. hazir) 2. spreman, gotov, pripravan;
azuran.
azurala (arap., tur. hazir ola) spremajte se,
budite pripravni, na noge!
azurii (arap.) vrsta plave boje.
azurit (fr. azur, gr. nastavak ites) tin. plav
mineral, karbonat bakra.
air (tur. hayir) srea, dobro, korist; dobrotvorne
ustanova, zadubina.
airli (tur. hayirli) srean, dobar, estit.
aitiologija (gr. aitfa uzrok, logia nauka) v.
egiologija.
ajam (tur. oyum prorez) deo ama koji se
stavlja konju na vrat, ogrlina.
Ajas (gr. Aias) kit. sin Telamona, kralja
salaminskog, najvei
i posle Ahila
najhrabriji grki junak pod Trojom; posle
Ahilove smrti uzalud je eleo da dobije
njegovo oruje, te je, zb<zg toga, poludeo i
ubio se od alosti.
ajvan (tur.) v. hajvan.
ajvar (tur.) v. hajvar.
ajgir (tur. aygir) pastuv, drebac.
ajdamak (tur. haydamak) batina, motka.
ajzenai pristalice Karla Marksa, nazva-ni po
gradu Eisenachu u Tiringiji, gde su

akademski
drali kongres 1869, kada je osnovana
Nemaka socijalistika radnika partija.
ajkuva (tur.) draga, ljubavnica.
ajluk (tur. aylik) dohodak, plata.
ajman, ajmana (tur. haymana) 1. domaa
ivotinja; marva, stoka; 2. neradnik, skitnica,
gotovan, bitanga.
ajnakter (nem. ein jedan, lat. actus in)
pozorini komad u jednom inu.
ajnzac (nem. Einsatz umetak, uloak) muz.
uplitanje, umetanje jednog muzikog odeljka
u drugi.
ajnleger (nem. einlegen staviti) tamp. 1. radnik
koji stavlja hartiju u tamparsku mainu; 2.
deo maine za tampanje koji slui za
stavljanje hartije; 3. radnik koji stavlja drvo
pod testeru, pilu.
ajnc (nem. eins jedan) v. vent-en.
ajntajnij(um), hemijski element, znak Es,
redni broj 99, atomska masa 254, radioaktivan, trovalentan. Otkriven 1954, ime dobio
u ast Alberta Ajntajna (1879 1955).
ajsberg (nem. Eisberg) ledeni breg, ledenjak
(plovi po moru iz koga mu viri samo
1/71/4 zapremine, a ostali je deo pod
vodom).
ajskastn (nem. Eis led, Kasten sanduk) hladnjaa (za rashlaivanje pia i ivotnih
namirnice podlonih kvarenju usled vie
temperature).
Aja (tur. Ayse iva) muslimansko ensko ime;
sena ljubimica Muhamedova.
akademac popularan naziv za pitomce Vojne
akademije (nekada u Srbiji); ua. akademija.
akademizam (gr. aKademia. Axademeia) u
likovnim umetnostima: pravac kod koga je
teite u tome da se strogo pridrava
tradicionalnih (antikih) umetnikih oblika i
pravila, bez unoenja samostal-nih linih
oseanja i shvatanja; dakle, vie-manje,
ropsko podraavanje antikih uzora.
akademija (gr. aKademia od osobnog imena
AKademos; ovaj ovek je bio sopstvenik vrta
o kojem je re pod 1)1. vrt u blizini Atine
gde je Platon pouavao u svojoj filozofiji; 2.
Platonova kola, GGlato-nova filozofija; 3.
visoka kola za nauku ili umetnost; 4. naziv
za najviu naunu i umetniku ustanovu; 5.
sveana priredbe u slavu nekog znaajnog
dogaaja ili neke linosti.
akademik (gr. aKademiks) lan odgovarajueg udruenja za unapreenje nauke i
umetnosti (akademije); akademiar.
akademiar (gr. aKademiks) v. akademik.
akademski (gr. aKademikos) koji pripada
visokoj, velikoj koli (univerzitetu), koji se
tie ove; koji pripada akademiji, koji se tie
akademije; obrazovan na visokoj koli,
kolski; fig. usiljen, krut; akademska rasprava
strogo nauna raspra-

akairologija

va; akademski graanin slualac, student

univerziteta.
akairologija (gr. aKairos nezgodan, u nezgodan
as, logia govor) nezgodan, neprilian,
neprikladan govor.
akalkulija (gr. a- ne, fr. calcul raun),
nesposobnost vrenja bilo kakvih raun-skih
operacija. akampsija (gr. axampsfa) negipkost;
ned. zgrenost, ukruenost udova. akantoza (gr.
axantha bodlja) ned. promena koe usled
neprirodnost sluznoga sloja pokoice, praena
hipertrofinim promenama na koi, kao to su
bradavice, papilomi i dr.
akantologija (gr. axantha bodlja, logia
govor) lit. zbirka satirinih, podrugljivih
pesama.
akantopelvis (gr. akapLja bodlja, lat. pelvis
karlica) med. bodljikava karlica, kotani izrataji
u karlinoj duplji koji suava ju karlicu i
oteavaju poroaj. akaparer (fr. accapareur)
nakupovalac, zakupac robe radi cphekulacije,
zelena koji zakupljuje robu u velikim
koliinama radi spekulacije.
akaparisati (fr. assarageg) zakupljivati radi
dobiti, zelenaki nakupovati robu radi
spekulacije. a kapele (ital. a capella) kuz.
horsko pevanje
bez pratnje instrumenata. a kaprio (ital. a
capriccio) nuz. samovoljno,
po svom efu. akardija (gr. a-, Kardfa srce)
fiziol. nemanje
srca; fig. malodunost, mekutvo. akarecevole
(ital. accarezzevole) muz. umiljato, ljupko.
akarecevolmente (ital. accarezzevolmente)
tuz. v. akarecevole. akarpija (gr. akagrJa)
neplodnost. akatagrafija (gr. a-, Kata, graphfa
pisanje) med. nemogunost sreivanja rei u
reenice (pri pisanju).
akatalektian stih (gr. a-Katalektikos) poet. stih
klasikih pesnika kod koga je poslednja
stopa potpuna.
akatalepsija (gr. axatalepsfa) nesposobnost
shvatanja sutine neke stvari, nepoi-manje;
neshvatanje, nedostatak razumevanja; med.
potres mozga. akataleptian (gr.
aKataleptos) nedokuljiv, nepojmljiv, neshvatljiv. akatapozis
(gr. a-, Kataposis pijenje) med.
nemogunost pijenja ili gutanja. akatarzija
(gr. aKathars(a) neistoa; nena-klonost prema
istoi; med. neistoa krvi.
akatastatian (gr. a-Katastatos) nepostojan,
nestalan; med. neuredan, nepravilan (za
groznicu).
akatist (gr. a- ne, bez, Kathtzo sednem) u
pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici, Hristu i svetiteljima, koja se peva,
naroito na Veliku subotu, stojei.

20

akvarelist(a)

akatistian (gr. a-, Kathfzo) ne sedei, tj. koji

se ne peva sedei, nego stojei ili u hodu.
akatolik (gr. aKatholiks) hrianin koji ne
pripada katolikoj veri, naroito protestant.
akaustian (gr. a-Kaustos) nesagorljiv, nezapaljiv.
akacija (gr. akak!a) bog. omanje trnovito
drvo koje raste u ist. Africi, Etiopiji, od koga
se dobija gumarabika; upotrebljava se i u
farmaciji kao sredstvo za ublaa-vanje
nadraaja sluzokoe; kod slobodnih zidara:
simbol ednosti i nevinosti (po tome to gr.
re akakJa znai nevinost).
akaa (ind.) fil. po uenju Upaniada: etar, tj.
prostor predstavljen kao materi j alni
elemenat, kao prostorna supstancija".
Akaa je ono iz ega sva bia proistiu i u
to se vraaju, akaa je starija od svih njih,
ona je poslednje ishodite" (Dojsen).
akva (lat. aqua) voda.
akvabatik (lat. aqua, gr. bathys dubok) plo-vilo
napravljeno od stakla i plastike na elektrini
pogon, snabdeveno reflektorima, kamerama
i dr., slui za posmatranje i prouavanje
ivota u velikim dubinama (roni do 50
metara).
akva Bineli (nlat. aqua Binelli) farm. voda za
umirivanje krvi (nazvana po pronalazau
Bineliju).
akvagij(um) (lat. aqua voda, agere voditi)
prav. pravo odvoenja vode, pravo isui-vanja
zemljita; akvatikum.
akva destilata (lat. aqua destillata) hen. destilacijom preiena voda, prekapnica.
a kvadro (ital. a quadro) muz. u etiri glasa,
etvoroglasno.
akvadukt v. akvedukt.
akvalung (lat. aqua, eng. lung plua) aparat
koji roniocima omoguava disanje pod
vodom.
akvamarin (lat. aqua, marinus morski) min.
providan poludragi kamen koji ima zelenu
boju morske vode, vrsta berila.
akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode.
akvanautika (lat. aqua, nautika, v.) ronjenje i
ispitivanje najdubljih delova okeana.
akvaped (lat. aqua, pes, pedis noga) podvodni
bicikl.
akvaplan (lat. aqua, planus ravan) sp. iroka
daska vezana za motorni amac koja slui
za vonju po vodi.
akvaplaning (eng. aquaplaning) sp. vrsta skijanja na vodi akvagadodgkoji vue motorni
amac.
akvarel (ital. acquerello) slika izraena
vodenim bojama.
akvarelirati (ital. acqerellare) slikati vodenim
bojama.
akvarelist(a) (fr. aquarelliste) slikar koji radi
vodenim bojama.

akvarij(um)
akvarij(um) (lat. aquarium) staklena posuda s
vodom u kojoj se uvaju vodene biljke i
vodene ivotinje (ribe i vodozemci); mesto u
apoteci gde se dri voda.
Akvarij(us) (lat. aquarius) astr. Vodolija (jedan
od dvanaest nebeskih znakova).
akvaterarij(um) (lat. aqua, terra zemlja) posuda
u kojoj se dre i taje vodozemci (amfibije).
akvatikum (lat. aquaticum) prav. v. akvagijum.
akvatilije (lat. aquatilia) zool. slatkovodne
ivotinje.
akvatinta (lat. aqua, ital. tinta boja) gra-fika
tehnika duboke tampe slina ba-kropisu po
nainu tampanja.
akvatian (lat. aquaticus) podvodan, vlaan,
movaran, barovit; koji ivi u vodi, pokraj
vode, vodeni; akvatine biljke one koje rastu
po barovitim mestima, vodene biljke.
akvafortis (lat. aqua, fortis jak) hen. snana
voda, spravlja se od alitre i razreene
sumporne kiseline.
akvedukt (lat. aqua, ducere voditi) 1. vodovod,
vodovodna cev; kanal; 2. graevina podignuta
preko reka ili dolina radi prevoenja kanala
za snabdevanje naselja vodom. 3. stari rimski
vodovod; akvadukt.
akvestus konjugalis (nlat. acquestus conjuga-lis)
prav. zajednika tekovina mua i ene.
akviziter (lat. acquisitor sticalac) trg. 1.
ovlaeno lice koje, uz platu ili proce-nat,
prikuplja narudbine za robu i muterije; 2.
skuplja oglasa (za novine), pretplatnika (na
knjige i asopise) i sl.; 3. lice koje prikuplja i
nalazi nove osiguranike (za osiguravajue
zavode).
akvizitor (lat. acquisitor) ovek koji neto stie,
zarauje, nabavlja ili zadobiva.
akvizitum (lat. acquisitum) neto to je
zadobiveno, nabavljene, steeno.
akvizicija (lat. acquisitio) tekovina, steeno
dobro, zarada; nabavljanje; z,adobivanje,
sticanje.
akvijescsncija (lat. aquiescentia) umirenje,
umirivanje.
akvijescirati (lat. aquiscere) umiriti, zadovoljiti.
akvila (lat. aquila) zool. orao; astr. ime jednog
sazvea; arh. ukras u obliku orla na
zabatu kue.
atiline (lat. aquila) pl. zool. orlovi (orao suri i
orao krsta).
akvozan (lat. aquosus) pun vode, bogat vodom;
kiovit.
akvozitet (lat. aquositas) bogatstvo vodom;
kiovitost.
akedija (gr. aKedeia) v. acedija.
akezija (gr. aKesis) v. acezija.
akenonoet v. acenonoet.

aksridi pl. farm. v. aceridi.

akefalos (gr. aKephalos bezglav) sanjalica;
ovek koji ne trpi niiju vlast.
aki (fr. acquit) plaanje, izmirenje nekog
dugovanja; priznanica.

21

akolada
akianoblepsija (gr. a-, kuapbv zagasito-plav,
blepo vidim) ned. slepilo za plavu boju.
akizam (gr. aKKizomai pretvaram se)
pretvaranje; ret. kad se neko pravi da neto ne
mari, npr. kad lisica kae da je groe
kiselo, a medved za ute kruke, do kojih ne
moe: Nisu ni bile zrele".
akijezis (gr. a-, Kyesis trudnoa) ned.
nesposobnost sene da bude oploena.
akik (tur. ak!k) crveni poludragi kamen koji
se upotrebljava za prstenje i erdane.
akinezija (gr. aKinesfa) nepokretljivost; med.
ukoenost jednog uda ili vie udova, uzetost
ivaca.
akirija (gr. akuga) neprava upotreba jedne
rei, tj. upotreba rei u prenesenom smislu.
akiurgija (gr. ake leenje, ergon delo) ned.
nauka o leenju seenjem, nauka o hirurkim operacijama.
aklamacija (lat. acclamatio) vrenje izbora
prostim izvikivanjem, bez pojedinanog
glasanja; klicanje, uzvikivanje; par aklamasjon (fr. par acclamation) izvriti izbor,
ili usvojiti kakav predlog, jednoglasno,
pristankom svih, bez pojedinanog glasanja.
aklamirati (lat. acclamare izvikati) odo-bravati
uzvikivanjem; izabrati bez pojedinanog _
glasanja; pozdravljati klicanjem.
aklastian (gr. aidestos nezatvoren) Opt. koji ne
prelama, ne lomi zrake.
aklimatacija (nlat. acclimatatio) v. aklimatizacija.
aklimatizacija
(nlat.
acclimatisatio)
prilagoavanje tuem podneblju, navikavanje
na tuu klimu; prilagoenje biljki i ivotinja
nekom
dotle
stranom
podneblju,
fig.
odomaivanje;
aklimatacija,
aklimacija,
aklimatiziranje.
aklimatizirati (nlat. acclimatisare) prila-goditi,
prilagoava podneblju, naviknuti na neku
tuu klimu; fig. odomaiti.
aklimacija (nlat. acclimatio) v. aklimatizacija.
akmak (tur. atak) glupan, budala.
akme (gr. akte vrhunac, iljak) med. kri-tino,
prelomio stanje u razvoju bolesti.
akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle
revolucije
1905.
god.,
oblik
ruskog
larpurlartizma; glavni predstavnik pesnikinja
Ana Ahmatova.
anne (gr. akpe) med. opti naziv za vei broj
konih oboljenja koja su meusobno slina
samo po spoljnem izgledu; gnojnica,
bubuljica.
akognozija (gr. akov lek, gnosis poznavanje)
med. poznavanje sredstava za leenje rana.
akoemetar (gr. akio ujem, metron mera) med.
sprava za merenje stepena jaine ula
sluha; akumetar.
akolada (lat. accollata, collum vrat, fr.
accolade zagrljaj) sveani udarac maem po

22
ramenu novoproizvedenog viteza; tip. zagrada; kuz. znak koji spaja vie nota koje
treba istovremeno svirati.
akolast (gr. aKolastos) neumeren ovek,
prodrljiva!], deronja.
akolirati (fr. accoler) obgrliti, zagrliti; vezati za
ggritke, takati; staviti u za-grade, zagraditi;
trg. spojiti vie stavova u trgovakoj knjizi.
akolit (gr. aKluthos) pomonik, pomaga pri
vrenju sveanih slubi u katolikoj crkvi.
akologija (gr. akoz lek, logia nauka) nauka o
lekovima, o sredstvima za leenje rana.
akomija (gr. a-, kote kosa) ned. elavost,
bezdlanost.
akomodacija (lat. accommodatio) udeavanje,
po deavanje; akomodacija oka podeavanje onog soiva na razne dallne vienja.
akomodirati (lat. accommodare, fr. assoglmoder) podesiti, udesiti, urediti; porav-nati,
izravnati, izgladiti; akomodirati se, namestiti
se udobno, udesiti se; namiriti se; poravna
se, npr. o plaanju nekog duga.
akomodman (fr. accommodement) udobno ureivanje kue, sobe i dr.; udeavanje; vansudsko poravnanje, sporazum.
akompanjirati (fr. accompagner) pratiti,
sprovoditi; kuz. pratiti neije pevanje (solo)
instrumentom.
akompanjist(a) (fr. accompagner) pratilac;
sprovodnik.
akompli (fr. accompli) zavren, svren,
dovren, okonan; fet akompli (fr. fait
accompli) svren in.
akonitin (gr. akdniton jedi, nl. Aconitum
napellus) hem. alkaloid koji se nalazi u
korenu raznih vrsta jedia; upotrebljava se
kao sredstvo protiv reumatizma i neuralginih bolova.
akontacija (ital. a conto) uzimanje na raun, na
ime zarade ili primanja, uzimanje unapred,
uzimanje predujma; suma koja se uzima na
raun, predujam.
akontirati (ital. a conto) uzeti (ili uzimati)
na raun, unapred, na ime zarade ili
primanja, predujmiti.
a kong (ital. a conto) trg. na ime, na raun, u ime
predujma; unapred; akonto.
akord (ital. accordo, fr. accord, nlat.
aceordium) kuz. prijatno sazvuje tri tona ili
vie tonova; slaganje, sloga, saglasnost;
ugovor, pogodba, poravnanje; voj. do-brovollo
predavanje nekog utvrenja opsa-ivau;
naroiti nain plaanja radnika, po svrenom
paretu, a ne nadnicom, otuda: dati neki
posao u akord, plaati taj posao po paretu,
ne nadnicom.
akordamento (ital. accordamento) muz. zglaavanje, udeavanje instrumenata i glasova.
akordando (ital. accordando) kuz. zglaavajui, udeavajui.

akrescenziJa

akorder (fr. accordeur, ital. accordatore) kuz.

zglasilac, onaj koji udeava (timu-je)
instrumente, timer".
akordion (ital. accordo) runa harmonika za
razvlaenje, pronaena 1829. god.
akordirati (fr. accorder) zglasiti, zglaa-vati,
udesiti (glasove, ice); sloiti, slagati;
sporazumeti se, poravnati se, na-goditi se sa
zajmodavcem u sluaju nemogunosti
urednog plaanja duga; dati posao u rad s tim
da se plaa po svrenom poslu, a ne
nadnicama; voj. pregovarati i sporazumeti se
o uslovima predaje nekog grada, utvrenja i
sl.; odobriti, dopustiti, priznati.
akordoar (fr. accordoir) muz. zglasilo, viljuka
za zglaavanje, udeavanje muzikih
instrumenata.
akorporacija (nlat. accorporatio) sjedinjenje,
pripadanje, zdruenje.
akorporirati (nlat. assogrogage) prisajedi-niti,
spojiti, pripojiti, pridruiti, priseo jiti.
akosmizam (gr. a-, kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji, kao
jedino to doista ivi, samo bog, dok su sve
ostale stvari, pa i sam svet, samo
modifikacije
boanstva,
bez
istinske
stvarnosti; suprotno: ateizam.
akosmija (gr. a-, ksmos uredan) neurednost,
neistoa; med. bledilo, bolestan izgled lica.
akotiledone (gr. a-, kotyledon udubljenje) il.
bog. bile koje nemaju razgovetnih kotiledona.
akr (eng. asge) engleska mera za
povrinu, =
4840 kvadratnih jardi (4046,8 t2).
akranija (gr. a-, kranfon lubanja) fiziol.
uroena nakaznost glave, kad se dete rodi
bez jednog dela ili bez cele lubanje.
akratija (gr. a-, krateia nemo, slabost)
nedovoljna sposobnost vladanja samim
sobom.
akratoterme (gr. akratos jak, koji je u punoj
snazi, terme, v.) tople lekovite vode sa vrlo
malo mineralnih materija u sebi.
akreditiv (nlat. accreditivum) punomostvo,
punomoje, overenje; otvoreno pismo kojim se
primalac pisma umoljava da predavau, tj.
akreditiranom, do izvesne visine stavi na
raspolaganje novac na raun izdavaa toga
pisma (akreditivno pismo); ckrku-larni
akreditiv akreditivno, kreditno pismo koje
glasi na vie lica ili trgovakih kua u
raznim mestima.
akreditirati (nlat. accreditare) ovlastiti,
opunomoiti; dati kredit, poverenje; ove-riti;
akreditirati se stei ime, glas, uvaenje,
poverenje.
akrement (lat. accrementum) porataj, prirataj.
akrep (arap. 'aqrab, tur. akrep) korpija,
uopte svaka otrovna ivotinja; jakrep.
akrescenzija (lat. ad- crescere rasti) prira-taj,
poveanje.

akribija

23

akribija (gr. akribeia) tanost, brilji-vost,

savesnost, temeljitost.
akribologija (gr. akribologeomai biti taan ili
temeljit u istraivanju) savesnost, tanost u
govoru, pisanju, istraivanju i, uopte, u
ivotu.
akribometar (gr. akribes, taan metron
merim) sprava za tano merenje veoma
malih predmeta.
akribometrija (gr. akribes, metron) tano
merenje.
akridofag (gr. akrfs skakavac, phagos
dera) skakavcojed, onaj koji se hrani
skakavcima.
akrizija (gr. akrisfa) nerasudnost, nedostatak u
sposobnosti rasuivanja i ocenji-vanja;
neodlunost; med. neodreenost stanja
bolesti.
akrije (lat. aseg ljut) farm. ljuti, opori lekovi.
akrilna kiselina hen. bezbojna tenost SN2 =SNSOON; njeni esteri i drugi de-rivati daju
polimerizacijom prozirne plastine mase
(poliakrilne smole).
akriminacija (nlat. accriminatio) optuba,
optuivanje, okrivljavanje.
akrimonija (lat. acrimonia) otrina, oporost,
gorina; kiselina, ljutina.
akritian (gr. akritos neodluan) koji nema
sposobnosti suenja, rasuivanja; nekritian.
akro- (gr. akros) predmetak u sloenicama sa
znaenjem; krajnji, gornji, iljat.
akroazis (gr. akrasis) sluanje; itanje,
predavanje.
akroama (gr. akroama) neto to se ulo ili
pggo treba da se uje, razgovor koji prija
uvu (naroito za vreme jela kod starih
Grka); predavanje.
akroamatian (gr. akroamatikos) koji je
odreen za sluanje; usmen, u obliku
predavanja; kome je potrebno usmeno
objanjenje, tj. teko razumljiv; akroamatino predavanje strogo nauio predavanje za
razliku od popularnoga), predavanje koje se
slua bez prekidanja (za razliku od onoga
koje je u pitanjima i odgovorima).
akrobata) (gr. akrobateo idem na prstima)
igra na konopcu; vetak u skakanju i
prevrtanju u vazduhu, pelivan, prevrta.
akrobatika (gr. akrobateo idem na prstima)
vetina izvoenja telesnih vebi kojima je cilj
razvijanje snage, otpornost, gipko-sti i
okretnosti.
akrobacija (gr. akrobateo idem na prstima)
vetina koju izvodi akrobat; avij. namerno
izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u
ona kretanja koja se vre u toku normalnog
letenja.
akrobistija (gr. akrobystfa) v. akropostija.
akrogrami (gr. akro, -gramma slovo) pesme
kod kojih stihovi poinju poslednjim slovima
prethodnog stiha.
akrografija (gr. akros, graphfa, pisanje) tip.
postupak pri radu kiselinama.

akrotizam
akrodinija (gr. akros, odyne bol) ked. zarazno
oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti
udova, naroito krajnjih.
akrokarpian (gr. akros, karpos plod) bog. koji
nosi plod na vrhu.
akrokefalija (gr. akros, kephale glava) znat.
iljatost glave.
akrokolije (gr. akros, kolon ud) t. znat. krajnji
udovi tela.
akrolein (lat. aseg otar, oleum ulje) hen. bistra i
veoma ljuta mirisa tenost koja se stvara
suvom destilacijom glicerina i nekih masti.
akroliti (gr. akros, Hthos kamen) drveni kipovi
kod kojih su krajnji delovi (glava, ruke i
noge) od kamena.
akromazija v. ahromazija.
akromatin v. ahromatin.
akromatopsija v. ahromatopsija.
akromegalija (gr. akros, megas velik) med.
uroena uveanost udova koja se sastoji u
nezgrapnosti i izoblienosti lica, donje vilice,
usnica, jezika, nosa, ruku i nogu; takoe:
bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova
tela.
akromikrija (gr; akros, mikrs mali) med.
kratkoa jednoga ili vie udova.
akromion (gr. akromion, akromfa) znat.
lopatica, plee, pleka.
akromonosilabike (gr. akros, monos jedini,
syllabe slog) stihovi koji poinju poslednjim
slogom prethodnog stiha.
akronim (gr. akros, oputa ime) vetaka
skraenica sastavljena od poetnih slova ili
poetnih slova neke sloene rei ili vie
rei, npr.: Granap=Gradsko na-bavljako
preduzee.
akropatija (gr. akros, pathos bolest) med. opti
naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i
nogu, kao i ostalih perifer-nih delova tela.
akropetalan (gr. akros, petalon list) bog. koji
se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu
stabla (stabljike); <upr. bazipetalan.
Akropolis (gr. akros, polis grad) gornji grad,
gradska tvrava u Atini i ostalim grkim
gradovima.
akropostija (gr. akroposthi'a) gornji deo koice
na mukom udu, koji se, pri obre-zanju,
odseca; stanje pre obrezanja (kod Jevreja);
akrobistija.
akrosofija (gr. akros, sophia mudrost) najvia
mudrost.
akrostih (gr. akros, stfchos niz, redak) pesma
kod koje poetna, a katkada i krajnja slova
stihova daju neko ime ili neku re.
akroterija (gr. akroterion vrh, glavica) ark.
gornji deo, vrh zgrade, biljke i ivotinje kao
ukrasi na vrhu, slemenu graevina; kljun
lae (kao pobedni znak na novcu).
akrotizam (gr.
akros) fil istraivanje
prauzroka, poslednjeg uzroka stvari;
tenja za onim to je najvie u saznanju
(teorijski akrotizam) i delanju (praktini
akrotizam).

akrofobija

24

akrofobija (gr. akros, phobeomai bojim se)

strah od pogleda s visine u nizinu.
akroholija (gr. akrcholos jarostan, razjaren)
jarost, razjarenost.
akrocijanoza (gr. akros, cijanoza, v.) med.
bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela
(nos, ake, stopala, ui, usta).
aksenija (gr. ahea) negostoljubivost, negostoprimstvo; up. aksenian.
aksijalni (lat. axis oca, osovina, os) osni,
osovinski.
aksilarni (lat. axilla pazuho) pazuni.
aksinomantija (gr. axine sekira, bradva.
manteia proricanje) proricanje po sekirama.
aksiologija (gr. axios vredan, koji vredi, logia
nauka) fil. teorija vrednosti, uenje o
vrednostima; timologija.
aksiom (gr. axioma ugled, autoritet sam po
sebi) sama sobom uvidljiva nauna istina,
oevidna istina, nedokaljiva istina, istina
koja se ne moe dokazati (npr.: Nijedno
tvrenje ne moe biti istovremeno i tano i
netano; Kad su dve koliine jednake treoj,
onda su i meu sobom jednake).
aksiomatika nauka o aksiomima; v. aksiom.
aksiomatian (gr. aksiomatikos) sam sobom
uvidljiv, oevidan, istinit, koji se ne dokazuje.
aksist (nem. Achse osovina) osovina",
pristalica HitlerMusolinijeve politike tzv.
osovine BerlinRimTokio", koja je
uvukla svet u strahote drugog svetskog
rata.
aksonometrija (gr. ahbp oca, osovina,
metrfa) merenje osovine kod geometrijskih
tela.
aksungija (lat. axis osovina, ungere mazati)
mazivo za osovine ili kola; farm. mast, salo.
akt (lat. actus, eng. act, fr. acte) delo,
radnja; svaka sveana javna radnja, naroito
sudska radnja, rasprava, pretres; poz. in; u
likovnoj umetnosti: poloaj u koji se namesti
iv ovek kao pregled; crte ili slika nagog
ovejeg tela; javni spis.
akta (lat. actum, pl. acta od agere delati, raditi)
pl. dela, radnje; spisi koji se tiu neega,
naroito u sudu, dravnim nad-letvima itd.;
ostaviti u akta ili ad akta prikljuiti aktima,
tj. neku stvar ili molbu smatrati svrenom,
odstraniti je, ne raditi po njoj nita;
designacija akata spisak akata koji se nalaze
u jednoj svesci; akta apostolorum (lat. acta
apostolorum) pl. dela apostola; akta publika
(lat. acta publica) pl. javne radnje, one koje
se tiu drave.
aktentana (nem. Aktentasche) torba za
spise.
akter (fr. acteur, lat. actor vrilac, izvrilac)
glumac; uesnik u nekoj radnji ili u nekom
dogaaju.

aktinije
aktiv (lat. activus delatan, radan, koji radi;
radni, koji oznaava delatnost) 1. gram.
radno stanje (suprotno: pasiv); 2. skupina
najdelatnijih lanova neke organizacije.
aktiva (lat. activa) trg. imovina, imanje (novac,
hartije od vrednosti, nekretnine); potraivanje
(suprotno: pasiva).
aktivan (lat. activus delatan) radan, vredan, iv,
okretan, pregalaki, ustalaki; jo u slubi, u
dejstvu; trg. onaj ija su potraivanja vea od
dugovanja; gram. radni.
aktivator (lat. activus) hemijska supstanca koja
pokree ili pojaava delovanje neke druge
supstance.
aktivacija (lat. activus delatan, radan) 1.
stavljanje
u
delovanje,
pojaavanje
delatnosti; 2. hem. metoda za odreivanje
tragova elementa pomou ozraivanja uzorka
neu-tronima u nuklearnom reaktoru.
aktive (lat. activa) trg. pozitivni sastavni delovi
jednog imanja, od kojih sopstvenik ima
koristi, za razliku od pasiva, tj. objekata koji
sopstveniku ne donose nikakvu korist, ili su
mu ak od tete.
aktivi (nlat. activi) pl. 1. u studentskom ivotu:
lanovi studentskog odruenja koji obavezno
moraju da uestvuju u svima priredbama i
pojavama svog udruenja; suprotno: inaktivi;
2. v. aktiv 2.
aktivizam (lat. activus, agere delati, raditi) fil.
shvatanje da je za napredak oveanstva od
naroite vanosti razuman i stalan uticaj
ovejeg znanja i htenja na kulturu i ivot
uopte; praktino, aktivizam je etiki zahtev
da ovek ne sme da miruje sve dotle dok
priroda
ovekova,
njegovim
stalnim
nastojanjem, ne dospe do potpunog
samosaznanja i samostalnosti.
aktivirati (nlat. activare) staviti u dejstvo; uvesti
u aktivnu slubu; ubrzati, ubrza-vati,
pospeiti, pospeavati, pogurnuti.
aktivisati (nlat. activare) v. aktivirati.
aktivist(a) (lat. activus delatan) onaj koji je
delatan, koji dejstvuje, radi u nekoj oblasti
(npr. politiki aktivist); fil. pristalica
aktivizma.
aktivitet (nlat. activitas) ivost, okretnost;
delatnost, radinost, marljivost, revnost;
delanje, delovanje, dejstvo; aktiv-nost.
aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina.
aktivnost (lat. activus) v. aktivitet.
aktinidi (gr. aktis, aktinos) hek. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom
sistemu dolaze iza aktinijuma.
aktinizam (gr. aktfs, aktinos sunani zrak,
zrak) fiz. svojstvo sunanih, nadljubia-stih,
zrakova da izazovu hemijske promene;
hemijsko dejstvo sunanih zrakova.
aktinije (gr. aktfs, nlat. actinaria) 3001. moruzge, morske ivotinje iz porodice anto-zoa,
mekanog tela, bez kostura, ive obino
pojedinano i esto se odlikuju lepim bojama.

aktinij(um)

25

aktinij(um) (gr. aktis) hen. radioaktivan

element, atomska masa 227, redni broj 89,
znak As.
aktinimetar (gr. aktis, metron metar) fiz. aparat
za merenje jaine Rendgenovih zrakova
pomou selena.
aktinina energija (gr. aktis, energeia delo, rad,
zajedniki naziv za energiju svih moguih
vrsta zrakova; med. leenje prirodnim i
vetakim
svetlosnim
i
rend-genskim
zracima, zatim zracima iz raznih nuklearnih
izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr.; talasi
nie frekvencije primenjuju se uglavnom
zbog svog toplot-nog dejstva na ive
organizme.
aktinogram (gr. aktfs, gramma slovo) rendgenska slika; rentgenogram.
aktinograf (gr. aktis, grapho piem) fiz.
instrument za merenje jaine hemijskog
dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar); takoe: instrument koji belei promene
(varijacije) u jaini sunanih zrakova.
aktinografija (gr. aktis, graphia opis) nauka o
zracima; ispitivanje pomou Rendgenovih
zrakova.
aktinoelektricitet
(gr.
aktis,
elektron)
elektricitet to ga u kristalima izazivaju
svetlosni ili toplotni zraci.
aktinoidi v. aktinidi.
aktinometar (gr. aktis, metron mera) fiz. sprava
kojom se meri j anina toplotnog zraenja
Sunca.
aktinometrija (gr. aktis, metron mera) 1.
grana meteorologije koja prouava Sunevu
energiju u atmosferi; 2. grana astro-fizike
koja prouava skupio zraenje nebeskih tela
na gornjoj granici atmosfere.
aktinomikoza (gr. aktis, mykes gljiva) ned.
zarazna bolest najpre opaena kod konja,
goveda i svinja, prenoljiva i na ljude, koju
prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika;
ispoljava se na organima za va-renje, u
pluima (zbog udisanja zarazne praine
gljivica) ili na povrini koe ako je na njoj
bilo ozleda.
aktinomicete (lat. Actinomyces) biol. kona-sti
mikroorganizmi na prelazu izmeu bakterija i
gljiva, prouzrokovai aktino-mikoze (v.).
aktinomorfan (gr. aktis, morphe oblik) bog.
zrakast.
aktinon (gr. aktis, aktinos zrak) radioak-tivni
izotop radona; hem. znak Ap, redni broj 86,
atomska masa 219; zrai H-zrake; poluvreme
raspada 3,92 sek.
aktinoskopija (gr. aktis, skopeo gledam) med.
ispitivanje, prozraavanje rendgenom.
aktinoterapija (gr. aktis, therapeia leenje)
med. leenje zracima.
aktinski (gr. aktis gen. aktinos zrak) fiz. koji
hemijski dejstvuje, koji hemijski razlae;
aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom;
ultravioletni nadljubia-sti zraci, nevidljivi,
jesu aktinski.

akuleiforman
aktiti (gr. akte strma obala) pl. oni koji stanuju
na obali, primorci.
aktovka (lat. actus radnja) pozorini komad u
jednom inu.
aktor (lat. actor) prav. tuilac, izdavalac
punomoja; advokat, zastupnik.
aktrisa (fr. actrice) glumica.
aktu (lat. actu) u istini, stvarno, odista.
aktualan (lat. actualis) v. aktuelan.
aktualizam (lat. actualis) fil. princip prirodne
istorije, naroito geologije i bio-logije, po
kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one
iste sile koje su dejstvovale i u ranijim
periodima Zemljine istorije.
aktualizacija (lat. agere raditi, nlat. actualisatio)
privoenje u delo, ostvarenje, ostvarivanje.
aktualizirati (fr. actualiser) v. aktualizo-vati.
aktualizovati (fr. actualiser) initi ili uiniti
aktuelnim, ostvariti, ostvariva-ti, privesti ili
privoditi u delo.
aktualitet (lat. actualis) sadanjost, stvarnost,
savremenost, dananjica; sadanja vanost,
dananja zanimljivost; teorija aktualiteta psi*.
Vuntovo shvatanje da je sutina due doivljaj
svesti, a ne neto supstancijalno; danost;
aktuelaost.
aktuar (lat. actuarius) sudski pisar, pisar koji
vodi arhivske knjige nekog nadletva i stara
se o aktima koji dolaze i odlaze.
aktuacija (nlat. actuatio) med. dejstvo nekog leka
na organizam.
aktuelan (nlat. actualis, fr. actuel) sadanji,
dananji,
savremen;
stvaran,
istinit,
injeniki; koji je na dnevnom redu; koji se
odnosi neposredno na dananjicu; dat, dan;
aktuelna energija iva sila, kinetika
energija.
aktuelnost (fr. actuel) v. aktualitet.
aktus (lat. actus) radnja, delo, in, svean in,
sveanost,
kolska
sveanost;
spol-no
sjedinjavanje, sparivanje.
akuzabilan (lat. accusare optuiti, ascusa-bilis)
tuljiv, optuljiv; kanjiv.
akuzativ (lat. accusativus) gram. etvrti pa-de
(na pitanje: koga, to).
akuzator (lat. accusator) tuilac, tuitelj,
optuilac; suprotno: akuzatus.
akuzatorski (lat. accusatorius) prav. tui-laki,
optuni; akuzatorski krivini postupak
optuni postupak, onaj koji se vodi na osnovu
neke tube (suprotno: inkvizitorski krivini
postupak).
akuzatus (lat. accusatus) tuenik, optue-nik,
supr. akuzator.
akuzacija (lat. accusatio) tuenje, optuenje,
optuivanje.
akuitet (nlat. acuitas) iljatost, otrina;
naroito: otrina tona.
akuleiforman (lat. aculeiformis) aokast,
bodljikast.

akulturacija

26

akulturacija (eng. acculturation) l. modernizacija (primitivne) kulture; 2. preuzi-manje i

usvajanje elemenata tuih kultura.
akumetar (gr. akuo ujem, metron mera) v.
akoemetar.
akumulator (lat. accumulator gomila, nagomilava) fiz. aparat za skupljanje elektrine
energije; skuplja, nagomilava.
akumulacija (lat. accumulatio nagomilava-nje)
1. ret. nagomilavanje (rei i izraza); 2.
akumulacija kapitala uveavanje kapitala
time to se deo profita ili kamate dodaje
kapitalu da bi se preduzee ili poslovi
proirili; kod nas: odvajanje od postignutog
nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja
rezervnih fondova ili proirenje preduzea i
investicija.
akumulirati (lat. accumulare) nagomil(av)-ati,
sticati, stei, novac.
akupiktura (nlat. acupictura) vezenje, vez.
akuplirati (fr. accoupler) sparivati, spa-riti;
vezivati dva po dva; spajati, spojiti.
akupresura (lat. acupressura pritisak
iglom) med. zaustavljanje krvi pritiskom
krvnog suda metalnom iglom.
akupunktura (lat. acus igla, nlat. punctura bod)
med. nain leenja nekih bolesti, primljen od
Kineza i Japanaca, koji se sastoji u tome da
se u obolelo mesto zabadaju igle.
akuratan (lat. accuratus) briljiv, taan,
uredan, savestan, ispravan.
akustika (gr. akustikos, akuo ujem, sluam)
fiz. nauka o zvuku.
akustian (gr. akuo ujem) koji odgovara
zahtevima akustike, podesan za primanje i
prenop!enje zvuka (npr. dvornice, pozori1pte, crkva), sagraen tako da se rei i
topovi mogu svuda lepo i jasno uti;
akustina sredstva sredstva koja slue
poboljanju ili pojaanju slabog sluha.
akut (lat. acutus accentus) gram. znak koji se
stavlja na samoglasnik i time ga obelea-va
kao naglaena, otri akcent.
akutan (lat. acutus) otar, prek, koji prisiljava
na brzo reenje; akutan bol iznenadan i veoma
jak bol; akutia bolest ona koja e se brzo
zavriti ili ozdra-vljenjem ili smru, a
obino traje do 40 dana.
akutangularan (lat. acutus otar, angularis
ugaoni) kom. otrougli.
akueza (fr. accoucheuse) babica, primalja.
akuer (fr. accoucheur) lekar strunjak za sve
poslove koji su u vezi sa trudnoom i
poroajem.
akuersko odeljenje med. odeljenje bolnice u
kome se vre poroaji.
akuerstvo
(fr.
accoucher)
babitvo,
primaljstvo; nauka o trudnoi, poroaju i
babinjama.
akuirati (fr. accoucher) pomoi eni da rodi,
poroditi, babiiti; poroditi se, poraati se.

akceptor
akcelerativan (nlat. accelerativus) ubrzavan,
koji ubrzava, ubrzavajui.
akceleracija (lat. acceleratio) fiz. ubrzanje,
ubrzavanje.
akcelerirati (lat. accelerare) ubrzati, ubr-zavati.
akcelerometar (lat. accelerare ubrzavati, gr.
metron mera) aparat za merenje ubr-zanja.
akcen(a)t (lat. accentus) gram. naglasak (sloga ili
rei); znak za obeleavanje naglaska.
akcentovanje (lat. accentus naglasak) gram. v.
akcentuacija.
akcentovati (lat. accentus) u izgovoru naglaavanjem naroito istaknuti jedan glas, slog
ili neku re; staviti, stavljati ak-cente na
rei.
akcentologija (lat. accentus naglasak, gr. logia
nauka) gram. nauka o akcentima; up. akcent.
akcentuacija (fr. accentuation) gram. naglaavanje, isticanje, pri izgovoru, jednog glasa,
sloga ili neke rei putem naglaavanja;
stavljanje znakova za naglaavanje rei
(akcenata).
akcentus akutus (lat. accentus acutus) gram.
otri naglasak; akut.
akcentus gravis (lat. accentus gravis) gram. teki
naglasak (u gr. i fr. gramatici); gravis.
akcentus
cirkumfleksus
(lat.
accentus
circumflexus), gram. izvijeni naglasak (u
gr. gramatici, kao u molra; cirkumfleks.
akcept (lat. acceptus primljen, prihvaen)
primanje menice, koje se vri na samoj
trasiranoj menici i izraava reima
primljena", prihvaena", sprejeta", a
kojim onaj na koga je menica vuena
izjavljuje da e na sebe vuevu sumu o roku
plaanja isplatiti; re kojom se izraava
primanje menice; primljena menica.
akcepta (lat. accepta) pl. prihodi, dohoci.
akceptabilan (nlat. acceptabilis) primljiv,
prihvatljiv, usvojljiv.
akceptant (lat. acceptans) primalac (kod svakog
ugovora, od dveju ugovorakih strana,
paciscenata, jedna je promitent ponu-a, a
druga akceptant primalac); primalac jedne na
sebe vuene menice, trasat.
akceptacija (nlat. acceptatio cambii) primanje
menice, akcept.
akceptibilitet (nlat. acceptibilitas) pri-mljivost,
prihvatljivost.
akceptilacija (lat. accepti latio) trg. uno-enje u
knjigu nekog duga kao plaenog pre no to je
stvarno plaen.
akceptirati (lat. acceptare) primiti, prihvatiti,
priznati, odobriti; akceptirati menicu obvezati
se
na
plaanje
menice
plamenom
zabelekom na samoj menici.
akceptovati (lat. acceptare) v. akceptirati.
akceptor (lat. acceptare) primalac, odobra-.
valac.

akcepcija

27

akcepcija (lat. acceptio) primanje, prihvatanje,

usvajanje; usvojene znaenje neke rei.
akces (lat. accessus, accedere) pristup, pri-laz;
stupanje u neko nadletvo radi sti-canja
prakse u poslovima; primanje nekog praznika
u sud radi praktinog vebanja; med. napad
groznice.
akcesija (lat. accessio) pristupanje, prila-zak,
prirataj; ono to jo pripada glavnoj stvari;
stupanje na vlast.
akcesist(a) (lat. accessus pristupanje, pristup)
poetnik, pripravnik u slubi ili zvanju;
ovek koji je primljen u slubu kao
pripravnik, na probu.
akcesit (lat. accedere pristupiti, accessit)
pohvalnica (ueniku pri razdeljivanju nagrada
u koli), druga nagrada, sporedna nagrada.
akcesoran
(nlat.
accessorius)
sporedan,
uzgredan, pomoni.
akcidens (lat. accidens, accidere dogoditi se,
desiti se) nebitna, sluajna osobina neega (za
razliku od esencije ili supstan-cije); sluaj.
akcidentalan (nlat. accidentalis) v. akcidencijalan.
akcidentalije (lat. accidentalia) sluajnosti;
sluajne osobine neke stvari, koje nisu bitne;
sporednosti.
akcidence (lat. accidere) pl. tip. fini, naroiti
tamparski poslovi za koje se trai struno
spremni slagai, izrada tablica, obrazaca,
hartija od vrednosti i sl.
akcidencija (lat. accidere, accidentia) ono to u
jednoj stvari nije bitno, to je promenljive ili
sluajno u njoj, a to bi moglo biti i drukije
pa da se sutina te stvari ne promeni; sporedan
posao, sporedna, sluajna zarada.
akcidencijalan (nlat. accidentialis) nebitan,
sporedan, sluajan, koji nema veze sa sutinom stvari.
akciza (fr. accise, nlat. accisia, lat. accidere
dogaati se) prirez; troarina.
akcizant (fr. accise) onaj koji plaa prirez,
troarinu.
akcizirati (fr. accise) odrediti prirez, troarinu,
oporezovati.
akcizor (fr. accise) troarinac; poreznik.
akcija (lat. actio, fr. eng. action) radnja,
delatnost, delanje, dejstvo, preduzimlji-vost;
trg. udeo, deonica, uee sa izvesnim
kapitalom u kakvom privrednom ili
trgovinskom preduzeu i dokument o tome
ueu.
akcionar (fr. acctionnaire) trg. deoniar,
sopstvenik deonica nekog trgovakog ili
industrijskog preduzea, lan nekog akcionarskog drutva.
akcionarsko drutvo u kapitalizmu drutvo
sopstvenika akcija nekog preduzea kojima je
cilj zajedniki rad i zajedniko

privreivanje; drutvo osnovano na podlozi

uplaenih akcija.
akcionator (nlat. actionator) tuitelj, tuilac;
posrednik, senzal.
akcioni (lat. actio rad, delanje) radni, de-latni,
koji se tie dejstva; akcioiiradi-jus avij.
odstojanje koje moe avion da pree i da se
vrati na polaznu taku bez sputanja i
uzimanja pogonskog materijala.
akcionirati (lat. actio tuba) tuiti, op-tuiti,
optuivati.
akcipirati (lat. accipere) primiti; opaziti, opaati,
osetiti, oseati, uti; shvatiti, razumeti,
nauiti.
akam (tur. akam) l. prvi mrak, zalazak
sunca, prvi deo veeri neposredno posle
zalaska sunca; 2. vreme etvrte molitve
muhamedanaca, po zalasku sunca.
al (tur. al) otvoreno crven, rumen, ruiast; alev.
al- (ar. al-) arapski lan, npr. al-kali, alkohol, Al-kuran itd.; esto se upotrebljava i
el i ul.
a la (fr. a 1a) kao, poput (ega), po, po ugledu na
neto.
alabandizam umetniko oljarenje, umetnika
drljotina (po karijskom gradu Ala-banda, gde
je vladao rav umetniki ukus).
alabastar, alabaster (gr. alabastros, lat.
alabastrum) t. naroita, veoma tvrda vrsta
gipsa, u vodi teko rastvorljiv; alabastersko
staklo mutno, poluprovidno staklo.
a la bon-er (fr. a la bonne heure) u dobri as.
ala breve takt (ital. a la breve takt) takt od etiri
etvrtine koji se broji, odn. diri-guje na dva
poteza umesto na etiri.
Aladin glavni junak u prii o arobnoj svetiljci
(objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci
pripovedaka Hiljadu i jedna no"), koja
onome koji je poseduje ispunjava sve to
zaeli, Aladnnova lampa.
Aladinova lampa v. Aladin.
alaj (tur. alay) vojska, odeljenje konjanika;
parada, sveana povorka; gomila, svetina,
mnotvo.
alaj-barjak (tur. alay bayragi) glavna vojnika
zastava.
alaj-beg (tur. alay-beyi) zapovednik nad
odeljenjem peadije (bataljonom) ili konjice
(eskadronom).
alajbegova slama ono to nema vlasnika, ono
o emu niko ne vodi rauna.
alajka (tur. halayik) 1. robinja, slukinja; 2.
sena opaka jezika, jeziara; 3. pokvarena,
raspusna, nemoralna ena.
a la kart (fr. a la carte) prema jelovniku, izbor
jela po jelovniku.
alal, (arap. halal, tur. helal ono pggo je
pravedno) blagoslov, srea; u izrazima: neka
mu je alal neka mu je prosto; alal im (mu)
vera bravo! odlino!

alalija

28

alalija (gr. a-, lalein brbljati) med. nemogunost

izgovaranja artikulisanih glasova usled
poremeaja u govoriim organima.
alaliti, halaliti (tur. od helal) l. oprostiti se,
pozdraviti se, oprostiti se na rastanku; 2.
pokloniti.
alaman (nem. Alemanne) gladnica, grameljivac; neobuzdan ovek, pustahija.
alamanka (tur. Alman Nemac) vrsta sablje
nemake izrade.
ala marna (ital. alla marcia) iuz. oznaka da
kompoziciju treba izvesti u tempu mara,
koranice.
alantijazis (gr. allas, allantos kobasica) med.
oboljenje usled trovanja kobasicom; botulizam.
alantoida (gr. allas, eidos izgled, vid, oblik)
zool. zaedna beika, zaednica, omota
zametka kod viih kimenjaka (sisara, riba i
gmizavaca), pomae kod gmizavaca i ptica
disanje, a kod sisara jo i ishranjivanje
zametka.
alantoidna tenost zool. tenost koja se nalazi
izmeu alantoide i amniona.
alantotoksikon (gr. allas, allantos kobasica,
toksikon otrov) hem. otrov koji se razvija u
pokvarenim digernjaama i krvavicama.
ala prima (ital. alla prima) slik. odmah,
najednom slikati, tj. bez prethodnog gruntiranja.
alarm (fr. alarme, ital. all'arme) voj. uzbuna,
poziv ili znak ka oruju; nemir,
nespokojstvo, zabrinutost; strah.
alarmantan (fr. alarmant) uznemiravan, koji
uznemiruje, uznemirujui, koji izaziva ili
stvara
nespokojstvo
i
zabrinutost,
obespokojavajui.
alarmirati (fr. alarmer) uzbuniti, u zbunjivati,
praviti uzbunu, pozvati ka oruju; uznemiriti,
zastraiti, obespokojiti.
alarmist (fr. alarmiste) raznosa uznemiru-juih
vesti.
alas (ma. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom,
ribar; halas.
alat (tur. al crven, at konj) alatast konj, rian.
alat (arap. alat, tur. alat) pribor, sve to je
potrebno za rad, naroito runi, orue.
alata (lat. afferre doneti, donositi, allatus
donesen) pl. sve ono to sena donese sobom
kad se udaje, miraz, prija.
alativ (fr. allatif) u ugro-finskoj jezikoj grupi
naziv za pade kojim se obeleava predmet
kome je upuena neka radnja, na kome e se
ostvariti neka radnja.
alatracija (nlat. allatratio) lajanje na; napad na
nekog grdnjama.
alatura (nlat. allatura, afferre donositi) prav.
miraz; dodatak u novcu za izdravanje
kue.
alaturka (ital. alla turca) na turski nain, po
turski (za razliku od evropskog, zapadnjakog); supr.: alafrZnka.
alaun (nem. Alaun, lat. alumen) stipsa.

albuminimetar

alafranka (ital. alla franca) na evropski nain,

po evropski, po zapadnjaki (za razliku od
turskog, orijentalskog, islamskog); supr.:
alaturka.
alah (arap. a-ilah) bbg, pravi bog.
alacija (nlat. alatio, lat. alatus krilat) davanje
krila; fig. ubrzanje, pourivanje.
alba (lat. albus beo) duga bela tunika kod starih
Rimljana; bela, do zemlje duga, koulja
katolikih svetenika za vreme mise.
Alba Greka (lat. Alba Graeca) jedan od starih
naziva za Beograd.
albanolog strunjak za albanologiju.
albanologija nauka koja se bavi prouavanjem albanskog jezika, knjievnosti i
kulture.
albatros (eng. albatross) zool. velika bela
morska ptica koja nagovetava buru.
albacija (nlat. albatio) beljenje, sjajanje metala,
naroito bakra; posrebravanje metala;
tobonje pretvaranje bakra u srebro;
albifikacija.
albedo (lat. albus beo, svetao, sjajan) broj koji
pokazuje mo odbijanja svetlosti od tela koje
samo ne svetli; potpuno belo telo imalo bi
albedo =1, jer bi odbilo svu svetlost.
albertotipija tip. izrada tipografskih ploa
fotografskim putem, nazvane po pronalazau, minhenskom fotografu Jozefu
Albertu (18251886).
Albertina zbirka crtea i gravira u Beu, jedna
od najbogatijih u Evropi (preko 600.000
listova); osnovao je vojvoda Albert od
Saksen-Teena (17381822).
albinizam (lat. albus beo) med. nasledio odsustvo
bojene materije, pigmenta u koi kod ljudi i
ivotinja, usled ega koa i kosa izgledaju
bele, a oi crvenkaste.
albino (um. albino, lat. albus beo) med. onaj koji
boluje od albinizma.
Albion (kelt. brdska zemlja") staro, danas
samo pesniko ime Velike Britanije.
albit (lat. albus beo) min. beli feldspat.
albifikacija (nlat. albification) v. albacija.
albolit (lat. albus beo, gr. Hthos kamen) vrsta
odlinog belog cementa.
albugo (lat. albugo) med. bela mrlja na
ronjai oka.
album (lat. album belo) belina, knjiga sa belim
listovima, koju treba ispuniti slikama u boji,
crteima i sl.; spomenar, spomen-knjiga;
knjiga za skupljanje fotografija, potanskih
karata sa slikama, maraka itd.
albumen
(lat.
albumen
belance)
hem.
belanevina.
albumin (lat. albumen) hem. belanevinasta
materija, belanevina.
albuminat (lat. albumen) hem. materija koja u
sebi sadri belanevine.
albuminimetar (lat. albumen, gr. metron mera)
hem. instrument za odreivanje koliine
belanevine u mokrai.

albuminozan

29

albuminozan (nlat. albuminosus) koji sadri

belanevinu, belanevit.
albuminoidi (lat. albus beo) ned. supstancije po
sastavu i poreklu sline pravim belanevinama, od kojih se razlikuju uglavnom
po tome to im nedostaju neke amino-kiseline
i to su nerastvorl>ive.
albuminska hartija fotografska hartija za iju
se izradu upotrebljava iz jaja izvaena i na
toplom vazduhu osuena belanevina.
albuminurija (lat. albumen, gr. ureo mokrim)
med. izluivanje belanevine mokraom, kao
znak eerne bolesti, bolesti bubrega i dr.
albumoze (lat. albus beo) fiziol. supstance
izmeu belanevina i peptona koje se
stvaraju u elucu i guterai za vreme
varenja.
alva (tur. helva) v. halva.
alvaluk (tur. helvahk) napojnica, nagrada, ast
koju daje obino onaj koji obue neto
novo.
alvadija (tur. helvaci) onaj koji pravi i
prodaje alvum napitak od kajmaka, kukuruznog brana i dr. (boza); slastiar.
alvearij(um) (lat. alvearium) konica, pe-lanik,
trnka; jedan deo une upljine u kojoj se
skuplja una mast.
alveolaran (nlat. alveolaris) koji se tie zubnih
leita; elijast, elijski; al-veolarni ivci
vilini ivci.
alveole (lat. alveoli) l. anat. male duplje, jamice
i mehurii u pojedinim delovima tela, npr.
leita za zube u vilicama, guni mehurii u
kojima se vri izmena gasova za vreme
disanja i dr.; 2. votane elije u pelinjem
sau.
alvus (lat. alvus) anat. trbuh; med. stolica, izmet.
algaritam (arap., gr. rythmos) v. algoritam.
alge (lat. algae) bot. okreni, kriptogamne vodene
biljke, bescvetnice, talofite sa biljnim
zelenilom (hlorofilom).
algebra (arap. al-gebr) kat. sastavljanje razdvojenih delova", deo matematike koji
istrauje odnose i svojstva brojeva pomou
optih znakova; raun simbolima po
odreenim zakonima; udbenik algebre.
algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom, znalac
algebre.
algama (gr. algema) med. bol.
algetian (gr. algeo oseam bol) bolan,
boleljiv, nastao usled bola.
algija (gr. algeo oseam bol) med. bol ivaca,
neuralgija.
algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih
biljaka, najee algi; otuda i naziv.
algolagnija (gr. algos bol, lagneia obljuba)
med. uivanje u bolu, pouda za bolom, izraz
koji obuhvata mazohizamm sadizam.
algologija (lat. alga, gr. logia) bog. nauka o
algama, okrecima.
algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih
plemen a Sev ern e A mer ik e

Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku

Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi
ivota.
algorizam (arap.', gr. rythmcs) v. algoritam.
algoritam (arap., gr. rythmos odnos) 1. vetina
raunanja, etiri osnovne raunske radnje i
udbenik o tome (izraz potie od arapskog
matematiara
Mohameda
ibn
Musa
Alharizmi); 2. logiki algoritam pokua] da
se logike operacije zamene ciframa i
raunskim metodama, dakle, pokuaj jedne
matematike ili simboli-ke logike; opte
usvojen nain pripreme za digitalne raunare;
u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi
algorizam, algaritam.
algospazmus (gr. algos bol, spasmos gr) med.
gr miia praen bolom.
algofon (gr. algos bol, phonos ubistvo) med.
sredstvo protiv zubobolje od slaiinog ulja i
piritusa.
algrafija (gr. graphfa) tip. postupak pri ravnom
tampanju aluminijskim mesto kamenim
ploama, koji odgovara litogra-fiji.
Aldebaran (arap.) astr. volovsko oko", zvezda
prve veliine, jasno crvene svetlosti, u
sazveu Bika".
aldehid (nlat. alcohol, dehydrogenatus li-en
vodonika) hen. alkohol lien jednog dela
vodonika, organska hemijska tenost ljuta
mirisa.
aldobrandinska svadba rimska zidna slika
pronaena 1606. god.; pripadala je kardi-nalu
Aldobrandiniju.
aldum (tur. aldim) zlato.
alduma (tur. aldim akcesi) aenje koje ini
kupac nakon kupovine na pazaru ili u ariji;
napojnica.
ale! (fr. allez) hajdete, idi, napred!
alea jakta est (lat. alea jacta est) posl. kocka je
baena, tj. konano sam se odluio na neko
delo, sad kud puklo da puklo! Cezare-ve rei
kada je preao Rubikon.
aleatiko (ital. aleatico) vrsta odlinog slatkog
toskanskog crvenog vina od muska-tovog
groa.
aleator (lat. alea kocka, aleator) igra kockom,
igra na sreu, kockar.
aleatorij(um) (lat. alea kocka, aleatorium)
igranica, kockarnica.
aleatorika (lat. alea kocka) muz. izvoenje koje
se temelji na sluajnosti; nastala je u novoj
muzici svoenjem kompozicije na niz
obrazaca iji se poredak preputa volji
izvoaa.
aleatorni (lat. alea kocka) sluajan; mat.
aleatorna promenljive: sluajna promenljive.
alev (pere.) crven, plamene boje.
alegat (lat. allegatum) navedeno mesto, na-vod,
izvoenje, pozivanje na neki zakon.
alegata (lat. allegata) pl. mesta navedena iz
drugih dela, uputstva.

alegacija

ZO

alegacija (lat. allegatio) navoenje, pozivanje na

spis, delo ili pisca; navoenje injenica;
tvrenje.
alegorizirati
(gr.
allegoreo
drukije
izraavam, drukije prikazujem) v. alegorisati.
alegorija (gr. allegoria) poet. govor u kome se
pojmovi i misli iskazuju drukije, a ne
reima koje ih direktno izraavaju, slikovit
govor, slikovito objanjenje pojma ili misli.
alegorisati (gr. allegoreo) slikovito govoriti ili
pisati; izraavati misli zavijeno, u slikama,
a ne direktno.
alegorist(a) (gr. allegoriks) onaj koji
prikazuje neto u slikama, slikovito.
alegorian (gr. allegorikos) iskazan slikom,
slikovit, zavijen.
alegramente (ital. allegramente) v. alegro.
alegretino (ital. allegrettino) muz. umereno
alegreto.
alegreto (ital. allegretto) muz. manje ivo,
manje veselo, manje brzo nego u alegro.
alegrisimo (ital. allegrissimo) muz. vrlo sivo,
vrlo veselo, to ivlje; alegro asai, alegro di
molto.
alegro (ital. allegro) muz. veselo, sivo, brzo; kao
imenica: komad koji treba izvoditi veselo,
ivo i brzo; alegramente.
alegro asai (ital. allegro assai) muz. v.
alegrisimo.
alegro vivae (ital. alegro vivace) muz. ivahno.
alegro di molto (ital. allegro di molto) muz. v.
alegrisimo.
alegro kon brio (ital. allegro con brio) muz. vrlo
veselo, sa arom, vatreno; alegro kon
spirito, alegro kon fuoko.
alegro kon mogo (ital. allegro con moto) muz.
uzburkano, hitro, brzo.
alegro kon spirito (ital. allegro con spirito) muz.
v. alegro kon brio.
alegro kon fuoko (ital. allegro con fuoco)
muz. v. alegro kon brio.
alegro maestozo (ital. allegro maestoso) muz.
odmereno hitro, sa dostojanstvom.
alegro ma non tropo (ital. allegro ma pop
troppo) muz. ne odvie brzo.
alegro moderato (ital. allegro moderato) muz.
umereno veselo, umereno brzo.
alegro non tango (ital. allegro pop tanto) muz. ne
mnogo brzo.
alegro furiozo (ital. allegro furioso) muz. strasno
i brzo.
aleja (fr. allee) drvored; etalite izmeu dva
reda drvea; uzan prolaz.
alejkum selam (tur. 'alaykum-u-ssalam)
muslimanski pozdrav: mir meu vama!
aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji,
koji potie iz Aleksandrije, po-morskog
grada u Donjem Egiptu, koji je osnovao 331.
pre n.e. Aleksandar Veliki i bio je u prvim
vekovima pre i posle nae ere glavno sedite
grkog obrazovanje i grke knjievnosti;
otuda: aleksandrij-

ska biblioteka, aleksandrijski gramati-ari,

aleksandrijski
filozofi
(aleksan-drijska
kola), i dr.
aleksandrina svili slina tkanina od lana i
pamuka.
aleksandrinac poet. dvanaesterac, esto-stopni
stih sa cezurom posle estog sloga, nazvan
po velikom starofrancuskom romanu o
Aleksandru Velikom, iz HP veka; klasian
stih Francuza.
aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih naunika-tumaa; up. Septua-ginta.
aleksandrinstvo nauio sitniarstvo, suva
uenost radi uenosti, bez ikakve veze sa
stvarnim ivotom, kao npr. u HUP veku.
aleksandrit (gr.) min. vrsta dragog kamena.
aleksija (gr. a-, lexis govor) psih. patoloka
nesposobnost da se pisane ili tampane rei
itaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede
velikog mozga).
aleksin (gr. alexo pomaem, titim) hem.
svaka materija krvnog seruma koja rastvara
strane elice.
aleksipiretikon (gr. alexo branim, rug vatra)
med. sredstvo protiv groznice.
aleksit (gr. alexo branim) med. sredstvo za
spasavanje i pomo, naroito protivotrov;
aleksiterijum.
aleksiterian (gr. alexeterios) koji dejstvuje
kao protivotrov, protivotrovni.
aleksifarmakon (gr. alexo branim, pharmakon lek) med. lek protiv trovanja,
protivotrov.
aleksifarmacija (gr.) nauka o protivotro-vima.
alektacija (lat. allectatio) mamljenje, primamljivanje, izazivanje drai; ist rad (u
bakrorezu).
alektriomantija (gr. alektryon petao, man-tef a
proricanje) proricanje po pevanju petlova.
alektriomahija (gr. alektryon petao, mache
borba) borba petlova (kao slika istinske
borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na
zabava).
alelopatija (gr. allelon naizmenian, pat-hos
doivljaj, delovanje, uticaj) nauka koja se
bavi prouavanjem biohemijskih uticaja
izmeu biljaka.
aleloftorija (gr. allelon meusobni, uzaja-mni,
phtefro unittavam, allelophthorfa) fil.
izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon, u
prirodi i ivotinjskom svetu, za nemilosrdnom
meusobnom borbom i uni-tavanjem.
aleluja (hebr. hallal, hilel jah hvalite boga)
pripev u crkvenim pesmama; pesma u slavu
boga; aliluja.
alem (arap. alam znak, simbol) neki dragi
kamen spram koga se vidi veerati, u ponoi
kao u po dana" (nar. pesma); u arapskom,
pored ostalih mnogih znaenja, ova re znai
i pozlaene jabuka na vrhu minareta.

alemanda

31

alemanda (fr. allemande) muz. igra u 2/4 ili 4/4

taktu, umerenog tempa (nemakog porekla).
Alemani (nem. Alemannen) staronemaki naziv
glavnog i najveeg dela stanovnitva june
Nemake, za razliku od vladajuih Franaka
(otuda Francuzi i danas zovu Nemaku
Alemanj", tj. zemlja u kojoj ive Alemani).
alentando (ital. allentando) muz. poputajui,
zadravajui, usporavajui; alen-tato.
alentato (ital. allentato) muz. v. alentando.
aleiteza (gr. allos drugi, thesis poloaj,
metanje) med. prisustvo stranih tela u
ovejem organizmu i bolest koja usled toga
nastaje.
aleopat (gr. alloios drukiji, pathos bolest) lged.
v. alopat.
aleopatija (gr. alloios, pathos) ned. v. alopatija.
alergeni (gr. allos drugi, ergon delo) ned.
supstancije ivotinjskog ili biljnog porekla
koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju.
alergija (gr. allos, ergon) med. promenjena
sposobnost reakcije organizma na neku vrstu
zaraznih klica kojima je taj organizam ve
jednom ranije bio zaraen.
alergian (gr. allos, ergon) med. koji pati od
alergije.
alet (arap. hhilat) odelo; sveana, poasna
haljina kojom je sultan darivao vezire.
aletiologija (gr. aletheia istina, logia) nauka (ili:
uenje) o istini.
aletofil (gr. alethes istinit, philos prijatelj)
prijatelj istine, onaj koji voli istinu; filalet.
aleuromantija (gr. aleuron penino brano,
mantefa) proricanje iz brana koje se prinosi
na rtvu.
aleurometar (gr. aleuron brano, metron
mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i
istoe brana.
aleuron (gr. aleuron penino brano) bog.
okruglasta i kristalizovana organska tvar,
slina zrncu, u biljnim elijama, sastavljena
od kristalizovane belane-vine.
aleuronat (gr. aleuron penino brano) bog.
belanevina koja se nalazi u penici.
alef (hebr. aleph) prvo slovo jevrejskog i
fenianskog pisma; up. alfa.
alibi (lat. alibi) prav. drugde, na drugom mestu,
stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom
mestu, gde je ta ista osoba, prema tvrenju
neke druge osobe, u odreeno vreme toboe
bila; dokazati svoj alibi znai: dokazati da u
izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu.
aligator (ital. alligatore, p. el lagarto) zool.
ameriki krokodil; kajman.
aligacija (lat. alligatio) meavina metala
nejednake vrednosti u jednu masu, slitina,

alimfija
smesa, legura; fig. primesa, primesak, dodatak;
alijaa.
aligirati (lat. alligare) sliti, slivati, sme-ati;
legirati.
alizari (p. alizari) bog. levantinske bro; koren
broa.
alizarin (p. alizari) hen. lepa crvena boja koja
se danas dobiva iz antracena, dok je ranije
dobivana iz korena broa; aliza-rinsko
modrile* najlepa i najpostojanija alizarinska
modra boja, iste vrednosti kao i indigova
modra boja; ua. alizari.
aliirati (fr. allier) vezati savezom, sklopiti savez,
udruiti; svezati brakom, opri-jateljiti;
obino: aliirati se.
alija (arap. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja.
alijaa (fr. alliage) v. aligacija.
alijansa (fr. alliance) spajanje, udruivanje;
savez; oroavanje, prijateljstvo; brana
veza; Sveta alijansa (fr. belle alliance), lepi
ili sveti savez izmeu Rusije, Pruske i
Austrije 1815. god.
alijas (lat. alias) inae, sem toga, drugim putem,
drukije.
alijevacija (lat. alienatio) otuivanje, otu-enje;
razmena, prodaja, zalog; med. odstupanje od
prirodnog stanja; duhovno ra-strojstvo (lat.
alienatio mentis).
alijenizam (lat. alienus tu, fr. alienisme) med.
duevno rastrojstvo, ludilo.
alijenirati (lat. alienare) prav. otuiti, otu-ivati,
ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu); odvratiti,
premamiti (muterije); poludeti.
alijenist(a) (fr. alieniste) lekar za duevne
bolesti.
alikante (p. alicante) vrsta panskog vina iz
okoline grada Alikante.
alikvaitan (lat. aliquantum) mat. koji se sadri u
veem broju, ali ovaj nije njime deljiv bez
ostatka, npr. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni
delovi broja 12; supr. alkkvotan.
alikvota (lat. aliquoties) mat. broj koji se sadri u
drugom broju bez ostatka, npr. 2, Z, 4, 6 su
alikvote broja 12.
alikvotan (lat. aliquoties) koji se sadri u
veem broju bez ostatka.
aliluja, v. aleluja.
aliment(a) (1. alimenta) pl. novac za izdravanje
i vaspitanje vanbrane dece.
alimentar (lat. alimentarius) prav. onaj koji po
nekom zavetanju prima izdravanje.
alimentarna intoksikacija med. trovanje hranom.
alimentacija (lat. alimentatio hranjenje) ishrana;
izdravanje, npr. vanbrane dece.
alimentirati (nlat. alimentare) ishranjiva-ti,
izdravati, snabdeva hranom.
a limine (lat. a limine, s praga) odmah,
smesta, odluno (npr. odbiti neki predlog,
ponudu, savet i sl.).
alimfija (gr. a- ne, bez, lat. lyrnpha voda) med.
nedostatak limfnih lezda.

al ingroso

32

al ingroso (ital. ali ingrosso) trg. na veliko; up.

an gro.
alineja (lat. a od, linea red) nov red, novi pasus,
novi paragraf; odeljak koji poinje novim,
neto uvuenim redom.
alinjirati (fr. aligner, lat. a linea) pore-ati u
jednom pravcu, poravnati po koncu, doterati
pod konac, postrojiti, urediti, svrstati.
aliptika (gr. alefpho maem, trljam) vetina
masiranje, nauka o leenju trljanjem.
alir(a) (fr. allure) hod, nain kretanja; trag
divljai; fig. nain hoda i dranja nekog
oveka, ponaanje, vladanje.
aliskaf (lat. ala krilo, gr. skaphos laa) vozilo
s krilima, hidrokrilac, vodokri-lac.
aliteracija (nlat. aliteratio) poet. pesnika figura
koja se sastoji u tome da vie rei u jednom
stihu poinju jednim istim su-glasnikom, npr.:
Ona poji po putu putnike".
aliterirati (lat. ad littera slovo) praviti
aliteraciju; sluajno ili hotimino ponavljati
ista slova, iste slogove.
alitura (lat. alere hraniti, alitura) hranje-nje,
ishrana, sposobnost tela da hranljivim
sokovima nadoknadi ono to je izgubilo.
alifatina jedinjenja hem. organska je-dinjenja u
ijim su molekulima atomi ugljenika
povezani meu sobom u vidu jedinstvenog ili
razg^anatog lanca.
alka (tur. halka) v. halka.
alkazar (arap.) dvorac, dvor, palata.
alkalescencija
(nlat.
alcalescentia)
hem.
preovlaivanje jednog alka lij a: razvijanje
alkalija koji se brzo isparava tj. amoni-jaka.
alkalescirati (nlat. alcalescere) hen. razvijati
alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak).
alkali (arap. halkah) hem. so koja se dobija iz
pepela morskih biljaka; potaa.
alkalizacija (nlat. alcalisatio) hem. proizvoenje
(ili: dobivanje) lune soli.
alkalizirati (lat. alcalisare) hen. proizvoditi (ili
dobijati) lunu so.
alkalij (arap. halkah) hen. so koja se dobija iz
pepela morskih biljaka; potaa.
alkalije (arap.) pl. hem. hidroksidi alkalnih
metala, imaju bljutav ukus i veoma su
otrovni.
alkalimetar (arap. halkalf, gr. metron mera)
hem. sprava kojom se odreuje koliina
istih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih
alkalija u potai ili soli.
alkalimetrija (arap. halkah, gr. metron mera)
he, nauka o ispitivanju sode ili potae;
ispitivanje sode i potae pomou alkalimetra.
alkalni metali hem. metali prve grupe pe-riodnog
sistema:
litrijum,
natrijum,
ka-lijum,
rubidijum, cezijum i francijum;

Alkuran
elektropozitivni su, hemijski najreak-tivniji,
razlau vodu; vodeni rastvori njihovih
hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo.
alkaloidi (arap. halkali, gr. efdos) hem. azot-ni
organski spojevi biljnog porekla, otrovni i
gorka ukusa; do danas ih je u hemiji poznato
vie od sto (kinin, ko-kain, kofein, atropin,
morfin, nikotin, strihnin, teobromin i dr.),
od kojih su neki veoma lekoviti.
alkatifa (arap., p. alcatifa) fini orijen-talski
ilim, sa osnovom od vune i svile, a arom
od zlatnog i srebrnog konca.
alkejski stih (gr. Alkalos) poet. stih od pet stopa,
od kojih su prve tri i poslednja jambi, a
etvrta anapest i-i-i-i i-i-), po slavnom
grkom liriaru Alkeju, iz Mitilene na
Lezbosu, koji je iveo 600. god. pre nae ere;
alkejska strofa strofa od etiri stiha, od kojih
dva jedanaester-ca, jedan deveterac i jedan
deseterac.
alkovn (arap. al-qubeh, p. alcoba) odeljenje
odreeno za spavanje koje ne prima svetlost
direktno spolja, nego tek iz drugih odeljenja,
kroz staklena vrata i prozore; udubljenje u
sobi sa posteljom; lonica.
Alkoran (arap. Al-qur' ap) v. Korav.
al korzo (ital. al corso) trg. po kursu, po
sadanjoj vrednosti novca.
alkotest (kovanica od delova rei alkohol i lat.
testis svedok) provera koliine alkohola u
nekom organizmu.
alkohol (arap. al-qohhlu) l. najbolji, savreno
preien prah, npr. od kore kina-- drveta,
eleza i dr.; 2. potpuno preien piritus
izluen iz vina, piva, rakije i dr.; opojno
pie.
alkoholat (arap.) vrsto hemijsko jedinjenje
alkohola sa nekom soli.
alkoholatura (arap.) hem. meavina sveih
biljnih sokova sa alkoholom.
alkoholi (arap.) pl. hem. organska hemijska
jedinjena ugljenika, vodonika i kiseonika.
alkoholizam (arap.) opti naziv za sve tetne
uticaje na oveji organizam i drutvo koji
dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih
pia, naroito rakije.
alkoholizacija (arap.) hem. osloboenje pirituse
od vode, preiavanje alkohola; mean>e
alkohola sa nekom tenosti.
alkoholizirati (arap.) hem. preista do stepena
najvee finoe, npr. neki prah; izluiti
piritus iz neke tenosti; osloboditi od vode;
pomeati sa alkoholom.
alkoholiar (arap.) ovek koji je suvie odan
uivanju alkoholnih pia, pijanica.
alkoholometar (arap., gr. metron mera)
sprava za odreivanje koliine alkohola u
nekom opojnom piu.
alkoholometrija (arap., gr.) nauka o
odreivanju koliine alkohola u nekom
opojnom piu.
Alkuran (arap. Al-qur' ap) v. Koran.

almaviva
almaviva vrsta kratkog ogrtaa, nazvanog,
verovatno, po grofu Almavivi, junaku Bomareove komedije i Mocartove opere
Figarova enidba".
Almagest (arap. al, gr. megfste, syntaxis)
naslov arapskog prevoda astronomskog dela
Ptolomejevog; gr. megale syntaxis, lat.
magna constructio veliki sklop.
almada, almadet (arap. al ma'dijat) crnaki
amac od kore drveta; vrsta brze jedrili-ce u
istonoj Indiji.
almaz (gr. asamas, tur. elmas, arap. almas)
dijamant.
alma mater (lat. alma mater mati koja hrani)
asna majka", naziv za univerzitet i veliku
kolu.
almanah (arap. al-manakh) kalendar; godinjak, zbornik koji izlazi godinje.
almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji)
min. crvenol>ubiasti granat (dragi kamen).
almarada (tl. almarada) bode sa tri reza.
al marko (ital. al marco) trg. prema istoj teini
zlata i srebra.
almoraham (arap.) prvi mesec u godini po
arabljanskom kalendaru.
almukantarat (arap.) astr. krug na nebu para-lelan
sa vidikom, horizontom.
alo- (gr. allos) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: drugi, drukiji, razliit, npr.
alogen; up. alotigen.
alogandromelin (gr. allos drugi, apeg, ap-dros
ovek, melos ud) zool. nakaznost koja se
sastoji samo u tome to neka ivotinja ima
udove sline ovejim.
alogen (gr. allos drugi, genos rod) stranac,
tuinac.
alogija (gr. alogfa) nerazumnost, nesmilje-nost,
besmislica, glupost.
alogian (gr. a-, logos um, razum) koji nije u
skladu sa zdravim razumom, nerazuman,
nelogian.
alogotrofija (gr. alogos protivan svrsi, trepho
hranim)
nednesrazmerna
ugojenost
pojedinih delova tela; nesrazmernost u
razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela.
alograf (gr. allos drugi, grapho piem) tu
rukopis, tu potpis.
alodijalan (nlat. allodialis) slobodan od
plaanja danka.
alodijalna dobra (stnem. al-, 6t) imanja koja su
postala od lenskih feudalnih, no s tom
razlikom to je sopstvenik mogao njima
slobodno raspolagati, zaduiti ih, prodati ili
ostaviti nekome u nasledstvo.
alodij(um) (stnem. al-6t) slobodno dobro, tj. ono
koje nije dobiveno u leno, nego koje je
potpuna sopstvenost, nasleeno dobro.
alodoksija (gr. allos drugi, doxa miljenje)
drukije (ili: pogreno) miljenje ili uenje;
up. heterodoksija.
aloin (gr. aloe) hen. materija koju sadri u sebi
lie biljke aloje.
Z Leksikon

33

alotriofagija
aleja (gr. aloe) vot. istonjake, naroito
afrika, biljna vrsta iz ijeg se lia cedi
gorak sok, od koga se spravljaju lekovi.
alokacija (nlat. allocatio) dodavanje, dodatak;
trg. odobravanje nekog rauna, ili stavke
docnije unesene u raun.
alokvij(um) (lat. alloquium) v. alokucija.
alokvirati (lat. alloqui) osloniti, oslovlja-vati.
alokucija (lat. allocutio) oslovljavanje; kratka
beseda, kratak govor, naroito govor kojim
papa
pozdravlja
kardinalski
sabor;
alokvijum.
alolalija (gr. allos drugi, laleo brbljam,
govorim) ned. pravljenje omaaka u govoru,
pogrean govor.
alomorfizam (gr. allos, morphe oblik) slinost
ili identinost strukture dveju supstancija sa
razliitim kristalnim oblicima.
alomorfija (gr. allos, morphe oblik) hen. v.
alotropija.
alon (fr. allons) hajdmo!, napred!, ura!
alon (fr. allonge) trg. list koji se prila-e uz
menicu, a na koji se stavljaju indosa-menti;
produak, produetak, nastavak (npr. na
nekom stolu); dug konopac pomou koga se
konji ue kasanju.
aloniman (gr. allos drugi, bputa ime) pod
drugim (ili: tuim) imenom.
alopat (gr. allos, pathos bolest) med. lekar koji
lei pomou alopatije; prijatelj, pristalica
alopatije; up. aleopat.
alopatija (gr. allos, pathos) ned. metoda leenja
kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi
na neki drugi deo; alopateki metod leenja,
upotreba lekova koji izazivaju bolesti
suprotnog dejstva, metod koji se danas uopte
primenjuje u naunoj medicini (supr.:
homeopatija); aleopatija.
alopekija (gr. alopekia opadanje dlaka, kose)
ned. bolest opadanja kose, elavljenje, elavost; alopecija.

alopecija ned. v. alopekija.

aloplastika (gr. allos drugi, plassein uobli-iti,
uobliavati)
med.
zamenjivanje
jednog
izgubljenog dela tela drugim uzetim od
nekoga drugog; transplantacija.
aloteza (gr. allos, thesis postavljanje) llv.
prelaenje jednog glasa u drugi.
alotigen (gr. allothi na drugom mestu, gen-pab
raam) koji je postao drugde.
alotrije (gr. allotrios tu) pl. sporedne (ili: tue)
stvari, tua zanimanja; nered, nepri-stojnost.
alotriodontija (gr. allotrios, odtis zub)
nametanje tuih, vepggakih zuba.
alotriologija (gr. allotrios, logos govor) meanje
(ili: umetanje) stranih stvari u govor.
alotriofagija (gr. alltrios, phagein jesti) ned.
bolesna elja za jedenjem stvari koje nisu za
jelo.

alotropan

34

alotropav (gr. allos drugi, tropos nain) heh.

koji se pojavljuje u vie razliitih oblika ili
stanja.
alotropija (gr. allos, tropos) he*, svojstvo tvari,
supstancije, elementa da se poja-vl>uje u
posve razliitim oblicima, npr. ugljenika da
postoji kao grafit i dijamant; alomorfija; up.
izomerija.
alotrofija (gr. allos, trophe hrana) bkol. osobina
ljudi, ivotinja i beshlorofil-nih biljaka da ne
mogu iveti od anorgan-skih jedinjenja, nego
im je potrebna organ-ska hrana; supr.
autotrofija.
alohorija (gr. allos, choreo idem, raspro-stirem
se) bkol. rasprostiranje plodova i semena
posredstvom spoljanjih faktora: vetrom,
ivotinjama, vodom.
alohroizam (gr. allochroos promenjene boje)
menjanje (ili: prelivanje) boja.
alohroiav (gr. allohroos) koji menja boje,
koji se preliva.
alohton (gr. allos drugi, chthon zemlja) koji je
poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja.
allaka (per. alpacca) l. zool. vrsta peruanske late,
veoma cenjene po svojoj odlinoj vuni; 2.
kordiljerska tkanina od alpakine vune; 3. hen.
galvanski posrebrena elitna, novo srebro.
al- pari (ital. al pari) trg. jednak, koji ima
jednaku vrednost, iste vrednosti ili sadrine;
jednakost nominalne i stvarne vrednosti,
naroito kod novca.
alpijski (lat. Alpes, alpinus) koji pripada
Alpima, koji ima oblik Alpa; alpijska rasa,
mali, kratke lubanje i smee boje lica ljudi
koji ive oko Alpa, u istonoj i junoj Evropi.
alpini (ital. alpini) voj. alpijski lovci,
italijanske i francuske trupe, od 1872, za
uvanje i zatitu alpijskih dolina.
alpinizam (lat. Alpes) poznavanje i prouavanje
Alpa, naroito: penjanje na Alpe; u irem
smislu: sva nauna i sportska bavljenja
visokim
planinama;
planinski
sport,
planinarstvo.
alpinist(a) prouavalac Alpa, penja na Alpe;
planinar.
alpinistika (lat. Alpes) v. alpinizam.
alpinum (lat. alpinum) vrt zasaen alpij-skim
biljkama, naroito vetaki breuljak u vrtu
zasaen alpijskim biljkama.
al pjaere (ital. al piacere) muz. po volji,
prema dopadanju, kako se hoe.
al pjaimento (ital. al piacimento) muz. v. al
pjaere.
alporama (lat. Alpes, gr. orao gledam,
vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih
planina, pogled na gleere, lednja-ke.
al punto (ital. al punto) u taku, savreno
tano, potpuno saglasno; apunto.
alrauna (stnem. alruna, nem. Alraune) u
nemakoj mitologiji: duh koji prorie, docnije
neko malo demonsko bie u ovejem

alternacija

obliku; po tome nazvan koren mandragore,

koji je slian ovejem liku, iz koga su, po
starom verovanju, postali ti patuljci--proroci;
gatalica, arobnica.
al rigore di tempo (ital. al rigore di tempo) muz.
strogo u taktu.
al seko (ital. al segno) nuz. ponavljanje jednog
odeljka od izvesnog znaka.
alster v. ulster.
alt (lat altus visok, ital. alto) muz. drugi glas,
vii srednji glas; peva koji peva alt;
mezosopran.
altan(a) (lat. altus, ital. altana) apx. balkon,
isggust, doksat na gornjim spratovima neke
graevine.
alta otava (lat. alta ottava) muz. izraz kojim se
oznauje da treba izvoditi za oktavu vie.
altar (lat. alta aga visok rtvenik) v. oltar.
alteja (gr. althaia, lat. althaea) vot. beli slez,
biljka iji se koren upotrebljava kao lek
protiv kalja.
alterancije (nlat. alterantia) pl. med. v. alte-rativa.
altera pare (lat. altera pars drugi deo) druga
strana, protivna, protivnika strana.
alterativa (nlat. alterativa) pl. ned. lekovi koji
izazivaju
promenu,
koji
postepeno
poboljavaju sokove.
alteracija (nlat. alteratio) menjanje na gore,
promena, izmena, preobraanje, preina-enje;
pogorp!anje;
oteenje;
uzbuivanje;
uzbuenje, uasavanje, gnev; muz. akord ili
ton povien ili snien hromatskim znakom.
alter ego (lat. alter ego drugi ja) 1. lice koje je
od drugog nekog lica ovlaeno da moe
potpuno u njegovo ime raditi, zamenik,
zastupnik; 2. ovek po miljenju i oseanju
potpuno blizak i srodan drugom nekom
oveku, istomiljenik.
alterirati (nlat. alterare) menjati, promeniti,
izmeniti na gore; kvariti, pokvariti, pogorati;
uplaiti, zbuniti; uzbuditi, rasrditi.
alterkacija (lat. altercatio) prepirka, ra-spra,
svaa; raspravljanje, diskusija.
alternativa (lat. alternativa) izbor izmeu
dvoga, opredeljivanje za jednu od dve odluke,
teak izbor jedne od dveju mogunosti; log.
alternativni sudovi su 1. oni koji se mogu jedan
drugim zameniti a da se njihov smisao ipak
ne izmeni, npr.: Galilej je otkrio zakone
padanja", ili: Zakone padanja otkrio je
Galilej"; 2. oni disjunk-tivni sudovi iji se
predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan
drugi iskljuuju, npr.: Jedno elektrine telo
je ili pozitivno ili negativno elektrine".
alternativan (nlat. alternativus) naizmeni-an.
alternator (nlat. alternator) fiz. maina za
proizvoenje naizmenine struje.
alternacija (lat. alternatio) smenjivanje, odmenjivanje; smena, odmena; smenjenost, od-

alternirati

35

menjenost; ped. 1. neizmeninost u rasporedu

asova izmeu teih i lakih predmeta; 2.
ako u jednom razredu ima vie grupa,
onda dok se jednoj predaje, druge imaju tzv.
tiho zanimanje, npr. da neto prepisuju, crtaju
i sl.; gram. prevoj (kvali-tativni, kvantitativni,
samoglasniki, suglasniki).
alternirati (lat. alternare) smenjivati se,
odmenjivati se; kolebati se; med. alterni-rajua
groznica povratna groznica.
alterum tantum (lat. alterum tantum) jo
jednom toliko, dvostruko; trg. kamate koje su
se popele do visine glavnice.
altes (fr. altesse) visoanstvo, visost, svetlost
(titula).
altimetar (lat. altus visok, gr. metron me-rilo,
mera) visinomer, sprava za merenje visina.
altimetrija (lat. altus, gr. metrfa) vetina ili
nauka merenja visina.
altin (tur. altin) l. zlato, turski zlatni novac,
dukat; 2. ruski bakreni novac.
alting (dan.) islandski parlamenat.
altiora (lat. altiora) pl. vie stvari, via znanja,
vie nauke; ii od altiora (alciora) ii
napred, ii navie, teiti za viim stvarima;
alciora.
altist(a) (ital. alto) uz. peva koji peva alt.
altokumulusi (lat. altus visok, cumulus
gomila) kumulusni oblaci na visini od 48
km; up. kumulus.
altostratusi (lat. altus, stratus prostrt) stratusni
oblaci na visini od 48 km; up. stratus.
altruizam (od ital. altrui drugi, lat. alteri huic
ovom drugom) fil. nain oseanja, miljenja i
delanja koji se upravlja obzirima na dobro
svojih blinjih, pa i celoga oveanstva;
ljubav prema blinjima, nesebinost; termin
potie od O. Konta; tuizam.
altruist(a) ovek koji se u svom miljenju i radu
upravlja
ljubavlju
prema
blinjima,
ovekoljubac.
altum silencijum (lat. altum silentium) duboka
tiina, duboko utanje.
aluvijalan (nlat. alluvialis) nanosni.
aluvij(um) (lat. alluvium naplava, naplavljeno)
geol. najgornji, tj. najmlai slojevi Zemljine
kore koji su postali nanosom.
aluvio (lat. alluvio naplavljenje) prav. poveanje
obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa
zemlje i peska plavljenjem; ovo poveanje
pripada sopstveniku obalskog zemljita na
osnovu tzv. aluvionog prava.
aludirati (lat. alludere) smerati, nianiti, ciljati na
koga ili to; posredno rugati se ili prebacivati
nekome neto, bocka-ti.
aluzija (lat. allusio, alludere smerati) nianjenje, ciljanje na koga ili to; govorka
figura u kojoj se, mesto prave stvari, kazuje
njoj slina koja lako moe da podseti na
onu pravu; pr. aluzivan.

alciora
alumen (lat. alumen) min. stipsa.
alumin (lat. aluminium) min. v. aluminijum.
aluminat (lat. aluminari vaspitavati, odgo-jiti)
zavod u kome se uenici, pored vaspitavanja, i hrane, pansion; alumneum.
aluminijum) (lat. alumen stipsa) hem. element
atomske mase 26,98, redni broj 13, znak A1,
metal po boji i sjaju stoji izmeu srebra i
platine, tvri od cinka a meki od bakra,
tegljiv i kovan, u tehnici veoma u upotrebi
zbog male specifine teine; alumin.
aluminozan (lat. aluminosus) stipsast, stip-sat.
alumneum (nlat. alumneum) v. aluminat.
alunirati (lat. luna mesec) pristati leteli-com na
Mesec, sleteti na Mesec.
alfa (gr. alpha) prvo slovo u grkoj azbuci; fig.
poetak; alfa i omega (a, ) prvo i poslednje
slovo grke azbuke, tj. poetak i kraj neega,
sve i sva; alfa-zraci vrsta radioaktivnih
zraka,
potiu
iz
atomskog
jezgra
radioaktivnih elemenata u tzv. procesu alfaraspada; sastavljeni su od dva protona i dva
neutrona, odnosno jezgra atoma helijuma
(alfa-estice).
alfabet (prva dva grka slova alpha, beta)
gram. latinska ili koja druga slova, osim
irilskih i glagoljskih, u odreenom redu;
alfabetski red red slova kakav je u alfabetu,
tj. a, b, c, d . . .
alfabetar (gr. alpha a, beta b) 1. spisak izraen
alfabetskim redom; 2. poetnik u itanju i
pisanju; 3. fig. poetnik u emu (u nekoj
nauci, vetini, zanatu i dr.).
alfa-zraci v. pod alfa.
alfenid metalna smesa od 60 delova bakra, ZO
delova cinka i 10 delova nikla, gal-vanskim
putem posrebrene novo srebro; naziv po
pronalazau, fr. hemiaru Al-fenu.
alfitomantija (gr. alphiton jemena pre-krupa,
jemeno brano, mantefa) gatanje u jemeno
brapo.
al fresko (ital. al fresco po sveem) slik. slikano
posnim bojama po svee malteri-sanom zidu.
Alhambra (arap. Al-hamrah) crvena kua",
mavarske kraljevska palata u Granadi,
najslavniji spomenik mavarske arhitekture.
alhemija (arap. al-qimia) naziv za najstariju
hemiju, naroito kod Arabljana; docnije, u
Evropi srednjeg veka: nenauno bavljenje
hemijom; tobonja vetina pravljenje zlata;
alhimija.
alhidada (arap. al-hadat) re.v. pokretni lenjir,
deo nonijusa, za merenje uglova.
alhimija (arap. al-qimia) v. alhemija.
alhimist(a) (arap. al-qimia) onaj koji se bavi
alhimijom, onaj koji pravi zlato veta-kim
putem; tajanstveni srednjovekovni nauenjak.
alciora (lat. altiora) v. altiora.

36

alak (tur. alcak niskog rasta) nikakav ovek,

lopov, varalica, prepredenjak.
aldamija (arap. al-gami) velika muhamedanska bogomolja.
amabile (ital. amabile) kuz. ljupko, umilno,
neno; amabilmente, amorevole, amorozo.
amabilmente
amabile.

(ital.

amabilmente)

muz.

v.

amagazinaa (fr. emmagasinage) smetanje u

magazin; taksa koja se plaa za learinu u
magazinu.
amagazinirati (fr. emmagasiner) smetati u
magazin, ostaviti na uvanje.
Amadis (fr. Amadis de Gaule) lit. junak
jednog velikog starofrancuskog kruga pria;
fig. junak iz romana, ljubavnik koji se ponaa
kao vitez.
amazezis (gr. a-, masaomai vaem) med.
nemogunost vakanja hrane.
amazon (gr. Amazon) sp. ensko odelo za
jahanje, amazonsko odelo.
amazonke (gr. a- ne, bez, mazos dojka,
Amazon) mit. one koje nemaju dojki",
legendarne hrabre stanovnice enskih
drava u kojima se nisu trpeli mukarci, sem
ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja
enskog stanovnitva. Po prii, njima je u
detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lake
mogle rukovati lukom i strelom; bile su
veoma ratoborne, hrabro su branile svoju
dravu, ak i pravile upade u tue zemlje i
vrile osvajanja. U ovome mitu sauvani su
tragovi koji ukazuju na postojanje drava sa
ginekokratskim reimom, tj. sa vladavi-nom
majke i ene; fig. junakinja, ratobor-na ena,
junak ena, mukobanja, smela jahaica.
amazonsko odelo sp. v. amazon.
amajlija (tur. hamail, hamayli) amulet,
talisman; predmet koji sujeverni ljudi nose
stalno sa sobom da ih toboe titi od zla;
hamajlija.
amaksofobija (gr. ataha kola, phobos) med.
strah od vonje.
amalgam (arap. gr. malagma olakavne
sredstvo, malassein smekati) hem. spoj,
slitina, legura ive sa drugim metalima, npr.
sa kalijumom, natrijumom, bakrom, zlatom,
srebrom i dr.
amalgamacija (nlat. amalgamatio) hen. spajanje metala sa ivom; fig. stapanje.
amalgamirati (arap. armagan, gr. malassein
smekati) hem. spojiti sa ivom, sliti ivu sa
drugim metalima (v. amalgam); fig. zdruiti,
tesno otopiti (u jedno).
amalgamisati (arap. armagan gr. malassein) v.
amalgamirati.
amalin (arap. hammal, tur. hamal) nosa
tereta.
amam (arap. hammam, tur. hamam) tursko
kupatilo s parenjem.
amandin (fr. amandine) bademov sapun.

ambasad
a

amandirati (fr. amender) poboljati, poboljavati, popraviti; predloiti izme-nu ili

dopunu zakonskog predloga.
amandman (fr. amendement) dodatak ve
gotovom zakonskom predlogu kojim se taj
predlog dopunjuje ili popravlja; pobolj-anje,
popravka.
amanet (tur. emanet) preporuka, okrilje,
bezbednost; poverenje, uvanje, zavet,
svetinja; predmet koji se daje na uvanje,
ostava.
a manko (ital. a manco) trg. traenje preduj-ma,
predujam, potraivanje; gubitak, manjak,
dug.
amans-amens (lat. amans-amens) koji je
zaljubl>en, budala je.
amanman
(fr.
emmanchement)
slik.
prilagoavanje delova celini.
amara (lat. amara) pl. far. gorki lekovi, gorka
sredstva.
amarant (gr. amarantos neuvenljiv) bog. krasuljak, junoamerika biljna vrsta iji cvetovi
zadravaju svoju boju i kada se sasue.
amarela (ital. amarella, lat. amarus gorak)
bog. vrsta vinje koja se odlikuje svojom
krupnoom i nakiselim ukusom vina.
amarin (nlat. amarinum) hem. gorka materija.
amari&a (etiop.) dananji zvanini dravni
jezik u Etiopiji, inae jezik vlada-jueg i
najkulturnijeg etiopskog plemena, Amharaca.
amartija (gr. amartia) grepost, neistota;
krivica traginih junaka; hamartija.
amarulentan (lat. amarulentus) gorak, pun
gorine.
amasirati (fr. amasser) gomilati, nagomi-lati,
nagomilavati, nakupiti.
amater (fr. amateur, lat. amator koji voli) onaj
koji se bavi neim, npr. naukom, umetnou,
vetinom itd., iz ljubavi, a ne profesionalno,
diletant, ljubitelj.
amatija (gr. amathia) neznanje, neobrazovanost.
amatrisa (fr. amatrice, lat. amatrix) ljubiteljka, prijateljica umetnosti, amaterka.
amaurozis (gr. amaurosis zamraenje) med.
zamraavanje vida; crna mrena u oima,
slepilo, slepoa.
amaurotian (gr. a-mauros mraan, taman)
bolestan u oima; slep.
ambaura (fr. embouchure) muz. pisak na
gornjem delu limenog duvakog instrumenta;
u irem smislu: usnik kod svih duva-kih
instrumenata u kojem se ton stvara
treperenjem usana.
ambalaa (fr. amballage) pakovanje, upakivanje; pribor za pakovanje, sargija; nagrada
za pakovanje, pakovarina.
ambasada (fr. ambassade, lat. ambactus sluga,
kletvenik) poslanstvo, predstavni-tvo neke
strane zemlje u jednoj dravi; stanite
ambasadora.

ambasado
r

37

ambasador (fr. ambassadeur) poslanik

najvieg ranga, opunomoeni predstavnik
jedne drave kod druge drave.
ambi- (lat. ambo) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: i jedan i drugi, oba, obadvo-jica,
oboje.
ambivalentan (lat. ambo oboje, valere vredeti)
koji ima dvojaku vrednost.
ambivalencija (lat. ambo oboje, valere vredeti)
pst. dvostruka privlanost; isto-vremena
pojava duevnih oseanja (npr. ljubav i
mrnja) prema istoj osobi.
ambigvitet (lat. ambiguitas) dvosmislenost,
dvosmislica.
ambidekster (nlat. ambidexter) denjak u obe
ruke, ovek koji se podjednako slui i
desnom i levom rukom; fig. licemer, onaj koji
ivi po naelu: pomozi bog, arije, na sve
etiri strane.
ambideksteritet (nlat. ambidexteritas) denjatvo u obe ruke, podjednaka sposobnost u
sluenju desnom i levom rukom; fig.
licemerstvo.
ambijenat (lat. ambire obilaziti; opkoljava-ti)
sredina, okolina, drutvo u kome neko ivi i
radi.
ambijent (lat. ambiens) onaj koji obilazi i moli
za mesto ili rad; molilac.
ambiologija (lat. ambo oba, gr. logia) dvosmislen izraz, dvosmislica.
ambilokvija (lat. amb, loqui govoriti) dvosmislen govor.
ambirati (lat. ambire) traiti slubu, obilaziti
nekoga i moliti za mesto; ii za im, teiti
za im.
ambis (gr. ambyssos) bezdan, ponor, provalija;
fig. propast.
ambiskada (fr. embuscade) zaseda, busija.
ambitus (lat. ambitus) obilaenje; traenje ega,
naroito nedozvoljenim nainom, putem
podmiivanja i sl.; pokriven hodnik oko
crkve; opticaj, kruna putovanja.
ambicija (lat. ambitio) astoljublje, slavoljublje, tenja za neim, stremljenje
emu.
ambiciozan (lat. ambitiosus) astoljubiv,
slavoljubiv.
ambl (fr. amble) jax. ravan hod konja.
amblem (gr. emblema, fr. embleme) znak;
znamenje, obeleje, simbol; emblem.
amblijafija (gr. amblys tup, slab, are pipanje)
med. neosetllvost, slabost ula pipanja.
ambliopija (gr. amblys, ops, 6p6s vid, oko)
med. slabovidost.
amblozis (gr. amblosis pobaaj) med. v. ambloma.
ambloma (gr. ambloma pobaaj) med. pobacivanje, pobaaj, abortus; amblozis.
amblotika (gr. amblosko pobaciti) pl. med.
sredstva za izazivanje pobaaja; abortiva.
ambo (lat. ambo oba) u tomboli: pogodak dva
broja, od pet, u istom redu jedne tombolske
karte.

ameblirati

ambonoklast (gr. ambon katedra, predikaonica, klasis lomljenje) protivnik crkvene

muzike.
ambra (arap. 'anbar, tur. amber, sskr.
ambara) mirisna smola kojom na Istoku
kade sobe i koju pue sa duvanom.
ambrasirati (fr. embrasser) zagrliti, obgr-liti,
celivati, poljubiti; voj. dovesti izmeu dve
vatre.
ambrel(a) v. amrel.
ambrinirati (fr. embrunir) slik. prevui tamnom
bojom, potamniti.
ambrozija (gr. ambrosfa) kit. jelo koje daje
besmrtnost, hrana vinjih bogova; fig. jelo
koje okrepljuje, izvrsno jelo; up. nek-tar.
ambrozijski (gr. ambrosis) bogovski, koji
pripada bogovima, natprirodan; boanski,
divan.
ambroid (arap. 'anbar, sskr. ambara mirisna
smola, gr. eldos izgled) presovan ilibar,
koji se dobiva u krupnim komadima tako to
se veliki broj sitnih komada ilibara pod
velikim pritiskom i na visokoj temperaturi
slije u jednu masu.
ambrotipi pl. fotografije na staklu koje titi
lak i druga fina staklena ploa.
ambulant (lat. ambulare hodati, ambulans) trg.
lice koje se bespravno bavi trgovakim
posredovanje!.
ambulanta (lat. ambulantia) med. pokretna ili
poljska bolnica; bolesnika stanica, ustanova
za pruae prve i hitne pomoi.
ambulantni (lat. ambulans, ambulare hodati, ii)
putujui, pokretni; nestalan; ambulantni
bolesnik bolesnik koji ne mora da lei u
postelji, nego dolazi lekaru na leenje;
ambulanta pota putujua, eleznika pota.
ambulanca, ambulancija (ital. ambulanza,
nem. Ambulanz) v. ambulanta.
ambulatorija (lat. ambulatoria) ned. ustanova
gde se pregledaju i lee bolesnici koji ne
moraju da lee u postelji, nego dolaze na
leenje po potrebi.
ambusta (lat. ambusta, amburere ogoreti,
opaliti) pl. med. opekotine.
ambuman (fr. embouchement) utok, ue
(reke); otvor klanca ili tesnaca; voj. usta
topovske ili puane cevi; muz. dulac, pisak
na rogu, svirali itd.
amvon (gr. ambon izboenje na titu) u
pravoslavno] crkvi: uzvieno mesto ispred
oltara, na soleji, sa koga se itaju Sveto
pismo (apostol i evanelje), molitve,
propovedi i pomeni; amvon simboliki
predstavlja kamen koji je aneo odvalio sa
groba Hristovog.
amebv
(gr.
amoibe
promena)
zool.
mikroskopom
vidljiva
ivotinjice
(jednoelijski organizam) koja stalno menja
svoj oblik.
ameblirati (fr. ammeubler) kuu snabdeti
nametajem, kuu namestiti potrebnim
stvarima.

amebni

38

amebni (gr. amoibe promena) koji potie od

amebe, prouzrokovan amebama.
ameboidno kretanje zool. kretanje elija u
ovejem telu pomou pseudopoda; nazvane
po tome to je najpre vieno kod ameba.
amelioracija (nlat. amelioratio) pobolj-anje,
poboljavanje, popravljanje, doterivanje, npr.
zemljita, imanja.
ameliorirati (lat. melior bolji, fr. ameliorer)
poboljati, poboljavati, popraviti (zemljite).
amen (hebr. amen) v. amin.
amenija (gr. a-, men mesec) ned. v. amenorea.
amenomanija (gr. a-, men, manfa) ned. duevni
poremeaj kod ena kao posledica izostajanja mesenog pranja.
amenorea (gr. a-, men, rheo teem, curim)
med. izostajanje enskog mesenog pranja;
amenija.
amentes cit. re kojom su stari Egipani nazivali
podzemni svet.
amencija (lat. amentia) med. ludilo.
amencija aktiva (nlat. amentia activa) med. naglo
ludilo.
amencija okulta (nlat. amentia occulta) med.
potajno, skriveno ludilo.
amencija parcialis (nlat. amentia partialis) ned.
delimino ludilo.
amencija senilis (nlat. amentia senilis) med.
staraka slaboumnost.
amencija simpleks (lat. amentia simplex) med.
jednostavna, opta duevne slabost.
amerikav (fr. americaine) otvorena kola na
etiri toka; vrsta platna.
amerikanizirati (fr. americaniser) poame-riiti,
poameriavati.
amerikanizmi pl. osobenosti engleskog jezika
kojim se govori u Americi.
amerikanka agr. 1. vrsta vinove loze; 2. vrsta
konice amerikog tipa; 3. vrsta lubenice.
americij(um) hem. hemijski elemenat, znak At,
redni broj 95, atomska masa 243; pripada
grupi trans-urana; vepggaki napravljen 1946.
god.
ametabolan (gr. a- ne, bez, metabole promena,
preobraaj) koji se ne menja, nepromenljiv;
ametabolni insekti zool. insekti koji nisu
podloni metamorfozi.
ametabolija (gr. a-, metabole) biol. razvitak
insekata u kome mlade jedinke u potpunosti
lie na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve
vidljive znake preobraaja.
ametabolian (gr. a-, metabole ) biol. koji nije
podloan metamorfozi, nepromenljiv.
ametist (gr. a-, methystos koji dejstvuje protiv
pijanstva) dragi kamen ljubiaste boje (po
verovanju starih Grka uva od pijanstva).
ametista (gr. a-methystos) pl. med. sredstva koja
spreavaju pijanstvo.
ametodist (gr. a-methodikos) onaj koji radi bez
reda i nenauno, oljar.

aminokiseline
ametodian (gr. a-methodiks) koji nije ra-en
po jednom utvrenom redu, planu; nenauan, koji je bez reda i naela.
ametrija (gr. a-metrfa) neravnomernost, nesrazmernost, nejednakost, nepravilnost.
ametrian (gr. a-metrfa) neravnomeran, nesrazmeran, nejednak, nepravilan.
ametropija (gr. a-metron, ops vid, oko) med.
zajedniki naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka, mana oka u prelamanju
svetlosti.
amigdalin (gr. amygdalon badem) bademova
gorina, glikozid u gorkom bedemu, jezgru
ljiva, kajsija, bresaka, treanja; otrovan.
amigdalitis (gr. amygdale badem) med.
zapaljenje krajnika.
amid (nlat. amida) hen. amonijak iji je
vodonik zamenila kiselina.
amidin (nlat. amida) hen. unutarnji glavni
sastojak zrnca skrobnog brana.
amizantan (fr. amusant) zabavan, zanimljiv,
prijatan, razonodan.
amizeta (fr. amusette) zabavica, razonoda;
igraka; voj. vrsta lakog poljskog topa.
amizirati (fr. amuser) zabavljati, zanimati,
uveseljavati, razonoavati.
amikabili mode (lat. amicabili modo) na
prijateljski nain, na lep nain.
amikabilis
kompozicio
(lat.
amicabilis
compositio) prav. prijateljski sporazum,
prijateljska nagodba.
amikalan (lat. amicus prijatelj, amicalis)
prijateljski, drugarski.
amiksija (gr. a-, tuha sluz) ned. nedostatak (ili:
nemanje) sluzi.
amilacea (nlat. amylacea) pl. farn. lekovi koji
sadre u sebi skrob.
amiloza (gr. amylon skrob) hen. organsko
jedinjenje SvN10O5, ili mnogogubo toga; ned. v.
amiloidna degeneracija.
amiloidva degeneracija med. skupljanje belanevine izmeu elija svih organa,
naroito slezine, jetre, bubrega i creva, koji
usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje
svojih funkcija.
amilum (lat. amylum, gr. amylon) hen. skrob,
tirak, skrobno brano.
amimetian (gr. a-mfmetos) nepodraljiv.
amimija (gr. a-, mfmesis podraavanje) med.
nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih
od mozga.
amin (hebr. amen) tako neka bude! re kojom se
obino zavravaju molitve; otuda: rei amin
privesti kraju, zavriti; amen.
amivi hem. opti naziv za derivate amonijaka
koji nastaju zamenom atoma vodonika
organskim radikalima.
aminokiseline hen. organske kiseline koje
nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje
belanevina u varenju; neophodne su za
izgradnju organizma i za normalne ivotne
procese.

aminterije

39

aminterije (gr. atupb branim, odbranjujem,

nlat. amynteria) pl. med. zatitna sredstva,
lekovi koji slue za predohranu.
amiotrofija (gr. a-, mys mii, trophe ishrana)
med. veoma teka i neizleiva deja bolest,
kao posledica tekih promena u rtenjanoj
modini.
amirante (tl. amirante) vrhovni zapovednik
suvozemne i pomorske vojne sile u paniji.
emisija (lat. amissio) gubitak, gubljenje.
amitoza (gr. amytto param, razdirem) biol.
direktna deoba jedra u ivotinjskoj ili biljno j
eliji.
amitotian (gr. amytto param, razdirem) biol.
kod koga postoji amitoza.
amida (tur. amica, amca) stric; fig, starac, deda.
amnezija (gr. a-, mnesis seanje) med.
kratkotrajan, dugotrajan ili stalan, delimian
ili potpun gubitak sposobnosti seanja.
amnestija (gr. amnestia zaboravljanje) prav.
predavanje zaboravu neke krivice i potpun
oprotaj kazne koju ta krivica povlai.
amnestika (gr. amnestike) sposobnost ili
vetina zaboravljanja neprijatnih doivljaja i
uspomena.
amnestirati
(gr.
amenesteo
zaboraviti)
pomilovati, oprostiti kaznu, predati zaboravu
krivicu.
amnikolist(a) (lat. amnicola) stanovnik pokraj
reke.
amnion (gr. amnos jagnje) med. vodenjaa,
veoma nena i providna maramica od
ljuspastih elija koja sainjava unutranji
ovoj oko zaetka u materici, koju odvaja od
zaetka tzv. amnionova voda.
amnitis (gr. amnos) med. zapaljenje vodenja-e,
amniona.
amok (mal.) neobina i strana vrsta ludila kod
malajskih uroenika koje se ispoljava u
nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez
razlike koje takav ludak u svom tranju
sretne.
Amon (hebr. Amon, gr. Ammon) kit. glavno
boanstvo starih Egipana, koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima; simbol
stvaralake snage i raanja.
amoniemija (gr. ammoniakon amonijak, haima krv) med. trovanje krvi amonijakom.
amonijak (gr. ammoniakn, lat. salammoniacus) hem. jedinjenje azota i vodonika,
bezbojan gas, ljutog i neprijatnog mirisa koji
izaziva suze, otrovan i nagriza kou (naziv
po Amoniji, oblast u Libiji, koja je dobila ime
po eg. bogu Amon-u).
amonij(um) (lat. amonium) hem. jedinjenje azota
i vodonika, kao sastavni deo niadora i dr.
sloenih jedinjenja.
amoniti (hebr. Amon, gr. nastavak -ites,
nlat. cornu Ammonis Amonov rog) geol.
poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonoaca; up.
Amon.

ampatma
n

Amor (lat. Atog) mit. bog ljubavi, radosti i ale

kod starih Rimljana (odgovara grkom
Erosu); fig. ljubav.
amoralan (lat. a-, mos, mori obiaj) koji je bez
morala, koji ne zna za moral, bezmora-lan.
amoralizam (lat. a-mos, mori) fil. bezmoralnost (ovako je nemaki filozof Nie
nazvao svoje etiko shvatanje, koje odbacuje
dotadanji moral).
amor vincit omnija (lat. amor vincit omnia)
posl. ljubav sve pobeuje, ljubav je jaa od
svega.
amorevole (ital. amorevole) muz. v. amabile.
amoreti (ital. amoretti) t. slike malih bogova
ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti
renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate
deice zabavljene raznim poslovima; amoriti.
amoriti (lat. amor ljubav) v. amoreti.
amorozo (ital. amoroso) l. muz. v. amabile; 2.
ljubavnik, zaljubljeni.
amore (fr. amorce) mamac, vab (za divlja);
barut za popraivanje, popralja; kap-sla
za paljenje mina; gra. zupasta ivica zida.
amorsirati (fr. amor cer) metnuti mamac,
vabiti, mamiti; potpraiti, potprai-vati
(puku), staviti kapelu.
amortizacija (nlat. amortisatio) l. postepeno,
po zakonom utvrenom planu izvoeno
vraanje duga, naroito dravnih zajmo-va;
2. sudski postupak kojim se izgubljene hartije
od vrednosti i dokumenta oglau-ju za
nevaee (mortifikacija); 3. poste-peni otpis
vrednosti investirane imovine; 4. otuenje
nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i
predavanje
crkvi
(mrtvoj
ruci");
amortizman.
amortizer, amortizator (lat. amortisare) tehn.
sprava za ublaavanje potresa (obino kod
motornih vozila).
amortizirati (nlat. amortisare) 1. otplai-vati,
vraati neki dug postepeno; 2. izgubljenu
hartiju od vrednosti ili dokument sudskim
putem oglasiti nevaeim; 3. prodati ili
ustupiti imanje crkvi (mrtvoj ruci");
amortirati.
amortizman
(fr.
amortissement)
l.
v.
amortizacija; 2. vrh. ukras na vrhu
graevine.
amortizovati (nlat. amortisare) v. amortizirati.
amortirati (fr. amortir) v. amortizirati.
amorfan (gr. a-, morphe oblik) bezoblian,
nakazan; min. bezoblian, nekristalisan;
supr. kristalan. amorfizam (gr. a-morphos)
bezoblinost,
nakaznost; min. bezoblinost, nekristalnost; supr. kristalnost. amorfija (gr. a-,
morphe) bezoblinost,
nakaznost. ampatman (fr. empatement)
slik. slikanje
debelim slojem boja.

ampelografija

40

ampelografija (gr. ampelos okot; vinograd,

graphia) nauka o vrstama vinove loze i
groa.
ampelurgija (gr. ampelurnfa) vinogradar-stvo.
amper fiz. jedinica za merenje jaine elektrine
struje,
nazvana
po
slavnom
franc.
matematiaru i fiziaru A. Amperu (1775
1836): jaina struje koja prolazei kroz dva
pravolinijska paralelna pro-vodnika na
meusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeu
njih silu 2 H10"' njutna. ampermetar (fr.
Ampere, gr. metron mera) fiz. tehniki
istrument za merenje jaine elektrine struje;
galvanometar ija ska-zaljka neposredno, na
jednoj skali, pokazuje broj ampera koji protiu
kroz kalem ice.
ampir (fr. empire) carstvo, carevina, naroito
francuska za vreme Napoleone I i Napoleone
; ampir-stilstkl francuske umetnosti za
vreme Napoleone I, koji je podraavao staru
rimsku umetnost iz doba careva.
ampirans (fr. empirance) trg. poputanje ili
pogoravanje kvaliteta robe; teta na brodu.
amplektivan (vlat. amplectivus) koji obuhvata,
obuhvatan.
amplijativ (lat. ampliativus, ampliare poveati,
proiriti) veoma visok stepen nekog svojstva
ili neke osobine, za razliku od superlativa,
najvieg stepena.
amplijacija (lat. ampliare proiriti) irenje,
proirivano; prav. odgaanje sudskog procesa
o ijem se predmetu jo ne moe doneti
presuda; izrada nekog akta u du-plikatu radi
bolje sigurnosti.
amplitude (lat. amplitudo obimna veliina,
irina) geogr. luk na horizontu izmeu izlaska i
zalaska sunca; prostranost; fiz. najvee
udaljenje od ravnotenog poloaja; meteor.
najvea razlika u vazdunom pritisku; ret. nain
izraavanja nadugako i nairoko.
amplifikativan (nlat. amplificativus) proirivan, koji proiruje, koji uveliava,
uveliavajui.
amplifikacija (lat. amplificatio) proiri-vanje,
proirenje,
razvijanje,
razgranja-vanje,
pojaavanje, uveliavanje; razrada, ira
obrada; iscrpio govorniko izlaganje.
amplifikovati (lat. amplificare) v. ampli-ficirati.
amplificirati (lat. amplificare) proiriti,
proiriva, razviti, razvijati, razgranato,
razgranavati, opirno izlagati, izloiti;
uveati, uveliati.
amploaje (fr. employe) slubenik, nii
inovnik; nametenih, pomonik, kalfa.
amportiranje (fr. emporter) voj. zauzimanje,
otimanje, osvajanje.

amfiblestroida

amportirati (fr. emporter) voj. oteti, zauzeti,

osvojiti; anportirati se, planuti, ri-srditi se,
ustriti se.
ampule (lat. ampulla boica) ispupena, bokasta boica za mast, ulje, belilo; crkve--ni
sud u kome se dri vino i voda za
prieivanje (u katolikoj crkvi); inat. bokasto
proirenje na cevkastim organi-ma, npr. na po
jednom kraju polukrunih kanala uva itd.; teh.
staklo elektrine sijalice.
ampule (lat. ampullae) pl. nadute, bombaste
rei, razmetanje.
amputacija (lat. amputatio odsecanje) med.
potpuno odvajanje, odsecanje ranjenih, razmrskanih, spaljenih i uopte neizlei-vih
delova tela; fig. potpuno i nasilno odvajanje
jednog dela od neke celine.
amputirati (lat. amputare odsedati) med. odvojiti,
odsei; fig. otcepiti, nasilno odvojiti.
amrel, amrela (ital. ombrello) rauni tit od
kie i sunca, kiobran, suncobran; ambrel,
ambrela.
amuzija (gr. amusfa) nenaklonost muza,
oskudica u smislu i oseanju za ono to je
umetniko i lepo; neobrazovanost.
amuzian (gr. amusia) koji ne uiva ljubav
muza, tj. koji je bez smisla i oseanja za
ono to je umetniko i lepo, nepesniki;
neobrazovan.
amulet (lat. amuletum) amajlija, predmet koji
toboe ima arobnu mo da titi od bolesti i
svake druge nesree, zbog ega ga sujeverni
ljudi nose stalno sa sobom, obino na vratu.
amundizam (gr. a-, lat. mundus svet) fil.
shvatanje po kome samo bog postoji, a svet
ne postoji; bog je apsolutni duh, a svet je samo
treperenje, igra toga duha.
amureta (fr. amourette) mala, prolazna ljubav,
ljubav bez strasti.
amfi (gr. amphi) predl. oko, okolo, unaokolo; u
sloenicama: s obe strane, sa svih strana, na
oba naina.
amfibija (gr. amphi, bios ivot) aaij. avion
snabdeven i tokovima i amcima, te tako
sposoban da uzlee i da se sputa i na suvo
i na vodu; up. amfibije.
amfibije (gr. amphibios koji ive na suvu i u
vodi) pl. zool. vodozemci.
amfibijski (gr. amphibios) vodozemski; fig.
dvojak, prevrtljiv.
amfibioliti (gr. amphibios, Hthos kamen) pl.
okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini
delovi.
amfibiolog (gr. amphibios, logos) zool. onaj
koji se bavi prouavanjem amfibija.
amfibiologija (gr. amphibios, logfa) nauka o
amfibijama.
amfiblestroditis (gr. amphiblestron mrea)
ned. zapaljenje mrenjae oka.
amfiblestroida (gr. amphiblestreides mre-ast)
anat. mrenjaa oka.

amfibol

41

amfibol (gr. amphfbolos dvosmislen,

sumnjiv) min. vrsta minerala iz reda
sloenih silikata, zelene i crvenkaste boje i
tvrd kao elik.
amfibolija (gr. amphibolfa) dvosmislenost,
dvosmislica.
amfibolian (gr. amphfbolos) dvosmislen.
amfibrah (gr. amphibrachys) poet. metrika
stopa od dva kratka i jednog dugog sloga:
kratak-dug-kratak (UU).
amfigeneza (gr. amphi, genesis raanje) zool.,
bog. v. amfigonija.
amfigonija (gr. amphi-gignomai) zool., bog.
spolno mnoenje, spolno sjedinjavanje u
obliku stapanja dveju razliitih elija;
amfigeneza.
amfigurija (gr. amphi, gyrcs krug) prosi-panje
rei uzalud, besmisleno brbljanje, zbrka rei
i pojmova; amfigurian.
amfigurist(a) (gr. amphi, gyros) onaj koji
govori bez repa i glave, smetenjak, baljezgalo, trualo.
amfideum (nlat. amphideum) ned. otvor (ili:
usta) materine.
amfidiplopija (gr. amphi, diploos dvostruk,
ops oko) med. dvostruko gledanje na oba oka.
amfikarpian (gr. amphi, karpos plod) bog.
koji raa plodom iznad i ispod zemlje.
amfilogija (gr. amphilogia) spor, prepirka;
protivrenost.
amfilogian (gr. amphflogos) sporan, sumnjiv.
amfimakros (gr. amphimakros) poet. metrika
troslona stopa: dug-kratak-dug (U);
amfimacer, kretikus.
amfimacer (gr.) poet. v. amfimakros.
amfimetori (gr. amphi, meter mati) pl. sinovi
dveju matera a jednog oca.
amfimiksis (gr. amphi, meignymi meam)
biol. spajanje rasplodnih elija.
amfioks (gr. amphi, oxys otar) zool. najprostiji
kimenjak,
ribolika
morska
ivotinja, velika nekoliko santimetara,
veoma vana za nauku, jer je njen prosti
sastav pomogao da se mnogota u sloenom
telu kimenjaka objasni; od pravih kimenjaka razlikuje se po tome to nema
kotanog ni hrskaviavog skeleta, srca ni
pravog mozga.
amfipatori (gr. amphi, pater otac) pl. deca
dvaju oeva a jedne majke.
amfipneuma (gr. amphi, pneuma dah,
disanje) med. teko disanje, sipnja, astma.
amfismila (gr. amphi, smile no za seenje i
reskanje) no sa dva reza, naroito za
anatomsku upotrebu.
amfisciji (gr. amphi, skia senka) pl. geogr.
stanovnici arkog pojasa koji svoju senkua u
jedno godinje doba bacaju prema severu, U
Drugo prema jugu.
amfiteatar (gr. amphi-theatron) polukruna
pozornica; uzvieno mesto prema pozornici,
sluaonica polukruna oblika koja lii na
stepenice i na kojoj su

anagnozm
a
sedita za gledaoce; zgrada u kojoj su stari
Rimljani prireivali gladijator-ske predstave;
fig. gledaoci.
amfiteatralan (gr. amphi-theatron) koji je
polukruna oblika i koji se stupnjevito penje.
amfitomian (gr. amphitomos) dvorez, sa dva
reza (no).
amfitropian (gr. amphi, trpos obrt) koji se
obre na obe strane.
amfora (gr. atrogeLj) kod starih Grka i
Rimljana: ispupen glineni krag sa uza-nim
grliem i dve drke u kome su drali vino.
amfoteran (gr. amphoteros) hem. dvojak, i luni
i kiseo; amfoterna tela tela koja su i baze i
kiseline u isto vreme; amfo-terne tvorevina
kol. stene koje su postale i uticajem vode i
uticajem vatre, koje su, dakle, istovremeno i
neptunskek pluton-ske.
amfoterodiplopija (gr. amphoteros, diploos,
ops) med. dvostruko gledanje, ali svakim
okom drukije.
amir (tur.) esti mesec u turskom kalendaru.
an- (gr. ap) u grkim sloenicama, ispred
samoglasnika, daje rei odrino znaenje,
odgovara naem ne-, latinskom in-,
nemakom il- itd.
ana (gr. apa) predl. na, po, uz; kroz, du; do,
oko.
anabaza (gr. ana-basis penjanje, uzlaenje)
iz niih predela u vii, ili kretanje od mora
prema
unutranjosti
zemlje;
naroito:
Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira
Mlaeg protiv svoga brata; med. razvijanje i
jaanje bolesti.
anabaptizam (gr. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno
krtenje u zrelim godinama.
anabaptist(a) (gr. ana-baptizo) pristalica
ponovnog krtenja u zrelim godinama; pr. ana
baptistiki.
anabatian (gr. anabafno uzlazim) koji se
penje, koji napreduje, koji raste; anaba-tina
groznica med. groznica koja hvata svakog
dana, stalna groznica.
anabioza (gr. apa, bfos ivot) ponovno
oivljavanje
sasuenih
ili
promrzlih
ivotinja.
anabolizam (gr. anabole uzlazak, penjanje,
uspon) biol. procesi prometa materije u toku
kojih organizam izgrauje hemijske sastojke
elija i tkiva pri rastenju, razvoju i
obnavljanju tkiva.
anaglipti (gr. anaglypta) pl. um. polureljef-ni
umetniki radovi; anaglifi.
anagliptika (gr. anaglyptike) vetina ra-enja
reljefnih ili polureljefnih ukrasa, slika i sl.
anaglifi (gr. anaglypha) v. anaglipti.
anagnozma (gr. anagnosma) tivo.

anagnoriza

42

anagnoriza (gr. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roaka, prijatelja) kao sastavni

deo starogrke drame.
anagvosti (gr. ana-gnostes) pl. obrazovani
robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i
Rimljana koji su sluili kao itai ili
prodavai po boljim kuama; u starije
hrianske vreme: oni koji su, za vreme
slube, itali pojedine glave iz Sv. pisma.
anagnostici (gr. ana-gnostes) pl. tragini
pesnici koji su svoja dela pisali samo za
itanje, a ne za prikazivanje.
anagoga (gr. an-ago) uzdizanje; svoenje na
neto optije ili duhovno; alegorino
tumaenje Biblije (up. anagogija); ned. kaljanje krvlju, bacanje krvi.
anagogija (gr. an-ago uzvodim) tajni smisao,
alegorino znaenje; oduevljenje, uzdizanje
duha apstraktnom razmiljanju i sl.
avagram (gr. anagramma) najpre: obratno
itanje jedne ili vie rei, npr. rob je anagram
od bor, mir od Rim; zagonetka koja se sastoji u
tome to se slova jedne rei napiu razliitim
redom; re napravljena premetanjem slova
druge rei razliitog znaenja.
anagraf (gr. ana-grapho napiem) sprava
koja, radi ponovnog otiska i umnoavanja,
pie obratno.
anagrafa (gr. ana-grapho) med. propis leka,
recept.
anadema (gr. anadema) glavni ukras na
kraljevoj glavi; v. dijadema.
anadiploza (gr. ana-dipldo udvojiti, udvostruiti) udvajanje; ret. ponavljanje rei,
retorska figura koja se sastoji u tome to se
naredna reenica poinje reima kojima je
prethodna zavrena; med. udva-janje napada
grozninih bolesti.
avadoza (gr. ana-dosis) fiziol. srazmerna
podela sokova i hrane celom telu, varenje,
probava.
anaerobe (gr. apa, aeg vazduh, bfos ivot) pl.
zool. bakterije koje mogu iveti bez kiseonika,
klice koje se mogu razvijati i raz-mnoavati
tek kad im se otkloni kiseonik.
anaerobionti (gr. ap-, aeg, bfos ivot) pl. zool.
v. anaerobe.
anakalipterija (gr. ana-kalypto otkrivam)
sveano skidanje vela sa mlade.
anakampterija (gr. ana-kampto savijam,
skreem) sklonite za sirotinju, obino pored
crkava i manastira.
anakamptika (gr. ana-kampto) ont. nauka o
dobijanju svetlosti, katoptrika; ahust. nauka o
odbijanju zvuka.
anakamptian (gr. ana-kampto) o d bojni, koji
odbija (svetlost, zvuk).
anakatabat (gr. apa, kata odozgo dole, bai'no
idem, dolazim) meteor. uspostavljanje ravnotee
meu slojevima vazduha: kada, pri duvanju
jakog vetra, velika koliina vazduha pojuri
odozdo navie, onda se ista

analgetik

tolika koliina sputa iz visine k zemlji.

anakatarzis (gr. ana-kathafro oistim) med.
ienje grudi od sluzi, iskaljavanje.
anakatartika (gr. ana-kathafro) pl. med. sredstvo
za ienje grudi od sluzi; anaka-tartina
sredstva.
anakefaleoza (gr. ana-kephalaio ponoviti u
glavnim takama; sjediniti u celinu)
zdruivanje u celinu; kratko ponavljanje
neega; rekapitulacija.
avaklaza (gr. ana-klasis prelamanje) ont.
prelamanje svetlosnih zrakova.
anaklastika (gr. anaklastos prelomljen) ot.
nauka o prelamanju svetlosnih zrakova,
diopgrika.
anakliza (gr. ana-klfno nasloniti se) med.
naslanjanje leima, poluleei poloaj
bolesnika.
anakojnoza (gr. ana-koino saoptiti kome to
ocene radi) zajedniko savetovanje i dogovor,
sporazumevanje.
anakolema (gr. ana-kollao nalepiti) med.
mast za zaraivanje rana.
anakolut (gr. anakoluthon) gram. v. anakolutija.
anakolutija (gr. anakoluthia nedostatak u vezi,
nemanje veze) gram. nedostatak u pravilnosti
reenine konstrukcije koji nastaje usled
iznenadne promene ili prekida naroito posle
duih
umetnutih
reenica,
ili
usled
izostavljanja rei, koje se onda moraju po
smislu dopuniti; anakolut.
anakolutian (gr. anakoluthos) nepravilan, bez
veze.
anakovda zool. najvea zmija tropske Amerike.
anakreontika (gr. Anakreon) pesme ispeva-ne
u duhu i stilu Anakreonta, s tematikom o
prolaznosti ivota i o uivanju u vinu i pesmi.
anakreontiari pl. grupa nemakih pesnika
XVIII veka koji su, po ugledu na Anakreonta,
pevali ljupke, katkada i frivolne pesmice.
anakriza (gr. anakrisis) ispitivanje, prethodna
istraga.
anakruza (gr. anakrusis) etr. naglaavanje,
udaranje glasom na slog.
anakteza (gr. anaktesis) med. okrepljenje, ozdravljenje.
anakuza (gr. apa, akuo ujem) med. gluvoa
usled oboljenja slunog ivca.
anakufizma (gr. anakuphisma dizanje,
podizanje) telesna okretnost koja se stie
vebanjem.
analan (lat.) koji se odnosi na anu s; inat. marni;
analni otvor zadnji otvor creva.
analgezija (gr.
analgesia) med. bezbolnost,
neosetljivo1, prestanak (ili: gubitak)
oseanja bola; analgija.
analgetik (gr. ap-, algos bol) med. sredstvo za
ublaavanje odnosno su zbi j anje oseaja bola.

analpca

43

analgija (gr. ap-, algos bol.) ned. v. analgezija.

analdija (gr. ap-, aldafno potpomaem,
hranim, jaam) med. prestanak rastenja i
razvijanja, zakrljavanje.
avalekta (gr. analekta) pl. odabrana tiva.
analepsija
(gr.
analepsis, analambano
podiem, uspostavljam) ned. ozdravljenje,
oporavljanje, jaanje.
analeptika (gr. ana-lambano) l. ned. nauka o
popravljanju zdravlja; 2. pl. med. sredstva za
jaanje i okrepljenje.
analeptian (gr. analeptikos) osveavan,
okrepan, okrepljujui, osveavajui.
avali (lat. annales, annus godina) pl. godinjaci, letopisi.
analize (gr. analysis) ralanjavanje, razglabanje, razlaganje celine na njene delove;
logina analiza razlaganje pojma u njegove
oznake, suda u njegove delove; psi-holoka
analiza razglabanje jedne predstave u njene
elemente;
prikaz,
ocena,
ocenjivanje;
kvalitativna
analiza
hek.
odreivanje
sastojaka nekog tela; kvanti-tativna analiza
hek. odreivanje sastojaka jednog tela po
njihovoj teini; mat. stara analiza dokazivanje
nekog stava ra-lanjavanjem na prostije
stavove ve dokazane ili kao istinite
prihvaene; moderna analiza reavanje
problema svoenjem njihovim na jedna ine;
supr. sinteza.
analizator (lat. analysator) fiz. onaj deo
polariskopa koji slui utvrivanju injenice
da je svetlost polarizovana (ogledalo,
Nikolova prizma); up. polari-zator.
analizirati (gr. ana-lyo) rastaviti, rasta-vljati,
rapglaniti,
ralanjavati,
ra-zloiti,
razlagati, razglabati neto (u njegove
najmanje sastavne delove); ispitati, ispitivati
potanko.
analisati (gr. ana-lyo) v. analizirati.
analist(a) (lat. annales) l. letopisac, pisac
godinjaka.
avalist(a) (gr. apa-Gub) 2. v. analitiar.
analistika (fr. analistique) rad na analima,
letopisima.
avalhtika (gr. analytike) teorija analize;
vetina i metoda ralanjavanje misli i
pojmova u njihove sastavne delove;
elementarna logika koja se bavi pojmovima,
sudovima i zakljucima.
analitian (gr. analytikos) ralanjavan, koji
ralanjava, razglaban, koji razgla-ba; koji
je postao putem analize, koji se osniva na
analizi; analitian sud onaj koji se osniva na
tome to se subjektu pridaje predikat koji se
u njemu ve nalazi, tj. sa njime je identino
vezan, npr. sva su tela rasprostrta; analitina
defini-cija odreivanje pojma pomou
njegovog najblieg roda i njegove specifine
razlike; supr. sintetian.
analitiar (gr. analytikos) filozof, hemi-ar i
dr. koji se bavi razglabanjem, ra-

anamnez
a
lanjavanjem na sastavne delove (misli,
tela itd.); analist(a).
analitiki
(gr.
analou
rapglanjavam,
razreavam) koji se zasniva na metoda
analize; koji se odnosi na analitiku; analitiki
jezici IKK. jezici u kojima se odnosi jedne rei
prema drugim delovima u reenici izraavaju
u najveem broju sluajeva tzv. analitikim
oblicima, tj. oblicima sastavljenim od vie
rei (npr. srpskohrv. noem sintetiki oblik
i nem. mit dem Messer analitiki oblik).
analog (gr. analogon slian, odgovarajui)
lingv. re jednog jezika koja, semantiki,
etimoloki, morfoloki itd., odgovara rei
drugog jezika.
analogan (gr. analogos) slian, podoban,
saglasan, odgovarajui, srodan, istovrsan; koji
odgovara nekom zakonu, pravilu, tipu ili
obrascu.
analogizam (gr. analogismos) fil. dokaz (ili:
zakljuak) na osnovu slinosti.
analogizirati (gr. ana-logizomai) uporedi-ti,
uporeivati, sravniti, sravnjivati; dokazivati
ili zakljuivati na osnovu slinosti.
analogija (gr. analogfa) slinost, istovr-snost,
istovetnost ili saglasnost u osobinama i
odnosima; zakljuak po analogiji log.
zakljuak iz pojedinanog ili posebnog o
pojedinanom ili posebnom kao slinom;
fizike analogija delimina slinost izmeu
zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke
druge oblasti pojava, koja doprinosi da se te
dve
oblasti
uzajamno
objanjavaju
(Maksvel).
analogija jurio (nlat. analogia juri) slinost
pravna, saglasnost sa pravnim naelima.
analogisti (gr. analogfa) predstavnici pravca
u klasinoj filologiji koji su analogiju
smatrali kao prirodnu tendenciju koja uva
podudarnost izmeu misli i govora.
analogian (gr. analogon) koji je u skladu sa
nekim pravilom, tipom, obrascem; slian,
odgovarajui, podoban.
analogon (gr. analogon) slian ili odgovarajui
predmet
(ili:
dogaaj),
slino
(ili:
odgovarajue) stanje; analogon racionis
(nlat. analogon rationis) neto to odgovara
razumu, to je u skladu sa razumom.
analfabet (gr. ap-, alpha, beta) onaj koji ne
zna azbuku, tj. koji ne zna ni itati ni pisati;
nepismen, neznalica.
analfabetizam (gr.) nepismenost.
anamartezija (gr. an-amartesfa) bezgrenost,
nepogrenost.
anamartetian (gr. an-amartetos) bezgrean,
nepogrean.
anamneza (gr. anamnesis seanje) fil.
Platonovo uenje po kojem je dua
preegzistova-la, ranije postojala u istom
stanju i tu stekla svoje ideje; ned. podaci
koje bole-

anamnestika

44

snik daje lekaru o ranijem stanju svog

zdravlja pre sadanje bolesti.
anamnestika (gr. anamnesis seanje) fil. vetina
seanja i pamenja; jaanje pamenja.
anamnestian (gr. ana-mimnesko seam se)
koji se tie seanja, koji pripada seanju,
pamenju; anamnestina sredstva med. lekovi
za jaanje pamenja.
anamorfian (gr. apa, morphe oblik) izokrenut, izopaena oblika, naopak, iske-en,
nakazan; anamorfotian.
anamorfoza (gr. ana-morphosis preobraaj,
preinaenje) preobraaj; fiz. po optikim
zakonima unakaeno nacrtane slika nekog
predmeta, ali tako da izgleda onako kakva
treba da je kad se gleda sa izvesne take
(optika anamorfoza), ili odbijanjem od
pogodnog ogledala (katoptrina anamorfoza) i
kroz bruena stakla (dioptrina anamorfoza);
bog. nenormalno preobraavanje
usled
izopaenja ili promene u navici biljke.
anamorfotian v. anamorfian.
ananas (nlat. ananassa sativa) vot. junoamerika biljka sa veoma ukusnim i mirisnim
plodom teine 34 kg.
anandrija (gr. an-andria) nemukost; nemuevnost, plaljivost, kukaviluk.
anandrian (gr. an-andros) koji je bez
mukosti, plaljiv; bog. koji nema prani-kih
niti.
ananeozija (gr. ana-neosis) podmlaivanje.
anankofagija (gr. ananke nunost, phagein
jesti) med. uzimanje hrane po propisu, po
dijeti.
anantapodoton (gr. anantapddoton nedovrena reenica) ret. preutkivanje zavrne
reenice, npr.: Ako li ne uini, videe
ta e ti biti.
aiantian (gr. an-anthes) bog. bez cveta, koji
ne cveta.
anapest (gr. anapaistos) metrika stopa od
dva kratka i jednog dugog sloga: ii ,
obrnut daktil, zbog ega se zove i anti-daktilos.
anapetija (gr. anapetes rairen, otvoren) ned.
proirenost krvnih sudova.
anaplazis
(gr.
ana-plasso
preobrazim,
uobliim) med. preobraavanje, nametanje
slomljenih kostiju, popravljanje oteenih
delova tela hirurkim putem; plastina
hirurgija.
anaplastika (gr. ana-plasso preobrazim)
med. vetina nametanja slomljenih ili
uganutih kostiju, pokrivanje i uklanjanje
raznih telesnih nedostataka hirurkim putem;
plastina hirurgija.
anaplastina sredstva med. sredstva koja se
upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici.
anapleroza (gr. anaplerosis) dopunjavanje,
zamenjivanje izgubljenih ili oteenih delova
tela i udova.

anarhian, anarhiki
anavlerotika (gr. ana-pler66 ispunim) pl. med.
sredstva koja pomau naknadu izgubljenih
delova i stvaranje, rastenje mesa.
anaplerotian (gr. ana-plero ispunim) koji
pomae naknadno rastenje; koji dopunjuje,
zamenjuje.
anapneuzija (gr. anapneusis) med. duboko
disanje; oduak, odmor.
anapnoika (gr. apa-rpeb) pl. ned. sredstva koja
pomau disanje, anapnoina sredstva.
anaprozelit (gr. apa, proselytos) onaj koji je
ponovo obraen u veru, koji je ponovo
zadobijen za neto.
anaptiza (gr. ana-ptyo ispljujem) med.
ispljuvanje, iskaljavanje, izbacivanje sluzi.
anaptiksis (gr. anaptyksis razvitak, razvoj)
lingv. umetanje vokala izmeu dva suglasni-ka
(npr. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi
mesto prvi i sl.).
anaptoza (gr. an-apto obesim) utuenost,
pogruenost.
anarea (gr. anarroia) med. penjanje sokova,
naroito krvi, prema gornjim delovima tela.
an arijer (fr. en arriere) nazad, unazad,
natrag, ostrag; u odsustvu, iza lea.
anarmonija (gr. ap, charmom'a) kuz. v. disharmonija.
anartrija (gr. apa, arthron ud) med. 1.
nedostatak (ili: nemanje) udova.
anartrija (gr. ap-, arthron) 2. med. poveane
disartrija, kada bolesnik govori potpuno
nerazumljivo; dolazi usled uzetosti miia za
govor (jezika, grla, drela, usana, lica kao
posledica modane kaplje, progresivne i
bulbarne paralize).
anartros (gr. apa, arthron) bezudnik, ovek
koji je toliko ugojen da mu se vie ne
razaznaju zglobovi.
anarhizam (gr. ap-, arche vlast) bezvlae,
bezvlae; nepriznavanje autoriteta, reda,
discipline,
samovolja,
marksizmu
neprijateljska, malograanska teorija za koju
je karakteristine svako poricanje drave i
koja u svom konceptu revolucije negira
stadijum diktature proletarijata, organizovane
politike borbe, i rukovo-dee uloge
proleterske partije; osnivai su Prudon,
Bakunjin i Stirner.
anarhija (gr. anarchia) bezvlae, stanje
drutva u kome potpuno prestaje vlada
zakona i svakog autoriteta; fig. potpun nered.
anarhista) (gr. an-archos bez poglavara, bez
voe) pristalica miljenja da je potrebno
sruiti postojei dravni i drutveni poredak;
ovek koji ide za tim da svim moguim
sredstvima, bez ikakvih obzira, srui
postojei poredak i zavede stanje potpunog
bezvlaa; up. anarhian.
anarhistian, anarhistiki v. anarhian.
anarhian, anarhiki (gr. ap-, arche) koji se
odnosi na anarhiju; haotian, nesre-en,
neorganizovan, nedisciplinovan.

anarhoidan

anatropa

45

anarhoidan (gr. anarchla bezvlae, eiods

izgled) slian bezvlau (anarhiji).
anarhoindividualizam (gr. a-, archos, lat.
individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otuenju oveka i
drutva, i njegovom vraanju svojoj ljudskoj
prirodi na bazi unutranje pobune protiv svih
spoljanjih pritisaka na individuu koje vre
drava i pravo; njegovo ja" shvaeno je kao
sebino i izolovano, pa nije imao mnogo
pristalica sem u SAD; prvi teoretiar bio je
Maks tirner (18061856).
anarhosindikalizam (gr. a-, arche, syndikos
zastupnik) sitnoburoaski oportuni-stiki
pravac u meunarodnom sindikal-nom
pokretu prema kome radnici treba da se bore
samo za poboljanje svog poloaja bez
uea u politikoj borbi.
anasarka (gr. apa, sarx meso) ned, kona
vodena bolest.
anaseizam (gr. apa, seismos trus, zemljotres)
geol. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju
velika vertikalne pomeranja tla.
anason (nlat. anisum) bog. biljka iz porodice
titara, iji se osueni plodovi upotrebljavaju
kod nas, u Makedoniji, kao zain za hleb i
opojna pia, naroito rakiju (anasonlija).
anasonlija (nlat. anisum) rakija u koju je
pomean, radi mirisa, osuen plod ana-sona.
anaspazis (gr. ana-spao izvlaiti) med. v.
anaspazmija.
anaspazmija (gr. ana-spao) med. stezanje
eluca, gr eluca; anaspazis.
anastaza (gr. anfstemi, anastasis ustajanje)
uskrsavanje, uskrsnue; ned. ustajanje iz
bolesnike postelje, ozdravljenje, oporavljenje (rekonvalescencija); umnoavanje,
prenop!enje, npr. bakroreza; tip. spremanje
novog izdanja neke knjige time to se
prefotografie ranije tampali tekst.
anastaltika (gr. ana-stello suzbijam) pl. med.
sredstva za zaustavljanje krvi.
anastaltian (gr. ana-stello) koji zaustavlja krv,
koji zasuuje ranu.
anastatian (gr. anastatiks) koji odvodi ono
to je nezdravo; koji podmlauje, koji
obnavlja; prenosan, prenosim; pomou prefotografisanja ranije tampanog teksta
pripremljen za novo izdanje knjige.
anastigmat (gr. apa, stigma taka) ont.
fotografski objektiv od naroito kombinovanog soiva koji daje slike koje sve do ivica
pokazuju veliku otrinu.
anastigmatian (gr. apa, stigma) opt. koji daje
punu otrinu slike; med. otrovid, koji je bez
poremeaja u otrini vida.
anastomizirati (gr. apa, stma usta) sastaviti
otvore, ua; ujediniti, spojiti.
anastomoza (gr. apa, stoma) med. spojnica
koja vezuje dva krvna suda ili dva ivca;
protivprirodno otvaranje krajnjih delova
krvnih sudova.

anastomotika (gr. apa, stoma) pl. med. sredstva

za otvaranje zapuenih ua krvnih sudova i
dr.
anastrofa (gr. anastrophe) ret. okretanje,
izvrtanje rei, menjanje mesta reima, npr.
drugi neki ovek"; mesto neki drugi
ovek"; med. izvrtanje materice i mokrane
beike.
anatema (gr. anathema) prokletstvo, crkve-no
progonstvo ili prokletstvo nekog oveka ili
stvari; .iskljuenje iz crkve; fig. preklinjanje,
kletva; anatema esto (lat. anathema esto),
neka je proklet!
anatematizirati (gr. anathematizo) prokleti,
baciti prokletstvo na koga ili to; iskljuiti iz
crkve.

anatemisati v. anatematizirati.
anatimijaza (gr. ana-thymfasis) isparavanje,
dimljenje; med. podrigivanje.
anatolijski (gr. anatole istok) istoni;
istonjaki.
anatom (gr. anatomikos koji raseca) naunik
koji se bavi anatomijom (strunjak u
anatomiji).
anatomizirati (gr." ana-temno rasecam) v.
anatomirati.
anatomija (gr. anatomia rasecanje) nauka
koja se bavi prouavanjem sastava sklopa
tela sivih bia, ivotinja i biljaka; vetina
rasecanja leine ili biljke u cilju naunog
ispitivanja; patoloka anatomija ona koja
prouava sve promene, koje se deavaju na
telesnim organima pri raznim oboljenjima;
telegrafska, hi-rurgijska ili primenjena
anatomija ona koja prouava pojedine delove
tela i njihov raspored; uporedna anatomija ona
koja uporeuje grau i sastav ovejeg tela sa
telom ivotinje.
anatomirati (gr. ana-temno rasecam) para-ti,
ralanjavati, razuivati, rastavlja-ti na
sastavne delove; fig. prouavati u tanine, do
sitnica; anatomizirati.
anatocizam (gr. tokizo dajem pod kamatu,
zelenaim) prav. naplaivanje interesa na
interes; uglavnienje interesa; pr. anatocistiki.
anatreza (gr. anatresis) med. otvaranje buenjem, prevrtanje; up. trepanacija.
anatrepsis (gr. ana-trepho) med. oporavljenje
(ili: o jaanje) pomou hrane.
anatripsis (gr. ana-tribo trljam) med.
trljanje udova; eanje koe.
anatripsologija (gr. ana-tribo trljam, logia)
nauka o unoenju lekova u telo kroz kou, tj.
trljanjem.
anatriptika (gr. ana-tribo) med. 1. leenje
trljanjem; 2. nlat. ana-triptica pl. sredstva za
trljanje; anatriptina sredstva.
anatropa (gr. ana-trope preokret, obrt) ret.
pobijanje protivnikih navoda jednostavnim
odricanjem; med. prevrtanje eluca, jako
povraanje.

anafija

46

anafija (gr. ap-, are pipanje) ned. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) koe,
poremeaj u ulu pipanja.
anafilaksija (gr. apa, phylaxis uvanje,
zatiavanje) ned. postajanje organizma
preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju
belanevine koja mu je ranije ve jednom
bila ubrizgana.
anafoneza (gr. anaphonesis) med. vebanje i
jaanje plua i govornik organa glasnim
govorenjem i pevanjem.
anafora (gr. anaphora) poet. iznoenje
spreda", ponavljanje istih rei u poetku
reenice ili reeninih delova npr.: Kulu
gradi crni Arapine, Kulu gradi od
dvadest tavana; Kosu ree ostarela majka,
Kosu ree pa vinograd vee (up. epifora);
med. izbacivanje kaljanjem ili povraanjem;
astr. pojavljivanje znakova na nebu.
anaforeza v. elektroforeza.
anafrodizija (gr. ap-, aphrodisfa ljubavno
uivanje) med. bolesni nedostatak ili
umanjenost spolnog nagona.
anafrodizijaka (gr. ap-, aphrodisiaks koji
pripada ljubavnom uivanju) pl. ned. sredstva
za otklanjanje i spreavanje spolnog nagona
i prohteva.
anafrodit (gr. an-aphroditos) med. onaj koji
nije sposoban da oplodi.
anahoret(a) (gr. anachortes) ovek koji se
povukao od sveta; pustinjak, isposnik,
usamljenik; pr. anahoretski.
anahronizam (gr. anachronismos) pogreka u
raunanju vremena, datuma, dogaaja, ono
to je u protivnosti sa hronologijom,
vremenska poremeenost, nesavremenost;
zanemarivanje onoga to odgovara duhu i
prilikama vremena, npr. topovi u Kosovskoj
bici, Cezar na automobilu itd.; zaostalost,
zastarelost; pr. anahronistian.
an blan (fr. en blanc) trg. blanko iro,
neispunjene, otvoreno, neispisano mesto za
cifre na novanim uputnicama.
an blok (fr. en bloc) naveliko, ucelo, utu-re,
odsekom, jedno na drugo.
anvelopa (fr. enveloppe) zavoj, omot; vrsta
enskog ogrtaa; voj. nisko utvreno, uzano
spoljno utvrenje; mag. nepomina kriva na
koju neka ravna pomina kriva u svojoj
ravni ostaje stalno darka (tangenta).
anvsr (fr. envers, lat. inversus) nalije; a
l'anver (fr. a l'envers) naopako, natrake, na
nalije.
anversen (fr. enversins) trg. pl. grub vuneni ser.
anvoaje (fr. envoye) izaslanik, poslanik
drugog reda, otpravnik poslova.
angairati (fr. engager) obavezati, uzeti u
slubu, pogaati, pogoditi, najmiti; po-buditi,
nagovoriti, navesti, skloniti koga nato;
obeati, obavezati obeanjem, npr. za ples;
upustiti se u nepggo, pustiti se, uplesti se u
borbu; angairati se

angiotenian

zauzeti se, zauzimati se, zaloiti se, zalagati

se (za kota ili to); angaovati.
angaman (fr. engagement) obvezivanje,
obaveza, obaveznost, npr. za ples, neko
plaanje itd.; zalaganje, davanje u zalog;
stupanje u slubu, pogodba, najmljivanje;
sluba, redovna dunost; voj. arka, sudar,
sukob, boj.
angaovan (fr. engager) obavezan, koji se
obeao, koji je uzet u slubu; voj. zapleten u
borbu.
angaovati v. angairati.

angarija (lat. angaria) kuluk, kuluenje; kola,

brod i dr. uzeti u kuluk.
angarijapija
(nlat.
angariatio)
upotreba
privatnih stvari (kola, brodova i dr.) protiv
volje sopstvenika u slubu dravi, npr. za
ratne svrhe.
angarirati (lat. angaria) uzeti u kuluk,
obvezati na besplatan rad za dravu.
angejologija, antologija (gr. angeion, logia
nauka) fiziol. v. angiografija.
angelika (gr. - angelos aneo) bot. aneoski
koren; kuz. engleski muz. instrumeng slian
gitari; jedan registar na orguljama.
antiektazija (gr. angeion sud, ektasis pastezanje) med. proirenje krvnih sudova.
angiitis (gr. angeion sud, krvni sud) med.
zapaljenje krvnih sudova; angitis.
angina (lat. angere suziti, stesniti) med.
guobolje, zapaljenje vrata, naroito krajnika.
angina pektoris (lat. angina pectoris) med.
stezanje grudi, jaki bolovi u oblasti srca,
praeni smrtnim strahom; pektoralna angina.
angiografija (gr. angeion sud, grapho
piem) fiziol. opis krvnih sudova; nauka o
krvnim sudovima ili o tenosnim odnosima u
ovejem telu.
angiokarp (gr. angeion, karp6s plod) bot. plod
zatvoren u plodite i biljka sa takvim
plodom.
angiom (gr. angeion) med. pega ili izrataj na
koi ili sluzokoi usled nenormal-nog
namnoavanja i irenja krvnih ili limfnih
sudova.
angioneuroza (gr. angeion, neuron ivac)
med. oboljenje ivaca krvnih sudova.
angiopatija (gr. angeion, pathos bol) med.
opti naziv za sve bolesti sistema krvnih
sudova.
angiosarkom (gr. angeion, sarx meso) med.
opasan rak krvnih sudova.
angiospasmus (gr. angeion, spasmos gr) med.
gr krvnih sudova.
angiospermije (gr. angeion, sperma seme)
bot. skrivenosemenjae, biljke ije su semenke
zatvorene u plodite.
akgiostenoza (gr. angeion, stenos tesan,
uzan) med. suavanje (ili: stenjavanje)
krvnih sudova.
angiotenian (gr. angeion, temo zateem) koji
je u vezi sa zategnutopgu krvnih sudova.

angiotomija
angiotomija (gr. angeion, temno reim) med.
seenje, operacija krvnih sudova.
angitis (gr. angeion) med. v. angiitis.
engleza (fr. anglaise) ivahan engleski ples u
2/4 i 3/4 takta.
anglizirati (fr. anglaiser) potkusiti konju rep,
semenjem miia sputaa uiniti da konjski
rep ostane stalno u vodoravnom poloaju.
anglikan, anglikanac pripadnik anglikan-ske, tj.
protestanske crkve.
anglikanska
crkva
engleska
reformirana
narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa; episkopalna crkva.
anglist (lat. Anglia Engleska) naunik koji se bavi
prouavanjem engleskog jezika i
knjievnosti.
anglicizam (nlat. anglicismus) engleska re koja
je ula u neki tu jezik i odomaila se u
njemu; izvesna osobina engleskog jezika
prenesena u neki strani jezik; osobenost
engleskog jezika.
anglicizirati
(fr.
angliciser)
poengleziti,
poengleavati.
angloman (nlat. Anglia, gr. mania strast)
preteran ljubitelj svega to je englesko.
anglomavija (nlat. Anglia, gr. mama strast)
preterano oduevljenje Englezima i ugledanje
na njih i sve to je englesko.
anglofil (nlat. Anglia, gr. philos prijatelj)
prijatelj svega to je englesko: politike,
kulture, jezika itd.
anglofob (lat. Anglia, gr. phbos strah,
bekstvo) neprijatelj svega to je englesko;
onaj koji mrzi Engleze, ili se boji Engleza i
njihovog kulturno-politikog uticaja.
anglofobija (lat. Anglia, gr. phobos) strah od
Engleza ili mrnja na Engleze.
angora-vuna odlina vuna koja se dobiva od
angorske koze i oplemenjenog angorskog
zeca; ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja.
angostura-kora v. angustura-kora.
angojozamente (ital. angosciosamente) muz. v.
angojozo.
angojozo (ital. angoscioso) ran. brino, bolno,
pealno.
an gro (fr. en gro) trg. naveliko, navie, na
kvantum; uglavnom (ispriati neto).
angster (ital. anguistara, nlat. angustrum)
visoka boca ili vr za pijenje sa uzanim
grliem.
angularan (lat. angulus, ugao, angularis)
uglast, okast, rogljast.
angulus (lat. angulus) ugao, kut.
avgusta (lat. angusta) muz. jedan registar na
orguljama.
angustacija (lat. angustatio suavanje) med
neprirodno suavanje krvnih sudova u
ovejem telu.
angustura-kora gorka kora jedne junoamerike biljke, nazvane po gradu Angostura, koja
se upotrebljava kao lek protiv po-

47

avdrologija
vratnik groznica; sada se upotrebljava i za
spravljanje jedne vrste likera; angostura-kora.
andaluzit min. aluminijev silikat (nazvan po
Andaluziji, gde je pronaen).
andamento (ital. andare ii, andamento) hod;
muz. deo jedne fuge.
andana (ital. andana) niz brodova povezanih u
luci.
andante (ital. andante) muz. kao u hodu, lagano;
kao imenica: komad u laganom tempu.
andantino (ital. andantino) muz. malo laganije,
umereno.
andarini (ital. andarini) pl. duguljasto--okrugli
rezanci u obliku graka.
andezit min. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama
Andama).
an detaj (fr. en etail) potanko, podrobno,
opirno, iscrpio, do tanina, do sitnica; trg.
namalo (supr. an gro).
andosirati (fr. endosser) trg. potpisati me-nicu na
poleini i time je preneti na drugog.
andosman (fr. endossement) trg. potpis menice na
poleini, prenos menice.
andragatija (gr. andragathia) muevnost,
hrabrost; vrlina, estitost.
andrak (pere. andrek tuga, nesrea, jad) avo,
vrag; nevolja, nesrea, zlo.
andramolje (gr. chondromallon gruba vuna)
stvari bez vrednosti, prnje, dronjci, drangulije.
andreceum (gr. apeg, andros ovek, mu,
oikion kua, stanite) bog. skup svih
pranike u cvetu.
andristi (gr. apeg, andros) pl. fil. oni sled-benici
Aristotela koji su odricali besmrtnost
ovejeg duha; glavni predstavnik bio
Pomponacije (14621525).
andro- (gr. apeg, andros) predmetak u sloenicama sa znaenjem: ovek-mukarac.
androgamija (gr. apeg, andros, gamos brak)
biol. oploenje mukoga gameta enskim.
ancrogenija (gr. apeg, genos roenje) v. androgonija.
androgin (gr. andro-gynos) dvospolnik, dvospolac, hermafrodit; ukopljenik; slabi,
enskonja, onja.
androginija (gr. apeg, gyne ena) dvospol-nost,
hermafroditizam.
androgonija (gr. apeg, gone raanje) stvaranje
oveka, naroito prvog oveka; rasploavanje ljudskog roda; adrogenija.
android (gr. apeg, eidos lik) vetaki
napravljen, pokretan oveji lik.
androidan (gr. apeg, eidos) slian oveku,
napravljen u ovejem obliku.
androkefaloid (gr. apeg, kephale glava) min.
kamen koji ima oblik oveje glave ili nekog
dela ovejeg tela.
androliti (gr. apeg, lithos kamen) pl. geol.
okamenjene ljudske kosti.
andrologija (gr. apeg, logi'a nauka) med. nauka
koja se bavi prouavanjem bolesti svoj-

andromanija

48

stvenih mukarcima (za razliku od

ginekologije).
andromanija (gr. andro-mara'a) enja za
mukarcima,
upaljenost
sene
za
mukarcima; nimfomanija.
Andromaha (gr. Andromache) mit. ena
najveeg trojanskog junaka Hektora, mati
Astijanaksova. Posle Hektorove pogibije bila
robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri
sina. Tragedije od Euripida i Rasina.
Andromeda (gr.) mit. ki etiopskog kralja
Kefeja i Kasiopeje; naljutivi bogove,
rtvovana je morskom udovitu; spasao je
Persej; astr. sazvee na severnoj nebeskoj
hemisferi, u kome se nalazi nama najblia
spiralna maglica (galaksije).
andromolje v. andramolje.
androsteron (gr.) muki spolni hormon.
androtomija (gr. apeg, temno seem) znat.
seenje oveka, naroito ljudskog lea radi
naunog ispitivanja.
androfag (gr. andro-phagos) ljudoder; up.
antropofag.
androfob (gr. apeg, phobos strah, bekstvo)
onaj koji zazire od ljudi, koji se plai ljudi,
mukaraca.
androfobija (gr. apeg, phobos) strah od
ljudi, od mukaraca.
androfonomanija (gr. apeg, phonos ubistvo,
mama strast) med. ludilo koje goni ljude na
vrenje ubistava.
aneo (gr. angelos vesnik) teol. boji glasnik,
poluboansko bie.
anegdota (gr. anekdotos neizdan) 1. spis
koji, ma iz kog razloga, jo nije objavljen, ili
je namerno zadran od tampanja; u novije
vreme anegdotama se nazivaju dosada
netampani stari spisi ili pojedini odlomci iz
njih; 2. lit. pria o kakvom zanimljivom
dogaaju; nova i kratka pria, aljiva ili
duhovita priice.
anegertika (gr. an-egeiro probudim) vetina da
se obamrli povrate u ivot.
aneza (gr. anesis) med. poputanje, olakavanje, slabljenje, npr. bolesti.
aneklogist(a) (gr. an-eklogistos bez obrauna)
onaj koji je osloboen od polaganja rauna.
aneks (lat. annexus) prilog, dodatak; nastavak;
prinadlenost; sve to je dodano ili vezano za
neto.
aneksan (lat. annexus) zavisan, vezan za,
pridodan, sporedan; pripremni.
aneksije (lat. annexio) prisajedinjenje, pripajanje, pridruenje, utelovljenje.
aneksionist(a) (lat. annexio) prijatelj ili
pobornik uveanja drave putem prisajedinjenja tuih pokrajina.
anektirati (lat. annectere) prisajediniti, pripojiti,
pridruiti, uteloviti, utelo-vljavati; aljivo:
krasti, ukrasti, pri-svojiti.
anekumena (gr. a-, ap- ne, o!kpepe nastanjena zemlja) pl. oblasti i predeli na

anenergiJa

zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno

nastanjivati (npr. pustinje, movari itd.).
anelektrian (gr. ap-, elektron ilibar) fiz.
neelektrian (o telima koja izgleda kao da
nemaju elektriciteta, npr. metali).
anematoza (gr. a-, haima krv) med. oskudno
ili nedovoljno stvaranje krvi u telu.
anematurgija (gr. a-, haima, ergon delo) med.
nauka o beskrvnim operacijama.
anemidrija (gr. a-, haima, hydor voda) med.
nedostatak krvne vode ili krvnog seruma, npr.
kod kolere.
anemija (gr. a-, haima) med. malokrvnost;
beskrvnost, oboljenje koje dolazi usled
smanjenja koliine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih
zrnaca.
anemian (gr. a-, haima) beskrvan,
malokrvan, bled, slab; fig. nesposoban za
ivot.
anemo- (gr. anemos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: vetar.
anemobarometar (gr. anemos, barys teak,
metron mera) sprava koja pokazuje, odnosno
meri, jainu vetra.
anemobat (gr. anemos, baino idem) igra na
konopcu, prevrta.
anemogaman (gr. anemos, gamos brak) bog.
anemogamne biljke, biljke koje se
oploavaju pomou vetra, tj. kod kojih
vetar prenosi cvetni prah (polen).
anemogame (gr. anemos, gamos) pl. bog. biljke
kod kojih vetar, prenosei cvetni prah
(polen) igra vanu ulogu pri oploavanju.
anemograf (gr. anemos, grapho piem)
sprava koja belei na hartiji brzinu i pravac
vetra: anemometrograf.
anemografija (gr. anemos, grapho) opisivanje
(ili: prouavanje) vetrova.
anemologija (gr. anemos, logfa nauka) nauka o
vetrovima, prouavanje vetrova.
anemometar (gr. anemos, metrbn mera) sprava
za merenje brzine kretanja, strujanja
vazduha, odnosno vetra, vetromer.
anemometrija (gr. anemos, metron) merenje,
vetina merenja brzine i jaine vetra.
anemometrograf (gr. anemos, metron, grapho)
v. anemograf.
anemopatija (gr. anemos, pathos bol) med.
leenje vazduhom, metod leenja koji se
sastoji u udisanju preienog vazduha.
anemoskop (gr. anemos, skopeo gledam,
vidim) vetrokaz, sprava koja pokazuje
pravac duvanja vetra.
anemostat (gr. anemos, statos postavljen)
ureaj za rasprivanje struje vazduha, pri
emu se moe regulisati smer izlaza vazduha
i njegova koliina.
anemofilan (gr. anemos, phflos prijatelj) bog.
koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar
vri opraivanje, tj. oploavanje).
anemofilija (gr. anemos, phflos) biol.
opraivanje biljaka posredstvom vetra.
anenergija (gr. an-energeia) neradnost,
tromost, lenjost, oskudica u snazi.

aienkefalija
avenkefalija (gr. a-, enkephalos mozak) ned.
uroeni nedostatak mozga. anenkefalos (gr.
a-, enkephalos) med. nakaza
roena bez mozga. aneorobni (gr. a- ne, aeg
vazduh, blos ivot)
bial. koji sivi u sredini bez kiseonika; v.
anaerobni; supr. aerobni. anepigraf (gr. ap-,
epi na, grapho piem)
spis koji nema naslova. anspija (gr. ap-,
epos re) med. nesposobnost
govorenja, nemoa, slabost. anepitimija
(gr. ap-, epithymia pouda)
psih. ugasnuta sposobnost suenja za im.
ansrvija (nlat. anervia) ned. uzetost, tromost
ila; anervian. energija (gr. ap-, ergon
delo) med. odsustvo
alergije tamo gde bi trebalo da je ima
(esta pojava kod tekih tuberkuloznih
oboljenja). aiereza (gr. anairesis) ret.
odricanje ili
pobijanje onoga to je protivnik pokuao
da dokae. aneretizija (gr. apa na, erethfzo
draim) 1.
med. uzbuenje, uzbuenost, uzrujanost.
aneretizija (gr. ap- ne, erethfzo) 2. med.
nedostatak (ili nemanje) razdraljivosti.
aneritropsija (gr. ap-, erythros crven, brz
oko) med. nesposobnost oiju da vide i
raspoznaju crvenu boju. aneroid (gr. a-,
neros tean) fiz. barometar
pomou elastine metalne ploe na kutiji
iz koje je iscrpen vazduh. an espes (fr. en
espece) trg. u zveeem novcu,
u gotovu. anestezacija (gr. anaistheteo ne
oseam) med.
opijanje ula tako da postanu neosetljiva
prema bolu. anestezije (gr. an-aisthesfa)
med. neosetljivost prema bolu; fig. ravnodunost, tupoglavost; nesposobnost jednog ula da primi
ulne nadraaje. anesteziolog (gr.
anaisthesia, logos, re,
govor) med. lekar specijalist koji je
osposobljen da obavlja optu i lokalnu
anesteziju. anestezirati (gr. anaistheteo ne
oseam) med.
opiti, uiniti neosetljivim. anestetika (gr.
anaistheteo) pl. med. sredstva
koja izazivaju neosetljivost (pri hirurkim leenjima). anestetian (gr. anaisthetos) koji ini
neosetljivim prema bolu, koji je bez bola,
bezbolan; fig. tupoglav, neosetljiv; nepaljiv, nemaran, rasejan. aneurija (gr. a-,
neuron ivac) med. slabost
(ili: malaksalost) ivaca. anambman (fr.
enjambement) poet. prelaenje, prenoenje
smisla iz jednog stiha u drugi.
ane (fr. enjeu; jeu) ulog u igri. an eneral
(fr. en general) uopte, openito; obino, najee. aniverzarija (lat.
anniversarium) godinjica, godinja proslava, pomen i dr.
4 Leksikon

49

animalije
anidrija (gr. anydria) v. anhidrija.
anidroza (gr. ap-, idros znoj) med. potpuno
odsustvo izluivanja znoja usled nedostatka
znojnih lezda.
anizeta (fr. anisette) rakija zainjena ani-som,
liker od anisa (onajsa).
anizokorija (gr. a-, i'sos jednak, kore zenica)
med. ne jednakost zenica.
anizometrian (gr. ap-, isos, metron mera)
neravnomeran.
anizometropija (gr. a-, isos, metron, ops vid)
med. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti.
anizotropan (gr. a-, isos, tropos obrt) koji nije
u svima pravcima u jednoj taki nerazlian
(kristali, kao islandski kristal).
anizofilija (gr. a-, isos, phyllon list) bog.
nejednaka veliina listova na istoj grani.
anizohromija (gr. a-, isos, chroma boja) med.
nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca.
anizurija (gr. ap-, isos, uron mokraa) med.
nejednako luenje mokrae, znatno vee
mokrenje jednog dana nego drugog.
ani kurentis (lat. anni currentis).TeKyhe, ove
godine; ano kurente.
anil (arap. an-nil, p. anil) bog. indigo biljka u
Indiji, od koje se dobiva anilin.
anilan (lat. anilis) bapski.
anilizam (arap. an-nil) med. trovanje anili-nom.
anilin (arap. an-nil) hem. bezbojno, aromati-no
ulje, od koga se spravljaju razne lepe boje,
tzv. anilinske boje; dobiva se od indigo-biljke
(anil); benzidam, kristalni, kijanol.
anilitet (lat. anilitas) bapskost, bapska starost,
bapsko ponaanje.
anima (lat. anima) dua, duh; anima mundi (lat.
anima mundi) fil. dua sveta; anima-rum dijes
(lat. animarum dies) dan pomena mrtvim u
katolikoj crkvi, zadunice, svisveti.
animal (lat. animal) ivo bie, ivi stvor;
ivotinja.
animalan (lat. animalis) ivotinjski; ani-malna
hrana meso, mleko, jaja itd.
animalizam (lat. animalis) ivotinjska priroda;
naroito potovanje svih ili samo nekih
ivotinja.
animalizacija (nlat. animalisatio) pretvaranje
hrane u ivotinjsku materiju, grau;
poivotinjenje;
proces
animalizacije
pretvaranje anorganskih tvari u telu; nain
ishranjivanja tela.
animalizirati (nlat. animalisare) zool. hra-nljivu
materiju koju sadri u sebi hrana pretvoriti, u
organima za varenje hrane, u materije ivog
tela; pamuk udesiti tako da se moe
bojadisati kao vuna; fig. poi-votinjiti,
poivotinjivati.
animalije (lat. animalia) pl. ivotinjska tela;
jela od mesa; supr.: vegetabilije.

animalist(a)
animalist(a) (lat. anlmal ivotinja) um umetnik
(slikar ili va j ar) koji radi ivotinje.
animalitet (nlat. animalitas) ivotinjstvo,
ivotinjska priroda.
animalkula (nlat. animalculum ivotinjice) pl.
zool. mikroskopske ivotinjice, naroito
tobonje
semene
elije
(animalcula
spermatica).
animalkulizam (lat. animalculum) zool. staro
uenje da se ivotinjski zametak sastoji od
mikroskope sitnih semenih elija.
animalkulisti (nlat. animalcula ivotinjice) pl.
prirodnjaci XVII i HU veka koji su bili
pristalice animalkulizma.
animatizam (lat. anima dua) uenje i verovanje
da sve to postoji ima duu, da je ivo (kod
primitivnih naroda).
avimato (ital. anima to) muz. ivahno, oivljeno, oduevljeno.
animacija (lat. animatio) oivljavanje, oivljenje, davanje due; ivost, ivotna
sveina; vatrenost, estina, ljutnja; trenutak
od koga se zametak u utrobi smatra ivim;
kod crtanog filma oivljavanje slika.
animizam (lat. anima duh, dua) fil. 1. veoma
rairene verovanje primitivnih naroda o
delovanju dua i duhovnih sila u prirodi; 2.
metafizike shvatanje due i duhovnoga kao
ivotnog principa od koga zavisi svaka
delatnost tela; 3. vera u duhove.
animirati (lat. animare) dati duu ili duh, o
iviti;
podstaknuti,
obodriti,
pobudi-ti,
odueviti, zagrejati, podstrekavati, podbadati.
animist(a) (lat. anima) fil. pristalica ani-mizma.
animo (lat. animus duh, dua) prav. s predumiljajem, u nameri.
animozan (lat. animosus strastan) ozlojeen,
ogoren, srdit, razdraen, neprijateljski.
animozitet (lat. animosus, fr. animosite) v.
animoznost.
animoznost (lat. animosus) strastvenost; ljutina,
ogorenost, mrnja, srdba; raz-draenost,
estina; neprijateljsko ra-spoloenje prema
kome ili emu.
animozo (ital. animoso) muz. srano, hrabro,
ivahno.
animus (lat. animus) duh, dua; srce,
oseanje, karakter; svest; nazor, miljenje;
samopouzdan^, odvanost; namera, nakana;
uno animo (lat. ipo animo) jednoduno,
slono.
animus ivjurandi (lat. animus injurandi) prav.
namera nanoenja uvrede, poruge.
animus nocendi (lat. animus nocendi) prav.
namera priinjavanja tete.
ani prezentis (lat. anni praesentis) ove godine.
ani preteriti (lat. anni praeteriti) v. ani
precedentis.

50

anlaser

ani precedentis (lat. anni praecedentis) prole

godine.
aniridija (gr. ap-, iris duica) med. nedostatak
duice u oku.
anis (lat. pimpinella anisum) bog. onajs, biljka
iji se plod upotrebljava kao zain, kao
dodatak lekovima i kao lek protiv kalja.
ani futuri (lat. anni futuri) idue, naredne
godine.
anihilacija (nlat. annihilatio) ponita-vanje,
ukidanje, opovrgavanje.
anihilirati (lat. annihilare) ponititi, ukinuti,
opovri, opovrgavanje.
av>on (gr. anienai peti se, uzlaziti) pri
elektrohemijskom
razlaganju:
sastojak
elektrolita koji se pojavljuje na anodi
(Faradejev naziv za elektronegativni deli);
supr.: katjon.
ankvizicija (lat. anquisitio) prav. predlaganje
kazne.
ankvirirati (lat. anquirere) prav. povesti sudsku
istragu; traiti (ili: predlagati) kaznu.
anker (lat. apsoga, gr. ankyra) brod. kotva,
lenger; fiz. u dinamomainama: kalem od
namotaja bakarnih ica koji se obre u
magnetnom polju.
ankeser (fr. encaisseur) sp. veoma vrst i
otporan bokser, tj. onaj koji moe da primi
i podnese mnogo udaraca.
anketa (lat. inquestia, fr. enquete) istraga koja
se odreuje za ispitivanje injenica i okolnosti
samo za jedan sluaj; naroito: komisija
(anketna komisija) koju bira parlament,
vlada ili neka ustanova, i koja ima da
prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na
osnovu kojih bi se mogao doneti zakon,
odluka i sl.
anketirati (fr. enqueter) vriti, izvriti anketu,
istraivati, ispitati, ispitivati injenice o
neemu.
ankiloglosa (gr. ankylos kriv, glossa jezik) med.
delimina ili potpuna sraslost jezika.
ankiloza (gr. ankylos kriv) med. ukoenost i
sraslost zglobova.
ankilometar (gr. ankylos kriv, metron
mera) sprava za merenje krivine.
anklav(a) (fr. enclave) prav. zemljite koje
zalazi u tuu dravu ili tue imanje.
ankoneji (gr. ankon lakat) pl. znat. miii
opruai ruke.
avkora (ital. apsoga) muz. jo jednom, ponovo.
ankrije (fr. encrier) divit, mastionica; sandue
za boje; tip. rezervoar na maini za
tamparsku boju.
anlaser (nem. anlassen putati u rad, pustiti u
rad, Anlasser) teh. pokreta (ili elektromotorni pokreta) je u motorna kola
ugraen elektromotor koji svoju struju uzima
iz akumulatorske baterije; pri zatvaranju
elektrinog kola nazupenom za-majcu
motora sa unutranjim sagorevanjem

anlevaa

51

saopti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne

stupi u rad; starter.
anlevaa (fr. enlevage) skidanje jedne
oteene slike sa platna na kome je bila, radi
prenoenja na novo platno.
an mas (fr. en masse) u masi, u gomili,
skupa, uture, svi zajedno.
an minijatir (fr. en miniature) u malom, u
maloj srazmeri, smanjen.
ano (lat. ago) godine, u godini.
ano ante Hristum (lat. anno ante Christum)
godine pre Hrista, pre Hristova roenja.
anoblirati (fr. anoblir, ennoblir) dati plem-stvo,
plemiku titulu; oplemeniti, obla-godariti.
anvarija (gr. ap-, nlat. ovarium jajnik) med.
uroeni nedostatak jajnika.
anogev (gr. apo navie, gignomai postati) ar.
tal. stene iji je materijal postao kretanjem
odozdo gore, tj. eruptivne stene; supr.: katgen.
anogena metamorfoza kol. promene na
mineralima izazvane uticajem vode ili
vazduha.
anoda (gr. an-odos uzlaz, put navie) fiz. put
kojim elektrina struja naputa po-zitivni
pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka
negativnom polu (Faradej); po-zitivni pol;
supr.: katoda; up. elektroda.
anodija (gr. anodia) nevezan, neslikovan
nain govora.
anodinija (gr. ap-, odyne bol) ned. bezbol-nost,
nemanje poroajnih bolova.
anodinum (gr. ap-, odyne bol, nlat. apodinum) med. sredstvo za ublaavanje bola i za
uspavljivanje.
anodonti (gr. ap-, odus) pl. zool. sisari koji
nemaju zuba.
anoksija (gr. ap bez oksys kiseo, otar,
genesis postanak) smanjenje, odnosno
nedostatak kiseonika u krvi i tkivima
organizma.
anomalan
(gr.
anomalos)
neredovan,
nepravilan, protivan pravilu, koji odstupa od
pravila, neobian.
anomalija (gr. anomalia) (nepravilnost,
odstupanje od pravila ili zakona, izuzet-nost,
neredovnost, neobinost; astr. nepravilnost u
kretanju planete.
anomalistiki (gr. anomalos) nepravilan, koji
odstupa od pravila, protivan pravilu.
anomalologija (gr. anomalos nepravilan, logia)
gram. nauka o nepravilnostima u jeziku; up.
anomalon.
anomaloi (gr. anomalon) gran. nepravilni
glagol.
anomeomerija (gr. ap-, omos slian, istovr-san,
meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih
delova.
anomizam (gr. a-, nmos zakon) v. antinomizam.
anomija (gr. anomfa) bezakonje, nezakonitost, neobuzdanost.

anoftalmija
anominacija (lat. annominatio) ret. namerno
izjednaavanje rei, stavljanje jedne pored
druge dveju rei koje glase jednako ili
slino, a imaju razliito znaenje, npr.:
Tiina je postala jo tia; paronoma-zija.
anomian (gr. ariomos) nezakonit, neuredan,
zloinaki.
anonaran (lat. annonarius itni) koji se tie
prometa i dobijanja ita, itni, npr.
anonarni zakoni.
anoniman (gr. anonymos) bezimen, bez
potpisa, nepotpisan; nepoznat.
anonimitet (nlat. anonymitas) v. anonimnost.
anonimno drutvo trg. u kapitalizmu bezimeno,
akcionarsko, deoniarsko drutvo.
anonimnost (gr. anonymos) bezimenost, nepoznatost; anonimitet.
anovimus (nlat. anonymus) nepoznati, nepotpisati, pisac koji objavljuje svoje stvari bez
potpisa.
anonsa (fr. annonce) oglas, objava, obznana.
anonsirati (fr. appopseg, lat. annuntiare)
oglasiti, oglaavati, objaviti, objavljivati,
obznaniti, obznanjivati.
anorganizam (gr. ap- bez, organon) neiva ili
mrtva priroda.
anorganogenija (gr. ap-, organon, genos) nauka
o postanku neive (anorganske) prirode.
anorganognozija (gr. ap-, organon, gnosis
saznanje) nauka o poznavanju neivoga.
anorgavografija (gr. ap-, rganon, grapho
piem) nauka o kamenju, opisivanje
kamenja.
anorgavologija (gr. ap-, organon, logia) nauka
koja se bavi prouavanjem anorganske, tj.
mrtve prirode, naroito minerala.
anorganski (gr. ap-, organon) neiv, mrtav;
nesposoban za fizioloke i psiholoke
funkcije; koji je bez ivota; hen. koji ne ulazi
u sastav organskih tela; nastao bez dejstva
ivotnih sila; anorganska hemija deo hemije
koji se bavi postajanjem anor-ganskih
jedinjenja.
anoreksija (gr. a, oreksis elja, udnja)
nemanje apetita, nedostatak volje za jelo,
naroito uivanje u jelu.
anormalan (gr. a-, lat. norma pravilo)
nepravilan, koji odstupa od pravila, zakona,
obiaja.
anorhija (gr. ap-, orchis mudo) bezmudost.
avosmija (gr. anosmi'a) med. delimino ili
potpuno neoseanje mirisa.
avotacija (lat. annotatio) napomena, primedba,
beleka; objanjenje; popis zaplenjenih
stvari; adnotacija.
anotirati (lat. annotare) v. adnotirati.
avofeles
(gr.
anopheles
beskoristan,
kodljiv) med. komarac malariar (jedini
prenosnik malarije kod oveka).
anoftalmija (gr. ap, ophthalmos oko) med.
nemanje oiju, slepilo.

an pasan

52

an pasan (fr. en passant) u prolasku, uzgred,

uzgredno, mimogred.
an pat (fr. en pate) u obliku testa ili kate, npr.
bojene materije.
an profil (fr. en profil) sa strane, gledan sa
strane, u profilu.
ansambl (fr. ensemble) celina, skup, zajednica;
sklad,
slaganje,
sloga;
ansambl-igra
zajednika igra vie glumaca (suprotno: soloigra); ansambl-partija kuz. operske partije u
kojima pevaju vie od etiri glasa.
ansent (fr. enceindre, enceinte) voj. obim,
nasip, bedem, pojas nekog utvrenja,
spoljanji delovi jedne tvrave; lov.
opkoljavanje
divljai,
zagraeno
(ili:
opkoljene) zemljite.
ansilaa (fr. silo, ensilage) smetanje ita u
podzemne rupe, u silose, radi uvanja,
utrapljavanje voa i povra.
ant- (gr. anti) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: protiv (npr. antagonizam); up. anti.
antablman (fr. entablement) apx. pervaz na
vrhu stuba, opivnica pod krovom.
antagonizam (gr. antagonismos opreka)
oprenost; suparnitvo; suprotna tenja,
delanje u suprotnom smislu, suprotnost,
protivnost; neprijateljstvo; borba, trve-nje.
antagonizirati (gr. ant-angomzomai boriti se
protiv, takmiiti se) biti u opreci s nekim ili
neim, raditi u suprotnom pravcu, boriti se
protiv koga ili ega.
antagonist(a) (gr. antagonistes) protivnik,
suparnik, takmac.
antalgika (gr. antl, algos bol) pl. ked. sredstva
za ublaavanje bola.
antalgian (gr. antl, algos) koji ublauje,
umanjuje bol.
antanagota (gr. anti, an-ago uzvodim) ret.
odbijanje optube i veto izvedeno optuivanje onoga koji ju je podigao.
antanaklaza (gr. anti, anaklasis uzvijanje)
ret. ponavljanje iste rei u drugom ili
suprotnom znaenju, npr. taj ovek je nikakav
ovek.
antanta (fr. entendre, entente) sloga, sporazum,
savez (izmeu drava); Velika antanta savez
Rusije, Francuske i Engleske koji je (1914)
uao u rat protiv Nemake i Austro-Ugarske;
Mala antanta savez izmeu Jugoslavije,
ehoslovake i Rumunije, sklopljen posle
prvog svetskog rata u cilju uvanja i
odravanja stanja otvorenog ugovorima o
miru, naroito u srednjoj Evropi i na
Balkanu.
antapodoza (gr. anti, apo-didomi predati,
izneti, izloiti) poet. dodavanje pouke,
naravouenija, prii; ned. ponovan napad
groznice.
antapoplektika (gr. anti, apo, plesso udaram)
pl. med. sredstva protiv srane kapi.
antapoplektian (gr. anti, apo, plesso) koji
slui kao lek protiv srane kapi.

antenupciJalni
Antarktik (gr. anti, arktos sever, antarktikos juni) geogr. oblast Zemlje oko Junoga
pola. antarktian (gr. antarktikos) geogr.
koji
lei nasuprot Severnom polu, tj. juni,
koji lei na Junom polu. antartritika (gr.
anti, arthron zglob) pl. ned.
sredstva protiv zglobobolje. antartritian
(gr. anti, arthron) koji
slui kao lek protiv zglobobolje, koji
lei zglobobolju. antastmatian (gr. anti,
asthma) med. koji
slui kao lek protiv sipnje. antatrofian (gr.
ant-, atrophos nehranjen)
ked. koji pomae kao lek protiv slabljenja
usled oskudne hrane. antafroditian (gr.
anti, Aphrodfte) koji
utiava spolni nagon. antacida (gr. antf, lat
acidum kiselina) pl.
med. sredstva protiv kiseline, naroito
protiv kiseline u elucu. ante (lat. ante)
predl. pre, ranije; pred,
ispred, napred. anteakt (lat. anteactum) ranije
delo, raniji
in.
antedatirati (lat. ante, datum) mesto dananjeg
datuma staviti na pismo ili spis
raniji datum; antidatirati. ante dijem (lat. ante
diem) pre vremena, pre
suenog dana. antediluvijumski (lat. ante,
diluvium potop)
pretpotopni; supr.: postdiluvijumski.
antediluvijumci (lat. ante, diluvium potop)
pl. pretpotopni ljudi. anteza (gr. anthe cvet)
bog. cvetanje, doba
cvetanja. antejustinijansko pravo rimske
pravo pre
cara Justinijana. antelogijum (lat. ante, gr.
logos govor) pred-
govor. antelokvijum (lat. ante, loquor
govorim)
predgovor; pravo nekoga da prvi govori.
anteludij(um) (lat. ante-ludium) predigra.
antemeridijanski (lat. antemeridlanus) prepodnevni. antemion (gr. anthemion) cvet;
arh. puast
zavijutak na jonskim stubovima. antena (lat.
antenna motka za koju se vezuju
jedra; stubovi sa obe strane vrata) 1. ica
ili metalna ipka za hvatanje ili za
slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV; 2. pipak kod insekata.
antena ju m (lat. antenagium) prav. prvenstveno pravo prvoroenog deteta. antenat
(lat. ante, natus roen) prvoroeni;
predak, pradeda. antenatalni (lat. ante,
natalis koji se tie
roenja) ked. koji se nalazi u toku trudnoe,
pretporoajni. anteniforman (nlat. antennif ormis)
u obliku
pipaka, kao pipci. antenupciJalni (lat.
antenuptialis) predsvadbeni, predbrani.

anteokupacija
anteokupacija (Lat. anteoccupatio) rat. pobijanje
prigovora koje je govornik sam sebi uinio.
antepenultima (lat. antepenultima) gram. dopretposlednji slog neke rei, trei slog od
kraja.
antepileptian (gr. antf, epileptikos), nea. koji
pomae protiv padavice.
antepozicija (nlat. antepositio) stavljanje
ispred, davanje prvenstva, pretpostav-ljanje.
anteponirati (lat. ante-ponere) staviti ispred,
pretpostavljati, pretpostaviti, dati (ili: davati)
prvenstvo.
antimaterija (gr. anti, lat. materia) sup-stanca
sainjena od atoma i molekula u kojima su
sastavne estice antiesti-ce; jezgra atoma
u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona
(neutralnih) i an-tiprotona (negativnih), a
atomski omota od pozitivnih elektrona
(pozitrona).
antera (gr. anthera) bat. pranica.
antere (gr. antheros) pl. bat. pranici, muki
spolni delovi cveta.
anteridija (gr. antheros) bog. muki spolni
organ u bescvetnica.
anterija (tur. entari, arap. 'antari) vrsta
starinske gornje (muke i enske) haljine s
dugakim rukavima.
anteriora (lat. anteriora) t. raniji dogaaji, raniji
ivot, prolost.
anteriores (lat. anteriores) pl. prethodnici; preci;
supr.: posteriores.
anterioritet (nlat. anterioritas) prethod-nost,
prethoenje, prvenstvo u vremenu; prioritet.
anterotika (gr. ant-erotiks) pl. med. sredstva
protiv ljubavi, sredstva za obuzdavanje
spolnog nagona.
anterotina sredstva ned. v. anterotika.
antestat (lat. antestatus) prav. lice kome je
testamentom ostavljeno zavetanje.
antestacija (lat. antestatio) prav. pozivanje za
svedoka.
antestirati (lat. antestari, ante-testari) prav.
pozivati koga za svedoka pre podnoenje
tube sudu.
antefleksija (lat. anteflexio) med. savijenost
napred, npr. materice.
ante Hristum natum (lat. ante Christum
natum) pre Hristova roenja.
antecedens
(lat.
antecedens)
prethodnik,
pretea; raniji dogaaj; gram. prethodni slog.
antecedencija (nlat. antecedentia) ono to
prethodi, prethodnost, raniji odnos u nekoj
stvari;
fil.
antecedencija

konzekvenci/a=uzrok posledica, subjekt

predikat, itd.
antecedencije (lat. antecedentia) pl. ranije
stvari, raniji dogaaji ili odnosi; raniji ivot.
antecedirati (lat. antecedere) prethoditi, ii
napred;
pretei,
preticati,
nadmaiti,
nadmaivati.

53

antivenerea
antecesor
(lat.
ante-cessor)
prethodnik,
putovoa; uitelj, prethodnik u nekom poslu
ili zvanju.
anteci (gr. ant-, oikos kua) pl. geotr. stanovnici
pod istim podnevkom i na istom odstojanju
od polutara, a na suprotnim poluloptama
Zemlje.
anti- (gr. antf) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: protiv, prema, iza, mesto, umesto.
antiabolicionist(a) (gr. antf, lat. abolitio
ukidanje) protivnik ukidanja neega, naroito
ropstva, prostitucije itd.
antiadijaforist(a) (gr. antf, a-, diaphoros
razliit) protivnik moralne ravnodunosti; up.
adijaforist.
antiaditis (gr. antias krajnik) med. zapaljenje
krajnika.
antialkoholiar (gr. antf, arap. al-kohhlu)
protivnik pijenja alkoholnih pia, trezvenjak.
antianfilaksija (gr. antf, apa, phylatto uvam,
branim) ned. neosetljivost prema anafilaksiji.
antianeksionist(a) (gr. antf, lat. annexio)
protivnik aneksije.
antiapeks (nlat. antf, areh) astr. taka na nebu u
pravcu od koje se vri kretanje; supr.: apeks.
antiaristokrat (f. antf, aristokratos) protivnik
plemstva, neprijatelj aristokra-tije.
antiartritian (gr. antf, arthron zglob) med. koji
slui protiv zapaljenja zglobova.
antiastenian (gr. antf, a-, sthenos ]anina,
snaga) med. koji poveava ivotnu snagu,
koji slui protiv slabosti.
antiastmatian (gr. antf, asthma sipnja) med. v.
antiastmatian.
antibarbarus (gr. anti, barbaros negrki,
tuinski) knjiga koja ui kako treba izbegavati
grube jezike pogreke, tzv. barba-rizme ili
varvarizme; istunac u pogledu jezika;
protivnik upotrebe stranih rei; antivarvarus.
antibahijus (gr. anti, Bakchios) poet. v. palimbahijus.
antibiotik (gr. anti, bfos ivot) supstanca
biolokog porekla koja spreava razvijanje
nekih klica i ubija ih. U antibioti-ke spadaju,
pored ostalih, i lekovi koji se dobijaju iz nekih
vrsta gljivica, naroito: aureomicin, penicilin,
streptomicin, hloromicetin i dr.
antibiotiki (gr. anti, bfos ivot) koji je protiv
ivota, koji unitava ivot, koji ubija.
antiborejski (gr. anti, boreios severni)
okrenut prema severu.
antivarvarus
(gr.
antf,
barbaros)
v.
antibarbarus.
antivenerea (gr. anti i lat. Venus boginja
ljubavi; spolna ljubav) pl. med. sredstva protiv
spolnih, venerinih bolesti.

54
avtigal (gr. anti, lat. Gallus) protivnik,
neprijatelj Francuza (jezika, kulture, politike
itd.).
avtigen (gr. anti, gnos roenje) naziv za sve
supstance koje unesene u telo oveka ili
ivotinje izazivaju obrazovanje protivmaterija.
antigorit (po nalazitu Antigori u Italiji) mat.
vrsta tamnozelenog serpentina; nastaje
metamorfozom ampfibola; kod nas ga ima
u Frukoj gori.
antidaktilos (gr. anti, daktylos prst) etr. v.
anapest.
antidatirati (gr. anti, lat. datum) v. ante-datirati.
antidemokratski (gr. anti, demokratikos) koji
je protiv vladavine naroda, protiv demokra tije.
antidiegeza (gr. anti, diexeimi prikazivati,
izneti) ret. prikazivanje nekog dogaaja ili
stvari od strane protivnika, dogaaj ili stvar
posmatrana s protivnike strane; up. diegeza.
antidizenterika
(gr.
anti,
dysenterikos
srdoboljan) pl. med. lekovi koji slue protiv
proliva.
antidijabetikum (gr. anti, diabetes eerna
bolest, diabaino prolazim) med. lek protiv
eerne bolesti.
antidinastian (gr. anti dynastes vladar,
vlastodrac) neprijateljski raspoloen prema
vladajuem domu.
antidinika (gr. anti, dine, vrtlog, okretanje)
pl. med. sredstva protiv nesvestice; antidinina
sredstva.
antidolorozum (gr. anti, lat. dolor bol) med.
sredstvo protiv bola.
antidoron (gr. anti, doron dar) uzdarje;
nagrada; u grkoj pravoslavno] crkvi:
deljenje vernima posveenog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog prie
ivanja.
antidotarij(um) (gr. antidoton protivsred-stvo)
knjiga o lekovima; farmakopeja.
antidoton (gr. antidoton) ned. sredstvo, lek
protiv ega; protivotrov; fig. protivsred-stvo,
utuk.
antidramatian (gr. anti, drama) koji je u
suprotnosti sa dramskim zakonima i
pravilima.
antimentalizam (fr. antimentalisme) lingv.
pravac koji polazi od date rei, ne vodei
rauna o mentalnim, umnim procesima koji
prate jeziku realizaciju, jeziko ostvarenje.
antiemetika (gr. anti, emeo povraam) pl.
med. sredstvo protiv povraanja, anteme-tika.
antiemetici (gr. anti, emeo) med. sredstva protiv
povraanja.
antiemetian (gr. anti, emo) koji suzbija
nagon za povraanjem.
antiepileptika (gr. anti, epilepsfa) pl. med.
sredstva protiv padavice, epilepsija; pr.
antiepileptian.

antikvus
antieutanazist(a) (gr. anti, eu, dobro thana-tos
smrt) protivnik eutanazista.
antizimotikum (gr. anti, zyme kiselo testo,
kvasac) hem. sredstvo koje spreava vrenje;
up. antiseptikum.
antiinkrustator (gr. anti, lat. incrustare dobiti
koru) aparat koji uva parni kazan od
hvatanja kamenog taloga i krene naslage.
antiinokulist(a) (gr. anti, lat. inoculare
kalemiti) protivnik kalemljenja, pelco-vanja.
angina (lat. antiquus stari) kultura i filozofija
klasine starine; umetnost i va-spitni ideal
starih klasinih naroda, Grka i Rimljana;
predmet stare umetnosti; fig. umetnika
retkost.
antikankroza (gr. anti, lat. sapseg rak) pl. med.
sredstva protiv bolesti raka.
antikariozan (gr. anti, lat. cariosus kvaran,
truo) med. koji slui kao lek protiv razje-danja
kostiju.
antikataralije (gr. anti, katarroos stakanje) pl.
med. sredstva protiv kalja.
antikategorija (gr. anti-kategoreo) prav. protivtuba.
antikatoda (gr. anti, kathodos put na nie) fiz.
platinski lim kod Rendgenovog aparata, koji
je nameten u cevi i na koji padaju katodni
zraci, ime se dobivaju snanija dejstva.
antikatoliki (gr. anti, katholikos) koji je
protiv katolike vere.
antikahektian (gr. anti, kakos rav, eksis
svojstvo, stanje) med. koji slui kao sredstvo
za popravku ravih sokova to izazivaju
slabljenje.
antikva (lat. antiqua) staro pismo, latini-ca; tip.
uspravna latinska slova (supr. kurziv).
antikvar (lat. antiquarius) istraivalac i
prouavalac starina, poznavalac starina i
starih spomenika; kupac i prodavac starina,
starinar; kupac i prodavac starih i
upotrebljenih knjiga.
antikvaran (lat. antiquarius) stari, starinski;
polovan, upotrebljavao
antikvarijat (lat. antiquus stari) trgovina starim
knjigama.
antikvarnica (lat. antiquarius) prodavnica
polovnih knjiga i retkih umetnikih
predmeta.
antikvizirati (lat. antiquus) ugledati se na stare,
podraavati ukus starih, raditi prema
antikim
uzorima;
proglasiti
neto
zastarelim.
antikvirati (lat. antiquare) zastareti; proglasiti
za zastarelo; odbaciti, npr. zakon.
antikvitet (lat. antiquitas) starina, starodrevnost, stari svet, stari vek; stare, odnosno
zastarele stvari ili ustanove, stara ili
zastarela ureenja i sl.
antikvus (lat. antiquus) stari, starinski,
starovremenski; up. antiki.

antiklimaks

antiklimaks (gr. anti, klimax stepenice;

postupnost u izrazu) ret. prelaenje od jae
predstave na slabiju tako da se prava
postupnost i ne vidi, npr.: Ako smo veliki,
veliki smo svuda, na prestolu, u padati, u
kolibi."
antiklinala (gr. anti, klin naginjem se,
sputam se) kol. poloaj slojeva koji su
naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat
ili sleme, a padaju u suprotnim pravcima;
suar. sinklinala.
antikolika (gr. anti, kolike trbobolja) pl med.
sredstva, lekovi protiv trbobol>e.
antikonvulzivan (gr. anti, nlat. convulsivus
grevit) med. koji slui protiv trzaja i greva.
antikonstitucionalan (gr. anti, lat. consti-tutio
ustav) protivustavan.
antikonstitucionist(a) (gr. anti, lat. constitutio)
protivnik ustava.
antikontagioza (gr. anti, lat. contagiosus
prilepiv, zaravan) pl. med. sredstva za
predohranu od zaraznih bolesti.
antikonvulzivan (gr. anti, nlat. convulsivus
koji slui kao predohrana od zaraze.
antikosmetian (gr. anti, kosmeo ukrasim)
koji unitava (ili: naruava) lepotu.
antikreza (gr. anti, kresis meanje) prav.
dopunski ugovor o zalozi po kome zaloim
poverilac, umesto interesa na dug, ima pravo
da se slui i koristi zaloenim predmetom.
antikritika (gr. anti, krino sudim) odgovor na
kritiku, protivkritika; odgovor na napade;
odbrana.
antikritian (gr. anti, krino) koji odgovara na
kritiku, napad itd.; ned. koji protivrei
oekivano] krizi (pojav); koji spreava nastup
krize (uticaj).
antikritiar (gr. anti, krino) pisac odgovora na
kritiku; pisac odbrane od napada.
antilegomena (gr. antilego protivim se,
povijam) pl. teol. delovi Sv. pisma ija se.
originalnost osporava ili u koju se sumnja,
npr,:
Otkrovenje
Jovanovo";
supr.-.
homolotumena.
antilemian (gr. anti, loimos kuga) med. koji
slui protiv kuge, protivkuni.
antiletargian (gr. anti, lethargfa dreme-nica,
bolest spavanja) med. koji slui protiv
obuzetosti dubokim snom, protiv obamrlosti.
antilisa (gr. anti, lyssa psee besnilo) pl. med.
sredstva protiv pseeg besnila.
antologija (gr. antilogia) protivrenost,
prigovor, pobijanje; odbrana pred sudom.
antilogian (gr. antilogiks) nedosledan,
protuslovan; koji je u protivnosti sa
zakonima miljenja, tj. sa logikom.
antilopa (gr. anthlops) 3007. cvetno oko"
(zbog lepih oiju te ivotinje), veoma
rasprostranjena vrsta rogatih sisara, ida u
stadima po toplijim kopnima; u Evropi od
ove vrste postoji samo gazele.

55

antinomazija

antimaterija (gr. anti, lat. materia) sup-stanca

sainjena od atoma i molekula u kojima su
sastavne estice antiesti-ce; jezgro
atoma antimaterije sastavljeno je od
antineutrona (neutralnih) i anti-protona
(negativnih), a omota od pozi-tivnih
elektrona (pozitrona); u laboratoriji su
ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma.
antimelanholian (gr. anti, melancholiks) koji
razbija tugu, koji razvedrava raspoloenje.
antimentalizam (gr. anti, mentalizam) lingv.
pozitivizam u lingvistici, ogranienje
predmeta lingvistike na ono to je
neposredno dato u govoru, ne vodei rauna
o umnim (mentalnim) procesima vezanim s
primenom jezika.
antimerija (gr. anti, meros deo) ret. zamenjivanje jednog dela govora drugim.
antimetabola (gr. anti-metabole) retorska
figura koja se sastoji u tome to se izrazi
koji su bili u prvom delu reenice pojavljuju i
u drugom, ali drugim redom, npr.: Jedemo
da ivimo, a ne ivimo da jedemo";
antimetalepsija.
antimetalepsija (gr. anti, metalepsis zamenjivanje, razmena) ret. v. antimetabola.
antimetateza
(gr.
anti,
metatithemi
premestiti) retorska figura koja se sastoji u
tome da se iste rei ponavljaju i u drugom
delu reenice, ali u protivnom smislu, npr.:
Jedi da ivi, a ne ivi da jede."
antimilitarizam (gr. anti, fr. militarisme)
protivnost militarizmu; pokret protiv rata i
pripremanje za rat.
antimon (nlat. antimonium) hem. elemenat,
atomska masa 121,75, redni broj 51, znak
Sb (stibium), metal srebrnobele boje,
kristalan i veoma krt tako da se moe stucati u prah.
antimonarhian (gr. anti, monarhia) koji je
protiv monarhijskog oblika vladavine.
antimovid (lat. antimonium) mineral, sul-fid
antimona, vana njegova ruda.
antimoralan (gr. anti, lat. moralis) koji je u
opreci sa moralom, protivan moralu.
antimoralizam (gr. anti, lat. mos, mori
obiaj) fil. uenje koje ne priznaje nikakvu
razliku izmeu dobra i zla, i koje sve ljudske
postupke jednako procenjuje s onu stranu
dobra i zla".
antinarkotika (gr. anti, narke ukoenost,
ukoenje) pl. med. lekovi protiv narkoti-nih
trovanja.
dntinacionalan (gr. anti, lat. nationalis),
nenarodni, protivnarodni.
antiiefritika (gr. anti, nephrs bubreg) pl. med.
sredstva i lekovi protiv bubrenih bolesti.
antinomazija (gr. anti, onoma ime) zamenjivanje imena, upotreba osobnog imena mesto
vrste, npr. Demosten" mesto govornik".

avtmnomizam

56

antmnomizam (gr. anti, nomos zakon) 1. teal.

c>JOnja protivrenost izmeu starozavetskog zakona i hrianskog uenja; 2.
naelno nepriznavana bilo kakvih utvr-enih
zakona; anomizam.
antinomija (gr. antinomia protivrenost zakona
sa samim sobom, tako da obe stranke mogu ga
tumaiti u svoju korist) log. protivrenost,
suprotnost dvaju sudova ili zakona teze k
antiteze koji se uzajamno iskljuuju, npr.:
Svet ima svoj poetak u vremenu, a i s
obzirom na prostor on je ogranien" (teza);
Svet nema ni poetka u vremenu niti granica
s obzirom na prostor, nego je i u jednom i u
drugom pogledu bezgranian" (antiteza); fil.
kod Kanta: protivrenost koja se javlja pri
primeni zakona istog razuma na ulni svet.
antipapizam
(gr.
anti,
lat.
papa)
neprijateljstvo i borba protiv pape.
antiparagraf (gr. anti-paragraphos) odgovor
na kritiku, utuk; replika.
antiparazitika (gr. anti, parasitos gotovan) pl.
sredstva protiv biljnih i ivotinj-skih parazita
koji se nalaze na ljudima i ivotinjama.
antiparalelan (gr. anti, parallelos) dve linije
koje sa drugim dvema linijama zakla-paju
meusobno jednake uglove ali suprotnim
pravcima, jedna budui spoljanja a druga
unutranja.
antiparalelogram (gr. anti, parallelos,
gramma) geom. ravnokraki trapez.
antiparalitika (gr. anti, para-lyo) pl. med.
sredstva protiv uzetosti (paralize).
antipatija (gr. antipatheia) neraspoloenje
prema nekome, oseanje odvratnosti ili
nenaklonosti, nemarenje; supr.: simpatija.
antipatian (gr. antipathikos) koji izaziva
neraspoloenje ili odvratnost neprijatan,
nemio, nesimpatian.
antipatriot (gr. anti, patriotes) neprijatelj
domovine, nerodoljub.
antiperistaza (gr. anti, peristasis spoljanje
okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili:
prilika), dejstvo dveju suprotnih sila u
prirodi.
antipiretike (gr. anti, pyr vatra) pl. med lekovi
protiv vatre, groznice.
antipiretian (gr. anti, pyr) ned. koji suzbija
vatru, groznicu, npr. aspirin, antipi-rink dr.
antipirin (gr. anti, rug) med. sredstvo protiv
groznice, vatre, glavobolje.
anplatonska ljubav ulna, spolna ljubav.
antiplenisti (gr. anti, lat. plenus pun) fil.
pristalice teorije o praznom prostoru (za
razliku od plenista).
antipleuritika (gr. anti, pleuron bok, rebro)
pl. med. sredstva protiv zapaljenja plune
maramice; pr. antipleuritian.
aatipneumonian (gr. anti, pneumon plue)
med. koji slui protiv zapaljenja plua.

antisociJalan
antipod (gr. anti, pus, podos noga) ovek
koji u odnosu prema nekom drugom
predstavlja sutu suprotnost; protivnik,
suparnik; geogr. onaj koji ivi na suprotnoj
taki prenika Zemlje, protivnonik.
antipodan (gr. antipus) sasvim suprotan,
oprean; koji se nalazi na suprotnoj ta-ci
prenika Zemlje.
antiprotaza (gr. antiprotasis protivpred-log)
ret. nagovetavanje pobijanja nekog tvrenja,
koje se obino izraava jednim pitanjem.
antipsihologizam (gr. anti, psyche dua) fil.
stav nekih logiara i gnoseologa protiv
primene psihologije u logikim i saznajnoteorijskim razmiljanjima.
antiracionalizam (gr. anti, lat. ratio razum)
fil. shvatanje da razum, odnosno oveje
miljenje, nije apsolutni izvor saznanja; teal.
neslaganje sa trezvenim, razumnim pravcem u
prouavanju pitanja vere.
antirevolucionar (gr. anti, nlat. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije,
protivnik revolucije.
antirepublikanac (gr. anti, lat. res publica)
protivnik republikanskog oblika vladavine;
pr. antirepublikanski.
antireumatian (gr. anti, reuma) med. koji slui
protiv reumatizma.
antirojalizam (gr. anti, fr. royalisme), nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine
i kraljevskoj vlasti uopte.
antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog naina
rada (up. Semiti.)
antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv
uea Jevreja u privrednom, politikom i
duhovnom
ivotu,
antisemit-ski,
protivjevrejski pokret.
antisepsa (gr. anti, sepsis trule) med.
unitavanje trulenih klica hemijskim i
fizikim sredstvima.
antiseptikum (gr. anti, sepsis) he. sredstvo koje
unitara klice to izazivaju truljenje; pl.
antiseptika.
antiseptian (gr. anti, septikos) med. koji
spreava truljenje.
antiracionalizam (gr. anti, lat. ratio razum)
fil. shvatanje da razum, odnosno oveje
miljenje, nije apsolutni izvor saznanja; teal.
neslaganje sa trezvenim, razumnim pravcem u
prouavanju pitanja vere.
antiskabioza (gr. anti, lat. scabies uga) pl.
med. sredstva protiv uge.
antiskepticizam (gr. anti, skepsis nedoumica,
dvoumica) fil. neslaganje sa onim gnoseolokim stanovitem koje sumnja u
mogunost ma kakvog saznanja uopte, i koje
smatra da se ne moe doi ni do kakvih
optevaeih istina.
antisocijalan (gr. anti, lat. socialis drutven)
protivan drutvenom poretku; koji svojim
radom i ponaanjem kodi

antispazmodika
ljudskom drutvu i nezgodno stri u
njemu.
antispazmodika (gr. anti, spasmos) pl. ned. v.
antispastika.
antispast (gr. antispastos vui na drugu
stranu) metr. etvoroslona stopa u koje je
prvi i etvrti slog kratak, a drugi i
trei dug: U ------- U.
antispastika (gr. anti, spastikos koji vue,
trzav) pl. med. sredstva koja ublauju greve;
antispazmodika.
antispektrologija (gr. anti, logia, nauka lat.
spectrum avet, priina) nauio pobijanje
verovanja u duhove i aveti.
antispiritualizam (gr. anti, lat. spiritus duh)
fil. odricanje duhovnosti i duhovne prirode
uopte = materijalizam.
antistrateg (gr. anti-strategos) zamenik
vojskovoe;
komandant
neprijateljske
vojske.
antistrofa (gr. antistrophe) u drami starih
Grka: ples hora, koji je potpuno odgovarao
ranijoj strofi; otpev koji je odgovor pre toga
pevanoj strofi.
antiscii (gr. anti, skia senka) pl. geogr. ljudi sa
suprotnim senkama, tj. stanovnici na istom
podnevku, ali na suprotnim stranama polutara
tako da njihove senke u podne padaju na
suprotne strane; anteci.
antiteza (gr. antithesis suprotnost, suprotno) 1.
suprotnost izmeu znaenja dvaju pojmova ili
dvaju sudova (moe biti kon-tradiktorna,
protivrene, ili kontrarna, oprena); 2.
oprenost dvaju karaktera, dveju tenji i sl.;
3. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i
dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi;
4. ret. iskazivanje jedne misli pomou dva
suprotna pojma, npr.: Ide ludo, progovara
mudro"; 5. loet. slovenska antiteza poetsko
nabra-janje vie predmeta ili pojmova koji
imaju zajedniko svojstvo sa uporeivanim
predmetom, a zatim negiranje tih predmeta ili
pojmova; npr.: ta se b'jeli u gori zelenoj? /
Al' je snijeg, al' su labudovi? / Da je snijeg,
ve bi okopnio, / labudovi ve bi poletjeli. /
Nit' je snijeg nit' su labudovi, / nego ator age
Hasan-age; (Hasanaginica); up. teza, sinteza.
antitermika (gr. anti, thermos topao) pl. ned.
sredstva i lekovi koji sniavaju temperaturu,
a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju
bolove.
antitetian
(gr.
antithetikos)
protivan,
suprotan, koji je u suprotnostima.
antitip (gr. anti, typos) otisak, prepis, prototip.
antitipija (gr. antitypia protivudar, odboj) fil.
kod Lajbnica: ono usled ega je jedno telo
neprobojno za drugo.
antitireoidin (gr. anti, thyreos tit, eidos izgled)
farm. lek koji sadri sekret ti-taste (tiroidne)
lezde; slui za leenje Bazedovljeve bolesti.

57

antihemoragian.
antitoksin (gr. anti, toxikon, otrov) med.
protivotrov, telo koje ima svojstvo da
neutralie odreene otrove, toksine.
antiunionist(a) (gr. anti, lat. unio sjedi-njenje)
protivnik jedinstva, protivnik ujedinjenja,
zajednice.
antifebrilan (gr. anti, lat. febris groznica)
med. protivgroznini.
antifebrilije (gr. anti, lat. febris) med. lekovi
protiv groznice.
antifebrin (gr. anti, lat. febris) farm. sredstvo
protiv groznice, antipirin.
antifermenti (gr. anti, lat. fermentum) med.
fermenti koji svojim uticajem ponita-vaju
dejstvo drugih fermenata.
antiflebotomist (gr. anti, phleps ila, tome
seem) med. protivnik leenja pu-tanjem
krvi.
antiflogistika (gr. anti, phlox, phlogos plamen)
1. hek. teorija franc. hemiara Lavoazjea
kojom je pobio tzv. flogistiku teoriju o
postojanju neke hipotetine materije koja pri
sagorevanju tela ne sagoreva; up. flogiston; 2.
pl. med. lekovi protiv zapaljenja.
antiflogistian hem. v. antiflogistika 1; med. koji
ublaava zapaljenje ili vatru; up. antiflogistika.
antiflogistiari (gr. anti, phlox) pl. hem.
pristalice antiflogistike; med. lekari koji u
svima
bolestima
upotrebljavaju
antiflogistika sredstva.
antifon(a) (gr. anti, phone glas) otpev;
stranica od gume koja se stavlja u ui da bi
se onemoguilo dopiranje suvie jakih
umova i buke.
antifonarij(um) gr. antiphoneo odgovaram)
zbirka gregorijanskih melodija koje je
poetkom VII v. odabrao papa Grgur Veliki;
ove pesme su izvodili pevai ili narod za
vreme mise.
antifonnja (gr. anti, phone glas) logika
protivrenost, besmislica; takoe: otpe-vanje,
otpev.
antifraza (gr. anti, phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se
jedna re upotrebljava u smislu koji je
potpuno
suprotan
njenom
osnovnom
znaenju; npr.: To bi bilo vrlo pametno", u
smislu vrlo ludo".
antifrizi (gr. anti, eng. freeze zamrzavati,
smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da
bi se spreilo njeno smrzavanje na niskim
temperaturama.
antiftizika (gr. anti, phthisis suica) pl. med.
sredstva protiv suice, tuberkuloze; pr.
antiftizian.
antihektika (gr. anti, ektikos jektiav) pl. med.
sredstva protiv suice, jektike; pr. antihektian.
antihelmintika (gr. anti, elmis elmintos glista)
pl. med. v. anthelmintika.
antihemoragian (gr. anti, haima krv,
regnymi probijam) med. koji slui kao lek
protiv krvoliptenja.

antihemoroidalan
antihemoroidalan (gr. anti, hafma, rheo
curim) lged. koji slui kao lek protiv uljeva,
hemoroida.
avtihipnotika (gr. anti, hypnos san) pl. med.
sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem; pr. antihipnotian.
avtiholerika (gr. anti, cholera bolest sa
povraanjem i itkom stolicom, cholas
utroba) pl. med. sredstva protiv kolere.
antihreza (gr. anti, hresis upotreba) prav.
ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac
ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen
predmet.
antikrist (gr. anti Christos) protivnik (ili:
neprijatelj) Hrista ili hrianstva; fig.
bezboan ovek; avo, sotona.
antihronizam (gr. anti, hrnos vreme)
pogreka u raunanju vremena; upotreba
jednog vremena umesto drugog.
antihtoni (gr. anti, chthon zemlja, tle) pl.
geogr. oni koji stanuju na istom stepenu
geografske irine, samo na suprotnim
stranama polutara.
anticivian (gr. anti, lat. civis graanin)
negraanski, protivgraanski.
anticnklon (gr. anti, kyklos krug, kruno
kretanje) meteor. predeo na kome vlada visok
atmosferski pritisak; naziv po tome to se na
predelu
visokog
pritiska
javljaju
meteoroloke pojave suprotne onima na
predelu niskog pritiska (ciklonu).
anticipaido (lat. anticipando) unapred, u obliku
predujma; pre vremena.
anticipacija (lat. anticipatio primanje unapred)
uzimanje unapred, predujam na robu;
stvaranje suda ili dobivanje predstave o
neemu unapred; fil. prihvatanje nekog suda
unapred kao da je istinit, s tim da e se kasnije
dokazati; ret. predupreu-jue postavljanje i
obaranje prigovora protivnikovog.
anticipirati (lat. anticipare) unapred uzeti (ili:
uzimati), unapred primiti (ili: primati),
preduzeti,
preduzimati;
preduj-miti,
predujmljivati; dobiti predstavu ili stvoriti
sud o neemu unapred.
antiki (lat. anticus, antiquus) stari, starinski,
starovremenski, starodrevni, starog kova; po
starinskom ukusu; koji potie iz starog veka,
naroito iz vremena starih Grka i Rimljana;
fig. redak.
antiambr (fr. antichambre) predsoblje kod
kakvog velikog gospodina.
antiambrirati (fr. antichambre) zadravati se u
predsoblju, ekati prijem, donja-ti pred ijim
vratima za prijem; initi podvorenje starijim
i monijim od sebe.
antoalaa (fr. toile, antoilage) fina tkani-na sa
ipkama.
antografija (gr. anthos cvet, grapho piem)
pisanje pomou cvea.
antodoitalgika (gr. anti, odus zub, algos bol)
pl. med. sredstva protiv zubobolje.
antozoe (gr. anthos cvet, zoon ivotinja, ivo
bie) pl. zool. korali.

58

antr-akt
antoksantin (gr. anthos, ksanthos ut) hem.
cvetno utilo, uta bojena materija koja se
nalazi u cveu.
antoliti (gr. anthos, Ifthos kamen) pl. kol.
okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u
kamenu; antotipoliti.
antologija (gr. anthologia) branje cvea,
cvetnjak; zbirka odabranih, naroito lirskih
pesama; uopte: zbirka svakog tiva
odabranog prema naroitim meri-lima i
svrhama; zbirka na j lepega.
antonimi (gr. anti, oputa ime) pl. liig. rei
suprotne po znaenju, npr. leto-zima, laistina, dobar-rav, tvrd-mek i dr.; up. sinoti,
paronimi, homonimi.
antonimija (gr. anti, oputa) lkngv. svojstvo
suprotnoga znaenja nekoj drugoj rei; up.
antonimi.
antonoar (fr. entonner, entonnoir) levak;
levkasta rupa od eksplodirane mine; kol.
kotlina, vrtaa.
antonomazija (gr. antonomasia drugi naziv)
reg. opisivanje kada se mesto zajednikog
imena u govoru upotrebi vlastito ime, npr.
Demostenili Ciceronmesto veliki besednik".
antorgastina sredstva med. sredstva protiv
navale krvi; up. orgazam.
antos (gr. anthos) cvet, cvat; govorni ukras;
ned. osip, krasta, naroito na licu.
antotipoliti (gr. anthos, typos otisak, lit-hos
kamen) pl. geol. v. antoliti.
antoftalmika (gr. anti, ophthalmos oko) pl.
ned. sredstva protiv onih bolesti.
antoftalmika (gr. anti, ophthalms oko) pl.
ned. sredstva protiv onih bolesti.
antocijanini (gr. anthos cvet, kyanos
zatvorenoplav) hem. biljni pigmenti koji se
nalaze u elijskom soku mnogih biljnih elija
i koji daju plavu, crvenu ili ljubiastu boju
cvetovima, plodovima, listovima, stablu itd.
antr (fr. entre, lat. inter) meu, izmeu, u,
usred; antr lu (fr. entre nous) meu nama, u
etiri oka, u poverenju.
antrakoza (gr. anthrako pretvarati u
ugalj) pretvaranje u ugalj; med. slaganje
ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga
njihovo crno obojenje.
antrakolit (gr. anthrax ugalj, lithos kamen)
min. krenjak obojen ugljenom.
antrakometar (gr. anthrax, metron mera) hem.
sprava za odreivanje koliine ugljenika.
antrakonit (gr. anthrax, lithos kamen) min. v.
antrakolit.
antraks (gr. anthrax ugalj) med. crni prit, zli,
prostrel, nepomenik, travnjak, be-drenica,
opasna zarazna bolest koju izaziva tzv.
Davebacil (Bacillus anthracis) antraksne
bolesti one koje se prenose putem posrednog
ili neposrednog dodira sa ivotinjama, npr.
besnilo itd.
antr-akt (fr. entr'acte) poz. odmor izmeu
inova; fig. odmor, poinka, stanka,
privremen prekid u nekom poslu.

antracen

59

antracen (gr. anthrax ugalj) hen. sloen

ugljeniki vodonik, S14N10, koji se dobiva iz
katrana kamenog uglja; upotrebljava se za
spravljanje alizarina i drugih bojenih
materija.
antracit (gr. anthrax, nastavak ites) min.
najstariji fosilni ugalj, najbolja vrsta uglja.
antre (fr. entree) ulazak, ulaenje; ulaz; ulazna
soba, predsoblje, predvorje; pristup; predjele,
prvo jelo pri obedima, naroito sveanim;
ulazna cena, ulazni-ca, ulaznina; uvozna
carina; muz. upadanje jednog glasa; uvod,
komad kojim poinje opera ili koncert;
pojava glumca na pozornici.
avtreozoid (gr.) vot. muki gamet kod biljaka.
antricid (gr. anthrax ugalj, lat. occidere ubiti)
lek protiv ujeda ce-ce muve.
antrkolon (fr. entrecolonne) apx. razmak,
odstojanje izmeu stubova, prostor izmeu dva
stuba, antrpilastr.
antrkot (entrecote) kup. meso izmeu dva rebra
(kod stoke), krmenadla.
avtr nu (fr. entre nous) v. pod antr.
antropareskija (gr. anthropareskeia) elja ili
slabost nekoga da se dopada ljudima; supr.:
teosebija.
antropizam (gr. anthropos) fil. oovea-vanje,
oppggi naziv za sve one predstave koje
stavljaju oveka prema celoj ostaloj prirodi, i
koje ga shvataju kao smiljen krajnji cilj
organskog stvaranja; pogled na svet i ivot
koji u pitanju o poloaju oveka u prirodi
stoji na gleditu da je ovek mera svih
stvari".
antropijatrika (gr. anthropos, iatros lekar)
nauka o leenju ljudi.
antropinski (gr. anthropinos) oveji, koji se
tie ljudi; zemaljski.
antropo- (gr. anthropos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: ovek.
antropobiologija (gr. anthropos, bios ivot,
logia nauka) deo antropologije koji se bavi
ivotnim izraajima oveanstva i njihovim
zakonima prouavajui pitanje naslea,
uticaja okoline, ukrpgganja, plo-enja,
mnoenja, opadanja itd.
antropogeneza (gr. anthropos, genesis) deo
antropologije koji prouava razvoj ljudskog
tela.
antropogenetika v. antropogenija.
antropogenija (gr. anthropos, genesis) nauka o
postanku i razvitku oveka i ljudskih vrsta.
antropogsografija (gr. anthropos, geogra-phia)
deo geografije koji ispituje koliko prirodni
poloaj zemljita na kome ljudi ive utie na
obrazovanje ljudske zajednice, i koliko je
ovek uopte kadar da izvestan prostor tako
preobrazi da bi mu mogao biti od koristi; kao
podvrste su: istorijska, kulturne, saobraajne,
pri-vredna, trgovake i politika geografije.

antropomorf
antropoglot (gr. anthropos, glotta jezik)
ivotinja sa jezikom slinim jeziku oveka,
npr. papagaj.
antropognozija
(gr.
anthropos,
gnosis
poznavanje) nauka o poznavanju oveka,
poznavanje oveka.
antropognost
(gr.
anthropos,
gnostes
poznavalac) poznavalac ljudi.
antropogonija (gr. anthropos, gone raanje)
nauka o postanku oveka.
antropografija (gr. anthropos, graphia) opis
(ili: ispisivanje) oveka; nauka o ovejem
telu.
antropozoik (gr. anthropos, zoon ivotinja)
geol. antropozojski period.
antropozojski period geol. period u istoriji
Zemlje u ijem se poetku javlja ovek,
poinje sa diluvijalnim periodom, dobom
kada oveji govor poinje da se razvija, po
traje jo i sad, otprilike jedan milion godina.
antropozofija
(gr.
anthropos,
sophla
mudrost) fil. uenje koje je osnovao Rudolf
tajier, a koje hoe da duhovnim oima
gleda" i neposredno opaa i opti sa viim
svetovima". Put ka tim viim svetovima ima
tri stepena: priprema", prosvetljenje" i
posveenje"; telo je podlono zakonu
naslea, dua sudbini koju sama stvara, a duh
zakonu reinkarnacije.
antropoidan (gr. anthropos, eidos vid,
oblik) ovekolik, slian oveku (o majmunima).
antropolatrija
(gr.
anthropos,
latreia
sluba) oboavanje oveka; shvatanje da je
ovek bie slino bogu.
antropolog (gr. anthropos, Igos) naunik koji
prouava oveka sa gledita anatom-skog i
fiziolokog, psiholokog i filozofskog,
istorijskog i sociolokog, arheolokog i dr.
antropologizam (gr. anthropos, logismos) fil.
1. shvatanje po kojem je religija rezultat
ovejih nazora, elja, tenji i ideala; 2.
shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se
ono javlja) uslovljeno ovejem prirodom.
antropologija (gr. anthropos, logia) nauka koja
prouava oveka na osnovu anatomije,
fiziologije, psihologije, istorije, socio-logije,
filozofije, arheologije i nauke o jeziku.
antropomantija (gr. anthropos, manteia
proricanje) proricanje (ili: gatanje) po
ovejoj utrobi.
antropometar (gr. anthropos, metron mera)
sprava za merenje visine oveka.
antropometrija (gr. anthropos, metron)
merenje ovejeg tela; nauka o merenju
oveka, tj. o odnosima izmeu ovejih
udova, njihovoj razvijenosti i drugim
osobinama.
antropomorf (gr. anthropos, morphe oblik)
kamen slian oveku ili nekom delu njegovog
tela; majmun slian oveku.

antropomorfan

60

antropomorfan (gr. anthropo-morphos) slian

oveku, koji ima oveji oblik.
antropomorfizam (gr. anthropos, morphe
oblik) fil. shvatanje i tumaenje stvari i prirode
u odnosu na oveka, tj. svako rasuivanje ili
svako uenje koje radi objanjenja onoga to
nije ovek (npr. bog, fizike pojave, bioloki
ivot, ponaanje ivotinja itd.) upotrebljava
pojmove uzajmljene od prirode ili ponaanja
oveka; religiozno antropomorfizam smatra
da je bog slian oveku, tj. da misli, osea i
radi
kao
ovek,
pooveenje
boga;
antropomorfoza.
antropomorfoza (gr. anthropos, morphe) fil. v.
antropomorfizam.
antropomorfozirati (gr. anthropos, morphe
uobliavam) pooveiti, pooveavati, tj.
zamiljati i predstavljati boga kao oveka, sa
ljudskim osobinama, vrlinama, slabostima i
dr.
antropomorfologija (gr. anthropos, morphe,
logfa) nauka o oblicima ovejeg tela.
antroponimija (gr. anthropos, onoma ime)
lingv. deo nauke o jeziku koji prouava lina
imena.
antroponomija (gr. anthropos, nomos zakon)
fil. nauka o zakonima koji vladaju u ovejem
ivotu; po Kantu: zakonodavni razum
ovekov.
antropopatizam (gr. anthropopathefa) fil.
shvatanje da je bog bie koje ima sve
ljudske osobine, koje osea i seli isto kao
ovek; antropopatija.
antropopatija (gr. anthropopatheia) fil. v.
antropopa tizam.
antropopeja (gr. anthropo-poia) stvaranje
oveka.
antropoplastika (gr. anthropos, plastike)
slikanje (ili: vajanje) oveka.
antroposkopija
(gr.
anthropos,
skopeo
posmatram) vetina da se po crtama lica
zakljui o umnim i karakternim osobinama
oveka; up. fiziognomika.
antroposomatologija (gr. anthropos, soma telo,
logfa) nauka o sastavu i osobinama ovejeg
tela.
antropospeleologija (gr. anthropos, spe-laion
peina, logia nauka) nauna disciplina koja
prouava veze izmeu oveka i peine; u
uem smislu, antropospeleologija je nauka o
peinskom oveku.
antroposfera (gr. anthropos, sphaira kugla,
lopta) deo ivotnog prostora koji je pod
uticajem oveka.
antropoteizam (gr. anthropos, theos bog)
obogooveenje, oboavanje oveka, smatranje onoga to je oveje boanskim.
antropoteka (gr. anthropos, theke priuvi-te,
sanduk) dvorana zaslunih ljudi, dvornica
slave.
antropoterapija (gr. anthropos, therapeyo
leim) nauka o leenju oveka i o negovanju
ovejeg zdravlja.

an-tu-ka
antropotizija (gr. anthropos, thysia rtva)
prinoenje ljudi na rtvu.
antropotomija (gr. anthropos, tome seenje)
med. razuivanje, rezanje ovejeg tela u
cilju naunog ispitivanja.
antropofag (gr. anthropos, phagem jesti) onaj
koji jede ljudsko meso, ljudoder; kanibal.
antropofagija (gr. anthropophagia) ljudoderstvo; kanibalizam.
antropofiteja (gr. anthropos, phytefa saenje;
raanje) biol. raanje oveka, nauka o
spolnom ivotu oveka.
antropofobija (gr. anthropos, phbos strah)
strah (ili: zaziranje) od ljudi.
antropofonika (gr. anthropos, phone glas)
nauka o ljudskim glasovima.
antropohemija (gr. anthropos, chemeia) nauka
o materijama koje sainjavaju oveje telo.
antropohistorija (gr. anthropos, istoria)
nauka o razvitku ljudskog roda, istorija
oveanstva.
antropohorija (gr. anthropos, choreo pasprostirem se) zool. rasprostiranje plodova i
semena od strane oveka.
antropocentrizam (gr. anthropos, lat. sep-trum
sredite) filozofski pogled na svet koji
smatra da je ovek sredite sveta i krajnja
svrha njegova razvitka.
antrpa (fr. entrepas) poluravan, hod konja,
polukas.
antrpilastr (fr. entrepilastre) apx. razmak
izmeu stubova, odstojanje izmeu dva stuba ;
antrkolon.
antrpo (fr. entrepot, lat. interpositus metanje
izmeu, umetanje) trg. stovarite, skladite,
magacin za smetaj robe koja dolazi iz
inostranstva, a pod uslovima koje zakon
odreuje (roba, dok lei u njemu, ne plaa
carinu); u antrpo se moe smestiti svaka roba
kojom se moe manipulisati, koja se moe
razvrstavati, popravljati, deliti, i odatle
uvoziti, izvoziti ili upuivati, pridravajui se
pritom propisa koji se odnose na svaku od tih
radnji; an antrpo (fr. en entrepot)
necarinjen, neocarinjen.
antrtaj (fr. talile, entretaille) u bakrorezu: fini
meuzarez; ples: figura u igranju kada se
jedna noga stavi na mesto druge, a ova se
prui napred.
antrfen (fr. entrefins) pl. tkanine osrednje
finoe i kakvoe.
antrfile (fl-entrefilet) nagovetaj neega veto
upleten u govor, vest ili saoptenje koje
treba proitati izmeu redaka; kratak lanak,
obino zvanino, saoptenje vlade, u baen u
redakcijski deo lista.
antra (fr. entrechat, ital. intrecciato salto)
umetniki skok u plesu, udaranje noge o
nogu u skoku pri igranju.
an-tu-ka (fr. en tout as) amrel srednje
veliine koji moe posluiti i kao ki-

anthelmintika

61

obran i kao suncobran, amrel za svako

vreme; fig. ovek koji se moe upotrebiti za
svaki posao.
anthelmintika (gr. anti, helmins, helmintos
glista) pl. med. sredstva za isterivanje glista; pr.
anthelmintian.
anthiperidrotikon (gr. anti, yper nad, iznad,
preko, idros znoj) med. sredstvo protiv
prekomernog znojenja nogu.
anthipnotika (gr. anti, hypnos san) pl. med. v.
antihipnotika.
anthipofora (gr. anti, hypo-phero snositi) ret.
izvoenje i nabrajanje prigovora, da bi se posle
jedan po jedan pobijali.
anualni (lat. annualis) godinji, koji se dogaa
svake godine; koji traje godinu dana.
anuarij(um) (lat. annuarium) letopis, godinjak, kalendar.
anuitet (nlat. annuitas, annuus godinji)
godinja otplata duga; godinji prihod,
godinji dohodak, godinja renta.
anulacija (nlat. annullatio) ponitenje, ponitavanje, ukinue, opovrgnue, opovrgavanje; oglaavanje nevaeim.
anulirati (nlat. annullare) ponititi, po-nitavati,
ukinuti, ukidati, opovri, opovrgavati;
unititi; unitavati; ogla-siti nevaeim.
anulus (lat. annulus) prsten; aiulus magikus
(lat. annulus magicus) arobni prsten; anulus
palacii (lat. annulus palatii) kraljevski
prsten peatnjak; anulus pi-skatorijus (lat.
annulus piscatorius) papin prsten peatnjak na
kojem je predstavljen sv. Petar u ribarskom
amcu, ribarski prsten.
anumeracija (lat. annumeratio) pribrajanje,
dobrajanje, uraunavanje.
anumerirati (lat. apppegage) pribrojiti,
pribrojavati, dobrojiti, dobrojavati; uraunavati, ubrajati.
anuncijacija (lat. annunciatio) nagoveta-vanje,
objavljivanje, naroito Devi Mariji da e
roditi sina, Blagovesti.
anurija (gr. ap, uron mokraa) med. potpun
prestanak luenja mokrae.
anus (lat. anus) anat. mar, zavretak zadnjeg
creva; per anum (lat. per anum) med. kroz
mar.
anus (lat. annus) godina; anus eklezijastikus (lat.
annus ecclestiasticus) crkvena godina; anus
interkalaris (lat. annus intercalaris) prestupna
godina; anus komunis (lat. annus communis)
prosta, neprestupna godina; anus kurens (lat.
annus currens) tekua godina; anus solaris
(lat. annus solaris) sunana, obina julijanska
godina; anus civilne (lat. annus civilis)
graanska godina, od 1. januara do 31.
decembra.
anfan (fr. enfant) dete; anfan perdi (fr.
enfants perdus) na. vojnici koji se sami jave
da izvre neko opasno delo, mrtva straa;
anfan teribl(fr. enfant terrible) brbljivo dete
pred kojim se ne sme svata

apanaa
govoriti zbog toga to hoe da oda; nesta-ko,
avolan, vragolan.
an fas (fr. en face) spreda, s lica; oi u oi,
pravo u oi.
anfilada (fr. enfilade) dug red, npr. red soba u
jednom pravcu; voj. tuenje topovima uzdu,
po duini, s boka.
anfilirati (lat. filum konac, fr. , enfiler)
udenuta, udevati; nizati, nanizati, npr. biser;
zapodenuti razgovor; zaplesti nekoga u neko
preduzee, u opasnost; voj. tui topovima po
duini, s boka; napraviti upriju (u trik-traku).
anfraktuozan (nlat. anfractuosus) krivudav,
iskrivudan, vijugast; neravan, dombast;
zaobilazan.
anhelacija (lat. anhelatio) kratko, teko
udisanje vazduha, dahtanje, zadihanost.
anhidrid (gr. ap, hydor voda) hem. jedinjenje
kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka,
ali koje izloeno vodi apsorbuje, upija,
vodonik i postaje kiselinom.
anhidrija (gr. ap, hydor) bezvodnost, nestaica
vode, sua; anidrija.
anhidrit (gr. ap, hydor voda) hem. sumporno-kiseli kre kome je oduzeta voda.
anhidrian (gr. ap, hydor voda) hem. slobodan
od vode, kome je oduzeta voda, npr. soli i
oksidi.
anceps (lat. anceps) dvostruk; dvostran; kolebljiv, nesiguran; dvosmislen; metr. oznaka za
kvantitet jednog sloga koji moe biti dug
ili kratak.
anantirati (fr. enchanter) oarati, oa-ravati,
opiniti, opiavati, zadiviti, zadivljavati,
ushititi, ushiivati; pr. an-antiran.
aner (fr. enchere) trg. bolja ponuda na javnoj
prodaji; podizanje cene, poskuplji-vanje,
poskupljenje.
anerirati (fr. encherir) trg. nuditi vie, dati vie
pri nadmetanju; poskupl>ivati, podizati cenu.
anlus (nem. Anschluss) prikljuenje, pripajanje, prisajedinjenje, pridruenje, spa-janje;
pol. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj
Nemakoj 1938. god.
aorist (gr. a-oristos neogranien, neodreen)
gram. preanje svreno vreme, prolo
trenutno vreme.
aorta (gr. aorte) znat. glavna srana ila, ila
sranica, najvanije arterijsko stablo od
koga potiu sve arterije u ovejem telu.
aortitis (gr. aorte med. zapaljenje aorte.
aosmian (gr. a, osme miris) bezmirisan.
apage! (gr. ap-ago odvesti; otii, lat.
apage) odlazi, idi, isti se!
apagoga (gr. apagoge) log. posredan dokaz;
apagogian dokaz indirektan, posredan
dokaz, tj. onaj koji dokazuje tanost jednog
tvrenja pokazivanjem nemogunosti ili
pogrenosti tvrenja koje ga odrie.
apanaa (fr. apanage, nlat. apanagium)
imanje dato na doivotno uivanje; godi-

apanairati
nja plata bliih vladaoevih roaka (dece,
brae); godinji prihod, obezbeen prihod.
apanairati (fr. apanager) dati kome imanje
na doivotno uivanje; odrediti stalan
godinji prihod.
apanteza (gr. apantesis) odgovor, odvraanje,
pobijanje.
apantropija (gr. apanthropia zaziranje od
ljudi) neovenost, svirepost; zaziranje (ili:
strah) od ljudi; odvratnost meu ljudima; up.
antropofobija.
aparat (lat. apparatus sprema; orue) sprava,
naprava, stroj; ceo pribor, sva orua,
pomona sredstva i dr. koja su potrebna za
neki posao ili neku slubu.
aparatorij(um) (nlat. apparatorium) odeljenje
(ili: orman) za smetaj orua, sprava i sl.
aparatura (lat. apparatus) svi aparati jednog
tehnikog preduzea; sva mehanika
postrojenja (npr. neke radionice, bioskopa,
pozorita i dr.).
aparentan (lat. apparens) vidljiv, vidan;
oigledan, oevidan, jasan; prividan (npr.
odstojanje, veliina i sl.).
aparencija (lat. apparentia) privid, privid-nost,
izgled, spoljanjost; verovatnoe; trg.
spoljanji izgled neke robe.
apartan (fr. apart naroit, jedinstven) naroit,
neobian, nesvakidanji; pun drai,
draestan.
apartman (fr. appartement) stan, soba,
odeljenje, stan sa vie odeljenja.
apartheid (eng. apart odvojeno, izdvojeno,
podeljeno) naziv za doktrinu rasne
superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju
na najbezobzirniji nain praktikuje Junoafrika Republika odriui svako politiko
pravo svojim podanicima crne koe.
apasionato (ital. appassionato) kuz. strasno, sa
puno oseanja.
apatetian (gr. apatao, apatetikos prevaran,
laljiv) laljiv, laan, prevaran, za-pleten,
zamren, npr. zakljuak.
apatije (gr. apatheia) neosetljivost, utrnu-lost
oseanja, ravnodupost, nemarnost; stanje u
kome kod oveka nita ne moe izazvati ni
radost ni alost (u normalnim prilikama
obino nastupa usled za-morenosti mozga);
mlitavost pokreta sa tenjom nekretanju.
apatit (gr. apatao zavodim) t. kalcijev fosfat s
fluorom, veoma rasprostrt, boje sive,
ljubiaste ili zelenkaste, tvrdine 4 po Mosovoj
lestvici.
apatian (gr. apathes) neosetljiv, ravnoduan,
nemaran, utrnulih oseanja.
apatrid (gr. a-, lat. patria domovina) lice koje
nema dravljanstva.
apa (fr. arase) velegradski razbojnik, lopov,
zloinac, otima.

62

apelacio frivola
apedeuzija (gr. apaideysia) nevaspitanost,
neobrazovanost, neznanje usled slabog
kolovanja; apedeugizam.
apedeutizam (gr. a-, paideyo vaspitavam,
odgojim) v. apedeuzija.
apedeutian (gr. a-, paideytikos vaspitni;
odgojni) neobrazovan, nevaspitan, nekolovan.
apeirokalija (gr. apeiros neiskusan, kaln
lepo) nepoznavanje lepote, neupuenost u ono
to je lepo; nedostatak ukusa; ret. usiljena
tenja za lepim i kitnjastim izraavanjem.
apeiron (gr. apeiros neogranien, beskrajan)
fol. poetak, prauzrok iz koga su sve stvari
izale i u koji se ponovo vraaju (ovaj pojam
uveo Anaksimander).
apeks (lat. areh vrh, iljak) kupasta kapa
starorimskih svetenika; geom. vrh kupe; astr.
taka neba u pravcu koje se vri neko kretanje,
npr. pri Zemljinom obrtanju; apeks
Sunanog sistema taka ka kojoj se kree
Sunce sa svojim pratiocima (planetama);
supr.: antiapeks; gran. znak za duinu ili
naglaavale nad samoglasni-kom.
apel (fr. appel) poziv, pozivanje, doziv, znak;
prav. alba vioj vlasti, pozivanje na vii sud;
voj. zbor; ma. kratak i otar udar napred
isturenom nogom; poslunost kod pasa, npr.
taj pas nema apela, tj. ne odaziva se na
poziv gospodara.
apelant (lat. appellare, appellans) prav. onaj
koji se u pravnim ili sudskim poslovima
obraa, posle niih, viim sudovima i trai
njihovu pomo.
apelat (lat. appellatus) prav. lice protiv koga ili
presuda nieg suda protiv koje apelant
podnosi priziv viem sudu.
apelativ (lat. nomen appellativum) gran.
zajedniko ime, re koja oznaava rod ili
vrstu, npr.: drvo, ovek, ivotinja.
apelativan (lat. appellativus) gram. koji oznaava
zajedniko ime, rod, vrstu.
apelatorija (lat. appelare) vii, prizivni sud za
crkvene sporove.
apelacija (lat. appellatio) vii sud (izmeu
prvostepenog i hasacionog suda); priziv
viem sudu; poznavanje; kazivanje, imenovanje.
apelacio admisibilis (lat. appellatio admissibilis) prav. dopustljiv i prihvatljiv priziv,
priziv koji se moe dopustiti i prihvatiti.
apelacio dezerta (lat. appellatio deserta)
prav. preputen, zadocneo priziv.
apelacio
inadmisibilis
(lat.
appellatio
inadmissibilis) prav. nedopustljiv priziv,
neprihvatljiv priziv.
apelacio temerarija (lat. appellatio temera-ria)
prav. neosnovan priziv, nepromiljen priziv.
apelacio frivola (lat. appellatio frivola) prav.
beznaajan i nitavan priziv.

apelirati

apelirati (lat. appellare) moliti koga za pomo;

pozivati se na neto; obraati se (ili: obratiti
se) prizivom viem sudu, uloiti (ili: ulagati)
priziv; uloiti (ili: ulagati) protest.
alelovati (lat. appellare) v. apelirati.
apendiks (lat. appendix) dodatak, dopuna,
prilog knjizi ili delu; alat. izduen produetak
sa povrine nekog organa, naroito: crvoliki
produetak na donjem delu slepog creva,
crvuljak.
apendikularije (lat. appendicula mali pri-vezak)
pl. zool. mali prozirni morski pla-tai sa
repom za veslanje.
apendicit (lat. appendix) ned. zapaljenje crvolikog produetka na donjem delu slepog
creva, crvuljka (pogreno se kae: zapaljenje
slepog creva).
apepsija (gr. a- ne, bez, pepsis probava,
varenje) med. loa probava, slabo varenje u
organizam unete hrane.
apeptian (gr. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv,
neprobavljiv; koji pati od slabog varenja
eluca.
aperantologija (gr. aperantologia) preterana
brbljivost, bujica praznih rei.
aperkat (ept. irreg gornji, ut udarac) sp. u
boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo
ruke gde je aka okrenut prema sopstvenom
licu i ruka ima zamah odozdo na gore.
aperijens (lat. aperire otvoriti) med. sredstvo za
ienje; pl. aperijencije.
aperijentan (lat. aperiens) koji otvara volju za
jelom; aperitivan.
aperijencije (lat. aperientia) pl. med. v. aperijens.
aperiodian (gr. a-, perfodos) fiz. slobodan od
njihanja, koji se ne klati oko svoga
ravnotenog poloaja.
aperitiv (nlat. aperitivum) sredstvo koje izaziva
volju za jelom, rakija ili drugo pie kao
sredstvo za otvaranje apetita.
aperitivan (lat. aperire otvoriti, nlat. aperitivus)
v. aperijentan.
apersi (fr. aperfu kratak pregled, letimian
pregled; sutina, kratko i pregledno
izlaganje, saetak.
apertura (lat. apertura) anat. otvor npr. na
preaga, vetrilima (dijafragma) za prolaz
jednjaka itd.; opt. otvor (izdubenog ogledala,
zaklona na optikim aparati-ma).
apercepcija (lat. ad-perceptio) fil. za-paanje,
shvatanje, jasno shvatanje predmeta pomou
akata panje, odnosno mi-ljenja; oni akti
parenje, odnosno miljenja, pomou kojih se
jedan predmet shvata, saznaje i tumai; po
Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihiki
sadraji dovode do jasnog shvatanja, drugo,
naelo na kojem poivaju druge, vie veze
duevnog ivota, a ne one koje poivaju na
asocijacijama.
apercipirati (lat. ad-percipere) zapaziti,
zapaati, uvideti, jasno shvatiti; sa-

63

aplaudira

draj jedne predstave jasno shvatiti i tim je

staviti na pravo mesto u svesti.
apetalan (gr. a-petalos) bog. bez lia; iji
cvetovi nemaju kruninih listia, beskrunini, koji su bez latica.
apetencija (lat. appetentia) enja, pouda,
nagon, sklonost, tenja za im.
apetit (lat. appetitus) prohtev za jelom, volja
za jelom, jenost, oseanje gladi; prohtev,
elja, udnja za neim.
apetitivan (nlat. appetitivus) eljan, pou-dan,
pohotan.
apetitlih (lat. appetere, nem. appetitlich)
ukusan, tean, sladak, primamljiv, koji
izaziva elju za jelom, da se jede, da ga (ili:
je) pojede.
apeticija (lat. appetitio) tenja za im, tenja,
udnja, naklonost.
apehema (gr. ap-echema) odjek; med. suprotna
pukotina na povreenoj kosti (kontrafi-sura);
suprotno dejstvo pada, tj. kada se bol
prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj
strani.
apijarij(um) (lat. apiarium) pelanik, pelinjak.
apikultura (lat. apis pela, cultura gajenje)
pelarstvo.
apireksija (gr. a-, rug vatra) med. stanje bez
groznice, stanje bolesnikom izmeu napada
povratnih groznica.
apirenian (gr. a-, rugep kopggica) bog. koji
nema kotice (o plodu).
apiretian (gr. a-, rug) med. bez visoke
temperature, bez groznice.
apirija (gr. apeiria) neiskusnost.
apirian (gr. a-pyros, a-, rug vatra) 1.
nezapaljiv, siguran od vatre.
apirian (gr. apeiros, a-, peira iskustvo) 2. koji
nema iskustva, neiskusan, nevian.
apirman (fr. apurement) trg. zakljuak, overavanje, proveravanje rauna.
Alis mit. sveti bik, crn sa belom negom na elu
koga su stari Egipani potovali kao
boanstvo; simbol zemljoradnje.
apis (lat. apis) zool. pela.
apistija (gr. apistia) neverovanje, podozrevanje, sumnja.
apices juris (lat. areh, apices juri) pl. pravnike dosetljivosti.
aplazija (gr. a-, plai obrazovanje, uoblienje, tvorenje) anat. nemanje ili nedovoljna
razvijenost jednog organa ili vie njih.
aplanat (gr. a-, planao lutam) fotografski
objektiv, konstruisan 1866, koji nema sferne
aberacije; linkejoskop.
aplanatian (gr. a-, planao) opt. bez (sferne)
aberacije, kao sloene soivo; aplanazi-ja:
nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije.
aplanirati (fr. aplanir) poravnati; dovesti u red;
otkloniti smetnje, zagladiti.
aplaudira (lat. applaudere) tapati, pljeskati u
znak odobravanja; primiti neto sa bunim
odobravanjem, ivo odobravati.

aplauz

64

aplauz (nlat. applausus) tapanje, pljeskanje u

znak
odobravanja,
pljesak,
glasno
odobravanje, pohvala.
aplikabilan (nlat. applicabilis) primenljiv,
podesan; koji se moe lako namestiti na,
priljubljiv; aplikativan.
aplikant (lat. applicans) v. kandidat.
aplikata (lat. applicata) geoi. ordinata (kod
kupinih preseka); trea oca u prostornom
koordinatnom sistemu.
aplikativ (lat. applicare pribliiti; dodati,
zdruiti) lii. u nekim kavkaskim, afrikim i
dr. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj
radnji daje znaenje naklonosti prema
nekome (objektu).
aplikativan (nlat. applicativus) v. aplikabilan.
aplikatorika (lat. applicare) objanjavanje
teorijskih pitanja pomou praktinih primera,
naroito u vojnim naukama.
aplikatura (nlat. applicatura) kuz. pravilan
poloaj prstiju pri sviranju.
aplikacija (lat. applicatio) nain izvoenje,
primenjivanje, primena; metanje, nametanje,
stavljanje, utiskivanje, prileplji-vanje, npr.
ukrasa od druge materije na neku tkaninu;
ned. upotreba spoljnih sredstava, zavoj, oblog;
marljivost, vrednoa, priljenost; aplikacione
boje are (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u
tkaninu; aplikaciona kola via vojna kola u
Francuskoj i Italiji za pripravnike za
generaltab.
aplicirati (lat. applicare) namestiti, staviti,
metnuti; primeniti, upotrebiti; dati npr. lek;
briljivo izuavati, obraa-ti jaku panju na
neto, starati se, prio-nuti za neki posao;
priiti, prilepiti, npr. ukras na haljinu; mat.
uneti, ucrtati.
apnea (gr. a-, rpeo dahem) ned. nedisanje,
krai ili dui zastoj u disanju usled
poremeaja centra za disanje.
apo- (gr. arb) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: od, raz-, opet, natrag.
apogamija (gr. arb, gameo enim se) zool.
razmnoavanje bez oploavanja kod koga se
razvie vri samo pomou jedne vegeta-tivne
elice; pojava opaena kod naj-niih
jednoelijskih ivotinja.
apogej (gr. apo-gaion) acrp. taka na putanji
Meseca, itd. u kojoj je on najudaljeniji od
Zemlje; takoe: najvee udaljenje Sunca od
Zemlje u afelijuznu; supr.-. perigej; oba
izraza su iz astronomije Ptolomeja, kada se
jo smatralo da je Zemlja sredite, a ne
Sunce (up. afelijum); danas se upotrebljavaju
samo u odnosu na Mesec.
apograf (gr. arb, grapho piem) prepis, kopija
izvornog dokumenta.
apoda (gr. a-, pus, pods, noga) zool. bezno-ni
vodozemci.
apodan (gr. a-, pus) koji nema nogu, beznoan.
apodejktian (gr. apodeiktikos) v. apodikti-an.

apokaliptian
apodemijalgija (gr. apodemia boravak u tuini,
algos bol) bol ili tuga za zaviajem.
apodija (gr. a-, pus noga) med. raanje bez
nogu, nemanje nogu od samog roenja, beznonost.
apodiksis
(gr.
apodeixis)
prikazivanje,
izlaganje; ogledni govor; L0g. dokazivanje,
neopovrgljiv dokaz.
apodiktian (gr. apodeiktikos) koji dokazuje,
dokazan, neopovrgljiv, neoboriv, neminovan,
bezuslovan; apodiktian sud log. sud koji
izraava
logiku
nunost,
npr.:
,,U
ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti
jednaka"; up. asertoran, proble-matian,
modalitet.
apodoza (gr. apodosis) ret. drugi, poslednji deo
sloene reenice, za razliku od prvog dela
(protaze); gran. zavrnica.
apoatura (ital. appoggiatura) muz. predudar,
ukraavanje melodije sitnim notama.
apoen (fr. appoint) fin. menica koja izmiru-je
neki dug ili duguje izvesnu sumu; svaka,
naroito inostrana, menica; sitan novac za
potkusurivanje, papirna novanica kao
sredstvo plaanja u platnom prometu; apunto.
apoentirati (fr. appointer) odrediti platu, plaati;
poravnati se u neemu; odrediti roite;
sravniti raun sa trgovakim knjigama.
apozitiv (lat. arropege priloiti, appositi-vum)
gran. pridev koji stoji uz imenicu kao
apozicija, npr.: Dete bolesno mora da lei,
ovek poten ne bi to nikad uradio.
apozitivan (nlat. appositivus) gran. koji stoji kao
dodatak, kao apozicija.
apozicija (lat. appositio) gram. dodavanje, jedna
atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj
imenici; zamena subjektova koja ga kazuje
drugim imenom, moe da ga zameni (npr.
Duan, tvoj mlai brat, ita knjigu).
apojovijum (nlat. apojovium, gr. arb od, Jov-od
Jupiter gei. Jovis) astr. taka na putanji jednoga
od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on
najudaljeniji od planete, Jupitera.
Apokalipsa (gr. Apokalypsis) 1. Otkrovenje
Jovana Bogoslova, poslednja knjiga Novog
zaveta, jedan od najdragocenijih dokumenata
i izvora za istoriju prvih dana hrianstva; 2.
religiozni pravac koji sve pojave tumai kao
neko predskazanje o svretku sveta.
apokaliptika (gr. apo-kalypto otkrivam) jedna
grana poznije jevrejske knjievnosti koja hoe
da prikae, u obliku simboli-kih slika i
udesnih vizija, budunost bojeg carstva i
dolazak obeanog Mesije.
apokaliptian (gr. apo-kalypto otkrivam) u
duhu ili stilu Apokalipse, tj. tajanstven,
mraan, zagonetan; apokaliptini broj
mistini broj h?5 666 u Apokalipsi (13,
18); apokaliptini konjanici etiri simboline
prilike iz Apokalipse (6, 18): kuga, rat,
glad i smrt.

apokaliptiari

apokaliptiari (gr. apo-kalypto otkrivam) oni

koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadri
proroanstvo o buduem ispunjenju i
ostvarenju
carstva
bojeg;
istraivai
Otkrovenja; religiozni zanesenjaci.
apokapnizam (gr. arb. kapnos dim) ned. kaenje kao predohrana od zaraznih bolesti;
sufumigacija.
apokarpija (gr. arb, karps plod) bog. plod iz
jednog cveta sa vie slobodnih tuko-va, od
kojih se svaki razvija u po jedan plodi (npr.
kod ljutia).
apokartereza (gr. apo-kartereo ubijam se
glau) svojevoljno uzdravanje od jela;
svojevoljna smrt od gladi.
apokatastaza (gr. apo-katastasis vraanje u
ranije stanje) vraale u preanje stanje; u
dogmatinom smislu: obraanje svih ljudi u
Hristovu veru i njihov ulazak u veno
blaene zo; uenje o vraanju svih stvari i o
ksnanom ulasku u carstvo nebesko ak i
grenika (palingenezija); astr. povratak u isti
prividni poloaj; ned. potpun prestanak neke
bolesti, vraanje zdravlja, ozdravljenje; fil.
uenje o veitom ponavljanju stvari
(Heraklit, stojici, pitagorejci).
apoklazma (gr. aro-Mab slomim, skrham)
med. prelom kosti.
a poko a poko (ital. a roso a roso) nuz. malo po
palo, postupno, postepeno.
apokspa (gr. apo-kopte odsecanje, odrezivanje) gram. izostavljanje poslednjeg slova ili
sloga neke rei.
apokopirati (gr. apo-kopto odseem) skratiti
re na kraju izostavljanjem jednog glasa ili
vie glasova; skratiti, skrai-vati.
apokriza (gr. apokrino izluujem, izdvajam) 1.
med. izbacivanje (ili: izluivanje) suvine
tenosti iz tela.
apokriza (gr. apo-krinomai obavestim,
odgovorim) 2. odgovor, odluka, reenje,
obavetenje.
apokrizijar (gr. apo-krinomai) onaj koji treba
da govori i da odgovara", od IV veka titula
biskupskog, naroito rimskog, poslanika na
carskom dvoru u Carigradu; na franakom
dvoru: titula najvieg svetenika koji je, u isto
vreme, bio i vrhovni stareina dvorske
kancelarije.
aiokritian (gr. apo-krmo izluujem) med. koji
lui, koji pomae luenje i izbacivanje
suvine tenosti.
apokrifan
(gr.
apo-krypto
skrivam)
nesiguran, sumnjiv, nepravi, laan, podmetnut, mraan s obzirom na svoje poreklo;
apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne
priznaje kao prave (za razliku od
kanonskih); takoe: dela nepoznatih pisaca.
apokrifi (gr. apo-krypto skrivam) pl. spisi ili
knjige ije je pravo poreklo tajanstveno, koje
nisu prave, otkrivene, kanoi-ske.
5 Leksikon

65

apoplektian

apolepsa (gr. apolepsis zadravanje, arolambano zadravam, spreavam) med. pret

.sid (ili: smetnja, poremeaj, prestanak,
izostanak) neke organske funkcije, npr.
disanja, govora, bila.
apolid (gr. apolis, apolidos koji je bez zaviaja
ili bez otadbine) prav. lice koje je izgubilo
dravljanstvo svoje, a nije pri-mljeno u
dravljanstvo druge neke drave.
apoliza (gr. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u
grko j pravoslavno j crkvi; med. odvajanje.
apolitoza (gr. apolithyo skameniti) kol.
skamenjavanje, pretvaranje u kamen.
apolog (gr. aplogos pria) poet. pouna priina,
poreenje u prii, izmiljena pria kojoj je cilj
da predoi neku moralnu istinu ili pouku.
apologema (gr. apolgema) odbrana, odbrambena taka.
apologet (gr. apologetiks) onaj koji govori ili
pie odbranu, branilac; naroito: branilac
hrianstva od napada never-nikih i
jevrejskih.
apologetika (gr. apologeomai branim) teol. nauka
o tome kako treba braniti veru, naroito
hrianske uenje.
apologetian (gr. apologeomai) odbramben
govor i dr., koji ima karakter odbrane, npr.
spis.
apologizirati
(gr.
apologeomai)
braniti,
zauzimati se za, drati odbrambeni govor.
apologija (gr. apologfa) odbrana, odbrambeni
govor ili spis u korist nekog oveka ili
uenja.
apologist(a) (gr. apologeomai branim) v.
apologet.
Aiolon (gr. Apollon) nit. sin Zevsa i Lato-ne,
bog sunca, poezije, muzike, lekarstva,
reitosti itd.
apolonikon (gr. Apollon) muziki instrumenat,
slian orguljama, pronaen 1828. u Engleskoj.
apolonion (gr. Apollon) nuz. vrsta fortepi-jana,
pronaena u Darmtatu.
apomiksija (gr. arb, mixis meanje, sparivanje) zool. razmnoavanje bez oploavanja
putem partenogeneze ili apogamije.
aponeuroza (gr. arb, neuron ila; ivac) znat.
babuina, beliasta vrsta i jako otporna opna
koja obavija, poput navlake, miie, grupe
miia i cele udove; sastavljena je od
vezivnog iliastog tkiva.
aponija (gr. aponia) bezbolnost, zdravlje,
snoljivo stanje, spokojstvo.
apopleksija (gr. apoplexia) ned. naprasan
prekid delatnosti nekog vanog organa
(plua, srca ili mozga) redovno praen
onesveenjem, kaplja.
apoplektian (gr. apoplesso udarcem oduzmem) ned. slian kaplji, krvokapni; sklon
kaplji; apoplektina sredstva sredstva protiv
kaplje; apoplektini habitus telesni sastav
sklon kaplji.

apoplektiar

66

apoplektiar (gr. apoplsso udarcem oduzmem) med. onaj koji je sklon kaplji.
apopsihija
(gr.
apo-psycho
izdahnem)
izdisanje, isputanje due; med. duboka
nesvestica, obamrlost.
apor (fr. apport prinos, ulog) trg. doprinos
jednog lica u neko preduzee u struno}
spremi, nepokretnostima ili pokretno-stima,
ali ne u gotovom novcu; prav. imanje doneto u
brak.
aporem (gr. aprema, arogsb u zabuni sam)
sumnja, tekoa, teak zadatak; logika
tekoa, sporno pitanje; poputanje dvaju
suprotnih sudova u spornom pitanju; aporizma.
aporematian (gr. arogeb) zagonetan, teak za
razumevanje, nejasan.
aporeta
(gr.
a-poreutos
neprohodan,
neprolazan) pl. stvari zabranjene za izvoz,
roba zabranjena za izvoenje.
aporetika (gr. arogeb biti u nedoumici, kolebati
se, aporos neprohodan) fil. vetina"
raspravljanja o problemima a da se pri tom
ne eli da se poto-poto doe do njihovog
reenja; metod da se problemi pre njihovog
teorijskog obraivanje i nezavisno od
moguih reenja isto sami u sebi ispituju, da
se nepojamno od pojamnog odvoji, da se
tekoe i protivrenosti datih fenomena radi
njih samih istiu.
aporetian (gr. a-poreutos) zabranjen, nedoputen.
aporetiar (gr. aporetikos) onaj koji sumnja,
skeptiar.
aporizma (gr. arogeb) v. aporem.
aporija (gr. aporia) zbunjenost, bespomonost, nejasnoa; logina tekoa; sumnjiva
(ili: sporna) stvar.
aport! (fr. apporte) daj ovamo, donesi! (kod
obuenih pasa).
aportirati (lat. apportare, fr. apporter) doneti,
donositi, prinositi, naroito kod obuenih pasa.
aposiopeza (gr. apo-siopesis zanemljenje) ret.
preutkivanje, zatajivanje misli: preki-danje
govora npr. Ja u tebi" . . .!
apostazija (gr. apostasia) odvajanje, odmetanje, otpadnitvo, naroito od hrianske
vere ili crkve.
apostazirati (gr. apostateo otpadam) otpa-sti,
preveriti, odmetnuti se, odvojiti se od pravog
uenja ili vere, prevrnuti verom, odrei se
vere, naela.
apostat (gr. apostates, lat. apostata) otpadnik,
odmetnik od pravog uenja ili prave vere,
naroito hrianske, npr. Julija Apostata.
apostematozan (gr. apo-stema ir, nlat.
apostematosus) koji ima oblik ira, koji se
gnoji, gnojav.
apostemacija (nlat. apostematio) med. gnojenje,
zagnojavanje.
aposterioran (lat. a posteriori) fil. zavisan od
iskustva, stvoren na osnovu iskustva; ua. a
posteriori.

aposfragizma

a posteriori (lat. a posteriori) fil. zavisan (ili:

zavisio) od iskustva, na osnovu iskustva;
supr.: a priori.
apostil (nlat. apostillus) opropggajno ili otpusno
pismo; dodatak nekom pismu ili povel>i;
preporuka priloena uz pismo ili molbu;
beleka (ili: primedba) sa strane ili ispod
teksta.
apostilator (nlat. apostillator) pisac beleaka sa
strane ili ispod teksta.
apostilirati (nlat. apostillus) pisati (ili: praviti)
beleke sa strane ili ispod teksta.
apostol (gr. apostolos odaslan) poslanik, onaj
koji iri neko uenje; Hristov uenik;
propovednik hrianstva; bogo-slubena
knjiga pravoslavne crkve koja sadri knjige
Sv. pisma koje su napisali apostoli, tj. Dela
apostola, saborne poslanice i 14 poslanica
apostola Pavla; fig. oduevljen pobornik i
prvoborac za pobedu neke nauke, uenja,
ideje i sl.
apostolat (nlat. apostola tu) propovedanje (ili:
irenje) vere; zvanje propovednika vere;
apostolsko dostojanstvo; papinska vlast.
apoetolikum (nlat. apostolicum) zajedniki
naziv za apostolske spise Novog zaveta, tj.
Dela apostola, Poslanice i Otkrivenje
Jovanovo.
apostolicizam (gr. apostolos) sistem neograniene crkvene vlasti.
apostolicitet (nlat. apostolicitas) teol. saglasnost
prave Hristove crkve sa tzv. istim uenjem
apostola.
apostolski (gr. apostolos) koji potie od
apostola, koji odgovara uenju apostola;
papski; apostolska stolica (lat. sedas
apostolica) papska stolica u Rimu, koju je
osnovao apostol Petar.
apostrof (gr. apostrophos) gram. znak kojim se
obeleena da je jedan samoglasnik isputen
(').
apostrofa (gr. apostrophe odvraanje, otklanjanje, pribegavanje) ret. 1. figura u kojoj
govornik ili pisac iznenadno zastane u svom
izlaganju i obrati se nekoj linosti, bilo
prisutno j ili odsutno], ili nekoj stvari; 2.
figura kojom se neko obraa odsutnim
licima ili stvarima koje zamilja kao ive,
npr.: Jao, majko moja! Posestrimi goru i
planinu, Bogom sestro, goro i planino; 3. bog.
zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na
elijskim zidovima susednim sa drugim
elijama; 4. fig. ukor, grdnja.
apostrofirati (gr. apo-strepho
odvratiti,
okrenuti) gram. oznaiti apostrofom da je u
nekoj
rei
isputen
samoglasnik
ili
suglasnik; osloniti nekog ivljim, otrijim
tonom; u govoru odjednom se obratiti kome
ili emu; fig. ukoriti, grditi.
aposfragizma (gr. aro, sphragis peat) lik
urezan u prsten, kao peat.

apotanazija

67

apotanazija (gr. aro, thanatos smrt) potpun

prestanak ivota, nesumnjiva smrt.
apoteza (gr. apothesis odvajanje, skidanje,
ukidanje, apotithemi odvojim, skinem, ukinem) lipti, gubljenje glasa.
apoteka (gr. apotheke, apotithemi ostaviti na
stranu, skloniti, sauvati) radnja (ili:
trgovina) lekovima; kutija u kojoj se dre
lekovi; npr. kuna, putnika apoteka.
apotekar (gr. apotheke) struno lice koje ima
prava da sprgvlja lekove po lekarskim
receptima; trgovac lekovima.
apotema (gr. apo-tithemi) geom. linija upravio
povuena iz sredita pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu; hen.
nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim
ekstraktima izloenim vazduhu.
apoteoza (gr. ar , theos bog) uzdizanje umrlog
junaka il! velikog oveka do boanstva;
oboavanje, velianje.
apoteozirati (gr. aro, theos) uzdizati do
boanstva, oboavati, veliati.
apoterapija (gr. aro, therapefa) ned. potpuno
izleenje, produenje leenja i posle bolesti.
apotoma (gr. apotemno odsecam) mat. razlika
izmeu dvaju veliina samerl>ivih samo kao
stepenovanih, tj. podignutih na kvadrat itd.
kao izmeu ~U~2p 1, koja je razli: ;a izmeu
dijagonale i strane kvadrata; kuz. razlika
izmeu celog i narednog polutona.
apotropejon (gr. apotropaion) amajlija,
sredstvo za zatitu od nesree, uroka i sl.
apofaza (gr. apophasis) davanje saveta, ali
tako da ne izgleda da se to hoe; pori-canje;
popis imetka, inventar.
apofiza (gr. apophysis izrataj, mladi-ca,
izdanak) med. kotani izrataj, naroito na
zavretku zgloba cevastih kostiju, sa kou
spojen kotanom masom (up. epi-fiza); min.
prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku
grane ili korena (ramifi-kacija); apofize pl.
kol. ice koje odra-avaju vezu izmeu
intruzivnih masa iz kojih izbijaju.
apofonija (gr. aro, phone glas, fr.
apophonie) lingv. promena samoglasnika u
bilo kom delu rei, prevoj; up. ablaut.
apoftegma (gr. apophthegma) kratka i duhovita izreka, misao, poslovica; up. sentencija.
apoftegmatian (gr. apophthegmatikos) u
obliku duhovite izreke, kratak a misaon,
duhovit.
apohometrija (gr. apoche odstojanje, metria)
merenje odstojanja, razdaljine.
apohromat (gr. aro, chroroa boja) opt. objek-tiv
za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji
otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju, jer
zrake triju boja skuplja u jednoj taki.

aprobacija
apohromatian (gr. aro, chroma) opt. kae se
za sistem soiva kod koga su tri boje
sjedinjene u jednoj taki.
alodato (ital. appoggiato) nuz. vezano, sliveno.
apopatura (ital. appoggiatura) kuz. predudar;
vezivanje, slivanje tonova.
apraksija (gr. apraxia besposlenost) pskh.
nesposobnost izvoenje izvesnih obinih
pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i
tanog shvatanja znaenja nekih stvari.
apre (fr. apres) posle, potom, zatim; im. igra
koji u igri dolazi posle drugog igraa, npr.
moj apre.
aprekacija (lat. apprecari, nlat. apprecatio)
preklinjanje, usrdna molba.
apretirati (fr. appreter) doterati (ili: doterivati)
razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i
svojstva finijeg tj. dati mu glatkou, sjajnost
itd.
apretura (fr. appreter) rad oko doterivanja i
popravljanja kojim neki industrijski artikli
(tkanine, hartija, koa, krzno) dobijaju izgled
i svojstvo finije robe (glatkou, sjajnost), ili
svojstva koja im daju veu trgovinsku
vrednost, takoe nova svojstva koja ti artikli
dobijaju
ovakvim
doterivanjem;
muz.
pravilna srazmera u grai jednog muzikog
instrumenta.
aprehenzija (lat. apprehensio) fil. usvei-vanje
sadraja jedne predstave, razumevanje,
pojam, predstava; prav. uzimanje u posed, u
dravinu;
hapenje,
zatvor;
strah,
strahovanje, zabrinutost.
aprecijacija (nlat. appretiatio) odreivanje cene,
vrednosti neemu, procene, pro-cenjivanje;
ocena, ocenjivanje.
a prima nista (ital. a prima vista) trg. v. prima
nista.
aprioran (lat. a priori) fil. v. a priori.
a priori (lat. a priori) fil. nezavisan od iskustva,
nezavisno od iskustva (supr.: a posteriori) te,
prema tome, oznaava lo-giku prethodnost
znaenja, a ne vremensku prethodnost
(psiholoku); u obinom ivotu: unapred.
apriorizam (lat. a priori) filozofski pravac koji
prima neto a priori, bilo u teoriji saznanja,
bilo u etici.
aprobativan (nlat. approbativus) odobravan,
koji izraava odobravanje; aprobatoran.
aprobator (lat. approbator odobravalac) lice
koje vri struan pregled i odobrava putanje
u promet proizvoda u nauno-is-traivakim
zavodima,
stanicama,
poljo-privrednim
dobrima, fabrikama itd. (sita, brana, vina,
mlenih preraevi-na i dr.).
aprobatoran (nlat. approbatorius) v. aproba-g
tivan.
aprobacija (lat. approbatio) odobravanje,
odobrenje, pristanak; povoljan sud o neemu,
pohvala; doputenje, npr. da se knjiga tampa;
priznanje nekome sposobnosti za

aprobirati

68

neto; dozvola biskupa (vladike) da svetenik

vri ispovest i dri propovedi.
aprobirati (lat. approbare) odobriti na osnovu
prethodnog ispitivanja, povoljno oceniti,
pohvaliti;
dopustiti;
priznati
nekome
sposobnost za neto.
aprovizacija (lat. a-providere) snabdevanje
ivotnim namirnicama.
aprovizionirati (fr. approvisionner) snab-deti
(ili: snabdevati) ivotnim namirnicama.
aproksimativa (lat. approximativa) taka
zblienja, dodirna taka.
aproksimativan (lat. approximativus) priblian.
aproksimacija (nlat. approximatio) pri-blinost;
mat. priblino iznalansenje korena; priblino
izraunavanje; priblina ocena, ocenjivanje
otprilike.
aproksimirati (lat. approximare pribliava
se) pribliiti, pribliavati.
aproksimitet (nlat. approximitas) pribli-nost.
apropinkvacija
(lat.
appropinquatio)
pribliavanje, naroito nekog trenutka ili
dogaaja.
apropinkvirati (lat. appropinquare) pribliiti,
pribliavati.
a prope (fr. a propos) zgodno, u zgodan as,
ba kad treba, kao poruen, kao porueno;
tim povodom, povodom toga.
aproprijacija (lat. appropriatio) prisva-janje,
prisvojenje; udeavanje, prilagoavanje;
hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomou
treega.
aproprirati
(lat.
appropriare)
prisvojiti,
prisvajati; udesiti, prilagoditi; saobra-ziti,
podesiti prema emu.
aproseksija (lat. aprosexia) med nedostatak
koncentracije misli, rasejanost.
aprofiter (fr. approfiter koristiti se) v. profitant.
apro (fr. approche) voj. prokop, rov,
saobraajni rov koji vodi iz pozadine u prvi
borbeni red.
aproirati (fr. approcher) pribliiti se, primicati
se, imati pristup; voj. praviti prokope, rovove.
apsens (lat. absens) odsutan, o osobi koja nije
prisutna u razgovoru ili rei koje nema u
tekstu, iako se u njemu podrazumeva; up.
abest.
apsentan (lat. absens) odsutan, udaljen.
apsenteri (eng. absenterS) pl. v. pod apsenti-zam.
apsentizam (lat. absens, eng. absentism)
odsutnost od mesta na kome neko stvarno
pripada, naroito boravak irskih posednika
van Irske (apsenteri).
apsida (gr. apsis, apsidos okruglina, svod) 1.
astr. jedna od dveju taaka na eliptinoj putanji
nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na
najveem odnosno na najmanjem odstojanju
od tela oko kojeg optie, dakle, afelijum i
perihelijum za planetu, neku

apsolutizam
kometu i apogej i perigej za Mesec; 2. u
srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji,
polukruni delovi crkava, naroito onih koje
su graene u romanskom stilu.
apsidiola (nlat. apsidiola, gr. apsis) vrh. mala
horska
kapela,
naroito
u
crkvama
romanskog stila.
apsidna linija astr. velika oca eliptine putanje,
tj. du koja spaja obe apside.
apsint (gr. apsmthion) bog. pelen; rakija sa
pelenom, pelenjaa, gorka rakija.
apsintizam (gr. apsmthion) ned. bolest ivaca
kao posledica prekomernog pijenja apsinta.
apsihija (gr. apsychfa) nesvestica; neprisustvo duha, neprisebnost; straljivost; up.
apopsihija.
apsolvent (lat. absolvere zavriti) lice koje je
provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj
visokoj koli propisano vreme i time steklo
pravo na polaganje zavrnog (diplomskog)
ispita.
apsolvirati (lat. ab-solvere odreiti) razreiti,
osloboditi od (greha ili krivice); svriti,
zavriti, npr. kolu.
apsolut (lat. absolutum) l. fkl. prvi osnovni
uzrok svim pojavama, veno i nepromenl>i-vo
(idealistiki: bog, duh; materijali-stiki:
materija); stvar po sebi; 2. pril. bezodnosno;
bezuslovno,
neuslovljeno;
neogranieno;
savreno; prosto, naprosto, prosto-naprosto;
supr. relativno.
apsolutan (lat. ab-solutus) slobodan od svih
odnosa (ili: obaveza, uslova, ogranienja)
nezavisan, bezuslovan, neogranien, neuslovl>en; ist, potpun, savren; apsolutni
alkohol hen. alkohol ist od vode; apsolutni
broj, apsolutna vrednost mat. broj, vrednost
bez obzira na znak + ili ; fiz. apsolutne
mere koje imaju za osnovne jedinice
centimetar, gram i sekundu; apsolutni sistem
mera sistem u kojem su osnovne jedinice za
duinu: centimetar, za masu: gram, za vreme:
sekunda; apsolutna teina teina tela koja se
dobija obinim merenjem, bez obzira na
njegovu zapreminu; u filozofiji religije:
apsolutno bie, bog; agr. apsolutno tle ono koje
se ni za koju drugu kulturu ne moe
racionalno upotrebiti, no samo za jednu, npr.
za vinograd i sl.; fiz. apsolutna temperatura
ona ija se nulta taka nalazi na -273S.
apsolutan (lat. absolvere razreiti) gram. v.
indikativ; supr. relativ.
apsolutivirati
(lat.
absolvere
zavriti,
absolutum) initi, uiniti neto apso-lutnim;
fkl. razumeva, shvatati, ili predstavljati
neto kao apsolutno, u ap-solutnom smislu.
apsolutizam (lat. absolvere) neogranie-nost;
samovolja; oblik vladavine kod koga
vladaoeva vlast nije ograniena ustavom,
samodravlje, samovlae, neogra-niena
vladavina jednog oveka.

apsolutizirati

69

apsolutizirati (lat. absolvere, absolutum) v.

apsolutivira ti.
apsolutist(a) (lat. absolvere) pristalica ili
vrilac neograniene vladavine.
apsolutnost (lat. absolutus) bezodnosnost;
bezuslovnost, neuslovljenost; neogranie-nost;
savrenost; supr.: relativnost, rela-tivitet.
apsolutoran (lat. absolutorius) koji osloboava,
koji razreava, razreni, otpusni.
apsolutorij(um) (lat. absolutorium) razre-enje,
osloboenje; svedodba da je neko zavrio
studije na visokoj koli i stekao pravo na
polaganje zavrnog, diplom-skog ispita;
razreio pismo, razre-nica.
apsolucija (lat. absolutio) oprotenje grehova ili
krivice; osloboenje; pomilovanje.
apsorbencija (lat. absorbentia) pl. hen. sredstva
koja upijaju vlanost iz drugih tela.
apsorbirati (lat. ab-sorbere) usisati, usisa-vati,
upiti, upijati, progutati, uvlaiti u se; troiti,
potroiti; obuzeti, obuzimati, ovladati; sasvim
zauzeti poslom nekoga, potpuno zaposliti.
apsorbovati (lat. ab-sorbere) v. apsorbirati.
apsorptivan (nlat. absorptivus) sposoban da
upije ili usisa, upojan, usisan.
apsorpcija (lat. absorptio) fiz. usisiavanje,
upijanje, primanje u sebe (supr.: emisija);
fiziol. prolazak svarene hrane kroz drevnu
sluzokou u krvotok, in kojim se u elucu
zavrava varenje hrane; fig, potpuna
zauzetost (poslom, mislima i sl.).
apsorpciometar (lat. absorptio, gr. metron
mera) fiz. sprava pomou koje se odreuje
sposobnost tenosti za upijanje gasova.
apstencija (nlat. abstentio uzdravanje) prav.
odustajanje od nasledstva.
apstergevtan (lat. abstergens) med. v. apsterzivan.
apstergencije (lat. abstergentia) pl. med. sredstva
za ienje spolja, sredstva za ispiranje rana.
apstergirati (lat. abstergere otrti) prati, ispirati,
istiti (ranu).
apsterzivan (nlat. abstersivus) med. koji slui
za ispiranje, koji isti (ranu).
apeterzija (nlat. abstersio) med. pranje, ispiranje,
ienje (rana).
apstinent (lat. abstinens) pristalica apsti-nencije,
trezvenjak.
apstinentan (lat. abstinens) koji se uzdra-va
od uivanja u alkoholu, mesu, duvanu,
spolnom optenju, trezven.
apstinencija (lat. abstinentia uzdravanje)
trezvenost, uzdrljivost, uzdravanje od
alkoholnih pia, duvana, mesa, spolnog
optenja itd.
apstinirati (lat. abstinere) uzdravati se od
alkohola, duvana, mesa, spolne ljubavi, iveti
trezveno.
apstraktan (lat. abstractus) log. zamiljen, koji
postoji ili je zamiljen da postoji odvojen od
materijalnih predmeta, misao-

apscisa
ni, mislen, koji postoji samo kao pojam
(supr.: konkretan); teorijski, ist; teak za
razumevanje, vii, dubok, dubokomi-slen;
rasejan; apstraktan broj mat. neime-novani broj;
apstraktne nauka ista nauka (za razliku od
primenjeno); in apstrak-to (lat. in abstracto) u
optem, samo u mislima, mis leno (supr.: in
konkreto),
apstraktne (nlat. abstractivum) xex. ekstrakt
nekog soka ili alkohola.
apstraktum (lat. abstractum) log. ono pggo je u
mislima, pojmovno odvojeno, ist pojam,
ista misao; gram. misaona imenica;
apstraktum pro konkreto (lat. abstractum rgo
concreto) opti pojam mesto stvarnog
predmeta.
apstrakcija (lat. abstractio) log. odvajanje,
graenje pojmova, misaonih predstava; ista
misao, ist akt miljenja, mudrovanje;
udubenost u misli, zamiljenost; raseja-nost;
negledanje, neosvrtanje na.
apstrahirati (lat. abs-trahere) odvojiti, odvajati
u - mislima, graditi misaone predstave; radi
pggo boljeg uoavanja i pojimanja onoga to
je u neemu glavno, opte, nuno i bitno
namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na)
ono to je u tome sporedno, specijalno,
sluajno ili nebitno: od neega apstrahiratine
voditi o tome rauna, ne obazirati se na to,
okaniti se toga.
apstrahovati (lat. abs-trahere) v. apstrahirati.
apstruzan (lat. abstrusus) skriven, zatvoren,
teko razumljiv, taman, nejasan, zamren.
apsumpcija (lat. absumptio) troenje; istroenost, izmuenost.
apsurd (lat. absurdum nemogue) v. apsurdi-tet.
apsurdan (lat. absurdus) logiki nemogu,
besmislen, nerazloan; nepodoban, neprilian,
smean; otii ad apsurdum(lal. ad absurdum)
otii u besmislenost tj. doi u sukob sa
zdravim razumom.
apsurditet
(lat.
absurditas)
logika
nemogunost, besmislenost, besmislica, nerazlonost, glupost.
apsurdnost (lat. absurdum nemogue) v.
apsurditet.
apscedirati (lat. abs-cedere) odlaziti, otii,
udaljiti se, udaljavati se; med. prelaziti u gnoj,
zagnojavati se.
apsces (lat. abscessus) odlazak, odvajanje; med.
gnojno zapaljenje tkiva, zagnoj, gnojnik,
gnojnica, napon, ispolj, usov; metastati-ni
apsces, zagnoj koji se pojavi daleko od mesta
prvobitnog oboljenja, to biva usled piemije;
fiksacioni apsces, zagnoj izazvan namerno
hemijskim nadraajem, npr. ubrizgavanjem
mleka i dr., radi leenja sepse, gonoreje,
progresivne parali-ze itd.
apscisa (lat. abscissa tj. linea, abscindere
otrgnuti, odvojiti, odsei) geom. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj

anscisija

70

(+ ili ) odstojanja ma koje take u ravni do

ordinatne osovine; apscisna linija prava
linija koja je uzeta radi odreivanja
poloaja neke take ili osobine jedne krive;
apscisna osovina prava koja obino zauzima
horizontalan poloaj.
apscisija (lat. abscissio) odsecanje, otki-danje,
odvajanje; ret. prekidanje.
apterologija (gr. a-pteros beskrilan, logfa) zool.
nauka o beskrilnim kukcima (paucima,
buvama i dr.).
aptijalizam (gr. a, ptyalon pljuvaka) ned.
smanjeno luenje ili odsustvo luenja
pljuvake.
a punta darko (ital. a punta d'arco) kuz.
vrhom gudala.
apunto (ital. appunto) trg. menica za izmi-renje
nekog duga.
apcigovati (nem. abziehen) l. oduzimati, odbijati
(npr. od plate na ime otplate duga); 2. otakati,
pretakati (vino); 3. tip. uzimati prvi otisak
sloenog ifa (radi oba-vljanja korekture); 4.
fig. povraati, blju-vati.
ar (lat. agea povrina)
jedinica za merenje
povrina = 100 t 2 .
ara (lat. aga) oltar, rtvenik.
arabeska (ital. arabesco) l. slik. ukras u
arapskom stilu, zapravo slike iz biljnog
sveta, poto je Arapima vera zabranjiva-la da
slikaju ljude i ivotinje; fantastine linije u
slikarstvu; 2. u baletu: figura kad igra(ica)
stoji na jednoj nozi.
arabizam osobenost arapskog jezika; re
uzeta iz arapskog jezika.
arabizirati udesiti po arapski; govoriti arapski;
upotrebljavati u govoru arapske rei;
ugledati se na Arabljane, npr. u umetnosti.
arabist(a) znalac arapskog jezika, arapske
knjievnosti i umetnosti; naroito: uveni
medicinari srednjeg veka koji su bili pod
uticajem arapskih lekara.
arabicitet (nlat. arabicitas) sutina, osobenost, i
poznavanje arapskog jezika, arapske
knjievnosti i dr.
arabotedesko (ital. arabotedesco arapsko-nemaki) meavina mavarskog, rimskog i
gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu.
aragonit po. bezbojan ili ukast mineral,
karbonat krea, kristalie po rombskom
sistemu (naziv po Aragoniji, pokrajini u
paniji).
arak (lat. arcus luk) 1. ten. arka tabak (hartije).
arak (arap.) 2. gen. zraka vrsta jake rakije od
pirina, eera ili od soka kokosovog oraha,
rum (od ove je postala re rakija).
aram v. haram.
araneografija (lat. agapea pauk, gr. grapho
piem; opisujem) opisivanje pauka.
araneologija (lat. agapea, gr. logfa) zool. v.
arahnologija.

arbitrani posao
araner (fr. arrangeur) upravlja, urei-va,
prireiva, udeava.
aranirati (fr. arranger) urediti, ureiva-ti,
srediti,
sreivati,
rasporediti;
udesiti,
udeavati; spremiti, prirediti, prireivati;
izravnati, verovnike zadovoljiti, poravnati;
sloiti, napraviti sporazum.
aranman (fr. arrangement) ureivanje, ureenje, red, raspored; sporazum, poravnanje,
izmirenje; kuz. obrada, udeavanje.
arancivi (ital. arancini) pl. male, osuene i
poeerene narane.
aratura (lat. aratura) rad na njivi pod kuluk (u
srednjem veku).
arahnide (gr. arachne, lat. agapea pauk, gr.
eldos vid, oblik) pl. zool. paucima sline
ivotinje, pauci; arahnoide.
arahniti (gr. arachne pauk) pl. kol. v. arahnoliti.
arahnitis (gr. arachne) med. v. arahnoditis.
arahnodaktilija (gr. arachne, daktylos prst)
ned. prekomerna duina prstiju na ruci i
nozi.
arahnoditis (gr. arachne) med. zapaljenje
pauinaste modane opne; arahnitis.
arahnoida (gr. arachne, eidos vid, oblik)
zool. pauinaste modana opna.
arahnoide (gr. arachne, eidos) pl. zool. v.
arahnide.
arahnoliti (gr. arachne, lithos kamen) geol.
kamenje sa otiscima morskih zvezda;
arahniti.
arahnolog (gr. arachne, logos) poznavalac
(ili: prouavalac) pauka; araneolog.
arahnologija (gr. arachne, logfa) zool. nauka o
paucima; vetina da se po pauini predvidi
kakvo e biti vreme; araneologija.
ara v. hara.
arba, araba (tur. araba) orijentalska kola na
dva toka, naroito za sene.
arbija (tur. harbi) ipka od gvoa ili tvrdog
drveta kojom se nabija naboj u cevi puaka
kremenjaa.
arbiter (lat. arbiter) izborni sudija, izabrani
sudija, sudija u nekom sporu; prisutni
svedok, posmatra; neogranieni gospodar,
despot; glavna, najuticajnija, naj-merodavnija
linost u spornim pitanjima (umetnosti,
ukusa, mode i dr.).
arbitraa (fr. arbitrage, lat. arbitrari
presuivati kao izabrani sudija) izborni ili
izabrani sud; suenje izbornim sudom; presuda
izbornog suda; trg. deviznovalutna radnja po
kojoj se vri razmena jedne valute za
drugu valutu, a po utvrenom kursu za obe
takve valute; pol. radnja kojom zavaene
drave reavaju spor pomou komisije u
kojoj su pored predstavnika zavaenih strana
i delegati neutralnih strana.
arbitrani posao (lat. arbitrari) fin. posao kojim
se trai nain kako bi se najbolje izmirio
dug u inostranstvu, ili kako bi

arbitralan

71

se naJpovoljnije naplatilo neko potrai-valje.

arbitralan (lat. arbitralis) koji se tie izbornog
suda, izbornosudski.
arbitraran (lat. arbitrarius) izbornosudski, koji
presuuje i postupa prema svom linom
nahoenju i svojoj volji, svojevoljan,
samovoljan, proizvoljan, priblian.
arbitrator (lat. arbitra tor) sudija koga biraju
zavaene strane radi reavanja nekog svog
spora, izborni sudija, izabrani sudija.
arbitracija (lat. arbitratio) cenjenje (ili:
precenjivanje)
po
svom
nahoenju;
proizvoljna procena, uture procena.
arbitrij(um) (lat. arbitrium) presuda, sud,
izbornog sudije; ocena, miljenje, shvatanje;
volja, samovolja; slobodan izbor, sloboda
opredeljivanja.
arbitrijum liberum (lat. arbitrimn liberum)
slobodna volja, slobodno opredeljivala.
arbitrirati (lat. arbitrari) ceniti, pro-cenjivati,
reavati po svom miljenju i nahoenju;
suditi, presuivati kao izabrani sudija; trg.
menjati (ili: razmenjiva-ti) domau valutu za
drugu valutu po utvrenom kursu.
arbor vite (lat. arbor vitae) aiat. ivotno drvo",
modana masa malog mozga koja je u
preseku slina drvetu.
arbor genealogika (nlat. arbor genealogica)
rodoslovno stablo, porodino stablo, rodoslov.
arborescencija (nlat. arborescentia) rastenje (ili:
razvijanje, razgranjavanje) u obliku drveta (o
kristalima); odrvenjavanje, pretvaranje u
drvo, odrvenjenje.
arborescirati (lat. arborescere) pretvarati se u
drvo, odrvenjavati.
arboretum (lat. arboretum) kola u kojoj se ui
poznavanje drvea; zbirke drvea, vrt
(rasadnik) sa drveem.
arborizacija
(nlat.
arborisatio)
prirodno
stvaranje oblika drveta na kamenju; biljni
otisak.
arborikultura (lat. arbor drvo, cultura
gajenje) podizanje (ili: gajenje) drvea (ili:
voa).
arborin (lat. arbor) tenost za prskanje
rastinja i drvea u cilju zatite od zaraznih
bolesti.
arborist(a) (lat. arbor) onaj koji se bavi
gajenjem drvea.
arboriforman (nlat. arboriformis) koji je u
obliku drveta, kao drvo.
arvikultura (lat. arvus njiva, cultura gajenje)
poljoprivrede, zemljodelstvo.
argat (tur. argit) pukarnica.
argental (lat. argentum) v. pakvon, argentan.
argentan (lat. argentum srebro) legura bakra,
cinka i nikla; argental, pakvon, pakfong.
argentometar (lat. argentum, gr. metron
mera) sprava za ispitivanje srebra.
argentum (lat. argentum) srebro; novac.

argumentacija
argentum vivum (lat. argentum vivum) ivo
srebro, iva.
argentum folijatum (lat. argentum foliatum)
lisnate srebro.
argirizam (gr. argyrion srebro) ned. pojave
hroninog trovanja srebrom: argirijaza i
degeneracija plua, bubrega i jetre.
argirija (gr. argyrion) dged. v. argirijaza.
argirijaza (gr. argyrion srebro) ned. modro-siva
ili crnkasta boja koe koja se ponekad javlja
posle due unutarnje upotrebe srebrnih
preparata.
argiroza (gr. argyrion) med. v. argirijaza.
argiroida (gr. argyrion, efdos vid, oblik)
vetako srebro, metalna smesa slina srebru.
argirokratija (gr. argyrion, kratos jaina)
vladavina (li: gospodarstvo) srebra, tj.
vladavina novca.
argiromanija (gr. argyrion, mam'a pomama,
ludilo) elja (ili: e, strast) za novcem,
bogatstvom.
argo (fr. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta;
lopovski, mangupski, atrovaki govor; govor
ljudi jedne klase ili jednog zanata.
argon (gr. argos nedelatan, neradan, lenj) hen.
elemenat, atomska masa 39,948, redni broj 18,
znak Ag, plemeniti (inertni) gas bez boje,
mirisa i ukusa, otkriven 1894. god.;
upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje
sivkastu svetlost; up. neon, krip-ton, ksenon.
argonaut (gr. Argo, nautes brodar) zool. vrsta
glavonoaca.
argonauti (gr. Argo, nautes) kit. stari grki
junaci, nazvani po svojoj lai Argo, koji su
se pod Jazonovim vostvom bili uputili na
more da donesu iz Kolhide zlatno runo.
argonautika (gr. Argo, nautes) istorija pohoda
argonauta u Kolhidu, koju su Apolo-nije s
Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku
pesmu.
argotizam (fr. argot) izraz ili osobenost
atrovakog govora.
argotirati (fr. argoter) govoriti atrova-kim
jezikom, govoriti jezikom koji svako ne
razume.
argumen(a)t
(lat.
argumentum)
dokazno
sredstvo, dokaz, razlog; onaj deo dokaza
na kome se taj dokaz osniva, obrazloenje;
sadraj ili izvod iz nekog dela.
argumentativan (lat. argumentum dokaz) koji
daje (ili slui kao) dokaz (razlog,
obrazloenje), dokazni.
argumentator (lat. argumentator) onaj koji
navodi dokaze, koji obrazlae, koji
zakljuuje; raspravljen.
argumentacija (lat. argumentatio) dokazivanje,
zakljuivanje,
obrazlaganje;
vetina
dokazivanje, zakljuivanja; nain dokazivan>a, zakljuivanja.

argumentirati
argumentirati (lat. argumentari) navoditi kao
dokaz, dokazivati, zakljuivati, obra-zlagati.
argumentisati v. argumentirati.
argumentozan (lat. argumentosus) bogat graom, bogat razlozima, dokazima.
argumentum ad veritatem (lat. argumentum ad
veritatem) dokaz koji izlazi iz optepriznatih i nauio utvrenih istina.
argumentum ad hominem (lat. argumentum ad
hominem) 1. dokaz koji nije strogo logian
nego vie udeen prema sposobnosti
razumevanja ili interesu sluaoca, lako
razumljiv, popularan dokaz; 2. dokaz koji se
ne zasniva na samoj stvari, ve na
osobinama ili poloaju onih koji je iznose,
npr.: Taj predlog nije dobar, jer je predlaga
rav ovek".
argumentum bakulinum (lat. argumentum
baculinum dokaz batinom) kad neko,
nemajui drugih dokaza, dokazuje neto
batinom, tj. silom.
argumentum e konsenzu gencijum (lat.
argumentum e consensu gentium) log.
dokazivanje nekog tvrenja na osnovu toga
to su svi oduvek to tvrenje smatrali istinitim.
Argus (gr. Argos, lat. Argus) mit. sin Zevsov i
Niobin, stooki uvar Zevsove ljubavnice Ione
(od Here u kravu pretvorene) koga je, po
Zevsovoj zapovesti, ubio Hermej; fig. veoma
oprezan i revnosan uvar; uhoda, pijun;
Argusove oi vrlo budne, paljive, uvek
otvorene oi kojima nita ne moe promai.
ardasa (fr. ardasse) trg. vrsta grube svile iz
Smirne.
ardasina (fr. ardassine) trg. vrsta fine per-sijske
svile.
ardentan (lat. ardens) gorui, vreo, usijan,
zaaren, arki; vatren, silan, plah, ustar,
revnostan; strastan.
ardit (ital. ardito) voj. u italijanskoj vojsci: vojnik
jurinih odreda, naoruan ru-nom bombom
i kamom.
ardito (ital. ardito) muz. smelo, plaho, sr-ano.
arduitet (lat. ardus strm) strmost; fig. velika
tekoa, tegoba, muka.
arsa (lat. agea) povrina; gradilite; tr-kalite u
cirkusu; gumno.
areal (nlat. areale) oblast na kojoj je neka biljna
ili ivotinjska vrsta (rod i sl.) rasprostranjena
na Zemlji.
Arej (gr. Ares) mit. sin Zevsa i Here, bog rata;
simbol surove hrabrosti, rata i ratnih uasa;
Ares.
arena (lat. arena) borilite posuto peskom,
poprite borbe i igara u cirkusu (amfiteatru)
kod Rimljana; fig. poprite, polje borbe, rada i
sl.
arenant (lat. arena) borac na areni, rva.
arenacija (nlat. arenatio) med. kupanje u pesku,
peano kupatilo.

72

arivaa
arenda (nlat. arrenda) zakup zemljita, ugovor
o davanju zemljita u zakup.
arendar (nlat. arrendarius) onaj koji daje
zemljite u zakup.
arendator (nlat. arrendator) zakupac zemljita.
arendirati (nlat. arrendare) dati >li uzeti
zemljite u zakup, zakupiti.
areola (lat. agea, areola) malo, slobodno
mesto; znat. prsten oko bradavice na sisi; mala
upllna izmeu tkivnih snopia; med. crven
krug oko zapaljenog mesta; astr. krug oko
Meseca.
areometar (gr. araios redak, metron mera) fiz.
sprava za merenje gustine i specifi-ne teine
tenosti; gravimetar, hidrome-tar.
areometrija (gr. araios, metria) fiz. odreivanje
gustine i specifine teine tenosti.
Areopag (gr. Areios pagos) 1. breul>ak
posveen bogu rata Areju, zapadno od
Akropolisa, u Ateni; 2. najstariji i najugledniji
sud u Ateni; ije je sedite bilo na tome
breuljku; 3. fig. zbor uglednih i nepristrasnih
sudija.
areotektonika (gr. Areios Aresov, boga rata
Aresa, tektoniki) voj. vetina, nauka o napadanju i odbrani utvrenih mesta.
arerae (fr. arrerages) pl. zaostala plaanja,
dugovi; neplaene zakupnina; nepla-ena
kamata.
arerairati (fr. arrerager) biti u zaostat-ku s
primanjem, ne biti isplaen.
Ares (gr. Ares) mit. v. Arej.
arest (ital. arresto, nlat. arrestum) zatvor, haps;
up. ret.
arestant (nlat. arrestans) uhapenik, kanjenik, zatoenik; prav. lice koje sudskim
putem trai stavljanje zabrane.
arestat (nlat. arrestatus) prav. lice protiv koga
se trai stavljanje zabrane.
arestatorij(um)
(nlat.
arrestatorivun
se.
mandatum) prav. naredba o hapenju; javno
prozivanje poverilaca (kod steaja).
arestacija
(nlat.
arrestatio)
hapenje,
zatvaranje; haps, zatvor.
arestirati (nlat. arrestare) v. aretirati.
aretirati (fr. arreter) zaustaviti, zaustavljati,
zadrhtati, zadravati; obustaviti, obustavljati;
uhapsiti, zatvoriti, uzapti-ti, staviti zabranu
na.
aretologija (gr. arete vrlina, logia) fil. nauka
(ili uenje) o vrlini, deo etike.
arza (gr. arsis) metr. muz. dizanje glasa; udaranje
glasom pri itanju na izvestan slog; supr..- teza.
arzi-mahzar (tur. arz-mahzar) pismeno, kolektivno javljanje, molba, optuivanje;
peticija upuena iz naroda viim turskim
vlastima (ova re se nekad upotrebljavale u
Srbiji u slubenom jeziku).
arivaa (fr. arrivage) pristajanje, dolazak laa
u pristanite; dolazak; dovoz robe; dovezena
roba.

arivizam

73

arivizam (fr. arriver postii) osobina onih koji,

bez ikakvih obzira, love zvanja i poloaje,
gurgurstvo, laktatvo.
arivist(a) (fr. arriver postii, arriviste)
bezobziran lovac na zvanja i poloaje,
karijerist, gurgur, lakta.
aridan (lat. aridus) suv, suan, spren; jalov,
neplodan, mrav; fig. suvoparan.
ariditet (lat. ariditas) suvoa, sunost, sua;
mravost;
neplodnost,
jalovost;
fig.
suvoparnost.
aridura (nlat. aridura) med. suenje, mravljenje; mravost, slabost.
arizacija (sskr. agua) pretvaranje u Arijce;
naroito: prevoenje pojedinih preduzea iz
jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na
strahovito
neovean
nain
sprovodio
Hitlerov nacistiki reim u Nemakoj pre i za
vreme drugog svetskog rata).
arija (ital. aria, fr. air) pesma lirskog sadraja
koja se peva; nain pevanja, na-pev,
melodija.
Arijadna (gr. Ariadne) mit. ki kritskog kralja
Minosa i Pasifaje, pomogla Tezeju, poto je
ubio Minotaura, pomou jednog klupka konca
da izae iz lavirinta i pobegla s njim, ali ju
je on ostavio na ostrvu Naksu; otuda:
Arijadnin konac, sredstvo da se ovek izvue
iz nekog tekog poloaja.
arijanizam uenje aleksandrijskog svetenika
Arija, iz IV veka, koji je tvrdio da Hristos
nije bog, nego obian ovek.
arijanci pl. pristalice i pobornici arija-nizma;
arijevci.
arijevci pl. v. arijanci.
Arijevci (sskr. agua) pl. v. Arijci.
arijer-ban (fr. arriere-ban) voj. poslednja
odbrana.
arijergarda (fr. arriere-garde) voj. zatitno
odeljenje, zatitnica, odstupnica.
a rijega (ital. arietta) muz. mala arija, pesmica.
Arijci (sskr. agua, pere. arija) pl. ime kojim su
indoevropski (arijski) stanovnici Indije, Persije
i ist. Irana sami sebe nazivali; u novije doba,
ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani;
Arijevci; arijski jezici svi indoevropski
jezici.
Ariman (pere. Ahriman) ion-, u zendskoj reli-giji
i Zaratustrinom uenju: simbol nega-tivnog
principa, bog i praizvor svega zla, poglavica
zlih duhova, veni protivnik Ormuzda.
ariozo (ital. arioso) muz. pevajui, u vidu arije;
ih. kratak melodian komad koji se umee u
reitativ.
Aristarh (gr. Aristarchos) najvei aleksandrijski gramatiar, uven kao kritiar
pesama Homerovih i Pindarovih; fig. strog i
pravedan sudija u pitanjima umetnosti; pr.
aristarhski.
aristodemokratija (gr. aristos najbolji, de-mos
narod, kratos mo, vlast) vladavina plemstva
i naroda.

arkada
aristokrat(a) (gr. aristokrates) plemi po
roenju ili poloaju; prijatelj i lan
aristokratije, vladavine plemia.
aristokratizam (gr. aristokrateomai imam
aristokratski ustav) aristokratski sistem
vladavine; ljubav prema aristokra-tiji i
aristokratskim naelima.
aristokratija (gr. aristokratia) vladavina
plemstva; plemiki stale, plemstvo.
aristolohika (gr. aristos najbolji, locheia
poraanje) pl. ned. sredstva koja pomau
poraanje, naroito ienje porodilje.
aristotelizam (gr. Aristoteles) fil. uenje grkog
filozofa Aristotela (384^322. pre nae ere),
uenika Platonova, uitelja Aleksandra
Velikog i osnivaa pe-ripatetike kole, i
njegovih pristalica.
aritmetike (gr. arithmos broj, e arithmetike tj.
techne) mat. vetina raunanja, nauka o
brojevima; nauka o raunanju odreenim
brojevima koji se piu ciframa; politika
aritmetika primena aritmetike na drutvene i
dravne ustanove (npr. osiguranje ivota,
lutrije i dr.).
aritmetiar (gr. arithmetikos) onaj koji se bavi
aritmetikom ili zna aritmetiku; vetak u
raunanju.
aritmetiki (gr. arithmetikc) koji spada u
raunanje, koji se moe predstaviti ili reiti
brojevima, raunski; aritmetika sredina nekih
brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem
od onoliko jedinica koliko je tih brojeva; up.
geometrijska sredina; v. progresija.
aritmije (gr. arythmia) nedostatak ravnomernosti, nepravilno kretanje; nesklad-nost;
med. nepravilnost u ritmu sranih otkuca ja.
aritmogrif (gr. arithmos broj, gryphos
zagonetka) zagonetka izraena brojevima.
aritmologija (gr. arithmos, logla) nauka o
brojevima, naroito o tajanstvenim i udnim
svojstvima brojeva.
aritmomanija (gr. arithmos, mania ludilo) med.
neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i
prebrojavanjem svega i svaega.
aritmomantija (gr. arithmos, manteia nporicanje) vraanje (ili: proricanje) iz brojeva.
aritmometar (gr. arithmos, metron mera)
sprava (ili: maina) za raunanje, raunaljka.
aritmus (gr. a-, rythmos takt) med. nepravilnost,
naroito kucanja bila, pulsa.
arka (lat. agsa koveg, sanduk) 1. mit. koveg u
kome se starozavetni Noj spasao od potopa i
koji se plovei zaustavio na vrhu planine
Ararat; 2. u starohrianskoj crkvi: posuda
u kojoj su uvane euharisti-ja, relikvije i dr.
dragocenosti.
arkada (fr. arcade) l. arhit. niz lukova na
stubovima; 2. anat. deo eone kosti (ona).

arkadski
arkadski (gr. Arkadla, arkadiks) koji je iz
Arkadije, tj. pastirski, seoski, naivan; idiliai.
Arkaani (gr. Arkadoi) pl. stanovnici Arkadije,
pastirskog predela u sredini Pe-loponeza; fig.
pesnici pastirske poezije.
arkanist(a) (lat. arcanus tajanstven, tajan)
poznavalac tajni u pojedinim strukama, npr.
kako se prave sredstva za ulepavanje,
podmlaivanje itd.
arkanum (lat. arcanus) tajni lek, tajno sredstvo.
arkapija (tur. art kapi stranja vrata) vrata koja
ne vode u kuu sa ulice, nego iz avlije,
pozadi kue; fig. zaobilazan, nepravilan,
nepropisan put.
arkato (ital. arcato) muz. prevlaei guda-lom.
arkbutan (fr. arc-boutant) arh. potporni poluluk, luni stub, stub podupira.
arko (ital. agso, lat. arcus luk) nuz. gudalo,
potez gudalom; kol' arko (ital. so!G agso)
gudalom.
arkoza (gr. arkeo izdrava) geol. pear od
troaka granitnih i gnajsnih stena.
arkosolij(um) (lat. arcus luk, solium mrtvaki
sanduk od kamena) umetniki izraen
starohrianski grob u katakombama sa
svodom u obliku luka.
arktacija (nlat. arctatio) ned. suavanje,
suenost utrobe i zatvor kao posledica toga;
stezanje nekog dela tela zavojem.
Arktik (gr. arktikos severni) Severno Ledeno
More.
arktiki (gr. arktikos severni) koji se nalazi
oko Sev. Pola; tj. onaj koji je u vezi sa
sazveima Velikog i Malog Medveda.
arktos (gr. e arktos Veliki Medved, Velika
Kola) astr. Veliki i Mali Medved (grupe
zvezda); sever.
arktura (lat. arctura) med. uraslost nokata u
meso.
arkuacija (lat. arcuatio) med. krivl>enje kostiju u
obliku luka.
arkcijus jus (lat. arctius jus) prav. blie (ili:
pree) pravo, pravo prvenstva.
arkcijus mandatum (lat. arctius mandatum)
prav. pootrena zapovest (ili naredba).
arkcior citacio (lat. arctior citatio) prav. opggriji
(ili: pootren) poziv pred sud.
arlekin (ital. arlecchino) lakrdija, aljivina;
ovek
koji
esto
menja
miljenje,
prevrtljivac, vrdalama.
arlekinada (fr. arlequinade) ala, lakrdi-ja,
poza; prevrtljivost, vrdanje.
arma (lat. agta) pl. oruje; od srednjeg veka:
porodini grb.
armada (p. armada) oprema; u paniji:
oruana sila, naroito ratna flota (ovako se
u XVI veku zvala nepobedive" flota Filipa P
koju je 1588. god. poslao protiv Engleske).
armadilja (p. armadilla) kor. mala ratna flota;
mali naoruan brod, naroito carinski.

74

aromatizaciJa
armalisti (ma. armalis, lat. agta oruje) pl.
maarski plemii koji nisu imali svog imanja,
nego su siveli samo od slube u vojsci.
armater (fr. armateur) mor. naoruan trgovaki
brod; gusarska laa; zakupac broda koji
priprema svoj brod na daleki put; sopstvenik
gusarske lae, gusar, morski razbojnik.
armatura (lat. armatura) voj. naoruanje, ratna
sprema; mor. naoruavanje i snabdevanje
posadom jednog broda; fiz. pojaavanje snage
magneta umetanjem gvoa; gra. poveanje
nosivosti zida gvoem; muz. krstovi i
bemoJogu poetku kompozicije.
Armida lit. ime lepe i mone arobnice u
Tasovom spevu Osloboeni Jerusalim"; fig.
sena sposobna da zavede.
armija (lat. agta oruje, fr. agtee) 1. oru-ana
sila, vojska; 2. strategijska operativne jedinica
ija jaina zavisi od uloge koja joj je
namenjena, najee ima u sastavu 3-4
peadijske
divizije,
tenkove,
vazduhoplovstvo, artiljeriju i dr.; 3. fig. veliko
mnotvo, npr. armija nezaposle-nih",
armija beskunika" itd.
armirati (lat. armare) voj. oruati, nao-ruati,
snabdeti ratnom spremom, opre-miti; fiz.
pojaati snagu magneta pomou gvoa; gra.
poveati nosivost zida gvoem i cementom;
muz. staviti (ili: stavljati) znake u poetku
muzikog komada; fig. jaati, snaiti.
armorijal (fr. armorial, nlat. armorale) knjiga
sa grbovima.
armorist(a) (nlat. armorale) poznavalac grbova, onaj koji se razume u grbove.
arogantan (lat. arrogans) nadut, nadmen,
naduven, gord, ohol, razmetljiv, uobraen,
bezobrazan, drzak.
arogancija (lat. arrogantia) nadmenost, nadutost, oholost, drskost, bezobzirnost.
arogirati (lat. arrogare) usuditi se, drznuti se;
prisvojiti, prisvajati; prav. uzeti pod svoje,
usiniti.
arozaa (fr. arrosage) zalivanje, navodnjavanje
njiva; podlivanje ulica; voj. metodi-no
bombardovanje, obasipanje vatrom.
arozija (lat. arrodere, nlat. arrosio) med. najedanje, nagrizanje kostiju.
arozirati (fr. arroser) zalivati, polivati,
navodnjavati; voj. metodski bombardovati,
obasuti (ili: obasipati) vatrom, granatama,
bombama; trg. doplatiti, naknadno platiti.
arozman (fr. arrosement) zalivanje, polivanje; ovlaavanje, osveavanje; trg. doplaivanje, naknadno plaanje.
aroma (gr. aroma) miris, prijatan miris to ga
putaju od sebe eterina ulja; sona
materija kod biljaka; vinski cvet.
aromatizacija (gr. aroma) metanje mirisa (ili:
zaina) u lekove, jela i dr.

aromatizirati

75

aromatizirati (gr. aroma) namirisati, metnuti

mirisa u neto; zainiti, za-injavati.
aromatika (gr. aroma, nlat. aromatica) al.
miriljave materije, zaini.
aromatian (gr. aroma) miriljav, mirisan, koji
prijatno mirie, sa zainom.
arondismav (fr. arrondissement) zaokrugljivanje,
zaokrugljenje,
zaokruivanje,
zaokruenje,
zaokrugljenost;
uveanje,
proirenje; srez, deo grada, kvart.
arostema (gr. arrostema slabost) med. slabost
uma, ludilo; arostija.
arostija (gr. arrostia) med. v. arostema.
arpaneta (itzl. arpanetta) muz. mala harfa,
harfica.
arpantaa (fr. arpentage) zemljomerstvo;
premeravanje (ili: merenje) zemlje.
arpadik (tur. arpacik) sitan crni luk za
presaivanje.
arpeato (ital. arpeggiato) muz. kao na harfi, tj. u
razlomljenim akordima.
arpeatura (ital. arpeggiatura) muz. niz razlomljenih akorada.
arpeirati (ital. arpeggiare) muz. svirati na harfu;
tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali
brzo jedne za drugim; podrugljivo: tandrkati.
arpeo (ital. arpeggio) muz. lomljenje tona kao na
harfi.
arpikord (ital. arpicordo) muziki instrumenat
po zvuku slian harfi, spinet; arpihord.
arpihord (ital. agra, gr. chorde ica prevara,
struka) muz. v. arpikord.
are (lat. ars) umetnost, vetina; zanat, posao;
teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke.
are angina (lat. ars antiqua) stara umetnost;
muz. muziki stil koji se razvio u Parizu od
kraja HP do poetka XIV v.
arsen (gr. arsen muki, jak) hen. sian,
elemenat atomske mase 74,9216, redni broj 33,
znak As, jedinjenja su mu jako otrovna; up.
arsenik.
arsenal (fr. arsenal, nlat. arsena, ital. arsenale)
orunika; magacin za smetaj ratne spreme,
naroito u morskim pristanitima.
arsenijati (gr. arsenikn) pl. e. soli arse-nikove
kiseline.
arsenik (gr. arsenikn) hem. arsentrioksid
(As2O3), jak otrov; trovanja akutna i hronina.
arseniti (gr. arsenikn) pl. hem. jedinjenja
arsenove kiseline sa bazama.
arsenogonija (gr. arsen muki, gone raanje)
raanje muke dece, muki porod.
arsevofagizam (gr. arsenikn, phagein
jesti) med. navika uzimanja inae otrovnih
koliina arsenovih jedinjenja radi ja-anja
telesne snage ili spolne sposobnosti.
are longa, vita brevis (lat. ars longa, vita brevis)
umetnost je duga, a ivot kratak.

artizam

are mnemonika (nlat. ars mnemonica) vetina

pamenja.
are vova (lat. ars nova) nova umetnost, muziki
stil u XIV i XV v. koji predstavlja prekretnicu
u razvoju muzike i reakciju na are antiku.
arsonvalizacija (nlat. arsonvalisatio) v. darsonvalizacija.
are
silogistika
(lat.
ars
syllogistica)
srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku.
artelj (rus. artelB) radna zadruge; zanatlij-ska
radna zajednica.
arteriektazis (gr. arterfa ila, ektasis
pomeranje) med. proirenje arterija.
arterieurizma (gr. arterfa, eurys irok) med. v.
arteriektazis.
arterija (gr. arterfa ila) anat. damar, bilo, krvna
ila, ila odvodnica (opti naziv za krvne
sudove koji nose krv bilo iz srca u plua, bilo
iz srca u ostale delove tela); fig. glavna ulica i
saobraajnica u gradu i sl.
arterijalizacija (nlat. arterialisatio) fiziol.
obnavljanje (ili: oksidacija) krvi.
arterijalitet (nlat. arterialitas) fiziol. bogatstvo u
arterijama; nadmonost sistema arterija i
njihovog uticaja u jednom telu; arteriozitet.
arterijski (gr. arterfa ila) koji se tie arterije;
arterijska krv otvoreno crve na, oksidisana
krv, krv koja je prola kroz plua i primila
kiseonik.
arteriografija (gr. arterfa, graphia) anat. opis
(ili: opisivanje) arterija.
arteriozitet (nlat. arteriositas) fiziol. v. arterijalitet.
arteriole (nlat. arteriolae) pl. fiziol. najsitnije
arterije, posle kojih dolaze kapi-lari.
arteriologija (gr. arterfa, logfa) anat. nauka o
arterijama.
arterioreksis (gr. arterfa, rexis kidanje,
prskanje) med. prskanje arterije.
arterioekleroza (gr. arteria, sklers krt, tvrd)
med. zadebl>anje i zakreavanje zidova arterija.
arteriostenoza (gr. arterfa, stens tesan) med.
suavanje (ili: suenost) arterija.
arteriotomija (gr. arterfa, tome seenje) med.
operativne otvaranje arterija.
arteritis (gr. arteria) med. zapaljenje arterija.
arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim
buenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle
stalno istie voda (nazva-ni po bivoj
francuskoj oblasti Artoa, gde je veoma rano
bilo takvih bunara).
artes liberales (lat. artes liberales) pl. slobodne
umetnosti, lepe vetine.
artefakt (lat. artefactum) vetaki proiz-vod,
ono to je vetaki napravljeno, rukotvorina
(za razliku od prirodnog proizvoda).
artizam (lat. ars, artis umetnost) nain umetnikog, naroito knlevnog, izraavanja

artizan

76

koji je vie posledica vetine i znanja nego

istog talenta i oseanja, te se stoga vie
koristi spoljnim sredstvima (reju, stilom,
kompozicijom i dr.); preterana sklonost
spoljanjem obliku umetnikog dela, igra
rei".
artizan (fr. artisan) zanatlija; glumac; fig.
osniva, pokreta, vinovnik.
artik(a)l (lat. articulus zglob, lanak) lanak,
napis; taka ugovora; anat. zglavak; trg. predmet,
stvar, roba u trgovini; gran. lan; sastavni deo
jednog spisa, odsek, poglavlje, paragraf; bog.
vor, kolence.
artikularni (lat. articularis) zglobni.
artikulacija (lat. articulatio) anat. zglob, zglavak,
pregib;
liigv.
nametanje
(sme-tanje)
govornih organa pri obrazovanju pojedinih
glasova; jasno i razgovetno iz-govaranje rei
i slogova; slik. pravilan i taan izraaj svih
delova slike.
artikulirati (lat. articulare) uzglobiti, uzglobljavati; LI. nametati govorne or-gane pri
obrazovanju pojedinih glasova; rei i slogove
jasno, jedan po jedan, izgovarati; izneti,
iznositi neto lan po lan; artikulisati.
artikulisati v. artikulirati.
artiljerac, artilerac (fr. artilleur) vojnik koji
rukuje topom, tobdija.
artiljerija (fr. artillerie, nlat. artillaria)
prvobitno: svaka ratna sprava uopte;
docnije: topovi, topnitvo, rod vojske
naoruan topovima.
artist(a) (ital. artista, fr. artiste) umetnik,
vetak, poznavalac umetnosti; glumac;
vetak u jahanju, igra na konopcu (u
cirkusu).
artistiki (fr. artistique) umetniki, vetaki.
artificijelan
(lat.
artificialis)
vetaki,
umetniki; neprirodan, izvetaen.
artificiozan (lat. artificiosus)
umetniki,
vetaki; lukav, prepreden.
artioka (ital. articiocco, fr. artichaut) vot.
glavoika sa cevastim cvetovima, gaji se kao
veoma cenjeno povre.
artokarpi (gr. artos hleb, karpos plod) pl. bog.
hlebno drvee i hlebne bil.ke.
artolatrija (gr. artos, latreia potovanje)
sluba za hleb; potovanje (ili: oboavanje)
hleba (hostije).
artofag (gr. artos, phagos) hlebojed.
artralgija (gr. arthon zglob, algos bol) med. bol
zgloba, trganje u zglobovima.
artremboleza (gr. arthron, emballo ubaciti,
umetnuti) kec. nametanje iaenih zglobova.
artritizam (gr. arthron zglob) med. sastav tela
koji je sklon gojaznosti, eernoj bolesti,
kostobolji, kamenu u ui i mo-kranom
mehuru,
prevremenoj
arterio-sklerozi,
neuralgiji, astmi i dr.
artritis (gr. arthron) med. zapal>enje zglobova,
trganje u zglobovima; up. giht.

arheopteriks
artritian (gr. arthron) koji je u vezi sa
zapaljenjem zglobova; koji je protiv
zapaljenja zglobova (sredstvo, lek).
artro- (gr. arthron) predmetak u sloeni-cama
sa znaenjem: zglob, zglobni.
artrodinija (gr. arthron, odyne bol) med. bol (ili:
trganje) u zglobu.
artroze (gr. arthron) med. bol u zglobu, zglobobolja.
artrozoa (gr. arthron zglob, zoon ivotinja)
zool. ivotinje sa zglobovima, opte ime za
kukce (insekte), pauke rakove i crve.
artrokarcinom (gr. arthron, karkfnos rak)
med. rak u zglobu.
artropatija (gr. arthron, pathos bol) med. bol
zgloba, zglobobolja.
artropioza (gr. arthron zglob, ruop gnoj) med.
gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba.
artropoda (gr. arthron, pus, pods noga) pl.
zool. zglavkari.
artrotomija (gr. arthron, tome seenje) med.
operativno otvaranje zgloba.
artrofima (gr. arthros, phima izrataj, otok)
med. mekani otok zgloba.
artrofioza (gr. arthron, phyo stvaram) med.
gnojenje zglobnih kostiju, zagnojavanje
zglobova.
arun v. harun.
arundinozan (lat. arundinosus) trskovit, bogat
trskom, obrastao trskom.
arhaizam (gr. archaios stari, prastari) gram.
zastarela re, oblik ili izraz, npr. pro-i
(drugi), jestastvo (priroda), polza (korist),
prikljuenije (doivljaj) itd.
arhaizirati (gr. archaios star, starinski)
upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme,
da(va)ti arhaian oblik.
arhaistian v. arhaian.
arhaian (gr. archaios star, prastari) star,
starinski, zastareo; prastari.
arhajski period v. azojski period.
arheget (gr. arch-egetes) voa, poglavar; titula
spartanskog kralja u Likurgovom zakonu.
arhegonije (gr. arche poetak, gonos) pl. vot.
enski spolni organi kod nekih bescvet-nica i
mahovina.
arhejski (gr. archakos) starinski, tj. koji odista
potie iz starog vremena; up. arhaian.
arhelogija (gr. arche poetak, logia) poetna
nauka; osnovi nauke o oveku.
arheografija (gr. archaios star, grapho
piem) opisivanje starina.
arheolog (gr. archaios star, drevan, logos re,
govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje
starine, naroito antiku umetnost i nauku.
arheologija (gr. archaios star, drevan, logos
re, govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i prouavanjem predmeta starih
kultura.

arheornis v. arheopteriks.
arheopteriks (gr. archaios star, drevni, pterix
pero, krilo) zool. fosilni ki-

arhesporIJum

77

menjak, veliine goluba, po izvesnim

delovima slian reptilijama, a po drugim opet
ptici; potie iz preistorijskog doba.
arhesporijum (gr. arche poetak, spora sejanje, setva) bog. elija od koje postaje
tkivo to stvara spore kod paprati.
arhetip (gr. archetypon prauzorak) prasli-ka,
prauzor; prapismo; naroito: prvi otisak;
original; arhetipi otisci (ili: primerci) prvog
izdanja; arhitip.
arhi- (gr. archo prednjaim, poinjem)
predmetak koji u sloenicama znai:
glavni, prvi nad, pra-.
arhiblast (gr. archo prednjaim, poinjem,
blastos klica, zametak) zool. prazametak.
arhiv(a) (lat. archivum, gr. archeion vladino
nadletvo, gradska venica) mesto gde se
dre i uvaju dokumenta, spisi ili akta.
arhivalije (nlat. archivalia) spisi koji se nalaze u
arhivu, povel>e, dokumenti.
arhivar (lat. archivarius) upravnik (ili:
nadzornik) arhiva; slubenik arhiva ili
arhive; arhivist.
arhivist(a) (nlat. archivista) v. arhivar.
arhivolt (ital. archivolto glavni luk) vrh.
polukruni luk koji spaja dva stuba (u
helenistikoj, rimskoj, renesansnoj i barokno j
arhitekturi); u gotsko j i romansko j arhitekturi:
niz lukova glavnog crkvenog portala, koji su
esto ukraeni kipovima.
arhivski (lat. archivum) koji se tie arhiva, koji
pripada arhivu, koji se nalazi u arhivu, koji
radi u arhivu.
arhigonija (gr. archo poetak, gfgnomai
stvaram) biol. spontano postanje ivota,
postanak ivota u njegovim najprostijim
poecima iz tzv. anorgakske materije,
prapoetak, prastvaranje; up. abiogeneza.
arhidijeceza (gr. archo, dioikesis gazdin-stvo,
uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa,
nadbiskupa.
arhiakon (gr. archos, diakonos sluga) monaki in koji se daje akonu kad se
odlikuje u slubi; prvi sluitelj jedne crkve;
zastupnik vladike biskupa u upravi
dijecezom; u protestantskoj crkvi: titula
dvojice svetenika glavnih crkava u velikim
gradovima.
arhiepiskop (gr. archos, episkopos) prvi
vladika, mitropolit, nadbiskup; prvosvetenik.
arhiepiskopija (gr. archos, episkopeo) oblast
koja stoji pod duhovnom upravom
arhiepiskopa.
arhijater (gr. archos voa, iatros lekar) prvi
lekar, vii lekar; lini lekar; dvorski lekar.
arhijerej (gr. arch-iereus) vladika; vrhovni
svetenik kod Jevreja.
arhilohijski (gr. Archilochos) poet. tako se zove
vie vrsta stihova koje je prvi pronaao
najstariji grki liriar i jampski pesnik
Arhiloh (izmeu 680. i

640. pre n. e.); fig. zajedl>iv, uan, podrugl>iv u govoru ili pisanju.
arhimagija (gr. archi-mageia) vrhovno arobnjatvo, tobonja vetina pravl>enja zlata i
srebra; up. alhimija.
arhimandrit (gr. archimandrites) stareina
manastira; najvii sveteno-monaki in
do vladike u pravoslavnoj crkvi.
arhipelag (gr. archi-pelagos more) ostrvlje;
prvobitno: ostrva u Egejskom moru, izmeu
Grke i Male Azije.
arhitekt (gr. architekton) onaj koji se bavi
graevinarstvom, tj. radi planove za
graevine i rukovodi njihovim podizanjem,
kolovan graevinar, neimar.
arhitektonika (gr. architekton) graevin-ska
umetnost, nauka o graevinarstvu, neimarstvo; vetina izraivanja jednog
naunog sistema, nauka o sistemu.
arhitektonski
(gr.
architektonikos)
graevinski, graevinarski, koji odgovara
pravilima graevinske umetnosti; koji se
tie jednog naunog sistema.
arhitekture (gr. architekton, lat. architec-tura)
graevinarska umetnost, graevinar-stvo,
neimarstvo; nain zidanja, raspored i
graenje jedne graevine; graevinski stil.
arhitip (gr. archetypon) v. arhetip.
arhitrab (gr. archo, lat. trabs greda) ar*, v.
arhitrav.
arhitrav (gr. lat.) arh. glavna greda koja
vezuje dva stuba ili vie stubova i lei na
njima; arhitrab.
arhihijerarh (gr. archi-ierarches) vrhovni
svetenik, prvosvetenik, episkop.
arhihijerarhija
(gr.
archi-ierarchia)
dostojanstvo
prvosvetenika;
visoko
svetenstvo.
arhont (gr. archon) vladalac, poglavar; najvii
dravni inovnik u Ateni posle propasti
starog kraljevstva.
arhoptoza (gr. archos mar, ptosis pad) med.
spadnutost zadnjeg creva.
arhoragija (gr. archos mar, regnimi prsnem)
krvarenje iz zadnjeg creva.
arhocela (gr. archos, kele prosutost) med.
prosutost, prodor zadnjeg creva.
arin (tur. arsin) stara mera za duinu: lakat,
rif.
arlama (tur. arslama) bog. trenja (plod i
stablo); vrsta crnog luka.
as (lat, as, assis) 1. kod starih Rimljana:
novac, u poetku od pola kg bakra; 2. u
novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca,
sada potisnuta tzv. metrikim me-renjem; 3.
najmanja jedinica za merenje zlata; 4.
najjaa karta, kec" na francuskim kartama;
5. prvak, najbolji u nekoj struci, naroito u
avijatici i raznim granama sporta.
asai (ital. assai, fr. assez) kuz. veoma, vrlo.
a salve (ital. a salvo) trg. dobro ouvano,
neoteeno (na tovarnim listovima).

asamar

78

asamar (lat. assus peen, amarus gorak) hen.

proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri
zagrevanju ivotinjskih ili biljnih materija i
daju im zainski ukus, npr. kora od hleba,
povrina peenja i dr.
asanacija (lat. sanus zdrav, fr. assainir)
smiljen rad na podizanju zdravlja
pojedinaca, u nekom gradu, kraju (ili dravi),
pozdravl>avanje naselja, pozdravljavanje i
poboljavanje oppggih zdravstvenih prilika,
ienje od zaraze, isuenje mo-varnih
mesta itd.
asanzer (fr. ascenseur) dizalica, uspinjaa, lift;
up. ascenzor.
asanirati (lat. sanus, fr. assainir) popraviti (ili:
popravl>ati) opte zdravstveno stanje u nekom
mestu, kraju, nekoj dravi' zavoenjem niza
higijenskih
mera:
istoe,
isuivanja
podvodnih mesta itd.
asasinat (nlat. assassinatum) prav. muko ubistvo,
umorstvo; nasilje.
asasinator (nlat. assassinator) prav. podstreka
na izvrenje mukog ubistva.
asacija (nlat. assatio) kuvanje jela i lekova u
njihovom sopstvenom soku.
asebija (gr. asebeia) bezbonost, bezverstvo,
nepriznavanje bogova.
aseverativan (lat. asseverare dokazivati)
potvrdan, dokazni.
aseveracija (lat. asseveratio) ozbiljno uveravanje
ili tvrenje neega, dokazivanje, za-klinjanje
u neto.
aseitet (nlat. aseitas, a se esse biti tj. postojati
sam sobom) samostalnost, osobina ljudi koji
rade samo po svom sopstvenom, unutarnjem
nagonu, bez ikakvog podsticaja spolja; po
sholastikoj teologiji: svojstvo boga koji
uzrok svog bia ima u samom sebi, dakle,
postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se
est); u novije doba: jai izraz za slobodnu
volju.
aseksualan (gr. a- bez, lat. sexus spol)
bespolan, koji nema spola, kome je oduzeta
mogunost oploavanja.
aseksualizacija (gr. a- bez, nlat, sexualisa-tio)
unitenje,
oduzimanje
sposobnosti
oploavanja; up. kastracija.
asekurant (nlat. assecurans) osigurava.
asekurancija (nlat. assecurantia) osiguranje, npr.
protiv poara, smrti i sl.
asekurat (nlat. assecuratus) osiguranik.
asekuracija (nlat. assecuratio) v. asekurancija.
asekurirati (lat. ad-, securus bezbedan, nlat.
assecurare) osigurati, obezbediti.
aselgija (gr. aselgeia) razvratnost, razvrat,
pohotljivost.
aselenian (gr. a-selenos) bez Meseca, npr.
aselenina no za planete Merkur i Vene-ru
kae se da su aselenine", bez pratioca, bez
trabanta.
asemija (gr. a- ne, zeta znak) ned.
nesposobnost razumevanja znakova.
asemian (gr. asemos) koji nema znaka, koji je
bez oznake, bez obeleja.

asignatar

asenzija (lat. assensio) odobravanje, pristajanje

uz koga; fil. primanje neega kao istinitog.
asentacija (lat. assentatio) laskanje, udva-ranje;
ulagivako odobravanje.
asepsija (gr. a-, sepsis trule;) ned. otklanjanje mogunosti da zarazne klice, npr.
pri vrenju operacije, zagade mesto koje se
operite
(ovo
se
postie
upotrebom
antiseptinih sredstava za pranje ruku,
bolesnikove koe i dr.).
aseptin (gr. a-, sepsis) hem. sredstvo koje
uva mleko i jela da ne uskisnu i ne
pokvare se; sastoji se od stipse pomeane sa
bornom kiselinom.
aseptian (gr. a-septikos) koji nije sklon
truljenju; koji nema zaraznih klica; up.
antiseptian.
aseptol (gr. a-, sepsis trule:, lat. oleum ulje)
hen. rastvor kiseline kao sredstvo za
spreavanje truljenja, dobiva se meavinom
sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa
koncentrisanom sumpornom kiselinom.
aservat (lat. asservatum) ono to je ostavljeno
na uvanje, u pohranu.
aservacija (lat. asservare) uvanje, pohrana;
ostavljanje u pohranu.
aservirati (lat. asservare) uvati, sauvati,
pohraniti.
asertivan (nlat. assertivus) v. asertoran.
asertoran (lat. assertorius) kojim se tvrdi,
potvrdan; fil. asertoran sud sud u kojem se
odnos izmeu subjekta i predikata iskazuje
kao injenica (up. problematian, apodiktian); asertorna zakletva prav. zakletva koja
se polae posle datog iskaza (za razliku od
promisorne zakletve, tj. one koja se polae
pre davanja iskaza).
asercija (lat. assertio) tvrenje, tvrdnja; prav.
zvanino tvrenje da je neko slobodan.
asesor (lat. assessor pomonik u slubi)
prisuditelj, pomonik sudijin; pomonik
stareine nadletva.
asesorat (nlat. assessoratum) prisuditelj-stvo,
zvanje pomonog sudije; sudsko pomonitvo; asesura.
asibilacija (nlat. assibilatio) gram. spajanje
jednog glasa sa utavim glasom ( ili ), ili
pretvaranje nekog glasa u uta-vi glas.
asibilirati (lat. assibilare) gram. spojiti neki
glas sa utavim glasom ( ili ).
asignant (lat. assignans) onaj koji alje novac,
doznailac.
asignat (lat. assignatus) lice na koje glasi
uputnica, doznaka, nalog; uputnica na
primanje godinjeg dohotka od nepokretnog
imanja.; papirni novac za vreme francuske
revolucije (19. aprila 1790) kojem su sluila
za podlogu nepokretna imanja uzapena u
korist drave.
asignatar (nlat. assignatarius) lice na koje glasi
uputnica ili doznaka, primalac novca po
uputnici ili nalogu.

asignatura

79

asignatura (nlat. assignatura) v. asignacija.

asignacija (lat. assignatio) d oznaka, uputni-ca,
nalog za isplatu.
asignirati (lat. assignare) upugnicom dozna-iti
(ili: doznaivati), izdati (ili: izdavati) nalog
za isplatu neke sume.
asiduitet (lat. assiduitas) tanost, trudoljubivost, revnost, marljivost, vrednoa; postojanost, istrajnost.
asilabija (gr. a- ne, syllabe slog) nesposobnost
sleganja vienih slova u slogove.
asilogistian (gr. a-, syllogismos posredni
zakljuak) log. iz koga se ne moe izvesti
zakljuak.
asimetrija (gr. a-, symmetria nesimetri-nost)
nesrazmernost, neskladnost, nejedna-kost,
neravnomernost.
asimetrian koji nema simetrije, nesrazme-ran,
neskladan, nejednak.
asimilacija (lat. assimilatio) izjednaenje,
izjednaavanje; gram. jednaenje glasova (po
zvunosti, mestu ili nainu tvorbe); psih.
primanje u svest novog sadraja (doivljaja)
i njegovo prilagoavanje sastavu svesti; fiziol.
zbivanje kojim elije preo-braaju hranu u
materije od kojih se same sastoje (proces
asimilacije).
asimilirati
(lat.
assimilare)
izjednaiti,
izjednaavati, prilagoditi, prilagoava-ti;
gran. jednaiti; fiziol. primiti u se, primati u se,
preobratiti hranu u organ-sku materiju.
asimilovati v. asimilirati.
asimpatija (gr. a-, sympatheia) nenaklonjenost; nedovoljno
saoseanje,
nemanje
sauea prema kome ili emu.
asimptota (gr. a-, symptotos koji se ne
poklapa) mat. prava koja u odnosu prema
jednoj krivoj lei tako da se njih dve ako se
produuju sve vie pribliuju jedna drugoj,
ali se nikad ne dodiruju, npr. hiperbola ima
dve asimptote (simbol beskrajne oveje
tenje koja nikad ne postie svoj cilj;
Lajbnic je nazvao oveka asimptotom
boanstva").
asimptotian (gr. a-, symptotos koji se ne
stie) koji se ne poklapa, nepoklopljiv.
asimulacija (lat. assimulatio) pretvaranje,
pritvorstvo, licemerstvo.
asimfonija (gr. a-, symphonia) nesklad,
neskladnost, pr. asimfonian.
asindezija (gr. asyndesia) nevezanost, nespojenost) ret. nedostatak veze u reenicama,
nevezanost; ua. asindet(on).
asindetian (gr. a-syndetos nevezan) koji je
bez veze, bez sveza, bez svezica.
asindet(on) (gr. a-syndeton) pong. pesnika
figura u kojoj se izostavljaju veze izmeu
dveju ili vie reenica, ili izmeu lanova
jedne reenice, npr.: Misli mlada, (da) niko
je ne uje, (ali) Sluale je mome
obanine, (pa) Strijeli joj u skutu
jabuku".

asinhroaian (gr. a-, syn sa, chronos vreme)

neistovremen, nejednovremen, neistodo-ban.
asiriologija nauka koja prouava knjiev-nost,
jezik, istoriju i starine Asirije i Vavilonije.
asistent (lat. assistens) lice koje pomae
profesoru u radu sa studentima i koje se
sprema za profesora; pomonik, pomaga
uopte.
asistencija (nlat. assistentia) pomaganje, pomo,
potpora; prisustvo.
asistirati (lat. assistere) pomagati nekome u
poslu; pratiti nekoga; prisustvovati emu.
asistolija (gr. a-, systole skupljanje, stezanje)
ned. opti naziv za sve one teke poremeaje
u organizmu usled radne nedo-voljnosti
sranog miia, nestezanje srca.
asitija (gr. asitia nejedenje, gladovanje)
post; nedostatak volje za jelom, nejenost;
nedostatak hrane.
asjeraa (fr. acierage) galvansko poeliavanje bakarnih ploa.
asjeracija (fr. acieration) pretvaranje u elik,
elienje.
askaride (gr. askaris) pl. zood. bubine, detinje
gliste.
askariodoza (gr. askaris) med. prisustvo glista u
stolici.
askeza (gr. askesis) isposnitvo, pokajni-tvo,
ugaanje bogu do krajnjeg samoodricanja;
muenje tela radi to uspenijeg ubijanja
ulnih strasti i prohteve, da bi dua bila to
nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti
svome pravom opredeljenju.
asker (tur. asker) vojska; vojnik.
asket(a) (gr. asketes) isposnik, pokajnik, onaj
koji svojevoljnim gladovanjem i muenjem
tela ubija u sebi strasti i prohteve.
asketizam (gr. askeo staram se) nain
miljenja i ivljenja asketa, isposnitvo,
pokajnitvo u muenju tela odricanjem.
asketika (gr. askeo) uenje o askezi.
asketiar (gr. askeo) pisac pobonih, bogougodnih spisa, dela.
asketski (gr. asketos) isposniki, pokajniki,
bogougodan; vaspitni.
asklepijadska strofe etr. veza asklepijad-skog
stiha sa drugim vrstama stihova.
asklepijadski stih etr. vrsta klasinog stiha,
nazvanog po grkom pesniku Askle-pijadu,
sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili
tri horijamba (veliki asklepijadski stih), u
poetku sa trohejom ili spondejom, i sa
jambom na zavretku.
asli (arap. asli, tur. ash) pravi, isti, supi;
doista, upravo, zaista, verovatno, mogue.
aso (fr. assaut, ital. assalto) napad, juri;
napad, udarac u dvoboju; vrsta vebe u
maevanju.

asodian

80

asodian (gr. as-6des koji osea gaenje,

koji izaziva gaenje, ase prezasienost)
med. asodina groznica groznica sa
povraanjem.
asolirati (fr. assoler) zasejana ti zemlju
naizmenino raznim usevima.
asomatian (gr. a-somatos) bestelesan.
asomnija (gr. a-, lat. somnus san) med.
nesanica.
asonavca (nlat. assonantia) post. samoglasniko podudaranje, stih u kome se slikuju
samo samo glasnici, nepotpun slik; muz.
jednakost tonskih figura u jednoj muzikoj misli.
\
asonancija (nlat. assonantia) v. asonanca.
asonirati (lat. assonare) biti slian po zvuku
ili glasu, slino zvuati.
asortiman (fr. assortiment) potpuno i sreeno
slagalite robe; zbirka razne robe iste vrste
(npr. knjiga); biranje, odabiranje.
asortirati (fr. assortir) srediti (ili: sreivati)
po vrstama, odabrati stvari jedne prema
drugima; radnju ili slagalite snabdeti
prikladnom robom; opre-miti.
asortisaa (fr. assortissage) trg. izdvajanje (ili:
sreivanje) robe po vrstama.
asosje (fr. associe) drug (ili: ortak) u poslu;
asosje an komandit (fr. associe en
commandite) trg. tajni ortak, ortak koji samo
ulae novac u posao a sam ne radi.
asotija (gr. asoti'a) razvratnost, razvrat,
raskalanost, pust ivot.
asocijalan (gr. a-, lat. socialis) nedruevan.
nedrutven; koji ne voli drutvo i ne eli da
mu bude koristan lan; koji je ravnoduan
prema optim potrebama i interesima
zajednice.
asocijalnost (gr. a- ne, lat. socialis) nedostatak
oseanja za drutvenu zajednicu.
asocijativan
(nlat.
associare
zdruiti,
associativus) koji zdruuje ili sjedinjuje, koji
nadovezuje na neto.
asocijacija (nlat. associatio) udruivanje,
spajanje, vezivanje; drutvo, udruenje; fil.
asocijacija ideja vezivanje predstava na taj
nain to jedna predstava, kada se pojavi,
izazove
u
svesti
i
neku
drugu;
asocijacionistika psihologija pravac u
psihologiji koji hoe sve duevne pojave da
objasni iz predstava i njihovih meha-nikih
veza, i da svu duhovnu delatnost svede na
asocijaciju ideja.
asocirati (lat. associare) pridruiti, udruiti;
spojiti, vezati; primiti za ortaka, lana,
zadrugara; asocirati se zdruiti se, uortaiti
se.
asparagus (lat. asparagus) bog. rod biljaka iz
fam. Convallariaceae; ima ih vie vrsta, od
kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno
bilje; up. pargla.
aspek(a)t (lat. aspectus) izgled, pojava, vid;
gledite, strana neega; astr. poloaj planeta
jedne prema drugoj kakav nam izgleda

astatian

kad ih posmatramo sa Zemlje; fig. dobro

znamenje.
aspergiloza med. oboljenje izazvano naroitom
vrstom gljivica poznatom pod imenom
Aspergillus fumigatus; javlja se obino kod
osoba koje rukuju zrnevljem i branom.
aspergioloza (lat. aspergillus) med. oboljenje
izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus, u
organizmu ljudi i ivotinja, naroito kod
osoba koje imaju posla sa itom i branom;
kod ljudi se pojavljuje u obliku plune
tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza).
asperitet (lat. asperitas) hrapavost, neravnina;
oporost, surovost, grubost, neotesa-nost;
tvrdoa, krutost.
asperifolmja (nlat. asperifolia) pl. bog. biljka sa
hrapavim liem.
aspermatizam (gr. a-, sperma seme) med. v.
aspermizam.
aspermatian (gr.) v. aspermian.
aspermizam (gr.) ned. uroena ili steena
nemogunost izluivanja semena iz spol-nih
lezda; aspermatizam.
aspermija (gr.) med. v. aspermizam.
aspermian (gr. aspermos) med. koji nema
semena, koji ne moe da izluuje seme.
aspida (gr. aspi's. aspidos) zool. guja otrovni-ca,
egipatska naoarka; fig. otrokona, zla i
opaka ena, rospija.
aspik (fr. aspic) kup. pihtije, hladetina.
aspirant (lat. aspirans) kandidat, onaj koji tei
za neim (poloajem, zvanjem); inovniki
pripravnik.
aspirata (lat. aspirata se. littera) pl. gram.
suglasnici s dahom.
aspirator (lat. aspirator) sprava za usisa-vanje
praine, gasa ili tenosti, usisa, usisaljka; up.
ventilator.
aspiracija (lat. aspiratio) gram. izgovaranje s
hukom, s dahom, pri emu se uje glas
slian glasu h; sisanje, usisavanje, udi-sanje,
uvlaenje u sebe; tenja, el>a za neim;
enja.
aspirin farm. fabriki naziv za acetilo--salicilnu
kiselinu (77%), praak koji otklanja vatru i
izaziva znojenje, upotrebljava se kao lek
protiv glavobolje, reumatizma, nazeba i sl.
aspirirati (lat. aspirare) traiti neto, teiti za
neim; udisati, uvlaiti u sebe, usisavati;
gram. izgovarati iz grla, sa dahom, s hakom;
muz. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se
uje.
aspra (gr. aspros beo) najmanja novana
jedinica u Turskoj, para.
astazija (gr. astateo, astasia) nemir, nepostojanost; med. bunilo, bacakanje tekog
bolesnika.
astakolit (gr. astakos rak, Kthos kamen) geol
okamenjeni rak.
astatian (gr. astatos nestalan, nepostojan) koji
nema pravca, koji se u svakom poloaju
nalazi u ravnotei, bez odreene orijentacije;
astatine igle fiz. dve pod-jednake magnetne
igle utvrene tako jedna

asteizam

81

nad drugom da su im polovi suprotno

obrnuti, ime su zatiena od uticaja
Zemljinog magnetizma, te tako mogu
slobodno
sledovati
svakom
spoljnjem
dejstvu.
asteizam (gr. asteismos utanan, dosetljiv
govor, uglaene radnja, asty grad) velikovaroko ponaanje, fini ton u ophoenju;
duhovit govor; ret. kada neko toboe hoe
neto da preuti pa, ipak kae; zadirki-vanje,
zadevanje.
astenija (gr. astheneia slabost) med. nemo,
slabost, neotpornost prema naporu (kao
posledica preleane bolesti ili kao predznak
opasnih bolesti).
astenian (gr. asthenes) nemoan, slab, oronuo;
koji potie od slabosti; astenina groznica
ivane groznica; psih. astenian afekt
duevni pokret kojim se slabe telesne radnje,
npr. tuga; supr. stenian afekt,
astenologija (gr. astheneia nemo, oronu-lost,
logia nauka) ned. nauka o uzrocima u leenju
slabosti, nauka o asteninim bolestima.
astenomakrobiotika (gr. asthenes, makros
dug, bios ivot) vetina da se slab organizam
odri dugo u ivotu.
astenopija (gr. asthenes, orao vidim, gledam)
med. slabost vida, slab vid, lako zama-ranje
oiju.
asterizam (lat. asterismus, gr. aster zvezda)
fiz. svetlosna pojava kod koje od izvesne
svetlee take izbijaju svetlosni zraci, npr.
osobina nekih vrsta liskuna koje, usled
interferencija svetlosti, pokazuju zvezdaste
zrake kad se kroz njih gleda.
asterizma (gr. aster) sazvee, grupa zvezda.
asteriskus (gr. asteriskos) zvezdica u knjigama
(*), kao znak kojim se italac upuuje na
primedbu ispod teksta koja je obeleena istim
takvim znakom.
asterian (gr. asteroeis) zvezdast; zvezdan,
pun zvezda; zvezdani, koji potie od zvezda,
npr. uticaji.
asteroidan (gr. asteroeides) zvezdolik, u
obliku zvezde; sjajan.
asteroidi (gr. aster, eidos oblik, vid) pl. astr. male,
prostim okom nevidljive planete izmeu
Marsa i Jupitera, npr. Ceres, Palas, Juno,
Astrea, Vesta i dr.; up. plane-toidi.
astigmatizam (gr. a- ne, stigma bocka,
taka) fiz. mana preslikavanjem prola-skom
zrakova kroz soiva usled toga to lik
povrinskog elementa oko osne take lei
uopte na dvema krivim povrinama, tj. to
svakoj taki predmeta odgovaraju upravo dve
take lika; med. mana oka koja poiva na
razliito j zakrivljenosti ronjae u raznim
meridijanima i na neleanju simetrino
oko iste ose ronjae i kristalnog soiva.
aetigmatiai (gr. a- ne, stigma) ko}i ima
svojstvo astigmatizma.

6 Leksikon

astrogeodezija
astigmometar (gr. a-, stigma, metron) opti-ka
sprava za odreivanje jaine astigmatizma
(v.).
astigrafija (gr. asty grad, grapho piem)
opisivanje gradova.
astilon (gr. a- ne, stylos stub) vrh. graevina
bez stubova.
astinomi)a (gr. asty grad, nomos zakon)
upravljanje gradom, uprava grada; nadzor
nad kuama.
astma (gr. asthma) med. sipnja, zaptivanje,
teko i kratko disanje u nastupima; up.
astmatian.
astmatiar (gr. asthma) sipljivac, onaj koji pati
od sipnje ili zaptivanja (iva-nog, sranog,
eludanog).
astragal (gr. astragalos) kocka; alat. skona kost,
piljak, glenjaa; vrh. obru, venac na
gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od
donjeg dela.
astragalizam (gr.) igra kockom, kockanje.
astragal omanti ja (gr. astragalos kocka,
manteia proricanje) proricanje iz kocaka na
kojima stoje slova iz kojih se, posle svakog
bacanja kocaka, sastavlja odgovor na
postavljeno pitanje.
astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma
mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji,
veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i
kovrastom vunom.
astralit (lat. astrum zvezda, gr. lithos)
tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta
sjaja, slui za pravljenje raznih ukrasa.
astralni (lat. astralis) koji se tie zvezda, koji
potie od zvezda, zvezdani, zvezdast, oblika
zvezde; astralna svetlost, zvezdana svetlost,
naroito prizraak izmeu zvezda Kumove
slame, slabija no na ostalom nebu, koja
izgleda da potie od bezbrojnih, veoma
udaljenih i pojedinano nevidljivih zvezda
nekretnica; astralni duhovi, u starom
istonjakom verovanju u zvezde: duhovi
zvezda zamiljenih kao iva bia; u srednjem
veku: pali aneli, due umrlih, duhovi
postali iz vatre koji lebde izmeu neba,
zemlje i pakla; astralno telo, telo bez
zemaljskih, telesnih osobina, koje uzimaju na
sebe duhovi kad se pojavljuju; drugo,
eterino telo oveka, po uenju okultizma;
astralni svet, svet zvezda, zvezdano nebo.
astratija (gr. astrateia) osloboenje od vojne
obaveze; izbegavanje vojne obaveze.
astrafobija (gr. astron sazvee, zvezda,
phobos strah) med. preterano velik strah od
groma ili grmljavine.
astro- (gr. astron) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: zvezda.
astrobolizam (gr. astrobolisms, astron, balio
bacam) udarenost (ili: pogoenost) zvezdom;
ned. udar sunanice, sunanica; smrt ili
obamrlost od udara munje.
astrogeodezija (gr. aster zvezda, geodezija,
v.) geol. grana astronomije koja se bavi
odreivanjem oblika zemlje.

astrognozi]a

82

astrognozija (gr. astron, gnosis spoznaja,

poznavanje) poznavanje zvezda, nauka o
zvezdama s obzirom na njihov poloaj,
podelu na sazvee i nazive.
astrognost (gr. astron, gnostes poznavalac)
poznavalac zvezda, onaj koji se bavi
astrotozijom.
astrograf (gr. astron, grapho piem) dogled
koji slui za fotografske snimanje zvezda.
astrografija (gr. astro, grapho) opisivanje
zvezda.
astrodiktikum (gr. astrodeiktikon) pokaziva
zvezda, sprava pomou koje se svaka na
nebeskoj lopti pokazana zvezda moe lako
nai i na nebu.
astrolabijum (gr. astro, labi's drak, drka)
nekadanja astronomska sprava za merenje
visine Sunca i zvezda.
astrolatrija (gr. astro, latrei'a oboavanje (ili:
potovanje) zvezda, sluba zvezdama.
astrolit (gr. astro, Ifthos kamen) zvezdast
kamen, okamenotina u obliku zvezde.
astrolog (gr. astrologos) onaj koji ume da ita
i prorie sudbinu po poloaju i kretanju
zvezda; zvezdoatac, zvezdozna-nac.
astrologija (gr. astrologia) kod starih Grka i
Rimljana aetronomija. Oslanjajui se na
Aristotelovo miljenje, po kome su zvezde
bia sa natoveanskom inteligencijom i
koja, zbog svojih istijih i boanskijih
oblika, vre izvestan uticaj na ovoze-maljski
ivot, stvorili su srednjovekovni astrolozi
praznovericu o jakom utiia-ju astralnih
duhova na oveji ivot; tako je astrologija
postala itanje iz zvezda, tj. vetina da se
sudbina ovekova ita iz poloaja zvezda
(ima i danas pristalica).
astromavtija (gr. astron, manteia prori-canje
gatanje) proricanje budunosti iz zvezda.
astrometar (gr. astron, metron mera) zvezdomer.
astrometeorologija (gr. astron, meteorolo-gia,
v.) nauka o (nekom) uticaju na vreme,
podneblje, itd. poloaja planeta, kometa,
Sunanih pega itd. i tobonje predskazi-vanje
vremena na osnovu toga.
astrometrija (gr. astron, metron) nauka o
odreivanju poloaja nebeskih tela.
astronautika (gr.) v kosmonautika.
astronom (gr. astronomos) nauenjak koji se
bavi astronomijom.
aetronomija (gr. astronomia, astron, nemein
upravljati, nmos, zakon) nauka o
kretanjima, veliini nebeskih tela, o onome
to je geometrijsko kod nebeskih tela; up.
astrofizika.
astronomski (gr. astron, nmos) koji se tie
nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o
zvezdama; astronomska jedinica odstojanje
Zemlje od Sunca, tj. 149,500.000 km;
astronomski mesec tano izraunato vreme
op-

asfalt
ticanja Meseca; vreme koje Sunce provede u
jednom znaku ivotinjskog kruga; astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje
nekog zbivanja; fig. vrlo velik, ogroman.
astroskop (gr. astron, skopeo gledam) dogled
za posmatranje zvezda.
astroskopija (gr.) vetina posmatranja
zvezda; posmatranje zvezda pomou velikih
dogleda.
astrosofija (gr. astron, sophfa mudrost)
nauka o zvezdama; up. aetronomija.
astroteologija (gr. astron, thes bog, logla
nauka) vera u postojanje boga na osnovu
postojanja zvezda i reda koji meu njima
vlada.
astrofizika (gr. astron, physike) deo astronomije koji se slui fizikim metodama u
ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela,
naroito astrofotografijom, astro-fotometrijom i
spektralnim analizom.
astrofit (gr. astron, phytcn) zool. morska
zvezda slina biljni.
astrofian (gr. a-, strophe spoj vie stihova u
metriku celinu) poet. naziv za ritmiku
pesmu koja nije podeljena na strofe.
astrofotografija (gr. astron, phos, phots
svetlost, graphfa) fotografsko snimanje
zvezda; primena fotografije u posmatranju
nebeskih tela.
astrofotometrija (gr. astron, phos, phots,
metria) merenje jaine svetlosti nebeskih
tela.
astrum (lat. astrum, gr. astron) zvezda; sik
itur ad astra (lat. sic itur ad astra) ovako se
ide do zvezda, tj. do asti, slave (Vergil).
asumirati (lat. assumere) preuzeti, uzeti k sebi,
uzeti na sebe, primiti odgovornost; fil.
postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu;
shvatiti, razumeti, npr. neku misao; ret.
glavni zakljuak protivnikov ponoviti pa onda
prei na njegovo opovr-gavanje.
asumiti (tur. hasimak) estiti se, srditi se, rasrditi
se.
asumpsit (lat. assumpsit) primio je na sebe;
prav. formula kojom neko dobrovoljno
obeava i prima obavezu da e za drugoga
neto platiti, obaviti kakav posao i sl.
asumcija (lat. assumptio, assumtio) primanje,
uzimanje; primanje due na nebo; dan
smrti nekog svetitelja; fil. druga (minor)
premisa u silogizmu.
asuplirati (fr. assouplir) uiniti gipkim,
okretnim; slomiti (volju, karakter) ukrotiti,
nainiti popustljivim.
asura (tur. hasir) prostira od rogoza.
asurdirati (fr. assourdir, lat. surdus gluv)
zagluiti; umeriti, ublaiti (svetlost, glas);
slik. dati blai karakter.
asfalt (gr. asphaltos) hem. zeml>ina smola,
paklina, smesa raznih ugljovodonika u
kojoj ima i kiseonika, azota i sumpora;
pomean sa krenjakom, upotrebljava se za

asfaltirati

83

pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od

vlage.
asfaltirati (gr. asphaltos) kaldrmisati smesom
asfalta i krenjaka.
asfiksija (gr. a-, sphyxis bilo) med. prestanak ili
usporenost kucanja srca usled neke
mehanike prepreke, obamrlost, najvii
stepen nesvestice.
asfiktian (gr. a- sphyktos) ned. koji je u
dubokoj nesvestici, polumrtav, obamro.
ascendenti (lat. ascendentes) pl. prav. srodnici po
uzlaznoj liniji, preci kao rodi-tell, dedovi,
pradedovi; suprotno: des-cendenti.
ascendencija (nlat. ascendentia) prava,
uzlazna linija srodstva; astr. penjanje, uzlazak;
nadmonost, pretenost; mat. ra-stenje.
ascenzija (lat. ascensio) penjanje, uzilae-nje,
uzdizanje, uzlazak; Vaznesenje Hristovo,
Spasovdan; napredovanje, polet; astr. penjanje,
uzlaenje nebeskog tela; fiz. penjanje
tenosti u kapilarnim cevima; penjanje
igraa na konopac.
ascenzor (lat. ascensor) v. asanzer.
asciji (gr. a-, skia senka) t. geogr. besena-ni",
tj. stanovnici arkog pojasa koji dvaput
godinje ostaju u podne bez senke, naime u
dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit.
ascites (gr. askites tj. nosos, askos koa) ned.
trbuna vodena bolest.
at (tur. at) konj.
atavizam (lat. atavus napredak) slinost sa
precima; sluaj kada se kod potomaka
pojave izvesne duevne i fizike osobine
njihovih predaka; naslee, osobina predaka.
atavistika (lat. atavus) nasleen od predaka
(fizike i duevne osobine).
atavistiki (lat. atavus) nasleen od predaka
(fizike i duevne osobine).
atak, (fr. attaque) voj. napad, napadanje, navala,
juri, naroito konjice; med. udar, napad
neke bolesti.
ataka (ital. attaccare, attacca) kuz. neposredno
vei, prikljui! (kada izmeu zavretka
jednog i poetka drugog odeljka ne treba da
bude poivke).
atakirati (fr. attaquer) napasti, napadati,
navaliti, udariti na nekoga; med. spopasti,
spopadati, najedati, nagrizati; fig. napasti,
napadati, vreati, ustati otvoreno protiv
koga.
ataksija (gr. ataxia) med. nepravilnost,
neurednost u toku bolesti; drhtanje,
nepravilno kretanje (kod obolelih od lene
modane).
ataktian (gr. a-taktos) neureen, nepravilan,
neuredan, npr. ataktina groznica.
atalsko blago ogromno, neizmerno bogatstvo
koje je, 133. pre nae ere, ostavio pergam-ski
kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo.

ataman (rus. ataman-v, nem. Hauptmann) voa

jednog odreda kozaka, obino u inu
pukovnika; kozaki harambaa; up. hetman.
atambija (gr. athambfa) neplaljivost, neustraivost.
atanazija (gr. athanasfa) besmrtnost, neumrlost.
atanatizam
(gr.
a-thanatos
besmrtan)
verovanje u besmrtnost due; up. atanizam.
atanatologija (gr. a-thanatos besmrtan, 1o-gia
nauka) uenje o besmrtnosti due.
atanizam (gr. athanasfa besmrtnost) v.
atanatizam.
ataraksija (gr. ataraxia) fil. duevni mir,
duevno spokojstvo, stanje bez strasti.
ataumazija (gr. a-, thaumazo udim se, divim
se) neuenje niemu, neiznenaenje,
ravnodunost.
atae (fr. attache) na rad dodeljeni slube-nik,
npr. kod vojske, nekog poslanstva; fig. odan
ovek, privrenik.
atairati (fr. attacher) pridati, dodeliti na rad;
primamiti; naviknuti se na neto, zavoleti
neto.
ateizam (gr. atheos bezboan) bezbonost,
bezbonitvo; odricanje da postoji bog ili
boanski poredak u svetu.
ateist(a) (gr. atheos bezboan) bezbonik, onaj
koji ne veruje u postojanje boga.
ateknija (gr. ateknfa bezdetnost) besplod-nost,
brak bez poroda, nemanje dece.
atelaa (fr. attelage) zaprega; zapreni pribor,
amovi; voj. topovski pribor.
atelija (gr. ateleia) besvrhnost, besciljnost,
necelishodnost; osloboenje od poreza i
dravnih nameta.
atelje (fr. atelier) umetnikova soba za rad;
radionica slikara, vajara, lekara i dr.
a tempera (ital. a tempera) slikati vodenom
bojom, po staroitalijanskom nainu.
atemperirati (lat. attemperare) umeriti,
umeravati, ublaiti, ublaavati, utiati,
utiavati.
a tempo (ital. a tempo), muz. u pravi as,
tano po taktu.
atemporirati se (lat. a tempore) upravljati se
prema vremenu, prema prilikama, prilagoavati se duhu vremena.
Atena (gr. Athena) mit. ki Zevsova, po
legendi nikla iz njegove glave, boginja,
zatitnica umetnosti i vetina, naroito
enskih, zatitnica junaka i gradova, naroito
grada Atene (Atine), boginja rata; (kod
Rimljana: Minerva).
Ateneum (lat. Athenaeum) vii vaspitan zavod
u Rimu, koji je osnovao car Hadrijan radi
letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po
gradu Ateni, kao sreditu celokupne
obrazovanosti onoga vremena; otuda: ueno
drutvo, via kola; u novije doba i kao
naslov knjievnih asopisa.
atentat (lat. attentatum od attentare, attemptare napasti, pokuati) protivpravan napad na
ivot, imanje ili ast nekoga; zloin,
zloinaki napadaj; pokuaj ubi-

atentator

84

stva; atentata krimina (lat. attentata crimina)

pl. prav. pokuani ali neizvreni zloini.
atentator (nlat. attentator) onaj koji pokua da
protivpravno udari na ivot, ast ili imovinu
nekoga.
atentirati (lat. attentare) pokuati neto protiv
koga ili ega, izvriti zloinaki pokuaj,
nasrnuti na tue pravo, napasti, napadati.
ateoretian (gr. a-theoretes) koji ne zna,
neupuen, nevian emu.
ateraa (fr. atterage) mor. mesto pristajanja,
pristan, pristanite.
ateramnija (gr. a-, teramnos tvrd) med. teko
varenje hrane, rava probava.
aterirati (fr. atterir) avij. spustiti se avionom,
aeroplanom ili balonom na zemlju; mor.
pristati, priterati zemlji, obali, priploviti
obali.
aterisaa (fr. atterrissage) avij. sletanje,
sputanje avionom, aeroplanom ili balonom
na zemlju; mor. pristajanje, priteri-vanje
obali.
aterman (gr. a-, thermaino) fiz. v. adijater-man.
atest (lat. attestari posvedoiti) pismena
potvrda, svedodba, uverenje; a gesta t.
atestat (nlat. attestatum) v. atest.
atestacija
(lat.
attestatio)
overavanje,
potvrivanje;
svedoanstvo,
svedodba,
uverenje, pismena potvrda.
atestirati (lat. attestari) potvrditi, overi-ti,
posvedoiti; izdati svedodbu, uverenje,
potvrdu; pozivati (ili: pozvati) za svedoka.
ateteza (gr. athetesis) odbacivanje, ponitavanje, ponitaj, ukidanje, proglaenje
nevaeim.
atehnija (gr. atehnfa) neumenost, neve-tost,
nespretnost
(npr.
jednog
lekara);
nerazumevanje neke umetnosti ili vetine.
atehnian (gr. atehnikos) neiskusan, nevet,
neumean, nespretan.
atika
(nlat.
attica,
fr.
attique) ark.
karakteristine
odlike
starog
atikog
graevinskog stila; naroito: ukraavanje
graevina stubovima.
atila kratak konjiki ogrta opiven gajtanima,
nazvan po imenu hunskog kralja Atile.
atimija (gr. atimia) liavanje asti (vrsta kazne
kod starih Atenjana koja se sastojala u
liavanju svih graanskih prava).
atimirati (gr. atimazo) liiti (ili: li-avati)
asti, ne popggovati, prezirati; liiti koga
graanskih prava.
atipija (gr. a-, typos oblik; uzor) med.
nepravilnost u razvoju neke bolesti.
tipian (gr.) neuredan, nepravilan, koji
odstupa od utvrenog obrasca; atipine bolesti
bolesti koje se ne razvijaju pravilno.

atmidometar
atitida (fr. attitude, ital. attitudine), poloaj,
dranje tela; stav; ponaanje; u baletu: stav
na jednoj nozi.
aticizam (gr. attikismos) atiki nain govora;
atiki fini ukus u nainu miljenja i
izraavanja; atika duhovitost i dosetljivost.
atiki (lat. atticus) svojstven atikom duhu, tj.
tanan, uglaen, duhovit, dosetljiv; atika so
duhovit i fini nain izraavanja.
Atlant (gr. Atlas) mit. v. Atlas.
atlanti (gr. Atlas) ark. stubovi u ovejem
obliku koji dre opivnicu, sime.
Atlantida (gr. Atlantis) legendarne ostrvo koje
je, po Platonu, lealo u Atlantskom okeanu,
oko 9000 godina pre njega, i bilo vee nego
Azija i Lidija zajedno", pa potonulo u more.
Atlantik ' (eng. Atlantic) Atlantski okean,
nazvan po dinu Atlasu koji, po grkoj
mitologiji, dri na svojim pleima kuglu
zemaljsku.
atlantski (lat. atlanticus) gorostasan, divov-ski,
velik i snaan; koji pripada planini Atlasu;
otuda
koji
pripada
Zap.
Africi,
zapadnoafriki.
Atlas (gr. Atlas) mit. titan koji, po verovanju
starih Grka, dri na svojim pleima nebesni
svod (Atlant); geogr. planina u severozapadnoj
Africi.
atlas (gr. Atlas) geogr. knjiga sa geografskim
kartama svih delova sveta; znat. prvi vrat-ni
prljen, prljen-nosa; trg. sjajna svilena
tkanina.
atlete (gr. athletes) takmiar na javnim
gimnastikim utakmicama kod starih Grka
i Rimljana; ovek koji se bavi atle-tikom,
borac, rva; fig. veoma jak i lepo razvijen
ovek.
atletika (gr. athletike) skup vitekih narodnih
igara, koje su mnogo negovali jo i stari Grci,
naroito na olimpijskim i drugim igrama, a
koje se i danas u celom svetu mnogo neguju
po utvrenim meunarodnim pravilima;
teka atletika rvanje, pesnienje, dizanje
tereta i natezanje konopca; laka atletika
tranje, hodanje, plivanje, bacanje, skakanje
i dr.
atletski (gr. athletikos) koji se tie atlete ili koji
pripada atlet, koji ima osobine jednog atlete,
lepo i pravilno razvijen, veoma snaan; atletske
igreborake igre.
atlotet (gr. athlo-thetes) sudija u borbi i
razdeljiva nagrada.
atman (ind. atman) dah, ivotni dah, dua; u
indijskoj fil.: dua, pravo ja, najunutar-njija
sutina linosti ili stvari uopte, dua sveta,
princip sveta.
atmidijatrija (gr. atmis, atmidos para, ia-treia
leenje) med. v. atmijatrija.
atmidijatrika (gr.) med. v. atmijatrija.
atmidometar (gr. atmis, metron mera) sprava
za merenje koliine isparavanja vode.

atmidoskop

85

atmidoskop (gr. atmis, skopeo gledam) v.

atmidometar.
atmijatrija (gr. atmis, iatreia leenje) ned.
leenje pomou pare, parnih kupatila; leenje
inhalacijom; up. atmidijatrija, at-mijatrika.
atmologija (gr. atmos, logia) nauka o isparavanju, o pretvaranju vode u paru.
atmometar (gr. atmos, metron mera) v.
atmidometar.
atmosfera (gr. atmos, sphaira lopta) vazduni
omota, vazduni okean koji obvi-ja nau
Zeml>u i prostire se do 3.000 km debljine; fiz.
fizike atmosfera pritisak koji vri ivin stub
visine 76 st na 0S na morskom
nivou
geografske irine 45 2 na lem 2 , to iznosi
oko 1,033 kg na 1 st ; atmosferski pritisak
dolazi od teine vazduha; tehnika atmosfera
oz-n2au je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a
1 st , a u praksi te dve atmosfera znae isto,
fig. sredina u kojoj jedan ovek ivi i razvija
se; up. troposfera, stratosfera, hevisajd.
atmosferilije (nlat. atmosphaerilia) pl. padavine: kia, sneg, grad itd.
atmosferografija (gr. atmos, sphaira,
graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere.
atmosferologija (gr. atmos, sphaira, logia)
nauka o atmosferskim pojavama.
atmosferski (gr. atmos, sphaira) koji se tie
vazdunog omotaa Zemlje ili pripada
vazdunom omotau Zemlje; atmosferski
vazduh obini vazduh koji udiemo;
atmosferski elektricitet v. elektricitet.
ato (ital. atto) poz. in, pojava; ato di kaden-ca
(ital. atto di cadenza) muz. zavretak
muzikog komada, naroito komada za
pevanje, kadencom.
agonija (gr. a-tokos koji ne raa, neplodan,
jalov) med. v. atocija.
atoksian (gr. a-, toxikos otrovan) koji ne
sadri u sebi otrova, neotrovan.
atoli (mal.) kol. niska ostrvca, prstenastog
oblika, koja su postala usled naslojavanja
korala; u njihovoj se sredini nalazi plitka
laguna, a strane im padaju strmo ka
morskom dnu.
atolmija (gr. atolmia) straljivost, bojaljivost, kukaviluk.
atom (gr. atomos nedeljiv) 1. fiz. najmanji deli
hem. elementa za koji se, sve do poetka
XX veka, mislilo da je nedeljiv; savremena
fizika utvrdila je da je atom deljiv i da
predstavlja sloen sistem, koji se sastoji iz
pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji
se, sa negativnim nabojem elektrinog
elementarnog kvantu-ma oko njega kreu;
jezgro ima isto tako sloen sistem; ono se
sastoji iz progona i neutrona. Pri sudaru vrlo
brzih delia (protona, deutrona, alfa-estica,
neutrona i dr.) dolazi do cepanja
(deziitegraci-je)
atomskih
jezgra
i
pretvaranja atoma u

atraktoran
druge oblike; u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne koliine
energije (atomska energija); 2. fig. najsitniji
deli neega, veoma siuna stvar.
atomvolum (gr. atomos, lat. volumen
zapremine) fiz. odnos atomske teine prema
gustoi.
atomizam (gr.) fil. uenje po kome su sve
stvari sastavljene od izolovanih elemenata
(atoma), i po kome se sve to postoji osniva
na spajanju i razdvajanju tih elemenata.
atomizacija (gr.) fig. rasparavanje,
razdvajanje u sitne delove; up. atom. atomizirati
(gr.) fig. rasparava, razdvajati u sitne delove; up. atom. atomistika
(gr.) fiz. nauka o atomima, tj. o najsitnijim
deliima iz kojih su tela sastavljena;
atomologija. atomistiar (gr.) filozof,
pristalica
atomizma.
atomologija (gr. atomos, logia) fiz. v. atomistika.
atomska bomba bomba ije strahovito razorno
dejstvo poiva na cepanju atomskog jezgra
urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma
239 pri emu se oslobaa ogromna koliina
energije (nuklearna energija).
atomska masa fiz. broj koji kazuje koliko je
puta atom nekog elementa tei od atoma
vodonika. atomski (gr.) koji se tie atoma; fig.
veoma
sitan, nedeljiv.
atonija (gr. atonia) bezglasnost; med. mlitavost,
klonulost, malaksalost, slabost tela; gram.
nenaglaenost.
atonifikacija (gr. atonos olabavljen, lat. facere
initi) med. omlitavljenje, uspavlji-vanje.
atonian (gr.) bezglasan; klonuo, malaksao,
slab, umoran, mlitav; gram. nenaglaen.
atonon (gr. atonon) gram. nenaglaena re.
agonija (gr. atopia) nepristojnost, neprilinost, protivrenost. atopian (gr. atopos)
koji nije na pravom
mestu, neprilian, neobian. atofai hedg. fenilhinolin-karbonska kiselina, ukasti kristali
gorka ukusa; upotrebljava se kod oboljenja
zglobova, reumatizma i dr.
atocija (gr. atokos) ned. nesposobnost
raanja, neplodnost, up. atokija. atocije (nlat.
atocia) pl. ep. sredstva koja
ine nesposobnim za raanje. atrabilitet (lat.
atra tamna, crna, bilis u,
nlat. atrabilitas) med. utica. atraktibilan
(nlat. attractibilis) privlaljiv, primamljiv. atraktibilitet (nlat.
attractibilitas) privlaljivost, privlanost, primamljivost.
atraktivan (nlat. attractivus) privlaan,
primamljiv; supr.: repulzivan. atraktoran
(nlat. attractorius) privlaan.

atrakciJa

atrakcija
(lat.
attractio
privlaenje)
privlanost, privlana sila; stvar koja
privlai,
privlaan
predmet,
zabava,
zanimljivost;
znamenitost;
uzajamno
privlaenje; supr.: repulzija.
atrahencije (lat. attrahentia) med. sredstva za
izvlaenje, melemi (npr. koja izvlae
gnoj).
atrahirati (lat. attrahere) privlaiti; primamljivati.
atrezija (gr. a-, tresis buenje) med. nedostatak
prirodnog otvora; sraslost zadnji-nih ili
spolnih delova.
atremija (gr. atremia nepokretnost, mir;
neustraivost) mirnoa, mir; pouzdanost,
vrstina, odlunost.
atremian (gr. atremes koji ne dre,
nepokretan, miran) miran, tih, nepomian,
koji se ne koleba.
atremograf (gr. atremeo ne drem, ne
uzrujavam se, grapho) sprava za spreavanje gra pri pisanju.
atrepsija (gr. a-, trepho hranim) med. atro-fija
kod odojadi; up. atrofija.
atribut (lat. attributum, attribuere pridava-ti,
pripisivati) svojstvo, kakvo a, znak,
obeleje, oznaka; gram. re koja blie
odreuje neku imenicu; fil. bitna, trajna
osobina neega, glavna osobina (od
beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije ovejem saznanju pristupana su
samo dva: prostornost 'i miljenje, po
Spinozi).
atributivan (nlat. attributivus) koji se odnosi na
atribut, koji vri slubu atributa.
atribucija (lat. attributio) davanje (ili: u
stupanje) ono to nekome pripada; pravo,
nadlenost.
atrij(-um) (nlat. attrium) predsoblje u starorimskoj kui; dvorana za primanje posetilaca;
prednji deo hrama; med. srano pret-komorje,
predsre.
atrijum mortis (lat. atrium mortis) predsoblje
smrti, predznaci (ili: vesnici) smrti.
atrihija (gr. a- ne, thrix dlaka, kosa) med.
nedostatak kose, dlaka, bezdlanost.
atrihian (gr.) koji nema kose, dlaka, bezdlaan.
atricija (lat. attritio) med. trenje, ojedanje,
ojedenost koe; prividno kajanje, spoljanja
pogruenost samo zbog straha od kazne
(supr.: kontricija).
atropa (gr. atropos neotklonjiv, neumitan) vot.
velebilje, paskvica, kurjaa, vinika (veoma
otrovna biljka); up. beladona.
atronin (gr. atropos) hem. otrovan biljni
alkaloid
koji
sadri
biljka
atropa
(upotrebljava se mnogo u medicini kod
nekih stomanih, kataralnih, astmati-nih,
onih i spazmodinih oboljenja).
atrotomija (gr. arthron zglob, tome seenje)
med. operativne otvaranje zgloba.

86

august

atrofija (gr. atrophia) zakrljalost (ili: slabost,

mravost) usled slabe ishrane; med.
kopnjenje, suenje, sasuivanje.
atrofima (gr. arthron zglob, phyma izrataj,
otok) med. mekani otok zgloba.
atrofiav (gr. a-, trophe hrana) zakrljao, slab,
mrav; suv, cacynieH.
atrocitet (lat. atrocitas) grozota, strahota, uas;
strogost, surovost, nemilost, svire-post.
ath- v. pod adh-.
Augije (gr. Augeias) mit. kralj u Elidi, iju je
talu, u kojoj je bilo 3.000 grla stoke i koja
nije nikako iena ZO godina, Her-kulo
oistio za jedan dan; otuda: Augijeva tala
muan i neprijatan posao oko dovoenja u red
neega to je bilo dugo vremena zaputeno i
zanemarivano.
augirati (lat. augere) v. augmentirati.
augnt (gr. auge sjaj, zrak) min. bledozelen
dragi kamen, sastoji se iz silicija, magne-zija,
gvoa i krea, ponajvie kao sasto-jak
vulkanskih stena; zove se i tirkiz, piroksen.
augment (lat. augmentum) poveanje, prirapggaj, dodavanje, dodatak, umnoavanje;
gram. predmetak pomou koga se, kod grkih i
staroindijskih glagola, obrazuju prola
vremena; med. pogoranje bolesti.
augmentativ (nlat. augmentativum) gram. re
koja uveava ili pojaava prvobitno znaenje
jedne rei, npr. kuetina, volina itd. (za
razliku od deminutiva, koji umanjuje i slabi
osnovno znaenje, npr. konji).
augmentacija (lat. augmentatio) umnoenje,
umnoavanje, uveanje, uveavanje, pojaavanje, pojaanje; loviti ca, dodatak,
poveanje.
augmentirati (lat. augmentare) umnoiti,
umnoavati, dodati, dodavati, pojaati,
pojaavati, poveati, poveava, poviavati, npr. cenu; up. augirati.
augur (lat. augur, avi-gur) rimski svetenik koji
je po letu i graji ptica tumaio i proricao ta
e se dogoditi; prorok, gatar, pogaa,
predskaziva, tuma znamenja.
auguralan (lat. auguralis, fr. augural)
proroki, predskazivaki; up. auguriozan.
augurij(-um) (lat. augurium) proricanje
budunosti po letu ptica; fig. predskazi-vanje,
znamenje, predznak.
auguriozan (nlat. auguriosus) v. auguralan.
augurirati (lat. augurare) gatati (ili: proricati)
po letu, broju i graji ptica; slutiti, nasluivati,
predskazivati.
august (lat. augustus uzvien) 1. poasno ime
rimskih careva; 2. avgust, kolovoz, osmi
mesec u godini, mesec etve, ima 31 dan
(nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru
Oktavijanu Augustu, 31. pre n. e. 14. n. e.).

augustinizam

87

augustinizam
srednjovekovna
hrianska
filozofija i teologija koje su se razvile iz
uenja sv. Augustina.
augustinijanizam teol. uenje o milosti sledbenika
sv. Augustina po kojem ovek moe dobiti
milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu
nebeskom nadjaa ljubav prema carstvu
zemaljskom. augustovsko doba doba cvetanja
knjievnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog
cara Augusta).
augustus (lat. augustus) svet, osveen, uzvien,
velianstven (pridev rimskih cezara);
carski.
audacem fortuna juvat (lat. audacem forturia
juvat) poet. hrabrome pomae srea, tj. ko sme
taj i uspeva, pregaocu bog daje mahove.
audacitet (nlat. audacitas) sranost, smelost,
hrabrost, pregalatvo. audae (ital. audace)
uz. srane, smelo,
hrabro.
audijatur et altera pare (lat. audiatur et
altera pars) neka se saslua i druga, tj.
protivna strana. Smisao: niko ne moe i ne
sme biti osuen pre nego to bude sasluan
(osnovno sudsko naelo). audijencija (lat.
audientia) zvanian prijem; prav. sasluanje,
sasluavanje; sudska sednica, zasedanje, roite.
audimutizam (lat. audire uti, mutus nem)
ned. vrsta nemosti, kad ovek normalno
uje, a ne moe da govori. audiometar (lat.
audire uti, gr. metron mera) med. sprava za
odreivanje stepena gluvoe neke osobe; up.
sonometar. audiometrija (lat., gr.) kec. metod
za ispitivanje sluha ili gluvoe pomou naroito
konstruisanog radio-aparata (audio-metra).
audion (lat. audire sluati) elektronske cev
koja slui za pojaavanje glasa i zvuka u
prijemnom radio-aparatu. auditivan (lat.
audire uti, sluati, nlat. auditivus) koji se
tie ujenja i sluha, sluni, ujni; auditivni
tip psih. onaj koji lake pamti stvari koje je
uo nego one koje je proitao ili video.
auditor (lat. auditor slualac, sudija koji
sasluava) vojni islednik, vojni sudija;
slualac. auditorij(-um) (lat. auditorium)
sluaonica,
uionice; sudnica; sluaoci. auditus (lat.
auditus sluh) sluno ulo, ulo sluha;
uvenje; de auditu (lat. de auditu) po
uvenju po rekla-kazala. audifon (lat. audire
uti, gr. phone glas) med. aparat pomou kojeg
gluvi mogu sluati, slualica za gluve.
audicija (lat. auditio) uvenje, sluanje; nuz.
probio pevanje, probio sviranje, proba
glumca, opernog pevaa, sviraa i dr. pre no
to e biti angaovan (vrsta prije-mnog
ispita pred lanovima uprave i strunjacima).

auratura
a uzo (ital. a uso) trg. po obiaju, plaanje
menice o normalnom, redovnom roku.
auksanomstar (gr. auxano umnoavam,
metron
mera)
sprava
koja
belei
napredovanje u rastenju, naroito biljaka.
aukseza (gr. auxsesis) ret. govorniko preuveliavanje i preterivanje; med. porast (ili:
napredovanje) bolesti.
auksilijaran
(lat.
auxiliaris)
pomoni,
pomaui; auksilijarne knjige pomone
trgovake knjige; auksilijarne trupe pomone
trupe; auksilijarne maine pomone maine
(na brodu).
auksin (gr. auxesis rast, mnoenje) biol.
organska materija koja deluje na rastenje
biljnih elija.
auksometar (gr. aihapb uveavam, metron
mera) opt. sprava za odreivanje sposobnosti
dogleda za uveliavanje.
auktor (lat. auctor) v. autor.
auktor delikti (lat. auctor delicti) prav. vinovnik krivinog dela, prestupa.
auktoritate kuratoris (lat. auctoritate curatoris) prav. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca).
auktoritativan (nlat. auctoritativus) v. autoritativan.
aukcija (lat. auctio) trg. javna prodaja, javno
nadmetanje; up. licitacija.
aukcionator (nlat. auctionator) nadmeta pri
javnim kupovinama i prodajama.
aukcionirati (lat. auctionari) trg. drati licitaciju,
javno prodavati, prodavati najpovoljnijem
ponuau, prodavati nad-metanjem.
aukcionis lege (lat. auctionis lege) putem javne
prodaje, javnim nadmetanjem.
aula (gr. aule lat. aula) dvorite, predvorje;
zborio mesto, prostrana dvorana; sveana
dvorana univerziteta, velika sluaonica.
aulet (gr. auleo sviram u frulu, auletes)
svira u frulu, frula.
auletika (gr. auletike) vetina sviranja u frulu.
auleum (lat. auleum) prostirka, ilim; nebo,
baldahin; zavesa, naroito pozorita.
aulizam (lat. aula dvor, dvornice) dvorjan-stvo,
dvorski ivot i obiaji; laskanje, ulagivanje.
aulodija (gr. aulos frula, ode pesma, pepevanje) uz. pevanje uz pratnju frule.
aulodika (gr.) muz. nauka o pevanju uz pratnju
frule.
auns (eng. ounce) v. unca.
aura (gr. aura) prijatan vazduh, mirisan,
prijatan povetarac.
aura vitalis (lat. aura vitalis) ivotna snaga,
ivotni dah.
aura popularne (lat. aura popularis)
naklonost svetine (nestalna). auraran (lat.
aurum zlato, aurarius) koji se
tie zlata, zlatni.
auratura (lat. auratura) pozlata, pozlai-vanje.

aureatan
aureatav (lat. aureatus) zlatan, odlian.
aureola (lat. aureola tj. sogopa) svetli venac,
krug oko glave svetaca; fig. sjaj, slava,
velik ugled.
auriga (lat. auriga) koija; astr. Vozar"
(sazvee).
aurikula (lat. auricula) uvence, uvce, deo uva za
veanje obodaca, minua; znat. spoljanje
uvo, una koljka.
aurikularan (nlat. auricularis) koji se tie uha
ili je u vezi s uhom, uni.
aurin (lat. aigp zlato) hen. uta boja koja se
dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom
kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom
kiselinom.
auripigment (lat. aurum, pigmentum) mm. ut
ili crven mineral arsenov sulfid.
auripunktura (nlat. auripunctura) ned. ubod u
bubnu, bubanjsku opnu.
auri sakra fames (lat. auri sacra fames)
prokleta e za novcem, odvratna udnja za
zlatom.
auriskalpijum (1. auriscalpium) med. kaii-ca
za uvo.
auriskop (lat. auris uho, gr. skopeo) med.
sprava (ili: ogledalo) za pregled uva.
aurist(a) (lat. auris) lekar za ui.
auriforman (nlat. auriformis) uvast, u obliku
uva, kao uvo.
aurozan (lat. aurum) zlatovit, koji sadri u sebi
zlata, zlatan.
aurora (lat. aurora) zora, jutarnje rumenilo;
istok.
Aurora (lat. Aurora) mit. boginja zore i
jutarnjeg rumenila kod Rimljana.
aurora muzis amika (lat. aurora, musis
amica) zora je prijateljica muza, tj. jutarnji
asovi vrede zlata za umni rad, ko rano
rani dve sree grabi".
aurum (lat. aurum) zlato.
auskultant (lat. auscultans) slualac; poetnik,
sudski pripravnik, pomoni sudija bez prava
glasa; up. auskultator.
auskultator (lat. auscultator) v. auskultant.
auskultacija (lat. auscultatio) ned. oslukivanje,
ispitivanje umova unutranjih delova kod
bolesnika, bilo samim uvom ili pomou
naroite slualice, steto-skopa.
auskultirati
(lat.
auscultare)
sluati,
prislukivati; med. ispitivati um plua
sluanjem, pomou stetoskopa.
auslaut (nem. Auslaut) lingv. zavrni glas, kraj
rei.
auspeks (lat. auspex) prorok po letu ptica kod
starih Rimljana, augur; fig. zatitnik,
pokrovitelj.
auspicij(um) (lat. auspicium, avispicium
posmatranje ptica proroica) predskazi-vanje
po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana,
znamenje,
znak;
vrhovna
uprava
i
zapovednitvo; mo, vlast; okrilje, zatita;
srea, srean poetak; sub austt-cjus (lat.
sub auspiciis) pod okriljem, pod zatitom,
pod pokroviteljstvom.

88

autentificirati
auspiciozan (nlat. auspiciosus) koji nagovetava
i predskazuje sreu.
auspicirati (lat. auspicari) tumaiti budunost po
letu ptica, proricati.
Australazija Indijski Arhipelag.
australopitek (lat. australis juni, pfthekos
majmun) fosilni ovekoliki majmun,
australopitek (lat. australis juni, pithekos
majmun) fosilni ovekoliki majmun, iveo u
pliocenu.
austrijacizam
(nlat.
Austria)
osobenost
nemakog jezika i govora kojim se govori u
Austriji.
austromantija (lat. auster juni vetar, gr.
manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju
vetra.
austromarksizam skup teorijskih reformistikih shvatanja o drutvenim i politikim
problemima koja su se formirala u
Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu
od kraja 19. veka do 1938. god., kad je s
nacistikom okupacijom partija prestala da
postoji kao organizacija.
austrofobija (nlat. Austria, gr. phobos)
mrnja na Austriju.
austafirati (nem. aus iz, o, ital. stoffa
materija) opremiti, udesiti, namestiti (stan),
iskititi.
aut (eng. out) sp. kod nogometa (fudbala) i
tenisa: kad lopta izie van igralita, pa je
protivniki igra ubacuje obema rukama (u
fudbalu), ili kada se lopta ne odbije
pravilno ili odleti suvie daleko, te se zbog
toga iskljuuje iz igre (u tenisu).
autadija (gr. authadeia, authadia) samodopadanje, uivanje u samom sebi, zadovoljstvo
samim sobom.
autarkija (gr. autarkeia) dovoljnost samom
sebi,
zadovoljstvo
samim
sobom,
samostalnost, nezavisnost od spoljanjih
stvari; trg. sposobnost jedne zemlje da se
izdrava samo svojim sredstvima, bez uvoza
sa strane; fil. ideal starih kiniara i stoiara po
kome je stoiki mudrac dovoljan sam sebi".
autarh (gr. autos sam, archo vladam) samovladar, samodrac, despot; up. apsolutist.
autarhija (gr.) samovlada, samodrtvo; up.
apsolutizam.
aut aut (lat. aut aut) ili ili.
autemeran (gr. autos sam, emera dan) med.
istodnevni, koji prolazi jo istog dana.
autemeron (gr.) ned. lek koji dejstvuje ve
onoga dana kad se upotrebi.
autevtike (nlat. authentica) pl. prav. docnije
dopune i dodaci nekom starijem zakoniku; up.
autentikum.
autevtikum (nlat. authenticum) izvorno delo,
original; prav. prvobitni, originalni spis ili
dokumenat.
autentificirati (gr. authentikos pouzdan, lat.
facere) potvrditi, overiti.

autentian

autentian (gr. authentiks) zakonit, pravovaan, istinit, izvestan, izvorni, pravi,

nepatvoren, verodostojan.
autentinost (gr. autentikos) istinitost,
izvornost, nepatvorenost, pravovanost,
verodostojnost.
autizam (gr. autos sam) psih. preteno razvijen
fantastiko-sanjalaki
unutranji ivot,
nasuprot poslovanju i ueu u ivotu
spoljaeg sveta.
auto (gr.) uobiajena skraenica za automobil.
auto- (gr.) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: sam, samo-,
autobaza (gr. autos, basis) prostor za smetaj
automobila.
autobiograf (gr. autos, bios ivot, grapho
piem) samoivotopisac, pisac autobio-grafije.
autobiografija (gr.) samoivotopis, knjievni
rod u kome pisac opisuje svoj ivot, bilo da
pria samo svoje doivljaje, ili da, radi to
boljeg prikazivanja svoje linosti, iznosi
uslove pod kojima je iveo i radio.
autobus (gr. autos, lat. omnibus svima)
automobil-omnibus; v. omnibus.
autovakcina (gr. autos, nlat. vaccina) med
lekovita maja za ubrizgavanje, spravljena od
klica koje su uzete od samog bolesnika.
autogamija (gr. autos, gamia) bog. samooploivanje kod biljaka, samoopraivanje.
auto-garaa (gr. autos, fr. garage) sklonite
(ili: mesto za sklanjanje) automobila.
autogen, (gr. autos, gennao raam) fkziol koji
se sam poraa; din. koji je postao tame gde je i
naen (kamen, stena); supr.: alogen.
autognozija (gr. autos, gnosis) samoispitivanje, poznavanje samog sebe.
autogol (gr. autos, eng. goal) sp u fudbalu: gol
koji igra nepanjom ili sluajno da svom
sopstvenom timu; rauna se u korist
protivnika.
autogonija (gr. autos, gignomai raam) biol.
postanak ivota u njegovim najjednostavnijim poecima iz tzv. anorganske materije:
proizvoenje ivih bia vetakim putem.
autogram (gr. autogramma) v. autograf.
autograf (gr. autographon) re ili spis koje
je izvesna osoba svojeruno napisala,
svojeruan potpis; maina za umnoa-vanje
rukopisa; up. autogram.
autografija (gr autos, graphia) vetina
umnoavanja
rukopisa,
umnoavanje
rukopisa (sa kamena ili metalne ploe).
autografirati (gr. autos, graphein pisati)
izraditi pomou kopiranja, umnoiti,
umnoavati.
autografomanija (gr. autos, grapho, mania)
strast za prikupljanjem svojerunih potpisa i
rukopisa velikih i uvenih ljudi.
autografski (gr. autos, graphikos) svojeruan,
svojeruno napisan; izraen putem

89

autoklav
kopiranja pomou tzv. autografskog mastila.

autodafe (port. auto-da-fe, lat. actus fidei)

jeretiki sud, sveano spaljivanje jereti-ka,
bezbonika, Jevreja i vetica u srednjem veku
(naroito u paniji), izvrenje inkvizicijske
presude; autodefe.
autodeterminizam (gr. auts, lat. determi-nare
opredeliti,
odrediti)
fil.
uenje
o
samodeterminaciji, tj. o samoodreivanju
delanja i htenja putem zakonitosti koja je u
naoj svesti, putem razumne volje, linosti i
ideje.
autodefe (p. auto-de-fe) v. autodafe.
autodigestija (gr. auts, lat. digestio va-renje)
fkziol. samovarenje, razmekavanje organskog
tkiva, posle smrti, pod uticajem eludanog
soka.
autodidaksija (gr. autos, didakso, uim,
prouavam) samoutvo.
autodidakt (gr. autos-didaktos) samouk.
autodikija (gr. auto-dikos koji samom sebi
sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi.
autodinamian (gr. autos, dynamikos moan,
jak) koji dejstvuje sam od sebe, sam sobom.
auto-dres (gr. autos, eng. dress) odelo za
automobiliste.
autodrom
(gr.
autos,
dromos
put)
automobilske trkalite, vebalite (ili: put) za
automobile.
autoerotizam (gr. autos, eros ljubav) psih.
zadovoljenje erotinih nagona pomou svoga
sopstvenog tela, pri emu telo slui samo kao
zamena drugog seksualnog oojek-ta, na koji
onaj to vri to zadovoljenje pri tom misli
(za razliku od narcizma, kod koga je
sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj).
autoir (gr. autos, gyros krug, fr. autogyre) ali/
vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju
i sputanju, iji je glavni sastav naroit
vodoravni vijak (helisa) koji se obre pod
pritiskom vetra.
autointoksikacija (gr. autos, toxikon, lat. in)
med. trovanje usled nagomilavanja materije
koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja
iz njega.
autoinfekcija (gr. autos, lat. infectio
zaraenje) med. oboljenje od zaraznih klica
koje su se ve nalazile u organizmu
ovekovu i dole u mogunost da izazovu
bolest.
autokar (gr. autos, eng. sag, ital. saggo kola)
otvoreni autobus za 40 i vie osoba.
autokataliza (gr. autos, kata-luo dreim,
odreim) hem pojava da neki proizvod koji se
stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces
te reakcije.
autokefalan (gr. autos, kephale glava)
samostalan, nezavisan, sam svoj.
autokefalnost (gr.) samostalnost, nezavisnost
od drugih, naroito u crkvenom pogledu.
autoklav (gr. autos sam, lat. clavis) fiz
zatvoren sud ija se sadrina zagreva pod

autokrat(a)
pritiskom veim od atmosferskog; med.
aparat za sterilizaciju lekova, hirurkih
instrumenata i dr.; Papinov lonac.
autokrat(a) (gr. autos, kratos vlast, mo)
samodrac,
samovladar,
neogranieni
vladalac ili gospodar.
autokratizam (gr.) neograniena vladavina,
samodrtvo, sistem apsolutistike vladavine;
fig. vladanje samim sobom, go-spodarenje
razuma nad ulima.
autokratija (gr.) v. autokratizam.
autokratski (gr.) u gospodarstvu neograni-en,
samodraki.
autokritika (gr. autos, kritike) samokritika,
ocenjivanje samoga sebe, ocenjivanje svojih
sopstvenih spisa, tvorevina, postupaka.
autoliza (gr. autos, 1ub rastvaram) samorastvaranje; hem. rastvaran>e i fermentativ-no
razlaganje mrtvih ivotinjskih tkiva, pri
emu ne dolazi do truljenja.
autolitotom (gr. autos, h'thos kamen, temno
seem) med. sprava koja, tako rei, sama
sobom razbija kamen u mokranom mehuru
(u beici).
autologaja (gr. autos, logia) ret. stvarni
govor, za razliku od slikovitog; odnos
prema samom sebi, vladanje sobom,
samostalnost.
automat (gr. automatos koji se kree sam od
sebe, autos sam, maomai traiti udeti) fiz.
samokret, aparat koji sam dejstvuje pod
izvesnim uslovima, npr. vaga, kiobran, no,
puka; za oveka: onaj koji lii na stvar,
bezvoljnik, besvesnik, glu-pak; zvekan; fil.
bie koje nema due, tj. ivotinja (kod
Dekarta).
automatizam (gr. automatos) nauka o samokretanju, uenje da se radnja i kretanja
ivotinja ne upravl>aju sveu, ve isto
fiziolokim
uzrocima;
samokretljivost,
samokretanje; up. automatija.
automatizacija v. automacija.

automatizirati (gr., fr. automatiser) pretvoriti

u mainu, uiniti da neko radi kao automat,
liiti samoradnje.
automatija v. automatizam.
automatika (gr. automatikos koji se kree
sam od sebe) nauno-tehnika disciplina koja
prouava sisteme za regulisanje i upravljanje
tehnolokim procesima.
automatograf (gr. autos sam, maomai,
grapho) pskh. aparat koji automatski belei
nehotine pokrete.
automatski (gr. automatos) samokretan, mahinalan, mehaniki, koji sam od sebe radi,
koji radi bez uea svoje volje i razuma;
automatski pokreti pskh nehotini i nesvesni
pokreti, koji nastaju usled neposrednog
nadraaja jednog nervnog centra.
automahija (gr. autos sam, nahomai
protivrei) protivrenost sa samim sobom
(u govoru, miljenju i pisanju).

90

autorizirati

automacija (gr. automatos koji se kree sam

od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja
proizvodnog procesa automatima.
automobil (gr. autos, lat. mobilis pokretan,
pokretljiv) kola koja se toboe sama
kreu, tj. kola koja se kreu pomou motora
kojeg pokreu benzin, nafta ili elektricitet;
motorni amac; up. auto.
automobilizam (gr. autos, lat. mobilis) sve to
se odnosi na graenje automobila; putovanje
automobilom,
teranje
automobila,
automobilski sport.
automobilist(a) (gr., lat.) onaj koji tera
automobil, koji radi automobile, koji se bavi
automobilom kao sportom.
vutomorfoza (gr. autos, morphe oblik) biol.
jedan od naina postajanja biljnog i
ivotinjskog oblika; up. morfogeneza.
autoniktobatija (gr. autos, puh, nyktos no,
baino idem) med. v. autosomnambulizam.
autonoman (gr. autonomos) samoupravni,
samostalan, slobodan, koji se upravlja i
ivi po svojim sopstvenim zakonima.
autonomni nervni sistem v. vegetativni ivani
sistem.

autonomija (gr. autonomfa, autos sam, nomos

zakon) samozakonodavstvo, samouprava,
politika nezavisnost, samostalnost; fil.
pokoravanje svojim vlastitim zakonima
(suprotno: heteronomija).
autonomist(a) (gr.) pristalica samouprave,
pristalica samozakonodavstva.
autopatija (gr. autos, pascho iskusim,
autopadeia) sopstveno oseanje, lino
iskustvo.
autoportret (gr. autos, fr. portrait slika
linosti) um. slika, skulptura ili crte na kome
je umetnik izradio sam sebe. (Najpoznatiji:
Rafael, Rembrant, Tici-jan, Tintoreto i dr.).
autopsija (gr. autos, opsis gledanje, vienje) 1.
samo gledanje, gledanje (ili vienje) svojim
(ili roenim) oima, lino posmatranje; 2.
med. pregled, otvaranje ili rase-canje lea da
bi se utvrdio uzrok smrti.
autopt (gr. autoptes) oevidac.
autoptiki (gr.) pril. sopstvenim oima, na
osnovu vienja svojim ili roenim oima; na
osnovu linog posmatranja; med. putem
otvaranja i pregleda lea (ua. autopsija).
auto-put v. auto-strada.

autor (lat. augere, auctor tvorac, zaetnik, fr.

auteur) pisac, tvorac nekog knjiev-nog,
naunog ili umetnikog dela; pronalaza;
autorsko pravo iskljuivo pravo knjievnika,
umetnika, nauenjaka, pro-nalazaa da
mogu moralno i ekonomski iskoriava
svoje duhovne tvorevine (s obzirom na
objavljivane, prevoenje i umnoavanje
njihovih dela); up. auktor.
autorizacija (lat. auctor, fr. autorisation)
ovlaenje,
ovlaivanje;
odobrenje,
odobravanje.
autorizirati (lat. auctor tvorac, fr. auto-riser)
v. autorizovati.

autorizovati

91

autorizovati (lat., fr.) ovlastiti, odobri-ti,

opunomoiti; autorizovan prevod, prevod
nekog knjievnog ili naunog dela sa
doputenjem njegovog pisca.
autoritativan (lat. auctor, tvorac, zaet-nik)
koji se osniva na autoritetu, koji hoe i moe
da nametne svoju volju ili miljenje;
merodavan, nadlean, pozvan, ugledan;
autoritativni drava nedemo-kratsko dravno
ureenje kod koga se vlada po principu vojne
discipline, sa autoritetom odozgo i sa
poslunou odozdo: nareenjima vostva
mora se bezuslovno pokoravati, ak kad su i
pogrena, jer je odravanje reda vanije od
suzbijanja po-grenosti; takve su, npr.,
drave bile: Musolinijeva faistika Italija i
Hitlerove nacistika Nemaka.
autoritet (lat. auctoritas ugled, fr. autorit) 1.
ugled, uticaj; nadmonost (duhovna, moralna, pravna), zakonita vlast, zakon koji je
na snazi; 2. priznata veliina (u nekoj
struci), priznat strunjak.
autorotacija (gr. autos sam, lat. rotatio
okretanje) samookretanje, samoobrtanje;
autorotacija krila aaij. obrtanje krila oko
vertikalne ose, npr. kod akrobatskog leta
kovit".
autoseroterapija (gr. autos, therapefa, lat.
serum) ned. leenje ubrizgavanjem seruma
uzetog od samog bolesnika, npr. kod
zapaljenja plune maramice itd.
autos efa (gr. autos, epha) on, tj. Pitagora, je
to rekao", formula kojom su pitagorej-ci
reavali svaki spor koji bi se meu njima
pojavio usled razlike u miljenju o nekom
pitanju, pozivajui se na autoritet uitelja.
autoskopija (gr. autos, skopeo gledam) v.
autopsija.
autosomnambulizam (gr. autos, lat. somnus
san, ambulare hodam) med. sama od sebe
nastala magnetina budnoa za vreme
spavanja; up. autoniktobatija.
autostabilnost (gr. autos, lat. stabilis vrst,
nepomian) fiz. automatsko odravanje
stabilnosti.
auto-strada (gr. autos, ital. strada drum)
moderno izraen drum za automobile.
autosugestija (gr. autos, lat. suggerere uli-ti
kome to u glavu, nadahnuta koga im)
samouplivisanje, samoubeivanje, uticanje na
samoga sebe; sticanje pogrenog, nametnutog
suda na osnovu sopstvenih pogrenih
predstava; psih. sadraji svesti koji se
pojavljuju putem autohipnoze.
autoshedijastiki (gr. autoschediazo bez
pripreme uinim) bez pripreme, na brzu
ruku, improvizirano.
autoteizam (gr. autos sam, thes bog)
oboavanje samoga sebe, smatranje sebe
samoga bogom.
autotelija
(gr.
auto-teles
nezavisan)
samostalnost, neogranienost, neuslovljenost.

autohton

autoterapija (gr. auts sam, therapeia leenje)

ned. leenje samoga sebe prirodnim
sredstvima.
autotip (gr. auts, typos otisak) pojedinani
otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti jo
za njegova ivota; novija fak-similna
izdanja; prvi otisak.
autotipija
(gr.)
jedan
od
najvanijih
pronalazaka u oblasti grafike: prenoenje
slika urezivanjem u cink ili drvo, i njihovo
umnoavanje; up. hemigrafija, he-mitipija.
autotomija (gr. auts sam, tome sei, rezati)
pojava koja se esto moe videti kod
nekih ivotinja; osakaivanje samoga sebe u
sluaju opasnosti po ivot, npr. kad guter
rtvuje svoj rep.
autotransfuzija (gr. autos, lat. transfusio
pretek) ned. kod velikog gubitka krvi:
potiskivanje krvi iz perifernih delova tela
(ruku, nogu) u srce i mozak u sluaju kada u
srce i mozak ne dolazi krvi koliko je
potrebno; vri se na taj nain to se ruke i
noge dignu uspravno, pa se, od vrha prstiju,
omotaju elastinim vrpcama.
autotrofan (gr. auts, trophe hrana) koji sam
sebe hrani; autotrofne biljke bog. v. pod
heterotrofai.
autotrofija (gr.) biol. svojstvo svih hloro-filnih
(zelenih) biljaka i malog broja bakterija da
se mogu ishranjivati i izgra-ivati iskljuivo
iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj
ive; supr. alotro-fija, heterotrofija.
autofagija (gr. auts, phagefn jesti) ned.
jedenje samog sebe, tj. mravljenje usled
eerne bolesti.
autofizioterapija (gr. autos, physis priroda,
therapeia leenje) med. leenje samoga sebe
prirodnim sredstvima, samoleenje.
autofnlija (gr. auts, philia naklonost, ljubav)
samoljublje, ljubav prema samom sebi,
zaljubljenost u samog sebe.
autofonija (gr. autos, phonos ubistvo) 1. v.
autohirija.
autofonija (gr. auts, phone glas) 2. ned. kod
zapuenosti une trube (Eustahijeve) ili
spoljnjeg unog kanala: oseaj kao da nam
na sopstveni glas odjekuje glasnije i
zvonkije ba u zapuenom uvu.
autohemoterapija (gr. auts, haima krv,
therapeia) med. leenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vaenja iz
vene.
autohipnoza (gr. auts, hypnco uspavam)
dovoenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u
hipnotino stanje; up. hipnoza.
autohirija (gr. autocheiria) dizanje ruke na
sama sebe, samoubistvo.
autohorija (gr. auts sam, choreo idem, rasprostirem se) bog. rasprostiranje plodova i
semena sopstvenim sredstvima biljke.
autohton (gr. aut-chthon) prastanovnik,
starosedelac uroenik.

autohtoni

92

autohtoni (gr. auto-chthonos) uroen, uroeniki, starosedelaki; samonikao, samobitan.

autohtonija (gr. auto-chthon) prastanovnitvo,
uroenipggvo,
starosedelatvo;
samoniklost, samobitnost.
autsajder (eng. outsider) onaj koji je izvan
ega, koji je po strani, neupuen ovek, onaj
koji je daleko od ega; kod trka: konj koji
nema nimalo izgleda na pobedu; kla-dilac
koji se kladi nasumce; konj trka nepoznatog
porekla, na koga zbog toga niko ne rauna; fig.
ovek k JJI se ne osvre na druge u ivotu,
nego i ce svojim putem.
aut Cezar, aut nihil (lat. aut Caesar, aut nihil)
ili biti Cezar, tj. neto veliko, ili ne biti
nita.
auf (nem. auf) predl. na; gore! ustaj! dii se!
diite se! na noge! dii! diite!
afabile (ital. affabile) muz. prijatno, ljubazno,
umiljato.
afagija (gr. a-, phagem jesti) med. nemogunost
gutanja hrane.
afazija (gr. a-, phasko govorim) med. nemo
(ili: nemogunost) govora; zanemelost od
uasa; psih. bolesna smanjenost sposobnosti
govora usled zaboravljanja pojedinih rei ili
celih vrsta rei.
afaziar (gr.) ovek koji boluje od afazi-je, koji
nije sposoban da izgovara pojedine rei.
afakija (gr. a-, phakos soivo) med. nedostatak
onog soiva: up. afakian.
afamirati (fr. affamer) muiti (ili: moriti)
glau; up. afamiran.
afanato (ital. affanato) muz. bolno, tuno,
plaljivo.
afanija (gr. aphaneia) glupost, kojetarije.
afgani novana jedinica Avganistana (1
afgani=100 pula).
afeza (eng. aphesis) lii, gubljenje delova rei
ili grupe rei u njihovom razvitku; npr. nae:
podrug (jedan i po) od pol drugi.
afek(a)t (lat. affectus, afficere uplivisati na
nekoga ili neto) psih. vrlo jako oseanje
koje veinom nailazi najednom, iznenadno,
traje obino samo kratko vreme i u jednom
trenutku dostie toliku jainu da gotovo posve
zavlada sveu; duevni pokret, uzbuenje,
stanje razjare-nosti, razjarenost.
afektacija (lat. affectio delovanje) izvetaenost, neprirodnost, usiljenost, pretvaranje,
mlaenje, prenemaganje, aenje.
afektivan (nlat. affectivus) uzbudljiv, uvstven, osetljiv, oseajan.
afektivnost (lat. affectio delovanje) oseaj-nost,
stanje raspoloenja, nain na koji izraavanje
oseanja prati psihika zbivanja.
afektirati (lat. affectare) biti izvetaen, praviti
se, pretvarati se, prenemagati se,

afilijacija

aiti se, mlatiti se; hteti veto prikazati neto

onakvim kakvo u stvari nije. afektuozan (nlat.
affectuosus,
fr.
affec-tueux)
usrdan,
ljubazan, veoma naklonjen.
afektuozitet (nlat. affectuositas) usrdnost,
velika naklonjenost, strasnost.
afekcija (lat. affectio uticanje) naklonost,
nenost, odanost, ljubav, srdanost; svako
uzbuenje i promena u telesnom ili duevnom stanju; med. svaki utisak na telo,
oboljenje, obolelost, bolest; oseaj, oset; up.
aficiranje.
afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju
neka stvar ima za odreeno lice ali ne za
druge (porodina uspomena, poklon i sl.).
afeleja
(gr.
apheleia)
ret.
prostota,
jednostavnost, prirodnost (u govoru).
afel(ijum) gr. arb od, helios sunce) astr. taka
planetske ili kometske putanje u kojoj je ona
najudaljenija od Sunca; supr perihel(ijum).
afemija (gr. aphe dodirivanje) lingv. gubitak
sposobnosti izgovaranja glasova sa uvanjem
predstave o njihovom znaenju.
afera (fr. affaire) stvar, posao; parnica, sporna
stvar, spor; teak poloaj; zamrena stvar;
neprijatan doivljaj: krupan dogaaj; sukob.
afera (fr.) onaj koji ima ili pravi afe-re, koji se
bavi prljavim poslovima, naroito na raun
drave.
afer d-oner (fr. affaire d'honneur) stvar asti,
dvoboj.
afereza (gr. aphairesis oduzimanje, skidanje)
gram. skraivanje poetka, skrai-vanje jedne
rei time to joj se izostavi poetak, prvo
slovo, prvi slog; med. ukla-njanje suvinog ili
onesposobljenog dela ovejeg tela.
afetuozisamente (ital. affettuosissamente) muz.
v. afetuozisimo.
afetuozisimo (ital. affettuosissimo) muz. vrlo
oseajno, veoma strasno.
afetuozo (ital. affettuoso) muz. uzbudljivo,
ganutljivo, dirljivo, toplo, strasno; up. kon
afeto.
afefobija (gr. aphe dodirivanje, phobos strah)
med. bolestan strah od dodira.
afidavit (lat. affidavit) mor. iskaz pod zakletvom
o tovaru nekog broda.
afidat (lat. affidatus) klevetnik, vazal.
afijun (stgr., arap., tur.) v. afion.
afine (lat. affigere privrstiti, prikovati, affixum)
gram. dodatak korenu, osnovi ili rei.
afiksacija (lat. lingv. dodavanje afiksa korenima
ili osnovama rei.
afilantropija (gr. a-, phflos prijateljski,
antropos ovek) nedostatak ljubavi prema
j
blinjima; mrnja na ljude.
i afilijacija (nlat. affiliatio) usvojenje, usiJ
njenje, usinovljenje; primanje u neki red

afilirati

93

ili drutvo; bratstvo, sveza; druba, drutvo,

tajno udruenje.
afilirati (lat. affiliare) usiniti, usvojiti nekoga za
sina ili erku; zbratimiti; primiti nekoga u
neki red, bratstvo ili drutvo; pridruiti,
zdruiti; afili-rana loa slobodnozidarska loa
koja je ula u sastav neke vee loe.
afilian (gr. aphyllos, a-, phyllon list) bog. bez
listova, bez ainog listia.
afinaa (fr. affinage) profinjavae, pre^
iavanje, npr. plemenitih ruda; doterivanje,
glaanje, stanjivanje.
afinerija (fr. affinerie) preiavaonica,
radionica za preiavanje plemenitih ruda i
dr.; radionica gde se prave ice; ta
rafinerija.
afinirati (fr. affiner) prefiniti, profi-niti,
napraviti
lepim;
oistiti,
pre-istiti,
preiavati; doterati, stanji-ti.
afiniranje (fr.) odvajanje zlata od srebra
koncentrovanom sumpornom kiselinom.
afinis (lat. affinis) roak po eni, zet, tast, urak,
prijatelj.
afinitet (lat. affinitas) srodstvo, srodnost,
oroavanje, prijateljstvo (suprotno: kognacija); hen. stepen lakoe kojom se dva
razna elementa spajaju, tenja za sjedinjavanjem izmeu dva hemijska elementa ili
vie njih; fig srodnost, slinost.
afion (stgr. oplon, arap. afyun, tur. afyon)
mak; opijum, dremak.
afirmativa (nlat. affirmativa) potvrdno miljenje; potvrivanje, potvrda.
afirmativav (nlat. affirmativus) potvrdan;
odluan, odsean; pokazni; log. afirmati-van
sud, potvrdan sud (S je R), npr. zlato je
skupoceno.
afirmacija (lat. affirmatio) potvrivanje;
potvrda; tvrenja, iskaz dat pod zakletvom.
afirmirati (lat. affirmare) tvrditi, potvrditi,
potvrivati, uveriti; afirmirati se uspeti
odrati se kao takav.
afitaa (fr. affutage) voj. nametanje topa na
lafet, puke na kundak; pripremanje topova
za pucanje; otrenje alata.
afitirati (fr. affuter) voj. namestiti (ili:
nametati) top na lafet ili puku na kundak;
top ili puku pripremiti za paljbu; biti
afitiran biti u pripravno-sti. imati pri ruci.
aficiranje (lat. afficere) v. afekcija.
aficirati (lat.) uticati, napraviti utisak, uzbuditi,
dirnuti, ganuti, rastuiti, doj-miti se.
afi (fr. affiche) oglas, javna objava, prilepljena (ili: prikovana) cedulja.
afitirati (fr. afficher, lat. affigere priku-cati,
prikovati, prikaiti) prilepiti (ili: prikovati)
objavu, oglas; neto putem oglasa objaviti; fig.
rastrubiti, udariti na sva zvona.

afroditski

aflikcija (lat. afflictio) utuenost, oaloenost, ucveljenost; alost, bol, tuga, jad,
muka; nesrea, nedaa.
aflito (ital. afflitto) nuz. bolno, tuno, nujno;
kon aflicione.
aflogistian (gr. a-, phlogizo zapalim,
sagorim) koji gori bez plamena, npr.
aflogistina lampa.
afluencija (lat. affluentia) priticanje, pri-livanje,
nagomilavanje,
umnoavanje,
izo-bilje,
obilje, obilnost.
afluks (lat. affluxus) priticanje, priliv, navala
ega, obilje; up. afluksija.
afluksija (lat. affluxio) v. afluks.
afobija (gr. aphobia) neoseanje straha,
neplaljivost, nebojaljivost.
afonija (gr. a-, phone glas) ned. bezglasnost;
gubljenje (ili: gubitak) glasa usled
oboljenja miia i ivaca koji pokreu i
zateu glasne ice; up. afonian.
aforizam (gr. aphorismos) kratka i u
odreenom obliku nekazana izreka, koja
kratko i veoma jasno izraava jednu misao;
mudra, pouna izreka.
aforija (gr. a-, phoros plodan, rodan) ned.
neplodnost, jalovost.
aforistiki (gr. aphorismos) kratko i
jezgrovito, u obliku izreke.
aformacija (nlat. afformatio, lat. ad forma-ge
obrazovati, uobliiti, graditi) graenje novog
oblika pridodavanjem; u jevrejskoj gramatici:
graenje
linih
oblika
glagolskih
dodavanjem
skraenih
zameni-ca
(aformativa).
afresko v. alfresko.
afretando (ital. affretando) muz. sve bre,
ubrzavajui; up. afretozo.
afretozo (ital. affretoso) nuz. v. afretando.
afrikavist naunik koji se bavi proua-vanjem
afrikih jezika i knjievnosti.
afrikanistika nauka koja prouava afrike
jezike i knjievnost.
afrikata (lat. affricare natrl>ati) pl. gram. sloeni
suglasnici, npr. c, .
afretiranje (fr. affretement) kor. zakuplji-vanje
lae; zakupnina.
afrodizija (gr. aphrodisiazo sladim se
ljubavlju) med. ljubavni bes, ljubavno ludilo,
preterano razvijen spolni nagon; up
afrodizijazam.
afrodizijazam (gr.) med. v. afrodizija.
afrodizijaka (gr. aphrodisios ljubavni) pl
sredstva za izazivanje spolnog nagona.
Afrodita (gr. Aphrodite) mit. boginja ljubavi i
lepote kod starih Grka, koja se rodila iz
morske pene (kod Rimljana: Venera); fig.
ljubavno uivanje, spolna ljubav, obljuba,
parenje; dra, ljupkost; hol. morska
gusenica.
afroditografski (gr. Aphrodite, grapho) koji
opisuje ili prikazuje predmete ljubavi; astr
koji opisuje planetu Veneru.
afroditski (gr.) ljubavni.

afrometar

94

afrometar (gr. aphros pena, metron mera)

sprava za merenje pritiska pene, sprava za
merenje vrenja.
afront (fr. affront) otvoren napad, uvreda,
sramota.
afronterija (fr. affronterie) javna pogrda;
bezobrazna i drska prevara.
afrosinija (gr. aphrosyne) bezumlje; med.
besmislenost, buncanje u groznici.
afte (gr. aphthai, lat. aphtae) pl. ned.
oboljenje na sluzokoi usne duplje; beli ili
ukasti mehurii sa crvenim rubom.
aftezan (gr. aphtha, nlat. aphthosus) mehurast; med. koji ima afte na sluzokoi usne
duplje.
after-diner (eng. after-dinner) odmaranje
odmah posle ruka.
aftong (gr. a-, phthongos zvuk, glas, ton)
gram. bezvuni suglasnik.
afuzija (lat. affundere doliti, dosuti) dosi-panje,
dolivanje.
afunde (lat. affundere, affunde) fari. na
receptima: sipaj na to!
aharistija (gr. aharistia) nezahvalnost.
Ahasfer (hebr. Achaschverosch) starozavet-ni
oblik imena persijskog kralja Kserksa, koji u
knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. Docnije je
ovim imenom nazvan i Veiti Juda, tj. ovek
koga je bog prokleo da ne moe nikad umreti
ni smiriti se, nego mora veito lutati.
ahat (gr. achates) t. vrsta dragog kamena,
mineral sastavljen od vie vrsta kvarca
(kalcedona, karneola i dr.), sa kalcedon-skim
slojevima veoma poroznim, tako da mogu
upijati boje, zbog ega su u trgovina-ma
najee vetaki obojeni; slui za nakit.
ahatizirati (gr.) dati neemu prelive boja i ara
kao u ahata, izraditi da izgleda kao ahat.
ahemav (gr. a-, cheo sipam, chemeia) pr. fiz.
koji slabo ili nikako ne proputa onaj deo
svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske
promene na nekom telu.
ahemanzija (gr. a-, chemeia) fiz. svojstvo
nekog tela da slabo ili nikako proputa
svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo.
Aherov (gr. Aheron) kit. reka alosti u donjem,
podzemnom svetu; podzemni, donji svet.
ahidrija (gr. a-, hydor voda) nedostatak
vode, oskudica u vodi, bezvodnost.
Ahil (gr. Achilleus) mit. najvei grki junak u
Trojanskom ratu, sin Peleja i boice Tetide.
ahilija (gr. a-, chylcs sok) ned. obollnje eluca
usled nenormalnog luenja elu-danog
soka; sastoji se u tome to u eludanom
soku nema dovoljno sone kiseline i nekih
fermenata.
Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome
mestu biti ranjen, i to na peti; otuda:

aceridi

slabost, slaba strana, mana jednog oveka;

Ahilova ila inat. najjaa nona sila koja se
sputa od zadnjeg, mesnatog dela gnjata
(lista), do pete.
ahipnija (gr. a-, chypnos san) med. besanica,
nemanje sna; up. ahipnian.
Ahitofel (hebr.) ime mudrog savetnika kralja
Davida; fig. dobar i mudar saveto-davac.
ahlis (gr. achlys) tama; med. pomraenje vida,
magliaste mrlja na ronjai oka.
ahmedija (arap. ahmadiyya, tur. ahmediye)
beli al kojim se obavija fes, turban, alma.
aholija (gr. acholos) med. oskudica u ui,
beunost.
ahrea (gr. a-, chros koa; boja koe) med.
bledilo, malokrvnost.
ahromazija (gr. a-, chroma boja) opt. v. ahromatizam.
ahromatizam (gr.) opt. otklanjanje boja, ponitaj boja (ahromatinim prizmama,
ahromatinim soivima) istoa boja;
bezbojnost, bledilo; up. ahromazija.
ahromatin (gr.) biol. materija u elijskom
jezgru koja ne boji; up. akromatin.
ahromatian (gr. achromatos) bezbojan; opt.
koji proputa (prelamanjem) belu (sloe-nu)
svetlost ne razlaui je u njene sa-stavnice
boje (komponente).
ahromatopsija (gr. a-, chroma boja, orao
vidim) med. potpuno slepilo za boje,
nesposobnost razlikovanja boja.
ahronija (fr. achronie) liti. iskljuenje
vremenskog inioca iz jezikog ispitivanja.
ahronian (gr. a-, chronos vreme) koji ne
zavisi od vremena, koji nije u svoje vreme,
nesavremen; koji se deava uvee ili kad se
sputa no, veernji.
acedija (gr. akedeia) duhovna tromost, zatupelost, ravnodunost prema nekom dobru,
prema ivotu; up. akedija.
acezija (gr. akesis) leenje; up. akezija.
acenonoet (gr. a-, koinos zajedniki, ntis,
noos razum, um) ovek bez zdravog
oveijeg razuma; up. akenonoet.
acera (lat. aserra) kutija s tamjanom, kadionica;
acera turarija (lat. acerra thuraria) crkvena
posuda u kojoj se dri tamjan; acera
filologkka (nlat. acerra philologi-sa) zbirka
filolokih rasprava; acera historika (nlat.
acerra historica) zbirka odabranih istorijskih
rasprava (kao naslov knjiga).
acerban (lat. acerbus) gorak, opor; ogoren;
grub, surov, strog.
acerbacija (nlat. acerbatio) zagoranje,
ogorenje, pogoranje.
acerbitet (lat. acerbitas) oporost; gorina,
grubost, surovost, strogost.
acervacija (lat. acervatio) nagomilavanje, gomilanje.
aceridi (gr. a-, Keros vosak) pl. farm. melemi u
masti u kojima nema voska; up. akeridi.

acerirati

95

acerirati (lat. aseg, fr. asegeg) eliiti, oeliiti,

okaliti.
acsscencija (nlat. acescentia) hen. proki-ljivost,
sklonost prokinjavanju.
acescencije (lat. acescere, acescentia) pl. jela i
lekovi koji lako prokisnu.
acetabulum (nlat. acetabulum) sud (ili: boca)
za sire; anat. zglobna aa.
acetaldehid hen. lako isparljiva tenost
SN2SNO; nastaje destilacijom etil-alko-hola;
upotrebljava se u proizvodnji vetakih
smola.
acetati (lat. acetum sire, ocat) pl. hen. soli
siretne, ocatne kiseline.
aceterin (lat. acetum) farm. sredstvo, lek protiv
uljeva i bradavica.
acetil (lat. acetum) hem. radikal siretne
(acetilne) kiseline.
acetilen (lat. acetum) hem. gasovit ugljovodo-nik
S2N2, bezbojan i otrovan, upotrebljava se za
osvetljenje; acetilenska lampa lampa u kojoj
gori acetilen.
acetilceluloza (lat. acetum) hen. acetate-star
celuloze; slui za dobivanje lakova i
acetatne svile.
acetian (lat.) siretovit, koji sadri sire,
siretno kiseo.
acetoza (lat.) 1. bog. kiseljak; 2. mineralna,
kisela voda.
acetometar (lat. acetum, gr. metron mera)
hem. sprava za merenje kiseline sireta.
acstometrija (lat. acetum, gr. metrfa) hem.
merenje jaine sireta.
aceton (lat. acetum) hem. bezbojna tenost
prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata
suva destilacija drveta (dime-tilni keton).
acetonemija (lat. acetum, gr. haima krv) med.
prisustvo acetona u krvi, naroito kod
eerne bolesti teeg oblika.
acetoiurija (lat. acetum, gr. Uron mokraa)
med. prisustvo acetona u mokrai, naroito kod
eerne bolesti.
acetum (lat. acetum) sire, ocat.

ankovati

acefalan (lat. acephalus, gr. akephalos

bezglav) u starogrkoj metrici: metriki niz
ili stih kome nedostaje poetni slog; acefalna
se esto zove i knjiga (ili zbornik i sl.)
kojoj nedostaje naslov ili prve strane.
acefalija (lat.) u metrici ili stihu: nedostajanje
poetnoga sloga.
acid (lat. acidum) hem. kiselina.
acidacija (nlat. acidatio) hem. uskinjavanje, npr.
hrane u elucu.
acidimetar (lat. acidum, gr. metron) sprava za
merenje jaine kiseline.
acidimetrijv (lat. acidum, gr. metrfa) merenje
jaine kiselina.
acidirati (nlat. acidere) hem. ukiseliti, pretvoriti u
kiselinu.
aciditet (nlat. aciditas) hen. kiselost; ljutina.
acidifikacija (nlat. acidificatio) hem. stvaranje
kiseline, pretvaranje u kiselinu.
acidoza (nlat. acidosis) med. samotrovanje
kiselinom usled nagomilavanja u organizmu
acetonskih tela, naroito kod eerne bolesti.
acidofilan (lat. acidus kiseo) koji podnosi
kiselost.
acijanoblepsija (gr. a- ne, kyanos plav,
blepein gledati) slepoa za plavu boju,
nesposobnost oiju da zapaaju plavu
boju.
aciniformav (nlat. aciniformis) v. acinozan.
acinozan (lat. acinosus) pupast, koji ima oblik
zrna groa, npr. lezde.
aakatura (ital. acciaccatura) nuz. stapanje,
sazvuanje ranije udarenog tona sa nared-nim
glavnim tonom; takoe: dodavanje jednog
intervala akordima radi pojaanja harmonije.
aditato (ital. agi ta to) muz. uzburkano, dirll-vo,
tronuto; kon aditacione.
adustamente (ital. aggiustamente) muz. tano,
potpuno, sasvim tano.
aikovati (tur. asik) voditi ljubav.

B
B, b drugo slovo nae irilice i nae latinice
(V, b); kao skraenica: b= bene, bonus,
beatus, ba so; V. S.= vaso kontinuo; Vso=
banko; Btto= bruto; log. V=predikat (dok A
oznaava subjekat); huz. V=snieni ton N; fiz.
Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti;
hen. =bor, a=barijum, Ve= beril, Bi=
bizmut, Bk= berkljum, Vg=bor.
bab (pere.) vrata, kapija; moreuz.
baba-kan (pere.) kraljev otac; naroito u
upotrebi kao poasna titula visokog svetenstva.
babel (hebr. babel) nered, zbrka, zabuna;
bezbonost, izopaenost, razvrat.
Babilon, v. Vavilon.
babiola (fr. babiole) deja igraka; fig.
detinjarija, sitnica, kojetarija.
ba-ble (fr. bas-bleu) plava arapa; fig. ue-na
gospa, vajna spisateljka.
babo (tur. baba otac, pere. baba otac, deda)
otac.
baborak (e. baborok) omiljena eka
narodna igra, eka brza mazurka.
ba-breton (fr. bas-breton) keltski dijalekat
kojim se govori u Bretanji.
babu (ind.) indijska titula: gospodar, knez.
babuvizam socijalno-politika doktrine koju je
osnovao veliki franc. revolucionar Fransoa
Noel Babef (17601797): svaki ovek ima
jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i
da uiva sva dobra prirode; drutvu je cilj
da pojaa i odri tu jednakost.
Bav (lat. Bavius) v. Bavijus.
bavela (ital. bavella, bava) trg. otpaci od svile.
Bavijus (lat. Bavius) ime dvojice ravih
pesnika i drskih kritiara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme;
otuda: rav pesnik i pakostan kritiar.
bavo (fr. bavoche) neist tamparski otisak;
neisto izraen bakrorez; neista izrada.
bavoirati (fr. bavocher) praviti neiste otiske,
neisto tampati.
bagav (tur. bagmak) hrom, opav; bangav.
bagavata (ind. bhagavata) v. panaratra.

bagaa (fr. bagage, nlat. baggagium) prtljag,

stvari; fig. olo, grad, nevaljalstvo,
manguparija.
bagasa (fr. bagasse) isceena eerna trska;
otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji eera; kom
od groa, ljiva, maslin-ki i dr.
bagat, pagat (ital. bagata) u taroku: prvi od 22.
taroka ili aduta.
bagatela (fr. bagatelle, ital. bagatella) sitnica,
malenkost, igraka, triarija, sit-narija;
jevtina cena: mali i lak muziki komad.
bagatelisati (fr.) ne mariti za nekoga ili neto,
ne obzirati se na . . . , potcenjiva-ti, uzimati
koga ili to suvie olako, nipodatavati.
bagdalin vrsta arene pamune tkanine, sline
bagdadskim alovima, po emu je i na zvana.
bager (hol. bagger) jaruar, sprava za vaenje
peska sa renog dna, za ienje renog
korita i dubenje prokopa, kanala i sl. radi
isuivanja zemljita.
bagerovati (hol.) jaruariti, vaditi pesak iz
reke; istiti reno korito od peska, mulja.
baget (fr. baguette tap, motka) vrsta dugakog
tankog hleba.
badava (tur. bedava) besplatno, vrlo jevtino;
uzalud, uzaman.
badavadisati (tur.) besposlkiti, lenstvo-vati,
traiti vreme uludo, ne radei nita.
badem (tur. badem) bog. poznato drvo i plod iz
porodice kamenika.
badminton v. bedminton.
badar (tur. bacdar od pere. bagdar, badar)
naplaiva carine troarinac, carinik; mera,
kantardija; kontrolor mera.
badarina (tur. bacdar od pere. badar) l.
taksa badaru, merau; 2. carina.
baza (gr. basis) osnova, temelj, podloga jedne
stvari; arh. podnoje stuba, kipa ili svoda;
mat. osnova stepena, potencije ili loga-ritma;
geom. strana ili povrina na kojoj zamiljamo
da lei poligon ili polie-dar; geod. prava
linija duga vie kilometara koja se, pomou
motaka za merenje, tano izmeri i koja onda
slui kao osno-

bazalt

97

va triangulacije; etr. uvodna stihovna stopa;

hen, tvar (materija, supstanca, elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i
neutralie je gradei so; up. baze; voj. mesto
ili zemljite sa koga jedinice neke vojske
napreduju, odakle dobivaju pojaanja i
potrebe svake vrste, i odakle svi putevi vode
ka raznim oruanim odeljenjima kako ova
napreduju; odreen put na zemlji (npr.
duine od 3000 t) koji slui za merenje
brzine leta aviona, brzine automobila ili
drugog motornog vozila; fil. po Marksu:
ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom
drutvu, koji ine privrednu strukturu
drutva, realnu bazu, na kojoj se podie
pravna i politika nadgradnja i kojoj
odgovaraju odreeni drutveni oblici svesti".
bazalt (lat. basaltes, po Pliniju re afri-kog
porekla) vulkanska stena sastavljena od
plagioklasa, augita, i magnetita, javlja se u
obliku slivova, kupa itd., odlian materijal
za graevine
bazana (fr. basane) uinjena ili obojena
jagnjee, ovija, ili telea koa za kori-enje
knjiga; konta na konjikim akirama.
bazanirati (fr. basaner) obojiti ili uiniti kou
(jagnjeu, oviju, teleu) za kori-enje
knjiga; obojiti crno.
bazanit (gr. basanos probni kamen) tvrd crni
kamen od koga su stari Egipani izraivali
kipove.
bazar (pere. bazar) pijaca, vaarite, pokrivena
arija na Istoku; u Evropi: radnja naroito
sa
luksuznom
robom;
duan
sa
svakovrsnom robom; modni list sa
mustrama za haljine.
bazarn (fr. bazarne) vrsta finog burgund-skog
vina.
baze (gr. basis) pl. hen. jedinjenja koja sa
kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u
vodi pokazuju veinom alkalnu reakciju); up.
baza.
Bazedovljeva bolest ned. hronina bolest kao
posledica oboljenja titaste lezde, sa
znacima: uveana titasta lezda, krupne
buljave oi, ubrzan rad srca, drhtanje prstiju,
znojenje, proliv, pojaana probava materija,
mravljenje i dr. (nazvana po nem. lekaru
K. Bazedovu, 17991854, koji ju je prvi
utvrdio i opisao).
bazeitet (gr. basis) hen. svojstvo kiselina da se
sa izvesnim koliinama baznih oksida
pretvaraju u soli; prisustvo jedne hemijske
baze.
bazen (fr. bassin) v. basen.
bazen (fr. basin, bombasin) trg. vrsta finog i
jakog porheta, koji se upotrebljava naroito
na Istoku.
bazeologija (gr. basis, logia) nauka o osnovi-ma
tela; osnovno uenje.
bazilika (gr. basilike) prvobitno kod starih
Grka: dvorana sa seditem arhonta basileusa
u Ateni; potom, kod Grka i
7 Leksikon

bajagi
Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne
poslove koja se sastojala iz dve dvorane na
stubovima, jedne za publiku, a druge za
sudije (tribunal); tip prvih hrianskih crkava;
saborna, glavna crkva (takoe: vasilika);
aiat. glavna vena na pakoru-ici.
Bazilike (gr. Basileus) pl. zakonik cara
Basilijusa (Vasilija) Velikog za grko
carstvo, objavljen 887. god.
bazilikalan (gr. basilike) u obliku bazili-ke,
slian bazilici.
bazilisk (gr. basiliskos) zool. kraljevski zmaj,
vrsta nekodljivog gutera u Junoj Americi i
Aziji; mit. legendarni kraljevski zmaj koji je,
toboe, svojim pogledom zadavao smrt.
baziotrib (gr. basis, tribe trljanje) med. akuerski instrumenat za lomljenje detinje glave
u materici i za izvlaenje deteta (upotrebljava
se kod tekih poroaja kada je to jedini izlaz);
baziotriptor, kefalo-trib, kefalotripzor.
baziotripsija (gr. basis, tripsis trljanje) ned. u
sluajevima naroito tekog poroaja:
lomljenje detinje glave u materici i vaenje
deteta baziotribom.
baziotriptor (gr. basis, tribo trljam) med. v.
baziotrib.
bazirati (gr. basis) osnovati, osnivati, zasnovati, utemeljiti; osloniti se, oslanja-ti se na
koga ili to, pouzdati se, pouzda-vati se u,
poivati.
bazitst (gr. basis) i. v. bazeitet.
baziti (gr. basis) pl. kol. eruptivno kamenje sa
neto malo bazalta, dolerita itd.; bazno
kamenje.
bazicitet (gr. basis) hen. v. bazeitet.
bazni (gr. basis) pr. v. bazalni.
bazran (tur. bazirgan od pere. bazergan)
stareina trgovaca, predstavnik trgovaca.
bazran-baa
(pere.-tur.
bezirganbasi)
stareina trgovakog esnafa.
bazuka voj. runi reaktivni baca.
baitilije (gr. baitylia, sem. bethel) pl. nebesno
kamenje, meteori koje su stari po-sveivali
bogovima ili ih samo oboava-li (nazvano po
kamenu na kome je Jakov spavao i usnio
anela, Moje. I, 28, 19); betilije.
bajagi (tur. bayagl) toboe.
bajadere (port. bailadeira) pl. javne igraice i
pevaice u Indiji, koje su, u isto vreme, i
javne enske; igraice na slubi u ind.
hramovima (ind. dewa-dasis = sluavke
bogova) koje se odmalena posveuju slubi
bogovima i u svakom hramu ih ima 812;
vrsta malih marama.
bajat (tur. bayat) koji vie nije sve, ustajao,
stari.
baja (tur. baymak) vraati, opsenariti (u
svrhu leenja); varati.

bajaco

98

bajaco (ital. bajaccio) lakrdija, aljivina,

arlekin, klovn u napuljskoj narodnoj
komediji, pajac.
bajdaki (rus. baidaki) pl. lae sa neobino
velikim krmama na Dnjepru, Dnjestru i
Bugu.
bajdara (rus. baidara) mali sibirski amac od
riblje kosti ili lakog drveta, prevuen koama.
bajlbrif (hol. Bylbrief) pismeni ugovor o
gradnji broda; uverenje graditelja broda ili
nadlenih vlasti da je brod propisno izraen;
priznanice o novcu primljenom za gradnju
broda.
bajonet (fr. baionnette) voj. dug no sa dva
reza ili vie rezova, koji se mee na puku
(pronaen u Bajoni 1640. god.)
bajrak (tur. bayrak) v. barjak.
Bajram (pere. bejram) v. Barjam.
bajroiizam shvatanje ivota i umetnosti koje
odgovara shvatanju velikog engl. pesnika
Dorda Gordona Bajrona (Vugop
17881824), naroito njegovom pesimistikom shvatanju sveta i ivota.
bajc (nem. Beize) hem. 1. moenje, luenje; 2.
moilo, rastvor neke kiseline ili soli u koji se
zamae ili kojim se premazuje neki predmet
da bi se boja za nj uvrstila.
baka (nem., hol. Bake) znak (obino komad
drveta, fenjer ili bure) koji pliva na vodi i
oznaava lai put po opasnim mestima; up.
boja.
baka (lat. bacca) bog. bobica, jagoda.
bakalaureat
(nlat.
baccalaureatum)
dostojanstvo bakalaureusa.
bakalaureirati (nlat. baccalaureatum) pola-gati
(ili: poloiti) bakalaureus.
bakalaureus (nlat. baccalaureus, bacca laureus lovorova bobica) na nem., fr. i eng.
univerzitetima: najnii akademski stepen,
ispit koji prethodi licencijatu, ma-gistriranju i
doktoratu; ispit zrelosti.
bakalin (tur. bakkai) trgovac namirnicama.
bakana (ital. Vasso Bahus, baccana) obina
vinarnica, rakidinica, krma.
bakara (fr. baccarat) francuska hazardna igra
karata.
bakbord (engl. backboard) mor. leva strana
broda kad je ovek okrenut licem pramcu.
bakvuds (engl. backwoods) pl. praume, divlji i
neobraeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih
Amerikih Drava.
bakvudsmeni (engl. backwoodsmen) pl.
gortaci, belci naseljeni po divljim i neobraenim krajevima Sjedinjenih Amerikih
Drava; up. bakvuds.
baklave (tur. baklava, arap. baqlawa) vrsta
slatke pite sa dosta meda i rastopljenog
eera, mlevenih oraha, lenika i dr.
baklaa (fr. baclage) mor. taksa koju plaaju
brodovi za pristajanje u luku.
bakler (fr. bacleur) zatvara luke, pristanita.
bakra (tur. bakraf od bakir bakar) posuda od
bakra, bakreni kotao (i uopte kotao).

bal

bakralije (tur. bakraclz) stremen, uzengija, ono

na emu jaha dri nogu kad jae konja.
baksuz (tur. bahtsiz) nesrean, zlosrean
ovek; ovek koji drugome donosi nesreu;
nesrea, nevolja, baksuzluk.
bakteriemija (gr. bakteria palica, haima krv)
med. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne
sudove u krvotok.
bakterije (gr. bakteria) biol.-med. najmanja,
jednoelina iva bia, prostim okom
nevidljiva i slina tapiu, koja sive kao
gotovani i izazivaju rastvaranje i esto
teke bolesti; pripadaju biljnom carstvu, a
ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih.
bakterioze (gr. bakterion tapi, dem. od
bakterfa batina) pl. opti naziv za biljne
bolesti koje prouzrokuju bakterije.
bakterioliza (gr. bakteria, lysis rastvaranje)
hem. rastvaranje bakterija imunim se-rumom.
bakteriolizini (gr.) pl. hem. sastojci imunog
seruma koji imaju mo da rastvaranjem
ubijaju bakterije.
bakteriolog (gr. bakterfa, logos) naunik koji
prouava osobine i ivot bakterija.
bakteriologija (gr. bakterfa, logfa) nauka koja
se bavi prouavanjem osobina i ivota
bakterija (osnivai: Luj Paster i Robert Hoh).
bakterioterapija (gr. bakterfa, therapefa)
leenje pomou bakterija.
bakteriofagi (gr. bakterfa, phagos) pl. biol.
klicoderi, veoma sitna, mikroskopski
nevidljiva bia koja ive u telu i unitavaju
zarazne klice.
bakteriocidi (gr. bakterfa, lat. caedere ubiti)
biol. klicomori, unitai zaraz-nih klica; up.
bakteriocidnost.
bakteriocidnost (gr. bakterfa, lat. caedere) biol.
osobina nekih ivih bia, materija i sokova u
telu da unitavaju zarazne klice; up.
bakteriocidi.
bakteriurija (gr. bakteria, uron mokraa)
med. prisustvo bakterija u mokrai, mokrenje zaraznim klicama.
bakulacija
(nlat.
baculatio)
batinanje,
kanjavanje batinom, tapom.
bakulometrija (lat. baculum tap, gr. metra)
merenje pomou tapa, motke.
bakulus (lat. baculus) tap, prut, palica, batina.
bakfi (nem. Backfisch prena riba); fig. mlada
devojka, iparica.
Bakhus (gr. Bakchos) kit. v. Bahus.
bakciferan (lat. bacca bobica, fero donosim)
bog. koji rodi bobicama.
bakciforman (nlat. bacciformis) u obliku
bobice, bobiast, jagodiast.
baki (tur. bah$i) dar, poklon, napojnica,
nagrada za uinjenu uslugu.
bal (fr. bal, ital. balio, nlat. ballare igrati)
igranka, zabava sa igrankom; bal an mask
(fr. bal en masque) igranka pod maskama;

bala

99

krabuljii ples, igranka pod obrazinama; bal

pare (fr. bal rage), otmena igranka, bal u
sveanom ruhu; balagetr(fr. bal champetre)
igranka u polju.
bala (fr. balle) denjak, sveanj.
balagan (rus. balagan, pere. balabane) daara,
baraka, atra, naroito cirkuska.
balada (fr. ballade, ital. ballata pesma uz igru)
doet. prvobitno: pesma koja se uz igranje
pevala (balar=igrati); docnije se razvila u
pesmu lirsko-epske sadrine, koja, sluei se
i dijalokom formom, pria neki dogaaj i u
isto vreme izaziva lirsko raspoloenje;
pesnika pripovetke.
baladen (fr. baladin) aljivina, lakrdija;
glumac; baletski igra.
baladine (gr. balio, nlat. ballare) pl.
sluavke u azijskim hramovima, vrsta
hljerodula, koje se posetiocima hramova
nude za novac; up. bajadere.
balazor trg. vrsta istonoindijske pamune
tkanine.
balalajka (rus. balalaika) muz. ruski narodni
instrumenat, slian gitari, sa trou-glastom
kutijom, dugim vratom i tri ice u koje se
udara prstima.
balander (hol. Balander) plitka dereglija sa
jednom katarkom (u Holandiji).
balanitis (gr. balanos ir) med. zapaljenje
glavia i unutranje pokoice mukog
spolnog organa.
balanoblenorea (gr. balanos, blenna sluz,
geb curim) zagnojavanje glavia.
balanoidan (gr. balanos, ejdos) koji ima
oblik ira, irolik.
balanopostitis (gr. balanos, posthion kapi-ca)
med. zapaljenje glavia i kapice.
balanofag (gr. balanos, phagos) zool. onaj
koji se hrani irom, iroder.
balave (fr. balance, lat. bilanx) ravnotea;
nedoumica, kolebanje, neodlunost; korak u
igri kad telo stoji na jednoj nozi, figura u
plesu (u lansu i kadrilu); astr. Terazija u
Zodijaku; trg. bilans, konani raun; kor.
podaci mornara o robi koju su natovari li.
balanse (fr. balance) u plesu: igraevo njihanje
s noge na nogu u mestu.
balansiranje (fr. balancement) kolebanje;
ravnotea; muz. drhtanje, treperenje; njihanje,
ljuljanje.
balansirate (fr. balancer) uravnoteavati,
uravnoteiti, drati u ravnotei; kole-bati se,
ustezati se, biti neodluan; slik. delove slike
skladno predstaviti i ra-sporediti; trg. praviti
(ili: napraviti) zakljuni raun; up. bilans.
balansje (fr. balancier) etalica, klatno; sprava
ije kretanje odreuje pokret neke maine;
motka za odravanje ravnotee kod igraa
na uetu; izraiva terazija, vaga, kantara.
balast (kelt. bal pesak, lasd tovar) teke mase
peska ili kamena u lai radi odra-

balzamirati

vanja ravnotee; dakovi peska koji se

stavljaju u vazdune lae radi reguli-sanja
dizanja balona; fig. svaki nepotreban i suvian
teret, stvar za odbacivanje.
balata (nlat. balata) l. materija veoma slina
kauuku i gutaperki, ali elastinija od ovih,
upotrebljava se za elektrine izolatore,
mainske kaie, onove i u zubarstvu (dobiva
se od sasuenog mlenog soka gujanskog
drveta mimusops balata).
balata (ital. ballata) 2. muz. pesma uz igranje.
balboa novana jedinica Paname (=100
centimosa).
bal-boj (eng. ball-boy) ot. deko koji, kod
tenisa, kupi lopte i donosi igraima.
balbutirati (lat. balbutire) med. tepati, mucati,
zamuckivati, nejasno izgovarati, preplitati
jezikom.
balbucijes (nlat. balbuties) ned. mucanje, zamuckivanje, preplitanje jezikom.
baldahin
(ital.
Baldacco,
baldacchino)
pokriva nad prestolom ili krevetom od
skupocene materije; nebo" koje stoji pred
oltarom i nosi se na litijama (naziv po
zlatotkanoj materiji koja se najpre izraivala u Bagdadu).
balena (fr. baleine, lat. balaena) zool. kit; vitka
ipka iz kitovih usta (fibajn).
balenologija (lat. balaena, gr. logfa) zool. opis,
prouavanje kita i njegovih osobina, nauka o
kitovima.
baleioptera (lat. balaena, gr. ptern) pl. zool.
kitovi koji imaju samo jedno leno peraje.
balerina (ital. ballerina) umetnica u igra-nju,
baletska igraica.
balerine (ital. ballerino) uitelj igranja;
umetnik u igranju, baletski igra.
balet (fr. ballet, ital. balletto) umetniki ples,
igra na pozornici, bilo kao umetak u operi, ili
u vezi sa pantomimom, samostalna radnja u
kojoj se nemim pokretima i ritminim
kombinacijama pokuavaju umetniki da
prikau ljudska oseanja i strasti.
baleteza (fr. balleteuse) pozorina, baletska
igraica; up. balerina.
balet-majster (fr. ballet, nem. Meister
majstor) voa balega; prvi igra u baletu.
balet-tencer (fr. ballet, nem. Tanzer igra)
igra u baletu, baletski igra.
balzam (gr. balsamon) xex. prirodna smesa
biljnih smola sa eterinim uljima, a delom i
aromatinim kiselinama, jaka i veinom
prijatna mirisa; takoe: vetaka kompozicija
radi ublaavanja bolova i leenja rana.
balzamika (nlat. balsamica) pl. far, balzam-ska
sredstva, balzamski lekovi.
balzaminke (nlat. balsaminaceae) pl. bog. bilj-na
vrsta, u kojoj je naroito poznat tzv. lepi
ovek" (nazvala po tome to su neke od nje
nekada upotrebljavate kao lek za rane).
balzamirati (gr. balsamon, biljka roda Bal-|
samodendron i miriljave smola tih

balzamovati

100

drveta) namazati mirisnim mastima i uljima;

naroito, po obiaju starih Egi-pana, Asiraca
i Persijanaca: uiniti da tela umrlih budu
sauvana od truljenje (danas se ubrizgava u
arterije sublimatov rastvor i dr., utroba se
ispere karbolnom kiselinom, a telesna
upljina napuni sveim drvenim ugljem).
balzamovati v. balzamirati.
balzamum anodinum (nlat. balsamum anodynum) far, balzam za uminjavanje, utiavanje bolova.
balzamum kordijale (nlat. balsamum cordi-ale)
far, balzam za jaanje srca.
balzamum oftalmikum (nlat. balsamum
ophtalmicum) fark. balzam za oi.
balizam (gr. ballizo, ballismos igranje")
bolesna, histerina elja za igranjem kod
pojedinaca ili masa (u revolucionarnim
vremenima); med. trzanje, drhtanje, grenje,
bacakanje.
Balila (ital. Balilla) faistika omladinske
organizacija za deake od 814 godina,
nazvana po deaku Ba l ili, koji je 1746.
godine u enovi, prvi poveo odlunu borbu
italijanskog naroda protiv Austrijanaca.
belina (fr. balle, baline) vunena materija za
pakovanje, sargija od vune.
balista (lat. ballista, gr. balio bacam,
hitam) bacaica, ratna sprava starih Rimljana
za bacanje kamena.
balistike (gr. balio bacam) voj. teorija bacanja,
gaenja; nauka o kretanju baenih tela
(puanog ili topovskog zrna), nauka koja se
bavi prouavanjem kretanja zrna od trenutka
kad ono, pod pritiskom barutnih gasova,
napusti svoje leite i krene kroz cev pa
sve do pogotka cilja.
balistiki (gr. balio) koji se tie balistike, koji
spada u balistiku; balistkka kriva (linija) fiz.
linija kojom se kree telo baeno u
atmosferu i koja, usled dejstva vazdunog
otpora, kosije pada nego to se penje;
balistiki problem zadatak da se odredi
putanja tela baenog u neku otpornu sredinu;
bvlistkko klatno na-prava koja slui za
odreivanje valjano-sti baruta i poetne
brzine zrna.
balistogram (gr. balio bacam, gramma
slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen
pomou balistoskopa, koji slui kao
identifikacija
izmeu
oruja
(puke,
revolvera) i ispaljenog zrna.
balistoskop (gr. balio bacam, skopeo
gledam) u sudskoj medicini: aparat pomou
koga se utvruje iz kojeg je vatrenog oruja
ispaljen metak (u sluajevima gde je u
pitanju vie oruja istog modela i istog
kalibra).
balkanijada sp. takmienja u atletici
predstavnika balkanskih naroda (Albanije,
Bugarske, Grke, Jugoslavije, Rumunije i
Turske); odravaju se od 1929. god.
balkanistika v. balkanologija.

balueter

balkanologija nauka o Balkanu, naroito nauka

koja se bavi prouavanjem zajednikih
pojava u jeziku, knjievnosti, fol-kloru,
drutvenom i istorijskom razvitku balkanskih
naroda.
balkon (ital. balcone) apx. nepokriven, ista-knut
deo na spratu neke graevine; doksat; poz.
produenje prve i druge galerije do pozornice;
mor. zadnji deo velikog parobroda.
balneografija (lat. balneum kupatilo, gr.
grapho) opisivanje banja, kupalita.
balneologija (lat. balneum, gr. logfa)
prouavanje banja, nauka o mineralnim
izvorima koji slue kao lek (pijenjem,
kupanjem i dr.).
balneoterapija (lat. balneum, gr. therapeia)
primenjivanje mineralnih izvora u leenju
bolesnika, banjsko leenje.
balneotehnika (lat. balneum. gr. technike)
vetina podizanje i celishodnog ureenja
banja, banjsko graevinarstvo.
balneum (lat. balneum) banja, kupatilo.
balneum arene (lat. balneum arenae) peano
kupatilo.
balneum vaporis (lat. balneum vaporis) nap-no
kupatilo, kupanje u pari.
balneum lakonikum (lat. balneum laconicum)
znojno kupatilo, kupanje znojenjem.
balneum cineris (lat. balneum cineris) ne-pelno
kupatilo, kupanje u toplom pepelu.
balio (fr. balnot) vrsta burgundskog vina.
balo (ital. balio) l. igranka, ples, bal;
muziki komad za ples.
balo (fr. balle, ballot) 2. denjak, sveanj,
bala trgovake robe.
balon (fr. ballon) uplje, okruglo telo, naroito
vazduni balon napunjen gasom lakim od
vazduha (aerostat); okrugla, bokasta boca za
tenosti; geogr. uvik, glavica; lged. beika od
gume ili svile prot-kane gumom, za olakanje
poroaja; balon d'ese (fr. ballon d'essai)
mala vazdune lopta za ispitivanje pravca
vetra; fig. novinski lanak koji se objavljuje da
bi se opipalo raspoloenje i miljenje
javnosti; balon kaptif (fr. ballon captif) vezani
balon, kojim se moe popeti samo do izvesne
visine i spustiti na mesto polaska.
balota (fr. ballotte) kuglica za glasanje,
glasaka kuglica.
balotada (fr. baliotade) skok konja ispruenim
nogama.
balotaa (fr. balio ttage) biranje (ili: glasanje)
pomou kuglica razne boje; izbor kod koga
nijedan kandidat nema potrebnu veinu, zbog
ega se mora ponovo glasati.
balotirati (fr. ballotter) ubacivanjem bele ili
crne kuglice u posudu ili kutiju glasati za"
ili protiv", glasati kugli-cama.
baluster (fr. balustre, ital. balustra, gr.
balaustion cvet divljeg nara) vrh. lepo
izraen stubi, sojica.

balustrada

101

balustrada (gr. balaustion, fr. balustrade)

arh. naslon, priruje, ograda na altanima,
balkonima, stepenicama.
balustrirati (fr. balustrer) ograditi stu-biima,
postaviti balustradu.
balhornizirati (nem. ballhornisieren) hteti neto
popraviti, pa napraviti gorim no to je bilo
(po Johanu Balhornu, tampa-ru, 1531
1599).
balak (tur. balak) drka od sablje ili maa.
bambino (ital. bambino) detence, malo dete,
lutka; naroito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista, u crkvi Ara Coeli na
Kapitolu u Rimu.
bamboade (ital. bambocciade) pl. rave,
neuspele slike holandskih slikara koje
predstavljaju seoske krme, vaare,
seljake igranke i sl.
bambus (malaj. bambu, mambu, eng. bamboo)
vrsta trske, esto visoka do 20 m i po
6070 st debela, raste u Indiji.
banalan (fr. banale) obian, izvetao, otr-can,
svakodnevni, opti; banalna fraza otrcana,
suvie ponavljana reenica.
banalizirati (fr. banaliser) nainiti otrcanim,
svakidanjim.
bavalitet (fr. banalite) v. banalnost.
banalnost (fr. banalite) otrcanost, svakidanjost; banalitet.
bavana (p. banana) bog. malajsko ime poznate
istonoazijske zeljaste biljke, iji je plod po
obliku slian krastavcu, a po ukusu dinji.
banarij (nlat. bannarium) pravo prisiljavanja,
prinudno pravo (razliito od jus kogens).
banauzija (gr. banausia) bavljenje naukom
ili umetnou samo zanatski, bez ljubavi
prema samoj stvari i bez nekog vieg cilja;
filistarstvo.
banauzijski (gr. banausos) zanatski, filistarski, prosto, obino.
banda (ital. banda) eta, odred; gomila,
druina (lopovske); putujue drutvo sviraa,
glumaca; vojna muzika.
bandaa (fr. bandage) med. zavoj; zavijanje,
previ j anje;,utega (kod maevalaca i
boksera); obru na naplatku, okov na
toku; veza, spojnica.
bandairati (fr. bandager) ned. zaviti, pre-viti,
previjati; sp. staviti utege (u maevanju i
boksu); metnuti obru na naplatak, okov na
toak.
bandaist (fr. bandagiste) proizvoa, prodavac
hirurkih aparata, naroito zavoja, utega i sl.
banderilja (i. banderilla) koplje sa zastavicom, koje se upotrebljava u borbi s
bikovima.
banderiljero (p. banderillero) borac s bikovima
naoruan banderiljom.
banderola (fr. banderole) kita ili gajtan na
trubi; konjika zastavica; zastava na ka-

banknota

tarci; vetrokaz; ovek koji se upravlja prema

vetru; remnik na puci; opasa na kome stoji
fieklija, redenik; omota na cigarpapiru i na
kutiji sa cigaretama; unakrstan povez na
potanskim poilj-kama; reklamna traka na
omotu knjige; trg. tablica sa cenom neke
robe.
bandist(a) (ital. banda) lan (svira) u vojnoj
muzici; up. banda.
bandit (ital. bandito) razbojnik, drumski
razbojnik, plaeni ubica; pustahija, nevaljalac, propalica, skitnica.
banditizam (fr. banditisme) razbojniko-vanje,
hajdukovanje,
hajduija;
pustahij-stvo,
nevaljalstvo.
bandleta (fr. bandeletette) uzan zavoj, zavoji; mala traka, traica; pruga u boji; gra.
pljosnata mala ipka.
bandola (ital. bandola, p. el bandola) muz.
gitari slian muz. instrument sa 4 do 10
metalnih ica, upotrebljava se naroito u Sev.
Americi i Meksiku; up. mandora, mandola.
bandolin mast za kosu, da bi bila glatka i sjajna.
bandoneon muz. v. bandonion.
bandonion muz. etvorougaona harmonika za
razvlaenje sa veim brojem glasova (130
tonova) nego obian akordeon (nazvan po
pronalazau, Hajnrihu Bandu); bandoneon.
bandu ra (rus. bandura) muziki instrument
Ukrajinaca i Poljaka, slian gitari i
balalajci, samo sa vie ica (8^24).
bank (ital. banco, fr. banque) uplaeni novac
svih igraa u hazardnoj igri karata; up.
banka.
banka (ital. banco, fr. banque, nem. Bank)
novani zavod, ustanova koja radi s novcem;
posreduje u kreditnim poslovima, prima
novac na tednju, daje zajmove uz kamatu,
kupuje i prodaje hartije od vrednosti, strani
novac itd., tedionica; kod nas i novanica
od 10 dinara; zgrada u kojoj se nalaze
prostorije jednog novanog zavoda; up. bank.
bankar (fr. banquier) lice koje se bavi
novanim, kreditnim i efektnim poslovima,
sopstvenik banke, menja, saraf; igra koji
dri bank.
bankvaluta (ital. banco, valuta) bankovni
novac kao fingirana novana jedinica.
banket (fr. banquet, ital. banchetto) sveani
obed nekome i neemu u ast, gozba;
oprotajna gozba.
banketa (fr. banquette) voj. stupnjevita uzviica
iza grudobrana za strelce; uzviena peake
staza pored kolovoza na putu; unutranji
naslon na prozoru.
bankijeri (ital. banchieri) pl. v. lazaroni.
baikir (fr. banquier, nem. Bankier) v. bankar.
banknota (ital. banco, nota) vrsta menice koju
neka novana banka izdaje na samu sebe,
obavezujui se da e njenom donosio-cu
isplatiti u metalnom novcu iznos na

banko-konto

102

koji ta uputnice glasi; papirni novac,

novanica.
banko-konto (ital. banco-conto) trg. knjiga u koju
trgovac belei svoje poslove sa bankom radi
obraunavanje.
bankokrat (ital. banco, gr. kratos snaga)
pristalica vladavine i uticaja novanih ljudi i
predstavnika novanih zavoda na javni ivot
i poslove.
bankokrat (ital., gr.) zastupnik shvatanja da
banke odnosno njihovi predstavnici treba da
imaju odluujui uticaj u dravi i da odreuju
njenu politiku; sprovodilac vladavine banaka i
novanih ustanova.
bankokratija (ital. banco, gr. krateo vladam,
gospodarim) gospodareve banaka dravnim
poslovima, vladavina velikih novanih
zavoda i njegovih predstavnika.
bankrot (ital. bancarotta, nlat. bancus klupa,
rumpere slomiti) slom banke, obustava
plaanja, nesposobnost plaanja i odgovaranja svojim novanim obavezama, postradalost; fig. potpuna propast, stradanje;
bankrotstvo.
bansek (nem. Band-sage) zan. mainska testera
traara; bonsek.
bantam (eng. bantam petli) sp. bantam
kategorija bokser, rva i diza tereta teak
izmeu 50,75 i 53,5 kg (nazvan po bantam-kokokama najsitnijoj vrsti kokoaka, moda
poreklom sa Jave).
bando (eng. banjo) kuz. v. bendo.
baobab (amh.) bog. dinovsko hlebno drvo,
visoko do 20 m i debelo do 9 t, sa osveavajuim plodovima, raste u arkim krajevima
Afrike; plod, lie i kora slue i kao lek,
naroito protiv groznice (nlat. Adansonia
digitata).
baptizirati (gr. baptfzo, fr. baptiser) krstiti,
krtava ti; nadenuta ime.
baptizma (gr. baptisma) crkvena tajna
krtenja; krtenje, krtavanje.
baptisterij(um) (gr. baptisterion) krstioni-ca,
kapele pored crkve ili deo crkve u kome se
obavlja krtenje.
baptisti (gr. baptizo) pl. lanovi hrianske
sekte koji odbacuju krtavanje dece, trae da
se krtavaju samo odrasli, tj. oni koji su
svesni akta koji se nad njima vri.
bar (gr. baros teina, pritisak, teret) 1.
dinamika jedinica za merenje atmosfer-skog
pritiska.
bar (eng. bar) 2. krma, livnica, kafana sa
alkoholnim i drugim piima; amerikan--bar
krma bez stolova i stolica, u kojoj se pije i
jede stojei.
bara (fr. barre) poluga; motka, ipka; pregrada,
brana u sudnici; gomila peska ili stenja na
uu reke ili na ulazu u prista-nite, sprud
naslaga;
pregrada
izmeu
konja
u
konjunici.
bara (fr. barrage) brana, ustava; pregrada,
greda kojom se zapreava put, rampa; kaldrmarina; taksa za prelazak preko mosta,

barbarski

mostarina; voj. barana vatra zaprena

vatra, preprena vatra.
baraist(a) (fr. barragiste) uvar brane, rampe.
baraka (fr. baraque) daara, trona kuica,
straara; duan od dasaka, obino u blizini
vojnikih logora i mesta gde radi vei broj
radnika itd.
barakan (arap. barakan, ital. barracano, fr.
bouracan) tkanina od kostreti i vune ili
kamilje dlake, veoma gusta i teka, slina
platnu; iroka arabljanska haljina od te
tkanine; up. berkan.
barakirati (fr. baraquer) smestiti u barake;
stanovati u logorskim kolibama, daarama.
baranda (tl. barranda) ograda u areni gde se
izvode borbe s bikovima.
barat (ital. baratto, fr. barat) trgovanje,
razmena, trampa.
baraterija (ital. baratteria) kor. svaka nepotena
ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara
koja ide na tetu sopstvenika broda i ostalih
zakonitih interese-nata; podvala, prevara,
potkradanje, kri-jumarenje.
baratirati (ital. barattare) trgovati davanjem
robe za robu, trgovati razmenom, trampiti.
barato-trgovina (ital. baratto) razmena,
trampa, trgovina kod koje se daje roba za
robu, naroito uobiajena u knjiarstvu.
barba (lat. barba, ital. barba brada) ika, ia
(u Dalmaciji); in barbam (lat. in barbam) u
bradu, tj. u brk, u lice.
barbakana (fr., ital. barbacane, nlat., nm.
barbacana) voj. spoljanji zid utvrenja sa
pukarnicama; straarske kula; propust za
vodu, za svetlost.
barbar (gr. barbaros) v. varvarin.
barbarizam (gr. barbarismos) gran. upotreba
stranih rei i izraza u govoru i pisanju,
naroito za ona znaenja za koja imamo
nau re, npr.: najder, uster; bez da sam
znao, pola tri, imate li to za jesti, nazvati
telefonom itd., gruba jezika greka, na tetu
jasnosti i istote jezika; kovanica, pogreno
upotrebljene re; varvarizam.
barbarizirati (gr. barbarfzo) uiniti neto
barbarskim, pobarbariti; greiti se o previla i
istotu jezika, govoriti u kovanicama,
iskvareno, nepravilno; var- ' varizirati.
barbarin (gr. barbaros) kod starih Grka: svaki
onaj koji nije znao da govori grki, dakle
tuinac, stranac; kod Rimljana: narodi koji
nisu imali grkog ni rimskog obrazovanja;
danas: neobrazovan, grub, surov ovek,
divljak; barbar, varvarin.
barbarski (gr. barbarikos) prvobitno: strani,
tuinski; neovean, grub, surov, divlji;
protivan duhu i pravilima jezika; barbarski
ornament gotski, keltski i

barbarstvo

103

ovima slini oblici ornamenata; varvarska.

barbarstvo (gr. barbaros) neobrazovanost,
neuljuenost; grubost, surovost, divlja-tvo;
varvarstva.
barbirati (fr. barbe, barbifier) brijati, i-ati;
kuv. skidati krljut sa ribe.
barbiton (gr. barbiton) muziki instrument
starih Grka sa mnogo ica, slian liri; ua.
polihord.
bard (eng. bard, kelt. bardd) pesnik i peva
starih Gala i ostalih keltskih naroda, koji je
pevao, uz pratnju harfe, u slavu junaka i
bogova; pesnik.
bardak (tur. bardak) zemljani sud za vodu;
drveni, zemljani ili bakarni sud u kome se
dri rakija ili vino.
bardiljo (ital. bardiglio) vrsta veoma tvrdog
belog florentinskog mramora.
bardit (nlat. barditus) ubojna pesma barda.
guslarska pesma.
bardo (fr. bardot, ital., p. barda, arap.
albarda) tovarna ivotinja, mlada mazga; fig.
ovek koji izvlai sve na svojim leima,
pepeljuga.
barelo (ital. bargello) ranije: palata guvernera
(podestata) u Florenci; zatim: sedite kapetana
policije i zatvor; danas: narodni muzej za
talijansku umetnost i kulturnu istoriju.
bare (fr. barege) prvobitno: laka vunena
tkanina, na zvana po mestu Bare u Pirinejima; sada: sve slino tkane materije od
vune, svile i pamuka.
barel (eng. barrel bure, burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tenosti
(163,55 1 u Engleskoj, 158,98 1 u SAD)
bareljef (fr. bas-relief) plii, slabije ispupen
vajarski rad na ravnoj povrini; up. reljef.
bereta (fr. barrette, ital. berretta, nlat.
barretum) kapa uopte; okasta ili okrugla
kapa bez tita, kakvu nose na slubi sudije,
svetenici itd.
bari- (gr. barys) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: teak.
baribal zool. vrsta malih, crnih medveda u Sev.
Americi, Japanu i dr.
bariglosija (gr. barys teak, glossa jezik) med.
v. barilalija.
barijera (fr. barriere) pregrada, brana, branik;
pregrada od reetaka; granica, mea;
pogranine utvrenje; zaklon, odbrana;
varoka kapija, ulaz gde se plaa troa-rina,
eram; fig. smetnja, prepona, prepreka.
barij(um) (nlat. baryum, gr. barys teak)
hem. element, atomska masa 137,34, redni
broj 56, znak Va.
barikada (fr. barricade) brana, pregrada
uzanih mesta (ulica, mostova) u cilju
odbrane; fig. graanski rat, ulina borba;
smetnja, prepreka.
barikadirati (fr. barricader) pregraditi,
prepreiti, zatvoriti uzane prolaze

barkarola
(ulice, mostove) u cilju odbrane; dizati (ili:
praviti) barikade; barikadirati se ograditi se,
zatvoriti se dobro; fig. izdvojiti se, usamiti se.
barilalija (gr. barys teak, laleo govorim) med.
teko, oteano govorenje, teko izgo-varanje
rei.
barilja (um. barilla) hen. neista panska soda
koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka.
barimetrija (gr. barys teak, metria) v.
barometrija.
bariolaa (fr. bariolage) arenilo, naa-ranost;
neukusno, suvie areno slikarstvo.
bariolirati (fr. barioler) arati, naara-ti,
proarati, protkati arenilom.
barioni fiz. opti naziv za dve grupe elementarnih estica, i to za: nukleone i
hiperone.
barisomatija (gr. barys teak, soma telo) med.
tromost, ugojenost, gojaznost.
barister (eng. barrister) titula engleskih
advokata koji vode sporove pred visokim
sudovima.
barisfera (gr. barys, sphaira lopta) geol.
Zemljine jezgro, sastoji se, verovatno, od
tekih elemenata, nikla, gvoa i dr.
baritimija (gr. barythymfa) zlovolja, seta, tuga,
neraspoloenje.
bariton (gr. barys jak, dubok, tonos ton) muz.
duboki tenor ili visoki bas, muki glas
izmeu basa i tenora, koji se kree otprilike
izmeu A" do a"; muziki instrument sa
icama, eufonijum (u vojnoj muzici).
baritonirati (gr. barytoneo naglasim gravisom) gram. jedan slog, naroito poslednji
slog rei, ostaviti nenaglaen; muz. pevati
bariton.
baritonist(a) (gr. barys, tnos) muz. peva koji
peva bariton.
baritonon (gr. barytonon) gram. re kod koje je
poslednji slog nenaglaen.
barifon (gr. barys, phone glas) muz. peva koji
peva dubok glas, tj. bas, basist.
barifonija (gr.) muz. dubok glas, bas; med.
tekoa govorenja kao bolesno stanje.
baricentrum (gr. barys, kntron) fiz. teite.
barjak (tur. bayrak) zastava, steg; eta vojnika;
bajra.
Barjam (pere. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini; prvi se slavi odmah
posle posnoga meseca ramazana; drugi,
kurban bar jam, praznik rtve, zove se zbog
toga to se tada kolju ovnovi koji se dele
sirotinji, a slavi se 70 dana posle prvog
barjama; Bajram.
barka (ital. barca, fr. barque) un, mali
amac, laica; velika trgovaka laa sa tri
katarke.
barkarola (ital. barcaruola) vesela pesma
venecijanskih gondolijera; pesma u e-

barkasa

104

tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare,

mandole i dr.); takoe: barkerola.
barkasa (tl. barcaza) hor. najvei amac na
ratnim brodovima, sa katarkama, jedrima i
malim topovima.
barkerola (ital. barcherolla) etni amac bez
katarke, gondola; up. barkarola.
barketa (ital. barchetta) un, mali amac,
laica, barkica.
barmen (eng. barman) vlasnik ili poslovoa
bara; kelner u baru.
barne (nem. Vaggep, fr. barres) al. gimnastike
sprava: dve okrugle, paralelne (i vodoravne)
motke, svaka uvrena na dva stuba, razboj.
baro- (gr. baros) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: teina, pritisak.
barogram (gr. baros, gramma slovo, pismo),
hartija na kojoj je barograf ispisao liniju
vazdunog pritiska.
barograf (gr. baros, grapho) eteor. aparat koji
belei promene u vazdunom priti-sku,
barometar koji sam sebe registruje pravei
tzv. barografsku krivulju; up. barogram.
barok (port. barrocco) apx. v. barokni stil.
barokan (port.) nepravilan, nastran, udan,
smean; baroknim naziva ju se one pojave u
ivotu i umetnosti koje svojim preteranostima, iskrivljenostima i protivre-nostima
izmeu sredstava i cilja, materije i forme,
izazivaju utisak neega na-stranog i ludog;
barokna poezija uena, dvorske, visokoparna
poezija koja je cvetala za vreme trajanja
baroknog stila u arhitekturi i umetnosti.
barokni stil (port. barrocco, gr. stylos) epoha
u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI,
HUP vek i prvu polovinu HU veka, dobila
ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru
nepravilna oblika (barrocco); ovaj stil je
potisnuo renesansu i predstavlja njenu
degeneraciju,
pri-bliujui
se
gotskoj
umetnosti
XV
veka
sa
njenim
pretpostavljanjem krive linije pravoj; barok.
baromakrometar (gr. baros teina, makros
visok, metron) vaga za decu, koja meri u
isto vreme i visinu i teinu.
barometar (gr. baros, metron) fiz. sprava za
merenje vazdune teine, vazdunog pritiska.
barometarski (gr.) koji se tie barometri-je;
barometarski maksimum najvii vazduni
pritisak,
najvie
stanje
barome-tra;
barometarski minimum najnii vazduni
pritisak, najnie stanje barome-tra.
barometrija (gr. bros, metrfa) merenje
vazdunog pritiska; vetina rukovanja barometrima; barimetrija.
barometrograf (gr. baros, metron, grapho)
barometar koji sam registruje promene u
vazdunom pritisku; up. barograf.

baso obligato
baron (nlat. baro, fr. baron, ital. barone)
plemika titula, stepen plemstva izmeu grofa
i plemia; fig. jak, hrabar ovek, junak, vitez.
baronat (nlat. baro) posed za koji je Vezana
baronska titula; baronija.
baronese (ital. baronessa) baronova ki.
baronet (eng. baronet) titula engleskog naslednog plemstva; lan nieg plemstva,
izmeu barona i viteza.
baronija (fr. baronnie) v. baronat.
baroskop (gr. baros, skopeo) stariji naziv
barometra; danas: naroita vrsta barome-tra
(sa kamforom, niadorom i alitrom koji su
preliveni alkoholom) kod koga se po talogu
poznaje hoe li vreme biti vedro ili mutno;
up. dazimetar.
barotermometar (gr. baros, thermos topao,
metron) termometar za merenje take kljuanja vode, koja je nia to je visina na kojoj
se ona odreuje vea; up. hipsotermo-metar.
barotropizam (gr. baros, trpos obrt, pravac)
bog. v. geotropizam.
barofon (gr. baros, phone glas) ovek koji
ima dubok ili grub glas.
bartolinitis med. zapaljenje bartolinijskih,
usminskih lezda.
Bartolomejska no ili Pariski krvavi pir, no
od 24. avgusta 1572, na dan sv. Bartolomeja, kada su hugenoti pobijeni u Parizu.
barut (tur. barut) prah za vatreno oruje.
bas (ital. basso, gr. basson, dorski kompa-rativ
od bathys dubok) kuz. najdublji muki glas;
najdublji glas u vieglasnim vokalnim i
instrumentalnim
komadima,
osnova
harmonije; instrument koji proizvodi bastonove.
basamak (tur. basamak) preaga na lestvama,
stepenica na stepenitu.
basa otava (ital. bassa ottava) pl. uz. mesta
koja treba izvoditi za jednu oktavu nie.
basen (fr. bassin, ital. batino) reno korito;
voda vetaki ograena (u parkovima i sl.);
mesto u pristanitu gde stoje lae; kotlina;
bazen.
baset (ital. bassetto) kuz. mali kontrabas sa tri
ice.
baseto (ital. bassetto) kuz. duboki tenor, bariton;
up. bastaj.
basileus (gr. basileus) kralj; titula drugog
arhonta u staroj Ateni.
basist(a) (fr. bassiste) peva koji peva bas;
svira koji svira bas.
baskitbol (eng. basket-ball) sp. koarka.
bas-lis (fr. basse-lisse) vrsta vunenih ili
svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom.
basma (tur. basma) l. tanka arena pamuna
tkanina, cic; 2. tampa, tampana knjiga.
bason (fr. basson) muz. v. fagot.
baso obligato (ital. basso obbligato) mu?, glas
basa koji vodi melodiju.

baso ostivato

105

baso ostinato (ital. basso ostinato) muz. stalno

ponavljanje jedne teme u basu.
baso profondo (ital. basso profondo) ta
dubok glas.
baso ripijeno (ital. basso ripieno) kuz. bas koji
prati.
basta! (ital. basta) dosta! dosta o tome!
bastaj (fr. bassetaille) muz. glas izmeu bari-tona
i basa, dubok bariton; takoe: ba-reljef.
bastard (ital., nm. bastardo) vanbrano dete,
kopile; zool. melez koji dolazi od spari-vanja
razliitih vrsta (npr. konja i magarca, vuka i
psa); vot. biljka koja je postala spolnim
ukrtanjem dveju razliitih biljnih vrsta; trg.
vrsta fine i guste pamune tkanine; bastardna
vuna, najslabija vuna na ovijem krznu;
bastardna menice lana menica, sa potpisom
lica koje ne postoji; bastardni prozor prozor
sa jednakom ili manjom visinom nego
irinom.
bastardirati (ital. bastardo) bog. razmnoa-vati
se putem ukrtanja razliitih vrsta.
bastilja (fr. bastille) tvrava, kula, utvren
zamak s kulama koji slui kao tamnica;
Bastilja uvena pariska tamnica koju je
podigao u XIV veku Karlo V i koja je
razorena 14. jula 1789. za vreme Luja XVI.
bastion (fr. bastion) fort. utvrenje, grudo-bran.
bastionirati (fr. bastion) voj. utvrditi, podignuti
utvrenje (ili grudobran).
bastonada (fr. bastonnade) batinanje; batinanje
po tabanima u Turskoj.
bastovirati (ital. bastonare) batinati, naroito po
tabanima.
bat novana jedinica u Tajlandu (1 bat=100
satanga).
batavija polusvilena tkanina koja se izrauje na
Javi; ime dobila po gradu Bata-viji.
bataliti (tur. battalmak) pokvariti neto,
poremetiti; fig. okaniti se ega, napustiti (neku
nameru, zamisao i sl.).
bataljon (lat. battuere biti se, tui, fr. bataillon)
voj. odred vojske koji predstavlja, prema
formaciji, treinu ili etvrtinu peadijskog
puka, obino sa 8001000 vojnika,
podeljenih u 4 ete.
batard (fr. batarde) pokrivena laka beka kola
na gibnjevima, federima; voj. vrsta starih
topova; borbeni ma koji se u borbi drao u
jednoj ruci; tip. poluleea francuska slova
izmeu rond i anglez.
batardo (fr. batardeau) voj. privremen zaklon,
nasip od kamena.
batarizam (gr. battarizo mucam) med. mucanje,
zamuckivanje, brzoplet govor.
batelaa (fr. batelage) opsenarstvo, maioniarstvo, prevara; hor. tovarenje i istovarivanje lae amcima; brodski saobraaj;
brodarina, prevoznina.

baton

baterija (fr. batterie) voj. vie topova (48) iste

vrste, sa potpunom opremom i priborom, koji
predstavljaju jednu borbenu jedinicu; kremen,
ognjilo na starim pukama; elektrina baterija
vie lajdenskih boca koje se, radi veeg
elektrinog punjenja, spoje tako da su sve
spoljanje obloge s jedne strane i sve
unutranje obloge s druge strane meu
sobom povezane; galvan-ska baterija spoj vie
galvanskih elemenata u istom provodniku
radi dobijanja jae struje ili vieg napona
(paralelne ili uzastopno spajanje).
batibij(us) (gr. bathys dubok, bios ivot) biol.
onaj koji ivi u dubini, izraz koji je napravio
engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley
18251895) i njim nazvao organsku prasluz,
koje ima u morskim dubinama i koja ne
spada ni u ivotinje ni u biljke, nego
predstavlja neko neutral-no meucarstvo
prabia ili protista, jedno jednoelijsko
organsko bie u morskoj dubini.
batimetrija (gr. bathys, metron) merenje
dubine; batometrija.
batirati (fr. battre, ital. battere, lat. battuere
udariti, lupiti) ma. izbiti protivniku ma iz
ruke.
batiskaf (gr. bathys dubok, skaphos brod, laa)
dubinski brod", ureaj valjkastog oblika na
samostalni pogon opremljen specijalnim
aparatima za prouavanje mora i okeana na
velikim dubinama.
batist (fr. batiste) vrsta veoma finog i gustog
platna.
batisfera (gr. bathys dubok, sphalra lopta,
kugla) 1. morska dubina; 2. aparat za
merenje i ispitivanje morskih dubina; 3.
morski omota Zemlje.
batifon (gr. bathys, phone) muz. duvaki
instrument sa dubokim tokovima (pronaen
1829. u Berlinu).
batli (pere.-tur. bahth) srean; koji donosi sreu.
batman (fr. battement) udaranje ruku i nogu pri
igranju; lupanje srca; ma. udar po
protivnikovom mau; nuz. dvostruki udar;
zamajni udar klatna na asovniku.
bat-metal belouta meavina od 55 procenata
bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za
svenjake i druge predmete).
batoar (fr. battoir) mlat, tuak za loptu;
pljosnata maka, prakljaa.
batoliti (gr. bathos dubina, lithos kamen) pl.
geol. potpuno kristalisane najdublje gromade
plutonskih stena, ponajvip!e grani-toidnih.
batologija (gr. battologia) nepotreban govor,
lupetanje, truanje, naklapanje.
batomstar (gr. bathos dubina, metron) sprava
za merenje morske dubine.
batometrija (gr. bathos, metrfa) v. batimetrija.
baton (fr. baton, nlat. basto) tap, prut, palica,
naroito maralska palica; muz.

batonda

106

dirigentova palica za davanje takta; znak za

mirovanje.
batovda (ital. battere) u cirkusu: saltomor-tale
preko konja; up. batuta.
batos (gr. bathos dubina) niskost, prostota u
govoru i pisanju.
batofobija (gr. bathos, phbos strah) med.
strah od dubine ili visine, obino praen
vrtoglavicom.
batrahij(um) (gr. batrachos aba) med. v.
batrahus.
Batrahomiomahija (gr. Batrachomiomachfa)
Boj aba sa mievima", uveni grki
komini junaki ep, koji se pogreno
pripisuje Homeru, parodija Ilijade.
batrahus (gr. batrachos aba) med. prit ispod
jezika; batrahijum.
batrij(um) (gr. bathron postolje; klupa,
sedite) med. hirurka postel>a, klupa; sprava
za nametanje iaenih udova.
batrum (gr. bathron) med. v. batrijum.
batuta (ital. battuta) muz. udarac za takt; ma.
jak udarac du protivnikovog maa kome je
cilj da se protivnikov ma izvede iz napadne
linije ili da se napravi mesta za izvoenje
udara na protivnika; skok pri kome konj
samo malo dodiruje zemlju kopitama;
saltomortale napravljen preko konja.
bauer (nem. Bauer seljak) u ahu: peak, pion.
Bauhaus (nem. Bauhaus) kola za arhitektu-ru
i umetniko odlikovanje koju je 1919. god. u
Vajmaru osnovao arhitekta V. Gro-pijus sa
ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih
umetnosti i da se one, a naroito arhitekture,
tenje priblie zanat-stvu i funkcionalnosti.
Po dolasku na-cista na vlast 1933. kola je
raspupggena i 1937. nastavila rad u ikagu.
baft (pere. baft) trg. vrsta istonoindijskih,
obino belih katunskih tkanina.
Bah (gr. Bakchos) kit. v. Bahus.
bahaizam napredni pravac u babizmu, koji
ima pristalica i u Evropi i Americi.
bahanalije (lat. Bacchanalia) pl. kod starih
Rimljana: orgijske i mistine sveanosti u
ast boga Baha; fig. pijanke, terevenke, burno
veselje.
bahant (gr. Bakchos, lat. bacchans) Bahov
svetenik kod starih Riml>ana.
bahanti (gr. bakchos, lat. bacchans) pl. kod
Rimljana:
uesnici
u
Bahusovim
sveanostima; u srednjem veku: putujui aci
(vaganti).
bahija (p. bahio) zaliv; vrsta finog duvana koji
se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija.
bahijus (gr. Bakcheios) metrika stopa od
jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski
stih upotrebljavan je naroito u himnama
bogu Bahu).
bahur (hebr. bachur) jevrejski student koji se
bavi prouavanjem Talmuda, poznavalac
hebrejskih zakona.

beatikum

Bahus (lat. Bacchus, gr. Bakchos)' mit. bog

vina, sin Zevsa i Semele; fig. vino; dobar
vinopije, pijanica, bekrija (Grci su ga zvali i
Dionizos).
bacilarije (nlat. bacillaria) pl. v. bacili.
bacili (lat. bacillum pruti, tapi) med.
bakterije koje imaju oblik tapia, iza-zivai
tifusa, tetanusa, srdobolje; vrenja buterne
kiseline i dr.; bacilarije.
bacilofobija (lat. bacillum tapi, gr. phbos
strah) med. preteran strah od zaraz-nih klica
(bacila), osobina onih koji su u stalnom
strahu da e se zaraziti klicama bolesti (pri
rukovanju, dodiru nekog predmeta, vonji
javnim saobraajnim sredstvima i dr.).
baca (tur. baca, pere, bage) dimnjak;
pukarnica.
ba (tur. bas) l. prednji kraj lae; 2. u polu
sloe nicama: glavni, najstariji: ba-knez;
ba-arija i dr.
baa (tur. basa) stareina, poglavar.
baiboz(l)uk (tur. basibozuk) ist. vojnici
neredovne turske vojske; nedisciplinova-na
vojska.
baka (tus. baska) napose, odvojeno, zasebno,
posebno.
balik (tur. bahk) marama koja pokriva
glavu, vrat i ramena.
bamalik (tur. basmaklik) novac za papue",
deo prihoda sultanije koji se sastojao od
novanik kazni za umske krivice.
bata (tur. bahce) v. baa.
batovav (tur. bahcivan) onaj koji se bavi
gajenjem povra, vrtar, povrtar.
baa (tur. bahce) vrt, gradina; bata.
ba-arija (tur. bacarz) glavni trg, obino
pokriven.
ba-au (tur.) narednik u turskoj vojsci.
bdelometar (gr. bdella pijavica, metron) med.
staklena sprava za isisavanje krvi, koja
zamenjuje lekarsku pijavicu.
bdelotomija (gr. bdella, temno seem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi
ispred zavretka repa sa trbune strane, radi
ispranjavanja i odranja ivotinje.
beanizam (nlat. beanus) glupo i neotesano
dranje (ili: ponaanje).
beanus (nlat. beanus, fr. bec-jaune, bejaune)
novajlija, utokljunac, poetnik; student prve
godine, bruco; glup i neotesan ovek.
beata (lat. beata) blaena, srena; im.
bogomoljka.
beata virgo (lat. beata virgo) blaena devi-ca,
tj. majka boja, bogorodice.
beate memorije (lat. beatae memoriae) blaene,
svete uspomene (pokojnik).
beatizam (lat. beatus blaen) pravljenje
svecem, tobonje svetost, licemerstvo.
beatikum (lat. beaticum) poslednja pomast,
priest samrtnika kod katolika.

beati posidentes

107

beati posidentes (lat. beati possidentes) sreni

su oni koji imaju, blago onima koji imaju.
beatitudo vestra (lat. beatitudo vestra) Vata
Svetosti (oslovljavanje pape).
beatifikacija (lat. beatificatio) posvei-vanje,
proglaenje za sveca, uvrenje u red
blaenih od strane pape, posle ega dolazi
akt kanalizacije; fil. elektrina beatifikacija
elektrini eksperiment koji se sastoji u
stvaranju svetlog sveti-teljskog venca
(aureole).
beatifikovati v. beatificirati.
beatificirati
(lat.
beatificare)
posvetiti,
proglasiti svecem, uvrstiti u red svetitelja.
bebi (eng. baby) malo dete, detence, beba.
bevanda (ital. bevanda) vino, naroito crno,
pomeano s vodom (u Dalmaciji).
beg (tur. bey) 1. veliki posednik i vlastelin,
plemi u staroj Turskoj; 2. zapovednik,
upravnik jedne oblasti, knez; 3. titula, koja
se stavlja obino iza imena, gospodin,
gospodar.
begevisati (tur. begenmek) l. svideti se, dopasti
se, dopadati se; 2. izabrati, oda-brati neto po
svom ukusu; 3. odobriti, odobrava, biti
saglasan s neim.
beging (eng. begging) platno za pakovanje.
begine (nlat. baga, eng. beggar) pl. vrsta
katolikih kaluerica naroito rairenih u XI
i H veku, najstariji red posveen
bogougodnom radu, negovanju bolesnih itd.;
fig. bogomoljke, one koje se prave sveticama;
betuine, begute.
beglerbet (tur. beylerbeyi) vrhovni zapovednik
vojni i graanski, stareina neke oblasti,
pokrajine u staroj Turskoj.
begluk (tur. beylik) 1. tursko dravno
imanje; 2. begov posed (dobiven od sultana);
3. besplatan rad raje na begovom imanju; 4.
stoni trg.
begoglija (tur.) begov sin.
beguine (eng. beggar) pl. v. begine.
begum (tur.) udova-carica, udovica velikog
gospodina; titula jedne indijske kneginje.
begute (eng. beggar) hi. v. begine.
bedak (pere. bedak tur. bedaf) glupak, luda,
budala; pr. bedast.
bedevija (arap. badawiyy, tur. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine, obino
arapske.
bedeker putni vodi, knjiga, prirunik za
turiste (prema imenu nemakog izdavaa K.
Baedecker-a).
bedinerka (nem. Bedienerin) kuna pomoni-ca
samo u odreene dane ili sate; bedine-. rica.
bediverica v. bedinerka.
bedlemit (eng. Bedlam, bedlamite) ludak, onaj
koji ivi u ludnici (po velikoj london-skoj
ludnici Bedlem).
bedminton (eng. badminton) sp. igra slina
tenisu; igra sa reketima i lopticama sa

bekerel

usaenim perima na jednoj strani, preko

mree razapete 155 st od zemlje.
beduina (arap. badawiyyun) kod. enski ogrta
slian arabljanskoj nonji.
beduivi (arap. badawiyyun) pl. stanovnici
pustinje, skitalaka arapska plemena u
arabijskim, sirijskim i severoafrikim
pustinjama, koja su ivela od stoarstva i
pljake.
Be-dur (ital. B-dur) kuz. tvrdo zvuanje sa
osnovnim tonom b; suprotno: Be-mol.
be (fr. beige) koji je bledosmee boje;
neobojen, prirodne boje.
bez (hebr. beth-din) l. jevrejska sudnica,
tribunal koji sainjavaju rabineri radi
religioznih i obrednih pitanja.
bez (tur. bez) 2. platno.
bezbeli (tur. besbelli) dabome, zaista, naravno.
beze (fr. baiser) poljubac; kuv. vrsta kolaa
punjenih penom od jaja i eera.
bezemon (hol. bezemschoon) trg. odbitak na ime
onoga to ostaje u sanducima ili buriima
pri
ispranjavanju,
naroito
kod
nepreraenog eera.
bezeta (fr. bezette) crvena minka, fino tanko
platno, jako obojeno koenilom boja koju
upotrebljavaju poslastiari za bo-jadisanje
kolaa.
bezistan (pere. bezistan) trg, trite, deo trga
pod krovom, pokrivena arija, naroito u
Carigradu; bezisten.
bezisten (pere. bezistan) v. bezistan.
bezmen (fr. baisemain) celivanje ruke,
rukoljub; vazalsko, klevetniko celivanje
ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao
dvorski ceremonijal.
bezoan (fr. besoin, ital. bisogno) potreba,
potrebnost, nuda, oskudica, siromatvo; o
bezoan (fr. au besoin) u sluaju potrebe, kad
bude nuno; adres o bezoan (fr. adres-se au
besoin), trg. na menicama: adresa po potrebi,
tj. upuivanje menice na tree lice, ako bi
trasat odbio primanje.
bezoar (fr. bezoard, pere. padzehr) fark. vrsta
protivotrova sastavlena od konkre-cija iz
stomaka raznih sisavaca.
bezoardika (nlat. bezoardica) pl. far, protivotrovi.
bejzbol (eng. base-ball) nacionalna sportska
igra u SAD loptom i palicom, u kojoj na
svakoj strani igra devet igraa; lopta za tu
igru.
bek (eng. back) sp. igra iz ue odbrane
fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka,
levog i desnog).
bekasina (fr. becassine) zool. barska ljuka,
ritska ljuka.
Be-kvadrat muz. etvoroutlasto V", razreavajui znak kojim se jedna poviena ili
sniena nota vraa na prvobitni stepen.
bekerel (skr. Bq) fiz. jedinica za merenje
aktivnosti
radioaktivnih
supstanci
u
Meunarodnom sistemu; predstavlja jedan

bekon

108

radioaktivni raspad u sekundi; naziv po

francuskom nauniku A.A. Bekerelu
(18521908); ranija jedinica kiri.
bekon (eng. bacon) kora slanine, osuena
polovina (strana) svinje, bez glave, kime,
butne kosti i lopatice.
bekuordejn (eng. backwardation) trg. u trgovini
dravnim hartijama: interes koji prodavac
mora da snosi; up. deport.
bekrija (arap. bukraiyy, tur. bekri) pijanica,
lola.
bel jedinica za merenje jaine zvuka (po
Aleksandru Grahamu Belu, izumitel>u
telefona); oznaka b; up. decibel.
beladona (ital. bella donna lepa ena") bog.
(Atropa Belladonna) velebilje, bun, balan,
paskviza, kurjaa, vinika, ludaa; bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od sveeg soka
lia ove biljke, glavni sastojak atropina.
beladonin (ital. bella donna) hen. organska baza
koja se dobija od korena i lia velebilja;
upotrebljava se, kao sredstvo za ulepavanje,
radi poveanje zenica.
belaj (arap. bala tur. bela) l. nesrea, zlo, jad,
nevolja, patnja, muka; 2. fig. avo, vrag.
belanda (ital. belanda, fr. belandre) mor. vrsta
nordijskih plitkih jedrilica.
belvedere (ital. belvedere lep izgled) kula,
ardak na kui, letnjikovcu ili kakvom
uzvienom mestu odakle je lep izgled
(belvi); deo Vatikana u kome se nalazi
uveni kip Apolonov.
belvi (fr. bellevue) v. belvedere.
belegija (tur. belegi) brus za otrenje kose.
beledin trg. vrsta levantskog pamuka slabog
kvaliteta.
belelaks trg. vrsta istonoindijske svilene
tkanine, sline taftu.
belemniti (gr. belemnon oruje za hitanje,
strela) geol. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz
perioda Jure i Krede.
belenzuka (tur. bilezik) 1. narukvica, grivna; 2.
karika, pavta; 3. al. okovi na nogama, lisice.
bel-espri (fr. bel-esprit) lep duh, tj. pametan i
duhovit ovek.
beletrist(a) (fr. belles lettres, belletriste) onaj
koji se kao pisac bavi beletristikom, zabavni
pisac.
beletristika (fr. belles-lettres knjievnost) ona
grana literature koja ne slui ni religioznim,
ni naunim, ni praktinim ciljevima, dakle
pesnipggvo u stihu i prozi, zabavna
knjievnost svake vrste, feljton, estetska i
knjievna kritika.
Belzebub (hebr. Baal-Sebub) mit. boanstvo
starih Filistinaca; kod Jevreja i u Novom
zavetu: arhiavo, avolski poglavica.
beli (arap. bala, tur. belli) poznato, jasno,
izvesno, bez sumnje.
belikozan (lat. bellicosus) ratoboran, ratniki.
bel kanto (ital. bel canto) kuz. lepo pevanje;
pravac u muzici koji tei za to savre-

bengalo

menijom reprodukcijom tona i za virtuoznou u izvoenju.

belmontin hen. ist parafin koji se dobija od
petroleuma; upotrebl>ava se naroito za
pravljenje svea.
belogardejac (rus. belogvardeec) beli gar-dist",
nezvanian i podrugljivo-prezriv naziv za
vojnika Denjikinove, Vrangelove i dr. vojske
koja se, za vreme graanskog rata u Rusiji,
borila protiv boljevike; fig. vojno lice koje
se smatra kao protivnik sadanjeg reima u
SSSR.
belomantija (gr. belos strela, manteia) gatanje
(ili: proricanje) iz strela (na Istoku).
Belona (lat. Bellona) mit. boginja rata kod
Rimljana, sena Marsova.
belt (skand. Belt) tesnac, moreuz.
belim (tur. belki) moda, valjda, verovatno.
beluga (rus. beluga) zool. riba jesetra-mo-runa;
kao kamen tvrda masa koja se u veliini
kokoijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima
velikih jesetrimoruna; beluga kavijar
najfinija vrsta kavijara.
belum internecinum (lat. bellum internecinum) rat do istrage.
belum omnijum kontra omnes (lat. bellum
omnium contra omnes) rat sviju protiv svih,
opti rat; fil. prvobitno prirodno stanje
oveanstva, pre obrazovanje drutva
(Hobsova pretpostavka).
belite (p. belchite) vrsta panske vune,
nazvane po gradu Belite.
bema (gr. bema uzvienje) pregraeno mesto za
svetenike u grkim pravoslavnim crkvama,
naroito vladiin sto.
bematin-svee pl. svee izraene od neke
meavine parafina i stearina.
Bembaa (tur. bend-baci glavna brana)
predgrae Sarajeva gde reka Milucka ulazi u
grad (nekad je na tom mestu postojala
velika brana koja je sluila za dovod vode).
Be-mol (ital. Be-moll) uz. zvuanje sa osnovnim tonom b; suprotno: Be-dur.
ben (hebr. ben sin) kod semitskih osobnih
imena stavlja se pred ime oevo; npr.
Solomon ben David=Solomon, Davidov sin.
bena (tur. bon) budala, luda, glupan.
benares (ind. Benares) istonoindijska srebrna
tkanina, brokat, nazvala po gradu Benaresu.
bengal (eng. bengal) polusvilena tkanina, mus-lin
sa prugama u vie boja.
bengali (eng. Bengal) pl. engleske trupe u Indiji
sastavljene od uroenika.
Bengalija (eng. Bengal) oblast u severoisto-nom
delu Indije.
bengalo (beng. bangla, eng. bungalow) jednospratna kua, na Dalekom istoku, od lakog
materijala (bambusove trske ili dasaka), s
krovom od slame ili crepa; slui za turiste,
lovce itd.

bengalske vatra

109

bengalske vatra poznata vatrometna smesa

alitre i sumpora, gori lagano crvenim, utim,
zelenim ili belim plamenom.
bengal strajp (eng. bengal stripe) trg. muslin sa
prugama u vie boja.
bendi (eng. bandy) sp. igra na ledu palicama i
tvrdom lopticom, pretea hokeja; igra se u
Skandinaviji i SSSR.
beneluk (pers.-tur. bengilik, bencilik) 1.
opojna trava (napitak); 2. maije, ini.
bene (lat. bene) dobro, val>ano, lepo.
bene va lete! (lat. bene valete) iveli! budite
zdravo!
beneventana (po ital. kneevini Benevento) vrsta
latinskog srednjovekovnog pisma; javilo se (u
drugoj polovini U v.) u benediktinskom
samostanu u Monte Kasi-nu, odakle se
proirilo najpre u kneevini Benevento, a
onda i po celoj junoj Italiji; to pismo je iz
Italije prelo i u Dalmaciju, gde se u
mestimino] upotrebi zadralo do XTV v.
benevole lektor (lat. benevole lector) blagonakloni itaoe!
benevolentan (lat. benevolens) blagonaklon,
naklonjen, odan.
benevolencija (lat. benevolentia) blagonaklonost, naklonjenost, milostivost.
benevreke (alb. benevrek) uske suknene
akire; benevreci.
benediktiner (fr. benedictin, nem. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome to
su ga najpre poeli spravljati kalueri jednog
benediktinskog manastira u Francuskoj).
benediktinci al. kaluerski red sv. Bene-dikta
(480543), osnovan u VI veku u Monte
Kasinu.
benedikpija (lat. benedictio) u katolikoj crkvi:
blagoslov, blagosiljanje.
benedikpija
apostolika
(lat.
benedictio
apostolica) apostolski blagoslov koji papa,
pravei znak krsta, daje triput godinje celom
katolikom svetu.
benedicirati (lat. benedicere) blagosloviti,
blagosiljati.
benedicite (lat. benedicite) molitva pre obreda
u katolikim manastirima; blagosiljanje,
blagoslov.
benemerit (lat. bene meritus) vrlo zasluen
ovek.
benefaktor (vlat. benefactor) dobrotvor, dobroinilac.
benefakcija (lat. benefactio) dobroinstvo,
dobrotvorstvo, beneficancija.
benefis (fr. benefice) predstava u korist nekog
glumca.
benefic (lat. beneficium) dobit, zarada, korist;
prihod; prvenstvo, povlastica; predstava u
korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog
cilja, korisnica.
bensficija (lat.) dobit; povlastica.
beneficijalni (nlat. beneficialis) koji pripada
crkvenim prihodima ili se tie crkvenih
prihoda.

bergonizacija

beneficijant (nlat. beneficians) dobroini-lac,

dobrotvor.
beneficijar (nlat. beneficiarius) onaj koji prima
prihod od nekog benefica, napr. od neke
predstave korisnice; primalac prihoda crkve;
up. beneficijat.
beneficijat (nlet. beneficiatus) v. beneficijar;
takoe:
ak
koji
prima
stipendiju,
blagodejanje, blagodejanac.
beneficij(um) (lat. beneficium) v. benefic.
benzin (nlat. bezoe) hen. tena i lako zapaljiva
smea ugljovodonika, dobija se iz nafte,
rastvara se u alkoholu, slui kao pogonsko
gorivo kod eksplozivnih motora i u hem.
industriji.
benzol hem. tean, bezbojan, aromatian
ugljovodonik, S6N6, lako isparljiv i za-paljiv,
dobija se iz katrana kamenog uglja.
benignitet
(lat.
benignitas)
dobrota,
dobrodunost, dareljivost; med. bezopasnost,
prolaznost bolesti.
ben-mari (fr. bain-marie) kuv. zagrevalo
vodom, posuda vrue vode u koju se stavljaju
sudovi sa jelom da bi se odrala toplota.
bentonit (po Fort Benton-, SAD) vrsta gline,
sadri
vie
od
50%
montmorilonita;
upotrebljava se pri vaenju nafte, izradi
kalupa za livnice, eliane i dr.
bentos (gr. bentlos dubina) biol. ivotinje i biljke
koje ive na morskom dnu.
bendo (eng. .banjo) gitari slian severnoameriki crnaki muz. instrument sa 57 crevnih
ica; naroitu ulogu danas ima u dez muzici.
belje (fr. beignet) kuv. utipak, priganica,
krofna.
benjovr (fr. baignoire) l. kupalite, kupatilo,
banja; poz. loe u parteru graene u obliku
kade, tj. spreda uzane, a pozadi iroke; 2.
kada za kupanje.
beotski (gr. Boiots) pril. iz Beotije, tj. glupo,
nespretno, tromo.
Beoani (gr. Boiotos) stanovnici starogr-ke
pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim
i glupim ljudima; otuda: ne-spretakovii,
glupaci.
berat (arap. bara t) carsko pismo ili povelja
kojom se nekom daju naroite povlastice;
carsko pismo kojim se neko postavlja na neki
poloaj; pismo kojim se davala eg-zekvatura
evropskim diplomatskim predstavnicima u
Turskoj.
beraha (hebr. beracha) jevrejska molitva
zahvalnicu.
berberiva (nlat. berberis) uta boja koja se
dobija iz korena biljke utike.
berberis (nlat. berberis vulgaris) bog. utika.
bergami (ital. bergamo) pl. zidni tepisi izraeni
u talijanskoj pokrajini Bergamo.
bergamota (ital. bergamotto) carska kruka,
vrsta plemenitih kruaka koje su iz Turske
preneseno u Italiju.
bergonizacija med. v. elektrogimnastika.

berdanka

110

berdanka (eng. Berdan) puka ostragua,

nazvana po pronalazau Amerikancu Berdanu ( + 1893), ranije upotrebljavani u ruskoj
i srpskoj peadiji.
bere (fr. beret) plitka i okrugla francuska kapa;
beretka.
berekin (ital. birichino) rasputen deak, deran,
mangup.
bereta (ital. berretta) v. bere.
berera (fr. bergere) pastir ka; iroka,
postavljena naslonjaa; ukras za glavu; fig.
ljubavnica, dragana.
bererak (fr. Bergerac) vrsta finog francuskog
vina, nazvana po istoimenom de-partmanu na
Dordonji.
bererija (fr. bergerie) tor za ovce; ovar-stvo;
pastirska pesma i igra.
berza (fr. bourse, ital. borsa, nlat. bursa koa,
krzno; tulum za vino) mesto gde se redovno
sastaje poslovni i trgovaki svet radi
zakljuivanja poslova, naroito sa menicama
i hartijama od vrednosti (efek-tna berza),
zatim sa robom: itom, ugljem i sl. (produktna
berza); novana pijaca, novanik; berzijanck
ljudi koji se bave berzanskim poslovima, koji
trguju na ber-zi; berza rada ima za zadatak da
utie na trite radne snage time to usredsreuje ponudu i tranju i, na taj nain, utie na
suzbijanje besposlice; up. burza.
berzanski uzvisi trg. mesni obiaji koje je utvrdila
uprava jedne berze, a koji vae za poslove
obavljene na toj berzi.
berzerkeri (nord. ber-serkr) tig. oni koji se
pojavljuju u koi medveda", polumitske
linosti u Norvekoj i na Islandu, ljudi koji,
kada pobesne, dobiju snagu za dvanaest
ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest
sinova koji su ili u boj bez oklopa, samo u
medveoj koi, i odlikova-li se u borbi divljim
besom; fig. besni, plahovita ljudi i ratnici.
berzijanci (fr. bourse, nem. Bersianer) pl. v. pod
berza.
beriberi (ind. beri) med- veoma rairena krvna
bolest u Sev. Africi, Australiji i ist. Indiji,
koja se javlja kao posledica hranjenja samo
kuvanim pirinem, koji nema u sebi
vitamina be"; glavni joj je znak: potpuno
rasulo u funkcionisanju ivanog sistema koji
se javlja u koenju donjih delova tela i
slavljenju
srca;
=
beli
skorbut,
beavitamknoza.
beril (gr. beryllos) min. heksagonalni mine-ral,
neprovidan, mutnozelene boje; plemeniti beril
je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd),
ili zelenkastoplave (akva-marii).
berilij(um) (gr. beryllos, nlat. berylliumj
hem. element, atomska masa 9,02, redni broj 4,
znak Ve; beo metal koji ulazi u sastav berila.
berilistika (gr. beryllos) gatanje, prori-canje
budunosti
iz
arobnog
ogledala
(napravl>enog iz berila).

bertijonaa

berit-mila (hebr. berit savez, zavet, mila od

glagola mal obrezati pokoicu penisa)
crkveno-verski obred kod Jevreja; uvo-enje
u zavet praoca Avrama, zavet obre-zanja,
obrezanje.
beriet (arap. baraka, tur. bereket) l. letina,
plod, rod; 2. srea, napredak.
berkan (ital. berracano) gusta i teka tka-nina
od vune, kostreti ili kamilje dlake za
prevlaenje nametaja.
berkelijum v. berklijum.
berklijum hen. transuranski element, proizveden vetaki u laboratoriji Kali-fornijskog
univerziteta u Berkliju (Veg-kley), otuda i
naziv; redni br. 97, hem. znak Bk.
berkovec (rus. berkovec) mor. ruska mornarska
mera od 10 puda = 400 ruskih funti =
163,805 kg.
berkir (eng. berkshire) po eng. gradu Berk-iru
nazvana rasa crnih svinja, proizve-denih
ukrtanjem sijamske, kitajske i napolitanske
rase.
berlengo (fr. berlingot) polu-berlina, lake
karuce sa dva sedita, bez prednjeg sedita;
up. brelengo.
berlina (fr. berline) vrsta lakih kola sa etiri
sedita i sa zavaljenim arnjevima, berlinska
kola.
berlingoca (ital. berlingare, berlingozza)
italijanski narodni ples.
berma (lat. firmare) krizma, crkveni in kojim
se krtenje potvruje miropoma-zanjem; up.
birma.
bermet (nem, Wermut) aromatino desertno
vino s pelenom, pelinkovac; up. vermut.
berna (fr. berne) kor. zastava kojom se mornari
pozivaju da se vrate s kopna na lau;
zategnute ebe kojim se neko baca uvis
(stara francuska igra).
bernardinac (nem. Bernhardiner) rasa pasa
izmeu doge i ovarskog psa, duge dlake,
crvene i bele; upotrebljuju ih kao putovoe
kroz snene meave na Sv. Bernhardu
(vajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snenim vejavicama.
bernardinci pl. bela braa, kalueri katolikog
kaluerskog reda, osnovanog 1098. u
Francuskoj.
berneskan (ital. bernesco) v. bernijeskan.
bernijeskan (ital. Berni, bernesco) udljiv,
nastran (po nainu pisanja ital. pesnika
Bernija, koji je preradio Bojardov ep
Zaljubljeni Rolando").
bersaljeri (ital. bersaglieri) pl. strelci (vrsta
peadije u ital. vojsci, osnovana 1836. god.).
berseza (fr. berceuse) kuz. uspavanka.
bert-brodovi (hol. beurt) pl. holandski
potansko-trgovaki brodovi koji vre
redovan saobraaj na odreenim linijama i
imaju povlasticu za prevoenje putnika i robe.
bertijonaa (fr. bertillonage) u kriminali-stici:
utvrivanje istovetnosti (identi-

besa

111

fikacija) neke linosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. antropolo-gu

Alfoisu Bertijonu, 18531914).
besa (fr. baisse) l. trg. padanje cena i kurseva
dravnih papira, akcija i drugih hartija od
vrednosti, kao i robe koja se kotara na berzi.
besa (alb.) 2. kod Albanaca: tvrda vera, tvrda
re; nekome dati besu dati nekome tvrdu re
da mu se nee nikakvo zlo dogoditi od
onoga koji je dao besu.
besar (fr. baisser) trg. v. besje.
bes-bol (eng. base-ball) sp. severnoamerika
narodna igra loptom, igra se na igralitu u
obliku romboida ije su strane duge 27 t, i sa
dva tima sa po devet igraa.
besee (po fr. skra.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze.
Besemerov aparat aparat za proizvoenje
elika i bakra.
Besemerova metoda postupak pri proia-vanju
sirovog gvoa pomou toplog vazduha; v.
Besemerov elik.
Besemerov elik elik koji se dobija oksidacijom sirovog gvoa, nazvan po vedskom hemiaru Henri Besemeru (Nepgu
Bessemer, 18131898).
besje (fr. baissier) trg. igra na berzi koji
pekulie padanjem vrednosti berzan-skih
artikala; besar.
beskompromisan (lat. compromissum) koji ne
pravi kompromise, nepopustllv, nepomirljiv.
bestija (lat. bestia) zver, ivotinja; grubo,
divlje; neovek, zver-ovek.
bestijalan (lat. bestialis) zverski, ivotinj-ski;
grub, divlji, surov, neovean.
bestijalnost (lat. bestia) ivotinjstvo, zver-stvo,
zverska priroda, skotstvo, skotsko ponaanje,
neovenost; skotolotvo.
bestijarij(um) (nlat. bestiarium) knjiga sa
slikama ivotinja, knjiga sa priama iz
ivotinjskog sveta.
bestijarijus (lat. bestiarius) borac sa zvero-vima
u areni (kod starih Rimljana).
bestseler (eng. best najbolji, seli prodavati,
trgovati) delo koje u odreenoj vrsti postigne
najvei broj prodatih primeraka.
bega (gr. beta) ime drugog slova grkog
alfabeta (R=nae b"); beta-zraci fiz. vrsta
radioaktivnih zraka, potiu iz atomskog
jezgra radioaktivnih elemenata u tzv.
procesu beta-raspada, a sastavlje-ni su od
beta-estica, elektron ili pozi-tron koji izlee
iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili
antineutronom; up. alfa-zraci, gama-zraci.
beton (lat. bitumen, fr. beton) smesa od
ljunka i cementa koja ima svojstvo, poto se
ovlai, da se stvrdne kao kamen (u novijoj
graevinskoj tehnici igra jednu od najvanijih
usluga); armirani beton kada se u betonsku
smesu doda jo i gvoe, radi pojaanja;
prednapregiuti beton ar-

bibliognozija
mirani beton prethodno napregnut na pritisak
zatezanjem eline armature (nosi-vost mu je
vea od armiranog). bear (pere. bi-kar bez
posla, tur. bekar) l. neoenjen ovek, neenja,
momak; 2. lola, bekrija; mangup; 3. najamni
radnik, nadniar; 4. ist- najamni vojnik.
dehaizam napredni pravac u babizmu, koji
ima pristalica i u Evropi i Americi. behar
(tur. behar prolee, list i cvet voke)
cvet, naroito cvet ia vokama. behika (gr.
bex, bexos kaalj) pl. med. sredstva, lekovi
protiv kalja. becirk (lat. cirkus, nem. Bezirk)
srez, kvart,
odeljak.
bea (tur. besa) mana, nedostatak, greka.
beika (tur. besik) detinja kolevka; mehur.
belija (tur. besli) l. straar; 2. pripadnik
plaene konjice. betek (nem. Besteck)
pribor za jelo: no,
viljuka, kaika, tanjiri i ubrus. bi- (lat. bis)
predmetak u sloenicama koji kazuje da se
znaenje drugog dela sloeni-ce dvaput javlja,
npr. biandrija, bilupa itd. biangularan (lat.
angularis uglovni, kutni)
dvougli.
biandrija (lat. bi-, bis, gr. aner, andros
mu) zakonom zabranjeni brak jedne ene sa
dva mua u isto vreme. bianuelan (lat. bi-,
annus godina, fr. biannuel) koji izlazi
dvaput godinje, npr. asopis. biarda maina
za tkanje, razboj (naziv po
pronalazau). biartikularan (lat. bi-, articulus
zglob) koji
ima dva zgloba, dvozgloban. biarhija (lat. bis,
gr. arhe vlada) dvovla-e, istovremeno
vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji; up.
diarhija. bibacitet (nlat. bibacitas) elja
(ili:
strast) za piem, sklonost piu. bibere (lat.
bibere) piti; bibere greko stope (lat. bibere
graeco more) piti po grkom obiaju (tj.
kada se u ije zdravlje pije onoliko aa
koliko njegovo ime sadri slova ili koliko mu
se jo eli godina ivota); bibere ad
numerum(lat. bibere ad numerum) ispita uz
zdravicu odreen broj aa. biberon (fr.
biberon) pijanac, vindija; sisaljka, boca sa cuclom.
bibi (fr. bibi) enski eir sa malim titom;
muki eir sa uzanim obodom. Biblija (gr.
bibHon knjiica, knjiga, biblia knjiice, knjige)
Sveto pismo, knjige koje sainjavaju Stari (na
hebrejskom) i Novi zavet (na grkom); biblijska
arheologija nauka koja ispituje nain ureenja i
ivota, obiaje, umetnost i sl. onih naroda koji
se u Bibliji pominju. bkblio- od gr. to biblion
u znaenju knjiica, knjiga.
bibliognozija (gr. biblion, gnosis poznavanje)
poznavanje knjiga, razumevanje u knjige.

bibliognost(a)

112

bibliognost(a) (gr.) poznavalac knjiga, onaj

koji se razume u knjige.
bibliograf (gr. biblion, grapho piem)
poznavalac knjiga; pisac (ili: sastavljam)
spiska knjiga jedne struke.
bibliografija (gr.) poznavanje knjiga, pomona
nauka koja se bavi to potpunijim
sakupljanjem i opisivanjem tampanih dela ili
jedne naune oblasti, ili celokupne
knjievnosti jednog naroda; ona moe biti
azbuna, hronoloka ili sistemat-ska; obino
se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova
dela, a ree donosi i kritike napomene.
bibliolater (gr. biblion, latreuo sluim) ovek
koji voli i ceni knjige; ovek koji preterano
potuje Sveto pismo.
bibliolatrija (gr. biblion, latreia sluba)
preterano i zanesenjako potovanje Svetog
pisma; slepo verovanje svemu to je napisano
ili tampane.
biblioliti (gr. biblfon, Ifthos kamen) pl. geol.
okamenotine lia; otisci lia na kamenu;
rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u
Herkulanumu i Pompejima, pa su dobili
mineralan izgled.
bibliologija (gr. bibliologia) nauka o knjizi i
knjiarstvu uopte, poznavanje Svetog pisma
(Biblije); nauka o Svetom pismu; rasprava o
raznim izdanjima Biblije.
biblioman (gr. biblion, mafnesthai ushii-vati
se) onaj koji strasno skuplja knjige iz isto
spoljnih obzira, npr. radi origi-nalnosti
tampe, starosti, retkosti, tehnike opreme,
njihove sudbine itd.
bibliomanija (gr. biblion, mania ushienje)
bolesna strast za skupljanjem knjiga iz isto
spoljnih obzira, knjigoljublje.
bibliomantija (gr. biblion, manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre
padne oko kad se knjiga, naroito Sveto
pismo, nasumce otvori.
bibliopeja (gr. biblfon, poieo inim) vetina
sastavljano (ili: pisanja) knjiga, spisateljstvo; pravljenje (ili: izrada) knjiga.
bibliopol (gr. bibliopoles) knjiar, prodavac
knjiga.
bibliotaf (gr. biblfon, taphos grob) ,,sahranjiva knjiga", tj. onaj koji svoje knjige
nerado pozajmljuje.
biblioteka (gr. bibliotheke zbirka knjiga)
knjinice, zbirka knjiga.
bibliotekar (gr.) knjiniar, upravnik,
rukovalac bibliotekom.
bibliotekografija (gr. bibliotheke, grapho
opisujem) opisivanje biblioteka; nauka o
ureenju biblioteka.
bibliotekonomija (gr. bibliotheke, nomfa)
nauka o ureenju biblioteka i upravljanju
bibliotekama.
bibliofil (gr. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj
koji strasno skuplja knjige radi njihove
stvarne, bitne vrednosti za nauku ili
predmet koji skupljaa posebno interesuje.

bigotirati

bibliofilija (gr. biblfon, philia ljubav) ljubav

prema knjigama radi njihove stvarne
vrednosti.
biblist(a) (nlat. biblista) poznavalac Biblije,
objanjava Biblije; onaj koji se dri samo
Biblije, bez obzira na predanje.
biblioteka (gr. biblfon) struno poznavanje
Svetog pisma; nauka o Svetom pismu.
biblicizam (gr.) pravac u evangelikoj
teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi
jedinstven otkriveni sistem misli ili ivota.
biblicitet (gr.) neodstupanje od Svetog pisma (u
propovedima).
bibron (fr. biberon) v. biberon.
biva Jiuz. japanski narodni instrumenat, sro-dan
lauti, sa 4 ice, po kojima se udara drvenim
maljiem.
bivak (fr. bivouac) voj. poljski logor; stanovanje
vojske pod malim atorima.
bivakirati (fr. bivouaquer) okolovati, biti u
okolu, logorovati u polju; provesti (ili:
provoditi) no pod vedrim nebom.
bivalentan (nlat. bi-, valens koji vredi, valere
vredeti) he*, dvovredan, od dve vrednosti, koji
ima dve vrednosti, naziv za sve one elemente
kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma
vodonika, odnosno dva atoma drugog nekog
jednovalentnog elementa, ili se zamenjuje
dvama atomima vodonika, kao npr. kiseonik,
sumpor, bakar, cink, olovo, elezo i dr.
biver (eng. beaver) trg. engleska pamuna
materija, tkana kao oja (upotrebl-ava se za
zimske akire).
bivertin (eng. beaverteen) trg. grub vuneni porhet.
bivijum (lat. bivium) mesto gde se stiu dva
puta, raskra, raskrsnice.
bigamija (lat. bis, gr. gamos brak) dvobranost, stupanje u nov brak pre no to je prvi
razveden, dvoenstvo, dvomuitvo.
bigamist(a) (lat. gr.) ovek koji ima dve ene,
dvoenac.
bigamistki&a (lat. gr.) ena koja ima dva
mua, dvomuica.
bigarirati (fr. bigarrer, nlat. bivariare) arati,
iarati, ukrasiti arama.
bigenerian (lat. bis, genus rod, bigener),
dvospolan, koji ima dva spola; up. hermafroditski.
biglisati (gr. biglao, biglizo) pevati, izvi-jati
melodiju (ptice, naroito slavuji).
bigot (fr. bigot) onaj koji slepo veruje;
bogomoljac; onaj koji se pravi da je strogo
religiozan, licemer.
bigotan (fr.) koji preteruje u pobonosti, verski
zatucan; licemeran.
bigoterija (fr. bigoterie) verska zatucanost,
preterana
pobonost,
bogomoljstvo;
licemerstvo.
bigotizam (fr. bigotisme) tobonja svetost,
licemerstvo; bogomoljstvo.
bigotirati (fr. bigot) praviti se svecem,
pretvarati se, licemeriti.

bigotnost

113

bigotnost (fr.) v. bigotizam.

bide (fr. bidet, ital. bidetto) sud za intimno
ispiranje sena; kada u kojoj se kupa sedei;
konje, mali konj.
bidens (lat. bi-dens) dvozubac, dvozube vile,
dvozube rogulje.
biduum (lat. biduum) vreme od dva dana; rok
od dva dana; intra biduum (lat. intra
biduum) u roku od dva dana.
biu (fr. bijou) nakit, ukras, dragocenost,
dragulj, dragi kamen.
biuterija (fr. bijouterie) trgovina dragocenostima, zlatarske radnja, juvelirska
radnja;
nakit,
dragocenost,
dragulji;
juvelirska roba.
biugje (fr. bijoutier) trgovac dragoceno-stima,
zlatar, juvelir.
bizam (nlat. bisamum, hebr. besem) gust sok
jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih
ivotinja, naroito u mokavca, u jednoj kesi
u blizini mara (upotrebljava se kao miris, i
kao lek za jaanje ivaca); up. mous.
bizantijski (gr. Byzantikon) koji se tie grkog
ili istonorimskog carstva; fig. koji kadi, koji
se ulaguje starijima od sebe, ulagivaki,
udvoriki, puzavaki; vizantijske
bizantinizam (gr. Byzantion) 1. bizantijska
umetnost; 2. sistem vladavine slian onome u
Istonorimskom Carstvu, gde je neo-granieni
vladar bio u isto vreme glava drave i crkve, i
doputao svojim dvora-nima i ljubimcima da
vre uticaj na najvanije dravne poslove; 3.
fig. pokorno sluenje i udvaranje vladarima i
njihovim prohtevima, puenje pred nitima a
nadmenost prema niim od sebe; Bizantinizam.
bizantinci (gr.) 1. pl. grki pisci koji su pisali
od vremena Konstantina Velikog (325) pa do
pada Carigrada (1453), tj. do propasti
Bizantijskog Carstva, i radili na istoriji,
analistici, geografiji, ar-heologiji, filozofiji,
teologiji, retori-ci i poeziji; 2. zlatnici grkih
careva; vizantinci.
bizantolog (gr. Byzantion, logos) naunik koji
se bavi prouavanjem duhovne i materi j alne
kulture u staroj Bizantiji; vi-zantolog.
bizantologija (gr. Byzantion, logia) nauka koja
se bavi prouavanjem celokupnog ivota
(duhovne i materijalne kulture) u staroj
Bizantiji; vizantologija.
bizar (fr. bizarre) udak, osobenjak, nastran
ovek.
I
bizaran (fr.) udljiv, nastran, osoben; udnovat,
udesan, neobian.
bizarerija (fr. bizarrerie) udnost, neobinost,
osobenost; up. bizarnost.
bizarnost (fr.) v. bizarerija.
bizmut (lat. bismutum) hen. element, atomska
masa 208,980, redni broj 83, znak Bi
(upotrebljava se i kao antiseptino sred-

bikonkavav

stvo, pri leenju od sifilisa i dr.); vizmut.

biznis (eng. business) posao, trgovaki posao.
bizon (gr. bfson) zool. divlji bivo, zuber (u
Evropi); bufalo, ameriki divlji bivo.
bizoialan (lat. bi-, gr. zone pojas, oblast) koji
je podeljen na dve zone, koji se sastoji od dve
zone.
bizonjo (ital. bisogno, fr. besoin) nuda,
potreba; al bizonjo (ital. al bisogno) trg. u
sluaju potrebe (na menicama).
bije (fr. billet) trg. v. bilet; bije a ordr (billet a
ordre) vlastita menica, menice koja se
isplauje samo izdavaocu; bije o porter
(billet au porteur) priznanica ili menica koja
se isplauje donosiocu; bije d' bank (billet de
banque) banknota, novanica.
bijenalav (lat. biennis) dvogodinji.
bijenale (lat. biennale) kulturne manife-stacija
koja se odrava svake druge go-,dine.
bijenalije (lat.) pl. bog. dvogodinje biljke.
bijenij(um) (lat. biennium) vreme od dve
godine.
bijon (fr. billon) legura od srebra i bakra, ali sa
znatno vie bakra, od koje je ranije pravljen
sitan novac; bakarni novac sa neto srebra;
srebrni novac bez propisne koliine srebra.
bijonaa (fr. billonnage) nedoputena trgovina
novcem male vrednosti; krivotvo-renje
novca; proturanje lanog novca.
bijoner (fr. billonneur) proturiva nepropisnog ili lanog novca.
bijonirati (fr. billonner) proturati nepro-pisan
ili laan novac.
bikamerizam (lat. bi-, camera) dvodomni sistem
u ureenju drave.
bikarbonat (nlat. bicarbonas) hen. karbonat sa
dva ekvivalenta ugljene kiseline prema
jednom baznom, npr. bikarbonat sode.
bikvadrat (lat. bi-quadratus) kat. etvrti stepen
(etvrta potencija) jedne veliine; bikvadratne
jednaine
jednaine
etvrtog
stepena;
bikvadratii koren etvrti koren neke veliine.
bikefalan (lat. bis, gr. kephale glava) dvoglav; up. bicefalan.
bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu, na
kome su 1946. vreni opiti atomskom
bombom) vrsta dvodelnog enskog kupaeg
kostima ija je veliina svedena na najmanju
meru.
bikoloran (lat. bicolor) bog. dvobojan, u dve
boje.
bikonveksan (nlat. bi-convexus) om. dvogubo
ispupen, ispupen s obe strane, npr.
bikonveksno soivo.
bikonjugiran (lat. bi-conjugatus) dvostruko
sparen, dvogubo spregnut.
bikonkavan (nlat. bi-concavus) om. dvogubo
izdubljen, s obe strane izdubljen, npr.
bikonkavno soivo.

bikornan

114

bikornaa (lat. bi-cornis) zool. dvorog, sa dva

roga.
biksin (nlat. bixa) ham. v. orlean.
bil (eng. bili, fr. bille, nlat. billa, lat. bulla)
predlog, zakonski predlog (u Engleskoj), koji
se, tek poto bude triput proitan i primljen u
oba doma, podnosi kralju; takoe: pisamce,
cedulja, priznanice, menica.
bilabijal (lat. bi-, labium usna) gran. sugla-snik
koji se izgovara s obe usne, dvousneni
suglasnik (b, p, m).
bilabijalan (lat. bilabialis) gram- koji se
izgovara uz uee obeju usana, dvousneni
(suglasnik).
bilans (fr. bilan, ital. bilancio, lat. bi-lanx sa
dva tasa) trg. poreenje prihoda i rasho-da na
kraju jednog rauna, zavrni raun o
prihodima i gubicima koji se izvodi s
vremena na vreme, obino krajem svakog
meseca i svake godine; fig. krajnji ishod
neega; up. saldiranje, saldo.
bilansirati (lat. bilaroc) trg. izvesti zavrni raun,
izvriti sravnjenje prihoda i rashoda u trg.
knjigama; zakljuiti neki posao, izvesti
zakljuak o svrenom poslu.
bilanca (nem. Bilanjz) v. bilans.
bilardirati (fr. billarder) na bilijaru: jednim
udarcem takom loptu dvaput dodirnuti; jednim
udarcem udariti dve lopte; o konju:
izbacivati prednje noge napolje.
bilateralan (lat. bis, latus strana, nlat.
bilateralis) dvostran, obostran, upravljen na
suprotne strane; bipateralnikontrakt ugovor
koji obavezuje obe ugovarake strane.
bilboke (fr. bilboquet) igra u kojoj se lopta
hvata na tap; figurice od zovine sri sa
olovom na dnu, tako da uvek stoji
uspravno; tip. sitni tamparski poslovi (karte,
posetnice i sl.); drveni pruti kojim se mee
zlato pri pozlaivanju.
bilet (fr. billet) pisamce, cedulja; trg. priznanica;
ulaznica;
eleznika
(ili:
tramvajske) karta; etiketa.
bileta (fr.) v. bilet.
biletar (fr. billetier) poz. prodavac ulaznica za
predstave; izdavalac karata (elez-nikih
itd.); up. bileter.
biletarnica (fr. billet) blagajna, mesto gde se
izdaju karte, ulaznice.
bileter (fr. billetier) v. biletar.
biletirati (fr. billeter) stavljati na robu ceduljice
sa cenom; izdavati ulaznice, eleznike
karte i dr.
biletura (fr. billet) izdavanje ulaznica,
eleznikih karata; prodavnica ulaznica,
eleznikih karata itd.
biliverdin (lat. bilis u, fr. vert zelen) hen.
uno zelenilo, zelena bojena materija ui.
bilieran (lat. bilis, fr. biliaire) koji se tie ui,
uni.
bilijar (fr. billard) vodoravna tabla na etiri
kratke noge, prevuena zelenom

bimetalizam

ojom, etvrtasta i zarubljena, na kojoj

dve osobe ili vie njih igraju loptama od
slonove kosti koje udaraju takovima
(keovima); igra na bilijaru. bilijarda (fr.
billiarde) hiljadu biliona. bilijariti (fr. billard)
igrati na bilijaru. bilin (lat. bilis) hen. glavni
sastojak ui. bilingvizam (lat. bilinguis
dvojezian) v.
bilingvitet. bilingvitet (lat. bis, lingua jezik)
dvojezinost; upotreba dvaju jezika u govoru; fig.
pritvornost, prepredenost, dvolinost.
bilingvian (lat. bilinguis) dvojezian; koji
govori dva jezika; fig. pritvoran, dvolian, prepreden. biliozan (lat. biliosus,
bilis) uan, pun
ui; utozelen; fig. ustar, prek, na-|
prasit, razdraljiv, mrzovoljan. I bilion (fr.
billion) milion miliona j
(1.000.000.000.000). bilirubin (lat. bilis, nlat.
rubinus) he, uno crvenilo, crvena bojena materija ui. bilis
(lat. bilis) med. u, fig. gnev, jed,
ljutina. bilifulvin (lat. bilis, ulvus, mrkout)
hen.
uno utilo, crvenouta bojena materija ui. bilokacija (lat. bi-, locus)
istovremena
prisutnost na dva mesta. bilten (fr. bulletin,
ital. bullettino) dnevno
saoptenje; kratak, zvanian dnevni izvetaj (npr. o stanju zdravlja, o stanju na
frontu, o sednici ministarskog saveta, o
aktuelnim politikim pregovorima i
sl.); izborni listi; listak, cedulja; potvrda, priznanice. bilupa (lat. bis, fr. loupe)
opt. lupa sa dva
soiva. bild (eng. bilge) mor. ravno dno u
sredini
lae, donji deo lae. biljur (ar. ballur
kristal, lat. beryllus, gr.
beryllos beril) gorski kristal; kristalno
staklo. biman (lat. bis, manus, nlat.
bimanus) dvobimbaa (tur. binbasi) komandant po
evropskom uzoru ureenih trupa u Turskoj,
zapovednik tabora koji je obino imao
hiljadu vojnika; major.
bimembrian (lat. bimembris) koji ima dva
uda; sa dva lana, dvolan.
bimenzan (lat. bimemsis) dvomeseni.
bimenzis (lat.) vreme od dva meseca, dvomeseje; up. bimester.
bimester (lat. bimestre, se. tempus) v. bimenzis.
bimestran (lat. bimestris) dvomeseni.
bimetalizam (lat. bis, dvaput, metallum)
dvojki novani sistem jedne zemlje, po kojem
zlato i srebro imaju stalnu i odreenu vrednost
u meusobnom odnosu, i oboje . slue kao
podloga papirnom novcu; nepot-duniili hropot
bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni
novac vai kao kupov-no i plateno sredstvo
s tim to zlato

bin

115

vai kao osnova i to se moe neogranieno

kovati, dok je kovanje srebrnog novca
zakonom ogranieno; suprotno: monometalizam.
bin v. ibn.
bina (nem. Bijhne) pozornica; pozorite.
binaran (lat. bini po dva, binarius koji sadri
dva, od dva) dvojki, od dva dela, koji se
sastoji od dve jedinice, dvojedinini; up.
bineran.
binda (nem. Binde) veza, vrpca, povoj, zavoj;
petlja; okovratnik; pojas.
binen-regulator (nem. Biinne, nlat. regulator)
poz. aparat za udeavanje svetlosti na
pozornici i u pozoritu.
binerav (lat. bini, fr. binaire) v. binaran.
binokl (fr. binocle) cviker, naoari; dogled za
oba oka; med. zavoj za oba oka.
binokularan (lat. bini, oculus oko) sa oba
oka, koji je udeen za oba oka u isto
vreme.
binom (lat. bi-, gr. nomos zakon) mat. veliina
koja se sastoji iz dva dela, npr. a+ br,
padinom od dva lana, dvolani izraz.
bivomizam (lat., gr.) fil. shvatanje da postoje
dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni
(uzroni) odnosi, na kojima se osnivaju
prirodne pojave, i njima odgovarajui zakoni
na kojima se osnivaju duevne (psihike)
pojave.
binomski (lat., gr), mat. sa dva lana, dvolani;
koji se tie binoma.
binub (lat. binubus) ovek koji se dvaput eni.
binjekta (tur. binek tasi) veliki kamen kod
stepenica koji slui konjaniku da se lake
popne ili sie sa konja.
binji (tur. bini?) graanski veliki ogrta od
crvene ohe bez ukrasa, nosila ga je
poglavito turska konjica, a i Srbi'.
bio- (gr. bfos) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: ivot, ivotni.
bioaritmetika (gr. bfos ivot, arithmetike)
nauka koja se bavi sraunavanjem
prosenog trajanja ovejeg ivota.
biobibliografija (gr. bios, biblion knjiga,
graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose
na ivot i rad nekog oveka (pesnika,
filozofa, vladaoca i dr.).
bioblasti (gr. bfos, blaste klica) pl. biol. ivotne
jedinice manje od elija ivih bia, poslednja
sedita svih ivotnih pojava (elija je, po
uenju Altmana, kolo-nija bioblasta); up.
biofori.
biogen (gr. bfos, genos poreklo) biol. ovako je
nazvao profesor Maks Fervorn (1903)
veoma komplikovana belanevinasta tela
koja su pravi i glavni nosioci ivota: ivot se
sastoji
u
neprestanom raspadanju
i
obnavljanju tih biogena.
biogeneza, (gr. bfos, genesis postanak,
poreklo, raanje) razvitak ivota.
biogenetian (gr. bios, genos) koji se tie
razvitka ivota; biogenetini zakon zakon
po kome je ontogeneza ili razvoj

biologist(a)

jedinke kratko i brzo, zakonima naslea i

prilagoavanja
uslovljeno,
ponavljanje
filogeneze ili razvoja svih predaka, koji ine
predaki lanac dotine jedinke" (Hekl).
biogenija (gr.) istorija razvitka ivota.
biogeografija (gr. bfos, ge zemlja, graphfa),
nauka o geografskoj rasprostranjenosti ivih
bia; deli se u fitogeografiju (geografiju
bilja), zoogeografiju (geografiju ivotinja) i
antropogeografiju (geografiju oveka).
biograf (gr. bfos, grapho piem) onaj koji
opisuje ivot, ivotopisac, pisac biografije;
opt. fotografski prikaziva stvari i osoba u
kretanju (kinematograf).
biografija (gr. biographfa) opisivanje (ili: opis)
ivota, ivotopis.
biografika (gr. bfos, grapho) vetina opisivanja ivota, vetina pisanja biografija.
biodinamika (gr. bfos, dynamis sila) nauka o
ivotnim silama i ivotnoj delatnosti; pr.
biodinamiki.
bioenergetika (gr. bfos, energefa) fil. energetika svega ivoga, svih ivotnih procesa,
zbivanja.
biozofija (gr. bfos, sophfa) v. biosofija.
bioininjering (gr. bfos, eng. engineering) v.
genetiki ininjering.
biokibernetika (gr. bfos, kibernao upra-vljam,
krmanim) deo kibernetike koji prouava
tokove informacija i sisteme regulacije u
ivim organizmima.
bioklimatika (gr. bfos, to klima nagib;
predeo u pogledu geografskog poloaja)
nauka koja prouava uticaje atmosfer-skih
promena, raznih zrakova na oveji
organizam i uopte na sve to ivi.
bioklimatologija (gr. bfos, klfma, logfa) nauka
koja prouava uticaj klime na iva bia, kao
i uticaj ivih bia, posebno biocenoza i
vegetacije, na klimu.
bioliti (gr. bfos, Ifthos kamen) kol. kamenje
koje je uglavnom postalo od okamenjenih
ostataka ivotinja i biljaka.
biolog (gr. biologos) naunik koji se bavi
prouavanjem porekla i uslova ivota.
biologizam (gr. bfos, logos) fil. pravac u teoriji
saznanja koji smatra saznavanje kao akt
odranja i unapreenja ivota, kao sredstvo
u borbi za opstanak; ona filozofija koja na
pojmu ivota" hoe da izgradi celokupni
pogled na ivot i svet; pravac sociologije
koji postupa po biolokim analogijama.
biologija (gr. biologfa) nauka o ivotu,
naroito nauka koja se bavi prouavanjem
organskih prirodnih tela i pojava koje su za
njih
vezane (zoologija i botanika);
elektrobiologija
nauka
o
elektrinim
uslovima ivota biljaka i ivotinja.
biologist(a) (gr. bfos, logos) fil. pristalica
biologizma.

bioluminescencija

116

bioluminescencija (gr. bios, nlat. lumines-centia

hladno svetljenje) biol. pojava hladnog i
vidljivog zraenja svetlosti kod tzv. svetleih
organizama iz biljnog (neke bakterije i neke
gljivice) i ivotinjskog (neke ribe i neki
insekti, npr. svitci) sveta; ova pojava biva
usled oksidacije luciferina pomou kiseonika
iz vazduha.
biomagnetizam (gr. bios, magnes) magnetska
sila koja se nalazi u organskim biima; pr.
biomagnetski.
biomantija (gr. bios, manteia proricanje) 1.
sudskolekarsko utvrivanje, prema izvesnim
znacima na telu, da li se novoroene rodilo
ivo
ili
mrtvo;
2.
arlatan-sko
predskazivanje trajanja ivota na osnovu
kucanja bila, crta na dlanu i drugih nekih
simptome.
biomatematika
(gr.
bios,
mathe'ma)
matematika disciplina prilagoena potrebama
biolokih nauka.
biometrija (gr. bios, metria) grana biologije
kojoj je cilj da matematiki izrauna i odredi
razne ivotne pojave, naroito pojave
naslea; u irem smislu: prouavanje i
merenje ivotnih sposobnosti oveka, tj.
njegovih fizikih i psihikih osobina.
biomehavika (gr. bios, mechanike) nauka o
mehanikim procesima na ivim biima i u
njima.
bionegativan (gr. bios, lat. negare odricati) koji
je nepravilan i nepovoljan po ivot i ivotne
funkcije ili po potomstvo (nakaze, poremeaji
u razvitku, nepovoljne varijacije duhovnih
sposobnosti i sve to je izrazito bolesno ili
boleljivo).
bionika (skra. od biologija elektronika
tehnika) nova nauna disciplina, nastala u XX
veku, koja se bavi prouavanjem grae i
funkcije biolokih sistema i njihovih
sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih
znanja u tehnici, odnosno radi usavravanja
postojeih i stvaranja novih tehnikih
sredstava i sistema novih maina, pribora,
aparata, grae-vinskih objekata ije osnovne
osobine treba da budu to priblinije
osnovnim osobinama ivih sistema.
bionomija (gr. bios, nomos zakon) nauka o
zakonima koji vladaju ivotom.
bionti (gr. bios, to on, tu ontos postojee bie)
pl. biol. ovako je nazvao 1866. nem.
prirodnjak Ernst Hekl fizioloke jedinke koje
su veinom sastavljene od mor-folokih
jedinki i koje predstavljaju jedinstveno ivo
bie.
bioontologija (gr. bios, on, ontos, logia)
nauka o ivim biima.
biopsija (gr. bios, orao vidim) med. nain
klinikog ispitivanja uzimanjem, operativnim putem, delia nekog organa sa ivog
oveka kad se sumnja na kakav tumor (rak,
sarkom).

biotit
biopsihizam (gr. bios, psyche dua) fil.
pretpostavka da sve ivotne pojave imaju
svoje psihike procese; up. panpsihizam.
biopsihologija (gr. bios, psyche, logia) fil. v.
psihobiologija.
biorizator (gr.) v. biorizacija.
biorizacija (gr. bios) 1912. god. pronaeni
metod sterilizovanja mleka tako da zadri i
posle karakter sirovog mleka: veoma brzo
zagrevanje mleka do 75 i naglo rashlaivanje
pomou naroitog aparata, biorizatora.
biosinteza (gr. bfos, synthesis sastavljanje)
stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u
elijama ivih organizama; osnovni oblik je
fotosinteza.
bioskop (gr. bios, skopem gledati) aparat koji
pokazuje ive slike, tj. slike stvari i bia
koje se kreu kao da su ive; dvorana u
kojoj se prikazuju takve slike (filmovi).
bioskopija (gr.) ispitivanje da li jedno telo
ima sposobnosti za ivot; ispitivanje da li je u
nekom telu bilo ivota; elektrina bioskopija
utvrivanje smrti pomou elektrine struje.
biosofija (gr. bios, sophfa) ivotna mudrost,
uenje o praktinoj mudrosti u ivotu; up.
biozofija.
biosociologija (gr. bios, lat. socius drug, gr.
logia) deo sociologije koji prouava
drutveni znaaj duine ovejeg ivota,
razmnoavanja itd., a oveka, lana
drutvene zajednice, kao animalno bie.
biostatika (gr. bios, statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosenom trajanju ivota
ljudi koji ive pod izvesnim okolnostima,
npr. stanovnika nekog grada, neke oblasti,
drave itd.
biosfera (gr. bios, sphaira lopta) celokupan
prostor na naoj planeti koji je naseljen
ivim biima, ivotni prostor (obuhvata:
atmosferu, litosferu i hi-drosferu, jer ivih bia
ima i u vazduhu, i u zemlji, i u vodi).
biotehnika (gr. bios, technike) deo tehnike koji
se tie ivih bia i ivota uopte: naslea,
prilagoavanja, mehanike razvitka, praktine
eugenike i medicine.
biotehnologija (gr. bios, techne, logia)
prouavanje i primena ivotne delatnosti
najmanjih ivotinjskih i biljnih bia
(mikroorganizama) na privrednu delatnost,
npr. organizama koji izazivaju vre-nje itd.
biotika (gr. bios) praktino uenje o ivotu.
biotip (gr. bios, typos) ist tip, ista rasa,
ivotinje i biljke koje potiu od jedne jedine
jedinke i pokazuju ujednaene i postojane
odlike.
biotit min. heksagonalni ili magnezijin li-skun
(nazvan po francuskom nauniku Biot-y).

biotian

117

biotian (gr. bios) koji se tie ivota, ivotni.

biotomija (gr. bios, temno seem) nauka o
ralanjivanju, razuivanju ivih tela; nauka
o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba
ivota.
biotop (gr. bios, topos mesto) mesto ivljenja
jedne ivotne zajednice (bioce-noze).
biofenomenologija (gr. bios, ta phainomena
pojave, logia) nauka o ivotnim pojavama.
biofizika (gr. bfos, physis) deo biologije koji
se bavi stvarnim meusobnim odnosima ivih
bia; deo fiziologije koji se slui fizikim
metodama u ispitivanju ivotnih pojava.
biofon (gr. bios, phone glas) aparat za
prikazivanje fotografskih slika koje u isto
vreme i govore ili pevaju.
biofori (gr. bios, phoros koji nosi) pl. biol.
nosioci ivota, bioblasti.
biohemija (gr. bios, chemeia) deo fiziologije,
nauka o hemijskom sastavu ivih bia i o
hemijskim procesima u zdravom i bolesnom
organizmu.
biocenoza (gr. bios, koinos zajedniki) ivotna
zajednica, skup ivih bia koja ive u
jednom odreenom delu ivotnog prostora"
(biotopa).
biocenologija (gr. bios, koinos zajedniki,
logia nauka) v. biocenotika.
biocevotika (gr.) nauka koja se bavi prouavanjem biocenoza, deo ekologije.
biocentrino posmatranje (gr. bios, lat. centrum
sredite) fil. jednostrano posmatranje prirode i
njenog razvitka, posmatranje prirode samo sa
stanovita ove-jeg ivota i njegovih
vrednosti.
biparticija (nlat. bipartitio) deljenje na pola,
polovljenje, razdvojenje.
biped (lat. bis pes noga, bi-pes) dvonona
ivotinja, dvonoac.
bipedalan (lat. bipedalis) dug ili irok dve stope,
dvostopni.
bipsdan (lat. bi-pes, bipedis) koji ima dve
noge, dvonog.
biplan (lat. bis, planum ravan, ravna
povrina) avij. letelica (ili: aeroplan) sa
dvema ravnim ili glavnim podrnim
povrinama, od kojih je jedna iznad druge.
bipolarav (lat. bis, polus stoer) dvopolan, sa
dva suprotna pola.
bira (fr. burat) trg. vrsta polusvilene, polu-vunene
tkanine.
birato voj. vrsta lakih poljskih mostova, nazvala
po pronalazau, austrijskom ininjerijskom
oficiru, Karlu Birago (17921845).
biraj (fr. burail) trg. glatka ili kegovana
polusvilena tkanina sa pamukom, vunom ili
kostreti.
biratina (fr. buratine) trg. vrsta puplina od fine
svile i vune.
birger v. purger.

biseksan

birgermajster (nem. Burger-Meister) gradonaelnik, predsednik optine, predsednik

mesnog odbora.
birema (lat. biremis) amac sa dva vesla;
antika ratna laa sa dva reda vesala koji
su stajali jedan nad drugim.
biren (fr. burin, ital. burino) bakrorezaka
rezaljka, vajalica, dleto; bakrorezac; bakrorez.
birenirati (fr. buriner) rezati rezaljkom, vajati;
praviti grbove; fig. slikovito priati.
bireta (fr. burette) hem. staklena cev sa
lestvicom, skalom (upotrebljava se za merenje malih koliina tenosti, naroito u
analitikoj hemiji).
birzeman (tur. bir-zeman) staro vreme,
davnina.
biro (fr. bureau, ital. burato) pisai sto;
kancelarija;
pisarnica;
nadlepggvo;
odeljenje; kancelarijske osoblje.
birokrat(a) (fr. bureaucrate) slubenik koji je u
dunosti strog, krut i nadmen; slubenik koji
misli da se sve reava samo za
kancelarijskim stolom.
birokratizam (fr. bureau, gr. krateo jak sam)
v. birokratija.
birokratija (fr., gr.) tesnogruda vlada
inovnitva za zelenim stolom, koja
ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj
celishodnosti u optenju sa straama;
ukoenost, cepidlanost i tesnogrudost u
zvaninoj dunosti; sistem upravljanja u
kome vlast dri inovnitvo ne vodei rauna
o stvarnim interesima masa; birokratizam.
birokratski koji se tie birokratije.
biromanija (fr. bureau, gr. mania) elja (ili:
tenja, navika) da se svi upravni poslovi
urede u kancelarijskom, tj. preteno
formalistikom duhu.
birotehnika (fr. bureau, gr. techne umetnost,
vetina) skup metoda, pravila, kojih se treba
drati da bi se kancelarij-ski poslovi
najuspenije obavili.
biroutenzilije (fr. bureau, lat. utensilia) pl.
kancelarijske potrebe, kancelarijski pribor.
birtija (nem. Wirtshaus) v. bircaus.
bircaus (nem. Wirtshaus) krma, gostionica;
birtija.
bis (lat. bis) dvaput; muz. po drugi put, jo
jedanput, ponovo.
bisage (fr. bissac) pl. dvostruka torba (u Lici);
torba na sedlu.
bisegment (lat. bis, segmentum odseak) mat.
polovina, kao odseak jedne linije ili
povrine.
bisegmentabilan (lat. bis, segmentum) mat. koji
se moe podeliti na dvoje, polovljiv.
bisegmentacija (lat.) mat. deljenje na polovine ili
na dva (obino jednaka) odseka, polovljenje.
biseksan (lat. bis, sexus, spol) v. bigeneri-an.

bisekstilan

118

bisekstilan (lat. bisextilis) prestupni, sa jednim

prestupnim
danom;
bisekstilna
godina
prestupna godina (sa 366 dana); up. bisekstus.
bisekstus (lat. bisextus) prestupni dan tj. onaj
dan koji se svake etvrte godine, posle 28.
februara, domee.
biseksualav (lat. bis, sexus spol) koji ima oba
spola, dvospolan, hermafroditski.
bisekcija (lat. bis, sectio) deljenje na dva
(obino jednaka) dela, polovljenje.
biserijalan (lat. bi-, series red, niz) koji ima
dva reda, u dva niza, dvoredan, dvoni-zan.
bisilabiav (lat. bis, gr. syllabe slog) gram.
dvosloan, od dva sloga.
biskvit (fr. biscuit, ital. biscotto, lat. bis coctus
dvaput peen, dvaput kuvan) dvopek,
peksimit; eerni dvopek; dvaput peen
porculan bez glazure.
biskoten (fr. biscotin, ital. biscottino) mali,
okrugao kolai, okrugao dvopek.
biskroma (ital. biscroma) kuz. trideset drugi deo
jedne note.
biskup (gr. epfskopos nadzornik, uvar) od P
veka: predsednik prezviterskog kolegija
katolike crkve, docnije: stareina dije-ceze
(biskupije); po rimokatolikom uenju
biskup je naslednik apostola.
biskupije (gr. episkopfa) v. pod biskup.
bisolit (gr. byssos pamuk, Ifthos kamen) min. sa
azbestom srodan mineral svilasta sjaja.
bista (fr. buste, ital. busto, nem. Brust)
poprsje, naroito kip koji predstavlja glavu i
gornji deo grudi.
bistoke (fr. bistoquet) bilijarski tap.
bistrirati (fr. bistrer) slikati (ili: boji-ti,
obojiti) aavom akvarelnom bojom.
bisturi (fr. bistouri, ital. bistori) hir. no sa
pokretnim seivom koje se moe zatvoriti,
obino dug 78 st.
bisus (gr. byssos pamuk) veoma fina i
skupocena pamuna ili lanena tkanina starih
naroda, naroito Egipana.
bit (eng. bit) l. sitan severnoameriki novac od
5 pensa.
bit (eng. beat udarac) 2. u engleskoj muzikoj
terminologiji, metrika jedinica takta; u
dez muzici bit oznaava stalno, ravnomerno
pulsiranje
uvek
jednako
naglae-nih
metrikih jedinica. Bit je uvek pa-ran, a
izvode ga udaraljke.
bit (eng.) 3. u teoriji informacija, jedinica
informacije koja odgovara rezultatu izbora
izmeu dve jednako verovatne al-ternative.
bitva (ital. bitta) brod. stubi na pristaninoj
obali ili na pramcu broda koji slui za
privezivanje brodova.
biteizam (lat. bis, gr. thes bog) verovanje u
dva boga, dvobotvo.
Bitlsi (eng. The Beatles) nuz. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od etiri lana) iz
Liverpula, koji je svojim naroitim
izvoenjem pop-muzike i svo-

biheviorizam

jim spoljanjim izgledom (duga kosa, osoben

nain odevanja) zadobio simpatije omladine
irom sveta. lanovi grupe danas nastupaju
odvojeno; fig. (bitlsi) upavci, mladii s
dugom i neurednom kosom.
bit-muzika (eng. beat udarac) vrsta zabavne
muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih
elemenata afroamerikog folklora i dez
muzike.
bitnih (eng. beatnik) l. pripadnik amerike
knjievne grupe Beat generation (A. Ginzberg, D. Keruak), koja istupa protiv konvencija graanskog drutva; 2. lice sklo-no
neuobiajenom ponaanju i odevanju koje
esto zastupa i nastrane poglede.
bitometrija (gr. bythcs dubina, metron) merenje dubine (pomou niska ili proraunavanjem).
bitumen (lat. bitumen zemljana smola) ime
izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u
zemlji, naroito ugljovodoninih materija
smolasta mirisa, npr. petrolej, naf-ta, asfalt i
sl.
bituminizacija (lat.) pretvaranje u zemljanu
smolu, u asfalt.
bituminirati (lat.) prevui (ili: pokriti,
premazati) zemljanom smolom, asfalti-rati.
bitumivozav
(lat.
bituminosus)
slian
zemljanoj smoli, koji sadri u sebi zemljanu
smolu.
bife (fr. buffet, ital. buffetto) tezga u krmi,
sto po eleznikim stanicama, u bioskopima
ili na zabavama na kojem stoje razna jela i
pia; orman za stono posue, orman sa
srebrninom; radnjica sa jelom i piem bez
stolova, krmica.
biferan (lat. bifer) vot. dvorodan, koji dvaput
godinje nosi plod ili cveta.
bifepija (fr. buffet) sopstvenik bifea.
bifilaran (lat. bis, filum nit, konac) dvoni-tan,
koji visi o dva konca (kod fizikih aparata).
biflorav (lat. bis, flos, floris cvet) bog. sa dva
cveta, koji ima dva cveta.
bifluevcija (lat. bifluere) ravanje reke.
bifolian (lat. bis, folium list) bog. dvolist.
biformai (lat. biformis) sa dva oblika,
dvooblian.
biformitet (nlat. biformitas) dvooblinost,
dvolinost.
biftek (eng. beefsteak) kuv. pare goveeg
mesa od poleine (slatke peenice), u
debljini od 4 st, preno upola na jakoj vatri.
bifti (eng. beef-tea) vrlo jaka orba od
iseckane govedine.
bifurkacija (nlat. bifurcatio) ravanje, grananje ili cepanje na dvoje, deljenje na dva
kraka, npr. reke.
biheviorizam
(eng.
behaviour
vladanje,
ponaanje) psih. pravac u psihologiji, osnovao
ga Amerikanac Vatson 1912, koji svoja
saznanja crpe iz paljivog posmatranja

biher-rank

119

ponaanja ljudi u raznim uslovima i na

temelju tih opaanja objanjava duevne
procese.
biher-rank (nem. Bucherschrank) orman za
knjige.
bihromatiav (lat. bis, gr. chroma boja)
dvobojan, od dve boje; bihromatini
harmoniju! sprava za postizavanje etvrtine
tonova kod klavirskog rasporeda dirki.
bicarija (ital. bizzarria) muz. brz skok iz jedne
vrste tona u drugu.
biceps (lat. biceps) koji ima dve glave, dva lica
(nadimak rimskog boga Janusa); alat.
dvoglavi runi mii.
bicefalan (lat. bi-, gr. kephale glava) v.
bikefalan.
bicikl (eng.-fr. bicycle, lat. bis, cyclus krug)
toak, velosiped.
biciklist(a) (eng. bicyclist) onaj koji tera toak,
toka, velosipedist.
bicinij(um) (lat. bicintum, bis, canere pevati)
huz. kompozicija za dva glasa.
biof (nem. Bischof biskup) pie od crnog vina,
pomorandine kore i soka, cimeta,
karanfilia i eera.
bjanko (ital. bianco belo, belina) trg. prazno, tj.
nepopunjeno mesto na menici ili punomoi;
bjanko menica ista, nepopunjena menica
(samo sa potpisom).
blaziran (fr. blaser, blase) otupelih oseanja,
zasien i presien, preiveo, neosetljiv.
blaziranost
(fr.)
otupelost,
zasienost,
neosetljivost, preivelost.
blazon (fr. blason) grb; nauka o grbovima,
heraldika.
blamaa (fr. blamage) sramota, bruka, rav
glas; ukor, prekor; kuenje.
blamirati (fr. blamer) osramotiti, obrukati,
izneti na rav glas; korita; kuditi, pokuditi,
grditi.
black (fr. blanc, blanche) pr. beo, ist, neispisan; im. belo, beloa, belina; bela boja,
belilo.
blanket (fr. blanc beo) neispisano ovla-enje,
punomo samo sa potpisom; ist formular,
obrazac priznanice ili ovlaenja (pre no to
se ispuni).
blanko (ital. blanco) v. bjanko; blanko-kre-dit
otvoren kredit, onaj koji se osniva na linom
poverenju, kredit bez pokria; blanko-akcept
primanje menice na kojoj nisu ispisani suma
i
rok
plaanja;
blanko-ovlaenje
neogranieno ovla-enje; blanko-trgovanje
prividno, tobonje trgovanje, radi pekulacije
razlikom u cenama; blanko-menica ista (ili:
nepopunjena) menica.
blan (fr. blanche) beo, ist, neispisan; kart
blan (fr. carte blanche) ista bela neispisana
karta, hartija, tj. neogranieno punomostvo,
potpuna sloboda rada, potpuno odreene
ruke; vrsta ampanjca; v. karta bjanka.

blenoftalmija

blape (fr. blanche t) apotekarske cedilo od

belog sukna, sukno za filtriranje.
blastem (gr. blastemia) vot. klica, mladica;
fiziol. tenost iz koje postaju vri sastojci u
organizmu.
blastema (gr. blastema) biol. grupa elija od
koje se razvija nova organizovana struktura
ili organizam.
blastoderm (gr. blastos klica, izdanak, erma
koa) fiziol. koica zametao g mehura,
blastule.
blastozoid (gr. blastos, eidos vid, oblik) biol.
ivotinjska jedinka koja nastaje be-spolnim
ili vegetativnim razmnoa-vanjem (deobom,
pupl>enjem).
blastomere (gr. blastos, meros deo) biol. elije
koje nastaju od oploene jajne elije u toku
perioda brazdanja.
blastomikoza (gr. blastos, mykes gljiva) ned.
akutno i hronino oboljenje koe izazva-no
naroitim gljivicama (blastomycetes). i
blastocistis (gr. blastos, kystis mehur) fiziol.
zametni mehuri.
blastula (gr. blastos, nlat. blastula) fiziol.
zametni mehur.
blasfeman (gr. blasphemos) bogohulan, obesvetilaki, pogrdan.
blasfemija (gr. blasphemfa) pogrda, huljenje,
psovka, grdnja; bogohuljenje, huljenje na
boga, obesveivanje.
blasfemist(a) (gr. blasphems) bogohulnik,
obesvetilac.
blejzer (eng. blazer) kratki muki i enski
sportski kaputi.
blekvud (eng. blackwood) crno abonosovo
drvo na Madagaskaru.
blena (gr. blenna) kec. sluz; luenje sluzave
tenosti.
blenadenitis (gr. blenna, aden lezda) med.
zapaljenje sluzokonih lezda.
blenda (nem. Blende) apx. deo dodan zidu sa
spoljanje strane; udubljenje u zidu sa
svodom; slepi prozor, slepa vrata; panski
zid; opt. mali otvor na fotografskom aparatu
pomou koga se otvor objektiva moe
smanjiti i poveati, prema potrebi, radi
odstranjenja. svetlosti sa strane; min. sulfid
cinka.
blenemeza (gr. blenna sluz, eteb povraam)
med. povraanje sluzi.
blenengerija (gr. blenna, enteron utroba)
med. sluzni proliv, sluzna srdobolja.
blenometritis (gr. blenna, metra materica)
med. zapaljenje materice sa luenjem sluzi.
blenoragija (gr. blenna, regnymi izbijam,
procurim) med. kapavac, kapavica.
blenorea (gr. blenna, rheo teem) med. luenje
sluzavognojne tenosti iz nekog organa
(npr. oiju, spolnih organa i dr.).
blenotorea (gr. blenna, us, gei. 6t6s uho,
rheo curim) med. curenje iz uiju.
blenoftalmija (gr. blenna, ophthalmos oko)
ked. zapaljenje veznice onih kapaka.

blenurija

120

blenurija (gr. blenna, uron mokraa) med.

sluzave mokrenje.
blestrizam (gr. blestrizo bacakam, bacam
tamo-amo) med. nemir kod tekih bolesnika,
prevrtanje, bacakanje.
blesura (fr. blessure) ozleda, povreda, osobito u
sportu.
blef (eng. bluff) izmiljotina kojom se hoe da
se nekome baci praina u oi pa da se time
lake prestrai, prevari, zavara, obmane;
zastraivanje,
obmanjivanje,
obmana,
bacanje praine u oi.
blefaradenitis (gr. blepharon oni kapak, aden
lezda) ked. zapaljenje lezda onih kapaka.
blefarizam (gr. blepharon oni kapak) med.
mirkanje, treptanje.
blefaritis (gr.) med. zapaljenje onih kapaka.
blefaroptoza (gr. blepharon, ptosis pad)
med. spadnutost onih kapaka.
blefarospazmus (gr. blepharon, spasmos
gr) med. gr onih kapaka.
blefarotomija (gr. blepharon, tome seenje,
rezanje) med. zasecanje spoljnjeg ugla onog
kapka.
blefarofimoza (gr. blepharon, phimosis
suenje) med. suenost onih otvora.
blefaroftalmija (gr. blepharon, ophtalmos
oko) med. zapaljenje ivica i veznica onih
kapaka.
blefirati (eng. bluff) plaiti, zaplaiti, varati,
zavaravati, obmanjivati; pretvarati se, praviti
se, hvalisati se; zbunjivati razmetljivom
reklamom, hvatati na zbunjivanje, bacati
nekom prainu u oi u cilju obmanjivanja.
bleh (nem. Blech) lim (kod nas u upotrebi i
pleh).
blista (fr. bluette) varnica, iskra; fig. iskrica
duha, dosetica, duhovita sitnica; mali
pozorini komad pun desetaka, poza; up.
farsa.
blindaa (fr. blindage) fort. zatiivanje od zrna
(projektila); ojaavanje rova, anca
gredama; oklop (na ratnoj lai, amcu,
automobilu,
avionu);
okloplji-vanje,
oblaganje elinim ploama.
blindirati (fr. blinder) fort. osigurati od zrna,
ojaati rov, anac gredama; elikom ili
gvoem oklopiti (ratnu lau, amac,
automobil, avion).
blinji (rus.) pl. ruski kolai, slini palainkama, od finog peninog brana, priseni
u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. Blitz munja) v. fle.
blickrig (nem. Blitzkrieg) voj. munjeviti rat tj.
rat koji se vodi munjevitom brzinom i
silinom, i zbog toga treba da se vrlo brzo
zavri potpunim porazom neprijatelja.
blok (fr. bloc) veliki komad (npr. mermera);
gomila (knjiga); velika koliina (robe);
mnotvo, gomila; celina; panj, klada, trupac;
zajednica, udruenje vie raznih

blumistika

stranaka iz taktikih razloga, naroito o

izborima i radi sprovoenja izvesnih zahteva;
naslaga listova hartije koji se mogu otkidati;
sveska za pisanje ili crtanje; kol. veliki
odlomak stene; an blok (fr. en bloc)
naveliko, uture, hrpimice, ucelo.
blokada (fr. blocus, ital. bloccata) voj. opsada,
zatvaranje jedne luke ili cele obale pomou
ratnih brodova u cilju spreavanja svakog
uvoza i izvoza; opsada, zatvaranje sa svih
strana grada, tvrave, zatvaranje eleznike
skretnice; up. bloki-ranje.
blokaa (fr. blocage) odlomci kamenja ili
opeke za popunjavanje praznina u zidovima;
tip. slaganje izvrnutim slovima radi
popunjavanja redova ili radi docnije zamene
pravim slovima.
blokiranje (fr. bloquer) v. blokada.
blokirati (fr.) voj. zatvoriti neku luku ili obalu
ratnim brodovima i na taj nain spreiti
svaki uvoz i izvoz (ivotnih namirnice,
vojske, municije i sl.); trupama zatvoriti
pristup nekom gradu; zatvoriti skretnicu; u
bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u
uglu; gra. ispuniti upljinu kameniima i
komadima cigle; tip. slagati izvrnutim slovima
radi docnije zamene pravim.
blokflauta (nem. Blockflote) nuz. drveni
duvaki instrument jednostavne konstrukcije,
slian svirali.
blokhauz (nem. Blockhaus) voj. kulica, karaula, tvravica (obino na planinskim prevojima i granicama); zatvor, hapsana.
blomba (fr. plomb) pogreno, treba: plomba.
blombirati (fr. plomber) pogreno, treba:
plombirate.
blond (fr. blond, ital. biondo) plav, otvorene
boje, ukast; svetao, npr. pivo.
blonda (fr. blonde) ipka od sirove svile,
nazvala zbog ukastog sjaja.
blondin (fr. blondin) plavuan, mladi plave
kose; fig. kico, udvara enama.
blondina (fr. blondine) devojka ili ena plave
kose, plavojka, plavua.
blondinka (fr. blondine) v. blondina.
Blu buk (eng. Blue Book) Plava knjiga1',
knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo
spoljnih poslova, a koja sadri di-plomatsku
prepisku britanske vlade sa drugim
dravama o kakvom vanom pitanju
meunarodne politike.
bluza (fr. blouse) laka gornja haljina kod
ena; koijaka (ili: oferska) koulja u
boji; vojniki koporan.
bluming kondin (eng. blooming condition)
sp. dobro, povoljno stanje u kojem konj
stigne na cilj (u trkama).
blumirati (nem. Blume cvet, blumieren)
snabdeti neku tkaninu cvetnim arama,
mustrama od cvea.
blumistika (nem. Blume) poznavanje cvea;
podizanje cvea; cvearstvo.

blu-stoking

121

blu-stoking (eng. blue-stocking) plava arapa",

podrugljivo ime za ene koje za ljubav svojih
duhovnik sklonosti zanemaruju svoje
domae poslove i obaveze, ili koje vole da
iznose na pazar svoje znanje i da se razmeu
njime (izraz postao u HU veku u Engleskoj
po plavim arapama jednog uglednog
drutva intelektualaca).
boa (nlat. boa constrictor) zool. zmijski car,
udav (najvea zmija u Africi i ist. Indiji);
enska ogrlica u obliku zmije od krzna i
perja.
boabab (amh.) bog. v. baobab.
boatu (fr. boit-tout) aa bez postolja, koja se
ne moe ostaviti dok se tenost iz nje ne
ispije; fig. ispiutura, drevna pijanica.
bob (eng. to bob) v. bobslej.
bobadiljizam nepravedno, lano optui-vanje
(po p. plemiu Bobadilji Fran-cisco de
Bobadilla, + 1502. god. koji je lano
optuio Kolumba kod kralja Ferdinanda i
kraljice Izabele da namerava da otcepi od
panije deo Amerike koji je otkrio. Zbog toga
je Kolumbo bio uhapen i okovan, ali se
potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje).
bobi (eng. bobby) pl. nadimak londonskih
policajaca, koji su im dali Londonci po
imenu organizatora londonske policije ser
Roberta
Pila
(ime
.Bob
je,
kod
anglosaksonskih naroda, deminutiv imena
Robert).
bobina (fr. bobine) kalem (za konac); fiz. kalem
od namotaja bakarne ice; induk-cioni
kalem.
bobinet (eng. bobbinet, fr. bobine) tkanine od
elijastih estougaonih petll, engleski til,
pamuni til.
bobslej (eng. bob-sleigh) amerike saonice sa
vie sedita i dva para salinaca, od kojih je
prednji par pokretan i slui za upravljanje;
skraeno: bob.
bova (ital. boa, fr. boue) ukotvljeno bure na
vodi (moru) za vezivanje brodova i kao
oznaka dubine vode.
bogaz (tur. bogaz grlo) grlo, gua, drelo;
klanac, planinski tesnac; moreuz.
bogatiri (tur., pere. bahader) pl. junaci iz
velikog ruskog narodnog epa.
bogdo-lama (mont. bogdo-lama) vrhovni
svetenik, duhovni poglavar u Tibetu koji,
zajedno sa dalaj-lamom, upravlja zemljom.
bogomili pl. v. bogumili.
bogumili pl. dualistiko-manihejska reli-giozna
sekta u HP i H veku u Trakiji, Makedoniji,
Bugarskoj, Bosni, Dalmaciji, Hrvatskoj; up.
patareni.
bogus (ir. bogus) irsko narodno pie od vode,
rakije, eera i drugih dodataka.
bodega (p. bodega) podrum, vinara, krma;
iznos berbe groa; kor. magazin s robom u
luci; na lai: deo koji se nalazi ispod palube.

bojler

bodmeraj (nem. Bodmerei, eng. bottomry) trg.

uzimanje zajma na lau ili na njen tovar, ili
na oboje ujedno.
Bodriti pl. v. Obotriti.

bodul, boduo (ital. bodolo) ostrvljanin, otoanin (u naem primorju obino u pejorativnom znaenju).
boemerija (fr. boheme) nain ivljenja boe-ma,
neuredan ivot, ivot od danas do sutra.
boemi (fr. bohemes) pl. knjievnici, umetnici,
studenti i dr. koji sive svojim naroitim,
prirodnim ivotom, po pravilu neuredno, od
danas do sutra, po nae-lu: dok traje nek
laje; ergari.
boetetika (gr. boetheo pritrim u pomo)
poznavanje pomonih nauka.
boole (fr. beaujolais) vrsta francuskog vina,
proizvodi se u predelima severno od Liona.
bour (arap. busur) bog. dugogodinja zelja-sta
biljka (Paeonia afficinalis) iz familije
Paeoniaceae,
u
narodnom
lekarstvu
upotrebljavaju se koren i cvet; kosovski bour
divlji bour, crven kao krv; raste na Kosovu,
po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka.
boza (pere. buza, tur. boza) poznato pie od
kukuruznog brana, kajmaka i eera; bu
za.
boiler v. bojler.
boi-najf (eng. bowie-knife) veliki lovaki no
otar s obe strane, pronalazak amerikog
pukovnika Demsa Boi.
boj (eng. boy) deko, deak; mome, sluga.
boja (hol. boei) v. baka; takoe: sprava za
namotavanje brodskih konopaca, kablova.
bojar (rus. bonrin) plemi koji je i ratnik;
savetnik velikih ruskih kneeva i careva u
staroj Rusiji; u Rumuniji: plemi; naroito
plemi veleposednik.
bojer (hol. Vojeg) mala holandska laa sa
jakom katarkom, upotrebljava se naroito za
postavljanje boja (baka).
bojkot (eng. boycott) jedna od prinudnih mera na
tritu rada kojoj je cilj da se poslo-davac
primera na prihvatanje izvesnih u slova:
sastoji se u tome to radnici nee da kupuju
proizvode nekog fabrikanta ili trgovca, ili to
nee kod njih da stupe u posao (ovakav nain
borbe primenjuje se esto i inae, npr. kod
bojkota strane robe u nekoj dravi); fig. prekid
svakog op-tenja s nekim. Izraz potie od
imena upravnika jednog velikog poseda u
Mrskoj, Demsa Bojkota, protiv koga je prska
Zemaljska liga 1880. organizovala ovakav
nain borbe i upropastile ga. bojkotovati (eng.
boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot; fig.
prekinuti s nekim svaku vezu i optenje.
bojler (eng. boiler kazan) kazan, kotao,
rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i
tednjacima (obinim i elektrinim).

boka

122

boka (ital. bocca, fr. bouche, lat. bucca) usta;

ulaz, otvor; ue, moreuz, zaliv.
bokaa (fr. bocage, ital. bosco, nlat.
bascagium) umarak, umica, lug; jedan deo
pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske
revolucije.
bokal (fr., p. bocal, ital. boccale, ngr.
bokalion sud sa uskim grliem) pehar, vr,
vea aa s poklopcem.
bokasin (ital. bocassino, fr. boucassin) vrsta
pamunog sukna s mustrama iz Jer-menije i
Persije.
boks (eng. box) 1. sp. pesnianje u rukavicama
razne teine, po ugledu na antike borbe
pesnicama kod Grka i Rimljana. U ovoj
borbi zabranjeni su grifovi: udaranje nie
od pojasa i iza lea, guranje i udaranje
nogama, glavom i leima; up. bok-sovanje.
boks (eng. boxcalf) 2. v. bokskaf.
boks (eng. box) 3. kutija; loa u pozoritu;
zatvor za potkivanje nemirnih konja;
odeljenje u tali samo za jednog konja u
kojem se slobodno kree.
boksati(se) v. boksovati se.
bokser (eng. boxer) 1. sp. pesniar, onaj koji je
struno obuen i uveban u pesnianju, tzv.
plemenitoj vetini"; bokseri se dele s
obzirom na teinu, u 8 kategorija: od
kategorije muva"(50,800 kg), do tetke
kategorije (preko 79,378 kg).
bokser (nem. Voheg) 2. buldogu slina rasa
nemakih pasa, iva i okretna, srednje
veliine.
Bokseri (kin. Ta-chuan) udruenje savez-nih
prijatelja
otadbine",
kineska
tajna
organizacije, osnovana oko 1890, koja je
1900. digla ustanak protiv hriana i
Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila.
boksit min. hidrat iste gline, jedan od glavnih
izvora aluminijuma; naziv po mestu Bo
(Les Baux, Francuska).
bokskaf (eng boxcalf) uinjena i obojena
telea koa za obuu i dr., boks.
boks-me (eng. box-match) javna utakmica u
pesnienju amatera ili profesionalnih
boksera (traje od 3 do 15 rundi, svaka
runda 23 minute, sa 1 minutom odmora
izmeu svake runde).
boksovanje (eng. box) sp. v. boks.
boksovati se (eng. box) pesniati se, tui se
pesnicama u rukavicama.
bol (lat. bolus, gr. bolos) v. bolus.
bola (eng. bowle) staklena ili porculanska zdela
sa piem od rashlaenog vina, eera, nekog
aromatinog vonog soka i dr.
bolas (p. bolas) zamka za bacanje opteree-na
olovnim i dr. lopticama (kod junoa-merikih
uroenika i gaua).
bolero (p. bolero) panski narodni ples u 3/4
takta, praen pesmom, kastanjetima, gitarom
ili tamburinom; pod. kratak, do struka,
enski proleni ogrta sa rukavima ili bez
rukava.

bomba

boleta (ital. bollo, bolletta, bulletta) cedulja,

priznanice.
bolstit (lat. boletus peurka, rudnjaa, gr.
bolites peurka za jelo) kol. okamenjena
gljiva.
bolivar novana jedinica Venecuele (=100
centimosa).
bolivijano (p. peso boliviano) novana jedinica
u Boliviji=100 centavosa.
bolidi (gr. bolis, bolldos hitnuto, oruje za
bacanje, strela) pl. astr. vatrene lopte koje se od
padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo
svojom veliinom, a sjajem nadmapguju
najlepe planete i najvee zvezde, zbog ega
se mogu i danju videti.
boling-grin (eng. bowlinggreen) igralite za
kuglanje u zelenilu; up. bulengren.
bolometar (gr. bole zrak, metron) fiz. zrani
termometar, sprava za merenje veoma malih
razlika u temperaturi (do 0,000001 * S),
osnovana na injenici da elektrini otpor
metala raste to je temperatura via.
bolonjska kola slikarska kola koju je, potkraj
XVI veka, osnovao u Bolonji Lodoviko
Karai (Carracci, 15551619), i koja je
teila da u sebi sjedini odlike starih majstora.
bolonjske boice fiz. staklene boice kru-kasta
oblika, brzo hlaene na vazduhu i sa veoma
debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom
pritisku, ali se raspadaju u sitne parie kad
se u njih baci komadi kremena, koji zapara
povrinu i time otklanja otpor kojim se
povrina u nepo-vreenom stanju protivi
unutranjem naponu mase).
bolus (lat. bolus, gr. bolos) hem. lemnoska
zemlja, mrk ili crven mastan glineni silikat
koji se upotrebl>ava kao boja, kit i za obloge
radi zaustavljanje krvi; up. bol.
boljevizam (rus. bolvevizm) teorija i taktika
revolucionarne
borbe
proletarijata,
razreene od strane Lenjina, sa ciljem
pretvaranja kapitalistikog poretka u
komunistiki; naziv je nastao posle P
kongresa
Ruske
socijal-demokrat-ske
radnike partije (RSDRP) odranog u
Londonu 1903, gde je dolo do rascepa na dva
krila: jedno, veina, prihvatilo je Lenjinove
ideje (boljevici) i drugo, ma-njina,
Martovljevu koncepciju partije (menjevici).
boljevici (rus. bolveviki lanovi veine",
pristalice boljevizma; oktobarska revolucija
(1917) dovela je u Rusiji boljevike na vlast.
bomba (fr. bombe, ital. bomba, gr. bombos
potmuo, dubok ton) voj. elezna ili elina
lopta, oblica ili kutija ispunjena eksplozivom;
runa granata; atomska bomba; vodoiina
bomba ispunjena eksplozivom ije je razorno
dejstvo jae od atomske bombe; velika
bokasta boca, balon.

bombaa

123

bombaa (fr. bombage ispupenost) ispupenost pokvarene konzerve; ispupenost

velikih staklenih povrina na specijal-nim
prozorima pojedinih zgrada.
bombazen (fr. bombasin, lat. bombycinus,
gr. bombyx svilena buba; svila) pamuna
svila, vrsta keplovane svilene tkanine; vrsta
pamune tkanine za podstavu.
bombarder (fr. bombardeur) voj. onaj koji vri
bombardovanje, naroito: vrsta tekih aviona
za noenje velikih koliina avionskih bombi i
vrenje bombardovanja.
bombardirati (fr. bombarder, nlat. bombardare) voj, tui (ili: gaati) iz topova
neprijateljske poloaje ili utvrenja; bacati
avionske bombe; fig. gaati (ili: obasipati)
nekoga (cveem, konfetama); osoliti koga,
dosaivati kome (molbama, ljubavnim
izjavama, svojim pesmama i sl.); up.
bombardovati.
bombardje (fr. bombardier) voj. tobdija; baca bombi, vojnik bombakog odeljenja,
bomba.
bombardovati v. bombardirati.
bombast (eng. bombast, gr. bcmbyx) 1. pamuk,
vata za ispunjavanje haljina i sl.; 2. dit. bujica
rei, koja unakarauje jezik i stil svojom
preteranou i neumenou.
bombastian (eng. bombast) lit. preteran,
preterano kitnjast, krupnoreiv, visoko-paran,
nadmen,
naduven
(nain
pisanja,
izraavanja).
bomba (fr. bombe) v. bombardje.
bombikometar (gr. bombyx pamuk, metron) u
pamuarstvu: tablica za odreivanje fi-noe
(numere) konca prema teini izvesne duine
konca.
bombiks (gr. bombyx, lat. bombyx pamuk)
zool. sviloprelja, svilena buba; svila, svi-lasta
materija.
bombe (eng. bombo) vrsta rakije od ruma,
muskata i eera u Sev. Americi.
bombona (fr. bonbon) eerlema, poslastica od
istopljenog, aromatiziranog i oboje-nog
eera, esto sa dodatkom elatina, brana,
slada (malcbombona) ili voa.
bombonjera (fr. bonbonniero) kutija ili kor-pica,
obino ukusno i luksuzno izraena, u kojoj se
dre bombone; fig. vrsta enske kape; ukusno
nametena soba, ukusno nameten stan i sl.
bon (fr. bon) trg. nalog za plaanje; nalog za
izdavanje neke robe; priznanice, potvrda
prijema; bonz a vi (fr. bons a vue) pl.
nalozi koji se isplauju odmah, po vienju.
bona (lat. bonum dobro, bona dobra) 1. pl.
dobra, imanje, imetak; ostavtina.
bona (fr. bonne) 2. dadilja, devojka za decu;
sluavka.
bona adventicia (lat. bona adventitia) pl. prav.
naknadno pridole dobra, delovi imanja koji
nisu ostali od oca, nego potiu od neke
druge strane.

bonton

bona mente (lat. bona mente) u dobroj nameri,

dobronamerno.
bona minorum (lat. bona minorum) pl. prav.
dobra (ili: imanje) maloletnika.
bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte;
odobravanje Bonapartinog naina vladavine;
politika koja ima za cilj da dovede porodicu
Bonaparta na presto u Francuskoj.
bonaparte pl. pristalice dinastije Bonaparta u
Francuskoj.
bona fide (lat. bona fide) dobronamernost, u
dobroj nameri (uiniti, kazati).
bona hereditaria (lat. bona hereditaria) pl. prav.
nasleena dobra, nasledna dobra, imanja.
bonaca (ital. bonazza) stanje mora kada je
potpuno tiho i mirno (izraz koji se
upotrebljava u Dalmaciji).
bonbon, bonbona v. bombona.
bonvivan (fr. bonvivant) veseli brat, veseljak,
onaj koji trai u ivotu prven-stveno
uivanja i razonode.
bond (eng. bond) pismeno jemstvo, obaveza;
priznanice; menica.
bondirati (fr. bondir) skakati, proneti se,
propinjati se, podskakivati (na konju).
bondruk (nem. Wandriegel, metateza od
Riegelwand) kuni zid izgraen od direka i
greda izmeu kojih je stavljen erpi
(nepeena cigla).
bonsek, v. bansek.
boneta (fr. bonette) voj. zemljini nasip na
grudobranu za zatitu orua ili strelaca od
bone vatre i rikoeta.
bonze (jap.) pl. svetenici Budini u Japanu, Kini i
istonoindijskim zemljama, isto-noindijski
kalueri; fig. sujeverni popovi, zatucane
popeskare.
bonitet (lat. bonitas) dobrota, valjanost,
unutarnja vrednost; izvrsnost (u smislu
izrade); trg. platna sposobnost; sigurnost nekog
potraivanja (supr. veritet).
bonifikacija (nlat. bonificatio) naknada,
odteta; poboljanje, poboljavanje, popravka; popust u ceni.
bonificirati (lat. bonum, facere, fr. bo-nifier)
naknaditi, odtetiti; poboljati, popraviti,
popravljati.
bonom (fr. bonhomme) dobriina, prostosrdaan ovek, naivina, iica.
bonomija (fr. bonhommie) prostosrdanost,
dobrodunost; preterana prostota, naivnost,
poverljivost.
bono modo (lat. bono modo) dobrim nainom,
na lep nain, mirnim putem.
bon pur (fr. bon pour) dobar za . . ., vai za
...
bon-sans (fr. bon sens) zdrav (oveji) razum,
prirodna obdarenost.
bonton (fr. bon ton) dobar ton, fino ponaanje i
lep nain izraavanja dobro va-spitanih i
obrazovanih ljudi, otmeno dranje.

bonum

124

bonum (lat. bonum) dobro, srea, preimustvo,

dar, vrlina, korist; pl. bona.
bonum publikum (lat. bonum publicum) dobro
drave, dravna korist, opte dobro.
bor (nlat. borax) hen. element atomske mase
10,811, redni broj 5, znak V, nemetalno
vrsto telo, taka topljenja 2030, mrke
boje; borna kiselina jedinjenje bora sa
kiseonikom (upotrebljava se kod onih
bolesti za obloge).
bora (ital. bora) estok i hladan severni vetar
na Jadranskom moru, dolazi od brda iz
Hrvatske i duva naroito zimi.
boraks (nlat. borax, arap. buraq) hen. jedinjenje bora, natrijuma i kiseonika
(Na2B4O7), nalazi se rastvoren u vodi nekih
planinskih jezera u Tibetu, sred. Aziji i
Kaliforniji, vaan za industriju, kozmetiku i
medicinu.
boranija (arap. buraniyya, tur. borani, burani)
zelen mlad pasulj, mahune; fig. neto sitno,
nevano, zeleno, neiskusne.
borati (nlat.) pl. hen. soli borne kiseline.
borgis (nem. Borgis) vrsta tamparskih slova,
vea od peta, a manja od garmonda.
bord (eng. board) l. sto, daska; fig. kolegijum
koji se skuplja oko jednog stola, odbor;
hrana, kost, novac za hranu; sto za kojim se
dre sednice, savetovanja; sud, sudnica,
nadletvo.
bord (nem. Bord, fr. bord) 2. okrajak, ivica,
rub; kor. ivica lae, laa.
borda (fr. borde) l. gajtan za opivanje, irit,
pervaz; up. bortna.
borda (arap.) 2. vrsta sure vunene tkanine koja
se izrauje u Egiptu; Muhamedov ogrta; up.
bordat.
bordaa (fr. bordage) oblaganje lae daskama;
materijal za oblaganje lae; opivanje,
porubljivanje; pervaenje.
bordat (arap.) v. borda 2.
bordel (fr. bordel, ital. bordello) javna kua,
javna radnja; up. burdelj.
bordiati (ital. bordeggiare) jedriti protiv vetra
tamo-amo, krstariti.
bording (dan. bording) kor. manja laa u Ist.
moru, obalska laa koja prima deo tereta sa
velikih brodova i time ih olakava kako bi
mogli da preplave goa mesta.
bording-haus (eng. boarding-house) pansion sa
stanom i hranom, gostionica, javna kuhinja.
bordirati (fr. border) ogoliti, opivati, porubiti,
porubljivati, oiviiti; oblo-iti lau daskama;
u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom
bojom, grundirati.
bordo-boja (fr. bordeaux) boja crnog vina, tj.
tamnocrvene.
bordo-vino (fr. Bordeaux) opti naziv za sva
vina koja se alju u trgovinu preko Bordoa.
bord ov tred (eng. board of trade) trgovake
komora.
bordro (fr. bordereau) trg. knjiga u kojoj su
rauni; izvod, lista, spisak rauna, me-

botano-

nica, novanik vrednosti; sprovodio pismo.

bordura (fr. bordure) ivica; porub, pervaz;
okvir, venac.
borealan (gr. boreiaios, lat. borealis) severni.
boreas (gr. boreas) severac, severni vetar,
sever.
bore] v. boreas.
borer (nem. Bohrer) burgija.
bor-maina (nem. Bohrmaschine) naprava za
buenje, bu i lica.
borniran (fr. borne) ogranien, mali; fig.
ogranien, skuen, glup.
bornirati (fr. borner) ograniiti, omeiti,
postaviti granine belege, kamene mea-e;
fig. umeravati, umeriti elje, ograni-avati,
ograniiti se.
bortna (nem. Borte) v. borda 1.
borusomanija (nlat. Borussia Prusija, gr.
mama) preterana ljubav prema Prusima i
svemu to je prusko.
borusofobija (nlat. Borussia, gr. phobos strah)
strah od Prusa, mrnja na Pruse i sve to je
prusko.
bor (rus. bor) omiljeno rusko narodno jelo:
orba od prosenog brana i razne zeleni.
bosa (fr. bosse, ital. bozza) grba, vrga,
kvrga; ispupen vajarski rad izliven od
gipsa; okrugle vajarske figure koje stoje
same (za razliku od onih koje stoje na
reljefu, u grupi).
bosaa (fr. bossage) arh. nain otesavanja
kamena, pri emu su sastavci (fugne) jako
ispupeni a povrina grubo otesana (lat. opus
rusticum).
boselaa (fr. bosselage) rad na ispupenim,
breuljkastim, talasastim figurama, arama.
boselirati (fr. bosseler) ulubiti, ulublji-vati;
raditi ispupene, talasaste figure, are.
bosirati (lat. bossare) praviti plastine predmete
od ilovae, voska, gipsa.
bosokteriti (od nem. was sagt er) podrugljivo:
govoriti nemaki, tj. nerazumljivo.
bostan (tur. bostan) lubenice i dinje; vrt, bata.
boston (eng. boston) l. igra karata slina vistu,
sa etiri igraa, ili sa manjim brojem karata i
tri igraa (tri boston), nazvan po gradu
Bostonu u Sev. Americi; 2. jedna vrsta plesa,
igre (amerika, neto uproenija vrsta
valcera).
botanizirati (gr. bosko napasam, botane trava)
skupljati biljke; baviti se biljkama.
botanika (gr. botanike) nauka o biljnom
svetu, o biljkama i rastinju.
botaniar (gr. botanikos travni, biljni)
poznavalac bilja i rastinja, onaj koji se bavi
prouavanjem bilja i rastinja.
botano- (gr. botane krmna trava) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: biljka, trava.

botanograf

125

botanograf (gr. botane, grapho) opisiva bilja

i rastinja.
botanografija (gr. botane, graphfa) opisivanje
bilja i rastinja.
botanoliti (gr. botane, lithos kamen) pl. geol.
okamenjene biljke.
botanolog (gr. botane, logos) poznavalac i
prouavalac bilja i rastinja.
botanologija (gr. botane, logia) poznavanje i
prouavanje biljaka, nauka o biljkama;
botanika; pr. botanoloki.
botanomantija (gr. botane, manteia) gatanje
(ili: proricanje) sudbine iz biljaka.
botanofag (gr. botane, phagos) zool. biljojeda
ivotinja, biljoder.
botanofil (gr. botane, philos) ljubitelj bilja,
onaj koji voli da se bavi botanikom.
botarga (nm. bota larga, botarga, ital.
bottarga) jelo slino kavijaru, od usoljene
ikre morskog lipena, tunjevine i dr., u junoj
Evropi i na Levantu.
botega (ital. bottega, fr. boutique, lat.
apotheca) duani, mala trgovina; krma,
vinara; sluga, kelner.
botel (od nem. Boot amac i (ho)tel) ustanova za
snabdevanje i opravku razliitih plovila
(jedrilica, amaca i dr.).
botelar (nlat. botella, botellarius) ef kuhinje,
uvar ivotnih namirnice na brodovima.
botriiti (gr. botrys grozd, -ites) pl. geol.
okamenotine grozdasta oblika.
botriitian (gr. botrys) grozdast, u obliku
grozda; up. botriotian.
botriokefalus (gr. bothrion jamica, kepha-1e
glava) zool. irokolana trakulja, 28 m
dugaka i sa 34 hiljade lanaka, ivi u
tankom crevu oveka, psa i dr.
botriomikoza (gr. botrys grozd, mykes
gljiva) med. crven izrataj na ruci ili nozi,
velik kao zrno graka do sitnijeg lenika,
privren na kou jednom pe-teljkom.
botriotian v. botriitian.
botroilit (gr. botrys grozd, Mthos kamen)
min. kamen grozdasta oblika.
botulizam (lat. botulus kobasica) ned. tro-vanje
pokvarenom hranom, naroito pokvarenim
mesom (u kobasicama) i ribom.
bofl (ital. bavella, nem. Bafel) trg. otpaci; rava,
pokvarena roba, roba za odbaci-vanje,
furda.
boa (ital. boccia) italijanska i naih primoraca
igra u kojoj uestvuju dve partije sa
raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena
kugla izbaci se i slui kao cilj, a ostali
igrai trude se da svoje kugle bace to blie
onoj crvenoj; up. balota.
bo (fr. bone) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce.
boerija (fr. bocherie) Nemci; nemake nevaljalstvo (francuski izraz).
boonerija (fr. boche) v. boerija.

bradifazija

boa (pere. boge, tur. bohca) l. etvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje
neega; 2. platno kojim muslimanke skrivaju
lice; 3. pregaa; 4. povezaa, marama,
amija; 5. vrsta duvana.
boaluk (pere.-tur. bohfalik) svadbeni dar
mladin (obino koulja, gae, arape)
uvijen u bou.
Brabansona (fr. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma, Marseljeza" belgijske
revolucije.
brabansoni (fr. brabancons) pl. brabantski
vojnici koji su, naroito u HP veku, bili u
engleskoj ili francuskoj slubi, uveni zbog
svojih pljakakih izgrede po Francuskoj.
brabanta (fr. brabante) trg. vrsta holandskog
platna.
bravisimo (ital. bravissimo) usklik u znak
odobravanja: vrlo dobro, vrlo lepo, sjajno,
odlino!
bravo (ital. bravo) l. usklik u znak
odobravanja, odlino, valjano, tako je!
bravo (ital.) 2. junak, delija; valjan i vredan
ovek; najmljeni ubica, muki ubica (onaj
koji je majstor u svom zanatu i siguran u
svoj udarac).
bravura (fr. bravoure, ital. bravura) valjanost;
hrabrost, junatvo, neustraivost; junako
delo; neto izraene ili izvedeno sa velikom
vetinom i strunou; tehnika vetina i
okretnost izvoenje naroito u muzici.
bravur-arija (fr. bravour, ital. aria) uz.
muziki komad (za sviranje ili pevanje) sa
naroito velikim tehnikim tekoama.
bragerdizam (eng. braggard) razmetljivost,
hvalisavost, hvastanje.
bragoc (ital. bragozzo) pop. lak ribarski brod
sa dva jarbola.
bragura (stnord. bragr) pesnika umetnost,
pesnitvo.
bradiekoja (gr. bradys spor, akuein sluati)
med. gluvoa, teko sluanje.
bradikardija (gr. bradys, kardfa srce) med.
bolesna usporena delatnost srca.
bradilalija (gr. bradys, lalia govor) med. spor
i teak govor usled mane u govornom
organu; up. bradilogija.
bradilogija med. v. bradilalija.
bradimaseza (gr. bradys spor, masaomai
vakati) med. teko vakanje.
bradipepsija (gr. bradys, pepsis kuvanje;
varenje) med. teko, sporo prokuvavanje
hrane, rava probava.
bradispermatizam (gr. bradys, sperma seme)
med. teko, sporo izlaenje semena (pri
spolnom snoaju).
bradisurija (gr. bradys, uron mokraa) med. v.
stranturija.
bradifazija (gr. bradys, phemi kaem,
govorim) med. teak, usporen govor usled
nepotpunog savlaivanje izvesnih smetnji
(npr. pri mucanju).

bradifrazija

126

bradifrazija (gr. bradys, phrasis govorenje)

med. teak govor usled nekog duevnog
nedostatka.
brad-sajd (eng. broad-side) kor. strana broda;
svi topovi na jednoj strani ratnog broda;
paljba iz topova sa jedne strane broda.
brazilejin v. brazilin.
brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta; brazilejin.
brazletna (fr. bracelet, lat. brachiale) narukvica, grivna.
Brajov sistem meunarodna azbuka za slepe,
koja se sastoji od svega est jagodicama
prstiju opipljivih taaka (pronalaza slepi
francuski uitelj slepih Louis Braille).
Brajtova bolest (nlat. morbus Brightii) med.
akutno i hornino zapaljenje bubrega sa
izluivanjem
belanevine
u
mokrai
(nefritis), nazvano po engleskom lekaru
Riardu Brajtu (Bright, 17891858), koji ju
je prvi objavio.
brakadabra fbracadabra) v. abrakadabra.
brakteja (lat. bractea list) bog. list u ijem se
pazuhu nalazi cvat, priperak.
Brama (sskr. Brahma) v. Brahma.
bramaizam (sskr. Brahma) v. brahmanizam.
bramani (sskr. brahmana) pl. v. brahmanac.
bramanizam (sskr. brahma) v. brahmanizam.
Bramarbas (p. bramar) hvalisavac, junak na
jeziku, smean razmetljivac (po imenu
glavnog junaka nekih komedija).
bramarbasirati (p.) hvalisati se, biti junak na
jeziku.
Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima
vie ipova, obino 6 do 7, nejednake veliine,
koji moraju biti jednako daleko pomereni da
bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom
pronalazau,
engleskom
mehaniaru
Bramah-y, 17491814).
Bramehova presa fiz hidraulina presa koja
radi pod pritiskom vode; v. Bramahova
brava.
brand (nem. Brand) med. lokalne izumiranje
jednog dela tela; gangrena, nekroza.
brander (nem. Brand poar) brod na jedra,
napunjen lako upaljivim materijalom
(smola, barut, alitra i sl.) koji se palio
neposredno pred sudarom sa neprijateljskim
brodom da bi se na njega preneo poar.
brandi (eng. brandy) v. brendi.
brana (fr. branche, ital. branca) grana; deo,
odsek, ogranak (jedne nauke, nekog posla),
struka; poziv, naroita, ua oblast
zanimanja; up. brana.
brankar (fr. brancard, branche) nosila; rukunice (na kolima); brankar-kola teretna kola
bez lotri.
branhije (gr. branchion) pl. zool. krge.
branhus (gr. branchos) med. promuklost;
zapaljenje krajnika.
brana (fr. branche) v. brana.
braon v. braun.

brahiodonti
braun (nem. braun) otvoreno mrk, kestenjast,
sme.
braunijanizam med. uenje engleskog lekara
Dona Brauna (John Brown, 17351788), po
kojem se iva bia od neivih stvari razlikuju
po tome to imaju sposobnost nadraivanja,
tj. sposobnost da spoljnim uticajima
nadraajima" bivaju pokretana na delatnost;
poreklo bolesti je, prema tome, nemanje ili
postojanje suvine velike nadraljivosti
organizma.
braunijanci pl. med. pristalice uenja Dona
Brauna; v. braunijanizam.
brauning (eng. browning) automatski revolver
belgijskog sistema sa 7 i vie metaka u
areru, koji je smeten u kundaku, kalibra
razliitog
(nazvan
po
pronalazau,
Amerikancu D. M. Brauningu).
brahi- (gr. brachys) predmetak u sloeni-cama
sa znaenjem: kratak, mali, sitan, nizak.
brahibiotika (gr. brachys, bfos ivot) tenja
ili vetina skraivanja ivota; suprotno:
makrobiotika.
brahibiotian (gr.) kratkovek, koji ivi malo
vremena.
brahigraf (gr. brachys, grapho piem) onaj
koji ume brzo da pie sluei se skraenicama; up. stenograf.
brahigrafija (gr. brachys, graphfa pisanje)
vepggina pisanja pomou skraivanja uopte;
u uem smislu isto to i stenogra-fija i
tahigrafija.
brahidaktilija (gr. brachys, daktylos prst)
ampon. uroena kratkoa prstiju.
brahidromian (gr. brachys, dromiks
sposoban za tranje) koji kratko tri, koji je
kratke staze.
brahijalan (gr. brachlon miica, ruka, lat.
brachialis miini, runi) miini, runi; fig.
nasilan, nasilniki.
brahijum (lat. brachium, gr. brachfon) miica,
ruka, naroito donji deo ruke, od prstiju do
lakta; mo, sila.
brahikatalektian (gr. brachy-katalekti-ks)
etr. nepotpun, tj. stih koji na kraju nema
jedne stope ili dveju stopa.
brahikefal (gr. brachys, kephale glava)
ampon. ovek koji ima kratku lubanju, kod
koje je najvei poprean presek gotovo
jednak uzdunom preseku.
brahilog (gr. brachys, logos) koji ume biti
kratak u govoru i pisanju.
brahilogija (gr. brachy-logia) vetina kratkog
izraavanja u govoru i pisanju; ret. figura pri
kojoj je prividno i formalno izostavljen
kakav za izlaganje misli vaan element, ali
se krije u samom smislu reenice.
brahimetropija (gr. brachys, me tron, orao
vidim) med. kratkovidnost.
brahiodonti (gr. brachys, odus, odntos zub)
zool. zubi sa niskom krunom i dobro
razvijenim korenom, npr. u sisara.

brahiometar

127

brahiometar (gr. brachfon, metron) med. sprava

za merenje miice, ruke.
brahiopode (gr. brachfon, pus, podos noga)
zool. veoma rasprostranjene morske ivotinje,
imaju dva kapka, i po tome lie na kolske,
ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju.
brahiotomija (gr. brachfon ruka, temno
seem) hir. odsecanje ruke.
brahipetalan (gr. brachys, petalon list) bog. koji
ima kratke cvetne listie, kratke latice,
kratkih latica.
brahipneja (gr. brachys, rpeb diem) med.
uzetost grudi, tesnoa grudi i sporo disanje
kao posledica toga.
brahipneuma (gr. brachy-pneuma) med. kratak
dah, sipnja, astma.
brahipodav (gr. brachys, pods, podos noga)
kratkonog, kratkih nogu.
brahiptera (gr. brachys, pteron krilo) pl. zool.
ivotinje kratkih krila; insekti koji imaju
kratka krila.
brahipteran (gr. kratkokrilan, kratkih krila;
etr. koji ima kratke metrike stope.
brahisilabus (gr. brachys, syllabe slog) metrika stopa koja se sastoji samo od kratkih
slogova.
brahistohrona (gr. brachys, brachistos najkrai, chronos vreme) kat. linija pada za
najkrae vreme, tokanica; up. cikloida.
brahiscijan (gr. brachys, skia senka) geogr. koji
ima kratku senku (kae se za stanovnike
najtoplijih delova sveta brahis-cii, tj. za
ljude koji bacaju kratku senku zbog toga to
im sunani zraci padaju na teme gotovo
vertikalno, uspravno).
brahit opt. skraen naziv za brahiteleskop.
brahiteleskop (gr. brachys, tele daleko, na
razdaljini, skopeo gledam) opt. vrsta kratkih
dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju
svojom praktinou.
brahihronian (gr. brachys, chronikos
vremenski) kratkotrajan, kratkovremen.

brahicefal antrop. v. brahikefal.

Brahma (sskr. Brahma) u indijskoj filozofiji
Beda ovako se zove vrhovno indijsko
boanstvo.
brahmaizam (sskr. Brahma) starije uenje o
Brahmi, onako kako je izloeno u Upaniadama (za razliku od uenja izloenog u
Vedanti),
Brahman (sskr. Brahman) ind. fil. apsolutno Bie
i Nebie u isto vreme.
Brahmana (sskr. Brahma) zbirka dela koja
predstavljaju
dogmatsko-spekulativne
rasprave indijske knjievnosti, neku vrstu
komentara Vedama.
brahmani (sskr. brahmana) lanovi najvie i
najuglednije kaste u Indiji, koji su, dajui
oduvek svetenike, pesnike, nau-nike i
politiare, vazda zauzimali naji-staknutije
poloaje i uivali velik re-ligiozni ugled.

brendi

brahmanizam (sskr. brahma) indijska religija,

osnovana, otprilike osam vekova pre nae ere,
koja je traila od svojih pristalica visoko
moralan ivot; brahmani-zmom se i danas
naziva religija koja vlada u Indiji, ali tanije
ju je zvati neobrah-manizami hinduizam.
bra (ital. viola di braccio) muz. viola, neto
vea violina ije se etiri ice zglaa-vaju,
timuju u s, g, d', a'; vrsta tambure za pratnju.
breve (ital. breve) svaki zvanini pismeni akt,
naroito
papino
pismo
dravama,
vladaocima i dr. koje nema strogo for-malni
oblik (za razliku od bule); (fr. brevet)
diploma, povelja, dekret; pismo, povlastica,
patent; breve d'envansjon (fr. brevet
d'invention) pronalazaka povelja, patent.
brev(e)te (fr. brevete) pr. sa diplomom, sa
poveljom; sa patentom, patentiran.
brev(e)tirati (fr. breveter) dati, izdati dekret,
diplomu, patent, povelju.
brevijar (lat. breviarium) v. brevijarij.
brevijarij(um) (lat. breviarium) kratak pregled,
kratak izvod, kratak spisak, kratak izvetaj;
molitvenik, trebnik katolikih svetenika za
dnevna bogosluenja; up. brevijar.
brevijatura (nlat. breviatura) v. brevijacija.
brevijacija
(nlat.
breviatio)
skraivanje,
skraenje; up. brevijatura.
brevilokvij(um) (lat. brevis, loqui govoriti)
kratak, saet i jezgrovit govor.
brsvi manu (lat. brevi manu) otvoreno, bez
uvijanja, odmah, kratkim putem.
breviotipija (lat. brevis kratak, gr. typos
otisak) ouz. tampanje nota.
brevipedan (lat. brevis, pes noga) kratkonog,
kratkih nogu.
brevis (lat. brevis kratak) muz. nota koja
vredi za dva cela takta.
bregma (gr. bregma) anat. srednji deo lubanje,
teme.
breda vrsta mainske puke, mitraljez (po
italijanskoj fabrici oruja Bredda).
bredizam med. = hipnotizam, nazvan po
engleskom lekaru Demsu Bredu (James
Brai-de, 17951860), koji ga je prvi otkrio i
ukazao na vezu izmeu hipnoze i sugestije.
brek (eng. break) otvorena kola na 4 toka,
lovaka kola sa 3-6 sedita, sa dve klupe
nametene po duini ili popreko i sa visokim
bokom; muz. kraa improvizirana fraza u
dezu, a izvode je obino trubai i
saksofonisti; sp. komanda za prekid borbe u
boksu.
brekfest (eng. breakfast) doruak.
bremza (nem. Bremse) teh. konica.
bremza (nem. bremsen) teh. koiti, ukoiti,
zakoiti.
bremzovati (nem. bremsen) v. bremzati.
brendi (eng. brandy) rakija prepeenica;
brandi.

brener

128

brener (nem. Brenner) deo karbidske lampe

koji daje plamen.
brenovati (nem. brennen) l. kovrdati kosu
vruim gvoem; 2. obzirati se na nekoga,
voditi rauna o nekome, zarezivati nekoga.
breskva (pere.) bog. poznato drvo i voka iz
familije ruiastih biljaka (prunus persica).
bretanja (fr. bretagne) stari francuski ples
udvoje; vrsta odlinog francuskog platna
(naziv po Bretanji, pokrajini u severnoj
Francuskoj).
bretela (fr. bretelle) uprta, remen, kai za
noenje tereta; voj. kosi poloaj koji vezuje
dva uzastopna poloaja; t. bretele
naramnice, prekoramnik, oramenice za
dranje akira, hozntregeri.
bretona (fr. bretonne) vrsta enskog ogrtaa za
kiu, nazvanog po francuskoj pokrajini
Bretanji.
brefotrof (gr. brephos novoroene, tropheus
hranilac) nastojnik, upravnik bre-fotrofeuma.
brefotrofeum (gr. brephos, tropheus) zavod za
nahoad, zavod za ishranu i podizanje dece;
up. brefotrofij.
brefotrofij(um) (gr. brephos, tropheus) v.
brefotrofeum.
brea (ital. breccia) kol. stena sastavljena od
slepljenih uglastih komada.
brea (fr. breche, ital. breccia) voj. prolom,
prodor (u zidu, bedemu, utvrenju); fig. teta,
utrb.
brig (eng. brig, brigg) mor. laka jedrilica sa dve
katarke ili sa veslima, za sto naoruanih
ljudi; ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20
topova.
brigada (fr. brigade, ital. brigata) l. vo;.
jedinica sastavljena obino od dva puka istog
roda vojske; 2. grupa radnika koji rade na
izvrenju nekog zadatka.
brigadir (fr. brigadier) l. voj komandant
brigade; 2. konjiki podoficir u francuskoj
vojsci; 3. rukovodilac radne brigade; up.
brigadist.
brigadist (fr. brigade) lan radne brigade.
brigant (ital. brigante) drumski razbojnik,
pljaka; hajduk, buntovnik.
brigantina (eng. brigg, fr. brigantine, nem.
Brigantine) tor. mala jedrilica sa dve katarke.
brigma (gr. brycho krguem, brygmos
krgut) med krgutanje zubima; brigmos.
brigmos (gr. brygmos) med. v. brigma.
briza (fr. brie, ital. brezza) blag morski vetar,
vetri, povetarac.
brizantan (fr. briser, brisant) koji lomi,
rasprskava, razara, rasprsan, rasprska-van,
koji razmrskana.
brizantnost (fr. briser) rasprsnost, sposobnost
rasprskavanja, razornost, razorna snaga.
brizer (fr. briseur) lomilac, razbija; prednji
valjak na spravi za predanje.

brimada

brizomant (gr. brizo spavam, mantis prorok)

vetak u tumaenju snova.
brizomantija (gr. brizo, manteia prorica-nje)
vetina tumaenja snova.
brik (eng. brig) mor. v. brig.
brikabrak (fr. bric-a-brac) starudija, stare;
razne
umetnike
stvarice,
naroito
starinske; telalnica, starinarnica.
briket (fr. briquette) neto u obliku cigle, lopte
ili jajeta; naroito sitan ugalj veoma
upotrebljiv kao gorivo, sabijen u obliku
opeke, cigle, lopte, jajeta i sl.
briketaa (fr. briquetage) bojenje zida tako da
izgleda kao zid od cigle; izrada lica
graevine (fasade) tako da se vide cigle; up.
fugovanje.
briketirati (fr. briqueter) poploati ciglama;
obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala;
presovati u obliku opeke, cigle sitan, u prah
pretvoren materijal.
brikola (nlat. bricola, fr. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja; kod
bilijara: odskok, odboj lopte od ograde;
udariti par brikol udariti loptu sa strane od
ograde odbijenom loptom, otuda fig. par
brikol (fr. par bricole) posredno, zaobilazno,
sa strane, lukavo.
brikolirati (fr. bricoler) odbiti, odskoiti; uiniti
da se neto odbije, odskoi; pomou odbi j
anja pogoditi sa strane; fig. ne raditi asno,
vrdati, raditi zaobilazno.
brilaite (ital. brillante) iuz. veoma vatreno,
ivahno, plahovito.
brilijant (fr. brillant) dijamant uglaan
dijamantskim prahom tako da ima oblik
dvostruko (osnovama spojene) kupe, odozgo
jae odozdo slabije zatupljene, a sa strane
podeljene u mnogobrojne trougle i etvorougle (facete).
briljant v. brilijant.
briljantan (fr. brillant, briller sjati, blistati)
sjajan, svetao, blistav; fig. odlian, divan,
krasan, velianstven.
briljantin (fr. brillantine) kozi. vrsta miriljave
masti za kosu, bradu i brkove.
briljantina (fr. brillantine) gusto tkana pamuna materija u mustrama.
briljantirati (fr. brillanter) od dijamanata
glaanjem praviti brilijante; ukrasiti (ili:
optoiti) dragim kamenjem, naroito brilij
aktima.
briljantnost (fr. brillant) sjaj, blistavost, rasko,
velelepnost; fig. divota, velian-stvenost,
odlinost.
briljirati (fr. briller, ital. brillare) sjati, sijati,
blistati, svetleti se, prelivati se u svetlosti; fig.
vidno se isticati, odska-kati od ostalih.
brimada (fr. brimade) kod francuskih
studenata: teranje ege sa novajlijama,
krtenje" brucoa na taj nain pggo ih
stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju
uvis.

brimer

129

brimer (fr. brumaire, lat. bruma najkrai dan)

u republikanskom francuskom kalendaru:
drugi mesec u godini, od 23. oktobra do 24.
novembra, magleni mesec (18. brimera U
god. 9. novembra 1799 uzeo je
Bonaparta kao prvi konzul, vladu u svoje
ruke).
brinet (fr. brunet) crncurast, crnomanjast
mukarac, garavko.
brinete (fr. brunette) garavua, crnka.
brinirati (fr. brunir) metalne predmete mrko
uglaati, usjajiti i na taj ih nain sauvati od
ranja; bojiti (ili obojiti) mrko, pocrniti.
briozo (ital. brioso) muz. ivahno, umno,
buno, plameno; up. kon brio.
briozoe (gr. bryon mahovina, zoon ivotinja)
zool. morske, ree slatkovodne, ivotinje iz
porodice pamekuaca", ive u kolonijama i
mahovinasto su razgranate.
brioidan (gr. bryon, eidos oblik) bog. slian
mahovini, mahovinast.
briologija (gr. bryon, logia nauka) bog. nauka o
mahovina ma.
brion (fr. brion) vrsta dobrog francuskog vina.
briskirati (fr. brusquer) brecati se, obrec-nuti se,
osei se na nekoga; hteti neto brzo sprovesti,
prenagliti ime, prebiti preko kolena.
britanija-metal
u
Britaniji
(Engleskoj)
pronaena legura od cinka, antimona i neto
bakra ponekad i nikla i bizmuta, bele,
srebrnaste boje; upotrebl>ava se, mesto
srebra, za izradu stonog pribora.
Briti mjuzeum (eng. British Museum) veliki
narodni muzej u Londonu, osnovan 1753, sa
veoma bogatim naunim i umetnikim
zbirkama.
brid (eng. bridge) igra karata, slina vistu,
jedna od najzanimljivijih igara sa veoma
mnogo kombinacija.
brnistra (ital. ginestra) bog. ib uta cveta od
ije se like izrauju grube tkanine za
omotae i prekrivae.
broajon (fr. broyon) tuak za mrvljenje,
trljanje boja.
Brodvej (eng. Brodway) iroka ulica",
glavna saobraajne i trgovaka ulica Njujorka, kulturno sredite.
brodsrija (fr. broderie) vez, vezivo; vezenje;
trgovina vezivom; fig. kienje, ulepavanje.
brodet (ital. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaa.
brodirati (fr. broder) vesti, izvesti zlatom,
srebrom, svilom; fig. krasiti, ulep-avati
izmiljenim dodacima.
brojler (eng. broiler) vrsta pileta za peenje,
obino industrijske proizvodnje.
brokanter (fr. brocanteur) trgovac starim
umetnikim predmetima, naroito slikama;
starinar, telalin.
brokantirati (fr. brocanter) trgovati umetnikim
stvarima, naroito slikama; ku9 Leksikon

bronzano
doba

povati i preprodavati stare stvari, tela-liti.

brokat (ital. broccato) zlatotkanica, srebrotkanica, teka, zlatnim i srebrnim
kopcima protkana svilena tkanina; grub
metalni praak od legure bakra i cinka; fini
liskun u praku i bojadisan (obe vrste ovog
praka upotrebljavaju se za bronzane boje);
brokatna hartija hartija u boji sa mustrama,
figurama i sl., utisnutim u zlatu i srebru.
brokatel (ital. broccatello) brokatu slina
polusvilena tkanina, od svile i pamuka, ili samo
od pamuka, sa utkanim krupnim cvetovima;
vrsta utog, crvenkastog ili ljubiastog
italijanskog mermera. broker (eng. broker)
trgovaki posrednik; up.

makler, seizal.

brokeraa (eng. broker) trg. nagrada koju

trgovaki posrednik dobiva za posredovanje;
up. makleraa, senzarija. brokule (ital.
broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sonim
cvetovima i stablji-kama.
Brokhaus (nem. Brockhaus) veliki nemaki
konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja,
poslednje u 20 knjiga zakljueno 1935,
nazvan po izdavau, velikom nem. izdavakom preduzeu u Lajpcigu, osnovanom 1805.
god.
brom (gr. bromos smrad, nlat. bromium) xex.
element, nemetal atomske mase 79,909 redni
broj 35, znak Vg, crvenkastomrka teka
tenost, jako nadraajnog mirisa. bromatika
(gr. broma jelo) nauka o spravljanju jela po
naunim i ekonomskim naelima.
bromatografija (gr. broma jelo, graphein
opisivati) opisivanje jela i sredstava za
ishranu.
bromatologija (gr. broma jelo, logia) nauka o
jelima, nauka o sredstvima za ishranu.
bromatometar (gr. broma jelo, metron) sprava
za odmeravanje koliine dnevne hrane. bromid
(gr. bromos smrad) hem. so bromovodonine kiseline.
bromizam (gr. bromos) ned. trovanje bromom.
bromoform (nlat. bromoformium) farm. tenost
veoma slina hloroformu, upotrebljava se
kao sredstvo protiv velikog (magareeg)
kalja.
bromural (gr. bromos) fark. bromov preparat,
poznati lek za ivce. bronza (fr. bronze,
ital. bronzo, nlat. bronzium) tu, legura
(slitina) bakra, cinka i gvoa.
bronzana bolest med. tuberkulozno oboljenje
nadbubrenih
lezda
praeno
velikom
malokrvnou i mrkom bojom koe. bronzano
doba rani istorijski period (3500-1000. god. pre
n. e.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog
materijala za izradu orua i oruja; razdoblje
koje karakterie nastavak prvih drava i

bronzirati

130

upotreba pisma (hijeroglifi, klinasto

pismo i dr.). bronzirati (fr. bronzer) obojiti
bronzanom,
tj. mrkom, crnom, bakarnom bojom (drvo,
gips, kou i dr.); obojiti modrikastim
prelivima na vatri. bront (nem. Brand) med.
izumiranje tkiva pod
uticajem trulenih bakterija, tako da
tkivo truli i raspada se, jako zaudara i
dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu
boju. bronteum (gr. bronte grmljava)
sprava za
izvoenje vetake grml>avine na pozornicama. brontologija (gr. bronte grmljavina,
logi'a)
nauka o grmljavini, o nepogodama uopte.
brovtosaurus (nlat. brontosaurus) kol. ogromni
kimenjak, iz perioda krede, dug preko 18 t.
brontoterij(um) (nlat. brontotherium) kol.
dinovska nosorozima slina vrsta sisara
iz srednjeg tercijara Severne Amerike.
brontofobija (gr. bronte, phobeo plaim
se) strah od grmljavine i nepogode.
bronhijalni (gr. brnchos dunik) duniki, koji se tie dunika ili dunica,
npr. bronhijalni katar = bronhitis. bronhije
(gr. brnchia) pl. anat. dve cevi,
leva i desna, koje postaju ravanjem dunika
od treeg lenog prljena. bronhitis (gr.
brcnchia) med. zapaljenje
bronhija, bronhijalni katar. bronho- (gr.
bronchos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: dunik, dunice.
bronhoblenorea (gr. bronchos, blenna, sluz,
rheo teem) med. gnojavo zapaljenje dunica. bronholitija (gr. bronchos, lithos
kamen)
med. stvaranje kamena u dunicama.
bronhomikoza (gr. brnchos, mykes gljiva)
med. zapaljenje dunica izazvane raznim
gljivicama. bronhoplegija (gr. bronchos,
plesso udarim)
med. uzetost (ili: paraliza) dunica.
bronhopneumovija (gr. bronchos, pneuma
dah) med. zapaljenje bronhija koje prelazi
na pluno tkivo i izaziva zapaljenje
plua, tuberkuloze plua. bronhoragija (gr.
bronchos, regnymi skrham,
polomim) med. krvarenje dunica. bronhorea
(gr. brnchos, rheo teem) med.
preterano luenje sluzi kod hroninog
zapaljenja dunica. bronhoskop (gr.
bronchos dunik, skopeo
gledam) med. aparat za pregled sluznice
bronhija. bronhoskopija (gr. brnchos,
skopeo gledam)
med. pregled dunika ili dupica pomou
naroitog ogledala. bronhospazmus (gr.
bronchos, spasms gr)
med. gr u dunicama. bronhostenoza (gr.
brnchos, stenos tesan)
suavanje (ili sunsenost) dunica.
bronhotomija (gr. brnchos, temno seem)
med. operativne otvaranje dunica; bron-

bruh

hotom instrument za vetako otvaranje

dunica.
bronhofonija (gr. brnchos, phone glas) med.
piskutavost glasa (kod promuklosti).
bronhocela (gr. brnchos, kele posutost) med.
posutost dunika, gua.
bronhus (gr. brnchos) alat. dunik, grkljan; up.
bronhije.
bronc, bronce (ital. bronzo) v. bronze.
bro (fr. broche) zapinjaa, luksuzna igla za
skopavanje enskih haljina (obino na
grudima ili pod vratom).
broira (fr. brochure) v. broura.
broirati (fr. brocher) proiti, proiva-ti
(knjigu), povezati knjigu u mek povez;
protkati, protkivati tkaninu (zlatom, srebrom,
svilom); fig. uraditi neto na brzu ruku.
broura (fr. brochure) sveska, meko povezana
knjiica; knjiica o aktuelnim dnevnim
pitanjima.
brourist(a) (fr. brochurier) pisac broura.
bruderaft (nem. Bruderschaft) bratstvo,
bratimstvo.
brujar (fr. brouillard) v. brujon.
brujon (fr. brouillon) koncept, nacrt, prvi
sastav; knjiga dnevnog troka, dnevnik
pazara, traca u koju se unose, na brzu ruku
i privremeno, trgovake beleke; up. brujar.
brum (eng. brougham) zatvorena laka koija sa
dva sedita i jednim konjem, nazvana po
imenu uvenog engleskog dravnika Bru-ma
(17781868).
brumalan (lat. brumalis) zimski.
brunirati (nem. briinieren) davati neemu
(metalu, drvetu, nametaju) mrku boju.
brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. mine-ral,
magnezijumov hidroksid (Mg(OH2), cedefastog sjaja.
brustbild (nem. Brust-bild) poprsje, slika ili
kip koji predstavlja glavu i gornji deo
grudi, bista.
brust-halter (nem. Brust-halter) prslui
enski za pridravanje grudi.
brutalan (nlat. brutalis, fr. brutal) ivo-tinjski;
skotski, grubijanski, grub, surov, neotesan,
divljaki, zverski.
brutalizirati (fr. brutaliser) zlostavljati, zverski
(ili: grubo) postupati s nekim; poivotinjiti,
osuroviti.
brutalitet (nlat. brutalitas) surovost, grubost,
divljatvo; ivotinjsko ponaanje prema
kome, ivotinjska pouda.
brutalnost v. brutalitet.
brutificirati (nlat. brutificere) napraviti nekoga
stokom, uiniti da podivlja, potpuno
zanemari.
bruto (ital. brutto) trg. teina robe zajedno sa
teinom onoga u to je ta roba upako-vana;
brutoprihod celokupan prihod, bez odbitka
trokova; suprotno: nego.
bruh (nem. Bruch lomljenje) med. v. hernija.

bruhgold

131

bruhgold (nem. Bruchgold) izlomljeno, nepreraeno zlato.

bruceloze opti naziv za oboljenja domaih
ivotinja i ljudi, koja prouzrokuju bakte-rije:
Brucella abortus Bang, Br. suis i Vg.
melitensis.
brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se
nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan
po engleskom putniku Vgise).
bubalis (gr. biibalos) zool. afriki jelen,
antilopa.
bubikopf (nem. Bubikopf) deaka glava"
kratka enska frizura kao u deka.
bubonadenitis (gr. bubon preponske lez-de,
aden lezda) med. zapaljenje lezda u
preponama.
bubonalgija (gr. bubon, algos bol) med. bolest
prepona.
buboni (gr. bubon) pl. ned. zapaljenje limf-nih
lezda u preponama (obino u vezi sa mekim
ankrom), micine, nicine, bub-njice.
bubonocela (gr. bubon, kele) med. prosutost
prepona, kila.
.bubonulus (gr. bubon, nlat. bubonulus) med.
limfatini triper (kapavac).
bubreg (tur. bogurek) bubreg.
bugzirati (hol. buksiren) mor. vui lau pomou
parnog broda, pomou amca na vesla za koji
je laa vezana konopcima.
Buda (sskr. Buddha) v. Budha.
budala (tur. budala) ludak, glupak.
budizam (sskr. Buddha) v. Budhizam.
budisti (sskr. Buddha) pl. v. budhisti.
budoar (fr. boudoir) mali elegantno nameten
salon jedne dame za oblaenje i doterivanje
(obino u blizini spavae sobe); soba u kojoj
dame primaju blie poznanike.
Budha (sskr. Buddha) probueni, prosvee-ni",
osniva po
njemu
prozvate
religije
(budhizma), roen oko polovine VI veka pre
nae ere u staroj plemikoj porodici, u Indiji
potovan kao bog, sveti mudrac", i kao
devete otelovljenje boga Vi-U, up.
budhizam.
Budhizam (sskr. Buddha), uenje Gautame
Budhe (oko 557447 pre nae ere); ind.
religija koju je osnovao Budha, ija se
filozofija sadri u dve take: patnja i
spasenje. ivot je patnja, uzroci patnje su
strasti (tj. e za ivotom, volja za ivot),
osloboditi se tih strasti znai osloboditi se
patnje, put ka osloboenju vodi ka nirvani, tj.
stanju blaenog mira, bez strasti i patnje; up.
budizam.
budhisti (sskr. Buddha) pl. pristalice religije i
filozofije budhizma.
bu (tur. biige) plesan; bua.
buija (fr. bougie, nm., ital. bugia svea) med.
valjkasta ipka od voska, gume, kauuka i sl.
za proirivanje suenih kanala naroito
mokranih, zatim zadnjeg creva i jednjaka;
fiz. elektrina sveica.

bukolski

buzdovan (tur. bozdogan) vrsta starinskog

oruja, topuz; fig. glupak.
buj (fr. bouille) carinski ig koji se udara na
vunenu robu; vrsta tkanine.
bujatrika (gr. bus, govedo, iatrike lekarstvo)
stono lekarstvo, leenje goveda.
bujirati (fr. bouille, bouiller) snabdeti robu
carinskim igom, bujom.
bujon (fr. bouillon) kup. v. buljon.
bujrum (tur. buyurmak zapovedati, narediti)
izvolite, zapovedajte!
buk (eng. book) knjiga; knjievno delo; spisak,
lista.
bukagije (tur. bukagi) pl. okovi na nogama
zatvorenika.
bukanir POJI. pustolov koji se u Zapadno] Indiji
borio protiv panaca (naziv potie od
francuske rei: boucan divlje govedo, jer su
se ti pustolovi hranili mesom divljih
goveda).
bukanirati (ind.) suiti komade mesa na suncu
ili nad vatrom.
bukanje (fr. boucanier) lovac na bivole;
zverokradica u Sev. Americi; morski
razbojnik, gusar.
bukardija (gr. bus, kardia srce) med. uveanje,
hipertrofija srca, kao posledica jaanja
srane muskulature.
bukasen (fr. boucassin) vrsta krutog
francuskog platna; pamuna tkanina za
postavu.
buket (fr. bouquet) lepo probrana i ureena
kita prirodnog ili vetakog cvea; cvet,
miris od vina; pena na pivu; figura u
vatrometu; um. uspeo i harmonian sastav boja
na slici.
Bukefal (gr. bus govedo, kephale glava,
volovska glava") ime konja Aleksandra
Velikog.
bukiner (fr. bouquineur, bouquin) ljubitelj i
sakuplja starih knjiga; onaj koji voli da rije
po starim knjigama.
bukinerija (fr. bouquinerie) trgovina starim
knjigama, antikvarnica.
bukinist(a) (fr. bouquiniste) prodavac starih
knjiga, antikvar.
bukmeker (eng. book-maker) onaj koji na
konjskim trkama prireuje klaenja ili se sam
kladi, posrednik pri klaenju; profesio-nalni
kladilac.
bukmeking (eng. book-making) sastavljanje
knjiga, tj. obian nain klaenja na
konjskim trkama, za razliku od totalizatora.
bukoliazmos (gr. bukoliasmos) pastirska
pesma, pastirske pevanje.
bukolika (gr. bukolike) post. pastirska pesma,
idila (naroito kod rimskog pesnika Vergila).
buvoliar (gr. bukolikos) poet. pisac pa-stirskih
pesama.
bukolski (gr. bukolikos) poet. pastirski, seoski,
u duhu ili u obliku pastirskog pesnitva;
bukolska cezura etr. uobiajena cezura na
kraju etvrte stope u heksa-metru grkih
bukoliara.

bukranije

132

bukranije (gr. bus, kranion lubanja) arh.

ukrasi, naroito na dorskom frizu, u obliku
golih lubanja na rtvu prinese-nih volova.
buke (eng. books) pl. prozirna i laka tkanina od
finog pamuka.
bukskin (eng. buckskin) jelenska, jagnjea
koa", vrsta jake vunene tkanine za akire i
sportska odela.
bukcinator (lat. buccinator) truba; anat. obrazni
mii, mii duva.
buka novana jedinica Jemena (bughas),
etrdesete deo rijala.
bul (eng. buli) l. bik; fig. neotesanost, glupost;
napomena ili kratka pria, kod koje je aljiva1
poenta u tome to joj nedostaje dosledno
glavne misli; Don Bul, olienje engleskog
naroda kao celine, tj. njegovih karakternih
osobina:
preterane
ukoenosti,
hladnokrvnosti i dr.
bul (fr. boule, lat. bulla) 2. lopta, kugla, jedna
drutvena igra na bilijaru ili igra kuglama;
rad od drveta sa metalnim umecima, nazvan
po francuskom rezbaru A. Ch. Boule
(16421732).
bula (lat. bulla) l. prvobitno: mala zlatna kutija
u kojoj su se nosile amajlije; kap-sla koja
slui kao peat koji visi o vrpci, npr. na
povelji; peat od voska ili metala na povelji;
povelja sa takvim peatom; zvanina papina
povelja ili raspis o vanim pitanjima
snabdeven velikim crkvenim peatom (za
razliku od vreve, koja ima samo otisak
peata sa prstena s ribom); zlatna bula (lat.
bulla aurea) zakon koji je 1356. god. izdao
nemaki car Karlo IV.
bula (lat. bulla) 2. ned. okruglo i jajoliko
izdignue pokoice ispod koga se skuplja
ista seriozna, mutna, krvava ili gnojna
tenost, plik.
bula (tur. bula, bola strina, tetka) 3. verski
obrazovana muslimanka; muslimanska ena,
udata ena; bulom zove egrt majstorovu
enu.
bularij(um) (nlat. bullarium) zbirka papskih
bula ili odredaba.
bulbiferan (lat. bulbus lukovica, f ero
donosim) bog. koja raa lukoviastim
podzemnim stablom.
bulbiforman (lat. bulbus, forma) koji ima
oblik lukovice, glaviast.
bulbozan (lat. bulbosus) lukoviast, glaviast,
krompirast, vornovat.
bulbul (arap. bulbul) slavuj; BulbulderSlavujev do.
bulbus (lat. bulbus) lukovica, glavica; luk;
bulbus okuli (nlat. bulbus oculi) anat. ona
jabuica.
buldog (eng. bul dog) 1. veliki engleski pas
irokih grudi, kratke i duboko useene
njuke, tako da mu se vide prednji zubi; 2.
vrsta depnog revolvera sa 6 i vie metaka.

Bundesver

bulevar (fr. boulevard) etalite, iroka i lepa

ulica zasaena drveem, glavna ulica; voj.
tvrava, bedem.
bulengrev (fr. boulingrin) v. boling-grin.
buleuterion (gr. buleuterion) venica, sabornica, skuptinska zgrada.
bulimija (gr. bulimfa) med. velika, neodoll-va,
ivotinjska glad.
bulinirati (fr. bouliner) mor. ploviti ukoso (kad
vetar duva sa strane); fig. nepoteno trgovati,
pljaka, krasti.
buliran (lat. bulla, bullatus) zapeaen, potvren peatom, snabdeven bulom.
bulist(a) (lat. bulla) pisac papskih bula.
bulicija (lat. bullire, nlat. bullitio) klju-anje,
talasanje, vrenje, izbacivanje mehu-rova.
buljen (eng. bullion) nepreraeno zlato ili
srebro u ipkama, ploama ili grudvama; tui,
stran novac, onaj koji nije u opticaju.
bulterijer (eng. bullterier) vrsta engleskih pasa,
postala ukrtanjem buldoga i teri-jera,
odlian lovac na mieve i pacove.
bulumenta (ital. foltamente gusto, zbijeno) 1.
gomila ljudi, rulja; mete, vreva, urnebes; 2.
velika koliina (neega), gomila.
bul-fin (eng. bull-finch) sp. gusta trnovita
ivica kroz koju konj, na trkama s preponama, mora da projuri.
buljon (fr. bouillon) kup. orba, supa od
povra i mesa u kojoj se obino razmuti jaje;
up. bujon.
buljuk (tur. boliik) l. eta peaka ili eska-dron
konjanika u nekadanjoj turskoj vojsci; 2.
velika gomila, mnotvo (obino stoke).
buljuk-baa
(tur.
boltikbasi)
etovoa,
zapovednik peadijske ete u nekadanjoj
turskoj vojsci, kapetan, zapovednik jednog
buljuka; buljubaa.
bum (eng. boom) engleski naziv za nagli
uspon i polet privredne delatnosti u nekoj
kapitalistikoj dravi.
bumaki (rus.) pl. hartijice, papirii; sitan
papirni novac u Rusiji.
bumerang (austral. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov; uzana,
oko 60 st dugaka daica od tvrdog
drveta, na krajevima pljosnata a u sredini
kolenasto savijena. Slui kao oruje, a
odlikuje se naroito time to se, ako ne
pogodi u cilj, vraa onome koji ju je bacio.
bungalov (eng. bungalow) drvena kuica
(obino prizemna) sa verandom.
bungur (tur. bulgur) prekrupa od kukuruza ili
penice; jelo od nje.
bund 1. (nem. der Bund) savez, drutvo, liga; 2.
(nem. da Bund) sveanj, smotak, zaveljaj,
mera za staklo, mera za konac.
bunda (ma. bunda kaput) krzneni kaput;
zimski kaput postavljen krznom.
Bundesver (nem. Bundeswehr) oruane snage
SR Nemake.

Bundesrat

133

Bundesrat (nem.) savezno vee, jedan od dva

doma parlamenta u SR Nemakoj i Republici Austriji; sainjavaju ga zastupnici
federalnih jedinica; up. Bundestag.
Bundestag (nem.) savezna skuptina SR
Nemake, predstavniki dom parlamenta; up.
Bundesrat.
bunker (nem. Bunker) l. voj. mali betonski
fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa
dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu;
2. betonsko sklonite (kuno, ulino) od
napada iz vazduha; 3. kor. prostor, spremite
na brodu za ugalj (ugljenica"), cement,
pesak i dr.; 4. deo kombajna: sanduk u koji
padaju zrna.
bunt (nem. Bunt savez) buna; nezadovoljstvo.
buntdruk (nem. Buntdruck) tampanje u vie
boja.
bunting (eng. bunting) engleska laka vunena
tkanina za pravljenje zastava.
bura 1. (fr. bourre, ital. borra) otpaci od
dlake, vune; dlaka za punjenje stvari.
bura 2. (ital. bora) severoistoni vetar s kopna
na severnom Jadranu.
burag (rum. buricu pupak) eludac ivotinje.
burazer (pere. birader, tur. birader) brat.
buranj (rus. bura.) estok vihor sa
(snenom) vejavicom u stenama Rusije i
Sibira.
buraska (ital. burrasca, fr. bourrasque) bura,
iznenadna nepogoda, nagao vihor; fig. izliv
zlovolje, ljutine.
burg (nem. Burg) zamak, dvorac; mala
tvrava.
burgija (tur. burgu) alatka sa spiralnim vrhom
za buenje; fig. besmislica, izmiljotina,
podvala.
burgundska vina uvena crna i bela francuska
vina iz pokrajine Burgundije.
burgundska smola preiene uta omorikove
smola.
burda (arap. burda) Muhamedov ogrta;
docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa;
takoe: naziv jedne arabljanske religioz-ne
pesme.
burdalu (fr. bourdalou) traka, gajtan na eiru
sa kopnom; vrsta arenog francuskog platna.
burdelj (fr. bordel) v. bordel.
burdiati v. bordiati.
burdon (fr. bourdon) ouz. duboki bas na
orgulji; tip. izostavljanje rei pri sla-ganju.
burek (tur. borek) vrsta pite sa sirom, mesom,
jabukama.
buret (fr. bourrette) tkanina od otpadaka svile.
buroa (fr. bourgeois, od bourg varo ili selo
pod okriljem grada, zamka, tvrave, nemaki
Burg; v. burg) 1. prvobitno: (francuski)
graanin ili stanovnik grada za razliku od
kmeta, seljaka i plemia; 2. pripadnik
buroaske klase (v. buroa-

burma
zija 2); 3. malograanin, ifta (u ovom
znaenju vie je u upotrebi buruj).
buroazija (fr. bourgeoisie, bourg, nlat.
burgus; up. buroa) 1. prvobitno: naziv za
graanstvo
nasuprot
viim
staleima
feudalnog drutva (plemstvu i svetenstvu).
S ekonomskim jaanjem buroazije jaa i
njen politiki poloaj: ona ukida feudalne
drutvo i sama uzima vlast; 2. danas: sav
onaj deo drutva koji ivi od eksploatacije
najamnih radnika i siro-manih radnih
seljaka koji deo drutva, prema tome, ini u
ekonomskim odnosima jednu drutvenu
klasu, kapitalistiku, nasuprot radnikoj klasi

proletarijatu.
Engels:
Dananji
kapitalistiki nain proizvodnje ima za
pretpostavku postojanje dveju drutvenih
klasa; s jedne strane kapitalista, koji
poseduju sredstva proizvodnje i ivota, i s
druge strane proletera, koji iskljueni iz ovog
posedovanja imaju da prodaju samo jednu
jedinu robu: svoju radnu snagu."
buruj v. buroa.
burujka graanka, varoanka; imuna ena,
gazdaka ena; iftinica.
burza (fr. bourse, gr. byrsa) v. berza.
burze muskoze (nlat. bursae muscosae) pl. med.
sluzne kesice.
Buri (hol. boer) seljaci", stanovnici Juhe.
Afrike holandskog porekla.
Buridanov magarac fil. uveni primer za
nemogunost slobodne volje, koji se pripi-suje
francuskom sholastikom filozofu anu
Buridanu (13001358): gladan magarac koji
stoji izmeu dva potpuno jednaka i
podjednako od sebe udaljena snopa sena mora
neminovno skapati od gladi, poto se, zbog
potpune jednakosti i ravnotee pobuda ne
moe odluiti da prie nijednom od ova dva
snopa.
bu-rime (fr. bouts-rimes) pl. unapred napi-sani
slikovi za koje tek posle treba da se nau
stihovi; pesme kod kojih su najpre napisani
slikovi, a tek posle stihovi.
burka (rus. burka, pere. barak) upav krzne-ni
kaput bez rukava, sa dlakom okrenutom
napolje i oborenom tako da se voda ne
moe zadravati (nose ga svi kavkaski
narodi).
burlak (rus. burlak) seljak koji trai posla van
svoga mesta, pealbar, naroito kao laarski
radnik na Volgi.
burleska (nlat. burra, ital. burla, burlesco, fr.
burlesque) poet. aljivo prikazivanje velikih i
ozbiljnih stvari, ala, lakr-dija; muziki
komad humoristikog karaktera; veseo i
nestaan muziki komad za ples.
burleskni (fr. burlesque) smean, aljiv,
nakaradan, lakrdijaki.
burleta (ital. burletta) mala vesela igra, mala
burleska.
burma (tur. burma od burmak zavrteti,
usukati) 1. jednostavan prsten bez ukra-

burmut

134

snog kamenja, venani prsten, vitica; 2.

zavrtanj, raf.
burmut (tur. burunotu) sitan duvan i dr. za
umrkivanje.
burnetizirati (eng. burner) natopiti drvo u
rastvoru hlor-cinka i time ga uiniti otpornim
prema truljenju.

burnetirati v. burnetizirati.
burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i
bakarna ruda (PbCuSbS3).
burnus (arap. burnus, fr. bournous) ogrta
bez rukava, sa kapom, obino od bele
vunene tkanine, koji Arabljani (beduini) nose
preko odela.
burova voda farm. bezbojna tenost, siretna
mirisa, sladunjava i opora ukusa, rastvor
baznog aluminijevog silikata; upotreblja-va se
za obloge kod rana, ireva, otoka i dr.;
nazvana po nem. hirurgu Burovu (1809
1874).
bursa (ital. borsa) kesa.
bursitis (fr. bourse) med. akutno ili hro-nino
zapaljenje sluznih kesica.
bur (nlat. bursa, nem. Bursch) u Nemakoj:
slualac univerziteta koji je lan nekog
akog udruenja; neobuzdan, veseo, pun
ivota student ili mladi uopte; momak,
deti; sluga; posilni, kurir.
bus (eng. bus, lat. omnibus svima) v. omnibus.
busola (ital. bussola kutijica, nlat. buxula, lat.
puxis kutija, gr. puxis kutija od imirovine)
fiz. mornarski kompas, naroito podeena
magnetna igla za odreivanje pravca. , busija
(tur. pusu) zaseda.
bustrofedon (gr. biis govedo, strophe okret,
obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim
spomenicima starih Grka i Feniana, kod koga
redovi teku naizmenino: jedan red sleva
nadesno, a drugi obrnuto, kao to idu
volovi pri oranju.
but (eng. boot izma) sprava za muenje u
obliku izme; futrola za karabin.
butada (fr. boutade) duhovita ala, doset-ka;
nagao i neobian nastup udi i efa; brzi
soloples bez pripreme; neobuzdano1 iz
udljivosti i efa; muz. = kaprio; par butad
(fr. par boutades) prema efu, na mahove.
butan (gr. butyron maslo, buter) hen. vrsta
gasa, zasieni ugljovodonik (S4N10).
butelja (fr. bouteille, ital. bottiglia) boca,
flaa, staklo.
buter (gr. butyron, lat. butyrum, nem.
Butter) maslo, maslac; up. puter.
butiga (ital. bottega) prodavnica, duan.
butik (fr. boutique) prodavnica, duan,
trgovina na malo.
butikaa (fr. boutiquage) torbarenje, trgovanje
na malo.
butirin (lat. butyrum) hai. maslena kiselina,
kiselina putera.
butirometar (gr. biityron, metron) sprava za
odreivanje masnoe mleka.

bu-tru

buton (fr. bouton, ital. bottone) dugme, puce;

stvarica slina dugmetu; pupoljak; bubuljica,
bradavica; (krupan) brilijant u obocu,
minui.
butonjera (fr. boutonniere) rupica za dugme;
med. operativne otvaranje suene mokrane
cevi kod mukaraca da bi se omoguilo
putanje mokrae.
butonomantija (fr. bouton, gr. manteia
proricanje) gatanje u dugmeta; prebrojavanje
dugmeta na kaputu (hoe-nee") da bi se
videlo da li e neto biti ili nee.
butrola (fr. bouterolle) sprava za ubijanje
stoke.
butsel (fr. bouteselle) voj. trubni znak za
sedlanje (kod konjice).
butum, butun (tur. butiin) sav, ceo, potpun.
bufa (ital. buffa) ala, lakrdije; opera bufa
komina opera.
bufalo (eng. buffalo) zool. bivol, bik.
bufer (eng. buffer) odbojnik (na vagonu).
bufeta (fr. bouffette) kianka, mapp, temnjak.
bufo (ital. buffo) komini peva u italijanskoj
operi; bufo karikato (ital. buffo caricato)
preteranost u lakrdijaenju ital. komine
opere; up. bufon.
bufov (ital. buffone) aljivina, lakrdija,
komiar; dvorska budala.
bufoverija (fr. bouffonnerie) ala, lakrdi-ja,
laka komedija; lakrdijanje.
buftalmian (gr. biis vo, ophthalmos oko)
ned. sa volovskim oima, volook, buljook.
buda (ital. boccia) okrugao pljosnat drven sud
za tenost.
Bucefalus (gr. Bu-kephalas) volovska glava",
najmiliji konj Aleksandra Velikog, kojem je,
radi uspomene, sagradio grad Bukefala (danas
Dalalpur, u Indiji); up. Bukefalos.
bucov (ma. buczo) zool. vrsta rene koljoribe, Aspina gaga i Alburnus mento.
budak (tur. bucak) ugao, kut, oak.
budet (eng., fr. budget, ital. bolgia, lat.
bulga kona kesa, novanik) jednogodinji
zakon kojim se predviaju, prethodno
odobravaju i prethodno rasporeuju svi
dravni (kao i gradski, neke ustanove i dr.)
prihodi i rashodi u jednoj budetskoj godini;
predraun prihoda i rashoda uopte; budetska
godina godina trajanja pri-ml>enog budeta,
raunska godina.
budetirati (eng. budget) l. sastaviti, sastavljati
budet, 2. finansirati po budetu.
buel (eng. bushel) engleska mera za ito,
merov, merica, 36,349 1 (u SAD 35,239 1).
buerizirati (fr. Bucherie) telegrafske stubove
natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po
pronalazau).
buton (fr. bouchon) zapua, zatvara, ep;
neravnina (na svili).
bu-tru
(fr.
bouche-trou)
priipetlja
(beznaajna sporedna linost, ili sporedna
uloga u pozorinim komadima).

A E I L O RU
147/

V
V, v tree slovo nae irilice, dvadeset osmo
nae latinice (V, v); kao skraenica: V=
votum; \.= vide vidi, verne prevr-ni; val.
valuta; vol.= volumen; v. v. = vi-ce versa; fiz.
\=volt, \=vat, UP> = veber; hem.
\=aanadijum, \9=volfram.
va! (fr. va) vredi, vai, moe; u hazardnim
igrama: izraz koji se upotrebljava kada se
stavlja novac na neku kartu.
va bank (fr. va banque) vai za ceo bank", tj.
kada se igra u celu sumu koja lei u banku
(pri kocki); fig. igrati va bank staviti sve na
kocku, tj. ili ostati ili propasti.
Vavilon (hebr. Babel, prema akadskom Babilu
vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na
Eufratu, prestonica Vavilonije, jedan od
najstarijih kulturnih, trgovakih i politikih
centara; sagradili su ga Sumeri u XXIV v.
pre n. e.; Vavilonska kula stepenasta kulapiramida, tzv. zigurat, po Bibliji, Mojsije kn>.
I, zidana s namerom da dopre do neba, a ije
je zidanje prekinute zbog jezike pometnje";
fig. zbrka, nered, mete, pometnja, haos;
vavilonsko ropstvo 1. robovanje Jevreja u
Vaviloniji 586536. god. pre ne. e.; 2.
prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309
1378. god.
vaga (nem. Wage) sprava za uporeenje
nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj.
za odreivanje teine tela; terazije, kantar.
vagabund(a) (lat. vagabundus) skitnica, probisvet, lutalica, beskunik, tumarale, protuva;
bitanga, leventa.
vaganti (lat. vagari skitati se, lutati) u srednjem
veku aci (studenti) koji su ili od kole do
kole, skitnice, lutalice; imali su i svoju
satirino-ljubavnu poeziju.
vagati (nem. wagen) odreivati teinu tela na
terazijama, meriti na kantar.
vaga (ma. vagas) l. dubok usek tokova u
vlanoj zemlji, kolovoz; 2. rov, jarak.
vagiva (lat. vagina) alat. kanal izmeu grlia
materice i spoljnjeg otvora enskog spolnog
organa (slui za sparivanje i za izlazak ploda
pri poroaju), rodnica, ro-dulja, jaa,
stidnica.
vaginalni (nlat. vaginalis) koji se tie vagi-ne,
stidnini.

vaginizam (lat. vagina) ned. grevito stezanje

miia vaginalnog ulaza i karlinog dna,
isto ivana pojava koja dolazi, naroito
kod mladih ena, usled preterane osetljivosti
vaginalnog ulaza.
vaginitis (lat. vagina) med. zapaljenje vagine.
vaginoskopija (lat. vagina, gr. skopeo
gledam) med. pregled vagine pomou
naroitog ogledala (spekuluma).
vagon (eng. waggon) eleznika ili tramvaj-ska
kola.
vagonet (eng. waggon, fr. wagonnet) mala
teretna kola koja se kreu po prunicama
(inama), mali vagon.
vagon-li (fr. wagon-lit) (eleznika) kola za
spavanje.
vagon restoran (fr. wagon-restaurant)
(eleznika) kola za ruavanje.
vagon-salon (fr. wagon-salon) salonski vagon,
salonska eleznika kola.
vademekum (lat. vade mecum) hajde sa
mnom", obino naslov za knjige koje slue
kao pomone knjige, tumai, uputstva,
putovoe ili savetnici za razne struke i
ciljeve u ivotu; zbirka pria (ili: anegdota);
podsetnik.
vadij(um) (nlat. vadium, lat. vas, vadi jemac)
prav. novac koji se polae na ime jemstva,
jemevina.
vadimonij(um) (lat. vadimonium) prav. jemenje, jemstvo (naroito da e neko u odreeni
dan doi na sud); dolazak na sud; rok dolaska
na sud; vadimonii desercio (lat. vadimonii
desertio) proputanje obeanog dolaska na
sud.
vadla (nem. Wade) list noge.
vaza (lat. vas sud, posuda, fr. vae) uzan sud za
cvee, za ukras, naroito antiki umet-niki
izraeni sudovi od ilovae; vazna.
vazal (nlat. vasallus, fr., eng. vassal) klevetnik,
knez (vladar) koji je bio podreen nekom
drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog
drugog kneza (vladara); podanik.
vazalagijum (nlat. vasallagium) va za l ska
dunost i obaveza, klevetnika zakletva;
novac koji je vazal duan da plaa vladaru
kome je podreen.
vaza sakra (lat. vaa sacra) pl. sveti sudovi,
sveto sasue.

V
V, v tree slovo nae irilice, dvadeset osmo
nae latinice (V, v); kao skraenica: V=
votum; \.= vide vidi, verne prevr-ni; val.
valuta; vol.= volumen; v. v. = vi-ce versa; fiz.
\=volt, \=vat, UP> = veber; hem.
\=aanadijum, \9=volfram.
va! (fr. va) vredi, vai, moe; u hazardnim
igrama: izraz koji se upotrebljava kada se
stavlja novac na neku kartu.
va bank (fr. va banque) vai za ceo bank", tj.
kada se igra u celu sumu koja lei u banku
(pri kocki); fig. igrati va bank staviti sve na
kocku, tj. ili ostati ili propasti.
Vavilon (hebr. Babel, prema akadskom Babilu
vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na
Eufratu, prestonica Vavilonije, jedan od
najstarijih kulturnih, trgovakih i politikih
centara; sagradili su ga Sumeri u XXIV v.
pre n. e.; Vavilonska kula stepenasta kulapiramida, tzv. zigurat, po Bibliji, Mojsije kn>.
I, zidana s namerom da dopre do neba, a ije
je zidanje prekinute zbog jezike pometnje";
fig. zbrka, nered, mete, pometnja, haos;
vavilonsko ropstvo 1. robovanje Jevreja u
Vaviloniji 586536. god. pre ne. e.; 2.
prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309
1378. god.
vaga (nem. Wage) sprava za uporeenje
nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj.
za odreivanje teine tela; terazije, kantar.
vagabund(a) (lat. vagabundus) skitnica, probisvet, lutalica, beskunik, tumarale, protuva;
bitanga, leventa.
vaganti (lat. vagari skitati se, lutati) u srednjem
veku aci (studenti) koji su ili od kole do
kole, skitnice, lutalice; imali su i svoju
satirino-ljubavnu poeziju.
vagati (nem. wagen) odreivati teinu tela na
terazijama, meriti na kantar.
vaga (ma. vagas) l. dubok usek tokova u
vlanoj zemlji, kolovoz; 2. rov, jarak.
vagiva (lat. vagina) alat. kanal izmeu grlia
materice i spoljnjeg otvora enskog spolnog
organa (slui za sparivanje i za izlazak ploda
pri poroaju), rodnica, ro-dulja, jaa,
stidnica.
vaginalni (nlat. vaginalis) koji se tie vagi-ne,
stidnini.

vaginizam (lat. vagina) ned. grevito stezanje

miia vaginalnog ulaza i karlinog dna,
isto ivana pojava koja dolazi, naroito
kod mladih ena, usled preterane osetljivosti
vaginalnog ulaza.
vaginitis (lat. vagina) med. zapaljenje vagine.
vaginoskopija (lat. vagina, gr. skopeo
gledam) med. pregled vagine pomou
naroitog ogledala (spekuluma).
vagon (eng. waggon) eleznika ili tramvaj-ska
kola.
vagonet (eng. waggon, fr. wagonnet) mala
teretna kola koja se kreu po prunicama
(inama), mali vagon.
vagon-li (fr. wagon-lit) (eleznika) kola za
spavanje.
vagon restoran (fr. wagon-restaurant)
(eleznika) kola za ruavanje.
vagon-salon (fr. wagon-salon) salonski vagon,
salonska eleznika kola.
vademekum (lat. vade mecum) hajde sa
mnom", obino naslov za knjige koje slue
kao pomone knjige, tumai, uputstva,
putovoe ili savetnici za razne struke i
ciljeve u ivotu; zbirka pria (ili: anegdota);
podsetnik.
vadij(um) (nlat. vadium, lat. vas, vadi jemac)
prav. novac koji se polae na ime jemstva,
jemevina.
vadimonij(um) (lat. vadimonium) prav. jemenje, jemstvo (naroito da e neko u odreeni
dan doi na sud); dolazak na sud; rok dolaska
na sud; vadimonii desercio (lat. vadimonii
desertio) proputanje obeanog dolaska na
sud.
vadla (nem. Wade) list noge.
vaza (lat. vas sud, posuda, fr. vae) uzan sud za
cvee, za ukras, naroito antiki umet-niki
izraeni sudovi od ilovae; vazna.
vazal (nlat. vasallus, fr., eng. vassal) klevetnik,
knez (vladar) koji je bio podreen nekom
drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog
drugog kneza (vladara); podanik.
vazalagijum (nlat. vasallagium) va za l ska
dunost i obaveza, klevetnika zakletva;
novac koji je vazal duan da plaa vladaru
kome je podreen.
vaza sakra (lat. vaa sacra) pl. sveti sudovi,
sveto sasue.

vazektomija

136

vazektomija (lat. vas posuda, gr. ektome

isecanje) kec. odstranjivanje semenih kanala
kod mukaraca da bi se spreilo oploavanje
(ukopljenje).
vazelin (fr. vaseline) he, mineralna mast bez
mirisa i boje, ili ukasta smesa poluvrstih
ugljovodonika, dobija se pre-iavanjem
sirovog petroleuma (nafte); upotrebljava se
mnogo u farmaciji, tehni-ci itd.
vazna (lat. vas, fr. vae) v. vaza.
vazodilatatori (nlat. vasodilatatores) pl. znat.
ivci koji izazivaju irenje (dila-taciju) krvnih
sudova.
vazodilatacija (nlat. vasodilatatio) med. irenje
krvnih sudova (sa opadanjem krvnog
pritiska, pojaanim krvotokom, povienom
temperaturom).
vazokonstriktori (nlat. vasoconstrictores) pl. znat.
ivci to suavaju krvne sudove.
vazokonstrikcija (nlat. vasoconstrictio) med.
stezanje krvnih sudova (sa poveanjem
krvnog pritiska, usporenjem krvotoka,
opadanjem temperature).
vazomotori (nlat. vasomotores) pl. znat. ivci to
izazivaju proirivanje i suavanje krvnih
sudova.
vazomotorna neuroza ned. bolest ivaca koja je
dola kao posledica poremeaja u ivcima
koji izazivaju proirivanje i suavanje krvnih
sudova, npr. Bazedova bolest i dr.
vazoneuroza (lat. vas sud, gr. neuron ivac)
med. oboljenje ivaca krvnih sudova.
vaiz (arap., tur. vaiz) propovednik, poznavalac
verske literature (kod muslimana).
vaija (ind. Vaisya) trea indijska kasta, u koju
spadaju trgovci, zemljoradnici i zanatlije.
vainave (ind.) pl. oboavaoci i potovao-ci boga
Bitnu; up. vinujit.
vajandotka (eng. Wyandotte) vrsta kokoi,
poreklom iz Amerike, zbog svojih odlinih
osobina rairena po celoj Evropi: bela,
srednje veliine, noge ute, kresta ruiasta,
teka do 3 kg, nosi 140160 jaja godinje.
vajat (arap. hayat, tur. hayat) 1. omanja,
obino drvena zgrada u dvoritu seoske kue
za noivanje mladenaca i za dranje spreme,
voa i sl.; 2. trem, doksat (u seoskoj kui).
vajda (arap. fa'ida, tur. fayda) korist, dobit;
interes; fa j da.
vajzbratna (nem. Weissbraten) belo meso sa
obe strane kime.
vajkaunt (eng. viscount) v. vikont.
Vajl-Feliksova reakcija , <. reakcija koja slui
za utvrivanje postojanja pegavog tifusa
(pegavca).
Vajnbergova reakcija med. serumska reakcija
koja slui za utvrivanje postojanja ednjaka (ehinokokusa).
vajsmanizam biol. uenje poznatog nemakog
biologa Avgusta Vajsmana (August Weis-

vakuole
smann, od 18341914) ija se teorija naslea osniva na njegovoj tzv. teoriji kli-cine
plazme.
vajtbet (eng. whitebait) mlada haringa iz
Temze koja se smatra kao naroita
poslastica.
vajtbojs (eng. whiteboys) pl. beli momci, od
1760. tajna organizacije siromanijih katolika
u Mrskoj, koja je kanjavala preterano stroge
posednike, inovnike i dr. (nazvane po tome
to joj je kao simbol bila bela boja).
Vajt star lajn (eng. White Star Line) Linija bela
zvezda", prekookeanska parobrodska linija
izmeu Liverpula i Njujorka.
Vajthol (eng. Whitehall) ranije: kraljevska
palata na Temzi u Londonu; sada: iroka
ulica u zal. delu Londona u kojoj su zgrade
ministarstava.
Vajtepel (eng. Whitechapel) najsiromaniji i
najzaputeniji deo u istonom kraju Londona.
vakant (lat. vaccus nezauzet, slobodan)
imanje bez vlasnika.
vakantan (lat. vacare biti prazan, vacans)
prazan, upranjen, nezapremljen, nezauzet,
nepopunjen; vakantno imanje prav. imanje bez
zakonitog gospodara, naslednika.
vakancija (nlat. vacantia) upranjenost, nepopunjenost, prazno mesto (naroito parohijsko); kolski odmor, raspust; sudski
odmor.
vakat (lat vacat, vacare) 1. prazno je, slobodno
je, nezauzeto je; nedostaje, nema; kao ii. kod
knjiga: ista, netampana strana (iza
naslovne).
vakat (arap. waqt, tur. vakit) 2. vreme, as,
odreeni as kad treba neto da se uradi;
vreme muslimanske molitve namaza,
sama molitva.
vakatura (nlat. vacatura) upranjavanje,
upranjenje, upranjenost (npr. nekog
mesta).
vakacija (lat. vacatio) osloboenje, osloboe-nost
od neke obaveze, poreza, nameta i dr.
vakeri (p. vaqueros) pl. pastiri, uvari stoke u
panskoj pokrajini Ovijedo, potomci rimskih
robova, po nekima Mavara, i kao takvi
prezreni.
vaktile (arap.-tur. vaktiyle) u staro vreme,
nekada.
vakuirati
(lat.
vacuare)
isprazniti,
ispranjavati; up. evakuirati.
vakuist(a) (lat.) onaj koji veruje u postojanje
praznog prostora u prirodi; osmatra vakuuma kod maina i dr.
vakuitet (lat. vacuitas) praznoa, praznina;
upranjenost; nitavost, sujeta, tatina.
vakuole (nlat. vacuolae) pl. bog. mehuraste
upllne u protoplazmi biljnih elija,
ispunjene vodnjikastom tenou, iz kojih se
stvaraju nove elije; zool. meii u pihtijastoj
masi nekih mikroskopski sitnih morskih
ivotinjica.

vakuum

137

vakuum (lat. vacuum) prazan prostor; praznina,

bezvazduni prostor; vakuum-apa-rat aparat za
destilisanje osetljivih te-{ nosti pod snienom
temperaturom, npr. pri uklanjanju vode iz
mleka radi dobi-janja ,,mleka u prahu".
vakuum-metar (lat. vacuum prazan prostor,
gr. metron) sprava za merenje razreeno-sti
vazduha (kod vakuum-aparata); v. vakuum.
vakuf (arap. waqf, tur. vakif) kod muslimana:
zadubina za opte religiozne i hu-mane
svrhe, sa ciljem da podie i izdrava damije,
kole, javne biblioteke, bolnice, sirotita,
vodovode i dr.
vakcina (lat. vacca krava, nlat. vaccina sc.
variola kravlja boginja) ned. kravlja maja
protiv velikih boginja; serum za cepljenje
protiv zaraznih bolesti, cepivo.
vakcinacija (nlat. vaccinatio) med. kalemljenje
boginja, pelcovanje, cepljenje,
ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv
raznih bolesti, unoenje u organizam antigena
koji ga podstiu na proizvodnju zatitnih tela;
animalna
vakcinacija
kalemljenje
ivotinjskom limfom.
vakcinirati (nlat. vaccina) med. kalemiti, cepiti,
pelcovati, ubrizgavati u organizam vakcinu u
cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih
bolesti.
vakcinisati= vakcinirati.
vakcinoida (nlat. vaccina, gr. eidos vid, oblik)
med. lane, neprave kravlje boginje, vodene
boginje.
vakcinoterapija (nlat. vaccina, gr. thera-peie
leenje) med. leenje vakcinama, cepljenje da
bi se organizam podstakao na to jau
proizvodnju tela koja e ga zatititi od
izazivaa bolesti.
val (fr. voile) l. veo od tanke prozrane
tkanine za nevestu pri venanju; 2. providan
pokriva za lice.
vala (stnord. vala) l. vidovita ena, tatara,
arobnica.
vala (ital. valle) 2. dugaka uska dolina;
uvala; zaliv.
valabilan (fr. valable, lat. valere vredeti)
valjan, vredan, koji vai; prav. pravio
valjan, u propisnom obliku, punovaan.
valah (arap. wa-llah, tur. vallahi) bogme,
zaista, odista, ba, e ba.
valansjen (fr. valenciennes) pl. valanske ipke
razliite vrste, naroito uzane (nazvane po
istoimenom francuskom gradu u Flandriji).
valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije
formule za zakletvu.
valacija (nlat. vallatio) voj. oanavanje,
podizanje bedema, utvrivanje u polju;
podizanje nasipa.
valva (lat. valva) krilo vrata; bog. ljuska,
kouljice, mahuna; ljutura (u koljke).
valvacija (nlat. valvatio) fin. odreivanje
vrednosti ili cene neemu, naroito zvanino
utvrivanje vrednosti izvesnih

valiza
vrsta novca prema dravnoj novanoj
stopi.
valvaciona tabele fin. spisak raznih vrsta novca
sa naznaenjem njihove vrednosti.
valvirati (nlat. valvere) ocepiti, odrediti
vrednost, utvrditi cenu neemu; up. valui-rati,
valutirati.
valvula (lat. valvula) znat. zaklopac, zatva-ra,
zalistak (na srcu, venama, crevima); valvule
intestinales (lat. valvulae intesti-nales) pl.
crevni zalisci.
valdenzeri pl. reformatorska sekta, koju je
osnovao 1176. u Lionu Petru s Valdus, kao
udruenje za propovedanje evanelja i reformu katolike crkve putem vraanja
apostolskom siromatvu i jednostavnosti: up.
leonisti, sabatati.
vale! (lat. vale, valere biti zdrav, biti jak) zdrav
bio, iveo!
valedikcija (nlat. vale-dictio) pozdrav na
rastanku, oprotajni govor.
valensija (p. valencia) vrsta pianskih veoma
jakih zimskih tkanina, nazvanih po p. gradu
Valensiji.
valenca hen. v. valencije.
valencije (nlat. valentia) vrednost, vanost; hen.
sposobnost atoma nekog elementa da se vee s
jednim atomom, sa dva atoma, do sedam
atoma jednovalentnog elementa; izraava se
empirijskim brojem koji oznaava koliko se
atoma vodonika jedini sa jednim atomom
nekog elementa.
valer (fr. valeur, nlat. valor, ital. valore)
vrednost, cena; hartija od vrednosti; muz.
trajanje note; hrabrost, junatvo; valer an
atant ili valer an rekuvrman (fr. valeur en
attente, v. en recouvrement) trg. vrednost koja
se oekuje, eventualne budua vrednost.
valerijana (nlat. valeriane officinalis) bog.
odeljen, jedna lekovita biljka.
va lete! (lat. valete) budite zdravo, ostajte
zdravo! bene valete! (lat. bene valete)
ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se
zavravaju pisma i koji pape, u obliku
monograma, stavljaju ispod svojih bula).
valetudinarij(um) (lat. valetudinarium) bolnica,
bolesnika sobe.
valida (arap. validet) roditeljka, mati; mati
biveg turskog sultana.
validan (lat. velidus, valere) jak, krepak,
snaan, zdrav; prav. pravio vaan, vaei,
punovaan.
validacija
(nlat.
validatio)
potvrda,
potvrivanje; overa, overevenje, priznanje
pravne vanosti nekog akta.
validirati (nlat. validare) overiti, potvrditi,
izvriti pravnu formu overevenje; biti previo
voljen, biti punovaan.
validitet (nlat. validitas) prav. prevna vanost,
prevna vrednost, valjenost jedne stvari ili
nekog postupka. valia v. valiza.
valiza (fr. valise) putnika rune kona torba.

valija

138

valija (arap. wali, tur. vali) guverner, carev

namesnik,
turski
vojno-administrativni
stareina jedne oblasti.
valkire (stnord. valkyrja, nem. Walkuren) pl. u
nordijskoj mitologiji i pesnitvu: bozkanske
levice, vile, boginje bitaka i sua je boraca,
koje odluuju koji e junaci u borbi poginuti;
one su, kao vesnice, u slubi boga Odana i,
po njegovoj zapovesti, donose pobedu,
dovode mu one koji hrabro poginu i, u
Valhali, dvore i slue piem bogova one koji
su u nju primljeni; up. Valhala.
valkover (eng. to walk over the course) na
trkama: laka pobeda, usled toga to je
protivnik postao nesposoban.
valovvica (ma. vallomas iskaz) poreska
prijava.
valor (nlat. valor) vrednost, cena; hartija od
vrednosti; ad valorem (nlat. ad valorem)
prema vrednosti; valor ekstrinsekus (nlat.
valor extrinsecus) spol>anja vrednost
jednog novca; valor intrinsekus (nlat. valor
intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca.
valorizacija (lat. valor vrednost) trg. odreivanje
vrednosti, procena, takoe praksa dranja ili
podizanje
relativne
vrednosti
(revalorizacija).
valorizirati
(nem.
walorisieren)
izvriti,
izvravati
valorizaciju,
proceniti,
procenjivati veu vrednost.
Valpurga (nem. Walpurga) svetiteljica katolike
crkve ija se uspomena proslavlja ' 1. maja,
zatitnica od vradbina i vetica; dola sa
svojom braom iz Engleske u Nemaku, gde
je kao opatkinja jednog manastira, umrla oko
780; valpurgijska Hoh prva majska no (v.
Gete, Faust").
vale (fr. valse) v. valcer.
valuirati (fr. valuer) v. valvirati.
valuta (ital. valuta) vrednost"; fin. zakonom
utvreni novani sistem jedne drave, tj.
novac koji je, u svom sastavu i obliku,
priznat kao zakonito sredstvo plaanja; s
druge strane, valuta je odnos izmeu
nominalne vrednosti novanica i uopte
hartija od vrednosti jedne drave i njihovog
kursa u inostranstvu; vrsta novca, novac.
valuta per dato (ital. valuta per dato) trg.
vrednost ili obraunavanje kamata od danas,
vrednost od danas.
valutirati (ital. valutare) v. valvirati.
valutni damping (eng. dumping) devalvacija
novca; zakonska promena odnosa novane
jedinice prema zlatu ili prema drugim
valutama.
valutni papiri fin. hartije od vrednosti koje glase
na inostranu tonetu, zbog ega im je kurs
nestalan.
Valhala (stnord. Valholl, nem. Walhalla) u
nord. mitologiji: raj u koji dolaze u bici
poginuli ratnici Odinovi, sedite bogova i
junaka; up. valkire.

valcer (nem. Walzer) popularne okretna igra u

3/4 takta; muziki komad za ovu igru; up.
vale.
valjenke (rus. valenki) izme od sukna.
vami (eng. vamp od vampyr) naziv za enu
bez skrupula; zavodnica, ,,ena-demon".
vampir (slov., ital. vampiro, fr. vampire) po
narodnom verovanju junih Slovena, Grka i
Rumuna, mrtvac koji nou ustaje iz groba i
sie ljudima krv; po tome zool. (nlat.
vampyrus spectrum) veliki junoameri-ki
slepi mi koji, u nedostatku hrane, napada
sisare, ptice, pa i oveka pri spavanju, i sisa
im krv.
vampirizam med. prekomerno putanje krvi; up.
vampir.
vanadij(um) (nlat. vanadium) hen. v. vanadin.
vanadin (lat. Vanadis) hen. element, metal,
pronaen 1830. u rudama gvoa i olova,
atomska masa 50,942, redni broj 23, znak V;
vanadijum.
Vandali (lat. Vandali) pl. germanskogotsko
pleme koje je, od veka n. e., ratovalo s
Rimljanima na Rajni, docnije sa nastanile u
Panoniji (Ugarskoj), u V veku pusto-ilo
Galiju, paniju i Italiju, a 455. pljakalo Rim
etrnaest dana unitava-jui sva umetnika
dela i spomenike; otuda fig. divlji i surovi
varvari, skloni unitavanju svega lepog i
dobrog.
vapdalizam (lat. Vandali, ital. vandalismo)
vandalska ud, tj. divljatvo, divljaka strast
za ruenjem i unitavanjem umetnikih
predmeta i dr.; up. Vandali.
vandal(in) fig. ovek sklon divljakom
unitavanju, naroito kulturnih vrednosti
(prema germanskom plemenu Vandala).
vandemijer (fr. vendemiaire, lat. vindemia)
mesec berbe", prvi mesec nekadanjeg
francuskog revolucijskog kalendara, od 22.
IX do 21. H.
vandla (nem. Wanne kada, kaca) irok
kuhinjski limeni sud, pri dnu ui, za pranje
posua.
vandrovati (nem. wandern putovati) lutati,
skitati, otisnuti se na vandrovku.
vandrovka (nem. wandern) lutanje po svetu
radi trgovine, zanata i sl.; skitnja; pesma o
vandrovanju, pesma vandrovaca.
vandrovka (nem. wandern) ovek koji putuje,
luta po svetu radi trgovine, zanata i sl.;
skitnica, probisvet.
vavdroka v. vandrovka.
vapila, vanilija (fr. vanille, p. vainilla) bog.
vrsta tropske biljke iji se mirisavi plodovi
upotrebljavaju kao zain.
vanilizam (fr. vanille) med. trovanje vani-lom,
naroito u jelu, sa pojavom proliva, greva,
povraanja i sl.
vanilin (fr. vanille) hen. aromatina materija
vanilinog ploda, koja iskristalie na povrini
kada plod due stoji; dobiva se i vetakim
putem, kao zamena prirodne vanile.

vanilokventnost

139

vanilokventnost (lat. vaniloquentia) hvalisanje,

razmetljivost,
prazan
govor,
brbljanje; up. vanilokvencija.
vanilokvencija v. vanilokventnost.
vanitas vanitatum (lat. vanitas vanitatum)
tatina nad tatinama, tj. sve je tato,
nitavno, prazno, prividno.
vanitet (lat. vanitas) tatina, sujeta, nitavnost,
prividnost, praznina, prolaznost; hvalisavost,
uobraenost, naduve-nost, slavoljubivost.
vanstep (eng. one jedan, step korak) v. uan-step.
vantoz (fr. ventose) mesec vetra", esti mesec
francuskog republikanskog kalendara, od 19.
P do 20. .
vantuza (fr. ventouse) ned. kupica, mala aa
od debelog stakla koja se stavlja na obolelo
mesto da bi se, razreivanjem vazduha u
njoj, krv privukla u potkono tkivo i time
unutranji organi oslobodili navale krvi
(ventuza); rupica na eiru za obnavljanje
vazduha, oduka.
vancaga (nem. Bandsage) l. stara, tupa sekira,
no. ili britva; 2. hulja, nevaljalac, propalica,
probisvet.
vanjku (ma. vankos) jastuk.
vanjkunica (ma. vankos) jastunica.
napor (lat. vapor, ital. vapore para) parobrod,
parna laa.
vaporacija (lat. vaporatio) isparavanje, vetrenje; up. evaporacija.
vaporizater (fr. vaporisateur) sprava za
izbacivanje tenosti (mirisa, sredstava za
proiavanje vazduha) u obliku tene
praine; prskalica, trcaljka, raspr-iva.
vaporizacija (nlat. vaporisatio) isparavanje,
pretvaranje u paru.
vaporizirati (fr. vaporiser) ispariti, pretvoriti u
paru;
razbiti
u
kapljice,
poprskati
prskalicom, rasprivaem.
vaporimetar (lat. vapor, gr. metron) instrument za odreivanje zapremine ili
pritiska pare.
vaporirati (lat. vaporare) puiti se, ispa-ravati,
pretvarati se u paru; isparavati, pretvarati u
paru.
vaporozan (nlat. vaporosus) parovit, pun
pare, parni; maglovit, nejasan, mutan.
vara (port.=lakat) stara mera za duinu u
nekim romanskim zemljama (Portugaliji,
paniji i Junoj Americi); jedna vara iznosi
0,84 t.
varak (arap. varaq, tur. varak) list, listi,
pismo, pisamce.
varant (eng. warrant) trg. espapna zalonica, onaj
deo smestine priznanice kojom sopstvenik
deponovane robe zalae tu robu i na taj nain
dolazi do potrebnog kredite; punomo;
naredba, nalog za hapenje.
varanted (eng. warranted) oznaka na
engleskim fanrikatima = garantovano.
varvarizam (gr. barbaros) v. barbarizam.
varvarin (gr. barbaros) v. varvarin.

variks

vardati (ital. guardare) pokr. 1. paziti, uvati se;

2. vrebati.
varzilo (prema zemlji Brazilu, odakle je
poreklom) crvena boja koja se dobiva od
drveta Caesalpinia brasiliensis.
varia (lat. varia, varius razliit) pl. pome-ane
stvari, raznolikosti, svakovrsno-sti, svatine.
varijabilan (nlat. variabilis) promenljiv; sklon
menjanju, nestalan, nepoetojan.
varijabilitet, v. varijabilnost.
varijabilnost (nlat. variabilitas) promenlji-vost;
pasivna sposobnost organizama da se menjaju
pod uticajem prilika i sredine u kojim ive
(jedna od osnovnih i optih osobina ivih
bia).
varijabl (fr. variable) promenljive vrednost,
promenljive koliina; podeljak koji pokazuje
promenljive vreme.
varijanta (lat. varius) l. lit. razliit tekst (v.
varijante); 2. neto to ima razliit oblik od
neega a to ima sa tim isto poreklo ili stoji
u prisno j vezi.
varijante (lat. variae lectiones, variantes) pl. lit.
mesta u rukopisima jednog dela koja nisu
jednaka, koja se razlikuju jedna od drugih.
varijato (ital. variato) muz. promenljive,
preinaeno.
varijacija (lat. variatio) promena, menjanje;
astr. odstupanje ili promena u glavnom
kretanju ili putanji nekog nebeskog tela; muz.
delimino odstupanje od jedne teme; arh.
delimino odstupanje od jednog plana ili
nacrta; biol. odvajanje jedne biljne ili
ivotinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa
jednom osobinom ili sa vie osobina, koje su
kod ove odvojene jedinke drukije razvijene
nego kod ostalih jedinki iste vrste; fiz.
kolebanje, nejednakost, npr. u stanju
barometra, magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. variatio delectat) posl.
promena veseli, promena je prijatna.
varijacioni kompas fiz. v. deklinatorijum.
vari jete (fr. varit) pozorite koje neguje laku
muziku,
pesmu,
ples,
gimnastike
produkcije, onglerske vetine i sl.
zarijetet (lat. varietas) razlinost, raznolikost,
raznovrsnost; bog., zool. podvrsta, odlika.
verijeteti (lat. varietates) pl. razliitosti,
raznovrsnosti, razne stvari; svatarije,
svatice.
varikozan (lat. varicosus) med. proirenih vena,
oteenih vena; kvrgav.
varikozitet (nlat. varicositas) med. bolesno
oticanje vena, proirenost vena.
varikomfalus (lat. varix proirenje vena, gr.
omphalgos pupak) med. proppfenje pup-anih
vena.
varikocela (lat. varix, gr. kele) med. pr-skanje
(ili: prosutost) vena u miiima.
variks (lat. varix) med. proirenje vena,
oticanje vena.

varivas

140

varinas (tl. varinas) najfiniji ameriki duvan,

nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela).
variolacija (nlat. variolatio) med. cepl>enje
sadrinom pravih boginja kao zatita od
boginja (nain leenja boginja pre uvoenja
cepljenje kravljim boginjama); up. variolizacija.
variole (nlat. variolae, p. viruela) pl. med. prave
boginje, velike boginje.
variole vakcive (nlat. variolae vaccinae) pl ned.
kravlje boginje.
variolizacija (nlat. variolisatio) med. v.
variolacija.
variolis (nlat. variolis) ned. oboljenje od velikih
boginja, velike boginje.
variolozav (lat. variolosus) ned. boginjav,
bolestan od boginja, roav.
varioloide (nlat. variola, gr. eidos vid, oblik)
pl. ned. blai oblik velikih boginja, sa
manjom groznicom (naroito kod ranije
cepljenih osoba).
variometar (lat. varius razliit, gr. mtron)
fiz. svaki aparat pomou koga se mogu meriti
kolebanja jedne fizike veliine, naroito
aparat za merenje geo-magnetnih varijacija;
avij. aparat za merenje brzine uzdizanja ili
sputanja (aviona ili balona) u vertikalnom
(uspravnom) pravcu.
varirati (lat. variare) biti razliit, razlikovati se;
biti raznog ili drugog miljenja, ne slagati se,
razilaziti se u miljenju; imati promenljiv
uspeh; delimino odstupati od ega; unositi
izmene u to; menjati se, promeniti se; nuz.
razvijati ariju ne menjajui osnovni motiv.
varicele (nlat. varicellae) pl. ned. male boginje,
vodene boginje.
varices (lat varix, varices) pl. ned. proirenje vena,
proirene vene; up. flebektazija.
varmee, varmeija (ma. varmegye) upani-ja,
nekadanja upravna oblast u Ugarskoj;
upanijski ured; zgrada u kojoj se on
nalazio.
vasa sp. najdua skijaka trka na svetu (86
km); odrava se u vedskoj kao uspomena na
skijaki podvig Guegava I Vase (1523),
donnijeg vedskog kralja.
vaservaga (nem. Wasserwage) zan. v. libela
(ravnjaa).
vaserdruk (nem. Wasserdruck) vodeni otisak na
hartiji (naroito na novanicama), vodotisak.
vaserkopf (nem. Wasserkopf) vodena bolest u
glavi; ovek s takvom glavom; fig. glupak.
Vasermanova reakcija ned. reakcija krvnog
seruma kojom se moe utvrditi oboljenje od
sifilisa.
vasilika v. bazilika.
Vasilike (gr. Basilikos) veliki Bizantijski
zakonik u 60 knjiga iz IX veka, najopsenija i najvanija prerada Justinijanovog
prava na grkom jeziku.

vatirati

vaskularan (lat. vas sud, vascularis) alat. koji se

tie krvnih sudova, pun krvnih sudova; bog.
sastavljen od sudova ili kanala.
vaskularizacija (lat. vas, nlat. vasculari-satio)
biol. stvaranje krvnih sudova; prot-kanost
krvnim sudovima.
vaskulitis (lat. vasculum mali sud, sudi) ned.
zapaljenje krvnih sudova.
vaskuloza (nlat. vasculosa) bog. glavni sasto-jak
biljnih sudova.
vaskulozan (nlat. vasculosus) zool., bog. sudov-ni,
bogat sudovima, sudovit.
vaskulum (lat. vasculum) alat-, mali sud, sudi,
ilica.
vastitet (lat. vastitas) praznina, pustogl;
prostranost, neizmernost.
vat (skr. W) fiz. jedinica za snagu u
Meunarodnim sistemu jedinica; to je snaga
koja za 1 sekund izvri rad od 1 dula; 1000
W ini 1 kilovat (kW); naziv po kotskom
fiziaru Demsu Vatu.
vata (nem Watte) higijenski pamuk, izgrebenata i preiena vlakna finog pamuka
sloena kao listovi.
vatelin (nem. Watte) tkanina (obino pamu-na)
proivena i podeena za postavu; fatelin. *
vater-balast (eng. water-ballast) odeljenje lae,
naroito podmornice, u kojem se nalazi voda
za odravanje ravnotee lae.
vater-klozet (eng. water-closet) moderni
higijenski nunik, sa porculanskom oljom i
vodom za ispiranje neistoe, engleski
nunik.
vater-linija (eng. water-line) crta na boku broda
koja pokazuje normalan gaz broda.
vaterman (eng. Waterman) prekomorski trgovac
devojkama, belim robl>em.
vater-maina (eng. water, gr. mechane) maina
za predenje koju kree voda.
vaterpolist(a) (eng. water polo) igra vater-pola.
vaterpolo (eng. water-polo) sp. rukomet u vodi sa
sedam igraa u svakom timu.
vaterpruf (eng. waterproof) materija koja ne
proputa vodu; kini ogrta od takve materije.
vater-tvist (engl. water-twist) konac izraen na
vater-maini.
Vatikan (ital. Vaticano) papina palata u Rimu
na Vatmkanskom Bregu, poeta u VI veku i
stalno proirivana, tako da sada ima 11.000
soba; fig. papska vlada, papska politika;
vrhovna uprava rimokatolike crkve.
vatikanska dogma dogma katolike crkve o
nepogreivosti pape.
Vatikanski koncil najmlai ekumenski sa-bor
katolike crkve (od 8. HP 1869 18. UP
1870), odran u Vatikanu, na kome je
proglaena dogma o nepogreivosti pape.
vatirati (nem. wattieren) podmetnuti vatu,
postaviti vatom.

141

vezikator

vatmen
(eng.
wattman)
vozovoa
na vegetativan (lat. vegetus) l. koji ini te bilje
raste,
koji
ima
sposobnost
rastenja
elektrinom automobilu, lokomotivi ili
(vegetativni sistem biljaka je suprotan
tramvaju.
reproduktivnom sistemu); 2. koji se tie
vatmetar (eng. watt, gr. mtron) fiz. sprava za
rastenja, u vezi sa rastenjem; 3. koji unamerenje efekta elektrine struje.
ggreuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na
vatoni (nem. Watte) pl. jastuii, umeci od vate
tla); 4. fig. koji ivotari, bez duha.
za popunjavanje oblika tela.
vegetativni ivani sistem znat. deo nerv-nog
vatsat (eng. watt) el. jedinica za merenje
sistema koji regulie aktivnost unutranjih
elektrinog rada i energije; znak 1 Wh;
organa; sastoji se od parasimpa-tikusnogi
vatas.
simpatikusnogcela, koji meusobno dejstvuju
vatsekunda (eng. watt, sekunda, v.) jedinica za
suprotno; autonomni nervni sistem.
merenje rada i energije, osobito elektrine;
vegetativno rasploavanje bog. nespolno rasznak Ws.
ploavanje biljaka (pomou kalema, pelce-ra,
va tu (fr. va tout) igram u sve, tj. u sav novac
lozice i sednice).
(pri kartanju); fig. stavljam sve na kocku, sve
vegetacija (nlat. vegetatio) bog. ivot i rastenje
rizikujem.
biljaka, ivotna snaga biljaka; biljni svet,
vahabiti (arap.) pl. pristalice religioznog pokreta
bilje, rastinje; fig. bujanje, bujnost; ned.
u Arabiji koji su, pod vostvom Muhameda
izrasline na telu biljaka i ivotinja;
ibn Abd el-Vahaba, polovinom XVin veka
vegetaciona taka najjae rastenje na vrhu
teili da povrate islam prvobitnoj istoti i
jednog organa.
jednostavnosti; vehabiti.
vegetirati (lat. vegetare oiveti) iveti, rasti kao
vahtmajstor (nem. Wachtmeister) voj. stareina
biljka, iveti o biljnoj hrani; fig. ivotariti,
strae, narednik.
iveti koliko da se ivi; iveti ivotom
naeto (ital. vaccetto) muz. umereno, umerenom
biljke, tj. uhvatiti koren u nekom mestu i tu
brzinom.
ostati ne radei nita.
vailante (ital. vacillante) muz. treperei,
vedanta (sskr.) kraj Beda", jedan od est
kolebljive, ljuljajui se.
sistema ind. filozofije, najpopularniji u
vadibi (arap.) pl. stroge verske dunosti
Indiji; propoveda apsolutno jedinstvo svih
muslimana, ali manje obavezne nego farbia.
zovi.
vedantizam uenje Vedante (Bede); jedan od
vaka (tur. vaak ris) pas, pseto.
velikih filozofskih sistema Indije.
ve (eng. wey, weigh) stara engleska mera za
Bede (sskr. Veda, vid) znanje", najstariji
vunu, U upotrebi i danas = 82,554 kg.
spomenici sanskrtske knjievnosti, svete
veber (skr. Wb) fiz. jedinica za merenje
knjige brahmina u Indiji; imaju etiri dela:
magnetnog fluksa; naziv po nemakom fiRig-, Sama-, Yajur- i Atharva-veda; u
ziaru V. E. Veberu (18041891).
uem smislu, pod Vedama se esto misli samo
ve viktis (lat. vae victis) jao si ga pobeenima,
na Rig-vedu.
teko pobeenima!
vegetabilan (lat. vegetabilis) biljni, koji pripada vedeta (fr. vedette, ital. vedetta, lat. videre) voj.
konjanik straar, konjika izvidnica; izvia
biljnom carstvu; napravljen od bilja; sposoban
(ratna laica), mali torpiljer za strau oko
da raste; vegetabilki ivot ivot biljaka;
pristanita; straar na bedemu tvrave; poz.
vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju
uven, slavan glumac ili uvena glumica,
biljke, tj. zemlja vrtova i njiva; vegetabilna
pozorita zvezda".
hrana biljna hrana, povre.
vegetabilije (lat. vegetabilia) pl. rastinje, biljke; vedska religija najstarija faza indijski* religija,
naroito ona koja je izloena u Rig-vedi i u
biljna hrana.
kojoj su bogovi podeljeni na etiri klase.
vegetabilitet (nlat. vegetabilitas) biljna priroda,
- veduta (ital. veduta) izgled; slika grada ili
osobenost biljaka, sposobnost ra-stenja.
predela kojoj je cilj da predmet to vernije
vegetabilni pergament v. pergament-papir.
predstavi; up, prospekt.
vegetalan (lat. vegetalis) biljni, koji raste, koji
vezika (lat. vesica) aiat. mehur, beika, naroito
je sposoban da raste.
mokrani mehur, (nlat. vesica urinaria);
vegetarijanac (nlat. vegetarianarius) ovek koji
vezikalne arterije arterije
mo-kranog
jede samo biljnu hranu, a obino i ne pije i ne
mehura.
pui; strogi vegetarijanac hrani se iskljuivo vezikancije (lat. vesicantia) pl. med. sredstva za
biljem; umereni vegetarijanac jede i mleko,
izazivanje plikova na koi radi odjaja, puter i sir.
stranjivanja zapaljenja u unutranjem delu
vegetarijavizam (lat. vegetus ivahan, io)
tela, npr. slaica i sl.
ishrana hranom iskljuivo biljnog porekla;
vezikator (nlat. vesicatorium) farm. bei-nik,
obino: ishrana bez mesa i ivotinjske masti,
vrsta melema u obliku ipke, neprijatna
mlekom, mlenim preraevina-ma i jajima.
mirisa i crnkast, sastoji se od praha
vegetarijanstvo v. vegetarijanizam.
istucanih zelenih bubaka (pan-

vezikularan

142

skih buba), terpentina, utog voska, smole,

mastiksa; ima svojstvo da na zdravoj koi
bez bola izvlai mehurove, a u narodu se
upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plune
maramice, reumatizma i
DRvezikularan (lat. vesicularis) mehurast, u obliku
mehuria.
vezir (arap. wazer, tur. vezir) na Istoku: titula
visokog dravnog inovnika; u bivoj
Turskoj
Carevini:
titula
mini-strapredsednika (veliki vezir).
vezirat (arap.) zvanje i vlast vezira.
veker (nem. Wecker) budilnik (asovnik).
vekio koito (ital. vecchio conto) trg. stari raun.
vekna (nem. Wecke) hleb duguljastog oblika,
truca.
veksacija (lat. vexatio) zlostavljanje, kinje-nje,
muenje;
uznemiravanje,
dosaivanje,
zadirkivanje, peckanje.
veksir (lat. vexare muiti) ono to slui za
veksiranje, muitelj, naroito naprava za
osiguranje na vetakim bravama, tako da se
brava ne moe otvoriti ni pravim kljuem ako
se ne ume rukoveti tom napra-vom; tako
postoji i veksir-doza, veksir--kocka, veksirogledalo, veksir-pehar i DRveksirati (lat.) kinjiti, zlostavljati; uzne-miravati,
dosaivati.
veksla (nem. Wechsel) menica.
vektor (lat. vector) kat. veliina koja ima svoju
brojem
odreenu
vrednost
i pravac,
upravljena veliina, npr. brzina, ubrzanje,
sila, elektrina struja itd.; supr. skalar.
velament (lat. velementum) pokrivalo, veo;
izgovor, izmiljen razlog; honorar koji prima
umetnik za svoje delo.
velar (fr. velaire) gram. zadnjonepani glas (g, k,
h).
velaran (fr.) gram. zadnjonepani; up. velar.
velarizacija (fr.) fon. pretvaranje u velar
pribliavanje izgovora nekog suglasni-ka
izgovoru (artikulaciji) zadnjonepa-nih su
glasnika.
velarij(um) (lat. velarium) veliko platno u
starorimskom amfiteatru, razastrto radi zatite
od sunca; ilim kao ukras nad altanima i na
fasadama o sveanim prilikama; velarije pl.
zastavice na konopcima razapetim izmeu
katarki jednog broda.
velveret (eng. velveret) trg. v. velvetin.
velvet (eng. velvet, nlat. velluetum) trg. somot,
kadifa.
velvetin (eng. velveteen) trg. teka, somota-sta
pamuna
tkanina, vrsta
nekeplovanog
manestra; velveret.
veleitet (nlat. velleitas, fr. velleite) tih. volja
koja jo nije prela u akciju, rudi-mentarno
htenje, elja na ijem se ostvarenju ne radi,
slaba i nejasna tenja, prohtev.

vendeta

velen (fr. velin, lat. vitulus) pergament od

telee koe; fina i glatka, pergamentu slina
hartija; fina alansonska ipka.
velo (fr. velot) koa i pergamenat od mrtvo
oteljenog teleta ili jagnjeta.
velodrom (lat. velox brz, gr. dromos trka-lite)
trkalite za bicikliste (toka-e), staza za
velosipedske trke.
velosimetar (fr. vloce brz, gr. metron) sprava
za merenje brzine aviona, brzino-metar.
velosiped (fr. velocipede) toak, bicikl,; up.
velociped.
velosipedist(a) (fr. velocipediste) onaj koji se
vozi na toku, toka.
velosport (lat. velox brz, eng. sport) v. biciklizam.
velociped (lat. velox brz, pes, pedis noga) v.
velosiped.
velocitet (lat. velocitas) brzina, hitrina.
veloe (ital. veloce) nuz. brzo, hitro.
veloisimo (ital. velocissimo) kuz. vrlo brzo.
velter (eng. welter velika teina) sp. velter
kategorija boksera tetkina 63,5 do 67 kg.
velum (lat.) anat. zadnje, meko nepce.
velur (fr. velours) somot, kadifa; vrsta tofa sa
dugom dlakom; velur de koton (fr. velours
de coton) pamuni somot; velur satane (fr.
velours satine) atlasni somot.
velutina (fr. veloutine) kozi. minka od bizmuta
i pirinanog brana.
velutirati (fr. velouter) raditi (ili: izraditi, tkati,
otkati) u vidu somota, dati tkanini izgled
somota.
velutoar (fr. veloutoire) slik. somotska etkica za
rovaenje glatkih tonova na slikama u
masnim bojama.
vena (lat. vena) anat. opnasta cev kojom se
vraa u srce krv, koja je kruila po raznim
organima i koja je jedan deo svojih hranljivih
materija i kiseonika predala tkivima,
dovodnica; supr. arterija.
vena arterioza (lat. vena arteriosa) anat. pluna
vena, ona koja dovodi iz plua u levu
pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv.
vena kava (lat. vena cava) anat. uplja vena, ona
koja dovodi nepreienu krv iz donjeg
dela tela u desnu pretkomoru srca.
venalitet
(nlat.
venalitas)
potkupljenost,
podmitljivost; kupllvost, prodajnost.
vena poetika (lat. vena poetica) pesnika ica,
pesniki dar, pesnika snaga.
vena porta (lat. vena porta) anat. vena koja
donosi krv iz organa za varenje u jetru.
venatoran (lat. venatorius) lovni, koji se tie
lova, ili lovca, lovaki.
ven brile (fr. vin brule) kuvano vino, meavina
od crnog ili crvenog vina, eera, kore
mukatnjaka, cimeta i paprice (korijandra),
nad kojom se zapali kaika ruma.
vendeta (ital. vendetta, lat. vindicta osveta)
krvna osveta (na Korzici).

Vendi

143

Vendi (nem. Wenden) najstariji naziv za

Slovene u istorijskim izvorima; kod Nemaca
naziv za Slovence i Luike Srbe (Vendi,
Vindi).
vendita (ital. vendere prodavati, vendita
prodaja) mesto gde se trguje, trg, pijaca;
zborio mesto, loa; alta vendita (ital.
alta vendita) visoka loa karbonara.
vendicija (lat. venditio) prodaja, predavanje,
otuenje putem prodaje.
Venedi v. Vendi.
Venedik (tur. Venedik, nem. Venedig) stari
naziv u naem narodu za dananju Vene-ciju
(Mletke).
venediki mletaki, v. Venedik. venedjena (fr.
venedienne) trg. fina vrsta tkanine grodetur.
venevozan (lat. venenum otrov, nlat. venenosus) otrovan, koji truje. venerolog (lat.
Venus, gr. logos govor, re)
med. lekar za venerine bolesti. venetromboza
(lat. vena, gr ep- u, thrombos grumen, grudva)
med. zgruavanje krvi u venama.
venenum (lat. venenum) otrov. Venera (lat.
Venus) mit. v. Venus. venerabilan (lat.
venerabilis) veoma poto-van, astan, dostojan
potovanja, asni; preasni, veledostojni.
venerabile (lat. venerabile) ono to je dostojno
visokog potovanja; posveena hostija u
katolikoj crkvi koja se pokazuje vernima da
bi joj odali potovanje. veneracija (lat.
veneratio) duboko potovanje,
strahopotovanje, oboavanje. venerija (lat.
Venus Venera, boginja l>ubavi) 1. med. naziv za
polne bolesti, tj. one koje se najee prenose
snoajem, naroito sifilis, triper i meki ankr.
venerija (fr. venerie, lat. venari loviti) 2.
lov, lovl>enje, hajka; lovaka kua. venerian
(lat. venereus) med. polio bolestan, polio
zaraen; koji dolazi kao posledica neke polne
bolesti. venerologija (lat. Venus Venera, boginja
lju-bavi, gr. logia) deo medicine koji se bavi
venerinim bolestima. venesekcija (lat. vena,
sectio seenje, rezanje)
med. putanje krvi iz vene. venefik (lat.
venenum facere otrov spravljati, veneficus)
onaj koji spravlja otrove, spravlja otrova.
veni, vidi, vici (lgt. veni, vidi, vici) Dooh,
videh, pobedih!", rei kojima je Cezar javio
u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu; fig.
kad se hoe da kae kako je neka stvar brzo
svrena.
venija (lat. venia) odobrenje, doputanje,
dozvola; kum venija (lat. sit venia), sa
doputenjem; bona venija ili kum bona
venija (lat. bona venia, cum bona venia) sa
ljubaznim doputenjem, odobrenjem; sit venija
verbo (lat. sit venia verbo) neka bude rei dato
doputenje, tj. neka je doputeno rei.

ventrilokvenciJa

venija docendi (lat. venia docendi) dozvola za

dranje predavanja (na univerziteti-ma);
venija legendi.
venija etatis (lat. venia aetatis) prav. progla-enje
punoletstva pre zakonom utvrenog vremena.
venija legendi (lat. venia legendi) v. venija
docendi.
venijat (lat. venire doi, veniat neka doe)
prav. naredba, poziv pred sud.
venozan (lat. venosus) alat. venski, koji pripada
venama, koji se tie vena; bogat venama;
venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene
boje; venski.
venski (lat. vena) znat. v. venozan.
venta (p. venta, lat. vendere prodavati)
usaml>ena drumska krma, mehana.
ventarola (ital. ventarola, lat. ventus vetar)
sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra,
vetrokaz; mesto gde se ostavljaju jela i pia
radi hladnoe, ledenica.
vent-en (fr. vingt-et-un) dvadeset jedan",
poznata hazardna igra sa francuskim
kartama, ajni.
venter (lat. venter) znat. trbuh, zadak.
ventil (lat. ventus vetar, nlat. ventile) oduka,
mehanika naprava, obino od metala,
pomou koje se vri otvaranje i zatvaranje
propusta za vazduh, tenosti, gasove, pare i
dr., zalistak.
ventilator (lat. ventilator) vetrilo, sprava za
obnavljanje, tj. za isisavanje i usisa-vanje
vazduha, sprava za pokretanje vazduha i
drugih gasova.
ventilacija (lat. ventilatio) obnavljanje vazduha
u
zatvorenim
prostorijama,
vetrenje,
provetravanje; fig. prethodno pretresanje,
temeljno razmatranje nekog pitanja (pre
donoenja konane odluke), precenjivanje
imanja koje treba deliti; ventiliranje.
ventiliranje v. ventilacija.
ventilirati (lat. ventilare) obnavljati vazduh,
vetriti, provetravati; rpaij. snabdeti ventilom,
nainiti oduku na emu; fig. neko pitanje
pretresati, svestrano razma-trati, objanjavati
u tanine.
ventilogij(um) (lat. ventus vetar, gr. logion)
sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra,
vetrokaz.
ventozan (lat. ventosus) vetrovit, pun vetra:
med. koji nadima, koji izaziva vetrove u
elucu (za jela).
ventozitet (lat. ventositas) med. nadimanje,
nagomilanost vetrova u elucu, vetrovi-tost;
fig. vetropirstvo.
ventralan (lat. ventralis) aiat. trbuni, koji se tie
trbuha, koji pripada trbuhu; koji se nalazi na
trbunoj strani.
ventrikulus (lat. ventriculus) anat. eludac; uopte
svaka upljina na telu; ventrkku-li kordis (lat.
ventriculi cordis) pl. komore srca (desna i
leva).
ventrilokvenciJa (lat. venter trbuh, loqui
govoriti) vetina tobonjeg govorenje iz
trbuha; ventrilokvija.

ventrilokvija

144

ventrilokviJa v. ventrilokvencija.
ventrilokvist(a) (lat. venter, loqui) onaj koji ume
da govori iz trbuha.
ventuza (fr. ventouse) ned. v. vantuza.
venula (lat. venula) znat. mali krvni sud, mala
vena, venica.
Venus (lat. Venus, gei. Veneris) mit. boginja
ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod
Grka Afrodita), sena Vulkanova, mati
Kupidonova; fig. polna ljubav, oblju-ba,
parenje; pouda, pohotljivost, need-nost;
ljubavnica; lepotica; astr. druga po redu planeta
u Sunanom sistemu, koja se vidi i po danu,
zvezda Danica, Zornica, Zornjaa (Fosforus),
Veernjae (Hespe-rus); Mediijeva Venera
najlepi prikaz boginje Venere, jedno od
najveih vajar-skih dela starog veka, koje se
nalazilo u umetnikoj zbirci florentinske
porodice
Medii;
Miloska
Venera
velianstveni mramorni kip Venere, raen u
P veku pre nae ere, pronaen .1820. na
ostrvu Milosu, sada u pariskom Luvru;
Venera.
Venus vulgivaga (lat. Venus vulgivaga) obina
pohota, ljubav koja se svuda skita, ulina
ljubav, svaija sena, razvratnica; Venus
pandemos.
Venus pandemos (lat. Venus, gr. pan-demos) v.
Venus vulgivaga.
venusto (ital. venusto) muz. prijatno, umilno,
ljupko.
Venus uranija (lat. Venus, gr. uranios nebeski)
visoka, uzviena Venera, tj. ista, uzviena,
nepohotna ljubav.
veka (ma. fenyo, fenyii) bog. kleka, klekinja
(drvo i plod).
veo (ital. velo) l. komad tanke providne ili
mreaste tkanine kojim ene pokrivaju lice
ili ga nose preko glave i niz plea, kao znak
alosti; podui komad bele tkanine koji,
prebaen preko glave i niz plea, neveste
nose na venanju; 2. tanji sloj neega, zastor
(od magle, oblaka, mraka i sl.); 3. fig. neto
to prikriva stvarnost, to ometa da se neto
sazna, kao plat, omota oko neega.
veranda (eng. veranda, i. baranda, sskr.
varanda) doksat, otvoren trem na kui.
veras (lat. versus) poet. v. vere.
veratrin (lat. veratrum) hem. meavina raznih
veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u
soku nekih biljki iz porodice emerika; slui,
u obliku masti, kao lek protiv ivanih
bolesti i reumatizma.
veracitet (lat. verax koji istinu govori, nlat.
veracitas)
istinitost,
istinoljubi-vost,
ispravnost, verodostojnost, ljubav prema
istini.
verba (lat. verba) pl. gram. v. verbum.
verbalan (lat. verbalis) koji se sastoji od rei,
usmeni; koji se tie rei; doslovan bukvalan,
od rei do rei; gram. glagolski.
verbalizam (lat. verbum re) prazno razmetanje
reima i reenicama, u cilju da se

verbum deponens

pred sluaocima pokae uen i pametan,

mlaenje gloginja, truanje.
verbalizacija (lat. verbum re, nlat. verbalisatio) prav. sastavljanje protokola, pismeno
sasluanje; fig. prianje utaman, troenje rei
uludo, naklapanje.
verbalizirati (lat. verbum, nlat. verbali-sare)
prav. sastavljati protokol, pismeno sasluavati;
usmeno raspravljati; fig. priati utaman,
govoriti u vetar, nakla-pati.
verbalist(a) (lat. verbum) prialo, prekla-palo,
trualo, onaj koji vie dri do rei nego do
njihove sadrine.
verbaliter (lat. verbaliter) pril. od rei do rei,
doslovno, bukvalno; usmeno.
verbalitet
(nlat.
verbalitas)
doslovnost,
bukvalnost, blagoglagoljivost.
verbalna definicija objanjenje rei, odredba
rei.
verbalna egzegeza objanjenje rei, tumaenje
rei.
verbalna injurija prav. uvreda nanesena reima;
supr. realna injurija.
verbalna nota pol. nota jedne vlade drugoj, koju
poslanik one prve samo usmeno saoptava
ovoj i koja ima karakter poverljivog
saoptenje.
verbalnost v. verbalizam.
verbatim (lat. verbatim) pril. od rei do rei,
doslovno.
verberacija (nlat. verberatio) batinanje, ibanje,
amaranje; fiz. potres vazduha usled kojeg
nastaje zvuk.
verberirati (lat. verberare) ibati, batina-ti, tui;
potresati.
verbigeracija
(nlat.
verbigeratio)
med.
besmisleno ponavljanje rei.
verbi gracija (lat. verbi gratia) v. verbi kau za.
verbi kauza (lat. verbi causa) na primer, radi
primera; up. verbi gracija.
ver blan (fr. vers blancs) pl. poet. stihovi bez
slika; veran liberi.
verbozan (lat. verbosus) reit, pun rei, opiran
(u prianju ili izlaganju).
verbozitet (nlat. verbositas) prekomerna reitost,
bujica
rei,
opirnost
u
izlaganju,
razvuenost (stila).
verbum (lat. verbum) gram. glagol, glagolska
re; verbum dicendi glagol govorenje:
rei, govoriti, kazati i sl.; verbum fini-tum
lini glagolski oblik; verbum infinitum
neodreeni glagolski oblik (infinitiv).
verbum aktivum (lat. verbum activum) gram.
radni glagol.
verbum anomalum (lat. verbum anomalum)
gram. nepravilan glagol.
verbum auksilijare (lat. verbum auxiliare)
gram. pomoni glagol.
verbum deponens (lat. verbum deponens) u
grkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima
pasivne oblike a aktivne znaenje, odloim
glagol.

verbum defektivum

145

verbum defektivum (lat. verbum defectivum)

gram. nepotpun glagol, tj. onaj koji nema svih
oblika.
verbum impersonale (lat. verbum imperso-nale)
gram. bezlian glagol.
verbum intranzitivum (lat. verbum intransitivum) gram. neprelazni glagol.
verbum inhoativum (lat. verbum inchoativum) gran. glagol kojim se iskazuje poetak
neke radnje.
verbum pasivum (lat. verbum passivum) gram.
trpni glagol.
verbum primitivum (lat. verbum primitivum)
gram. V. primitivum.
verbum tranzitivum (lat. verbum transiti-vum)
gram. prelazni glagol.
verv (fr. verve) polet, zanos, zamah, ar.
vergija (tur. vergi) porez, danak, hara.
vergl (ital. vergula) kuz. mehaniki instru-ment
sa jednom melodijom ili dvema na koji se
svira skretanjem ruke.
verdikt (lat. veredictum, eng. verdict) prav.
presuda, odluka, porotska odluka.
verem (arap. waram, tur. verem) l. suica,
tuberkuloza; 2. tuga, jad.
verenda (lat. verenda) pl. zool. polni organi.
veresija (tur. veresi) kupovina ili prodaja na
veru, prodaja na kredit.
veretizav (arap. waram, gr. phthisis) onaj koji
izgleda kao da ima tuberkulozu.
verz (lat. versus) poet. v. vere.
verzali (lat. versus) pl. tip. v. versali.
verzacija (lat. versatio) okretanje, obrtanje;
menjanje, promena.
verzija (nlat. versio, lat. vertere obrnuti,
okrenuti) inaica jedne pripovetke, oblik
(ili: nain) prianja o nekom dogaaju; prevod
na maternji jezik, prevod; o tome tata mnogo
verzija o tome se razliito pria; med. (nlat.
versio uteri) obrt deteta u materici, obrnutost
materice.
verzikolorav (lat. versicolor) raznobojan, aren.
verzio in rem (nlat. versio in rem) prav.
upotreba stvari u tuu korist bez punomoi
sopstvenika upotrebljene stvari, ili kad neko
upotrebi u tuu korist svoju sopstvenu stvar ne
znajui da je njegova (u oba sluaja
sopstvenik ima pravo da trai stvar natrag,
ili, ako stvar nije mogue izdvojiti bez
povrede njene sutine, da zahteva naknadu
vrednosti).
verzio in utilitatem (nlat. versio in
utilitatem) prav. v. verzio in rem. verziran
(lat. versatus) upuen u neto, vian emu,
iskusan, obaveten, izve-ban, vet.
verziran (lat. versari) dolaziti u dodir, druiti
se; baviti se, zanimati se im, raditi na emu.
verzifikacija v. versifikacija.
verzo folio (lat. verso folio) na drugoj strani, na
obratno j strani (lista).
verzo olto (ital. verso sciolto) v. versi liberi.
10 Leksikon

vermivozan

verzura (lat. versura) trg. meanje poverioca,

pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki
drugi dug, plaanje duga zajmom; promet,
obrt, proa robe.
verzurirati (lat. versura) vriti promet robe,
obrtati robom; pokriti (ili: pokrivati) dug
zajmom.
verizam (lat. versus istinit, ital. vero, verismo)
krajnje naturalistiki pravac koji je od
poetka sedamdesetih godina XIX veka
poeo uzimati maha u plastici, slikarstvu,
knjievnosti i muzici moderne Italije. Cilj mu
je da prikazuje ivot onakvim kakav je, sa
svima njegovim runim i lepim stranama.
Osniva i voa mu je romansijer ovani
Verga.
verikl (fr. vericle, lat. vitriculum, vitrum
staklo) laan dragi kamen.
verist(a) (fr. veriste) umetnik pristalica verizma.
veritas (lat. veritas) istina; up. veritet.
veritas juridika (lat. veritas juridica) prav.
pravna istina.
veritet (lat. veritas, fr. verite) istina, istinitost,
stvarnost, npr. veritet nekog potraivanja.
verifikator (nlat. verificator) utvriva istine,
overilac; sprava za ispitivanje jaine metala.
verifikacija (nlat. verificatio) proverava-nje,
overavanje, utvrivanje pravog stanja,
istine; fil. utvrivanje tenosti jedne
pretpostavke, hipoteze, putem iskustva.
verificirati
(nlat.
verificare)
proveriti,
proveravati, overiti, utvrditi istinitost ega i
zatim je potvrditi; pregledati (raune,
dokumente, punomoi i dr.), pa onda
potvrditi ispravnost.
verktat (nem. Werkstatt) radionica.
ver-librizam (fr. vers-librisme) upotreba
slobodnih stihova; knjievna kola koja
propoveda upotrebu slobodnih stihova.
ver-librist(a)
(fr.
vers-libriste)
pobornik
slobodnih stihova; pesnik koji pie slobodnim
stihovima.
vermati (tur.) potovati, zazirati, bojati se;
fermati.
Vermaht (nem. Wehrmacht odbrambena snaga)
naziv za nemaku vojsku za vreme naci zma.
vermej (fr. vermeil, ital. vermiglio) rumena (ili:
crvena) boja; u vatri pozlaeno srebro;
pozlaen bakar; vatrenocrven dragi kamen.
vermes (lat. vermis, vermes) pl. zool. gliste.
vermijon (fr. vermillon) jako crvena slikarska
boja (cinober, rumenica); rumenilo (za usne,
obraze).
vermikularan (nlat. vermicularis) crvast,
crvolik.
verminacija (lat. verminatio) med. glisna bolest,
bolest od glista.
verminozan (lat. verminosus) med. pun glista;
koji boluje od glista, glistav.

vermieli

146

vermieli (ital. vermicelli) pl. crvii; vrsta finih

talijanskih rezanaca.
vermiforman (nlat. vermiformis) u obliku crva,
crvast, crvolik.
vermifuga (nlat. vermifuga, se. remedia) pl.
ned. lekovi za isterivanje glista.
vermug (fr. vermoute, nem. Wermut pelin)
desertno vino s pelenom i drugim zai-nima.
vernalan (lat. vemalis, ver) pr. proleni.
vsrnacija (lat. vernatio) podmlaivanje, obnavl>anje, izbijanje mladica u prolee;
presvlaenje nekih ivotinja, skidanje
svlaka, npr. zmija.
vernije (fr. vernier) geom. vrsta nonijusa,
nazvana po svom pronalazau, matematiaru Vernier-y (15801637).
vsrnilitet (lat. vernilitas) ropsko ponaanje,
ulagivanje; prostota, neotesanost; pravl>enje
glupih ala.
vernirati (fr. vernir) lakovati, premazati
firnajzom, glazirati; fig. dati (ili: davati)
sjajan izgled.
vernisa (fr. vernissage) sveano otvaranje
umetnike (slikarske ili vajarske) izlobe.
verol (fr. verole, nlat. variola) tec. sifilis; uga,
svrab.
veronal fark. fabriko ime za sintetiku dietilbarbiturnu kiselinu; slui kao sredstvo za
uspavl>ivanje.
verotipija (fr. verre staklo, gr. typos oblik,
lik) prenoenje fotografija na staklo.
verofon (fr. verre staklo, gr. phone glas)
muziki instrument koji se sastoji od dva reda
vinskih aa razne veliine koje se sipanjem
vode u njih hromatski timuju, i onda
udaranjem ovlaenim prstima po njima
proizvode tonovi.
vere (lat. vertere, versus) poeg. stih, tj. niz
metriki sreenih ritmova koji, pomou
rimovanja,
asonancije
ili
aliteraiije,
predstavljaju celinu; veras, verz.
Versaj (fr. Versailles) velianstveni dvorac sa
parkom koji je sagradio Luj XIV;
16721789. prestonice francuskih kraljeva;
187179. sedite republikan-ske vlade; u
Versaju je potpisan mir izmeu Nemake i
saveznika 28. VI 1919 (Ver-sajski mir).
vsrsali (lat. versus) t. tip. velika poetna slova.
versatilan (lat. versatilis, versare okretati,
obrtati) prevrtljiv, promenljiv; okretan, vet.
. versatilitet (nlat. versatilitas) prevrtll-vost,
kolebljivost, promenljivost;
okret-ljivost,
dovitljivost.
verseto (ital. versetto, fr. verset) kitica,
strofa.
versija v. verzija.
versikul (lat. versiculus) mali stih, izreka iz
Biblije.

vesper

versi liberi (lat. versi liberi) pl. slobodni stihovi,

tj. stihovi bez slika.
versifeks (nlat. versifex) nadripesnik, stihoklepac.
versifikator (lat. versificator) stihotvorac,
pesnik, pisac stihova.
versifikacija (lat. versificatio) stihotvor-stvo,
stavljanje u stihove, pravljenje stihova;
nauka o stihovima.
versificirati (lat. versificare) staviti u stihove,
praviti (ili: pisati) stihove.
versta (rus.) v. vrsta.
versus kankrinus (lat. versus cancrinus) post. raji
stih = palindromos.
versus memorijales (lat. versus memoriales) pl.
stihovi pomou kojih se lake pamte izvesna
gramatika pravila (npr. predlozi koji se slau
sa nekim padeom sloeni u stihove).
vertatur (lat. vertatur) neka se okrene, neka se
obrne (list).
verte (lat. verte) okreni, obrni (list).
vertebralan (nlat. vertebralis) zool. kime-ni,
rtenjani, prljenski; vertebralni sistem deo
ivanog sistema koji polazi iz lene
modane.
vertebrata (nlat. vertebrata) pl. zool. kimenjaci.
verteks (lat. vertex) vrtlog, vir; teme, glava;
stoer na nebu; vrh, vis, breg.
vertiginozan (lat. vertiginosus) l. kovitlav;
vrtoglav, koji izaziva vrtoglavicu; 2. koga je
uhvatila vrtoglavica, koji pati od vrtoglavice.
vertigo (lat. vertigo) ned. vrtoglavica, nesvestica.
vertikale (nlat. verticalis) kat. uspravna, prava
linija, vertikalan poloaj.
vertikalan (nlat. verticalis) uspravan, u pravcu
dejstva Zemljine tee, okomit, odvesan; up.
perpendikularan.
vertiko (nem. Vertiko) vrsta malog ormana sa
sastavkom, nazvan po pronalazau, berlinskom stolaru Vertikou.
verticitet (nlat. verticitas, fr. verticite) fiz.
mo
opredeljivala,
upravljanja
(npr.
magnetne igle).
verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. brava;
2. kasa koja se ne moe otvarati bez
naroitog kljua;
verthajmovaa, verthajmica.
veruka (lat. verruca) med. bradavica, naroito
na oku.
verukozan (lat. verrucosus) med. bradaviav,
pun bradavica.
verukozitet (nlat. verrucositas) med. bradaviavost.
verfen geol. poetak geolokog perioda tri-jasa.
vesnjanka (rus. vesna prolee) proleni ples
Ukrajinaca.
vesper (lat. vesper vee") u katolikoj crkvi:
veernja, pretposlednji kanonski .as; uina;
astr. zvezda Veernjaa.

Vesta

147

Vesta (lat. Vesta) mit. rimska boginja ognjita,

domae sloge, ednosti, blagoslova i
sigurnosti u gradovima i dravama; astr.
planetoid otkriven 1807. g. (Ceres 1801, Palas
1802, Juno 1804, Vesta).
vestalinks (lat. vestales) pl. device koje su
morale ZO godina sluiti u hramu boice Beste
i stalno odravati svetu vatru; za to vreme
morale su iveti najednijim ivotom, a posle
su mogle istupiti iz slube i udati se; ako se
koja ogreila o nevinost, bila je iva
zakopana; vestalke.
vestalke (lat. vestales) pl. vestalinke.
vestern (eng. western zapadni) popularni naziv
za filmove u kojima se prikazuje ameriki
.divlji zapad"; junaci tih filmova su
kolonizatori pioniri, kauboji, revolverai,
erifi, pustolovi, Indijanci.
vestibil (fr. vestibule) v. vestibul.
vestibul (lat. vestibulum, fr. vestibule) trem,
predvorje, ulaz u kuu; predsoblje; vestibil.
vestigije (lat. vestigium, vestigia) pl. stope,
tragovi nogu, tragovi.
vestijar (lat. vestiarius, vestis odelo, odea)
trgovac haljinama, haljinar; kod katolika:
nadzornik svetenikih odeda i crkvenih
utvari.
vestijarij(um) (lat. vestiarium) soba gde stoje
haljine,
haljinarnica;
oblaionica
i
svlaionice, garderoba.
vestitura (nlat. vestitura) oblaenje, ode-vanje;
zakaluerivanje,
sveano
oblaenje
manastirsko? iskuenika u kaluerske odelo
(kod katolika).
vetativ (lat. veto zabranjujem) lipti, zabran-ski
nain, nain zabrane.
veteran (lat. veteranus, vetus star) stari vojnik,
islueni vojnik, naroito onaj koji je
uestvovao u ratu, stari ratnik; fig. ovek
ostareo u slubi, ovek koji je stekao iskustvo
u nekom poslu.
veteranstvo v. veterancija.
veterancija (nlat. veterantia) odmor posle
isluenog punog roka slube, stanje jednog
veterane; veteranstvo.
veterina (lat. veterina) nauka o marvenim
bolestima, marveno lekarstvo; kola za
marvene lekare, veterinarski fakultet.
veterinar (lat. veterinarius) marveni lekar,
ivinar, onaj koji je svrio veterinarski
fakultet ili ravnopravnu visoku kolu i
dobio diplomu marvenog lekara.
veternus (lat. veternus dremljivost) med. bolesna
elja za spavanjem, dremljivost, mrtvilo,
mlitavost, letargija.
veto (lat. veto) zabranjujem, ne primam,
odbacujem; u starom Rimu: formula kojom su
narodni tribuni oglaavali odluke sena-ta za
nevaee; u ustavnim dravama vladaoci
imaju,
u
odnosu
prema
narodnom
predstavnitvu
pravo
na
neogranieno
(apsolutno)
ili
samo
na
ogranieno
(suspenzivno)veto; liberum veto (lat. libe10*

vibrafon

rum veto) pravo slobodnog odricanja, ili

odbijanje.
Vetus testamentum (lat. Vetus Testamentum)
Stari zavet, spisi St. zaveta.
veil (arap. wakil tur. vekil) punomonik,
zastupnik; nekad turski ministar.
vehabiti (arap. Vahabi) up. vahabiti.
vehementan (lat. vehemens) estok, plah,
vatren, strastan, neobuzdan, ustar.
vehementnost v. vehemencija.
vehemencija (lat. vehementia) estina, vatrenost, ustrine, plahovitost, silovi-tost,
neobuzdanost; vehementnost.
vehikl (lat. vehiculum) kola, prevozio ili
prenosio sredstvo; fig. sredstvo za prenoenje,
prenosilac; sprovodnik; farm. dodatak tenim
lekovima koji treba da im dade masu, oblik i
dr., obino destilovana voda; fiz. provodnik,
vod.
vehter (nem. Wachter) uvar, straar.
vecozamente (ital. vezzosamente) muz. v. vecozo.
vecozo (ital. vezzoso) muz. neno, blago, meko;
vecozamente.
vedvud (eng. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana, fajansa, nazvana po pronalazau D. Vedvudu (17301795).
ve (nem. Wasche) rublje, preobuka; fig. iznositi
prljav ve.
veplav (nem. Waschblau) plavilo za rublje.
via (lat. via) v. vija.
vibralitet (nlat. vibralitas) fiz. svojstvo (ili:
sposobnost) tela da trepere, da se njihaju,
treperavost, njihavost; fiziol. iaizmenina
napetost i labavost delova tela.
vibrant (lat. vibrare tresti, drhtati) glas ija je
bitna osobina treperenje; takav je, npr.,
srpskohrv. glas r, koji se stvara treperenjem
vrha jezika na alveolama gornjih sekutie.
vibrantan (fr. vibrant) ustreptao, treptav,
drhtav.
vibrater (lat. vibrare vitlati, njihati; tre-pereti,
njihati se) 1. med. hirurki in-strument koji se
upotrebljava za bolest enskih polnih organa;
2. teh. pneumati-na maina za nabijanje
zemljita, buenje betona i dr.
vibrato (ital. vibrato) muz. drui, treperei.
vibrator (lat. vibrare) l. telo koje vri
mehanike ili elektrine treperenje; 2. sprava
koja neki predmet stavlja u brzo treperenje.
vibratoran (lat. vibrare, nlat. vibratorius)
treperav, njihav, koji se sastoji u trepe-renju,
njihanju, treptaj.
vibrafon (lat. vibrare trepereti, gr. phone glas)
muz. dez-instrument sastavljen od metalnih
ploa nanizanih na pokretnom stalku;
udaranjem batia o ploice proizvodi se
karakteristian treperav zvuk.

vibracija

148

vibracija (nlat. vibratio) fiz. treperenje, treptaj;

klaenje, njihanje (etalice); drhtanje,
podrhtavanje; up. oscilacija.
vibrioni (lat. vibrare trepereti, nlat. vibriones)
pl. kratke, zavojite bakterije, npr. izazivai
kolere.
vibrirati (lat. vibrare) drhtati, trepereti, klatiti
se, njihati se; vitlati, mahati.
vibrogram (lat. vibrare, gr. gramma crta) fiz.
zvuna krivulja koja se dobije pomou
vibrografa; fonautogram.
vibrograf (lat. vibrare, gr. grapho) fiz. sprava
koja automatski belei treptaje zvunih tela
posredstvom slobodnog vazduha; up.
fonautograf.
vibrografija (lat. vibrare, gr. graphia) fiz. nauka
o treperenju zvunih tela.
vibroskop (lat. vibrare, gr. skopeo gledam) fiz.
sprava za posmatranje treperenja.
viva (ital. viva) iveo!
viva voks (lat. viva vox) ivi glas; iva re,
usmeno pouavanje.
viva voks docet (lat. viva vox docet) ivi glas
pouava, tj. iva re ima pounu snagu.
viva voce (lat. viva voe) ivim glasom, ivom
reju, tj. usmeno.
vivandje (fr. vivandier) trgovac koji prati
vojsku i prodaje joj jelo i pie, pukovski
krmar; up. marketender.
vivandjerka (fr. vivandiere) vojnika, pukovska krmarica; up. marketenderka.
vivant! (lat. vivant) siveli!
vivarij(um) (lat. vivarium) mesto gde se dre i
taje ivotinje (suvozemne i vodene),
zverinjak, zooloka bata.
vivat (lat. vi vat) iveo!
vivat, kreskat, floreat (lat. vivat, floreat) iveo,
rastao, cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl.),
da ivi, da raste, da cveta.
vivacitet (lat. viva ita) ivotna snaga; ivahnost, ivost, estina, ar.
vivae (ital. vivace) ouz. ivahno, vatreno, sa
arom; vivo, kon viveca.
vivaisimo (ital. vivacissimo) kuz. vrlo ivo, to
ivlje, veoma brzo.
vive r (fr. viveur) onaj koji voli dobro da sivi i
da se provodi; up. bonvivan.
vivipar (lat. vivipar) hol. ivotinja koja se iva
raa (za razliku od ivotinja koje se legu iz
jaja); eupr. ovipar.
viviparan (lat. vivus iv, ragege raati) koji
raa ive mladune (a ne nosi jaja); up.
oviparan.
viviparizam zool. v. viviparija.

viviparija (lat. vivus iv, ragege raati) zool.

raanje ivih mladunaca (za razliku od
ivotinja koje se legu iz jaja); up.
viviparizam.
vivisektor (lat. vivus iv, sector koji see)
naunik koji para, razuuje sive ivotinje u
cilju prouavanje.
vivisekcija (lat. vivus iv, sectio seenje)
otvaranje tela ivih ivotinja u cilju

videant konzules.

naunog, naroito medicinskog ispitivanja.

vivisecirati (lat. vivus siv, secare sei) otvarati
(ili: razuivati) sive ivotinje u cilju
fiziolokih ogleda.
vivifikacija (nlat. vivificatio) oivlja-vanje,
oivljenje.
vivo (ital. vivo) kuz. v. vivae.
vivos voko, mortuos plango, fulgura frango (lat.
vivos voco mortuos plango, fulgura frango)
ive dozivam, mrtve oplakujem, munje
lomim", uobiajeni natpis na zvonima: moto
poznate ilerove pesme Da Lied von der
Glocke" (Pesma o zvonu").
vigvam koliba ili ator severnoamerikih
Indijanaca, obino od bivolskih koa.
vigizam (eng. whiggism) naela i program
vigovaca.
vigilant (lat. vigilans) strasar, uvar, nastojnik,
nadzornik.
vigilantan (lat.) budan, oprezan, paljiv,
smotren, obazriv, briljiv.
vigilantibus leges sunt skripte (lat. vigi-lantibus
leges sunt scriptae) pravniko naelo:
zakoni su pisani za oprezne, tj. zakone
treba poznavati da se ne bi o njih greile, ili:
da bi ovek mogao tititi svoje pravo, treba
da ga budno uva.
vigilancija (lat. vigilantia) budnost, palji-vost,
opreznost, brisljivost.
vigilija (lat. vigilia) bdenje, nono straa-renje;
kod Rimljana: vojnika nona straa koja
je straarila od zalaska do izlaska sunca; kod
katolika: sluba uoi nekog velikog praznika,
dan uoi praznika, naveerje; bdenije; nona
molitva pre sahrane za duu umrlog.
vigovci (eng. whigs) pl. slobodnjaci, prijatelji
slobode, lanovi engleske liberalne stranke,
protivnici
torijevaca;
u
Sje-dinjenim
Amerikim Dravama: pristalice amerike
nezavisnosti za vreme re-volucionarnih
ratova u XVIII veku.
vigonja (fr. vigogne) peruanska ovca, lama;
fina, svilaste vuna ove ovce.
vigor (lat. vigere, vigor) sivotna snaga, ivahnost, krepkost; fig. silina, jaina.
vigorozamente (ital. vigorosamente) kuz. v.
vigorozo.
vigorozan (nlat. vigorosus) snaan, jak, silan,
krepak, pun sivotne snage, sves.
vigorozo (ital. vigoroso) muz. snano, krepko,
ivahno, silno; vigorozamente, kon vi-gore.
Vidalova reakcija med. krvna reakcija za
utvrivanje postojanja crevnog tifusa, paratifusa, srdobolje, kolere, sakagije i dr.
vide (lat. vide, videre) vidi, pogledaj, sravni,
uporedi.
videant konzules ... (lat. videant consules ne
quid respublica detrimenti capiat) neka
konzuli obrate pasnju da drava ne pretrpi
kakvu tetu (formula kojom je rimski senat,
u opasnim vremenima, donosio odluku da se
konzulima dade vea vlast); da-

videatur

149

nas: izraz kojim se preporuu]e vladi

opreznost.
videatur (lat. videatur) neka se vidi, treba
videti, tj. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ.
vide infra (lat. vide infra) vidi dole, vidi nie,
vidi docnije (u knjigama).
videlicet (lat. videlicet =videre licet) pril. kao
to se lako moe videti, oevidno, jasno,
razumljivo, naravno.
vide supra (lat. vide supra) vidi gore, vidi
napred, vidi ranije (u knjigama).
videtur (lat. videtur) izgleda, ini se; kao kh.
miljenje, nalaenje, shvatanje, npr. dati svoj
videtur dati svoje miljenje o neemu.
vidi (lat. vidi) video sam; video.
vidimacija (lat. vidimatio) zvanino srav-njenje
i potvrda, overavanje, overa jednog akta,
naroito potvrda da je prepis veran originalu;
kopija vidimata (lat. copia vidimata) overen
prepis; pro vidimacione (lat. rgo vidimatione)
taksa za pregled, za overu.
vidimirati (lat. vidimus, fr. vidimer) staviti na
nepggo vidi, zvanino potvrditi da je prepis
akta ili dokumenta veran originalu; pr.
vidimiran.
vidimus (lat. vidimus) videli smo, sravnili smo;
kao im. uverenje o sravnjenju s origi-nalom;
overen prepis.
vidit (lat. vidit) video je, sravnio.
vidualicij(um) (lat. vidua udova, nlat.
vidualitium) prav. udoviki deo, koji po
zakonu pripada eni posle smrti mua.
viduitet (lat. viduitas) udovanje, udovitvo,
udoviko stanje, obudovelost; fig. osamljenost,
moralne beda.
viza (lat. visum vieno, pregledane, fr. visa)
overavanje potpisom i peatom da je neto
vieno i pregledane (naroito za putne
isprave, pasoe), zvanina overa; u kartanju:
osnovni ulog (kod farbla).
vizavi (fr. vis-a-vis) lice u lice, prema emu,
spram ega, naspram, sprou ega;
prekoputa; osoba koja se nalazi nasuprot
drugoj osobi, preko puta od druge osobe;
uzana koija sa dva sedita, preko puta jedno
od drugog; malo kanabe za dve osobe tako da
su, kad sede, okrenute jedna drugoj.
vizantinizam (gr. Byzantion) v. bizantini-zam.
vizibilan (lat. visibilis, videre videti) vidljiv,
oevidan, oigledan, primetan.
vizibilitet
(nlat.
visibilitas)
vidljivost,
oevidnost, oiglednost, primetnost.
vizija (lat. visio, videre) vienje, gledanje;
psih. halucinacija ula vida, predstava koju
smatramo, usled bolesne razdraljivosti
centralnog organa (u polusnu ili u
hipnotikom stanju), za stvaran opaa];
prikaza, priina, privienja, opsena, utvara;
uobraenja, sanjarija.
vizionar (nlat. visionarius, fr. visionaire)
vidovnjak, vidovit ovek, onaj koji moe

vija gracije

duhom da vidi; fig. zanesenjak, sanjalica,

pesnik.
vizionoskop (lat. visio gledanje, gr. skopeo
gledam)
specijalna
konstrukcija
kinematografa.
vizir (ital. visiera) l. deo lema: reetka koja
pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se
moe, prema potrebi, dii i spustiti; 2.
naprava na vatrenom oruju pomou koje se
niani, nianska gajka, nian; 3. na
instrumentima za merenje uglova: zadnji
diopter.
vizirati (lat. visere gledati, zagledati, fr. viser) l.
nianiti, gaati, uzeti na nian; 2. imati u
vidu to, smerati neto, teiti za neim; 3.
odrediti zapreminu posude; 4. overiti putne
isprave, staviti vizu na paso i dr.; 5. delove i
figure jednog grba opisati i oznaiti prema
pravilima heraldike umetnosti.
vizis aktis (lat. visis actis) prav. poto su viena,
pregledava akta.
vizita (fr. visite) poseta, pohoda; lekarska
poseta; pregled, pregledanje (lekarske,
carinsko); kratak enski ogrta za posete.
vizitator (nlat. visitator) posetilac, poho-dilac,
polaznik; pregleda, nadzornik imanja;
kaluer koji obilazi manastire svog reda ili
svoje oblasti.
vizitacija (lat. visitatio) poseivae, poha-anje,
poseta; pregled, pregledanje, smotra; naroito:
pregled stanja u kojem se nalazi neka
ustanova ili neko nadletvo; voj. mali odred
vojnika koji je pod nadzorom jednog
podoficira.
vizitira (lat. visitare, fr. visiter) pregledati,
izvriti pregled; pretresa, izvriti pretres;
posetiti, poseivati, poho-diti, pohaati.
vizitkarta (nem. Visit-karte) posetnica, prijavnica, karta sa imenom, prezimenom,
zvanjem i mestom stanovanja.
vizorij(um) (nlat. visorium) tip. sprava koja dri
rukopis sa koga slaga slae, pri-drava
listova; up. tenakl.
vizualan (lat. visualis) ont. vidni, koji se tie
vida; vizualno pamenje ono koje se
poglavito oslanja na predstave dobijene
ulom vida; vizuelan.
vizuelan (fr. visuel) v. vizualan.
vizum (lat. visum) ono to je vieno, pojava,
prizor, slika; predstava, slika uobrazilje;
takoe: viza.
vizura (lat. videre videti, visum) opt. zamiljena
crta koja polazi iz posmatraeva oka i ide
kroz durbin pravo do predmeta posmatranja.
vija (lat. via put) sredstvo, nain; na adre-sama:
preko, npr. vija Beograd preko Beograda; in
vija jurio (lat. in via juri) putem prava,
praznim, zakonskim sredstvima; via.
vija gracije (lat. via gratiae) prav. putem
milosti, putem pomilovanje.

vijadukt

150

vijadukt (nlat. viae-ductus) most iznad doline,

puta, barovitog mesta i sl.
vijatikum (lat. viaticum) putni troak, poputnina; kod starih Rimljana: novac koji se
metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz
preko reke Stake; kod katolika: poslednja
priest koja se daje samrtniku; poslednja
pomast.
vijatorij(um) (lat. viatorium) putomer; up.
hodometar.
vija fakti (lat. via facti) prav. nasilno, silom,
samovoljno, samovlasno.
vikar (lat. vicarus) zastupnik, zamenik, namesnik (pape, patrijarha) u jednoj oblasti,
biskupiji, dijecezi itd.; u Engleskoj: nii
svetenik, kapelan.
vikarija (nlat. vicaria) zvanje i vlast jednog
vikara, namesnitvo, delokrug namesni-kov;
kapelanstvo; vikarijat.
vikarijat (nlat. vicariatus) v. vikarija.
vikarijus apostolikus (nlat. vicarius apostolicus) apostolski namesnik", visoko
sveteno lice u rimokatolikoj crkvi.
vikarni (lat. vicarius) namesni, zastupajui,
odmenjujui; namesniki; vikarna krvarenja
med. krvarenja na nos mesto menstrua-cije.
vikend (eng. week-end) nedeljni odmor, poinje
subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro,
a obino se provodi van mesta stanovanja.
vikendica kua za odmor, vikend.
viking (stnord. vikingr) borac, ratnik, junak,
naroito junak na moru, gusar; ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su, od
UXI veka, bili na zlu glasu kao gusari.
vikler (nem. wickeln omotavati, savijati) svitak
za kovranje kose; up. papijota.
viklifiti pl. pristalice engleskog teologa Dona
Viklifa, prethodnika reformacije u XIV veku,
koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u
katolikoj crkvi i traio istotu hrianskog
uenja.
vikont (nlat. vicecomes, fr. vicomte, eng.
viscount) francuska plemika titula izmeu
grofa i barona; podgrof, titula grofovog sina
koju nosi za oeva ivota; posednik
vlastelinstva u Francuskoj.
vikontesa (fr. vicomtesse) ena ili erka
vikonta.
vike (nem. Wichse) mast za obuu, imalin.
viksati (nem. wichsen) istiti obuu mau za
ienje (viksom).
Viktorije (lat. Victoria) nit. boginja pobede kod
starih Rimljana (kod Grka: Nike), koju su
predstavljali sa krilima i lovorovim vencem
ili palmovom granicom u ruci; astr. asteroid
otkriven 1850. god.
viktorije (lat. victoria) letnja otvorena kola sa
jednim ili dva konja i sa 34 sedita. viktorijaorand hen. zlatnouta boja izraena od
kreozota i alitrene kiseline, za bojenje vune i
svile.

vindikacija

viktoriozan (lat. victoriosus, fr. victorieux)

pobedonosan, pobedniki.
viktualijanci (nlat. victualia) pl. opasni morski
razbojnici u XIV i XV veku u Istonom i
Severnom moru, prvobitno graani iz Rostoka
i Vizmara koji su, po naredbi svog vojvode
(hercoga), saekivali brodove i oduzimali im
viktualije, koje su posle nosili opsednutim
Stokholmlja-nima; vitalijanci.
viktualije (nlat. victualia, vivere iveti) pl.
ivotne namirnice, hrana.
viktus (lat. victus, vivere iveti) nain ivota;
sredstvo za ivot, izdravanje; viktus et
amiktus (lat. victus et amietus) hrana i odelo.
vikunja (p. vicuna) v. vigonja.
vila (lat. villa, fr. ville) letnjikovac, kua
izraena u obliku letnjikovca.
vilajet (arap. wilaya, tur. vilayet) mesto
roenja, zaviaj; pokrajina, provincija,
oblast kojoj stoji na elu valija (u
Turskoj).
vilajetlija (arap.-tur. vilayetli) zemljak.
vilavela (fr. villanelle, ital. villanella) pastirska
pesma sastavljena iz neparnog broja terceta
i zavrena strofom od etiri stiha; pesma uz
koju se igra, seoska igra.
vileatura (ital. villeggiatura) letnje vreme koje
se, radi razonode i odmora, provodi na selu,
ivot na selu radi razonode; letnja sveina.
vilis (lat. vilis jevtin) prost, male vrednosti, bez
vrednosti,
neznatan,
rav;
vilio-ris
kondicionis (lat. vilioris conditionis) slabijeg
sastava, neznatnije vrednosti; korpus vile (lat.
corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti.
vilifikacija (nlat. vilificatio) pobijanje (ili:
obaranje) cena, smanjivanje vrednosti;
uniavanje, vreanje.
vilstek (eng. vealsteak) pren ili peen komad
teleeg mesa, engleska telea imi-cla.
vilj (tur.) zool. slon.
vi mandati (lat. vi mandati) prav. po zapovesti,
na osnovu naredbe.
vina (ind.) muz. najstariji indijski muziki
instrument od bambusove trske i sa 4 ice,
slian mandolini.
vinalije (lat. vinalia) pl. svetkovine vina koje
su u starom Rimu slavljene dva puta
godinje: 19. IX u ast Venere i 22. IV u ast
Jupitera.
vina medikata (lat. vina medicata) pl. farm.
medicinska (ili: lekovita, biljna) vina.
Vindi v. Vendi.
vindikativan (nlat. vindicativus) osvetolju-biv,
osetljiv, eljan osvete, kazneni, od-mazdni.
vindikacija (lat. vindicatio) osveta: uzimanje u
zatitu, zatiivanje; prav. zahtev za povraaj
stvari sopstveniku.

vindikaciona tuba

151

vindikaciona tuba prav. tuba za zatitu

svojine; takoe: vindikta.
vindikaciono pravo prav. pravo traenja da se
isporuena roba vrati sopstveniku ako je
kupac, pre no to je isplatio, postao
insolventan.
vindikta (lat. vindicta) osveta; kanjavanje;
prav. tuba zbog nanesene tete; zakonsko
progonjenje i kanjavanje prestupnika; kod
starih Rimljana: tap slobode kojim je pretor
dodirivao roba i tako ga oslobaao.
vindicirati (lat. vindicare) osvetiti, kanjavati;
tititi, braniti; prav. pola-gati na nepggo pravo
kao na sopstvenost, sudskim putem traiti
svoje natrag; dosuditi; doznaiti sudski.
vindjak(n)a (nem. Windjacke) kratak sportski
kaput od lake nepromoive tkanine kroz
koju vetar ne moe da prodre.
Vindobone (lat. Vindobona) starorimsko ime za
Be.
vinifikator (nlat. vinificator) proizvoa vina,
naprava pomou koje vino moe previrati i
kad je zatvoreno.
vinifikacija (nlat. vinificatio) proizvoenje (ili:
proizvodnja) vina, vetina spravljanje vina.
vinkl (nem. Winkel ugao) ime veeg broja
instrumenata
za
merenje,
naroito
zanatlijskih.
vinklag (nem. Winkelhaken) tip. vrsta, sla-galjka
(mala metalna pregrada, u irini tampanog
retka, koju runi slaga dri u levoj ruci i u
nju, desnom rukom, slae slova), slagaica.
vinktura (lat. vinctura, vincire) vrpca, veza,
spona; spa janje, zdruivanje.
vinkulacija (lat. vincula okovi) vezivanje;
ogranienje prava raspolaganja hartijama od
vrednosti i njihova prenoenja na drugo
lice.
vinkulirati (lat. vincire, nlat. vinculare) spojiti,
svezati, zdruiti; obavezati se, primiti
obaveze; fin. hartije od vrednosti iskljuiti iz
kursa.
vinkulum (lat. vinculum) konopac, ue, veza,
petlja, vrpca.
vinkulum konjugale (lat. vinculum conjugale)
brana veza, brak.
vinkulum matrimonii (lat. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale.
vinovnik (rus. vinovnik) krivac; izaziva,
prouzrokova.
viiolentan (lat. vinolentus) pijan od vina; sklon
piu, koji se opija; izmean s vinom.
vinolencija (lat. vinolentia) pijanstvo, gja-nost;
sklonost piu, opijanje.
vinometar (lat. vinum vino, gr. metron)
sprava za merenje jaine vina, vinomer.
vino seko (ital. vino secco) italijansko vino od
suvog groa; up. sekt.
vino tinte (p., ital. vino tinto) v. tinto.

vinofrbija (lat. vinum, gr. phobeo bojim se)

strah od vina, mrnja na vino, gaenje od vina.
vint (nem. Gewinde) runa dizalica sa zupanikom; up. gvint. vinum misale (lat. vinum
missale) priesno
vino (u katolikoj crkvi). vincilir (ma.
vinczeller od nem. Winzer) struan vinogradar;
uvar vinograda, pu-dar.
vinesterka (po imenu amerikog konstruktora
Vinestera Winchester) vrsta vojnike i
lovake puke. vinja (fr. vigne, ital. vigna)
vinova loza,
vinograd; poljska kua, letnjikovac. viega (fr.
vignette) ara koja slui kao ukras (u
knjigama, na pismima, maramica-ma); mali
bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama, u
poetku ili na kraju knjige; monopolski
zavoj sa peatom (na duvanu, papiru,
igicama); up. etiketa. viola (lat. viola) l. bog.
ljubiica, ljubica i drugo cvee sa mirisom
slinim mirisu ljubiice.
viola (ital., p. viola, fr. viole, nlat. vitula) 2.
muz. opti naziv za vei broj muzikih
gudakih instrumenata. viola alta (ital. viola
alta) muz. v. viola di

brano.
viola d'amore (ital. viola d'amore) muz. ljubavna
violina, brau slian muziki in-strument
veoma ljupkih tonova, ranije sa 1214 ica, od
kojih su neke bile metalne, docnije samo sa
sedam drevnih ica. viola di brao (ital. viola
di braccio) muz.
alt-violina, bra-violina; viola alta. viola di
gamba (ital. viola di gamba) muz.

violonelo.
violare jus teritorijale (lat. violare jus
territoriale) prav. povredi sopstveniko ili
zemljino pravo. violata (lat. violata)
obeaena, silovana devojka.
violacija (lat. violatio) prav. povreda prava,
prestup zakona; oskrvnjenje, osramoenje;
obesveenje.
violentan (lat. violentus) silan, estok, naprasit,
plahovit, goropadan, preteran, prekomeran;
nasilan, prinudan. violentnost (lat. violentia) v.
violencija. violencija (lat. violentia) silina,
ustrina, estina, naprasitost, plahovitost, neobuzdanost, preteranost; sila, nasilje, prisiljavanje.
violet (ital. violetto, fr. violet) ljubiast;
meavina plave ili crvene boje; u vidljivom
spektru: boje sunanih zrakova koje se najjae
lome. violeta (tal. violetta) nuz. violica, mala
violina; bog. ljubiica. violetan (fr. violette)
koji je boje ljubiice,
ljubiast.
violin (nlat. violinum) hem. materija koju sadre
mnoge vrste ljubiica i koja izaziva
povraanje.

152
violina (ital. violino) muz. emane, najvaniji
orkestarski instrument sa etiri ice (g, d, a,
e), u dananjem obliku izraen u Italiji u
XVTI veku.
violiiist(a) (ital. violinista) muz. svira u violinu.
violine pikolo (ital. violino piccolo) muz.
najmanja violina, etvrtina violine.
violine primo (ital. violino primo) muz. prva
violina.
violine sekondo (ital. violino secondo) muz.
druga violina.
violirati (lat. violare) povrediti, prestu-piti
zakon; naruiti, pogaziti ugovor, obavezu;
silovati, obepgastiti; oskrna-viti, obesvetiti.
violon (fr. violon) muz. v. violina; po ital.
violone (violone): bas-violina u HUD i HU
veku najdublji gudaki instrument u basu,
dananji kontrabas.
violonist(a) (ital. violone) muz. svira u violon.
violonelist(a) (ital. violoncello) muz. svira u
violonelo.
violonelo (ital. violoncello) muz. mali violinski
bas koji se za vreme sviranja dri izmeu
kolena; viola di gamba, elo.
vii (eng. whip) toplo pie od belog vina, jaja,
limunova soka, eera i zaina.
viper-in (eng. whipper-in) nadzornik i gonilac
levakih pasa; pol. istaknut lan stranke koji
drugove iz stranke zbira za glasanje u
engleskom Donjem domu.
vi presidii (lat. vi praesidii) na osnovu
predsednikog prava, na osnovu prava koje
daje predsedniki poloaj.
viraginitet (nlat. viraginitas) fiziol. poremeaj u
polnom razvitku kod ena, koji se sastoji ne
samo u nepotpunom razvitku unutarnjih
polnih organa, sa slabom ili potpuno
izostalom menstruacijom, nego i u tome to
takva ena i u razvitku sekundarnih spolnih
obeleja lii na mukarca: male grudi,
bradatost, dubok glas, promene u karakteru;
ginandrija, virilizam.
virago (lat. virago) mukobanja, mukaraa,
ena koja izgleda i ponaa se kao mukarac.
vira (fr. virage) ani j. nagao zaokret, kruno
sputanje aviona.
virginal (lat. virga granica) muz. instrument
slian klaviru; up. spinet.
virginalan
(lat.
virginalis)
devojaki,
devianski; fig. ist, edan.
virgineus morbus (lat. virgineus morbus) med.
devojaka bolest, malokrvnost, bledilo.
virpinija vrsta duvana i cigara; potie iz
severnoamerike drave Virpinije (Virginia).
virginitet (lat. virgimtas) med. netaknutost
enskog devinjaka (himena), devianstvo,
devojapggvo, spolna nevinost; fig. ednost,
istota.

virtuelan lik

virgo (lat. virgo) med. devojka, devica; virgo

intakta nevina devojka.
vi reskript (lat. vi rescripti) prav. na osnovu
naredbe, po zapovesti.
viribus unitis (lat. viribus unitis) sjedinje-nim
silama, celokupnom snagom.
viridarij(um) (lat. viridarium) vrt za uivanje i
zabavu, gradila, bata.
viridin (lat. viridis zelen) bog. zelena bojena
materija u biljaka; up. hlorofilin.
virilan (lat. virilis, vir muze) muki, mue-van;
odvaan; virilni glas v. votum virile.
virilescencija (nlat. virilescentia) zool. pojavljivanje mukih osobina kod enskih
ivotinja u starosti, naroito kod ptica.
virilizam (lat. vir mu, virilis) v. viraginitet.
virilist(a) (lat. virilis) pol. lan nekog politikog
tela po poloaju a ne po izboru.
virilitet (lat. virilitas) mukost, muev-nost;
zrelost, zrelo doba; fig. odvanost.
virilna porcija (lat. virilis portio) prav. deo
nasledstva koji pripada pojedincu.
viripotencija (lat. viri potentia) muka snaga,
sposobnost, mukost; seneka sposobnost za
stupanje u brak.
virman (fr. virement) fin. isplata koja se vri
bez
gotovine,
prostim
knjienjem;
prenoenje novca s jedne budetske partije ili
pozicije
na
drugu;
trg.
uzajamno
obraunavanje; mor. obrtanje (ili: okretanje)
lae.
virmanisati (fr. virement) fin. prebacivati (ili:
prebaciti, preneti, prenositi) iz jedne
budetske partije ili pozicije na Drugu; >JGvriti obraun; mor. okretati lau.
viroze (lat. virus otrov) med. zarazne bolesti
izazvane virusima.
virola (fr. virole) spiralni svitak u satu; elini
kalup za kovanje novca.
virologija (lat. virus otrov, logos re, govor)
nauka o virusima.
virtualan (nlat. virtualis) v. virtuelan.
virtualitet (nlat. virtualis) sposobnost za rad,
no delovanja, mirujua ili drema-jua
snaga; bitna ili pojamna vanost.
virtuelan (fr. virtuel, lat. virtus sposobnost,
valjanost,
snaga)
snaan;
moguan;
sposoban za dejstvo, nastrojen za delovanje,
koji je sposoban za rad, ali se tom
sposobnou ne koristi, sa prikrivenom
snagom; fiz. koji se dobija presekom produenja stvarnih zrakova na suprotnu
stranu, prividan, uobraen; princip virtuelnih pomeranja: naelo moguih pomeranja; supr. realan.
virtuelan lik ont. lik nekog predmeta dobi-jen
odbijanjem
svetlosti
o
ogledalo
ili
prelamanjem kroz soivo, nastaje produenjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih
ili prelomljenih zrakova. Lik predmeta u
ravnom ogledalu je virtuelan.

virtuelna brzina

153

virtuelna brzina fiz. princip ili naelo virtuelnih

brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka
veza materijalnih taaka na koje napadaju sile
u ravnotei, onda je zbir virtuelnih, tj.
mogunih, radova ovih sila jednak nuli za
sva mala pri danoj vezi virtuelna, tj.
moguna, pome-ranja napadnih taaka.
virtuelna ia ot. kod izdubenih soiva ona
taka iz koje izgleda da polaze zraci koji
naputaju soivo po prelamanju pavi na nj
paralelne.
virtuoz (nlat. virtuosis, ital. virtuoso) ovek koji
je u nekoj vetini ili umetnosti, naroito u
muzici, dostigao savrenstvo, poglavito u
tehnikom pogledu.
virtuozan (nlat. virtuosis) valjak, odlian,
savren.
virtuoznost (nlat. virtuositas) savrena vetina,
naroito u muzici.
virtuoskinja (ital. virtuosa) majstorica u svojoj
vetini, velika umetnica.
virtus (lat. vir, virtus) muka snaga, mukost,
snaga koja dejstvuje, valjanost, hrabrost;
vrlina, krepost.
virulentan (lat. virus otrov, virulentus
otrovan) med. pun ljutih i opakih sokova,
otrovan, gnojav; fig. jedak, zagriljiv, pun
estine.
virulencija (nlat. virulentia) med. gnojenje rane,
otrovnost, sposobnost patogenih bakterija da
prodru u stran, iv organizam, da lue
otrovne produkte i da, na taj nain, izazivaju
oboljenja; fig. jetkost, zagriljivost.
virus (lat. virus otrov) med. izaziva bolesti,
zarazna klica, otrov, naroito otrov to ga
lue mrtve ili ive bakterije.
virafterica (nem. Wirtschafterin) ena koja
vodi domainstvo neenjena oveka.
virla (nem. Wurstel) vrsta male kobasice.
vis (lat. vis) sila, snaga, mo, vlast.
vis apsoluta (lat. vis absoluta) prav. apsolutna sila
(kad je neko prisiljen da neto uini ili ne
uini zbog apsolutne sile, od koje se nije
moglo braniti niti je odbiti).
vis armata (lat. vis armata) oruana sila, vojska.
vis atraktiva (lat. vis attractiva) fiz. privlana
sila.
vis viva (lat. vis viva) fiz iva sila, kinetika
energija.
vis vitalis (lat. vis vitalis) ivotna snaga.
vis inercije (lat. vis inertiae) fiz. sila lenivosti,
lenivosna sila.
viskaa (p. viscacha) zool. zecu slina junoamerika ivotinja, ukusna mesa i veoma
cenjenog krzna, koje predstavlja vaan trg.
artikl.
viski (eng. whisky) engleska rakija od ita;
visoke otvorene dvokolice sa jednim
konjem.

vitalnost

viskoza (lat viscum lepak) hem. celulozna

masa (za izradu vetake svile i filmova).
viskozan (lat. viscosus, viscum lepak) te-gljiv,
lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na
njegovu povrinu stalno menja svoj oblik
kae se da je viskozno).
viskozimetar (lat. viscum, gr. metron) aparat za
merenje viskoznosti neke tenosti, naroito
lakova, ulja i dr.
viskozitst (nlat. viscositas) fiz. lepljivost,
tegljivost, svojstvo viskoznog tela; vi-skoznost.

viskoznost fiz. v. viskozitet.

vis legne (lat. vis legis) prav. zakonska sila, sila
zakona.
vis major (lat. vis maior) via sila, ona sila
protiv koje se ovek ne moe boriti niti je
otkloniti; up. fore maer.
vispren (rus.) 1. otrouman; vet, snalaljiv;
duhovit; 2. plemenit, uzvien.
vis probandi (lat. vis probandi) dokazna
snaga, snaga dokaza.
vist (eng. whist) engleska igra karata sa etiri
igraa i 52 karte; pie od aja, eera,
limuna i crnog vina.
vista (ital. vista) trg. vienje, uvid, pokazi-vanje
menice; a vista (ital. a vista) odmah po
vienju, tj. menice.
viscera (lat. viscera) pl. med. unutranji or-gani
ivotinjskog tela; utroba, nutrica, drob,
naroito srce, plua, creva, jetra itd.
visceralan (nlat. visceralis) utrobni, dro-ban,
koji se tie unutranjih organa ivotinjskog
tela.
viscidan (nlat. viscidus) idak, gust, lepljiv;
fig. otporan, tvrdoglav.
vita (lat. vita ivot) ivotopis, tok ivota,
kurikulum vite.
vita brevis, are longa (lat. vita brevis, ars longa)
ivot je kratak, umetnost je duga (latinski
prevod poetka Hipokratovih Aforizama").
vitalan (lat. vitalis) ivotni, koji se tie ivota;
ivahan, sposoban za ivot, sa ivotnom
snagom; oivljavajui, koji pomae ivot; fig.
veoma vaan, bitan, neophodan.
vitalizam (lat. vitalis ivotni) teorija po kojoj se
ivot ne moe objasniti samo hemijskofizikim procesima u njemu, nego treba
uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne
principe (vis vitalis).
vitalijanci (lat. vita) v. viktualijanci.
vitalist(a) fil. pristalica vitalizma.
vitalitet (lat. vitalitas) ivotna snaga, ivotnost,
sposobnost za ivot; prosene trajanje ivota
(npr. kod jednog naroda), verovatnoe
ivljenja.
vitalni oseaj psih. opti oseaj ivota, tj. onaj u
kome se ogleda, u naoj svesti, opte stanje
naeg organizma, celokupne zdravstveno
stanje.
vitalnost (lat. vitalitas) v. vitalitet.

vitamini

154

vitamini (lat. vita ivot) pl. biol. razne hranljive

materije, jo neispitane dovoljno, koje su za
ishranu organizma veoma potrebne; nalaze se
u veini namirnice, naroito u zelenim
delovima biljaka, sveim plodovima i
semenju, u sveem mesu, umancetu, mleku
i dr. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina
izaziva razne bolesti (skorbut, rahitis, beriberi,
pela-gru itd.).
vitelus (lat. vitellus, vitulus) umance.
vi testamenti (lat. vi testamenti) prav. silom
oporuke, na osnovu poslednje volje,
testamenta.
vitiligo (lat. vitiligo liaj) med. nestajanje
pigmenata u koi, tako da se na tim
mestima pojavljuju bele mrlje.
vitlejizam sistem radnikih zajednica koji je
postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata,
sa ciljem da u industrijskim predu-zeima
uestvuju, pored poslodavaca, i radnici u
srazmernom delu dobiti; ime po prvom
predsedniku odbora koji se bavio ovim
pitanjem D. H. Vitleju.
vitra(a) (fr. vitrage) staklena vrata; staklena
pregrada; prozorske zavese; prozori.
vitraj (fr. vitrail) dekorativne slike od komada
stakla u boji povezanih olovnim trakama.
vitrezan (lat. vitreus staklen, fr. vitreux)
staklast, kristalast; providan, sjajan.
vitrescibilan (lat. vitrescibilis) koji se moe
pretvoriti u staklo, pretvorljiv u staklo.
vitrescibilitet (nlat.
vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo.
vitrine (fr. vitrine) staklen orman za smetaj
sitni jih umetnikih predmeta; duanski
izlog; prozor.
vitriol (lat. vitreolus dei. od vitreus staklen, fr.
vitriol, p. vitriolo) hen. sulfat (tj. so
sumporne kiseline) svakoga od raznih metala,
bakra (zvani plavi vitriol, plava galica),
gvoa (zvani zeleni vitriol, zelena galica),
cinka itd.
vitriolescirati (nlat. vitriolescere) hen. pretvarati
se u vitriol.
vitriolizacija
(nlat.
vitriolisatio)
hem.
pretvaranje u vitriol.
vitrifikacija (nlat. vitrificatio) postakla-vanje,
pretvaranje u staklo, postakljenje.
vitrificirati (nlat. vitrificare) postakli-ti,
pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo.
vitrometar (lat. vitrum staklo, gr. metron) ont.
aparat za merenje jaine lomljenja zrakova.
vitrotipija (lat. vitrum staklo, gr. tipos) vetina
izraivanja fotografskih slika na staklu.
vitrum (lat. vitrum) staklo; kristal.
vic (nem. Witz) desetka, dosetljivost,
otroumnost; duhovita ala.
vice (lat. vie) u sloenim reima znai: pod-,
zamenjivanje, zastupanje nekoga, npr.

Vinu

vice-admiral, vice-direktor, vice-kon-zul.

vice verza (lat. vie versa) obratno, obrnuto, u

protivnom sluaju.
vicedom (lat. vicedominus) namesnik, zamenik
vladara; upravnik crkvenih dobara.
vicezimacija (nlat. vicesimatio) dvadesetkovanje, izdvajanje svakog dvadesetog lana
kakve velike ete pobunjenika radi
pogubljenja (kod Rimljana).
vicezimirati (nlat. vicesimare) dvadesetko-vati,
svakog dvadesetoga po redu iskljui-ti,
izdvojiti, osuditi, kazniti smru (u pobunama
i sl.).
vicenalan (lat. vicies dvadeset puta, analis
godinji) dvadesetogodinji, koji se vri ili
dogaa svakih dvadeset godina.
vicenij(um) (lat. vicennium) vreme od dvadeset
godina.
vi cesionis (lat. vi cessionis) prav. silom, tj.
putem prenoenja ili ustupanja.
vicia etatis (lat. vitia aetatis) pl. mane, gresi
(mladikog) doba, gresi mladosti.
vicijum (lat. vitium) mana, nedostatak;
pogreka, promaaj, omaka; zabluda, greh,
krivica, porok; pl. vicia.
vicijum kanonikum (nlat. vitium canonicum)
telesna mana zbog koje je neko nesposoban
da bude svetenik.
vicijum kordis (lat. vitium cordis) med. mana
srca.
vicijum nature (lat. vitium naturae) med.
prirodni (ili: uroeni) nedostatak.
vicinalan (lat. vicinalis susedski) optinski,
seoski; vicinalne eleznica, elez-nica,
obino uzanog koloseka, koja vezuje samo
oblinja mesta, sporedna eleznica; vicinalni
put optinski, seoski put, onaj koji vezuje
samo susedna sela.
viciozan (lat. vitiosus) pogrean, pokvaren;
poroan, nevaljao; med. koji ima manu, koji je
sa ned ostatkom; viciozan posed prav. posed
koji nije bez zamerke, bez mane.
viciozitet (lat. vitiositas) pokvarenost, poronost, ravost; vicioznost.
vicioznost (lat.) v. viciozitet.
vicemaher (nem. Witz, machen initi) aljivdija, duhovit ovek.
Viva-karman (ind.) Tvorac vasione"; fil.
olienje stvaralake sile u prirodi, veliki
arhitekt indijskog panteona (odgovara
grkom Vulkanu).
eiter (nem. wischen brisati) brisa, oti-ra;
sprava na vozilima za otklanjanje kie ili
snega sa stakla.
Vinu (ind.) jedan od tri glavna boanstva u
brahmanizmu, prvobitno bog Sunca; najpopularniji bog u brahmanizmu, sa sve
veim brojem potovalaca (vainava). Da bi
oslobodio bogove ili ljude od zla, on je uzimao
na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u
njima na Zemlji, a njegovu desetu
inkarnaciju (kalki) oekuju tek u budunosti,
i tada e unititi sve svoje

vinuizam

155

neprijatelje i osloboditi svoj narod od

tuinskog gospodarstva.
vinuizam (ind.) vera u uenje vinujita.
vinujiti (ind.) pl- oboavaoci i potovao-ci boga
Bitnu.
Vlaka nekadanja rumunska pokrajina
izmeu Karpata i Dunava; stariji naziv za
Rumuniju.
voal (fr. voile) prevez, veo, koprena, zastor;
vrsta tanke materije za enske haljine,
naroito za veo.
Vodai (nem. Wodan) mit. najglavniji bog svih
germanskih naroda (skandinavski Odin), bog
vetra, mrtvih, pobede, dobre etve i lekarstva;
Vuogan.
vodvilj (fr. vaudeville) prvobitno: francuska
narodna pesma satirine sadrine; danas:
veseo, mali poz. komad sa kupleti-ma;
pozorite u kojem se prikazuju ovakvi komadi.
vodviljist(a) (fr. vaudevilliste) pisac vod-vilja.
vokabula (lat. vocabulum) lingv. re, naziv, ime,
pojedina re (kao predmet leksikolo-gije i
leksikografije).
vokabular (nlat. vocabularium) renik, sveska u
koju se piu rei nekog tueg jezika i njihova
znaenja radi lakeg uenja napamet.
vokabulist(a) (lat. vocabulum re) pisac renika.
vokal (lat. vocalis, vox glas) gram. samogla-snik
(kod nas glasovi: a, e, i, o, u); supr. konsonant.
vokalan (lat. vocalis) gram. samoglasniki;
glasni, koji se tie glasa; izgovaran, u
smeni (dokaz); vokalna muzika pevanje;
vokalni koncert koncert u kojem su samo
take pevanja.
vokale (ital. vocale) muz. pevajui.
vokaliza (nem. Vokalize, ital. vocalizzo) muz.
vokalna kompozicija (veba) bez teksta sa
pevanjem na jedan isti vokal.
vokalizam (fr. vocalisme) gram. teorija
samoglasnika; samo glasnici jednoga jezika ili
jedne rei s obzirom na njihove meusobne
odnose.
vokalizacija (nlat. vocalisatio) gram. pretvaranje
suglasnika u samoglasnike; muz. izgo-varanje
samoglasnika pri pevanju; vokali-ziranje.
vokalize (ital. vocalizze) muz. vebe u pevanju sa
slogovima ut, ge, mi, fa itd. (solmiza-cija).
vokalna harmonija (lat. vocalis, gr. harmo-nfa
sklad) skladnost dva sloga ili vie slogova
koji dolaze jedan za drugim, s obzirom na
boju zvuka, naroito kad vokal jednog sloga
zavisi, u ovom pogledu, od vokala
prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim
jezicima).
vokalski (lat. vocalis) gram. samoglasniki.
vokativ (lat. vocativus) gram. peti pade, dozivni
pade; fig. obeenjak, spadalo,

nestano, onaj koga ovek esto mora

prekorno da doziva.
vokacija (lat. vocatio) poziv, pozivanje na neki
poloaj; dar, sklonost (nekom zanimanju,
zanatu, struci).
voki-toki (eng. walkie talkie) prenosni radiotelefon, konstruisan 1933. god. u SAD.
voks (lat. vox) glas, zvuk, ton; re, izraz; ad
vocem (lat. ad voem) uz re, pri toj rei
(pade mi na pamet); asa vode (lat. assa voe)
samim glasom, tj. bez pratnje nekog
instrumenta; sub hak voce (lat. sub hac voe)
pod ovom rei (pri upuivanju na renik).
voks akuta (lat. vox acuta) muz. visok (ili: otar)
glas.
voks virginea (lat. vox virginea) muz. devojaki
glas (za jednu oktavu vii i umilniji orguljski
registar no to je voks humana).
voks klamantis in dezerto (lat. vox claman-tis in
deserto) glas vapijueg u pustinji, tj. Jovana
Krstitelja; fig. glas istine koji nema dejstva,
uzaludno opominjanje.
voks populi, voks dei (lat. vox populi, vox Dei)
posl. glas narodni je glas boji, tj. to narod
hoe, to je svetinja.
voks hibrida (lat. vox hybrida) melez-re, tj. re
sastavljena od rei dva ili vie jezika, npr.
za-interesovati.
voks humana (lat. vox humana) muz. oveji
glas (na orgulji).
volabilitet
(nlat.
volabilitas)
povrpost,
nestalnost.
volan (fr. volant) pernata lopta; krilo
vetrenjae; fiz. toak zamajac; toak za
upravljanje automobilom; deo lista koji se
cepa (u priznanikoj knjizi); karner na
enskoj haljini.
volantai (lat. volans, fr. volant) koji leti, letei,
koji je u letu, leprav.
volapik (volapuk = eng. world svet, speak
govoriti)
meunarodni,
svetski
jezik,
prethodnik esperanta, pronalazak nemakog
svetenika J. M lajera (Schleyer, 1831
1912).
volat (ital. volta) zidni svod; zasvoena
prostorija.
volatilan (lat. volatilis) hem. koji moe da se
pretvori u gas ili u paru, isparljiv.
volatilizacija (nlat. volatilisatio) hem. isparavanje, pretvaranje u paru.
volatilizirati (nlat. volatilisare) hem. ispa-riti,
isparava, pretvoriti (ili: pretvarati) u paru
ili gas.
volatilitet
(nlat.
volatilitas)
isparljivost;
nestalnost, promenljivost.
volva (lat. volva) bog. opna na mladim peurkama.
volvulus (lat. volvulus) med. zavezanost (ili:
zapletenost) creva, uvrtanje delova tankog ili
zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka.
vole (fr. volee) let, letenje (ptica); fig. poloaj,
rang; pucati iz voleja u fudbalu; udariti loptu
u letu; ot vole (fr. haute

vole]

156

volee) ljudi visoka poloaja, najugledniji ljudi

nekog mesta.
volej (eng. volley) sp. udarac lopte (u tenisu
reketom, u fudbalu punom nogom) dok je u
letu, pre nego to dodirne tle.
volens-nolens (lat. volens-nolens) hteo-ne
hteo", tj. kad se neto u svakom sluaju
mora
uiniti,
bez
obzira
na lino
raspoloenje.
volenti non fit injurija (lat. volenti pop f it
iniuria) onome koji hoe ne ini se nepravda,
ko hoe da mu tako bude, tome je pravo.
volitivan (lat. volitio) l. voljni, koji potie od (ili
iz) volje; 2. gran. dopusni, eljni.
volicija (lat. volitio) psih. htenje, volja,
pojedinani akt volje, izraz volje.
volo (lat. volo hou) sik volo, sikjubeo(.: at. sic
volo, sic jubeo) tako hou, tako zapove-dam,
tj. umesto svih razloga neka vai moja
volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira).
vol-o-van (fr. vol-au-vent) kup. lisnate testo
punjeno ribom, mesom, gljivama i dr., lisnata
pasteta.
volonter (fr. volontaire, lat. voluntarius) onaj
koji
slui
dobrovoljno
i
besplatno;
dobrovoljac (vojnik).
volt (skr. V) fiz. jedinica za merenje napona u
Meunarodnom sistemu jedinica; predstavlja
onaj napon na homogenom ianom
provodniku kroz koji prolazi struja od 1
ampera, a utroena snaga izmeu te dve take
iznosi 1 vat; naziv po italijanskom fiziaru
Alesandru Volti.
volta (fr. volte, ital. volta, lat. volutus valjan,
kotrljan) u koli jahanja: jahanje u malom
krugu, teranje konja u krug; u kartama:
vetina u meanju karata tako da izvesna
karta tano doe na ono mesto koje se eli.
volta-elektrometar (A. Volta, gr. elektron,
metron) fiz. v. voltametar.
voltaa (fr. voltage) napetost, napon struje
merene u vo l tima, elektrini napon.
voltaizam (A. Volta, fr. voltaisme) fiz. galvanski elektricitet, galvanizam.
volta-indukcija (A. Volta, lat. inductio) fiz.
pojava izazivanja (indukovanja) elektrine
struje u zatvorenom provodniku pomou
kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja, ili pomou
spajanja i prekidanja struje u bliskom
provodniku, ili pomou pojaavanja ili
slabljenja struje u tom provodniku.
voltametar (A. Volta, gr. metron) fiz. sprava za
merenje elektrolizom izdvojenih koliina
supstanca; izmeri li se istovremeno vreme
prolaska struje, onda deoba izdvojene koliine
vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu
koliinu, a odatle se dobija u jedinici
vremena kroz aparat protekla koliina
elektriciteta,
tj.
ja-ina
struje
(pod
pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja
struja stalna); dakle, vol-

volumetar

tametar slui i za merenje jaine struje; up.

voltmetar.
voltamper (A. Volta, A. M. Ampere) fiz.
proizvod iz jednog volta i jednog ampera;
slui za merenje prividne snage kod naizmenine struje.
voltera (fr. voltaire) velika naslonjaa s niskim
seditem a visokim naslonom za glavu,
nazvala po francuskom pesniku i filozofu
Velteru.
volterizam filozofija i nain miljenja
francuskog filozofa Voltera (1694 1778);
frivolan, epikurejski nain miljenja, kao kod
Voltera; volterijanizam.
volterijanizam (fr. voltairianisme) fil. v.
volterizam.
voltier (fr. voltigeur) vetak u skakanju; igra
na konopcu; vrlo vet konjanik, jaha vet u
skakanju na konja; konj obuen jahakom
vebanju; laki peak, strelac (u francuskoj
vojsci).
voltiirati (fr. voltiger, ital. volteggiare) veto se
baciti na konja ili sa konja; praviti vetake
skokove; igrati na konopcu; fig. brzo prelaziti
s predmeta na predmet.
Voltin elemenat fiz. galvanski elemenat
sastavljen od cinka, bakra i sumporne
kiseline.
Voltin stub fiz. stub sastavljen od mnogo
elemenata naslaganih jedan preko drugog
redom bakar tenost (razreene H2SO4)
cink.
volti subito (ital. volti subito) muz. brzo okreni
(na notama).
voltmetar (A. Volta, gr. metron) fiz. instrumenat
za merenje potencijalne razlike, naponske
razlike; up. voltametar.
voltfas (fr. volte-face, lat. volvere okretati,
facies lice) voj. poluokret, poluobrt; nagla
promena miljenja; napraviti voltfas iznenada
se okrenuti i isprsi pred neprijatelja koji te
goni; fig. naglo promeniti miljenje.
volubilan (lat. volubilis, volvere okretati,
obrtati) gibak, vitak, savitljiv, okretan;
nepostojan, nestalan, promenljiv; tean,
slatkoreiv, govorljiv.
volubilitet (lat. volubilitas) gipkost, pokretljivost, savitljivost, okretnost; tenost u
govoru, slatkoreivost; nestalnost, promenljivost.
volumen (lat. volumen, volvere) rukopis, spis
ovijen oko tapia, svitak; knjiga, sveska;
fiz. prostor to ga zauzima jedno telo,
zapremine; muz. obim, jaina, punoa (glasa,
zvuka).
volumenometar (lat. volumen, gr metron)
sprava za merenje zapremine vrstih i tenih
tela.
volumetar (lat. volumen, gr. metron) fizioloki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova ivog ovejeg ili
ivotinjskog tela.

volumetrija

157

volumetrija (lat. volumen, metria) vetina

merenja zapremine; fizkol- merenje promena u
zapremini pojedinih delova ovejeg ili
ivotinjskog tela; hem. odreivanje koliine
rastvorene materije.
voluminozan (nlat. voluminosus) koji se sastoji
iz vie delova, koji je sastavljen iz vie
svezaka; u mnogo knjiga; velik, obi-man,
opsean, glomazan, kabast, debeo.
voluminozitet (nlat. voluminositas) obi-mnost,
opsenost, glomaznost.
voluminoznost v. voluminozitet.
volum-teorija (lat. volumen zapremina, gr.
theoria) hek. shvatanje po kojem se koliine
tela spojenih u hemijska jedinjenja ne
zamiljaju prema njihovoj teini, nego prema
zapremini.
voluntarizam (lat. voluntas volja) fl. filozofski
pravac (psiholoki i metafi-ziki) koji smatra
za bitno svojstvo due volju, a ne intelekat,
koji, dakle, objanjava bitnost ivota
pomou volje kao osnovne funkcije duevnog
ivota (openhauer, Bunt).
voluntaristi (lat. voluntas volja) fil. pristalice
voluntarizma.
voluntaristika psihologija pravac empi-rijske
psihologije koji naglaava bitni znaaj
procesa volje i oseanja; sulr. intelektualistika psihologija.
voluntas (lat. voluntas, volo hou) volja; stat pro
racione voluntas (lat. stat pro ratione
voluntas) vai umesto razloga volja.
voluntas ultima (lat. voluntas ultima) prav.
poslednja volja, testamenat.
voluntativ (lat. voluntas volja) liigv. v. vo-litiv.
voluptuozan (lat. voluptuosus, voluptas
pohota) sladostrasan, strasan, pohotljiv;
zabavan, prijatan, pun veselja.
voluta (lat. voluta) apx. ukras na stubovima u
obliku zavojice, spirale, ara u obliku pua,
uvojnica; zool. uvijeni pu.
volutacija (lat. volutatio) valjanje; fig. nepostojanost, nestalnost.
volfram (nlat. wolframium) hem. veoma tvrd i
otporan metal, atomska masa 183,85, redni
broj 74, znak W, topi se na 3400;
upotrebljava se za dobijanje volfram-e-lika
i za vlakna elektrinih sijalica; tungstem.
voleban (rus.) natprirodan, udotvoran,
maijski.
volebnik (rus.) arobnjak, maioniar.
vomika (lat, vomica) kec. ir, prit; naroito: ir
u pluima.
vomikozan (lat. vomicosus) ned. pun ireva,
gnojav.
vomirati (lat. vomera) med. v. vomitirati.
vomitiv (nlat. vomitivurn) med. sredstvo koje
izaziva povraanje.
vomitirati (lat. vomitare) med. povraati,
bljuvati; vomirati.
vomitus (lat. vomitus) ned. povraanje,
bljuvanje.

vrada

von novana jedinica Severne Koreje (1 von =

100 sena).
voracitet (lat. voracitas, vorax prodrljiv)
prodrljivost;
fig.
gramljivost,
nezajaljivost.
vostro konto (ital. vostro conto) trg. na va raun.
votant (lat. votans, vovere) glasa.
votacija (lat. votatio) glasanje, izglasavanje,
skupljanje glasova; votiranje.
Votergejt afera (eng. Watergate) politiki
skandal u SAD 1972-73. nastao otkrivanjem ureaja za prislukivanje u izbor-nom
tabu Demokratske stranke u zgradi
Votergejt
(Watergate)
u
Vaingtonu;
prislukivanje su organizovale pristalice
Republikanske
stranke
uz
znanje
najodgovornijih linosti te stranke; ova je
afera kompromitovala i same vrhove
amerike dravne uprave.
votiv (lat. vovere zavetovati, votivum) etn.
zavetna rtva ili dar boanstvima, sve-cima,
crkvama i dr.; prinosi se u poljo-privrednim
proizvodima ili u izraevi-nama od gvoa,
zlata, srebra ili voska.
votivan (lat. votivus) zavetovan, zavetni.
votiranje (lat. votatio) v. votacija.
votirati (lat. votum, ital. votare, fr. voter) dati
svoj glas za neto, glasati za, izgla-sati,
glasanjem odobriti.
votka (rus. vodka) popularne ruska rakija.
votum (lat. votum, vovere) zavet, obeanje;
glas koji se daje za neto, protiv neega;
glasanje, izglasavanje; pl. vota; kum vot (lat.
sit voto) s pravom glasa; kum vogo ilimitato
(lat. sit voto illimitatio) sa neogranienim
pravom glasa; meo voto (lat. teo voto) po
mojoj elji, po mom nahoenju, to se mene
tie; sub voto remisionis (lat. sub voto
remissionis) sa eljom za povraa j.
votum virile (lat. votum virile virilni glas)
kneevski pojedinani glas, za razliku od
kurijalnog glasa, predata, gro-fova u starom
nemakom parlamentu.
votum decizivum (lat. votum decisivum) prav.
odluujui glas.
votum konzultativum (lat. votum consultativum) prav. savetodavni glas.
votum kurijatum (lat. votum curiatum) ukupan, zajedniki glas; up. kurijski glas.
vohajnit (nem. Wochein) min. sinonim za mineral boksit, nazvan po mestu Bohinja
(nem. Wochein) u Sloveniji, gde ima leita
boksita.
voe (ital. voe) kuz. pevaki glas; a voe sola
(ital. a voe sola) samo za jedan glas.
voe di peto (ital. voe di petto) muz. pun glas,
glas iz grudi.
voe di testa (ital. voe di testa) muz. glas iz grla.
vrada (rus. vrada) 1. svaa, zavada,
neprijateljstvo; 2. krvnika; 3. plemenski
mirovni sud (tzv. krvno kolo).

vrak

158

vrak (nem. Wrack) oteena laa koja se vie

ne moe opraviti; fig. olupina, ruevina,
neupotrebl>iva stvar.
vrbait mineral naen meu arsenskim ruda-ma u
Makedoniji, nazvan po ekom mine-ralogu
Vrbi.
vrsta (rus. versta) ruska mera za duinu
(1,066,78 km); versta.
vulva (lat. vulva) inat. spoljanji delovi enskog
spolnog organa, stidvdd, sra-mnica.
vulvitis (lat. vulva) med. zapaljenje spolja-njeg
dela enskog spolnog organa.
vulvo-uterinski (lat. vulvus, uterus) at.
stidnino-materini, koji pripada stid-nici i
materici ili se tie stidnice i materice.
vulvula (nlat. vulvula) zool. materica kod
ivotinja.
vulgaran (lat. vulgaris opti, svakidanji) nizak,
prostaki.
vulgarizam (lat. vulgaris opti svakidanji)
prost, nepristojan izraz; nepristoj-nost,
prostakluk.
vulgarizator (lat. vulgaris obian, svaki-danji)
onaj koji vulgarizuje, preterano uproava
naune pojmove.
vulgarizacija (nlat. vulgarisatio) uproa-vanje,
uproenje; injenje optim, zajednikim,
injenje da bude svima razumljivo.
vulgarizirati (lat. vulgare uiniti optim, opte
poznatim, nlat. vulgarisare) uprostiti neto;
uiniti neto optim, zajednikim, objaviti,
obnarodovati, uiniti da neto bude svima
razumljivo; vulgirati.
vulgaritet
(nlat.
vulgaritas)
obinost,
prostakluk, prostatvo, niskost; prostaki
nain izraavanja; vulgarnost.
vulgarnost v. vulgaritet.
Vulgata (nlat. Vulgata) latinski prevod Svetog
pisma koji je katolika crkva priznala kao
autentian na Tridentin-skom crkvenom
saboru 1546. god.
vulgo (lat. vulgo) pril. kod naroda, u narodu;
uopte, obino, u obinom ivotu, narodski,
jezikom prostog sveta, prosto reeno.
vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. dete
bludnice.
vulgus (lat. vulgus) narod, puk, svetina, gomila.
Vulkan (lat. Vulcanus) kit. staroitalski bog ognja
(naroito njegove razorne snage) i metalskih
radnika ili kovaa, sa radionicom u vulkanu
Etni; sin Jupitera i Junone, mu Venerin
(odgovara grkom Hefestu).
vulkan (lat. vulcanus) kol. mesto na Zemlji gde
je ona toliko duboko otvorena da iz njene
vrele unutranjosti mogu izbijati na
povrinu tople pare i gasovi, vru

Vuotan

pepeo, usijano kamenje i rastopljene stene;

vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu).
pulkanizam (lat. vulcanus) kol. sve vulkan-ske
radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi
sa poremeajima u Zemljinoj kori; shvatanje da
.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre
(<upr. neptunizam). vulkanizator v. vulkanizer.
vulkanizacija (lat. vulcanus, nlat. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume,
kauuka i gutaperke, pomeanih sa sumporom,
na temperaturi od 130140S. Na taj nain ove
materije, koje su inae na 0 tvrde kao drvo a
koje na vioj temperaturi omekaju, postaju,
usled visoke temperature, elastine i ne
rastvaraju se, kao obino, u etru, benzolu,
terpentinu i dr. vulkanizer onaj koji
vulkanizira.
vulkanizirati (lat. vulcanus, nlat. vulca-nisare)
kauuku i gutaperki dodavati (ili: dodati)
sumpora, pa ih onda na visokoj temperaturi
uiniti da postanu elastini i nerastvorljivi.
vulkanisti (lat. vulcanus) pl. kol. pristalice
teorije da je Zemlja svoj dananji oblik
dobila dejstvom vatre (supr. ieptu-nisti); pr.
vulkanistiki.
vulkanitet (nlat. vulcanitas) kol. postanak (ili:
poreklo) vulkana; svojstvo nekog tela
dobijeno dejstvom vatre.
vulkani- (lat. vulcanus) kol. vulkanske stene
(koje su postale erupcijom vulkana).
vulkanolog (lat. vulcanus, gr. logos re,
govor) naunik koji se bavi vulkanologi-jom.
vulkanologija (lat. vulcanus, gr. logia) kol.
nauka koja do sitnica izuava sve vulkanske
pojave.
vulkanski (lat. vulcanius) koji se tie boga
Vulkana; koji bljuje vatru, koji potie od
vulkana; koji je postao ili preobraen
dejstvom vatre.
vulkord (eng. woolcord) vrsta jake engleske
vunene tkanine, naroito za akire.
vulnerabilai (nlat. vulnerabilis) ranljiv,
obranljiv, koji se moe raniti, povre-dljiv,
ozledllv; fig. slab, neotporan.
vulnerabilitet (nlat. vulnerabilitas) ranlji-vost,
obranljivost, povredljivost, ozle-dljivost;
neotpornost, sklonost bolestima.
vulneraria (lat. vulneraria) pl. med. sredstva za
leenje rana.
vulnus (lat. vulnus) rana; vulnus letale(lat.
vulnus letale) smrtonosna rana.
vultispeks (nlat. vultispex, lat. vultus izraz lica,
lice, specere gledati) vetak u poznavanju
ljudi po crtama lica; up. fizio-gnom.
vunderkind (nem. Wunder udo, Kind dete)
izvanredno obdareno dete, udo od deteta.
Vuotan (stnem. Wuotan) mit. v. Vodai.

G
G, g etvrto slovo nae irilice, jedanaesto nae
latinice (G, g); kao skraenica: g=ipaia; muz.
Gpeti ton u dijatonskoj skali; fiz. g=
skraenica za gravitaciju; hen. Ga = galijum,
Gd=gadolinijum, Ge= germanijum.
gabarden (fr. gabardine) fina tkanina od
eljane vune ili pamuka: vunena tkanina se
upotrebljava za ogrtae, odela i enske
tkanine, a pamune za lake haljine i,
natopljena gumom, za kine ogrtae.
gabarit (fr. gabarit) kalup, model u prirodnoj
veliini ili umanjen, prema kome se neto
oblikuje.
gabion (fr. gabion) voj. ko koji se puni
zemljom za brzo podizanje grudobrana.
gabionada (fr. gabionnade) voj. grudobran od
koeva punjenih zemljom.
gabro (ital. gabbro) mm. krupnozrna erup-tivna
stena, tamnozelene boje.
gavaz v. kavaz.
gavan vrlo bogat ovek (po Tavanu, linosti iz
narodnih pesama i pria nemilosrdan
ovek, tvrdica).
gavijal (nlat. gavialis) zool. vrsta indijskog
krokodila sa uzanom i dugakom njukom.
gavota (fr. gavotte) starinski veseli ples sa
raznim figurama; muzika pratnja za taj
ples u 4/4 takta.
gavun (ital. gavone) zool. vrsta morske ribe,
Atherina hepsetus.
gagat (gr. gagathos) min. mrki ugalj, krt, kao
smola crn i votanog sjaja, vrsta crnog
ilibara; u preistorijsko doba upotre-bljavan
za izradu nakita.
gadolinij(um) hem. hemijski element, metal, hem.
znak Gd, redni broj 64, atomska masa 157,25;
pripada grupi retkih zemalja, lan-tanida.
gaeta (ital. gaeta) vrsta velikog amca na jedro.
gaa (fr. gage, ital. gaggio) zaloga, jemstvo;
plata, stalna nagrada, stalna zarada.
gairanje (fr. gage) davanje plate (ili: stalne
nagrade).
gaist(a) (fr. gagiste) plaenik, najamnik,
slubenik; prav. onaj koji dri zalogu,
primalac zaloge.
gaza (fr. gaze) providna i tanka materija od
pamuka ili svile, veo; vrsta gajtana od

zlatnog ili srebrnog tkiva i svile; dged. sterilna

providna tkanina za zavoje i previjanje rana.
gazal, gazel (arap. gazal, tur. gazel) vrsta
arapsko-persijske lirske pesme, poglavi-to
ljubavne, koju je naroito negovao persijski
pesnik Hafis.
gazela (arap. gazal, p. gazela, ital. gazzella) 1.
zool. afrika antilopa, stanovnik pustinje,
slina srni, ali od nje mnogo lepa i neto
manja; naroito se odlikuje velikom brzinom.
gazela (arap. gazal) 2. vrsta lirske ljubavne
pesme, sastavljena iz strofa od po dva stiha,
osobito esta u knjievnosti istonih naroda.
gazeta (ital. gazzetta, fr. gazette) dnevni list,
novine; fig. torokua, alapaa.
gazi (arap. gazi) ratnik, junak, vojnik musliman;
borac za veru; pobednik, osvaja (titula
muhamedanskih vladalaca i zaslunih
vojskovoa).
gazirati (fr. gazer) pokriti (ili: prevui) velom;
uviti (ili: uvijate) gazom.
gazifikacija
pretvaranje
vrstog
goriva
(kamenog uglja, lignita, drveta) u gas za
gorivo.
gazolin hen. teni deo sirovog petroleuma,
kljua izmeu 7080S, slui za grejanje i
osvetljenje.
gaip (arap. ga'ib, tur. gayb, gayp) ono to je
nevidljivo, skriveno, tajno; duhovna stvar; gajb.
gajba (ital. gaibba) l. krletka, kavez, ivi- ,
narnik; 2. reetkast sanduk za prenoenje
voa, staklenih boca i druge robe.
gajde (arap. qai'da, tur. gayda) nuz. narodni
muziki duvaki instrument; sastoji se iz
konog meha, duvaljke kojom se duva u meh
i cevi kroz koju izlazi vazduh, stvarajui
zvuk; up. gadlje.
tajo (ital. gaio) muz. veselo, ivahno, ilo; up.
geman.
gajret (arap. gayra, tur. gayret) revnost, sranost, plemenitost.
gajtan (gr. gaietann tur. gaytan, kaytan) 1.
pamuna ili svilena upredena ili pletena vrpca
za porubljivanje i ukraavanje odee; 2. dve
ili vie izolovanih ica za

160
sprovoenje elektrine struje, spletenih slino
vrpci; 3. fig. tanak mlaz.
gala (ital., fr., p. gala) sveani ukras;
dvorska, sveana nonja; sveanost, svean
obed itd. (pojavljuje se naroito kao sastavni
deo rei, npr. gala-predstava, gala-veera i
sl.); an gala (fr. em gala) ili in gala (ital.
in gala) u sveanom odelu, u paradnom
odelu.
galabija (arap.) beli ogrta kod Egipana,
Arapa i dr.
Galaksije (gr. gala mleko, galaxias) astr. Mleni
Put, Kumova Slama, na zvezdani sistem koji
se sastoji od vie desetina milijardi
najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda,
sistema zvezda, maglina, jata, kosmike
praine i dr.) rasporeenih u obliku ogromnog
spljotenog daska. Pored nae galaksije u
svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije
koje u proseku sadre mase od 1 do 100
milijardi Sunaca; dokle dopiru nai teleskopi
u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi
galak-sija.
galaktagoga (gr. gala, galaKtos mleko, ago
proizvedem) med. lekovita ili hranljiva
materija koja pomae luenje mleka.
galaktakratija (gr. gala, akratia neumerenost)
med. prekomerno gubl>enje mleka.
Galaktika (gr.) astr. v. Galaksije.
galaktit (gr. gala mleko, lithos kamen)
mleni kamen, mleni jaspis.
galaktiki (gr.) pr. od galaksije ili talak-tike.
galakto- (gr. gala, galaktos) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: mleko, mleni.
galaktogen (gr. gala, genos roenje) hranljivi
preparat koji se izrauje od mlenog kazeina,
prijatna ukusa.
galaktografija (gr. gala, graphem) prouavanje
(ili: opisivanje) mlenih sokova.
galaktoza (gr. gala) vrsta eera koja se
dobiva od mlenog eera pomou razreenih kiselina.
galaktozidi v. glikozidi.
galaktologija (gr. gala, logia) nauka o mlenim
sokovima.
galaktometar (gr. gala, metron) instrument za
ispitivanje gustoe mleka, naroito za
utvrivanje stepena razreenosti mleka
vodom.
galaktometrija (gr. gala, metria) merenje
mleka, utvrivanje valjanosti mleka.
galaktopiometar (gr. gala, pion mastan,
metron) instrument za merenje masnoe
mleka.
galaktopira (gr. gala, rug vatra) med. mlena
groznica (kod porodilja).
galaktorea (gr. gala, rheo curim) med. bolesno
poveanje luenja mleka u dojke i njegovo
curenje i kad dete ne sisa.
galaktoskop (gr. gala, skopem gledati) 1. aparat
za ocenjivanje valjanosti i masnoe mleka
prema stepenu njegove prozirnost;

galvanisati

2. fini areometar za odreivanje speci-fine

teine putera.
galaktostaza (gr. gala, stasis zastoj) med.
zastoj mleka kod dojilja. galaktofag (gr. gala,
phagem jesti) mleko-jed, ovek koji se hrani
poglavito mlekom. galaktofora (gr. gala, phoreo
nosim) pl. med. sredstva za izazivanje mleka, tj.
koja pomau stvaranje mleka u organizmu.
galaktocela (gr. gala, kele) med. otok mlene
lezde sa mlenom sadrinom.
galakturija (gr. gala, uron mokraa) med.
mleni sastav mokrae (najee kod
trudnica i dojilja).
galalit (gr. gala, lithos kamen) hem. mleni
kamen, celuloidu slina vetaka materija
izraena od mlenog kazeina i formaldehida, tvrda, elastina i sjajna, moe
se bojadisati, te se upotrebljava za pravljenje
dugmeta, eljeva, klavirskih dirki itd.
galantan (fr. galant, ital., p. galante) usluan,
uglaen, fin; astan, utiv, pristojan;
prijatan, svidljiv, dopadljiv, ljubazan; ukusan,
doteran, lepo odeven; izdaan, koji je lake
ruke; galantan stil muz. svetovni stil u muzici
(za razliku od duhovnog ili crkvenog stila);
galantna bolest venerina bolest.
galanterije (fr. galanterie) predusretlji-vost,
uslunost,
uglaenost,
utivost,
fino
ponaanje, naroito prema enskom polu,
udvaranje enama, aikovanje, la-skanje; trg.
radnja sa tzv. kratkom robom" (biuterija,
rukavice, lepeze, tape, maramice itd.).
galanterist(a) (fr. galanterie) trgovac galanterijskom robom; v. galanterija.
galantizam (fr. galante) nadriobrazovanje,
prividna uenost.
galantirati se (fr. galante) pokazivati se
dareljiv, izdaan, troiti ne tedei.
galantnost (fr. galante) izdanost, otmenost;
ljubaznost.
galvanizam fiz. nauka o elektricitetu i elektricitet
koji nastaje putem dodira (kontakta)
nejednakih elemenata (npr. bakra i cinka sa
kiselinom), elektricitet dobijen iz hemijske
akcije; pronalazak bolonjskog profesora
anatomije Luiija Galvanija (17371798),
koji
ga
je
nazvao
ivotinjskim
elektricitetom".
galvanizacija leenje elektrinom strujom
galvanske baterije; upotreba galvanske struje,
pomou usijane ice, kao sredstvo za
nagrizanje; pokrivanje slojem metala
pomou galvanskog elektriciteta; fig. vetako oivljavanje.
galvanizirati uticati (ili: leiti) pomou
galvanske struje; pokriti (ili: pokrivati)
slojem
metala
pomou
galvanskog
elektriciteta (obino se upotrebljava za ,,pocinkovati gvoe"); fig. vetaki oiveti.
galvanisati v. galvanizirati.

161
galvano (ital. galvano) predmet od bakra koji
je izraen putem galvanoplastike, naroito
takav klie.
galvanoglifija (Galvani, gr. glyphis zarez,
urez) izrada reljefnih crtea i bakrore-za na
metalno] ploi hemijskim sredstvima pomou
galvanizama (metoda prvi put primenjena
1856).
galvanografizirati (Galvani, gr. grapho)
izraivati tamparske ploe i slike pomou
galvanske struje.
galvanografija (Galvani, gr. graphia) izrada
tamparskih ploa na taj nain to se crte u
obliku paste (testa) utisne na metalnu plou,
zatim
se
pospe
grafitom
i
onda,
galvanoplastikim putem, pobakri
galvanokaustika (Galvani, gr. kausis gorenje,
sagorevanje) hir. seenje ireva i iz-rataja
pomou
galvanskom
strujom
usijane
platinske ice.
galvanomagnetizam (Galvani, gr. magnetes)B.
elektromagnetizam.
galvanometalurgija (Galvani, gr. metallur-gi'a)
izrada i dobijanje metala pomou galvanske
struje.
galvanometar (Galvani, gr. metron) fiz.
instrumenat za odreivanje pravca i jaine
galvanske, elektrine, struje; up. galvanoskop.
galvanoplastika
(Galvani,
gr.
plassein
obrazovati, uobliiti) postupak osnovan na
elektrolitikom
taloenju
metala:
prevlaenje
metalom,
galvanskim
putem,
predmeta (od drveta, gipsa, voska i dr.), da bi
na taj nain postali bolji i trajniji; izrada
vernih otisaka u metalu od plastinih
predmeta (novca, medalja, plaketa i dr.).
galvanopunktura (Galvani, lat. punctura bodenje, bod) med. primena galvanizma u vezi sa
akupunkturom.
galvanoskop
(Galvani,
gr.
skopeo
posmatram) fiz. instrument koji pokazuje
postojanje struje; up. galvanometar.
galvanostegija (Galvani, gr. stego pokrijem)
galvansko prevlaenje metalnih predmeta
drugim nekim metalom (npr. pozlaivanje
srebra, posrebravanje bakra, poniklavanje
gvoa itd.).
galvanoterapija (Galvani, gr. therapeia leenje)
med. leenje pomou galvanske struje i
nauka o tome.
galvanotehnika
(Galvani,
gr.
technike)
prevlaenje predmeta metalom pomou
galvanske struje.
galvanotipija (Galvani, gr. typos lik, slika)
v. galvanoplastika.
galvanotropizam (Galvani, gr. tropos obrt)
bog. povijanje vodenih biljaka prema
elektrinoj struji.
galvano-faradizacija (Galvani, Faraday) med.
istovremeno pokretanje jednog miia ili
ivca galvanskom i Faradejevom, tj.
indukcionom strujom.

galizirati

galvanohromija (Galvani, gr. hroma boja)

bojadisanje metala galvanskim putem.
galvaiska baterija fiz. spoj vie galvan-skih
elemenata, da bi se dobila jaa struja ili
vii napon; up. Voltin stub.
galvanska struja (po L. Galvaniju) istosmer-na
elektrina struja.
galvanski elektricitet fiz. istosmerna elektrina
struja koja tee izmeu dveju ploa
(elektroda) razliitih metala kad su u
kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po
L. Galvaniju, koji ga je otkrio).
galvanski elemenat fiz. sprava za proizvoenje
trajne elektrine struje putem hemijske
energije.
galgnhumor (nem. Galgenhumor) humor
oveka koga vode na veala; fig. usiljena
ala.
galenizam med. naela i nain leenja uvenog
starogrkog lekara Klaudijusa Gale-nusa.
galenika (nlat. galenica) pl. farm. v. galenski
lekovi.
galenisti pl. med. pristalice starogrkog lekara
Klaudijusa Galenusa (131200 n. e.) koji je
dugo vremena vaio kao najvei autoritet za
sve medicinske kole.
galenit (gr. galene olovna ruda) min najbogatije
olovna ruda, sulfid olova sa 86% olova i do
1% srebra.
galenski lekovi farm. lekovi spravljeni prostim
apotekarskim postupcima od droga i
hemikalija, a ne hemijskim putem (naziv po
starogrkom lekaru Galenusu, koji je prvi
skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove
vrste lekova).
galeonist(a) (ital. galeone vrsta velikog broda)
trgovac koji radi sa Amerikom.
galeot (p. galeote, ital. galeotto) vesla (ili:
robija) na galiji; up. galija.
galeota (ital. galeotta, p. galeota) mala galija
sa 1620 vesala; veoma brza ratna laa
srednje veliine; up. galiota.
galera (fr. galere, p. ital. galera, nlat. galea)
vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa
2550 veslakih klupa na kojima je veslalo
po 35 robova; robijaka laa.
galerija (nlat. galeria, ital. galleria) dugaka i
uzana prostorija koja je, zbog svojih dugih
zidova, naroito podesna za izlaganje
umetnikih dela; zbirka umetnikih dela,
naroito slika; dug hodnik, kori-dor;
pokriven balkon (u pozoritu, parlamentu); u
utvrenjima: pokriven hodnik; u rudnicima:
prokop; fig. sluaoci, gledaoci, publika (u
pozoritu, parlamentu i dr.).
galeta (ital. galletta) l. mornarski dvopek; 2.
ahura svilene bube.
Gali (lat. Galli) pl. ime najstarijih stanovnika
dananje Francuske (Galije), koji su bili
keltskog porekla.
galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem
vode i eera i na taj nai n

Galija

162

sadrinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7

procenata (pronalazak hemiara Lu-dviga
Gala, 17911863).
Galija (lat. Gallia) Francuska.
galija (ital., p. galera, nlat. galea, ital. dijal.
galia, arap. halijak) v. galera.
galijambus (lat. galli, gr. iambos) megr. katalektini anaklastini tetrametar, nazvan po
tome to su svetenici boginje Kibele (gali) u
takvim stihovima pevali svoje pesme
prinosei rtve.
golijat (ital. galea) vesla na galiji; robi-ja;
galeot, galiot.
galiot (ital.) v. galeot, galija.
galiota (ital. galeotta) v. galeota.

galijun v. galion.
galikanizam (fr. gallicanisme) ideje i tenje
francuske crkve za to veom samostalnou; tenja za nezavisnijim odnosima
prema papstvu.
galikanska crkva katolika crkva u Francuskoj
ukoliko je, u odnosu prema papi, uspela da
zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost.
galikanski (lat. gallicanus) francuski (izraz
koji upotrebl>ava jo samo katolika crkva u
Francuskoj); up. galski.
galikomanija (lat. Gallia, gr. mania) v.
galomanija.
galikus morbus (lat. gallicus morbus) galska
(francuska) bolest, tj. sifilis, vrenga.
galilej (po G. Galileju, znak gal) jedinica
ubrzanja u CGS-sistemu; l gal=l cm/s2.
galimatijas (lat. Gallus Mathiae, fr.
galimatias) zbrka od rei, nejasan i nerazuml>iv govor, rei bez smisla.
galina (lat. gallina) koko.
galion (ital. galeone) lom. vrsta starinske morske
lae; ratni i trgovaki brod na jedra u XVI i
HUP veku; sluio osobito za putovanja u
prekomorske zemlje.
galionizam ravnodunost prema religiji po
rimskom prokonzulu Galiju, Gallio, koji je
apostola Pavla uzeo u zatitu od Jevreja i za
koga se mislilo da je bio potpuno
ravnoduan i prema jevrejstvu i prema
neznabotvu).
galionist(a) ovek ravnoduan prema religiji; up.
galionizam.
galicizam (lat. Gallia, fr. gallicisme) osobenost
francuskog jezika, naroito s obzirom na
konstrukciju reenica i dr.; pri-menjivanje tih
osobenosti u nekom drugom jeziku; francuska
re u nekom tuem jeziku.
galicisti (fr. gallicistes) pl. pristalice francuske
knjievnosti u paniji (za razliku od
gongorista).
galoman (lat. Gallus, gr. mania pomama,
ludilo) preteran oboavalac svega to je
francusko.
galomanija (lat. Gallus, gr. mama) preterana
ljubav prema svemu to je francusko;
galikomanija.

gamarologija

galon (eng. gallon, nlat. galona) jedinica za

merenje tenosti i ita. U Engleskoj =
4,546 1, u SAD=3,785 1.
galoni (fr. galons, ital. galoni) pl. gajtani, iriti,
rojte; gajtani u boji na spoljanjem avu
akira.
galop (fr. galop, ital. galoppo) l. trk konja pri
emu se konj kree napred u skokovima; 2.
brza okretna igra (polka) u 2/4 takta.
galopada (fr. galopade tranje skokom) jahanje u galopu, jahanje u trku; igranje
polke; v. galop.
galopen (fr. galopin) slue za trkaranje; onaj
koji objavljuje kurs na berzi; voj. ordonansoficir; spoljni konj u trojci".
galopira (fr. galoper) jahati u galopu (ili:
trku); trati u skokovima; igrati polku; fig.
raditi neto vrlo brzo, razvijati se vrlo brzo.
galo-romansko (l&~. Gallus, Romanus) ono to
je postalo spajanjem galskog i roman-skog
(duha, jezika itd.).
galofil (lat. Gallus, gr. philos prijatelj)
prijatelj Francuza i Francuske.
galofob (lat. Gallus, gr. phobos strah) onaj koji
se preterano plai Francuza; onaj koji mrzi
na Francuze i na sve to je francusko.
galofobija (lat. Gallus, gr. phobos) preteran
strah od Francuske, mrnja na Francuze i
sve to je francusko.
galone (fr. galoche, ital. galoscia, nlat.
galochia) kaljae, gornje cipele od gume za
sneg i vodu.
galski (lat. gallicus, fr. gallique) koji se tie
Galije ili Gala; francuski.
galski petao petao kao simbol Francuske, zbog
istozvunosti latinskih rei gallus (petao) i
Gallus (Gal).
tama (gr. gamma) ime treeg slova grke
azbuke (f =nae g"); muz. niz od osam
tonova, lestvica, skala; med. gama-globulin
belanevina krvnog seruma, s funkcijom
antitela; fiz. elektromagnetski zraci koji
potiu iz atomskog jezgra, nastaju u procesu
radioaktivnosti
ili
pri
nukle-arnim
reakcijama, vrlo su prodorni.
gama-zraci (gr. gamma) fiz. elektromagnet-ni
treptaji kao Rendgenovi zraci, ali mnogo
krae talasne duine. Imaju ogromnu
prodirnost; njihovo dejstvo pokazalo se
najkobnijim na organizme u Hiroimi i
Nagasakiju, po eksploziji dveju atom-skih
bombi. Ne skreu pod uticajem mag-netnog
polja.
gamar (arap.) vrsta crvenog istonjakog vina.
gamarografija (gr. kammaros rakuac
obini, graphia, lat. gammarus) zool.
prouavanje (ili: opisivanje) ljuskara
(rakova).
gamarologija (gr. kammaros, logia) zool. nauka
o ljuskarima (rakovima).

gamane

163

gamane (fr. gamache) pl. dokolenice, uvi-jai,

kamane.
gamba (ital. gamba) v. viola da gamba.
gambit (ital. dare il gambetto) otvaranje
ahovske partije u kojem se rtvuje peak
radi breg razvijanja figura i izvo-enja
kakvog veto smiljenog napada.
gambusija (nlat. gambusia) zool. vrsta veoma
sitnih severnoamerikih ribica koje raaju iv
rod i brzo se razmnoavaju; naroito su
znaajne kao sredstvo u borbi protiv malarije,
jer, unitavajui larve, spreavaju razvitak
komaraca, a time i prenoenje malarije.
gambusino (p. gambusino) pustolov koji
traga za zlatom, u Meksiku.
gamelan (mal.) javanski narodni orkestar;
sastoji se od velikog broja razliitih
instrumenata (drvenih zvona, bronzanih
ploa, bambusovih svirala i dr.).
gamen (fr. gamin) slue u kuhinji, egrt;
deran, ulini mangup, skitnica, bespri-zorni,
obeenjak, apkun.
gamet (gr. gametes) biol. spolna elica, jaje ili
spermatozoid kod ivotinja" jajna elica ili
polenovo zrno kod, biljaka; up. zigot.
gametogeneza (gr. genesis) biol. proces
stvaranja polnih elija kod vieelijskih
organizama.
gamogonija (gr. gamos brak, gone raanje)
biol. raanje putem spolnog oploavanja; supr.
agamogonija.
gamologija (gr. gamos brak, logia nauka)
nauka o braku, rasprava o braku.
gamonomija (gr. gamos brak, nomos) em.
prouavanje (ili: poznavanje) svadbenih
obiaja.
gang (eng. gang) razbojnika druina, banda; up.
gangster.
ganglija (gr. ganglion mrtva kost) zool. nervni
vor ili zadebl>anja kakva se nalaze na
zadnjim korenima lene modane; med.
mrtva kost, rskaviav izrataj.
ganglijski sistem zool. svi ivci u iva-nim
tkivima trbune duplje.
ganglionitis med. v. ganglitis,
ganglitis (gr. gagglion) med. zapaljenje iv-anih
vorova; ganglionitis.
gangrena (gr. gangraina, graino gloem,
jedem) med. truljenje mekanih delova tela,
vrsta izumiranja tkiva ili organa, iva rana,
vuac, gnjile.
gangrenescencija (nlat. gangraenescentia) med.
prelaenje u trule., razvijanje vuca.
gagrenescirati (nlat. gangraenescere) med.
prelaziti u truljenje, izazivati vuac na nekom
delu tela; fig. pokvariti, zaraziti; gangrenira ti.
gavgrevizovanje v. gangrenescencija.
gangrenizovati se v. gangrenescirati.
gavgreiirati v. gangrenescirati.
gangrenozan (nlat. gangraenosus) med. koji
boluje od vuca, gangrene, koji je u
truljenju, koji trune, gnjilean.

garda

gangster (eng. gangster) lan razbojnike i

ucenjivake druine u Americi.
ganiluk (arap.-tur. ganilik) bogatstvo, obilje.
ganoidi (nlat. ganoidei) pl. zool. titonoe (vrsta
riba).
ganoin (gr. ganos sjaj) tvar od koje krljuti
ganoidnih riba, titonoa, imaju srebr-nast
sjaj.
gant (nem. Gant, fr. encant, ital. incanto) trg.
sudska
prodaja
zbog
prezaduenosti,
licitacija; steaj.
garaa (fr. garage) mesto gde se sklanjaju
automobili, vagoni, amci; mor. pristajanje
broda u mestu podeenom za ukrtanje, da
bi se propustio drugi brod.
garansin (fr. garance) broni ugalj, preparat
izvaen iz korena broa, koji sadri istu
bojenu materiju.
garant (fr. garant, ital. guarento jemstvo)
jemac, jamac.
garantija v. garancija.
garantirati (fr. garantir) jamiti za koga ili to,
primati odgovornost za nekoga ili neto.
garantno pismo bank. pismena obaveza koju
banka daje svojim komitentima jamei, prema
treem licu, za izvrenje izvesnog posla, i
kojim se obavezuje da e ona sama dati
obeteenje za svog komitenta u visini iznosa
na koji glasi ,,garantno pismo" ako on sam
ne izvri obavezu.
garantovati v. garantirati.
garantol (fr. garant, lat. oleum ulje) hek.
preparat od gaenog krea za konzervi-ranje
jaja.
garancija (fr. garantie) jemstvo, osiguranje,
sigurnost.
garbin (ital. garbino) jugozapadni vetar na
Jadranu.
garbo (ital. garbo) pristojnost, utivost; kon
garbo (ital. con garbo) muz. pristojno.
gargalizam (gr. gargalismos) med. golicavost,
svrab, nadraenost koe.
gargarizam med. v. gargarizacija.
gargarizacija (gr. gargarismos) med. grgljanje, grgotanje, ispiranje gue i usta
grgljanjem; gargarizam.
gargarizirati (gr. gargarizo) med. grgljati,
grgotati, ispirati usta i guu grgljanjem.
gargarizma (gr. gargarismos) med. voda za
ispiranje gue i usta grgljanjem.
gargija (tur. kargi) koplje.
gargujada (fr. gargouillade) cifrast, izuvi-jan
korak u plesu.
garguran (fr. gargouran) trg. vrsta tekih
istonoindijskih i kineskih svilenih tkanina;
gurguran.
gard (eng. guard, fr. garde) sp. odbrambeni
stav u boksu, maevanju i sl.
garda (fr. garde, ital., p. guardia) straa,
telesna straa jednog vladaoca; naroito
odabrana, elitna trupa svih rodova vojske kao
zasebna vojna jedinica; fig. odane i pouzdane
pristalice, npr. nekog politikog prvaka,
voe i sl.

gardedam
a

164

gardedama (fr. garder uvati, dame) pra-tilja,

drubenica nekoj enskoj osobi prilikom
izlazaka.
garde la ren (fr. gardez la reine) u ahu: eh
kraljici!
gardeiija vot. tropska azijska biljka Garde-nia
florida iz fam. Rubiaceae, koja se gaji zbog
mirisnog cveta.
garderoba (fr. garderobe) soba ili orman gde se
uva odelo ili rublje; u pozoritu: soba gde
se glumci oblae; svi kostimi pozorita;
odeljenje gde posetioci ostavljaju eire,
gornje kapute i dr. (u pozoritu, koncertnoj
dvorani itd.); sve odelo i sve rublje jedne
osobe; nunik, zahod.
garderobar v. garderoba.
garderobarka (fr. garderobiere) uvarica
garderobe.
gardina (nlat., ital. cortina, fr. courtine, nem.
Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa.
gardist(a) (fr. garder uvati) vojnik koji slui u
gardi, telesni straar; pratilac.
gard-kot (fr. garde-cote) obalski brod; uvar
obale.
gardn-parti (eng. garden-party) sastanak
drutva u bati, sveanost koja se proslavlja u
bati, gradini.
garmon (fr. garmond) tip. vrsta tampar-skih
slova srednje veliine (od 10 taaka) iz kojih
se obino slau knjige (naziv po francuskom
peatorescu Claude Gara-mond, 1499
1561).
garmond til. v. garmon.
garnet (eng. garnet) mor. vitlo sa uetom za
utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara.
garnizon (fr. garnison) voj. posada, vojska
koja boravi u jednoj varoi; varo u kojoj
boravi vojska.
garnizonirati (fr. garnison) voj. biti u gar-nizonu.
garnijerit min. ruda nikla, silikat nikla i
magnezijuma (po francuskom geologu Garni
jeu).
garnir (fr. garnir) dodatak povra uz neko
mesio jelo.
garnirati (fr. garnir, ital. guarnire) snab-deti,
ukrasiti; ulepa izgled jela time to se oko
njega ukusno stave razni dodaci (perun,
salata, krompir, pirina i dr.); zainiti.
garnirung (nem. Garnierung) ukraavanje jela,
naroito mesa, raznim povrem i sl.; up.
garnirati.
garnitura (fr. garniture) oprema, sprema,
pribor; ukras, nakit, dodatak; izvestan broj
istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno
(kuni i kuhinjski pribor, nametaj, dugmeta i
dr.); teh. sva orua koja su potrebna za jednu
vrstu posla; svi delovi odela i ostalih stvari
koji su potrebni jednom vojniku.

gasohemija

garota (p. garrotte, fr. garrotte, ital.

garretto) zavrtanj za davljenje, sprava kojom
se nekada izvravala smrtna kazna u paniji i
njenim nekadanjim kolonija-ma; smrtna
kazna davljenjem.
garoteri (fr. garrotteurs, eng. garrotters) pl.
vrsta opasnih ulinih razbojnika, naroito u
Londonu, koji svoj pljakaki posao poinju
time to svoje rtve prethodno davljenjem
onesveste.
garotirati (fr. garrotter) udaviti pomou garote;
opljakati rtvu koja se, pomou zamke
baene na vrat, prethodno onesvesti (u
Engleskoj i Sev. Americi).
garofal v. garofan.
garofan (ital. garofano) bog. karanfil.
garoon (i. garrocha, garrochon) malo koplje
kojim su naoruani borci s biko-vima.
garson (fr. garcx>n, nlat. garcio) mladi, deko,
deak; momak, bear, neenja; konobar,
kelner; pomonik, kalfa.
garsonirati (fr. garconner) ponaati se kao
muko, biti mukobanja; biti odan pederastiji.
garsonjera (fr. garconniere) devojka koja se
ponaa kao mukarac, mukobanja; mali
jednosobni (retko dvosobni) stan, obino bez
kuhinje; momaki stan, momaka soba.
garter-orden (eng. garter) uveni engleski
orden podvezice".
gas fiz. i hem. plin, telo koje, zbog stanja svojih
molekula, nema ni samostalnog oblika niti
stalne zapremine, vazdua-sto telo, telo koje
tei da se neogranieno iri (re prvi upotrebio
1610. ho-landski hemiar i fiziar J. B.
Helmont, + 1644, prema grkoj rei chaos
nered).
gas-automat (gr. chaos, automatos) naprava
za automatsku prodaju svetleeg gasa.
gas-generator (gr. chaos, lat. generator)
naprava za proizvoenje goreeg gasa od
kamenog uglja i drugih gorivih materija.
gas-dinamo (gr. chaos, dynamis sila) fiz. vrsta
dinamomaine koja se pokree pomou gasne
maine.
gasifikacija (nlat. gasificatio) fiz. obrazovanje
(ili: stvaranje) vazduha (gasa), razvijanje
vazduha; pretvaranje u vazduasto (ili:
gasovito) telo, uplinjavanje, upli-njenje.
gas-koks (gr. chaos, eng. coaks) koks koji se
dobiva pri spravljanju svetleeg gasa,
upotrebljava se za gorivo.
gaskonada (fr. gasconnade) hvalisavost,
razmetljivost, razmetanje.
gasmotor (gr. chaos, nlat. motor) teh. maina
koja se kree sagorevanjem izvesne meavine gasa i vazduha.
gasometar (gr. chaos, metron) fiz. sprava za
merenje koliine gasa koji struji; sprava za
primanje, uvanje i isputanje gasova,
naroito gasa za osvetljenje; gasara.
gasohemija (gr. chaos, chemeia) hemija o
gasovima.

gasteralgija

165

gasteralgija med. v. gastralgiJa.

gasteranaks med. v. gastranaks.
gasteropoda pl. zool. v. gastropoda.
gastralan (gr. gaster trbuh, nlat. gastralis) anat.
koji pripada trbunoj duplji, trbuni, eludani,
stomani.
gastralgija (gr. gaster, algos bol) med. bol u
elucu, nervozno oboljenje eluca, gr u
elucu; gasteralgija.
gastranaks (gr. gaster, apah gospodar) med.
varanje, probava hrane u elucu, probavna
delatnost eluca.
gastrektazija (gr. gaster, ektasis proirenje)
med. proirenje eluca.
gastrenteritis (gr. gaster, enteron crevo) med.
zapaljenje eluca i creva.
gastrenterian (gr. gaster, entera creva) koji
se tie eluca i creva.
gastrepatitis (gr. gaster, epar jetra) med.
zapaljenje eluca i jetre.
gastrepatian (gr.) koji se tie eluca i jetre.
gastrizam (gr. gaster) med. pretrpavanje eluca
hranom.
gastrilog (gr. gaster, logos) onaj koji moe da
govori iz eluca, tj. koji moe, ne pokreui
usta, da govori tako da izgleda kao da mu
glas dolazi iz daljine.
gastrilogija (gr. gaster, logi'a) vetina govorenja iz eluca.
gastrimargija (gr. gastrimargia) prodrlji-vost,
prekomerna jenost.
gastritis (gr. gaster) med. zapaljenje eluca,
eludana groznica.
gastricizam (gr.) med. bolesno stanje eluca,
pokvarenost eluca, ravo varenje, rava
probava.
gastrian (gr. gastrikos) stomani, koji se tie
varenja, naroito eluca; gastrine bolesti one
koje kode i smetaju varenju; gastrina
groznica grozniavi katar stomaka.
gastro- (gr. gaster) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem; eludac, eludani.
gastroadenitis (gr. gaster, aden lezda) med.
zapaljenje eludanih lezda.
gastrobrozis (gr. gaster, brosis razjedanje)
med. razjedenost (ili: probuenost, progrizenost) eluca.
gastrodijafanija (gr. gaster, diaphaneia
providnost) med. prosvetljavanje eluca radi
utvrivanja eludanih i trbunih oboljenja i
poremeaja.
gastrodinija (gr. gaster, odyne bol) bol u
elucu, gr eluca.
gastroenteritis med. v. gastrenteritis.
gastroenterolog (gr. gaster eludac, enteron
crevo, utroba, logos re, govor) lekar
specijalist za bolesti creva i utrobe uopte.
gastroza (gr. gaster) med. opti naziv za sva
oboljenja eluca.
gastrozofija (gr. gaster, sophfa mudrost)
vetina pametnog i razboritog jedenja dobrih
jela.

gastrostomija

gastrokriza (gr. gaster, krisis) med. napad

bolova u elucu, praen povraanjem (kod
suenja kimenjae).
gastrolater (gr. gaster, latreno oboavam) onaj
koji slui elucu tj. koji ivi da jede i pije;
gastroman.
gastrolatrija (gr. gaster, latreia) sluenje
elucu, shvatanje da se ivot sastoji u jeu i
piu; up. gastromanija.
gastrolit (gr. gaster, lithos, logia) sve ono to
se odnosi na kuvanje, kuvarsku vetinu i to
je s tim u vezi; takoe: gurman-luk,
sladokustvo.
gastrologija (gr. gaster, logi'a) sve ono to se
odnosi na kuvanje, kuvarsku vetinu i to je s
tim u vezi; takoe: gurmanluk, sladokustvo.
gastromalacija (gr. gaster, malakia mekoa)
med. razmekavanje eludanog zida.
gastroman v. gastrolater.
gastromanija (gr. gaster, mania) preterano
uivanje u jelu i piu.
gastromantija (gr. gaster, manteia prorica-nje)
proricanje po elucu (nain proricanja kod
starih Grka po figurama trbu-astih, vodom
napunjenih i sveama opkoljenih aa).
gastronom (gr. gaster, nomos zakon)
sladokusac, gurman, onaj koji voli dobra jela;
vetak u spremanju finih jela.
gastronomija v. gastrologija.
gastropatija (gr. gaster, pathos bolest) med. opti
naziv za sve bolesti eluca.
gastroplikacija (gr. gaster, lat. plicatio) med. v.
gastrorafija.
gastropoda (gr. gaster, piis noga) pl. zool.
puevi, tj. ivotinje koje se kreu na trbuhu,
odnosno pomou mesnatog organa na trbuhu,
koji se zove stopalo"; gasteropoda.
gastroptoza (gr. gaster, ptosis pad) med. spa-lost
(ili: sputenost) eluca, spad eluca.
gastroragija (gr. gaster, regnymi prsnem,
puknem) med. krvarenje iz eluca.
gastrorafija (gr. gaster, raphe av) med.
operacija koja se sastoji u ivenju eluca radi
smanjivanja
njegove
zapremine;
gastroplikacija.
gastrorea (gr. gaster, rheo teem, curim) med.
povraanje sluzi iz obolelog eluca; prekomerno luenje eludanih sokova.
gastroskop (gr. gaster, skopeo gledam) med.
aparat za pregledanje eluca time to se
njegova unutranjost osvetli. gastroskopija
med. ispitivanje eluca i
utrobe pomou gastroskopa. gastrosofija v.
gastrozofija. gastrospazmus (gr. gaster,
spasmos gr) med. gr u elucu.
gastrostenoza (gr. gaster, stenos uzan) med.
suenost eluca.
gastrostomija (gr. gaster, stoma usta) med.
otvaranje rupice na elucu.

gastrotrmija

166

gastrotomija (gr. gaster, temno seem) med.

operativne otvaranje eluca radi odstranjivanja raznih stranih tela (ira, raka i
dr.)
gastrofil (gr. gaster, philos prijatelj.) lju-bitelj
eluca = gastrolater.
gastrocela (gr. gaster, kele) med. prodor (ili:
prosutost, kila) eluca.
gastrula (lat. gastrula) visa. trei stepen u
razvitku ivotinjskog jajeta, drugi stepen u
razvitku blastoderma.
gater (nem. Gatter) teh. u strugarama: main-ska
viestruka okvirna testera sa vie seiva (do
10), koja balvan jednovremeno raseca u vie
dasaka.
gatirati (nem. gatten, gattieren) razne vrste
ruda, pre topljenja, izmeati tako da se
dobije povoljnija prosena sadrina i lake
izvri topljenje.
gatmetje (fr. gate-metier) trg. onaj koji kvari
cenu robi dajui je jevtinije; fig. oljar, rav
radnik, rav zanatlija, majstor-kva-ri.
gatofobija (lat. catus maka, gr. phobos
strah) bolestan strah od maaka.
gatre (nem. Gater) gvozdene ipke u reetki
prozora; giter.
gaudeamus (lat. gaudeamus) budimo veseli,
veselimo se! (poetak i naslov poznate stare
studentske pesme Gaudeamus igi-tur . . .").
gaudijum (lat. gaudium) radost, veselje,
uivanje.
gaulajter (nem. Gau upa, oblast, Leiter
voa, upravnik) pokrajinski voa, upski
stareina bive Hitlerove nacionalsocijalistike stranke u Nemakoj.
gaus fiz. po matematiaru i astronomu K. Fr.
Gausu (17771855) nazvana jedinica jaine
magnetnog polja.
gauo (i. gaucho) pl. gaui, seljaci jahai u
lampama, naroito argentinski koji se bave
stoarstvom i ive nestalnim pa-stirskim
ivotom, obino u slubi velikih odgajivaa
stoke (potomci su panaca i gotovo svi
mestici); naroito su poznati kao odlini
jahai.
gaf (fr. gaffe) l. greka, nesmotrenost;
glupost; 2. gvozdena motka sa kukom za
privlaenje amca obali.
gairati (fr. gacher) praviti malter, gasiti kre;
ravo slikati, drljati; sman-drljati, upropastiti
neto ravim radom; prodati (ili: prodavati)
ispod cene, dati u bescenje.
gvajak (p. guayaco, nlat. Guaiacum officina-le,
sanctum) bot. drvo koje raste u tropskim
krajevima June Amerike i Indije, visoko do
15 t; sadri smolastu materiju od koji se
dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se
ranije upotrebljavale kao lek protiv
reumatizma i sifilisa); smola toga drveta.
gvajakol (p. guayaco, lat. oleum ulje) farm.
materija koja se dobiva od smole gvajaka,

najvaniji sastojak kreozota; lek protiv

tuberkuloze plua.
gvako (p. guaco) bot. biljka u Novoj Granadi,
slui kao protivotrov od zmijskog ujeda.
gvanako (p. guanaco) zool. vrsta lame-kami-le
u Junoj Americi, ivi jo i sad u divljem
stanju.
gvano (p. guano) izmet od morskih ptica,
ptije ubrivo, utosmea i zemljasta masa,
upotrebljava se kao odlino sredstvo za
ubrenje, zbog ega se, kao trgovaki artikl,
od 1840, vozi u Evropu i Sev. Ameriku sa
malih ostrva Junog mora; huano, tuzno.
gvaraia (p. guarana) farm. mrka pasta koja se
spravlja od semena junoamerike biljke
Paullinia sorbilis i slui kao lek protiv
glavobolje, a razreena u vodi kao pie za
okrepljenje, slino kafi i aju.
gvarani novana jedinica Paragvaja (1
gvarani = 100 santimosa).
gvaranin (p. guarana) hi. alkaloid koji se
nalazi u gvarani; up. kafeni.
gavarapo (p. guarapo) prevreo sok eerne
trske, pivo Junoamerikanaca.
gvardijan (ital. guardiano, nlat. guardianus)
uvar, straar; nastojatelj u franjeva-kim i
kapucinskim
manastirima;
zastupnik
biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj).
gvardinfante (ital. guardinfante) uvar deteta",
iroka enska gornja haljina koja ini da se
ne primeuje trudnoa.
gva (ital. guazzo, fr. goauche) slik. slika
raena vodenim bojama koje su pomeane
sa gumom i sa neto meda.
Gvelfi (ital. Gueffi) v. Gibelini.
gvineja (eng. guinea) raniji engleski zlatnik u
vrednosti od 21 ilinga, nazvan po zlatom
bogatoj Gvineji (Afrika), zato to su prvi
zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje;
vrsta pamune indijske tkanine; med. vrsta
groznice koja vlada u Gvineji i koja je slina
tzv. utoj groznici.
gvint (nem. Gewinde) meh. loza (na zavrtnju, u
navrtnju), uvojak.
Gea (gr. ge) mit. Zemlja", kosmoloko
boanstvo starih Grka.
gebri (pere. gabr) pl. svetenici oboavao-ci
vatre, magi; oboavaoci vatre uopte,
pristalice staropersijske religije Zara-tustrine,
larslukod
muhamedanaca:
nevernici,
krivoverci.
geg (eng. gag) l. poz. ala u slici, s
neoekivanim, neobinim, paradrksalnim, a
esto i fantastinim obrtom dogaaja koji nas
nezadrivo nagone na smeh. 2. fig. prevara,
la, podvala, smicalica.
gedal (tur.) rat protiv nevernika, sveti rat"
muhamedanaca.
geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski)
jezik; sauvao se do danas u crkvenoj
liturgiji.
gein (gr. ge zemlja) agr. crnomrki glavni
sastojak zemlje oranice.

geistika

167

geistika (gr. ge) nauka o zeml>i i poznavanju

zemlje, opisivanje vrstih masa sa Zemljine
povrine.
gejzir (isl. geysir) geol. vreo izvor koji izbacuje
mlaz vode na mahove u veliku visinu, na
Islandu, u Sev. Americi i Novom Zelandu.
geja (jap. geischa) vrsta igraice i pevaica u
japanskim ajdinicama.
gekoni zool. guteri koji proizvode zvuk (,,gek,
gek").
gelazmus (gr. gelao smejem se) smeh, smejanje,
naroito grevit smeh.
gelacija (lat. gelatio) mrnjenje, smrnja-vanje,
ghtijanje, stezanje.
gelender (nem. Gelander) ograda na
stepenicama, mostu i sl.
geloskopija (gr. gelao smejem se, skopeo
gledam) psih. promatranje (ili: prouavanje)
smeha.
gelsonimo (ital. gelsonimo) kico, fifi-ri; po
tome: kerekterna uloga na italijanskoj
pozornici.
gem (eng. game) sp. deo odigrane igre u tenisu;
zbir poena u igri tenisa.
gem (ma. gem) zool. nesit, pelikan.
tema (lat. gemma, nem. Gemine) skupocen
dragi kamen sa urezanim figurama, naroito
omiljen ukras u staro vreme; lep dragulj
(bela zvezda) u skandinavskoj kruni.
gemacija (nlat. gemmatio) bog. pupljenje, isterivanje pupoljke; doba pupljenja.
gemeli (lat. gemelli) pl. blizanci.
gemza (nem. Gemse) zool. divokoza, vrsta antilope, velika kao koza, teka 40-45 kg, ivi
u Alpima.
geminata (lat. geminare udvostruiti) lingv.
udvojeni suglasnik, npr. u nemakom: kommen, francuskom: immence.
geminacija (lat. geminatio) udvajanje, udvostruavanje; dvojnost, udvojenost, postojanje
udvoje, po dva; fig. zbliavanje, zblienost.
geminirati (lat. geminare) udvojiti, udvaja-ti,
udvostruiti, udvostruavati.
gemit (nem. mischen, gemischt) ono pggo je
pomeano, smesa; naroito: razne vrste
preraevina od mesa u narezu.
gemogliptika (lat. gemma, gr. gtypho reem,
urezujem) vetina bruenja dragog kamenja.
gemula (lat. gemmula pupolji, dem. od gemma
pupoljak) zool. zametao telace u slatkovodnih spuvi; klica koja pomae razmnoavanje; nevidljiva klica u elijama
organizama koja se, po Darvinu, dobiva
nasleem.
gen (gr. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne
jedinice naslee, nasledne supsten-ce;
hemijsku grau gena ine vei ili manji
delovi
makromolekula
dezoksiribonukleinske kiseline, a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske
kiseline; pl. ledi.

generalni guverner

geng (eng. gang) razbojnike druina; up.

gangster.
genge (fr. guinguet) trg. vrsta tkanine od kamilje
dlake.
genealog (gr. genea pokolenje, rod, logos)
rodoslovac, poznavalac (ili: prouava-lac)
rodoslovlja.
gevealogija (gr. geneelogie) rodoslov, rodoslovlje, nauka o postanku, poreklu i razvitku
porodica.
genealogist(a) v. genealog.
gsnealoki (gr. genea, logos) koji se odnosi na
rodoslovlje, postanak, poreklo, rodo-slovni.
geneza (gr. genesis) roenje, postanak,
poreklo, stvaranje; praistorija; Septuaginta:
prva knjiga Mojsijeva, Knjiga postanja.
gevezimantija (gr. genesis roenje, manteia
proricanje) proricanje sudbine deteta iz
naroitih okolnosti pod kojima je roeno.
geier;- at. genera) pl. v. genus.
general ,.at. generalis) najvii vojniki in
ispod marala, u svim vojskama ima vie
stepena i rodova; eneral.
generalat (nlat. generalatus) generalski in;
vojni okrug koji spada pod jednu generalnu
komandu; vie zapovednitvo; eneralat.
generali ja (lat. generalia) pl. prav. okolnosti i
pitanja opte prirode (za razliku od
specijalnih okolnosti i pitanja); opti podaci.
generalizacija (nlat. generalisatio) uopta-vanje,
uoptenje; uoptenost.
generalizirati
(nlat.
generalisare,
fr.
generaliser) uoptavati, uoptiti; prime-niti
(ili: primenjivati), uopte na sve sluajeve
bez izuzetka; generalisati.
generalisati v. generalizirati.
generalisim (nlat. generalissimus) voj. vrhovni
zapovednik, glavnokomandujui vojske.
generalisti (lat. generalis) pl. hriani koji
nee da budu pripadnici nijedne od postojeih
hrianskih veroispovesti.
generalitet (lat. generalis) optost, javnost; voj.
svi generali jedne vojske.
generalne proba (lat. generalis, probare) poz.
glavna proba.
generalne punomo prav. punomo koja se ne
izdaje samo za jedan pravni posao ili vie
pravnih poslova, nego kojom se jedno lice
ovlauje da zastupa prava drugog lica u
svima datim sluajevima.
generalni (lat. generalis) opti; glavni, vrhovni;
rodni, koji se tie roda (za razliku od
specijalnog).
generalni vikar (lat. generalis, vicarius)
opunomoeni zastupnik biskupa u njegovoj
administrativnoj vlasti.
generalni guverner (lat. generalis, fr.
gouverneur) u bivoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da
samostalno upravlja u vie gubernije; voj.
general koji za vreme rata, komanduje svima
vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine
(Nemaka).

generalni prokurator

168

genikuliran

generalni prokurator (lat. generalis, procu- genetian (gr. genetikos) fil. koji se odnosi na
postanak (genezu), koji se tie istorije
rator) vrhovni dravni pravobranilac u
postanka i razvitka biljaka i ivotinja; koji se
Francuskoj; glavni pravobranilac kod nekog
tie naslea i nauke o nasleu.
vieg suda; predsednik svih dravnih
pravobranilaca jedne drave.
genetiar (gr. genetikos od genesis postanak,
raanje) strunjak za genetiku.
generalni sekretar (lat. generalis, secreta-rius)
titula stalnih poslovoa u velikim trgovakim genetika definicija log. ona koja odreuje pojam
i poljoprivrednim preduzei-ma; glavni
time to izlae put i nain na koji jedan
sekretar partije u Francuskoj; efovi
stvarni ili zamiljeni predmet postaje.
kancelarija u ministarstvima i prefekturama.
genetika metoda fil. metoda koja ide za tim da
generaltab (lat. generalis, nem. tab) voj.
proui i shvati jednu stvar u njenom postanku
odabrani oficiri iz svih redova vojske, sa
(za razliku od deskriptivne metode, koja
potpunom strunom spremom, koji su
opisuje stvar kao gotov proi-zvod, tj. onakvu
dodeljeni, kao pomonici i savetnici, viim
kakva je sad).
komandantima.
generativan (nlat. generativus) koji slui genetika psihologija psihologija razvia,
zajedniko ime za ivotinjsku, deju i
raanju, stvaranju, koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju.
anjem, stvaranjem; proizvodan, tvoraki,
genetiki ininjering (gr. bios, eng. engineering)
rodilaki.
oblast primenjene biologije koja, koristei
generator (lat. generator) raan, rodilac,
rezultate molekularne ge-netike, biohemije,
proizvoa, stvaralac; fkz. sprava za
biofizike i citologi-je, direktno utie na
proizvoenje gasova elektriciteta; dinaformiranje i prenoenje naslednih osobina;
moelektrini
generator
maina
za
bioininjering.
proizvoenje elektriciteta indukcijom.
generatriks
(lat.
generatrix)
roditel>ica, genetlijakon (gr. genethlios roendan) pesmB o
roendanu; pesma za uspavljivanje dece,
stvaralica, stvoriteljka, pramajka; mat. taka,
uspavanka.
linija ili povrina koja svojim (zamiljenim)
genetliolog (gr. genethlios dan roenja,
kretanjem proizvodi liniju, povrinu ili telo.
logos) vetak u proricanju dana i asa
generacija
(lat.
generatio)
raanje,
roenja.
proizvoenje, postajanje; narataj, pokolenje,
koleno, svi ljudi koji ive u isto vreme i istih genetliologija (gr. genethlios dan roenja,
logia) proricanje dana i asa roenja.
su godina; jedan oveji vek (obino period od
ZO godina).
genijalan (lat. genialis) koji je po svojim
generacio ekvivoka (lat. generatio aequivo-sa)
uroenim duhovnim osobinama izvanredno
biol. raanje bez semena, prastvaranje,
jak, velik duhom, stvaralaki izvanredno
samozaee, postanak ivih bia iz mrtvih
darovit; up. genije.
(anorganskih) tvari, materija (uenje koje se genijalitet (nlat. genialitas) v. genijalnost.
oslanja na injenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. genius duh) duhovna osobina i
sulstancije nema nikakvih elemenata koji se
odlika jednog genija, velika stvaralaka snaga
ne bi mogli nai i u sastavu anorganske
duha, izvanredna darovitost; genijalitet.
jedinstvo materije kao i na uenje o genije (lat. genius, fr. genie) ovek uroene
razvoju uopte)
snage duha, koja dolazi do izraaja kao
originalna
mo
shvatanja
(intuicije),
gsneracionizam (lat. generatio) teoloka teorija
kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja.
po kojoj dete dobiva duu" od svojih
roditelja u vreme zaetka.
genijus (lat. genius) genije; duhovna osobenost,
karakter, oznaka, obeleje; u grkoj i
generacio spontanea (lat. generatio sponta-pea)
rimskoj mitologiji geniji su nia krilata
biol. v. generacio ekvivoka.
boanstva (aneli).
gsnerifikacija
(nlat.
generificatio)
log.
genijus loci (lat. genius loci) duh zatitnik nekog
obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova.
mesta; osobenost nekog mesta koju mu daje
generian (lat. genus rod, fr. generique) koji
njegov duh zatitnik; opti duh koji vlada u
pripada rodu ili se odnosi na rod, rodni;
nekom mestu i daje mu svoje obeleje.
generiki.
generiki (lat. genus, fr. generique) v. genijus patrije (lat. genius patriae) dobri duh
generian.
otadbine.
generozan (lat. generosus) plemenit, veliko- genijus seku li (lat. genius saeculi) duh vremena
duan; izdan, dareljiv.
ili veka, osobenost javnog miljenja nekog
generozitet (lat. generositas) plemenitost,
doba.
blagorodnost,
velikodunost;
izdanost, genikulacija
(lat. geniculatio) kleanje,
dareljivost, podatljivost.
izraavanje potovanja kleanjem.
genetiv (lat. genetivus) gram. v. genitiv.
genikuliran (lat. geniculatus) savijen u obliku
genetika (gr. gignomai raam se, rodim se)
kolena, kolenast, vornovat.
nauka o nasleu.

geniografija

169

geniografija (lat. genius, graphia) opisivanje

duhova, uenje o duhovima boan-stvima.
geniologija (lat. genius, gr. logi'a) nauka o
velikim, genijalnim ljudima i o biolo-kim i
sociolokim elementima koji uslovljavaju
njihovu pojavu.
genioplastija (gr. geneion brada, plasso
obrazujem, uobliujem) med. operacija koja se
sastoji u krpljenju, popravljanju ozle-da na
bradi putem autoplastije.
genitalan (lat. genitalis) koji se tie spol-nih
organa, spolni.
genitalije (lat. genitalia, gignere raati) pl. biol.
spolni organi, organi koji slue rasploavanju.
genitet (gr. genos vrsta) lingv. vrsta speci-fine
artikulacije pojedinog glasa.
genitiv (lat. genitivus) gram. drugi pade koji
obino znai pripadanje neemu, deo neega
ili poticanje od neega.
genitura (lat. genitura) roenje, raanje;
proizvoenje, stvaranje; oplodio seme; itanje
sudbine po konstelaciji zvezda u asu
roenja, nativitet.
genom (gr. genos) biol. ukupan potencijal
naslednih osobina (genetskih informacija) koji
se prenosi na potomstvo.
genoplastika (lat. gena obraz, gr. plasso
obrazujem, uobliujem) med. operacija koja se
sastoji u popravci oteenog oblika obraza i
usta.
genotip (gr. genos, typos) biol. skup svih
naslednih osobina koje jedan organizam sadri
i koje pod odreenim uslovima dovode do
razvia
jedne
odreene
indivi-due
(organizma). Svaka individua ima jedan
jedini, neponovljivi i specifini genotip.
genocid (gr. genos pleme, narod, lat. caedere
ubijati, cecidi ubio sam) unitavanje naroda ili
plemena.
gens (lat. gens) rod, koleno, porodica; vrsta, rod;
pleme, narod.
gentilizam (lat. gens, gentis) neznabotvo,
mnogobotvo.
genualni (lat. genu koleno, genualis) koji se tie
kolena, kolenski.
genuinitet (lat. genuinus, nlat. genuinitas)
istinitost,
stvarnost,
tanost,
vernost,
nepatvorenost.
genus (lat. genus) rod; gram. rod.
genufleksija
(nlat.
genuflexio)
kleanje;
klanjanje, poklon pred kim; ponizno odavanje potovanja, poniznost.
gencijanin (lat. gentiana) hem. gorka materija
koju sadri u sebi gencijana, lincura.
geo- (gr. ge) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: zemlja, zemaljski.
geobiologija (gr. ge, bi'os ivot, logia) nauka o
ivotu Zemlje.
geoblasti (gr. ge, blassios klica, izdanak) pl.
bot. biljke iji prvi klicini listii (kotiledoni) pri
klijanju ostaju pod zemljom.

geoizoterme

geobotanika (gr. ge, botanike) biljna geografija.

geogenija (gr. ge, gignomai) v. geogonija.
geognozija (gr. ge, gnosia) nauka o sklopu i
grai Zemlje kao vasionskog tela koje se
sastoji iz anorganskih masa, naroito o
sastavu i grai vrste Zemljine kore;
geognostika.
geognost (gr. ge, gnostes) poznavalac (ili:
prouavalac) sastava i grae vrste Zemljine
kore; pr. geognostiki.
geognostika v. geognozija.
geogonija (gr. ge, gignomai postajem) postanak
Zemlje, nauka o postanku, obrazovanju i
razvitku zemlje; geogenija.
geogonist(a) (gr.) naunik koji prouava
postanak Zemlje.
geograf (gr. ge, graphos) poznavalac (ili:
prouavalac) geografije.
geografija (gr. ge, graphia) zemljopis, nauka o
poloaju, kretanju, veliini, obliku i ivotu
Zemlje i njene povrine, same po sebi i s
obzirom na oveka; bioloka geografija
prouava rasprostranjenost i znaaj biljnog i
ivotinjskog sveta na Zemlji; matematika
geografija ili astronomska geografija prouava
Zemlju kao nebesko telo i nain njenog
predstavljanje
na
kartama;
politika
geografija prikazuje drutvene i dravne
odnose na Zemlji; fizikalna ili fizike
geografija opisuje prirodne oblike i pojave na
Zemljinoj povrini.
geografski (gr. geographikos) zemljopisni, koji
spada u geografiju; geografske duina
(longituda) nekog mesta je luk uporednika
(paralela) toga mesta od poetnog podnevka
(meridijana) u pravcu istoka (potona) ili u
pravcu zapada (zapadna duina); geografske
irina (latituda) nekog mesta je podnevaki
(meridijanski) luk toga mesta od polutara
(ekvatora) u pravcu severa (severna), ili u
pravcu juga (juna irina).
geodezija (gr. ge, daiein deliti, podeliti) grana
primenjene matematike koja odreuje oblike i
povrine velikih delova Zemljine povrine i
oblik Zemlje kao celine; zemljomerstvo, tj.
kartografsko pri-kazivanje povrine Zemlje.
geodet (gr.) ovek sa potpunom geodetskom
spremom i kvalifikacijama, zemljomer.
geodinamika (gr. ge, dynamis sila) geol.
nauka koja prouava pojave koje se danas
deavaju na Zemlji, sile koje te pojave
izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu
odravanje, stvaranja i menjanja Zemljine
kore; up. dinamika geologija.
geoid (gr. ge, eidos vid, oblik) istinski oblik
Zemlje, geometrijsko telo gotovo istovetno sa
Zemljinim sferoidom, ali mu je povrina u
svakoj taki upravna na pravac tee.
geoizoterme (gr. ge zemlja, i'sos isti, jednak,
thermos topao) linije ili povrine koje

geokarpija

170

spajaju mesta jednake temperature zemljita

ili unutranjosti Zemlje.
geokarpija (gr. ge, karpos plod) vot. osobina
nekih biljaka da svoje opraene cvetove zari
ju u zemlju i tako ih zaseju.
geolit (gr. ge, lithos kamen) vetaka smola;
upotrebljava se, kao zamena roine, za izradu
dugmeta.
geolog (gr. ge, logos) poznavalac (ili:
prouavalac) sastava i grae Zemlje, onaj
koji se bavi geologijom.
geologija (gr. ge, logia) nauka o postanku,
sastavu i grai nae Zemlje, kao tela koje je
sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni
delovi geologije su geognozija i geogonija.
geomagnetizam (gr. ge zemlja, Magnes, lithos)
magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam.
geomagnetika (gr. ge zemlja, Magnes) nauka
koja prouava magnetska polja Zemlje.
geomant (gr. ge, mantis prorok, vra) tobonji
poznavalac
geomantije,
naroito
kod
Arabljana.
geomantija (gr. ge, manteia proricanje) proricanje po takama, nasumce napravljenim u
zemlji, i po njihovom broju, poloaju i
slikama koje sluajno predstavljaju, ili po
slici koju dobijemo kada na neku plou ili sto
bacimo nasumce aku zemlje.
geometar (gr. ge zemlja, metron mera)
poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi
bavi merenjem zemlje, zemljomer.
geometrija (gr. geometria zemljomerstvo) deo
matematike koji se bavi prouavanjem
osobina i meusobnih odnosa prostornih
oblika tj. geometrijskih tela, povrina, linija
i taaka.
geometrijski (gr. geometriks) koji se tie
geometrije, koji spada u geometriju; v.
progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni
koren iz proizvoda dva broja (UBs); up.
aritmetika sredina.
geometriar (gr. ge zemlja, metron mera) onaj
koji se bavi geometrijski; up. geometar.
geomehanika (gr. ge, mechanike) mehanika
vrstih tela.
geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus;
deluje protiv gram-negativnih bakterija.
geomontografija (gr. ge, graphia, lat. morvs,
montis breg) vetina izraivanja reljef-nih
karata u vie boja od presovane hartijske
mase.
geomorfologija (gr. ge, morphe oblik, logia)
nauka koja prouava kako se stvarao i
preinaivao
reljef
Zemlje
energijom
unutranjih, terestrinih i solarnih sila i
njihovim kombinovanim dejstvom.
geonom (t r. ge, nomos zakon) poznavalac
(ili: prouavalac) vrsta, obraivanje i
iskoriavani zemlje. geonomija (gr. ge,
nomfa) nauka o vrstama
zemlje i o nainu obraivanja i iskoriavanja zemlje.

geofizika

geoplastika (gr. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine povrine. geopolitika (gr.
ge, politike) razmatranje politikih pitanja sa
geografskog gledita, tj. imajui u vidu celu
Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na
drutveni i politiki ivot. geoponija (gr. geoponos trud) obraivanje
zemlje, zemljoradnja.
georama (gr. ge, horama pogled, prizor)
gorostasni geoplastini reljefni globus, potpuno
slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (gr.
georgeo obraujem zemlju, lat. georgica) pl.
idiline pesme, naroito pesme o zemljoradnji
(Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet,
slian rui, donet pre sto godina iz Meksika
(nazvan po botaniaru Georgiju).
georgofil (gr. georgos zemljoradnik, philos
prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj
poljoprivrede. geoskop (gr. ge, skopeo
gledam) posmatra
Zemlje; v. geoskopija.
geoskopija (gr.) posmatranje (ili: prouavanje)
Zemlje, naroito u meteorolokom pogledu.
geostatika (gr. ge, statizo stavim, postavim)
nauka o ravnotei (statici) vrstih tela.
geotektonika (gr. ge, tektonike) kol. nauka
koja prouava kako su stene u kori Zemljinoj
rasporeene i na koji nain sklapaju celu njenu
graevinu.
geotermika (gr. ge, thermos topao) geol. deo
geologije koji ispituje toplotna stanja koja
vladaju u dubini Zemlje. geotermika energija
unutranja toplota nae planete, koja se moe,
pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku
snagu za dobivanje elektrine energije.
geotermometar (gr. ge, thermos, metron)
sprava za odreivanje Zemljine temperature na
raznim takama njene dubine. geotropizam
(gr. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa
da pod uticajem Zemljine tee zauzmu
izvestan odreen pravac prema vertikali; on
moe biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu
dejstva tee (koren), negativan, kad organ raste
suprotno pravcu dejstva tee (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac tee
(list i neka podzemna stabla). geotroposkop
(gr. gr, tropos okret, smer,
skopeo gledam) v. giroskop. geofag (gr. ge
zemlja, fagin jesti, derati) onaj koji jede
zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku,
u Sibiru), zemljoder. geofagija (gr. ge,
fagem) jedenje, gutanje
zemlje, zemljoderstvo; up. geofag. geofaktori
(gr. ge, lat. factor inilac) pl. geogr. inioci od
kojih zavise geografske pojave i promene na
povrini Zemlje. geofizika (gr. ge, physike)
nauka o fizikim pojavama u unutranjosti
Zemlje, naroito o njenoj temperaturi, gustoi,
nje-

geofon

171

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u

vazduhu.
geofon (gr. ge zemlja, phone glas) geoakustiki detek,tor, aparat za primanje zvukova
koji prolaze kroz slojeve Zemlje; slui npr.
pri prouavanju zvukova ili za otkrivanje
zatrpanih osoba.
geohemija (gr. ge, cheo teem, istiem,
chemeia) nauka koja prouava raspored
hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj
kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u
prostoru i vremenu (glavni elementi su:
vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum,
gvoe, kalcijum, kalijum, natrijum,
magnezijum).
geohidrograf (gr. ge, hudor voda, graphos)
prouavalac vode na Zemljinoj kori.
geohidrografija (gr. ge, hudor, graphia) deo
fizike geografije koji ispituje i prouava
vodu na Zemljinoj kori.
geohozija (gr. ge, choo sipam, naspem,
zaspem) med. zemljano kupatilo, leenje time
to se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka,
noga i dr.).
geohronologija (gr. ge zemlja, chronos vreme,
doba, logos re, govor) grana istorijske
geologije koja se bavi prouavanjem starosti
Zemlje; geokronologija.
geocentrizam (gr. ge, lat. centrum sredi-te)
astr., fil. nekadanje pogregpno shvatanje da je
Zemlja sredite cele vasione i da oko nje
krue sva ostala nebeska tela; supr.
heliocentrizam.
geocentrian (gr. ge, lat. centrum sredite) fil.
naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao
sredite vasione i za astro-nomsko
odreivanje mesta koje se upravlja prema
sreditu zemlje (geocentrizam); koji se tie
sredita Zemlje.
geocentrinost v. geocentrizam.
geociklika (gr. ge, kyklos krug) fiz. maina koja
oigledno prikazuje kretanje Zemlje oko
Sunca; geociklika maina.
geociklian (gr.) koji prikazuje kretanje Zemlje
oko Sunca.
gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma
brza grabljive ivotinja iz plemena maaka,
dosta slina psu, moe se obuiti i lovu, ivi
u Aziji i Africi.
gepek (nem. Gepack) prtljag.
geranij(um) (nlat. geranium, gr. geranos
dral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na
vrsta; tek. dizalica.
gerant (lat. gerans) v. erant.
gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu
isitniti i time je pripremiti za topljenje.
gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i
oistiti od prljavtine.
gerbulura (nlat. garbellare) neisti i oteeni
delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta
od pogoene cene zbog neistoe robe.

germanofob

gerijatrija (gr. geron starac, iatrefa leenje)

med. nauka koja prouava starost u svim
njenim oblicima.
gerila (p. guerilla mali rat) naoruane ete
seljaka i pastira u paniji koje su, prilikom
neprijateljskih upada ili unutranjih borbi,
ratovale na svoju ruku; partizani.
geriljero (i. guerrillero) voa gerile.
gerla (eng. girl) devojka, naroito devojka
vitka, okretna i odana sportu; igraica u grupi,
baletna igraica.
gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo ue na velikim
brodovima.
germa (nem. Germ) kvas, kvasac.
Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i
Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa
u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci,
Holanani, Flamanci, veani, Norveani i
Anglosaksonci; up. Nemci.
germanizam (lat. Germani) osobenost nemakog
jezika s obzirom na sklop i red rei;
vladavina (ili: mo) nemakog duha,
nemake kulture i politike sile.
germanizacija (fr. germanisation) ponemavanje, nemenje, ponemenje.
germanizirati (fr. germaniser) nemiti, ponemiti, ponemavati; upotrebljavati u
govoru ili pisanju nemake izraze ili oblike
napravljene u duhu nemakog jezika.
germanizovati v. germanizirati.
Germanija (lat. Germania) rimski naziv za
Nemaku; deo Evrope izmeu Severnog
mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko
doba bio naseljen germanskim plemenima;
Nemaka predstavljena u obliku ene koja
titi.
germanist(a) naunik koji se bavi prouavanjem
nemakog jezika, nemake knjievnosti,
nemakih starina i istorije Nemaca.
germanistika nauka koja prouava jezike
germanskih naroda (naroito nemaki),
knjievnost, starine i istoriju.
germanitet (lat. germanitas) roeno bratstvo,
roeno sestrinstvo.
germanoman (lat. Germani, gr. mama) onaj
koji preterano voli Nemce i sve to je
nemako.
germanomanija (nem. Germani, gr. mani'a
ludilo) preterana, slepa ljubav prema
Nemcima i svemu to je nemako.
germanofil (lat. Germani, gr. philos) onaj koji
voli Nemce, nemaki jezik, nemaku kulturu
itd.
germanofilija (lat. Germani, gr. phileo volim)
ljubav prema Nemcima i onome to je
nemako.
germanofob (lat. Germani, gr. phobos
strah) onaj koji se plai Nemaca, "koji mrzi
Nemce.

germanofobija

172

germanofobija (lat. Germani, gr. phobeo

bojim se) strah od Nemaca, mrnja na
Nemce i sve to je nemako.
germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemaki;
germanski jezici, jezici germanskog porekla
(gotski, gornjonemaki i donjonema-ki,
holandski,
anglosaski,
nordijski
ili
skandinavski jezici).
germinalan (lat. germinalis) vot. klini, koji
spada u klice ili se odnosi na klice, spolne
delove, npr. germinalna selekcija spolno
odabiranje.
germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija,
koji proklijava, koji nie, koji izaziva
klijanje.
germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje,
proklijavanje; vreme klijanja.
gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati,
proklijavati, micati.
gerok (nem. Gehrock) pripijen ulini kaput sa
dugim leevima; vojniki kaput, koporan.
gerokomija (gr. geron starac, komeo negujem) med. vetina negovanja starih ljudi;
naroito: podmlaivanje preivelih staraca u
neposrednoj blizini mladih osoba.
gerokomij(um) v. gerontokomijum.
geromarazmus (gr. geron starac, maranein
gasiti, slabiti) med. staraka slabost, sta-raka
iznemoglost.
geromorfizam (gr. geron, morphe oblik) med.
boranje koe, zboravanje, zbrkavanje.
geronti (gr. geron) pl. u herojskom periodu
grke istorije: najstariji ili najplemenitiji
predstavnici naroda, kod Homera knezovi;
docnije, naroito u dorskim dravama:
lanovi gerusije, vea staraca, koje je, pored
kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast.
gerontokomij(um) (gr. geron, komeo negujem)
dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um).
gerontokratija (gr. geron, kratia vlada) vlada
jednog saveta (vea) sastavljenog od
najstarijih ljudi senata.
gerontologija (gr. geron starac, logi'a) nauio
ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava
i oboljenja koja se javljaju kod starih
osoba.
gerontofilija (gr. geron starac, phileo volim)
med. postojanje spolnog prohteva (ili:
nagona) za starijim osobama suprotnog spola.
gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura
pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba
dodati.
gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj
grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao
zavisni; padeni oblici participa futura
pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi
imenicom, npr.: venia legendi, dozvola
itanja).

Gibelini

gerusija (gr. gerusia) vee staraca u staroj

Sparti; senat, dravni savet u novoj Grkoj.
gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo
na licu (fasadi) graevine ispod krova,
iznad vrata itd., pervaz, opivni-ca; up. sime.
geslo (e. heslo) osnovno naelo, krilati-ca,
lozinka, parola, mogo, ivotna deviza.
gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi
celim telom ili samo rukom pri govoru;
junako delo; delo koje neko uini ne
spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep
gest), ili nedopadanje (ruan gest) kod
drugih.
gestacija (lat. gestatio) med. noenje, trudnoa,
bremenitost, zdetnost; vreme trudnoe (ili:
bremenitosti, zdetnosti).
gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri
govoru mae, mlatara rukama, koji pravi
testove; opsenar, varalica.
gestikulatorski (lat. gesticulari) izraen (ili:
iskazan) pokretima (ne govorom).
gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje
pokreta pri govoru celim telom, naroito
ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje.
gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri
govoru, mahati, mlatarati rukama.
gestikulisati v. gestikulirati.
gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav.
primanje nasledstva.
gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s
trudnoom (povraanje, prekomerno luenje pljuvake, goruica i dr.).
geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum)
visoka antropozofska kola za duhovne
nauke u Dornahu (vajcarska), koju je
osnovao voa antropozofskog pokreta Rudolf ta j ner.
geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija
kojom se postie visoki vakuum u
elektronskim cevima.
geto (ital. ghetto) deo varoi koji su, u Italiji,
Nemakoj i dr., vlasti odreiva-le Jevrejima
za stanovanje; ovaj deo varoi bio je, u
srednjem veku, sasvim odvojen od drugih
delova.
geuziodisforija (gr. geysis ukus, dysphoreo
teko podnosim) med. bolesni nadraaj ivaca
od ukusnih, prijatnih stvari.
geumatika (gr. geyma okuane) nauka o ukusu;
geustika.
geustika (gr.) v. geumatika.
gefirofobija (gr. gephyra nasip, most, phobos
strah) med. bolestan strah od prelaska preko
mosta ili preko neke vode.
gefrajter (nem. Gefreiter) vojni stareina
najnieg ina (izmeu redova i kaplara) u
austrougarskoj ili nemakoj vojsci.
Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u
srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije
nemakih careva, za razliku od Gvelfa, koji
su pripadali papinoj parti-

gibon

173

ji. Borba izmeu ovih dveju partija trajala je

gotovo kroz ceo srednji vek.
gibon zool. antropoidni majmun, ivi u jugoistonoj Aziji, odlikuje se naroito veoma
dugim rukama.
gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. ig.
gig (eng. gig) 2. lak i uzan amac, naroito za
komandanta ratnog broda; sp. irok i dosta
teak kolski amac, vrsta jole, sa metalnim
drkama za vesla izvan amca; lake otvorene
dvokolice sa jednim konjem.
gigant (gr. gigas) gorostas, din, div.
giganteskan (gr. gigas, ital. gigantesco, fr.
gigantesque) v. gigantski.
gigantizam (gr. gigas) ampon. veliina tela koja
znatno premaa prosenu veliinu oveijeg
tela; up. makrosomija.
gigan ki rafi ja (gr. gigas, graphi'a) opisivanje
ili istorija dinova; tip. postupak pri
tampanju velikih plakata kada se normalan
autotipski slog odtampava znatno uvean.
gigantologija (gr. gigas, logia) nauka o dinovima uopte, a naroito u ivotinjskom i
biljnom svetu.
gigantomahija (gr. gigas, machia boj) boj
giganata (omiljen predmet umetnikog prikazivanja).
gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih
gmizavaca (najvee kopnene ivotinje na
Zemlji); iveo u mezozoiku.
gigantosteologija (gr. gigas, osteon kost, logia)
zool. nauka o kostima gorostasnih ivotinja.
gigantociti (gr. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti.
gigantski (gr. gigas) gorostasan, orijaki,
divovski, dinovski, ogroman rastom i
veliinom; giganteskan.
gigerl (nem. Gigerl) kico, gizdavac, onaj koji
preteruje u doterivanju, tako da esto ostavlja
utisak budale.
gidon (fr. guidon) barjai (za ravnanje i
davanje signala); mor. trouglasto bar jae;
muica, nian na puci; ruice, upravlja na
velosipedu.
gijotina (fr. guillotine) v. giljotina.
gijoe (fr. guilloche) rad u vijugavim arama;
crte izraen u vijugavim arama; izukrtana,
isprepletana ara; up. gijo-irati.
gijoirati (fr. guillocher) metalne povrine
ukrasiti simetriki graviranim linijama (pri
tampanju hartija od vrednosti, meninih
formulara i dr.); vijugavo iarati, ukrasiti
isprepletenim arama.
gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni
savez trgovaca ili zanatlija u zapadno]
Evropi, esnaf, udruenje, drutvo, organizacija uopte.
gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; optinski
dom u Londonu.
giltati (nem. gelten) vredeti, vaiti; gilta vredi,
vai (kod pogodbi, opklada).

giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J.

I. Guillotin-y nazvana sprava za izvrenje
smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena
1792. za vreme francuske revolucije); gijotina.
giljotinirati (fr. guillotiner) izvriti smrtnu
kazugu (ili: pogubiti) gilotinom.
giljotomanija (fr. guillotine, gr. mania) strast
za izvravanjem smrtne kazne.
gimkana (gr. gym skra. gymnazo vebam,
ind. khana igralite) sp. takmienje u
savlaivanju raznih neoekivanih, alji-vih
prepreka.
gimnaestrada
(od
gimnastika
i
estrada)
meunarodna gimnastika priredba; odrava
se svake etvrte godine od 1953. god.
gimnazija (gr. gymnasion) prvobitno, kod starih
Grka: mesto gde su mladii i odrasli goli
(gymnos = ro) vrili telesna vebanja; docnije:
sredite celokupnog duhovnog ivota; danas:
srednja kola, tj. kola izmeu osnovne i
visoke, koja priprema uenike za univerzitet.
gimnazijarh (gr. gymnasi-archos) nadzornik,
upravnik gimnazije kod starih Grka.
gimnazista) (gr. gymnasion) ak gimnazije.
gimnastika (gr. gymnastike) kod starih Grka:
vetina
telesnog
vebanja
(skakanja,
skretanja, rvanja i plivanja); danas: vetina
telesnog vebanja radi higijen-sko-estetskih
ciljeva.
gimnastiar (gr. gymnazo vebam) onaj koji se
bavi gimnastikom, vebom.
tamniki (gr. gymnikos) koji se tie telesnog
vebanja ili pripada telesnom ve-banju.
gimnoptera (gr. gymnos, pteron krilo) pl. zool.
golokrilci, insekti sa golim krilima.
gimnosofisti (gr. gymnos go, nag, sophos
mudar) naziv za indijske i druge istone
asketske filozofe.
gimnosperme (gr. gymnos go, sperma seme) pl.
vot. golosemenice, biljke sa ogolienim
semenovim pupoljiem, npr. bor, jela,
smra, kleka i dr.
ginander (gr. gyne ena, apeg ovek, mu)
dvospolnik, hermafrodit.
ginandrija (gr. gyne, aner) vot. osobenost
monokotilnih bil>aka iji su praniki sudovi
srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina
ena koje imaju muki izgled i muko
dranje; pr. ginandrian.
ginandroid (gr. gyne sena, apeg ovek, eidos
lik, izgled) med. enska osoba s nekim
mukim osobinama.
ginandromorfizam (gr. gyne ena, apeg
ovek, mu, morphe oblik) fizol. pojava kod
osoba koje imaju grudi razvijene kao u sene,
a u isto vreme izraene brkove i bradu.
gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina
engleska, prvobitno istonoindijska pru-gasta,
karirana i arena pamuna tka-nina.

gingivitis

174

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni.

gine- (gr. gyne) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: ena, enski.
ginekizam (gr. gynaikismos) enstvenost,
ensko draganje i ponaanje uopte (u strahu,
ljubavi i dr.).
ginekokratija (gr. gynaikokratia) vlast (ili:
vladavina) ena, nadmonost ena u odnosu
prema mukarcima.
ginekolog (gr. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti enskih spolnih organa.
ginekologija (gr. gyne, logia) med. nauka o
osobenostima enskog tela i o njegovim
funkcijama, a naroito o bolestima enskih
spolnih organa.
ginekoloki (gr. gyne, logikos) koji se tie
bolesti enskih spolnih organa i njihovog
leenja; ginekoloki institut zavod za
poraanje i za leenje bolesti enskih spolnih
organa.
giiekoman (gr. gyne, mania ludilo) ovek lud
za enama, preterani enskar.
ginekomanija (gr1, gynaiko-marua) strast jurenja za enama, ludilo za enama, preterano
enskarstvo.
giiekomast (gr. gyne, mastos dojka) muka-rac
kod koga su dojke razvijene potpuno kao
kod ene, tako da lue, u nekim
sluajevima, ak i mlenu tenost.
giiekomorfan (gr. gyne, morphe oblik) po
obliku slian eni, enskog oblika.
ginekofob (gr. gyne, phobos) enomrzac.
ginekofobija (gr. gyne, phobeo bojim se)
mrnja na ene.
ginekofonian (gr. gyne, phone glas) koji ima
enski, tj. tanak glas.
gineologija v. ginekologija.
gineceja (gr. gynaikeia) med. meseno pranje
kod ena; ginecija.
gineceum (gr. gynaikeion, lat. ginaeceum)
odeljenje za ene u unutranjosti kue starih
Grka i Rimljana; est naziv enskih srednjih
kola; bog. ukupnost enskih spolnih organa
kod angiosperma (skrivenosemenjaa).
ginecizam (gr. gynaikismos) v. ginekizam.
ginecija (gr. gynaikeia) med. v. gineceja.
ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog.
drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz
porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini
i Japanu esto ga sade pored hramova kao
ukras).
ginus (gr. ginnos, lat. ginnus) zool. ivotinja,
bastard koji se dobije ukrtanjem mulca i
kobile.
gipira (fr. guipure) ipka kod koje su crtei i
pojedine figure ispupeni zbog toga to se
radi debelim koncem (svilenim, zlatnim,
srebrnim); ispupen vez.
gips (gr. gypsos) t. sadra, kalcijumov sulfat
sa vodom u vodi teko rastvor-ljiv.

gipsovati (gr. gypsos) uiniti da vino pomou

gipsa postane bistrije i plamenije; biljke,
naroito leptirnjae, posuti gip-som u prahu
da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti)
gipsom.
gipsoteka (gr. gypsos sadra, theke koveg)
muzej ili odeljenje muzeja sa modelima
vajarskih radova izlivenih u gipsu.
girandol(a) (fr. girandole) svenjak koji ima
dva ili vie krakova; irandola.
giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost.
giri (lat. gyri, gr. gyros) pl. znat. zavijuci,
vijuge, naroito vijuge na povrini mozga,
modane vijuge.
girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac
od lia i cvea; vrea, loza; niska dragog
kamenja.
girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske
tkanine u raznim bojama.
girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast.
girom (gr. gyroma) stvar u obliku tanjira ili
inije; bog. inijast plodonoa kod biljaka.
giromantija (gr. gyros, manteia) gatanje iz
kruga koji napravi onaj to tata.
girometar (gr. gyros, metron) fiz. aparat za
merenje brzine obrtanje, naroito kod rotacionih maina.
giroskop (gr. gyros, skopein) fiz. aparat za
oigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja
okree oko svoje osovine.
girostat (gr. gyros, statikos) fiz. naprava koja
prikazuje dinamiku obrtnog tela.
gitara (p. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra)
muz. instrument sa est do deset ica, koji su
Mavri doneli u paniju; danas u celoj
Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju
pri pevanju.
gitarist(a) (fr. guitariste) svira u gitaru.
giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi,
gaba, podagra; 2. koliina rude ili uglja to se
odjednom metne u pe.
gie (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u
velikim vratima, naroito u tvravama,
zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozore sa
zatvorom (u vratima, zidu i dr.); alter.
gladijator (lat. gladiator, gladius ma) onaj
koji se bori za platu, profesionalci borac,
borac u areni; kod Rimljana: borci, obino
robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u
cirkusima meusobno borili i bili vrlo rado
gledani.
gladiola (lat. gladius ma) bog. sabljiica,
ukrasna biljka, slina perunici, Gladio-lus
illyricus.
glazba (e. hlasba) muzika.
glaze (fr. glace) uglaan, sjajan; smrznut; svila
protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog
konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-titnih
sredstava na rukama i grudima; glaze koa
najfinija sjajna koa za izradu rukavica (glaze
rukavice); glaze karti-

glazirati

175

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo

vor bio glase.
'
glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem.
glasieren)
postakliti,
predmetima
napravljenim od zemlje, koe i dr. dati sjajan
izgled; jela prevui glazurom, ostaklicom
(npr. peenje gustim sosom, kolae belancetom, eerom i dr.); glasirati.
glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gle, caklina, ostaklica; fig. spoljanji sjaj.
glajhtrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-trommotor elektrini motor koji pokree
jednosmislena struja.
glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku ira,
irast.
glandula (lat. glandula) med. lezda, vratna
lezda, obino krajnik.
glandularan (nlat. glandularis) lezdani.
glandulozan (lat. glandulosus) lezdovit,
lezdan.
glandulozitet (nlat. glandulositas) lezda-vost,
lezdovitost.
glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost.
glanca (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj,
naroito koi; glancati sv blistati se, sjajiti se.
glase (fr. glace) v. glaze.
glasija (fr. glacis) fort. kod utvrenja, naroito
stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili
skrivenog puta, koji se blago sputa prema
strani s koje se oekuje napad.
glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili:
prouavalac) ledenih bregova, lednika,
gleera.
glasirati (fr. glacer) v. glazirati.
glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s
kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog
ukusa; upotrebljava se za ienje i
isterivanje drevnih glista (po pronala-zau
Johanu Glauberu, 16041668).
glaukom (gr. glaykos plavkast, plavozelen)
med. zelena mrena, opasna ona bolest koja se
sastoji u poveanom pritisku u unutranjosti
one jabuice (nazvana po tome to zenica
pri tom esto izgleda zelenkasta).
glaukoma (gr. glaykos) med. v. glaukom.
glaukomatian med. v. glaukomatozan.
glaukomatoza (gr. glaykos) med. postojanje
(ili: razvijanje) zelene mrene u oima; v.
glaukom.
glaukomatozan (gr.) med. koji boluje od zelene
mrene u oima; glaukomatian; v. glaukom.
glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom.
glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u
razvitku Zemlje.
glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada
ledenom dobu.
glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat
sastavljen od borne kiseline, boraksa,
glicerina i dr. (slui za odravanje mesa,
mleka itd. u sveem stanju).

glikopenija

glaciolog (lat. glacies led, gr. logos re, govor)

naunik koji prouava geoloke probleme
ledenih doba.
glaciologija (lat. glacies led, gr. logia) geol.
nauka koja izuava lednike u prolosti i
sadanjosti.
glediija vot. drvo slino bagremu, sa jakim
trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se esto sadi kao iva ograda, a
varijetet bez trnova kao ukrasno drvo.
glena (gr. glene) zenica, gledee; znat. aica (na
kosti).
glenitis (gr. glene) med. zapaljenje zenice.
glenoidan (gr. glene, eidos) blago uduben,
koritast, slian aici (kost).
gleukometar (gr. gleykos slatko vino, ira,
metron) sprava za ispitivanje vina, naroito
za odreivanje eerne sadrine u slatkom
vinu; glikometar.
gleer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik,
veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od
snega
regelacijom
(ponovnim
smrnjavanjem) u blizini polova i po
visokim planinama.
glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa
eerom, cimetom i korom od limuna (kao lek
protiv nazeba).
glikemija (gr. glykys sladak, halma krv) med.
prisustvo eera u krvi.
glikiskop (gr. glykys sladak, skopeo gledam)
hem. instrument za odreivanje koliine
eera u nekoj materiji.
glikogen (gr. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni
hidrat, skrobu slina, bezbojna, bezu-kusna i
bezmirisna supstanca u ivotinjskom telu,
naroito u miiima i jetri, vana rezervna
materija ivotinjskog tela, postaje iz suvika
groanog eera u krvi.
glikoza (gr. glykys sladak) hem. groani eer;
glukoza, dekstroza.
glikozidi (gr. glykys sladak) hem. jedinjenja
eera sa biljnim i ivotinjskim, veinom
kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom
materija koje izazivaju vrenje, lue eer;
glukozidi.
glikozurija (gr. glykys sladak, uron mokraa)
med. privremena pojava eera u mokrai (a
ne hronina kao kod eerne bolesti).
glikoliza (gr. glykys sladak, lysis rastapa nje)
razlaganje (razgraivanje) eera.
glikometar (gr. glykys, metron) v. gleukometar.
glikoneus (lat. glyconeus) metr. antiki katalektiki stih koji se sastoji od tri tro-heja i
jednog daktila, nazvan po nekom grkom
pesniku Glikoiu.
glikopeksija (gr. glykys sladak, pexis
gruanje) med. nagomilavanje eera u krvi.
glikopenija (gr. glykys sladak, penia
oskudica) med. nedostatak eera u krvi.

glikohalofite

176

glikohalofite (gr. glykys sladak, hals so, phyton

biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i
suvim zemljitima.
glikohol (gr. glykys sladak) hem. amino-siretna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od
proizvoda raspadanja belanevina; gusta
bezbojna tenost sladunjava ukusa.
glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica,
ispitiva struje, elektrina sijalica punjena
plinom, slui za ispitivanje prisustva struje u
elektrinom strujnom kolu.
gliom (gr. glia) med- izrataj u mozgu i
kimi, nekad i u ivcima mozga ili kime,
nastaje bujanjem elija ivanog tkiva; vrsta
tumora.
glipti (gr. glyptos) pl. figure izraene u metalu
ili kamenu.
gliptika (gr. glyptos u drvetu, kamenu re-zan)
vetina pravljenje ili urezivanja figura u
kamenu ili metalu; plastine umetnost,
kamenorezaka vetina, vajar-stvo; glifika.
gliptognozija (gr. glyptos, gnosis) poznavanje
izvajanog (rezanog) kamenja.
gliptografija (gr. glyptos, graphein) opisivanje
vajarskih dela, naroito izvajanog (rezanog)
kamenja.
gliptodon (gr. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih
bezubih sisara u koji spadaju dinov-ske
ivotinje iz amerikog kvartara.
gliptoteka (gr. glypton, theke) zbirka izvajanog
(rezanog) kamenja; takoe: zbirka vajarskih
dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu).
glisada (fr. glissade) klienje maem pri
maevanju; klienje nogom pri plesu; ali/,
klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka,
tociljajka.
glisando (ital. glissando) muz. v. glisato.
glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan,
sumnjiv, tugaljiv.
glisato (ital. glissato) muz. blago prevlaei; brzo
prevlaei gornjom stranom prsta preko
donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato.
gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni amac s
ravnim dnom koji pri veoj brzini klizi po
povrini vode.
glisikato (ital. glissicato) v. glisato.
glif (gr. glypho) apx. udubena, ulebljena pruga
(u zidu, stubu i dr.).
glifanon (gr. glypho dubem, reem) rezbar-sko
(ili: kamenorezako) dleto, duba.
glifika (gr. glypho) v. gliptika.
glifiki (gr. glypho) rezbarski, vajarski,
kamenorezaki.
glifogen (gr. glypho dubem, reem, genos) teh.
sredstvo za nagrizanje elika.
glifografija (gr. glypho, graphia) teh. vetina
izraivanja ispupenih slova ili ploa
galvanskim putem za tampanje kao drvorez
(jedan deo galvanoplastike).

glorifikator

glicerin (gr. glykys sladak) hem. itka, sirupasta

i bezbojna tenost, prirodni sastojak masti,
slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3).
glicinija (gr. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz
fam. leptirnjaa, puzavica s ljubiastim
cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis.
glicifag (gr. glykys sladak, phagos koji jede)
onaj koji voli da jede slatkie, sladokusac,
oblaporac.
glob (lat. globus) geogr. v. globus.
globalan (lat. globus, fr. global) celokupan,
ukupan.
globozan (lat. globosus) loptast, kuglast,
grudvast; sastavljen od loptica, zrnast;
globulozan.
globozitet (lat. globosistas) loptastost.
globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i
zavojite okamenotine pueva.
globoid (lat. globus, gr. eldos vid, oblik) lopti
slino telo, na polovima spljotena lopta.
globtroter (eng. globetrotter) ovek koji,
sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta,
putnik oko sveta.
globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belanevina
koje se ne mogu rastvarati u istoj vodi, nego
u razblaenim sonim rastvori-ma (kiseline
koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i
semenju).
globulozan (nlat. globulosus) v. globozan.
globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte;
astr. lopta na ijoj je povrini prikazana
prividna nebeska lopta; Zemljina lopta,
Zemljin ar; glob.
globus imperijalis (lat. globus imperialis)
carska jabuka (kao jedan od simbola
dravne, kraljevske vlasti).
globus histerikus (lat. globus hystericus) med
bolesno oseanje histerinih osoba kao da im
se jednjakom, od eluca ka gui, penje neka
lopta.
glorija (lat. gloria) slava; ast; sjaj; u katolikoj
crkvi: aneoska himna koja poinje sa Gloria
in excelsis Deo (Slava vo vinjih bogu); kod
Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od
ibriima i konca; svetao krug oko svetiteljske
glave, oreol; um. slika otvorenog neba s
bogom i anelima.
glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta,
ast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic
transit gloria mundi) tako prolazi slava
ovoga sveta.
glorijet(a) (fr. gloriette) kuica, mali paviljon u
vrtu.
gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeleje
boanskih i svetih lica u hrianskoj
umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili
oko celog tela (aureola. oreola); fig. siuna
sujeta, tatina u malim stvarima, bedna slava.
glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-liati,
fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177

ili neto slavi i velia, slavilac, uzno-silac.

glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje,
proslavljanje, velianje, oboavanje, uzdizan>e hvalama.
glorifikovati v. glorificirati.
glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veliati,
uzdizati hvalama.
glosa (gr. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno:
tamna, nejasna re koju treba protumaiti;
zatim: tumaenje, objanjenje; u obinom
ivotu: pokudna ili zlobna primedba; poet.
pesma od etiri strofe ija poslednja etiri reda,
itava zajedno, daju samu za sebe razumljivu
slikovanu strofu; napomena, primedba
(naroito sa strane u knjizi).
glosalgija (gr. glossalgia) med. bolest jezika i
sluzokoe usta, kao posledica oboljenja
simpatikog ivanog pribora; glosodi-nija.
glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um).
glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena
tkanina iz Norvia (Norwich) u Engleskoj.
glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; renik u kojem su
objanjena znaenja rei, naroito zastarelih i
nepoznatih; renik.
glosator (nlat. glossator) onaj koji objanjava
nejasne rei; pisac renika; pisac napomena u
knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski
tumai dela Corpus juri civilis.
glosem (gr. glossa jezik) nejasna re kojoj je
potrebno objanjenje; samo to objanjenje;
glosema.
glosema (gr.) v. glosem.
glosirati (gr.) radi objanjavanja dodavati
nekom tekstu napomene, beleke; praviti
glose; objanjavati, tumaiti; fig. praviti
pokudne, pakosne primedbe; davati koncu
sjaj.
glositis (gr.) med. zapaljenje jezika, upala jezika.
gloso- (gr.) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: jezik, jezika.
glosograf (gr. glossa, graphem) pisac glosa.
glosografija (gr.) anat. opisivanje jezika; pisanje
glosa.
glosodinija (gr. glossa, odyne bol) med.
glosalgija.
glosolalija (gr. glossa, laleo tepam) lete. osobena
pojava religioznog ushienja, koja se sastoji u
govorenju nerazumljivim glasovima bez
uea svesti; govorenje stranim jezicima; up.
glotolalija.
glosoliza (gr. glossa, lysis) med. v. glosople-gija.
glosolog (gr. glossa, logos) gram. znalac jezika,
poznavalac jezika.
glosologija (gr. glossa, logia) anat. nauka o jeziku;
gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v.
glotologija.

12 Leksikon

glosomanija (gr. glossa, mania) strast za

govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija.
glosomantija (gr. glossa, manteia) prori-canje
(ili predskazivanje) prema obliku i sastavu
jezika.
glosonomija (gr. glossa, nomos zakon) nauka o
jezikim zakonima; up. gramatika.
glosoplegija (tr. glossa, plege udar, rana) med.
uzetost jezika; glosoliza.
glosoragija (gr. glossa, regnymi pucam,
prsnem) med. krvarenje jezika.
glososkopija (gr. glossa, skopeo) med. pregled
(ili: ispitivanje) jezika.
glosospazmus (gr. glossa, spasmos gr) med.
gr u jeziku.
glosotomija (gr. glossa, temno seem, reem)
hir. razuivanje (ili: seenje) jezika.
glotis (gr. glossa jezik) anat. glasnica.
glotisedem (gr. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem.
glotognija (gr. glotta jezik, gone roenje) liigv.
poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi
pitanjem porekla i razvitka jezika.
glotograf (gr. glotta jezik, grapho piem)
aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naroito
pevanoga.
glotolalija (gr. glossa, laleo govorim) govorenje
stranim jezicima; up. glosolalija.
glotologija (gr. glossa, logia) nauka o jeziku, o
jezicima, up. lingvistika.
glotomanija (gr. glossa, mama)
strast za
govorenjem stranim jezicima. !
glukoza (gr. glykys) hem. v. glikoza.
glukozidi (gr. glykys) v. glikozidi.
gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tenost u
ivotinjskim telima; hem. smea vie
hemijskih tela, svi proteini iz penice; od
njega zavisi kakvoa hleba.
glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od
ivotinjskih kostiju i ila.
glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za
slepljivanje, sraivanje.
glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je,
spaja, srauje.
glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje.
glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv.
gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog
kriljca, po sastavu meavina kvarca,
feldspata i liskuna.
gnatoneuralgija (gr. gnathos, vilica, obraz,
neuron ivac, algos bol) med. bol lica, obraza.
gnatospazmus (gr. gnathos, spasmos gr) med.
gr lica i vilica.
gnozis (gr. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod
aleksandrijskih Jevreja i starih hriana:
dublje poznavanje Biblije i religije (za
razliku od verovanja prostog naroda),
filozofija religije u prvim vekovima
hrianstva.

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili
brdski duh koji ivi pod zemljom i uva
blago; pl. tomi.
gnoma (gr. gnome) kratka, obino u ritmiko]
formi napisana mudra izreka, pouka i sl.,
npr.: Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija.
gnomida (fr. gnome) mit. enski gnom.
gnomiar (gr. gnome) pisac mudrih izreka
(Solon, Teognis, Fokilides i dr.).
gnomologija (gr. gnomologia) zbirka mudrih
pounih izreka (gnoma); govorenje mudrih
izreka.
gnomon (gr. gnomon) kazaljka na sunanom
satu, tj. uspravan pruti koji je duinom svoje
senke pokazivao doba dana; sunani
asovnik, sunanik.
gnomonika (gr.) vetina (ili: nauka) o
konstruisanju sunanika.
gnomski (gr. gnome) mudar, pouan; gnomski
pesnici pesnici gnoma.
gnoseologija (gr. gnosis saznanje, logia) fil.
teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi
prouavanjem izvora, puteva i formi
saznanja.
gnostik v. gnostiar.
gnostika (gr. gnostike) fil. teorija saznanja.
gnostici (gr. gnostes) pl. fil. v. gnostiari.
gnosticizam (gr. gnosis, gnostes) fil. uenje
gnostiara.
gnostiari (gr.) pl. hrianski filozofi iz prvih
vekova koji su pokuali da pomou
kosmogonijskih teorija i orijen-talske
mitologije, apsolutno utvrde hriansku
religiju i postave hrianstvo kao najvii
princip sveta; gnostici.
gnostologija (gr. gnostos saznatljiv; poznat,
logia) mudrijatvo, sveznalatvo.
gnoti seauton (gr. gnothi, seayton) fil. poznaj
samoga sebe!".
giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta
afrike antilope, lii na vola ili bivola.
go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igraa
crnim i belim kameniima na kvadratnoj
dasci 19X19 (361) polja.
gobelin (fr. gobelin) v. goblen.
goblen (fr. gobelins) umetniki izraen ilim sa
slikama predela ili figuralnim scenama za
zastiranje zidova nazvan po uvenom
bojadisau Goblenu, koji je iveo u prvoj
polovini XVI veka.
governo (ital. governo) uprava, upravna vlast;
trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan
komisionar ima da dri u svom radu).
Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve
unitava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac
naroda Magog koji je sa Severa prodro u
zemlju Izrailjevu i bio potuen; kod Mojsija,
Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron)
izboena kvrga na zla-tarskim radovima; arh.
izboen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh.

praviti izboene ukrase na ivici.
goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske
manje ratne lae od 50100 tona; mala ratna
jedrilica.
goetija (gr. goeteia opsena) dozivanje zlih
duhova pomou vradbina; arobnjatvo,
arolija, opsena.
goetian (gr. goeteno opsenjujem) voleban,
aroban, opsenarski.
goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, idov (lagani
za Jevreje, idove).
gojzerica teka, dobro okovana cipela za
planinare i skijae.
gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznaboci, hriani
(izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji
nisu Jevreji).
gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih
igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri
fudbalskim i drugim lopta-kim utakmicama;
up. golman.
golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj
koji daje najvei broj golova, najbolji
navalni igra.
Golgota (gr. Golgotha, hebr. Gulgolta) lubanjite", brdo kod Jerusalima na kojem je
Hristos razapet i gde su izvravane smrtne
kazne uopte.
Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom
zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz prake;
fig. gorostas, orijaki razvijen ovek, dinovek.
golman (eng. goal-man) sp. uvar vratnica,
branilac kapije u fudbalu (jedan od
najvanijih igraa u timu); up. gol.
golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji
se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz
melodiju jedne narodne pesme.
golf (gr. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus)
l. morski zaliv, zaton; pristani-te, luka;
Golfska struja topla morska struja u severnom
delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksikog
zaliva.
golf (eng. golf) 2. kotska narodna igra
loptom, u kojoj se lopta naroitim pali-cama
(clubs) uteruje u rupu.
gol (nem. Golsch) vrsta porheta koji se
izrauje u okolini Ulma; mera = oko 41 t.
gomaristi pl. pristalice Kalvinovog uenja o
predstinaciji, a protivnici uenja Ar-minijusa,
osnivaa sekte remonstranata, zbog ega se
zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu
Gomarusu(1.5361641).
gomba (ma. gomb) puce, dugme.
gomenol farm. preiene etarsko ulje, dobiva se
od lia jednog drveta koje raste u predelu
Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se
kao blago antiseptiko sredstvo i za
ublaavanje bolova
Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog
svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u
sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u
grehu.
gonagra (gr. gony koleno, agra plen) med.
reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gonade (nlat. gonades) zool. spolne lezde.

gonalgija (gr. gony koleno, algos bol) med. bol
u kolenu, kolenobolja; gonatalgija.
gonartritis (gr. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena.
gonatalgija (gr. gony, gonatos, algos) med. v.
gonalgija.
gong (kin.) runi dobo Kineza i Indijana-ca;
muz. orkestarski instrument u koji se udara
drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od
78% bakra i 22% cinka; zvuni tanjir u koji
se, u kuama, na brodovima i dr. mestima
udara i tim, mesto zvonom, daje znak za
obed i dr.
gongorizam pretrpan slikama, bombastian i
suvie kitnjast stil, nazvan po pan-skom
pesniku L. de Gongori (15611627).
gongoristi pl. uenici i pristalice panskog
pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na
njegov nain pisanja; up. gongorizam.
gongrona (gr. gongros) med. izrataj na vratu,
gua.
gongros (gr. gongros) med. okrugao vornovit
izrataj.
gondola (ital. gondola) uzan venecijanski
amac sa veslom; reni amac za uivanje;
korpa na vazdunom balonu.
gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera
goidolu.
gondolijera
(ital.
gondoliere)
pesma
venecijanskih gondolijera; up. barkarola.
goniometar (gr. gorua, ugao, metron)
instrument za merenje uglova, uglomer.
goniometrija (gr. gonia, ugao, metria) geom.
nauka o merenju i izraunavanju uglova,
deo trigonometrije i matematike analize.
gonitis (gr. gony koleno) med. zapaljenje
kolena.
gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija
koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u
gnoju tripernog oboljenja.
gonoreja (gr. gone seme, geo curim, teem)
med. kapavac, triper.
gonohorizam (gr. gone, chorizo odvojim,
rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava
kad biljka, ili ivotinja ima samo muke ili
samo enske spolne organe (za razliku od
dvospolnosti).
gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik,
barjaktar, stegonoa; poglavar ital. republike
San Marino u srednjem veku; policijski
inovnik u pokrajinama bive crkvene
drave.
gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra.
gorgona 1. mt. fantastino ensko bie u grkoj
mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo
runog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje ive
u ravastim kolonijama privrenim za
morsko dno.
gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital.
gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama
plesni (prema ital. gradiu Gorgonzola, u
kome se proizvodi).

gravat

Gordijev vor (lat. nodus Gordius) tekoa koja

izgleda nesavladljiva, zadatak koji se moe
samo silom reiti (frigajski kralj Gordije
uvezao je rudu i jaram na svojim kolima
vorom koji niko nije mogao razdreiti, dok
ga nije Aleksandar Veliki rasekao mafi).
gor de pion (fr. gorge de pigeon) boja
golubijeg vrata.
gorila zool. najvei oveku slian majmun,
visok preko 2 t, ivi po praumama
srednje i zap. Afrike, meu dananjim
majmunima najjai i najdivljaniji; ranije su
ga zvali umski ovek".
gota (nem. Gothas) veliki nemaki vojni
aeroplan za bombardovanje, nazvan po
fabrici vagona u Goti koja ih je izraivala za
vreme prvog svetskog rata.
gotika umetniki stil koji se, polovinom HP
veka, pojavio u Francuskoj i odatle,
postepeno, rairio po celoj Zapadno j Evropi.
Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja
se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko
bogatstvo mate, iljatost formi i umetniki
individualizam, koji je esto prelazio u
bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike,
graevi-narstvo i pismo- gotica).
gotica nemaka azbuka koja je, pod uticajem
gotskog stila, postala u H veku i koja ima
jako ornamentalan karakter; pr. go-tiki.
gotski pr. koji pripada Gotima ili se tie Gota,
starogermanskog
naroda;
starone-maki,
Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemaki
jezik od XIXV veka; gotski stil v. gotika;
fig. starinski.
gotski stil v. gotika.
gouda punomasni sir, obino obloen crvenim
voskom, iz holandskog grada Goude; gauda.
gofraa (fr. gaufrage) utiskivanje ara, mustra
na tkaninu; utisnute are, mustre; up. gofrirati.
gofrirati (fr. gaufrer) pomou zagrejanih
metalnih ploa ili valjaka u koje je
urezana neka ara, izvesna mustra, udariti
are na tkaninu, kou, hartiju, tapete i sl.,
naroito tzv. gofrir-mainom.
go (alb. goc) bubanj, dobo (obino vei).
grabelaa (fr. grabelage) trg. ienje robe,
trebljenje robe.
grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti.
grav (fr. grave) l. gram. v. gravis.
grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog
bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u
departmanu irond.
gravamen (lat. gravamen) prav. alba, tuba;
teret, namet; pl. gravamina.
gravancija (lat. gravare oteavati, gravan-tia)
pl. prav. oteavajue okolnosti.
gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac albe,
uvreeni; takoe: okrivljeni, osumnji-eni.

gravacija

180

gravacija (nlat. gravatio) prav. oteavanje,

tereenje, optereivanje.
grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma
lagano, sveano, dostojanstveno; grave-mente.
grave (lat. grave) 2. teko; vano, ozbiljno; o
tonu: duboko.
gravemente (ital. gravemente) v. grave 1.
graveolentan (lat. gravis teak, olere mirisati,
graveolens) jaka i neprijatna mirisa.
graver (fr. graveur) reza, onaj koji gravira
(drvorezac, kamenorezac, elikorezac, bakrorezac, peatorezac).
gravida (lat. gravida) trudna, teka, bremenita,
zdetna ena.
gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti,
obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u
drugom stanju.
graviditet (lat. graviditas) trudnoa, bremenitost, zdetnost.
gravimetar (lat. gravis teak, gr. metron mera)
fiz. v. areometar.
gravimetrija (lat., gr.) deo geofizike koji se
bavi prouavanjem Zeml>ine tee.
gravira (fr. gravure) v. gravura.
gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti
razne crtee, u drvetu, metalu, dragom
kamenu i dr.
gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi,
optereivati; fig. stavljati na teret, zaduiti,
zaduivati.
gravis (lat. gravis) gram. teki akcenat, akcenat
koji ide s leva na desno ( ), u grkoj i
francuskoj gramatici.
gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno;
up. grave 1.
gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. tea, privlana
sila izmeu materijalnih delia u vasioni,
pod ijim se uticajem vre kretanja nebeskih
tela.
gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, sveano dranje, vanost; kru-tost,
ukruenost, pridavanje vanosti samome sebi;
muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz.
sa dostojanstvom, ozbiljno.
gravitetski
(lat.
gravitas)
ozbiljan,
dostojanstven, svean; koji se pravi vaan, sa
usiljenim dostojanstvom.
gravitirati (nlat. gravitare) fiz. teiti, biti teak,
ispoljava teu, svojom masom teiti,
pribliava se nekom drugom telu; fig. teiti
neemu, biti naklonjen kome ili emu.
gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska
vetina; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani
u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista
ezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci
lestvice,
skale
fizikih
instrumenata
(termometara, areometara, elektrometara i
dr.); in, klasa (u slubi).
gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost,
stupnjevitost; ret. postupnost, nain izlaganja u
kojem se predstave rea-

graduelan

ju postupno jedna za drugom po jaini: od

slabijih se prelazi ka jaim, sve do najjae,
da bi se na nju obratila to vea panja i
izazvao to jai utisak (klimaks); slik.
neprimetno prelaenje iz boje u boju.
gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno,
privlano.
gradele (ital. gratella) gvozdena reetka za
peenje mesa, ribe i sl.; up. rotilj.
gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne
(geografskih karata); podela na stepena
(termometra i dr.).
gradijent (lat. gradi koraati, tresti) 1. stepen
(ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona
(puta, koloseka), iznos nagiba prema
vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog
puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada
barometra ili termometra pri prelasku iz
jednog mesta u drugo.
gradijenta (lat. gradi koraati) visinska linija
eleznike pruge.
gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti,
pobolja vrednost emu (npr. gradirati zlato
dati zlatu jau boju); u sola-rama: od prirode
slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj
veu slanou; izmeriti stepene (grade) jaine,
npr. rakije.
graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno,
usrdno, dopadljivo.
gradl (nem. Gradel) vrsta pamune tkanine sa
utkanim arama, mustrama, upotrebljava se
za rublje.
grado (ital. grao) muz. postepeno, postupno
(kada note idu od jedne linije drugoj).
gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan;
koji se odnosi na stepen ili: in, poloaj.
gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost,
postupnost; "ol. izraz kojim se obe-leava
politika >* taktika engleske radnike stranke
(laburista) koja tei ostvarenju socijalizma
putem reformi.
gradualna disputacija ueno raspravljanje ili
polemian spis u cilju postignua nekog
ina na velikim kolama Zap. Evrope.
gradualni sistem prav. odreivanje reda
nasledstva prema stepenu srodstva.
graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio
neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat).
graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono to
deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja
deli neku liniju, krivu na male pravilne
delove; med. aparat koji podeava duinu
varnica pri leenju elektrinom strujom.
graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela)
na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva,
komparacija; davanje akademske titule na
velikim kolama.
graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v.
gradualan.

graduirati

181

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene

(ili: stupnjeve), obeleiti stepene (na
termometru i dr.); dati nekome izvesnu
akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno
menjati jainu neemu navie ili nanie,
postepeno
poveava,
pojaava-ti,
smanjivati itd.
gradus kognacionis (lat. gradus cognationis)
prav. stepen srodstva.
gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus)
prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u
kojem se ne moe sklopiti brak.
gram (gr, gramma mala teina, fr. gramme,
nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4S; teina koju ima jedan
gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na
podlogu koja je dri ili kojom vue konac o
koji je obeena; jedinice vee od grama su:
dekagram=10
g,
hektogram100
g,
kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili
10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona;
jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g;
centigram= 1/100 g; miligram1/1000 g.
gramatizirati (gr. gramatike) formalisti-ki
prouavati jezik, zanemarujui se-mantiku
(znaenjsku) i funkcionalnu stranu jezikih
pojava; suvoparno predavati ili uiti
gramatika pravila.
gramatik (gr. grammatikos) v. gramatiar.
gramatika (gr. grammatike) nauka o jeziku i
njegovim zakonima (moe biti: opisna,
uporedna i istorijska).
gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tie
nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up.
gramatiki.
gramatiar (gr. grammatikos) onaj koji
prouava zakone jezika; poznavalac jezika;
uitelj jezika; gramatik.
gramatiki (lat. grammaticus) koji je u
skladu sa zakonima i pravilima nauke o
jeziku; up. gramatikalni.
gramatolatrija
(gr.
gramma,
latrefa
oboavanje) oboavanje slova, tj. slepo
verovanje svemu to je napisano i natampano
sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha.
gramatologija (gr. gramma, logia) naela i
uputstva o sastavljanju jedne gramatike;
nauka o poznavanju rukopisa po njegovim
bitnim osobinama.
gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili
jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi
izraeno} u gramovima.
gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v.
graminee.
graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave.
graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao
travom, bogat travom.
gram-kalorija fiz. v. kalorkja.
gramofon (gr. gramma, phone glas) usavreniji oblik fonografa, aparat kojim se
oveji glas ili topovi muzikih instrumenata
upisuju na obrtni votani valjak ili obrtnu
votanu plou, tako da se

granirati

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti

(reprodukovati).
gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-ak;
ranija jedinica za merenje malih teina,
naroito u apoteci= 0,073 g; up. gren.
granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca,
metalna sama, naroito granuliranjem
isitnjeno gvoe i bakar.
granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji
ima zrnca se lapis kamen) t. veoma
rasprostranjen mineral, velike tvrdoe, lepog
staklastog sjaja, crvenkast; ima ga vie
varijeteta.
granata (lat. granum, ital. granata, nem.
Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa
jakim razornim punjenjem koje se, kad je
baeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi
vrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih
delova i ima razorno dejstvo.
granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile,
naroito za crne ipke.
granginjoleskan (po imenu pariskog pozorita
Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, straan.
granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i
nastranih
pozorinih
komada
(kakve
naroito prikazuje parisko pozorite
Grand Guignol).
grand (p. grande) 1. velika, dostojanstve-nik,
lan visokog plemstva u paniji; v. grandi.
grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj
se, bez aduta, pravi najvei broj bodova
(tihova); grando.
grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, vaan,
otmen.
grandeca (p. grandeza, ital. grandezza)
dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost,
oholo dranje; kon grandeca (ital. sop
grandezza) muz. sa dostojanstvenou,
ponosito, gordo.
grandi (p. grandes) pl. od H veka lanovi
najvieg naslednog plemstva u paniji, sa
mnogim povlasticama, privilegij ama; up.
grand 1.
grandiozan (nlat. grandiosus) velianstven,
uzvien, velikolepan.
grandiozitet (nlat. grandiositas) velianstvenost,
uzvienost,
veliko
lepnost;
grandioznost.
grandioznost v. grandiozitet.
grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj.
ono to je najnovije u modi.
grando (ital. grando) l. v. grand 2.
grande (1. grando) 2. grad, tua; med. miak u
oku.
grandoman (lat. grandis- velik, gr. marua
.ludilo) v. megaloman.
grandomanija (lat., gr.) v. megalomanija.
granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili:
izraivati) u obliku zrna (npr. kou); u
bakrorezu; dati povrini zrnast izgled.

granit

182

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija sloena gromadna stena, iji
su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun.
granolit (ital. grano zrno, grumiak, gr. lithos
kamen) smesa od granita i cementa koja se
upotrebljava za poploavanje, kal-drmisanje
ulica.
gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj.
prva nagrada.
grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) veliki
gospodar" (titula turskih sultana).
granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje,
pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada
(npr. metala) u zrna; med. zamlaivanje
rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje.
graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri
zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih,
jedrih i nabubrelih bradaviica i kvrica.
granuliranje v. granulacija.
granulirati (nem. granulieren) pretvarati,
pretvoriti u zrnasto stae; granulirati se
zarasta, zarastati putem granulacije,
granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati
(ili: preraivati) u zrna; med. zamladiti,
zamlaivati, zaceljivati stva-ranjem na rani
granulacionog tkiva; pr. granuliran.
gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u
obliku zrna, zrnast.
granuloza (lat. granulum zrnce) ep- granulozno zapaljenje oiju, egipatska okobolja,
trahoma.
gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus),
zrnast, zrnat.
granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost,
zrnastost.
granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se
sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik.
granului (lat. granulum) zrnce; in granulis
(lat. in granulis) u zrncima.
granum salis (lat. granum ali) zrno soli, tj.
malice pameti, razboritosti, rasuivanja;
kum grano salis (lat. sit grano ali) sa
zrnom soli,
tj.
zdravim,
pravilnim
razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi)
posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti neto).
granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog
raka, Maja squindo.
gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje,
oprotaj; ljubav, naklonost; ljup-kost,
milina, dra.
grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlaivati, pustoiti, iriti se, raspro-stirati se
(za bolesti). gratake (ital. grattacacia) rende,
trenica,
ribe.
graten (fr. gratin) kup. nain gotovljenja jela
tako da se uhvati kora preko jela; jelo
zgotovljeno na taj nain, jelo s korom.

grafiko prikazivanje

gratinirati (fr. gratiner) kup. pei tako da se

uhvati kora, da se zapee.
gratis (lat. gratis) badava, besplatno, dabe.
gratist(a) (lat.) ak koji dobiva besplatno hranu,
blagodejanac; gratuist.
gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar,
darivanje, nagrada.
gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti,
poastiti.
gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist.
gratuit (lat.) v. gratist.
gratuitet (nlat. gratuitas) nezasluena ljubav ili
milost; besplatnost.
gratulant (lat. gratulans) onaj koji estita;
gratulator.
gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant.
gratulacija (lat. gratulatio) estitanje, e-stitka.
gratulirati (lat. gratulari, gratus) estitati,
izjaviti radost zbog ega.
graf (nem. Graf) prvobitno: vii inovnik;
docnije: visoka plemika i nasledna titula;
grof.
grafaa (fr. graf f age) utiskivanje ara i figura
na tkaninu pomou vruih ploa.
grafsma (gr. grapho piem) lingv. pismena
predstava glasa, slovo.
grafija (gr. grapho piem, opisujem) za-vrna
re u sloenicama, znai: opis, opisivanje,
nauka
(npr.
geografija,
biografija,
etnografija itd.).
grafijato (ital. graffiato) v. grafito.
trafika (gr. graphike) vetina pisanja (ili:
crtanja, slikanja); postupak pri umnoavanju
knjievnih i umetnikih dela.
grafit (gr. grapho piem) min. tamnosive do
crne boje, mek, mastan i jako metalne
sjajnosti ugljenik.
grafito (ital. graffito) mozaiko ukraa-vanje
podova i zidova od mermera; bojadi-sanje
zidova sivom vodenom bojom, tako to se
na zid, koji je prethodno premazan crnom
bojom pa potom okreen belo, ugrebe neka
ara tako da crna osnova prosijava; grafijato.
grafike vetine svi postupci pri reprodukovanju i umnoavanju pisma, slika ili
crtea pomou ploa ili peata: drvore-stvo,
litografisanje, bakrorezaka i e-likorezaka
vetina, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija,
autotipija i dr.
grafiki (gr. graphikos) koji pripada vetini
pisanja, crtanja, slikanja, ili se tie vetine
pisanja,
crtanja
ili
slikanja; pisan,
predstavljen slovima, prikazan crteno.
grafiko prikazivanje slikovito, crteno
prikazivanje rezultata dobivenih prouavanjem izvesnih injenica, koje, mesto cifara
i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene
rezultate pomou crtea i pro-storne slike;
podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

grafodrom (gr. grapho piem, dromos

tranje, trk) vetak u brzom pisanju.
grafodromija (gr.) brzo pisanje, vetina brzog
pisanja.
grafolog (gr. grapho piem, logos) strunjak
(ili: vetak) u poznavanju karaktera jednog
oveka
po
njegovom
rukopisu;
u
kriminalistici:
vetak
u
utvrivanju
istovetnost izvrioca falsifikata, navrenih
menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem
levom rukom, podraavanjem tueg rukopisa
itd.
grafologija (gr. grapho, logia) nauka (ili:
vetina) da se po rukopisu oveka objasni
njegov karakter, moralne i intelektualne
osobine uopte.
grafomanija pomama ili strast pisanja.
grafometar (gr. grapho piem, metron) naziv
raznih matematikih instrumenata, naroito
uglomera.
grafospazmus (gr. grapho, spasmos gr) med.
pisarski gr; up. mogigrafija.
grafostatika (gr. grapho, statizo stavim) teh.
grafiko
ispitivanje,
pomou
crtanja,
postojanosti jedne konstrukcije, koje se
odlikuje velikom jednostavnou i preglednou (za razliku od raunske, ana-litike
metode).
Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu
Silvestru Grahamu (Graham, 17941851)
nazvali hleb od penine i jemene jar-me,
bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate
od eluca, naroito od eerne bolesti.
gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia)
zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost,
ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, draesnost; kon gracija (ital.
con grazia) kuz. sa ljupkou, umilno.
Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum)
prav. prvi deo Corpus juri canonici, nazvan
po italijanskom kalueru Gracijanu koji je,
oko 1150, skupio i priredio zbirku svih
dotadanjih izvora crkvenog prava.
gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri lju.e pra-tilice
Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih
Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up.
haritine.
gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav,
mrav; nean, tanan.
gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost;
nenost, tananost.
graciozamente (ital. graziosamente) muz. v.
graciozo.
graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan,
prijatan, umiljat.
gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost,
umiljatost.
graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno,
dopadljivo; graciozamente.
grev (fr. greve) peskovita obala; negdanje
gubilite u Parizu (za vreme revolucije);
zborio mesto besposlenih radnika; fig.
obustava rada, trajk.

griz

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio

posao, trajka.
gregorijanski kalendar v. pod julijanski
kalendar.
gre (fr. grege) trg. sirova, nepreraena svila.
grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voa
dobivena ukrtanjem limuna i narande.
greka (lat. graecus grki, graeca) pl. grke
stvari, grki spisi, grka dela.
greka fides (lat. graeca fides grka vernost) u
poslovinoj upotrebi za verolomstvo,
nedranje rei, prevrtljivost.
grekoman (lat. Graecus Grk, gr. mania
pomama, ludilo) preteran potovalac ili podraavalac onoga to je grko.
grekomanija (lat., gr.) preterana naklonost i
ljubav prema svemu to je grko; slepo
ugledanje na ono to je grko.
gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina,
drutvo, udruenje, kolegijum.
gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za
merenje finih i sitnih stvari (dijamanata,
bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od
svilene bube; up. gran.
grenadina (fr. grenadine) gruba pamuna,
vunena ili svilena tkanina za gornje enske
haljine; crne svilene ipke iz Liona; vrsta
platna tkanog slino damastu.
grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: peak
odreen za bacanje bombi, bomba; docnije:
jezgro peadije.
grenaa (fr. grenage) zrnasto pozlaivanje,
naroito delova asovnika.
trenirati (fr. grain) v. granirati.
grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti,
npr. zdravu kou na ranu.
grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grkog
jezika, ono to je samo za grki jezik
karakteristino; oblik u nekom drugom jeziku
napravljen prema grkom obliku; up.
helenizam.
grecizirati (lat. Graecus) pogriti, pogra-vati,
napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grkom
duhu; govoriti ili pisati grki; osobenosti
grkog jezika unositi u drugi jezik, davati
grki oblik.
grecist strunjak za grki jezik i grku
knjievnost.
grecistika nauka o grkom jeziku, knjievnosti i
grkom ivotu.
grecitet (lat. graecitas) grki nain pisanja;
poznavanje grkog jezika; osobenost grkog
duha i jezika.
grelja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni
novi, groi.
gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len
(fr. gris de lin) lanena boja, boja lana.
griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim
pegama kao drozd, pirgav.
grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni
novac od 10 kopejki.
griz (nem. Gries) krupno samleveno brano;
vrsta jela od tog brana.

griza]

184

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa

raznim osenavanjima; meavina sive i bele
kose u vlasuljama (perikama); beo i crn
sitno kariran tof.
grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja ivi
sa kakvim mladim ovekom, naroito
studentom, u divljem braku, ali mu je verna i
odana drugarica (izraz postao po haljini od
obinog sivog tofa grisette kakve su
nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene
tkanine pomeane sa lanom, svilom i dr.;
siva domaa haljina.
grijada (fr. grillade) kuv. meso peeno na
rotilju, ulbastija.
grijaa (fr. grillage) reetka; zagrevanje metala
pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu);
prenje; rotilj s mesom; preni bademi.
grijer (fr. gruyere) vrsta finog vajcar-skog
kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu
Frajburg).
gril (eng. grill, fr. gril) rotilj za peenje;
prenica.
grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se
jela (meso) pred oima gostiju peku na
rotilju, evabdinica; lokal za doruko-vanje.
grimasa
(fr.
grimace,
lat.
grimacea)
kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili:
iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo,
licemerstvo.
grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti
se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig.
pretvarati se.
grinbeks (eng. greenbacks) pl. novanice, banknote Sjedinjenih Amerikih Drava (zbog
zelene poleine).
Grini predgrae Londona, kroz koje, na
mestu gde se nalazila stara opservatorija,
prolazi poetni Zemljin meridijan.
Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (etalite u Londonu).
grin-rum (eng. green-room) zelena soba"; u
engleskom pozoritu: soba za glumce koji
nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome
to su nekada glumci ekali na red da iziu
na pozornicu u jednoj zelenoj senici.
grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna
kolena bolest kod dece, s krastama na
glavi i opadanjem kose, strup.
grin horn (eng. green horn) novajlija, poetnik,
utokljunac.
grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naroito za
supu.
grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepive
i veoma zarazne groznice sa visokom
temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica,
rorina; influenca.
gripoza (gr. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandi; grifoza.
gris (nem. Griess) ito mleveno u zrnca sa
prenikom 0,2-1,5 mm bez mekinja.
grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje,
hvataj, nain hvatanja (protivnika u

grosist(a)

borbi, naroito u rvanju i boksovanju); drka,

dralje, rukohvat, balak.
grif (fr. griffe) 2. potpis igom; ig sa potpisom.
grif (gr. grypos) 3. kit. ivotinja sa lavljim
telom a orlovskom glavom i krilima, esto
kao motiv u vajarstvu i umetnikom
zanatstvu.
grif (gr.) 4. 3007. beloglavi sup.
grifoza (gr. grypos) ned. v. gripoza.
grifon (fr. griffon) pas ptiar upave dlake, a
dugakih i klempavih uiju.
gro (fr. gro, grosse) glavni deo, najvei deo
neega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.;
glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna
vojska, glavnina; naziv tekih svilenih
tkanina; an gro (fr. en gro) trg. naveliko.
grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub,
surov ovek; grubijan.
grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost,
divljatvo.
grog (eng. grog) pie od tople vode, eera i
ruma ili konjaka (nazvane po nadimku
Old Grog pronalazaa, engleskog admirala Bernona, iz sredine HU veka, koji je
svojim matrozima davao rum pomean sa
vodom).
grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom
stanju, oamuen (obino bokser koji dobije
teke udarce).
grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje,
oamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga.
gro-de-Tur (fr. gro de Tours) jaka svilena
tkanina, koja se izrauje u francuskom gradu
Turu; up. pti-gren.
gromade (rus. gromade) velika gomila, masa,
mnotvo; geol. velika masa neke magmatske
stene, obino nepravilna oblika.
gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika.
gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj.
vetina ureenja i utvrenja poljskih logora;
vetina
zemljomerenja;
obelea-vanje
(kamenjem, koljem), omeavanje.
grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene
tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji
je od takve tkanine; krombi.
groplan (fr. gro krupan, plan) ono to je
snimljene iz neposredne blizine, snimak
izbliza, uvelian detalj neke scene.
gros (nem. Gro) trg. 144 komada neke robe: 12
tuceta.
gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto teina.
groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko,
velikoprodaja; grubi predmeti od gvoa,
gvoarska radnja.
groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog
grosa.
grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac
koji se bavi kupovinom i prodajom robe u
velikim koliinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam
a

185

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka,

baba.
groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo
isticano ili iseeno (na propisima za
pravljenje lekova); fig. bez tanina, u najglavnijim potezima.
groshandl
(nem.
Grosshandel)
trgovina
naveliko, velikoprodaja, veletrgovina.
groshendler (nem. Grosshandler) trgovac
naveliko, velikoprodavac.
grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih
tamparskih slova.
groteska (ital. grotla, grottesco) fantastino
sastavljen ukras iz ivotinjskih, bilj-nih i
drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u
antikim termama i grobnicama (grotta
peina) a od kraja XV veka u dekorativnom
i plastinom slikarstvu; lit. duhovita, otro
poentirana kratka pria ili drama koja
prikazuje neobine dogaaje i linosti (o,
Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan
pokret pri igranju (izraz postao odatle to su
u ruevinama Titove palate u Rimu, koje su se
zvale grote, naene svakovrsne fantastine
slike).
groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque)
fantastian, neobian, udan, preteran,
neprirodan; smean, nastran; groteskni igra
baletni igra koji pravi komine pokrete i
skokove.
grof (nem. Graf) v. graf.
gro (nlat. grossus debeo novac, nem.
Groschen) naziv za srebrni novac razne
vrednosti kod Francuza, Nemaca, eha i dr.;
u Srbiji gro je vredeo 20 para
grubijan (nem. Grobian) v. grobijan.
grum (eng. groom) hotelski momak, sluga
(obino deak); konjuar.
grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj;
zemljita, zemlja za obraivanje; slik. prvo
premazivanje bojom, povrine na kojoj e se
raditi slika; grunt.
grundirati (nem. grundieren) napraviti
osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: povrinu
(platno, zid) prvi put premazati i na taj nain
pripremiti je za primanje boja; gruntirati.
grunt (nem. Grund) v. grund.
gruntirati v. grundirati.
gruntovnica (nem. Grund) zemljina, ba-tinska
knjiga sa podacima o nepokret-nim
imanjima jedne katastarske optine; vodi se u
sudu.
trup (fr. group) zapeaen ovei paket sa
novcem, novano pismo.
grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup,
gomila, hrpa.
grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa,
skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje.
grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u
gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu;
grupisati.
grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gula

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig.

sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema
emu; a son gu (fr. a son gout) po svom
ukusu.
gua.-- (p. gua...) v. gva...
guano (p. guano, fr. guano) v. gvano.
gua-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo)
slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim
bojama (naroito se primenjuje u bojadisanju
tapeta, lepeza i dr.); gvaco.
guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kona
bolest, liaj, lepra.
gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-no;
upravitelj, upravlja = guverner.
gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina,
provincija.
guvernadur (ital. governatore) zastupnik
mletake vlasti u doba protektorata Mletaka
nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni
stareina; kasnije nasledio zvanje u
plemenskoj hijerarhiji).
guvernanta (fr. gouvernante) vaspitaica,
domaa uiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica.
guverner (fr. gouverneur) glavni komandant
vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada
ili tvrave); u Sev. Americi: najvii dravni
slubenik, upravnik npr. banke; namesnik;
vaspita (prineva itd.).
guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare)
krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti;
vladati; vaspitavati.
guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik
vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine,
namesnitvo, upravnitvo; upravna oblast,
vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl.
gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo,
zbogom.
gudok (rus. gudbk) ruski muziki instrument
(violina) sa tri ice.
gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn
ostatak pri destilaciji parafinskog ulja;
upotrebljava se mesto asfalta.
gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana
hartija za izolovanje vlage.
gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati
(ili: namazati) katranom.
gudtemplerski red (eng. Order of Good
Templars) red dobrih hramovnika", po
ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena
organizacije za najstroe uzdravanje od
alkoholnih pia.
gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj.
lepo i pristojno ponaanje, ton koji vlada u
finom drutvu, lep nain ponaanja i
izraavanja u drutvu; pitomost i vasgtanost
u linom ophoenju.
gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage
homoseksualac)
beskunik,
skitnica,
probisvet; spadalo, mangup.
gula (ma. gulyas) kup. manji komadi goveeg
mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka,
paprike i kima.

gulden

186

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a

posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji.
guma (gr. komini, lat. gummi) biljka materija
koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u
biljnim sokovima i elijinim tkivima;
upotrebljava se u vrstom i ela-stinom stanju
za brisanje hartije, a u tenom za lepljenje;
med. naroita vrsta granulacionog tkiva
izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u
obliku sitnih voria ili vorova u veliini
kokoi-jeg jajeta, sifilistini izrataj, sifi-lom.
gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska
guma, lepak.
gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasuen
crvenkastout mleni sok nekih tropskih
biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za
pravljenje ute boje, a u medicini kao jako
sredstvo za ienje).
gumielastika v. gumilastika.
gumilastika (gr. kommi, elauno vuem
rasteem) vrlo elastina, rastegljiva guma;
predmet izraen od takve gume; tkani-na
protkana gumenim vlaknima.
gumina (ital. gomena) debelo ue kojim se
vezuju brodovi.
gumirabika v. gumi-arabika.
gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta
od gumi-arabike, belanevine i eera;
upotrebljava se kao lek protiv kalja.
gumirati (lat. gummi) prevui (ili: prema-zivati,
premazati) rastvorenom gumom (npr.
potanske marke); zalepiti.
gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na
bolest koja se sastoji u velikom luenju gume
usled raspadanja elijinog tkiva.
gumozan (lat. gummosus) slian gumi, kao
guma; med. sifilistian, vrengav.
gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) guva,
mete; gomila, mnotvo; buka, vika, graja.
gurabija (arap. gurabiyya ptiji kola, vra-nin
kola, tur. gurabiye) 1. kolai od brana,
jaja, eera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih
zimskih dinja.
gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran.
gurd novana jedinica Haitija (1 gurd=100
santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji
voli mnogo
da jede, jenik, prodrljivac; obino u
znaenju: onaj koji voli dobra jela i pia,
sladokusac.

guc

gurmandiza
(fr.
gourmandise)
jenost,
prodrljivost, oblapornost; naklonost prema
dobrim jelima i piima; slatki, poslastica,
prislaak, preslaak.
gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i
vina, dobar vincija; up. gurman.
gust (lat. gustus) ukus; volja, ef, raspoloenje
prema emu; up. gustus.
gustati (ital. gustare) l. probati, kuati (jelo,
pie i dr.).
gustati (ital.) 2. dopadati se, sviati se, prijati,
goditi, biti po volji (nekome).
gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji
izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd.
gu starati (lat. gustare) kuati, okuati (jelo);
nalaziti zadovoljstvo, uivati u posmatranju
nekoga ili neega (jela, odela, karata pri igri i
dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati
dopadanje kod koga za neto, za koga.
gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop
gusto) muz. v. gustozo.
gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon
gusto.
gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est
disputandum (lat. de gustibus pop est
disputandum) posl. o ukusima ne treba
raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i
voli ono to hoe i ta mu se svidi.
guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja;
trunka, malice; med. kostobolja, up. giht.
gutaperka (mal. guttah, percha) kauuku
slina, ali neelastina guma sa Sumatre, koja
omeka i postane elastina u vreloj vodi;
upotrebljava se za mainske kaie, cevi,
onove i dr., a u medicini, u obliku hartije za
zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za
premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka
satin koa od gume.
gutati (lat. guttatim) med. u kapima,
kapljicama, kap po kap, kapljui.
gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode
iz biljke u vidu kapljica, naroito nou
(veernja rosa).
gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta
belog burgundskog vina.
gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska,
terpentinskog ulja i dr. (za obuu).
gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni
glas.
guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni,
koji se tie grla; guturalni glasovi gram.
grleni glasovi.
guc (ital. gozzo) vrsta malog amca sa
otrim pramcem i otrom krmom; manji
parobrod.

D
D, d peto slovo nae irilice, esto nae latinice
(D, d) kao skraenica; d=dinar; A,da ili
datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na
receptima); d. t. d. da tales dozes (lat. da
tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr
med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor
filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka
se brie; d. t.=dekstra manu (lat. dextra
manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur
lestvice; fiz. d = skraenica za dioptriju; hem.
Dy =disprozijum.
daba (arap.) avo, neastivi; udovite.
dana (tur. dava) parnica, tuba, potrai-vanje.
davudija (tur. dabaci) tuilac, alilac.
dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja
koja nita ne donosi; up. Karadag.
dagerop (fr. Daguerre, gr. typos otisak) fot.
naprava, koju je 1838. pronaao Dager, koja
trajno zadrava sliku stvorenu uticajem
svetlosti na hemijski prireeno] metalnoj
ploi.
dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom
srebru pomou ive; up. dagerotip.
dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u
knjievnosti i likovnoj umetnosti koji
obrauje predmete iz oblasti besmisleno-ga,
primitivnoga i sl. na naroit nain.
dazimetar (gr. dasys gust, metron mera) fiz.
aparat za merenje gustine vazduha.
daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta
udarakog instrumenta udaraljka,
obru s nategnutom koom i praporcima po
ivici; def.
dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugaak
tap za potiskivanje renog amca.
dajm (eng. dime) severoameriki novac, deseti
deo dolara.
dajmonion (gr. daimnion) fil. ovako Sokrat
naziva onaj unutarnji glas koji on smatra
boanskim nadahnuem, a koji ga odvraa i
opominje da ne uini neto to bi bilo
nepravino, nekorisno ili ravo.
dajning-kar (eng. dining-car) kola za
ruavanje; dajning-rum (eng. dining-room)
trpezarije, ruaonica.
da kapo (ital. da capo) muz. ispoetka, iznova,
tj. celu muziku partiju ponoviti do toga
znaka.

daktrijadenalgija (gr. dakryon suza, aden

lezda, algos bol) med. oboljenje suznih
lezda.
dakrijadenitis (gr. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda.
dakriorea (gr. dakryon, geo teem, curim)
med. odvie jako suenje.
daktil- (gr. daktylos) 1. predmetaku sloenicama sa znaenjem: prst.
daktil (gr. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od
tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva
kratka (-UU).
daktilioglifika (gr. daktylos prst, gly-phein
rezati, urezivati) vetina rezanja kamenja za
prstenje.
daktilografija (gr. daktylos, grapho piem)
opisivanje prstenja.
daktiliografika (gr. daktylos, grapho) v.
daktilioglifika.
daktiliomantija
(gr.
daktylos,
manteia
proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje
pomou arobnog prstenja.
daktilioteka (gr. daktylos, tithenai staviti)
zbirka kamenja za prstenje (gema) naroito
grkog; zbirka otisaka takvog kamenja;
juvelirsko sandue.
daktilitis (gr. daktylos) ned. zapaljenje prsta,
ir na prstu.
daktilogram (gr. daktylos, gramma crta)
otisak prstiju.
daktilograf (gr. daktylos, grapho piem) onaj
koji pie na pisaoj maini.
daktilografija (gr. daktylos, grapho) pisanje
na pisaoj maini.
daktilografkinja (gr. daktvlos. grapho) ona
koja ume da pie na pisaoj maini.
daktilologija (gr. daktylos, logia) govor
pomou prstiju, vetina iskazivanje misli
pomou prstiju.
daktilomantija
(gr.
daktylos,
mantei)
proricanje (ili: vraanje) iz prstiju.
daktilonomija (gr. daktylos, nomizo mislim,
dragim) vetina raunanja na prste, raunanje
na prste.
daktilosimfiza (gr. daktylos, simphyia)
sraslost prstiju na ruci ili nozi.
daktiloskopija (gr. daktylos skopeo gledam,
posmatram) metod prepoznavanja zloina-ca
po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama;

ispitivanje otisaka prstiju.
daktiloteka (gr. daktylos tithemi stavljam)
med. zavoj kojim se odrava povreeni prst u
pravom poloaju.
daktilotip (gr. daktylos typos otisak) pisaa
maina.
dalaj lama vrhovni budistiki svetenik u
lamaizmu: oboavani poglavar duhovne i
svetovne vlasti u Tibetu.
dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine.
dalasi novana jedinica Gambije; deli se na 100
bututa.
dalga (tur. dalga) talasi, talasanje.
dalija vot. ljubiasta georgina, nazvana po
vedskom botaniaru Dalu (Dahl +1789).
Delila (hebr.) v. pod Samson.
dalmatika (lat. dalmatica) l. odea koja se
nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga
gornja odea pape, biskupa i svetenika u
katolikoj crkvi.
dal senje (ital. dal segno) uz. v. al senjo.
daltonizam slepilo za boje, nesposobnost ula
vida da razlikuje boje, naroito crvenu
(naziv po engleskom hemiaru Dal-tonu, koji
je opaao samo tri boje i prvi opisao ovu
pojavu).
dama (lat. domina gospoa, fr. dame, ital.
dama) gospoa, gospa, ena iz vieg stalea;
plemikinja, vlastelinka; otmena ena koja
ume da dri do sebe; figura na kartama za
igranje; kraljica" u ahu.
damar (tur. damar) krvna ila.
damasen (fr. damassin) poludamast; materija
slina damastu.
damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski
nain, arati (ili: iarati) cvetovima tkaninu.
damasket (fr. damasquette) bogata damastska
materija sa cvetnim arama na atlasnoj
osnovi.
damaskini (po grkom piscu Damaskinu
Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na
narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v.
javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara.
damast (ital. damasto) svilena, vunena ili
platnene materija sa cvetovima.
damasciran iaran, izvezen; up. damast.
damascirati (fr. damasquiner) gvoe ili elik
naroito seivo noeva i maeva, zaariti, pa
onda zlatom i srebrom iarati (postupak
nazvan po sirijskom gradu Damasku).
damnatur (lat. damnatur) odbacuje se,
zabranjuje se, cenzorska formula kojom se
zabranjuje da se neka knjiga, ili neko
mesto u njoj tampa.
damnatus (lat. damnatus) osuen; osuenik.
damnacija (lat. damnatio) osuda na vene
muke, prokletstvo.
damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. unitavanje (ili: oteivanje ili
pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i
dr.

darvinizam

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je

pretrpeo tetu, oteeni.
damnifikacija (nlat. damnificatio) nanoenje
tete, oteivanje.
damnificirati (nlat. damnificare) naneti tetu,
otetiti.
damnum (lat. damnum) teta, gubitak.
Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu
Dioniziju pozavideo na srei. Da bi mu
pokazao kakva je to srea, naredio je
Dionizije da ga poaste za njegovom trpezom
kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad
glave ma o konjsku dlaku. Otuda Damoklov
ma opasnost koja oveku stalno preti.
damper (eng. dump-car) v. kiper.
damping (eng. dumping) trg. v. demping.
dampfer (nem. Dampfer) parobrod.
Danaide (gr.) kit. pedeset keri kralja Da-naja
koje su po zapovesti oca pobile svoje mueve,
zbog ega su osuene od bogova da u
podzemnom svetu nose vodu u amfore bez
dna; fig. rad, posao Danaida teak, neuspe-an
posao.
daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske
ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog
najboljim grkim junacima, koji su Grci
(Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga
Trojanci, smatrajui ga poklonom, uvukli u
svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona
ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove
donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad
darove donosi uvek).
Danajci (gr. Danaoi) antiki stanovnici Arga
na Peloponezu; kod Homera Grci.
dano (ital. danno) trg. teta, gubitak.
danre (fr. danrees) pl. trg. ivotne namirnice,
roba; danre kolonijal (fr. denrees
coloniales) kolonijalna roba.
dane (fr. danse) ples, igra, igranje.
dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka,
ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u
kome se posetioci mogu zabavljati i plesom.
dantel (fr. dentelle) ipka; ara oko strane na
knjizi; sve to je izrezane u obliku ipke.
dara (tur. dara) teina materijala za pakovanje
koja se odbija od celokupne (bruto) teine
neke robe.
darbizam hilijastika sekta, koju je 1840.
osnovao u franc. vajcarskoj /. N. Darby,
koja prorotva Starog i Novog zaveta
bukvalno shvata i tumai; pristalice se zovu:
darbisti, darbihriani; pr. dar-bistiki.
darvinizam uenje engleskog prirodnjaka
arlsa Darvina o razvitku i preobraaju u
ivotinjskom i biljnom carstvu, po kome su se
sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz
drugih, iz prostijih u sloenije u borbi za
opstanak,
prirodnim
odabi-ranjem
(seksualnom selekcijom) n prilago-avanjem
okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

da ive i s kojima su se morale boriti; up.

descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog uenja; v.
darvinizam.
dardanarijat prav. zelenaenje, lihvarenje,
kupovanje ivotnih namirnica, naroito ita,
da bi im se isterala visoka cena. Izraz potie
od
nekoga
fenianskog
a-robnjaka
Dardanusa, koji je, svojom arob-nom
vetinom, skupljao ito u svoje ambare, pa ga
prodavao kad mu je cena bila najvia.
dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji
zelenai itom; v dardanarijat.
dardaneli (gr. Dardanos) pl. dva zamka s obe
strane Helesponta, nazvani po starom
azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao
Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza
Dardanela.
darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju
Dariju I.
darling (eng. darling) ljubimac, miljenik,
dragan.
darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka,
nered, mete.
darsonvalizacija med. kada se naizmenino
struje vrlo visokog napona (Tesline struje)
upotrebljavaju za leenje nervnih i dr.
oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu
. D'Arsonvalu (18511940).
daskal (gr. didaskalos) uitelj.
data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono to je
dano; tat. ono to je poznato; ist. podaci, poznate
i utvrene injenice.
data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci
i primici, izdavae, i primanje.
datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re
za molbe i albe, datarije.
datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za
molbe i albe koja daje crkvene dozvole i
zabrane,
npr.
dispenzaciju,
zabranu
sklapanja brka i dr.
dativ (lat. dativus se. casus) gram. trei pa-de,
pade namene pravca.
datizam (greenje u jeziku, naroito kod onoga
kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu,
vojskovoi persijskog kralja Darija I, koji je
govorei grki upadao u takve greke.
datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i
dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano;
poticati, imati svoj poetak, trjati od.
dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana
potpisa
(naroito
na
menicama,
kod
odreivanja dana plaanja).
dato-menica trg. ona kod koje se rok plaanja
rauna od dana izdavanja.
datula (ital. dattolo) urma.
datum (lat. datum, dare, dati) podatak o
vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima,
pismima itd.).
datum ut retro (lat. datum ut retro) na
menicama: naznaivanje istog vremena i
mesta kao i na prednjoj strani.

debankirati

datum ut supra (lat. datum ut supra) na

menicama: mesto, dan i godina kao gore.
daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se
spravlja od semena tatule.
Dauning-strit
(eng.
Downing-street)
ime
londonske ulice u kojoj se nalazi britanske
Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo
finansija;
esto
se
upotrebljava,
u
diplomatskom i novinskom jeziku, mesto
imena ovih britanskih ministarstava.
dafnin (gr. daphne lovor) hem. alkaloid koji
se nalazi u kori daphne mezereum.
dafnomantija (gr. daphne manteia) prori-canje
iz lovorove grane baene u vatru.
dahija (tur. dayi ujak, junak, janiarski
stareina) silnik koji je nedisciplino-van u
odnosu na vlast i dravne zakone, a tiranin
prema narodu.
dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne,
zulum.
dacit min. eruptivna povrinska stena, por-firske
strukture.

dadaz v. dadazma.
dadazma (etiop.) vojna titula u etiopskoj
vojsci, manja od titule ras, a znai to i
general; takoe: zapovednik pokrajine;
upotrebljava se obino u skraenom obliku:
dadaz.
de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a
deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par
i par.
de- (lat. de) predmetak u sloenicama sa
znaanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje,
srozavanje, sniavanje (npr. devalvacija,
degradacija).
dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti)
pobeljivanje (ili: beljenje) metala.
deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iaenje, uganue.
deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaivanje, pozlata.
debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast,
slom, krah.
debaklaa (fr. debaclage) mor. krenje
pristanita,
sklanjanje
istovarene
robe,
brodova itd.
debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler)
raskriti; oistiti, raskriti prista-nite, tj
istovarene brodove ukloniti iz luke.
debalaa (fr. deballage) trg. raspakivanje
denjkova i sanduka s robom.
debalans (lat. de-, fr. balance ravnotea)
nesaglasnost, neujednaenost, poremeaj
ravnotee.
debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati
denjkove, sanduke s robom.
debandada (fr. debandade) voj. borba bez
ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u
najveem neredu.
debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se,
prsnuti kud koji.
debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u
kartama).

debarasiranje

190

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e

smetnji (ili: prepreka); osloboenje od neke
brige (ili: tereta).
debarasirati (fr. debarrasser) raskriti,
raspremiti; osloboditi, otresti (neega).
debarbarizirati (lat. de, gr. barbaros) ulju-diti,
liiti grubosti i surovosti.
debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje,
iskrcavanje iz lae; istovarivanje robe.
debarkirati
(fr.
debarquer)
istovariti,
istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz
obalu.
debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka,
rasprava.
debatovati (fr. debattre) pretresa, raspravl>ati; prepirati se; uestvovati u debati.
debent (lat. debens) trg. dunik.
debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg.
trokovi, carinski predujam koji se zadrava;
potvrda prijema.
debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug
koji neko ima da plati za robu, ili ije
plaanje prodavac oekuje; supr. potraivanje, potrauje.
debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog
glumca ili pevaa na pozornicu, pristupna
uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici;
pristupni govor.
debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe;
prodavanje na malo, krml>enje.
debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemonim.
debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost.
debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili:
potisnuti) sa boljeg poloaja.
debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno
nastupa, naroito na pozornici.
debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti;
svoju prvu ulogu igrati; drati prvi govor.
debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krmiti;
uraunati neto u dug, optere-titi raun;
proneti glas, razglasiti.
debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje.
debitor (lat. debitor) prav. dunik.
debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje.,
deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskriti)
otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle
opsade poruiti.
deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboenje
od posade; up. deblokirati.
deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od
opsade; nagnati neprijatelja da prestane s
opsaivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno
upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet
izvaditi i zameniti ih pravim.
debri (fr. debris) ruevine; voj. ostaci trupa,
preostala momad.
debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deviJater

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaivanje; davanje predujma, kaparisanje.

deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvrti
isplatu, dati predujam, kapari-sati.
debuiranje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili:
izlaenje) iz nekog tesnaca; trg. pro-a.prodaja
robe; put i nain da se roba proda.
debuirati (fr. deboucher) neto zapueno
otvoriti, izvaditi zapua; voj. izvui se iz
tesnaca; trg. nai priliku za dobru prodaju
robe.
dev (pere.) zao duh koji stoji u slubi
Arimana, boga tame i izvora svega zla u
zendskoj religiji i uenju Zaraostra.
dova (tur. deve) kamila.
devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje
nominalne vrednosti jedne vrste novca;
potpuno povlaenje jedne vrste novca; supr.
revalvacija.
devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili:
smanjivati) vrednost novcu.
devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti,
porobiti, opljakati.
devalutacija (lat. de-, valuta) naputanje
zvanino utvrenog kursa po kojem se nacionalna novana jedinica zamenjivala za
zlato ili druge novane jedinice da bi se posle
nekog vremena odredio novi kurs.
devanagari (sskr.) boansko pismo"; pismo
kojim se slui vie indijskih jezika, meu
njima sanskrt i hindi.
devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje
pare u tenost.
devastacija (nlat. devastatio) pustoenje,
opustoavanje,
unitavanje,
razaranje;
opustoenje, opustoenost.
deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut
napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm.
developman (fr. developpement) razvijanje,
npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh
duina preena jednim obrtom podnoni-ka
toka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje)
graevine, u planu, sa svima njenim delovima.
deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji
je izveden od glagola.
devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje.
devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati
se.
devestitura (lat. devestire) liavanje ina,
feudalnog prihoda.
deviza (nlat., c. devisa) lozinka, geslo, naelo;
kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg.
strana menica, tj. ona koja glasi na stranu
valutu i koja treba da se isplati u
inostranstvu.
deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s
pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti,
udaljiti se.
devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod
vazdunih laa.

devijacija

191

devijacija (vlat. deviatio) odstupanje nekog tela

od svoje putanje ili pravca; skretanje (ili:
odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na
brodu zbog gvozdenih masa broda.
devirginacija (lat. devirginare) oduzimanje (ili:
liavanje) devianstva (ili: nevinosti);
deflorisanje.
devirginirati (lat. devirginare) razdevii-ti, liiti
devianstva (ili: nevinosti); deflorisa ti.
Devisov kup takmienje u tenisu ekipa svih
drava; borbu reava pet takmienja: etiri
pojedinana (slngl) i jedno udvoje (dubl,
dabl). Osniva Amerikanac Dvajt Devis,
1900. god.
devitalizacija (lat. de, vita ivot) liavanje
ivota, umrtvljivanje; devitalizacija zuba med.
umrtvljivanje i vaenje sri zuba (pomou
lokalne anestezije).
devitrifikacija (lat. de, vitrum staklo, facere
initi) pretvaranje stakla zagre-vanjem u
neku vrstu porculana (Reomirov porculan).
devitrificirati (lat. de, vitrum, facere) staklo
putem jakog zagrevanja pretvoriti u
neprozirno, porculanu slino telo (Reomirov
porculan).
devits (eng. davits) mor. elezne dizalice za
izvlaenje kotve; pokretne dizalice o kojima
vise amci za spasavanje na brodu.
devolvirati (lat. devolvere svaliti) neku pravnu
stvar izneti pred vii forum; preneti neto na
koga drugog, naroito: ostaviti u nasledstvo.
devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se
jedna sporna stvar sa niega suda iznosi
pred vii sud.
devolucija (lat. devolutio svaljivanje) prav.
ostavljanje u nasledstvo nekog nasleenog
prava ili imanja.
devoluciono pravo (lat. jus devolutionis)
pravo prenoenja nasledstva po kojem, ako
umre jedan suprunik, celokupne imanje
pripada deci, a drugi suprunik ima samo
pravo doivotnog uivanja toga imanja.
devomirati (lat. devomere) med. bljuvati,
izbljuvati, povratiti, izbaciti.
devon (po engleskoj grofoviji Devonshire)
geol. v. devonski period.
devonski period geol. u razvitku Zemljine kore
doba u kojem je transgresija mora trajala
veoma dugo, vulkanski rad bio veoma
snaan, a organski svet raznovrsni ji i
obilniji nego ranije; formacija koja se
obrazovala izmeu silurskei kar-boniferske,
karbonske.
devoracija (lat. devoratio) gutanje, deranje,
prodiranje.
devotan (lat. devovere, devotus) bogu
posveen ili odan, poboan, smiren; pun
potovanja, skruen, ponizan; prezrivo:
pritvorio poboan, licemeran, pokoran,
puzaviav, ponizan.

degresija

devotizam (lat. devovere) v. devocija.

devocija (lat. devotio) kod starih Rimljana:
dragovoljno posveivanje, rtvovanje ivota,
u znak pokajanja, podzemnim bogovima;
danas: pobonost, smirenost, skrue-nost;
veliko
potovanje,
potpuna
odanost;
licemerstvo, pritvorna pobonost; puza-vost,
poniznost (devotizam).
degairan (fr. degage) slobodan, neusiljen,
otvoren, okretan.
degairati (fr. degager) osloboditi, izvui iz
neprilike, razreiti, reiti; otpustiti iz vojske;
u stanu napraviti tajni izlaz; ma. osloboditi
ma od protivniko-vog maa; sp. izbaci(vati)
loptu u polje, u igru (obino o golmanu).
degaman (fr. degagement) sloboda, lakoa,
spretnost, neusiljenost; osloboenje od neke
obaveze; sporedan tajni izlaz; ma.
osloboenje maa od protivnikovog maa.
degarnirati (fr. degarnir) ogoliti, skinuti ukras s
neega, odvojiti; degarnirati tvravu voj.
izvui ratnu opremu i vojnike iz tvrave.
degenek (tur. degnek) batina, udarac batinom po
tabanima.
degeneracija (nlat. degeneratio) izroavanje,
izmetanje, izopaavanje; izroenje, izroenost, izopaenje, izopaenost; opadanje,
propadanje, kvarenje.
degenerisan (lat. degenerare) izroen, izmet-nut,
izopaen; pogoran, koji se nalazi u stanju
opadanja.
degenerisati (lat. degenerare) izroditi se,
izroavati se, izmetnu se, izmeta se,
izopaiti se, izopaavati se; opadati,
propadati, pogoravati se.
degluticija (nlat. deglutitio) gutanje, deranje.
degolizam politika i pogledi francuskog
generala de Gola (Charles de Gaulle);
privrenost de Golu.
degomirati (fr. degommer) osloboditi od lepljive
materije; skinuti gumu sa neega; gumastu
materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u
sapunjavoj vodi odstrani-ti; degumirati.
degoriran (fr. degorger) sa duboko isee-nim
haljinama.
degorirati (fr. degorger) oistiti od mulja,
proisti.
degradacija (nlat. degradatio) ponienje,
vraanje sa vieg poloaja na nii po kazni
(naroito u vojsci i kod sveten-stva);
liavanje ina i zvanja; svoenje na nie
stanje razvoja; fiz. svoenje na stupanj
manje sposoban za pretvaranje (energije).
degradiran (nlat. degradare) zapostavljen, lien
ina i zvanja, potcenjen.
degradirati (nlat. degradare, fr. degrader)
zapostaviti, liiti nekog ina i zvanja; uniziti,
potceniti.
degrasirati v. degresirati.
degresija (lat. degredior) v. digresija.

degresirati

192

degresirati (fr. degraisser) oistiti od masti,

masnih mrlja (vunu); kuv. skinuti penu, openiti;
detrasirati.
degrosirati (fr. degrossir) doterati, ugladi-ti,
utanjiti (srebro, elik).
degu (fr. degout) odvratnost, gaenje, gnuanje;
nemanje volje za jelo, nevoljenje izvesnih
jela; nezadovoljstvo, neraspoloenje.
degumirati v. degomirati.
degustator (lat.) lice koje proba pia.
degustacija (nlat. degustatio) kuanje, probanje; degustacija vina odreivanje ukusa,
mirisa, boje i izgleda vina pomou ula
ukusa, mirisa i vida.
degustirati (lat. degustare) okusiti, okuati,
oprobati; samo povrno dodirnuti, npr. jelo.
degutirati (fr. degouter) l. ogaditi (nekome
neto), odvratiti nekoga od neega, pokvariti
nekome volju za neto; 2. (fr. degoutter)
skapati (u fabrikaciji svile).
Dedal (gr. Daidalos) u helenskoj mitologiji
savremenik Tezeja i Mineja, vet vajar i
neimar, graditelj lavirinta na Kritu; otac
Ikarov, sa kojim je zajedno poleteo sa Krita
na krilima sainjenim od voska i perja.
dedaleum (gr. Daidalos) fil. ivi toak",
zootrop, jedna vrsta fenakistoskopa ili
stroboskopa.
dedalski (gr. daidaleos) umetniki, lepo
izraen, aren, kitnjast.
dedekoracija (nlat. dedecoratio) sramoenje,
beaenje, kaljanje.
dedignacija
(lat.
dedignatio)
preziranje,
potcenjivanje, nipodatavanje.
dedikator (lat. dedicare posvetiti, nlat.
dedicator) zaveta, posvetilac.
dedikacija (lat. dedicatio) posveta, posveivanje; poklanjanje, zavetavanje.
dedirati (lat. dare dati, dedi) trg. uneti neto u
knjige kao plaeno, brisati neki dug;
deditirati.
dedit (lat. dedit, dare dati) trg. dao je, platio je,
izmirio je.
deditirati (lat. dare) trg. v. dedirati.
dedicija (lat. deditio) predaja, kapitulacija.
dedicirati (lat. dedicare) posvetiti, po-sveivati;
pokloniti (npr. nekome neku knjigu)
zavetati, nameniti.
dedomairati (fr. dedommager) obeteti-ti,
obeteivati, naknaditi tetu, dati ottetu.
dedublirati (fr. dedoubler) voj. jedan odred
vojske smanjiti na pola.
dedukovati (lat. deducere) v. deducirati.
deduktivna metoda v. dedukcija.
deduktivnost (lat. deductivus) log. kakvoa
postojanja kao deduktivan.
deduktis deducendis (lat. deductis deducen-dis)
po odbitku onoga to treba da se odbije;
poto se dokae ono to treba dokazati.

dezapoantirati

deduktis impenzis (lat. deductis impensis) po

odbitku trokova.
dedukcija (lat. deductio) log. izvoenje, zakljuivanje iz optega o posebnom, metod
miljenja kod koga se od opteg zakona
dolazi do posebnih; trg. odbijanje od neke
sume.
deduplovanje (fr. dedoublement) psih. udvajanje, udvostruavanje svoga bia, tako da
jedan deo posmatra rad drugog dela;
sposobnost da se ovek odvoji od svojih
oseanja, pa da ih posmatra i analizira.
deducirati (lat. deducere) izvesti, izvoditi,
zakljuiti (ili: zakljuivati) iz optega o
posebnom; pokazati, dokazati, izloiti,
objasniti; pravni dokaz izvesti iz drugih, ve
dokazanih injenica.
ded hit (eng. dead heat) sl. ,,mrtva trka", tj.
nereene trka, kad oba konja stignu na metu
istovremeno.
deetatizacija (fr.) slabljenje uloge drave;
izdvajanje i prenos odreenih funkcija sa
klasine dravnih organa na drutvene u
socijalistiki! zemljama; supr. etati-zacija.
deurati (fr. de jour) biti na slubi, vriti
slubu (naroito za oficire, lekare itd.).
deurni (fr. de jour) koji je na slubi, koji vri
slubu; v. deurati.
dez- (fr. des-) predmetak u sloenicama koji
oznaava neko unitavanje, iskorenji-vanje,
otklanjanje, spreavanje (npr. dezin-sekcija,
dezodoracija).
dezabije (fr. deshabille) nona haljina, domaa
haljina, naroito seneka; an dezabije (fr. en
deshabille) u -domaoj, kunoj haljini.
dezavantairati (fr. desavantager) otetiti,
zakinuti, zakidati, okrnjiti.
dezavuirati (fr. desavouer) poricati, porei,
odricati, odrei, ne priznavati, osporavati
neto, ne priznati svoju vezu sa nekom
osobom ili radnjom.
dezavuisanje (fr. desavouer) odricanje, poricanje, nepriznavanje, opozivanje.
dezavuisati v. dezavuirati.
dezakordirati (fr. desaccorder) izazvati
neslogu, zavaditi, uneti razdor; muz. pokvariti
skladnost; poremetiti zglaenost.
dezanbalaa (fr. desemballage) trg. ispaki-vanje,
raspakivanje.
dezanbalirati (fr. desemballer) ispakovati,
raspakovati (npr. robu).
dezaneksija (fr. des-, lat. annexio) ukidanje (ili:
obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili
Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena, 1919).
dezanektirati (fr. des-, lat. annectere) ukinuti
(ili: prekinuti) aneksiju, odrei se aneksije,
dezapoantirati (fr. desappointer) liiti nekoga
koristi koja se osnivala na neemu utvrenom
i sigurnom; naroito: oduzeti nekome
zasluenu nagradu, platu; brisati

dezapropri]aci]a

193

vojnika iz spiska; prevariti u sigurnom

oekivanju ili nadi; smesti, pomesti, zbuniti,
razoarati.
dezaproprijacija
(fr.
desappropriation)
otuivanje sopstvenosti, svojine; odricanje
(ili: naputanje) svojine.
dezarmiranje (fr. desarmer) razoruavanje,
rasputanje vojske, smanjivanje stalnog
kadra.
dezarmirati (fr. desarmer) razoruati; raspustiti vojsku; smanjiti stalni kadar;
poloiti oruje.
dezasortirati (fr. desassortir) razdvojiti,
rastaviti ono to treba da bude zajedno,
raspariti, razdruiti, napraviti nered, zbrku.
dezafekdija (fr. desaffection) nenaklonost,
nemilost; gubl>enje ljubavi.
dezekipirati (fr. desequiper) raspremiti brod.
dezen v. desen.
dezertan (lat. desertus) nenastanjen, nenaseljen; pust, opusteo.
dezerter (fr. deserteur) begunac iz vojske,
vojni begunac; prebeglica.
dezertirati (fr. deserter) napustiti vojsku,
pobei iz vojske, ispod zastave.
dezertor maliciozus (lat. desertor malitio-sus)
prav. onaj koji zlonamerno napusti neku
zajednicu, naroito enu.
dezercija (lat. desertio) voj. naputanje vojske,
bekstvo ispod zastave; prav. propu-tanje da
se uini neka pravna radnja, npr.
proputanje zakonskog roka za podnoenje
priziva viem sudu (desertio ap-pellationis).
dezinsekcija (fr. des-, lat. insectum buba,
kukac) unitavanje (ili: taman-< nje) kodljivih insekata (naroito po kuama i
stanovima).
dezintegrator (fr. des-, lat. integrare
uspostaviti, obnoviti) sprava za usitnjavanje
raznih neiliastih materija, sprava za
vrcanje meda (vrcaljka) itd.
dezintegracija (fr. des-, lat. integratio
uspostava, obnova) unitavanje veze, naruavanje neke celine; dezintegracija a toma
fkz. razbijanje atoma; up. dezorganiza-cija.
dezinteresiran (fr. desinteresse) nekoristoljubiv, nesebian; nepristrastan, iskren,
prostoduan.
dezinfektor (fr. des-, lat. inficere zaraziti)
sprava za utamanjivanje i ienje od
zaraznih klica i materija; lice koje taj
posao vri.
dezinfekcija (fr. des-, lat. inficere) ienje
vazduha (ili: tela, odela, stana i dr.) od
zaraznih
isparavanja
i
materija,
utamanjivanje zaraznih klica, otkui-vanje.
dezinficirati (fr. des-, lat. inficere) osloboditi
(ili: oistiti) od zaraznih klica i materija,
npr. stan, odelo, vazduh, ruke itd., otkuiti,
otkuivati.

13 Leksikon

dezorganizovati

dezinflacija (fr. des, lat. inflatio nadimanje) fin.

smanjivanje koliine novca u opticaju u cilju
spreavanja skakanja cena robi (to biva kad
je na tritu vie novca nego robe, tj. kad
novac trai robu, a ne roba novac); up.
deflacija, inflaci-ja, reflacija.
dezinformacija (fr. des-, lat. informatio
objanjenje) zlonamerno pogreno i lano
obavetavanje ili obavetenje.
dezinjolni barut (fr. designolles) voj. meavina
sumporne i pikrinske kiseline, koju su
Francuzi upotrebljavali naroito za punjenje
torpeda.
dozmalgija (gr. desmos veza, ila, algos bol)
med. bol u ilama zglobova.
dezmitis (gr. desmos) med. zapaljenje zglob-nih
sila.
dezmografija (gr. desmos, grapho) zool.
opisivanje ila i spletove.
dezmologija (gr. desmos, logfa) nauka o spletovima, ilama, vezama itd.; sindezmologija.
dezmopatija (gr. desmos, pathem patiti,
pretrpeti) ned. bol ila i spletove.
dezmopatologija (gr. desmos, pathos patnja,
bol, logia) med. nauka o bolestima ila i
spletena.
dezmotomija (gr. desmos ila, tome seenje)
med. razdvajanje, seenje ila i spletove.
dezodoransi (fr. des-, odeur miris, lat.
odoratio mirisanje) sredstva pomou kojih se
odstranjuje neprijatan miris.
dezodorizacija (fr. des-, odeur, lat.
odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa
neemu; hig. v. dezodorizirati.
dezodorizirati (fr. des-, odeur) uiniti da neto
izgubi miris; hig. uguivati neprijatne i
kodljive mirise koji se razvijaju usled
hemijskih i biolokih procesa.
dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik
od jedinjenja.
dezoksidacija (fr. des-, gr. oxys otar, ljut)
hen. osloboavanje od kiseonika, izvlaenje
(ili: izdvajanje) kiseonika.
dezoksidirati (fr. des-, gr. oxys) hem. osloboditi
od kiseonika, reducirati.
dezolantan (fr. desolant) vrlo tuan, vrlo
alostan, neutean; nesnosan, dosadan.
dezolatan (fr. desoler) opustoen, vrlo bedan,
jadan, u rastrojstvu.
dezopstruktiva (fr. des-, lat. obstruere zapuiti,
obstructum) pl. med. sredstva protiv zatvora,
rave stolice.
dezorganizacija (fr. desorganisation) poremeaj
ili unitavanje ive, organske veze meu
sastavili delovima, npr. u ovejem telu;
rastrojavanje; rasulo, rastroj-stvo, nered;
potpun preobraaj i poremeaj ulnih
organa kod nekog oveka usled tzv.
magnetiziranja.
dezorganizirati (fr. desorganiser) rastroji-ti,
rastrojavati, rasturiti, raskinuti, dovesti u
nered, uneti rasulo.
dezorganizovati v. dezorganizirati.

dezorijentacija

194

dezorijentacija (fr. desorientation) nemanje (ili:

gubljenje)
sposobnosti
snalaenja
i
opredeljivanja u prostoru, u nekom mestu, u
nekoj
prilici, u izvesnim
prilikama;
zavoenje sa pravog puta, zbunjivanje,
pometnja.
dezorijentiran (fr. desorienter) koji ne moe
da se snae i opredeli u nekoj prilici ili u
prostoru, u nekom mestu; zaveden s pravoga
puta, izveden na pogrean put, smeten,
zbunjen, pometen, bez orijentacije.
dezorijentirati (fr. desorienter) smesti u
snalaenju u prostoru, pomesti u nekoj
prilici; pomesti, navesti na pogrean put,
zabuniti.
dezorijentisan v. dezorijentiran.
dezorijentisati v. dezorijentirati.
dei gracija (lat. dei gratia) po milosti bojoj
(uobiajena
formula
u
vladala-kim
poveljama, titulama itd., u upotrebi od Karla
Velikog).
deizam (lat. deus bog) fil. miljenje koje doputa
da je bog prauzrok i tvorac sveta, ali ne
priznaje nikakva uda niti kakav boji uticaj
na tok sveta, naroito ne priznaje neko
boansko otkrivenje. Deizam je igrao glavnu
ulogu u filozofiji HU veka; glavni
predstavnici:
Volter,
Ruso,
Lesing,
Mendelson i dr.; dejizam; up. teizam.
deiktian (gr. deiktikos) koji se osniva na
primerima, na dokazima.
deinoza (gr. deinos straan) ret. preteri-vanje,
preuveliavanje.
deinoterij(um) (gr. deinos, therion divlja
ivotinja, zver) zool. orijaka pretpotop-na
ivotinja, sisar, naena u okamenotin-skim
ostacima.
deintegrirati (lat. deintegrare) oduzeti od celine,
smanjiti, suziti.
deist(a) (lat. deus) fil. pristalica deizma; up. tekst.
deitet (nlat. deitas) boanstvo.
deifikacija (nlat. deificatio) oboavanje,
odavanje boanske poasti.
deificirati (lat. deus, facere uiniti) oboavati,
ukazivati ast kao bogu, ceniti vie svega.
dejektorij(um) (nlat. deiectorium) med. sredstvo
za otvaranje i regulisanje stolice.
dejekpija (lat. deiectio) prav. oterivanje;
udaljivanje s poloaja ili poseda; med.
ispranjavanje stolice; izmet, izdvajanje,
luenje.
dejizam (lat. deus) fil. v. deizam.
de jure (lat. de jure) po pravu, s pravnog
gledita; up. de fakto.
deka (nem. Deke) l. pokriva, pokrov, ebe;
guber.
deka (gr. deka deset) 2. deset; mera od deset
grama; u Meunarodnom sistemu jedinica
predmetak za oznaku deset puta veeg
(dekalitar 10 1, dekametar 10 m i dr.);
skr. da.

dekametar

dekabristi (rus. dekabrist) mladi ruski plemii

oficiri koji su, 26. decembra 1825, podigli
u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma.
dekaginian (gr. deka, gyne ena) sa deset
ena; bog. cvetovi sa deset stubia ili usta
plodnice.
dekagon (gr. deka, gonia ugao) geom. desetougaonik, telo od deset uglova, strana.
dekagram (gr. deka, gramma) teina (ili: teg)
od 10 grama.
dekada
(gr.
dekas,
dekados
desetina)
desetorica; broj deset; deset komada; period
od deset godina; zbirka ili delo od deset
knjiga, npr. Livijeva Rimska istorija"; u
kalendaru francuske revolucije: nedelja od
deset dana (od primidi, du odi itd. do dekadi);
mat lecimalni sistem.
dekadent (nem., fr.) pristalica dekadencije.
dekadencije (lat. de-cadere opadati, ital.
decadenza) opadanje, propadanje, raspad,
pogoravanje, propast; opti izraz za razne
fenomene drutveno-istorijskog i kulturnog
zbivanja kad se oni karakteri-u gubljenjem
vitalnih i stvaralakih energija, ili bivaju
zahvaeni dezinte-griuim procesima koji su
praeni sla-bljenjem moi postojeih sistema
vrednosti.
dekadika (gr. dekas, dekados desetina) mat.
decimalni sistem; v. pod decimalan.
dekadni sistem mat. desetni sistem, brojni sistem
koji ima za osnovu broj 10; v. pod decimalan.
dekaed;-;. 'gr. deka, hedra, sedalo, osnova)
geom. poliedar sa deset povrina.
dekalvacija (nlat. decalvatio) oelavljava-nje,
oelavljenje, jedna od sramnih kazni u
srednjem veku, koja se sastojala u tome to je
osuenik bio oelavljen.
dekalirati (ital. de-calare) trg. izgubiti u teini
usled suenja, curenja itd.
dekalitar (gr. deka, litra) mera od 10 litara.
dekalkirati (fr. decalquer) prenositi otiske, npr.
sa bakra ili kamena na drvo itd.; preneti crte
na providnu hartiju.
dekalkomanija (lat. de-calcare ugaziti, tucati,
gr. mania pomama, strast) vetina da se slike
u bojama, tampane na naroitoj hartiji koja
je prevuena jednim lako rastvorljivim
slojem, ovlaavanjem zadnje strane prenose
na drvo, staklo, metal, porculan, kou, lim i
dr.; v. metahroma-tipija.
dekalo (ital. decalo) trg. gubitak u teini neke
robe usled suenja, curenja itd.
dekalog (gr. dekalogos) deset bojih zapovesti.
Dekameron (ital. Decamerone, gr. deka, hemera dan) deset dana, istorija o deset dana
(naslov poznate zbirke novela ital. pesnika
Bokaa).
dekametar (gr. deka, metron) mera za duinu
od 10 metara.

dekan

195

dekan (lat. decanus) l. u rimskom logoru:

stareina atora u kojem je bilo 10 vojnika;
2. danas: stareina jednog fakulteta na
univerzitetu; predsednik fa-kultetskog saveta;
3. vie sveteno lice, odmah posle biskupa, u
rimokatolikoj i protestantskoj crkvi; 4. u
Italiji: najstariji sluga u kui nekog kneza,
kardinala itd.
dekanat (nlat. decanatus) dekanstvo, zvanje i
poloaj dekana; mesto slubovanja dekana.
dekandrija (gr. deka, aner ovek, mu) bat.
hermafroditne biljke sa deset slobodnih
pranikovih konia, u Lineovom sistemu
deseta klasa.
dekanski jezici (ind. Dekham) v. dravidski
jezici.
dekantacija (fr. decantation) hem. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tenosti od taloga.
dekantirati (lat. decantare, fr. decanter) hem.
otoiti, ocediti, neku tenost odvojiti od taloga
koji se nalazi na dnu; razbi-striti.
dekapirati (fr. decaper) povrinu metala
zagrevanjem, kuvanjem u sodi, luenjem i
ribanjem oistiti i tako je prirediti za
galvanoplastiku.
dekapitacija (fr. decapitation) odsecanje
glave; obezglavljenje.
dekapitirati (lat. caput glava, fr. deca-piter)
odsei glavu, obezglaviti.
dekapod (gr. deka, piis stopa) mera za duinu
od deset stopa.
dekapsulacija (lat. de-, capsula) med. operativne
skidanje kapsule (povrinske prevlake) s
bubrega (kod uremije) ili s drugih organa.
dekar (gr. deka, lat. agea povrina) mera za
zemljite od deset ara.
dekarbirirati (fr. decarburer) v. dekarbonizirati.
dekarbonizirati (lat. carbo) osloboditi (ili:
osloboava) od ugljena ili ugljene kiseline;
dekarbirirati.
dekartirati (lat. de-charta, fr. carte) pot.
utvrivati sadrinu poiljki na osnovu karata.
dekaster (fr. decastere) deset kubnih metara,
deset etera.
dekastilon (gr. deka, stylos) apx. graevina na
deset stubova ili svodova.
dekastih (gr. deka, stichos) lit. strofa od deset
stihova.
dekatirati (fr. decatir) obraditi sukno pomou
vodene pare da bi mu se dao blag i postojan
sjaj i spreilo docnije skupljanje.
dekatisaa (fr. decatissage) postupak pri
dekatiranju, pronaen 1822. u Parizu; up.
dekatirati.
deklamando (ital. declamando) muz. veoma
izrazito, sa puno izraaja.

deklinatoran

deklamator (lat. declamator) umetnik u

govorenju (stihova), majstor u izlaganju:
viso-koparni besednik; knjiga sa pesmama
za dekl amo valje.
deklamatorij(um) (nlat. declamatorium) vebanje u deklamovanju; knjiga koja sadri
pesme za deklamovanje.
deklamatorika (lat. declamare) uputstvo (ili:
nauka) o lepom izlaganju, itanju, ili o
vetini lepog beseenja.
deklamatorski (lat. declamare) besedniki,
reito; to odgovara deklamatorskoj vetini;
visokoparno.
deklamacija (lat. declamatio) vetina usme-nog
izlaganja, govorenje sa puno izrazitosti,
umetniko govorenje neke pesme; vebanje u
govoru u koli; preterivanje u izrazitosti
govorenje i u besednikom tonu.
deklamira (lat. declamare) umetniki i sa
puno izraaja govoriti neku pesmu: govoriti
besednikim tonom; besednikim i odvie
vatrenim tonom govoriti o beznaajnim
stvarima.
deklamovati v. deklamirati.
deklarativan (nlat. declarativus) koji ima
karakter objavljivane (ili: objanjavanja),
objavni, izjavni, iskazni; deklara-tivna ili
iskazna reenica zavisna reenica kojom se
kazuje ta se izrie glago-lom glavne
reenice, npr.: Mislim da e poslati.
deklaracija (lat. declaratio) objava, izjava,
izjanjenje; izlaganje, npr. nekog zakona
preko osoba ili tela za to ovlaenih;
objavljivane, npr. veridbe; trg. prijave (ili:
prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi
carinjenja (carinska deklara-cija);>izjava o
sadrini
potanskih
paketa
(potanska
deklaracija); lino prijavljivanje poreskim
vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd.
deklaren ov rajts (eng. declaration of rights)
izlaganje prava, objava engleskog parlamenta 1689. o osnovnim naelima engleskog
ustava.
deklarirati (lat. declarare) objaviti, objavljivati;
izjaviti, izjavljivati, izraziti se, obznaniti
svoju odluku; trg. prijaviti carinskim vlastima
robu radi carinjenja.
deklasirati (lat. de-classis, fr. declasser) brisati
(ili: izbrisati, iskljuite) iz jednog drutvenog
stalea, reda, razreda, klase; udaljiti,
odstraniti; poniziti.
deklinabilan (nlat. declinabilis) gram. prome-nljiv
(po padeima); skretl>iv, sposoban za
skretanje, odstupanje.
deklinabilitet (lat. declinabilitas) gran. promenljivost; skretljivost, sposobnost skretanja,
odstupanja.
deklinator (lat. declinare okretati) fiz. v. deklina
torijum.
deklinatoran (lat. declinare) koji odstupa,
skree, odbija; koji osporava.

deklinatorij(um)

196

deklinatorij(um) (lat. declinare) fiz. sprava za

merenje magnetne deklinacije.
deklinacija (lat. declinatio) gram. imenska (lli:
padena) promena; fiz. odstupanje (ili:
skretanje) magnetne igle od geograf-skog
podnevka (ili: meridijana) nekog mesta; astr.
upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog
polutara, ekvatora; med. ia-enje; takoe:
opadanje, poputanje neke bolesti.
deklinirati (lat. declinare okretati) gram. menjati
po padeima (imenice, prideve, zamenice i
brojeve); skretati, savijati, odstupati; prav. ne
priznavati, odbijati.
deklinograf (lat. declinare, gr. grapho piem)
astr. instrumenat za automatske beleenje
deklinacije
zvezda
konani-nim
mikrometrom.
deklinometar (lat. declinare, gr. metron
mera) fiz. instrumenat za merenje magnetne
deklinacije; astr. instrumenat za posmatranje i
beleenje deklinacije.
delovati (nem. decken) pokriti, prekriti,
poklopiti, zastrti; trg. pokriti, izmiriti dugove;
postaviti sto.
dekokt (lat. decoquere) fark. odvarak, ukuvak,
ukuvan sok od trava (slui kao napitak za
leenje).
dekokt-infuzum fark. lek koji se pravi kada se
vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav
lek.
dekoktor (lat. decoctor) onaj koji prekuvava,
ukuvava; prav. lice koje je prenelo na
drugog svoje imanje da bi tim otetilo svoje
poverioce; rasipnik.
dekoktor bonorum (lat. decoctor bonorum)
prav rasipnik svog imanja.
dekoktor dolozus (lat. decoctor dolosus) prav.
rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog
imanja.
dekokcija (lat. decoctio) iskuvavanje, ukuvavanje, prokuvavanje.
dekolaa (fr. decollage odlepljivanje) avkj.
zavravanje uzletanja aviona, odvajanje
aviona od zemlje, polet, uzletanje, poletanje, polazak aviona.
dekolacija (lat. decollatio) odsecanje (ili:
odrubljivanje) glave.
dekolirati (lat. decollare) odsei (ili: odrubiti)
glavu; hem. vrat retorte otkinuti zapal>enim
sumpornim koncem ili usi-janom icom.
dekolonizacija (lat. de, colonisatio) oslobaanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti.
dekoloracija (lat. decoloratio) obezbojenje,
gubljenje boje, poputanje u boji, bleenje;
obezbojenje, oduzimanje boje; fig. bezbojnost.
dekolorimetar (lat. decolorare obezbojiti, gr.
metron mera) aparat za odreivanje
sposobnosti gubl>enja boje, obezbojenja
izvesnih tvari.
dekoloriran (lat. decoloratus) obezbojen, koji je
izgubio boju, izbledeo; kome je oduzeta boja;
fig. koji je izgubio dra.

dekorisati

dekolorirati (lat. decolorare) obezbojiti se,

izgubiti boju, izbledeti, oslabeti u boji;
obezbojiti, oduzeti boju; fig. izgubiti dra.
dekolte (fr. decolleter) izrez na haljinama,
naroito enskim, tako da se vide grudi,
ramena, vrat; obnaenost.
dekoltiran (fr. decollete) sa izrezom na haljini;
obnaen, nag; v. dekolte.
dekoltirati
(nem.
dekoltieren)
obnaiti,
razgolititi vrat i grudi.
dekoltovati (fr. decolleter) obnaiti vrat.
dekombinirati (nlat. de-combinare) rastaviti,
odvojiti; up. kombinirati.
dekompozitum (lat. decompositum) telo koje je
rastavljene u svoje sastojke, sastavne delove;
med. lek koji je sastavljen iz vie raznih
lekova; gran. re sastavljena od vie rei.
dekompozicija (lat. decompositio) rastavljanje (ili: rainjanje, rastvaranje) nekog
tela na njegove sastojke, sastavne delove,
ralanjavanje; raspadanje; truljenje.
dekomponirati (lat.) rastaviti, rainiti, rastvoriti
neko telo na njegove sastavne delove.
dekomponovati v. dekomponirati.
dekont (fr. decompte) trg. otpis, odbitak od duga
ili rauna; uzajamni, kontrolni raun;
ostatak, kusur.
dekontirati (fr. decompter) trg. odbiti od duga ili
;>auna, otpisati.
dekor (lat. decor, fr. decor) ukras, ures, lepota,
ukras u boji; kienje, naroito u keramici;
poz. sve dekoracije jedne pozornice.
dekorater (fr. decorateur) onaj koji ukraava
ili boji sobe, radnje i dr., naroito koji
ukraava draperijama, umetniki izraenim
nametajem itd.; pozorini slikar.
dekorativni (lat. decorativus) ukrasan, ure-san,
koji krasi, koji resi, koji slui za
ukraavanje; ukrasni, uresni, koji ima
prirodu ukrasa (ili: uresa); ark. koji slui
samo za ukras (suprotno konstruktivan); slik.
koji tei samo za spoljnim dejstvom boja, bez
udubljivanja u formu i znaaj.
dekoracije (nlat. decoratio) ukraavanje nekog
predmeta, kienje neke prostorije (veanje
ilima ili goblena po zidovima, nametanje
stilski izraenog nameataja itd.); poz.
nametanje pozornice pomou kulisa,
pozadine i dr.; ukras, ures; orden, odlije,
poasni znak.
dekorirati (nem. dekorieren) 1. ukrasi,
ukraavati; 2. odlikovati ordenom.
dekorisanje v. dekoracija.
dekorisati (lat. decorare) ukrasiti, ukraavati,
uresiti, ureavati, nakititi, ulepati; odlikovati
ordenom; biti de-korisan dobiti orden, imati
na sebi orden.

dekort

197

dekort (lat. de-curtus, ital. de-corto) trg. odbitak

od rauna za neku robu, naroito zbog slabe
mere ili rave kakvoe; uobiajeni odbitak
zbog toga to se odmah plaa u gotovom.
dekreditirati (fr. decrediter) liiti poverenja,
potkopati (ili: ubiti) nekome kredit,
poverenje, ugled, ast.
dekrement (ital. decrementum) smanjitak,
opadak,
iznos
izgubljen
postugim
smanjivanjem, opadanjem; mat. mala veliina
za koju se promenljive smanji; supr. inkrement.
dekrepitacija (ital. decrepitatio) hen. pr-skanje
kristala, usled zagrevanje, koji imaju u sebi
mehaniki zatvorenu vodu, npr. kuhinjske
so; praskanje, prtanje, puckaranje.
dekret (lat. decernere, decretum) odluka,
reenje, naredba vlasti, svaka via naredba
uopte.
dekretali (lat. decretales) pl papske odluke ili
naredbe i razne zbirke takvih odluka;
naroito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje,
kao panonski zakonik, predstavljaju drugi
deo crkvenog prava (Corpus juri canonici).
dekretirati (lat. decretare) odluiti, reiti,
zakljuiti; narediti, odrediti, izdati naredbu.
dekretisti (lat. decrescere) pl. u srednjem veku:
uitelji i pisci kanonskog prava, za razliku od
legista, uitelja i pisaca rimskog prava.
dekre goran (lat. decretorius) odluujui, reavajui; dekretorandan(<Iez decretorius) bio
je, u Vestfalskom miru, 1. januar 1624. za
sekularizacije, koje su toga dana ve stupile
na snagu.
dekreendo (ital. decrescendo) muz. postepeno
tie, sve slabije; mesto koje se tako svira.
deksiografija (gr. deksios desni, grapho)
pisanje s leve strane na desnu.
deksiografski (gr. deksios, grapho) pisano
sleva nadesno.
deksiokardija (gr. deksios, kardia srce) med.
neprirodna pojava u gradnji ovejeg tela
kada srce, mesto na levoj, stoji na desnoj
strani.
dekstralan (lat. dextralis) desni, koji je s desne
strane.
dekstrin (lat. dexter desni) hem. telo koje se
dobije kada se skrob greje na 160; rastvara
se u vodi i tim se rastvorom moe lepiti kao
gumom; up. dekstroza.
dekstroza (lat. dexter desni) naziv od svoj-stva
obrtanje polarizacione ravni nadesno; hem.
groani eer; glikoza;v. dekstrin.
dekubitus (nlat. decubitus) med. leanje, nain
(ili: poloaj) leanja; razranavljenje leanjem
(ili: od leanja), projed od leanje; taloenje
sokova na nekom mestu.

delegant

dekuver (fr. decouvert) otkriven, neza-tien,

bez pokria; a dekuver (fr. e decouvert) berz.
prodavati robu koje nema; kredit a dekuver
kredit bez pokria koji bankar daje izdavaocu
menice; im. deficit, manjek, nemvnje; berz.
nemenje jedne hartije od vrednosti koje je be
potrebna radi pokria.
dekujus (lat. de cujus od koga) prav. lice posle
ije smrti ostaje naslee.
dekurairati (fr. decourager) obeshrabriti,
obeshrabljiveti, upleiti, poplei-ti, ubiti
nekome hrabrost ili volju za neto.
dekurzus (lat. decurrere, decursus) tok, npr.
neke bolesti; opadanje bolesti.
dekurija (lat. decuria) klese, odeljak, odeljenje
od deset lanova, desetina (u vojsci starih
Rimljana).
dekurion (lat. decurio) stareina nad deset ljudi,
desetar, vodnik (u vojsci starih Rimljana).
dekurt (fr. de-court) trg. v. dekort.
dekurtirati (fr. decourter) trg. odbiti, smanjiti,
skratiti; smanjiti raun za izvestan procenat
zbog slabe mere ili rave kakvoe robe.
dekusorij(um) (lat. decutere, nlat. decussorium) med. aparat za pritiskivanje modane
opne pri buenju lobanje.
delabijalizacija (lat. de-, labium usna) lingv.
gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih
glasova.
delakrimacija (lat. de, lacrima suza) med.
suenje, suze u oima.
delaktacija (lat. de, lac mleko) odbijanje deteta
(od materinjeg mleke).
delat (let. deletus) prav. optuenik.
dela gor (let. delator) dostavlja, potkaziva,
potajni tuilac.
delatoran (lat. deferre, delatum) potkaziva-ki,
dostavljeki, izdejniki; klevet-niki.
delatura (klet. delature) potkazivanje, dostavljanje, klevetanje, ocrnjivanje.
delacija (lat. delatio) dostavljanje, potkazivanje;
prav. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo.
delacio juramenti (let. delatio iuramenti) prav.
nametanje zakletve.
delacio hereditatis (lat. deletio hereditetis) prav.
prelaenje u nasledstvo imanja usled neije
smrti ili po poslednjoj volji; sud-sko
prenoenje nasledstva na najblieg srodnika.
dele (lat. delere unititi, dele) brii, izbacuj!
deleatur (lat. deleatur) neke se brie, da se
izbaci (slovo ili rei, naroito u korekturi).
delegant (lat. delegens) izdavalac neredbe (ili:
neloge): trg. dunik koji svome zaj-modavcu
ustupa potraivanje preko duga kod neke
tree osobe.

delegat

198

delegat (lat. delegatus) izaslanik, poslanik,

predstavnik; lan delegacije.
delegatar (nlat. delegatarius) trg. poverilac koji
je upuen na neko tree lice radi traenja
nekog duga.
delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974.
predstavlja ukupnost odnosa, naela i
ustavnih ustanova kojima se omoguava i
obezbeuje radnim ljudima, samoupravne i
politiki organizovanim, da putem dele-gata i
delegacija uestvuju u odluivanju na svim
nivoima, od osnovne organizacije udruenog
rada do federacije i o svim pitanjima o
kojima se odluuje.
delegacija
(lat.
delegatio)
poslanstvo,
izaslanstvo; prav. ustupanje potraivanja
nekog duga ili nalog za plaanje jednog
dunika na neko drugo lice sa pristan-kom
ovoga poslednjeg; po Ustavu SFRJ od 1974.
god. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim
organizacijama i zajednicama i drutvenopolitikim organizacijama obrazuju svoje
delegacije radi neposrednog ostvarivanje
svojih prava, dunosti i odgovornosti i
organizovanog uea u vrenju funkcija
skuptina drutveno--politikih zajednica.
delegirati (lat. delegare) odrediti, poslati,
izaslati; ovlastiti, opunomoiti; preneti na
koga (pravo, dug itd.).
delekcija (lat. deligere odabrati, izabrati,
delectum) biranje, izbor.
delenimenti (lat. delenimentum, delenire
ublaiti) pl. med. sredstva za ublaavanje (ili:
uminjavanje, umirivanje); laskave rei,
maenja.
deleterij(um) (gr. deleomai unitavam, deleterion otrov) med. materija koja truje i
unitava ivot, otrovna materija.
deli (tur. deli) lud, mahnit; hrabar, smeo, sran;
im. delija.
delibal (tur.) otrovni ili opojni med koji pele
kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom
moru.
delibacija (lat. delibatio) smanjivanje, prikraivanje; prav. delibacio hereditatis (lat.
delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva.
delibaa (tur. delibasi) stareina delija.
deliberativan (lat. deliberativus) koji savetuje,
reavajui, veajui.
deliberato (ital. deliberato) muz. odluno.
deliberacija (lat. deliberatio) savetovanje,
premiljanje, razmiljanje, dogovaranje.
delivrans (fr. delivrance) osloboenje; trg.
isporuka, predaja, izdavanje.
delivrezon (fr. delivraison) trg. isporui-vanje,
predaja, izdavanje robe.
delivrirati (fr. delivrer) osloboditi, izbaviti; trg.
isporuiti, poslati, predati, izdati robu.
deligatura (lat. deligatura) med. zavoj; zavijanje,
previjanje rane.
deligacija (lat. deligatio) med. zavijanje rane,
previjanje.

delirijum tremens
delija (tur. deli, junak) 1. turski konjanik; 2.
junak.
delikanlija (tur. delikanh) mlad momak,
mladi plahe krvi.
delikatamente (ital. delicatamente) uz. v.
delikato.
delikatan (lat. delicatus) nean, ljubak, mio; fin,
lep, ukusan; veoma obazriv, paljiv, osetljiv;
koji treba paljivo raditi; tugaljiv, kakljiv,
teak, neprijatan (npr. poloaj, stvar).
delikatese (fr. delicatesse) kao etika osobina:
nenost, osetljivost, obazrivost, paljivost; u
umetnosti: prefinjen ukus, smisao za lepo,
kitnjastost; kao predmet za uivanje:
poslastica, prislaak, jelo prireeno naroito
lepo i ukusno.
delikato (ital. delicato) muz. sa nenou, neno;
delikatamente.
delikvent (lat. delinquere) v. delinkvent.
delikvescentan (lat. deliquescens) topljiv,
rastopljiv.
delikvescencija (nlat. deliquescentia) topljenje,
utenjavanje; svojstvo postajanja tenim na
vazduhu.
delikvescirati (lat. deliquescere) topiti se (ili
rastapati se, uteniti se, utenjavati se)
upijanjem vlage iz vazduha; gubiti se, topiti
se.
delikvij(um) (lat. deliquescere) topljenje (ili:
rastvaranje) na vazduhu; per delik-vijum(lat.
per deliquium) ili skraeno: r. d. med.
rastvaranjem na vazduhu, da se na vazduhu
rastvori; delikvijum animi (lat. deliquium
animi) nesvestica.
delikt (lat. delinquere, delictum) prav. istup
protiv zakona, prestup, zloin.
delimitirati (lat. de, limes, limitis) granigranienje, omeavanje, ograniavanje, obeleavanje ili postavljanje granice.
delimitirati (lat. Ae, limes, limitis) grani-iti,
ograniiti, omeiti, omeavati, obeleavati
ili postavljati granicu.
delineavit (lat. delineavit) on je to crtao (na
crteima i bakrorezima).
delineacija (lat. delineatio) crtanje, nacrt, skica.
delineirati (lat. delineare) crtati, skici-rati.
delinkvent
(lat.
delinquere,
delinquens)
optueni, prestupnik, zlikovac; delinkventkinja prestupnica.
delirant (lat. delirans) onaj koji bunca,
trabunja, ludak, onaj koji boluje od delirijuma.
deliracija (lat. deliratio) med. v. delirijum.
delirij(um) (lat. delirium) med. ludilo, bunilo,
buncanje usled bolesnih duhovnih predstava,
koje dolazi kao
posledica izvesne
prenadraenosti mozga i modane opne;
deliracija.
delirijum tremens (lat. delirium tremens) med.
pijaniko ludilo, dolazi od prekomerne
upotrebe alkoholnih pia, pojavljuje se sa

delirirati

199

nemirom i drhtanjem udova, zavrava se

obino smru.
delirirati (lat. delirare) buncati, trabunja-ti, biti
lud, besneti, zanositi se.
delitescencija (lat. delitescere) med. iznenadno
gubljenje (ili: naglo iezavanje) bolesnih
materija.
deliciozan (nlat. deliciosus) divan, sladak,
ukusan; mio, umilan, bajan.
delkredere (ital. delcredere) trg. jemstvo
posrednika (ili: agenta) da e roba koju je on
prodao na kredit biti plaena u odreenom
roku.
delkredere-provizion
trg.
nagrada
koju
posrednik prima za svoje jemstvo; v.
delkredere.
deloiranje (fr. delogement) izlazak, odlazak,
pokret, npr. logora ili trupa; iste-rivanje sa
nekog poloaja ili iz stana; potiskivanje
neprijatelja, sa poloaja, deloman.
deloirati (fr. deloger) izbaciti, isterati iz stana;
voj. potisnuti neprijatelja sa njegovog
poloaja; izii, odseliti se.
delta (gr. delta) l. etvrto slovo grke
azbuke D , 5= D, d; 2. trouglasto ostrvo u
Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila
(otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci
neke reke, ue reke oblika delte); 3.
muziki instrumenat starih Grka i Rimljana
u obliku slova delta.
delta-zraci fiz. radioaktivni zraci, koji se uvek
pojavljuju zajedno sa alfa-zracima, ako
beta-zraci imaju veoma malu brzinu.
delta-metal zlatu slina legura (56% bakar,
41% cink, 1% gvoe, 1% olovo, 1% mangan
i neto fosfora) za okivanje brodova,
brodske zavrtnje, mainske delove i orua.
deltoid (gr. delta, eidos oblik) kom. etvorougaonik simetrian u odnosu prema jednoj
dijagonali, i sa dijagonalama koje se upravio
seku.
deltoidan (gr. deltoeiaes) u obliku delte,
trougaon.
deltoideus (gr. delta, eidos oblik) med. delti
slian mii gornjeg dela ruke.
deluvij(um) (lat. de-, luere prati) geol. proizvodi
od raspadanja stena koji se spiranjem prenose
sa viih brdskih poloaja i taloe na
padinama i u podnoju.

delfijsko proroite v. Delfi.

Delfi (gr. Delphoi) uveno proroite
Apolonovo u Fokidi, na podnoju Par-nasa.
delfin (lat. delphinus) morska ivotinja, slina
kitu, kojoj se pripisuje odanost ljudima i
ljubav prema muzici, morska svinja,
pliskavica.
delfis (gr. delphys) med. materica.
demagog (gr. demos narod, agein voditi,
demagogos) voa naroda; u staroj Grko j
tako su zvali ljude koji su linim ugledom,
reitou itd. vrili velik uticaj na narodne
skuptine; danas se upotre-

demsncija

bljava u prekornom smislu, kao zavodnik

naroda, tj. kao onaj koji laskajui narodu
dolazi do vlasti.
demagogizam (gr. demos, agein) miljenje i
nain rada jednog demagoga.
demagogija (gr. demos, agein) voenje naroda;
zapravo: zavoenje naroda; sistem i metodi
kojima se slue demagozica bi doli do svog
cilja, tj. vlasti.
demagoki (gr. demos, agein) koji rovari,
podbada, bukara; up. demagog.
demaj (eng. demy) vrsta hartije maloga
formata.
demanti (fr. dementi) opovrgavanje, odricanje,
poricanje, ispravljanje neke neisti-ne ili
netanosti.
demantovati (fr. dementir) opovrgnuti, porei,
poricati, odrei, odricati, ispraviti neistinu ili
netanost.
demarkacija (fr. demarquer) ograniavanje,
omeavanje, obeleavanje granine linije;
mor. odreivanje mesta na kojem se nalazi
brod na otvorenoj puini.
demarkaciona linija granina linija, naroito
radi utvrivanja ranije spornih granica; med.
kod gangrene: linija na kojoj se ova
zaustavlja.
demarkacione
trupe
pogranine
trupe,
graniari.
demarkacioni kordon granini lanac.
demarkirati (nem. Marke, fr. demarquer)
ograniiti, obeleiti granicu, povui graninu
liniju.
demar (fr. demarche) korak, postupak; uiniti
demar preduzeti potrebne mere, preduzeti
korake, postupati po nekoj stvari.
demaskirati (fr. demasquer) skinuti (ili: zderati)
obrazinu (ili: masku); raskriti, otkriti,
prikazati u pravoj boji, onako kako jest,
razgoliti, razgoliavati, ra-skrinkati; voj.
trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih
izloiti njegovoj artiljerijskoj ili puanoj
vatri.
dembel (pere. tenbel, tur. tembel) lentina,
neradnik.
dembelija (pere., tur. tembelhane) zemlja dembela.

dembelisati (pere.) provoditi vreme u neradu,

lenstvovati.
dome (gr. demati, tur. demet) naramak, snop.
demeblirati (fr. demeubler) ukloniti (ili:
uklanjati, iznositi, izneti) nameta].
demegorija (gr. demegoria, demos narod,
agoreyo govorim) javni govor, govor pred
narodom, u narodnoj skuptini; fig. uti-canje
na narod govorom.
demek (tur. dernek) dakle, recimo, na primer; to
bi se reklo . . .
demembrirati (lat. demembrare) raskomadati,
rasparati, izuditi, rastrgati, rastaviti na
delove.
demens (lat. demens) ludak, maloumnik.
demencija (lat. dementia) med. ludilo; demen-cija
paralitika (nlat. dementia paralyti-

demerzija

200

sa) progresivna paraliza ludaka; demen-cija

prekoks (lat. dementia praecox) mladalako
ludilo, zajedniki naziv za duevne bolesti
koje poinju za vreme ili odmah posle
puberteta; demencija senilis (lat. dementia
senilis) ludilo koje dolazi sa godinama, kao
posledica starosti.
demerzija (lat. demergere, demersio) potapanje, zagnjurivanje.
demeritirati (fr. demeriter) skriviti, zgreiti,
ogreiti se o neto.
demeritni dom u katolikoj crkvi: zavod za
popravku i kanjavanje svetenika koji
uine kakvu krivicu.
demefitizacija (lat. de, mephitis kuio
isparenje) med. ienje od kodljivih
isparavanja, od zaguljivog vazduha.
demefitizirati (lat. de, mephitos, fr. demephitiser) provetriti, istiti, oistiti od
kodljivih isparavanja.
demekinja v. dimiskija.
demibastion (fr. demi-bastillon) voj. malo
utvrenje, poluutvrenja.
demivolt (fr. demivolte) jax. poluoptok, ja-hanje
u polukrugu.
dimije v. dimije.
demikoton (fr. demi-coton) jaka polupamu-na
tkanina.
demilitarizacija (lat. de-, militaris) voj. razoruanje,
razoruavanje;
rasputanje,
smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i
uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu,
nekoj oblasti ili dravi; uvoenje civilne
mesto vojne uprave; supr. militariza-cija.
domilitarizirati (lat. de-, militaris) voj. razoruati, razoruavati; naroito: ra-spustiti
(ili: znatno smanjiti, ne drati) vojsku i
poruiti vojne objekte u nekom mestu, nekoj
oblasti ili dravi; uvesti (ili: uvoditi) civilnu
upravu mesto vojne uprave; supr. militarizirati.
demilitarizovati v. demilitarizirati.
demimond (fr. demimonde) polusvet, tj. samo po
spoljanjem sjaju otmeno drutvo javnih
ena, kockara i drugih pustolova u Parizu
(po jednoj drami A. Dime-Sina).
demimontkinja (fr. demimondaine) dama iz
polusveta, javna ena.
deminutiv (lat. deminuere umanjivati) gram. v.
diminutiv.
deminucija (lat. deminutio) v. diminucija.
demiparalela (fr. demi-parallele) voj. poluanac, polurov.
demir (tur. demir)) gvoe, eljezo; demir-kapija gvozdena kapija.
demireljef (fr. demirelief) poluispupen rad,
polureljefni rad.
demisija (lat. demissio) skruenost, utue-nost,
klonulost; ostavka; up. dimisija.
demisionar (fr. demissionnaire) primalac
ustupljenih dobara, imanja; slubenik u
ostavci.

demokratija

demisionirati (lat. dimittere, fr. demissi-onner)

dati ostavku, zahvaliti se na slubu ili zvanje;
otpustiti.
demiskija v. dimiskija.
demitur (fr. demitour) polukrug, poluobrt
(nalevo ili nadesno).
demiurg (gr. demiurgos) fil. tvorac (ili: neimar)
sveta. Ovako naziva Platon boga, kao tvorca
sveta. Gnostiari su nazivali demijurgom
tvorca materijalnog sveta, za razliku od
najvieg boga, i izjednaavali ga sa bogom
Jevreja.
demidon (eng. demi-john, fr. dame-jeanne)
opletena staklena boca za vino, sire itd. razne
veliine (do 60 1), koja je u nekim zemljama
utvrena.
demo- (gr. demos narod) predmetak u sloenicama sa znaenjem: narod, narodni.
demoazel (fr. demoiselle) gospoica; devojka.
demobilizacija
(fr. demobilisation) voj.
razoruavanje vojske, vraanje vojske na
mirnodopsko stanje.
demobilizirati (fr. demobiliser) voj. razo-ruati,
svesti vojsku na mirnodopsko stanje;
demobilisati.
demobilisan v. demobilizirati.
demograf (gr. demos narod, grapho piem) po
starosti i dostojanstvu; senatori u dananjoj
Grkoj.
demograf (gr. demos narod, grapho .piem)
onaj koji se bavi demografijom.
demografija (gr. demos, grapho) grana
statistike koja prouava kretanje i razvoj
stanovnitva.
demodoksologija (gr. demos, doksa miljenje,
logos re, govor) prouavanje javnog
miljenja naroda.
demodulator v. detektor.
demokrat(a) (gr. demos, krateo moan sam,
vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog
ureenja drave i odnosa u zajed-nici uopte;
ovek slobodoljubivih, irokih pogleda.
demokratizam (gr. demos, krateo) v.
demokratija; u obinom govoru slobodoljubivost.
demokratizirati (gr. demos, krateo) uvesti ili
sprovoditi mere koje oslobaaju sve ljude i
daju im ravnopravnost, bez obzira na imovno
stanje, poloaj, poreklo itd.; uiniti jednu
stvar pristupanom sredstvima i shvatanjima
irokih narodnih slojeva, npr. nauku.
demokratizovati v. demokratizirati.
demokratija (gr. demos, krateo vladam, kratos vladavina, vlast, demokratia) pojam
koji obino oznaava vlast naroda. Graansko-formalistiko
shvatanje
tumai
demokratiju kao reim formalne jedna-kosti
i prava svakog graanina da uestvuje u
odluivanju o javnim, dravnim poslovima;
ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa
demokratije: neposrednu (skuptina svih
punopravnih graana) i po-srednu (skuptina
predstavnika koje na-

demoliranje

201

rod bira na dui ili krai period). Marksizam

shvata demokratiju kao oblik klasne
vladavine i stoga, pored razliko-vanja
formalnih oblika, razlikuje demo-kratije po
njihovom drutveno-istorij-skom i klasnom
sadraju.
Socijalistika
demokratija
zasnovana na drutveno] svojini i na ueu
proizvoaa i graana u upravljanju
privrednim i drutvenim poslovima, je
kvalitativno nov oblik demo-kratije, koja
podrutvl>ava i same politike oblike
ubrzavajui proces odumi-ranja drave
stvaranjem
autonomne
drutvene
organizacije radnih ljudi.
demoliranje (fr. demolir) ruenje, razvaljivan>e, unitavanje, upropaavanje, obaranje;
demoliran.
demolirati (lat. demoliri, fr. demolir) ruiti,
poruiti, razvaliti; upropastiti, unititi; pr.
demoliran.
demolicija (lat. demolitio) v. demoliranje.
demolicioni sistem fort. sistem utvrivanja po
kojem se objekti, kad ih neprijatelj zauzme,
mogu odmah razoriti minama.
de.mologija (gr. demos, logi'a) nauka o narodu i
njegovom duhovnom ivotu.
demon (gr. daimon) natprirodno bie, duh,
naroito zao duh, sotona; zla kob.
demonetizacija (fr. demonetiser, lat. de- i
moneta novac) fin. povlaenje novca iz
opticaja, bilo da bi se sasvim izbacio iz
opticaja, bilo da bi se pretoplo ili prekovao.
demonetizirati (lat. moneta, fr. demonetiser)
fin. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time
je povui iz opticaja.
demonizam (gr. daimon) verovanje u duhove i
natprirodne bia uopte.
demonolatrija (gr. daimon, latreia oboavanje)
potovanje duhova, oboavanje avola i
klanjanje (ili: sluenje) avolu.
demonologija (gr. daimon, logia) uenje o
duhovima, demonima.
demonomagaja (gr. daimon, mageia) gatanje
(ili: vraanje) pomou duhova.
demonomanija (gr. daimon, mania pomama,
ludilo) verovanje da je u nekoga uao avo i
da je zbog toga poludeo; verovanje u aveti.
demonomantija (gr. daimon, manteia proricanje) vraanje pomou demona koji se
nalazi u onome koji vraa.
demonomelanholija (gr. daimon, melanchob'a) ludilo oveka koji veruje da su u njega
uli zli duhovi.
demonski (gr. daimonios) avolski; soton-ski;
natprirodan.
demonstrant (lat, demonstrans) tuma, izla-ga,
pokaziva; onaj koji javno daje izraza svojoj
nameri,
koji ispoljava
miljenje ili
raspoloenje.
demonstrativan (lat. demonstrativum) koji
ukazuje na neto, koji neto pokazuje; gram.
demonstrativna zamenica pokazna za-menica,
npr. ovaj, onaj, taj, i dr.

demping
demonstrativno (lat. demonstrare) javno,
otvoreno, oigledno, izrazito, ivo, slobodno;
up. demonstracije.
demonstrativum (lat. demonstrativum) gram.
pokazna zamenica, npr. ovaj, onaj, taj i dr.
demonstrator (lat. demonstrator) dokaziva,
izlaga, onaj koji tumai, prikaziva,
objanjiva.
demonstracije (lat. demonstratio) dokaz,
dokazivanje,
oigledno
prikazivanje,
naroito eksperimentiranje u prirodnim
naukama; javno ispoljavanje, pojedinaca ili
gomile, svog raspoloenja; voj. akcija, prividan
tobonji napad da bi se izazvao neprijatelj da
otkrije svoju snagu, ili da mu se odvrati
panja od neke druge operacije.
demonstrira (lat. demonstrare) pokazivati,
dokazivati,
izlagati,
tumaiti;
vidno
ispoljavati raspoloenje.
demontaa (fr. demontage) rastavljanje na
sastavne delove, raspletanje: onesposo-bljenje
za rad; up. demontirati.
demontirati (fr. demonter) jednu mainu rastaviti
na njene sastavne delove; voj. oboriti s konja,
narediti da se sjae; uiniti neupotrebljivim
(ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. neku
tvravu ili bateriju razoriti zrnima); uutkati
top, razoriti mu lafet ili ga na drugi nain
otetiti; pokvariti neku spravu, most itd.
demontirna baterija voj. baterija koja frontalnom vatrom unitava neprijateljske topove.
demoralizacija (fr. demoralisation) kvarenje,
pokvarenost morala (ili: naravi); razvratnost;
gubljenje
hrabrosti;
malodunost;
v.
demoralizirati.
demoralizirati (fr. demoraliser) napraviti
razvratnim, liiti MOJ. ala, pokvariti,
upropastiti nekoga, liiti nekoga oseanja
sopstvene vrednosti; voj. liiti vojsku hrabrosti
i vere u pobedu, uterati joj strah.
demoralizovati v. demoralizirati.
demoralisati v. demoralizirati.
demos (gr. demos) narod; u demokratskoj
Atini: optina, odsek jedne file.
Demosten (gr. Demosthenes) najslavniji
starogrki besednik u Atini (384322); otuda:
demostenska reitost izvanredna, ubedljiva i
silna reitost.
demotian (gr. demotikos) koji pripada narodu,
narodni, naklonjen narodu.
demofil (gr. demos narod, philos prijatelj)
onaj koji voli narod, narodoljubac.
demping (eng. to dump frljiti, preturiti;
prodavati po niskoj ceni, izvoziti robu i
prodavati je ispod cene kotanja ili ispod
cene domaeg trita, dumping) trg. predavanje
robe u inostranstvu ispod cene kotanja,
obino u cilju konkurencije i osvajanja
trita; predavanje robe, naroito fabrikih
proizvoda, po jevtinijoj

demulenciJa

202

ceni inostranstvu nego domaim potroaima, u cilju da se da oduke hiperprodukciji, ili da se za sebe obezbede kartel-ski i
trustni monopoli, damping.
demulencija (lat. demulentia) pl. med, sredstva
(ili: lekovi) za umirivanje bolova.
dempfer (nem. Dampfer) priguiva, napra-va
za oslabljivanje i ublaavanje jaine tonova
na muzikim instrumentima, muziki ealj.
denazalizacija (lat. de-, nlat. nasalisatio) lingv.
gubljenje
nosne
artikulacije;
prelaz
praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u
samoglasnike bez nazalne artikulacije.
denarijus (lat. denarius) stari rimski srebrn
novac, koji je najpre sadravao 10, docnije
16 asa ili 4 sesterca; denar.
denaro (ital. denaro) bakarni novac razliite
vrednosti u bivim provincijama severne i
srednje Italije; trg. udeo jednog trgovca u
nekom brodu ili njegovom tova-ru; mera za
svilu i zlato.
denatalitet (lat. de-, natalis koji se tie raanja)
opadanje broja raanja (u nekom narodu,
dravi itd.) i, u vezi s tim, smanjivanje broja
stanovnitva.
denaturalizacija (fr. denaturalisation) otputanje iz podanstva, gubljenje graanskog
ili zaviajnog prava, liavanje podanstva,
zaviajnosti.
denaturalizirati (lat. natura, fr. denatura-liser)
otpustiti
iz
podanstva,
liiti
nekog
graanskog ili zaviajnog prava.
denaturisati (fr. denaturer) svoju prirodu
izmeniti; prirodu neke stvari promeniti,
izopaiti; robu inae podlonu raznim
dabinama i porezu (npr. so, piritus i dr.)
dodavanjem drugih materija (gasa, zejtina),
uiniti neupotrebljivom za ljude, da bi za
poljoprivredne i industrijske ciljeve bila
osloboena nameta.
denacionaliziranje
(fr.
denationalisation)
odroavanje, odnaroavanje.
denacionalizirati (lat. natio narod, fr.
denationaliser) oduzeti narodni karakter,
liiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj
pripada, odroditi, odnaroditi.
denacifikacija (fr. de, lat. natio narod, facere
raditi) nastojanje i rad pobedni-kihsaveznikih sila, po svretku drugog svetskog
rata, da u Nemakoj potre sve tragove
Hitlerove antidemokratske i ne-humane
nacionalsocijalistike vladavine.
denga (arap.) med. vrlo zarazna bolest; javlja se
povremeno u toplim krajevima, samo leti,
kao nagao nastup groznice.
dendi (eng. dandy) kico, fifiri, pomo-dar.
denpi-valjak (eng. dandy) u fabrikaciji hartije:
valjak za utiskivanje vodenih znakova.
dendizam (eng. dandy) kicotvo, kaiper-stvo,
pomodarstvo.

dentarpag
dendritian (gr. dendron drvo) u obliku drveta,
slian drvetu, kao drvo.
dendrografija
(gr.
dendron,
gpaphia)
opisivanje drveta; pr. dendrografiki.
dendroidan (gr. dendron, eidos oblik, lik) v.
dentritian.
dendroliti (gr. dendron, lithos kamen) pl.
min. okamenjene biljke i okamenjena drveta.
dendrolog (gr. dendron, logos) poznavalac
drvea, onaj koji prouava drveta, njihovo
podizanje i praktinu primenu.
dendrologija (gr. dendron, logi'a) poznavanje
drvea, nauka o drveu podizanju i
praktino] upotrebi.
dendrometar
(gr.
dendron,
metron)
instrumenat za merenje visine i jaine
drvea, kao i za odreivanje njegove
zapremine.
dendrometrija (gr. dendron, metron) vetina
merenja drvea; nauka koja odreuje koliinu
drvne mase, prirasta i starosti pojedinih drveta
i itavih uma; up. dendrometar.
denegacija (lat. denegatio) odluno pori-canje
(pred
sudom),
odbijanje,
uskraivanje;
denegacio audijencije (nlat. denegatio
audientiae) prav. uskraivanje sasluanja;
denegacio debiti konjugalis (nlat. denegatio
debiti coniugalis) prav. neizvravanje brane
dunosti.
denegirati (lat. denegare) odluno poricati,
odbijati, uskraivati.
denzimetar (lat. densus gust, zbijen, gr.
metron) fiz. naprava za merenje specifi-ne
teine i gustoe tenosti, vrsta areo-metra.
denikotinizirati (lat. de-, fr. Nicot) oduzeti
duvanu nikotin i time ga uiniti manje
kodljivim po zdravlje.
de nihilo nihil (lat. de nihilo nihil) v. eko nihilo
nihil.
denominativ(um) (nlat. denominativum) gram.
re koja je izvedena neposredno od nekog
imena, npr. ribati" od riba".
cenominator (lat. denominare) kat. imenitelj,
imenilac (u razlomku); denominator ra-cionis
(nlat. denominator rationis) broj koji kazuje
odnos, kolinik, kvocijent.
denominacija (lat. denominatio) imenovanje,
naimenovanje; prijava, objavljivanje.
denominirati
(lat.
denominare)
nazvati;
imenovati, naimenovati.
de non prejudikando (lat. de pop praejudicando) prav. ne nanosei tetu, bez tete po
prava nekog drugog.
denotacija (lat. denotatio) oznaavanje, obeleavanje, davanje podataka.
denotirati (lat. denotare) naznaiti, obe-leiti,
dati podatke.
dentali (lat. dentales) gram. zubni glasovi, tj. oni
kod kojih vrh jezika, pri izgovaranju, dodiruje
zube u gornjoj vilici (t, d, s, z, c).
dentalni (lat. dentalis) zubni.
dentarpag (lat. dens zub, gr. arpazo zgrabim,
epam) med. instrumenat za vaenje zuba.

dentikuli

203

dentikuli (lat. denticuli zubii) pl. arh. ukrasi

na svodovima i stubovima u obliku zuba.
dentin (lat. dens, dentis zub) zool. zubna kost,
glavna masa iz koje se sastoji zub.
dsntiekaliij(um) (lat. dens, zub, scalpere
grepsti) sprava za ienje zuba.
dentist(a) (lat. dens) zubni tehniar, zubni lekar,
zubar.
dentifricij(um) (lat. dentifritium) sredstvo (ili:
praak) za ienje zuba.
denticija (lat. dentitio) med. dobijanje (ili:
nicanje) zuba kod male dece.
dentura (nlat. dentura) zubi, zubalo, stanje u
kome se zubi nalaze kod nekoga.
denudacija (lat. denudatio) otkrivanje, ogolienje; odvajanje kostiju od mesa; kol.
zajednika delatnost erozije i raspadanja,
zbog koje, usled odnoenja zemlje, dolazi do
sniavanja tla.
denuncijant (lat. denuntians) dostavlja, potkaziva, prokaziva, tuitelj.
denuncijant (alt. denuntians) dostavlja,
potkaziva, prokaziva, tuitelj.
denuvcijat (lat. denuntiatus) dostavljenik,
potkazanik, optueni.
denunpijator (lat. denuntiator) v. denuncijant.
denunpijacija (lat. denuntiatio) dostavljanje
vlasti nekog kanjivog dela, potkazivanje,
prokazivanje, optuba.
denuncirati (lat. denuntiare) dostaviti sudu,
potkazati, prokazati, optuiti.
deontologija (gr. deon dunost, iogia nauka) 1.
fil. nauka o dunostima (izraz potekao od
engleskog filozofa Bentema); 2. uenje o
lekarskoj etici, tj, o etikom ponaanju lekara
u svima odnosima i oblicima lekarske
delatnosti.
deontoloki (gr. deon, deontos dunost, logia)
teol. deontoloki doka z za postojanje boga,
nazvan jo i moralnim dokazom, smatra da
je potreba naeg uma da pretpostavi
postojanje boga kao osnov moralnog sveta.
depalatalizacija (lat. de-, palatum) lingv.
gubljenje palatalne artikulacije, to dovodi do
pretvaranja nekih umekanih su-glasnika u
tvrde.
depandans (fr. dependances) pl. prav. prinadlenosti; v. pertinencije.
deparalizirati (lat. de, gr. paralyein klonuti)
med. otkloniti uzetost, izleiti od paralize.
departicija (nlat. departitio) podela, raz-dela.
departman (fr. departement) podela izvesnih
poslova meu razna lica jednog kolegijuma;
odeljenje, delokrug; srez, okrug; soba,
odelenje (stana).
depauperacija (lat. de, pauper siromah) osiromaavanje, osiromaenje.
depauperirati (lat. de, pauper) osiromai-ti,
osirotiti.

depo

depedikulacija (lat. de, pediculus va) hig.

razvaljivanje, unitavanje (ili: utamanjivanje) zaiju i gnjida.
depedikulirati (lat. de, pediculus) hig. razvaljivati, unitavati (ili: utamaniti) vai i
gnjide.
dependencije (lat. dependere) pl. prav. prinadlenosti; v. pertinecije.
depenirati (lat. reppa pero, ital. dipennare) trg.
raune u trgovakoj belenici precr-tati i time
ih ponititi; povui nalog.
depea (fr. depeche) vest najhitnijim putem
dostavljena, npr. brzojav, beini brzo-jav;
zvanino pismo, npr. ministarstva spoljnih
poslova svojim predstavnicima u inostranstvu,
koje se obino alje najhitnijim putem, po
naroitim kuririma.
depeirati (fr. depecher, lat. dis- u pange-ge
privrstiti) hitno poslati ili otpre-miti, brzo
dostaviti; brzojavi, telegra-fisati.
depilatorij(um) (nlat. depilatorium) med. sredstvo
za skidanje kose i dlaka.
depilacija (nlat. depilatio) opadanje kose;
skidanje dlaka.
depilirati (lat. depilare) skinuti kosu (ili: dlake),
liiti kose; fig. liiti nekoga imanja.
de plavo (lat. de plano) prav. prosto, jednostavno,
ukratko, bez okolienja.
deplantacija (nlat. deplantatio) presai-vanje,
rasaivanje (bilja drvea).
deplantirati (lat. planta bil>ka, deplanta-ge)
presaditi, rasaditi.
deplasiran (fr. deplace) neumestan, koji nije
na svom mestu, pogreno ili ravo
postavljen; koji se dogaa ili radi kada mu
nije vreme.
denlasirati (fr. deplacer) premestiti, ukloniti, sa
svog mesta, promeniti mesto, smeniti nekoga
sa njegovog poloaja; farm. to potpunije
izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomou
egneg dolivanja sredstva za rastvas-'--.
(etra), pri emu neza-sieni ili manje ;sieni
rastvor potiskuje potpuno zasien rastvor.
deplasman (fr. deplacement) premecJtanje,
smenjivanje, potiskivanje; naopako (ili:
pogreno ravo) postavljanje, rav poloaj;
mor. zapremina dela broda pod vodom,
zapremina istisnua.
deplecija (lat. deplere isprazniti, depletio)
pranjenje, ispranjavanje.
deploajiranje (fr. deploiement) voj. razvijanje,
postrojavanje za borbu.
deploajirati (fr. deployer) razvijati, rairiti,
rasprostirati; voj. prelaziti iz marevskog
poretka u borbeni poredak, razvijati se,
postrojavati se za borbu.
deploracija (lat. deploratio) oplakivanje,
saaljevanje, aljenje.
deplorirati
(lat.
deplorare)
oplakivati,
saaljevati, saliti.
depo (fr. depot) stovarite, magacin za robu,
sklonite; voj. vojska koja slui za

depozit

204

dopunu ostalih jedinica; vojni materijal koji

slui za dopunu; mesto gde se uvaju topovi i
ostali ratni materijal; an depo (fr. en depot)
na uvanje.
depozit (lat. depositum) povereno dobro, ono to
je dato na uvanje, ulog; dati, primiti ad
cepozitum (lat. ad depositum) dati ili primiti
na uvanje; in depozito (lat. in deposito) na
uvanju, u pohrani; talog, nanos.
depozitar (lat. depositarius, fr. depositeur)
uvar, onaj kome je neto dato ili povereno na
uvanje.
depozitna bavka zavod koji prima novac uz
manji interes, da bi ga davao drugima uz
vei, i na toj razlici zasnivao svoju zaradu.
depozitna menica ona koja se izdaje na novac
uzet i uloen u radnju.
depozitpi novac novac koji se polae sudu radi
uvanja; novac uzet uz interes radi
proirivanja posla.
depozitor (lat. depositor) v. deponent.
depozitorij(um) (nlat. depositorium) odelje-nje
za uvanje, mesto u sudu gde se stvari i
novac uvaju, arhiv.
depozitum v. depozit.
depozicija (lat. depositio) ostavljanje stvari na
uvanje, ulaganje, zalog; naroito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku
na uvanje; iskaz pred sudom.
depolarizator (lat. de poius, gr. polos stoer)
fiz. hemijska tvar (supstanca) koja spreava
slabljenje
galvanskih
elemenata usled
polarizacije.
depolarizacija (lat. de, polus, gr. polos stoer)
fiz. unitavanje polarizacije galvanskom
elementu.
depolarizirati (lat. de polus, gr. polos) fiz. liiti
polarizacije galvanski elemenat.
depolirati (fr. depolir) oduzeti sjajnost, glatkou.
dspolitizapija (nlat. depolitisatio) oduzimanje
politikih prava nekom staleu ili grupi
l>udi, npr. slubenicima, i-novnitvu, vojsci
itd.
depolitizirati (lat. de, nlat. politisare baviti se
javnim poslovima) odstraniti od politike, neki
stale ili grupu ljudi liiti politikih prava,
npr. slube-nike, inovnitvo, vojsku itd.
deponens (lat. deponens) gram. glagol koji ima
pasivan oblik a aktivno znaenje, dakle, koji
toboe naputa svoje prvobitno znaenje,
deponentni glagol.
deponent (lat. deponens) polaga, ulaga,
onaj koji daje neto na uvanje u ostavu;
svedok pred sudom.
depoviranje (lat. deponere) v. depozicija.
deponirati (lat. deponere) odloiti; poloiti,
uloiti; dati na uvanje, u ostavu; prav. pred
sudom iskazati; bank. ostaviti u banci potpis radi
sravnjivanja; depono-vati.
deponovati (lat. deponere) v. deponirati.

depresirati

depo-posao bank. kad vanka prima na uvanje, u

sefovima,
razne
stvari
od
vrednosti
(dragocenosti, hartije od vrednosti i dr.), za ta
naplauje od deponenta nagradu.
depoiularizirati (lat. de, popularis narodni)
otuiti nekoga od naroda, liiti nekoga
narodne naklonosti.
depopulacija (lat. depopulatio) raseljavanje;
opadanje stanovnitva.
depopulirati
(lat.
depopulari
opustoiti,
opljakati) raseljavati, raseliti (stanovnitvo).
deport (ital. fr. deport) u trgovini berzan-skim
hartijama: razlika izmeu sadanje-ga i
docnijega niegkursa hartija (razlika izmeu
sadanjega i docnijeg vieg kursa zove se
report).
deportacija
(lat.
deportatio)
progonstvo,
proterivanje, izgnanje, prisilno upui-van>e u
logore, upuivanje po kazni u neku koloniju,
npr. Engleza u Tasmaniju, Rusa (za vreme
carizma) u Sibir, Francuza u Novu
Kaledoniju itd.
deportiran (lat. deportatus) prognan, pro-teran,
izgnan, poslan u zatoenje ili po kazni u
koloniju.
deportirati (lat. deportare) prognati, proterati,
izgnati; poslati u zatoen>e, poslati po kazni u
koloniju; baciti u bedu.
deposedirati (lat. de-possidere, fr. deposse-der)
prav. liiti nekoga posedovanja neke stvari ili
zemlje, prognati, oterati; de-posedirani npr.
vladalac koji je zbaen s prestola.
depostirati (fr. deposter) voj. oterati sa mesta,
potisnuti sa poloaja.
depravacija (lat. depravatio) moralno kvarenje,
pokvarenost,
iskvarenost,
razvrat-nost,
izopaenost, pogoranje.
depreverbacija (fr. depreverbation) lingv. v.
deprefiksacija.
deprekacija (lat. deprecatio) molba za koga ili
za to; sveano preklinjanje sa pri-zivanjem
bojeg suda, preklinjanje; zauzimanje za
nekoga, posredovanje.
depresivna oblast meteor. oblast najnieg
vazdunog pritiska.
depresija (lat. deprimere, depressio) psih. utuenost,
potitenost,
klonulost
psihike
energije, poglavito osetljivosti, naroito u
zajednici sa izvesnim afektima (briga itd.) i
melanholijom; med. operacija oka pri kojoj
se ivac potiskuje nanie; ulegnue,
sputanje; kol. oblast koja lei nie od morske
povrine; meteor. padanje ive u barometru
usled slabog pritiska vazduha; nizak pritisak
vazduha; trg. padanje cena, opadanje cena; fiz.
kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim
cevima; astr. uglovno odstojanje zvezde ispod
horizonta.
depresirati (lat. depressio) voj. topovsku cev
upraviti nie; neto, npr. knjigu, izvaditi iz
prese.

depresorij(um)

205

depresorij(um) (nlat. depressorium) med.

instrumenat za svlaenje, potiskivani modane opne.
depresorii nervi biol. nervi koji ire krvne
sudove i time smanjuju pritisak krvi.
deprefiksacija (fr. de, prefixe predmetak) lingv.
oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa
predmetkom da bi se dobio, po znaenju i
obliku, nov prost glagol. Npr. od glagola
zalatiti (ivinu) dobiva se, oduzimanjem
predmetka za-, nov glagol patiti.
deprecijativan (lat. de-, pretium, cena, vrednost)
koji izaziva prezir, omalovaavadeprimirati (lat. deprimere) pritiskivati, utui,
pogruiti, oneraspoloiti; sla-biti, ugnjetavati,
tlaiti; oduzimati snagu, iznuravati; med. kod
katarakta; nerv povui nanie, pritisnuti,
oslabiti; de-primiran puls pritisnut, tj. slab
puls, koji znai oslabelost; deprimirana
kapi-larnost fiz. nie stanje sive u uzanim
cevima nego u irim sudovima koji
opkoljavaju cevi.
de profundis (lat. de profundis) iz dubina"
(poetak 130. psalma, u katolikoj crkvi
pokajna i alosna pesma).
depurancija (lat. depurantia) pl. med. sredstva za
ienje, naroito lekovi koji iste krv.
depurativan (fr. depuratif) koji isti, naroito
koji pomae ienje krvi.
depuratoran (nlat. depuratorius) v. depurativan.
depuracija (nlat. depuratio) ienje krvi.
depurgativan (lat. depurgativus) koji isti (ili:
proiava) creva.
depurgatoran
(nlat.
depurgatorius)
v.
depurgativan.
depurgacija (lat. depurgatio) ienje, proiavanje; trebljenje.
depurgirati (lat. depurgare) istiti, oistiti;
trebiti, otrebiti.
depurirati (fr. depurer) istiti, proisti-ti,
oistiti krv.
deputat (lat. deputatum) utvreni prihod koji
neko, pored plate, prima godinje u stvarima,
u naturi, npr. drva, ito, stan i dr., kao jedan
deo svojih prinadlenosti.
deputatist (lat. deputatum) onaj koji prima
deputat.
deputacija (lat. deputatio) izaslanstvo, poslanstvo, lica koja, u ime neke vee
organizacije, imaju ovlaenje da obave
izvestan posao; poslanici; odbor odreen da
pripremi sve to je potrebno za rea-vanje
nekog krupnijeg pitanja.
deputirati (lat. deputare) odrediti, nazna-iti;
izabrati, uputiti.
deputirac
(lat.
deputatus)
zastupnik,
predstavnik, poslanik (naroito: onaj koga je
narod izabrao za svog predstavnika u
politikom predstavnitvu zemlje); ko-

derivometar
mora deputaraca narodno
narodna skuptina.

predstavnitvo,

dsradenitis (gr. dere vrat, aden lezda) med.

zapaljenje vratnih lezda.
deranirati
(fr.
deranger)
uznemiravati,
uznemiriti, remetiti, zadravati (koga),
smetati kome; pomeriti, pokvariti, poremetiti,
pobrkati; poremetiti svoje imovno stanje,
pasti u dug, zaduiti se.
deranman
(fr.
derangement)
smetanje,
uznemiravanje u poslu; poremeenost,
poremeaj, nered.
deratizacija (fr. de, rat pacov) ubijanje (ili:
utamanjivanje) pacova, mieva.
derbi (eng. derby) sl. klasina trka u Engleskoj,
koja se odrava, u sredu posle Trojice, obino
na
uvenom
trkalitu
u
Epso-mu,
jugozapadno od Londona, na stazi od preko
2400 m i sa konjima starim tri godine (ime
dobila po svom osnivau, lor-du Derbiju, koji
ju je osnovao 1779).
derbi-krek (eng. derby-crack) prvoklasan
konj trka koji uestvuje u derbiju.
dervi (pere. derwis, tur. dervi) pripad-nik
dervikog reda, sekte (tarika).
dereglija (ma. dereglye) dugaak amac
irokog i ravnog dna za prevoz raznih
predmeta.
derelikta (lat. derelicta) pl. prav. naputene
stvari, stvari bez gospodara.
derelikcija (lat. derelictio) prav. naputanje,
ostavljanje.
derivancija (lat. derivare odvoditi, derivan-tia)
pl. med. derivirajua sredstva, tj. ona koja
odvode sokove.
derivat (lat. derivare, derivatum) gram. v.
derivatum.
derivati (lat. derivare, derivata) pl. hem. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata.
derivativan (lat. derivare, nlat. derivatus)
izveden, koji je postao izvoenjem, iz neega;
koji odvodi na drugu stranu.
derivativum gram. v. derivatum.
derivatum (lat. derivare izvoditi, derivatum)
gram. izvedenica, re koja je postala od neke
druge rei, izvedena re, npr. stanovati
stanovnik.
derivacija (lat. derivatio) gram. izvoenje, npr.
jedne rei iz druge; mat. izvoenje, izvod,
radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj
izvedenoj
funkciji,
diferenci-jacija;
odstupanje od pravog puta; avij. skretanje
aviona sa kursa svoje putanje usled vetra;
voj. pravilno odstupanje du-guljastih zrna
ustranu, izazvane njihovim obrtanjem, i
promena vazdunog pritiska koju to
odstupanje izaziva.
derivirati (lat. rivus potok, derivare izvoditi)
dolaziti, proizlaziti, postati od, voditi poreklo
od; izvesti, izvoditi.
derivometar (lat. derivare, gr. metron mera)
avij. instrumenat pomou koga izvia
utvruje pravac i silu vetra i, prema tome,
vri popravku kursa.

derma

206

derma (gr. erma koa, dermatos) predmetak u

sloenicama sa znaenjem: koa, koni, u
vezi sa koom.
dermalni (gr. erma) koni, koji pripada koi,
koji je u vezi s koom.
dermaskop (gr. erma, skopeo gledam) aparat,
u obliku naroitog ogledala, pomou koga se
moe videti svaka, pa i najmanja promena na
koi, svaka pora, bora, dlaica i dr.
(upotrebljava se u zavodima za ulepavanje).
dermatalgija (gr. erma, algos bol) ned. bol
koe; dermatodlija.
dermatijatrija (gr. erma, iatrela leenje)
med. leenje konih bolesti.
dermatitms (gr. erma) ned. zapaljenje koe.
dermatian (gr. erma) koni, koji se tie
koe.
dermatografija (gr. erma, grapho piem)
opisivanje koe.
dermatodinija (gr. derma, odyne bol) med. v.
derma talja.
dermatoze (gr. erma, med opti naziv za
bolesti koe.
dermatozoe (gr. erma, zoon ivotinja) pl.
gotovani koji ive na koi, koni para-ziti.
dermatoid (gr. erma, eldos vid, oblik)
koasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i korienje knjiga.
dermatol (gr. erma, lat. oleum ulje) farm.
ukast, bezmirisan bizmutov praak koji
ima antiseptiko dejstvo i koji lei rane.
dermatoliza (gr. derma, Guo labavim)
preterana rastegljivost i mlitavost koe.
dermatolog (gr. erma, logos) onaj koji se
bavi prouavanjem koe; lekar za kone
bolesti.
dermatologija (gr. erma, logia) nauka o
koi, nauka o konim bolestima.
dermatom (gr. erma) med. otok koe.
dermatomikoza (gr. derma, mykes gljiva) med.
bolest koe koju prouzrokuju parazitske
gljive, gljive gotovanke.
dermatonoza (gr. erma, nsos bolest) med. v.
dermatopatija.
dermatopatija (gr. erma, patheln patiti) med.
bolest koe; dermatonoza.
dermatopatologija (gr. erma, pathos bol,
logia) nauka o konim bolestima.
dermatoplastika (gr. erma, plastike vetina
uobliavanja) med. deo hirurke plastike koji
se
bavi
vetakim
obnavljanjem
i
popravljanjem obolelih delova koe.
dermatotilus (gr. derma, tylos ulj) med. koni
ulj.
dermijatrija med. v. dermatijatrija.
dermo- (gr. erma) v. derma.
dermografizam (gr. erma, grapho piem)
med- pojave na koi kod nekih, naroito
nervoznih, osoba (nastaju trljanjem, udarom,
prevlaenjem kakvog predmeta ili

desenater

pisanjem
po
koi
kakvim
tvrdim
predmetom), koje ostavljaju trajan i jasan
trag.
dsrmologija v. dermatologija.
dermoplastika (gr. erma, plastike vetina
uobliavanja) 1. presaivanje zdrave koe
hirurkim putem na mesto gde je ona
unitena; 2. vetina ggunjenja ivotinja.
dermoskopija (gr. erma, skopeo gledam) med.
nain ispitivanja koe i njenih oboljenja
posmatranjem, pomou naroitog uveliava
jueg aparata, povrine ili dubljih slojeva
koe.
dermotilus med. v. dermatotilus.
dermotomija (gr. erma, tome seenje) med.
rasecanje koe.
dernek (tur. dernek, dirnek) sabor, vaar;
veselje, svadba.
dernije kri ((fr. dernier eri) poslednji krik,
naroito u modi, tj. ono to je najnovije u
modi, poslednja novost.
derogativan (nlat. derogativus) koji krnji, teti,
radi na utrb; opozivan, koji opoziva,
ukidan, koji ukida, stavlja van snage.
derogacija (lat. derogatio) krnjenje, okrnjivanje, zahidanje, oduzimanje, zakinue,
smanjenje, ograniavanje, odstupanje (npr.
od ugovora); stavljanje van snage, opozivanje, ukidanje neke naredbe, zakona.
derogirati (lat. derogare) krnjiti, okrnjiva-ti,
zakidati, zakinuti, oduzimati, smanjiti,
povrediti, initi krivo, raditi na utrb;
ukinuti, opozvati, staviti van snage, npr.
neki zakon.
derospazmus (gr. dere vrat, spasmos gr) med.
gr u vratu.
dert (pere. derd, tur. dert) tuga, alost, jad,
briga, bol.
derut (fr. deroute) nered, propast; voj.
beanje u neredu razbijene vojske, rasulo.
derutirati (fr. derouter) skrenuti nekoga s
pravoga puta, zavesti, smesti, zbuniti,
pobrkati neije namere, osujetiti; voj. razbiti,
rasturi!??.
des, deses muz. za pola stepena snieni ton de,
odnosno za pola stepena snieni ton desdesant (fr. descente) silaenje, silazak,
sputanje; tovar jednog broda; iskrcavanje
vojske
na
neprijateljsko
zemljite,
neprijateljski upad u neku zemlju; vojska
dovedena vodenim, vazdunim putem na
neprijateljsko zemljite; fort. tajni hodnik u
nekoj tvravi koja vodi u rovove ili ka
minama; padina, nagib.
desantni brod (fr. descente) specijalno graeni
brod
za
iskrcavanje
na
neureenoj
neprijateljskoj obali.
desen (fr. dessein, ital. disegno, lat. desig-nare
obeleiti) namera, cilj; plan, nacrt; (fr. dessin)
trg. uzorak, ara, vrsta; muz. osnova jedne
kompozicije.
desenater (fr. dessinateur) crta mustara,
uzoraka.

desenzibilizator

207

desenzibilizator (nlat. desensibilisator onaj koji

otklanja osetljivost) v. pod desenzi-bilizacija.
desenzibilizacija (nlat. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. radnja kojom se
otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih
organizama na neke tvari, supstan-cije (kod
koprivnjae i dr.); fot. smanji-vanje osetljivosti
emulzija ploa i filmova pomou naroitih
boja (desenzibi-lizatora), rastvorenih u vodi.
desen-maina maina za izradu tkanina po
mustri; maina za deseniranje maina koja
se upotrebljava u fabrikaciji tkanina, i koja
mustru, taru tkanine koja treba da se izradi
najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu).
deser (fr. dessert) prislani, poslednji deo obeda
(sir, voe, poslastice).
deservit (lat. deservitum) branioeva (ili:
zastupnikova) prinadlenost, honorar.
desert (fr. dessert) v. deser.
desertna vina vina koja se piju posle obeda
(obino fina, slatka i jaka vina).
desertni tanjir, tanjir za voe i poslastice.
designativan (nlat. designativus) oznaavan,
obeleavan, odredan, koji oznaava, obeleava, odreuje.
designator (nlat. designator) razvodnik, re-dar,
onaj koji pokazuje mesta (u pozoritu itd.);
dosuiva nagrada pri javnim igrama i
utakmicama.
designatus (lat. designatus) neko koji je
odreen za neki poloaj, a koji jo nije
uveden u dunost.
dssignacija (lat. designatio) oznaavanje, oznaenje, odreivanje, imenovanje, naimenovanje; naznaenje, ime.
designaciona presuda prav. presuda po kome e
se redu isplaivati poverioci kod nekog
steaja.
desigvirati (lat. designare) oznaiti, naz-naiti,
odrediti (nekoga); imenovati, nai-menovati
(nekoga za neto).
desigram v. decigram.
desiderat (lat. desideratum) neto to je
poeljno, dakle, neto to nedostaje, ega
nema, potreba, nedostatak, praznina koju bi
trebalo popuniti.
desiderata (lat. desiderata) pl. stvari kojih
nema, nestale stvari, stvari koje su potrebne,
koje su poeljne, npr. za popunja-van>e
zbirki.
desiderativan (nlat. desiderativus) koji izraava elju, potrebu; verba desiderati-va
(nlat. verba desiderativa) gram. glagoli koji
iskazuju neku elju ili potrebu.
desideracija
(lat.
desideratio)
nemanje,
nedostajanje; potreba, elja.
desiderija pija (lat. desideria pia) pl. skromne,
dobronamerne elje (koje se obino ne
ispunjavaju), puste elje.
desiderij(um) (lat. desiderium) elja, udnja,
enja; molba, zahtev.

despotizam

desiderirati (lat. desiderare) eleti, ude-ti,

eznuti (za im).
desikacija (lat. siccus, suv. nlat. desiccatio)
suenje, isuivanje.
desimetar (fr. decimetre) v. decimetar.
desine (fr. dessine) crtano, nacrtano; crtao,
nacrtao.
desinencija (lat. desinere zavriti se, fr.
desinence) gran. kraj, zavretak rei.
desinirati (fr. dessiner, ital. disegnare) crtati,
skicirati.
desistirati (lat. desistere) odustati (ili: odustajati)
od ega, okaniti se neega, prestati s ime.
deskvamacija (lat. desquamatio) ljuenje,
gubljenje ljuske, med. ljuenje koe posle
konih bolesti.
deskvamirati (lat. desquamare) oljutiti,
ostrugati l>uske; gubiti ljusku.
deskriptiva (lat. describere opisivati) mat. nacrtna
geometrija.
deskriptivan (lat. describere, fr. descriptif)
opisan, koji opisuje, koji prikazuje, ocrtava,
prikazan, ocrtavan.
deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja
se bavi izgraivanjem metoda za objektivno
opisivanje jezike strukture u jednom
vremenskom preseku.
deskripcija (lat. descriptio) opisivanje, prikazivanje, ocrtavanje; opis.
desolacija (lat. desolatio) pustoenje, razo-renje,
ruenje, duboka tuga, oajanje, neu-tenost.
desoliran (lat. desolare) opustophen, razoren,
uniten; oajan, bezutean.
desolirati (lat. desolare) pustoiti, opu-stoiti,
razoriti, unititi; baciti u oajanje, teko
oalostiti, ucveliti.
despekt (lat. despicere prezirati, despectus)
preziranje, prezir, grdnja, poruga.
despektirati (lat. despectare) potcenjivati,
omalovaavati, prezirati.
despekcija (lat. despectio) v. despekt.
desperado (p. desperado oajnik) razbojnik;
revolucionar koji je stavio sebe van zakona.
desperatan lat. desperatus) oajan, klonuo
duhom, bez nade; krajnje ogoren.
desperatist(a) (lat. desperare) ovek bez nade,
oajnik; krajnje ogoren ovek.
desperacije (lat. desperatio) oajanje, bezglavost, oseanje bezizlaznosti; krajnje
ogorenje.
desperirati (lat. desperare) oajavati, pasti u
oajanje, klonuti duhom, gubiti svaku nadu.
desnog (gr. desptes gospodar) prvobitno:
gospodar roba ili sluge; neogranieni
gospodar, neogranieni vladalac, samodrac, tiranin; samovoljan gospodar; titula
grkopravoslavnih vladika; titula nekih
srpskih vladara posle Kosova.
despotizam (gr. despotes) neogranieno
gospodarstvo,
neograniena
vladavina,
samovolja, tiranstvo despotizam. Podanici

despotizirati

208

stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao

ma koji predmet poseda. Despotizam se
razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke
ureene uprave.
despotizirati
(gr.
despotes)
vladati
neogranieno i samovoljno; ponaati se kao
tiranin ili nasilnik, postupati nasil-niki,
vriti nasilje.
despotija
(gr.
despotes)
neogranieno
gospodarstvo, neograniena i samovoljna
vladavina;
drava
neogranienog
i
samovoljnog vladaoca.
despotski
(gr.
despotes)
samovoljno,
neogranieno, nasilniki, tiranski.
destilat (lat. destillatus) hen. teni proizvod
destilacije, prekapnica.
destilater (fr. destillateur) onaj koji prei-ava,
poboljava, izdvaja; onaj koji pee rakiju,
fabrikant likera.
destilacija (lat. destillatio) hen. proces prikazan
pod destilirati, isparavanje tenosti i ponovno
zgunjavanje u tenost; isparavanje; peenje
rakije; suva destilacija zagrevanje organskih
tela (drveta, kostiju i dr.) u zatvorenim
sudovima da bi se iz njih dobili teni i gasni
proizvodi.
destilacioni aparat sprava za vrenje destilacije,
kazan za peenje rakije.
dsstiliran (lat. destillare) destilacijom do-bijen,
preien, popravljen.
destilirati (lat. destillare kapati, de- i stilla
kap) ispariti, izlapiti; hem. neku tenost,
putem zagrevanje u zatvorenim sudovima
(retortama i dr.), pretvoriti u paru, a potom
ovu, rashlaivanjem, ponovo
napraviti
tenom,
isparavanjem
prekapa-ti,
prekapavati; preistiti.
dosti dovati v. destilirati.
destinater (nlat. destinatarius, fr. destina-taire)
trg. onaj kome zapovednik lae ima da preda
robu, primalac, adresat, konsig-nator.
destinativ (lat. destinare odrediti) lingv. pade
cilja u najoptijem znaenju.
destinacija
(lat.
destinatio)
odreenje,
opredeljenje, namena, krajnji cilj, posvete.
destinirati (lat. destinare) odrediti, name-niti,
opredeliti, posvetiti.
destra (ital. destra desnica) kola destra (ital.
colla destra) kuz. desnom rukom.
destruktibilan (lat. destructibilis) razor-ljiv,
unitljiv, razruljiv.
destruktibilitet
(lat.
destructibilitas)
razorljivost, unitljivost, razruljivost.
dsstruktivan
(lat.
destructivus)
razoran,
ruilaki.
destruktivnost (lat. de-struere) razornost.
destruktor (nlat. destructor) ruilac, razo-rilac,
unipggilac, prevratnik.
destrukcija (lat. destructio) ruenje, raza-ranje,
unipggavanje, prevrat.
desublimacija (lat. de-, sublimatio) proces
obrnut procesu sublimacije, pri kojem neke
materije prelaze neposredno iz gaso-

detaman

vitog u vrsto stanje, ako se ohlade do

odreene temperature.
desugestija (lat. de-suggestio) osloboavanje od
sugestije i njene moi.
desudacija (lat. sudor znoj, desudatio)
znojenje, preznojavanje.
descendent (lat. descendens) potomak, izdanak
(dete, unuk, praunuk itd.).
descendentna teorija bkol. uenje o postanku;
uenje o prirodnom razvitku ivotinj-skih i
biljnih vrsta u toku istorije Zemlje, o
injenicama koje na taj razvitak ukazuju i
koje ga dokazuju, i o uzrocima toga i takvog
razvitka. Tvorci ove teorije su: stari grki
mislioci Anaksimandar i Empedoklo, a, u
novije
vreme,
naroito
Lamark
(v.
lamarkizam), Darvin (v. darvi-nizam) i Hekl.
descendencija (nlat. descendentia) potomstvo;
poreklo, koleno.
descendirati (lat. de-, scendere) silaziti, sii,
sputati se, skidati se; voditi poreklo,
poticati.
det (fr. dette) poduica, dug, naroito dravni
dug; det flotant (fr. dette flottante) letei
dug; det publik(fr. dette publique) dravni,
javni dug.
detaksacija (nlat. detaxatio) v. taksacija.
detalj (fr. detail) pojedinost, podrobnost, sitnica;
opirno prianje (ili: opisivanje, izlaganje)
nabrajanje do sitnica; an detaj (fr. en detail)
trg. prodaja namalo, nasitno, na pare, na
komad.
detaljiran (fr. detailler) opiran, iscrpan u
izlaganju (ili: prianju, opisivanju); osamljen,
rasparan.
detaljiranje (fr. detailler) opirno (ili:
podrobno) izlaganje, prianje (ili: opisivanje)
do sitnica.
detaljirati (fr. detailler) rasparavati, komada ti,
usitnjavati; potanko, opirno, do sitnica priati
(ili: izlagati, opisivati); trg. prodavati namalo
(ili: nasitno, na pare), krmiti.
detaljisati v. detaljirati.
detaljist(a) (fr. detailleur) trgovac namalo,
nasitno, sitniar; onaj koji je suvie opiran u
izlaganju (ili: prianju, opisivanju).
detant (fr. detente) poputanje zategnutosti u
odnosima; poboljanje u odnosima izmeu
dveju drava; oputenost.
detae (fr. detache) muz. naziv za potez
gudala pri sviranju na gudakom instrumentu.
detairan (fr. detacher) odvojen od celine,
otcepljen od celine, otcepljen, bez veze sa
ostalim delovima; pridodat, dodeljen.
detairati (fr. detacher) od celine odvojiti
pojedine delove i odaslati, otcepiti; voj.
otkomandovati, odvojiti odred vojske ili flote i
poslati ga da izvri neki zadatak; do deliti,
pridodato.
detaman (fr. detachement) voj. odred vojske
(manji od divizije) odvojen od celine i

detektiv

209

upuen radi izvrenja nekog naroitog

zadatka.
detektiv
(lat.
detegere
otkriti,
eng.
detective) potajnik, slubenik koji otkriva
zloine i njihove izvrioce, tajni policajac;
privatan detektiv lice koje, po porudbini i za
nagradu, potajno motri rad pojedinih linosti.
detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat
kojim se mogu, sasvim neprimetno, praviti
snimci.
detektor (lat. detegere otkriti, eng. detector) u
radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji
nameten
u
prijemnoj
stanici,
prima
elektromagnetne talase i slualac ih
naroitim ureajem uje; sprava koja otkriva
bojne otrove u atmosferi; sprava na vetakim
bravama koja pokuaje obi-janja objavljuje i
spreava.
detektor lai ureaj koji belei fiziolo-ke
promene (krvotoka, pulsa, disanja, znojenja
itd.) koje se zbivaju kod optuenog ili
osumnjienog lica za vreme njegovog
sasluavanje; te zabeleene promene prilikom
sasluavanje koriste se pri utvrivanju
istinitosti izjava optuenog.
detekcija
(nlat.
detectio)
otkrivanje,
obelodanjivanje, iznoenje na videlo.
detevtor (lat. detentor) prav. pritealac; onaj
koji raspolae nekom stvari, tobonje
sopstvenik.
detencija (lat. detentio) zadravanje, nezakonito zadravanje, obustava; prav. stvarno
raspolaganje nekom stvari, npr. zakup-ca, za
razliku od sopstvenosti; liavanje slobode
putem zatvora ili pritvora.
detergirati (lat. detergere) obrisati, otrti, otirati,
istiti, oistiti.
deterziv (lat. detergere istiti) med. sredstvo za
ienje.
deterzija (nlat. detersio) ienje.
deterzorij(um) (lat. detersorium) med. v. deterziv.
deteriorativan (lat. deterior gori) v. pejora-tivan.
deterirati (lat. deterrere) zastraiti, za-plaiti.
detericija (nlat. deterritio) zastraivanje,
odvraanje od zla pretnjom kazne.
determinabilan (nlat. determinabilis) odre-dljiv,
reljiv, odluljiv, ograniljiv.
determinabilitet
(nlat.
determinabilitas)
odredljivost,
reljivost,
odluljivost,
ogranil>ivost.
determinanta (lat. determinare odrediti) fkl.
presudan faktor, inilac koji odreuje pravac
i cilj.
determinante (lat. determinare odrediti) mat.
izvesni spojevi veliine koeficijenata koji se
javljaju pri reavanju linearnih algebarskih
jednaina sa vie nepoznatih.

detranp
determinativ
(lat.
determinativus)
gram.
odrednica, u s loeno j rei (sloenici) onaj
deo kojim se drugi odreuje.
determinativan (nlat. determinativus) odre-dan,
koji
odreuje;
gram.
odredbeni;
up.
determinativ.
determinato (ital. determinato) muz. odluno,
otro naglaeno.
determinacija (lat. determinatio) odreivanje,
odreenje,
odreenost,
opredelji-vanje,
opredeljenje, opredeljenost; odluka; odredba;
odlunost, reenost; ldg. sua-vanje obima
pojma proirivanjem njegove sadrine, ime
se dolazi od optijih do mae optih pojmova;
sinteza optih pojmova u posebne.
determinizam (lat. determinare) fil. uenje o
odreenosti ljudskog delanja i htenja i
uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim
uzrocima i motivima, pobudama, prema
emu ni oveja volja ne moe biti slobodna,
nego odreena i uslovljena tim uzrocima i
motivima; supr. indetermini-zam.
determiniran (lat. determinatus) odreen,
opredeljen; ogranien.
deteriinirati v. determinisati.
determinisati (lat. determinare) ogranii-ti;
odrediti, odreivati, opredeliti, opredeljivati,
odluiti, utvrditi.
determinist(a) (lat. determinare odrediti) fkl.
pristalica determinizma; supr. inde-terminist.
deterdent (lat. detergere, eng. detergent
oistiti) hemijsko sredstvo (praak, tenost i
dr.) za ienje i pranje raznih predmeta
(rublja, posua i dr.).
deto (ital. detto, lat. dictum) reeno, pomenuto,
napred imenovano, to isto, npr. 6 kg brana 9
kg deto, tj. toga istog; trg. a deto (ital. a detto)
istoga dana.
detoksinizacija (lat. de- gr. toxon otrov)
uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari,
materije, organizma i dr.
detonator (lat. detonator) upalja, lako
upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje tee
upaljivih eksploziva.
detonacije (lat. detonatio) pucanj, tresak,
prasak, grmljavina, eksplozija; muz. pogreno
pevanje, ispadanje iz tona.
detonirati 1. (fr. detoner) muz. uzeti odvie visok
ili odvie dubok ton, pogreno pevati,
distonirati; 2. (lat. detonare, fr. detoner)
puknuti, prasnuti, tresnuti, eks-plodirati.
detraktor (lat. detractor) opada, klevetnik,
panjkalo.
detrakcija (lat. detractio) odbijanje, oduzimanje,
npr. krvi otvaranjem vene; smenjivanje;
klevetanje, panjkenje; jus detrakcio-nis (let.
jus detrectionis) pravo odlaska (ili:
udaljivenje).
detranp (fr. detrempe) vodena boja pomeana
sa tutkalom i belanevinom (slui

detranspozicija

210

istim ciljevima kao i gva); slika rae-na

vodenim bojama.
detranspozicija (nlat. de-transpositio) til.
ispravljanje izmeanih strana.
detransponirati
(lat.
de-transponere)
tip.
izmeane strane ponovo dovesti u red,
ponovo rasporediti.
detransportacija (lat. de-transportatio) tip. v.
detranspozicija.
detransportirati (lat. de-transportare) tip. v.
detransponirati.
detrahirati (lat. detrahere) odbiti, odbijati,
oduzeti,
oduzimati,
uskratiti,
ukloniti;
oklevetati, obediti, opanjkati.
detritus (lat. detritus) oblutak, ljunak, istroen
kamen; proizvodi raspadanja, ruenja.
detricija (lat. detritio) trljanje; med. rana
napravljena trljanjem, meanjem.
detronizacija (lat. de, gr. thronos presto)
liavanje
prestola,
svrgavanje
(ili:
zbacivanje) s prestola.
detronizirati (lat. de, gr. thronos) liiti
prestola, svrgnuti s prestola.
detronirati (lat. de, gr. thronos, fr.
detroner) v. detronizirati.
detruzorij(um) (nlat. detrusorium) med. hirurka
sprava za potiskivan* tela koja se zadre u
drelu.
detumescencija (lat. detumescere) med. splanjavanje, poputanje (ili: prestajanje)
oticanja.
detumescirati (lat. detumescere) med. splanjavati, prestati da otie, popustiti (otok).
detur (lat. detur) neka se da, da se da.
detur kopija (lat. detur copia se. protocolli)
prav. prilae se prepis rasprave.
deus (lat. deus, gr. theos, sskr. dewa, dewas)
bog; dni (lat. dii) pl. bogovi.
deus eks mahina (lat. deus eh machina) lit.
bog iz maine", iznenadno posredovanje
koga boga u nekom kritinom poloaju, koji
je, u antikoj tragediji, pomou naroite
sprave (maine) bio sputan na pozornicu;
fig. neoekivana sila koja se iznenadno
pojavljuje i reava stvar; iznenadna pomo;
neoekivano posredovanje u nekoj stvari.
deuterij(um) (gr. deuteros drugi po redu) hem.,
fiz. teki vodonik, znak D.
deutero- (gr. deuteros) predmetak u sloenicama sa znaenjem: drugi po redu, potonji.
deuterogamija (gr. deuteros, gamos brak)
enidba (ili: udaja) po drugi put, drugi brak.
deuterogonist(a) (gr. deuteros) drugi glumac po
vanosti u starogrkoj tragediji.
deuteroza (gr. deuteros) ponavljanje.
deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv.
pisma, drugog ranga, koje su tek docnije
primljene u kanon.
deuteroksid (gr. deuteros, oxys) hem. oksid
drugog stepena.

defektivni glagoli

deuteroni (gr. deuteros) hem. fiz. jezgra tekog

vodonika, deuterijuma.
deuteronomija (gr. deuteros, nomfa) drugo
zakonodavstvo (u odnosu prema nekom
ranijem).
deugeronomion (gr. deuteros, nomos zakon)
peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje
zakona sadranih u 24 knjizi); deuteronomijum.
deuteropatija (gr. deuteros, pathein patiti,
podnositi) med. bolest koja dolazi kao
posledica druge neke bolesti.
deuteropatian (gr. deuteros, pathos bol)
med. koji dolazi kao posledica neke ranije
bolesti.
deuteroskop (gr. deuteros, skopeo gledam)
vidovit ovek, vidovnjak.
deuteroskopija (gr. deuteros, skopeo) drugi
vid, tj. sposobnost da se vidi i ono to nije tu
(izvesno dejstvo poremeene ili prenadraene
delatnosti nerava koja es pojavljuje kao
vidovitost); up. deuteroskop.
def (arap. daff, tur. def, tef) v. daire.
defakto (lat. de facto) v. pod fakat.
defalcirati (lat. de, faix srp) ponjeti srpom,
ukloniti; prav. uzeti napred, odbiti, npr. jedan
deo nasledstva.
defamirati (lat. diffamare) izneti na rav glas,
ozloglasiti; difamirati.
defanziva (fr. defensiva) odbrana, stanje u
kojem je jedna strana samo u stavu odbrane;
supr. ofanziva.
defanzivan (lat. defensus, fr. defensif) odbrambeni, koji je za odbranu, zatitni.
defanzivni poloaj voj. odbrambeni poloaj,
onaj na kojem se oekuje napad.
defanzivni rat voj. odbrambeni rat, tj. rat koji se
vodi samo radi odbrane.
defanzivni ugao voj. mesto izloeno unakr-snoj,
topovskoj ili puanoj, vatri.
defanzivno oruje voj. odbrambeno oruje (koje
slui samo za odbranu).
defanzivno sredstvo (lat. defensivum) med.
spoljanje zatitno sredstvo, radi zatite od
kodljivih uticaja.
defekacija (lat. defaecatio) ienje od ljama,
taloga; hem. preiavanje, naroito eernog
soka pomou krea; biol. izbacivanje izmeta.
defekt (lat. defectus) nedostatak, mana, nepotpunost, praznina, greka; kvar, npr. na
motoru; manjak, npr. u kasi.
defektan (lat. defectus) krnj, manjkav,
nepotpun, oteen, sa prazninama.
defektiv (lat. defectivum) gram. re koja nema
svih oblika svoje promene, npr. imenica
doba, glagol jesam itd.
defektivan (lat. defectivus) nepotpun, koji
nema svih delova i oblika.
defektivitet
(nlat.
defectivitas)
krnjost,
manjkavost, nepotpunost.
defektivni glagoli (lat. verba defectiva) gram.
nepotpuni glagoli, tj. oni koji nemaju svih
oblika.

defektivum

211

defektivum (lat. defectivum) gram. imenica ili

glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi
oblici.
defektirati (lat. deficere) pogreke u raunanju
traiti i koriti; zameravati, ma-nisati
neemu; dopunjavali, popunjavati, ponovo
naruivati; proneveriti; u poti: javiti da je
neto nestalo.
defektologija (lat. defectus, gr. logia) nauka o
uroenim telesnim i psihikim ne-dostacima
(gluvonemost, umna zaostalost i
DR-)defektoskop (lat. defectus, gr. skopeo
gledam) ureaj za otkrivanje defekata u
proizvodima (najee otkrivanje greaka u
materijalu pomou rendgenskog snimanja,
snimanja
gama-zracima
ili
pomou
ultrazvuka).
defektoskopija (lat. defectus, gr. skopeo
gledam) tehn. skup metoda za pronalaenje
greaka u nekom materijalu.
defektuozitet (nlat. defectuositas) v. defek-tivitet.
defektura (nlat. defectura) fark. snabdevanje,
ispunjavanje laboratoriju ma;, ispitivanje,
dopunjavanje.
defekcija (lat. defectio) otpadanje, odme-tanje;
slabljenje, poputanje u snazi, iznu-renje,
iznurenost, malaksalost.
defemivacija (nlat. defeminatio) pete. gubljenje
spolne razdraljivosti kod sene; supr.
efeminacija.
defendend (lat. defendendus) optueni koga
treba braniti, klijent, tienik.
defendent (lat. defendens) v. defenzor.
defenziva v. defanziva.
dsfenzija (lat. defensio) odbrana.
defenzor (lat. defensor) branilac, zatitnik,
zastupnik; pravobranilac.
deferent (lat. deferens) onaj koji trai
zakletvu, koji nekome drugom nudi
zakletvu; dostavlja; na novcu: znak mesta
ko-vanja i majstora koji je pravio novac.
defetizam (fr. defaite poraz, defaitisme)
miljenje i politika izvesnih linosti u
Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u
prvom svetskom ratu 19141918, nego su
traile da se zakljui mir po svaku cenu; fig.
malodunost, klonulost, neverovanje u uspeh
ili pobedu.
defetirati (fr. defaire) praviti malodu-nim,
klonulim; oduzimati (ili: slaviti) veru u
uspeh ili pobedu.
defetist(a) (fr. defaitiste) pristalica defe-tizma, tj.
zakljuenja mira pre pobede; fig. ovek
maloduan, bez vere u uspeh ili pobedu; pr.
defetistiki.
defiguracija (lat. defiguratio) kvarenje, nagrivanje, unakaivanje.
defigurirati (lat. de-figurare) pokvariti,
unakaziti, nagrditi, naruiti.
defile (fr. defile) tesnac, klanac, svaki tesan
put po kojem trupe mogu da se kreu samo
po jedan ili dva u redu (usek, klanac,

deficmtan

uprija, kapija itd.); svean prolazak,

paradni mar.
defilirati (fr. defiler) pojedinano prolaziti
kakvim tesnim putem; voj. prolaziti paradnim
marem, sveano prolaziti; defilirati rov
podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne
moe u njega videti i gaati.
defilman (fr. defilement) voj. ureivanje,
obezbeivanje jednog fortifikacionog objekta
od neprijateljske vatre; horizon-talni
defilman rov udeen tako da se u njega ne
moe gaati ni upadati; ver-tikalni defilman
rov udeen tako da neprijatelj ne moe u
njega gledati ni gaati.
definisati (lat. definire ograniiti, odrediti) log.
pojam odrediti, pojam objasniti drugim
pojmovima; v. definicija.
definitiva (lat. definitiva) zavrni ispit,
praktini uiteljski ispit.
definitivan (lat. definitivus) odluan, pre-sudan,
odreen, izrian, konaan, zaklju-en; dril.
definitivno.
definitiva seitencija (lat. definitiva sen-tentia)
konani sud, konana presuda.
definitivni traktat konani (ili: zaklju-ni)
ugovor.
definitivum
(lat.
definitivum)
konano
objanjenje, zavrne redakcija ugovora;
konano ureenje (supr. provizorijum).
definitor (nlat. definitor) odredilac, onaj koji
odreuje; vii lan jednog kaluer-skog reda,
stareina manastira; pomonik dekana u
katolikoj crkvi.
definitum (lat. definitum) neto odreeno,
tano, odreen pojam.
definicija (lat. definitfo) log. odreenje (ili:
odredba) pojma, objanjenje jednog pojma
drugim pojmovima, svoenje jednog pojma na
druge pojmove; to biva naznaenjem
najblieg roda (genus proximum) toga pojma i
njegove specifine razlike (differentia
specifica), tj. specijalnih oznaka koje
pripadaju samo onome pojmu koji treba
definisati; npr.: Kvadrat je paralelogram
(genus proximum) sa jednakim stranama i
jednakim uglovima (differentia specifica).
To je rodna, generika, definicija; up.
genetika definicija.
deficijent (lat. deficiens) otpadnik, odmetnik;
dunik; onaj koji ima manjak u raunu, kasi
itd.; onaj koji usled slabosti ili bolesti nije
vie sposoban da vri svoju dunost.
deficijentan (lat. deficiens) l. manjkav,
nedovoljan, nejak, slab; 2. kec. slabouman,
mentalno (duevno) slab.
deficit (lat. deficere nedostajati, deficit nema,
nedostaje, nije tu) manjak, manji iznos u
jednom raunu, suma za koju su prihodi
manji od izdataka; manjak u kasi.
deficitan (fr. deficitaire) koji ima deficit,
nepotpun, manjkav u neemu; defici-taran.

deflagracija

212

deflagracija (lat. deflagratio) hen. ienje (ili:

preiavanje) pomou vatre.
deflagrirati (lat. deflagrare) sagoreti, izgoreti,
obgoreti, vatrom oistiti.
deflacija (lat. deflatio) fin. smenjivanje
novanica u opticaju i time podizanje
kupovne vrednosti novca; up. inflacija.
deflacionisti (lat. deflatio) fin. pristalice
finansijske politike kojoj je cilj da
smenjujui broj novanica u opticaju,
naroito onih za koje nema pokria i podloge,
podigne kupovnu mo novca; supr. inflacionisti.
deflegmacija (lat. de, gr. phlegma sluz) hem.
osloboavanje alkoholnih tenosti, tekuina,
od vode; deflegmirati.
deflegmirati (lat. de, gr. phlegma) han.
osloboditi od vode; neku tenost putem
isparavanja ili destilisanja osloboditi od
nebitne i nepotrebne vodene sadrine.
defleksija (lat. deflexio) skretanje, savi-janje,
odstupanje.
deflektirati (lat. deflectere) savijati, saviti,
skretati, skrenuti.
deflektor (lat. deflector)" naprava na dimnjaku
radi zatite od vetra i dima, dimovuk;
naprava za dovoenje vazduha (kod
petrolejskih lampi).
deflorata (lat. deflorata) devojka kojoj je
oduzeta nevinost, obeaena.
deflorator (lat. deflorator) onaj koji je
oduzeo devojci nevinost.
defloracija (lat. defloratio) obeaenje,
oduzimanje nevinosti devojake.
deflorisati (lat. deflorare) oduzeti devojci
nevinost, obeastiti.
defluksija (lat. defluxio) oticanje, opadanje,
gubljenje; med. katar.
defo (fr. def aut) oskudica, mana, nedostatak,
pogreka; neopravdan izostanak; prav.
izostanak sa roita, nedolazak na suenje.
defolijacija (nlat. defoliatio) opadanje lia,
listopad; kidanje lia sa drvea i dr.
deforman (lat. deformis) pokvarena oblika,
naruen, unakaena oblika; deformisan.
deformacija (lat. deformatio) kvarenje oblika,
unakaivanje, unakaenje, nagriva-nje,
nagrenje;, pokvarenost oblika, unaka-enost,
nagrenost.
deformisan (lat. deformis) v. deforman.
deformisati (lat. deformare) kvariti (ili:
pokvariti) oblik, unakaziti, naruiti, nagrditi,
iskvariti oblik.
deformitet (lat. deformitas) unakaenost,
nakaznost, pokvarenost, oblika.
defraudant (lat. defraudans) proneverilac,
varalica, utajiva, krijumar.
defraudator (nlat. defraudator) v. defraudant.
defraudacija (lat. defraudatio) pronevera,
prevara, utaja, krijumarenje.

deceptivan

defraudirati (lat. defraudare) proneveriti,

proneveravati, prevariti, utajiti; naroito:
prikriti porez, carinu itd.
defter v. tefter.
defterdar v. tefterdar.
defunkcija (lat. defungere) prestanak ivota,
smrt.
dehidratacija (lat. de-, gr. hydor voda)
oduzimanje ili gubljenje vode; ned. stanje u
organizmu koje nastaje usled velikog gubitka
vode; dehidracija.
dehidracija v. dehidratacija.
dehidrogenacija (lat. de-, gr. hydor voda,
genesis postanak) han. oduzimanje vodonika
iz hemijskih jedinjenja.
dehiscentan (lat. dehiscens) koji zjapi (seme-ne
aure).
dehiscencija (nlat. dehiscentia) bog. zjap-ljenje.
dehiscirati (lat. dehiscere) raspui se, otvoriti
se, zjapiti.
dehortacija (lat. dehortatio) odvraanje,
savetovanje da se neto ne uini.
decem (lat. decem) deset.
decembar (nlat.) dvanaesti mesec u godini,
prosinac;
zapravo
deseti
mesec
po
najstarijem rimskom kalendaru, brojei od
marta.
decembristi pristalice Luja Napoleona i
pomagai tzv. dravnog trajka 2. decembra
1851. god.
decemvir (lat. decemvir) lan kolegija od 10
lanova; najpoznatiji su, iz stare rimske
istorije, decemviri za pisanje zakona
(Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv.
Zakon na deset tablica".
decemviralan (lat. decemviralis) koji se sastoji
od deset lanova.
decemvirat (lat. decemviratus) vladavina desetorice, tj. decemvirata.
decempeda (lat. decem, pes stopa) motka za
merenje, od 10 stopa, neto vie od 3 t.
decenij(um) (lat. decennium) vreme (ili:
period) od deset godina.
decentan (lat. decere, decens) pristao,
prikladan, pristojan; poten, estit; uzdrljiv
(u umetnikom smislu).
decsntralizacija (lat. de, centrum sredite, fr.
decentralisation)
labavljenje
jednog
politikog tela i, kao posledica i cilj toga,
vea
samostalnost
pojedinih
delova;
ostavljanje
izvesnih
poslova
niim
organizma; upravni sistem koji svima
upravnim odeljenjima daje to veu
samostalnost, naroito u dravnoj upravi.
de centra lizirati (fr. decentraliser) podeliti
poslove na razna odeljenja i odseke, naroito
u dravnoj upravi.
decentralisati v. decentralizirati.
decencija (lat. decentia) pristojnost, prista-lost,
prikladnost, skladnost.
deceptivan (lat. decipere varati) varljiv,
obmanljiv, laljiv, koji podvaljuje.

deceptor

213

deceptor (lat. deceptor) laov, varalica,

podvaladija.
decep goran (nlat. deceptorius) v. deceptivan.
decepcija (lat. deceptio) varanje, laganje,
prevara, podvala.
decernat (nlat. decernatus) delokrug, krug
poslova, nadletvo i nadlenost jednog
decernenta.
decernent (lat. decernens) prav. sastavl>a (ili:
pisac) presude; izvestilac, referent po nekoj
stvari, struci ili vrsti poslova; naelnik jednog
nadletva ili upravnog odeljenja.
decernirati (lat. decemere) sudskim putem
odluiti, reiti; v. dekret.
deder! ani ja (lat. decertatio) zavrna (ili:
presudna, odluna) borba (ili: bitka).
decertirati (lat. decertare) boriti se odsudno, biti
odlunu bitku.
decesija (lat. decessio) odlazak, odilaenje,
odstupanje.
decesor (lat. decessor) onaj koji odlazi,
prethodnik u slubi.
deci- (lat decem) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: deseti deo (neke jedinice za meru).
decibel jedinica jaine zvuka; oznaka dl (jaina
zvuka tihog govora iznosi 810 decibela); up.
bel.
decigram (lat. decem, gr. gramma) deseti deo
grama; up. dekagram.
decidencija (lat. cadere pasti, decidere pasti,
spasti) pad, opadanje, nazadak u pogledu
imovnog stanja; poputanje, npr. vatre u
bolesti.
decidirati (lat. cadere, decidere svriti, reiti, fr.
decider) reiti, reavati, presuditi, odluiti,
odluivati;
deci-dendi
raciones
(lat.
decidendi rationes) prav. razlozi sudske
presude.
decizivan (nlat. decisivus) odsudan, presu-dan,
odluan; odsean, otar.
decizivan glas (lat. votum decisivum) prav. glas
koji odluuje, presudan glas.
decizija (lat. decisio) prav. sudska odluka,
naroito u sumnjivim sluajevima.
decizor (nlat. decisor) prav. izborni sudija.
decizum (lat. decisum) sud, presuda, sudska
odluka.
decilitar (lat. decem, gr. litra) deseti deo litra;
up. dekalitar.
decima (lat. decima) muz deseti ton raunajui po
redu od osnovnog tona; poet. strofa od deset
stihova (panskog porekla).
decimala (lat. decimus deseti) mat. desetno mesto;
desetni razlomak.
decimalan (lat. decem, decimus) desetni, koji
se sastoji od deset delova; decimalni razlomak
mat. desetni razlomak, tj. obian razlomak iji
je imenitelj dekadna jedinica; decimalni ra
un raun sa decimal-nim razlomcima;
decimalni sistem brojni sistem ija je osnova
broj 10; decimal-na mera podela mera na deset
jedinica; decimalna vaga vaga sastavljena
od dvo-

diagometar
krake raznokrake poluge, kod koje odrava
ravnoteu sa telom koje se meri deset puta
laki teg.
decimator (nlat. decimator) desetar, onaj koji
skuplja desetinu.
decimacija (lat. decimatio) pravo na desetinu,
skupljanje desetine; desetkovanje, izdvajanje
svakog desetog oveka radi deci-miranja.
decimetar (lat. decem, gr. metron) deseti deo
metra; up. dekametar.
decimirati (lat. decimare, fr. decimer) svakog
desetog izazvati; desetkovati, svakog desetog
kazniti, naroito smru, kada su svi
podjednako
krivi;
stanovnitvo
biva
decimirano, npr. kakvom velikom zaraznom boleu, tj. biva veoma osetno smanjene.
decimola (ital. decimole) mu-j. notna figura koja
naznauje da jednu grupu od deset tonova
treba odsvirati u vremenu za koje bi se inae
odsviralo osam normalnih tonova.
deizo (ital. deciso) muz. odreeno.
dear (fr. decharge) mor. istovarivanje lae,
iskrcavanje; vraanje duga ili neke obaveze i
priznanice
o
tome,
razrenica;
voj.
jednovremeno ispaljivanje, skupna palj-ba,
plotun; arh. nosa svoda, podupira.
dearirati (fr. decharger) stovariti, istovariti;
dati razrenicu, razreiti; oduiti, podmiriti,
izravnati, npr. dug ili obavezu; voj. ispali
(puku ili top).
dearmirati (fr. decharmer) liiti drai (ili:
ari, lepote).
dee (fr. dechet) trg. manjak (ili: gubitak) u teini
koji neka roba pretrpi usled odvajanja
praine, peska i dr. to se u toj robi nalazi,
usled sasuivanja, oticanja itd.; v. dekalirati.
deendendo (ital. descendendo) kuz. v. dekreendo.
deifrer (fr. dechiffreur) onaj koji reava tajno
pismo, koji ita ifre.
deifriranje (fr. dechiffrement) odgone-tanje,
tumaenje nekog tajnog pisma, proi-tavanje
ifri.
deifrirati
(fr.
dechiffrer)
odgonetnuti,
protumaiti, reiti znake ifru nekog
tajnog pisma; fig. prokljuviti, dokuiti;
deifrirati se kazati se, dati se prepoznati.
deosoar (fr. dechaussoir) sprava zubnih lekara
za odvajanje desni od zuba.
di- (gr. di- za, dis dvaput, dvostruko)
predmetak u sloenicama sa znaenjem: dva, dvo-, dvaput, dvostruko.
dna- (gr. dia) grki predlog, po naem
pravopisu dija-, znai: kroz, skroz, u, na,
du;, preko, za, iza, raz-, pro-, itd.; javlja se i
kao di-, npr. di-optrika.
diagometar (gr. di-agein provoditi, metron) fiz.
aparat pomou koga se nalazi i utvruje
sposobnost pojedinih tela za provo-enje
elektriciteta.

diadelfija

214

diadelfija (gr. di-, adelphos brat) pl. bog. biljka

sa hermafroditnim cvetovima, iji su pranici
srasli u dva snopia (u Lineovom sistemu
XVD. klasa).
diakustika (gr. diakuo) fkz. nauka o prelamanju zvuka.
diandrija (gr. diandria) dvomuevnost; bat. pl.
biljke sa dva pranika u jednom hermafroditnom cvetu, npr. maslina (P klasa u
Lineovom sistemu).
diantus (gr. dianthes) bat. koji ima dva
cveta, koji bujno cveta (tj. karanfil,
karavilje).
diartroza (gr. di-arthron) stajanje zglobova
tako da budu sposobni za kretanje; sasta-vak
zglobova.
diarh (gr. di-archo vladam) lan vlade
dvojice, lan dvovlade, savladar, poluvladar, polugospodar.
diarhija (gr. di-archo) vlada dvojice, dvovlada; upravljanje dvojice gospodara; v.
duumvirat.
diarhian (gr. di-archo) sa dva vladara; koji
ima dva gospodara.
diba (pere. diba, tur. diba) svilena tkanine
protkana zlatom.
diblovati (eng. dibble) agr. sejati dibl-ma-inom,
koja pravi rupe u zemlji i puta seme da u
njih pada.
dibrahis (gr. di-brachys) metr. stihovna stopa od
dva kratka sloga: ii.
dibuk (hebr. dibbug) u jevrejskom narodnom
verovanju: zao duh koji opseda oveka.
div (pere. diw, zao duh, avo, tur. dei) mitoloko bie: gorostas, gigant, olienje jakosti i
snage.
diva (lat. diva) boanska, oboavana; da
nas: uvena i slavna glumica, naroito
pevaica; kod ital. pesnika: ljubaznica,
dragana.

divagacija (nlat. divagatio) tumaranje, lutanje;

med. govorenje bez veze, trabunjanje (naroito
kod umio obolelih); ret. udaljavanje od
predmeta (u govoru i pisanju).
divagirati (lat. di-vagari) tumarati, otuma-rati,
lutati; med. govoriti bez veze, tra-bunjati; ret.
udaljavati se od predmeta o kome se
raspravlja.
divan (pere. diwan, tur. divan) turski dravni
savet; tajni savet bivih sultana; carinarnica;
popis poreskih obvezni-ka; istonjake sofa s
jastucima (za sedenje i spavanje); lit. zbirka
spisa ili lanaka, naroito pesama (npr.
Geteov: Zapadno-istonjaki divan").
divarikacija (nlat. di-varicatio) fiziol. razgranjavanje, granasto razvijanje jedne
ile.
divergentan (lat. divergens) razlazan, koji ide
u razliitom pravcu, koji se razilazi;
divergentne linije linije koje se udaljuju jedna
od druge; fig. koji odstupa, koji se razlikuje;
kat. iji se zbir lanova neogranieno
poveava ukoliko se vie lanova uzimaju;
supr. konvergentan.

divizivan sud

divergencija (fr. divergence) razilaenje,

udaljavanje jedan od drugog; fig. odstupanje,
udaljavanje.
divergirati (lat. di-vergere) razilaziti se,
razmicati se, odstupati, udaljavati se jedno od
drugog; biti drugog miljenja.
diverzan (lat. diversus) razliit, raznolik,
raznovrstan, svakovrstan (diverzna roba).
diverzije (nlat. diversio) odvraanje, skretanje,
promena pravca; voj. neoekivan napad zboka
ili s lea; skretanje neprijateljske panje na
drugu stranu; osujei-vanje izvesnih namera;
med. razderba vlage po telu; razonoda,
razgaljivanje, zaboravljanje neprijatnih misli
i briga.
diverzant (lat. diversio) ovek koji vri
diverziju.
diverzitet (lat. diversitas) razliitost, raznovrsnost, raznorodnost, raznolikost.
diverzifikacija (nlat. diversificatio) menja-nje,
razlinos-^, promena, unoenje promena.
diverziforman
(lat.
diversus,
forma)
nejednakog oblika, razliit oblikom.
divertimento (ital. divertimento) kuz. lak i
prijatan
muziki
komad,
zabavna
kompozicija.
divertirati (lat. divertere) odvojiti, odvratiti;
razonoditi,
razonoavati,
razveseliti,
zabavljati.
divertisman (fr. divertissement) zabava, razonoenje; poz. ples na pozornici, mali balet,
igra i ples izmeu inova; divertimento.
divide et impera (lat. divide et impera) v. pod
dividirati.
dividend (lat. dividendus) kat. deljenik.
dividenda (lat. dividenda) trg. udeo u dobitku koji,
u
odreeno
vreme,
pripada
svakom
udeoniaru u nekom trgovakom ili akcionarskom drutvu, prema broju njegovih
udeonica, akcija ili uloga, od dobitka koji se
ima podeliti; udeo u podeli du-nikova
imanja.
dividirati (lat. dividere) deliti, razdeliti, podeliti;
mat. jedan broj podeliti nekim drugim brojem;
divide in partes ekvales (lat. divide in partes
aequales) med. podeli na jednake delove (na
receptima); divide et impera (lat. divide et
impera) podeli pa vlada j! (princip
starorimskih
osvajae
i
savremenih
imperijalista).
dividualitet (nlat. dividualitas) mogunost
deljenja, deljivost.
dividuum (lat. dividuum) ono to se moe
deliti, ono to je deljivo.
diviz (lat. dividere deliti) znak za deljenje rei.
divizibilan (nlat. divisibilis) deljiv.
divizibilitet (nlat. divisibilitas) deljivost.
divizivan sud (lat. dividere) log. sud u kojem se
subjektu (S) pridaje vie predikata (Pj, R2 . . .);
oblik: S je delom Ra, delom R2 . . ., npr.: Tela
su delom vrsta, delom tena, delom
gasovita.

divizije

215

divizije (lat. divisio) deljenje, podela; mat. deljenje

brojeva (jedna od etiri osnovne raunske
radnje); log. podela obima jednog pojma,
dakle, naznaivanje svih vrsta jednog roda
putem determinacije jedne i iste oznake
rodnog pojma; voj. via taktike i zdruena
jedinica za samostalno izvra-vanje zadataka
u borbi; postoje peadij-ske, konjike,
oklopne,
mehanizovane,
artiljerijske,
vazduno-desantne, pomor-sko-desantne i
vazduhoplovne divizije.
divizionar (fr. divisionnaire) voj. komandant
divizije.
divizionizam (lat. divisio deljen>e) um. nain
slikanja francuskih impresionista iz druge
polovine XIX v.: tonovi se stavljaju na platno
jedan pored drugoga, umesto da se meaju na
paleta. Tako, npr. da bi se dobio zelen ton,
stavlja se jedno pored drugog plavo i uto; na
taj se nain, u oku posmatraa, izvri optiko
sjedinjavanje, a boje dobivaju veu sveinu i
ivost.
divizor (lat. divisor) mat. delitelj, delilac, broj
kojim se deli.
divizorij(um) (nlat. divisorium) instrument za
deljenje; brojanik (ili: cifarnik) kod
asovniara; tip. viljuka za deljenje slova.
divizura (nlat. divisura) odsek, odeljak.
Divina komedija (ital. Divina comedia) lit.
Boanstvena komedija", spev. ital. pesnika
Dantea.
divinator (nlat. divinator) onaj koji moe da
predvia, vidovnjak, pogaa, gatar, vra,
prorok.
divinatoran (lat. divinare pogaa, prori-cati)
koji vraa, predvia, predskazuje, prorie,
predviaki, proroki.
divinacija (lat. divinatio) pogaanje, predvianje, predskazivanje budunosti po snovima i
raznim pojavama u prirodi, prori-canje,
gatanje, vraanje, sluenje.
divinizacija
(fr.
divinisation)
oboenje,
obogotvorenje, stavljanje nekoga u red bogova,
oboavanje.
divinizirati (fr. diviniser) oboavati, stavljati u
red bogova, dizati do neba, potovati kao
boga.
divit (arap. dawat, tur. divit) pernica sa
mastionicom zajedno.
divorcijum (lat. divortium) prekid, raspust,
rastanak; razvod braka.
divotamente (ital. divotamente) muz. pobono,
sa pobonou, sveano.
divulgacija (lat. divulgatio) iznoenje na velika
zvona,
razglaavanje,
raznoenje,
rasprostiranje.
divulgirati (lat. divulgare) razglasiti, ra-strubiti,
izneti na velika zvona.
divulzivan (nlat. divulsivus) rastrzan, raskidan,
koji kida, rastre, raskida.
divulzija (nlat. divulsio) kidanje, raski-danje,
rastrzanje.
divus (lat. divus) boanski, nebeski.

digram

digama (gr. di, gamma dvostruko tama")

slovo u najstarijem grkom alfabetu, koje se
italo kao ,,v" (ime dobilo po tome to je
imalo oblik dvostrukog g": F).
digamija (gr. di-, gamos brak) drugi brak,
druga enidba, druga udaja.
diger (eng. digger) kola, naroito kopa zlata
u Australiji.
digerencija (lat. dirigentia) pl. med. sredstva za
rastvaranje i varenje.
digerirati (lat. digerere) razdeljivati, razdeliti,
rastvoriti;
variti,
svariti,
pro-baviti,
probavljati; tvrdu materiju u zagrejanoj
tenosti umekati i rastvoriti.
digesta (lat. digesta) pl. zbirka spisa koja je
razdeljena na pojedine odseke; prav. povea
zbirka odlomaka iz spisa starijih rimskih
pravnika (Pandekta), podeljena po knjigama,
naslovima i paragrafima, koju je priredio car
Justinijan.
digestibilan
(nlat.
digestibilis)
svarljiv,
probavljiv.
digestiv (nlat. digestivus) med. sredstvo koje
pomae varenju; sredstvo koje pomae
izluivanje gnoja.
digestivna mast farm. sa terpentinom pomeana
mast za leenje opekotina.
digestija (lat. digestio) varenje, svarivanje,
probavljanje, probava; med. pomaganje luenja gnoja; hem. rastvaranje vrstog tela u
nekoj tenosti na umereno] temperaturi (u tzv.
digerirnoj pei).
digestor (lat. digestor) Papinov lonac, lonac za
brzo kuvanje jela; autoklav.
digestorij(um) (nlat. digestorium) u hemij-skim
fabrikama, laboratorijama itd.: aparat za
kuvanje koji se zagreva vrelom vodom ili,
obinije parom; pe za zagrevanje peanih
kupatila; parna kuhinja.
diginija (gr. di-, gyne ena) bog. osobina biljaka
koje imaju dva tuka; pl. dvoene biljke, tj.
biljke sa dva tuka (drugi red veeg broja
klasa u Lineovom biljnom sistemu).
diginian (gr. di-, gyne) bog. sa dve ene, tj sa
dva tuka.
digitalan (lat. digitalis) prstni, koji se tie prstiju
(noge i ruke).
digitalin (nlat. digitalis) hem. alkaloid koji se
nalazi u biljci napretku.
digitalis (nlat. digitalis) bog. besnik, bumbareija, pustikara.
digitata (lat. digitata) pl. zool. ivotinje sa
prstima, tj. sisari koji imaju slobodne prste
na nogama.
diglota (gr. di-, glossa jezik) knjiga napisana na
dva jezika; biglota.
dignitar (nlat. dignitarius) nosilac visokog
zvanja, velikodostojnik.
dignitet (lat. dignitas) dostojanstvo, ugled;
dostojanstvenost; visoko zvanje.
digram (gr. di-, granama slovo) dva slova
koja se itaju kao jedan glas (u naoj
latinici: lj, nj i d).

digredirati

216

digredirati (lat. digredi) odstupati, udalja-vati se

od predmeta (naroito u govoru).
digresija (lat. digressio) odstupanje, udaljavanje
od predmeta (npr. u govoru); astr. najvee
istono ili zapadno udaljenje unutranjih
planeta (Merkura, Venere) od Sunca.
didaktika (gr. didasko uim, pouavam,
didaktikos) vetina obuavanja, tj. nauka o
ureenju i sprovoenju nastave kao sredstva
duhovnog razvitka, nauka o nastavnim
metodama.
didaktian (gr. didaktikos) pouan; didak-tina
lirika ona koja nas ne pouava priajui nam
neki dogaaj, nego nam u kratkim reenicama
neposredno kazuje pouku (gnoma, epigram,
zagonetka); didak-tina pesma pouna pesma;
didaktina poezija pesnitvo koje ne gleda
svoj zadatak samo u umetniko] obradi nekog
doivljaja, nego s tim spaja i iznoenje nekog
saznanja, neke pouke.
didaktiar (gr. didaskein pouavati) vetak u
obuavanju, onaj koji ume dobro i uspeno da
predaje.
didaskalije (gr. didaskalia) pl. izlaganja,
objanjenja, uputstva.
didaskalski (gr. didasko pouavam) pouio; to
dokazuje, neoborive; apodiktiki.
Didahe (gr. didache) Uenje dvanaest
apostola", stari hrianski spis, napisan oko
100. god. na Istoku, izdat 1883, iz koga vidimo
kako se ivelo i mislilo u prvim danima
hrianstva.
didekaedar (gr. di-, deka deset, hedra osnova,
sedite) kom. poliedar koji ima dvaput po
deset, tj. dvadeset, povrina.
didekaedarski (gr. di-, deka, hedra) koji ima
dvaput po deset (20) povrina.
didelfis (gr. di-, delphys materica) med.
dvostruka materica; zool. torbar.
didimitis (gr. didymos s dva muda) med.
zapaljenje jaja.
didimos (gr. didymos) bliznac, blizanac.
didinamija (gr. didynamis) pl. vot. XIV klasa u
Lineovom biljnom sistemu (dvomone biljke,
sa etiri pranika u jednom her-mafroditnom
cvetu od kojih su dva dua).
didinamian (gr. di-dinamikos) vot. dvomoan, tj. hermafroditni cvet (kod koga su
od etiri pranika dva dua).
di-di-ti (eng. DDT, skr. od dihlor-dife-niltrihloretan), otrov za borbu protiv insekata i
za spremavanje zaraza, otkrio ga vajcarski
hemiar P. Miler (dobio Nobelovu nagradu
1948).
didodekaedar (gr. di , dodeka dvanaest, hedra
osnova) geom. poliedar koji ima dvaput po
dvanaest povrina, tj. dvadeset etiri povrine.
didrahma (gr. di-. drachme) srebrni novac koji
je nekada bio u opticaju u Grkoj i u
Sredozemlju.
diegeza (gr. diegesis) ret. prianje od poetka do
kraja, opirno izlaganje.

dizenterija
dielektrikum (gr. di-, elektron ilibar) fiz.
tvar (materija, supstanca) koja nije samo
neprovodnik elektriciteta (izolator), ve
uestvuje kao sredina (meutvar) u prostiranju
elektrine sile, npr. vazduh, ulje, vrst
sumpor, staklo, porculan, parafin, alkohol,
voda.
dielektrin (gr. di-, elektron) hem. meavina
sumpora i parafina.
dielektricitet (gr. di-, elektron) fiz. kon-stanta
dielektriciteta dielektrina konstanta.
dielektrian (gr. di-, elektron) koji ne provodi
elektricitet, koji izoluje a uestvuje u
prostiranju elektrine sile; dielektrina tela
dielektrikumi; dielektrina konstanta jednog
izolator a naziva se broj koji pokazuje koliko
je puta kapacitet jednog istog kondenzatora
vei kada su u njemu obloge razdvojene tim
izolato-rom, nego kad je izolator vazduh;
dielektrina polarizacija elektrina podela
koju pretrpljuje jedan izolator usled influencije; dielektrini kapacitet, v. induktivitet.
divni hem. nezasienu ugljovodonici koji u
svojim molekulima sadre dve dvostruke
veze (di-eni) izmeu S-atoma; tehniki
najznaajniji je izopren.
diereza (gr. diaireo razdvajam, diairesis) gram.
razdvajanje, ralanjavanje jednog dvovlasnika (diftongi) na dva samoglasnika, npr.
ae u ae; med razdvajanje, rastavljanje,
naroito krvnih sudova.
dies (lat. dies dan) lrav. dan suenja, rok, termin.
d i a j n (eng. design nacrt) grana primenjene
umetnosti koja se bavi likovnom stranom
oblikovanja
predmeta
industrijske
proizvodnje.
dmzajner (eng. design) pronalaza, umetnik
koji se bavi DIZZJNOM .
dizargrija (gr. dys-, arthro ralanjavam) med.
poremeaj govora koji se ispoljava smetnjama
u stvaranju glasova.
dizgin (tur. dizgin) jedan od dva kaia na uzdi
kojim koija ili jaha upravlja konjem
odnosno konjima; kajao.
dizdar (tur. dizdar, pere. diz tvrava, dar od
dasten drati, imati) zapovednik tvrave
utvrenog grada, gradski zapovednik.
dizel-motor teh. pogonska sprava kod koje se
teno gorivo ne pretvara prethodno u gas,
nego utrcava i, usled jakog pritiska i visoke
temperature, pali samo sobom; upotrebljava se
za pogon brodova, automobila, eleznice i dr.
(naziv po pronalazau, nem. inenjeru
Rudolfu Dizelu 1858 1913).
dizenterija (gr. dys- predmetak koji oznaava
neto nesreno, teko, ne-, zlo-, enteron
crevo, dysenteria) med. srdobolja, zarazna
bolest koju karakterie zapaljenje crevne
sluzokoe, zarazni proliv.

dizenterian

217

dizenterian (gr. dys-, enteron) med. srdoboljan, koji ima zarazno zapaljenje drevne
sluzokoe, zarazni proliv.
dizmenoreja v. dismenoreja.
dizurija (gr. dys, uron mokraa) med. oteano
mokrenje, nastaje zbog mehanikih i
psihikih smetnji (npr. kod tumora pro-state).
dija- (gr. dia) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: kroz, skroz, u, na, du, preko,
za, uza, raz-, pro-, i dr.; up. dia-.
dijabaz (gr. diabasis) geol. mineral iz starijeg
paleozojskog doba, obino gust i tamno-zelen.
dijabaza (gr. diabamo prolazim, diabasis)
prolaz, prelaz, gaz, brod, most.
dijabetes (gr. diabamo, diabetes) med. eer-na
bolest koja je vezana sa znatnim izluivanjem mokrae, koja je ili normalno
sastavljena (diabetes insipidus) ili ima u sebi
eera (diabetes mellitus); u teim oblicima
izaziva veliko mravljenje i malaksalost.
dijabetin (gr. diabetes) med. levuloza koja se
upotrebljava kod dijabetiara mesto obinog
eera.
dijabetiar (gr. diabetes) med. bolesnik koji pati
od eerne bolesti, eera.
dijabetometar (gr. diabetes, metron) med.
sprava za odreivanje koliine eera u
mokrai (u eerne bolesti).
dijabl (fr. diable, gr, diabolos klevetnik, lat.
diabolus) vrag, avo.
dijablerija (fr. diablerie) avolija, vrago-lija,
arolija, magija.
dijabola (gr. diabole) potvora, kleveta, opadanje; ret. okrivljavanje protivnika sa naznaivanjem kazne koja ga oekuje.
dijabolizam (gr. diabolos) avolsko delo,
avolski posao.
dijabolo (gr. diabalJo prebacujem, prevedem,
ital. diabolo) vrsta igre, poreklom iz Kine,
slina igri jo-jo.
dijabolski (gr. diabolos) avolski, soton-ski.
dijabotanum (gr. dia, botane biljka) med.
biljni melem, biljni flaster.
dijaglipti (gr. diagliptos izrezak, diagly-phein)
pl. figure izrezane ili izdubene u ploi.
dijaglifian (gr. diaglyphein izrezati) iz-duben,
izrezak, iseen.
dijagnoza (gr. diagignoskein, diagnosis) med.
raspoznavanje i utvrivanje kod bolesnika
izvesne bolesti po njenim bitnim oznakama i
pojavama.
dijagnozirati (gr. diagignoskein razaznati,
raspoznati) med. utvrditi kod bolesnika znake i
simptome neke bolesti i na osnovu njih samu
bolest; odrediti prirodu bolesnog stanja.
dijagnostika (gr. diagnostike) med. nauka ili
vetina raspoznavanja i utvrivanja bolesti.

diJadoha
dijagnosticirati (gr. diagnostikein raspoznati)
med. v. dijagnozirati.
dijagnostiar (gr. diagnostikos) lekar koji ume
da raspoznaje i utvruje bolesti prema
njihovim bitnim oznakama ili simpto-mima.
dijagnostiki (gr. diagnosis) med. to je
osnovano na pouzdanim znacima ili simptomima; dijagnostiki znaci bitni znaci ili
simptomi neke bolesti.
dijagonala (gr. diagonia, lat. diagonalis)
geom. du povuena iz jednog temena ugla,
etvorougla ili mnogougla u teme nesusednoga ugla; dijagonali fine vunene tkanine sa
kosim arama.
dijagonalan (gr. diagonios, lat. diagonalis) u
pravcu dijagonale, kos, poprek, poprean.
dijagram (gr. diagraphein nacrtati, diagramma) figura ili geometrijski crte;; crte (ili:
nacrt, skica) radi objanjenja nekog
injeninog
stanja,
radi
oigled-nog
predstavljanje izvesnih odnosa, gra-fiko (ili:
crteno)
predstavljanje
nekog
stanja,
statistike, razmera itd.; pre-sek, prosek, slika
rada ili snage, plan; muz. note od pet linija;
kod gnostiara: dva meusobno ukrtena
trougla u kojima je upisano neko mistine
ime boga, i koji su im sluili kao amajlija
(Solo-monovo slovo).
dijagraf (gr. diagraphein nacrtati) aparat za
mehanike crtanje perspektive prema prirodi.
dijagrafija (gr. dia, graphia) umnoavanje na
litografskom kamenu crtea prenese-nih na
gumirani taft.
dijagrafika (gr. diagraphein) vetina pravl>enja skica, vetina skiciranja.
dijada (gr. dyas, dyados dvoje, dvojina) mat.
veliki*:- odreena proizvodom dvaju vek-tora.
dijadeksis (gr. diadechomai preuzimam)
naslee, nasledstvo; med. prelazak ili preobraaj jedne bolesti u neku drugu; dija-doha.
dijadema (gr. diadeo veem oko, s obe strane,
diadema) plava ili bela traka oko ela koju
su, kao znak vladarskog dostojanstva, nosili
persijski kraljevi i grki carevi; kruna;
enski
ukras
za
glavu;
vladarsko
dostojanstvo i vlast.
dijadika (gr. dyas dvojstvo) dijadini sistem
brojeva Lajbnicova najjednostavnije podela
brojeva u klase, kod koje se upotre-bljuju
samo dve cifre (1 i 0).
dijadoza (gr. diadidomi razdajem) med. razdeoba (ili: razilaenje) hranljivih tvari kroz
telo; poputanje ili prestanak neke bolesti.
dijadoh (gr. diadochos) naslednik prestola;
naroito: naslednici Aleksandra Velikog
(dijadosi) u raznim delovima njegove drave.
dijadoha (gr. diadechomai preuzimam) med. v.
dijadeksis.

dijakinema

218

dijakinema (gr. diakinema) med. razmicanje,

razdvajanje kostiju.
dijaklaza
(gr.
diaklao
prelamam)
fiz.
prelamanje svetlosti, prelamanje zrakova;
pukotina u s lo ju neke stene.
dijaklastian (gr. diaklao) fiz. prelomni, koji je
nastao putem prelamanja.
dijakliza (gr. diaklyzo ispiram) ispiranje usta;
voda za ispiranje usta.
dijaklizma (gr. diaklyzo) med. voda za ispiranje
usta.
dijakriza (gr. diakrisis) procenjivanje, raspoznavanje (naroito stupn>eva bolesti).
dijakritian (gr. diakrino raspoznajem) raspoznajni, koji je osnovan na raspo?navanju, razlikovanju; dijakritiki 31\aci znaci
za raspoznavanje pravilnog izgovora slova i
rei
(npr.
akcenti);
med.
znaci
za
raspoznavanje bolesti.
dijalekat (gr. dialegesthai razgovarati se
dialektos) filol. nareje, svaki nain govora
koji odstupa od opteg knjievnog govora, i
koji je, kao takav, u izvesnim oblastima
izraen u utvrenim oblicima.
dijalektizam (gr. dialektos) re, oblik ili izraz
ogranien na ue jeziko podruje, najee
na dijalekat koji ne ulazi u osnovicu
knjievnog jezika.
dijalektika (gr. dialegomai razgovaram,
dialektike) vetina razgovaranja (bilo sa
drugima ili sa samim sobom); vetina naunog
raspravljanja,
disputovanja;
dose-tljivost,
dovitljivost, doskoljivost u govoru; fil. nauka
o kretanju miljenja kroz protivrenosti, koje
se, u toku miljenja, ponovo ukidaju (Hegel:
Uvianje da je priroda samoga miljenja
dijalektika, da ono kao razum mora dopasti
negativnoga samoga sebe, protivrenosti,
sainjava jednu stranu logike". Enzykl joadie
der philosophischen Wissenschaften im
Grun-drisse, 11); Marks: Za Hegela je
proces miljenja, koji on tavie pod imenom
ideje pretvara u samostalan subjekt, demiurg
(tvorac, stvoritelj) stvarnoga . . . Kod mene,
obrnuto, idealno nije nita drugo do u
ljudskoj glavi preobraeno i prevedeno
materijalno". Lenjin: ,,Prema tome po
Marksu je dijalektika nauka o optim
zakonima kretanja kako spolja-njega sveta
tako i ljudskoga miljenja." Okretnost i
vetina u govoru koja logiki pogrene
zakljuke ume da naoko prikae kao tane.
dijalektian (gr. dialektikos) koji odgovara
nauci o miljenju, koji je u skladu sa tom
naukom; dovitljiv, doskoljiv; koji je u
nareju, dijalektu.
dijalektiar (gr. dialektikos) vetak u govoru i
raspravljanju; vetak u miljenju; ueni
kavgadija; fil. onaj koji ume da se veto slui
dijalektikom, koji primenjuje dijalektiku
metodu.

dijamantska boja

dijalektolog (gr. dialektos nareje, logos) filol.

onaj koji ispituje i prouava dija-lekte,
poznavalac dijalekata.
dijalektologija (gr. dialektos, logia) filol. nauka
o dijalektima.
dijalektomanija (gr. dialektos, mania
strast) preterivanje u upotrebi pokrajinskog
jezika u knjievnim delima.
dijalelon (nlat. od gr. diallelon, dia pomou,
allelon uzajaman) log. definicija u krugu, tj.
odreivanje pomou pojma koji ima da se
odredi; dijalela.
dijalelus (nlat. od gr. tropos diallelos) log.
zakljuak u krugu.
dijadema (gr. dialeipo ostavljam razmak,
dialeimma) prekid, razmak, meuvreme; med.
bolesno, naroito grozniavo stanje kod
nastupne groznice.
dijaliza (gr. dialyo rainjavam, razdva-jam,
rastvaram,
dialysis)
med.
razluivanje,
rain>avanje, rastvaranje; smrt; gubljenje ili
iscrpljivanje snaga; fiz. odvajanje kristaloida
od koloida putem osmoze; izmena tenosti;
filol. i ret. v. diereza i asindeton.
dijalitian (gr. dialyo) rastvoran, razoran,
unitavan, koji rastvara, razara, unitava;
dijalitini dogled vrsta dogleda koji
odstranjuje boje, ahromatian dogled.
dijalog (gr. dialogos) razgovor (ili: govor) u
dvoje; literarna umetnika forma u an-tikoj
filozofiji koju su stvorili so-fisti, Sokrat i
naroito Platon; pr. dijaloki.
dijalogizam (gr. dialogos) lit. figura u kojoj su
udrueni gtanjei odgovor: pisac samoga sebe
pita i odgovara, ili drugog pita, a sam
odgovara.
dijalogizirati (gr. dialegomai) dati neemu
oblik razgovora, izloiti neku misao itd. u
obliku razgovora.
dijalogirati (gr. dialegomai) uvoditi na scenu
vie lica koja razgovaraju.
dijamagnetizam (gr. dia kroz, magnes magnetni kamen) svojstvo nekih supstanci (bakra,
bizmuta i dr.) da im je magnetski
permeabilitet
manji
od
permeabiliteta
vakuuma.
dijamagnetometar (gr. dia, magnes, metron)
fiz. aparat za merenje i ispitivanje dijamagnetizma.
dijamant (fr. diamant, lat. adamas, gr.
adamas) mm. kristalisan ugljenik, najtvri,
najgui, najsjajniji i najskupoceniji dragi
kamen, koji se moe brusiti samo svojim
sopstvenim prahom; tip. najsitnija vrsta
tamparskih slova; fort. rov bez dna (veoma
dubok) za spreavanje upada neprijatelja u
zaklon.
dijamantin (fr. diamant) vunena tkanina sa

figurama i krstiima.
dijamantska boja meavina lanenog ulja i
grafita, slui za premazivanje gvozdenih
predmeta (ograda, kapija itd.).

dijambus

219

dijambus (gr. di-, iambos) etr. dvostruki jamb,

stihovna stopa od etiri sloga: U-U-.
dijametar (gr. diametros) geom. prenik,
najvea tetiva, tj. du koja prolazi kroz
sredite kruga, krive (npr. elipse) i vezuje
dve take obima.
dijametralan (gr. diametros) pr. preniki, koji
pripada preniku; pril. sasvim, posve,
potpuno, npr. dijametralno suprotan sasvim,
skroz, potpuno suprotan.
dijamorfoza (gr.
dia, morphe
oblik)
formiranje, pretvaranje u odreen oblik.
dijanasologija (gr. dianassein puniti logia)
nauka o punjenju ivotinjskih tela.
dijanoegonija (gr. dianoia miljenje, gone
raanje) fil. nauka o poreklu i izvoru
saznanja.
dijanoetian (gr. dianoia razum) fol. ruko-voen
razumom, razuman; dijanoetine vrline su,
kod Aristotela, one u kojima dolazi do
izraaja razum (znanje, razbo-ritost, mudrost,
umetnost), za razliku od etikih vrlina, kod
kojih se razum pojavljuje kao gospodar elja
i strasti.
dijanoja (gr. dianoia) fil. miljenje, sposobnost
miljenja, razum; znaenje.
dijapazon (gr. dia, pas sav) muz. kod Grka:
oktava; danas: obim jednog glasa ili
instrumenta; zvuna viljuka mala
metalna viljuka koja daje stalno utvren
ton a.
dijapasma (gr. diapassein posipati izmeu)
biljni praak za posipanje rana.
dijapedezis (gr. diapedao probijem, izbijem,
diapedesis) med. krvavo znojenje, probijanje
krvi kroz opnu vena, procurenje krvi kroz
vene.
dijapente (gr. dia, pente pet) muz. kroz pet
tonova, tj. kvinta.
dijapijeza (gr. dia, pyein gnojiti, zagnojiti,
pyesis gnojenje, zagnojenje) v. dijapijema.
dijapijema (gr. dia, pyein) med. zagnojavanje,
naroito plua, ir u grudima.
dijapijetika (gr. dia, pyein) pl. med. sredstva koja
pomau gnojenje.
di japije gian (gr. dia, pyein) med. koji pomae
stvaranju gnoja, zagnojavanju.
dijaplazis (gr. diaplasis) med. nametanje
uganulog ili prelomljenog uda, prelomljene
kosti.
dijaplazma (gr. dyaplasma uoblieno) med.
kini oblog; oblaganje ili mazanje celog tela.
dijaplegija (gr. dia, plegma udarac) med. opta
klonulost, uzetost.
dijapnoika (gr. diapneo isparavam) pl. med.
sredstva koja pomau isparavanje koe,
sredstva koja izazivaju umereno znojenje.
dijapnoja (gr. diapneo ishlapim) med. blago
isparavanje koe, slabo znojenje.
dijapozitiv (gr. dia, lat. positivus) opt. slika na
naroitoj staklenoj ili celuloidnoj ploi koja
se, pomou tzv. projekcione

dijastatian

lampe (skioptikona), baca uveliava na

platno.
dijaporeza (gr. diaporesis zabuna, nedoumica,
sumnja) neodlunost, neizvesnost, sumnja
(naroito kao retorska figura).
dijarea (gr. diarreo protiem) med. proliv.
dijarizam (gr. dyao unesreim, upropastim) ret.
figura u kojoj se naroito izvrgava ruglu
neija neprilika ili neprili-nost, npr.: Lii
mu kao magarcu sedlo; Videla aba gde se
konj potkiva, pa i ona digla nogu, i dr.
dijarija (lat. diaria febris) med. svakodnevna
groznica.
dijarij(um) (lat. diarium) kod Rimljana:
dnevni obrok, naroito za kunu poslugu;
danas: dnevnik, knjiga u koju se unosi
dnevni pazar.
dijas (gr. dyas) dvojstvo, dvojnost.
dijasirm (gr. diasyrmos) ruganje, ismevanje;
retorska figura koja se sastoji u preteranom
umanjivanju predmeta; supr. hiper-bola.
dijaskeuast (gr. diaskeuastes, diaskeuakso
preraujem) onaj koji kritiki prerauje neko
staro delo, naroito Homerove pesme.
dijaskopija (gr. diaskopeo svestrano ispitujem,
razmatram)
med.
pregledanje
bolesnika
pomou
prosvetljavanja
rendgenovim
zracima.
dijaskopska
nrojekcija
prikazivanje
Opt.
providnih predmeta, naroito prozranih
slika, na staklu (dijapozitivu) u proputenoj
svetlosti.
dijasostika (gr. diasozo spasem) med. vetina
odravanje ivota, negovanje i odravanje
zdravlja; pl. sredstva za odravanje zdravlja
i ivota.
dijasostian (gr. diasozo) med. koji uva,
spasava, predupreuje, predohranjuje.
dijaspazma (gr. diaspasma razdvojenje,
praznina, diaspao razvlaim, razdvojim)
razdvajanje, pauza, stanka izmeu dva stiha
jedne pesme.
dijaspora (gr. diaspeiro rasipam, diaspora)
rasipanje, rasutost, rasejanost; u Novom
zavetu: Jevreji prognani iz Judeje i rasejani
po drugim zemljama; u bratstvima: lanovi
koji stanuju odvojeno.
dijastaza (gr. diastasis razdvojenost) hem
enzim (encim) ili ferment naen u ivotinjama
i biljkama koji dejstvuje na uglje-ne hidrate i
ini da se skrob pretvara u eer, te znatno
doprinosi metabolizmu.
dijastazis (gr. diastasis) razilaenje, rastajanje, razdvajanje, cepanje; zool. protivprirodno razdvajanje kostiju ili rskavi-ce;
bog. odroavanje, degenerisanje biljaka.
dijastaltian (gr. diastello razdvajam, rastavljam) koji se rastavlja, razdvaja; koji se
rastee, razvlai, iri.
dijastatian (gr. diastasis) hem. koji pretvara
skrob u eer.

dijastema

220

dijastema (gr. diastema) razmak, odstojanje,

meuprostor; muz. interval.
dijastematian (gr. diastema) muz. sa meuprostorima, sa intervalima.
dijastil (gr. dia, stylos stub) vrh. velika
dvornice sa mnogo stubova; kod starih
Grka: dvornica u kojoj su stubovi bili daleko
jedan od drugog za tri debljine stuba.
dijastimometar (gr. diastema razmak, te-tron
mera) aparat za merenje udaljenosti,
odstojanja.
dijastola (gr. diastello) razdvajam, rastav-ljam)
poet. rastezanje, produavanje, naroito sloga
koji je inae, sam po sebi, kratak; fiziol.
irenje srca pri radu sranog miia; ritmiki
se smenjuje sa skupljanjem (sistolom); u gr.
gramatici: znak za rastavljanje.
dijastolni krvni pritisak minimalni (donji) krvni
pritisak.
dijashiza (gr. diaschizein cepati) med. cepae,
odvajanje, rastavljanje.
dijashizma (gr. diaschizein) med v. dijashiza.
dijateza (gr. diathesis, diatithemi) rasporeivanje, ureaj, ustrojstvo, sastav; med.
sklonost nekoj bolesti; up. dispozicija.
dijateze (gr. diathesis) med. tzv. osnovne
bolesti" ili podobnosti za bolesti.
dijateka (gr. diatithemi) savez, ugovor; Stari i
Novi zavet.
dijatermazija (gr. dia, thermasia toplota) fiz.
osobina tela da proputaju toplotne zrake.
dijaterman (gr. dia, thermaino grejem) fiz. koji
proputa toplotne zrake; sulr. ater-man,
adijaterman.
dijatermanzija (gr. diathermamo progrejem)
fiz. svojstvo tela da proputaju toplotne zrake.
dijatesaron (gr. dia, oi ili ai tessares, ta tessara
etiri) muz. ista kvarta; naziv za prevode
etiri
evanelja,
tzv.
evangelij-ske
harmonije.
dijatoman (gr. diatomos podeljen) min. koji se
moe samo u jednom pravcu lako deliti; fiziol.
jednoelian.
dijatomeje (gr. diatomos razdeljen, rastavljen) pl. bot. silikatna alga koja stoji izmeu
ivotinjskog i biljnog carstva (od njihovih
ljuturica i nitroglicerina pravi se dinamit).
dijatonika (gr. diatonikos) muz. tonski sistem
od stupnjeva u okviru oktave, poreanih jedan
za drugim u razmacima od celih stepena i
polustepena, koji moraju biti na odreenim
mestima.
dijatonska skala (gr. diateino isteem, lat. scala
lestvica) muz. skala u kojoj tonovi stoje u
istom odnosu prema svome osnovnom tonu u
kojem stoje odgovarajui tonovi druge skale
prema osnovnom tonu, koji je oktava za
osnovni ton prve skale; dakle, intervali u
dijatonskoj skali nisu jednaki.

dijaftoroskop

dijatriba (gr. diatribe) zanimanje, zabava,

razgovor, obuka; kritiki polemiki spis;
ljutnja, preterano otra kritika, pamflet;
paskvila; fil. omiljeni metod kiniara i stojika
po kome su izlagali svoja uenja: as
ozbiljno, as aljivo, veoma satirino i sa
grubim pikanteri-jama.
dijafan (gr. diaphaino prosijavam, prosvet-lim)
providan, proziran; dijafane slike providne
slike na staklu za ukraavanje prozora;
dijafano posue stakleno posue, obloeno ili
iarano zlatnim listiima, pa postakljeno;
dijafano radiranje fotografsko kopiranje
bakroreza itd. na naroitoj dijafanojg tj.
providnoj hartiji.
dijafanitet
(gr.
diaphaino)
providnost,
prozirnost.
dijafanometar (gr. diaphaino, metron) fiz.
sprava za merenje i odreivanje providnosti
atmosferskog vazduha.
dijafanorama (gr. diaphaino, orao gledam,
vidim) providna slika.
dijafanoskop (gr. diaphaino, skopeo gledam)
med. aparat za osvetljavanje mehura (beike)
pomou elektrine svetlosti.
dijafnza (gr. diaphyein prorasti, iznii) bog.
pupljenje, okce, mesto sa koga u biljke izbija
grana; zool. deo duge kosti izmeu dve
jabuice; kol. meu slo j.
dijafonija (gr. diaphoneo ne slaem se, u
raskladu sam, diaphonia) prvobitno, kod
Grka: neslaganje u glasu, nesklad, disharmonija, disonanca; fig. neslaganje, nejednakost; u novoj muzici, pod dijafonijom se,
pogreno, razumeva kompozicija za dva glasa.
dijafonika (gr. diaphoneo) v. diakustika.
dijafonski (gr. diaphoneo) koji se ne slae u
glasu, koji zvui nejednako.
dijafora (gr. diaphero) razlika, razli-nost;
nejednakost, nesloga, spor; ret. ponavljanje
jedne iste rei razliitog znaenja u jednoj
reenici.
dijaforeza (gr. diaphoresis) znojenje; med.
isparavanje koe, preznojavanje.
dijaforetikum (gr. diaphoreo raznosim) med.
sredstvo koje pomae isparavanje koe,
preznojavanje.
dijaforetian (gr. diaphoreo) koji pomae
isparavanje koe, preznojavanje.
dijafragma (gr. diaphragma) znat. miina
preaga koja odvaja grudnu od trbune
duplje; bog. prepona u semenoj auri; ot-.
pokretni limeni prozori (blenda) za
otklanjanje ivinih zrakova kod velikih
dogleda.
dijafragmalgija (gr. diaphragma, algos bol)
med. bolest dijafragme.
dijafragmitis (gr. diaphragma) med zapaljenje
dijafragme.
dijaftoroskop (gr. diaphthei'ro kvarim, skopeo
posmatram)
aparat
za
ispitivanje
pokvarenosti vazduha.

diJahoreza

221

dijahoreza (gr. diachoreo imam proliv) med.

stolica, ispranjavanje creva.
dijahoretian (gr. diachdreo) med. koji pomae
urednu stolicu; dijahoretini orga-ni organi
za ispranjavanje creva.
dijahronija (gr. dia, chronos vreme) lingv.
istorija, povest jezika.
dijahronika lingvistika pravac u nauci i o jeziku
iji su metoda ispitivanja usme-reni na istoriju
jezika, tj. na ispitivanje uzastopnih jezikih
pojava.
dijeza (gr. di-iemi, fr. diese) muz. razlika
izmeu velikoga i malog polutona, etvrtina
tona; svaka mala promena u tonu; krsti"
kao znak da se jedna nota povi-ava za pola
tona.
dijeta (gr. diaitao leim, diaita, lat. diaeta
nain ivota) med. uredan nain ivota (s
obzirom na hranu, pie, spavanje i
odmaranje); negovanje zdravlja, naroito:
hrana koju u tu svrhu propie lekar,
bolesnika
hrana;
drati
dijetuiveti
jednostavno i umereno; ist. vreme zasedanja
narodnih predstavnika (npr. dijeta u Regensburgu).
dijetalan koji je u vezi sa dijetom.
dijetar (nlat. dietarius) v. dijetist.
dijetarski (lat. dies dan) koji prima dnevni-cu,
dnevniarski; pril. dnevno, na dan.
dijete (lat. dies dan, nlat. dieta) pl. nadnice,
dnevnice koje prima slubenik, narodni
poslanik itd. mesto stalne plate na ime
vanrednih
poslova;
sednice
narodnih
poslanika.
dijetetika (gr. diaitetike se. tehne) nauka o
nainu ivota korisnom po odravanje
zdravlja.
dijetetiar (gr. diaitao leim) onaj koji ui
kako treba uvati zdravl>e, prijatelj urednog i
umerenog naina ivota.
dijetetski (gr. diaitao) umereno, korisno po
zdravl>e; dijetetski propisi propisi kojih se
valja pridravati da bi se ouvalo zdravlje;
dijetetska sredstva sredstva korisna po
zdravlje.
dijetist(a) (lat. dies dan) sluga ili slubenik koji
radi samo za dnevnicu, dnevni-ar; u
katolikoj crkvi: svetenik koji slui jutrenju.
dijecan (gr. di-, ofkos kua, dom) sa dva
doma, dvodom.
dijeceza (gr. dioikesis gazdinstvo, kuenje)
gospodarstvo, uprava, ureenje; od Dioklecijana naziv za 14 glavnih delova rimskog
carstva; danas se upotrebljava samo u
crkvenoj upravi (kod pravoslavnih: vladianstvo; kod katolika: biskupija; kod
protestanata: parohija koja stoji pod jednim
superintendantom);
dijecez(al)no
pravo
zvanino pravo, nadleno pravo vladike,
biskupa.
dijecezan (gr. di-oikeo gazdujem, kuim,
upravl>am) vladika ili biskup (kao
upravnik dijeceze; pripadnik (ili: lan)
dijeceze.

diktatura proletarijata

dijecije (gr. di-, oikos) vot. dvodome biljke, tj.

one kod kojih jedna stabla nose samo muke,
a druga samo enske cvetove, npr. topola,
vrba i dr.
dijurna (lat. dies dan, diurna) dnevna plata ili
nagrada, dnevnica.
dijurnist(a) (lat. diurnus) dnevniar.
dik (fr. duc, lat. dux) 1. vojvoda, hercog; u
Francuskoj: stepen plemstva izmeu
princa i markiza; 2. luksuzna laka kola za
dame, bez sedita za koijaa, a sa seditem
za slugu pozadi.
dike (gr. dike) pravo, pravda, pravinost; mit.
Dike grka boginja pravde i pravedne
odmazde.
dikearhija (gr. dike, arho vladam) vladavina
prava, pravna drava; supr. despotica.
dikeokratija (gr. dike, krateo vladam) v.
dikearhija.
dikeologija (gr. dike, logia) pravo, nauka o
pravu.
dikeopolitika (gr. dike, politike) pravino
uenje o dravi, dravna mudrost.
diklinije (gr. di-, kline legalo, postelja) vot.
biljke kod kojih se pranici i tuko-vi ne
nalaze u jednom cvetu, nego su podeljeni
na razne cvetove, jednospolne biljke koje
imaju ili samo muke ili samo enske
spolne organe.
dikokian (gr. di-, kokkos jezgro) vot. koji ima
dva jezgra, dvojezgreni.
dikolon (gr. di-, kolon deo, odeljak) poet.
pesma koja se sastoji iz dve vrste stihova,
dikolika pesma.
dikotiledone (gr. di-, kotyledon udubljenje,
pijavicaj vot. biljke kod kojih se, pri klijanju,
javljaju dva klicina listia.
diksi (lat. dicere rei, kazati, dixi) rekao sam,
reko-., zavrio sam to sam hteo rei, gotov
sam; diksi et animam meam salvavi (lat. dixi
et animam meam salvavi) rekoh i spasoh
duu svoju, tj. sad mi je savest mirna.
diktando (lat. dictando) kazivanjem u pero;
zadatak raen po kazivanju u pero.
diktat (lat. dictatum) l. kazivanje u pero,
zadatak raen po kazivanju u pero; diktando,
dikte; 2. nareenje, zapovest; ono to nalae,
sugerira (neke postupke i sl.).
diktator (lat. dictator) l. u starorimskoj dravi:
najvii slubenik sa neogranienom vlau,
koja je mogla trajati najvie est meseci, a
koga su birali u izuzetno tekim prilikama po
dravu; 2. onaj koji neogranieno vlada, koji
zapoveda, koji trai poslunost bez
pogovora.
diktatura (lat. dictatura) zvanje i vlast
diktatora; reim koji zavodi diktator;
neograniena vlast.
diktatura proletarijata dravni oblik vlasti
radnike klase (proletarijata) koji ona mora
uspostaviti da bi obezbedila ukidanje
kapitalistike eksploatacije i kapitalizma i
ostvarenje komunistikog drutva. ,, . . .
Izmeu kapitalisti-

diktafon

222

kog i komunistikog drutva lei period

revolucionarnog pretvaranja prvoga u drugo.
Tom periodu odgovara i politiki prelazni
period, i drava tog perio-da ne moe biti
nita drugo osim revolucionarne diktatura
proletarijata."
(Marks,
Kritika
gotskog
programa.) Stvar je u tome da su zakoni o
najdemo-kratskije
buroaske
drave
sraunata
na
ouvanje
buroaskog
drutvenog
ureenja
i
kapitalistikih
ekonomskih odnosa. Otud radnika klasa ne
moe bez gaenja tih zakona sprovesti ni
jednu meru uki-danja kapitalizma. Prema
tome njena vlast i njene mere moraju nuno
biti nasilne blae ili otrije (ve prema
uslovima) protiv starih odnosa i zakona,
jer slomiti otpor eksploatatora-kapitalista
nema ko drugi i nemogue je drugim
putem". A diktatura proletarijata, tj.
organizovanje avangarde ugnjetavanih u
vladajuu klasu radi ugnjetavanje ugnjeta-a,
ne moe dati prosto samo proirenje
demokratija.
Zajedno
sa
ogromnim
proirenjem demokratizma, koji prvi put
postaje
demokratizam
za
siromane,
demokratizam za narod, a ne demokratizam
za bogate, diktatura proletarijata donosi niz
ogranienja u odnosu na slobodu ugnje-taa,
eksploatatora, kapitalista . . ." (Lenjin,
Drava i revolucija).
diktafon (lat. dictare, gr. phoneo zvuim)
aparat koji, slino fonografu, prima ono
to se govori i ponavl>a kad treba da se zapie
(slui mesto stenograma).
dikgivan (lat. dicere govoriti, dictus) gram.
izjavan, iskazan, izrean.
diktiitis (gr. diktyon mrea) med. zapaljenje
mrenjae.
diktira ni mir mir koji se sklapa po diktatu drugih
sila, iji se uslovi imaju samo da prime i
potpiu, bez ikakve diskusije.
diktira (lat. dictare) kazivati u pero, govoriti
nekome s tim da onaj kome se govori to
zapisuje; govoriti nekome ta treba da radi,
savetovati, zapovedati; prepisivati, propisati,
npr. kaznu.
diktovati v. diktirati.
diktum (lat. dictum) izreka, poslovica, mesto iz
nekog dela.
diktum de omni et nulo (lat. dictum de omni et
nullo) log. osnovno pravilo zakljui-vanja:
to vai za sve, vai i za neke i pojedine; to
ne vai za neke i pojedine, ne vai ni za sve.
diktum faktum (lat. dictum factum) reeno-uinjeno, kako je reeno onako se i desilo.
diktus (lat. dicere rei, kazivati, dictus)
imenovani pomenuti, napred pomenuti.
dikcija (lat. dictio) jezik ili stil jednog pisca;
nain izraavanja, izraavanje.
dikcioner (nlat. dictionarium) renik koji ne
sadri samo pojedine rei nego i frazeologiju
jednog jezika.

diluvij(um)

dilatabilan
(nlat.
dilatabilis)
protegljiv,
rastegljiv, proirl>iv.
dilatator (nlat. dilatator) med. otvara, sprava za
proirivanje, npr. rane.
dilatatoran (nlat. dilatatorius) koji proiruje,
rastee, razvlai.
dilatacija (lat. dilatatio) rastezanje, irenje,
proirivanje; med. proirenje srca.
dilatometar (lat. dilatare, gr. metron) fiz. aparat
za merenje zapreminskog irenja pojedinih
tenosti.
dilatoran (lat. dilatorius) koji razvlai,
odugovlai, otee, odlae.
dilatorij(um) (lat. dilatorium) prav. propis (ili:
naredba) o odgaanju roka.
dilacija (lat. differe odgoditi, dilatio) odugovlaenje, odgaanje; produenje roka.
dilber (tur. dilber, pere. dil srce, ber od
burden nositi) dragan, lepotan, miljenik, onaj
koji privlai i osvaja srca.
dilekcija (lat. diligere, voleti, dilectio) ljubav,
sklonost, odanost.
dilema (gr. dilemma) neprijatan poloaj u
kojem se ovek nalazi kad treba ili mora da
bira izmeu dve podjednako neprijatne stvari;
log. zakljuak u kojem je prva pre-misa
hipotetian sud, a druga disjunkti-van
(polilela).
diletant (ital. dilettante) prijatelj (ili: ljubitelj)
umetnosti, onaj koji se bavi nekom
umetnou ili vetinom samo iz ljubavi prema
njoj ili radi prekraivanja vremena (za razliku
od umetnika kao znal-ca, strunjaka); fig.
onaj koji je u nekoj struci povran, nedouen,
bez strune spreme.
diletantizam (ital. dilettare) ljubav prema
umetnostima ili vetinama, bavljenje neim iz
ljubavi a ne po pozivu, profesionalno; fig.
nestrunost, povrnost.
diletantsko pozorite pozorite u kojem igraju
oni kojima gluma nije struka.
diligencija (lat. diligentia) briljivost, paljivost;
revnost, marljivost; prav. briljivo izbegavanje
nehatnosti u poslovima; kon dilienca (ital.
con diligenza) muz. briljivost, paljivo.
dilians(a) (fr. diligence) brzina, hitrina;
ustanova za prevoz putnika, tzv. brza pota;
potanska kola.
dilogija (gr. dilogia) dvojako znaenje, dvosmislica.
dilogian (gr. dilogos) koji se moe dvojako
razumeti, dvosmislen.
diluvijalan (lat. diluvialis) potopski; po-plavljen;
diluvijalno tle tle poplavljenog zemljita;
diluvijalni minerali oni koji su postali usled
poslednjih velikih promena u Zemljinoj kori
koje su dole kao posledica poplave;
diluvijalni
ovek
preistorijski
ovek,
praovek.
diluvij(um) (lat. diluvium spiranje zemlje)
poplava, potop; poplavljena zemlja; geol.
doba u razvitku Zemljine kore kada su

diludij(um)

223

lednici poeli da se tope, a koje je neposredno

prethodilo dananjem dobu.
diludij(um) (lat. diludium) odmor pri gladijatorskim borbama; paz. vreme izmeu inova.
diluendo (ital. diluendo) muz. gasei se, sa
postepenim oslabljivanjem jaine tona dok se
potpuno ne izgubi.
diluencije (nlat. diluentia) med. sredstva za
razblaivanje.
diluirati (lat. diluere) razblaiti, npr. vino
vodom; rastvoriti, rastopiti, oprati, zbrisati,
razbiti (npr. sumnju, podozrenje).
dilucida intervala (lat. dilucida intervalla) il.
med. svetli trenuci, tj. trenuci svesti i
prisebnosti kod bolesnika, naroito umno
obolelog; obinije: lucida intervala.
dilucidacija (nlat. dilucidatio) prav. objanjenje,
tumaenje.
dilucidirati (lat. dilucidare) osvetliti, ra-svetliti;
objasniti, protumaiti.
dilucija (nlat. dilutio) razblaavanje, rastvaranje, umanjivanje jaine.
dimenzija (lat. di-metiri izmeriti, dimensio)
merenje, prostranstvo, pruanje; zamiljene
prave linije pomou kojih se prostranstvo
nekog tela i njegovih granica (povrine,
linije), ili nekog dela prostora koji
predstavljamo kao prazan, mogu odreivati i
meriti. Da bismo to mogli odrediti, potrebne
su nam tri dimenzije, tri prave koje se seku
pod pravim uglom: duina, irina i visina (ili
dubina). Telo ima tri dimenzije, ono je
trodimen-zijalno, povrina dve, a linija jednu
dimenziju. Po teoriji relativiteta etvrta
dimenzija je vreme"; up. koordinatni sistem.
dimenzioniranje (lat. dimensio) odmeravanje,
preraunavanje veliine, jaine, preseka.
dimenzionirati (lat. dimensio) odmeriti, izmeriti
presek, npr. dobro dimenzioni-rani zidovi
zidovi ija je jaina dobro proraunata;
dimenzionirano drvo drvo za grau, graa.
dimeran (gr. di-, meros deo) koji se sastoji od
dva dela, dva lana, dvolan.
di meta r (gr. di-, metron) metr. stih koji se
sastoji od dve stope ili dva stihovna takta,
npr. jedan jampski stih od etiri stope,
kvaternarijus.
dimije (tur. dimie, gr. dimitos) enske iroke
akire koje se nose umesto suknje; up.
alvare.
diminuendo (ital. diminuendo) muz. postepeno
tie, sve slabije (tj. smanjivati jainu tonova);
dekreendo.
diminuirati (lat. diminuere) smanjiti, smanjivati,
umanjiti, suziti, skratiti, popustiti (npr. u
snazi, jaini).
diminutiv (lat. diminutivum) gram. umanjavna
re tj. re koja svojim zavretkom
(diminutivnim sufiksom) izraava pojam

dina

umanjivanje, npr. prst-prsti, kua--kuica,

dete-detence; tanije: deminutiv.
diminutivan (lat. diminitivus) umanjavan, koji
smanjuje, umanjuje, suava, skrauje.
diminuto (nm. diminuto) u panskoj inkvi-ziciji:
optueni za jeres koji nije, po nahoenju
inkvizitora, sve priznao, naroito onaj koji je
izdao premalo sukrivaca (posle temeljnog
muenja, ovakvi su krivci spaljivani na lomai
kao nepopravljivi grenici).
diminutor (nlat. diminutor) mat. umalilac,
umalitelj, oduzimak; suptrahend.
diminucija
(lat.
diminutio)
smanjivanje,
sman>en>e,
umanjivanje,
umanjenje,
poputanje;
smanjenje,
smanjenost,
umanjenje, umanjenost; trg. odbijanje od sume;
diminu-cio kalitis (lat. diminutio capitis) prav.
graanska smrt; gram. izvoenje, stvaranje
diminutiva.
di misi ja (lat. dimissio) smenjivanje s po-loaja,
otputanje; ostavka, zahvaljivanje na slubi;
up. demisija.
dimisionar (nlat. dimissionarius) onaj koji daje
ostavku na zvanje ili poloaj.
dimiskija (arap. Dimiq-iyy, tur. dimiski) sablja
kovana u Damasku, u srednjem veku.
dimisorij(um) (nlat. dimissorium) akt o
otputanju, smenjivanju.
dimitirati (lat. dimittere) otpustiti, isterati iz
slube; zahvaliti se, dati ostavku, odstupiti.
dimlije v. dimije.
dimorfan (gr. di-, morphe oblik) koji ima dva
oblika, dvooblian; dimorfne biljke bil>ke iji
se cvetovi javljaju u dva oblika; v.
dimorfizam.
dimorfizam (gr. di-, morphe) dvooblinost; biol.
javljanje jedinki iste vrste u dva razliita
oblika (u biljnom i ivotinjskom svetu); min.
svojstvo nekih tela da se mogu, i pored
istovetnog sastava, pojavljivati u bitno
razliitim kristalnim oblicima; dimorfija.
dimorfija v. dimorfizam.
din (gr. dynamis sila) 1. fiz. jedinica sile u
apsolutnom sistemu mera: sila koja jedinici
mase (gramu) u jedinici vremena (sekundi)
saopti brzinski prirataj od jednog centimetra
u sekundi, ili sila koja masu od jednog grama
u jednoj sekundi pomeri iz mira za jedan
centimetar; po Meunarodnom sistemu
jedinica danas se za silu kao jedinica
upotrebljava njutn.
din (skr. od Deutsche Industrie-Normen) 2.
nemake industrijske norme, slue kao
osnova za industrijske norme i u mnogim
drugim zemljama (npr. u fototehnici i
tamparstvu).
din (pere., tur. din) 3. vera (obino
muslimanska), islam.
dina (gr. dynamis) 1. fiz. v. din.
dina (nem. Diine, fr. dune, prema kelt. din) 2.
geol. peani breuljak, dug po nekoliko

dinametar

224

stotina a visok po nekoliko metara, sipi-na,

peani prud.
dinametar (gr. dynamis sila, metron) opt.
instrumenat za merenje moi uveliavanja
teleskopa.
dinamizam (gr. dynamis) v. preanimizam.
dinamika (gr. dynamike) fiz. 1. nauka o silama
i o kretanjima koja te sile proizvode (deo
mehanike); 2. sile koje deluju (ili sila,
energija koja deluje), proizvode dejstvo i
upravljaju njime u ma kakvom obliku; muz.
mera kojom se oznauje jaina izvoenja.
dina mi s (gr. dynamis) sila, snaga, sposobnost;
(u Aristotelovoj filozofiji nasuprot energiji,
stvarnosti) mogunost; po-tencija.
dinamistika (gr. dynamis) uenje koje materiju i
pojave u prirodi izvodi iz sila prirode.
dinamit (gr. dynamis) razorna materija,
meavina 75 delova nitroglicerina sa 25
delova nekog drugog, elastinog, poroznog, ali
neeksplozivnog tela, obino sa infu-zorijskom
ili dijatomejskom zemljom; ako se, mesto sa
infuzorijskom zemljom, pomea sa prahom
slabo peenog drvenog uglja, meavina se
tada zove celulozni dinamit (pronalaza
vedski hemiar Alfred Nobel, 18331896).
dinamian (gr. dynamis) koji se osniva na
dinamici; sposoban, koji ima jako dejstvo, koji
ima svoju snagu, koji slobodno dejstvuje, koji
deluje sopstvenom unutarnjom i ivom silom,
koji je stalno u pokretu; supr. statian.
dinamiar (gr. dynamis) pristalica dina-mistike.

dinamika geologija v. geodinamika.

diname (gr. dynamis) map!ina za proizvoenje
elektrine struje mehanikim radom obrtanjem
provodnika kroz magnet <;o polje.
dinamogen (gr. dynamis, genos poreklo) fiz.
koji raa, koji proizvodi silu. ' dinamograf
(gr. dynamis, grapho piem) pokaziva sile,
naprava za automatske beleenje upotrebljene
sile.

dinamoelektrina maina v. dinamo.

dinamozoizam (gr. dynamis, zoon sivo bie)
fil. uenje o snazi obdarenoj sveu i voljom.
dinamologija (gr. dynamis, logia) nauka o
pojedinim prirodnim silama.

dinamomaina v. dinamo.
dinamometamorfoza (gr. dynamis, metamorphosis preobraaj) geol. preobraa-vanje
ruda u velikim dubinama kamene kore pod
uticajem velikog pritiska, visoke temperature i
vode u nove rude. dinamometar (gr. dynamis,
metron mera) fiz. naprava (obino sa oprugom)
za merenje sila, silomer.
dinamometrija (gr. dynamis, metria) fiz.
merenje sila; pr. dinamometrijski.

dionizijska epa
dinar (lat. denarius) novana jedinica u SFRJ,
Aliru, Bahreinu, Iraku, Jordanu, Kuvajtu,
Libiji i Tunisu, a u Iranu stoti deo rijala.
dinast (gr. dynamai mogu, dynastes) vladar,
gospodar; u srednjem veku: posednik vitekog
imanja, vlastelin, boljar.
dinastizam (gr. dynastes vladalac) odanost
vladaru,
odnosno
vladajuem
domu,
privrenost dinastiji.
dinastija (gr. dynasteia vlast, mo) vlada-laka
loza, niz vladara iste loze.
dinastian (gr. dynastes) koji pripada nekoj
vladalakoj lozi; koji je pristalica neke
vladalake loze, dinastije.
dinas-pigle prema vatri veoma otporno kamenje
od istog kvarca, sa malom primesom krea,
gvozdenog oksida i ilovae; slui za
unutarnje oblaganje pei sa visokim
temperaturama.
din-duman (pere., tur. dindusman) verski
neprijatelj,
zakleti
neprijatelj,
zakleti
protivnik.
dine (fr. diner ruak; dananje znaenje
veera) glavni obrok, u podne ili oko 56 sati
po podne; svean ruak, gozba.
dinika (gr. dinos vrtoglavica) pl. med. sredstva
protiv vrtoglavice; tanije: antidi-nika.
dinosaur(us) (gr. deinos uasan, straan, jak,
sauros guter) zool. gorostasan prepotopski
gmizavac, do ZO m dug, iji kostur pokazuje
znake ptice i sisara.
dinoterij(um) (gr. deinos, then'on zver) izumrla
vrsta prepotopskog gorostasnog sur-laa.
dinofonitet (gr. deinos, phone glas) lingv. jaina
glasa.
dio (ital. Dio, lat. deus) bog; per Dio! (tal. reg
Dio) zaboga, pobogu!
Diogen (gr. Diogenes onaj koji vodi poreklo
od Zevsa") filozof iz Sinope u M. Aziji
(404323. pre n. e.), nazvan pas". Sokratov
pojam autarkije podigao je do askeze koja,
odbacujui svaku ivotnu udobnost, trai
krajnje odricanje elja; nije priznavao
postojee zakone i bio prototip kininog
filozofa. O njemu se pria: da je stanovao u
jednom buretu, da je Aleksandra Velikog, kad
ga je ovaj posetio i rekao mu da kae jednu
elju, zamolio da mu se skloni sa sunca, da je
u podne po Atini sveom traio ljude" itd.;
"fig. onaj koji prezire svet, mizantrop.
dioktaedar (gr. di-, okto osam, hedra sedite,
osnova) geol. poliedar sa dvaput po osam, tj.
esnaest, povrina; pr. dioktae-darski.
diolefini hem. v. divni.
dionizije (gr. Dionysia) pl. svetkovine u slavu
boga Dioniza kod starih Grka, koje su se
poglavito sastajale u orgijanju i pijanenju;
up. bahanalije.
dionizijska epa raunanje vremena od Hristovog roenja, koje je uveo Dionizije Ma-

DIONIZIJSKI

225

.(Dionisius exiguus), naunik iz VI veka;

po njemu, Hristos se rodio 754. god. od
osnivanja Rima.
dionizijski (gr. Dionysos) fil. izraz kojim Nie
naziva elemenat pun snage i stra-stvenosti u
ivotu i volji; supr. apoli-nijski.
Dionizos (gr. Dionysos) mit. prijatelj muza, bog
vina i vinogradarstva kod starih Grka; Bahus.
diopter (gr. dia kroz, bgab gledam, vidim, to
di'optron, e dioptra) opt. sprava pomou koje se
jedna vizirna linija upravl>a na odreenu
taku, naroito na aparatima za merenje;
sastoji se od dva dela, od kojih je jedan
okrenut oku onoga koji vizira, a drugi
predmetu koji treba vizirati.
diopterski lenjir mesingani lenjir sa dve tanke
metalne ploice sa prorezima kroz koje se
gleda (zastareo geodetski instrumenat za
odreivanje pravca na stolu za merenje).
dioptrija (gr. dioptron sve kroz to se vidi)
opt. jedinica za merenje jaine soiva (jaina
soiva jednaka je recipronoj vrednosti ine
daljine), jaina soiva ija je ina daljina
jedan metar. Soivo jako 5 dioptrija ima
zkinu daljinu 0,20 t.
dioptrika (gr. dia, orao gledam) opt. nauka o
prelamanju svetlosnih zrakova kroz vodu,
staklo i dr.; anaklastika.
dioptrian (gr. dioptrikos) koji spada u
dioptriju; dioptrine boje boje koje nastaju
usled prelamanja svetlosti.
diorama (gr. di-orao gledam kroz) providna
slika, okrugla slika na providnoj materiji
koja, pomou vetakog osvetljavanja,
pokazuje promenljive svetlosne tonove
(dnevne i veernje pejsae) ili tonove boja
(zima, alpinsko bujno zelenilo), ponekad sa
figurama u pokretu; pronaao Dager 1822.
god.
dioreksin (gr. diorysso potkopavam) eksplozivni prah, meavina pikrinske kiseline,
drvenog uglja, strugotine, alitre i sumpora;
heraklin.
diorizam (gr. diorismos ograniavanje,
odredba) fil. odreivanje pojma.
dioristiki
(gr.
diorizo)
ograniavam,
odeljujem, razlikujem) koji objanjava,
tumai, odreuje.
diortoza
(gr.
diorthosis
ureivanje)
popravljanje, poboljavanje; med. nametanje,
ispravljanje uganutih ili iskrivljenih udova.
diortotian (gr. diorthoo ispravljam) koji
ispravlja, koji slui za ispravljanje (ili:
nametanje, doterivanje).
Dioskuri (gr. Dios-kuroi sinovi Zevsovi) mit.
grki polubogovi Kastor i Polideuk (Poluks),
blizanci; fig. nerazdvojni prijatelji; astr.
zodijaki znak (Blizanci) i sazvee na
severnoj nebeskoj hemis-feri.

diplomatija
diosmoza (gr. di-, dia-, osmos guranje, tiskanje) fiz. v. osmoza.
diostoza (gr. di-, osteon kost) med. pomeranje
kostiju.
dioteleti (gr. dyo, thelo hou) pl. teol. pristalice
uenja o dve prirode i dve volje u Isusu
Hristu; up. monoteleti.
diofiziti (gr. dyo, physis priroda) pl. pristalice
hrianske sekte koja je smatrala da su u
Hristu bile dve prirode, boanska i
oveanska; supr.: monofiziti.
dipetalan (gr. di-, petalon list) bog. sa dva lista,
sa dva cvetna listia.
dipigus (gr. di-, pyge zadnjica) dvojka nakaza
koja ima jednu glavu i jedan grudni ko,
ali se telo ispod pupka udvaja, tako da
nakaza ima dve zadnjice i dva para nogu,
dvodupac.
dipirihijus (gr. di-, pyrriche) metr. dvostruki
grihijus, stihovna stopa od etiri kratka
sloga: i i U U.
diplazija (gr. diplasios dvostruk) muz. dvostruki
pijanoforte, sa dve klavijature koje stoje
jedna prema drugoj.
diplazijazam (gr. diplasios dvostruk) udvostruenje, podvostruenje.
diple (gr. diple) l. kritiki znak oblika
poloenog velikog slova ipsilona za oznaavanje pogrenog naina itanja, kao i
sumnjivih mesta u pesnikim delima, naroito
u drami, da bi se glumac upozorio, da ne
pogrei u interpretiranju.
diple (gr. diploos dvostruk) 2. dvojnice, vrsta
frule.
diploja (gr. diplon) fiziol. meuploje, e-lijski
sloj izmeu dve tanke kotane ploe,
naroito kod kostiju lubanje; bot. unutarnja
elina masa lia i oplod-nice.
diploma (gr. diploo, diploma) povelja, naroito
ona kojom se daju dostojanstva, slobode,
povlastice, prava itd.; povelja o ime-novanju,
postavljenju, osloboenju ili po-milovanju;
povelja kojom se ukazuje poast, odlikovanje;
svedodba o poloenom ispitu, naroito na
visokim kolama.
diplomat(a) (gr. diploo, diploma) lice koje u
meunarodnim odnosima predstavlja jednu
suverenu dravu, dravnik; fig. oprezan i
predostroan ovek.
diplomatarij(um) (gr. diploma) zbirka povelja.
diplomatizirati (gr. diploma) odravati vezu sa
stranim
dvorovima;
voditi
pregovore,
pregovarati sa stranim dvorovima i vladama;
fig. na uglaen nain kriti svoje miljenje i
namere, ponaati se oprezno, mudro i
uglaeno.
diplomatija
(gr.
diploma)
formalno
posredovanje u meusobnom optenju
izmeu drava, naela i pravila koja u tome
pogledu vae; zvanini organi koji se tim
poslom bave; umetnost u javnom i tajnom
voenju pregovora izmeu pojedinih vlada.

diplomatika

226

diplomatika (gr. diploma) pomona istorijska

nauka, nauka o poveljama, tj. vetina itanja i
pravilnog
tumaenja
starih
povel>a,
utvrivanja njihove izvornosti, originalnosti,
vremena kad su izdane itd.; ponekad =
diplomatija.
diplomatiar (gr. diploma) poznavalac i
vetak u itanju i tumaenju starih povelja.
diplomatski (gr. diploma) poveljno, dokumentirano, to se osniva ili dokazuje na
osnovu povelja; to se tie pregovora i veza
izmeu drava, to spada u poslove jednog
poslanika na strani; dravniki, poslaniki,
ambasadorski; fig. mudro, oprezno, utivo,
uglaeno, sa puno takta; diplomatski kor (fr.
corps diplomatique) svi predstavnici stranih
drava akredi-tovani na jednom dvoru, kod
neke vlade, diplomatske telo.
diplomacije v. diplomatija.
diplomiram (gr. diploma) koji je dobio
pismenu
potvrdu
o
nekoj
poasti,
svedoanstvo o poloenom zavrnom ispitu,
povelju o postavljenju na neki poloaj ili neko
zvanje.
diplomirati (gr. diploma) poloiti poslednji i
zavrni ispit na visokoj koli ili na fakultetu
univerziteta.
diploiija (gr. diploos dvostruk, ops, opos oko)
med. poremeaj vida pri kome se jedan
predmet vidi dvostruko; diplosija, ditop-sija.
diplosija (gr. diploos dvostruk, ops, opos oko)
v. diplopija.
diplosomija (gr. diploos, soma telo) raanje
dvostrukih nakaza (npr. sijamski blizanci).
dipodan (gr. di'-pus) metr. sa dve stope, od dve
stope, dvostopni.
dipodija (gr. di-, pus, podos stopa) metr.
dvostruka stopa, spajanje dveju metrikih
stopa u osnovni metar ili takt jednog stiha;
sizigija.
dipol (gr. di-, polos) fiz. sa dva pola.

diprosopus (gr. di-, prosopon lice) nakaza sa

dve sljubljene glave, ali tako da se na njoj
razlikuju dva lica.
dipsakus (gr. dipsa e, dipsakos) med. bolest
ei.
dipsetian (gr. dipsao ednim) koji edni, koji
voli da pije; koji izaziva e.
dipsodian (gr. dipsao) v. dipsetian.
dipsomanija (gr. dipsa, mania pomama) med.
strast za piem; pijaniko ludilo.
diptera (gr. di-, pteron krilo) pl. zool. dvokrilci, insekti sa dva neobrasla krila (muve,
obadi, komarci i dr.).
dipteralni hram arh. v. dipteros.
dipterologija (gr. di-, pteron, logi'a) zool.
nauka o dvokrilcima.
dipteron arh. v. dipteros.

dipteros (gr. di-, pteron) apx. hram ograen sa

dva reda stubova; dipteralni hram, dipteron.

dirigent

diptihon (gr. dfptychon) dvostruko presavijeno) dvostruka tabla na sklapanje; kod

starih naroda: dvostruka tabla za pisanje; kod
starih hriana: spisak roenih, krtenih,
umrlih itd.; um. slika u dva dela, na dve table
ili dva platna, koja se moe sklapati.
diptoton (gr. di-, pipto padam) gram. re koja
ima samo dva padea.
direk (tur. direk) greda; drveni stub.
direkt (directus prav) Sp. u boksu: udarac
ispruenom rukom tako da ruka poe
najkraim putem u pravcu tela protivnikova.
direktan (lat. directus) prav, koji je u pravoj
liniji, bez posrednika, neposredan; koji radi
bez okoliavanja; per direktum (lat. per
directum) pravim putem; direktni porezi
neposredni porezi npr. porez na prihod;
indirektni porezi posredni porezi, npr. na
ivotne namirnice itd.; direktna trgovina
kupovanje robe iz prve ruke od proizvoaa.
direktive (nlat. directiva) uputstvo, propis,
pravilo o dranju u nekoj stvari, pravac rada,
smernica; pravac delovanja, toka, razvoja,
linija po kojoj se neko kree ili neto razvija;
vostvo, rukovoenje; voj. uputstvo za rad (u
obliku naredbe).
direktoar (fr. directoire) upravni savet,
direktorijum; u francuskoj revoluciji: najvia
upravna vlast, osnovana 26. H 1795. a
oborena 9. XI 1799; ceo period dok je ta vlast
trajala; moda i nain u odevanju, nametaju i
dr. koja, se tada pojavila i imala
klasicistiko-antiki karakter.
direktor (nlat. director) upravitelj, upravnik,
rukovodilac; v. dirigent.
dirsktorat (nlat. directoratus) upravni-tvo,
upraviteljstvo, zvanje i nadlenost jednog
upravitelja; stan i kancelarija up-ravitelja.
direktorijalni (nlat. directorialis) koji dolazi od
direktora
ili
direktorijuma
(npr.
direktorijalno reenje).
direktorij(um) (nlat. directorium) vrhovna
uprava, vrhovni upravni i nadzorni savet
nekog preduzea, zavoda, ustanove i dr.; v.
direktoar.
direktrisa
(fr.
directrice)
upravnica,
upraviteljica, direktorka, rukovodilja; mat.
linija vodilja.
direkcija (lat. directio) uprava, vrhovno
upravio ili nadzorno telo u nekom preduzeu,
drutvu i sl.; rukovodstvo neke ustanove ili
preduzea; zgrada ili prostorija u kojoj se
nalazi uprava preduzea.
direkciona linija voj. linija pravca, npr. putanja
jednog zrna.
dirigent (lat. dirigens) upravlja, upravnik,
rukovodilac, rukovalac; muz. onaj koji
upravlja izvoenjem muzikog dela; u po-

dirigira

227

morskom pravu: poslovoa parobrodskog

drutva.
dirigira (lat. dirigere) upravljati, ruko-voditi,
upuivati;
muz.
upravljati
izvoenjem
muzikog dela.
d i ri a bl (fr. dirigeable) vazdugpna laa;
aerostat sa motorom za kretanje i aparatima
za upravljanje.
dirier (fr. dirigeur) rukovodilac igara.
dirimencije (lat. dirimentia) prav. razlozi za
razvod braka, prepreke za brak.
dirimirati (lat. dirimere) rastaviti, razve-sti,
ukinuti, ponititi.
dirinpiti (tur. der renc, pere. der u, reng muka,
tegoba) muiti se, raditi teak posao bez
odmora.
dirita (ital. diritta) muz. tonska skala; ala dirita
(ital. alla diritta) po tonskoj skali, tj.
postepeno od jednog tona do drugog.
dirupcija (lat. diruptio) probijanje, proboj,
prolamanje.
dirham (gr. drachme) novana jedinica Abu
Dabia i Maroka.
dis (dis) muz. poluton koji lei izmeu tonova d i
e.
Dis staroitalski bog podzemnog sveta.
dis- (gr. dis) l. prid. u mnogim sloenicama:
dvaput, dvostruko.
dis- (lat. dis-) 2. predmetak koji odgovara
naem
razi
izraava
razilaenje,
razdvajanje, suprotnost uopte.
dis- (gr. dis-) 3. predmetak kojim se iskazuje
ravo stanje, smetnja, neprijatnost ili tekoa
(u
mnogim,
naroito
medicin-skim,
izrazima), odgovara naem ne-.
disaija (ital. disagio) razlika po kojoj je kurs
neke valute nii od njene nomina ne
vrednosti; up. aija.
disakordirati (ital. disaccordare) ne slagati se,
ne saglaavati se; ne zvuati skladno.
disborzo (ital. disborso) trg. predujam, izda-tak,
troak.
disgenika (gr. dys-, genos rod, poreklo)
raanje duevno i telesno zaostale dece;
supr.: eugenika.
disgregacija (nlat. disgregatio) rainja-vanje,
raspadanje, raspad na sastojke.
disgresija v. digresija.
disdijaklaza (gr. dia-, diaklao prelamam)
opt. dvostruko prelamanje zrakova.
disdijaklastian (gr. dis-, diaklao) om. koji
pokazuje dvostruko prelamanje zrakova.
disdijapazon (lat. dis, gr. dia, pas sav) muz.
jedan interval od dve oktave.
disiri (ital. disgiri) tehnol. otpaci od svilenih
konaca.
disektacija (lat. dissecare) v. disekcija.
disektor (nlat. dissector) onaj koji vrp!i
disekciju.
disekcija (nlat. dissectio) rasecanje nekog tela;
ralanjavanje (ili: otvaranje) lea.
disemija (gr. dys-, haima krv) med. bolestan
sastav krvi, raspadanje krvi.

disimulator
diseminacija (lat. disseminatio) sejanje, rasejavanje semena ivih bia po vazduhu; fig.
rasprostirala (ili: raznoenje, irenje) nekog
glasa, vesti.
diseminirati (lat. disseminare) rasejati, rasejavati, rasipati, rasturati; rasprosti-rati,
raznositi, pronositi glas, naroito: iriti
lano uenje.
disenter (eng. dissenter) onaj KOJA drukije
misli", odstupnik, jeretik (ovako se nazivaju u
Engleskoj pristalice svih protestantskih
crkava koji su se, ne toliko po uenju koliko
po ustrojstvu i obredima, odvojili od dravne,
episkopalne
crkve,
kao prezbiterijanci,
independenti, meto-disti, baptisti, kvekeri,
nonkonformi-sti i dr.).
disencija (lat. dissentio) razlika (ili: razilaenje)
u miljenju; nesporazum, razdor, nesloga.
diserirati (lat. disserere) v. disertirati.
disertant (lat. dissertare raspravljati) v.
disertator.
disertator (nlat. dissertator) pisac naune
rasprave; podnosilac disertacijeuniverzitetu.
disertacija (nlat. dissertatio) nauna rasprava,
naroito ona koja se podnosi univerzitetu radi
habilitacije ili dobi-janja doktorske titule
(inauguralna disertacija).
disesteza (gr. dys-, iasthesis oset, oseaj)
psnh. neosetljivost, tupoglavost.
disecirati (lat. dissecare) rasecati, razui-vati,
ralanjavati seenjem.
disident (lat. dissidens) otpadnik, odmetnik,
onaj koji se odvaja u miljenju, jeretik.
disidencija (lat. dissidentia) rascep, cepa-nje,
pocepanost; razdor, nesloga; razli-nost u
miljenju, naroito religioznom.
disidij(um) (lat. dissidium) razdor, rascep,
nesloga, razlinost u miljenju.
disilabum (gr. di-, syllabe slog) gram. re od
dva sloga, dvoslonica.
disimilaritet (nlat. dissimilaritas) nesli-nost,
razlinost, raznorodnost.
disimilacija (nlat. dissimilatio) gram. razjednaavanje, tj. pretvaranje jednog od dva
jednaka suglasnika u neki drugi sugla-snik,
naroito suglasnik s dahom (as-pirat) u
odgovarajui tenuis, npr. Bakhus mesto Bahhus, Sapfo mesto Saf-fo; bog. rastvaranje
organske hrane u listu; biol. razaranje
metabolizma, katabolizam, razaranje promena
tvari
u
organizmu,
raspadanje
ive
supstancije; up. asimila-cija.
disimilirati (lat. dissimilis) ne biti slian,
razlikovati se; gram. razjednaavati.
disimulator (lat. dissimulator) onaj koji neto
taji ili krije, prikrivalac, tajilac, pritvorica,
licemer.

disimulaciJa

228

disimulacija (lat. dissimulatio) zatajivanje;

pretvaranje,
pretvorstvo,
prikrivanje;
dvolinost, licemerstvo.
disimulirati (lat. dissimulare) kriti, prikrivati,
tajiti, zatajivati; pretvarati se, licemeriti.
d i si ivo l to (ital. disinvolto) muz. neusiljeno,
prirodno.
disipator (nlat. dissipator) raspikua, ra-sipnik;
dimnjak sa vie postranih otvora na gornjem
delu radi ravnomerne podele gasova.
disipacija
(lat.
dissipatio)
rasipanje,
razbacivanje; rasejanost, nepanja; rasturanje,
npr. magle, dima; rasipanje energije i
njeno pretvaranje u oblike koji se vie ne
mogu ponovo iskoristiti za rad, npr. toplota iz
parne maine koja zagreje vaz-DUH.
dis jek i an (lat. disjicere, disjectur Jazbacan,
rasturen, rasteran, razasut.
disjungirati (lat. disjungere) odvojiti, ode-liti,
rastaviti, razvesti.
disjunktivan (lat. disjunctivus) razdvojan,
odvojak, iskljuan, rastavan, koji razdvaja,
odvaja, iskl>uuje; protivan, suprotan; gram.
disjunktivne ili rastavne reenice nezavisne
reenice koje kazuju radnje od kojih se jedna
moe dogoditi, a druga ne, npr.: Ili doi, ili
pii"; disjunktivni veznik ili . . . ili . . .; log.
disjunktivni pojmovi oni koji su po svom
obimu odvojeni jedan od drugog, ali oba
pripadaju, kao rodni, nekom viem,
optijem pojmu, npr.: ovek ena, pas
maka; disjunktivni sudovi sudovi sa
disjunktivnim pojmovima, tj. sa pojmovima
koji se meusobno iskljuuju (npr. S je ili RJ ili
R2); disjunktivni silotizam (ili zakl>uak)
zakljuak u kojem je prva premisa
disjunktivni sud, a druga potvruje ili odrie
jednu od alternativa postavljenih u prvoj
premisi.
disjunkcija
(lat.
disiunctio)
razdvajanje,
iskljuenje; protivnost, suprotnost; logino
razdvajanje.
diskant (nlat. discantus) najvii glas (kod dece i
ena), sopran; registar orgulje, koji
obuhvata gornju polovinu klavija-ture.
diskantist(a) (lat. dis-cantare) peva koji peva
najvii glas, sopranist.
diskantni klju muz. ona oznaka tonskih skala,
lestvica, koja naznauje da s (ce) pada na
prvu liniju.
diskatapozija (gr. dys-, katapinein progutati,
kataposis progutanje) med. tekoa (ili:
smetnja) pri gutanju hrane ili pia.
diskvalifikacija (lat. dis-, qualis kakav, facere
uiniti)
onesposobljavanje,
injenje
nesposobnim (ili: nepodesnim) za vrenje
kakve slube, nekog rada; onesposoblje-nost
za vrenje naroitog rada, nedostatak
sposobnosti, nemanje vanosti; iskljuivanje;
iskljuenje.

diskontni posao

diskvalifikovani! (lat. dis-, qualis, facere) v.

diskvalificirati.
diskvalificirati (lat. dis-, qualis, facere)
onesposobiti, uiniti (ili: nainiti) nesposobnim
(ili: nepodesnim) za vrenje kakve slube;
proglasiti nesposobnim ili nevaeim; sp.
nekoga iskljuiti iz takmienja zato to ne
odgovara propisanim uslovima takmienja;
obeleiti
nekoga
kao
nedostojnog,
nepodobnog; diskva-lifikova ti.
disklamacija (nlat. dis-clamatio) odricanje,
nepriznavanje; prav. lano poricanje svojih
obaveza.
disklamirati (nlat. dis-, clamare) poricati,
odricati, ne priznavati.
diskobolija (gr. diskos, kolut bole hitac)
bacanje diskosa.
diskobolos (gr. diskos, bole) baca diskosa.
diskografija (gr. diskos, grapho piem) popis
proizvoaa gramofonskih ploa.
diskoidan (gr. diskos, eidos vid, oblik) slian
diskosu, slian tanjiru, tanjirast, ploast.
disko-klub (gr.-eng.) obino zatvoreno mesto u
kome se skuplja omladina da bi sluala
modernu muziku sa ploa i igrala.
diskolija
(gr.
dyskolia)
nezadovoljstvo,
neraspoloenje, turobnost, seta; sklonost
izvesnih ljudi da sve stvari i pojave tumae
i gledaju u crnoj boji; supr.: euko-lmja.
diskoloran (lat. discolor) razliite boje,
raznobojan, aren.
diskoloracija (lat. discoloratio) obezbojenje,
gubljenje boje, bleenje.
diskonvenijencija (nlat. disconvenientia) neprilinost, nepristojnost, nepriklad-nost,
neskladnost.
diskont (ital. discoiito) trg. v. diskonto.
diskontant (ital. disconto) trg. lice koje daje
menicu u eskont.
diskontar (ital. disconto) trg. lice koje prima
menicu u diskont, koje je diskontuje.
diskontinuiran (lat. dis-, continuere) prekinut,
kod koga je prestala veza, bez veza; prekidan,
neproduan, koji nije u vezi sa zakonom
kontinuiteta.
diskontinuitet (lat. dis-, continuitas npodunost, neprekidnost) prekid, prestanak,
prekidnost, neprodunost.
diskontirati (ital. disconto) trg. odbiti, odraunati;
naroito: menice pre isteka roka, po odbitku
izvesnih procenata, za gotov novac kupiti ili
prodati; diskon-tabilna menica ona koja se
izdaje pouzdanim trgovakim firmama, u
koje se ne sumnja da e ih tano i na vreme
reguli-sati.
diskontni posao bank kupovanje kratkoro-nih
trabina, naroito menica, iji rok plaanja jo
nije dospeo; up. eskontni posao.

diskontni raun

229

diskontni raun trg. izraunavanje sadanje

vrednosti, u gotovom, izvesne sume (trabine) ije plaanje tek, docnije, dospeva.
diskonto (ital. disconto, fr. decompte,
escompte) trg. odraunavanje, odbijanje
procenata pri isplaivanju menica kojima
jo nije dospeo rok plaanja; naknada.
diskordantan (lat. discordans) neskladan,
nesloan, nesaglasan, nejednak.
diskordantnost (lat. discordare ne slagati se,
fr. discordance) nesklad, neskladnost;
nesloga, nesaglasnost; geol. neskladno (ili:
neparalelno) leanje jednog sistema mlaih
slojeva na nekom starijem sloju ili pored
nekog starijeg sloja.
diskordancija
(lat.
discordia
nesloga)
neslaganje, nepodudaranje.
diskordija (lat. discordia) nesloga, razdor,
nesaglasnost.
diskordirati (lat. discordare) muz. odstupati od
pravilnog tona, ne slagati se, ne ii uporedo
sa drugim tonovima, ne biti u skladu.
diskos (gr. diskeuo, diskos) sp. okrugla ili obla,
u sredini odebela ploa od kamena, eleza ili
drveta za bacanje, igra kod starih Grka ve
u Homerovo doba veoma poznata i omiljene;
u savremenoj lakoj atletici bacanje diskosa
ponovo je oive-lo: moderni diskos, obino
od drveta ili eleza ima 22 st u preniku, a
teak je 2 kg; u pravoslavnoj crkvi: tanjir na
kojem stoji lugar (deo crkvenih utvari); bat.
unutarnji krug sloenih cvetova, npr.
suncokreta.
diskofil (gr. diskos, philos prijatel>) lju-bitelj i
poznavalac kvaliteta gramofonskih ploa;
pasionirani skuplja intere-santnih primeraka
starih i savremenih gramofonskih ploa.
diskrazija (gr. dys-, krasi meavina) med.
ravo meanje sokova u telu.
diskredit (nlat. dis- creditare, fr. discredit)
nepoverenje, rav glas, gubitak kredita;
gubitak ugleda (ili: vrednosti).
diskreditiranje (fr. discrediter) liavanje
poverenja ili ugleda, ozloglaenje, iznoenje
na rav glas, nanoenje tete neijem dobrom
glasu.
diskreditirati (fr. discrediter) liiti poverenja ili
ugleda, izvikati, ozloglasiti, ubiti nekome
dobar glas, ugled ili poverenje.
diskreditovati v. diskreditirati.
diskrepantan (lat. discrepans) koji odstupa,
odudara, koji se razlikuje od nekoga ili
neega, koji nije u skladu.
diskrepancija (lat. discrepantia) nesaglasnost,
neslaganje, neskladnost, nesrazmer-nost,
razlika.
diskretan (lat. discernere razdvojiti, odvojiti,
discretus razdvojen, odvojen; razliit) 1. po
sebi razliit ili odvojen; mat., fil., hem.
diskretna veliina veliina kod koje deo
prethodi celini, veliina iji

diskulpacIJa

deo slui kao mera (stotina kao celo sastoji se

od 100 jedinica), supr. kontinui-rana veliina, tj.
veliina kod koje celina prethodi delovima,
veliina koja nema mere u sebi (jedinica se ne
sastoji iz razlomaka); 2. koji ume razborito da
pravi razliku meu stvarima i sl., uzdrljiv,
paljiv, smotren, utljiv, koji ume da uva
tajnu, pouzdan, poverljiv, obazriv, mudar,
oprezan; 3. diskreto, kon diskrecione (ital.
discreto, con discrezi-ope) muz. oprezno, vodei
rauna o glavnom glasu i o nameri kompozitora.
diskrecija (nlat. discretio, fr. discretion)
smotrenost i obazrivost u govoru i ponaanju,
paljivost, uzdrljivost, voenje rauna o
osetljivosti drugoga; neprolive-nost, utljivost;
nahoenje,
velikodunost ili uviavnost
(pobedioca); predati se na diskreciju predati se
na milost i nemilost; a diskresjon (fr. a
discretion) prema nahoenju, na milost i
nemilost; diskrecione godine godine zrelosti,
godine punoletnosti; diskreciono doba doba u
kojem neko ima pravo da se odlui kojoj e
veroispovesti pristupiti; diskrecioni dani trg.
vreme koje se moe jo ekati od dana kada
menici doe rok pa do njenog slanja na protest.
diskrecionaran (fr. discretionnaire) ostavljen
uviavnosti i linom nahoenju; diskrecionarna
vlast slobodno, neogranieno pravo i vlast suda,
naroito pred-sedavajueg, da u toku pretresa po
sopstvenom nahoenju bira sredstva koja mu
se ine celishodna; diskrecioni. diskrecioni v.
diskrecionaran. diskrimen (lat. discernere,
discrimen) neto to odvaja, mea, granica,
meuprostor; razlika, razmak, razlinost;
odsudan ili kritian trenutak, najvea
opasnost, kriza.
diskriminanta (lat. discriminare) mat. kod
odreivanja korena (hr h2) kvadratne jed-naine;
izraz
koji
se
nalazi
pod
korenom.
diskriminacija (lat. discriminare odvajati,
praviti razliku, nlat. discriminatio) u
meunarodnim odnosima: davanje manjih
prava pripadnicima jedne drave nego to se
daju pripadnicima drugih drava; rasna
diskriminacija socijalnopravni odnos u nekim
dravama koji pripadnicima drugih rasa (npr.
Crncima i Jevrejima) i nacionalnim manjinama
osporava ona prava i graanske slobode to ih
uivaju pripadnici vladajueg naroda; obespravljenje kolonijalnih, polukolonijalnih naroda ili
narodnih manjina od strane vladajueg naroda.
diskriminirati
(lat.
discriminare)
deliti,
odvajati, razlikovati; smanjivati prava,
prikraivati prava, obespravljivati; graniiti.
diskulpacija (nlat. disculpatio) opravda-vanje,
dokazivanje nevinosti.

diskulpirati

230

diskulpirati
(nlat.
dis-culpare)
pravdati,
opravdavati, dokazati nevinost.
diskurzivan (nlat. discursivus) log. onaj koji je
isto misaone, pojmovne prirode (supr.:
intuitivan);
razgovoran,
u
razgovoru,
uzgredan.
diskurirati (lat. dis-currere, fr. discourir)
govoriti, razgovarati se.
diskurs (lat. discursus, fr. discours) razgovaranje,
razgovor;
govor,
beseda,
predavanje, izlaganje.
diskus (lat. discus, gr. di'skos) v. diskos.
diskusivan (nlat. discussivus) koji pretresa,
objanjava; koji razlae, razdeljuje.
diskusiji (lat. discussio) pretresanje, raspravljanje,
istraivanje
razgovorom,
objanjavanje putem izmene misli i raznih
gledita.
diskutabilan
(lat.
discutere
raspravl>ati)
raspravljiv, pretrep!ljiv, koji je sposoban da se
o njemu pretresa, raspravlja.
diskutirati (lat. discutefe) v. diskutovati.
diskutovati
(lat.
discutere)
pretresati,
objanjavati, raspravljati.
disk-dokej (eng. disc-jockey) lice koje bira i
puta ploe zabavne muzike na priredbama,
disko-klubovima ili na radiju uz propratni
komentar.
dislalija (gr. dys-, lalein tepati, govoriti) med.
poremeaj u izgovaranju rei usled oboljenja
ili kakvog nedostatka na spoljnim organima
za proizvoenje govora (na jeziku, usnama,
zubima ili grkljanu).
disleksija (gr. dys-, lexis govorenje) med.
nesposobnost itanja kada bolesnik moe
samo da pone itanje teksta a nije sposoban
da ita do kraja.
dislogija (gr. dys-, logos) psih. poremeaji u
govoru usled nedostatka inteligencije.
dislokacija
(lat.
dislocatio)
premetanje,
razmetanje; podela, razdeoba; voj. razmeta j
trupa po izvesnoj oblasti; geol. pucanje
Zemljine kore i poremeaji koji su s tim u
vezi; med. ipgaenje, uganue; dis-lokaciona
karta mapa iz koje se vidi kako su trupe
razmetene u nekoj oblasti.
dislocirati (lat. dislocare) premestiti, pre-metati,
razmestiti, razmetati, npr. vojsku; med.
uganuti, icgapJiti.
dismembrator (lat. dis-, membrum ud; lan,
deo) dezintegrator za ito.
dismembracija (lat. dismembratio) rasparavanje, raskomadavanje, rapglanjavanje;
naroito: podela jednog kompleksa zemljita
na manje delove (parcele); izdvajanje
crkvene optine iz njene dosadanje paro-hije.
dismembrirati (lat. dis-, membrum) odvajati
delove iz neke celine, rasparava,
raskomadavati, raskomadati, ralanja-vati.
dismenorea (gr. dys-, men mesec, geb teem)
med. menstruacija praena bolovima (kao
posledica nedovoljne razvijenosti ili nepravilnog poloaja materice; kod ena i

disnareuniJa

kao posledica nekog oboljenja unutarnjih

spolnih organa).
disolvencija (lat. dissolventia) pl. med. sredstva
za
rastvaranje
(ili:
razblaivanje,
omekavanje, rastavljanje).
disolvirati (lat. dissolvere) rastvoriti, ra-stvarati,
rastopiti; raspustiti, rastaviti.
disolubilan
(lat.
dissolubilis)
rastvorljiv,
rastopljiv, rastavljiv.
disolutan (lat. dissolutus) rastvoren; neobuzdan,
lakomislen, razuzdan.
disolutivan (nlat. dissolutivus) rastvaran, koji
rastvara, rastavan, koji rastavlja, rastopan,
koji rastapa; rastvorni, rastop-ni, koji je
prirode rastvora (ili: rastava, rastopa), koji
pripada rastvoru (ili: ra-stavu, rastopu).
disolucija
(lat.
dissolutio)
rastvaranje,
raspadanje jednog tela; raspad (npr. drutva,
drave, braka); neobuzdanost, raspute-nost,
razvratnost; disolucioni kont-rakt trg.
ugovor o razortaenju.
disonantni interval muz. onaj ije jednovremeno
zvuanje tonova ne zadovoljava na sluh.
disoianca (nlat. dissonantia) nesklad, nesloga,
nesaglasnost, neslaganje, razdor; muz. odnos
dvaju ili vie tonova ije zvuanje ne moe da
zadovolji, nego trai veu konsonanciju (u
sekundi, septimi, noni i dr.) tj. prijatniji
utisak na uvo.
disonirati (lat. dissonare) ne zvuati skladno,
ne slagati se u glasu, biti nes-kladan;
razlikovati se.
disopija (gr. dys-, opsis vienje) med. slabovidnost, slabost vida; disopsija.
disopsija (gr. dys-, opsis) med. v. disopija.
disocijabilan (lat. dissociabilis) nespojljiv,
nezdruljiv.
disocijacija (lat. dissociatio) razdvajanje,
rastajanje, rasturanje (nekog drutva); hem.
razlaganje hemijskog jedinjenja u njegove
sastavne delove naroito dejstvom toplote;
elektrolitina disocijacija fiz. raspadanje
molekula rastvora u prostije sastojke (jope).
disocirati (lat. dissociare) rastaviti, raz-druiti,
rasturiti, razdvojiti.
dispanzer (eng. dispensary) socijalna ustanova
za besplatno leenje sirotinje.
disparagij(um) (nlat. dis-paragium) neprilian
brak (sa osobom iz nieg stalea, naroito
lanova vladarske kue); v. me-zalijans. ,
disparatan (Lat. disparatus) iz osnova razli-an,
nejednak, neskladan; disparatii pojmovi log.
oni koji ne pripadaju zajednikom rodnom
pojmu te nemaju nikakvih zajednikih
oznaka, npr. razum i biljka, jabuka i vrlina.
dispareunija (gr. dys-, pareunos suprug,
supruga)
med.
slabo,
nedovoljno
raspoloenje ene za spolno optenje.

disparitet

231

disiaritet (lat. dis-par) nejednakost, razli-itost,

neskladnost.
dispairati (fr. dispacher) mor. tetu pre-trpljenu
na lai proceniti ili naknaditi.
disienzarij(um) (lat. dispendere) zano d za
besplatno davanje lekova sirotinji, sirotinjska
apoteka.
dispenzator (lat. dispensator) razdavalac,
delilac,
prilonik;
upravnik,
nastojnik
(naroito u manastirima).
dispenzatorij(um)
(nlat.
dispensatorium)
apotekarska
knjiga
sa
propisima
za
spravljanje lekova koju izdaje sanitetski
savet; apotekarski zbornik.
dispenzacija (lat. dispensatio) razdvajanje,
deljenje; razreavanje od neke obaveze ili
smetnje u pojedinanom sluaju, naroito kod
prepreka za brak; osloboenje, oprotaj;
dispenzacioni trokovi, novac koji treba
platiti za jedno ovakvo razreavanje ili
oprotaj.
dispenzirati (lat. dis-pensare) podeliti, razdeliti,
razdati; farm. lekove praviti i izdavati;
osloboditi od obaveze, kazne ili nevol>e;
oprostiti.
dispepsija (gr. dys-, pepsis varenje, probava)
med. poremeaji u organima za varenje
(elucu i crevima), naroito: slabo varenje
eluca usled poremeaja u luenju sokova za
varenje.
dispeptian (gr. dys-, pepsis) koji teko vari,
teko prekuvava.
dispeptiar (gr. dys-, pepsis) onaj koji pati od
slabog varenja.
dispergirati (lat. dispergere) rasipati, rasuti,
rasturati, rasturiti.
disperzivan (nlat. dispersivus) rasipan, rasturan.
disperzija (lat. dispergere, dispersio) opt. rasturanje svetlosti, pojava da se sloena
svetlost moe prizmom razloiti na svoje
sastavne, elementarne, homogene, svetlosti,
boje, rasturanje boja.
dispermatian (gr. di-, sperma seme) fiziol.
dvosemen, sa dva semena.
dispescirati
(lat.
dis-pescere)
rastaviti,
razdvojiti; sporne sume, naroito u vezi sa
tetom na moru, podeliti meu zainteresovane (v. dispairati); teke raune
regulisati.
dispeer (eng. dispatch hitno obaviti) 1.
slubenik koji regulie kretanje vozova na
jednom delu pruge; 2. slubenik koji vri
razdeobu elektrine energije na vie
elektrinih stanica meusobno povezanih; 3.
slubenik koji upravlja celim tokom
proizvodnje nekog mehanizovanog preduzea
iz jednog sredita snabdevenog potrebnom
signalnom aparaturom i sredstvima veze.
displantacija (lat. dis-plantatio) presai-vanje,
rasaivanje; premetanje.
discencija (lat. displicentia) nedopadanje,
nesvianje; displicencije paktum (lat.

disponirati

displicentiae pactum) prav. ugovor o raskidanju zakljuenog trgovakog posla, ugovor o

pimanluku.
displicirati (lat. displicere) ne dopadati se, ne
sviati se, ne biti po volji.
dispnoja (gr. dys-, pneo diem, rpoe disanje)
med. zaptiv, zaptivanje, teko disanje (kod
teih oboljenja organa za disanje, srca,
izvesnih ivanih poremeaja, groznice,
mehanikih smetnji i dr.).
dispozitiv (nlat. dispositiva) prav. odluka,
reen>e, formula presude.
dispozitivan (nlat. dispositivus) koji se tie
raspolaganje neim ili ureenja neega; koji
nareuje, prepisuje, odluuje.
dispozicija (lat. dispositio) raspored, raz-metaj;
sreivanje, ureivanje, pripremanje; plan
(npr. za bitku); skica, nacrt (rasprave, lanka,
predavanja); raspolaganje, rukovanje novcem,
imanjem; med. na-strojenost za izvesne
bolesti,
sklonost
izvesnim
bolestima;
duevno
raspoloenje,
dobra
volja;
nastrojenost, naroita sposobnost za neto
(npr. muziku, nauku, zloin, krau);
dispozicioni fond novac stavljen nekome na
raspolaganje u izvesne svrhe, i o kojem se ne
mora polagati raun.
dispoziciona sposobnost prav. sposobnost raspolaganja neim, sposobnost za pravne
radnje ili poslove, sposobnost za samostalno
obavljanje poslova.
dispoziciono dobro trg. roba koju poruilac nee,
zbog rave kakvoe ili zadocnjenja, da
primi, nego je stavlja prodavcu na
raspolaganje.
dispoziciono ogranienje prav. ogranienje
slobode primanja obaveza, zaduivanja ili
otuivanja imovine.
dispondej (gr. di-, spondeios) metr. dvostruki
spondej, stihovna stopa od etiri duga sloga:
.
disnonenda (lat. disponenda) pl. ono to je
stavljeno na raspolaganje, naroito u
knjiarstvu; knjige koje je knjiar primio
radi rasprodaje, ali ih nije prodao te ih, stoga,
ponovo stavlja izdavau na raspolaganje.
disponent (lat. disponens) upravnik, poslovoa,
lice koje je ovlaeno da upravlja poslovima
jedne trgovake kue; lice koje raspolae.
disponibilan (nlat. disponibilis) raspo-loljiv,
na raspolaganju, kojim se moe raspolagati.
disponibilitet (nlat. disponibilitas) stanje neega
to je na raspolaganju, raspo-loljivost; voj.
vreme izmeu aktivne slube i penzije (dok se
prima akontacija penzije).
disponiran (lat. disponens) raspoloen, vedar,
dobre volje.
disponirati
(lat.
disponere)
razmestiti,
razmetati, rasporeivati, tamo-amo postaviti,
razrediti; srediti, urediti, pri-

disposesiJa

232

rediti, udesiti, spremiti (lanak, predavanje);

raspolagati, rukovati (novcem, imanjem);
skloniti, raspoloiti, pobudi-ti nekoga na
neto, nagovoriti.
disposesija (nlat. dispossessio) prav. lia-vanje
poseda, lienje poseda.
disposesirati (ital. dispossessare) prav. od-straniti
(ili: ukloniti, oterati) sa poseda, liiti poseda.
dispraksija (gr. dispraxia) psih mala aprak-sija,
tj. mala nesposobnost vrenja izvesnih kretnji,
tanog poimanja i razumevanja znaenja
stvari, nedostatak razumevanja za praktinu
upotrebu pojedinih predmeta.
disprozijum hen elemenat iz grupe retkih
zemalja, redni broj 66, atomska masa 162,5,
znak Dy.
disproporcija (nlat. dis-proportio) nesrazmernost, nejednakost.
disproporcionalav (nlat. dis-proportionalis)
nesrazmeran, nejednak.
disput (lat. disputare) prepirka, spor, raspravljanje, nadmetanje reima.
disputabilan (lat. disputabilis) sporan, kome je
potrebno objanjenje.
disputant (lat. disputans) v. disputator.
disputator
(lat.
disputator)
raspravlja,
pretresan, uesnik u disputovanju.
disputacija (lat. disputatio) nadmetanje (ili:
borba) reima, naroito: javna nauna raspra
u kojoj jedna strana (oponent) gleda da pobije
ono to je druga (respondent ili defendent)
tvrdila; danas se jo vri radi dobijanje
akademskih
poasti
(inauguralna
disputacija,
habilitacio-na
disputacija,
promociona disputacija, lat. disputatio pro
gradu).
disputirati (lat. disputare) prepirati se, sporiti
se; naroito; voditi naunu prepirku.
disrekomandacija (lat. dis-, fr. recommandation) rava preporuka, kuenje.
disrekomandirati (lat. dis-, fr. rekomman-der)
ravo preporui, pokuditi.
disrenome (lat. dis-, renommee) ruan glas,
izvikanost, ozloglaenost; disreputa-cija.
disrenomiran (lat. dis-, fr. renommer)
izvikan, ozloglaen, na ravom glasu.
disrenomirati (lat. dis-, fr. renommer) izvikati,
izneti na rav glas.
disreputacija (lat. dis-, fr. reputation) v.
disrenome.
disreforma (lat. dis-, fr. reforme) rav (ili:
neuspeo) preobraaj ili preokret.
disruptivno pranjenje (lat. disrumpere) fiz. naglo
pranjenje
elektriciteta,
kratkotrajno
elektrine pranjenje (za razliku od
elektrine struje, kod koje se elektrine mase
kreu ravnomerno i trajno utvrenom
putanjom).
distanazija (gr. dys-thanatos) teko umiranje,
borba s duom; supr.-. eutanazija.

distonirati
distanca (lat. distantia) odstojanje, razdalji-na,
razmak; drati distancu voj. pri mar-evanju:
drati propisno rastojanje: ja-hanje na
distancu dugo jahanje (kad se konj ne
zamenjuje); distantna menica menica na drugo
mesto, kod koje su, dakle, mesto izdavanja i
mesto plaanja razliiti.
distanciran (lat. distans) na odstojanju; sp. izraz
za konja koji jo nije stigao ni do distantnog
stuba (koji stoji na 200 metara ispred mete)
kada je pobednik ve preao metu.
distancometar (lat. distantia odstojanje, gr.
metron mera) instrument za odreivanje
odstojanja.
disteleologija (gr. dys-, teleios savren, potpun,
logia) fil. uenje koje porie ce-lishodnost i
savrenstvo sveta: odnosi u prirodi i kulturi su
necelishodni i po ivot tetni, te, kao takvi,
apsolutno protivree teleolokom shvatanju
ivota i prirode.
distendirati (lat. dis-tendere) med. silom
istegnuti, rastegnuti.
distenzija
(lat.
dis-tendere)
zategnutost,
napregnutost; obim, opseg; distencija.
distencija (lat. distentio) v. distenzija.
distingviran (lat. di-stinguere) koji se razlikuje
od drugih, odlian, otmen, ugledan, istaknut.
disting(v)irati (lat. di-stinguere) odvajati,
razlikovati neto od neega; ukazivati
nekome naroitu panju, odlikovati; distingvirati se odlikovati se, isticati se.
distinktan (lat. distinctus) odvojen, zaseban,
razliit; jasan, razgovetan, razumljiv.
distinktivan (nlat. distinctivus) oznaan, koji
odvaja, razlikuje; koji odlikuje; koji slulsi da
obelei razliku u znaenju.
distinkcija (lat. distinctio) razlikovanje, razlika;
log. tano razlikovanje pojmova; odlikovanje,
otmenost, poloaj; osoba od distinkcije,
osoba od poloaja ili ugleda.
distih (gr. distichon) metr. v. distihon.
distihija (gr. di-, stichos red) 1. med. dvostruki
red, naroito trepavica.
distihija (gr. dystychfa) 2. nesrea, nedaa, zla
kob, nesrean sluaj.
distihijaza (gr. di-, stichos) med. stvaranje
dvostrukog reda trepavica (kao bolest).
distihian (gr. di-, stichos) dvored, sa dva reda,
dvoredan.
distihon (gr. distichon) metr. dvostih, dva stiha
zajedno, tj. heksametar i pentametar (koji
dolaze jedan za drugim).
distokija (gr. dis-, tikto rodim) med. raanje
dvojaka, blizanaca.
distomatoza (gr. di-, stoma usta) med.
truljenje jetre koje dolazi od crva u jetri
(Distomum hepaticum), metiljavost.
distonirati (ital. distonare) muz. iziKi iz prvog
tona, odvie visoko ili odvie nisko (pevati,
svirati).

distorzija

233

distorzija (lat. distortio) med. iskrivljavanje,

iaenje, uganuKe nekog uda, prevrtanje
(oiju), krivljenje.
distrakcija (lat. distractio) rasejanost, nepanja;
razonoda, razonoenje, zabavljanje, zabava;
med. odvajanje slomljenih ili oteenih udova;
prav. otuivanje, prodaja.
distrahirati (lat. distrahere) rasejati, razvui,
odvui; zbuniti, skrenuti panju sa neega;
razonoditi, zabavljati, zabaviti, razgaliti; med.
odvojiti, odvajati polomljene ili oteene
udove.
distribuent (lat. distribuens) razdava, razdelilac, razdeljiva; darodavac.
distribuirati
(lat.
distribuere)
razdeliti,
razdeljivati, razdati, razdavati, podeliti;
razvesti, razvoditi; rasporediti, raz-mestiti.
distributivan (lat. distributivus) razdelan,
rasporedan, razmeten, koji deli, raz-deljuje,
rasporeuje, razmeta; razdelni, razdeobni,
rasporedni, razmetajni; distributivan pojam
log. pojam koji se odnosi na svaki lan neke'
skupine ili klase (supr.: kolektivan pojam);
distributivno reenje prav. sudsko reenje o
podeli ste-ajne mase meu poverioce;
distributivni broj broj koji kazuje koliko na
svakoga dolazi (po jedan, po dva itd.);
adverbija
distributiva
(lat.
adverbia
distributiva) gram. deoni prilozi, npr. delom
delom, as as itd.
distribucija (lat. distributio) podela, raz-deoba,
raspored; lit. kad se jedna opta slika ili jedan
pojam ne predstavlja jednom rei, nego se
razlae na svoje sastojke, npr. Te on tursku
silu razgleduje, pregleduje kakvi su adori,
pregleduje konje i junake".
distrikt (nlat. districtus) sudski srez; srez,
okrug, oblast; odeljenje; nadlenost, delo-krug.
distringas (lat. distringere, distringas) prav.
naredba o pozivanju pred sud; punomo za
popisivanje stvari.
distrihijaza (gr. dys-, trix, trichos dlaka, vlas)
med. v. distihijaza.
distrofija (gr. dys-, trophe hrana) med. poremeaji u ishrani jednog organa ili nekog
njegovog dela.
distrofon (gr. di-, strophe) poet. pesma koja se
sastoji od dve strofe.
disunija (ital. disunire) razjedinjenje, otcepljenje; razdor, nesloga.
disunionisti (ital. disunire) pl. pristalice stranke
kojoj je cilj razjedinjenje Sever-noamerike
Unije.
disuniran (ital. disunire) razjedinjen, rastavljen, odvojen.
disunirati (ital. disunire) razjediniti, rastaviti,
razdvojiti; pocepati.
disurija (gr. dys-, uron mokraa) med. tekoa
mokrenja; bolestan sastav mokrae; disurija
psihika (nlat. disuria psychica)

disciplinarni

nemogunost putanja mokrae u prisustvu

drugih, zbog stidljivosti.
disfagija (gr. dys-, phagein jesti) med. teko
gutanje hrane, tekoe i jaki bolovi pri
gutanju.
disfazija (gr. dys-, phasis izreka, phemi
kaem) psih. smetnja u govoru usled
nesposobnosti da se za predstave nau
odgovarajue rei.
disfiguracija (lat. dis-, figuratio) unakaavan>e, unakaenje, nagrivanje, nagrenje,
kvarenje oblika, nakaza.
disharmonija (lat. dis-, gr. harmoma) muz.
neslaganje tonova, nesklad, pogrean ton
(disonancija, kakofonija); nesaglasnost,
neslaganje, razdor, rascep.
disharmonirati (lat. dis-, gr. harmozo slaem
se) ne biti skladan, greiti u tonu; ne slagati
se, ne biti sloan.
disharmonian (lat. dis-, gr. harmonia
sklad) neskladan, pogrean u tonu; koji
remeti saglasnost.
dishemija med. v. disemija.
dishidrozis (lat. dis-, gr. hydor voda) med.
kono oboljenje na prstima ruku i nogu; javlja
se u obliku mehuria (sitnih plikova),
napunjenih bistrom tenou i praenih
svrabom.
dishimija (gr. dys-, chymos sok) med. rav (ili:
nepovoljan) sastav sokova u telu (poglavito
usled rave hrane).
dishromatopsija (gr. dys-, chroma boja, 6r-sis
vid, vienje) med. slepilo za boje, nesposobnost
ula vida da u podjednako j meri opaa sve
boje spektruma.
disceptator (lat. disceptator) presudilac, sudija u
sporu.
disceptacija (lat. disceptatio) rasprava, raspravljanje o pitanju koje jo nije izvedeno
naisto, pretres, debata.
disceptirati (lat. disceptare) raspravljati,
pretresati, debatovati.
discernirati
(lat.
discernere)
odvajati,
razlikovati, raspoznavati, uviati, sazna-vati.
discesija (lat. discessio) odlazak, odvajanje;
razvod braka.
discidij(um) (lat. discidium) raskidanje,
razdvajanje; razvod braka.
disciplina (lat. disciplina) stega, red, poredak,
zapt (kolski, vojni, crkveni); kod kaluera:
bi, bievanje; nauka, grana nauke, uenje,
nauna struka; nauni predmet, nastava,
nastavni metod; disciplina arkana (lat.
disciplina arcana) tajna nauka; teol. uredba o
tajnama.
disciplinabilan (nlat. disciplinabilis) sposoban
da se obui ili dovede u red, koji se moe
neem nauiti.
disciplinarni (lat. disciplina) koji se tie stege,
reda, zapta, zaptni; discplinarna vlast pravo
da se potinjeni silom i strogou nateraju na
vrenje dunosti; disciplinarni psstupak
istraga pretpo-stavljene vlasti protiv
slubenika zbog

disciplinirati

234

nesavesnog vrenja dunosti i odreivanje

disciplinarne kazne.
disciplinirati (lat. disciplina) naviknuti (ili:
navikavati) na stegu, na red, na zapt; drati u
stezi, u redu, u zaptu, u strogosti;
disciplinirane trupe izvebani i dobro
obueni ili na red naviknuti vojnici.
disciplinski v. disciplinarni.
dita (ital. ditta) trg. potpis na pismu; menice
trgovca koje ima u radnji; ime pod kojim
se radnja vodi, firma.
diteizam (gr. di-, theos bog) verovanje u dva
boga, dvobotvo.
diteist(a) (gr. di-, theos bog) onaj koji
veruje u dva boga, dvoboac.
ditetraedar (gr. di-, tetra etiri, hedra povrina,
osnova) geom. poliedar sa dvaput po etiri
povrine, oktaedar.
ditiramb (gr. dithyrambos) nadimak boga
Baha, zbog njegovog tobonjeg dvostrukog
porekla od Semele i Zevsa; poet. prvobitno:
burna i oduevljene pesma u slavu boga
Dionisa, Baha, boga vina i uivanja; danas:
lirska pesma u kojoj neogranieno vlada
mata i dovodi pesnika kao u neko bunilo, te
u najveem zanosu opeva i slavi zemaljsku
sreu i uivanja (npr. neka mesta u a kom
rastanku Branka Radie-via).
ditirampski (gr. dithyrambos) oduevljeno,
zanosno, burno, kao u ditirambu.
dito (ital. ditto) v. deto.
ditomija (gr. di-, temno seem) razdvajanje,
rastavljanje na dva dela.
ditonus (gr. ditonos) muz. interval koji se
sastoji iz dva cela tona, velika terca.
ditopsija (gr. dittos dvostruk, orao gledam) v.
diplopija.
ditrohej (gr. di-, trochafos) metr. dvostruki
trohej, stihovna stopa od etiri sloga: -i-i.
diurezis (gr. di-, uron mokraa) med.
izdvajanje (ili: luenje) mokrae.
diuretikum (gr. di-, uron) med. sredstvo koje
goni na mokrenje; pr. diuretian.
difalko (ital. difalco) trg. odbitak od celokupnog
iznosa.
difamator (lat. diffamator) opada, klevetnik,
panjkalo.
difamatorski (lat. diffamare) opadaki,
klevetniki, pogrdan.
difamacija (nlat. diffamatio) irenje runih
glasova, klevetanje, opadanje, ogovaranje;
difamacio civilne (lat. diffamatio civilis)
prav. kada se neko hvali i razmee kako ima
na neto vee pravo no neko drugi.
difamija (lat. diffamare) klevetanje, potvaranje, opadanje, ogovaranje.
difamiran (lat. diffamatus) ozloglaen, izvikan,
iznesen na ruan glas.
difamirati (lat. diffamare) izneti (ili: iznositi) na
rav glas, ozloglasiti, ozlo-glaavati;
razglasiti, razglaavati.

diferenciranje

difereitan (lat. differens) razliit, nejednak,

drukiji, raznolik.
diferentizam (lat. differre razlikovati se) v.
determinizam.
diferencija (lat. differentia) razlika, raz-linost;
netaan iznos; mat. razlika, deo za koji je
neka veliina vea ili manja od druge; viak,
manjak, deficit; nesuglasice; neslaganje.
diferencijal (lat. differe razlikom, -i se) mat.
beskrajno mala (infinitezimalna) razlika
izmeu uzastopnih vrednosti neprekidno
promenljive veliine; teh. kod motornih vozila:
spona (veza) izmeu motora menjake
kutije (razvodnika brzine) i tokova.
diferencijalna bremza teh. konica sa dvostrukim
dejstvom.
diferencijalna psihologiji nauka koja se bavi
razlikama u duevnim sposobnostima
pojedinaca, npr. psihologijom razlika u spolu,
u sposobnostima, psihologijom tipova, razlika
u starosti itd.; psiholo-gija individualnih
razlika, individual-nih varijacija duevnog
ivota i njihove uzrone zavisnosti.
diferencijalna tarifa sistem u obrauna-vanju
naplate podvoza na eleznicama, po kojem,
kod preveza u masama (ita, drva, uglja i sl.),
to je vee odstojanje podvozni stavovi bivaju
srazmerno sve manji; izuzetan podvozni stav.
diferencijalne carine trg. carine koje se za robu
iste vrste razliito, tj. po nejedna-kom
carinskom stavu, obraunavaju; cilj im je
pomaganje domae trgovine (smanjiva-nje
carinskog stava za domae trgovce), ili
olakavanje odnosno oteavanje uvoza iz
izvesnih drava; izuzetna (ili: po-vlaena)
carina.
diferenciJalni posao trg. berzanski posao (ili:
trgovanje vrednosnim hartijama) pri emu se
hartije stvarno ne izdaju, nego se samo prima
ili nadoknauje razlika, ukoliko su skoile
ili'pale u vrednosti.
diferenciJalni raun mat. deo vie analize koji ui
kako se iznalazi vrednost dife-rencijala.
diferenciJalni ton fiz. trei ton koji se uje kada
istovremeno zvue podjednako jako dva tona
razliite visine i ija je visina jednaka sa
razlikom broja treptaja ona dva tona.
diferenciJalni carinski sistem trg. sistem po kojem
se carinski stavovi za uvozne i izvozne
artikle za pojedine zemlje, u koje se ti artikli
uvoze ili iz kojih se izvoze, razliito reguliu
i obraunavaju.
diferencijalno plaanje isplata razlike pale
vrednosti dravnih hartija ili akcija.
diferencija specifika (lat. differentia specifica)
log. v. pod definicija.
diferenciranje (lat. differre) fil. stvaranje
razlika i razlinosti iz istovrsnoga,

diferencirati

235

odvajanje, ralanjavanje neega istovr-snog

u raznovrsne delove; kat. iznalaenje vrednosti
kolinika dveju beskrajno malih veliina ili
diferencijala.
diferencirati (lat. differre razlikovati se)
razlikovati, praviti razliku; mat. iznalazi
diferencijal.
diferirati (lat. differre) biti razlian, razlikovati
se, ne slagati se.
difesija (nlat. diffessio) nepriznavanje; sud-sko
nepriznavanje vanosti ili originalnosti
jednog dokumenta.
difesiona zakletva (lat. diffessio jurata) prav.
nepriznavanje i odricanje zakletvom nekog
dela, naroito originalnosti rukopisa ili
potpisa.
difidencija (lat. diffidentia) nepoverenje,
podozrevanje, neverovanje.
difizer (fr. diffuseur) aparat za izvlaenje
repinog soka (u fabrikaciji eera).
difilan (gr. di-, phyllon list) sa dva lista, dvolist.
difindirati (lat. diffindere) cepati, rascepiti; prav.
prekinuti parnicu i odloiti je za drugi dan.
difisija (lat. diffissio) cepanje, rasceplji-vanje;
prav. odlaganje pretresa.
dificilan (lat. difficilis) teak, muan, nezgodan,
koji pravi tekoe, koga je teko zadovoljiti,
npr. dificilan ovek; strog, uporan, jogunast,
tvrdoglav.
difluentan (lat. diffluens) koji se razliva,
raspada, rastvara.
difluencija
(lat.
diffluere)
razlivanje,
raspadanje, rastvaranje.
difonij(um) (gr. di-, phone glas) muz.
kompozicija sa dva glasa.
diforman (fr. difforme) nagrdan, nakazan,
ruan; neskladan.
diformirati (fr. difforme) napraviti na-kaznim,
nagrditi, naruiti.
diformitet (fr. difformite) nakaznost, nakaradnost; nesrazmernost, nesklad.
difrakcija (nlat. diffractio) lomljenje, prelamanje savijanje; fiz. spajanje svetlosti usled
prolaska kroz uzan procep, otvor ili pored
uskog neprovidnog tela i nasta-janje pojava
koje poivaju na interferen-ciji.
difterija (gr. diphteria odrana i uinjena koa)
med. akutna i veoma zarazna bolest koja se
odlikuje zapaljenjem sluzokoe dunika,
drela.
difteritis ned. v. difterija.
diftong (gr. di-, phthongos glas) gram. dvoglasnik, tj. dva razna samoglasnika koji su
spojeni u jedan slog (npr. ao, eo, io, itd.).
diftongiranje (gr. di-, phthongos) gram.
pretvaranje prostog glasa u dvoglasnik.
difuzan (lat. diffusus) rasut; opiran, razvuen;
difuzna svetlost rasuta svetlost, u svima
pravcima odbijena (reflek-tovana) svetlost.

DJUS

difuzija (lat. diffusio) razlivanje, irenje,

rasprostiranje;
preterana
opirnost
i
razvuenost u govorenju i pisanju; fiz.
meusobno meanje raznih gasova i tenosti.
difuziometar (lat. diffusio, gr. metron mera)
aparat za merenje brzine meanja raznih
vrsta gasova.
difuzionizam (lat. diffundere rairiti,
rasprostirati) uenje koje poreklo kul-turnih
pojava u nekom podruju tumai njihovim
prenoenjem i primanjem sal. strane.
difuzioni postupak nain dobijanje soka putem
osmoze iz veoma sitnih renjia repe (uveden
1865. u fabrikaciju eera).
difundirati (lat. diffundere) izliti, razliti,
rasturiti, rairiti; meati se di-fuzijom;
proerdati, spiskati (novac, imanje).
diheksaedar (gr. di-, hex est, hedra povrina)
geom. poliedar sa dvaput po est, tj. dvanaest,
povrina; pr. diheksaedarski sa dvaput po est
povrina;
diheksagonalna
piramida
v.
didodekaedar.
dihogamija (gr. dicha dvostruko, gamos
brak) vot. dvostruki brak, nain oploa-vanja
kod biljaka pri kojem se spolni organi
razvijaju jedni za drugima, dakle, ne u isto
vreme: kod proterandrije pre sazrevaju
muki, a kod croteroginije enski spolni
organi.
dihordijum (gr. di-, chorde ica) muz.
instrumenat sa dve ice.
dihotoman (gr. dicha dvostruko, temno
seem) podeljen na dvoje, ravast.
dihotomija (gr. dichotomia, dicha na dva,
temno) podela na dva dela, podela koja
sadri dva lana, podela roda na dve vrste;
meseeva mena (faza) kada se vidi polovina
njegovog osvetljenog koluta; lsih. podela
ovejeg bia na duu i telo; log. podela na dve
vrste, pozitivnu i negativ-nu; vot. ravanje.
dihroizam (gr. dichroos, di-, chros boja
koe, mast) dvobojnost, dvostruko menjanje
boja.
dihromatian (gr. di-, chroma boja) u dve
boje, dvoboj an.
dihromija (gr. di-, chroma) biol. razliita
obojenost istih organa.
dihroskop (gr. dichroos, skopeo gledam)
instrumenat za posmatranje i utvrivanje
dihroizma kristala itd.
dicefalan (gr. di-, kephale glava) dvoglav.
dicefalij(um) (gr. di-kephalos) med. nakaza
roena sa dve glave.

dicijan hem. v. cijan.

d i ci s gracija (lat. dii gratia) v. dicis kau za.
dicis kauza (lat. dii kauza) radi forme, za
ljubav forme, koliko da se kae, samo
izgleda radi; dicis gracija.
djus (eng. deuce) dvojka u kartama i u kocki; u
tenisu: jednak broj bodova, tj. kad su obe

DO

236

strane jednako jake, npr. kad obe imaju

etrdeset" (forty).
do (lat. dare davati, dati, do dajem) do ut des (lat.
do ut des) prav. dajem, da bi i ti dao; do ut
facijas (lat. do ut facias) ja dajem, a ti da
radi.
doajen (fr. doyen) stareina, najstariji po redu
primanja u nekom drutvu, nekoj ustanovi,
najstariji po godinama; dekan, stareina
fakulteta; doajen diplomat-skog kora strani
poslanik koji je najdue akreditovan na
nekom dvoru ili pri vr-hovnoj upravi neke
drave; najstariji po slubi.
doalij(um) (nlat. doalium) prav. imanje koje
ostaje, posle muevljeve smrti eni na
uivanje, udoviki deo; doarijum.
doarij(um) (nlat. doarium) prav. v. doalijum.
doberman plemenita rasa pasa, ukrtanje
nemakog ovarskog psa i velikog piie-ra,
odlian policijski pas (nazvan po odgajivau
A. A. Dobermanu).
dova (tur. dua, arap. du'a) molitva; blagoslov.
doga (eng. dog) rod velikih i snanih pasa;
engleska, nemaka doga, buldok i dr.
dogana (ital. dogana) carinarnica.
doger (hol. dogger) holandski ribarski amac.
dogesa (ital. dogessa) dudevica.
dogma (gr. dokeo mislim, dogma miljenje)
pravilo, pouka; u klasinoj knjievnosti Grka:
filozofsko pravilo; u Novom zave-tu: carska
naredba, zakonska odredba, za-kl>uak
crkvenog sabora (koncila); hrianske dogme
formu lisaka hrianska naela koja sadre
saznanja o bogu, svetu i o boanskim
odredbama koje su u vezi sa spasenjem
oveka.
dogmatizam (gr. dogma) fil. slepo prihvatanje
nekog uenja kao istine koju ne treba ili nije
dozvoljeno proveravati. U politikoj teoriji i
praksi pod ovom se reju podrazumeva takav
nain miljenja i de-lovanja koji tei da
svoja shvatanja i poglede na svet pretvori u
nepromenljive istine, a svoju praksu prikazuje
jedino ispravnom i jedino moguom, a sve
to u cilju zaustavljanje progresivnih i revolucionarnih kretanja.
dogmatizirati (gr. dogmatizo donosim odluku,
odreujem) postavljati nauna tvrenja;
predavati o dogmama; govoriti odlunim,
odsenim i ubedljivim tonom; govoriti o
neemu s visine.
dogmatika (gr. dogma miljenje) celina ili
sistem uenja jedne filozofske ili religiozne
kole; naroito: sistematsko nauio izlaganje
hrianskih uenja o bogu ili veri,
iskljuujui uenja o dunostima i moralu
(deo sistematske teolo-gije).
dogmatist(a) (gr. dogma) fil. pristalica
dogmatizma; fig. onaj koji neto uporno i
odluno tvrdi.

dogmaticizam fil. v. dogmatizam.

doziranje

dogmatian osnovan na dogmi, koji se tie

dogme, uenja o veri; neispitan, nekritian,
bez dokaza; koji prima ili tvrdi neto
jednostavno, bez obrazloenje i dokaza.
dogmatiar (gr. dogma) onaj koji ui pravilima
vere; fil. prvobitno: onaj filozof koji je, za
razliku od skeptiara koji su u sve sumnjali,
uopte postavljao pozitivna tvrenja i uenja;
po Kantu, dogma-tiari su oni koji postavljaju
pozitivna metafizika tvrenja ne pitajui da li
oveji razum uopte ima prava na takva
tvrenja; fig. onaj koji postavlja tvrenje bez
dovoljnog opravdanja i koji se, uprkos
protivrazloga, uporno pridrava tih tvrenja.
dogmatolatrija (gr. dogma, latreia oboavanje)
slepa i nekritina privrenost nekom
teolokom ili filozofskom uenju ili metodu.
dogmatologija (gr. dogma, logia) nauka" o
dogmama.
dodarij(um) (nlat. dodarium) v. dotarijum.
dodeka- (gr. dodeka) predmetak u sloenicama sa znaenjem: dvanaest.
dodekaginija (gr. dodeka, gyne ena) pl. bot. red
Lineovog sistema biljaka koje imaju jedanaest
ili dvanaest tukova.
dodekagon (gr. dodeka, gom'a ugao) kol. dvanaestougaonik.
dodekadaktilon (gr. dodeka, daktylos prst)
znat. dvanaestopalano crevo, dvanaesnik; up.
duodenum.
dodekadika (gr. dodeka) hat. sistem raunanja
dvanaesticama, a ne deseticama kao u
dekadnom ili decimalnom sistemu.
dodekaedar (gr. dodeka, hedra povrina,
osnova) geom. telo ogranieno sa dvanaest
pravilnih
petouglova
(pentagonalni
dodekaedar).
dodekandrija (gr. dodeka, andria mukost)
bot. XI klasa u Lineovom sistemu biljaka:
cvetovi sa 12 do 19 pranikovih konia u
jednom hermafroditnom cvetu.
dodekapetalan (gr. dodeka, petalon list) bot. koji
ima dvanaest cvetnih listia.
dodekarh (gr. dodek-archos) lan vlade dvanaestorice.
dodekarhija (gr. dodeka, archo vladam)
vladavina dvanaestorice.
doza (v. dosa, dan. daase, arap. tassah) l.
kutija za uvanje suvih tvari, supstanca
(eera, duvana i dr.).
doza (gr. didomi dajem, dosis davanje) 2.
davanje, naroito: davanje leka: koliina
materije (tvari) koja ulazi u sastav nekog
leka; koliina leka koju treba dati bolesniku;
dozis.
doziologija (gr. dosis davanje, logia) med.
nauka o davanju lekova s obzirom na
koliinu.
doziranje (gr. dosis) ned. odreivanje koliine
tvari, materije koja treba da ue u

dozirati

237

sastav jednog leka: odreivanje koliine leka

koji treba dati bolesniku.
dozirati (gr. dosis) med. odrediti koliinu
materije koja treba da ue u sastav jednog
leka: odrediti koliinu leka koju treba davati
bolesniku.
dozis (gr. didomi, dosis) v. doza 2.
dozni telefon telefon u obliku doze.
dok (eng. dock) najunutarnjiji deo pristanita,
vodeni bazen snabdeven vranama i ustavama
kako bi mogao stalno imati duboku vodu radi
prijema natovarenih brodova; suvi dok,
radionica za graenje i opravku brodova,
ozidan bazen, toliko dubok da moe primiti
brod. Kada brod ue u takav dok, voda se iz
njega iscrpe, a brod se spusti i zadri na
naroitom postelju. Poto ga oprave, voda se
ponovo pusti u bazen i brod opet isplovi.
Plivajui dok podie se tamo gde ne moe biti
suvi. Takav dok se pomou vode potopi i brod
na njega nasedne; zatim se voda iscrpe i on,
zajedno sa brodom, izie na povrinu.

doker (eng. docker) luki radnik koji radi na

utovaru i istovaru brodova.
donet, (eng. docket) trg. pismo sa spiskom
poslane robe; spisak, lista robe.
doketizam (gr. dokein initi se, dokema privid)
uenje da je Hristos imao samo prividno telo, i
da su celo njegovo zemaljsko postojanje i
patnja bili samo privid.
dokimazija
(gr.
dokimasia)
ispitivanje,
istraivanje; u staroj Atini: naroiti ispit
kandidata za neki poloaj u dravnoj slubi s
obzirom na njihove graanske sposobnosti i
spremu;
hem.
vetina
ispitivanja
(dokimaziologija; dokimastika).
dokimaziologija (gr. dokimazo, ispitujem,
logia) hen. v. dokimazija.
dokimastika (gr. dokimazo) hem. v. dokimazija.
dokjard (eng. dockyard) pomorski magazin u
pristanitu ili u brodogradilitu.
dokovati (eng. to dock) mor. dovesti lau u dok.
doksografi (gr. doxa, grapho piem) pl. fil. pisci
koji slue kao vaan izvor za poznavanje
antike filozofije.
doksozofija (gr. doxa, sophia mudrost) umiljena mudrost, mudrost naoko.
doksologija (gr. doxa slava, glas, ugled,
mnenje, logia) slavljenje i velianje boga,
zavrna formula svih istonopravo-slavnih
propovedi i evangelikog oe-naa.
doksomanija (gr. doxa, raania pomama,
ludilo) preterano astoljublje.
doktor (lat. doctor) uen ovek, naunik; titula
najvieg
akademskog
dostojanstva
(u
teologiji,
pravnim
naukama,
filozofiji,
naroito u medicini); u obinom ivotu: lekar;
doktorska diploma svedodba o dobijeno]
doktorskoj tituli.

dolar
doktorand (lat. doctorandus) onaj koji se
sprema da polae doktorski ispit; kandidat za
doktora.
doktorat (nlat. doctoratum) doktorski ispit,
doktorska titula.
doktorirati (lat. doctor) poloiti doktorski ispit,
tj. s uspehom odbraniti doktorsku disertaciju,
biti proglaen za doktora jednog fakulteta.
doktrine (lat. doctrina) uenost; nauka,
uenje o neemu izloeno kao sistem;
nauio tvrenje koje ne vodi rauna o
stvarnosti ili se ne osvre na nju; u
crkvenom smislu: pouavanje u hrianskoj
religiji, katihizam.
doktrinar (lat. doctrina) ovek koji svoja
shvatanja i svoje nazore zasniva na pe
usvojenim principima (naelima), koji za
njega, a da ih ponovo i ne ispituje, vae kao
sigurni i nesumnjivi; onaj koji tei da
konzekvence svojih shvatanja ostvari, privede
u delo bez obzira da li je stvarnost za to ve
dozrela, ili bez obzira to je uopte i oevidno
nemogue da se ti principi ostvare.
doktrinaran (lat. doctrina) uen; koji ima vie
poverenja u svoje miljenje nego u ono
emu ga ue iskustvo i ivot; preterano taan,
pedantan.
doktrinarizam
(lat.
doctrina)
sklonost
odluivanju samo na osnovu apstraktnih
teorija, bez obzira na stvarnost; doktrinar-stvo.
doktrinarstvo v. doktrinarizam.
dokumen(a)t (lat. docere pouavati, pokazivati,
documentum) pismen dokaz, isprava, povelja;
dokumentum privatum (lat. documentum
privatum) privatna isprava, tj. ona koju nije
izdala vlast; dokumentum publikum (lat.
documentum publicum) javna isprava, tj.
ona koju je izdala vlast.
dokumentaran (nlat. documentarius) ispravni,
poveljni, koji se osniva na ispravama,
poveljama; injeniki dokazan, koji moe
dokazati (ili koji dokazuje) na osnovu
injenica.
dokumentarno film vrsta filma u kome se bez
igrane radnje i glumaca prikazuju pojave i
dogaaji iz ivota.
dokumentirati (nlat. documentare) pismeno
posvedoiti,
podneti
dokaz,
potkrepiti
dokazima; otkriti.
dolama (tur. dolama) vrsta starinske muke i
enske nonje od ohe sa dugim rukavima
koji su zatvoreni ili razrezani.
dolan vrsta hemijskog (sintetikog) vlakna.
dolap, dolaf (pere. dulab, tur. dolap) l. ormar
sa policama, u zidan ili privr-en uza zid; 2.
ureaj za navodnjavanje toak koji
pokree konj; 3. sanduk, koveg.
dolar (eng. dollar) novana jedinica SAD = 100
centi; upotrebljava se i u: Australiji, Kanadi,
Liberiji,
Novom
Zelandu,
Rodezi-ji,
Trinidadu i Tobagu.

dolentemente

238

dolentemente (ital. dolentemente) muz. v. dolento.

dolento (ital. dolento) muz. sa bolom, bolno,
tuno, alosno.
dolihokefalija (gr. dolichos dugaak, ke-phale
glava) svojstvo lubanja kojih je irina manja
od etiri petine duine; doli-hokefali ljudi
koji imaju takvu lubanju.
dolihocefalija v. dolihokefalija.
dolozan (lat. dolosus) prevaren, zlonameran,
koji namerno nanosi tetu.
dolomit oin. bezbojan kristalast krenjak, ali ga
ima i bela, uta, siva, smea i crna; ima
redovno primesa eleza i man-gana, a u
nekim i kobalta; Dolomiti dolo-mitske
planine, naroito u junoj Tirolskoj.
dolor (lat. dolor) bol; dolores (lat. dolores) pl.
bolovi, patnje.
dolorozo (ital. doloroso) muz. v. dolento.
dolus (lat. dolus) prevara, lukavstvo; zlonamerna prevara, pakost, zloba.
dole (ital. dolce) muz. slatko, umilno.
dole vita (ital. dolce-vita) sladak ivot,
zabavljanje, uivanje.
dole kon utile (ital. dolce con utile) ugodno s
korisnim, spojiti lepo i korisno.
dole far nijente (ital. dolce far niente) sladak
nerad, blaena besposlica.
dom (lat. domus, nlat. doma, fr. dome, ital.
duomo) l. saborna crkva, stolna (ili: glavna)
crkva (nadbiskupa, biskupa ili kaptola);
glavna crkva u gradu, naroito ona iji je
krov izraen u kubetima; u irem smislu:
svaki krov izraen u kubetima i svaka
graevina sa takvim krovom; teh. skuplja
suve pare.
dom (port. dom) 2. v. don.
doma (nlat. doma) krov u obliku kubeta.
domanijalan (lat. dominium, nlat. domani-um)
koji se tie krunskih, vladarskih ili
dravnih dobara.
domanijalizirati (nlat. domanium) pretvoriti u
vladarsko, krunsko ili dravno dobro.
domen(a) (lat. dominium, fr. domaine)
vladarsko, krunsko dobro; pl. krunska imanja,
zemljita i posedi koji su odreeni za
izdravanje vladaoca, njegovog dvora i za
podmirivanje njegovih specijalnih izda-taka;
dravna dobra; krug delanja, delo-krug, polje
rada, oblast, podruje, struka.
domestikacija (nlat. domesticatio) pripitomljavanje, ukroavanje, navikavanje na
poslunost.
domestiks (eng. domestics) vrsta grube i jake
pamune materije.
domestikus (lat. domesticus) domai, kuni,
kuevni, porodini; zaviajni, unutarnji, npr.
rat.
domina (lat. domina) gospoa; domaica;
vladarka; nastojnica vaspitnog zavoda,
opatkinja, igumanija.
dominanta (ital. dominante) muz. peti ton u
dijatonskoj skali tonova, tj. glavni ton;

domino

fil. glavna komponenta nekog zbivanja koja

mu odreuje pravac.
dominantan (lat. dominans) koji vlada,
gospodari, nadmoan, glavni, preteak.
domina g (lat. dominatus) vlast, vladanje,
gospodarstvo; oblik vladavine to ga je
imperator Dioklecijan bio zaveo u starom
Rimu.
dominator (lat. dominator) vladar, gospodar.
domina griks (lat. dominatrix) vladarka, gospodarica.
dominacija (lat. dominatio) vlast, vlada,
vladanje, gospodarstvo; nadmonost.
domine (ital. domino) pl. kamene ili kotane
ploice kojima se igra poznata drutvena igra
domino; v. domino 5.
dominij(um) (lat. dominium) pravo vladanja;
posed, svojina, pravo svojine; slobodan
posed, ritersko imanje.
dominika (lat. dominica se. dies) dan
gospodnji,
nedelja;
biskupski
dvori,
rezidencija.
dominikalan (nlat. dominicalis) gospodarski,
vlasteoski;
gospodnji,
gospodov;
dominikalni porez porez koji plaaju na svoje
prihode posednici i svetenici, i koji je,
obino, manji od poreza ostalih poreskih
obveznika (u nekim dravama Zapada).
dominikalije (nlat. dominicalia) odseci iz
evanelja ili poslanica koji se, o nedelj-nim i
prazninim danima, itaju i tumae;
perikope, dominikalne lekcije.
dominikalist(a) (lat. dominicalis) onaj koji plaa
dominikalni porez; v. pod dominikalan.
dominikanac katoliki kaluer iz reda
Dominikusa de Gucmana (red osnovan u
Tuluzi 1215).
dominikat (nlat. dominicatum) gospodarski
dvor, vlastelinski dvor.
dominikum (nlat. dominicum) crkvene
imanje, dragocenosti koje su svojina
crkve; ranije: sama crkva; misa.
dominion (eng. dominion) suverenstvo, vlast;
zemlja ili oblast kojom se upravlja; zvanian
naziv za britanske kolonije koje imaju svoju
samoupravu,
tj.
svoj
zakonodav-ni
parlamenat (one su u svojoj upravi potpuno
samostalne, samo to im engleski kralj
postavlja guvernere i ima pravo veta protiv
donesenih zakona).
dominirati (lat. dominari) vladati, gospodariti,
zapovedati; uzviivati se nad kim ili nad im,
praviti se gospodin; biti na elu, biti na prvom
mestu, isticati se, vladati nad kim ili nad im,
nadvii-vati.
domino (ital. domino) l. gospodin, naroito
svetenik; 2. zimska odea svetenikova koja
pokriva glavu i lice; 3. svileni ogrta za
maske, odelo za balove pod maskama,
obrazinama, krabuljama; 4. lice obueno u
domino (na balu pod obrazinama); 5. igra u
kojoj se 28, 36 ili 45

dominus

239

ploica, obeleenih dvostrukim brojevima od

112, deli meu igrae, koji ih slau
naizmenino, jednu do druge tako da svuda
dva- ista broja stoje jedan pored drugog (ko
najpre izda sve svoje ploice domine, taj je
domino, tj. gospodar igre).
dominus (lat. dominus) gospodar, domain,
posednik, vlasnik; vladar; gospodin.
domicelar (nlat. domicellus) mlad katoli-ki
svetenik koji jo nema pravo da prisustvuje
sednicama kaptola.
domi ci l (lat. domus kua, dom, domicilium)
zaviaj, stalno mesto stanovanja, prebivalite, stan; trg. mesto u kome treba da se plati
jedna menica.
domicilat (lat. domicilium) trg. oznaeni platilac
jedne domicilirane menice.
domicilijant (lat. domicilium) trg. lice na koje se
trasira jedna domicilirana menica.
domiciliran (lat. domicilium) koji stanuje,
nastanjen; domicilirana menica ili domicilna trata (fr. effet a domicile, eng.
domiciliated bili) menica koja se ne
isplauje u mestu gde je izdata, nego u nekom
drugom.
domicilirati (lat. domicilium) stanovati, biti
nastanjen, boraviti, prebivati; odrediti nekom
mesto stanovanja, nastaniti nekoga; trg.
oznaiti mesto plaanja menice.
don (tl. don) gospodin, poasno ime uglednih
ljudi u paniji i Portugaliji, kao i titula
kneeva, kneevskih sinova i svetenika u
Rimu i Napulju (uvek ispred krtenog imena,
npr. don Karlo, don Huan itd.).
dona (lat. dona) l. pl. od donum (poklon, dar).
dova (ital. donna) 2. gospoa; gospodarice,
vladarka.
donarij(um) (lat. donarium) rtvenik.
donatar (nlat. donatarius) onaj koji prima
poklon, primalac, obdareni.
donator (lat. donator) davalac, darodavac, onaj
koji neto poklanja ili zavetava (crkvama,
ustanovama itd.); donator vodo-nika hem.
davalac, predavalac vodonika drugim
molekulima.
donacija (lat. donatio) poklanjanje, naroito
sudskim putem; akt o davanju poklona.
dong novana jedinica Socijalistike Republike
Vijetnam, deli se na 100 sua.
donon (fr. donjon) glavna, najjaa kula u
nekom zamku ili tvravi.
Don uan (p. Don Juan) pogrean, po
francuskom, izgovor, mesto pravilnog
panjolskog Don Huan, imena legendarnog,
drskog zavodnika ena, kakav je, po staroj
panjolskoj tradiciji, bio plemi Don Huan
Tenorio (iz XIV v.); motiv je korien u
literaturi (Tirso de Molina, Molijer, Bajron,
Hofman, Mise, Pukin, Tolstoj i dr.) i muzici
(Gluk, Mocart, R. traus).

dorizam

Don Kihot (p. Don Quijote de la Mancha)

ime viteza lutalice u uvenom istoime-nom
satirinom romanu panskog pisca Miguela
Servantesa: tip avanturiste--zanesenjaka,
pustolova.
donkihoterije (p. Don Quijote) pl. pusto-lovski
(avanturistiki) ludi podvizi, pustolovska
preduzea, pustolovine; don-kihotijade.
donkihotizam (p. Don Quijote) sklonost
pustolovinama, avanturama, pustolovstvo.
donkihotijade pl. v. donkihoterije.
don-premija (fr. dont, lat. praemium) berz.
naknada tete koja se polae na dan kada bi
trebalo izvriti plaanje, kod poslova
zakljuanih na ogranien rok (ako roba nije
mogla biti isporuena ili primljena).
Dontov sistem izborni sistem kod srazmernog
predstavnitva, po kojem se ne deli ukupan
broj glasaa svake liste ukupnim brojem
poslanika, nego se deli broj glasova svake
kandidatske liste prvo sa 1, zatim sa 2, pa
sa 3, te se tako dobijeni rezultata sreuju, a za
izborne kolinike uzima onoliko najveih
rezultata koliko ima da se izabere poslanika.
Tvorac ovoga sistema je Belgijanac D'Ont
(D'Hondt).
Don Huan (p. Don Juan) v. Don uan.
dopio (ital. doppio) kuz. dvostruko.
dopione (ital. doppione) velika aura sa dve
svilene bube.
dopio uzo (ital. doppio uso) trg. dvostruki rok
plaanja.
doplgenger (nem. Doppelganger) ovek koji
potpuno lii na nekoga drugog oveka;
ovek koji se privia sam sebi, ili mu se neko
drugi privia dvojako, i kao iv i kao mrtav;
dvojnik, istovetnik, sebevid, sozija, dvojak,
istovetnjak, podobnjak.
dopl-igl (nem. doppel, eng. eagle) dvostruki
orao", severnoameriki zlatnik od kalifornijskog zlata, 20 dolara.
Dorado (p. el Dorado) v. Eldorado.
doraa (fr. dorage) pozlaivanje, pozlata; u
fabrikaciji eira: prevlaenje pusti (filca)
finom dlakom.
dorat (tur. doru at) konj mrke boje, mrkov.
dorzalan (nlat. dorsalis) znat. leni.
dorzetin (eng. dorsetteen) vrsta vunene tkanine
sa svilenim umecima.
dorziventralan (lat. dorsum lea, venter trbuh)
anat. lenotrbuni, koji ide od kime u
pravcu trbuha.
dorzualan (nlat. dorsualis) v. dorzalan.
dorzum (lat. dorsum) lea, kima, hrbat;
reoip. greben, planinski prevoj; zadnja,
obratna strana; in dorzo (lat. in dorso) ili in
tergo (lat. in tergo) s druge strane, s obratne
strane (npr. jedne menice).
dorizam (gr. Doris) snano, tvrdo i grubo
nareje (dorski dijalekat) i karakter Do-rana,
jednog starogrkog plemena; supr..-aticizam i
jonizam.

dorirati

240

dorirati (lat. de-aurare, fr. dorer) pozlatiti,

pozlaivati; pust (filc) za eire prevui
finom dlakom.
dormeza (fr. dormeuse) spavaa ili nona kapa;
putnika kola u kojima se moe i spavati;
kanabe za spavanje.
dormiol (lat. dormire, olemn) hem. amilinski
hloral, zejtinjava i kao voda bistra tenost,
slui kao sredstvo za uspavl>ivanje.
dormitiv (nlat. dormitivum) med- sredstvo za
uspavljivanje.
dormitorij(um) (lat. dormitorium) spavaa
soba. dvorana za spavanje (naroito u
manastirima); groblje.
doronga (ma. dorong motka) 1. due drvo,
greda, ili debela motka; visoka nezgrapna
osoba; 2. ue, konop.
dorski (gr. doriakos) svojstven Doranima;
dorski stubovi po plemenu Derana nazva-ni
najstariji i najjednostavniji starogr-ki
stubovi sa obinim kapitlima i u frizu sa
triglifima i metopima.
Dorol (tur. dort yol raskre, mesto gde se
sastaju etiri puta) naziv jednog dela
Beograda.
dos (lat. dos, dotis) u starorimskom pravu:
miraz, prija; u pravu nekih srednjovekovnih
drava: udoviki deo (koji mu ostavlja
eni).
dosije (fr. dossier) naslon; zavoj, korice od
akata; sveanj akata; svi spisi i sva akta koji
se tiu jednog predmeta; prilog uz akta.
dosluk (pere.-tur. dostluk) prijateljstvo.
dost (pere. dost, dust, tur. dost) prijatelj.
dotalan (lat. dotalis) mirazni, prijski, koji se
tie miraza (ili: prije), koji spada u miraz
(ili: priju); dotalia pakta (lat dotalia pacta)
sklapanje braka, ugovori o mirazu.
dotali (lat. dotales) pl. lica obavezna da plaaju
porez crkvi ili sveteniku.
dotalij(um) (nlat. dotalium) prav. v. dotari-jum.
dotalicij(um) (nlat. dotalitium) prav. v. dotzrijum.
dotarij(um) (nlat. dotarium) prav. deo imanja
koji pripada eni posle muevljevo smrti,
udoviki deo imanja.
dotacija (lat dotatio) miraz, prija; poklon u
zemljitu
zaslunim
dravnicima,
vojskovoama, poasni poklon, narodni dar;
dar crkvi ili dobrotvornoj ustanovi; prinos.
Davanje iz budetskih sredstava pojedinim
drutvenim, kulturnim, pro-svetnim i slinim
organizacijama radi unapreenja njihove
drutvene delatnosti.
dotirati (lat. dotare) opremiti, dati miraz, davati
priju; darovati, obdariti (crkvu, kolu,
dobrotvornu ustanovu). dofen (fr. dauphin)
titula francuskih prestolonaslednika (1349
1830).

drakonski
dohmijus (gr. dochmios) metr. stihovna stopa
sastavljena od pet slogova, jednog jamba i
kretikusa: U - - U - .
docent (lat. docens) uitelj, naroito na visokim
kolama (jedan od stupnjeva uni-verzitetskih
nastavnika).
docentura (lat. docens) docentski stepen;
docentsko zvanje.
docilan (lat. docilis) pouljiv, koji lako ui i
shvata; posluan.
docirati (lat. docere) pouavati, uiti drugoga,
upuivati; docendo discimus (lat. docendo
discimus) uei drugoga i sami uimo; fig.
govoriti suvie ueno i nadmeno; gnjaviti
svojim tumaenjima.
dravidski jezici (sskr. dravida) jezici kojima su
govorili presanskrtski prastanov-nici Indije,
koji i danas predstavljaju glavni deo
stanovnitva poluostrva De-kana: dekanski
jezici.
drager (fr. dragueur) mor. pomoni bojni brod
za ienje mora od mina kod svoje obale i
ispred svojih veih brodova.
dragirati (fr. draguer) mor. istiti morske puteve
od podmorskih mina radi obezbeenje
plovidbe i kretanja drugih brodova; up.
drager.
dragoman (arap. targuman) tuma, prevodilac,
naroito pri stranim poslanstvima u Turskoj.
dragonada (fr. dragon) prisilno prevoenje
protestanata u katoliku veru pod Lujem XIV,
1681.
pomou
dragonera,
prisilno
nailaivanje poreza pomou dragonera,
vojske; vojnika vlast; svaka odluka vlade
koja se izvrava pomou vojne sile.
dragoneri (fr. dragon) laki konjanici koji se, po
potrebi, bore i kao peaci; prvobitno, kod
Francuza: peaci, koji su se sluili konjima
samo kad je trebalo da se brzo kreu;
dragoni, draguii.
dragstor (eng. drug-store) prvobitno (u SAD)
naziv za specijalizovane prodavnice lekova,
kemikalije potrebnih u domain-stvima,
sanitariog materijala i nekih ivotnih
namirnica, v novije vreme, u evropskim
zemljama, prodavnice ili odeljenja robnih
kua u kojima se u svako doba dana ili noi
mogu kupiti prehram-beni proizvodi, kao i
raznovrsni predmeti line potronje.
drae (fr. dragee) eerno voe, ueereni
badem; sama, gmiza; lek u tabletama koje
su obloene eerom.
draj (eng. dry) suv; draj doks (eng. dry docks)
mor. suvi dok; skstra draj (eng. extra drj')
..naroito suv", vrsta ampanjca opora ukusa.
Drakon (gr. Drakon) atinski zakonodavac iz
UP veka pre n. e., iji se zakoni, zbog
preterane strogosti (krvlju pisani") nisu
mogli odrati; otuda: drakonski preterano
strog, neumol.igz, svirep.
drakonski v. Drakon.

dram

241

dram (gr. drachme, tur. dirhem) turska mera

za teinu, = 1/400 oke, tanije 3,207 g.
drama (gr. dra inim, radim, drama radnja)
radnja; poet. pesnika vrsta koja prikazuje
dogaaje iz ljudskog ivota kao da se u
sadanjosti i pred naim oima zbivaju: lica
koja uestvuju, govoru i rade, svako prema
svom karakteru; pri tom uvek mora da postoji
borba dveju suprotnosti konflikt, sukob, a
naroito jedinstvo dramske ideje. Poto se, u
ekspoziciji, prikau razlozi konflikta i vor
zape-tlja, razvitak radnje dostie, u peripeti-ji,
svoj vrhunac, posle ega, u katastrofi, dolazi
reenje konflikta. Drama je podeljena na
inove (1,3 ili 5), a inovi na pojave ili scene.
Vrste: alosna igra ili tragedija, komedija (sa
alom i lozom) i pozorina igra, tj. drama u
uem smislu; fig. dogaaj ili doivljaj koji je
po svojoj uzbudljivosti slian drami.
dramatizacija (gr. drama) pravljenje drame,
davanje dramskog oblika (prii, dogaaju,
misli), udeavanje za prikazivanje na
pozornici.
dramatizirati (gr. drama) praviti dramu, jedan
predmet, dogaaj, ili jednu misao obraditi kao
dramu, dati dramski oblik, udesiti za
prikazivanje na pozornici.
dramatika (gr. drama) dramska poezija, nauka
o drami i dramskoj umetnosti.
dramatian (gr. drama) koji se odnosi na
dramu, koji se zbiva kao u drami, tj. sa
puno radnje, ivo i u razgovoru (dija-loki).
dramatiar (gr. dramatikos) dramski pesnik,
pisac drame.
dramatomanija (gr. drama, mam'a pomama,
ludilo) preterana ljubav prema drami. strast
za pozoritem.
dramatopeja (gr. drama, poieo pravim) pisanje
i prikazivanje pozorinih komada.
dramaturg (gr. drama, ergon delo, dramaturgos) onaj koji poznaje dramsku poeziju i
kritiki pie o njoj i o prikazivanju drama na
pozornici; struni savetnik uprave pozorita
koji ita dramska dela, predlae njihovo
prikazivanje i udeava ih za pozornicu.
dramaturgija (gr. dramaturgfa) nauka o biu i
sutini dramskog pesnitva, teorija drame;
nauka o ustrojstvu i ureenju pozornice.
dramaturgika
(gr.
dramaturgike)
v.
dramaturgija,
dramaturki (gr. dramaturgikos) koji (ili: to)
se tie dramaturgije, to je u vezi sa
dramaturgijim (npr. lanci, prikazi i sl.).
dramlija (gr.-tur. dirhemli) krupna sama za
patrsne levakih puaka.
dramolet (gr. drama) mali pozorini ko-md,
mala drama koja samo u jednom inu
prikazuje dramatizovan dogaaj.

16 Leksikon

dres

drang nah osten (nem. Drang nach Osten)

prodor na istok; lozinka nemake ekspanzivne politike i tendencije ka osvajanju
istonih, poglavito slovenskih, teritorija.
drap (ital. drappo, fr. drap) oha, sukno; drap
boja prljavouta, otvorenomrka boja.
draca (nord. drapa, pl. drapur) u staroj nordijskoj poeziji: pesma, naroito pohvalna, s
pripevom.
draperija (fr. draperie) fabrika ohe, tvornica
sukna; oharstvo, suknarstvo; trgovina
ohom; ohana roba; zavese, zastori.
drapirati (fr. draper) slk., vaj. izraditi na
figurama odelo, prikazati odelo; dvoranu
ukrasiti zavesama; namestiti zavese.
drastika (gr. dra delujem, delam, radim) pl.
med. jaka sredstva za ienje.
drastian (gr. drastikos) koji ima jako,
snano dejstvo; grub, neotesan, strog;
neposredan, opipljiv, oevidan.
draft (eng. draft) trg. menica, traga.
drahma (gr. drachme) stari srebrni novac Grka
i Jevreja veoma razliite vrednosti; dananja
grka novane jedinica sadri 100 lepti; stara
atinska mera za teinu, od VI do P veka pre
n. e. = 4,32 g.
drebank (nem. Drehbank) strugarska tezga,
tokarska tezga, strug.
drebina (nem. drehen okretan, Buhne
pozornica, Dreh-buhne) okretna pozornica
koju je 1896. pronaao poz. tehniar Karl
Lautenleger, i pomou koje se moe vriti
brzo menjanje scena; dok je jedan deo velike
okretne ploe okrenut publici kao gotova
scenarija, dotle se drugi moe prireivati za
narednu scenu.
drednot (eng. dreadnought) neboja", smoli",
vrsta gorostasnih i veoma jako sklopljenih
ratnih brodova, preko 20.000 t, sa tekim
dalekometnim topovima.
dreksler (nem. Drechsler) strugar, tokar,
traksler".
drekslovati (nem. drechseln) strugati, na
strugarskoj tezgi, dre&lku/izraivati od
drveta, roga, kostiju, slonovae i dr. razne
predmete.
drem (eng. dram) jedinica za merenje teine u
Engleskoj i SAD = 1,7718 g.
dren (fr. drain) isuivanje pomou odvod-nih
cevi; podzemne cevi od ilovae za isz'ivanje
vlanih i barovitih zemljita da bi se
napravila plodnim; med odvodna cevica.
drenaa (fr. drainage) isuivanje vlanog ili
barovitog zemljita pomou podzemnih cevi
za odvoenje; med. ienje gnoja putem
odvoenja.
drener (fr. draineur) onaj koji postavlja cevi
za isuivanje podvodnog zemljita.
drenirati (eng. to drain) odvesti (ili: odvo-diti)
suvinu vodu pomou podzemnih cevi.
dres (eng. dress) odelo, uniforma; odelo neke
organizacije, naroito sportskog dru-

dresina

242

tva; ful dres (eng. f uli dress) drutveno

odelo, balsko odelo, gala-odelo.
dresina (fr. draisine) maina za samovonju
pomou nogu, sa dva toka koji stoje jedan
za drugim, prethodnica dananjeg toka,
velosipeda (pronaao je, 1816, K. Dres iz
Virtemberga, po kome je i dobila ime);
danas: mala i laka kola, na etiri toka, koja
l>udi sami teraju po eleznikom koloseku,
upotrebljava se za prevoz eleznikog osoblja
koje pregleda i opravlja prugu; motorna
dresina ona koju tera motor.
dresing-rum (eng. dressing-room) soba za
oblaenje,
soba
za
ulepavanje
(ili:
doterivanje).
dresiran (fr. dresser) obuen, kolovan,
uveban, doteran, ukroen.
dresira (fr. dresser) obuiti, obuavati (npr.
psa vetinama, konja jahanju, pticu da peva
kad joj se naredi itd.); uvebavati, uvebati;
doterati, podiati, npr. kosu.
dresir-maina (fr. dresser, gr. mechane) presa
za eire.
dresura (fr. dresser, nem. Dressur) obuavanje, uvebavanje (pasa, konja, ptica i

dr.)dribla v. driblovati.
driblovati (eng. dribble) varakati; u futba-lu,
nogometu: varakati protivnikog igraa i
drati ga u neizvesnosti u kojem e pravcu
lopta biti proterana pored njega.
drijada (gr. Dryas) mit. umska nimfa koja je
zajedno ivela i umirala sa drvetom, u kojem
je stanovala, gorska vila, vila na-gorkinja.
driker (nem. Drticker) pritiska; kvaka;
obara na puci; sitno metalno (iz mukog i
enskog dela) dugme na enskoj haljini; sp.
navija. dril (lat. trilix troian, nem. Drill)
v.
drilih.
drilih (nem. Drillich, lat. trilix troian) platno
od tri ice, trojnik (jaka lanena, kudeljna ili
pamuna tkanina); slui za posteljne stvari,
radnika odela i rublje; dril, cvilih.
dril-kultura (eng. drill, lat. cultura) sejanje ili
saenje po brazdama u cilju povoljnijeg i
boljeg prinosa.
dril-maina (eng. drill, gr. mechane) maina
za sejanje ili saenje po brazdama, se j
zlica.
drilovati (eng. drill) sejati (ili: saditi) po
brazdama; voj. obuavati regrute; mor. prevesti
lau preko plitkih mesta. drimifagija (gr.
drimys ljut, opor, fageo jedem) med. jedenje
ljutih, gorkih ili kiselih jela. droga (fr. drogue)
lekarija, nepreraen lek;
farbarska roba.
drogerija (fr. droguerie) farm. ivotinjske, biljne
i mineralne sirovine od kojih

dualizam

apotekari spravljaju oficinalne lekove,

apotekarska roba; radnja koja prodaje gotove
lekove.
drogerist(a) (fr. drogue) v. drogist. drogist(a)
(fr. droguiste) trgovac, lekarijama i drogama; drogerist. drozometar (gr.
drosos rosa, vlaga, metron mera) instrumenat
za merenje koliine rose koja padne.
drozometrija (gr. drosos, metron) merenje
koliine rose koja padne. drombulja (ma.
doromblya, nem. Trommel) Muz. mali metalni
instrumenat u obliku potkovice u dnu koje je
ugraena elastine elina opruga koja vibrira
i stvara zvuk.
dromedar (gr. dromas, nlat. dromedarius)
obina jednogrba kamila; vrsta brze je-drilice.
dromos (gr. dromos) trka, na kolima ili
peke, koju su stari Grci drali o
gimnastikim igrama; staza koju je na takvoj
trci trebalo pretrati. drops (eng. drops) vrsta
sitnih vonih bombona; sp. udubljenje na trkakoj stazi. drosirati
(fr. drosser) v. drusirati. droka (rus. droki)
laka, otkrivena ruska kola sa tri sedita i niskim
tokovima. drud (hol. druf) vetac, volebnik,
zao duh,
vilovnjak. druda (hol. druf) vetica,
volebnica, arobnica. druza (nem. Druse) mala upljina
u steni
ispunjena kristalima.
Druzi pl. ratniki narod u Siriji, govori jednim
arabljanskim narejem, a religija mu je neka
meavina paganstva, muhame-danstva i
hrianstva.
druid (lat., kelt. druides) svetenik svetog
hrasta kod starih Kelta (u Galiji, Britaniji itd.),
starokeltski svetenik. drukovati (nem.
drucken) tampati; sl. navijati za (igraa, konja i dr.). drusirati (fr.
drousse) u predenju: vunu
namazati zejtinom.
dual (lat. duo dva, dualis dvojan) gram. dvoji-na,
osobina nekih jezika (npr. sanskrt-skog,
grkog, gotskog, srpskohrvatskog) koji imaju,
pored jednine i mnoine, jo jedan broj za
gramatiko menjanje imenica i glagola, a
koji oznaava dvojstvo stvari ili radnju
udvoje.
dualizam (lat. duo, dualis) fil. uenje o
dvojstvu, deljenje na dvoje, uenje o
postojanju dvaju razliitih, potpuno suprotnih
stanja, principa, naina miljenja, pogleda na
svet, pravaca volje itd., npr.: bog i avo
(dobar i zao princip), bog i svet, duh i
materija, priroda i duh, dua i telo,
anorganska i organska priroda, sub-jekat i
objekat, ulno saznanje i razum, ovaj i onaj
svet, itd.; politika pocepa-nost jednog
naroda na dva dela koji deluju jedan protiv
drugog.

dualist(a)

243

dualist(a) (lat. dualis) pristalica duali-zma;

pristalica deljenja upravne vlasti na dva
samostalna dela.
dualistiki (lat. dualis) koji se osniva na
dualizmu.
dualitet (lat. dualis) dvojstvo, dvojina; log. zakon
logikog ralanjivanja misaone sadrine na
dva dela (subjekat predikat).
dubijum (lat. dubium) sumnja; in dubio (lat. in
dubio) u sumnji, u sumnjivom sluaju, u
sluaju neizvesnosti.
dubioza (lat. dubiosa) neto to je sumnjivo,
neizvesno; naroito: sumnjivo istraivanje,
neizvesna i nesigurna naplata nekog duga.
dubiozan (lat. dubiosus) sumnjiv, podozriv,
neizvestan, koji je u pitanju.
dubitativan (lat. dubitare sumnjati, fr.
dubitatif) sumnjiv, podozriv, sklon sumnjanju, koji sumnja; koji pokazuje (ili:
izraava) sumnju.
dubitacija
(lat.
"dubitatio)
sumnjanje,
dvoumljenje, dvoumica, neizvesnost; dvouml>enje, kolebanje, oklevanje, neodlunost.
dubitirati (lat. dubitare) sumnjati, dvoumi-ti se,
ne biti u to siguran, biti u neizvesnosti.
dubl (fr. double) dvostruk, dvogub; na filmu:
svaki kadar u ponovnom snimanju iste slike.
dublaa (fr. doublage) udvajanje, udvostruavanje; mor. drugo oblaganje broda daskama;
tip. pogreno dvostruko slaganje jedne rei ili
celog reda; upredanje svile.
duble (fr. double) l. u bilijaru: udarac lopte
s lea, tako da se odbije od jedne ivice i
udari u drugu; 2. zlatni ili srebrni predmeti
koji se sastoje od dva metala i kod kojih je
samo spol>na prevla-ka zlatna ili srebrna, dok
glavnu masu sainjava metal znatno manje
vrednosti, metalna stvar pozlaena ili
posrebrene; 3. (fr. doublet) isti broj poena,
bodova pri kockanju.
dubleza (fr. doubleuse) maina za upredanje (u
tkakoj industriji); dubler.
dubler (fr. doubleur) l. lice koje u pozoritu a
naroito na filmu zamenjuje glavnog junaka
u izvoenju opasnih scena (kaskader); 2. v.
dubleza.
dublet (fr. doublet) l. dva primerka iste stvari u
zbirci; 2. laan dragi kamen, dvostruki kamen
od kristala izmeu ijih pola lei jedna folija;
3. vrsta karanfila ija je glavna boja
prevuena dugim prugama druge boje; 4.
gram. rei istog korena, istovetne po
znaenju a vrlo malo razline po glasovnom
sklopu, npr.: uli-ti u liti (ui), muha
muva, dovoziti dovaati itd.; 5. muz.
orguljski registar, za oktavu vii od principala;
6. lov. napraviti dublet iz dvocevke dve
zverke oboriti neposredno jednu za drugom.
dublir v. duplir.

duktilan

dublirati (fr. doubleur) udvojiti, udvajati,

udvostruiti,
udvostruavati;
umnoiti;
postaviti (hal>inu), metnuti postavu (otuda:
dubl-tof, materijal za postavu); bilijar: udariti
loptu tako da se od jedne ivice odbije i doe do
druge; mor. oploviti, obii (npr. greben); voj.
ugurati u borbenu liniju; tek. preraivati vie
konaca ili traka u jednu celinu na dublirmaini;u juvelirstvu: spajati dva kamena u
jednu celinu; zamenjivati glavnog glumca na
filmu u opasnim situacijama.
dubl-skul (eng. double-scull) sp. vrsta uskog
trkakog amca, skulera koji voze dva
veslaa sa po dva vesla.
duvak (tur. duvak) pokriva kojim se pokriva
nevesta kad je vode mladoenjino} kui.
duvan, duhan (arap. duhan, tur. duhan dim,
para) biljka iz porodice pomonice; osu-eni
listovi slue za puenje.
duvar (pere. diwar, tur. duvar) zid.
dugme (pere. tukme, tur. diigme) puce na
odevnom predmetu; tapka za zvonce, tapka
na kakvom aparatu.
dugong (malaj. duyong) zool. morska krava,
sisar u Indijskom okeanu iz porodice kitova
(cetacea).
dugung (jap. duyung) zool. v. dugong.
dud (tur. dut, pere. tut) drvo iz fam. Mogaseae, murva; beli i crni dud.
Duden poznati nemaki pravopisni renik
(nazvan po svom piscu, filologu Konradu
Dudenu, 18291911).
duduk (tur. dudiik) l. obanska svirala, frula; 2.
fig. ogranien ovek, glupak, blesan; trom, lenj
ovek, lentina.
due (ital. due, lat. duo) dva; muz. due volte (ital.
due volte) dvaput; a due ili a due voi(ital. a
due voci) za dva glasa, dvogla-sno; a due
korde (ital. a due corde) na dve, sa dve ice.
duel (lat. duellum, fr. duel) dvoboj, megdan.
duelant (lat. duellans) onaj koji vodi dvoboj,
megdandija.
duelirati se (lat. duellare) imati s nekim dvoboj,
tui se u dvoboju.
duet (ital. duetto) muz. pevanje u dva glasa;
sviranje udvoje.
dueento (ital. duecento) u italijanskoj istoriji
umetnosti naziv za H v.
dud (ital. doge, lat. dux, ducis voa) vojvoda;
titula nekadanjeg poglavara Mletake i
enovske Republike; dudevstvo, zvanje i
dostojanstvo duda.
duka (ital. duca, lat. dux) vojvoda, herceg.
dukat (gr. Dukas, ital. duca to) po imenu
vizantijskih careva (dukas) nazvan zlatni i
srebrni novac razne vrednosti, naroito u
Italiji, bivoj Austro-Ugarskoj i Francuskoj.
duks (lat. dux) voa, zapovednik jednog odreda
vojske, vojvoda.
duktilan (lat. ducere vui, izvlaiti duo tilis)
izvlal>iv u vrlo tanke konce, te-gljiv (npr.
platana).

duktilitet

244

duktilitet (nlat. ductilitas) izvlaljivost u vrlo

tanke konce, tegljivost.
duktilnost v. duktilitet.
duktor (lat. ductor) donosa, dovoa (kod
neke maine).
duktus (lat. ductus) voenje, upravljanje; put,
tok; potez pera, rukopis.
dukcija (lat. ductio) voenje, upravljanje.
dulek (tur. dolek) tikva, bundeva; mala nenarasla tikva, tikvica u vrtu.
du lui, v. dunum.
dulcin (lat. dulcis) hem. bezbojan praak, 200
puta slai od eera.
dulcifikacija (nlat. dulcificatio) slaenje,
zaslaivanje.
Dulineja (p. Dulcinea) ime ljubaznice Don
Kihotove; otuda, u podrugljivom smislu:
ljubavnica, dragana; nezgrapna i zdepasta
seoska devojka.
dum (eng. doom), sud, presuda, osuda.
duma (rus. duma) ruska narodna skuptina,
sabor, parlamenat; skuptina stalea; muz.
vrsta maloruskih narodnih pesama, koje se
pevaju uz pratnju bandure, instrumenta
slinog mandolini.
dumdum-metak puane zrno veoma stranog
dejstva zbog toga to mu je vrh pljosnat i iri
se u predmetu u koji udari (nazvan po
indijskom gradu Dum-Dum, blizu Kal-kute,
gde se najpre izraivao).
dumendija (tur. dumenci) kormilar, krma-no.

duna v. dina. 2.
dunalma (tur. donanma) turski narodni praznik
koji se slavio sedam dana i sedam noi (posle
velike pobede, kad bi se rodio princ, sultanov
prvi ulazak u grad, itd.).
dundar (tur. dumdar, ma. dandar) zatitnica (u
vojsci); komandant zatitnice; rezerva.
uner (pere. durger, tur. diilger) starinski
stolar i graditelj (drvodelja, tesar i zidar
istovremeno); dunerin.
dunst (nem. Dunst) l. para (u kojoj se neto
ukuvava); 2. kompot, ukuvano voe.
dunum (tur. doniim) komad zemlje od 1000 t2,
dulum.
duo (lat. duo) dva; muz. komad za pevanje ili
sviranje udvoje; v. duet.
duodenalan (nlat. duodenalis) adat. dvanaesnini, koji pripada dvanaestopalanom
crevu; koji se tie dvanaestopalanog creva.
duodenitis (lat. duodenum dvanaesnik, dvanaestopalano
crevo)
med.
zapaljenje
dvanaestopalanog creva.
duodenostomija (lat. duodenum, gr. stoma)
med. rasecanje, otvaranje dvanaestopalanog
creva u izvesnim oboljenjima, naroito u
sluaju suavanja.
duodenotomija (lat. duodenum, gr. tome
seenje) med. rasecanje (ili: operacija)
dvanaestopalanog creva.
duodenum (lat. duodeni, nlat. duodenum) aiat.
dvanaestopalano crevo, dvanaesnik.

dura leks, sed leks

duodec (lat. in duodecimo) dvanaestina,

oblik dvanaestine, naroito: format knjige
kod koje je jedan tampan tabak podeljen na
dvanaest listova; neto to je naroito malo,
npr.
duodecimalno
me-renje
merenje
dvanaestinama; duodecimal-ni sistem v.
dodekadika.
duodecima (lat. duodecim dvanaest) muz. dvanaesti ton, poevi od osnovnog tona.
duodecimola (ital. duodecimola) muz. figura od
12 nota koja se ima smatrati kao figura
od samo osam nota.
duodrama (lat. duo dva, gr. drama radnja)
poet. melodrama u kojoj igraju dva lica.
duole (lat. duo) muz. dve note koje se izvode za
isto vreme za koje bi se izvele tri takve note.
duileks (lat. duplex dvostruk) 1. stan na dva
nivoa sa spavaim sobama obino gore na
spratu; 2. televizijske ili radio-emisija koja se
emituje uivo, istovremeno iz dva centra; 3.
v. homo dupleks.
duplika (lat. duplere udvojiti, udvostrui-ti)
pravo optuenika da odgovori na re-pliku
tuilaca ili njihovih branilaca; pismeni
odgovor optuenog na repliku.
duplikat (lat. duplicatum) prepis nekog spisa u
dva istovetna primerka.
duplikator (nlat. duplicator) l. fiz. skuplja
elektriciteta; 2. aparat za umnoavanje,
pravljenje kopija, pismenih sastava.
duplikatura (nlat. duplicatura) v. duplika-cija.
duplikacija (lat. duplicatio) udvajanje, udvostruavanje; udvojenje, udvojenost, udvostruenje, udvostruenost; duplikatura.
duplir (lat. duplum dvostruko, dvostruka
koliina, dvogubo) velika i debela votanica,
slavska svea; dublir.
duplirati (lat. duplare) udvojiti, udvajati,
udvostruiti, udvostruavati, podvostru-iti.
duplicirati (lat. duplicare) udvojiti, udvostruiti;
previti na dvoje; prav. pisati ili dati drugi
odgovor
(odgovor
na
odgovor);
ad
duplikandum (lat. ad duplican-dum) u cilju
odgovora na repliku tuioca, ili radi davanja
poslednje rei optuenoga pre izricanja
presude.
duplicitet (lat. duplicitas) udvojenost, dvostrukost,- dvogubost; fig. dvolinost, neiskrenost, licemerstvo, prevrtljivost.
duplo (lat. duplum) pril. v. duplum.
duplum (lat. duplum) u dva primerka,
dvostruko, dvogubo, duplo.
du r (lat. durus tvrd, jak) muz. jedan od dva
glavna tonska roda, lestvica od osam dijatonskih stepena (supr. mol).
durabilan (lat. durabilis) trajan, istrajan,
postojan, izdrljiv.
durak (rus. durak) ludak, aljivina, lakrdija;
kao psovka: budala.
dura leks, sed leks (lat. dura lex, sed lex)
surov zakon, ali je zakon; kae se kad je

duraluminiJum

245

neki zakonski propis suvie strog, ali mu se

moramo pokoravati.
duraluminijum (lat. durus tvrd, aluminium)
laka, vrlo vrsta i postojana legura aluminijuma, sadri oko 4% bakra, oko 0,5%
mangana, oko 0,5% magnezijuma i do 0,7%
silicijuma; upotrebljava se za graenje
aviona, automobila i eleznikih vagona.
duracija (nlat. duratio) ked. stvrdnjavanje,
otvrdnjavanje.
durbin (pere. durbin, tur. durbiin) optiki
instrument za osmatranje udaljenih predmeta;
moe biti za jedno oko (monokula-ran) ili za
oba oka (binokularan).
durina (fr. dourine) spolna zaraza konja,
prouzrokovana protozoom Trypanosoma
equiperdum.
duritet (lat. duritas) tvrdoa; strogost, oko-relost,
surovost, neovenost.
durus (lat. durus) tvrd; znat. dura mater v. mater;
prav. in durijus (lat. in durius) ili in pejus (lat.
in pejus) optuiti, nekome optuzkenom, na
narednom pretresu, staviti

duman, dumanin

na teret krupnije oteavajue okolnosti no

to su mu stavljene na prethodnom.
dustabai (tur. diiztaban) ravan taban, ravno
stopalo; onaj koji ima ravno stopalo, du
sta banlija.
duan (tur. dukkan) trgovake radnja.
duumvir (lat. duumvir) lan vlade dvojice; lan
komisije od dva lana.
duumvirat (lat. duumviratus) zvanje i
dostojanstvo duumvira.
due (ital. duce) voa.
du (fr. douche, lat. ducitare) kupanje polivanjem, prskanjem; ispiranje; cevi za
oticanje vode iz rezervoara; tu.
duek (tur. do$ek) vunena postelja (madrac)
koja se, u vreme dok jo kreveti nisu uli u
upotrebu, stavljala na pod i na njoj se spavalo.
duirati (fr. doucher) kupati podizanjem,
prskanjem; tuira.
duman, dumanin (pere. dumen, tur. dii?man) neprijatelj, protivnik; din-duman
verski neprijatelj, zakleti neprijatelj.


, esto slovo nae irilice, osmo nae latinice
(, ).
avo (gr. diabolos) zao duh, satana, vrag,
neastivi.
akon (gr. diakonos sluga) upravnik optinskih dobara i staralac sirotinje i bolesnika
u najranije hrianske doba; docnije: crkveni
sluga i pomonik pri bogosluenju; najnii,
poetni svete-niki in u pravoslavno] crkvi
(ne moe sam obavljati bogosluenja, ve
samo
pomae
sveteniku),
pomoni
svetenik.
akonat
(gr.
diakonos)
in,
zvanje,
dostojanstvo i stan nemonog svetenika,
akona.
akonija (gr. diakonos) delokrug jednog akona; pomo, potpora; posluenje (jelom i
piem), poslastica.
akonik (gr. diakomkos) u pravoslavno] crkvi;
sasudohranilnica, udubl>enje u zidu ili
zasebna soba na desnoj strani svetog prestola,
u oltaru, gde se uvaju sveti sasudi.
akonikon (gr. diakonos, nlat. diaconicum) u
pravoslavno j crkvi: kratka molitva koju ita
ili peva akon.
akonisa (gr. diakonos) s *.uitel>ica crkve;
u najstarijoj hrianskoj crkvi, sve do VI
veka: starija ena koja se stara-la o sirotinji,
negovala bolesnike i vodila nadzor nad
enskim lanovima crkvene optine; danas,
u evangelistikoj crkvi: bolniarka, naroito
obrazovana za taj poziv; u manastirima:
sestra koja slui oko oltara.
akonisati (gr. diakonos) obavljati posao
akona; obavl>ati oko oltara posao pomonog svetenika.
akon-flaster med. v. dijahilon.
alo (ital. giallo) uta boja, uto; alo antiko
(ital. giallo antico) ukasti mramor koji se
nalazi
samo
na
spomenicima
stare
arhitekture.
alorino (ital. giallorino) napuljsko utilo, lepa i
veoma uta zemlja oko Napulja, no veinom
vetaki spravljena (za slikanje uljanim i
masnim bojama).
aur (tur. gaur, gavur) nevernik, krivover-nik,
jeretik (pogrdno ime kojim Turci nazivaju
hriane); aurin.
aurin (tur.) v. aur.

ebra (tur. gebre) kesa od kostreti koja se

navue na ruku, pa se onda timare i iste
konji.
evair (tur. cevahir, arap. gawahir) nakit,
drago kamenje, dragulji.
evir (tur. kevgir, pere. kef pena, giriften
uhvatiti, uzeti) metalna ili zemljana po-suda
za ceenje, cediljka.
evrek (tur. gevrek) vrsta peciva u obliku
kolutia.
eisija (tur. giysi od giymek obui) odelo,
koulja, preobuka.
el! (tur. gel od gelmek doi) doi, hodi, prii!
em (tur. gem) vale, uzda, gvoe na uzdi to
ga konj dri u ustima.
emija (tur. gemi) laa, brod.
enaza (arap.) molitva za umrlog kod
muslimana; denaza.
ene (tur. yine) opet, i opet; ene-ene prilino,
tako-tako.
eneral (lat. generalis, fr. general) voj. v.
general.
eneralisim (nlat. generalissimus) v. generalisim.
enerozo (ital. generoso) muz. plemenito, u
plemenitom zanosu.
enjuka (rus. dengoka od denvga) ruski
bakarni novac od pola kopejke.
eram (gr. geranos dral, tur. germek) naprava, poluga za izvlaenje vode iz bunara,
takoe bunar sa ovakvom napravom; poluga
kod velikih dizalica, vaga; rampa.
erdan (tur. gerdan vrat) grlo, gua, prednji deo
vrata; nakit to ga ene nose o vratu.
erdan (pere. girdab, tur. girdap vrtlog,
brzica) 1. fig. opasno mesto, teka situacija; 2.
klisura na Dunavu, najvea u Evropi (duga
oko 150 km).
erdek (tur. gerdek) soba u kojoj mladenci
provedu prvu branu no; lonica; prva
brana no.
eref (tur. gergef od germek rastegnuti,
potegnuti) drvena naprava, okvir okruglog ili
etvrtastog oblika na koji se razapne platno
po kome se veze.
erz (pere. giirbuz odvaan, okretan, juna-an)
soko, mlad jastreb; kod nas: momak,
naroito momak za enidbu.
eriz (tur. geriz, pere. kariz) kanalizacija.

erek

247

erek (tur. gercek) dodue, zapravo, uistinu,

zbilja.
eerma (tur. gecirme) grudnjak bez rukava,
prsluk, jelek.
edeluk (tur. gecelik) spavaa kapa; vrsta
muke pidame; duga muka kuna haljina,
nona haljina.
idija, ide (tur. gidi) obeenjak, ivahan
mladi, junak.
ilas (arap. dilaz) l. borba, sukob, bitka; 2.
trka, skaka; 3. raspusnik, razvratnik.
ilko (ma. gyilkos ubica) vetropir, kico,
danguba, neradnik, kavgadija.
inuva (ma. gyongy) stakleni biser, naunica,
minue.
irandola (ital. girandola, fr. girandole) v.
irandola.
irant (ital. girare) trg. v. irant.
irat (ital.) trg. v. irat.
irirati (ital.) trg. v. irirati.
iro (ital. giro) trg. v. iro.
iro d'Italija (ital. Giro d'Italia) bicikli-stika
trka oko Italije, odrava se svake godine.
ovineca (ital. Giovinezza) Mladost", himna
faistike stranke u Italiji.
ogat (tur. gok plav, otvorene boje, bistar, at
konj) konj bele boje, belac; fig. neznalica,
glupak.
ogatast (tur.) bele boje, bele dlake, beo.
ogin (tur.) v. ogat.
oja (tur. guya, pere. guya) kobajagi, toboe.
ojozeto (ital. gioiosetto) muz. v. okozo.
ojozo (ital. gioioso) muz. v. okozo.
okozamente (ital. giocosamente) muz. v.
okozo.
okozo (ital. giocoso) cuz. aljivo, veselo,
nestano; ojozo, ojozeto.
okonda (ital. Gioconda) elt. uveni portret
Monalize,
ene
firentinskog
plemia
Franeska Delokondo, rad Leonar-da da
Vmnija (1911. ukradena iz Luvra, 1913.
pronaena u Firenci i vraena Francuskoj).
okondamente (ital. giocondamente) muz.
prijatno, ljupko, umilno; okondevole, okondozo.
okondevole (ital. giocondevole) muz. v.
okondamente.
okondozo
(ital.
giocondoso)
muz.
v.
okondamente.
orda (pere.) v. orda.
ornale (ital. giornale) dnevni list, novine.
orno di pagamento (ital. giorno di pagamen-to)
trg. dan plaanja.
ornut (tur. kormek) mrtav pijan, treten pijan,
pri piu.

uture

ornuti se (tur. kormek) napiti se kao tre

sak,
i
or utuk (tur. kor kotek) mrtav pijan, pijan
kao tresak.
ubre (tur. giibre) gnoj, smee, stajno gnojivo.
uvegija (tur. giiveyi) mladoenja, mu.
uveglija (tur.) v. uvegija.
uvez (tur. gvivez) rumen, tamnocrven, crve-noljubiast.
uvendija (tur. giivende) raskalana ena,
bludnica.
uve (tur. giivec) l. vrsta jela: meso pomeano
sa pirinom, lukom i dr. koje se pee u
zemljanom
sudu;
konzervirano
meso
pomeano sa raznim povrem; 2. zemljani
sud u kome se pee uve i slina jela.
ugum (tur. giigum) bakreni sud za vodu.
uz (arap.) trideseti deo Kurana.
uzel (tur. giizel lep) lep, elegantan, kit-njast,
divan, gospodski; lepotica, dragana.
ul (pere. gul, tur. giil) rua, ruica.
ulabija (pere. gul ruica, ab voda) vrsta slatke
crvene jabuke koja je veoma sona; vrsta
slatkih kolaa.
ul-baklava (pere. giil baklava) vrsta kolaa koji
ima oblik rue.
ulgande (pere.) ruin pupoljak.
ule (tur. giille, giirle) topovske tane, zrno,
metak.
ulistan (pere. gulistan, tur. gulistan)
ruinjak, gradina sa ruama, leja od rua.
uli (tur. gill) mlada rua, ruin pupoljak; up.
ul.
ulnar (arap.) ipak, ipkov cvet, trenja.
ulsa (pere.-tur. giilsuyu) ruina voda.
umbir (ma. gyomber) zeljasta biljka iji se
koren upotrebljava za zain i kao lek,
Zingiber officinale.
umili (tur. gumuslii) od srebra, srebrn.
umruk (tur. gumriik carina) troarina, carina;
taksa za prolaz.
umrukane (tur. giimriikhane) troarinska
stanica, carinarnica.
umrukija (tur. gumrukcii) troarinac, ca-rinik.
unija (tur. giiniye) spoljanji izgled, oblik;
sredstvo, nain.
unta (ital. giunta) udruenje savetnika koje
postoji pored dravnog saveta u Italiji.
uoko pijano (ital. giuoco piano), tiha igra",
tzv. talijanska partija" u ahu.
usto (ital. giusto) odmereno, srazmerno, podesno, zgodno.
uture (tur. gotiiru) sve ukupno, sve zajedno, u
celini, jedno na drugo.

E
E, e sedmo slovo nae irilice, deveto nae
latinice; kao skraenica: E na kompasu =
istok (eng. East, fr. est); Ed. = edicio (lat.
editio) izdanje; ed. = edidit (lat. edidit); e. o.
= eks oficio (lat. eh officio) po dunosti; muz.
trei ton S-dur lestvice; fiz. oznaka za energiju,
elektro-motornu silu i dr.; astr. numerika
oznaka za heliocentrinu putanju; mat. osnova
prirodnih logaritama, = 2, 7182 . . ., Nepe-rov
broj; hem. Eg=erbijum, 'E& = ajntaj-nijum,
Ei= europijum.
e latinski predlog = iz; eks.
ibanisterija (ital. ebano abonos, ebaniste-ria)
fina stolarija, umetniki izraeni predmeti od
drveta, naroito od abonosa.
ebenirati (nlat. ebenare) obloiti abonovi-nom;
obojiti crnom bojom da izgleda kao abonos.
ebenist(a) (fr. ebeniste) stolar koji radi sa
abonosom, koji radi fine stolarske poslove.
ebenos (hebr. eben, gr. ebenos, lat. ebenus)
bot. eben, abonos, abonovina, crno, veoma
vrsto i teko drvo istonoindijskog i afrikog
drveta Diospyros ebenum.
ebn (arap.) sin (pred nekim drugim imenom, npr.
ebn Mustada=Mustafin sin, izmeu dva
imena pie se ben, npr. Ali ben
Muhamed=Ali sin Muhamedov)
ebonit (eng. ebony) vrsta vetake abonovi-ne;
hem. vulkanit, jedinjenje ugljenika i vodonika
koje se, meenjem i zagrevanjem sa
sumporom, vulkanizira pa zatim hor-nizira,
hornizirani kauuk, tvrda guma (ova tvrda i
sjajna masa upotrebljava se, npr. za razni
nakit od deta).
bo (fr. ebauche) prvi nacrt, prva skica (slike,
crtea, naunog rada).
eboirati (fr. ebaucher) izraditi u glavnim
potezima, bez pojedinosti, skicira-ti; abocirati.
ebriljada (fr. ebrillade) jax. trzanje uzdom
ako konj nee da se okrene.
ebriozitet (lat. ebriositas) sklonost piu, strast
za piem.
ebriometar (lat. ebrius pripit) sprava za
utvrivanje stepena pijanstva, naroito kod
vozaa automobila; alko-test.

ebulioskop (lat. ebullire izbijati kljua-jui,

gr. skopeo gledam) 1. hem instrument za
merenje take kljuanja radi odreivanja
sadrine alkohola u spirituoznim tenostima
posmatranjem njihove take kljuanja; 2.
aparat za brzo odreivanje koliine alkohola
u vinu; up. maligan.
ebulirati (lat. bulla, ebullire) kljuati, ki-peti,
vreti.
ebulicija (nlat. ebullitio) kljuanje, vrenje,
uzaviranje tenosti (usled toplote); med.
izbijanje sitnih bubuljica po telu usled vatre.
ebur (lat. ebur, sskr. ibha) slonova kost,
slonovaa.
eburin (lat. ebur slonovaa) smesa kotanog
praha i belanevine nainjene pod pritiskom.
ev- (gr. ev) v. pod eu-.
Eva (gr. Eva, hebr. Chawwah majka ivota")
prva ena po Bibliji; fig. ena uopte,
naroito: radoznala i ulna ena.
evadirati (lat. evadere) izii, izmai, utei,
izbei, uskoiti.
evazivan (lat. evadere, nlat. evasivus) uvijen,
zaobilazan, okolian, koji izvrdava, npr. da
dade kategorian odgovor, katego-rinu
izjavu i sl.
evazija (lat. evadere, nlat. evasio) beanje,
bekstvo, izbeglitvo; izbegavanje; vaenje,
dvosmislica, izmigoljavanje; pr. evazivan
izmigoljan, pobegljiv, koji se teko hvata, koji
se teko uhvati, koji se teko shvata; uvijen,
vrdav (odgovor).
svakuancija (lat. evacuantia) pl. med. sredstva za
ienje, za ispranjavanje.
evakuativan (lat. evacuare) med. koji isti, koji
pomae ienje.
evakuacija (lat. evacuatio) voj. dolazak iz,
naputanje, naroito kada neku operativ-nu
zonu, za vreme rata, napuste: stanovnitvo,
bolnice, razna vojna i druga sla-galita
kojima bi se neprijatelj, u sluaju uspeha,
mogao koristiti itd.; med. ienje,
ispranjavanje
izmeta,
izbacivanje
kodljivih tvari iz tela.
svakuirati (lat. evacuare) voj. isprazniti, izii iz,
napustiti (kasarnu, varo, zau-

E
E, e sedmo slovo nae irilice, deveto nae
latinice; kao skraenica: E na kompasu =
istok (eng. East, fr. est); Ed. = edicio (lat.
editio) izdanje; ed. = edidit (lat. edidit); e. o.
= eks oficio (lat. eh officio) po dunosti; muz.
trei ton S-dur lestvice; fiz. oznaka za energiju,
elektro-motornu silu i dr.; astr. numerika
oznaka za heliocentrinu putanju; mat. osnova
prirodnih logaritama, = 2, 7182 . . ., Nepe-rov
broj; hem. Eg=erbijum, 'E& = ajntaj-nijum,
Ei= europijum.
e latinski predlog = iz; eks.
ibanisterija (ital. ebano abonos, ebaniste-ria)
fina stolarija, umetniki izraeni predmeti od
drveta, naroito od abonosa.
ebenirati (nlat. ebenare) obloiti abonovi-nom;
obojiti crnom bojom da izgleda kao abonos.
ebenist(a) (fr. ebeniste) stolar koji radi sa
abonosom, koji radi fine stolarske poslove.
ebenos (hebr. eben, gr. ebenos, lat. ebenus)
bot. eben, abonos, abonovina, crno, veoma
vrsto i teko drvo istonoindijskog i afrikog
drveta Diospyros ebenum.
ebn (arap.) sin (pred nekim drugim imenom, npr.
ebn Mustada=Mustafin sin, izmeu dva
imena pie se ben, npr. Ali ben
Muhamed=Ali sin Muhamedov)
ebonit (eng. ebony) vrsta vetake abonovi-ne;
hem. vulkanit, jedinjenje ugljenika i vodonika
koje se, meenjem i zagrevanjem sa
sumporom, vulkanizira pa zatim hor-nizira,
hornizirani kauuk, tvrda guma (ova tvrda i
sjajna masa upotrebljava se, npr. za razni
nakit od deta).
bo (fr. ebauche) prvi nacrt, prva skica (slike,
crtea, naunog rada).
eboirati (fr. ebaucher) izraditi u glavnim
potezima, bez pojedinosti, skicira-ti; abocirati.
ebriljada (fr. ebrillade) jax. trzanje uzdom
ako konj nee da se okrene.
ebriozitet (lat. ebriositas) sklonost piu, strast
za piem.
ebriometar (lat. ebrius pripit) sprava za
utvrivanje stepena pijanstva, naroito kod
vozaa automobila; alko-test.

ebulioskop (lat. ebullire izbijati kljua-jui,

gr. skopeo gledam) 1. hem instrument za
merenje take kljuanja radi odreivanja
sadrine alkohola u spirituoznim tenostima
posmatranjem njihove take kljuanja; 2.
aparat za brzo odreivanje koliine alkohola
u vinu; up. maligan.
ebulirati (lat. bulla, ebullire) kljuati, ki-peti,
vreti.
ebulicija (nlat. ebullitio) kljuanje, vrenje,
uzaviranje tenosti (usled toplote); med.
izbijanje sitnih bubuljica po telu usled vatre.
ebur (lat. ebur, sskr. ibha) slonova kost,
slonovaa.
eburin (lat. ebur slonovaa) smesa kotanog
praha i belanevine nainjene pod pritiskom.
ev- (gr. ev) v. pod eu-.
Eva (gr. Eva, hebr. Chawwah majka ivota")
prva ena po Bibliji; fig. ena uopte,
naroito: radoznala i ulna ena.
evadirati (lat. evadere) izii, izmai, utei,
izbei, uskoiti.
evazivan (lat. evadere, nlat. evasivus) uvijen,
zaobilazan, okolian, koji izvrdava, npr. da
dade kategorian odgovor, katego-rinu
izjavu i sl.
evazija (lat. evadere, nlat. evasio) beanje,
bekstvo, izbeglitvo; izbegavanje; vaenje,
dvosmislica, izmigoljavanje; pr. evazivan
izmigoljan, pobegljiv, koji se teko hvata, koji
se teko uhvati, koji se teko shvata; uvijen,
vrdav (odgovor).
svakuancija (lat. evacuantia) pl. med. sredstva za
ienje, za ispranjavanje.
evakuativan (lat. evacuare) med. koji isti, koji
pomae ienje.
evakuacija (lat. evacuatio) voj. dolazak iz,
naputanje, naroito kada neku operativ-nu
zonu, za vreme rata, napuste: stanovnitvo,
bolnice, razna vojna i druga sla-galita
kojima bi se neprijatelj, u sluaju uspeha,
mogao koristiti itd.; med. ienje,
ispranjavanje
izmeta,
izbacivanje
kodljivih tvari iz tela.
svakuirati (lat. evacuare) voj. isprazniti, izii iz,
napustiti (kasarnu, varo, zau-

evakuisati

249

zeti kraj itd.); med. istiti, iistiti, isprazniti,

izbaciti iz tela neistou.
evakuisati v. evakuirati.
evalvacija (nlat. evalvatio) odreivanje (ili:
precenjivanje) unutarnje vrednosti neke
stvari; up. evaluacija.
evalvirati (nlat. evalvere) ocenjivati, procenjivati vrednost; up. evaluirati.
evaluacija
(fr.
evaluation)
odreivanje
vrednosti, vrednost novca.
evaluirati (fr. evaluer) ceniti, ocenjivati,
odreivati vrednost.
evangel ... v. pod evanel. . .
evanelizacija (gr. euangelisomai) v. evaieliziranje.
evaneliziranje (gr. euangelisomai dobru vest
donosim) irenje evanelike crkve i uenja;
evanelizacija.
evanelizirati (gr. euangelisomai) objaviti (ili:
objavl>ivati) radosnu vest; iriti evanelsko
ili evaneliko uenje i crkvu evanelisku.
evanelist(a)
(gr.
euangelistes,
nlat.
evangelista) objavljiva spasenja; opisiva
ivota, rada i stradanja Isusa Hrista; etiri
evanelista: Matej, Marko, Luka i Jovan, pisci
tzv. kanonskih evanelja, tj. onih koje crkva
priznaje kao autentine i verne (za razliku od
velikog broja apo-krifnih, tj. onih koje crkva
ne priznaje kao autentine).
evanelistar
(lat.
evangeliarium
izborio
evanelje) knjiga koja sadri evanelje.
evaneliki (gr. euangelizomai) v. evanel-ski;
koji priznaje evanelje kao jedini pravi izvor
vere, npr. evaneliki hriani, evanelika
crkva i dr.
ovanelski (gr. euangelizomai) koji odgovara
uenju Hristovom, hrianski; up. evaneliki.
evanelje (gr. euangelion radosna vest, dobra
vest, nlat. evangelium) l. dobar glas, radostan
glas ili dobra vest, radosna vest koja u
hrianskom uenju prikazuje Isusa kao
obeanog mesiju i spasioca ljudskog roda; 2.
Novi zavet ili objavljivane spasenja; 3.
evanelja pl. opisi ivota, rada i stradanja
Isusa Hrista.
evanescirati
(lat.
evanescere)
ieznuti,
iezavati, izgubiti se, nestati.
evans-gambit poinjanje igre na ahu koje je
uveo engleski mornarski kapetan Evans
1829, koje se sastoji u tome to se rtvuje pion
da bi se napad mogao bre i lake izvesti; up.
gambit.
evandelikel f ren d s (eng. evangelical friends)
prijatelji evanelja ili hrianske drutvo
prijatelja (religiozna sekta u Sev. Americi
koja sama sebe ovako naziva, dok je ostali
obino zovu imenom kve-keri).
evaporator (nlat. evaporator) ispariva, sprava
pomou koje se vri isparavanje slane vode u
solanama.

evidentirati

evaporacija (lat. evaporatio) isparavanje,

pretvaranje u paru.
evaporirati (lat. vapor para, evaporare)
isparavati, ispariti, pretvoriti (ili: pretvarati)
u paru.
evekcija (lat. evehere izvesti; uzvesti, uz-dii,
evectio) uzdizanje, penjanje, uzlae-nje; astr.
nejednakost koju pokazuje putanja Meseeva u
kretanju oko Zemlje usled re-meenja od
strane Sunca za vreme koje ne odstupa mnogo
od vremena opticaja Meseca oko Zemlje.
evenka (pere. awenk, tur. hevenk) groe
obeene radi suenja i uvanja za zimu.
eventilacija (lat. eventilatio) vetrenje, provetravanje.
eventilirati (lat. eventilare) izvetriti, provetriti,
provetravati.
eventracija (lat. eventratio) med. velika prosutost
kod pupka, pri kojoj se prospe velik deo
utrobe.
eventualan (nlat. eventualis) sluajan, moguan; uslovan, povremen, sporedan.
eventualija (nlat. eventualia) pl. sporedne (ili:
nepredviene)
stvari,
sporedna
(ili:
nepredviena) pitanja, stvari koje se jo mogu
pojaviti (obino poslednja taka dnevnog
reda na skuptinama u kojoj se raspravljaju
pitanja koja nisu bila na dnevnom redu).
eventualitet (nlat. eventualitas) nastupanje
mogueg
sluaja,
moguan
sluaj,
mogunost, sluajnost; eventualnost.
eventualno (nlat. eventuale) pril. po mogunosti,
u sluaju potrebe, po potrebi, u sluaju da,
ako se desi, sluajno.
eventualnost v. eventualitet.
everglas (eng. ever uvek, glass staklo) vrsta
tkanine od plastine mase.
evergrin (eng. evergreen) uvek zelen, zimze-len;
u zabavnoj i dez muzici: trajne, neprelazne
melodije.
everzivan (nlat. eversivus)
prevratniku
ruilaki, razoran.
everzija (lat. eversio) obaranje, razorenje,
prevrat, unitenje.
everlasting (eng. everlasting veit) vrsta veoma
jake vunene tkanine sa poprenim prugama;
up. eternal.
evza (tur. ecza, arap. egza) l. kapsla, ahura,
upalja; 2. hemijsko jedinjenje, lek; evzadana= apoteka.
evzon (gr. euzonos okretan, vet, spreman za
bitku) grki vojnik iz roda lake peadije.
eviva! (ital. ewiva, lat. vivat) iveo!
evigilirati (lat. evigilare) probdeti; izraditi neto
briljivo i savesno.
evidentan (lat. evidens, videre videti) oigledan,
oevidan, oit; po sebi jasan i razumljiv; log.
neposredno miljenjem ili opaajem uvian
kao istinit.
evidentirati (lat. evidens oevidan, jasan)
upisati, upisivati, zabeleiti u knjigu

evidentiar

250

evidencije; imati, praviti pregled neega.

evidentiar (lat. evidentia oevidnost, oi-tost)
onaj koji se stara o pregledu onoga to se
zbilo, to je uraeno.
evidencija
(lat.
evidentia)
oiglednost,
oevidnost; log. svojstvo nekih sudova koji su
po neposrednom opaanju i misaonoj nunosti istiniti; pregled iz koga se vidi da je
neto postojalo, da se neto zbilo, da je neto
uraeno; drati u evidenciji imati u vidu,
vodi' i o emu rauna dok se ne ukae
mogunost da se izvri.
evikcija (lat. evictio) prav. JEMSTVO, davanje
jamstva, obezbeda, kaucija; evikciona tuba
tuba kojom se trai otuenje neijeg imanja.
evincent (lat. evincens) prav. onaj koji, u toku
jednog pravnog spora, drugoj stranci neto
osporava.
evincioilan (nlat. evincibilis) koji ima da se
dokae, koji je za dokazivanje.
evincirati (lat. evincere) dokazati, ubediti,
izloiti, prikazati; ispoljiti; prav. jam-iti, biti
jamac; pravo liiti dobra, oduzeti nekome
imanje sudskim putem.
eviracija (lat. eviratio, vir ovek, mukarac)
oduzimanje mukosti, ukopljavanje; prerano
gubljenje mukosti.
evirirati (lat. evirare, vir) oduzeti mukost,
ukopiti.
eviscerirati (lat. eviscerare) med. izvaditi utrobu,
npr. iz lea.
evlad (arap. awlad, tur. evlad) deca, porod.
evlek (tur. evlek) mera za povrinu, 1/4 dunu
ma.
evlija (arap. waliyy, tur. evliya) svetac, svetitelj,
boji ugodnik.
evnuh (gr. eune legalo, postelja, esb imam,
drim, eunuchos) uvar kreveta", onaj koji
je lien svojstava mukosti, uko-pljenik,
naroito: nadzornik ena u ha-remima, uvar
ena.
evnuhizirati (gr. eunuchos) ukopiti, utrojiti,
oduzeti mukost.
evnuhoid (gr. eunuchos, eidos vid, oblik)
osoba sa uroenim ili usled oboljenja
nedovoljno razvijenim funkcijama spol-nih
lezda, te zbog toga slina ukoplje-nom
oveku (evnuhu).
evnuhoidizam, evnuhizam (gr. eunuchos, eldos, lik, izgled) stanje prouzrokovano
oboljenjem ili nedovoljnim razvojem monica, sa smanjenjem luenja mukog polnog
hormona.
evokabilan (nlat. evocabilis) koji se moe
dozvati, prizvati.
evokativan (lat. evocare izazvati, pozvati)
izazovan, uzbudljiv.
evokatorij(um) (nlat. evocatorium) prav. pismeni
poziv, akt o pozivanju na sud.
evokacija (lat. evocare dozvati, evocatio)
dozivanje (ili: prizivanje) duhova; podseanje
i oivljavanje uspomena na nekoga ili na
neto; prenoenje parnice na

Evroazija

vii sud; pozivanje pred neki spoljni sud,

naroito u srednjem veku, papino pravo da
pozove nekoga u Rim na suenje.
evolventa (lat. evolvere razvijati, evolvens)
geom. evolventu jedne krive, krivulje (osnovne
krive) opisuje taka dirke (tangen-te) osnovne
krive kada se prva kotrlja po poslednjoj bez
klienja.
evolvirati (lat. evolvere) razviti, razvijati,
ODBITI; razloiti, objasniti, opisati.
evoluirati (lat. evolvere, fr. evoluer) razvijati se
(od niega viemu, od prostoga sloenom
itd.); fig. napredovati.
evoluta (lat. evolvere, evoluta se. linea) geom.
neke krive, krivulje (osnovne krive) zove se
envelopa njenih normala, istovremeno mesto
njenih krivinskih sredita.
evolucija (lat. evolutio) razvijanje, razvitak,
razvoj, razvie viega, savrenijeg i
komplikovanijeg iz niega, nesavreni-jeg i
jednostavni j eg; voj. zaobilaenje, menjanje
pravca; muz. prebacivanje (ili: premetanje)
glasova u dvostrukom kon-trapunktu; supr.
involudija.
evoluciona eskadra voj. flota koja estim
menjaem poloaja tei da se priblii i ugrozi
neprijatelja.
evoluciona teorija fil. ideja o razvojnom
karakteru svih pojava (kod Kanta, H
Spensera i dr.), ideja koja se protee na sve
fenomene pa i na samu osnovu fenome-na; u
nauci: primenjuje se u objanjenju nastanka
galaksije, zvezda, Sunevog sistema i sl., u
objanjenju istorijskih i socijalnih fenomena,
kao i u objanjenju duhovnih, kulturnih
fenomena i sl.; biol. nauka o razvoju
organskog sveta, od prostijih oblika ka
sloenijim, koji nastaje putem dugotrajnog
menjanja pod dejstvom faktora spoljne sredine
i prirodnog odabiranja organizama (arls
Darvin: Postanak vrsta putem prirodnog
odabiranja, 1859); up. darvinizam.
evolucioni (lat. evolutio) razvojni, koji se tie
razvoja, koji je u vezi sa razvitkom.
evolucionizam (lat. evolutio) l. pogled na svet
koji se zasniva na evoluciji; v. evoluciona
teorija; 1. podvrgavanje zakonima razvitka,
naprednost.
evolucionigt(a)
(lat.
evolutio)
pristalica
evolucione teorije; up. evolucioni.
evolucionistiki v. evolucioni.

evomirati (lat. evomere) med. povratiti, povraati, bljuvati, izbljuvati.

evorzija (lat. evertere oboriti, izbaciti, evorsio)
kol. erozija vode koja se kree u kovitlac i
tako stvara tzv. dinovske lonce".
evocirati (lat. evocare, voare) prizivati,
dozivati, npr. duhove; prav. aliti se viem
sudu; prizvati, oiveti uspomenu na koga ili
na to.
Evrazija v. Eurazija.
Evroazija v. Eurazija.

Evropa

251

Evropa (semit. ereb zapad) geogr. naziv

kontinenta; mit. (gr. Europe) ki fenianskog
kralja Agenora i sestra Kadmova. Zevs,
pretvorivi se u bika, ukrade je i na svojim
leima odnese na Kretu (Krit) gde mu postane
enom i rodi Minosa, Sarpe-dona i
Radamantisa; po njoj je i na kontinent
dobio ime.
Evroatom evropska zajednica za atomsku
enegiju koju ine lanice Zajednikog trita.
Evrovizija
tehniko-programska
zapadnoevropska organizacije, organ Evropske unije
za radio-difuziju, osn. 1953; sedite u enevi,
a reijski centar u Bri-selu.
evropijum v. europijum.
evulzija (lat. evulsio, evellere upati) u-panje,
iupavanje.
evh- v. euh-.
egav (tur. egri) kriv, iskrivljen, krivonog.
egagropila (gr. aigagros, lat. pila) v. bezoar.
egal, sgalan (fr. egal) jednak, jednoobrazan;
ravan, vodoravan.
egalizator (fr. egaliser) izjednaitelj.
egalizacija (fr. egaliser) izjednaavanje,
izravnavanje.
sgalizacioni fond u bupetskim ustanovama
novac koji vita ustanova dodeljuje nioj da
bi ova nadoknadila svoje gubitke; nain
izravnavanja gubitaka u spoljnoj trgovini
zbog razlike u cenama.
egalizirbavk (fr. egaliser, nem. Bank) strugarska tezga za fine radove.
egalite (fr. egalite) jednakost; up. fraterni-te,
liberte.
egalitet (fr.) jednakost, jednolikost, ravnomernost.
egbeta (arap. ayba, tur. heybe) pl. bisage.
Egej (gr. Aigeos) u grkoj mitologiji atinski
kralj, otac Tezejev. Kada se njegov sin Tezej,
u bivi Minotaura na Kritu, vraao kui,
zaboravio je da na lai zameni crna jedra
belima, kako su se dogovorili, Egej je od tuge
za sinom skoio u more i udavio se. Po njemu
je nazvane Egejsko more.
egendija (tur. egindi) prah ili strugotina od
metala.
Egerija (lat. Egeria) staroitalska izvorska
nimfa, proroica po ijim je savetima i
uputstvima izdavao svoje zakone Numa
Pompilije, drugi rimski kralj; posle njegove
smrti bila pretvorena u izvor; fig. poverljiva
savetnica jednog vladaoca; astr. jedan asteroid,
otkriven 1850. godine.
egestija (lat. egestio) med. ispranjavanje,
ienje creva urednom stolicom.
egzageracija (lat. exaggeratio) preterivanje,
preuveliavanje, precenjivanje.
egzagerirati (lat. exaggerare, agger) prete-rati,
preterivati, preuveliavati, pre-cenjivati.
egzagitacija
(nlat.
exagitatio)
drmanje,
uznemiravanje, draenje, podraivanje.

egzanimirati

egzagi~irati (lat. exagitare) terati, isterati;

prodrmati, probuditi; uznemirava, ne dati
mira, draiti.
egzaimatoza (gr. eh iz, hairna krv) med.
stvaranje krvi; krvarenje; egzematoza.
egzaimija (gr) med. oskudica u krvi, malokrvnost; gubljenje krvi; iznemoglost usled
gubljenja krvi.
egzaimozan (gr.) malokrvan; iznemogao
usled gubitka krvi.
egzaimon (gr.) med. punokrvan ovek.
egzaireza (gr. egzairo vadim) med. vaenje,
npr. utrobe; egzereza.
egzaktan (lat. exigere iziskivati, exactus taan)
taan, briljiv, savestan, potpun, brojno
odreen; egzaktne nauke nauke koje tee za
tano odreenim saznanjima, koja bi se
mogla matematikim i eksperimen-talnim
putem izloiti i dokazati, npr. matematika,
fizika, hemija, astronomija i dr.
egzaktvost (lat. exactus) tanost, isprav-nost,
pravilnost, odreenost.
egzaktor (lat. exactor) trg. potraivalac;
sopstvenik menice, onaj kod koga se meni-ca
nalazi; fig. ucenjiva, iznuiva.
egzakcija (lat. exactio) naplaivanje, npr.
poreza, nameta i sl.; globljenje, iznui-vanje,
otimanje.
egzalza (gr. exalsis iskakanje, ex-allomai
iskoim) med. iskakanje, ispadan>e; egzalma.
egzalma (gr. ex-allomai) med. v. egzalza.
egzaltacija (lat. exaltatio) uzdizanje, uzno-enje,
velianje,
slavljenje;
ushiavanje,
oduevljavanje, zanos, duhovni polet; razdraganost, razdraenost, ushienost.
egzaltiran (lat. exaltus vrlo visok) zanesen,
ushien, oduevljen, uzbuen; u egzaltira-nom
stanju u velikom duevnom uzbuenju.
egzaltirati (lat. exaltus, exaltare) uznositi,
veliati, slaviti; raspaliti, ushititi, ushiKivati,
odueviti, uzbuditi, uzbui-vati.
egzambloza (gr. examblosis pobaaj, ehatbloo pobacim) med. pobacivanje, pobaaj.
ekzambloma (gr. exambloma) med., pobaaj.
egzamen (lat. exigere, exagimen, examen)
ispit, ispitivanje; istraivanje, sasluavanje;
egzamen rigorozum (lat. examen rigorosum)
strog ispit na visokim kolama.
egzaminirati (lat. examinatio) ispitivanje,
istraivanje, sasluavanje; egzaminacio-na
komisija ispitni odbor, komisija koja vri
ispitivanje.
egzanastomoza (gr. eh iz, apa na, stoma usta)
med. upadanje jednog krvnog suda u drugi.
egzanija (lat. eh iz, anus mar) med. sputanje (ili:
sputenost) zadnjeg creva.
egzanimacija (lat. exanimatio) padanje duhom,
zastraenost, duhovna klonulost; med. duboka
nesvestica.
egzanimirati (lat. anima
duh,
dua,
exanimare) oduzeti duu (ili: ivot);

egzanteza

252

obeshrabriti, obeshrabrivati, uplaiti, i

zastraiti.
egzanteza (gr. exanthem procvetati) med.
izbijanje ospi na koi, osipanje, osip.
egzantem (gr. exanthema) med. ospa, koja
moe razliito izgledati i zahvatiti samo
jedan deo koe ili celu kou.
egzantematian (gr. exanthema) med. osipan,
ospiav, bubuljiav; egzantematine bolesti
osipne bolesti, npr. arlah, pegavi tifus itd.;
egzantematina groznica groznica praena
osipanjem koe.
egzantematologija (gr. exanthema ospa,
logia) med. nauka o osipnim bolestima.
egzantlacija (lat. exantlare) iscrpljivanje,
crpenje.
egzantropija (gr. eh iz, anthropos ovek)
zaziranje od l>udi, strah od ljudi.
egzantropian (gr), koji zazire od ljudi, koji
se plai od ljudi, divlji.
egzapoteoza (gr. eh, apotheosis oboavanje)
liavanje boanstvenosti, liavanje velianstvenosti (ili: boanskog ugleda).
egzartikulacija (nlat. exarticulatio) med. iaenje, uganue; hirurke odvajanje
jednog uda u zglobu otvaranjem zgloba i
rasecanjem zglobnih veza.
egzartikulirati (lat. eh iz, articulus zglob) med.
izvaditi ud iz zgloba.
egzartrema (gr. eh, arthron zglob) med. v.
egzartikulacija.
egzartroza (gr.) med. v. egzartikulacija.
egzartroma (gr. eh iz, arthros zglob) med. v.
egzartikulacija.
egzarh (gr. exarchos kolovoa; predvodnik,
stareina) ranije: namesnik vizantijskih
careva u Gornjoj Italiji; u pravo-slavnoj
crkvi: episkop kao zastupnik patrijarha,
kojem je ovaj ustupio jedan deo svojih prava.
egzarhat (gr. ex-archo predvodim, nlat
exarchatus) zvanje, dostojanstvo i oblast
jednog egzarha, naroito egzarhat raven-ski
koji je, posle propasti drave Istonih Gota
(555), obuhvatao celu Italiju; u pravoslavnoj
crkvi: dostojanstvo i delo-krug patrijarhovog
namesnika u nekoj po-krajini.
egzarhija (gr. exarchos) samostalna nacionalna crkva (npr. bugarska) na ijem elu
stoji egzarh.
egzasperacija (lat. exasperatio) ogorenje,
razdraenje; zaotravanje, pogoravanje
jednog zlog stanja.
egzauguracija (lat. exauguratio) oduzimanje (ili:
ukidanje) svetosti neega; supr. inauguracija.
egzaugurirati (lat. exaugurare) oduzeti nekom
posveenom
predmetu
svetost,
ukinuti
osveenje, uiniti ga obinim; supr. inaugurirati.
egzacerbacija (nlat. exacerbatio) ogoravanje, ogorenje, razdraivanje, razdraenje;
ogorenje,
ogorenost,
razdraenje,
razdraenost; pogoravanje, pogoranje,

egzekutivan

pogoranost; zaotrenje, zaotrenost; supr.

remisija.
egzeat (lat. ex-ire izii, exeat) neka izie, neka
odstupi, neka ide!", dozvola za izlazak ili
odsustvo; u katolikoj crkvi: akt kojim
biskup dozvoljava sveteniku prelazak u
drugu parohiju.
egzegeza
(gr.
egzegesis)
izlaganje,
objanjenje,
tumaenje
(nekog
spisa);
naroito, u teolokom smislu: izlaganje i
tumaenje Biblije.
egzegezirati
(gr.
egzegeomai
izlaem,
tumaim) izlagati, objanjavati, tumaiti.
egzeget (gr. exegetes pouavalac) onaj koji
struno tumai, objanjava, izlae (neki spis,
naroito Vibliju).
egzegetika
(gr.
exegesis
tumaenje,
objanjavanje) vetina izlaganja i tumaenja,
naroito Biblije.
egzedeza (gr. ex-oideo oteknem, nateknem)
med. otok, oticanje; egzojdeza.
egzedencija (lat. ex-edere izvesti, izgristi,
exedentia) pl. med. hemijska sredstva za
unitavanje organskog tkiva, npr. arsenik;
sublimat, kiseline, usijano gvoe, galvanokaustika i dr.
egzedra (gr. eh, hedra) pokriven ili nepokriven hodnik za sedenje, naroito: poluokrugla dvorana, kao produenje hodnika,
na stubovima, za razgovor ili predavanja u
otmenim rimskim kuama; soba za razgovor;
u katolikoj crkvi: mesto za biskupa.
egzekvatur (lat. exequatur) prav. neka izvri,
neka se izvri!
egzekvatura (lat. exequatura) naredba za
izvrenje presude; dozvola kojom jedna
vlada daje odobrenje konzulu strane drave,
koji je kod nje akreditovan, da moe vriti
svoje funkcije; vladarska potvrda papskih
bula.
egzekvacija (lat. aequus jednak, exaequatio)
izjednaena, izjednaavanje.
egzekvent (lat. exequi) v. egzekutor.
egzekvije (lat. exsequiae, exsequi ispratiti) pl.
pogreb, mrtvaki sprovod, pratnja, potrebne
sveanosti; u katolikoj crkvi: mise za pokoj
due, obino 1, 3, 7, ZO. dana i o godinjici
smrti pokojnika; eksek-vije.
egzekvirati (lat. exequi, exsequi) izvesti, izvriti
naplatu dugova putem egzekuci-je, popisati ili
zapleniti stvari za dug; eksekvirati.
ekzekracija
(lat.
exsecratio)
sveano
preklinjanje, prokletstvo; oskvrnjenje, gnusoba; eksekracija.
egzekrirati (lat. exsecrari) proklinjati, prokleti;
eksekrirati.
egzekutant (lat. exsequi) v. egzekutor.
egzekutiva (nlat. executiva) izvrna drav-na
vlast (za razliku od legislative, tj.
zakonodavne i sudske vlasti).
egzekutivan (nlat. executivus) izvrni, koji
izvruje; egzekutivna komanda voj. odred

egzekutirati

253

vojnika koji se upuuje radi izvrenja neke

kazne ili presude; egzekutivni proces prav.
kratak pravni postupak u cilju izvrenja
donesene zakonske presude.
egzekutirati (fr. executer) izvriti, izvravati,
izvesti, izvoditi, obaviti, oba-vljati, uraditi;
izvoditi muziki komad; izvriti zapovest,
naredbu, presudu; izvriti naplatu duga
prisilnim putem po sudskoj odluci, izvriti
popis neijih stvari radi naplate duga;
izvriti nad kim smrtnu presudu, pogubiti.
egzekutor (lat. exsecutor) izvodilac, izvrilac
sudske presude, onaj koji izvruje presudu
prisilnim putem; izvrilac smrtne kazne,
delat, krvnik; egzekutor testament (exsecutor
testamenti) prav. izvrilac poslednje volje,
testamenta.
egzekutoran (vlat. executorius) izvran, putem
prisilnog izvrenja, putem prisilne naplate.
egzekutorijale (nlat. executoriale) prav. pismena
naredba o izvrenju neke sudske odluke.
egzekucija (lat. ex-sequi izvriti, sprovesti,
exsecutio) izvravanje putem zakon-skog
prisiljavanja, naroito: prisilno izvrenje
sudske presude (u graanskoj ili krivinoj
parnici), prisilna naplata duga na osnovu
zakonske odluke, popisi-vanje stvari zbog
duga; izvrenje presude, naroito telesne ili
smrtne kazne, pogubljenje osuenog na smrt;
poeti neto ab egzekucione (lat. ab
exsecutione)
pravni
postupak
poeti
otpozadi, naime, prisilnim izvrenjem i bez
prethodnog pravnog sasluavanje; voj.
posedanje neke zemlje vojnom silom da bi se
prisilno izvrili postavljeni zahtevi.
egzem(a) (gr. egzein prokljuati, provreti) med.
koleno oboljenje sa crvenilom, OTOKOM i sitnim
plikovima (mehuriima), praeno, u najee
sluajeva, sigabom; up. ek-cem.
egzematoza (gr. eh iz, naima krv) med. v.
egzaima to za.
egzemija (gr.) med. v. egzaimija.
egzempl (lat. exemplum, pl. exempla) primer;
primerak, uzorak, uzor, ugled, propis; egzempladocent (lat. exempla docent) posl.
primeri su pouni, primeri objanjavaju.
egzemplar (lat. exemplar) primerak, uzorak,
pojedinaan otisak (knjiga, bakroreza); jedan
jedini primerak u zbirci.
egzemplaran (lat. exemplaris) primeran, uzoran, uzorit; koji treba da poslui kao primer,
primera radi, zastraujui; eg-zemplarna
kazna kazna koja treba da poslui kao
zastraujui primer drugima.
egzemplifikacija
(nlat.
exemplificatio)
objanjavanje ili dokazivanje pomou
primera (ili: na primerima); egzemplifika-cio
dokument (nlat. exemplificatio docu-menti)
overavanje prepisa svedoanstva ili isprave.

egzigent

egzemplificirati (nlat. exemplificare) pomou

primera neto izloiti (ili: objasniti,
dokazati); ukazivati na neto to treba da
poslui kao primer.
egzemplum (lat. exemplum) v. egzempl.
egzemtan (lat. exemptus, izuzet) v. egzimiran.
egzemti (lat. exemptus, exempti) pl. oni koji
imaju pravo da budu osloboeni od neke,
inae opte, obaveze.
egzemcija
(lat.
exemptio)
razreavanje,
izuzimanje, osloboavanje od neke, inae
opte, dunosti ili obaveze; egzemciona
pretenzija polaganje prava na osloboenje od
neke obaveze.
egzenteracija (lat. exenteratio) vaenje utrobe,
unutranjih delova; med. vaenje (egzenteriza,
egzenterizam).
egzenteriza (gr. exenterizo vadim utrobu,
unutranje delove) med. v. egzenteracija.
egzenterizam (gr. exentheritho, lat. exentegage) med. v. egzenteracija.
egzenterirati (gr. exenterizo, lat. ehep-terare)
med. vaditi utrobu.
egzencefalija (gr. eh, egkephalos) med. deja
bolest kod koje, na gornjem i zadnjem delu
lubanje i kimenog stuba, postoji uroeni
nedostatak kostiju, usled ega se mozak
nalazi van lubanje; takva deca su, inae,
veoma kratka veka, prave nakaze.
egzergazija (gr. exergazomai izraujem,
obraujem,
exergasia)
izraivanje,
obraivanje, obrada.
egzereza (gr. exairo) med. v. egzaireza,
egzersis (fr. exercice) veba; muz. komad za
vebanje.
egzercir (lat. ehegsege vebati, nem.
Exerzier) skupio izvoenje vojnih vebi.
egzercirati (lat. ehegsege, fr. ehegseg) vebati,
vriti vebe, naroito: vojne vebe, vebe sa
orujem.
egzercirite (lat. ehegsege) vebalite, mesto
gde se vojnici vebaju u rukovanju orujem i
u ratnoj slubi.
egzercitor (lat. exercitor) uitelj u ve-banju,
uvebava.
egzercicij(um)
(lat.
exercitium)
veba,
vebanje; kolsko vebanje, jeziko vebanje,
telesne vebanje; egzercicijum religio-nis
(lat. exercitium religionis) slobodno vrenje
verskih dunosti; egzercicijum Salamandri
(lat. exercitium Salamandri) na studentskim
komersima: nazdraviti nekome time to se
ae, po komandi pred-sedavajueg na
komersu, krenu u krugu po stolu, zatim se
ispiju, posle toga se njima zadoboa po stolu,
pa se onda najednom udare o sto i ostave.
egzeunt (lat. ex-ire izii, exeunt) pl. odlaze, idu
(izraz koji, u pozorinim komadima, kazuje
da glumci odlaze sa pozornice); egzeunt
omnes odlaze svi.
egzibicija v. ekshibicija.
egzigent (lat. exigens) zahtevalac, potraivalac, iziskivalac.

egzigibilan

254

egzigibilan (nlat. exigibilis) potraljiv, zahtevl>iv, koji se moe s pravom zahtevati,

traiti.
egzigibilitet (nlat. exigibilitas) potralji-vost,
zahtevljivost, mogunost zahtevanja ili
potraivanja,
naplatljivost,
mogunost
naplate.
egziantan (fr. exigeant) koji mnogo trai ili
zahteva, koji polae veliko pravo na, koji
mnogo iziskuje.
egzil (lat. exilium) izgnanstvo, progonstvo;
mesto boravljenja u progonstvu; u uem
znaenju: vavilonsko robovanje Jevreja,
otuda: postegzilno doba doba jevrejske
istorije posle vavilonskog robovanja.
egzimiran (lat. eximere osloboditi) osloboen,
reen, slobodan od slube, osloboen poreza,
razreen obaveza; naroito: osloboen od
inae nadlenog suda; egzimira-ni pl. v.
egzemti.
egzimirati (lat. eximere izuzeti) izuzeti,
osloboditi.
egzinanicija (lat. exinanitio) ispranja-vanje;
med praznoa krvnih sudova; preko-merno i
stalno ispranjavanje; teol. omalovaavanje
boanstvenosti ili boan-skih osobina Isusa
Hrista.
egzistencija (lat. existentia) postojanje, bivstvovanje, bitisanje, ivljenje, ivot; sutastvovanje, stvarnost; izdravanje, nain
ivota; egzistencijalni sud log. sin-tetian sud,
sud koji iskazuje neko postojanje, npr. ivot
postoji.
egzistencijalizam (lat. existentia postojanje) fil.
uenje
danskog
filozofa
Kjerkegora
(Kierkegaard,
18131855),
koje
,,egzistenciju"
smatra
osnovom
tzv.
egzistencijal-ne filozofije"; Ima neto to
se ne moe zamisliti, a to je egzistencija".
Cilj filozofije nije saznanje stvarnoga u
oblasti apstraktnih pojmova, nego pitanje o
postojanju onoga koji pita. Odranje
egzistencije je osovina filozofiranja". Glavni
predstavnici ovog uenja su K. Jaspers, M.
Hajdeger, . P. Sartr, G. Marsel i dr.
egzistencijalist(a) (lat. existentia) pristalica,
pristaa egzistencijalizma.
egzistirati (lat. existere) biti, postojati, iveti,
nalaziti se, trajati; izdravati se.
egzitus (lat. exitus) izlazak, odlazak; ishod,
svretak, kraj, uspeh; egzitus letalis (lat.
exitus letalis) smrt.
egzo- (gr. eho) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: izvan, spolja, napolju.
egzogamija (gr. eho, gameo enim se) v.
eksogamija.
egzogen (gr. eho spolja, napolju, genos rod)
koji je spolja izrastao, koji spolja raste,
egzogvnian, supr.: endogen, endogenian.

egzogenian (gr.) v. egzogen.

egzoderm (gr. eho, erma koa) zool. spoljanji
list u zametka.

egzoterman

egzodinamika (gr. eho iz, dynamis sila) geol.

deo geologije koji obuhvata geoloke pojave i
promene to ih na Zemljinoj kori vri
atmosfera svojom toplotom, sastoj-cima,
pokretima, i promene na kori i u njoj koje
vri tekua, stajaa, zaleena, nadzemna i
podzemna voda.
Egzodus (gr. exodos, lat. Exodus) 1. izlazak,
ishod; naziv druge knjige Mojsijeve (kod nas
Ishod), po tome to se u njoj poglavito opisuje
izlazak Izrailjaca iz Egipta; 2. egzodus
iseljavanje Iraca u masama; deo tragedije iza
poslednjeg hora (kod starih Grka); lakrdije
(kod Rimljana); Eksodus.
egzojdeza (gr. ex-oideo) med. v. egzedeza.
egzokanibalizam (gr. eho, p. canibal
ljudoder) etn. obiaj nekih ljudoder-skih
plemena da jedu meso samo ljudi van svoga
plemena; c;-np.: endokanibalizam.
egzokrini (gr. eh iz, krmo luim) pr. koji lui
napolje; egzokrine lezde fiziol. lezde koje
lue i izbacuju svoje proizvode u naroite
kanale, koji ih odvode ili na povrinu tela ili
u duplje ostalih organa (ima ih prostih i
sloenih); up endokrini.
egzometer (gr. eho napolju, meter materica)
med. ispadanje materice.
egzomfalus (gr. eh iz, omphalos pupak) med.
otok na pupku, oticanje pupka.
egzorabilan (lat. exorabilis) umoljiv, izmo-ljiv,
koji se moe izmoliti.
egzorbitantan (lat. exorbitans) prekomeran,
preteran; vanredan, ogroman.
egzordij(um) (lat. exordium) poetak govora;
uvod.
egzorcizam (gr. exorkizo zaklinjem) isterivanje zlih duhova iz oveka ili iz kue (u st.
veku obiaj kod Jevreja, neznaboaca i starih
hriana).
egzorcizirati (gr.) molitvama isterivati zle
duhove, neastive (iz oveka ili iz kue).
egzorcist(a) (gr.) onaj koji isteruje zle duhove;
jedan od niih svetenikih redova u
katolikoj crkvi.
egzosmoza (gr. eho napolje, osmos guranje)
fiz. stanje pri pojavi osmoze (pri prolasku
dveju razlinih tenosti kroz opnu) kada se
nastalom strujom smanjuje zapremine
tenosti; supr. endosmoza.
egzostoza (gr. eh iz, osteon kost) med neprirodan izrataj koji se stvara na povrini
kostiju, voruga.
egzosfera (gr. eho izvan, sphalra lopta)
jedno od podruja izvan zemaljske sfere.
egzoterik (gr. exoterikos spoljanji) onaj koji
nije upuen u najvia tajna uenja nekog
drutva.
egzoterian (gr.) spoljnji, spoljanji; narodski,
shvatljiv, javni, opti, odreen za one koji
nisu posveeni, tj. za nestru-njake, za laike,
supr.: ezoterian.
egzoterman v. egzotermian; supr. endoterman.

egzotermian

255

egzotermian (gr. eho napolje, thermos

topao) fiz., hem. koji daje toplotu okolini; supr.
endotermian.
egzoteromanija (gr. exoteros vite napolje,
tata pomama, strast) ljubav prema
inostranstvu, strast za inostranstvom;
naroita sklonost onome to je inostrano i
tue; egzotikomanija.
egzotizam v. egzotika.
egzotika (gr. exotikos inozemski, tu) pl.
inostrani (ili: tui) predmeti, inozemne (ili:
tue) stvari.
egzotikomanija (gr. exotikos, mania) v. egzoteromanija.
egzotikosimfiza (gr. exotikos tu, syn sa,
physis priroda) med. sraslost jednog organa sa
nekim stranim telom.
egzotini (gr. exotikos) inostrani, tui, koji
pripada drugim, naroito toplijim delovima
sveta, npr. egzotine biljke.
egzoftalmus (gr. eh iz, ophthalmos oko) med.
buljookost, buljavost, ispadanje one jabuice
usled zapaljenja, nakupljanja gnoja, otoka ili
prekomernog razvijanja masti u ono j duplji.
egzuberantnost (lat. exuberantia) pretrpa-nost,
bombastinost,
obilje,
prekomernost,
prebujnost.
egzudat (lat. exudatum) med. izliv, tenost koja
se skuplja u dupljama tela kad se pojavi
neki zapaljivi proces na marami-cama koje ih
oblau (zavisi od vrste i jaine zapaljenja, a
moe da bude serozna, gnojava ili krvava).
egzudativan (lat. exsudare) med. izlivni, koji se
tie egzudata.
egzudacija (nlat. exsudatio) med. izlivanje
egzudata u duplje tela; up. egzudat.
egzudirati
(lat.
exsudare)
iznojiti
se,
preznojavati se, pomou; znojenja izbaciti
(ili: isterati) iz tela.
egzultacija (lat. exsultatio) likovanje, klicanje,
razdraganost, prevelika radost, skakanje od
radosti i ushienja.
egzultirati (lat. exsultare) likovati, klicati,
skakati od radosti.
egzulceracija
(lat.
ex-ulceratio)
med.
zapaljenje sa zagnojavanjem, dobijanje ira,
ir.
egzulcerirati (lat. ex-ulcerare) med. prouzrokovati ireve, gnojiti se, zagnojavati; ogrepsti,
ubosti.
egzundacija (lat. exundatio) izlivanje reke iz
korita.
egida (gr. aigis) mit. bronzani tit Zevsov koji je
okovao Hefest i koji mrakom, gromom i
munjom zadaje strah; nadimak boginje Atene
i simbol zatite bogova; zatita, okrilje,
brani; biti pod ijom egido m b iti pod
ijo m zatito m, okriljem.
egijet (fr. aiguillette) na voj. uniformi: vrpca
kao ukras na ramenu; up . egiljeta.
egilops (gr. aigilops) med. ir u uglu oka.

ed

egiljeta
(fr.
aiguillette)
voj.kai
za
zakopavanje; vrpca s okovanim krajevima;
vrpca kao ukras na ramenu.
egiptolog (gr. Aigyptos, logia) istraiva (ili:
poznavalac) egipatskih starina, egipatske
umetnosti, egipatskog jezika itd.
egiptologija (gr.) nauka koja se bavi
istraivanjem i prouavanjem starog
Egipta, naroito njegove kulture, umetnosti,
jezika i dr.
eglandirati (lat. glans, ir, glandula lezda)
med. isei (ili: izvaditi) lezdu.
eglen (tur. eglen) razgovor radi zabave, zabava,
provoenje vremena.
ego (lat. ego) ja.
egoizam (lat. ego ja, fr. egoisme) sebinost,
svesebica, samoivost, samoljublje; fil.
shvatanje koje se, u praktino-etikom
pogledu, upravlja samo oseanjem svoga ja i
ima koren u pranagonu sopstvenog samoodranja; naivni egoizam samoljublje koje
opaamo kod ivotinja, primitivnih ljudi i
dece; supr.: altruizam.
egoist(a) (lat. ego, fr. egoiste) sebinjak,
svesebica, svojko, samoivac; fil. pristalica
egoizma.
egoistian (fr. egoiste) sebian, samoiv,
sveseban, koji se u ivotu i radu rukovodi
samo sopstvenom koriu.
egoikt (lat. ego ja) v. egoizam.
egolatrija (lat. ego ja, gr. latreia sluba,
oboavanje) kult prema sebi; preterana
ljubav prema samom sebi, samoljublje.
egologija (lat. ego ja, logia nauka) fil. nauka,
uenje o ja.
egoteizam (lat. ego, gr. theos bog) oboavanje
samoga sebe, samooboavanje.
egotizam (lat. ego) grubo samoljublje, egoizam
u najrunijem obliku.
egotist(a) (lat. ego ja) preterano samoljubiv
ovek.
egotistian (fr. egotisme) koji smatra sebe
sreditem sveta.
egofonija (gr. aix, aigos koza, phone glas)
med. kozji glas, kad neko, zbog bolesti
govornog organa, govori kao da vrei.
egocentrizam v. egocentrinost.
egocentrian (lat. ego ja, centrum sredite) koji
u svom miljenju i delanju, svesno ili
nesvesno, u sredite svega stavlja svoje
sopstveno ja i samo svoje koristi, koji sebe
smatra sreditem svega.
egreneza (fr. egraineuse) maina za krunje-nje
kukuruza, krunjaa, krunjaica.
egres (lat. egredi iziNi, egressus) izlazak,
istupanje, odlazak; izlaz; uzeti egres otii,
istupi iz ega.
egreta (ital. egretta, fr. aigrette) ukras za
glavu od perja (za eir i sl.).
ed (fr. aide, nlat. adiutare) pomo, pomaganje; u
vistu: saigra, partner; ed memoar (fr. aidememoire) spis koji treba da poslui kao
podsetnik.

Eda

256

Eda (Edda) lit. naslov dvaju dela stare

islandske knjievnosti: Mlaa ili Snora-eda
(izmeu 1220. i 1230. god.) je udbenik za
mlade skalde, sadri izlaganje nordijske
mitologije, opisivanje i pesnike izraze, kao-i
jednu pesmu posveenu dvojici kneeva;
Starija eda (izmeu 1240. i 1250) je zbirka sa
trideset pesama iz IXHP veka, sadri
nordijsku mito-logiju i prie o starim junacima
i herojima.
edacitet (lat. edacitas) jenost, preteranost u
jelu, prodrljivost.
edeitis (gr. aidos zazor, sramljenje, stid) med.
zapaljenje stidnih delova.
edem (gr. oidao stiem, natiem, oidema) med.
otok koji postaje prelaenjem tenosti iz krvi
u potkono tkivo.
edematezan (gr. oidao) med. v. edematian.
edematizirati (gr.) med. oticati, patiti od vodene
bolesti.
edematija (gr. oidema) med. oticanje koe.
edematian (gr. oidao) med. oteen, koji ima
otok, sa OTOKOM.
eden (hebr.) raj, vrt slasti; fig. uivanje, slast,
naslada.
edentata (lat. edentata) pl. zool. bezupci, sisa-ri
bez prednjih zuba, npr. lenjivci, lju-skari i
dr.
edeoblenoreja (gr. aidos stid, blenna sluz, geo
teem) med. ensko belo pranje.
edeolatrija (gr. aidos zazor, stid, latreia
oboavanje) oboavanje stidnih delova,
(spolnih organa) kao simbola plodnosti, npr.
kod Indijanaca.
edeotomija (gr. aidos stid, temno seem,
reem) med. operativno leenje spolnih organa.
edikt (lat. edicere, edictum) kod starih
Rimljana: javna objava pretora u kojoj
saoptava plan svog rada u iduoj godini, tzv.
pretorski edikt" (jedan od najvanijih izvora
rimskog prava); slubena objava, obznana,
slubeno nareenje; Nantski edikt povelja
kojom je francuski kralj Anri IV dozvolio 13.
aprila
1598.
huge-notima
slobodu
veroispovesti.
ediktale (lat. edictale) prav. zvanian ili sudski
javni poziv, ediktalna citacija, ediktalni poziv;
pl. ediktalna (edictalia); per ediktales (lat. per
edictales) prav. putem javnog poziva.
ediktaliter (lat. edictaliter) prav. putem javnog
poziva, putem poziva preko javnosti;
ediktaliter citirati pozvati slubeno, putem
javnosti.
ediktalna citacija prav. v. ediktale.

edil (lat. aedilis) vii inovnik u starom Rimu

koji se starao o graevinama, hramovima, o
redu i bezbednosti na trgovima i ulicama,
narodnim veseljima; bilo ih je dve vrste:
plebejskih koji su se starali o javnim igrama
(ludi romani), i kurilskih, tj. pitricijskih;
edilima se i danas u nekim gradovima
nazivaju optinski od-

edulkorirati

bornici koji se staraju i vode nadzor nad

graevinama.
edilitet (lat. aedilitas) in i zvanje edila,
edilstvo.
Edip (gr. Oidipus) mit. sin tebanskog kralja Laja
i Jokaste, razreio zagonetku Sfin-ge i time
oslobodio Tebu od toga udovita, u neznanju
ubio oca i oenio se roenom materom, sa
kojom je imao decu: Eteokla, Polinika, Ismenu
i Antigonu. Kada im je proroite otkrilo ovaj
greh, Jokasta se ubila, a Edip u oajanju
sam sebe oslepio i, u pratnji odane keri
Antigone, doao na antiki breg Kolon i tu se
upokojio; predmet mnogih umetnikih i
pesnikih dela (tragedije od Sofo-kla, Eshila,
Voltera, Korneja i dr.); Edi-pov kompleks u
psihoanalizi: duevni poremeaj usled sukoba
izmeu spolnog nagona prema roditeljima
suprotnog spola i etike savesti.
edirati (lat. edere) izdati, objaviti, npr. knjigu,
spis.
editor (lat. edere izdati, editor) izdava;
knjiar-izdava.
editorijalan (lat. editor) izdavaki, koji potie
od, koji se tie izdavaa.
edifikacija (lat. aedificatio) zidanje, podizanje
graevine, graenje; podizanje, podra vanje.
edificirati (lat. aedificare) graditi, zidati,
podizati graevinu; pouiti, podii na noge;
podrati, ukrepiti, umiriti, uteiti.
edicija (lat. editio) izdavanje; izdanje
(knjige); prav. sudski izvetaj i saoptenje;
edicio princeps (lat. editio princeps) prvo
izdanje, najstarije (ili prvo) tampane
izdanje nekog starog pisca posle pronalaska
tamparstva; glavno izdanje, najbolje
izdanje.
ed-memoar (fr. aide-memoire) v. ed.
edukator (lat. educator) vaspita; odgajiva,
hranitelj.
edukacija (lat. educatio) vaspitanje, odgoj,
odgajivanje, podizanje.
edukt (lat. educere izvesti, izvaditi,
eductum) izvod, izvadak, ono to je izdvojeno
iz neega; hem tvar koja je izdvojena iz
nekog tela i koja je u njemu, kao sasto-jak,
ve postojala, a ne proizvedena tek u toku
hemijskog procesa; supr.: produkt.
edukcija (lat. eductio) hem. izdvajanje
luenjem.
edulkoracija (lat. dulcis sladak, nlat.
edulcoratio) farm. dodavanje leku kakve
slatke tvari da bi mu se popravio ukus,
zaslaivanje, ublaavanje gorine ili
oporosti; izvlaenje soka.
edulkorirati (lat. dulcis sladak, nlat. edulcare)
hem. talog, dodavanjem i ponovnim
odstranjivanjem izvesne tenosti, osloboditi
od sastojaka koji su se u njemu rastvo-rili;
zasladiti, razblaiti, izvui sok.

257
ezan (arap. adan, tur. ezan) poziv na molitvu,
koji mujezin upuuje s minareta.
ezempio (ital. esempio, lat. exemplum) primer,
pozorini komad koji se veoma izrazito
odnosi na stvarni ivot.
ezito (ital. esito, lat exitus) trg. izvoz; ezito-roba
roba za izvoz; ezito-carina izvozna carina.
Ezop (gr. Aisopos, lat. Aesopus) duhoviti,
zajedljivi i grbavi rob iz Frigije, u VI veku
pre n. e., koji se smatra kao tvorac basne u
prozi.
ezopski (gr. aisopeios) duhovit, aljiv;
zajedljiv, zagriljiv; ruan, gadan.
ezoterik, v. ezoteriar.
ezoterian (gr. eso unutra, esoterikos
unutarnji) unutarnji, tajni, nerazumljiv za
svakoga, namenjen samo posveenima; strogo
nauan, uen, struan; supr. egzoterian.
ezoteriar (gr. esoteros koji je vie unutra,
unutarnji) onaj koji je upuen u tajne nekog
drutva; onaj koji je posveen u bitnost i
sutinu nekog uenja ili nauke.
ezofag (gr. aisophagos) znat. v. ezofagus.
ezofagektomija (gr. oisophagos jednjak, ektome isecanje) med. vaenje celog ili samo
jednog dela jednjaka.
ezofagizam (gr. oisophagos) med. v. ezofagospazmus.
ezofagitis (gr. oisophagus) med. zapaljenje
jednjaka.
ezofagodinija (gr. oisophagos, odyne bol)
med oseanje bola u jednjaku.
ezofagomalacija (gr. oisophagos, malakos
mek) med. omekanje jednjaka.
ezofagopatija (gr. oisophagos, pathos patnja)
med. oboljenje jednjaka.
ezofagoragija (gr. oisophagos, regnymi
prsnem) med. krvarenje iz jednjaka.
ezofagorea (gr. oisophagos, rheo curim) med.
luenje sokova iz jednjaka.
ezofagoskop (gr. oisophagos, skopeo gledam,
posmatram) med. instrumenat za pregledanje
jednjaka.
ezofagoskopija (gr. oisophagos, skopeo) med.
pregledanje jednjaka, naroito pomou ezofagoskopa.
ezofagospasmus (gr. oisophagos, spasmos
gr) med. gr jednjaka; ezofagizam.
ezofagotomija (gr. oisophagos, tome seenja.
rezanje)
med.
prorezivanje
jednjaka,
operativne otvaranje jednjaka.
ezofagocela (gr. oisophagos, kele prosutost,
kila) med. prosutost jednjaka, jednjakova kila.
ezofagus (gr. oisophagos) inat. jednjak.
end- (gr. eidos) vid, izgled, oblik; slika, lik.
eidetizam (gr. eidos vid, oblik, slika)
sposobnost ponovnog doivljavanje utiska i
due vremena posle opaanja.
eidetika (gr. eidos vid, oblik, slika) psih. deo
psihologije koji ispituje svet opaanja i
poetni stepen obrazovanja predstava

ekarlat
u ranom detinjstvu i kod primitivnih naroda.
eidetski (gr. eidos lik izgled) koji se tie lika i
izgleda.
eidograf (gr. eidos slika, grapho piem),
maina za kopiranje slika.
eidografija (gr.) postupak pri izraivanju slika
na metalnim ploama za tampanje.
eidologija (gr. eidos, logia nauka) psih. nauka o
slikovitom predstavljanju stvari u o-vejoj
predstavi.
eidos (gr. eidos) vid, slika, lik, oblik; bie,
ideja.
eikr v. akr.
eipatija (gr. aie uvek, pathos patnja, bol,
aeipatheia) med. stalna bolest, neprestano
pobolevanje.
eirometar (gr. eidos vuna, metron) instru-ment
za merenje debljine vunenih dlaka prema
stepenu kovravosti vune.
eisantema (gr. eis, anthema ona) med. v.
enantem.
ejakulacija (nlat. eiaculatio) izbacivanje; fiziol.
izbacivanje mukog semena u vagi-nu enke;
kratka usrdna molitva.
ejakulirati (lat. eiaculari) fiziol. izbaciti,
izbacivati (naroito seme u vaginu enke).
ejalet (tur. eijalet) oblast u bivoj Turskoj, kojoj
je stajao na elu jedan inovnik (valija,
mutesarif) sa titulom paa, zbog ega se zvala
i paaluk; delila se u vie sandaka; posle
1865. vie elajeta sainjavale je jedan vilajet.
ejvala (tur. eyvallah) re koja se upotrebljava
kao pozdrav pri rastanku: zbogom, uzdravlju; kao zahvaljivanje: hvala, Bog ti
platio!
ejd- v. end-.
ejektor (lat. ejicere izbaciti) sprava za crpenje
i usisavanje pare, gasa ili tenosti.
ejekcija (lat. ejectio) prav. izbacivanje; isterivanje, proterivanje sa poseda.
ejicirati (lat. jacere, ejicere) izbaciti; isterati,
izgurati, oterati (sa poseda), proterati,
izagnati.
ejurirati (lat. ejurare) odrei se neega pod
zakletvom.
ek- (gr. ek-) grki predlog sa znaenjem: iz, od
(dolazi u sloenicama).
eka-aluminij(um) hem. stari naziv za element
galijum.
eka-bor hen. stari naziv za element skandi-jum.
ekaj (fr. ecaille, ital. scaglia) ljuturasto
bojenje na porculanu u tapetama; kornjaevina; kornjaina kora za dranje nakita i
DRekar (fr. ecart) u igri karata: odbaene i umesto
njih kupljene druge karte; berz. razlika izmeu
dnevnog kursa i kursa isporuke.
ekarlat (fr. ecarlate, sskr. surakta) skrletno
crvenilo, skrletna boja.

ekartirati

258

ekartirati (fr. ecarter, ital. scartare) u kartanju:

neke karte odbaciti da bi se druge uzele ili
kupile; ukloniti, uklanjati, udal>iti, odvojiti,
metnuti u stranu.
eka-silicijum hen. stari naziv za element
germanijum.
ekber (arap.) najvei, najstariji.
ekblefaron (gr. ek-, blepharon oni kapak)
med. vetako oko.
ekbole (gr. ek-ballo izbacim, ekbole uganue; pobaaj) ned. uganue, potpuno iaee; pobaaj.
ekbolia (gr. ekbole) pl. med. sredstva kojima se
vre pobaaji; abortiva.
ekbolika (gr.) med. v. ekbolia.
ekvalav (lat. aequalis) isti, jednak, ravan,
ravnomeran.
ekvalitet (lat. aequalitas) jednakost; ravnomernost; jednaka starost.
ekvanimitet (lat. aequus, animus, eaquanimitas) ravnodunost.
ekvator (lat. aequare izjednaiti, aequator)
geogr. polutar, linija Zemljine lopte koja je od
oba Zemljina pola podjednako udaljena i koja
deli Zemlju na severnu i junu poluloptu.
ekvatoreal (lat. aequare izjednaiti) astronomski dogled za odreivanje deklinacije i
rektascenzije jedne zvezde.
ekvatorealan (nlat. aequatorealis) v. ekvatorijalan.
ekvatorijal v. ekvatoreal.
ekvatorijalan (lat. aequatorialis) koji pripada
polutaru, koji se tie ekvatora, po-lutarski.
ekvacija (lat. aequatio) izjednaavanje, izjednaenje; mat. jednaina, jednadba.
ekves (lat. eques) pl. ekvites konjanici, jahai,
vitezovi; u rimskoj dravi: rod vojske u kojem
su sluili najimuniji plemii kao konjanici;
docnije se od ovih stvorio zaseban, veoma
uticajan i moan stale koji je stajao izmeu
senata i naroda; u doba carstva, ekvites su
bili samo jo kao oficiri paradnih trupa i
carski upravni inovnici.
ekvestrika (lat. equester konjiki) vetina
jahanja, jahaka
vetina,
naroito
u
cirkusima.
ekvi- (lat. aequus) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: jednak, isti.
ekvivalen(a)t (nlat. aequi-valens podjednako
vredei, jednakovredan) isto znaenje; jednaka
vrednost, ista vrednost; stvar iste vrednosti,
zamena za vrednost, odteta, naknada; u
mehanikom smislu: sila koji proizvodi isti
rad kao i neka druga sila; elektrohemijski
ekvivalent:
koliina
nekoga
elementa
izdvojenog iz rastvora prolaskom koliine
elektriciteta jednog kulona, npr. struja od 1
ampera, tj. kulona u 1 sekundi, izdvoji na
katodi 0,001118 g srebra iz srebra nitrata, te
elektrohemijski ekvivalent srebra je 1,118
mg;

ekvinocij (um)

mehaniki ekvivalent toplote: koliina rada,

427 kilogramometara, koja je jednaka
koliini toplote potrebne da se l kg vode
(kilogram-kalorija) zagreje za 1S; hemijski
ekvivalent nekog elementa je kolinik iz
atomske teine i valence toga elementa.
ekvivalentan (nlat.) jednakovredan, jednake
vrednosti; ekvivalentna teina nekog elementa
jeste kolinik iz atomske teine i vrednosti toga
elementa; koji ima jednako dejstvo; koji ima
isto znaenje.
ekvivalencija (nlat. aequi-valere) jednakost
vrednosti, jednaka vrednost; jednaka (ili ista)
vrednost, odgovarajua vrednost.
ekvivalirati (nlat.) jednako vredeti, imati jednaku
vrednost: biti istog znaaja kao i, imati isto
znaenje sa im.
ekvivoka (lat. aequivoca) pl. rei koje imaju vie
raznih znaenja; dvosmislenosti, sumnje,
podozrenje; v. i generacio ekvivoka.
ekvivokan (lat. aequivocus, fr. equivoque)
dvosmislen, sa dva znaenja: koji daje maha
nezgodnom
tumaenju
i
razumevanju,
podozriv, sumnjiv.
ekvivokacija (nlat. aequivocatio) dvosmisle-nost,
dvosmislica.
ekvidistanta (lat. aequus jednak, isti, dista-ge
odstojati) mat. prava koja u svim svojim
takama ima jednako odstojanje od druge
prave.
ekvidistantan (lat. aequi-distans) jednako
udaljen, na jednakom odstojanju.
ekvilateralan (lat. aequus jednak, isti, 1a-teralis
boni) sa jednakim stranama, isto-stran,
ravnostran.
ekvilibrizam (lat. aequus jednak, isti, I-bra
vaga) nauka o ravnotei; u etikom pogledu:
uenje po kojem ovek u svojim postupcima
i delima moe samo onda imati pravu
slobodu kada postigne potpunu ravnoteu
pobuda, motiva.
ekvilibrij(um) (lat.) ravnotea.
ekvilibrijum indiferencije (lat. aequi-li-brium
indifferentia) fil. ravnotea dvaju suprotnih
motiva, dveju suprotnih pobuda; up.
Buridanov magarac.
ekvilibrirati (lat. aequus jednak, isti, C-bra vaga)
uravnoteiti, uravnoteavati, ujednaiti.
ekvilibrist(a) (lat.) vetak koji ume da odrava
ravnoteu u vazduhu (igra na konopcu i
drugi skakai u vazduhu).
ekvilibristika (lat.) vetina odravanje ravnotee
u vazduhu; pr. ekvilibristiki.
ekvinocijalan (lat. aequus jednak, isti, pih no)
koji pada u vreme kada su dan i no jednako
dugi; ekvinocijalie burebure koje nastaju za
vreme proletnje i jesenje rav-nodnevice (21.
marta i 23. septembra); ekvinocijalna zona
arki pojas, tropske oblasti.
ekvinocij(um) (lat.) ravnodnevica, dva dana u
godini kada su dan i no jednako dugi (po 12
asova), 21. marta i 23, septembra, zato

ekvinocio

259

to Sunce tada preseca nebeski polutar (ili:

ekvator): prolena i jesenja ravnod-nevica.
ekvinocio (lat.) v. ekvinocijum.
ekviparirati (lat. aequiparere izjednai)
izjednai,
izjednaavati,
isporediti,
uporediti, uporeivati.
ekvipolentan (lat. aequipollens) jednake vanosti;
jednakog
znaenja;
jednake
vrednosti;
ekvipolentan pojmovi log. jednaki pojmovi
samo sa razliitim imenima, npr. j ravnostrani
paralelogram" i romb", Aristotel" i osniva
naune logike"; ekvipolentni sudovi log. sudovi
koji na razliite naine i u razliitom obliku
kazuju isto, npr. Aristotel je bio vaspi-ta
Aleksandra Velikog" i Aleksandar Veliki je
bio vasgtanik Aristotelov".
ekvipolencija (nlat. aequipollentia) jednaka
vanost; jednako znaenje; jednaka vrednost;
log. jednako znaenje pojmova ili sudova.
ekvipotencijalan (lat. aequus, nlat. poten-tialis
moan da izvri rad) koji ima isti potencijal;
ekvipotencijalna
povrina
ili
nivoska
povrina je geometrijsko mesto svih taaka
koje
imaju
jednak
potencijal,
npr.
elektrostatina
ekvipotencijalna
povrina
povrina ije take imaju isti elektrini
potencijal;
magnetna
ekvipotencijalna
povrina povrina ije take imaju isti
magnetni potencijal.
ekvitas (lat. aequitas) prav. oseanje pravinosti
kojim sudija ima pravo da se ruko-vodi kad
ga zakon direktno upuuje na to, ili pri
tumaenju zakona i otklanjanju zakonskih
praznina.
ekvitacija (lat. equus konj, equitatio) vetina
jahanja, jahanje.
ekvites (lat. equites) pl. v. ekves.
ekvitet (lat. aequitas) jednakost, ravnopravnost;
pravednost, pravilnost.
ekvus (lat. aequus) jednak, ravan, prav;
pravedan; ekvo animo (lat. aequo animo)
ravnoduno, mirno, spokojno; eko ekvo (lat.
eh aequo) s jednakim pravom.
ekdemiomaaija (gr. ekdemeo idem van
zemlje, van zeml>e sam, mania ludilo, strast)
strast za seljakanjem, ljubav prema putovanju.
ekzibicija (lat. exhibitio) pogreno, treba
ekshibicija.
ekiklema (gr. ekkyklema) u starogrkom
pozoritu naprava koja je sluila otprilike
kao dananja pokretna pozornica.
ekipa (fr. equipe) sp. izvrujui lanovi jednog
sportskog kluoa KOJI uestvuju na nekoj
utakmici; grupa radnika na nekom poslu;
povorka laa povezanih jedna za drugu.
ekipaa (fr. equipage) pribor koji je potreban za
putovanje; konji, kola i posluga; naroito:
konji i kola; sve ono to jedan

eklektizam

oficir mora da ima; mor. celokupne ljudstvo u

slubi na brodu, posada jednog broda.
ekipiranje
(fr.
equipement)
opremanje,
spremanje; naroito: snabdevanje broda ljudstvom i svima potrebnim stvarima.
ekipirati (fr. equiper) spremiti, spremati, sna
bdeti; sna bdeti priborom za putovanje i svim
to je potrebno; snabdeti ljud-stvom i
potrebnim stvarima, npr. brod.
ek-katarza (gr. ek-, katharsis ienje) med.
iiavanje, ienje, uredna stolica.
ek-katartika (gr. ek-, kathartikos koji slui
za ienje) pl. med. sredstva za ienje koja
dejstvuju kroz kou.
ek-klizis (gr. ek-, klisis savijanje, naginja-nje)
med.
razilaenje
kostiju,
iaenje;
razmicanje krajeva kod preloma kostiju.
ek-koproza (gr. ek-, kopros izmet) med.
izbacivanje izmeta.
ek-koprotikum (gr. ek-, kopros izmet) med. lek
koji pomae ienju, koji izbacuje,
izbacivanje izmeta.
ek-koprotian (gr. ek, kopros izmet) med. koji
pomae ienju, izbacivanju izmeta.
ek-kriziologija (gr. ek-, krino luim, izdvajam,
logia) med. nauka o luenjima ove-jeg tela.
ek-krizis (gr. ek-, krino luim) med. izlui-vanje
bolesnih materija kroz znoj, mokrau itd.
eklampsija (gr. eklampein zasvetleti, zasijati)
med. jedna od najteih bolesti kod trudnih
ena, obino za vreme poroaja; iznenadno
gubljenje svesti, grevi i trzaji po celom telu,
prestanak
disanja
(ovakvi
grevi
se
ponavljaju veoma esto).
eklatantan (fr. eclatant) sjajan, odlian,
izvanredan, slavan; oigledan, oit, jasan;
javan; zvonak, zvuan.
eklezija (gr. ekklesia narodna skuptina, lat.
ecclesia) ranije; narodna skuptina; posle:
crkva; eklezija metropolitana (lat. ecclesia
metropolitana)
saborna,
nad-biskupska
crkva.
eklezijarh
(gr.
ekklesia
predvodim,
rukovodim) stareina, nastojnik crkve,
nadzornik crkava, onaj koji se stara o
redu bogosluenja u grkoj pravoslavnoj
crkvi.
eklezijarhija (gr. ekklesia, archo) crkvena
vlast; nadzor crkava.
eklezijast (gr. ekklesiastes) svetenik, crkveni
sluga; eklezijastik.
eklezijastik (lat. ecclesiasticus) v. eklezijast.
eklezijastika (gr. ekklesia) l. crkvene
uenje, uenje crkve; 2. eklezijastika (lat.
ecclesiastica) pl. crkvene stvari, crkveni
poslovi.
eklezijastiki (gr. ekklesia) crkveni, duhovni,
sveteniki.
eklektizam v. eklekticizam.

eklekticizam

260

eklekticizam (gr. eklego odabirao, eklektikos

odabira, koji odabira) fil. nain miljenja
kada neko ne stvara svoj sopstveni sistem,
nego bira iz drugih sistema ono to mu izgleda
tano i zgodno, pa onda od toga gradi celinu i
sistem.
eklektiar (gr. eklego, eklektikos) fol. odabira", onaj koji ne stvara svoj filozofski
sistem,
niti
pristupa
samo
jednom
filozofskom sistemu, nego od raznih sistema
uzima ono to mu izgleda kao tano i dobro,
pa onda sve to spaja u celinu; svaki onaj koji
od svega to ga opkoljava i to se oko njega
zbiva prisvaja sebi ono to odgovara
njegovoj prirodi.
eklektiki (gr. eklektikos) birajui, odabi-rajui,
koji odabira i uzima od drugih ono to mu
izgleda tano i dobro; nestvara-laki,
neoriginalan.
ekleraa (fr. eclairage) osvetljenje, osvetljavanje; ulog u igri.
eklerer (fr. eclaireurs) pl. voj. trupe prethodnice,
arkai, etnici; naroito: lako naoruani
konjanici za izvianje; brodovi za izvianje.
eklerirati (fr. eclairer) osvetliti, obasjati,
posvetliti; voj. izviati, izvideti, biti u
izvidnici.
sklizne (gr. eklysis slabljenje, slabost, ek-lyo
oslabim) med. slabost, nemo, nesvestica.
eklipsa (gr. ekleipsis) astr. pomraenje nekog
nebeskog tela usled toga to se izmeu njega i
Sunca
pojavilo
drugo
nebesko
telo;
pomraenje, mrak, tama; med. prolazna
nesvestica, nemo.
ekliptika (gr. ekleipsis izostajanje, pomraenje)
astr. Suneva putanja, najvei krug na
nebeskom svodu koji Sunce u godini dana
prividno pree (nazvan zbog toga to se u
blizini toga kruga dogaaju pomra-enja
Sunca i Meseca); kosina ekliptike ugao od
23V2 stepena pod kojim Suneva putanja na
dvema takama, ekvinocijama (u Ovnu i
Terazijama), preseca nebeski polu-tar.
ekloga (gr. eklego odabiram, ekloge) poet.
izabrana pesma; obino: pas-gdrska pesma,
pesma iz prirode, idilina pesma (po tome
to Vergilijeve idile nose naslov Ekloge").
eklogit (gr. ekloge biranje, izbor), metamorfna stena sastavljena od granata i
piroksena ili amfibola.

ekmeija v. ekmedija.
ekmedija (tur. ekmekfi) pekar, hlebar.
eko (ital. esso) gle, evo ga, evo, ovde je!
ekografija (gr. oikos kua, grapho opisu-jem)
opisivanje kue.
ekolog (gr. oikos kua, logia) strunjak za
ekologiju.
ekologija (gr. oikos, logia) biologija i fiziologija u uem smislu, nauka o odnosima
ivotinja i biljki prema svojoj mrtvoj i ivoj
okolini, kao i jednih prema

ekonomski sistem

drugima. U ekologiju spada, na primer,

ishranjivanje, stanovanje, mesto stanovanja,
rasprostranjenost, porodini i drutveni ivot,
negovanje mladunaca, oploavanje biljki,
simbiotini odnosi itd.
ekonom (gr. oikonomos) domain, gazda,
privrednik)
privrednik,
domain
koji
ekonomino organizuje obradu svoga
imanja ili poslovanje svoga preduzea:
privredni strunjak, organizator pri-vrednog
poslovanje preduzea.
ekoiomat (gr.) odeljenje u preduzeima i
ustanovama koje nabavlja, uva i rasporeuje
potroni materijal; voenje kunih poslova,
domainstvo.
ekonometrija (gr. oikonomia upravljanje
kuom, metron mera) naunna disciplina koja
ispituje ekonomske i drutvene pojave
primenom statistiko-matematike analize.
ekonomizam (gr. oikonomia) oportunistika
struja u meunarodnom socijal-demokratskom pokretu prema kojoj radnici treba da
vode samo ekonomsku borbu protiv
kapitalizma a ne i politiku.
ekonomizer (gr.) ma. greja vode u ureaju
parnog kotla.
ekonomizirati (gr. oikonomeo upravljam
kuom, rukovodim, vladam, nareujem)
voditi domainstvo, baviti se racionalnom
privredom ili poljoprivredom; iveti razumno
i tedljivo; ekonomisati.
ekonomija (gr. oikonomia, oikos kua, nomos
zakon) upravljanje kuom, domainstvo, celishodno ureenje; gazdinstvo, imanje, dobro;
tednja, tedljivost, razumno isko-riavanje
dobara i snage; privreda, poljoprivreda;
nauka o privreda, o organizaciji proizvodnje,
po naelu: to vei uspeh to manjim
sredstvima, tj. postizavanje cilja to manjom
upotrebom snage.
ekonomika (gr. oikonomike) l. ekonomija,
ee praktina primenjena, praenje i
prouavanje privrednih lojava; 2. privreda,
privredni sistem; 3. ekonomisanje, tednja,
uteda, racionalna upotreba.

ekonomisati v. ekonomizirati.
ekonomist(a) (gr. oikonomikos) pristalica
fiziokratskog sistema (v. ekonomski sistem);
strunjak, prouavalac privrednih pojava i
problema.
ekonomian (gr. oikonomos domain, gazda,
privrednik) koji ne iziskuje velike trokove,
koji donosi upggedu, celishodan, racionalan.
ekonominost (gr. oikonomia) poslovanje
koje uz najmanje trokove postie najvei
privredni uinak, racionalnost.
ekonomski (gr. oikonomikos) domainstven,
kuanstven, gospodarstven, koji je po
naelima
ekonomije;
(poljo)privredni;
domainski.
ekonomski sistem privredne ureenje; shvatanje
fiziokrata po kojem je zemlja jedini

261
izvor bogatstva i blagostanja jednog naroda i
drave.
ekopa (gr. ekkope isek) med. povreda kosti,
naroito lubanje.
ekosaedar v. ikozaedar.
ekoskopija (gr. oikos kua, skopeo gledam)
proricanje po sluajnim pojavama u kui ili
na kui.
ekpijezis (gr. ek-, pyon gnoj) 1. med. izluivanje gnoja, potpuno zagnojavanje.
ekpijezis (gr. ek-piezo istiskam) 2. istiskivanje, ceenje sokova iz biljaka; med.
zgnjeavanje lubanje.
ekpijezma (gr.) sok isceen iz biljke, biljni
sok; med. razbijenost lubanje.
ekpiroza (gr. ek-rug66 izgorim, sagorim)
spaljenje, sagorenje; fil. po uenju Hera-klita i
stoiara: propast sveta od poara, posle ega
e se opet obnoviti, da bi periodino
proivljavao isti proces.
ekpleksija (gr. ekplexis) zgranutost, zapanjenost, zaprepaenost.
ekrazantan (fr. ecraser zdrobiti, smrviti, satrti)
razoran, eksplozivan, snaan; veoma
nadmoan.
ekraze (fr. ecrase) dug korak u plesu; sjajna
koa, lak.
ekrazer (fr. ecraseur) hirurki instrument za
unitavanje obolelih delova silom.
ekrazirati (fr. ecraser) zgaziti, zgnjeiti,
smrviti, zdrobiti, unititi.
ekrazit (fr.) razorni materijal kojim se pune
bombe, pikrinska kiselina.
ekran (fr. esgap) 1. platno na koje se projek-tuju
slike s filmske trake; 2. deo televizora na
kome se pojavljuje slika, prednji deo katodne
cevi; 3. pomian zid, zaklon, pregrada.
ekranizacija (fr. ecranisation) snimanje,
pretvaranje u film.
ekranizirati (fr. esgap platno na kome se
prikazuju filmovi) roman, epopeju, pozorino delo i dr. obraditi kao scenario prema
kome e se snimati film.
ekrem (arap. akram, tur. ekrem) najvei,
najplemenitiji, najmilostiviji.
ekritir (fr. ecritures) pl. spisi; trg. rauni, pisma.
eks (lat. eh) 1. pril. naiskap, do dna, naduak;
(u imenikoj slubi) aa koja se tako ispija;
2. prvi deo sloenica u znaenju: bivi,
nekadanji, raniji: ek-sministar, ekskralj;
inae znai: iz, od.
eksa- v. pod vgza- (po pravopisu naeg
knjievnog jezika, grko i latinsko h ke, kad
stoji meu samoglasnicima, pie se i ita kao
gz).
eks abrupto (lat. eh abrupto) iznenada,
najednom; bez pripreme.
eksangvinacija (lat. eh, sanguis krv) krvarenje do smrti. eksarkoma (gr. eh, sarx,
sarkos meso) med.
izraivanje divljeg mesa.

ekskapitulirati

eksartikulacija (lat. exarticulatio) odsecanje,

amputiranje udova ili njihovih delova u
zglobu.
eks-arhijater (gr. eh, archo upravljam, predvodim, iatros lekar) pomonik glavnog
lekara, pomonik linog lekara; bivi lini
lekar.
eks voto (lat. eh voto) na osnovu zaveta, po
zavetu, po zavetanju.
ekse- v. pod egze- (v. napomenu pod eksa . . .).
eksekcija (lat. ex-sectio) isecanje, odsecanje;
kopljenje, trojenje.
ekselencija (lat. excellentia) .ekscelenciJa.

ekser (tur. ekser) gvozdeni klin, avao.

eksecirati (lat. ex-secare) isei, isecati, odsei;
ukopiti, utrojiti.
eksi- v. pod egzi- (v. napomenu pod eksa-).
eksik (tur. eksik) nepotpun, manjkav, falian,
neispravan.
eksikancije (lat. exsiccantia) pl. farm. sredstva za
isuivanje (ili: suenje).
eksikativan (nlat. exsiccativus) isuivan, koji
sui, koji isuuje.
eksikator (nlat. exsiccator) isuiva, laboratorijska sprava za uvanje hemikalija,
snabdevena tvarima koje jako upijaju vodu,
kako to je hlor-kalcijum, sumporna
kiselina i dr. u cilju suenja; proces
isuivanja ubrzava se iscrpljivanjem vazduha
iz eksikatora (vakuum-eksikator).
eksikatorij(um) (nlat. exsiccatio) farm. sunica.
eksikacija (nlat. exsiccatio) farm. suenje,
isuivanje.
eks improvizo (lat. eh improviso) nehotice,
iznenada, neoekivano, nepredvieno, neslueno.
sksitovati (lat. excitare) podstai, podsti-cati,
pobuditi, pobuivati, uzbuditi, uz-buivati,
nadrai(va)ti.
eksicirati (lat. ex-siccare) isuiti, osu-iti.
eks jure (lat. eh jure) prav. s pravne strane, po
pravu, s pravnog gledita.
eksk. (lat. exc. = excudit) skraenica na bakrorezima koja stoji iza imena umetniko-vog
= iskovao je, izradio.
ekskavator (nlat. excavator) bager jaruar,
maina za kopanje i vaenje zemlje; med.
zubarska burgija za odstranjivanje natrule
zubne kosti.
ekskavacija (lat. excavatio) dubenje, iskopavanje.
ekskavirati (lat. excavare) izdupsti, iskopati,
iskopavati.
ekskapitulant (nlat. ex-capitulans) onaj koji je
isluio svoj rok, onaj koji trai razreenje od
slube.
ekskapitulacija (nlat. excapitulatio) islu-enje,
dosluenje; traenje razreenja od slube.
ekskapitulirati (nlat. ex-capitulare) biti isluen,
izvriti rok slube; traiti razreenje od
slube.

skskarnaciJa

262

ekskarnacija (lat. eh, sagr meso, carnis) skidanje

mesa, deranje; muenje.
eks katedre (lat. eh cathedra) sa katedre; tj. sa
merodavnog, nadlenog mesta; ueno; eks
katedri Petri (lat. eh cathedra Petri) re sa
Petrove, tj. papinske stolice, koja je, po dogmi
objavljeno] 1870, nepogreiva.
ekskvizicija
(lat.
exquisitio)
izbor;
istraivanje, ispitivanje.
eksklava (lat. eh, clavis klju) 1. deo dravnog
podruja koji je kao posed druge drave
iskljuen iz matice zemlje; 2. bot. poja-vljivanje
izvesnih biljaka ili ivotinja na mestima ili
podrujima u kojima ih inae normalno
nema.
eksklavacija (lat. excavare izdubiti) nain
vaenja ruda ili zemlje uz pomo ekskavatora ili miniranjem.
eksklamativan (lat. exclamare uzvikivati)
gram. uzvian (npr. reenica).
sksklamacija (lat. exclamatio) uzvik, usklik,
uzvikivanje.
eksklamirati (lat. exclamare) viknuti, uzviknuti,
dreknuti.
ekskludirati
(lat.
excludere)
iskljuiti,
iskljuivati, izuzeti, izuzimati, izdvojiti,
odvojiti.
ekskluzivan (lat. exclusivus) iskljuen, koji
iskljuuje, koji je iskljuiv, koji ne puta
(supr. inkluzivan); ekskluzivne reenice
gram. one nezavisne reenice od kojih se
druga javlja kao izuzimanje od prethodne,
npr.: Doao je, samo nije doneo knjigu;
ekskluzivno drutvo drutvo u koje nije
slobodan pristup onima koji nisu jednaki po
poloaju ili po roenju sa ostalim lanovima;
ekskluzoran.
ekskluzive (nlat. exclusive) pril. iskljuivo,
iskljuio, iskljuujue.
ekskluzivizam (lat. exclusivus) v. ekskluzi-vitet.
ekskluzivitet (nlat. exclusivitas) iskljui-vost,
iskljunost; povuenost, zatvore-nost.
ekskluzivnost (lat. exclusivus) v. ekskluzivitet.
ekskluzija
(lat.
exclusio)
iskljuenje,
iskljuivanje, izuzimanje, izdvajanje.
ekskluzoran (lat. excludere) v. ekskluzivan.
ekskomunikacija
(nlat.
excommunicatio)
iskljuenje, isterivanje iz nekog drutva ili
zajednice; naroito; iskljuenje iz crkve,
anatema.
ekskomunicirati
(nlat.
excommunicare)
iskljuiti iz crkvene zajednice, baciti
anatemu, anatemisati.
eks koncesis (lat. eh concessis) prav. prema
odobrenju, na osnovu priznatog i steenog
prava.
ekskorijacija (lat. excoriatio) med. povrin-ska
povreda (ogrebotina) na koi ili sluznici.
ekskorporacija (lat. eh, corpus telo) izdvajanje,
izuzee;
izluivanje
iz
neeg;
supr.
inkorporacija.

eksmisija
ekskralj bivi kralj, svrgnuti monarh.
ekskreacija (lat. excreare, excreatio) med.
iskaljavanje, iskaljaj.
ekskremsnt (lat. ehsegpege izdvojiti, izlu-iti,
excrementum izmet) izmetina.

ekskrescenca (lat. excrescere) med. izrataj,

grba, bradavica i dr.
ekskrescirati (lat.) izrasti.
ekskreti (lat. ehsegpege) izluiti, excreta) pl.
zool. izluci, izluevine, tj. hemijski sastojci
neupotrebljivih materija koje, dejstvom
(ekskrecijom) naroitih lezda, lui i izbacuje
ivotinjske telo.
ekskretirati (lat. ehsegpege) izluivati, luiti,
izbacivati.
ekskretoran (nlat. excretorius) izluan, koji
izluuje, koji lui, koji pomae i izaziva
luenje.
ekskrecija (nlat. excretio) izluivanje, luenje,
odvajanje, izbacivanje; izluenje, izluevina.
ekskudit (lat. excudit) v. eksk.
ekskurz v. ekskurs.
ekskurzivan (lat. excurrere istrati) odstu-pan,
koji odstupa, koji se udaljuje, koji se tie
ekskursa.
ekskurzija (lat. excursio) izlet, kratak put,
putovanje radi provodnje; voj. upad, prepad;
fig. malo udaljavanje od glavnog predmeta.
ekskurs (lat. excurs) odstupanje; zasebno
objanjenje nekog predmeta koji je sa
glavnom temom naunog ili umetnikog dela
u ma kakvoj vezi; dodatak knjizi koji sadri
iscrpnije izglaganje samo jednog predmeta.
ekskusija (nlat. excussio) prav. podnoenje tube
radi naplate duga; ispitivanje da li je dunik
jo u stanju da odgovara obavezama.
ekskutirati (lat. excutare pretresti) prav. podneti
tubu radi naplate duga; sudskim putem ispitati
stanje dunika ili njegovu sposobnost plaanja
i odgovaranja obavezama.
eksleks (lat< eh 1eh) izvan zakona, nepodvrgnug zakonu, lien svih zakona, bez zatite
zakona.
ekslibris (lat. eh libris) iz knjiga", znak na
knjigama radi oznaavanja sopstvenika,
obino se nalazi na zasebnom listu u
poetku knjige, sa imenom vlasnika i sa
grafikim crteima i ukrasima, alego-rijama
itd.
eksmatrikulacija (nlat. exmatriculatio) brisanje,
ispisivanje iz spiska ili iz upi-snice
(matrikule), odlazak sa univerziteta.
eksmatriku lira ti (lat. eh, matrix spisak,
matricula) brisati iz spiska, naroito iz spiska
graana, studenata i dr., ispisa koga iz
upisnice.
eksmisija (lat. exmissio, exmittere izbaciti)
izbacivanje, isterivanje (sa poseda, iz kue,
stana) od strane vlasti, prisilno iseljavanje,
ispranjavanje prostorija.

263
ekso- v. pod egzo- (v. napomenu pod eksa-).
eksogamija (gr. eho, gameo oenim se) brak
izmeu pripadnika raznih plemena; supr.
endogamija.
eksogen v. egzogen.
eksonim (gr. eho, onoma ime) drukija
upotreba naziva nekog geografskog pojma
kod nas u odnosu na upotrebu u dotino] zemlji
(npr. Be prema nemakom Wien).
eks oficio (lat. eh officio) po dunosti, po
slubenoj dunosti, slubeno.
ekspander (lat. expandere rairiti, razapeti) sp.
gimnastike sprava sa rasteglji-vim vrpcama,
koja slui za jaanje runih miia.
ekspanzer v. ekspander.
ekspanzibilan (nlat. expansibilis) irljiv,
rairl>iv, rastegljiv.
ekspanzibilitet (nlat. expansibilitas) ir-ljivost,
rairljivost, rasprostranlji-vost.
ekspanzivan (lat. expansivus) koji se iri, irljiv,
rairan, rairljiv; ekspanziv-na sila sila
kojom se neto iri, naroito: sila kojom
gasovita tela tee da se ire; naponska sila;
med. psihopatsko stanje u kojem postoji
uveanost
samo-oseanja,
npr.
kod
megalomanije, golema-tva.
ekspanzivnost (lat. expansivus) osobina onoga
to je ekspanzivno, sklonost irenju;
osvajake tenje, osvajaki karakter.
ekspanzija (nlat. expansio) irenje, rairivanje,
rairenje, proirenje; rai-renje, rairenost;
napon.
ekspanzioni (nlat.) panonski.
ekspanzionizam (nlat.) sklonost ekspanziji,
irenju; ekspanzivna politika.
eks parte (lat. eh parte) delom, delimino,
delimice; od strane, npr. te i te vlasti, toga i
toga oveka.
ekspatrijacija (nlat. expatriatio) izgnanje iz
otadbine; naputanje otadbine, istupanje iz
podanstva.
ekspedirati (lat. expedire odreiti) slati, poslati,
otpremati, otpremiti, otpraviti, otpravljati,
uputiti.
ekspeditan (lat. expeditus) v. ekspeditivan.
ekspeditivan (nlat. expeditivus) hitar, brz,
okretan u svravanju poslova.
ekspeditor (lat. expeditor) otpremilac, onaj koji
otpravl>a poiljke, poiljalac, ot-pravlja;
carinski posrednik; pediter.
ekspedicija (lat. expeditio) slanje, odailjanje,
otpravljanje, otpremanje; pohod vie lica sa
izvesnim ciljem, npr. naunim; vojno
preduzee, pohod; mesto u poti gde se
poiljke pripremaju za odailjanje i odakle se
alju; odeljenje u administraciji nekog lista
odakle se list alje na potu i gde se izdaje
prodavci-ma; trg. v. pedicija.
ekspektan (lat. expectans) iekivalac nekog
mesta (ili: poloaja), onaj koji se nada
nekom mestu ili koji eka neko

ekspertizirati
mesto, kandidat za neki poloaj ili zvanje.
ekspektirati (lat. ex-spectare) ekati, iekivati,
oekivati, nadati se, npr. nekom poloaju,
zvanju i sl.
ekspektorans (lat. expectorans) med. lek za
ienje grudi, lek koji pomae izbacivanje
sluzi iz grudi.
ekspektoracija
(nlat.
expectoratio)
med.
izbacivanje iz grudi, iskaljavanje; ispljuvak
iz grudi, iskaljaj, fig. izlivanje srca,
olakavanje due.
ekspektorancije (lat. eh, pectus prsa, grudi) med.
sredstva
koja
olakavaju
iskaljavanje
(obino u obliku sirupa ili ajeva).
ekspektorirati (lat. expectorare) med. izbaciti (ili:
izbacivati) iz grudi, ispljuva-ti, iskaljati,
izbaciti sluz; ekspektorirati se otvoriti srce,
rei to je na dui, ispovediti se.
ekspenzarij(um) (nlat. expensarium) spisak
trokova, raun o uinjenim trokovima,
trokovnik.
ekspenze (lat. expense sc. pecuniae) pl.
trokovi, izdaci, naroito: sudski trokovi.
ekspenzivan (lat. expendere platiti, nlat.
expensivus) skup, skupocen.
ekspenzija (nlat. expensio) isplata, isplaivanje, izdatak.
ekspenzilacija (lat. expensi latio) unoenje
nekog izdatka u knjigu rauna; prividan,
fiktivan izdatak; up. akceptilacija.
eksperijencija
(lat.
experiri
pokuati,
experientia) iskustvo.
eksperimenat (lat. experimentum) ogled, opit,
pokus: pokuaj, proba.
eksperimentalan (lat.) iskustven, ogledni, opitni,
pokusni, osnovan na iskustvu, po-tvren
opitima; eksperimentalna fizika fizika sa
ogledima; eksperimentalna he-mija hemija na
osnovu opita.
eksperimentator (lat.) onaj koji vri ogle-de ili
opite, ona] koji prirodi postavlja pitanje i
primor^za je da mu se otkrije" (Kivije).
eksperimentirati (lat. eksperiri pokuati,
ogledati, experimentum) vriti oglede ili
opite, uiti iz iskustva, uiti na osnovu
ogleda.
eksperimentisati v. eksperimentirati.
ekspert (lat. expertus) strunjak, znalac, vetak
u emu, naroito: onaj koji vri vetaenje
ega.
ekspertan (lat.) iskusan, vet, vian, struan.
ekspertize (fr. expertise) prav. upotreba ve-taka
u iznalaenju materijalne i objek-tivne istine
u
privatnopravnim
i
Javno-pravnim
odnosima,
vetaenje;
iskaz
ve-taka,
zapisnik o izvrenom vetaenju.
ekspertizirati (fr. expertiser) prav. istra-ivati
neto putem vetaenja, veta-iti.

ekspiJaciJa

264

ekspijacija (lat. expiatio) okajavanje pogreke

prestupa i sl., ispatanje.
ekspilator (lat. expilator) kradljivac tueg
nasledstva; drumski razbojnik.
ekspilacija (lat. expilatio) pljakan>e, kraa,
naroito tueg nasledstva.
ekspiratoran (lat. expirare) 1. koji se odnosi na
izdisanje, na fazu disanja kojom s
odstranjuJu iz organizma nepotrebni gaso-vi;
2. fon. koji se odlikuje snagom fona-cione
struje.
ekspiracija (lat expiratio) izdisanje, umiranje,
smrt; prav. isticanje izvesnog vremena ili
roka, dan plaanja.
ekspirirati (lat. ex-spirare) izdisati, izdahnuti,
ispustiti duu, umreti; minuti, prohujati,
prestati, ugasiti se; istei, doi, dospeti (za
dan plaanja).
eksplanacija (lat. explanare) objanjavanje,
razjanjavanje, izlaganje.
eksplantacija (nlat. explantatio iupa-vanje iz
zemlje) fiziol. osobina ivih or-ganskih tkiva da
mogu, u podesnim hranljivim rastvorima,
rasti i napredovati i izvan tela.
eksplement (lat. explementum) sredstvo za
ispunjavanje (ili: popunjavanje); dodatak (u
govoru).
eksplentivum (lat. explentivum) gram. umetnu-ta
re; pl. ekspletiva.
ekspletivan (lat. explere) koji dopunjuje,
upotpunjuje.
eksplikabilan (nlat. explicabilis) objanjiv, koji
se moe objasniti.
eksplikativan (nlat. explicativus) objanja-van,
koji slui za objan>enje, koji objanjava,
objanjavajui.
eksplikacija
(lat.
explicare,
explicatio)
objanjavanje, razjanjavanje, objanjenje,
razjanjenje,
tumaenje,
prikazivanje,
izlaganje.
sksplicirati
(lat.
explicare)
razjasniti,
razjanjavati,
objasniti,
objanjavati,
tumaiti, izlagati, prikazati; privesti kraju,
zavriti.
eksplicit (fr. explicit) zavrni deo teksta u
kome se iznosi zakljuak, saeti sadraj
onoga to je napred reeno.
eksplicitan (nlat. explicitus) izrean, otvoren;
supr. implkcitan.
eksplicite (nlat. explicite) izreno, jasno,
razumljivo; supr. implicite.
eksploatator (fr. exploiter) iskoriavati)
iskoriavalac tue radne snage.
eksploatacija (fr. exploitation) iskoria-vanje;
iskoriavanje tue radne snage; vaenje,
kopanje (rude).
eksploatirati (fr. exploiter) iskoriavati,
koristiti se; upotrebljavati; izrai-vati,
obavljati, obdelavati; vaditi, kopati (rudu).
eksploatisati v. eksploatirati.
eksplodira (lat. explodere) rasprsnuti se uz
pucanj, rasprskavati se, raspui se, prasnuti.

eks!1onenci]alan

eksploziv (lat. explosivus) opti naziv za sve

tvari koje imaju svojstvo rasprska-vanja uz
pucanj (barut, dinamit, ekrazit itd.); gram.
praskavac (glas).
eksplozivan (lat.) rasprsan, koji se rasprskava,
koji ima svojstvo rasprskavanja, praskav;
eksplozivna zrna zrna sa razornim
punjenjem.
eksplozija (lat. explosio) prasak, pucanj, rasprskavanje uz pucanj; fig. nagao i jak
izliv, npr. gneva, srditosti i dr.
eksplorater (fr. explorateur) voj. izvidnik,
izvia, uhoda; istraiva.
eksplorativan (nlat. explorativus) istrai-van,
istraivaki, izviaki, izvid-niki.
eksploracija (lat. exploratio) istraivanje,
ispitivanje, izvianje; med vetake pregledanje bolesnika pomou fizike eksplorativne metode (gledanjem, kucanjem,
sluanjem, pipanjem, termometrikim, hemijskim, mikroskopskim pregledanjem).
eksploracija (lat. exploratio) istraivanje
ispitivati, izviati.
ekspoze (fr. expose) izvetaj, izlaganje,
prikazivanje nekog stanja, npr. izvetaj koji
ministar podnosi skuptini o nekom vanijem
pitanju ili stanju u svom po-DRUJU, resoru.
ekspozimetar (lat. expositio, gr. metron
mera) fot. sprava za odreivanje ekspozi-cije
potrebne za snimanje.
ekspozitura (nlat. expositura) ispostava,
odeljak neke ustanove, npr. suda; u katolikoj
crkvi: od neke parohije odvojena crkva, koja
je uglavnom samostalna i ima svog
svetenika (ekspozitusa).
ekspozitus (nlat. expositus) v. ekspozitura.
ekspozicija (lat. expositio) izlaganje, izloba
umetnikih stvari i dr.; poloaj prema
vazduhu i suncu, izlaganje svetlosti; prianje,
izlaganje, razlaganje, prikazivanje, razvijanje
jednog pojma, objanjenje, tumaenje; u
drami: prvi od tri glavna dela drame, u kojem
se upoznajemo sa povodom dramske radnje
i sa licima koja se u drami pojavljuju.
ekspolirati (lat. expolire) ugladiti, uglaa-ti,
kititi, ulepati.
ekspolitura
(nlat.
expolitura)
glaenje,
doterivanje, ulepavanje, npr. nekog izraza
kitnjastim frazama.
ekspedicija (lat. expolitio) v. ekspolitura.
eksponat (lat. ehropege) predmet koji se
prikazuje na izlobi, u muzeju i sl., izloeni
predmet.
eksponator v. eksponent.
eksponent (lat. exponens) ovek koji radi za
raun nekog drugog, naroito u politikom
ivotu, poverljiva linost, poverenik;
mat.
izloilac, izloitelj (stepenov a3, 3 je
eksponent).
eksponencijalan (lat. exponentialis) mat. koji se
tie iz loite lja, izloiteljni; ekspo-

eksponibilan

265

nenciJalna Jednaina jednaina u KOJOJ je

nepoznata u izloiocu, eksponentu.
eksponibilan (nlat. exponibilis) izloljiv,
objanjiv, koji se moe objasniti.
eksponirati (lat. ehropege) izloiti, izla-gati,
prikazati, objasniti; izloiti emu, npr. nekoj
opasnosti; fot. plou u fotografskom aparatu
izloiti za kratko vreme uticaju svetlosti
otkrivanjem soiva na aparatu; izloiti
svetlosti.
eksport (eng. export) trg. izvoz, izvoenje robe
u inostranstvo; izvezena roba (eksportacija);
eksport-pivo pivo koje se spravlja samo za
izvoz u inostranstvo; supr. import.
eksportabilan
(nlat.
exportabilis)
trg.
izvoljiv, koji se moe izvoziti, koji je za
izvoz.
eksportater (fr exportateur) trg. izvoznik, onaj
koji izvozi robu na strana trita.
eksportacija (lat. exportatio) trg. v. eksport.
eksporter (lat. exportare) onaj koji se bavi
izvozom, izvoznik.
eksportirati (lat. ex-portare) trg. izvoziti (robu u
inostranstvo, na strano trite); supr.
importirati.
eksportni (eng. export) trg. izvozni, u vezi sa
izvozom; eksportna bonifikacija carin-ske,
podvozne i dr. povlastice za izvoenje robe
u inostranstvo, koje se daju u cilju
pomaganja izvoza domae robe; eksportna
kua izvoznika kua, tj. trgo-vaka kua
koja se poglavito bavi izvoenjem domae
robe (u inostranstvo).
ekspres (lat. expressus) 1. hitno, vrlo brzo, to
je bre mogue (pismo, telegram); 2. brzi
voz; parobrod.
ekspresan (lat.) izrean, jasan, taan; naroit,
nameran, hotimian, navlaan; hitar, brz;
hitan; brzovozni; ekspresno pismo = hitno
pismo; ekspresna poiljka = hitna poiljka.
ekspresivan
(nlat.
expressivus)
izrazit,
izraajan, pun izraza, silan izrazom.
ekspresivnost (lat. expressus istinit; jasan, oit)
osobina onoga to je ekspresivno, izrazitost,
izraajnost, upeatljivost.
ekspresija (lat. expressio) izraz, izraavanje,
izrazitost, izraajnost, prikazi-vanje; SJK.
pojaavanje boja, izbor boja.
ekspresionizam
(lat.
exprimere
izraziti,
izraavati,
expressus)
umetniki
i
knjievni pravac od poetka XX veka
(1912) kojem je glavno ishodite i glavni cilj
da prikae i izrazi ono to je iznutra,
umetnikovom vizijom doivlje-no, dakle
izraavanje subjektivnih raspoloenja i
oseanja, bez obzira na objektivne" ili
konvencionalne vrednosti, sudove i istine;
prema tome, ekspresionizam smatra da
podraavanje i repro-dukovanje prirode ne
samo da nije zadatak umetnosti nego direktno
odrie svaku vezu izmeu umetnosti i prirode,
koje nema-

ekstabulacija

ju niega zajednikog i koje su potpuno

suprotne; supr. impresiokizam.
ekspresionist(a) (lat. exprimere, expressus) um.
pristalica ekspresionizma.
ekspres-restoran restoran sa samoposluivanjem.
eksprimirati (lat. exprimere) izraziti, izraavati,
opisati, prikazivati neto (bojama ili reima).
ekspromisija (nlat. expromissio) trg. primanje
tueg duga na sebe tako da potpuno prestaje
obaveza plaanja stvarnog dunika.
ekspromisor (nlat. expromissor) trg. lice koje
prima na sebe tui dug.
ekspromitirati (lat. expromittere) trg. osloboditi
nekog obaveze primajui na sebe njegov dug.
ekspromptno (lat. expromptus gotov, pri ruci)
bez pripreme, iznenada, odjednom.
eksproprijator (lat. eh, proprius) onaj koji vri
eksproprijaciju.
eksnronrijacija (nlat. expropriatio) prav. prisilno
oduzimanje imovine od privatnih lica, u
optem interesu, naroito zemljita, fabrika i
svih drugih sredstava proizvodnje; zakon o
eksproprijaci-ji zakon po kojem se vri
prisilno oduzimanje imanja u optem interesu;
pravo eksproprijacije pravo oduzimanja od
privatnih lica imanja u optem interesu.
eks proprijis (lat. eh propriis) iz sopstvenih
sredstava; po svom sopstvenom naho-enju,
iz sopstvenih pobuda.
eksproprirati (nlat. expropriare) prav. oduzeti
(ili: oduzimati) posed ili imovinu, naroito
zemljite koje e se upotrebiti za opte
ciljeve, izvriti eksproprijaciju.
eks profeso (lat. eh professo) temeljno,
znalaki, struno, sa strunim poznavanjem
stvari.
ekspulziva (nlat. expulsiva) pl. med. sredstva za
proterivanje (ili: ienje).
ekspulzivan (nlat. expulsivus) koji isteruje, koji
preteruje, koji isti.
ekspulzija (nlat. expulsio) isterivanje, izgnanje, iskl-^enje.
ekspurgac*..
lat.
expurgatio)
ienje,
proiavanje; opravdavanje, opravdanje,
izvinjenje.
ekspurgirati (lat. expurgere) oistiti, pro-istiti;
ispraviti, npr. rukopis; opravdati, izviniti.
eksreks (lat. eh, geh kralj) bivi (ili:
nekadanji, svrgnute) kralj; up. ekskralj.
eksrotulacija (nlat. exrotulatio) prav. sudski
postupak, kada se otvaraju vraena akta
koja su bila razaslata radi donoenja presude.
eks specijali mandato (lat. eh speciali mandato)
po naroitom nalogu.
ekstabulacija (nlat. extabulatio skidanje,
brisanje sa table) prav. brisanje hipotekar-nog
meninog duga, skidanje intabulacije.

266
ekstaza (f. ek iz stasis pomeranje) zanos,
ushienje, oduevljenje, oseanje beskrajne
radosti; najvii stepen ushienosti, blizak
ludilu, u kojem se postojanje oveka stapa u
jedno jedino oseanje kada se dua
sjedinjuje sa bogom; u tome stanju, po
Plotinu, ovek postaje isto duhovno bie koje
je dolo u neposredan dodir sa boanstvom,
sa apsolutnim.
ekstatian (gr.) zanosan, koji zanosi, ushi-tan,
koji ushiava; zanoljiv, ushitljiv.
ekstatinost (gr.) osobina onoga to je
ekstatino, zanetost, zanos.
ekstemporale (lat. extemporale) prevod
izraen odmah, bez pripreme, probni rad (ili:
probni zadatak) koji se radi bez pripreme;
paz. govoriti ekstemporale govoriti na sceni
ono to se ne nalazi u tekstu uloge,
improvizovati.
ekstemporacija (lat. eh, tempus) izvoenje
neega to nije bilo predvieno, pripremljeno
(naroito
u
glumakim
ulogama);
improvizacija.
eks tempore (lat. eh tempore) smesta, odmah,
bez pripreme.
ekstemporirati (nlat. extemporare) raditi bez
pripreme (npr. drati govor, pisati o emu,
pevati i sl.); up. improvizirati.
ekstenzibilan (nlat. extensibilis) istegljiv, koji
se moe rastezati, rastegljiv, rai-rljiv,
proirljiv.
eksteizibilitet (nlat. extensibilitas) iste-gljivost,
rastegljivost, rairljivost, proirljivost.
ekstenzivan (nlat. extensivus) istezan, koji
istee, rastezan, koji rastee, proiren, koji
proiruje; rasprostrt; ekstenzivna veliina
prostorna veliina, veliina u prostoru;
obiman, opiran, prostran; supr. intenzivan.
ekstenzija (lat. extensio) istezanje, raste-zanje,
pruanje, ispruanje; irenje, pro-irivanje;
proirenost;
rasprostiranje,
rasprostrtost;
obim, opseg; med. kod prelo-ma kosti:
odravanje okrajaka prelomljene kosti u
najpovoljnijem poloaju za zaraivanje
pomou potezanja.
ekstenzitet (lat. extendere ispruiti) irina,
obimnost.
ekstenzor (lat. extendere, nlat. extensor) znat.
mii oprua.
ekstenzum (lat. extendere, extensum) trg.
iscrpio i zametne nabrajanje uzroka zbog
kojih je nemogue izvriti plaanje, sa
davanjem podataka o svojim dunicima i
istraivanjima; in ekstenzo (lat. in extenso)
veoma iscrpio, u potpunosti, nadugako i
nairoko, posve opirno.
ekstenuancije (lat. extenuantia) pl. farm.
sredstva za razblaavanje.
eksteran (lat. externus) spoljnji, spoljanji; tu,
stran; supr. interan.
eksterijer (fr. exterieur) 1. spoljanji izgled,
spoljanjost; 2. filmska scena snim-

ekstirpacija

ljena izvan studija; 3. slika sa motivom iz

spoljanjeg, otvorenog prostora.
eksteritorijalan (lat. eh iz, terra zemlja,
territorium zemljite, oblast) koji se nalazi
van zemlje ili drave), inostran, spoljnji.
eksteritorijalitet (lat. eh, territorium) prognanost
iz
otadbine;
pravo
diplomat-skog
predstavnika u stranoj dravi da on i
podruno mu osoblje ive i upravljaju se po
zakonima svoje zemlje i da budu osloboeni
od svih nameta i poreza; pravo ratnih
brodova da u vreme mira ostanu pod
sudskom nadlenou svoje drave; sloboda
od plaanja dravnih nameta i poreza koju
uiva papa u Italiji.
eksteritorijalnost v. eksteritorijalitet.
eksterminacija (nlat. exterminatio) proterivanje, izgnanje; istrebljivanje, istrebljenje,
utamanjivanje, utamanjenje, isko-renjivanje,
iskorenjena,
unitavanje,
unitenje;
istrebljenje,
istrebljenost,
utamanjenje,
utamanjenost, unitenje, unite-nost.
eksterminirati (lat. exterminare) proterati preko
granice; istrebiti, istrebljivati, iskorenjivati,
iskoreniti, utamaniti, utamanjivati, unititi,
unitavati.
eksternat (lat. externus spoljap!nji) kola u koju
aci samo dolaze na predavanja, a ne stanuju
u njoj; supr. internat.
eksterni (lat.) pl. spoljnji, spoljanji; naroito:
pomoni lekari u Francuskoj koji ne stanuju
u bolnici; pitomci koji ne stanuju u koli,
nego samo dolaze na predavanja.
eksternist(a) (lat.) med. bolesnik koji ima spoljnu
ozledu; bolesnik koji nije primljen da lei u
bolnici, ali dolazi da se lei i prima lekove;
ak koji ne stanuje u internatu.
ekstinktivan (nlat. extinctivus) ugasan, koji
gasi, unitavan, koji unitava; ekstink-tivna
zastarelost prav. zastarelost koja ponitava
neku tubu.
ekstinktor (nlat. extinctor) gasilac, onaj koji
gasi, vatrogasac; sprava za gaenje vatre.
ekstinkcija (lat. extinctio) gaenje, unitavanje;
fiz. gubljenje svetlosnih trepta-ja, naroito
usled njihove hemijske delatnosti.
ekstirpator (lat. extirpator) iskorenjiva,
utamanjiva; poljoprivredna sprava za
ienje korova i za riljanje zemlje, naroita
vrsta pluga.
ekstirpacija (lat. extirpatio) iskorenji-vanje,
iskorenjenje,
iupavanje
iz
korena,
istrebljivanje, istrebljenje; unitavanje u klici;
iskorenjenje,
iskorenjenost,
istrebljenje,
istrebljenost; med. iskorenjivanje, vaenje
putem operacije raznih bolesnih tvorevina na
ovejem i ivotinjskom telu (npr. guka,
naraslica i dr.).

ekstirpirati

267

ekstirpirati
(lat.
extirpare)
iskoreniti,
iskorenjivati, upati iz korena; trebiti,
istrebiti, istrebljivati, tamaniti, pota-maniti,
unititi u klici.
ekstra (lat. extra) spolja, izvan, van; naroit,
osobit, izvanredan, odlian; ono to se uini
vie i bolje no to je odreeno i to se trai;
prkl. izvanredno, osobito, naroito.
ekstrablat (lat. extra, nem. Blatt list) vanredan
list, vanredan prilog nekim novinama.
ekstravagantan (lat. extra, vagans lutajui) koji
odstupa od uobiajenog, koji za-stranjuje,
nastran, preteran; udan, udnovat; lud,
budalast.
ekstravagantnost
(nlat.
extravagantia)
odstupanje od uobiajenog, zastranjivanje, nastranost, preteranost; budalatina; ludost.
ekstravagancija v. ekstravagantnost.
ekstravazat (lat. extra izvan, van, vas sud)
med. izlivena krv, izliv krvi ili drugih tenosti
u telu.
ekstravazacija (lat.) med. izlivanje (krvi ili drugih
tenosti); izliv.
ekstravazirati (lat.) med. izliti se (ili: izlivati se)
iz svojh sudova.
ekstraverzija (lat. extra, vertere okretati)
prilagoavanje.
ekstravertan (lat. extra, vertere okretati)
upravljen, okrenut napolje; ekstravertne
linosti psih. po Jungu, to su aktivne linosti,
one koje vole da se meaju sa svetom, koje
vole i trae drutvo i stvarnost (supr.
intravertne linosti).
ekstravertiran v. ekstravertan.
ekstradirati (nlat. ex-tradere) izdati, izda-vati,
predati, predavati; prav. izdati krivca nekoj
drugoj dravi; trg. isporui-ti, isporuivati.
ekstradicija
(nlat.
extraditio)
izdavanje;
predaja; prav. izdavanje krivaca, koje se
sastoji u tome to vlasti jedne drave predaju
vlastima druge drave izvesno lice radi
voenja krivinog postupka protiv njega ili
radi izvrenja kazne nad njim.
ekstradobit v. ekstraprofit.
ekstraesencijalan (lat. extra izvan, essen-tialis
bitan, sutinski) nebitan,
nesu-tinski,
nevaan, nepotreban.
ekstrajudicijalan
(nlat.
extrajudicialis)
vansudski, npr. trokovi, pretres.
ekstrakt (lat. extractum) 1. izvadak, ono to je
izvaeno, izvueno; farmaceutski pre-parati
koji se spravljaju tako to se razne droge
(biljke, meso i dr.) pomeaju sa vodom,
alkoholom ili etrom da bi se iz njih izvukli
njihovi farmakoloki aktivni sastojci; 2 (nlat.
extractus) izvod, izvadak (iz knjige ili
spisa); 3. sr jezgro ega, ono to je najbolje
ili najlepe u nekoj stvari.

ekstrahent

ekstraktivan (nlat. extractivus) izvlaan, koji

izvlai, koji vadi; ekstraktivna materija
sastojci organskih tela koji se, pomou vode i
alkohola, mogu izdvajati i vaditi iz njih.
ekstraktor (lat. extrahere izvlaiti, eh-tractor)
v. ventilator; izvlailac, vadi-lac; jaruar,
bager.
ekstrakcija (lat. extractio) vaenje, izvlaenje;
mat. izvlaenje korena; med. vaenje nekog
predmeta ije bi dalje prisustvo u telu moglo
biti tetno (npr. puanog zrna, pokvarenog
zuba itd.); izvlaenje rukom deteta iz
poroajnog kanala da bi se to pre dovrio
poroaj; fig. poreklo, rod, naroito: dobro
poreklo; ovek od ekstrakcije ovek iz dobre
porodice, lepo vaspitan, uglaen i obrazovan,
ugledan ovek.
ekstraliberalan (lat. extra, liberalis dareljiv)
veoma dareljiv, veoma izdaan, vrlo
podatljiv.
ekstramentalan (lat. extra, mens razum, pamet,
svest) fil. koji se nalazi van svesti, vansvestan.
ekstranac (lat. extra, extraneus) onaj koji je
spoljnji, koji ne stanuje (naroito koji ne
stanuje u vaspitnom zavodu); up. ekster-nist.
ekstraordinaran (lat. extraordinarius) izuzetan,
neobian; neredovan, vanredan.
ekstraordinarij(um) (nlat. extraordinarium)
vanredni prihodi i rashodi jedne drave.
ekstraordinarijus
(lat.
extraordinarius)
vanredni profesor (na visokoj koli,
univerzitetu); supr. ordinarijus.
ekstraparohijalan (lat. extra, gr. paroikia)
vanparohijski.
skstrapolacija (lat. extra, nlat. interpolare
uvrstiti) primena onih zakonitosti koje su
utvrene u jednom podruju na iru, jo
neispitanu oblast; mat. odreivanje vrednosti
neke funkcije izvan intervala u kojem je
definisana ili poznata; astr. odreivanje
pomraenja Sunca ili Meseca za stotine
godina unapred.
ekstraprofit (lat. extra izvan, van, fr. profit)
ekon. viak iznad prosenog profita, posebna
zarada ostvarena na osnovu razlike izmeu
postignute
i
normalne,
realne
cene
proizvoda.
ekstrasistola (lat. extra, systole stezanje) med.
poremeaj u pravilnosti sranog rada.
ekstrauterina (lat. extra, uterus materica)
vanmaterina trudnoa.
ekstrauterinski (lat.) med. vanmaterini (npr.
ekstrauterinska trudnoa).
ekstrafajn (lat. extra, nem. fein) naroito fin,
izvanredno fin.
ekstrahent (lat. extrahens) onaj koji pravi
izvod iz ega; prav. onaj koji neto trai ili
moli, odnosno koji daje povoda da se neto
izradi.

ekstrahirati

268

ekstrahirati (lat. ex-trahere) vaditi, izvaditi,

izvui, izvlaiti; praviti izvod iz eta', prav.
izdejstvovati (poziv, naredbu).
ekstracug (lat. extra, nem. Zug voz) vanredni
voz, specijalni voz, naroita eleznika
kompozicija.
ekstrem (lat. extremum) krajnost, kraj, krajnja
taka; ono to je najvie, vrhunac, najvii
stepen; preteranost; pl. ekstremi suprotnosti;
preteranosti; ad ekstrema (lat. ad extrema) do
krajnosti, do krajnjih granica.
ekstreman (lat. extremus) krajnji, poslednji,
najvii; prekomeran, preteran.
ekstremizam (lat.) preteranost, nepopustlji-vost,
nepomirljivost (u dranju, u nekom gleditu i
sl.).
ekstremist (lat.) pristalica ekstremnih mera,
sledbenik ekstremizma (v.).
ekstremitet (lat. extremitas) krajnost, krajnja
taka; poslednji trenutak, poslednji as;
preteranost, nepomirljivost, nepopu-stljivost (u
gleditu na neko pitanje), ekstremizam;
krajnja zbunjenost, krajnja nevolja; poslednje
utoite; pl. ekstremi-teti krajnji delovi tela
(naroito ruke i Kiore); krajnja sredstva,
nasilne sredstva.
ekstremnost (lat. extremus krajnji) v.
ekstremizam.
ekstrofija (gr. eh iz, trophe ishrana, hrana)
med. izvraenost mokranog mehura (beike),
usled ega bolesnik nije u stanju da zadri
mokrau.
ekstuberancija (nlat. extuberantia) med. v.
ekstuberacija.
ekstuberacija (lat. extuberatio) med. otok,
tuka, micina, izrataj; ekstuberancija.
ekstuberirati (lat. ex-tuberare) med. oticati,
natei, otei.
ekstumescencija (nlat. extumescentia) med.
otok, nauljenost, naroito kosti.
ekstumescirati (lat. ex-tumescere) med. oticati,
otei.
eksu- v. pod egzu- (v. napomenu pod egzo . . .).
eksukcija (nlat. exsuctio) izvlaenje sokova,
isisavanje.
eksucirati (nlat. exsuccare) isisati, isisa-vati,
oduzimati sokove.
eksfolijativ (lat. eh, folium list) med. lek protiv
ljuspanja kostiju ili" koe.
eksfolijativan (lat.) ljuspav, ljuskav.
eksfolijacija (nlat. exfoliatio)jvfe?. ljuspanje,
odvajanje u obliku listia izvesnih delova
kostiju, ila i dr. koje su u zapaljenju;
ljuenje koe.
eksfolirati (lat. eh, folium list) med. lju-spati se,
ljuskati se, cepati se.
ekshalacija (lat. exhalatio) izdisanje, odi-sanje,
isparavanje; para.
ekshalirati (lat. halare, exhalare) odisati,
izdisati, isparavati.
ekshaustgija (lat. exhaustio) iscrpljivanje,
izvlaenje, isisavanje (naroito vazduha).

ekscelzitet

ekshaustor (nlat. exhaustor) maina za

iscrpljivanje (ili: isisivanje) vazduha ili gasa;
mrk za isisivanje nunikih jama.
eksheredat (lat. exheredatus) onaj koji je
iskljuen iz naslea.
eksheredacija (lat. exheredatio) iskljuenje iz
naslea, liavanje naslea.
eksheredirati (lat. exheredere) iskljuiti iz
naslea, liiti naslea.
ekshibent (lat. exhibens) prav. predavalac,
podnosilac (spisa, isprave itd.).
ekshibirati (lat. exhibere) izdati, izdavati,
isporuiti, predati, predavati, izloiti,
pokazati, npr. menicu; ekshibirati se
pokazivati se, pokazati se, istai se.
ekshibit (lat. exhibitum) predat spis, predana
isprave i sl.; pismena predstavka.
ekshibicija (lat. exhibitio) sp. javno pokazivanje, propagandno takmienje; prikazivanje, izlaganje, podnoenje (isprava i sl.);
ekshibiciona tuba prav. tuba zbog izdavala
neke stvari ili pokazivanja neke isprave.
ekshibicionizam (lat.) med. nagon kod duevno
obolelih da pokazuju i razgoliuju javno
inae pokrivene delove tela (geni-talije i dr.).
ekshibicionist(a) (lat. exhibitio) med. bolesnik
koji pati od ekshibicionizma.
ekshorta (lat. exhortari podsticati) kratak govor
za bodrenje, pouka; kolska propo-ved.
ekshortativan (lat. exhortari obodravati,
podsticati) obodravan, koji obodrava, koji
podstie, koji slui za podstrek.
ekshortacija (lat. exhortatio) obodravanje,
podsticale, hrabrenje.
ekshortirati (lat. exhortari) obodravati, bo-driti,
sokoliti; podsticati, nagovarati.
ekshumacija (lat. eh, humus zemlja) iskopavanje lea iz groba izvesno vreme posle
sahrane, bilo radi prenoenja na drugo mesto,
bilo pak, na zahtev sudskih vlasti, radi
naknadnog utvrivanja pravog uzroka smrti.
ekshumirati (nlat. exhumare) iskopati iz groba
le; fig. otrgnuti od zaborava.
ekscedent (lat. excedens) onaj koji pravi
izgrede, izgrednik, prestupnik, istupnik,
razuzdan ovek.
ekscedirati (lat. excedere) prekoraiti, napraviti
ispad, prelaziti granicu dopu-tenog,
razuzdano iveti.
ekscelentan (lat. excellens) izvrstan, odlian,
sjajan, veoma istaknut.
ekscelencija (lat. excellentia) odlinost,
izvrsnost; kao titula ministara: uzvie-nost,
preuzvienost; par ekselans (fr. rag
excellence) pril. naroito, osobito, izvanredno,
po prevashodstvu; u pravom smislu rei,
pravi; ekselencija.
ekscelzior (lat. excelsus uzvien, excelsior) vii,
uzvieniji.
ekscelzitet (lat. excelsitas) uzvinJenost.

ekscelirati

269

ekscelirati (lat. excellere) isticati se, od-likovati

se, biti u emu odlian.
ekscentar (lat. eh centrum sredite) fiz. kod
parne maine: ekscentrina ploa, tj. glavni
deo, pored razvodnila, sprave koje puta u
stublinu paru as s jedne as s druge strane
klipa i isputa je; ekscen-trikum, ekscentrika.
ekscentrikum fiz. v. ekscentar.
ekscentricitet (lat. eh, centrum sredite)
odstojanje (ili: udaljenost, odstupanje) od
sredita; odstupanje (krive, krivulje) od
krunog
oblika;
numeriki
(brojni)
ekscentricitet (kupinog preseka): odnos
izmeu ine daljine i odstojanja od linije
vodilje
(direktriks);
fig.
nastra-nost,
zanesenjatvo, fantastinog.
ekscentriai (lat. eh, centrum, fr. eh-centrique)
vansredini: (krug) koji nema isto sredite sa
drugim krugom; koji ima svoju taku oslonca
itd. van sredita; koji ne prolazi kroz
sredite; koji nije kruni, koji odstupa od
krunog oblika; fig. nastran, jednostran,
preteran; ekscentrina glava usijana glava;
ekscentrian udarac udarac iji pravac ne
prolazi kroz teite tela.
ekscentrinost (lat. eh, centrum) neuravnoteenost, nesreenost, nastranost.
eksceptivan (nlat. exceptivus) izuzetan, izniman, koji sadri izuzetak, iskljuu-jui,
uslovan.
eksceptive (lat. exceptive) pril. iskljuujui,
izuzimajui, uslovio.
ekscepto (lat. excepto) izuzev, izuzevi,
izuzimajui, osim.
ekscepcija (lat. exceptio) izuzimanje, izuzee;
prav. prigovor, izuzee u tehnikom smislu,
odbrana optuenog u kojoj tvrdi neko svoje
pravo koje stoji nasuprot po sebi
osnovanom pravu tuioevom, i kojom,
istiui ga kao svoje pravo, hoe posve ili
delimino da iskljui vanost i dejstvo
tuioevog prava.
ekscepcionalan (nlat. exceptionalis) izuzetan,
izniman, izvanredan.
ekscerpirati (lat. sagrege brati, ehsegrege) vaditi
iz, izvlaiti, praviti izvode iz ega, npr. iz
neke knjige.
ekscerpt (lat. excerptum) izvadak, izvod (iz
knjige, udbenika).
eksces (lat. excessus) prekomernost, preteranost; ispad, izgred, prestup, istup; nasilje,
svirepost; ekscesus in modo (lat. excessus in
modo) prav. greka u nainu izvoenja ili u
obliku neke radnje.
ekscesivan (nlat. excessivus) prekomeran,
preteran, neobuzdan, razuzdan.
ekscidencija (nlat. excidentia) med ispadanje
zgloba.
ekscidirati (lat. excidere) ispadati; med.
seenjem vaditi; izvaditi, isei.
e ke ci zi j a (lat. excisio) med. vaenje seenjem,
isecanje, odstranjivanje ega.

ektoderm

ekscizura (nlat. excisura) med. iseak, izrezak.

ekscipirati (lat. excipere) izuzeti, izuzi-mati,
iskljuiti;
prav.
primetiti,
prigovoriti,
odgovoriti na tubu.
skscitabilan (nlat. excitabilis) nadraljiv,
razdraljiv, uzbudljiv.
ekscitabilitet (nlat. excitabilitas) razdraljivost.
ekscitancije (lat. excitantia) pl. med. sredstva za
razdraivanje.
ekscitat (lat. excitatus) prav. dunik koji je pao
pod steaj.
ekscitativan (nlat. excitativus) nadraan, koji
nadrauje,
nadraujui;
podbodljiv,
podstrekljiv, koji podbada, koji podstre-kava,
koji podstie.
ekscitacija
(lat.
excitatio)
nadraivanje,
razdraivanje, nadraenje, razdraenje;
nadraenost,
razdraenost;
podsticanje,
podstrekavanje,
podbadanje;
podsticaj,
podstrek; uzbuivanje, uzbuenje, izazivanje.
ekscitirati (lat. excitare) podsticati, pod-badati;
nadraivati, pobuivati, drai-ti; bodriti,
sokoliti;
uzbuditi,uzbuiva-ti,
izazivati,
izazvati.
eksend (eng. exchange) trg. razmena, menjanje,
trampljenje; londonske berza; bil ov
eksend (eng. bili of exchange) menino
pismo, menica.
ektaza (gr. ektasis istezanje, protezanje, ekteino
isteem,
proteem)
protezanje,
produavanje, npr. slogova.
ekteza
(gr.
ek-tithemi)
izlaganje,
objanjavanje, tumaenje.
ektetotrofeum (gr. ek-tithemi napustim,
ostavim, tropheion hranarina, izdravanje)
zavod za nahodad.
ektilotika (gr. ek-, tylos ulj) pl. farm. sredstva
protiv uljeva, kurjih oiju.
ektima (gr. ek-thyo izbijam) med. gnojnorazjedno zapaljenje koe koje izaziva gnojna
streptokoka (obino na butinama i, kod dece,
na debelom mesu).
ektimoza (gr.) med. navala krvi.
ektipi (gr. ek-, typos otisak; lik) pl otisci
bruenog kamenja; fini, umetniki radovi od
drveta, kamena, mramora itd.
ektipografija (gr. ek-, typos, grapho) fino
graviranje u metalu na jakoj vatri; tampa za
slepe, koja se ita pomou pipanja naroito
ispupenih slova, reljefna tampa.
ektlipsa (gr. ek-thlibo istisnem) istiski-vanje;
gram. izbacivanje jednog slova ili vie slova
da bi se izbegao hijatus.
ektoblast (gr. ektos napolju, izvan, blatsos
klica) fiziol. v. ektoderm.
ektoderm (gr. ektos napolju, izvan, erma
koa) fkztl. spoljanji od tri klicina listia na
ivotinjskom zametku, embri-ju; ektoblast,
epiblast.

ektoparazit

270

sktoparazit (gr. ektos, parasitos) spoljanji,

gotovan, gotovan koji uzima hranu sa koe;
supr. endoparazit.
ektoparazitizam (gr. ektos, parasiteo) biol.
parazitski odnos u kome parazit ivi na
povrini tela domaina.
ektopizam (gr. ek-, topos mesto) med. iaenje; promena poloaja jednog organa kada
taj organ lei van duplje za njega odreene,
obino na povrini tela; ekto-pija.
ektopija med. v. ektopizam.
ektoplazma (gr. ektos izvan, plasma) biol.
spoljanji sloj citoplazme, elijske protoplazme.
ektoplazma prazn. naroita supstancija koja, pod
odreenim uslovima, toboe izlazi iz tela
spiritistikog medija.
ektrima (gr. ek-tribo istrem) med. oiljak (ili:
rana) na koi usled trljanja ili pritiskivala.
ektroza (gr. ek-, titrosko ozledim) med. raanje
pre vremena, pobacivanje, pometanje.
ektroma (gr.) med. pobacivanje, raanje pre
vremena, abortus.
ektropija (gr. ek-trepo odvraam; pretvaram)
presuvraenost, posuvraenost.
ektroiij(um) (gr.) med. posuvraenost, naroito
onih kapaka.
ektrotika (gr. ek-, titrosko ozledim) pl. med.
sredstva koja izazivaju i pomau pobacivanje.
ektrotian (gr.) med. pobaajni, pometni, koji
se tie pobacivanja (ili: pometanja).
ekumena (gr. oikumene) naseljeni deo
Zemlje; ceo svet, vaseljena.
ekumenizam (gr.) pokret za zblienje svih
hrianskih crkava.
ekumenski (gr. oikumenikos) koji se tie cele
nastanjene Zemlje, koji pripada celoj
nastanjenoj
Zemlji,
opti,
vaseljenski,
opteoveanski,
sveoveanski;
npr.
ekumenski sabor ili koncil opti vaseljenski
crkveni sabor; ekumenski pa-trijarhtitula
carigradskog pravoslavnog patrijarha.
ekut (fr. ecoute) voj. oslukivalite, mesto za
oslukivanje, za osmatranje.
ekfizis (gr. ekphysis izrataj) med. v. ek-fima.
ekfima (gr. ekphyma) med. izrataj, grba;
ekfizis.
ekfoneza (gr. ekphonesis) ret. uzvik, usklik,
pokli.
ekfraktika (gr. ekphrasso otepim, otvorim) pl.
med. sredstva za otvaranje, rastva-ranje,
razreivanje.
ekfronija (gr. ekphron izbezumljen, van
sebe) bezumlje, ludost, ludilo.
ekhiloma (gr. ek-, chylos sok) isceeni sok
biljaka, bil>ni ekstrakt.
ekhimoza (gr. ek-cheo izlijem) med. izliv krvi
u elino tkivo.
ekhimoma (gr. ek-chymos tenost) med. krvavi
otok, krvavi mlade.

elastinost

ekcezma med. v. ekcem.

ekcem (gr. ekzem prokljuati, provreti) med.
kono oboljenje koje se sastoji u pojavi
crvenila,
otoka
i
malih
mehuria
(plikova), iz kojih izlazi sukrvasta tenost a
prati ga ljuenje pokoice.
ekce homo (lat. eeee homo) evo oveka!"
rei kojima je Pilat predstavio Hrista
Jevrejima (Jov., 19,5).
ekcehomo (lat. eccehomo) um. slika Hrista sa
trnovim vencem na glavi u trenutku kada ga
Pilat, reima eeee homo! predstavlja
Jevrejima.
elaborat (lat. elaboratum) neto izraeno,
obraeno, rad, naroito pismeni, pismena
izrada.
elaboracija (lat. elaboratio) izraivanje, izrada,
obraivanje, obrada; elaboraciona knjiga
farm. knjiga koja sari uputstva o spravljanju
lekova.
elaborirati (lat. elaborate) izraditi, izra-ivati,
obraditi, obraivati.
elain (gr. elaion maslinovo ulje) hem. uljana
materija koju sadre vrste ivotinjskog ulja i
loja, kao i ulja i masti biljaka u sveem
stanju; elein, olein.
slan (fr. elan) polet, zamah, ushienje, zanos,
oduevljenje.
elapso termine (lat. elapso termino) po iste-ku
roka.
elarirati (fr. elargir) rairiti, proiriti, razvui,
rastegnuti.
elastiks (gr. elauno udaljavam, nlat. elas-ticus)
rastegljivo tkivo od gume i vune, koja je
prethodno pretvorena u neku vrstu vate, i iz
koje se zatim prede konac za pravljenje
ojastih tkanina; supr. kamgarn, koji se pravi
od fine eljane vune.
elastin (gr., nlat. elasticus) glavni sastojak
elastinog tkiva u ivotinjskom organizmu,
materija slina belanevina
elasticitet (gr. elauno, fr. elasticite) svojstvo
nekih tela da pod uticajem spoljnje sile mogu
menjati svoj oblik, deformisati se, ali im ta
sila prestane delovati, opet se vraaju u svoj
prvobitni
oblik;
pruljivost,
gipkost,
rastegljivost; okretnost, spretnost, lakoa pri
radu i kretanju; koeficijent elasticiteta razlomak za koliko se istegne ica popre-noga
preseka jednog kvadratnog milimetra pri
isteznom optereenju od teine jednog
kilograma; elastinost.
elastian (gr. elauno, nlat. elasticus) pruljiv,
gibak, rastegljiv; okretan, spretan, lak pri
radu i kretanju; elasti-na granica granica do
koje tela mogu, kad prestane dejstvo spoljnje
sile na njih, da ponovo prime svoj prvobitni
oblik, a kada se ta granica pree, onda zauvek
ostaju po obliku promenjena; elastini
modusreci-prona
vrednost
koeficijenta
elastinost.
elastinost v. elasticitet.

elastomehanika

271

elastomehanika (gr. elauno, mehanao vetaki

radim) fiz. nauka koja ispituje one
mehanike pojave tvrdih tela koje zavise od
njihove elastinosti.
elaterij(um) (gr. elater tera, gonilac) med.
zgusnuto sok divljeg krastavca (Ecballi-um),
lek za ienje veoma jakog dejstva.
elaterin (gr.) hen. gorka tvar koja sadri elaterij.
elaterit (gr.) min. elastian asfalt, prirodni
ugljovodonik, lepljiva i poput kauuka
elastina zemljana smola.
elaterometar (gr. elauno pokreem, teram,
elater onaj koji tera, ono to tera, raetron)
aparat za merenje pare.
elativ (lat. elativus uzvien, visok) gram. oblik
kojim se u nekim jezicima iskazuje visok,
pojaan stepen neke osobine bez poreenja sa
drugim pojmovima, apsolutni superlativ, npr.
latinski maximus vrlo velik, italijanski
benissimo vrlo dobro itd.
elativ u ugro-finskim jezicima pade kojim se
oznaava kretanje iz unutranjosti prema
spoljanjosti neega.
elacija (lat. elatio) uzdizanje, gordost, naduvenost, oholost.
elgersburki poluporculan (nem. Elger-burg)
trg. v. emilijan.
Eldorado (p. el Dorado) ovako su u Evropi
nazivali, na osnovu prianja Pizarovog
saputnika Franciska Orenjana, tobonju
zlatom bogatu oblast oko nekog jezera
Parime, u tadanjoj panskoj Gvajani (Juna
Amerika), koja u stvari nije ni postojala a koju
su, naroito u XVI i HUP veku, mnogi
pustolovi ili da trae, u elji da se obogate;
fig. zemlja u kojoj tee med i mleko, zemlja
srenog ivljenja u najveem izobilju,
zemaljski raj.
eleati (po grkoj koloniji Bleji u junoj I t al i j i )
p ri st a l i c e ele jske ko le (540460 pre n.
e.), iji je osniva rapsod Ksenofan, a
najznaajniji predstavnici Parmenid i Zenon;
osnovna im je teza: Bie je jedno, nedeljivo,
veito i nepromenljivo.
eleatizam (po gr. gradu Bleji u junoj Italiji)
uenje elejaca.
elevator (nlat. elevator) znat. mii podi-za;
dizalica za lake soabraanje izmeu
pojedinih spratova u visokim graevinama,
lift; dizalica za prenoenje velikih tereta.
elevacija (lat. elevatio) dizanje, uzdizanje;
podizanje; astr. visina zvezde nad horizontom,
naroito visina pola; uzdizanje hostije u
katolikoj crkvi; voj. elevacija topa,
elevacioni ugao nagibni ugao, onaj koji
pravac bacanja zrna zaklapa sa vodo-ravnom,
horizontalnom ravni; vrh. nacrt, plan
(graevina); poz. polet, lakoa; fig. uzvienost,
veliina, plemenitost.
elevirati (lat. elevare) dignuti, podignuti,
uzdignuti, uzvisiti; v. levirati.

elektrana

elegant (lat. eligere izabrati, elegans) otmen

gospodin, kico, pomodar u odevanju i
ophoenju.
elegantan (lat. elegans) za ljude; otmen,
gospodski, lep, fin, sa puno ukusa; o stvarima:
lepa, ukusna, otmena, kitnjasta; elegantan svet
obrazovano, fino, otmeno drutvo.
elegante (ital. elegante) muz. kitnjasto, gospo
dstveno, otmeno; elegantemente. elegantemente
(ital. elegantemente) muz. v. elegante.
elegancija (lat. elegantia) odabran i ukusan
spoljanji izgled, otmenost, gospodstve-nost,
dostojanstvenost, uglaenost, finoa, fin
ukus; kon eleganca (ital. sop eleganza) muz.
v. elegante; elegantnost.
elegija (gr. elegeia) poet. kod starih Grka i
Rimljana: svaka lirsko-epska pesma napisana
u distisima; docnije; umetnika pesma u kojoj
pesnik iznosi svoja oseanja, naroito tihu
tugu i bol zbog toga to je u svetu sve nestalno
i prolazno; alobna pesma, tugovanka,
alopojke; predstavnici kod nas: J. St.
Popovi, . Jaki, J. J. Zmaj, V. Ili.
elegian (gr. elegos) tuan, setan, alostan,
bolan, aloban; sklon razmiljanju, osetljiv;
elegian stih onaj koji se sastoji od distiha, tj.
koji je napisan u heksa-metru i pentametru (koji
dolaze jedan za drugim); elegina pesma svaka
pesma u distisima.
elegiar (gr. elegefon) onaj koji peva elegije,
pisac elegija.
elein (gr. elaion maslinovo ulje) hem. v. elain.
elejci v. eleati.
elekta (lat. electa) vrsta najodabranije i najfinije
vune.
elektivan (nlat. electivus) izborni, izvren putem
izbora.
elektor (lat. elector) bira; izborni knez u
Poljskoj i Nemakoj, kurfirst.
elektorat (nlat. electoratus) dostojanstvo
izbornog kneza; izborio kneevstvo.
Elektra (gr. Elektra) kit. ki Agamemnona i
Klitemnestre, sestra Ifigenije i Oresta, posle
oevog ubistva spasla Oresta bek-stvom u
Fokidu, pomogla mu da izvri osvetu nad
Egistom i Klitemnestrom i posle se udala za
Orestovog prijatelja Pilada; motiv obradili
Sofokle i Euripid u istoimenim tragedijama,
Eshil u drami Hoefore" (Choephroi), a
Rihard traus u operi.
Elektra kompleks (po migu o Elektri) lak.
psihoanalitiki termin za potisnutu elju
erke da uspostavi rodoskrvne odnose sa
ocem (Frojd).
elektrana (gr. elektron ilibar) fabrika koja
proizvodi elektrinu energiju, munjara".

elektrizacija

272

elektrizacija (gr.) punjenje elektrinom strujom,

elektriziranje; med. v. elektrote-rapija.
elektrizirati (gr.) izazivati elektricitet; med.
prodirati elektrinom strujom u telo oveje,
leiti elektricitetom; u saobraaju: sa parnog
pogona prei na elektrini; fig. odueviti,
zaneti, raspali, ushititi, uiniti da neko
ivahne.
elektrike v. elektricitet.
elektrisati v. elektrizirati.
elektrifikacija (gr. elektron, lat. facere raditi)
uvoenje elektrike za osvetljenje i pogon,
poelektrisavanje.
elektrifikovati v. elektrificirati.
elektrificirati (gr. elektron, lat. facere) uvoditi,
uvesti elektriku radi osvetlja-vanja i pogona,
poelektrisati, poelektri-savati.
elektricitet (gr. elektron, nlat. electricitas) vrsta
sile u prirodi, ona osobena sila koja se
pojavljuje u raznim telima (ilibaru, staklu,
smoli, sumporu itd.) i na razne naine
(trljanjem, dodirom, za-grevanjem itd.), ije
se dejstvo pokazuje u privlaenju i odbijanju,
svetljenju, svetlu-canju i raznim oblicima;
izraz elektricitet uveo je engleski lekar
Gilbert (1600. g.) po tome to je ova udna
sila najpre primeena na ilibaru (gr.
elektron").
elektricitet atmosferski elektricitet koji se nalazi
u vazduhu, vazduni elektricitet.
elektricitet galvanski strujni elektricitet koji se
izaziva hemijskim procesom u Voltinim
elementima.
elektricitet ivotinjski elektromotorne sile koje
se razvijaju izmeu miia i ivaca, ili
izmeu razliitih delova pojedinih miia i
pojedinih ivaca, i time proizvode galvansku
struju.
elektricitet medicinski elektricitet koji se
primenjuje radi leenja nekih oboljenja
ovejeg tela.
elektricitet negativni zvani , ,smolni elektricitet",
onaj koji se izaziva na ebonitu, i smolama
kada ih taremo krznom; minus elektricitet (
E).
elektricitet pozitivni zvani stakleni elektricitet",
onaj koji se izaziva na staklu kada se ono
trlja svilom; plus elektricitet (+E).
elektrian (gr. elektron ilibar) koji ima
svojstvo elektrinog stanja, koji ima u sebi
elektriciteta.
elektriar majstor, tehniar, kvalifiko-vani
radnik za poslove oko elektrine struje,
elektrinih instalacije i sl.; strunjak za
elektricitet i elektrotehni-ku; naunik koji
prouava elektrine pojave.

elektrina influenca v. influenca.

elektrode
elektrina centrala fabrika koja proizvodi
elektrinu struju (energiju) za javnu upotrebu.
elektrini elementarni kvantum fiz. za jednovredni (monovalentni) jon vezana koliina
elektriciteta (zvana i elementarno optereenje
ili elementarni naboj) koja iznosi 1,6 XI O-19
kulona.
elektrine kolo sistem elektrinih izvora i
potroaa
povezan
elektrinim
provodnicima u zatvoren krug.
elektrine polje fiz. prostor u okolini
naelektrizovanog tela u kojem se ispoljava
privlano ili odbojno dejstvo toga tela prema
drugim
naelektrizovanim
telima;
up.
influenca.
elektro- (gr. elektron ilibar) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: elektrike, putem
elektriciteta.
elektroakustika (gr. elektron, akyo ujem)
grana primenjene akustike koja se bavi
ispitivanjem zvunih pojava i promena
izazvanih elektrinim putem.
elektroanaliza
(gr.
elektron,
analysis
razlaganje) hemijska analiza putem elektrolize.
elektrobiologija (gr. elektron, bios ivot, logia
nauka) nauka o elektrinim procesi-ma u
ivotinjskom organizmu (npr. kod jegulja, u
miinim ivcima itd.).
elektrobus (gr. elektron, lat. omnis sav,
omnibus svima) omnibus sa elektrinim
pogonom.
elektrovegetometar (gr. elektron, lat. vege-tare,
rasti, gr. metron) instrument za ispitivanje
uticaja elektriciteta na ra-stenje biljaka.
elektrogimnastika (gr. elektron, gymnazo
vebam) med. leenje talasima istosmisle-ne
ili naizmenine struje na taj nain to uzeti i
oslabljeni mii struja odrava u odreenom
ritmu; pronalazak francuskog rendgenologa
. Bergonijea (Jean Bergonie, 18561925);
otuda i: bergo-nizacija.
elektrogvoe gvoe koje se proizvodi u
elektrinim visokim peima.
elektrogen (gr. elektron, genos rod, gignest-hai
roditi se, nastati) fiz. uzrok koji izaziva
elektrine pojave i elektrina dejstva.
elektrogenerator (gr. elektron, lat. generator)
v. dinamo-maina.
elektrogravura (gr. elektron, fr. gravure)
pravljenje
elinih
peata
pomou
elektriciteta.
elektrografija (gr. elektron, grapho piem)
med. v. elektro-kardiografija.
elektrografit (gr.) sintetiki, vetaki grafit;
dobiva se od osnovne mase praha petrolkoksa.
elektrode (gr. elektron, odos put) pl. fiz putevi
elektriciteta", polne ploe kroz koje struja
ulazi i izlazi, i to: pozitivna

elektrodiJagnostika

273

elektroda anoda (,,put navie"), i negativna

elektroda katoda(put nanie").
elektrodiJagnostika (gr. elektron, diagno-stikos
vian
razlikovanju)
med.
upotreba
jednosmislene (galvanske) i naizmenine
(faradine)
elektrine
struje
radi
raspoznavanja i utvrivanja bolesti.
elektrodinamika (gr. elektron, dynamis sila)
fiz. nauka o zakonima elektriciteta u stanju
kretanja, ili o dejstvu elektrinih struja
jednih na druge.
elektrodinamian
(gr.)
koji
proizvodi
elektrinu struju.
elektrodinamometar (gr. elektron, dynamis,
metron) vrsta galvanometra koji meri jainu
elektrine struje elektrodinami-kih maina.
elektrodistribucija
(gr.
elektron,
lat.
distributio) organizacija i sistem raspode-le
elektrine energije potroaima (privreda,
domainstva i sl.).
elektroencefalogram (gr. elektron, enkephalos mozak, gramma pismo) med, snimak,
grafiki prikaz toka struje u mozgu i
njegovih promena.
elektroevcefalograf (gr. elektron, enkephalos, grapho piem) aparat za grafi-ko
prikazivanje elektrinog strujanja u mozgu.
elektroeicefalografija (gr.) med. metoda za
prouavanje izvesnih oboljenja mozga: grafiko prouavanje oscilacija elektrinog
potencijala koje se stalno dogaaju u kori
mozga, poto se svi psihiki na-draaji i
poremeaji u modanoj funkci-ji ispoljavaju
u promenama tih oscilacija.
elektroindustrija
(gr.
elektron,
lat.
industria) industrijske grana koja proizvodi
opremu za proizvodnju, prenos i potronju
elektrine energije, kao to su: turbine,
generatori, elektromotori, transformatori itd.
elektroivstalater (gr. elektron, fr. insta-lateur)
strunjak
za
izvoenje
i
popravku
elektrinih instalacije.
elektrokar v. elektrokardiogram.
elektrokardiogram (gr. elektron, kardi'a srce,
gramma linija, crta) med. kriva linija koja
prikazuje elektrine promene to se dogaaju
u srcu za vreme raznih perioda njegovog rada;
ova linija se dobiva pri pregledu srca
elektrokardiogra-fom.
elektrokardiograf (gr. elektron, kardi'a,
grapho piem) med. vrsta galvanometra koji
sprovodi i belei elektrine struje to postaju
pri radu srca, prenose se kroz telo i izbijaju na
povrinu. elektrokardiografija (gr.) ned. metod
ispitivanja sranog rada kojim se lekar slui da
bi dobio tanu predstavu o radu ove-jeg srca,
a koji se sastoji u beleenju sranih
elektrinih struja to ih proizvodi, svojim
skupljenjem, srani mii;
18 Leksikon

elektrometalurgija

ova ispitivanja se vre pomou elektrokardiografa.

elektrokaustika (gr. elektron, kausis, paljenje)
med. paljenje tkiva icom usijanom pomou
elektrine struje.
elektrokemija v. elektrohemija.
elektro-kinetian (gr. elektron, kineo
kreem) proizveden elektricitetom u kretanju.
elektro-kultura (gr. elektron, lat. cultura
gajenje) uveavanje etvenog prinose
poljoprivrednih proizvoda pomou dejstva
elektrine struje, bilo da se puta u samo tle
ili iznad plodova; takoe: nego-vanje biljaka
pri elektrinoj svetlosti, za vreme noi, koja
zamenjuje dnevnu svetlost.
elektrokucija (od elektro i egzekucija) izvrenje
smrtne kazne pomou elektrine stolice.
elektroliza (gr. elektron, lysis razlaganje) heh.
razlaganje neke tenosti na njene sastojke
pomou elektrine struje.
elektrolit (gr. elektron, lyo razlaem) hem.
svaka tvar, supstanca, sposobna da se ra-zloi
elektrolizom.
elektrologija (gr. elektron, logia nauka)
nauka o elektricitetu, kojoj je poglavito cilj
da unapreuje razvoj naunih istraivanje u
oblasti elektriciteta.
elektroluminiscencija (gr. elektron, lat.
luminscentia) pojava svetljenja nekih
materija pod uticajem elektrinog izbijanja
(npr. kada se nalaze u polju naizmenine
struje).
elektromagnet (gr. elektron, magnetis) fiz
ureaj pomou kojeg se mogu dobiti jake
magnetna polja.
elektromagnetizam (gr. elektron, magnetis,
li'thos) fiz. veza izmeu elektrinih magnetnih pojava i nauka o uzajamnom uticeju
elektriciteta i megnetizme.
elektromagnetna teorija svetlosti gledite koje
je, 1865. godine, prvi izneo Dems Klerk
Meksvel, po kojem se svetlost se-stoji od
elektromagnetnih talase.
elektromagnetni talasi talasi koji se keo jedan
deo energije vrlo brzih elektrinih treptaja
prostiru, izruuju u okolnu sredinu; radiotalasi, infracrvene, svetlost, obina vidljiva
svetlost, ultravio-, letne svetlost, rendgenski
zreci, gema--zreci.
elektromedicina (gr. elektron, let. medicina)
primena elektriciteta u lekarstvu (obuhvata;
elektroterapiju,
elektrodijag-nostiku,
rendgenoterapiju,
elektrofoto-grafiju,
elektroendoskopiju,
zatim
upotrebu
elektrine struje keo sile koja kree aparate
za masiranje, maine za buenje zuba itd.).
elektrometalurgija (gr. elektron, metallon
kovine) dobijanje metale elektrolizom.

elektrometar

274

elektrometar (gr. elektron, mtron) fiz. instrumeng za merenje razlika elektrosta-tikog

potencijala; up. elektroskop.
elektrometeori (gr. elektron, meteoron ono to
je na visini) pojave u atmosferi koje su
elektrinog porekla ili koje prati razvijanje
elektriciteta, kao: bura, elm-ska vatra,
polarna svetlost i dr.
elektromehanika (gr. elektron, mechanike)
upotreba elektrine energije u mehanici.
elektromobil (gr. elektron, lat. mobilis
pokretan) motorna kola sa elektrini!
pogonom.
elektromonter (gr. elektron, fr. monteur) onaj
koji montira elektrina postrojenja.
elektromotor (gr. elektron, lat. movere
kretati) maina koja pretvara elektrinu
energiju u mehaniki rad.
elektromotorna sila fiz. sila koja odrava ili tei
da odri elektrinu struju kroz provodnik i
koja vri rad samo kad se elektricitet kree,
koja, dakle, tei da pokree izvesnu koliinu
elektriciteta u kolu.
elektron (gr. elektron) ova re je kod starih
Grka imala vie znaenja (ilibar, neka
meavina zlata i srebra, ponekad sjajan dragi
kamen uopte); ime jednoga novog sjajnog
metala, neke legure magnezijuma srebrnobele boje, lake od aluminijuma, koja se
naroito upotrebljava za pravljenje delova
maina; fiz. glavno znaenje u modernoj
fizici; vidi pod elek-troni.
elektron-volt jedinica za energiju (i rad) oko
bilion puta manja od erga (v.); upotrebljava se
u atomskoj i nuklearnoj fizici.
elektronegativan (gr. elektron, lat. negati-vus)
negativno elektrian ( E).
elektroni (gr.) pl. fiz. delovi atoma negativno
naelektrisanu Naziv je 1891. god. dao
Donston Stone.
elektronika (gr.) deo elektrotehnike koja se
bavi problemima kretanja elektrona u
elektrinom i magnetskom polju i primenom
tih pojava u praktine svrhe.
elektroniar (gr.) strunjak za elektro-niku.
elektronika (gr.) elektronske cev, radio-cev.
slektron-metal (gr. elektron, metalon) legu-ra
magnezijuma, cinka i bakra; upotrebljava se
u avionskoj industriji, maino-gradnji i dr.
elektronske muzika muzika od zvukova i
umova dobivenih elektroakustikim putem;
snimljena
na
magnetofonsku
vrpcu,
reprodukuje se preko zvunika; javlja se oko
sredine ovog veka.
elektronski zraci fiz. zraci koji se sastoje od
elektrona.
elektronski mikroskop alt. instrument u kojem se
snop elektrona sjedinjuje u siu pomou
okolnog elektrinog ili magnet-nog polja
(elektronskog soiva) te se proi-

elektrotehnika

zvede uvean lik siunog predmeta na

fluorescentnom zaklonu ili fotografske]
ploi slino stvaranju lika u sloenom
mikroskopu.
elektrooptika (gr. elektron, optike nauka o
vienju, o svetlosti) nauka o pojavama
pomou kojih se moe dokazati bliska veza
izmeu elektriciteta i svetlosti, naime da su
svetlost i elektricitet u sutini isto; nauka o
dejstvu elektrinog polja na optika svojstva
tela.
elektroosmoza (gr. elektron, osmos guranje,
tiskanje) proticanje tenosti kroz poroz-ne
dijafragme zbog delovanje elektrinog polja;
primenjuje se za ienje vode.
elektropatologija (gr. elektron, pathos bol, logia
nauka) med. nauka o poremeajima u
zdravstvenom stanju koje izaziva elektricitet.
elektropireksija
(gr.
elektron,
pyrexis
groznica) med. izazivanje vetake groznice
putem
elektriciteta,
poglavito
putem
ultrakratkih talasa.
elsktropozitivan
(gr.
elektron,
lat.
positivus) pozitivno elektrian (+ E).
elektropunktura (gr. elektron, nlat. punctu-ga
bodenje, ubod, bod) med. vrsta akupunktu-re,
koja se sastoji u tome to se igle, zabodene u
obolelo mesto, spoje sa jednim malim
Voltinim stubom.
elektrorafinacija (gr. elektron, fr. raf-finer)
ienje metala elektrolizom.
elektroskop (gr. elektron, skopeo gledam,
posmatram) fiz. osetljiva sprava pomou koje
se moe veoma lako poznati ne samo da li je
neko telo naelektrisano, nego i kojom je
vrstom
elektriciteta
naelektrisano
(up.
elektrometar);
medicinski
aparat
za
osvetljavanje elektrinom sijali-com kao
izvorom svetlosti.
elektrostatika (gr. elektron, statikos koji
prouzrokuje stajanje) nauka o zakonima
elektriciteta u stanju mirovanja.
elektrostatika jedinica koliine elektriciteta
fiz. koliina elektriciteta koja postavljena na
odstojanje od jednog centimetra (u vazduhu)
od istovrsne i jednake koliine odbija je silom
jednoga dina.
elektroterapeut (gr. elektron ilibar, the-rapeia
opsluivanje, dvorenje, negovanje; leenje)
med. strunjak za elektroterapiju.
elektroterapija (gr.) med. upotreba raznih oblika
elektrine struje galvanske, faradine i
visokofrekventne za leenje bolesti.
elektrotermija (gr. therme toplota) deo tehnike
koji se bavi pitanjima pretvaranja elektrine
energije u toplotnu energiju u raznim
otpornicima.
elektrotehnika (gr. elektron, technike)
nauna istraivanje i praktine primene u
oblasti nauke o elektricitetu ukoliko se oni
odnose
na
proizvoenje
i
svestrano
iskoriavani elektrine sile.

slektrotehniar

275

slektrotehniar (gr.) onaj koji se bavi

elektrotehnikom, koji se posvetio elektrotehnici.
elektrotipija (gr. elektron, typos utisak, trag;
slovo)
galvanoplastika
izrada
slova,
stereotipskih ploa, drvoreza itd.
elektrotipirati (gr.) galvanoplastiki izraivati
slova, stereotipske ploe, dr-voreze i dr.
elektrotonus (gr. elektron, tonos zatezanje,
snaga) med. menjanje stanja jednog ivca na
taj nain to se kroz taj ivac pusti elektrina
struja; up. anelektrotonus i ka telektrotonus.
elektrotropizam (gr. elektron, trepo obr-em,
okreem) med. svojstvo protoplazme da je
elektricitet moe odbijati ili privlaiti.
elektrofiziologija (gr. elektron, physis, priroda,
logia nauka) deo fiziologije'koji prouava
elektrine procese i pojave u ivom
organizmu (biljaka i ivotinja).
elektrofilter (gr. elektron, lat. filtrum) aparat
koji
proputa
odreene
frekven-cije
naizmenine struje a sve druge zadrava.
elektrofor (gr. elektron, phoreo nosim) fiz.
najprostija maina pomou koje se in'fluencom ili elektrostatikom indukci-jom
moe dobiti radom neogranien broj
elektrinih naboja iz jednog naboja ii-bavi
prethodno, radi dobijanja tog jednog naboja,
plou od smole ili tvrde gume vunenom
krpom ili krznom.
elektroforeza (gr. elektron, foreus nosa)
pojava kretanja estica prema katodi ili
prema alodi koja se javlja kad se propusti
jednosmerna elektrina struja kroz neki sol ili
kroz neku suspenziju ili emulzi-ju. Pojava
kretanja estica prema katodi zove se
kataforeza, a pojava kretanja estica prema
anodi anaforeza.
elektrohemizam (gr. elektron, chemeia)
shvatanje osnivaa moderne hemije J.J.
Bercelijusa (17791848), da hemijsko
srodstvo dolazi od elektriciteta koji se stvara
dodirom materija.
elektrohemija (gr.) nauka o uticaju elektrine
struje na hemijska jedinjenja.
elektrohemijski ekvivalent koliina nekog jona
izdvojene dejstvom jedinice jaine struje (1
amper) u jedinici vremena (l s).
elektro-hemi-tipija (gr. elektron, chemeia,
typos) nagrizanje cinka pomou galvanske
struje i rastvora sulfata bakra.
elektrohirurgija (gr. elektro . . ., cheir ruka,
rgon delo, posao, rad) med. primena
visokofrekventne
elektrine
struje
u
hirurkim operacijama.
elektroelik elik dobijen elektrinim putem (u
elektrinoj pei).
elektrook (gr. elektron, fr. choc) med. ok
izazvan elektrinim putem (pri leenju nekih
psihoza).
18*

elefantijazis

elekcija (lat. eligere izabrati, electio izbor) bir

anje, izbor.
elemen(a)t (lat. elementum) gram. osnovni
glasovi jezika, slova, azbuka, alfabeta;
obino u pl.: osnove, naela, poela, bitni
delovi jedne nauke ili umetnosti; fiz. v.
galvanski element; hem. svako ono prosto telo
koje se nikakvim sredstvima ne moe
razloiti na kakve sastojke, pratvar, osnovna
materija, osnovni sastojci tela (stari su, na
osnovu neposrednog opaanja, smatrali da
postoje etiri kvalitativna elementa: vatra,
voda, vazduh i zemlja, dok dananja hemija
poznaje, dosad, 105); element elektriciteta je
elektrini elementarni kvantum; psih. sadrina
svesti; fig. ono to je glavno, uslov ivota, npr.
to je njegov elemenat", tj. on bez toga ne
moe da ivi; ,,on je u svome elementu", tj. on
je u sredini koja najbolje odgovara njegovoj
prirodi i sklonostima.
elementaran (lat. elementarius) koji spada u
elemente, poetni, prapoetni, osnovni, bitni,
glavni; elementarna vatra prava-tra, glavni
izvor toplote; elementaran dogaaj onaj koji
izazivaju prirodne sile, npr. provala oblaka;
elementarna
knjiga
osnovna
knjiga,
poetnica, bukvar; ele-mentarne funkcije psih.
osnovne delatnosti due; elementarna znanja
osnovna
(ili: poetna, bitna) znanja;
elementarne sile prirodne sile.
elementarna analiza hemijsko razlaganje
jednog tela u njegove bitne, osnovne sastojke,
naroito nekog organskog tela u kiseonik,
vodonik, azot i ugljenik.
elementarni naboj fiz. v. elektrini elementarni
kvantum.
elementarno optereenje fiz. v. elektrini
elementarni kvantum.
elsnktika (gr. elenchos dokaz) vetina
dokazivanje, ubeivanja ili pobijanje; nauka
o crkvenom polemisanju.
elenhus (gr.) sadraj, pregled sadrine,
registar; log. ignoracio elenhi(lat. igno-ratio
elenchi) pogreka u dokazivanju koja se
sastoji u tome to se ono to treba dokazati ili
pobiti prenebregava, igno-rie, a dokazuje
se ili pobija neto drugo.
eleografija (gr. elaion maslinovo ulje, grapho
piem, slikam) slikanje masnim? bojama.
eleometar (gr. elaion, metron) aparat za
merenje specifine teine masnih ulja.
eleuteriomanija (gr. eleutheria sloboda,
mam'a pomama, ludilo) zanos za slobodom,
preterano oduevljavanje slobodom.
elefant (gr. elephas, lat. elephantus) slon.
elefantijazis (gr. elephas slon) med. znatno
uveanje zapremine jednog uda ili jednog dela
tela
izazvano
tvrdim
i
hroninim
edemomkoe, najvii stepen krastavosti, bolest
kod koje su noge prevuene nekom koricom
slinom slonovoj koi.

elefantofag

276

elefantofag (gr. elephas, phagos dera) onaj

koji jede slonove, slonoder.
elzevir naziv za izdanja antikih klasika,
Viblije, i dr. u XVI i HUP v. (prema
uvenoj holandskoj porodici izdavaa i
tampara Elzevir.
eligibilan (nlat. eligere birati, eligibilis izbirljiv)
koji se moe birati, koji ima pravo na izbor.
eligibilitet (nlat. eligibilitas) izbirlji-vost, pravo
na biranje, pravo po kojem neko moe da
bude biran.
elidirati (lat. elidere) izostaviti, izosta-vl>ati,
izbaciti, izbacivati; naroito jedno slovo radi
blagoglasnosti; up. eli-zija.
Elizej v. Elizijum.
elizivan (nlat. elisivus) izostavan, koji izostavlja, izbacivan, koji izbacuje; eliziv-ni
artikli prav. stavovi protivdokaza u kojima se
izlae ba suprotno onome to protivnika
strana hoe da dokae.
elizija (lat. elisio) izbacivanje, izosta-vljanje,
radi
blagoglasnosti,
nepotrebnih
samoglasnika, naroito gde nastaje zev
(hijat), koji treba ukinuti ne samo kad je u
jednoj rei nego, esto, i kad je meu
dvema, tj. kada se jedna re svrava, a
druga neposredno za njom poinje samoglasnikom, npr.: Da j' u mene to j' u cara
blaga!
slizijski (gr. Elysion) divan, bajan, aro-ban,
rajski; up. Elizijum.
Elizijum (gr. Elysion) mit. po najstarijim
pesnicima, naroito Homeru, blagosloveni
kraj u koji odlini junaci odlaze a ne umiru;
docnije: boravite blaenih u podzemnom
svetu, tj. u Adu; fig. divno boravite,
prekrasan kraj, bajna zeml>a; ime mesta za
proizvodnju, naroito u prirodi; elizijska polja
(supr. Tartar).
elikvacija (lat. eliquatio) topl>enje, rastopljavanje; bistrenje, razbistravanje.
elikvirati (lat. eliquere) uteniti, utenja-vati,
napraviti tenim, topiti, rastopi-ti; bistriti,
razbistriti.
eliksacija (lat. elixare, elixatio) barenje,
iskuvavanje na lakoj vatri; razmekavanje
kuvanjem.
eliksivacija (nlat. elixivatio) izluenje, luenje,
parenje ceem.
eliksir (arap. el-iksir) najfiniji ekstrakt neke
materije; kamen mudrosti; ranije: napitak
sastavl>en od veeg broja jedno-stavnih
lekova i prokuvan, lekovit napitak; danas:
lek u neto guem obliku koji se daje u
kapljama.
sliminacija (nlat. eliminatio) izbacivanje,
isterivanje;
izbaenost,
isteranost;
udaljivanje, odstranjivanje, udaljenje, odstranjenje, udaljenost, odstranjenost; kat.
izbacivanje, uklanjanje; med. odstranjivanje
izumrlih delova organizma; brisanje, naroito
iz nekog spiska npr. umrlih, pre-seljenih itd.

elmska vatra

eliminirati (lat. limen prag, eliminare s one

strane praga staviti, isterati iz kue) iskljuiti,
iskljuiva, izbacivati, izbaciti; isterati,
udaljiti; izostaviti, izostavljati, brisati,
izbrisati.
eliminisan! v. eliminirati.
elipsa (gr. elleipsis izostavljanje, lat.
ellipsis) l. stil. izostavljanje manje vanih rei,
delova reenice, pa i celih reenica koje se iz
ostale sadrine mogu razumeti, da bi se to
jae istaklo ono to je glavno npr.: Ispod mire
devet vire; 2. geom. jajasta kriva linija,
geometrijsko mesto svih taaka iji je zbir
odstojanja od dve dane take (ie) stalna
veliina i jednak velikoj osi te krive.
elipsograf (gr. elleipsis elipsa, grapho piem)
instrument za crtanje, opisivanje elipse sa
datim osama.
elipsoid (gr. elleipsis elipsa, eldos oblik, vid)
geom. telo iji svi ravni preseci kroz jednu od
oca jesu elipse, a svi drugi preseci elipse ili
krugovi; rotacioni elipsoid telo koje postaje
kada se elipsa obre oko jedne od svojih
oca.
elipticitet (gr. elleiptikos eliptian) oblik
elipse; stupanj odstupanja (neke putanje itd.)
od krunog oblika, ili sfe-roida od loptnog
oblika; kol. spljote-nost Zemlje (1/298,257).
eliptian (gr. elleiptikos izostavljen, skraen)
jajast, duguljasto okrugao.
eliptinost v. elipticitet.
'
elisa (fr. helice, gr. elix zavojica, zavoj-nica)
vijak (brodski zavrtanj za pokretanje
brodoga; vazduni zavrtanj za pokretanje
aeroplana i vazdunih brodova); propeler.
Elisejska palata v. Jelisejska palata.
Elisejska pol>a (gr. Elysion pedion) v.
Jelisejska polja.
elita (lat. eligere izabrati, fr. elite) ono to je
najbolje, najodabranije, kita, cvet neega,
naroito drutva; voj. najodabra-nija vojska,
jezgro vojske.
elitan (fr. elite) biran, odabran, otmen.
elitritis (gr. elytron materica) med. zapaljenje
materice.
elitronkus (gr. elytron, onkos masa, veliina
tekog tela) med. otok na materici, oticanje
materice.
elitroptoza (gr. elytron, pthosis pad) med.
poremeaj u materici.
elitroragija (gr. elytron, regnymi prskam,
pucam) med. krvarenje iz materice.
elitrotomija (gr. elytron, tome seenje) med.
seenje (ili: prosecanje) materice.
elitrocela (gr. elytron, kele prosutost) med.
prosutost (ili: kila) materice.
elmska vatra prameni svetlosti koji se pri jakoj
nepogodi u vazduhu i snenim veja-vicama
pokazuju na iljcima gromobrana, katarki,
tornjeva, na vrhovima drveta i uopte visokih
predmeta, a koji potiu od elektriciteta
to izlazi iz tih

Eloah

277

iljaka (naziv po tome to su sicilijan-ski

mornari zvali u pomo svetog Elma); u nas:
svetlost svetog Ilije.
Eloah (hebr. Eloah) jevrejske ime boga; up.
Jehova.
elogij(um) (gr. logos re, lat. elogium) izreka,
iskaz; natpis, nadgrobni natpis; odredba u
testamentu; up. elo.
elo (fr. eloge) hvala, pohvala, pohvalni-ca,
pohvalna beseda.
elokacija (nlat. elocatio) iznajmljivanje, iznajmljenje, davanje pod najam, pod zakup;
devojaka sprema.
elokventan (lat. eloquens) reit, krasnore-iv.
elokvencija (lat. eloquentia) reitost, krasnoreivost.
elokucija (lat. elocutio) govorniko izraavanje,
govorniki stil, izvoenje i razvijanje misli
pri govoru.
elongacija (nlat. elongatio) produavanje,
rastezanje, razvlaenje; produenje, produenost; udaljavanje, udaljen>e; astr.
uglovno odstojanje planete od Sunca, ili
pratioca, satelita, od svoga sredinog,
centralnog tela; fiz. odstojanje izmeu
poloaja stabilne ravnotee i poetnog
poloaja treptavog, oscilujueg sistema.
elongirati (nlat. elongare) oduiti, produiti,
odul>iti, produl>iti, otegnuti, protegnuti,
rastegnuti.
elron (fr. aileron) vrh krila; pero na vodeninom toku; voj. pl. mala spol>anja
postrojenja kod utvrenja.
eluvij(um) (lat. eluere oprati, nlat. eluvium) geol.
proizvodi nepogoda koji su se zadrali ia svom
mestu postanka na Zeml>inoj povrini
(ilovaa, blato i dr.); supr. alu-vijum.
eludirati (lat. eludere) vep!to odbiti, na fin
nain izbei; mimoii (ili: obii) zakon;
osujetiti, ne dati da doe do ega; izigrati,
izraditi, podvaliti, obmanuti.
eluzivan (lat. eludere, nlat. elusivus) izbega-van,
mimoilazan,
osujetan,
koji
izbegava,
mimoilazi, osujeuje; izigravan, koji izigrava,
koji podvaljuje.
eluzija (lat. eludere, nlat. elusio) izbega-vanje,
obilaenje,
mimoilaenje,
osujei-vanje;
izigravanje, izraivanje, podvalji-vanje.
eluksacija (lat. luxare, nlat. eluxatio) med.
iaenje, uganue (kosti).
elukubriratm (lat. elucubrare) raditi pri
svetlosti, nou; marljivo, revnosno prouavati (ili: obraivati).
elutrijacija (nlat. elutriatio) hem. ispiranje,
ienje zemljanih delova ispiranjem.
elucija (lat. eluere, ispirati, oistiti, elutio)
hem. v. elutrijacija; elucioni postupak nain
dobijanja eera putem za-luivanja poroznim
kreom
zamenjene
me-lase
pomou
alkohola.
elf (eng. ved. elf, stnord. alfr, dan. elv, nem.
A1r) mit. pl. elfi duhovi kod germanskih

emanaciona terapiJa

naroda, olienja prirodnih sila, mali i

nestani duhovi koji, kao dobra i lepa bia,
ive na nebesima, ali, kao opaka i runa, kao
noni duhovi, borave pod zemljom.
elfer (nem. Elfer) sp. kazneni udarac sa 11
metara, pravo u gol, u fudbalu.
elija (tur. elci) diplomatski predstavnik,
poslanik, izaslanik, ambasador; pismonoa,
potar.
eljen (ma. eljen) iveo, da ivi, ura!
emajl (fr. email, ital. smalto, nem. Schmelz)
caklina, gle, glea, caklo, savat; stakla-sta
masa (feldspat, kvarc, boraks i dr.) kojom se
prevlae
metalni
predmeti,
naroito
kuhinjsko posue, radi boljeg odravanja ili
zbog ukraavanja, vrsta belila za ene;
emajl-boje staklaste boje za bojadisanje
metala, stakla, porculana i dr.; emajl-lak
mastan lak, beo ili u boji, za davanje sjaja
ve obojenim predmetima; emajl-staklo
neprozirno staklo za ukra-avanje stvari od
stakla, ilovae i metala.
emalj (fr. email) v. emajl.
emaljer (fr. emailleur) onaj koji radi gle-om,
vetak u gleosanju.
emaljirati (fr. emailler) gleosati, savat-leisati;
raditi (ili: iarati, arati) gleom.
emanatizam (lat. emanare isticati, proizi-laziti)
teol. uenje o proisticanju svega iz jednog
najvieg prabia (po indijskom, persijskom i
egipatskom religijskom sistemu).
emanator (lat.) med. aparat za pravljenje i
proizvoenje radiogenskih preparata razliite
jaine; up. emanaciona terapija.
emanatorija (lat.) med. v. emanaciona terapija.
emanacija (lat. emanatio) izlaenje, oda-vanje
(od sebe), izviranje, isticanje, ispa-ravanje,
isparenje, npr. veoma finih i od tela
odvojenih delia (mirisa i dr.); fiz. gasovita
tvar, supstanca koja strujanjem izlazi iz
radioaktivnih materija i koja je i sama
radioaktivna; prav. objavljivanje neke naredbe
i sl.; fil. po uenju novopla-toniara i
gnostiara, svet je emanacija boanstva, tj.
izlazak jednog manje savrenog bia iz
nekog vieg i savrenijeg principa, a da se
pri tom ovaj vii princip nije izmenio.
emanaciona teorija fiz teorija koju je, 1678, izneo
Njutn, no koja je docnije (u XIX stoleu)
naputena, po kojoj svetlost, kao beskrajno
fina materija, izlazi putem strujanja iz
svetlog tela; korpuskularna teorija, emisiona
teorija; u novije doba dola do izraaja u
talasnoj mehanici i izmirena sa Hojgensovom
undulacionom teorijom.
emanaciona terapija med. leenje bolesnika
emanacijom radija u obliku radiogenskih
preparata (vode za pie i kupanje, blata za

emanacioni sistem

278

parenje), ili udisanjem u zatvorenim

prostorijama (emanatorijama), u kojima se
razvija emanacija.
emanacioni sistem teol. v. emanatizam.
emanirati (lat. emanare) isticati, proisti-cati,
izlaziti, poticati; odavati, zrai-ti; izvirati,
isparavati se.
emancipator (lat. emancipare) oslobodilac,
spasilac.
emavcipacija (lat. emancipatio) kod Rimljana:
osloboenje jednog lana porodice od vlasti
stareine porodice; u dananjem pravu:
osloboenje dece od oinske ili starateljske
vlasti,
postajanje
punolet-nim;
fig.
osloboenje stanja zavisnosti i ogranienja
slobode, npr. robova, Jevreja, ena, kole od
crkve, crkve od drave itd.
emancipacionist(a) (lat. emancipare osloboditi)
protivnik robovanja crnaca; pristalica i
pobornik svake emancipacije uopte.
emancipirati (lat.) osloboditi ropstva ili zavisnosti
od nekoga, osloboditi dete oeve i staraoeve
vlasti i nadzora oca ili staraoca, proglasiti
punoletnim, oglasi-ti za samostalnog;
izjednaiti u pravima; osloboditi nekoga od
graanskih
ili
crkvenih
ogranienja;
emancipirati se osloboditi se od ogranienja
slobode, postati jednak u pravima; postati
preteran u slobodi.
emaskulator (lat. eogex, masculus mu,
mujak) sprava za kopljenje mujaka kod
ivotinja.
emaceracija (lat. emaceratio) med. mravljenje, slabljenje, suenje, ispijenost.
emacerirati (lat. etasegage) med. mraveti,
suiti se, postajati ispijen.
emacijacija (lat. emaciatio) kec. v. emaceracija.
embalofrazija (gr. emballo ubacujem, fraza,
v.) ubacivanje tzv. parazitskih rei (ovaj,
onaj, dakle, eto i dr.) u govoru mucavih i
nekih drugih logopata.
embargo (p. embargar) uzapenje brodova sa
robom koji se nalaze u jednoj luci, stavljanje
zabrane na jedan brod ili vie brodova u luci;
zatvaranje luke, zabrana brodovima da ulaze
u pristanite; uzapenje na brodu.
emblem (gr. emblema ukrasni umetak) umetnut rad; simvol, znamenje, znak, obeleje;
up. amblem.
emblematizirati (gr.) prikazivati u slikama,
izlagati slikovito, simvolizirati, alegorisati.
emblematian (gr.) znamenjevit, simvoli-an,
alegorian, prikazan u slici, sliko-vit.
emblemizirati (gr.) v. emblematizirati.
embol (gr. embolos uturak, ugurak, klin) med.
tvrdo telo koje se prenosi krvotokom i
zatvara zjap krvnog suda, odnosno sranu

emenda
duplju, zaep, zaepak; kundak na trcaljkama i vazdunim pumpama.
embolizam (gr. emballo ubacim) 1. umetanje;
up. interkalacija; 2. med. zaepljenje krvnog
suda embolom.
embolija (gr.) med. prodiranje stranih, tvrdih
predmeta
krvotokom
i
zatvaranje,
zaepljavanje z jalova krvnih sudova tim
tvrdim telima.
emboliforman (gr. embolos klin, ep, lat.
forma, oblik) up. embolian.
embolian (gr.) u obliku epa, zapuaa, klina,
epast, klinast.
embregma (gr. embrecho) med. lagano sipanje
tenosti na oboleli deo tela, leenje mokrim
oblozima; trljanje tenim lekom; embroha,
embrokacija.
embrio (gr. bryo niem, teram, embryon
zametak) biol. ivotinjsko i biljno oplo-eno
jaje, zametak, zaetak; up. fetus.
embriogenija (gr. embryon, genos roenje)
biol. postanak zametka, fetusa.
embriografija (gr. embryon, grapho opisu-jem)
biol. v. embriologija.
embrioktoviJa (gr. embryon, kteino ubijam)
ubijanje, unitavanje zametka, ploda (u
utrobi).
embriologija (gr. embryon, logia) biol. nauka o
razvitku zametka (embrija) u materino]
utrobi poevi od jajne elije do naputanja
jajnih ovoja ili do poroda; up. embriografija.
embrionalan (gr. embryon) zametni, zaet-ni,
koji se odnosi na embrio, koji ima izgled
embrija, kl!,ast, semenast; fig. koji se nalazi
tek u zaetku, jo neizraen.
embriotlazis (gr. embryon, thlao zgnjeim,
zdruzgam) med. zgnjeenje ili smrvljavanje
ploda u sluajevima tekog poroaja.
embriotlast (gr. embryon, thlao zgnjeim,
zdruzgam) hir. instrumenat za zgnjeenje i
razdrobljavanje glave mrtvog deteta u
utrobi.
embriotomija (gr. embryon, tome seenje)
med. rasparavanje (ili: seenje) deteta u
materici, u veoma tekim sluajevima
poraanja, da bi se lake izvuklo iz
matere.
embrokacija (gr. embroche) v. embregma.
embroha (gr. embroche) med. v. embregma.
emezija (gr. emesia) med. sklonost povraanju
(ili: bljuvanju).
emeziz (gr. emesis povraanje, eteb
povraam) med. povraanje, bljuvanje.
emezma (gr. eteb povraam, emesma) med. ono
to se povraa, izbljuvak.
emenagoga (gr. em-menos meseni, ta emmet'a meseno pranje ena, agogos odvodan,
koji odvodi) pl. med. v. emeniagoga.
emenda (nlat. emenda) naknada tete, nova-na
kazna zbog protivpravne radnje ili
protivpravnog postupka, koja se plaa da bi
se izbegla vea teta.

emendand
a

279

emendanda (lat. emendanda) pl. ono to u

jednom spisu treba popraviti (ili:
ispraviti), popravke, ispravke. emendator (lat.
emendator) onaj koji popravl>a greke, ispravljam, popravlja.
emendacija (lat. emendatio) popravljanje,
ispravljanje; popravka, ispravka. emendirati
(lat. emendere) popraviti, popravljati, ispraviti,
ispravljati. emeniagoga (gr. ta emmem'a
meseno pranje ena, agogos odvodan, koji
odvodi) pl. med. sredstva koja pomau
meseno ienje ena, koja izazivaju
menstruaciju: emena-goga.
ementaler (nem. Emmental) trg. uveni
vajcarski sir u velikim kolutovima.
emergencija (lat. emergere pojaviti se,
izroniti) 1. fil. spontano pojavljivanje novog
stupnja na niem prethodnom; 2. bog. izraslina
na biljnim organima (npr. tri). emergirati (lat.)
izbiti na povrinu, izai
na javnost, prouti se, istaknuti se. emerzija
(lat. emersio) izbijanje na povrinu, pomaljanje;
astr. izronjenje, izlazak jednog nebeskog tela iz
senke drugog nebeskog tela, usled ega postaje
vidljivim. emeri (eng. emery) rapava hartija
za ienje metala, mirgl.
emerit (lat. emeritus) onaj koji je isluio, koji je
napunio godine slube, koji je u penziji.
emeritirati (nlat. emeritare) ili nekoga
proglasiti pro emerito (nlat. rgo emeri-tio)
penzionisati, staviti u mirovinu. emeritura
(lat. emerere odsluiti, stei
pravo na . . .) penzija, mirovina. emetatrofija
(gr. eteb povraam, trophe ishrana) med.
slabljenje (ili: oslabelost) usled estog
povraanja. emetikum (gr. eteb) med. sredstvo
koje goni
na povraanje; pl. emetika. emetin (gr.) farm.
materija u biljci ipeka-kuanha, zbog koje ova
ima svojstvo da izaziva povraanje. emetian
(gr. emetikos) med. sklon povraanju; koji izaziva povraanje.
emetokatarza (gr. emetos povraen, kathairo
istim) med. ienje s obe strane u isto vreme,
tj. i povraanjem i stolicom. emetokatartian
(gr.) med. svojstvo leka koji istovremeno goni
na povraanje i na pranjenje creva
prirodnim putem. emetologija (gr. eteb
povraam, logi'a) med.
nauka o sredstvima za povraanje.
emetomanija (gr. eteb tata) preterana
sklonost nekog lekara da preporuuje
bolesnicima lekove za povraanje.
emetofobija (gr. eteb, phobos strah) preterano
zaziranje i strah od lekova za povraanje.
emigrant (lat. emigrans) onaj koji se iselja-va,
iseljenik; onaj koji pobegne iz otadbine,
naroito iz politikih ili verskih razloga,
izbeglica.

emisioni

emigraciji (lat. emigratio) iseljavanje (ili:

iseljenje) iz zemlje; sve izbeglice iz neke
drave.
emigrirati (lat. emigrare) iseliti se, iseljavati
se; izbei, pobei iz drave (iz politikih ili
dr. razloga).
smili jan trg. belo, ukasto ili plaviasta zemljano
posue, slino poluporculanu (fajansu), koje
dolazi iz sela Elgersburga u Nemakoj, zbog
ega se zove i elgersbur-ki poluporculan
(slui za hemijske posude).
emin (arap. amin, tur. emin siguran, veran,
pouzdan) visoki inovnik u nekadanjoj
Turskoj; zakletva (emin ili jemin uiniti
zakleti se).
eminentan (lat. eminens) istaknut, odlian,
vanredan, osobit, veoma velik.
eminencija
(lat.
eminentia)
istaknutom1,
odlunost, uzvienost; kao titula: preuzvienost; med. strae, ispupenje, ispupe-nost,
npr. neke kosti.
eminirati (lat. eminere) isticati se, odli-kovati
se, biti primetan.
emir (arap. amfr, tur. emir) arabljanski
poglavica, vladalac, knez; zapovednik i
guverner osvojene pokrajine.
emir-al-mumenin (arap.) vladalac vernih, titula
kalifa koju je prvi imao kalif Omar.
emir-al-omara (arap.) zapovednik, titula prvog
ministra kod kalifa i indijskih mogula; titula
pojedinih upravnika pokrajina u Turskoj.
emir-al-umara (arap.) v. emir-al-omara.
emirat (arap. emir) oblast pod vlau emira.
emisar (lat. emissarius) l. izaslanik, poverljiva
linost koju neki ovek, grupa ljudi ili
stranka alje u nekoj poverljivoj stvari; 2. (lat.
emissarium) u hidroteh-nici: odvodi, mahom
podzemni, kanal za odvoenje vode ili za
isuenje nekog jezera.
emisija (lat. emissio) slanje, izailjanje,
odailjanje, odavanje, izbacivanje, isputanje; putanje, isticanje tenosti; iz-davanje
novih hartija od vrednosti: novanica
(banknota), desnica (akcija) itd.; fiz.
odailjanje, isputanje u okolni prostor
(toplote); zraenje, putanje radio--talasa,
putanje preko radija govora, muzike i dr.
emisiona teorija fiz. v. emanaciona teorija,
emisioni (lat. emissio) koji se tie emisije ili je u
vezi sa emisijom; emisiona vanka fin. banka
koja izdaje hartije od vrednosti, naroito koja
ima povlasticu i pravo da izdaje papirni
novac; emisioni kurs vrednost koju su
hartije od vrednosti imale kad su se pojavile
u opticaju, tj. nominalna vrednost; emisiona
sposobnost fiz. sposobnost jednog tela da
zraenjem pusti iz sebe izvesnu koliinu
toplote;

emisioni sistem

280

emisiona stanica predaJna radio-stanica;

emisioni spektar spektar usijanih tela.
emisioni sistem teol. v. emanatizam.
emitent (lat. emittens) onaj koji alje
izaslanika; onaj koji izdaje ili puta u
opticaj hartije od vrednosti, naroito papirni
novac.
emiter (eng. emitter) l. odailja; 2. elek-troda
nekih poluvodonikih naprava.
emitirati (lat. emittere) poslati, izaslati,
izailjati, odailjati, odaslati; izdati (ili:
izdavati) hartije od vrednosti, pustiti (ili:
putati) u opticaj hartije od vrednosti,
naroito papirni novac (ban-knote).
emitovati v. emitirati.
emitor v. emitent.
emovirati (lat. emovere) izazvati emociju,
uzbuditi.
emoliens (lat. emolliens) med. sredstvo za
umekavanje; pl. emoliencia.
emolirati (lat. emollire) smekati, umekati,
ublaiti.
emotivan (lat. emovere, emotum) sklon emocijama, oseajan, osetljiv; up. emociona-lan.
emotivitet v. emotivnost.
emotiviost (lat. emovere uzbuditi, nlat.
emotivitas) osobina i stanje onoga ko je
emotivan, onoga to je emotivno; sklonost
uzbuivanju i uzrujavanju, oseajnost,
uzbudljivost; up emocionalnost.
emocija (nlat. emotio) uzbuenje, uzbuenost,
uzrujanost, uzavrelost; psih. uvstvo, duevni
pokret, afekat; buna, pobuna.
emocionalan (lat.) uvstven, oseajan; uzbu-dan,
koji lako uzbuuje; uzbudljiv, dirljiv, potresan,
ganutljiv; emocionalna etika fil. etiki pravac
koji pobude (motive) etikog htenja i delanja
gleda i trai u oseanjima, sklonostima i
afektima.
emocionalizam (nlat.) fil. pravac koji smatra da
celokupan duevni ivot oveka poiva na
emocionalnim osnovima.
emocionalnost (nlat.) osobina i stanje onoga to je
emocionalno, oseajnost; up. emotivnost.
emocionirati (nlat. emotio, fr. emotionner)
uzbuditi, uzbuivati, potresati, potresti, dirnuti,
ganuti, izazvati jako uvstvo. empazma (gr.
empasso usipam, posipam) med.
prah (ili: puder) za posipanje. empaistika (gr.
empaio utisnem, utiskujem) vetina pravljenje
metalnih predmeta sa ispupenim figurama i
ukrasima (tj. reljefa).
empajabl (fr. impayable nenaplativ, neisplativ) dragocen, nenaplativ, prekrasan.
empijezis (gr. empyesis ir, pluni ir)
med. stvaranje gnojnog ira. empijema (gr.
empyema) med. unutarnje zagno-javanje,
naroito: ir u grudima, zagnoja-vanje plua.

empiriosimbolizam
empijetian (gr. empyetikos) med. koji pati od
unutarnjeg zagnojavanja, naroito od ireva u
pluima; empijian.
empijian med. v. empijetian.
empirej (gr. empyros ognjen) najuzvieniji deo
neba, ispunjen svetlou i vatrom, boravite
bogova (po grkom) ili svetitelja (po
hrianskom verovanju); fig. vrhunac, visina.
empirizam (gr. empeiria iskustvo) filozofija
iskustva, gnoseoloki pravac koji celokupne
saznanje izvodi iz iskustva; u metodolokom
pogledu: princip da sve nauke treba da se
osnivaju na iskustvu (osniva gnoseolokog
empirizma je Con Lok, a metodolokog Fransis
Bekon); supr. racionalizam.
empirije (gr.) iskustvo, pouavanje putem
posmatranja injenica, nauka o iskustvu.
empirijski (gr. empeirikos iskustven) fil. v.
empirian;
empirijski
pojmovi
log.
iskustveni pojmovi, oni pojmovi koji potiu iz
iskustva
(supr.
apriorni);
empirij-ska
psihologija ona koja polazi od injenica
duevnog ivota.
empiriokriticizam (gr. empeiria iskustvo, krino
sudim, presuujem, odluujem) filozofija
kritikog
(ili:
istog)
iskustva",
subjektivnoidealistiki pravac koji se pojavio
u drugoj polovini XIX v. u Nemakoj i
Austriji, a osnivai su mu Rihard Avenarijus
(18431896) i Ernst Mah (18381916), po
kome se zove i mahi-zam. Ovo uenje odrie
realnost svega to nije neposredno dato u
iskustvu, za jedinu realnost smatra subjektivne
oseaje, a za pravu stvarnost samo ono to je
neposredno dato u opaaju. Elementi
stvarnosti su, npr. oseaji crvenog, gorkog i
dr.; materija, tela, stvari samo su kompleksi" oseaja i ne postoje van oseaja, van nae
svesti. Na taj nain sve fiziko svodi se na
psihike
elemente,
na
oseaje.
Po
Avenarijusu, miljenje i bie u stalnoj su vezi,
u tom smislu to nema miljenja bez bia i
obratno. Osnova te veze je, po njemu, svest, a
svest ne moe postojati bez subjekta koji misli.
U
svom
delu
,,Materijalizam
i
empiriokriticizam" Lenjin je ovo uenje
podvrgao veoma otroj kritici.
empiriokritiar
(gr.
empeiria,
kritikos)
pristalica empiriokriticizma.
empiriomonizam (gr. empeiria, monos sam,
jedan)
pravac
u
filozofiji,
podvrsta
empiriokriticizma, koji je osnovao A. Bogdanov, a u kome je pojam individualne
svesti zamenjen pojmom kolektivne.
empiriosimbolizam (gr. empeiria, symbo-lon)
pravac
u
filozofiji,
podvrsta
empiriokriticizma, iji je predstavnik bio P.
Jukjevi, a prema kome su nae forme
saznanja simboli naih oseaja, a ne slike
spoljnjeg sveta.

empirist(a)

281

empirist(a) (gr. empeiria) fil. pristalica

empirizma, tj. onaj koji dolazi do saznanja na
osnovu ulnog opaanja i iskustva, dakle
aposteriorno; up. empiriar.
empirian (gr. empeirikos) fil. iskustven, na
osnovu iskustva, dat iskustvom, koji se odnosi
na iskustvo (tynp. racionalan, aprioran,
transcendentalan); up. empirij-ski.
empiriar (gr. empeiria) onaj koji se u radu i
miljenju oslanja na iskustvo, koji dolazi do
znanja putem iskustva i ogleda, ne
upravljajui se spekulativnim miljenjem;
fig. vetak u korienju iskustvom, npr. lekar;
supr. teoretiar.
empirozis (gr. empyros u vatri) med. vatra,
zapaljenje, opekotina.
emplastikum (gr. emplasso zaputim,
zatvorim) med. sredstvo za zatvaranje; pl.
emplastika.
emplastian (gr.) med. koji zatvara, stee,
skuplja.
emplastracija (lat. emplastratio) kalemljenje
biljke.
emplastrirati (lat. emplastrare) kalemiti biljku,
okulirati.
emplastrum (lat. emplastrum, gr. emplastron) med. melem za rane, flaster.
empneumatoza
(gr.
empneumatosis
nadimanje) med. v. emfizem.
empora (gr. emporion) bona galerija, balkon
u crkvi.
emporij(um) (lat. emporium, gr. emporion)
trg, trite, pomorske trgovite.
empresmomanija (gr. empresmos paljevina,
manla pomama, ludilo) zloinake sklonost
paljevini (kao patoloki nagon).
emprostotonija (gr. emprosthen ispred, tei-po
izduim, prostrem) med. povijenost tela napred
pri oboljenju od tetanusa; empro-stotonus.
emprostotonus (gr.) med. v. emprostotonija.
empsihoza (gr. empsychos obdaren duom,
iv) oduhovljavanje, tobonje putovanje
dua, ulaenje dua u telo embrija.
emptor (lat. emptor) prav. kupac.
empcio (lat. emptio) prav. kupovanje, kupovina;
kupovina, kupljena stvar.
emu (eng. emu) zool. krupna ptica, vrsta noja
(Dromaeus novae hollandiae), ivi u
Australiji.
emulgator hem. tenost koja potpomae
stvaranje emulzije.
emulzivan (lat. emulsio) prirode emulzije,
mleast, mlean, koji je kao mleko, uljasto
tean a slian sa mlekom po boji i gu-stini.
emulzija (lat. emulgere izmusti, emulsio)
uljasta tenost koja ima boju i gustinu mleka,
mleko od semena, mleko dobijeno od stucanih
badema u vodi itd.; farm. lek spravljen da lii
na takvu tenost.
emulzin (lat. emulsio) hem. belanevinasta
supstanca koju sadre slatki i gorki

enantiologija

bademi i koja izaziva vrenje; v. amigdalin.

emundancija (lat. emundantio) med. ienje
spolja (rana i ireva).
emundancije (lat. emundantia) pl. med. sredstva
za ienje spolja, npr. rana i ireva.
emundirati (lat. emundare) med. iistiti. istiti,
npr. rane, ireve.
emunktorija (nlat. emunctorium) pl. med. sudovi
za odvajanje ili odvoenje, organi za
ienje, npr. nozdrve.
emfaza (gr. emphasis prikazivanje, pokazivanje; snaga izraza, naglaenje) oigledno
izlaganje i prikazivanje; preterivanje u tonu
ili u izrazima, izvetaena sveanost u
govoru, visokoparnost.
emfatian (gr.) jak u tonu i izrazima, koji jako
naglaava izraze elei im time poveati
vanost, uzbudan, visokoparan; up. emfaza.
emfizem (gr. emphysema, emphysao uduvam,
naduvam) med. nagomilavanje vazduha u tkivima, naroito ispod koe (kao posledica
povrede plua i dunika); emfizem plua
preterano proirenje plunih mehuria,
praeno gubitkom njihove elastinosti, ometa
izmenu vazduha u pluima, usled ega
dolazi do kratkog i oteanog disanja, do
sipnje.
emfizematezan (gr. emphysema) v. emfizematian.
emfizematian (gr.) naduven, ponosan,
gord; med. tesnogrud, sipljiv, sa tekim
disanjem.
emfiteuza (gr. emphyteuo usaujem, uvodim) u
rimskom pravu: vrsta naslednog zakupa po
kojem neko ima pravo potpunog uivanja
zakupljenog zemljita, pa ak i pravo da ga
otui i ostavi drugom u naslee, s tim da se
sopstveniku plaa godinja zakupnina po
emfiteutskom ugovoru.
emfiteut (gr.) nasledni zakupac.
emfraksis (gr. emphrasso uepim, zaepim)
zatvorenost (ili: zaepljenost) krvnih sudova i
creva.
emfraktikum (gr.) med. sredstvo za zatvaranje;
pr. emfraktian.
enalaga (gr. en-allasso zamenim, enallage) ret.
zamena, zamenjivanje jedne rei drugom,
naroito: zamenjivanje govornih delova
jedne vrste s obzirom na njihovo poreklo ili
njihov oblik, npr. zamenjivanje apstraktne
imenice konkretnom, jednine mnoinom,
sadanjeg vremena prolim vremenom.
enantem (gr. ep- u, antheo niem, izbijem)
osip na sluzokoi, najee kod osipnih
zaraznih bolesti, obino pre no to ospa izbije
na koi, unutarnji osip.
enantiozis (gr. enantiosis) fil. suprotnost,
protivreno- (u kojoj je, po Pitagori,
osnovni zakon ivota).
enantiologija (gr. enantiologia) protivljenje,
protivrenost.

enantiomorfan

282

enantiomorfan (gr. enantios suprotan,

morphe oblik) suprotna oblika, sa suprotnim
oblikom; supr. ortomorfan.
enantiopatija (gr. enantios, pathos bol) med.
prenoenje bolesti s jednog dela tela na drugi;
alopatija, aleopatija.
enantiofanija (gr. enantios, phaino pokazujem,
objavim) prividno neslaganje, to-bonja
protivrenost.
enargit (gr. enarges svetao, jasan; savren)
mineral sulfoarsenijat bakra; kristali obino
pritkastog oblika sive ili gvoano-crne boje.
enartroza (gr. ep- u, arthron zglavak, zglob
med. nametanje (ili: umetanje) zglavka u
njegovu upljinu.
enartron (gr.) ned. neko strano telo u zglobu,
lanku.
envajronment (eng. environment) sredina;
skup objekata i okolnosti u kojima nastaje i
razvija se neka pojava ili bie.
engareb (arap.) istonjake postelja za
odmaranje (sofa) koja se sastoji od vrstog
drvenog okvira, u kome je razapeta elastina mrea od konih kaia po kojoj je
razastrt ilim.
engastrilog (gr. en-, gaster trbuh, eludac,
logos govor) onaj koji govori iz eluca;
engastrimit, ventrilokvist.
engastrimant (gr. en-, gaster, manteuo
proriem) onaj koji prorie iz eluca, tj.
pomou vetine da govori iz eluca.
engastrimantija (gr. en-, gaster, manteia
proricanje) proricanje iz eluca (pomou
govorenje iz eluca).
engastrimit (gr. en-u, gaster trbuh, eludac,
mytheiio kazujem, priam) v. engastrilog.
Engil (tur.) naziv Novog zaveta u Koranu.
engimetar (gr. engys btizak, metron mera)
instrumenat za merenje malih odstojanja.
engiskop (gr. engys, skopeo gledam,
posmatram) uveliavajue staklo.
englizirati (eng. english) v. anglizirati.
engonade (gr. ep- u, gony koleno) pl. egipatske figure predstavljene u kleeem stavu.
engram (gr. en-, gramma urezak) psih. trajna
promena organske supstance koja dolazi kao
posledica uticaja nadraaja, ulnih utisaka.
end ek v. jendek.
endem (gr. en, demos narod) biljka ili
ivotinja koja ivi samo u jednoj geografskoj
oblasti.
endemizam (gr.) biol. pojava ogranienog rasprostranjenja biljaka i ivotinja na jednoj
odreenoj, obino maloj teritoriji.
endemija (gr.) med. domaa, lokalna (ili:
mesna) bolest, tj. ona koja naroito vlada u
nekom mestu ili u nekoj oblasti i koja obino
dolazi od vazduha, naina ishrane i ivotnih
prilika uopte (npr. povrat-na groznica u
movarnim krajevima, gu-

endokarpiJum

avost u brdskim predelima, azijska kolera u

Indiji itd.); supr. epidemija.
endemian (gr.) mesni, domai, zaviajni;
med. koji snalazi jedan narod ili jednu oblast
(za bolesti).
endsrmatizam (gr. en, erma koa) med.
leenje ogoljene potkoice, potkonog tkiva,
tj. tkiva sa kojeg je skinuta pokoica.
endermatika pl. med. v. pod endermatian.
endermatian (gr. ep- u, erma koa) med. koji
lei u koi; koji se upotrebljava za kou,
naroito za potkoicu, npr. ender-matina
sredstva = endermatika.
endermian med. v. endermatian.
endijada (gr. ep dia dyoin jedno pomou
dvoga) poet. govorka figura u kojoj se jedan
pojam iskazuje dvema reima skopanim
jednom svezom, npr. dvema imenicama sa
svezom i, umesto jednog prideva i jedne
imenice, npr. sila i ordija mesto silna ordija,
kita i svatovi mesto kieni svatovi.
endlovati (nem. enden) opivati, praviti, ivice
na enskim radovima, iviiti, naroito
pomou maine endlovae.
endlovaa (nem. Ende) v. pod endlovati.
endo- (gr. endon) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: unutra, kod kue.
endoblast (gr. endon, blastos klica) fiziol. v.
endoderm.
endogamija (gr. endon, gameo enim se,
udajem se) brak izmeu pripadnika istog
plemena ili istih plemenskih grupa; supr.
eksogamija.
endogen (gr. endon, genos, gignesthai roditi se,
nastati) fiziol. unutarnji, koji raste iznutra, koji
je postao iz unutarnjih po-dobnosti ili
uzroka; supr. egzogen.
endogene pojave geol. pojave kojima je sredite
u glavnoj masi Zemlje, u njenoj unutranjosti,
i koje potiu posredno ili neposredno od
toplote te mase i od njenog hlaenja.
endogenian (gr.) v. endogen.
endoderm (gr. endon, erma koa) biol.
spoljni list gastrule, tj. jednog stadijuma u
embrionalnom razviu.
endodinamika (gr. endon, dynamis sila) deo
geologije koji obuhvata sve pojave u kojima
se obelodanjuje i troi unutarnja toplota
Zemljina.
endozis (gr. endosis poputanje, endidomi
poputam) med. poputanje, slabljenje neke
bolesti.
endokanibalizam (gr. endon, p. caniba'l
ljudoder) etn. obiaj nekih ljudoder-skih
plemena da jedu meso svojih sapleme-nika;
supr. egzokanibalizam.
endokardijum (gr. endon, kardia srce) med.
unutranja povrina srca.
endokarditis (gr.) med. zapaljenje unutarnje
povrine srca.
endokarp v. endokarpijum.
endokarpiJum (gr. endon, karpos plod) bog.
unutarnja koica ploda.

endokrin

283

endokrin (gr. endon, krino luim, izdvajam)

koji lui unutra; endokrine lezde fiziol. lezde
sa unutranjim luenjem.
endokrinologija (gr. endon, krino, logia
nauka) deo medicine koji prouava osobine i
rad
lezda
sa
unutarnjim
luenjem
(endokrinih lezda).
endolimfa (gr. endon, lat. lympha) alat. tenost
u lavirintu unutranjeg uha, unutranja sluna
vodica.
endometritis (gr. endon, metra materica)
med. unutarnje zapaljenje materice.
endomitoza (gr. endon, mitos nit, vlakno)
deoba elije pri kojoj se dele samohromosomi a elijsko jezgro ostaje nepodeljeno.
endomorfoze (gr. endon, morphosis uoblienje, oblik) kol. promene koje se deavaju u
jo nekonsolidovanoj eruptivnoj masi, pri
dodiru sa drugim stenama, u strukturi i u
mineralnim sastojcima.
endoparazit zool. ivotinja koja ivi i nalazi
hranu u unutranjim organima druge
ivotinje;^, parazit.
endoparazitizam biol. parazitski odnos u kome
parazit ivi u unutranjosti tela domaina,
npr. u crevima, krvotoku itd.
endoperikarditis (gr. endon, peri oko, kar-dia
srce) med. zapaljenje unutarnje i spoljne
povrine srca.
endoplazma (gr. endon, plasma tvorevina)
biol. unutranji deo elije.
endopleura (gr. endon, pleura bok, rebro) bog.
unutarnja semenina koica kod biljaka.
endorizon (gr. endon, riza koren) bog. biljka ili
seme koji niu iz klice korena.
endoskop (gr. endon, skopeo gledam) hir.
instrument sa napravom za osvetljavanje
pomou koga se vri pregled uzanih kanala u
upljinama.
endoskopija (gr.) med. vrgpenje pregleda
pomou endoskopa.
endosmoza (gr. endon, osmos guranje) fiz. dve
razliite tenosti odvojene jedna od druge
poreznom opnom (membranom) meaju se
(difunduju) kroz ovu, ali jedna tenost prolazi
vie nego druga, tako da nastaje poveavanje
grae (supstance) na jednoj strani, a
smanjenje na drugoj strani. Struja koja je tako
upravljena da poveava zapreminu zove se
endosmoza; supr. egzo-smoza.
endosmometar (gr. endon, osmos, te!gop)fiz.
aparat za merenje i ispitivanje endosmoze.
endosperm (gr. endon, sperma seme) vot. semenska priuve.
endotel (gr. endon, thele bradavica na
dojci) zool. fina i nena koa na unutarnjoj
povrini krvnih sudova i upljina na telu,
epitel sastavljen od jednog reda ljuspastih
elija.
endoteliom (gr.) med. tumor graen od elija
krvnih ili limfnih sudova, obino be-nigni.
endoterman (gr. endon, therme toplota) fiz.,
hen. endotermna reakcija kada se pri obra-

energetizam

zovanju jedinjenja prima toplota od okoline, tj.

spolja, npr, pri obrazovanju jodovo-donika;
supr. egzoterman.
endotermija (gr. endon, thermos topao) med.
metod leenja pri kojem se oboleli delovi tela,
pomou elektrine struje, zagrevaju koliko je
potrebno, usled ega se menja pritisak krvi,
lei reumatizam, ishijas (ili: iijas) i dr.
endotermiki v. endoterman.
endotermski (gr.) koji zavisi od toplote, koji
deluje toplotom, koji se lei toplo-tom.
endspert (nem. Ende, kraj, eng. spurt) sl. kod
konjskih trka: neoekivan i iznenadan jak
napor konja i jahaa pri kraju trke.
ena (tur. yenge) sena koja vodi mladu u
mladoenjinu kuu, starija jetrva;./ena.
eneagon (gr. eppea devet, gonia ugao) geom.
devetougaonik, poligon koji ima devet
uglova.
eneandria (gr. ennea, aner, andros ovek,
mu) pl. bog. deveta klasa u Lineovom bilj-nom
sistemu: biljke iji hermafroditni cvetovi
imaju devet slobodnih pranike.
eneapetalan (gr. ennea, petalon list) bog. sa
devet cvetnih listova.
Eneja (lat. Aeneas, gr. Aineias) mit. uveni
trojanski junak, sin Anhize i Afrodite, koji se,
sa malim brojem Trojanaca, spasao posle
propasti Troje i, nakon mnogih pustolovnih
doivljaja, doao u Italiju i osnovao dravu;
praotac rimskog naroda.
Enejida (lat. Aeneis).mrr. spev rimskog pesnika
Publija Vergilija Marona u 12 knjiga, u
kojem se opevaju doivljaji Enejini (od
propasti Troje do dolaska u Italiji); v. Eneja.
enemon (gr. henaimon tj. pharmakon koji
zaustavlja krv, tj. lek) med. lek protiv
krvarenja.
eneolitik (lat. aeneus, gr. lithos kamen) prva,
sporadina upotreba bakra, pri kraju
kamenog doba.
enervantan (fr. enervant) koji enervira,
uzbuuje, razdraljiv; koji se odnosi na
enervaciju, ivanu rastrojenost, razdraljiv.
enervacija (lat. enervatio) rastrojavanje, rastrojenje; rastrojenost; iznuravanje, izmodavanje, slabljenje; izmodenje, izmodenost.
enervirati (lat. enervare) uiniti nervoz-nim,
istroiti; rastrojiti; izmoditi, izmodavati,
iznuravati, iznuriti, oslabiti.
energana naziv nastao kod nas za pogonsko
odeljenje u industriji u komunalnoj privreda
koje proizvodi elektrinu i to-plotnu
energiju.
energetizam (gr. energeia delatnost, radinost)
idealistiko uenje prema kome se sve
materijalne i duhovne pojave svode na
ispoljavanje energije.

energetika

284

energetika (gr.) fiz. nauka o energiji, deo

mehanike koji prouava prenoenje i
pretvaranje energije, tj. ekonomske iskoriavanje sila koje nam stoje na raspolaganju;
fil. pogled na svet koji sve to postoji i sve
to se zbiva svodi na energiju, ak i materiju i
duh, koji u stvari nisu nita drugo do oblici u
kojima se energija pojavljuje.
energida (gr. en-ergeia) fiziol. jezgro i telo elije
ili pojedina jezgra u sincitijumu zajedno sa
protoplazmom; elija kao fi-zioloka
jedinica.
energizam (gr. energeia) fil. etiko shvatanje
koje najvie dobro ne gleda u subjek-tivnim
pokretima i uzbuenjima, nego u objektivnoj
sadrini ivota, u izvesnoj afirmaciji ivota, u
punom razvitku i potpunoj delatnosti svih
vrlina i svih stvarnih vrednosti.
energija (gr. ep- u, ergon delo, rad, energeia) 1.
delatnost, radinost; 2. fiz. sposobnost za
vrenje rada; kinetika ili aktuelna energija
energija kretanja, tj. sposobnost mase da izvri
rad usled svoje pokrenuto-sti; potencijalna
energija sposobnost za vrenje rada koju
ima masa na osnovu svoga poloaja, kad je
dignuta iznad tla i sposobna da pada. Oblici
energije su: toplotna, magnetna, elektrina
energija. Princip (ili: zakon) odranja
energije: ,,.. Priroda kao celina ima zalihu
energije koja se nikako ne moe ni poveati
ni smanjiti, dakle, koliina energije u
neorganskoj
prirodi...
je
vena
i
nepromenljive" (Helmholc); 3. fil. Aristotel
razlikuje energeia (lat. actus) to znai:
stvarnost, oblik, sutina, i dynamis (lat.
potentia) to znai: mogunost, materija.
energiav (gr. energon delo, rad, energos
delatan, delotvoran) koji pokazuje ili ima
energiju; radan, delatan, delotvoran, krepak,
odluan, jak, silan.
enehem (gr. ep- u, echo zvuk, jeka, enechema)
"ed. zujanje u uima.
enzim v. encimi.
enziforman (lat. ensis ma, nlat. ensiformis)
bog. u obliku maa, maolik.
enzootija (gr. ep-, zoon ivotinja) vet. domaa
stona zaraza, ona koja se ponajee javlja
na stoci nekoga kraja;lr. enzoo-tian; up.
endemija, endemian.
-nigma (gr. ainigma) zagonetka, zagonetan
govor.
enigmatika (gr.) vetina u sastavljanju i
reavanju zagonetaka.
enigmatian (gr. ainigmos) zagonetan, taman,
mraan, nejasan.
enigmatiar (gr. ainigma zagonetka) onaj
koji se bavi sastavljanjem i reavanjem
zagonetka.
enistron (gr. enystron) zool. etvrti odeljak
eluca kod preivara, sirite (u kome se
dovrava varenje).

enologiJa

enkantis (gr. ep-, kanthos oni kut, oko) med.

oticanje suznih lezda.
enkatizma (gr. ep-, kathisma sedite, kathi-zo
posadim) kupanje u sedeem stavu, kupanje
do pola; parenje u sedeem stavu.
enkauma (gr. ep-, kaio palim, sagorim, kalima
sagorevanje, saizanje) med. oticanje ronjae.
eikaustika (gr. ep-, kaio) tehnika slikanja
starih Grka, koja se sastojala u tome da se
votane boje, putem zagrevanja, prenose na
osnovu slike, obino na drvo.
enkaustirati (gr.) nagorevanjem utisnuti boje;
voskom ili sgear/ogolgimpregnirati (proeti),
naroito gipsane otiske, usled ega ovi otisci
dobijaju ukasto glatku povrinu.
enklava (gr. ep, lat. clavis klju) 1. manje
podruje jedne drave opkoljene sa svih
strana stranim zemljitem; 2. imanje potpuno
okrueno tuim; up. eksklava.
enklizis (gr. en-klino naginjem, enklisis
naginjanje) gram. naslaganje jedne rei na
prethodnu re, na koju baca i svoj naglasak;
up. enklitika.
enklitika (gr. ep-, klin) gram. re koja baca
svoj naglasak, akcenat na prethodnu re i
koja se izgovara s reju ispred sebe kao
jedna re (npr. sam, si, je, smo, ste, su; bih, bi,
bi, bismo, biste, bie; u, e, e, emo,
ete, e; me, mi, te, ti, se, si, ga, je, ju, joj,
nas, nam, vas, vam, ih, im), naslonje-nica,
naglaena re; up. enklizis.
enklitian (gr.) gram. nenaglaen; up. enklitika.
enklitiki v. enklitian.
enkolpija (gr. ep-, kolpos grudi) neto to stoji u
grudima ili na grudima; otuda: kutijica sa
relikvijama (obino krsti, medaljon, Hristov
monogram i dr.) koja se nosi o vratu,
amajlija; krst na grudima vladika i biskupa.
enkomijastika (gr. enkomiastikos slavila-ki)
vetina zaslune ljude hvaliti i slaviti u
govoru (enkomionu) ili u pesmi (enkomija
stikonu).
enkomijastikon (gr. en-komiazo veliam,
slavim) pesma u slavu zaslunog oveka.
enkomion (gr. enkomion) pohvalna beseda,
govor u slavu zaslunog oveka.
enkopa (gr. enkope) med. rana od udarca,
naroito na lubanji.
enkratija (gr. en-krateia) uzdrljivost,
umerenost, savlaivanje samoga sebe.
enografija (gr. omos vino, grapho opisujem) opisivanje aina. enoidan (gr. oinos,
eidos vid, oblik, slika)
poput vina, koji je kao vino, slian vinu.
enolog (gr. oinos, logos) poznavalac vina,
onaj koji ume struno obraivati i negovati vino. enologija (gr. oinos, logia nauka)
poznavanje
vina; nauka o kultivisanju, tj. ceenju,
previranju vina i postupanju sa vinima.

enoloki

285

enoloki (gr. ofnos, logos) to se tie

poznavanja vina, to je u vezi s naukom o
vinu.
enomanija (gr. oinos, mam'a ludilo) vinske
besnilo, vinsko ludilo; pijanino ludilo.
enomantija (gr. omos, manteia) proricanje iz
vina, naroito rtvenog.
enometar (gr. oinos, metron) instrument za
odreivanje vremena kada se ira nalazi u
najveem previranju.
enopolij(um) (gr. omos, poleo dajem) vinara,
krma u kojoj se toi vino; pravo toenja
vina.
enoptromantija (gr. en-optron ogledalo,
manteia proricanje) proricanje iz ogledala.
enorman (lat. enormis) ogroman, grdno velik,
prekomeran, neuven, nesrazmerno velik.
enormitet (lat. enormitas) ogromnost, prekomernost, grdna (ili: vanredna, neuvena)
veliina.
enostoza (gr. en-, osteon kost) med unutarnji
izrataj u kostima.
enofil (gr. omos vino, philos koji voli) ljubitelj
vina, prijatelj vina, vindija.
enocijanin (gr. omos, kyanos modar) hen.
boja izvuena iz groane pokoice.
enprimir (fr. imprimure) slik. premazivanje
platna (na kojem e se raditi slika)
osnovnom bojom; grundiranje.
enritmian (gr. en-, rythmos) post. koji je u
ritmu, napisan (ili: sastavljen) u ritmu,
skladan, skladno udeen.
ens (lat. ens, um jesam, esse biti) stvar, bie.
entaza (gr. enteino zapinjem, zateem, entazis zapinjanje, zatezanje) arh. u antikoj
arhitekturi: visoki dorskk stubovi su u sredini
neto iri nego pri dnu i pri vrhu, a stupnjevi
irokih grkih stepenica su u sredini malo
uzdignutiji nego na oba kraja. Antiki
arhitekti su primetili da stubovi iste irine i
vodorav-ni stupnjevi stepenica izgledaju, zbog
jedne optike varke, u sredini ulegnuti, te su,
ovim proirivanjem (entazom), taj estetski
nedostatak otklanjali.
entalpija (gr. en-, thalpos toplota, jara) fiz.
toplotna sadrina", kako je nazvao R.
Mollier veliinu: zbir unutranje energije (U) i
spoljanjeg reda r. v (proizvoda iz pritiska i
promene zapremine). Gibbs naziva ovu
veliinu toplotna funkcija pri stalnom
pritisku".
entvikler (nem. Entwickler razvija) Hem. rastvor
pomou koga se izaziva slika na fotografskoj
ploi.
entega (gr. entheke ulog) u pomorskom pravu:
ugovor o podeli dobiti izmeu vlasnika,
posade i trgovca iju robu prevoze; javlja se
u starom Dubrovniku.
enteizam (gr. ep u, theos bog) fil. uenje po
kome je sve u bogu, tj. da izvan boga nita ne
postoji.

enterotom i j a

entelehija (gr. entelecheia) fil. neprekidna

radinost ili delatnost, naroito duha;
stvarnost, realnost; kod Aristotela: aktivni
princip koji ono to je mogue stvara, zatim
usavrava i, najzad, od toga pravi cilj svog
ivota; via energija koja sama sebi
odreuje pravac, ili via delatnost koja svoj
cilj ima u sebi (za razliku od materije koja
nosi u sebi samo mogunost postojanja).
entelogeneza (gr. entellomai naruim, gene-sis,
postanak, roenje), vetake oplo-enje;
inseminacija.
enteomanija (gr. entheos oduevljen bogom,
maru'a pomama, ludilo) versko ludilo, ver-ska
zaslepljenost.
eiter- v. entero-.
enteradenografija (gr. enteron creva, aden
lezda, grapho opisujem) opisivanje crev-nih
i eludanih lezda.
enteradenologija (gr. enteron, aden, logi'a)
nauka o crevnim i eludanim lezdama.
enteralgija (gr. enteron, algos bol) med. bol u
crevima, bol u utrobi, ko lik.
enteralni (gr. enterikos utrobni, crevni)
utrobni, koji dolazi od eluca i creva, koji se
tie utrobe.
enterijer (fr. interieur, lat. interior unutranji)
unutranjost,
unutarnja
strana;
um.
prikazivanje unutranjosti neke sobe ili
graevine; supr. eksterijer.
enterijerist (fr. incerieur unutranji) slikar koji
prikazuje enterijere.
enteritis (gr. enteron utroba, creva) ned.
zapaljenje creva, crevni katar.
entero- (gr. enteron) predmetak u sloenicama sa znaenjem: creva, utroba.
em-erozoa (gr. enteron utroba, creva, zoon
ivotinja) pl. gliste koje ive u crevima.
enterokliza (gr. enteron, klyzein opirati) med.
ispiranje creva.
enterokolitis (gr. enteron) med. zapaljenje,
upala tankog i debelog creva.
enterologija (gr. enteron, logi'a) nauka o
crevima i o utrobi uopte.
enteroptoza (gr. enteron, ptosis pad, padnutost) med. spadanje utrobe usled slabljenja
veza, pantljike (ligamenata) naroito posle
trudnoe, jakog mravljenja itd.
enteroragija (gr. enteron, regnymi prskam,
pucam) met. krvarenje iz creva (kod crevnog
tifusa, izrataja na crevima ili drugim
trbunim organima, kod oboljenja krvnih
sudova, hroninog zapaljenja bubrega, raznih
trovanja itd.).
enteroskop (gr. enteron, skopeo gledam) ked.
instrumenat, ogledalo za osvetljavanje i
pregledanje creva.
enteroskopija (gr.) med. pregledanje i
ispitivanje creva, pomou enteroskopa.
enterostenoza (gr. enteron, stenosis suenje)
med. suavanje creva.
enterotomija (gr. enteron, tome seenje) med.
rasecanje creva, rasecanje eluca.

286
entimem (gr. enthfmema) log. skraen
zakljuak u kojem se jedna premisa
izostavlja i ne iskazuje, ali se u mislima (en
thymo) moe da dopuni, npr.: Svaki ovek
je smrtan; dakle: i Duan je smrtan (izostavljena premisa je: Duan je ovek).
entitet (lat. ens bie, um jesam, esse biti) fil.
bitnost, sutina.
engleza (gr. enthlao ugnjeim, ulubim) med.
nagnjeenost, ulubljenost, naroito lu-banje.
entoderm v. endoderm.
entozoa (gr. entos unutra, zoon ivotinja) pl. v.
enterozoa.
entoksizam (gr. en-, toxikon otrov) med. trovanje, otrovanje; entoksicizam.
entoksicizam med. v. entoksizam.
entomogamija (gr. entomos useen, urezan,
gamos brak) bog. opraivanje biljaka posredstvom insekata.
entomograf (gr. entomos entoma zoa insekti,
grapho opisujem) zool. onaj koji se bavi
opisivanjem insekata.
entomografija (gr. entomos, grapho) zool.
opisivanje insekata.
entomoliti (gr. entomos lithos kamen) geol.
okamenjeni ostaci insekata.
entomolog (gr. entomos logos) zool. poznavalac
insekata, prouavalac insekata.
entomologija (gr. entomos logla nauka) zool.
nauka o insektima; pr. entomoloki.
entomon (gr. en-temno useem, ureem,
entomos useen, urezan) zool. insekt; pl. entoma.
entomofag (gr. entomos phagem jesti) zool.
sisar koji se hrani insektima (npr. je, krtica,
slepi mi itd.).
entomofil (gr. entomos philos ljubitelj) onaj
koji voli insekte (za biljke koje insekti
opraivanjem oploavaju).
en gomofi li ja (gr. entomos, phileo voleti) zool.
opraivanje biljaka posredstvom insekata.
entonija (gr. en-teino zategnem) med. naprezanje, napetost, zategnutost.
entopian (gr. en-topos mesto, entopios
domai) domai, zaviajni.
entoptian (gr. entos unutra, brz, oroz oko) koji
lei (ili: postoji) u samom oku; entoptine
boje obine boje (za razliku od dioptrinih
boja).
entostoza (gr. entos osteon kost) med. unutarnje
oticanje kosti.
entotini umovi (gr. entos, ous, otos, oti-kos
uni) med. subjektivni umovi (u uhu) koje uje
samo sopstvenik obolelog uha.
entofiton (gr. entos, phyton biljka) vot. biljka
gotovanka, parazitna biljka.
entrata (ital. entrata) predigra, uvod, introdukcija; ulazna cena, ulaznica.
entripsologija (gr. entripsis utrljavanje, 1o-gi'a
nauka) med. nauka o unoenju lekova u telo
trljanjem.
entropija (gr. en-, trope pretvaranje, entro-pfa
sadrina pretvaranja) fiz. funkcija ija
veliina slui kao mera za verovat-

enformel

nou danog stanja tela ili sistema tela.

Entropija tela ili sistema tela jeste kolinik
iz zbira poveanje unutranje energije i
spoljanjeg izvrenog rada pri irenju toga
tela i apsolutne temperature. Pri svakom
procesu u prirodi zbir energija ostaje stalan,
ali to pretvaranje energije iz jednog oblika u
drugi vri se u pravcu poveanje zbira
entropija svih tela koja uestvuju u procesu.
U grani-nom, zamiljenom, sluaju, za
povratni proces, ovaj zbir entropija ostaje
nepromenjen. U prirodi svi procesi su nepovratni, ireverzibilni. Otuda, pored principa
odranja energije, u prirodi vai princip
poveanje entropije. Prvi princip je nuanza
objanjenje zbivanja u prirodi, ali nije
dovoljan. U tu svrhu dopunjuje ga drugi
princip.
entuzijazam (gr. ep- u, theos bog, entheos
oduevljen bogom, enthusiasmos boansko
oduevljenje, ushienje) prvobitno (u paganskim kultovima): stanje nekog oveka
koji je pun boga"; docnije: zanos,
oduevljenje,
ushienje,
razdraganost;
naroito: strasna zagrejanost za neku ideju,
neki ideal.
entuzijast (gr. enthusiasmos) zanesenjak,
oduevljen ovek, strastan oboavalac ili
potovalac koga ili ega.
enudacija (lat. enudatio) razgoliavanje,
razgoliena, otkrivanje.
enudirati (lat. nudus go, nag, enudare) ogoliti,
razgolititi, otkriti.
enukleacija (nlat. enucleatio) vaenje jezgra;
razvijanje, objanjavanje, razjanjavanje,
prikazivanje; med. odstranjivanje nekog
lanka iz zgloba. enukleirati (lat. nucleus
jezgro, jedro,
enucleare) izvaditi jezgro ega; briljivo
obraditi, razviti, objasniti, razjasniti,
prikazati. enula (gr. ep- u, op desni) med.
unutarnja
strana zubnog mesa (desni). enumeracija
(lat. enumeratio) brojenje, nabrajanje, prebrajanje; reanje. enumerirati
(lat. enumerere) nebrojiti; pobrojiti; sreunati, izraunati. enuncijativan
(lat. enuntiare iskazati)
iskazan, koji sedri neki iskez; iskezni,
koji iskazu pripade; prav. suprotno od
dispozitivan. enuncijatum (lat. enuntiatum)
iskaz, izreka;
stav, sud, presuda. enuncijacija (lat.
enuntiatio) iskaz, sud,
izreka; objeve, obznana, saoptenje.
enuncirati (lat. enuntiare) izrei, izriceti, iskezivati, iskazati, izgovoriti, izjaviti, objeviti.
enureza (gr. ep- u, uron mokrae) med.
nesposobnost zadravanja mokrae usled
oslabelosti mokranog mehura. enformel (fr.
informel apstrakten) stil u
modernom slikerstvu koji trai isklju-

enharmonija

287

ivu izraajnost u boji, ignoriui li-kovno

prikazivanje predmeta.
enharmonija (gr. en, harmonia) u antikoj
muzici jedan od tri tonska sistema
(dijatonika, hromatika, enharmonija); enharmonijski tonova tonovi koji se razliito
zovu i belee, a zvue isto.
enharmonika v. enharmonija.
enharmonian (gr. enarmonikos) muz. koji je u
harmoniji i koji zavisi od nje; zgodan,
podesan; skladan; enharmonini tonovi
tonovi koji igraju dvostruku ulogu, prema
tome da li pripadaju jednom ili drugom nizu
tonova, usled ega se, njihovom sklad-nou
ili bojom, menja u isto vreme i njihovo ime,
kao cis ili dis, gis ili as; enharmonini
glasovi oni kojima isti ton pripada pod
raznim imenima, kao dis-moll ili es-moll.
enheiridion (gr. encheiridion) runa knjiga,
prirunik, pregled, kratak udbenik neke
nauke.
enhimozis (gr. enchymosis) med. izlivanje
sokova u delove tela.
enhiridion v. enheiridion.
enhondroma (gr. enchondros rskaviav) fi-ziol.
rskavica koja se stvara na raun kotane sri,
a ponekad i jedrog kota-nog tkiva,
orskaviavanje, orskavienje, hondroma.
enhorijsko pismo (gr. enchdrios domai,
domorodni) narodno pismo starih Egipa-na;
demotino pismo.
encelialgija (gr. enkoilia utroba, creva, algos
bol) med. bolest eluca ili utrobe.
enceliitis (gr. enkoilia) med. zapaljenje creva.
encefal- (gr. enkephalos mozak) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: mozak, koji se
tie mozga.
encefalalgija (gr. enkephalos algos bol) med.
oboljenje mozga, bol u mozgu.
encefalitis (gr. enkephalos) med. zapaljenje
mozga.
encefalograf (gr. enkephalos, grapho piem)
med. aparat koji automatski belei (registruje)
rad mozga.
encefalografija (gr.) med. specijalni metod
snimanja mozga pomou rendgenskih
zrakova.
encefalologija (gr. enkephalos, logfa nauka)
nauka koja se bavi prouavanjem mozga,
nauka o mozgu.
encefalomalacija (gr. enkephalos, malakia
razmekavanje) med. razmekanje mozga;
nastaje usled zaepljenja arterije.
encefaloskopija (gr. enkephalos, skopeo
gledam, posmatram) ispitivanje (ili: pregledanje, prouavanje) mozga; up. kranioskopija.
encefalotomija (gr. enkephalos, temno seem,
reem) med. seenje (ili: rasecanje) mozga.
enciklij(um) (gr.) v. enciklika.

enciklika (gr. eg-kykl66 u krugu okreem)

enciklino pismo, poslanica; poslanica
papina svim nadbiskupima i biskupima.
enciklian (gr. eg-kyklios) kruni, okrugao,
koji obilazi u krugu, koji ide redom, opti.
enciklopedizam (gr. eg-kyklios kruni; opti,
obian, paideia obrazovanje) filo-zofska
shvatanja, naroito slobodnjaka i donekle
ireligiozna
miljenja
francuskih
enciklopedista;
enciklopedijski
nain
izlaganja nauke.
enciklopedija (gr.) prvobitno: krug pri-premnih
i optih naunih predmeta s kojima se treba
upoznati pre poetka strunog obrazovanja
za poziv u ivotu; krug naunog obrazovanja
uopte; pregledno izlaganje nauka i umetnosti
u celovi-tosti ili delimino, obraeno u
organskoj vezi (sistematska enciklopedija) ili
po azbunom redu (azbuna-, alfabetska-,
realna enciklopedija, stvarni ili realni
renik).
enciklopedijski
(gr.)
pregledan
(ili:
obavetajan) u naunom pogledu; izraen u
obliku enciklopedije, tj. sa svim optepotrebnim
i
korisnim
znanjima
i
obavetenjima.
enciklopedisti (gr.) fil. izdavai i saradnici
velike
francuske
enciklopedije
(Encyclopedie ou Dictionnaire raisonn des
sciences, des arts et des metiers") koji su, od
1751-1772, izdavali francuski filozofi
prosveenosti Dalamber i Didro, uz saradnju
Monteskjea, Voltera, Rusoa, Trima, Holbaha,
Marmontela i dr. (sadri celo-kupno stvarno
znanje toga doba); sve pristalice filozofskih,
religioznih i dravnih shvatanja koja su
nala izraza u toj Enciklopedija.
encimi (gr. ep- u, zyme kvasac) pl. hem. neorganizovani fermenti, organski azotni
spojevi koji su, po svojoj grai, slini
belanevinama, npr. dijastaza, pepsin,
ptijalin, lipoliza.
encimologija (gr. en, zyme, logos re, govor)
nauka o encimima (fermentima).
encimohemija (gr. en, zyme chemeia) grana
hemije koja se bavi prouavanjem delovanja
encima.
eozin (gr. eos jutarnja rumen, zora) bledocrvena fluorescentna boja koja slui, izmeu
ostaloga, bojenju mikroskopskih predmeta.
eozinofilija (gr. eos zora, phileo volim)
povean broj eozinofilnih belih krvnih elija.
eozoik (gr. eos zora, osvit, zoon ivo bie)
razdoblje u razvoju Zemlje kada se javljaju
prvi tragovi ivih bia.
eojski (gr. eos zora) koji potie sa Istoka,
istoni, koji je doao ili dospeo sa Istoka
(tj. u Grku).
eo ipso (lat. eo ipso) samim tim, samo sobom,
samo sobom razumljivo.

Eol

288

Eol (gr. Aiolos) kit. bog i gospodar vetrova kod

starih Grka.
eoliti (gr. eos zora, lithos kamen) pl. kamenje
koje neki naunici smatraju za orua i posude
preistorijskih ljudi iz tercijarne periode.
Bolova harfa cev sa icama od creva koja se,
poput sprave to pokazuje pravac du-vanja
vetra, na vetru okree, pri emu ice, pod
uticajem vetra, zvue obino u akordima; up.
Eol.
eolska ero zija geol. mehaniki rad vetra na
prenoenju materijala i odiranju zemljita,
naroito u pustinjama, stepama i drugim
predelima sune klime.
eolski (gr. aiolos) vetrovit, buran, nagao, brz.
eolski dijalskat najstarije od tri glavna grka
nareja; up. Eolci.
eolski talozi geol. talozi koji se stvaraju kada
vetar donosi sa povrine stena sitan kameni i
mineralni prah, pa ga razno-si kao prainu u
velike daljine, a kada snaga vetra malake,
onda ta praina pada na zemlju i stvara
taloge.
Eolci (gr. Aiolels) jedno od etiri glavna
plemena starih Grka u Tesaliji i zap. Grkoj,
po mitologiji poreklom od Eola, sina
Helenovog.
eon (gr. aion) dug period vremena, neizmerno
dugo vreme, nepromenljivo trajanje, venost;
period sveta.
eonije (gr.) pl. proslave stogodinjica, ju-bilarne
proslave.
eonomantija (gr. eionos ptica, manteia proricanje, gatanje) proricanje po letu i glasu
ptica.
Eos (gr. Heos, Eos) mit. boginja zore kod
starih Grka.
eosin v. eozin.
eocen (gr. eos zora, kainos geol. starija
tercijarna formacija, nazvana zato to u
njenim okamenotinama ima veoma malo onih
koje bi se mogle dovesti u vezu sa danas ivim
vrstama, te se pojavljuje kao zora (eos)
novog stvaranja; posle ove dolaze: oligocen,
miocen i pliocen.
ep (gr. epefn kazivati, rei, epos junake
pesma, herojska pesma) poet. up. epopeja.
epagoga (gr. epagoge dokazivanje izvoenjem
slinih primera i sluajeva) log. v. in-dukcija;
pr. epagoki.
spagomeni (gr. ep-ago dodajem, umeem) u
kalendaru naroda koji imaju dvanaest meseci
po trideset dana; pet dana koji se, na kraju,
dodaju ovim mesecima da bi se navrilo 365
dana.
epakma (gr. epakmos zailjen, zaotren, epi
na, za, akme vrh, vrhunac) med. pogoravanje bolesti.
epakmastian (gr. epakmastikos koji raste u
sili) koji raste, koji se pojaava, koji se
zaotrava.
epakti (gr. ep-ago umetnem, dodam, epaktos
uveden, umetnut) pl. broj dana za koliko
Sunana godina premauje Meseevu godi-

nu od dvanaest meseci; broj dana Meseeve

starosti prvoga dana godine (danas prvog
januara, nekada prvog ili dvadeset drugog
marta).
epanadiploza (gr. ep-anadiplosis udvostruenje) poet. udvostruavanje, kada se jedna
reenica zavrava istom rei kojom je i
poela; med. ee vraanje napada groznice;
prelaenje jedne proste bolesti u komplikovanu.
epanalepsa (gr. epanalepsis ponavljanje) poet.
kada se jedna re ili vie njih, posle due
umetnute reenice, ponovi na kraju, esto sa
jaim naglaskom; kada istom rei kojom se
neka reenica ili neki stih zavrava druga
reenica ili drugi stih poinje.
epanastrofa (gr. epanastrophe) poet. izmena
mesta rei, premetanje rei, npr.: sumnje
nema, mesto: nema sumnje; figura u kojoj se
krajnjom rei jedne reenice poinje sle-dea
reenica; med. izvrtanje materice ili mokranog
mehura (beike); up. anastrofa.
epanafora (gr. epi-, apa-, phero nosim) poet. up.
anafora.
epanodos (gr. epanodos povratak) ret.
vraanje glavnom predmetu posle malog
udaljavanja od njega; ponavljanje rei
obrnutim redom, npr.: Ko ne moe ono to
eli, neka eli ono to moe"
(Leonardo da Vini).
epanortoza (gr. epanorthoo popravljam, eranarthosis popravka) popravljanje, vraanje u
ranije stanje ili raniji poloaj; ret. popravljanje
samoga sebe u govoru, popravljanje ili
dopunjavanje reenoga kakvim izrazom koji
jasnije i tanije iskazuje neku misao;
opominjanje, savetovanje.
eparma (gr. eparma otok, tuka) med. otok,
oticanje, osipanje.
eparh (gr. ep-archos) poglavar, zapovednik,
upravnik pokrajine u vizantijskom carstvu.
eparhija (gr. eparchia) oblast i delokrug
jednog eparha; u pravoslavnoj crkvi:
oblast koja stoji pod upravom jednog
episkopa ili arhiepiskopa.
epafereza (gr. epaphairesis) med. ponovno
oduzimanje, naroito krvi.
epegzegeza (gr. ep-exegesis) gram. dodato
objanjenje, dalje dopunsko objanjenje,
dodatak koji treba da objasni; up. apozicija.
epengl (fr. epingles) pl. baki, napojnica; a katr
epengl (fr. a quatre epingles) doteran, kao iz
kutije.
ependima (gr. ependyma gornja odea) znat. fina
tanka koica kojom su prevuene modane
upljine.
epenteza (gr. epenthesis) gram. umetanje jednog
slova ili sloga u neku re (u grkom,
nemakom i dr. jezicima).
epi- (gr. er!) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: na, nad, po.

epiblast

289

epiblast (gr. epi, blastos klica) fiziol. v. ektoderm.

epigamija (gr. epigamia) druga enidba ili druga
udaja; brak izmeu lanova razliitih stalea.
epigastrij(um) (gr. epigastrion, gaster trbuh)
anat. gornji deo trbuha, deo abdomena koji se
nalazi neposredno iznad eluca.
epigastrian (gr. epi-, gaster) koji pripada
epigastriju, koji je u vezi sa epigastrijem.
epigeneza (gr. epigignomai rodim se posle,
nastajem posle) biol. shvatanje po kome se
razvoj organskog sveta osniva na obrazovanju
organske klice kao novog proizvoda; up.
preformacija.
epigenema (gr. epigennema posle roeno,
posle stvoreno) neto to je naknadno prinio,
naknadno stvoreno ili roeno; med. bolest
koja se pridruila nekoj ranijoj bolesti.
epigevetika (gr. epi-, gignomai raam se)
biol. nauka koja ispituje uzrone mehanizme
koji dovode do razvitka individua.
epigenija (gr. epi-gignomai posle nastajem,
pridolazim) geol. rena dolina klisura-stog
oblika koja je useena u uzvienje iznad
nieg zemllta.
epiginian (gr. epi, gyne sena) bog. cvet
kojega aica, krunica, i pranikovi sudovi
stoje iznad plodnika, tj. koji se
' sam oploava (npr. cvet u jabuke i ruiastih
biljaka uopte).
epiglotis (gr. epiglottis) anat. grkl>ani poklopac
(koji zatvara grkljan).
epmglotitis (gr. epi, glotta jezik) tea. zapaljenje
grkljanog pokloga.
epigoni (gr. epi-gonoi) mig. potomci, naroito
sinovi sedmorice grkih junaka poginulih u
prvom ratu protiv Tebe, koji su, deset godina
posle njihove pogibije, osvetili smrt svojih
oeva i razorili Tebu; ist. sinovi naslednika
Aleksandra Velikog (dijadoha); deca iz drugog
braka; potomstvo uopte, naroito potomci
jedne velike epohe; lt-, pokolenje pisaca koji, u
nedostatku sopstvene stvaralake snage, rade
u duhu ideja i oblika svojih velikih
prethodnike; fig. podraavaoci, tra-banti.
e pi gram (gr. epigrapho, epigramma) poet.
prvobitno, kod starih Grka: natpis na umetnikim delima, nadgrobnim spomenicima itd.,
obino napisan u distisima; docnije: kratka
lirska pesma koja nam, zbijeno i jasno,
kazuje neku istinu, koja nas iznenauje, ali
koju odmah osetimo kao tanu i umesnu,
peckalica. Epigram treba da ima ove polovine:
oekivanje i objanjenje; u objanjenju se
nalazi tzv. aoka (poenta), poto je danas
svaki epigram zajedljiv. Kod nas su se, u
ovoj vrsti, najvie istakli: J. St. PopoviN, Br.
Radievi, Lj. Nenadovi, P. Preradovi, .
Jaki, J.J. Zmaj i dr.
19 Leksikon

epididimitis

epigramatist(a) (gr. epigramma) v. epigra-mist.

epigramatologija (gr. epigramma, logia) zbirka
natpisa; zbirka epigrama; nauka o epigramu
kao pesnikom rodu.
epigramist(a) (gr. epigramma) poet. pisac
epigrama, epigramski pesnik.
epigramski (gr.) u obliku epigrama; fig.
zajedljivo, satirino; kratko i jasno, kao u
epigramu.
epigraf (gr. epigraphe) natpis na nekoj kui,
nadgrobnom ili drugom spomeniku; naslov na
knjizi; geslo, mogo.
epigrafika (gr. epi-grapho) poznavanje natpisa,
deo nauke o starinama koji tumai i reava
antike natpise urezane u kamen, metal ili
drugi trajan materijal, to je od velike i
sigurne vanosti za poznavanje dravnog i
privatnog ivota starih naroda.
epigrafiki (gr.) koji je u vezi sa epigra-fikom
ili se tie epigrafike; koji ima natpis, npr.
epigrafika strana dinara, strana na kojoj je
natpis (za razliku od strane na kojoj je lik).
epideiktian (gr. epideiktikos pokazan) koji se
pokazuje, koji se istie, sjajan; epideiktian
govor sjajan, uzoran, umetniki govor.
epidemija (gr. demos narod, epidemia rai-renje
bolesti) med. bolest koja vlada nekim krajem,
zarazna bolest, zaraza, rednja, narodna
bolest; u uem smislu: bolest koja je dola
spolja i neko vreme vladala u nekom kraju,
no bolest od koje taj kraj inae ne pati; supr.
endemija.
epidemiolog (gr. epidemia, logos) med. prouavalac postanka, irenja i suzbijanja
zaraznih bolesti.
epidemiologija (gr. epidemia, logia) med. nauka
o
zarazi
i zaraznim
bolestima; pr
epidemioloki.
eoidemiav (gr. epidemem biti rairen u
narodu) med. koji vlada u nekom kraju,
zarazan.
epidendroi (gr. epi na, dendron drvo) be.
biljka gotovanka (parazitna biljka) koja raste
po drveu.
epiderm(a) (gr. epi, erma koa) zool. pokoica,
najgornji sloj oveje i ivotinjske koe; bog.
kod viih biljaka: najgornji sloj elija
(pokorica), koji prvobitno zatvara sa spoljne
strane sve delove biljke, a docnije se esto
zamenjuje sekundar-nim tkivom.
epidermoid (gr. epi, erma koa, eidos vid,
oblik) biol. pokoino tkivo, pokorino tkivo.
epidermski (gr. epi, erma) koji pripada
pokoici ili pokorici, koji je u vezi sa
pokoicom ili pokoricom;up epiderma.
epididimis (gr. epididymis) zool. pasemnik.
epididimitis (gr.) med. zapaljenje pase-mnika.

epidijaskop

290

epidijaskop (gr. epi, dia kroz, skopeo gledam)

opt. aparat koji i prozirne i nepro-zirne objekte
dovoljno jasno projicira.
epidiktian (gr. epideiktikos) v.epideikti-an.
epidoza (gr. epidosis) dodatak; med. neobino
uveavanje jednog dela tela; napredovanje
(ili: zaotravanje) neke bolesti.
epidozit (gr.) stena iz grupe kristalastih
kriljaca, sastavljena preteno od epi-dota i
kremena.
epidot (gr.)lv mineral, silikat alumini-juma,
gvoa i kalcijuma, iji se providni primerci
prerauju u drago kamenje.
epidrom (gr. epidrome) med. navala sokova,
naroito krvi;>17. kongestija.
epizsuksis (gr. epizeuxis) ret. ponavljanje jedne
rei, sa naglaskom, u govoru, npr. Davno,
davno je to bilo."
epiziotomija (gr. episeion stidnik, tome
seenje, rezanje) med. rasecanje zavrnog
prstena poroajnog kanala da bi se proirio
sramnini procep, kako bi se pre izvrio
poroaj i spreio rascep meice.
epizoda (gr. ep-eis-6dion umetak, dodatak)
dijaloki deo izmeu horskih pesama u
starogrkoj tragediji; aljivi umeci u
komediji; samostalni, tj. bez jae veze sa
glavnom radnjom, delovi u romanu, epskoj
pesmi, drami ili govoru; fig. sporedna radnja,
uzgredan dogaaj, neto umetnuto to je u
slaboj ili ni u kakvoj vezi sa glavnim
predmetom.
epizodan (gr.) umetnut, sporedan, uzgredan, u
slaboj ili ni u kakvoj vezi sa celinom;
epizodna pesma sporedna pesma, umetnuta
pesma.
epizona (gr. epi na, zone pojas) najvia
zona preobraava stena u Zemljinoj kori sa
niskom temperaturom u kojoj deluju stalno
boni potisci; ispod nje lei mezozona, a jo
dublje katazona.
epizoon (gr. epi-, zoon ivotinja) zool. goto-van
koji ivi na spoljnoj povrini koe; pl. epizoa;
entozoon.
epizoonosologija (gr. epi-, zoon, nosos bolest,
logia) nauka o stonoj zarazi.
epizootija (gr. epi-, zoon) ivotinjska, naroito
stona zaraza veih razmera, pomor stoke.
epizootian (gr.) zarazan, koji ima oblik
zaraze (kod ivotinja).
epizootiologija (gr. epi-, zoon ivotinja, logia
nauka) nauka o parazitima i zaraz-nim
bolestima domaih ivotinja.
epik (gr. epos junake pesma) pisac epskih
pesama, epski pesnik; up. epski.
epika (gr. epos, fr. epique) pong. epsko pesnitvo pesnitvo koje lagano i opirno pria
ono to se desilo ili to se moglo desiti
nekada u ivotu, ne isti-ui pri tom i
oseanja koja ti dogaaji u nama izazivaju,
kao to je to sluaj kod druge dve glavne
pesnike vrste (lirskog i dramskog pesnitva).

epilion

epikarpi)(um) (gr. epi-, karpos plod) med.

flaster za puls; zavoj oko tanog korena;
bog. pokorica oplodnice, spoljna koa ploda;
supr. endokarpij(um).
epikauma (gr. epi-kaio palim na povrini) med.
mehur od opekotine; otok zenice ili otok na
ronjai.
epikerastika (gr. epi-kerastika) pl. ubla-avna
sredstva, sredstva za ublaavanje, za
razblaavanje.
epikranijum (gr. epi-, kranion lubanja) zool.
gornji deo lubanje.
epikriza (gr. epikrisis procena, odluka) med
nauio objanjenje i utvrivanje jednog
sluaja oboljenja s obzirom na njegov
postanak, tok i ishod.
epikureizam (gr. Epikuros) filozofska kola
starogrkog filozofa Epikura (341-270. pre
n.e.): svetovi se bez boanskog upravljanja
razvijaju time to se atomi, sem kojih ne
postoji nita do prazan prostor, skupljaju i
ponovo rastva-raju; isto tako postaju i
nestaju iva bia i dua, koja se sastoji od
najfinijih atoma; vrednost saznavanja prirode
sastoji se u tome to oslobaa oveka od uasa
praznoverice, religije i straha od smrti; ovo
osloboenje je potrebno radi sticanja
blaenstva, koje nije u udnom uivanju,
nego u tome to se telo oslobaa od bolova a
dua od nespokojstva (u netanom i
pogrenom smislu, koje su proirili
protivnici, epikureizam je elja za uivanjem
i ulnom nasladom).
epikurejac (gr. Epikuros) pristalica Epikurove filozofije, koja u oseanju duhovnog
blaenstva, to dolazi kao posledica
osloboenja due od nespokojstva a tela od
bola, gleda najvie dobro; no kako su
Epikurovi uenici i protivnici njegova naela
izopaili odajui se vie udnim uivanjima i
nasladama, epikurejcem se obino smatra
ovek odan udnim nasladama, dakle:
razvratnik, sladostrasnik i sl.Jlr epikurejski.
epilator (fr. epilatoire) sredstvo za skidanje,
upanje dlaka.
epilacija (fr. epiler, epilation) upanje, vaenje,
skidanje dlaka naroitim prepara-tima ili
pomou elektrine struje radi leenja ili
ulepavanje.
epilema (gr. epi, lemma dobitak)ret. pitanje ili
napomena koju govornik sam sebi postavi,
pa odmah na nju odgovori.
epilepsija (gr. epi-lembano, epilepsia) med,
padajua bolest, padavica, gora, velika bolja,
gorska bolest.
epileptika (gr. epileptika padavica) pl. med.
lekovi protiv padavice.
epileptian (gr.) koji se odnosi na epilep-siju,
bolestan od epilepsije.
epileptiar (gr. epileptikos) med. onaj koji
pati od padavice, padaviar. epilion (gr.
epyllion) poet. mali epos, mala pesma, pesmica.

291
epilog (gr. epi-logos) zavrna re, pogovor;
zavrni govor na kraju nekog pozorinog
komada kojim se glumac obraa gledaocima;
fig. zavretak ili neposredna posledica nekog
dogaaja ili radnje; sulr. prolog.
epilogizam (gr.) log. na osnovu poznatih
injenica i okolnosti zakljuivanje o
injenicama i okolnostima koje jo nisu
poznate.
epimeleti (gr. epimeletes) pl. u staroj
Grkoj, naroito u Atini: upravnici i stareine
raznih upravnih zvanja.
epimenija (gr. epimenios meseni) rtva koja
se prinosila svakog meseca kod starih Grka;
fiziol. menstruacija.
epimitij(um) (gr. epimythion) poet. zavretak
pesme, prie ili basne koji sadri moralnu
pouku koja se iz toga moe izvesti,
naravouenije".
epimona (gr. epimone zadravanje, epimeno
zadravam) Ret. zadravanje na jednom
predmetu da bi se to iscrgije izloio i
objasnio.
epivefrin (gr. epi, nephros bubreg) med. v.
adrenalin.
epivikion (gr. epi-, ruke pobeda, epirakion)
proslava pobede, sveanost u slavu pobede;
pobednika pesma u ast pobednika u
narodnim i olimpijskim utakmicama (kod
starih Grka).
epinikijski (gr. epi-, nike) koji pripada pobedi,
pobedim, pobedniki.
epinomis (gr. epi-, nomos zakon) dodatak
zakonu; dodatak uopte.
eedometrija (gr. epipedon ravan) geom. v.
planimetrija.
epipetalan (gr. epi-, petalon list) bog. sa
natcvetnim tukom.
epiplazma (gr. epi-plasso) med. oblog, melem
za leenje rana.
epipleksija (gr. epiplexia) med. uzetost jedne
strane usled udara kaplje; pr. epiplekti-an.
epiplektiar (gr.) med. onaj kome preti opasnost
od kaplje.
eleroza (gr. epiplerosis prepunjenje) med.
bolesna punokrvnost, prekomerno punjenje
arterija krvlju.
epirater (fr. epurateur) preiava, maina za
preiavanje pamuka.
eiirenon (gr. epi, lat. gep bubreg) med. v.
adrenalin.
episemazija (gr. episemasi'a pokazivanje, pojavljivanje bolesti) med. predznaci bolesti.
episemema (eng. episememe) liigv. najsitnija
sintaksika jedinica.
episilogizam (gr. epi-, sillogismos posredni
zakljuak) log. silogizam koji sadri kao
jednu premisu zakljueni sud, konkluziju,
drugog silogizma; zakljuak koji dolazi kao
posledica nekog drugog zakljuka.
19'

epistil

episkop (gr. episkopos posmatra) opt. aparat

koji moe da projicira i neprozirne objekte
pomou jake svetlosti.
episkop (gr. episkopos nadzornik, episkopeo
nadgledam) vladika, biskup.
episkopali (gr. episkopos) pl. lanovi episkopalne ili biskupske (avglikaiske) crkve
u Engleskoj.
episkopaliziranje (gr. episkopos nadzornik)
uvoenje
episkopskog
dostojanstva
i
episkopske vlasti.
episkopalist(a) (gr. episkopos) katolik koji ne
priznaje papu kao vrhovnog predstavnika
crkve, nego biskupe skupljene u jednom
optem koncilu.
episkopalni (gr. episkopeo nadgledam) vladianski, biskupski; episkopalni sistem
shvatanje po kojem najvia crkvena vlast
treba da je u rukama svih biskupa i
njihovog opteg koncila, za razliku od
papalnog ili kurijalnog sistema, koji danas
vlada u katolikoj crkvi i po kojem svu vlast
ima papa (u pravoslavnoj crkvi vai i danas
episkopalni sistem); epi-skopalna crkva
engleska anglikanska crkva.
episkopat (gr. episkopos) vladianstvo, biskupstvo; zvanje i dostojanstvo vladike ili
biskupa; sve vladike ili svi biskupi, kao
celina.
episkopija (gr.) zvanje i oblast koja stoji pod
upravom jednog episkopa.
episkopokratija (gr. episkopos nadzornik,
kratia vlast) vladavina (ili: svemo) episkopa
i svetenstva (npr. u nekoj dravi).
episkopska projekcija opt. prikazivanje slika ili
predmeta pomou odbijanje svetlosti.
epispadija (gr. epi-, spao vuem) med. uroena
anormalnost koja se sastoji u ispu-tanju
mokrae kroz poleinu mukog spolnog
organa; gornji procep uda.
epispazmus (gr. epispao privlaim) vetake
izvlaenje obrezane gornje koe na
mukom spolnom organu da bi se time
dokazalo nejevrejsko poreklo (to su, u doba
rimskih careva, esto radili odro-eni
Jevreji); takav Jevrejin zvao se epi-spast.
epispast (gr.) v. pod epispazmus.
epispastikum (gr.) med. sredstvo, flaster za
izvlaenje.
epispastian (gr.) med. opti naziv za sup-stance
koje proizvode plikove na koi, npr. za
slaicu, kantarion i dr.
epistaksis (gr. epistazein nanovo kapati) ned.
curenje krvi iz nosa.
epistemologija (gr. episteme znanje, saznanje,
nauka, logia) fil. teorija saznanja; nauka o
aksiomima filozofije.
epistemonian (gr. epistemonikos) koji spada u
nauku, nauni.
epistil (gr. epistylis, epistylon, epistylos stub)
arh. greda koja stoji povrh stubova i

epistola

292

epifiti

spaja ih,
arhitrav; glava ili venac na epitem(a) (gr. epithema) med. oblog, naroito
stubu.
oblog za eludac; epitema.
epistola (gr. epistole, lat. epistola) pismo, epitet (gr. epithetos) poet. pridev ili prilog koji
poslanica, pismena poruka; u Novom zave-tu:
dolazi uz glavnu re kao pomo da bi
apostolsko pismo, poslanica; fig. grdnja preko
predstava bila to ivlja, potpunija i lepa,
pisma, vakela; poetska epistola pismo u
npr. beli dvori, rusa kosa, carsko grlo;
obliku pesme, poslanica u stihovima.
epiteton ornans (lat. epitheton ornans)
ukrasni pridev, ukrasni prilog.
epistolar (nlat. epistolarius) u katolikoj
crkvi: svetenik koji na bogosluenju ita
epitimija (gr. epithymia) med. udnja, pouda,
apostolske poslanice. epistolarij(um) (nlat.
elja, jak prohtev za jelima to ga osea
epistolarium) knjiga u kojoj su pobeleene
ena za vreme trudnoe.
biblijske poslanice, zbirka biblijskih poslanica. epitimija (gr. epitimia) kazna kojom vie
epistolarni (gr. epistole) pismeni, u obliku
crkvene vlasti kanjavaju neko sveteno lice
za uinjenu krivicu; poslati na epitimiju
pisma; epistolski. epistolij(um) (lat.
poslati svetenika u manastir da izdri kaznu
epistolium) malo pismo,
na koju je osuen.
pisamce. epistolograf (gr. epistole, grapho)
epitogij(um) (gr. epi-, lat. toga) gornji ogrta;
onaj koji
med. zavoj za rame.
pite pisma, pisac pisama. epistolografija
epitoma (gr. epitome) kratak izvod iz nekog
(gr. epistole, graphia) vetina sastavljanja
veeg dela, pregled sadrine.
pisama (ili: poslanica).
epitomirati (gr.) dati (ili: izraditi) kratak
epistolski (gr. epistole) v. epistolarni.
pregled nekog dela, napraviti izvod.
epistomij(um) (gr. epi'-stomizo zapuim
epitrahilj (gr. epi-, trachelos vrat) deo
usta) tea vale na ustima. epistrof (gr. epiodede pravoslavnih svetenika koji se nosi
strepho okreem) zool. drugi vratni prljen, koji
o vratu i stoji ispod glavne gornje odede
pomae okretanje glave.
(stihara).
epistrofa (gr. epistrophe okret) med. vraanje
epitrit (gr. epitritos) metr. stihovna stopa od
bolesti, sluaj kada se bolest, koja je bila ve
etiri sloga koju sainjavaju jedan spondej i
pri kraju, povrati. epistula v. epistola.
jedan jamb ili spondej i trohej, tako da oba
episcenij(um) (gr. epi-, skene, lat. scena) poz.
para slogova stoje u ritmi-kom odnosu tri
gornji deo pozornice.
prema etiri: i (prvi),
epitaza (gr. epitasis, pojaanje, porast, epi- U - - (drugi), - - i - (trei), -------- U (etvrti
teino) med. pojaanje, pogoranje u stanju
epitrit).
neke bolesti, porast vatre; poz. za-plet u epitropa (gr. epitrope) ret. privremeno ustupozorinom komadu. epitalam (gr. epi-,
panje, doputenje.
thalamos lonica) svad-bena pesma kod starih epitrohazam
(gr.
epi-trochazo
ovla
Grka i Rimljana koja se, obino u horu, pevala
dodirnem) povrno dodirivanje; ret. nagopred lonicom (thalamos) mladenaca, svatovac.
milavanje veeg broja misli u jednom
epitaf (gr. taphos, epitaphion) nadgrobni
periodu govora.
natpis (na spomeniku); nadgrobni spomenik, epifanija (gr. epi-phainamai, epiphaneia)
spomenik uopte.
pojavljivanje, naroito: pojavljivanje nekog
epitafijus (gr. epitaphios) posmrtni govor,
boga i praznovanje u ime toga; u hrianskoj
naroito govor u slavu boraca poginulih za
crkvi: dolazak Spasitelja meu ljUDe; u
katolikoj crkvi: proslava dolaska triju
otadbinu.
kraljeva novoroenom Isusu; u pravoslavnoj
epitafist(a) (gr. epitaphion) pisac
crkvi: Bogojavljenje.
nadgrobnih natpisa, pisac epitafa. epiteza (gr.
epifenomen (gr. epiphaino pojavljujem se
epithesis dodatak) gram. prira-stak, tj.
posle) fil. pojava koja ide kao pratilja vanijih
dodavanje na kraju rei jednog slova ili
procesa, zbivanja, npr. svest, psihike
sloga radi jaeg artikulisanja te rei, npr. -ka
pojave; med. uzgredna (ili: sporedna)
(u meneka), -na (od,ena), -r (tadarj itd.
pojava kod neke bolesti.
epiteza (gr. epi, thesis postavljanje) mom.
epifiza (gr. epiphysis prirataj, pro-duak,
postanak glasa.
epi-phyomai) rastem na, uhvatim se za; znat.
epitel (gr. epi, thele bradavica, dojka) fi-zkol.
kotana jabuica, okrajci dugih kostiju; mala
neno povrinsko tkivo na sluzo-koi, npr. na
endokrina lezda koja se nalazi na zadnjem
usnama, sisama itd.; pl. epiteli delii koe.
delu srednje komore mozga, vana za
enitelijalan (gr.) koji se odnosi na epitel.
razvitak telesnih i spol-nih osobina oveka,
epiteliom (gr.) med. epitelijalni rak.
naroito po tome to regulie i koi prerano
razvijanje spol-nih obeleja.
epifilosperma (gr. epi, phyllon list, sperma
seme) pl. bot. biljke iji se cvetovi nalaze na
listovima.
epifiti (gr. epi-phyomai rastem na) pl. bot.
gotovanske biljke koje rastu na drugim

epifonema

293

biljkama, ali ne oduzimaju od njih hranu kao

to je sluaj kod ostalih gotovana (parazita).
epifonema (gr. epiphonema) uzvik, poklik;
ret. krepka zavrna misao u govoru.
epifora (gr. epiphora) zakljuak, zavretak;
ret. ponavljanje jedne rei ili vie rei na
kraju reenice; med. suenje (oiju).
epiheirema (gr. epicheirema) mog. zakljuivanje, dokazivanje; ret. nagomilavanje
zakljuaka ili dokaza na kraju govora,
zavretak govora u kojem svaki stav ima i
svoj dokaz; epiherema.
epiherema (gr. epicheirema) v. epiheirema.
spihorian (gr. epichorios) domai, obia-jan,
domorodan; up. enoemian.
epihroza (gr. epfchrosis prebojenje) med. osip po
koi u boji.
epicentar (gr. epi-, kentron, lat. centrum
sredite) povrinsko sredite; kol. ono mesto
na povrini kamene Zemljine kore koje se
nalazi vertikalno iznad hipocen-tra, tj. mesta
u kamenoj Zemljinoj kori u kojem je izvor
zemljotresa.
epicenum (gr. epikoinos, lat. epicoenum)
gran. re koja vredi za oba roda, i muki i
enski.
epicikl (gr. epi-, kyklos krug) astr. mali krug
ije se sredite kree obimom nekoga drugoga
kruga (u Ptolomejevu geocen-trinom sistemu
taj drugi krug je vei, zvani deferent);
geocentrina putanja planete; pr. epiciklian.
epicikloida (gr. epi-, kyklos eidos oblik) kriva
linija koju opisuje jedna taka na obimu
kruga koji se kotrlja sa spoljne strane
jednog nepominog kruga.
epod (gr. epodos) arobnjak, gatalac, onaj
koji pomou arolijskih pesama, izreka,
gatalica i natprirodnih sredstava pomae i
lei; up. magnetizer.
epoda (gr. epado pripevam, epode) poet. pri-pev,
refren, umetnut stih, zavrna pesma koja
dolazi posle strofe i antistrofe u starogrkim
horskim pesmama; vrsta lirske pesme kod
Horacije kod koje naizmenino dolaze
jedan krai stih (versus epodus) i jedan
dui.
epodian (gr. epodos) poet. koji se pripeva,
umetnut; sa refrenom, pripevom.
epoleta (fr. epaulette) voj. naramenica na kojoj
stoji znak oficirskog ina; dobiti epolete
dobiti oficirski in, postati oficir; izgubiti
epolete prestati biti oficir, biti lien
oficirskog ina.
epolirati
(fr.
epauler)
voj.
zakloniti
grudobranom, opkopom; zatititi krila vodom,
barutinom itd.
epolman (fr epaulement) voj. grudobran
napravljen od nabacane zemlje, dakova
peska i dr.
eponim (gr. eponymos) onaj po kojem je
neto nazvano, koji daje nekoj stvari ime (kao
to je npr. u Atini bio prvi arhont,

po kome je tekua godina dobijala ime, u

Sparti prvi efor, u Tebi prvi beotarh).
eponimiav (gr.) nazvan, prozvan, istoime-ni;
kada smisao i znaenje imena odgovara
karakteru ili sudbini onoga koji nosi to ime.
epopeja (gr. eipein kazivati, rei, epopoiia)
junaki spev, jedinstveno pesniko prikazivanje izvesnog niza znatnih dogaaja
okupljenih oko jednog sredita, tj. oko
glavnog junaka; epopeja moe biti narodna,
koja je uglavnom sastavljena od narod nih
pesama i pria (,,Kosovo" od St. Novakovia,
Lazarica" od Sr. Stojkovia, Ilijada",
Odiseja" i dr.) i umetnika koju je napisao
samo jedan pesnik; ova poslednja ima etiri
vrste: istorijska epopeja, koja opeva znatne
istorijske dogaaje, romantina epopeja, koja
opeva junake i ljubavne pustolovine uvenih
vitezova, pobona epopeja, sa sadrinom iz
Svetog pisma, i komina epopeja, u kojoj
mata dolazi u sukob sa razumom ili
oseanjem; ep, epos, epska pesma.
epos (gr. eipem, epos) poet. v. epopeja.
epoha (gr. ep-echo, epoche) doba, vreme
nekoga znatnog dogaaja od koga se poinje
brojati izvestan niz godina, odsek ili period
vremena; initi epohu stvarati jedno novo i
znaajno doba, uiniti sebe ili doba u kojem
se ivi znaajnim, izazvati velik ugled, biti
znaajan; astr. proizvoljno utvren datum za
koji su uneti u tablice elementi nuni za
izrauna-vanje mesta nekog nebeskog tela.
epohalan (gr. epoche) znatan, veoma
znaajan, velik, koji ini epohu, koji svojom
vrednou i znaajem nadmaava sve to se u
tom vremenu dogodilo i daje mu svoje
obeleje (npr. epohalan pronalazak, uspeh
i sl.).
epohant (gr. epoche, nlat. epochans) onaj
koji izvri neto krupno i znaajno, onaj
koji predstavlja, koji ini epohu.
e profundis (lat. e profundis) iz dubine, npr.
pevati.
epruveta (fr. eprouvette) zadnivena staklena
cev za vrenje hemijskih opita, ogleda.
epsilon (gr. e, psilos go, nag) ime petog slova
grke alfabete = kratko e; up. eta.
epsilontika (gr. epsilon) mat. meu matematiarima uobiajen naziv za rigorozno
izlaganje matematike analize; izraz je
potekao otud to se u mnogim dokazima iste
analize upotrebljava grko slovo (epsilon)
kao oznaka za proizvoljno malu pozitivnu
veliinu.
epsilontiar (gr.) matematiar koji smatra da
se matematika mora uvek izlagati u potpuno
strogoj formi, ak i za nematema-tiare; fig.
preterano strog matematiar.
epski (gr. epos) koji se tie epske poezije; fig.
junaki, opiran; epska pesma v. epopeja;
epska plastinost prianje koje u epu mora
biti tako ivo i oigledno kao

294
da se dogaa pred naim oima; epska poezija
v. epika; epski pesnik=epik; epska irina ili
opirnost lagano prianje mnogih dogaaja u
kojima uestvuje, pored glavnog junaka, vei
broj junaka, opisivanje svega nadugo i
nairoko; epski stih stih kojim se ponajee
piu epske pesme (deseterac i heksametar.)
epsomit (po eng. gradu Epsomu) gorka so,
mineral, magnezijumov sulfat s kristalnom
vodom MgSO4X7H2O.
epulis (gr. epulis) med. mekani izrataj na
desnima.
epuloza (gr. epulosis) med. zaraivanje, zaraenje, zamlaivanje, zamlaenje, npr.
rana.
epulotikon (gr. epulotikos koji pomae zamlaenju, zaraivanju) med. lek za
skupljanje i suenje rana.
epulotikum med. v. epulotikon.
epurativan (nlat. epurativus) koji isti (ili:
trebi, preiava).
epuracija (nlat. epuratio) ienje, preiavanje, trebljenje.
epurirati (lat. purus ist, nlat. erigage) oistiti,
preistiti, otrebiti, prebrati.
Epur si muove (ital. Eppur si muove) Pa ipak
se kree" (tj. Zemlja), rei koje je uzviknuo
Galilej pred inkvizicionim sudom kad su ga
primorali da se odrekne Kopernikovog
uenja.
epa (nlat. aega) raunanje vremena, nain
raunanja vremena od nekog znatnog
dogaaja; hrianska epa, naa epa
raunanje vremena od poetka hrianstva,
od roenja Hristova; kod muslimana od
Hidre-ta, Muhamedovog bekstva iz Meke
(622. god. n. e.); kod starih Rimljana od
osnivanja Rima (753. god. pre n. e.).
eradijacija
(nlat.
eradiatio)
izraivanje,
izraenje, zraenje, putanje zrakova
svetlosti i toplote.
erantan (lat. eggage lutati, errans) koji luta, koji
je u zabludi, koji grei; skitalaki.
erar (lat. aerarium) dravna blagajna starog
Rima u Saturnovom hramu na Kapitolu;
dravna imovina (za razliku od fiskusa ili
privatne imovine careva); otuda, danas:
dravna imovina, dravna (ili: zemaljska,
gradska) blagajna.
erare humanum est (lat. eggage humanum est)
u ljudskoj prirodi je da grei.
srarijalni (nlat. aerarialis) v. erarni.
erarij(um) (lat. aerarium) v. erar.
erarni (lat. aerarius) koji se tie dravne kase;
erarni prihodi i rashodi, prihodi i rashodi
dravne blagajne.
erata (lat. eggage greiti, erratum, errata) pl.
tamparske greke; spisak tampar-skih
greaka koji, obino, dolazi na kraju
knjige; up. eratum.
erata korige (lat. errata corrige) ispravi
tamparske greke (obino se stavlja na kraju
knjige, kao naslov spiska tampar-skih
greaka).

ergosterin

eratian (lat. erraticus) koji luta, koji se

premeta; nepostojan, nepravilan, nere-dovan,
nastupni; eratine stene geol. putu-jue stene,
lutajue stene, tj. one koje se nalaze na
povrini Zemlje daleko od mesta na kojem
su postale; eratine bolesti med. nepravilne,
neredovne, nastupne, atipine bolesti, npr.
groznica.
Erato (gr. Erato) mit. jedna od devet muza,
zatitnica poezije, naroito lirske (ljubavne), i
erotine muzike; u umetnosti obino
prikazivana sa lirom; up. muza.
eratum (lat. erratum) greka, zabluda, omaka;
naroito: tamparska greka; pl. erata.
erbij(um) (lat. erbium) hem. element, red. br. 68,
atomska masa 167,26 metal iz grupe retkih
zemalja (lantanida).
erg (gr. ergon rad, delo) 1. fiz. jedinica rada u
apsolutnom sistemu mera: rad koji jedinica
sile (jedan din) izvri kad napadnu taku
pomeri za jedinicu duine (1 st); kiloerg rad
od hiljadu erga; megaerg rad od milion erga;
deset megaerga zove se dul (eng. joule), tj.
rad koji je potreban da se teret od 1,02 kg
podigne na visinu od 10 st.
erg (arap. erg, pl. areg) 2. geogr. naziv za
izvesne oblasti u Sahari pokrivene peanim
dinama, nasuprot stenovitim zaravnima ili
hamadama".
ergastika (gr. ergazomai radim, delam)
uenje o radu i radinosti.
ergativ (gr. ergon rad, delo) liigv. padeni oblik
u nekim jezicima (baskijskom npr.) koji
pokazuje od koga potie stanje u kome se
nalazi subjekat.
ergela (pere. hargele, tur. hergele) l. odgajalite
konja, stoarska ustanova za unapreenje
konjarstva; 2. opor, krdo, mnotvo (najee
konja).
ergo (lat. ergo) dakle, stoga, prema tome.
ergograf (gr. ergon rad, grapho beleim)
aparat za beleenje rada to ga mogu izvriti
miii prstiju.
ergometar (gr. ergon metron) med. sprava za
merenje rada to ga izvri jedan mii ili
grupa miia.
ergometrin hem. jedan od alkaloida raane
glavnice (Secale cornutum) kao i ergota-min,
upotrebljava se za zaustavljanje krva-vljenja
iz materice posle poroaja.
ergonomija (gr. ergon, nomos obiaj, red,
zakon) nauka koja prouava odnos izmeu
oveka i sredstava za proizvodnju i koja
pokuava da iznae najpogodnije uslove u
psihikom i fizikom pogledu odnosa ovek
maina.
ergostat (gr. ergon rad, istemi stavim,
stanem) med. aparat za terapeutiko iskoriavanje rada miia, kod koga bolesnik,
obrui jednu ruicu, moe da izvri tano
odreenu koliinu rada.
ergosterin v. ergosterol.

ergosterol

295

ergosterol hem. provitamin vitamina D2, koji

nastaje zraenjem ergosterola ultraljubiastim zracima; ergosterin.
ergotamin (fr. ergotine) hem jedan od alka-loida
raeve
glavnice
(Secale
cornutum);
upotrebljava se, uglavnom, za zaustavljanje
krvavljenja iz materice; up. ergometrin.
ergotizam (fr. ergot glavnica) med. trovanje
raevom glavnicom, naroito posle pokuaja
nasilnog pobaaja.
ergotin (fr. ergotine) med. vaan sastojak raeve
glavnice ili izrodice, koji izaziva skupljanje
krvnih sudova i nekih miinih snopia,
naroito kod materice; ergotinin.
ergotinin (fr. ergotine) v. ergotin.
Ereb (gr. Erebos) mit. boanstvo mraka; kod
Homera: carstvo mrtvih, podzemni svet,
pakao; kod Hesioda: mitsko bie, sin Hao-sov,
otac Etera (nebeskog prostora) i He-mera
(dana).
erekcija (lat. erectio) podizanje, uspravlja-nje,
uzdizanje, fiziol. dizanje, nabreknu-e,
kruenje mukog spolnog organa kao
posledica spolne razdraenosti; osni-vanje,
ustanovljavanje,
podizanje,
izvoenje,
graenje.
eremit (gr. eremites, lat. eremita) pustinjak,
usamljenik, isposnik, anahoreta.
eremitaa (fr. eremitage) pustinjakovo obitavalite, isposnika elija; usamljeno mesto,
usamljena kuica; kuica u parkovima
izraena od drveta ili kamena, naroito bila
omiljena kao ukras u HU veku; ime uvene
galerije slika u Lenjin-gradu; vrsta finog
burgundskog vina.
eremitizam (gr. eremos pust, usamljen) pustinjatvo,
usamljenitvo,
isposnitvo;
pustinjaki (ili: usamljeniki, ispo-sniki)
ivot.
erepsin (gr. ereipo obaram, raskidam) fiziol.
ferment sluzokoe tankoga creva koji
rastvara belanevine.
eretizam (gr. erethi'tho) med. v. eretizija.
eretizija (gr. erethitho nadraim, raz-draim)
med. uznemirenost, razdraenost, npr. mozga;
bolesno uveana uzbudljivost; eretizam.
eretian (gr. erethitho nadraim) uzbuen,
uznemiren, razdraen.
ereuksis (gr. ereiigomai podrignem, rigam)
med. riganje, podrigivanje; eruktacija.
erzak (arap. arzaq, tur. erzak) hrana, jelo.
Erida (gr. Eris) mit. boginja svae i razdora kod
starih Grka. Na svadbi Ahilovih roditelja
Peleja i Tetide bacila meu goste zlatnu
jabuku, na kojoj je pisalo: Najlepoj (te
kalliste), i time izazvala meu uesnicima
svau i mrnju, to je, posredno, dovelo do
Trojanskog rata.
Eridina jabuka jabuka razdora, seme razdora;
up. Erida.
erizipel (gr. erysipelas, erythros crven, pel-1a
koa) med. zarazna bolest: vrbanac, vr-

eritroza

bolac, plamenik, brnka, crveni vetar, jar-bolac,

plamac, poarica, gronici. erizipelatezan (gr.
erythros pella) med. slian sa crvenim vetrom, u
vezi sa vrban-cem, crvenim vetrom; koji boluje
od erizi-pela.
erina (gr. en-, ris, rinos nos) pl. med. sredstva
protiv kijavice.
erinija (gr. erinys) pl. erinije boginje osvete kod
starih Grka, koje su, kao izvri-teljice
Pravde,
naroito
vrile
osvetu
nad
zloincima; kod Rimljana furije.
eriometar (gr. erion vuna, metron) v. eirometar.
erir (tur. harir) svileno platno.
eristika (gr. eris svaa, prepirka, razdor,
eristike) vetina prepiranja (ili: raspra-vljanja,
polemisanja, diskutovanja).
eristian (gr. eristikos) sklon svaanju i
prepiranju; sporan, koji se moe ospora-vati,
koji je za osporavanje.
eristiari (gr. eristike vetina prepiranja,
raspravljanja) pl. oni koji vole da se prepiru,
da raspravljaju; fil. pristalice starogrke
megarske filozofske kole (zbog sklonosti
prepiranju i rasprav-ljanju).
eritema (gr. erythema) med. crvenice, opti
naziv za pojavu crvenila na koi, na
veem ili manjem delu koe, kao reakcija
koe na tetno dejstvo spoljnog inioce;
eritrema.
eritrazma (gr. erythros crven) med. zarazno
oboljenje koe oko plea i prepona.
eritrema (gr. erythros) med. v. eritema.
eritremija (gr. erythros crven, haima krv) med.
v. eritroza.
eritrizam (gr. erythros) pojava da se u
narodu koji inae ima crnu kosu raaju i lica
sa crvenom kosom (ova pojava naroito je
esta kod evropskih Jevreja, dok je kod
crnaca uopte nema).
eritrijaza (gr.) med. crvenilo kod novoroenadi.
eritrin (gr.) hem. crvena ruda koja nastaje
atmosferskim
troenjem
(oksidacijom)
kobaltnih arsenida i arsenosulfida, ko-baltov
cvet.
eritro- (gr.) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: crven, koji je crvene boje.
eritroblaste (gr. erythros, blastos klica) fiziol.
elije koje stvaraju crvena krvna zrnca.
eritroblastemija (gr.) med. poveanje broja
eritroblasta u krvi, obino kod anemi-nih
osoba.
eritroblastoma
(gr.)
med.
izraslina
od
eritroblasta, slina tumoru.
eritrodermija (gr. erythros, erma koa)
med. jako i prostrano crvenilo koe, praeno
jaim ili slabijim ljutenjem.
eritroza (gr. erythros) med. 1. crvenilo koe i
sluznice; 2. bujanje tkiva koje stvara crvena
krvna zrnca.

eritrozin

296

eritrozin (gr.) hek. organska bojena materija

koja se dobija iz fluoresceina i kojom se
bojadiu svila i vuna utocrveno i
modrocrveno.
eritromelalgija (gr. erythros, melos ud, al-gos
bol) med. crvene i dosta jako nateene belege,
praene bolom, koje se povremeno javljaju po
rukama i, ree, po nogama, pa se izgube;
poreklo im je u oboljenju ivaca.
eritropoeza (gr. erythros, poieo inim,
stvaram) zool. stvaranje crvenih krvnih
zrnaca.
eritropsija (gr. erythros opsis gledanje) med.
stanje ula vida pri kome se sve vidi kao kroz
crveno staklo.
eritrofil (gr. erythros, phyllon list) vot. lisno
crvenilo.
eritrofitoskop (gr. erythros, phyton biljka,
skopeo posmatram, gledam) crvene naoari,
aparat kroz koji se lie u biljaka vidi u
purpurnoj crvenoj boji.
eritrofobija (gr. erythros, phobos strah) med.
bolestan strah stidljivih osoba da e u
odreenoj situaciji pocrveneti i na taj nain
odati svoje duevno stanje.
eritrohloropija (gr. erythfos, chloros otvorenozelen, ukast, opsis vienje) med.
nesposobnost da se vidi modrouta boja.
eritrocijanoza (gr. erythros kyanos modar)
med. oboljenje koje dovodi do modrica i
mestiminih crvenkastih takica na koi.
eritrociti (gr. erythros, kytos uplje telo, bokast
sud) pl. zool. crvena krvna zrnca.
eritrocitoza (gr. erythros, kytos elija) med.
povean broj crvenih krvnih zrnaca, zbog
razliitih uzroka.
eritrocitometar (gr. erythros, kytos, metron
mera) instrument za merenje eritrocita u krvi.
erker (nem. Erker) isturen deo zgrade sa
prozorima, zatvoren balkon.
erl (eng. earl) grof, trei stepen plemstva u
Engleskoj, izmeu markiza i vajkaunta.
erlkonig (dan. ellerkonge, nem. Erlkonig) kit.
vilinski kralj, bauk.
ermenevtika (gr. ermeneutike tumaenje) v.
hermeneutika.
ermita v. eremitaa.
erogator (lat. erogator) prav. izdavalac, izvrilac
poslednje volje.
erogacija (lat. erogatio) prav izdavanje, isplaivanje; deljenje, podela.
erogen (gr. eros ljubav, genes, gignesthai
roditi se) koji izaziva spolni nadraaj, spolnu
strast.
erodirati (lat. erodere) razjesti, razjeda,
nagrizati, najedati; geol. odnositi, skidati.
erozivan (lat. erodere, erosivus) razjedan,
nagrizan, najedan, koji razjeda, nagriza, na j
e da.
erozija (lat. erosio) razjedanje, najedanje, nagrizanje; razjedenost, nagrizenost, najedenost; geol. odnoenje, skidanje; razjedeno

erpetologija

mesto; med. povrinski, najee prugasti i

vidno ogranieni nedostaci u sluzo-koi
pojedinih organa, npr. eluca, ma-terinog
grlia, ronjae i dr.
eroikamente (ital. eroicamente) muz. v. eroiko.
eroiko (ital. eroico) muz. herojski, junaki, tj.
pojaanom silinom.
eror (lat. eggog) zabluda, greka, omaka; eror
fakti(lat. error facti) stvarna zabluda; eror in
fakto (lat. error in facto) prav. zabluda
odnosno injeninog stanja, tj. zabluda o
postojanju krivinog dela; eror in judikando
(lat. error in judicando) prav. kada pravni lek
tvrdi da je napadnut odluka materijalno
netana zbog rave primene krivinog
zakona; eror in proce-dendo (lat. error in
procedendo) prav. kada pravni lek tvrdi da
postupak na osnovu koga je odluka donesena
ne odgovara zakonu.
Eros (gr. Eros) nit. bog ljubavi kod starih Grka
(kod Rimljana: Amor, Kupidon): fig. ljubav;
fil. ljubav prema idejama, nagon za saznanjem
(kod Platana); astr. planetoid koji se nekad
priblii Zemlji vie nego ikada Mars, zato to
njegova putanja lei izmeu putanja Zemlje i
Marsa.
erotsmatika (gr. erotao pitam) vetina
zgodnog postavljanja pitanja.
erotematiki, erotematski (gr. erotemati-kos u
vidu pitanja, erotema pitano, pitanje)
zove se nastavim metod u kome jedan pita a
drugi odgovara, kako je npr. radio Sokrat;
supr. akroamatski.
erotizacija (gr. eros spolna ljubav) dovo-enje
u erotino stanje, poveanje eroti-nog
nagona.
erotiziranje (gr. eros) fiziol. specifino spolni
uticaj materija koje spolne lezde lue u krv
(seksualnih hormona) na centralni nervni
sistem, sredini ivani pribor.
erotik (gr. erotikos) pisac ljubavnih pesama,
ljubavni pesnik.
erotika (gr eros spolna ljubav) vetina voenja
ljubavi, nauka o ljubavi; ljubavno pesnitvo.
erotian (gr. erotikos) ljubavni; sklon ljubavi,
zaljubljiv, zaljubljen; erotina poezija
ljubavno pesnitvo.
erotomanija (gr. eros spolna ljubav, mama
pomama, ludilo) ljubavno ludilo; med. duevni
poremeaj kod nekoga koji je obuzet stalnim
ljubavnim zanosom: sve svodi na spolnu
radnju i strast, svuda vidi samo spolne pojave,
odaje se prekomerno spol-nom uivanju, samo
o tome misli i govori; takoe: kada bolesnik
uobrazi da je neko u njega ili on u nekoga
zaljubljen (erotomanija kod ena =
nimfomanija, kod mukaraca = satirijaza).
erpetologija (gr. erpeton gmizavac, logia) zool.
v. herpetologija.

ersted

297

ersted (po imenu danskog fiziara Oers-ted-a)

fiz. jedinica za merenje jaine mag-netskog
polja; oznaka Oe.
erek (tur. erkek) muko; mujak kod ptica.
erelije (tur. ersekli) pl. toke.
eruginirati (nlat. aeruginare) staviti bakar u ru;
bakar ili bronzu prevui na izgled starim
slojem bakarne re (patine).
erugo (lat. aerugo) ra na bakru, bakarni oksid.
erudit (lat. eruditus) uenjak, nauio obrazovan
ovek, znalac.
eruditan (lat.) obrazovan, naitan, uen, nauni.
erudicija (lat. eruditio) naitanost, uenost,
obrazovanost, naunost.
eruktacija (lat. eructatio) med. v. ereuksis.
eruktirati (lat. eructare) med. rigati, izri-gati,
izrigivati, podrigivati.
eruptivan (lat. erumpere izbijati, izbiti,
eruptivus) koji je postao izbijanjem iz
unutranjosti Zemlje; eruptivno stenje stenje
koje je postalo od magme ili lane; eruptivna
groznica groznica sa ospama, koprivna
groznica.
erupcija (lat. eruptio) izbijanje, izliv (gneva,
ljubavi); geol. izbacivanje, npr. nekog
vulkana; nasilno izbacivanje; iznenadno i
obilno proizvoenje neega; med. nenadan
izliv krvi, gnoja ili vode; osi-panje, izbijanje
ospica.
erc v. herc.
erceg (ma.) v. herceg.
esap (arap. hisab, tur. hesap) raun; broj;
procena.
esapiti (tur. hesap) l. raunati, brojati, ubrajati;
2. misliti, smatrati, pretpostavljati.
esaul (rus. esaul od turkmenskog nsaul) re koja
je u staro-ruskim kozakim jedinicama
oznaavala in kapetana.
ese (lat. esse) biti, postojati; kao imenica; bie,
postojanje.
esej (eng. essay, fr. essai, ital. saggio, lat.
exagium) lit. posle pojave Montenjevih
Essais" (1580) naziv za krau raspravu o
nekom naunom, umetnikom, knjievnom
ili javnom pitanju, koja je pisana teno, lako
razumljivo, strogo knjievno i nimalo
povrno, ogled, pokuaj.
esejist(a) (eng. essayist) pisac kraih rasprava,
ogleda, eseja; publicist.
esen (hebr. haain oni koji ute) pripadnik
starojevrejske sekte u I v. n. e; odbacivali su
privatnu svojinu, novac i porodicu.
esencija (lat. esse biti, essentia) bitnost, sutina,
bit, glavno, glavna stvar; hem. glavni tean
sastojak to se dobije iz neega
destilisanjem; alkoholni i bitni sastojak
plodova, biljki itd.; miris; mirisavo ulje.
esencijalan (lat. esse, essentialis) bitan, sutastven, sutinski, pravi, glavni, osnovni,
neophodan.

eskamotaa

esencijalizam (lat. essentialia) pravac u savremenoj filozofiji u Americi koji tei da

odri dostignua zapadnjake kulture.
esencijalizacija (lat.) ostvarenje, realiza-cija
onoga to je sutinsko.
esencijalije (lat.) pl. bitnosti, bitne stvari, glavne
stvari, bitni sastojci; esenci-jalia konstitutiva
(lat. essentialia consti-tutiva) pl. glavni
sastojci.
esencijalitet (lat. essentia) bitnost, sutastvenost, sutina.
esencijelan (fr. essentiel) v. esencijalan.
eseri (od skr. SR = socijalni revolucionari)
pripadnici sitnoburoaske partije u Rusiji na
poetku XX v. koja je propovedala da je
seljatvo
revolucio-narnija
klasa
od
proletarijata, zastupala teoriju seljakog
socijalizma" i ogoreno se borila protiv
boljevika.
esesovac (prema transkribovanom izgovoru
skraenice SS, od poetnih slova nemake
rei Schutzstaffel zatitni odred) pripadnik
zloglasne policijsko-vojne organizacije u
faistikoj Nemakoj.
eskablon (fr. escabelon, lat. scabellum)
postolje na kojem stoji bista.
eskadra (fr. escadre, p. escuadra, lat. exquadra) voj. odeljenje ubojnih brodova pod
istim zapovednikom.
eskadrila (fr. escadrille) voj. malo odeljenje
ubojnih brodova pod istim zapovednikom,
mala eskadra; grupa vojnih aviona.
eskadron (fr. escadron, ital. squadrone, p.
escuadron) voj. taktike jedinica konjice od
120150 konjanika u ratnom stanju, pod
komandom komandira eskadrona; vadron.
eskalada (fr. escalade, lat. scala)so/ penjanje na
zidove i bedeme utvrenja pomou ju-rinih
lestava.
eskaladirati (fr. escalader) voj. popeti se na
bedeme pomou jurinih lestava, juriati sa
lestvama.
eskalator (fr. escalader) automatske pokret-ne
stepenice u velikim trgovinskim kuama,
metrou i sl.
eskalatorna klauzula (fr. escalade) klauzu-la
koja u kratkotrajnom ugovoru daje
mogunost da se, pod odreenim uslovima,
odstupi od ugovorenih cena i da se one, zbog
nestalih promena, ponovo utvrde.
eskalacija (fr. escalader penjati se, popeti se) 1.
penjanje, stepenovanje; juri na kulu uz pomo
lestava; 2. naziv za jedan element amerike
ratne doktrine, tzv. elastinog odgovora;
podrazumeva postepeno nara-stanje vrste,
obima i intenziteta berbenih dejstava.
eskalirati (fr. escaler) mor. uploviti u pri-stanite
u koje ne treba.
eskalop (fr. escalope) kuv. tanak reanj
prena mesa, beka nicla.
eskamotaa (fr. escamotage) izvoenje
maioniarskih trikova, opsenjivanje, opse-

eskamoter

298

na; brzo i veto skrivanje neega, veto

izvedena kraa.
eskamoter (fr. escamoteur) maioniar, opsenar.
eskamotirati (fr. escamoter) izvesti, izvoditi
maioniarske trikove; neto pri-kri(va)ti;
ukloniti, uklanjati, odba-ci(va)ti.
eskampirati (fr. escamper) voj. umaknuti,
pobei, uhvatiti maglu.
eskapada (fr. escapade) jax. pogrean skok u
stranu kolskog konja; fig. nepromi-ljen i
nestaan podvig, nestaluk.
eskarpa (fr. escarpe, p. escarpa) vo/ unuta-rnji
bedem, najdonji grudobran jednog rova, opkop.
eskarpirati (fr. escarper) voj. napraviti, iskopati
bedem (ili: opkop).
eskvajr (eng. esquire) titonoa, pa; titula
nieg plemstva kod Engleza; danas: titula
kojom se oslovljava svaki ugledniji ovek
(odgovara naem potovani" blagorodni").
eskivae (fr. esquiver izbei) sp. izbega-vanje
protivnikovih udaraca u boksu.
eskivirati (fr.) u sportu, naroito boksu: veto
izbei protivnikov napad, iskra-sti se,
neprimetno se izvui iz tekog poloaja.
eskiza (fr. esquisse) skica; povran nacrt.
eskont (fr. escompte) trg. v. diskonto.
eskontirati (fr. escompter, nlat. escompu-tare)
trg. v. diskontirati.
Eskorijal (p. Escorial) ime jednog kraljevskog
dvorca kod Madrida; eskorijal vuna fina
panska vuna.
eskorta (fr. escorte, ital. scorta) oruana
pratnja, svita; fig. povorka.
eskorteri (fr. escorteurs) pl. voj. tip ratnih
brodova (pratioci") koji slue kao zatita
oklopnjaama i krstaricama.
eskortirati (fr. escorter) pratiti, sprovodi pod
oruanom pratnjom.
eskortovati v. eskortirati.
eskudo (port. escudo) novana jedinica Portugalije i ilea (= 100 centavosa).
Eskulap (lat. Aesculapius) mit. bog vetine
leenja, sin Apolonov i Koronidin; fig lekar.
eskulentan (lat. esca jelo, esculentus) koji je za
jelo, koji se moe jesti.
eskulin (lat. aesculus gorun, lunik, hrast) tvar
koja se nalazi u kori divljeg kestena (S21 N24
013).
eslinger (naziv po nemakom industrijskom
gradu Eslingenu) vrsta i gusta drvena
zavesa na prozorima, roletna.
esmeralda okretna igra u 3/4 takta, slina brzoj
polki.
esnaf (arap. asnaf, tur. esnaf) nekadanja
staleka organizacije zanatlija iste strune;
lan esnafa, zanatlija.
espada (p. espada) ma; maem naoruan
borac, naroito u borbi s bikovima.

esplanada

espadilja (p. espadilla, espada, ital. spada gr.

spathe irok ma) mali ma.
espadon (p. espadon) veliki irok ma za obe
ruke i sa dva reza.
espadrila (fr. espadrille) laka, od kanapa
pletena cipela sa konim ili drvenim onom.
espadron (p. espada) ot. ma koji slui za
uenje maevanja.
espanjol (fr. espagnol) panski duvan za
mrkanje, panski burmut.
espanjola (fr. espagnole) panska igra, ples.
espanjolet (fr. espagnolette) fina vunena
tkanina; gvozdena zapinjaa na prozorima i
dr.; obinije: spanjolet.
espap (arap. asbab, tur. espap, esbab) roba,
proizvod za trite, predmet trgovine; odea.
esparagosa (p. esparagossa) vuna od pan-skih
ovaca.
esparzeta (fr. esparcette) vot. vrsta deteline,
grahorka Onobrychis viciaefolia iz fam.
Papilionaceae, koja se gaji za ishranu
stoke.
esparto (p. esparto) konasti listovi jedne trave
(nlat. tipa tenacissima) koja dolazi iz
panije i Alira, a slui za pravljenje asura,
za uvijanje cigara, u fabri-kaciji hartije i dr.
esperantido (lat. sperare nadati se) vetaki
jezik, uproen oblik esperanta.
esperantist(a) (fr. esperance nada) onaj koji
veruje i nada se da e esperanto postati, jednog
dana, opti jezik; pristalica esperanta; onaj
koji ui esperanto.
esperanto (fr. esperer nadati se, esperance
nada) jezik za koji se moe nadati da e
postati jezik budunosti", jezik koji je ruski
lekar dr Zamenhof vetaki sastavio od
najrasprostranjenijih, preteno romanskih,
svetskih jezika; jednostavan, pravilan i lak za
uenje, i koji bi, jednog dana, trebalo da
postane opti svetski jezik.
esperto (ital. esperto, lat. expertus vet) vetak,
znalac, strunjak, onaj koji ima iskustva u
neemu; onaj koji je posveen u tajne nekoga
politikog udruenja.
espes (fr. espece, lat. species) vrsta, rod; vrsta
novca, zveei novac; an espes (fr. en
especes) pl. u gotovu, u zveeem novcu.
espion (fr. espion) uhoda, pijun, vrebalo;
ogledalo koje se stavi van prozora pa se
pomou
njega,
neopaeno,
posmatra
kretanje na ulici.
espionaa (fr. espionage) uhoenje, vrebanje,
pijunisanje.
espirando (ital. espirando) muz. zamirui,
umirui, izdiui.
esplanada (fr. esplanade, p. esplanada, lat.
planus ravan) slobodno i ravno mesto,
prazan prostor pred velikim graevinama i
utvrenjima;
vebalite,
egzerciri-te,
gradsko polje; voj. krov na grudobranu.

espresivo

299

espresivo (ital. espressivo) muz. sa puno

izraajnosti, izraajno.
espreso (ital. espresso) l. mali ekspresni
restoran; 2. vrsta crne kafe.
espri (fr. esprit, lat. spiritus) duh, um, razum;
otroumlje, dosetljivost, duhovitost; smisao
neega, sadrina nekog dela; najfiniji tean
sastojak neke materije koji se dobije putem
destilacije, esencija; narav, karakter; bel
espri (fr. bel-esprit) lep duh, ovek koji se
bavi umetnou i naukom, onaj koji polae
pravo na duhovitost; espri d kor (fr. esprit de
corps) drugarstvo, drugarska solidarnost;
espri de loa (fr. esprit des lois) duh zakona.
est (fr. est) istok.
establiment (eng. establishment) ustanovljenje; naziv za ustanove koje imaju
dravni karakter (npr. dravna crkva).
Danas najei naziv, naroito u drutvenim
naukama, za celokupni drutveni sistem u
njegovoj
organizaciono
j,
institucionalizovanoj formi. Naziv se odomaio
naroito u ameriko] sociologiji.
estavela (fr. estavelle) kol. otvor ili ponor u
karstu u koji u vreme sue voda ponire, a u
kino doba iz njega izbija.
estakada (p. estacada, ital. steccata, nem.
Staken protac, motka) pobodeni stubovi,
pobodeno kol>e, brana; drveni most, skela.
estamento (uni. estamento, nlat. stamentum, lat.
stare stajati) stale; narodna ili staleka
skuppggina u paniji; pl. esta-mentos
(estamentos), oba tela panskog narodnog
predstavnitva.
estampa (fr. estampe, ital. tampa, nem.
stampfen, Stempel ig) slika kao otisak
ploe, snimak, utisnut lik, bakrorez; izrezana
gvozdena ploa; peat, ig.
estancija (p. estancia) u Ju. Americi: posedi
na kojima se neguje stoka; manje seosko
imanje; stan, boravite.
estancijero (p. estanciero) posednik (ili:
sopstvenik) estancije.
estar v. esteri.
estafeta (fr. estafette) ulak, skorotea, glasnik
na konju; up. tafeta.
esteziologija (gr. aisthesis oseaj, oset, logia)
nauka o ulima, nauka o udnim organima.
esteziometar (gr. aisthesis oseaj, oset,
metron) psih. instrument za ispitivanje
osetl>ivosti koe za oseaj prostora putem
odreivanja najmanjeg odstojanja na kojem
se dva mesio odvojena ulna na-draaja
mogu osetiti upravo kao odvojeni; instrument
za merenje zamorenosti.
esteziometrija (gr. aisthesis, metron mera)
med. metod kojim se ispituje ulo dodira.
estezis (gr. aisthesis) oseaj, oset, ulno
opaanje; oseanje.
Estera (pere. stareh zvezda) lepa Jevrejka,
ena persijskog vladara Kserksa koja je
spasla jevrejski narod od persijskog po-

estimirati

kolja. U njenu ast Jevreji slave praznik

Purim.
esteri (gr. aither ist, gornji sloj vazduha) pl.
hem. sloeni eteri", jedinjenja kiselina sa
alkoholima (naziv dao nemaki hemiar
Gmelin, moda da podsea na zvuk
Essigather,
u
ono
doba
najobiniji
predstavnik grupe).
esterifikacija (gr.) dobijanje estera iz alkohola i
kiselina.
esterovanje v. esterifikacija.
esteta (gr. aisthetikos opaajni) v. esteti-ar;
onaj koji posmatra ivot i svet jednostrano,
samo sa estetskog gledita.
estetizam v. esteticizam.
estetizirati (gr. aisthetike) govoriti ili pisati o
lepom, o ukusu, o umetnikim pitanjima i
stvarima; oplemenjivati oseanja.
estetika (gr.) nauka o ulnom opaanju; u uem
smislu: nauka o lepom, naroito o umetnosti
kao najpotpunijem izraaju onoga to je
lepo, nauka o smislu za umetnost i o
umetnikom ukusu.
esteticizam (gr. aisthesis oseaj, oset,
aisthetike)
estetsko
shvatanje
ivota,
shvatanje po kojem u estetskom uivanju i
stvaranju lei najvia vrednost, i po kojem
je lepo preteno inilac pri svakom
rasuivanju i delanju (ovoga shvatanja najvie
su se drali romantiari); supr. intelektualizam
i moralizam.
estetian (gr. aisthetikos opaajni) opaajni,
koji spada u oblast ula i udnog opaanja;
koji se tie dobrog ukusa; veoma ukusan, lep,
koji odgovara zakonima lepog; estetino
oseanje smisao za ono to je lepo, smisao za
umetnost, oseanje i ukus za lepo; estetski.
estetiar (gr. aisthetike) filozof umetnosti,
poznavalac umetnosti, sudija u pitanjima
ukusa; ovek koji o svemu sudi samo sa
gledita lepog; ovek koji voli lepo, uiva u
lepom.
estetski (gr. aisthetikos) v. estetian.
estivacija (nlat. aestivatio) bot. doba pu-pljenja,
poloaj cvetnih listia pre ras-cvetavanja.
estimator (lat. aestimator) onaj koji odreuje
emu vrednost, procenitelj.
estimatoran (lat. aestimatorius) procenski, koji
se tie precenjivanja; estimatorna zakletva (lat.
juramentum aestimatorium) prav. kada se
neko zaklinje da e savesno izvriti procenu
neke stvari ija je vrednost sporna; estimatorija
akcio(lat. aestimatoria actio) prav. tuba protiv
procene vrednosti neke stvari.
estimacija
(lat.
aestimatio)
procena,
precenjivanje, ocenjivanje; cenjenje, uvaavanje, potovanje.
estimirati (lat. aestimare) proceniti, oce-niti;
drati, smatrati; ceniti, uvaava-ti, potovati.

est modus in rebus

300

est modus in rebus (lat. est modus in rebus) v.

modus.
estokada (fr. estocade) bod maem, udar
maem bodimice; fig. nametljiva i drska
molba za zajam, otmeno prosjaenje;
varanje, prevara.
estomihi (lat. esto mihi) poslednja nedelja pred
veliki post kod katolika, nazvana po lat.
poetku psalma 71,3; Esto mihi in Deum
protectorem (Neka mi Bog bude zatitnikom).
estompa (fr. estompe) u slikarstvu: ra-strljiva,
trljalica od koe ili hartije za ravnomernu
podelu i osenavanje boja u crteima kredom
i pastelom; crte ra-strljivanjem; a l'estomp
(fr. a l'estompe) raen rastrljivaem, tj. crte.
estompirati (fr. estomper, nem. stumpf tup) slik.
staviti na crte; debeo sloj boja pa onda
rastrljivanjem udesiti svetlost i senke,
rastrljati, trljalicom boje razmazati; desen
estompe (fr. dessein estompe) crte izraen
trljanjem, rastrljivaem.
estrada (fr. estimde, lat. via strata plonik,
poploan put) prvobitno: put, drum; uzvienje,
podijum, uzvieno mesto na podu (kod
prozora, prestola, amvona, u crkvi, katafalka
itd.); mala koncertne ili po-zorina priredba.
estradni (fr. estrade put, cesta) koji se odnosi
na estradu, binski, scenski.
estramadura (p. estramadura) prvobitno:
panska vunica, konac od vune; danas:
estostruk konac.
estrapada (fr. estrapade, p. estrapada) vrsta
muenja: veala za secanje, ia-avanje
ruku i nogu, engele, toak; naroit skok
vetaka u skakanju; jah. kada se konj propne
pa istovremeno pojuri.
estrapadirati (fr. estrapader) secati (ili: cimati)
na vealima za ruke i noge, muiti; jah.
proleti se i u isto vreme pojuriti (za konja).
sstromanija (gr. oistros strast, ljubavni bes,
mama pomama, ludilo) spolno besnilo,
nezasitljivost u zadovoljavanju spolnog
nagona.
estropirati (fr. estropier, lat. turpis ruan,
exturpiare) osakatiti, obogaljiti, nainiti
bogaljem, naruiti; kod slikara i vaja-ra:
pokvariti, naruiti, pokvariti, unakaziti.
estuarij(um) (lat. aestuarium) morska bara,
laguna; ue velikih reka slino morskom
zatonu (supr. delta); med. znojnica, soba za
znojenje.
estuacija (lat. aestuatio) talasanje mora, penuanje mora; fig. uzburkanost strasti,
plahovitost.
estuirati (lat. aestuare) talasati se, peniti se,
besneti; za reku: irokim uem ulivati se u
more ili reku.
estuozan (lat. aestuosis) strastan, strau
ustalasan, plahovit, ustar.

eshatologija (gr. eschatos krajnji, poslednji,

logia) u crkvenoj dogmatici: uenje o tzv.
poslednjim stvarima, tj. o onome to, posle
smrti, eka pojedince, oveanstvo i ceo svet,
dakle: uenje o smrti, besmrtnosti due,
stranom sudu, smaku sveta, venom
blaenstvu i paklu.
escajg (nem. Essen, Zeug) pribor za jelo.
eta (fr. etat, lat. status stanje) stanje, poloaj,
svojstvo; stale, poziv; dravno gazdinstvo,
predraun o ggrihodima i ras-hodima u
dravnom
gazdinstvu;
domainstvo,
gazdovanje; voj. propisano brojno stanje
trupa; drava; l'eta se moa (fr. l'etat, c'est
moi) drava, to sam ja!", uvena izjava
francuskog
kralja
Luja
XTV
pred
parlamentom 1655, koja izraava vrhunac
apsolutistike svesti jednog vla-daoca; etatna
godina raunska, budetska godina.
eta (gr. <}) sedmo slovo grke azbuke, dugo e.
etablirati (fr. etablir, lat. stabilire) utvrditi,
osnovati, ustanoviti, zavesti, otvoriti, npr.
trgovinu, fabriku i sl.; etablirati se otvoriti sebi
radnju, radionicu, fabriku; smestiti se,
odomaiti se, naseliti se, okuiti se, oeniti
se.
etablismav (fr. tablissement) postavljanje,
nametenje, nametanje; ustanovljavanje,
podizanje, osnivanje, otvaranje (radnje,
radionice, fabrike, poslovnice itd.); ustanova,
radnja, radionica; vea elegantna gostionica,
mesto za provodnju.
sta (fr. etage, ital. staggio, lat. stare stajati)
sprat, kat, boj kue (zapravo samo gornji
spratovi jedne kue, bez prizemlja); etana
svojina svojina samo jednog stana ili samo
jednog sprata u jednoj vie-spratnoj zgradi;
eganispratni, u vezi sa spratom; etano
grejanje grejanje po spra-tovima u modernim
graevinama (kada se jednom pei zagreva
ceo sprat).
eta enero (fr. etats generaux) glavni sta-lei,
skuptina triju stalea: plemstva, duhovnitva
i graanstva, koja se sastaja-la u Francuskoj
od 1302. do 1614; posle nesastajanja od 175
godina, Luj XVI ponovo je sazvao 5. maja
1789, ime je otvorena velika francuska
revolucija.
etaer (fr. etagere) polica, raf, stakleni ormar
sa vie pregrada za ostavu staklenog posua,
knjiga itd.
etani (fr. etage) v. pod eta.
etalon (fr. etalon) pramera, osnovna mera,
osnovna teina; voj. kalibar, kalibarska mera.
etalon pastuv, drebac.
etalonirati (fr. etalonner) badariti, igosati
meru ili teg i dovesti u sklad sa zakonskim
odredbama;
sravnjivati
merenja
kod
instrumenata.
eta-maor (fr. etat-major) voj. tab.
etamin (fr. etamine) tanka i retka pamuna
tkanina, gazi slina, koja se stavlja u
postavu odela; platno za sita i cediljke;

301
prozirna tkanina od kamgarna za enske
haljine; estaLat.
etan (gr. aitho gorim) hem. zasieni ugljovodonik iz reda parafina (S2 N6 ), bezbojan gas,
bez mirisa; javlja se u gasovima naf-tinih
izvora; upotrebljava se u rashlad-nim
ureajima za postizanje niskih temperatura.
Btavin (arap.) asgr. jedna od dve jasne zvezde u
glavi Adaje", koje stoje u naem zenitu na
severnom delu neba.
etapa (fr. etape, nem. Stapel) stepen, stupanj,
stepen razvitka; voj. konak, danite, postaja,
drumska stanica, odmorite; dan mara;
slagalite, spremite, skladite, magacin
robe; dnevni obrok.
etapje (fr. etapier) voj. upravnik intendant-skog
slagalita, tainpija.
etar (gr. either ist, gornji sloj vazduha) u
grkoj predstavi: plameni vazduh u kome
zvezde lebde i bogovi stanuju, dakle nebeski
prostor i svetlosne tvar ujedno, nebeski
vazduh, nebo; u grkoj filozofiji: najfinija
pratvar (Anaksagora, Empedo-kle, Platon),
peti element kvintesenca koji ispunjava
nebeski prostor iznad Meseca (Aristotel); hen
fina, bistra, bezbojna, lako pokretljiva tenost
karakteristine mirisa, specifino laka od
vode (S4N10O); fkz. tvar koja, sem materije u
prostoru, po pretpostavci postoji kao sredina u
kojoj se zbivaju izvesne pojave u prirodi; npr.
energija koju Sunce zrai u prostor prenosi se
poprenim talasima kroz elastinu sredinu
etar, koja je ne-teljiva, imponderabilna; eter.
etarska narkoza med. v. eterizacija.
etarska ulja hem. lako isparljivi sastojci mnogih
biljaka koji se dobijaju destilaci-jom ovih
biljaka vodenom parom; imaju vanu i
mnogostruku primenu u medicini.
etarski (gr. aithrios) v. eterian.
etas (lat. aetas) doba, oveji vek, doba
ivota, ivot.
etatizam (fr. etat drava) jaanje dravne
intervencije u privredi; u irem znaenju,
tendencija da se sve sfere drutva podrede
dravi, to vodi poveanju uloge inovnikog
aparata (birokratije) koji se osamostaljuje u
rukovoenju
drutvenim,
a
naroito
ekonomskim aktivnostima.
etatizirati (fr. etatiser) podraviti, podravljivati, prevesti u dravnu svojinu ili pod
dravnu upravu; utvrditi stavove prihoda i
rashoda u dravnom budetu.
etacizam (gr.) izgovaranje grkog slova
(eta) kao dugog e, koje je uveo humanista
Erazmuz iz Roterdama (14671536); supr.
itacizam.
etve (ma. eotvos; oznaka e ) jedinica za
merenje promene gravitacije (IO"6 g na 10
km); po maarskom fiziaru R. Etveu
(18481919).
etezije (gr. etos godina, etesios godinji,
etesiai) pl. vetrovi u oblasti Sredozemlja

koji duvaju sa severozapada oko 40 dana

godinje, i to leti; etezijski vetrovi.
etezijski vetrovi v. etezije.
etelizam (gr. ethelo hou) fkl. v. voluntari-zam.
eter (gr. aither ist, gornji sloj vazduha) v. etar.
eterizam (gr.) v. eterizacija.
eterizacija (gr.) med. udisanje sumpornog etra
radi privremenog opijanja; up. eteri-zirati.
eterizirati (gr. aitho zapalim, sagorim, aither)
med. dati da se udie para istog sumpornog
etra sa primesom atmosferskog vazduha da bi
se osetljivost ulnih nera-va za neko vreme
oslabila i na taj nain nervi uinili
neosetljivim prema bolovima.
eterian (gr. aitherios) nebeski ist, oduhovljen, nean, duhovni; hem. slian etru, koji
ima svojstva etra; eterina ulja v. etarska
ulja.
eternal (lat. aeternalis veit) tanka, valjana i
prugasta veoma fina tkanina od elja-ne
vune.
eternalan (nlat. aeternalis) vean, veit,
neprolazan, trajan.
eternizirati (fr. eterniser) ovekoveiti; produiti
u venost.
eteriirati (lat. aeternare) ovekoveiti, obe-smrtiti.
eternit (lat. aeternus veit) gra. smesa od
cementa i azbesta koja se upotrebljava za
pokrivanje krovova.
eteroman (gr. aither etar, mama strast) onaj
koji je odan strasti pijenja ili udisanje etra.
eteromanija (gr.) bolesna strast za pijenjem ili
udisanjem etra.
etehijatu (arap.) kod muslimana: molitva
obavezna pri klanjanju u sedeem stavu.
etivaa (fr. etuver suiti) suionica, suara, npr.
mesa, ljiva itd.
etivirati (fr.) suiti (ljive, meso i dr.) da bi
isparila preostala voda i da bi se izvrila
sterilizacija, a time i otklopila mogunost
kvarenja.
etida (fr. etude, lat. studium) muz. studija,
komad za tehniko vebanje, naroito za
uvebavanje prstiju; slik. crte kao studija,
ogled.
staja (fr. etui) l. korice, futrola; 2. kutijica za
uvanje neke stvari od vrednosti.
staka (gr. ethos obiaj, ethike) fl. deo
filozofije koji prouava i procenjuje moralne
vrednosti (to je dobro ili to je ravo, to
treba da bude ili to ne treba da bude),
poreklo i naela moralno-sti (jo se zove:
moralna filozofija, praktina filozofija,
nauka o moralu); hrianska etika nauka o
moralu osnovana na hrianskim dogmama;
senzualna etika shvatanje po kojem je
dobro" ono to se ulnom opaaju pokae
kao takvo: radost trenutka.

302

etnografija

etiketa (fr. etiquette) 1. cedulja (ili: listi) sa etiar (gr. ethike) uitelj (ili: propoved-nik)
natpisom, natpis na robi na kojem je
morala; onaj koji se bavi etikom ili
oznaena koliina, kakvoa, cena i dr.; 2.
praktinom filozofijom; onaj koji ivi u
cedulja na lekovima sa uputstvom o
skladu sa moralnim zakonima i propisima.
vremenu*i nainu upotrebe toga leka; 3. etiki (gr. ethikos) koji spada u etiku, koji se
Dvorski obiaji, dvorski propisi; ukruenost i
tie etike ili je u vezi sa etikom, moralan,
usiljenost
drutvenih
formi,
pravila
moralno ist.
drutvenog ophoenja; formalnosti u etiki dativ (lat. dativus ethicus) gram. oseajni
titulisanju pri pisanju molbi.
dativ, tj. dativ kojim se kazuje da lice koje
tikecija (fr. etiquette) uglaeno drutveno
govori ima interesovanja za onoga s kim
ophoenje; pravila o lepom ponaanju;
govori ili za ono o emu govori, ili izvesnu
ukoeno dranje u drutvu, na javnom
naklonost prema onome s kim govori ili o
mestu i sl., ceremonijalnost.
emu govori, npr. Jesi li mi zdravo i veselo?
etikoteologija (gr. ethike, theologia nauka o
Lepa tije u Alage ljuba, udna
bogu) fkl. pokuaj da se postojanje i osobine
timigodinica doe, Spavaj edo, svojoj
boga izvedu i dokau na osnovu postojanja
majci, Jadna ti sam i emerna.
morala i moralnog poretka u svetu, uenje o etmoidalan (gr. ethmoeides sitast, ethmos
bogu zasnovano na uenju o moralu; moralna cedilo, sito, eidos oblik) v. etmoidan;
teologija.
kost v. etmoideum. etmoidan (gr.
stil (gr. aitho gorim) jednovalentni radikal, etmoidalna
cedilo, sito, eidos oblik) koji je u
nalazi se u mnogim organskim je-dinjenjima. ethmos
sita, sitast; etmoidalan. etmoideum
Vana jedinjenja: etil-alko-hol (S2N4O2) i etil- obliku
(gr.)
znat.
sitasta kost (jedna od
hlorid (S2N5S1 monohlor-etan).
lubanjskih kostiju).
etilen hem. gas bez boje, mirisa i ukusa, S2N4; etmolit
(gr. ethmos reetka, cediljka) o-vrsla
sastavni deo gasa za osvetljenje; upotrebljava
magma u unutranjosti Zemljine kore.
se za izradu iperita.
etnarh (gr. ethnos narod, archo vladam)
etimolog (gr. etymologos) onaj koji
namesnik, upravitelj, vladar u pokrajini.
istrauje poreklo i znaenje rei.
etnarhija (gr. ethnos, archo vladam) kneeetimologizirati (gr. etymon pravo znaenje neke
vina, pokrajina, namesnitvo. Etnarhnarei prema njenom poreklu, logos)
mesnik pokrajine.
prouava poreklo rei, baviti se
etnici (gr. ethnea) pl. neznaboci; up. etispitivanjem porekla rei.
niki.
etimologija (gr. etimologi'a) nauka koja
istrauje poreklo, koren i osnovna znaenja etnicizam (gr.) neznabotvo, mnogobotvo, vera
rei; nauka o tvorbi rei.
u postojanje vie boanskih bia koja su
meusobno jednaka ili jedna drugim
etimologikon (gr. etymon pravo znaenje
neke rei prema njenom poreklu, logos)
podreena.
delo koje ispituje poreklo i koren rei; renik etniki (gr. ethnikos) prvobitno: neznaboaki
sa naznaenjem porekla rei.
(zato to su hrianski pisci srednjeg veka
sve nehriane i nejevreje nazivali ethnea,
etimologikum (gr.) v. etimologikon.
lat. gentes = narodi); danas: narodni,
etimoloki (gr.) korenski, koji spada u oblast
narodnosni, svojstven narodu, poreklom iz
etimologije.
naroda, u vezi s narodom.
etimon (gr. etymon) koren, poreklo i osnovno
etaobiologija (gr. ethnos narod, bios ivot,
(ili: pravo) znaenje rei.
etiolizacija (fr. etioler ispijati) biol. gubljenje logos re, govor) nauka koja prouava bio-loka
zelenila i sveine lia usled nedostatka svojstva jednog naroda. etnogeneza (gr.
ethnos, genesis postanak) proces stvaranja i
svetlosti; bledoa.
etiolman (fr. etiolement) vot. naziv za promene nestajanja naroda (prouava se na osnovu
lingvi-stikih
i
istorijskih
koje nastaju kod biljaka kad se ove uzgajaju arheolokih,
podataka). etnogonija (gr. ethnos, gone
u potpunoj tami.
etiologija (gr. aitia uzrok, aitiologia) fil. nauka roenje, postanak) grana paleontologije koja
o uzrocima i posledicama stvari; nauka o nastoji da rekonstruie formiranje preistorijskih
logcnom obrazloavanju i doka-zivanju, rasa.
npr. u hriji; ned. deo medicine koji istrauje etnograf (gr. ethnos, graphos) onaj koji se
bavi prouavanjem naina ivota i obiaja
i prouava uzroke bolesti.
etiologijski (gr. aitia, logikos) uzroan, jednog naroda; etnolog. etnografija (gr.
ethnographia) nauka o ivotu, verovanjima i
kauzalan.
etioloki (gr. aitia logos re, govor) koji se obiajima jednog naroda; etnologija.
odnosi na etiologiju, koji se zasniva na
etiologiji, uzroan.
etiopizam (gr. Aitiops) religiozno-poli-tiki
pokret meu crncima hrianima u Junoj
Africi kojem je cilj dobijanje crkvene
samostalnosti.

etnografski

303

etiografski (gr. ethnos, grapho) koji je u vezi

sa obiajima naroda; etnografski muzej
zbirka umetnikih proizvoda, orua, odela,
domova u minijaturi i dr. jednog naroda, iz
ega se moe donekle dobiti slika i jasnija
predstava o ivotu i obiajima toga naroda;
etnoloki.
etnoliza (gr. ethnos, analyo razreavam)
prouavanje izdvajanja pojedinih ljudskih
grupa i kultura iz irih ljudskih zajednica i
kultura u pojedinim vremenskim razdobljima.
etnolingvistika (gr. ethnos, lingvistika) deo
lingvistike koji prouava odnos izmeu
jezika i naroda, kao i uzajamno dejstvo
lingvistikih
i
etnikih
faktora
u
funkcionisanju i razvitku jezika.
etnolog (gr. ethnos, logos) v. etnograf.
etnologija (gr. ethnologfa) v. etnografija.
etnoloki (gr. ethnos, logos) v. etnografski.
etnomuzikologija deo muzikologije koji se bavi
prouavanjem narodnog folklora.
etnopsihologija (gr. ethnos narod, psyche dua,
logia nauka) nauka koja prouava duevne
osobine (tzv. narodnu duu") veih
zajednica i pojedinih naroda. Kod nas se
najvie i najuspenije njom bavio Jovan
Cviji.
etnos (gr. ethnos) pleme, narod.
etnocentrizam (gr. ethnos narod, lat.
centrum) soc. uzdizanje nacionalne ili druge
etnike zajednice kojoj se pripada nad
drugim nacionalnim ili etnikim grupama.
etognozija
(gr.
ethos
obiaj,
gnosis
poznavanje, znanje) nauka o obiajima,
navikama.
etografija (gr. ethos, graphia) v. pod etolo-gija.
etografski (gr.) v. etoloki,
etokratija (gr. ethos, kratfa vladavina)
vladavina morala ili vrline, idealno
dravno ustrojstvo u kojem bi moralnost bila
jedini zakonodavac i vladalac.
etolog (gr. ethos, logos govor, re) onaj koji se
bavi etologijom, koji prouava obiaje ili
nain ivota organizama.
etologija (gr. ethos, logia) prikazivanje (ili:
crtanje) karaktera jednog oveka ili moralnih
shvatanja
i
obiaja
jednog
naroda,
karakterologija (izraz C. St. Mila); etografija
zool. nauka o ivotnim navikama ivotinja.
etoloki (gr. ethos, logos) koji je u vezi sa
etologijom; etografski.
etopeja (gr. ethos, poiem initi, praviti) crtanje
(ili: prikazivanje) karaktera.
etos (gr. ethos) obiaj, ud, narav; zbir stalnih
osobina to ih jedan ovek poseduje, karakter
(za razliku od patosa, tj. trenutnog i
promenljivog stanja due).
etrioskop (gr. aithria vedrina, vedro nebo,
skopeo gledam) aparat pomou koga se
odreuje koliko je nebo isto od oblaka
(parabolino izdubeno ogledalo u ijoj se

eudiometar

ii nalazi crno bojadisana lopta ose-tl>ivog

termometra).
et-hom (eng. at home) kod kue, u kui, u
zaviaju; mala monodrama koja satiriki
prikazuje domai ivot; takoe: dan primanja.
et cetera (lat. et cetera) i tako dalje; kao
skraenica: etc. = itd.
eu (gr. eu) grki prilog, pojavljuje se kao
predmetak u mnogim sloenicama i oznaava
neto dobro, valjano, pravo, lako, povoljno:
supr, dis.
euanalepsa (gr. eu, analepsis) med. lako, brzo
ozdravljenje (od bolesti).
euanaleptian (gr. eu, analeptikos) med. koji
lako i brzo ozdravlja.
euantan (gr. euanthes) pr. bog. sa lepim
cvetovima, koji lepo cveta.
eubiotika (gr. eu, bios ivot) nauka o
dobrom ivljenju; up. dijetetika.
eubulija (gr. eubulia) mudrost, razboritost,
uviavnost.
eugenetika (gr. eu, genea potomstvo) jedna od
najvanijih grana socijalne politike: rasna
higijena, tj. nauka o uslovima koji vode
stvaranju telesne i drutveno zdravog
potomstva, odnosno koji spreavaju raanje
nezdravog
i
za
ivot
nesposobnog
potomstva; tenja da se ovakvi uslovi
stvore.
eugenija (gr. eugeneia) v. eugenetika.
eugenika (gr. eu, gennao raam) v. eugenetika.
eugenol (gr. eugenes dobrog porekla, lat.
oleum ulje) hem. bezbojna i lepa mirisa
tenost, sastavni deo karanfilovog ulja, slui
za spravljanje vetakog vanilina i kao lek
protiv jektike.
euglena (gr. eu, glene zajednica) vrsta alge
(lat. euglena viridis).
eudemonizam (gr. eu-daimon srean, blaen)
fil. etiki pravac koji smatra sreu i
blaenstvo kao glavni motiv, pobudu i svrhu
svih naih tenji (pr. eudemoni-stiki);
eudemonologija.
eudemonija
(gr.
eudaimonia)
srea,
blaenstvo; kao osobna imenica: boginja sree
i blaenstva kod starih .Grka.
eudemonist(a) (gr. eudaimon srean, blaen)
fil. pristalica eudemonizma: Demo-krit,
Sokrat, Epikur, Spinoza, Lok, Lajb-nic, L.
Fojerbah, D. F. traus, i dr.; eudemonolog.
eudemonolog (gr. eudaimon, logos) fil. v.
eudemonist.
eudemonologija (gr. eudaimon, logia) fil. v.
eudemonizam.
eudinamija (gr. eu, dynamis sila) ned. krepkost, snanost; up. eukrazija.
eudiobiotika (gr. evidios tih, miran, vedar, bios
ivot) vetina, iveti vedro i udobno;
eubiotika.
eudiometar (gr. eiidios, metron) instrument za
ispitivanje vazduha, tj. za utvrivanje
sadrine kiseonika u vazduhu.

eudiometrija

304

eudiometrija (gr.) ispitivanje (ili: mere-nje)

kakvoe vazduha.
eudiometrijski (gr.) koji se tie eudiome-trije,
koji je u vezi sa eudiometrijom.
eueksija (gr. eu-echo, euexia) med. zdrav i lep
izgled, dobro oseanje u zdravstvenom
pogledu, zdravlje.
euemija (gr. eu, haima krv) med. dobro (ili:
povoljno) stanje krvi, dobar (ili: povoljan)
sastav krvi.
euzemija (gr. eusemie, sema znak) med. dobar
predznak, povoljni simptomi u razvoju neke
bolesti.
euzitija (gr. eu, sftos hrana, jelo) med.
raspoloenje za jelo, volja za jelom.
eukaliptus bog. vrlo visoka (do 150 t) drve-nasta
biljka Eucaliptus iz fam. Mytraceae
poreklom iz Australije i Tasmanije, iz ijih
se mahuna izvlai etarsko ulje koje se
upotrebljava kao antiseptikum i za inhalaciju,
a drvo slui za eleznike pragove i sl.
eukinetika (gr. eu, kineo kreem se) nauka o
lepom i pravilnom kretanju; u baletu: nauka
o izrazu u igri.
euklidska geometrija geometrija po grkom
matematiaru Euklidu (oko 300. pre n. e.), tj.
geometrija u kojoj je zbir uglova u trouglu
u ravni 180.
eukolija (gr. eukolia) fil. veselost, vedrina,
sklonost da se sve stvari i pojave u svetu
gledaju i primaju povoljno; kod stoika:
karakteristika njihovog mudraca; supr. diskolija.
eukrazija (gr. eu, kerannymi meam) med.
dobro (ili: povoljno) meanje sokova (supr.
diskrazija);
dobro
(ili:
prijatno)
raspoloenje, srean i vedar temperamenat.
eukratija (gr. eu, krateo vladam) dobra
uprava, dobra vlada.
eulaksin (gr. eu dobro, lat. laxare otvarati,
olakati) sredstvo za regulisanje varenja i
stolice.
eulogizam (gr. eu, logos) delanje (ili:
postupanje) prema razlozima verovatnoe
kada su gledita i shvatanja nekog pitanja
razliita.
eulogija (gr. eu, logos, eulogia) razboritost u
govoru i delanju; verovatnoa, sla-vljenje;
blagoslov, posveta; u pravoslavnoj crkvi:
tajna veera, priest; eulogije pl. osveeni
hlebovi, proskurice (u pravoslavnoj crkvi).
eumenide (gr. Eumem'des) mit. drugo, blae i
lepe ime starogrkih boginja osvete erinija
ili furija, ije pravo ime erinije niko
nije voleo da izgovara.
eumetrian (gr. eumetros) dobro odmeren;
poet. metriki dobar.
eumorfija (gr. eumorphia) lepota, oblina, lep
oblik, lepota.
eumuzija (gr. eumusi'a) oseanje za lepo,
smisao za umetnost.

euritopan
sunomija (gr. eunomia) zakonitost, pravi-nost;
Eunomija mit. boginja zakonitosti kod starih
Grka, jedna od hora; up. Temida.
eunuh v. evnuh.
eupatija (gr. eupatheia) udobnost, zdravlje;
velika prijemljivost za spoljne utiske; med.
velika sklonost pobolevanju; strpljivost u bolu
i patnji; pr. eupatian.
eupatridi (gr.) u staroj Atini, rodovsko
plemstvo, aristokratija.
eupatridizam (gr. eu, pater otac) pretpostavljanje plemstva, davanje preimustva plemikom staleu.
eupepsija (gr. eupepsi'a) med. dobro, lako
varenje hrane u elucu, dobra (ili: laka)
probava.
eupeptian (gr. eu, pepsis) med. probavan, koji
lako vari (eludac); lako svarljiv, lako
probavljiv, koji se lako vari (hrana).
euplastika (gr. eu, plasso uobliavam,
gradim) pl. hranljiva sredstva koja goje i
jaaju telo.
eupneja (gr. eupnoia, pneo diem) med. dobro i
lako disanje.
euporija (gr. euporia) okretnost, spretnost,
lakoa; zdravlje; pr. euporian.
eupraksija (gr. eupraxia, euprasso uinim,
uradim) dobro raenje, uspeh u radu, dobro i
povoljno stanje.
Eurazija zajedniki naziv za dva kontinenta:
Evropu i Aziju.
eurazijci melezi u Indiji od oca Engleza i majke
Indijke (ima ih oko 100.000).
eureka (gr. eureka) pogodio sam! pronaao
sam! uzviknuo je grki matematiar i
fiziar Arhimed kad je, sedei u kupatilu,
otkrio zakon da svako telo potopljene u
tenost gubi od svoje teine onoliko kolika je
teina njime istisnute tenosti (ili gasa); kae
se kad neko najzad rei neki problem.
Euridika (gr. Euridike) mit. sena legendarnog
grkog pevaa Orfeja koju je ovaj, kad mu je
umrla od zmijinog ujeda, pokuao iz
podzemnog sveta da vrati na gornji svet.
euriterman (gr. eurys irok, prostran, thermos
topao) sposoban da izdri velike promene
temperature u sredini u kojoj ivi (za iva
bia); supr. otenoterman.
euritmija (gr. eu, rythmos ritam) pravilno i
lepo dranje u kretanju, ravnomernost,
skladnost (npr. u plesanju, muzici, pe-snitvu
itd.); pravilna i lepa srazmer-nost meu
delovima jedne celine uopte; med. pravilnost
krvotoka ili bila.
euritmika v. euritmija.
euritop (gr. eurys irok, prostran, topos mesto)
biol. organizam (biljka ili ivotinja) sposoban
da se prilagodi ivotu u razliitim klimatskim
uslovima.
euritopan (gr.) koji ima iroku rasprostranjenost, zbog toga to moe da ivi i
uspeva i pod razliitim klimatskim uslovima
(naroito o biljkama i ivotinjama); supr.
stenotopan.

eurifagi

305

eurifagi (gr. eurys, phagos koji jede) zoal.

svatojedi, tj. ivotinje koje se hrane
raznovrsnom hranom biljnog i ivotinjskog
porekla.
Eurovizija v. Evrovizija.
europij(um) (lat. Europium) hemijski element
iz grupe retkih zemalja (lantanida), red. broj
63, atomska masa 151,96; siv metal.
euros (gr. euros) med. plesan, trule;
truljenje kostiju.
eusebija (gr. eusebeia) strah boji, pobonost,
smirenost.
eusplanhnija (gr. eu, splanchnon iznutrice,
utroba) ned. dobro zdravstveno stanje
utrobe.
eustazija (gr. eu, stasis stanje) ravnomerno
dizanje i sputanje morske povrine.
Eustahijeva truba (lat. tuba Eustachiana)
zool. una truba, kanal, poluopnast a polurskaviav, spaja bubanj (srednje uvo) sa
posnim delom drela, nazvana po lekaru i
anatomu Eustahiju (15241574); Eustahijeva
cev.
eutanazija (gr. euthanasia) lako i blago
umiranje, gaenje ivota bez samrtnik
bolova; ublaavanje smrti time to se
bolesniku dadu narkotina sredstva (koja
lekar sme da prui samo da bi ublaio
umiranje a nikako da bi ga ubrzao).
eutanazist(a) (gr. eu, thanatos smrt) pristalica
shvatanja po kome lekar treba, iz isto
ovenih
obzira,
da
prekrati
patnje
neizleivih bolesnika zadavanjem brze i lake
smrti; supr. antie^ 'ganazist.
eutermija (gr. eu, thermaino grejem) stanje
organizma oveka i toplokrvnih ivotinja
kada telo ima normalnu temperaturu (kod
oveka 3637S).
Euterpa (gr. Euterpe) lit. jedna od devet
muza, muza zatitnica sviranja u frulu i
traginih horova, zbog ega u umetnosti uvek
prikazivana sa frulom (up. muza); vrsta
tropske palme; astr. asteroid otkriven 1851.
god.
eutimetrija (gr. euthys prav, metria) me-renje
pravolinijskih figura.
eutimija (gr. euthymia) duevno spokojstvo,
veselost, dobra volja.
eutihija (gr. eutychia) srea, blaenstvo,
spokojstvo.
eutokija (gr. eutokia) med. lako poraanje, lak
poroaj.
eutonija (gr. eutoni'a) med. krepkost, snaga; fil.
krepkost, naponska sila due (kod stoika),
moralni turgor.
eutocija v. eutokija.
eutrofija (gr. eu, trepho hranim) med. dobra
uhranjenost; zdrava, obilna ishrana.
eutrofian (gr.) koji povoljno utie na ishranu i
razvoj.
eufemizam (gr. euphemismos) poet. trop pesnikog stila koji postaje kada se mesto
pravog izraza za neto neprijatno,
strano, runo ili ravo upot rebi
20 Leksikon

euharistiki

blaa i lepa re, ponekad i suprotnog

znaenja, npr. obilaziti istinu umesto lagati,
rastaviti nekog s duom umesto ubiti.
eufemija (gr. euphemia) ublaavanje i
ulepavanje neprijatnog i ruog izraza
blaim i lepim izrazom.
eufemistiki (gr. euphemeo govorim re koju
je prijatno uti) koji ublaava, koji ulepava
(izraz, re).
eufijizam (gr. euphyes stasit, naoit) lit. v.
eufujizam.
eufijistiki (gr), v. eufujistiki.
eufonija
(gr.
euphonia
milozvunost,
blagoglasnost) blagoglasnost u reima, tj.
potreba dobrog knjievnog stila da se rei
mogu lako izgovarati i dobro uti; supr.
kakofonija.
eufonion
(gr.
euphonos
milozvuan,
blagoglasan) muz. instrument koji se sastoji od
izvesnog broja aa od kojih svaka, razliito
punjena, ima svoj ton; svira se prevlaenjem
gu dala preko ivica aa.
eufonist(a) (gr. eu, phone glas, ton, zvuk) onaj
koji pie po zakonima fonetike, fonetski; up.
fonetik.
eufonian
(gr.
euphonos)
blagoglasan,
milozvuan; eufonino slovo slovo koje se
stavlja u neku re samo radi blagoglasno-sti.
euforija (gr. euphoria lako podnoenje,
strpljenje) oseanje prijatnosti, stanje u kojem
se bolesnik osea neobino prijatno,
zadovoljan je sam sobom, misli i oseanja
puni su mu spokojstva i vedrine; ovakvo
oseanje se javlja obino kod raznih duevnih
i ivanih oboljenja, zatim kod tuberkuloznih
bolesnika,
morfini-sta,
kokainista
i
alkoholiara; po Flisu (Fliesz) naroito se
javlja pred samu smrt.
eufradija (gr. euphradeia) reitost.
eufrazija (gr. euphrasia) veselost, dobro
raspoloenje (naroito pri gozbi).
eufrosine (gr. euphrosyne) dobra volja, radost,
veselost; mit. jedna od tri gracije: ona koja
daje radost.
eufujizam (gr. euphyes stasit, naoit, lep, eng.
Euphues) lit. bombast i preterano kitnjast
knjievni stil u Engleskoj, nazvan po romanu
D. Lili: Euphues" (1580); eufijizam.
eufujistiki (gr. euphyes, eng. Euphues) lit.
bombast, izvetaen, preterano kitnjast;
eufijistiki.
euharistija (gr. eucharistia) zahvaljivanje,
zahvalnost; u staroj hrianskoj crkvi:
molitva zahvalnica pre osveivanja hleba i
vina prilikom prieivanja; tajna priea;
tajna veera; osveeni hleb (nafora).
euharistika (gr. eucharisteo zahvaljujem)
uenje o proslavi tajne veere.
euharistiki
(gr.
eucharistos
zahvalan;
dobrotvoran) koji se tie svete tajne priea;
euharistiki kongres meunarod-

euhemerizam

306

ni zbor katolikih svetenika i vernih radi

unapreivanja i irenja potovanja prema
tajni priea.
euhemerizam fil. uenje kirenajiara Euhemerosa iz Mesene (oko 300. g. pre n. e.) po
kojem mitoloki bogovi prvobitno nisu bili
nita drugo nego heroji i uopte znatni i
istaknuti l>udi, koje je narodna mata, posle
njihove smrti, proglasila bogovima.
euhilija (gr. eu, chylos sok) med. dobar sastav
mlenog soka; hilus.
euhimija (gr. eu, chymeia meavina) med. dobra
(ili: povol>na) meavina sokova u telima.
euholija (gr. eu, hole) ned. normalno stanje
ui.
euhologij(um) (gr. euchologion molitvenik,
euche molitva) molitvenik pravoslavne
crkve.
euhreja (gr. euchroia) med. dobra, zdrava boja
koe, zdrav izgled.
efe (fr. effet) u bili j zru: dejstvo svakog udarca
koji nije upravl>en u sredinu lopte, dakle:
dejstvo visokog, niskog udarca u loptu i
udara u loptu sa strane.
efeb (gr. ephebos) lep mladi, uzor telesne
skladnosti i lepote.
efedrin hen. i med. glavni alkaloid raznih biljaka
iz fam. Ephedraceae; beli kristalni praak
topljiv u alkoholu i etru; slano-kisela so
ephedrium hydrochlori-cum koja se u
medicini upotrebljava kao lek protiv astme,
bronhitisa i dr.
efekt (lat. efficere, effectus) dejstvo, uinak,
uspeh; fiz. rad u jedinici vremena (sekundi),
rad koji moe da izvri radna sposobnost
jednog oveka, maine, vodopa-da itd. u
jedinici vremena, tj. u jednoj sekundi;
nominalki efekat dobitak ili rad po
predraunu; totalni efekat ukupno dejstvo,
ukupan uinak.
efekti (lat. effectus, fr. effets) pl. dobra, imanje,
pokretno imanje, prtljag; trg. menice,
pokretnina, pokretna imovina jednog trgovca
(u robi, menicama, zalonicama i dr.); dravni
efekti dravne hartije od vrednosti; trgovina
efektima trgovina dravnim hartijama od
vrednosti, koju obavljaju komisionari i
makleri (senza-li, posrednici), a iji je
instrument kur-sni list.
efektivan (lat. effectivus) stvaran, istinski, koji
je odista izvren ili postoji; efektivno stanje
npr. vojske, vojnici koji su odista na licu mesta,
tj. koji se stvarno nalaze pod zastavom;
efektivni dobitak stvaran dobitak, ist dobitak;
efektivna roba trg. roba koju prodavac moe
ili treba da isporui odmah po zakljuenju
kupovine.
efektni (lat. effectus) stvarni, istinski; koji je u
vezi sa efektima, koji se tie efekata; efektna
berza mesto gde trgovci

eficijentan

zakljuuju poslove sa hartijama od vrednosti i

menine poslove; efektni posao ili efektna
trgovina v. efekti.
efelidi (gr. ephelus) pl. med. pege na licu od
sunca; pege po telu.
efemera (gr. eph-, emera dan) med jedno dnevna
groznica; efemera uterina (nlat. ephe-mera
uterina) groznica kod porodilje, naroito u
prvoj nedelji, usled velikog na-gomilavanja
mleka u dojci.
efemeran (gr. ephemeros, emera) koji traje
jedan dan, jednodnevan; kratkotrajan,
privremen, prolazak.
efemerida (gr. eph-, emera dan) dnevnici;
novine i periodini spisi uopte; astr. godinjaci
u kojima su izraunate promene koje e
nastupiti u poloaju nebeskih tela.
efemeron (gr. ephemeron tj. zoon jednodnev-na
ivotinja) zool. insekt koji ivi samo nekoliko
asova.
efeminator (lat. effeminare razmekuiti) vet.
hirurka sprava za vaenje spolnih lezda
(kopljenje) kod enskih grla.
efeminacija (lat. effeminatio) med. pojava
enskih osobina kod homoseksualnih
mukaraca, naroito u ponaanju, nainu
hoda, odevanju itd.; fig. razneenost,
mekutvo.
efendi (gr. authentes neogranien gospodar,
BOK. afthendi, afendi, tur. efendi) gospodin,
gospodar, titula koju Turci daju uenim
ljudima, naroito svetenicima, pravnicima,
slubenicima; rejs-efendi turski dravni
kancelar i ministar spoljnih poslova.
efendija (tur. efendi) v. efendi.
efervesceicije (lat effervescentia) pl. materije
koje kipte, uzaviru; sredstva koja izazivaju
uzaviranje, kipljenje.
efigijes (lat. effigies) slika, lik; nekoga in efigije
spaliti, obesiti neiju sliku, umesto njega
samog, spaliti ili obesiti.
efidrijade (gr. eph-, hydor voda) mit. vodene
nimfe, boginje izvora i bunara kod starih
Grka.
efidroza (gr. epi-, idroo znojim se) med.
prekomerno znojenje.
Efijalt (gr. Ephialtes) Grk koji je 480. pre n. e.,
Persijancima pred Termopilskim klancem
pokazao put i doveo ih iza lea hrabrom
spartanskom kralju Leonidi i njegovim
Spartancima; simbol odvratnog i prezrenog
izdajnika otadbine.
efijaltes (gr. ephialtes) med. mora, oseanje
pritiska pri spavanju, koje uliva strah i
gotovo davi bolesnika.
efikasan (fr. efficace) dejstven, uspean,
snaan, od dejstva, delatan.
efikasnost (lat. efficacitas) dejstvenost,
delatnost, radinost, uspenost.
eficijentan (lat. efficiens) dejstven, uspean,
delatan, izvran; kauza eficijens (lat. causa
efficiens) v. pod kauza.

eficijencija

307

eficijencija
(lat.
efficientia)
dejstvenost;
delatnost, radinost.
eflorescencija (nlat. efflorescentia) vot. procvetavanje, doba cvetanja; med. pojavljivala
bubuljica na koi, ospianje; hem. izbi-janje
sonih kristala na povrini vrstih tela, npr. na
zidovima koji su podesni za stvaranje
alitrenih soli.
eflorescirati (lat. efflorescere) bat. cvetati,
procvetavati; med. izbijati na koi, bubuljiati se, osipati se.
efluviografija (lat. effluere izii, obelo-daniti
se,
gr.
grapho
piem)
pravljenje
fotografskih slika u mraku.
efluksija (nlat. effluxio) isticanje, oticanje,
izlivanje.
efor (gr. ephoros) nadzornik, uvar, poglavar;
naroito: uvar hramova; u Sparti: najvia
vlast od pet lica koju je narod birao svake
godine.
eforat (gr. ephoros, nlat. ephoratus) zvanje i
vlast jednog efora; up. efor.
eforija (gr. ephoros) delokrug jednog efora,
naroito kao nadzornika crkava i hramova;
up. efor.
efraktor (nlat. effractor) prestupnik; onaj koji
je izvrio krau obijanjem, obija, provalnik.
efraktura (nlat. effractura) med. nasilne povreda lubanje; efrakcija.
efrakcija (lat. effringere provaliti, razbiti,
effractum) med. efraktura.
efta (tur. hafta) sedmica, sedam dana.
efuzivno kamenje kol. izlivno kamenje, ono
koje se razvilo iz vulkanske lave.
efuzija (lat. effusio) izliv, izlivanje; fig. izliv,
izbijanje strasti.
efuziometar (lat. effusio izliv, izlivanje, gr.
metron mera) aparat za odreivanje gustine
gasova na osnovu brzine efuzije,
efuzor (lat. effusor) levak za isticanje.
efulguracija (lat. fulgurare, nlat effulgura-tio)
osvetljavanje,
prosvetljavanje;
sevanje,
sevkanje, zablistavanje.
ehinodermiti (gr. echinos jeze, erma koa)
zool. bodljokoci.
ehinoidi (gr. echfnos, eidos oblik) pl. zool.
morski jeevi, jabuaste morske ivotinje sa
bodljikama i krenom ljuturom.
ehinokokus (gr. echinos, kokkos zrno,
bobica) zool. jetrena trakulja, gotovan koji ivi
ponajee u jetri, a ree u mozgu ili
bubrezima ovejim, prelazi sa psa (ednjak,
komuka, mehurica, pasja glista, klobuasta
glista, komunisti crv).
ehinoftalmija (gr. echinos, ophthalmos oko)
med. zapal>enje oiju.
ehinus (gr. echinos) je; morski je; arh. ukras
na jonskim stubovima ispod aba-kusa.
eho (gr. echo zvuk, ton, um) jeka, odziv,
odjek.
Eho (gr. Echo) mit. nimfa koja se, od alosti
zbog nesrene ljubavi prema lepom Narcisu,
toliko razbolela i oslabila da
20*

je, naposletku, mogla da ponavlja samo

poslednji glas rei; otuda: eho.
ehograf (gr. echo, grapho) ureaj za automatsko beleenje dubine mora.
ehografija (gr. echo odjek, grapho piem)
med. bolestan nagon da se napisane rei
ponove vie puta jedne za drugim.
ehokinezija (gr. echo, kinesis kretanje) med.
bolesno stanje u kojem bolesnik mora vie
puta da ponovi iste pokrete; up . ehomi-mija.
eholalija (gr. echo, lalia govor) bolesno stanje
u kojem osoba automatski ponavlja rei koje
uje u svojoj okolini; up. eho-frazija.
eholot (gr. echo, nem. Lot) sprava za merenje
morskih dubina zvukom, zvuni dubino-mer.
ehomatizam (gr. echo, matos traenje,
istraivanje)
med.
bolesni
nagon
za
ponavljanjem zvukova i rei.
ehometar (gr. echo, metron) instrumenat za
merenje trajanja zvukova i utvrivanje
njihovih intervala i odnosa.
ehometrija (gr. echo, metria) merenje zvuka,
jeka, odjeka, glasa.
ehomimija (gr. echo, mimos podraavanje)
ned. bolesno stanje u kojem bolesnik mora da
ponovi pokrete koji se izvre u njegovom
prisustvu; up. ehokinezija.
ehopraksija (gr. echo, praxis radnja,
postupak) med. v. ehokinezija.
ehoskopa (gr. echo, skopeo posmatram) med. up.
auskultacija.
ehoskopij(um) (gr.) med. slualica, steto-skop.
ehofrazija (gr. echo zvuk, ton, um, phrasis
govorenje, izraz) med. bolesno stanje u kojem
osoba besmisleno i nepotrebno ponavlja
pojedine rei ili itave reenice koje uje u
svojoj okolini; up . eholalija.
eak (arap.) uzbuenost, ekstaza.
eampirati (fr. echampir) slik. svetlou i
senenjem pojaati sliku na njenoj osnovi.
eanada (fr. echappade) pogrean potez,
pogrean zarez kod bakrorezaca (kada se
rezaljke oklizne pa ode ustranu); fig. nestalnost, povrnost, brzopletost.
earpa (fr. echarpe) voj. oficirski opasa kao
znak deurstva ili kakve druge, naroito
sveane, dunosti; pojas, tkanica, opasa;
kosi udarac; uzani al od flora ili sline
materije; pucati an earp (fr. en echarpe)
pucati koso (ili: sa strane, zboka).
eafo (fr. echafaud) skela, gubilite, giljotina;
smrtna kazna.
eafodaa (fr. echafaudage) podizanje (ili:
graenje, nametanje) skele; voj. skela, skela
od kolja.
evo (fr. echeveau) v. ee.
ee (fr. echee) povesmo; francuska mera za
konac=1000 t; evo.

308
eeans (fr. echeance) trg. dospelost, rok plaanja
menice.
eek (fr. echec) l. ah; udar, poraz, neuspeh,
teta, gubitak; (echecs) pl. igra aha, figure
za ah.
eek (tur. e$ek) 2. magarac.
eekluk (tur. eseklik) magarei posao,
magarea posla, magaretina.
eel (fr. echelle) lestvica, muzika skala;
geogr. merilo po kome se izrauje neki
crte, razmera; pl. glavna trgovaka mesta i
stovarita na Istoku (echelles du Levant).
eelon (fr. echelon) preaga na lestvama; fig.
stupanj, stepen; an eelon (fr. ep echelon) voj.
postepeno, pomalo, tj. u manjim odredima,
jedan za drugim (marovati ili nastupati).

eofirati

eelonirati (fr echelonner) voj. rasporedi-ti trupe

po eelonima.
eikje (fr. echiquier) ahovska tabla; voj.
raspored trupa kao na ahovskoj tabli, gde
zadnji odredi zauzimaju praznine u prednjim
odredima; an eikje (fr. ep echiquier) voj.
nastupati ili povlaiti se kao na ahovskoj
tabli.
ekile (arap.) pril. rado, drage vol>e, s ljubavlju.
ekut (ma. eskudt kletvenik) seoski sudija,
porotnik; zapovednik.
eofiran (fr. echauffer) zagrejan, razdraen;
izveden iz strpl>enja.
eofirati (fr. echauffer, lat calefacere)
zagrejati, raspaliti, razdraiti, naljutiti,
izvesti iz strpljenja, napraviti nestrpljivim.


, osmo slovo nae irilice, tridesete nae
latinice (, ).
abo (fr. jabot, lat. gibba) muki i enski ukras
od muslina ili ipke koja se nosi preko
koulje u vidu plastrona.
ad (fr. jade) bubreni kamen, nefrit vrsta
minerala od kojeg se izrauju ukra-sni
predmeti, poludragulj.
'adub (fr. j'adoube) izraz koji se, po ahovskim pravilima, upotrebljava kada igra
samo dodirne ali ne pokrene fi-GURUakar (fr. jacquard) platnena tkanina
izraena na akarovoj maini.
akarova mai na mehani ki razboj za
izradu naroito finih tkanina, nazvan po
pronalazau, lionskom tkau, oze--Mari
akaru (J.-M. Jacquard, 1752 1834).
ake (fr. jacquet) v. akonet.
akerija (fr. jacquerie) seljaka buna u
severnoj Francuskoj 1358. god., kojoj je bio
cilj unitavanje plemstva (nazvano po
nazivu Jacques bonhomme, tj. budalina
ak, kako su plemii prezrivo zvali
seljake); otuda: seljaka buna, pobuna siromanih stalea protiv bogatih.
aket (fr. jaque, jaquette) dugaak muki crni
kaput (za sveanije prilike); kratak enski
gornji kaput; deji kaputi.
akonet (fr. jaconat) vrsta istonoindij-skog,
veinom glatkog muslina; ake.
alon (fr. jalon, galon, gaulon) voj. kolac za
odmeravanje odstojanja, taka smera, pravca;
koi za premeravanje, premerni koi sa
barjaiem.
aloner (fr. jalonneur) voj. onaj koji ko-iima
sa barjaiima obeleava krilne take kuda
peadija treba da promaruje.
alonirati
(fr.
jalonner)
obeleiti
(ili:
obeleavati) koljem (ili: koiima, premernim motkama); zabadati (ili: udarati)
koie, premerne motke.
aluzan (fr. jaloux, nlat. zelosus, gr. zelos)
ljubomoran, nenavidan, zavidljiv, koji
gleda popreko na, neraspoloen, sure-vnjiv.
aluzija (fr. jalousie) ljubomora, surevnji-vost,
zavidljivost; reetka na prozoru (koja se
stavljala iz ljubomore da bi spre-

ila radoznale poglede), vitak prozorski

kapak, zavesa od tankih daica; aluzina.
aluzina (fr. jalousie) v. aluzija.
alfija (lat. salvia) bot. zeljasta biljka,
miriljavih listova i cvetova, Salvia
officinalis; upotrebljava se u lekarstvu.
anbaa (fr. jambe, jambage) gra. temeljni zid,
zid temeljac; dovratak.
andarm
(fr.
gens
d'armes,
gendarm)
prvobitno, u Francuskoj: konjanik u tekom
oklopu; docnije: naziv za pojedine konjike
pukove; u bivoj Jugoslaviji: uvar javnog
poretka i bezbednosti, policajac, redar,
pozornik, pandur.
andarmerija (fr. gendarmerie) u bivoj
Jugoslaviji i danas u mnogim zemljama
na vojnikoj osnovi organizovane trupe za
odravanje javnog poretka i bezbednosti u
dravi.
anr (fr. genre) rod, vrsta; nain pisanja, stil;
dernije anr (fr. dernier genre) poslednja
moda; anr-slika slika koja prikazuje prizor
ili radnju iz svakidanjeg ivota (za razliku
od istorijske slike, iji je predmet neki
istorijski dogaaj); anr-slikar onaj koji radi
anr-slike;
anr-umetnostumetnost
koja
prikazuje jedinku kao predstavnika svoje
vrste u krugu delanja koje karakterie tu
vrstu (bila u modi u XIX v. u svim
evropskim zemljama).
ara (ital. giara) l. posuda (od zemlje, kamena
ili metala) za dranje i uvanje ulja, vina,
ita i dr., up; vr; 2. kutija s malim
otvorom na gornjoj strani za ubaci-vanje
novaca, kuglica i sl., kasica; 3. sud s pepelom
pokojnika, urna; 4. kotarica, korpa,
koarica.
argon (fr. jargon, ital. igergone) l. pokvaren
(ili: nerazumljiv, pogrean) govor; naroit
govor, poseban govor nekog drutvenog reda;
osobenost jednog govora; 2. sitno, kao
iodina glava, hijacintu slino kamenje ute i
ljubiaste boje (upotrebljava se za ukras).
ardinijera (fr. jardiniere) vrtarka, batovanka; stalak, stoi za cvee; vez na
zaponcima i koliru.

bir

310

bir (ital. sbirro, p. esbirro) ranije u Italiji,

naroito u crkvenoj (papskoj) dravi:
vojniki organizovani straari i panduri; kod
nas se upotrebljava u znaenju: uhoda,
pijun.
danovizam (prema sovjetskom politiaru A.
A. danovu, 18961948) postupanje u
javnom ivotu, osobito u oblasti umetnosti,
nauke i kulture, u duhu krutih, dog-matskih
naela.
e (fr. jei) igra, igranje, ala.
elatin (fr. gelatine, lat. gelare slediti; slediti
se) isto tutkalo, isti lepak, bez boje i ukusa,
koji se dobija kad kuvamo u vodi kosti, kou,
krvne sudove i rskavi-ce; pihtije, ladetina.
elatinezan (fr. gelatineux) pihtijast, koji je kao
pihtije.
elatinizirati (fr. gelatine, geler) spihti-javati se,
pretvarati se u pihtijastu masu, stezati se usled
hlaenja, stinjavati se, smrnjavati se.
ele (fr. gelee, ital. gelata) voni sok ukuvan
sa eerom koji se, zato to sadri
pektinske supstance, pri hlaenju stee i
spihtija, sulc; sok od raskuvana mesa
spihtijan, pihtije, ladetina.
enantan (fr. genant) dosadan, tegoban, muan,
neprilian, nezgodan; koji se ustee, stidljiv,
snebivljiv.
enevska konvencija meunarodni ugovor,
sklopljen 22. V111 1864. u enevi, u cilju
poboljanja sudbine ranjenih i bolesnih na
bojnom polju; ovaj ugovor, obnovljen i
dopunjen 6. VI 1906, protee se na negovanje i zatitu bolesnih zarobljenika, a
potpisalo ga je mnogo drava. Posle II
svetskog rata, 12. U 1949, donete su etiri
nove enevske konvencije: 1. Konvencija za
poboljanje poloaja ranjenika i bolesnika u
oruanim snagama u ratu, 2. Konvencija za
poboljanje poloaja ranjenika, bolesnika i
brodolomnika oruanih snaga na moru, 3.
Konvencija
o
postupanju
sa
ratnim
zarobljenicima, 4. Konvencija o zatiti
graanskih lica za vreme rata.
eneral (fr. general) voj. v. general; eneral an
ef (fr. general en chef) vrhovni komandant,
glavnokomandujui.
eneralan (fr. general) v. generalan; an
eneral (fr. en general) uopte.
enerozan (fr. genereux, lat. generosus) v.
generozan.
snerozitet (fr. generosite) v. generozitet.
enes (fr. jeunesse) mladost, mladiko doba;
omladina, mladii, mlad svet; enes dore (fr.
jeunesse doree) zlatna omladina" bogata
rojalistika omladina za vreme francuske
revolucije; otuda: lakomisle-na omladina iz
otmenog sveta.
enijalan (fr. genial) v. genijalan.
enirati (fr. gener) stenjavati, smetati,
ograniava; enirati se ustezati se,
ustruavati se, stideti se.

iratar

enen (nlat. Panax ginsen) v. inseng.

erant (fr. grant) trg. poslovoa, delovoa,
predstavnik trgovake firme; odgovorni
urednik ili predstavnik urednitva (redakcije)
nekog lista.
erve (fr. gervais) vrsta masnog francuskog sira
nazvanog po prvom proizvoau er-veu
(Gervais).
erminal (fr. germinal, lat. germinare klijati)
mesec klijanja, sedmi ili prvi proleni mesec
u francuskom repub-likanskom kalendaru, od
21 (22) marta do 18 (19) aprila.
ersej (fr. jersey) vrsta pletene svilene materije
za haljine.
eton (fr. jeton) tantuz za obraun, za
kocku; nm. tamparski lenjir za merenje
teksta.
ig (fr. gigue, ital. gige) ivahan francuski ples
u 8/8 takta i muziki komad kao pratnja za
taj ples; gig.
igolo (fr. gigolo) mlad ovek koji uglavnom
ivi od ljubavnih veza sa starijim imunijim
gospama, u ije kue ponajee ulazi kao
uitelj igranja; profesio-nalni igra koji daje
asove igranja po kuama.
ile (fr. gilet) prsluk, prsnik, jelek; ha-zardna
igra sa kartama.
ilet noi za brijanje (nazvan po imenu
pronalazaa, Gillete, 18551932).
ip (fr. jire, nlat. jirra, ital. giubba) kratak,
naroito enski, deo odela, prslue, jelee,
steznik; donja suknja.
ip-kilot (fr. jupe-culotte) alvarasta suknja,
alvare.
ipoi (fr. jupon) donja suknja.

irado v. irardi-eir.
iraida (fr. girande, lat. gyrus) vodoskok sa
mnogo cevi iz kojih vodeni mlazovi skau
uvis i, zbog vazduha zatvorenog u cevima,
prave velik um; veliki vatreni toak koji sipa
iskre iz raketa; vatromet kod koga u isti mah
sune uvis mnogo raketa u raznim pravcima.
irandola (fr. girandole, ital. girandola)
uspravan svenjak na krakove; vatreni
toak, vatreno sunce (u vatrometima);
naroito: uveni vatromet koji se prireuje 6
velikim praznicima, u Rimu, kada po hiljadu
raketa najednom poleti uvis; obo-ci, minue
od dragog kamena, dijamanta.
irant (ital. girante) trg. lice koje menicu, na sebe
vuevu (trasiranu), prenosi na nekog drugog,
prenosilac menice; indo-sant.
irardi-eir po bekom glumcu Aleksandru
irardiju (Girardi) nazvan pljosnati slamni
eir.
irasol (fr. girasol) dragi kamen, jedan od
naziva za opal; suncokret.
irat (ital. giratario) trg. lice na koje se menica
prenosi; iratar, indosatar; supr.: irant.
iratar (ital. giratario) trg. v. irat.

irator

311

irator (ital. giratario) trg. lice na koje se prenosi

menica.
irafa (fr. girafe, arap. zarafa, eg. soraphe) zool. poznata dugovrata afrika
ivotinja; kod. vrsta enske frizure; nuz. vrsta
pijana, tzv. klavir-harfa; fig. motka, visoka i
suva ena, visok i suv mukarac.
ire (fr. jure, lat. jurare zakleti se) onaj koji je
zaklet; prav. lan porotnog suda, porotni
sudija, porotnik.
irela (fr. girelle) zool. vrsta arene morske ribe
toplih mora, Julis vulgaris.
iri (fr., eng. jury, lat. jurare zakleti se) porotni
sud, porota; ocenjivaki sud ili odbor za
dodeljivanje nagrada na umetni-kim,
knjievnim, naunim i sl. konkursi-ma,
steajima.
irirati (ital. girare) trg. menicu ili neko
istraivanje na nekog drugog prenositi ili
preneti, prepisati, doznaiti (takva menica
zove se irirana menica).
iro (ital. giro, lat. gyrus, gr. gyros krug) trg.
opticaj novca; prepisivanje (ili: pismeni prenos)
menice ili bankovnog potraivanja sa jednog
sopstvenika na drugog; mesto gde se trgovci
sastaju radi zakljuivanja poslova, berza; iro
obaveza obaveza iranta da e platiti iznos
menice na kojoj stoji njegovo ime.
iroautopilot (gr. gyros krug, autos sam, fr.
pilote) ureaj za automatske upravljanje
avionom pomou iroskopa.
iro-banka (ital. giro, fr. banque) trg. ban-ka u
kojoj se novac prenosi sa jednoga na drugog
prostim dopisivanjem i otpisi-vanjem.
iroklinometar (gr. gyros krug, klino nagi-bam,
metron mera) avij. aparat koji automatski
pokazuje svaku promenu nagiba, odnosno
tenju za naginjanjem u toku leta.
ironda (fr. gironde) umerena republi-kanska
stranka za vreme velike francuske revolucije
(17911793), nazvana po tome to su voi
te stranke bili iz departmana ironda.
irondisti (fr. girondins) pl. pristalice ironde
(oni su takoe glasali za smrt kralja Luja
XVI, ali su gledali da ga, apelom na narod,
spasu); 2. juna 1793. oborili su ih jakobinci,
a 31. oktobra ve je 21 irondist bio
giljotiniran.
iroplan (fr. gyroplane) avij. motorni vazduhoplov kod koga se, sem eliseia prednjoj
strani, postavlja elisa i iznad krila, sa ciljem
da, obrui se oko uspravnih osovina,
omogui strmije uzletanje i sletanje.
iropter (gr. gyros krug, pteron krilo) avij.
vazduhoplov tei od vazduha sa krilima
iznad trupa koja se obru oko vertikal-nog,
uspravnog stuba, ima istovremeno svojstva i
aviona i helikoptera.
iro-poslovi aktivni kratkoroni ban-karski
poslovi u kojima banka na zahtev svog
komiteta irira njegove menice.

ur-fiks

iro-raun (ital. giro) raun na kome pravna

lica dre svoja novana sredstva kod banke.
iroskop v. giroskop.
iskobutizam (fr. jusqu'au bout do kraja)
politika koja ide u sprovoenju svojih ciljeva
do krajnjih granica, politika re-vana i
osvetnikog rata, politika nepo-mirljivosti.
iskobutist(a) (fr. jusqu'au bout) pristalica
politike iskobugizma.
itije (stsl.) ivotopis svetaca, hagiogra-fija; opis
neijeg ivota uopte, biografija; doivljaji iz
neijeg ivota.
ovijalan (fr. jovial, ital. gioviale, lat. Jovialis)
roen pod Jupiterom, tj. pod srenom
planetom; otuda: vedar, radostan, veseo,
vesele naravi.
ovijalnost (fr. jovial, lat. Jovialis koji se tie
Jupitera) veselost, razdraganost.
okej v. dokej.
ongler (fr. jongleur, lat. joculator aljivina) u
srednjem veku: muziar ili svira koji je
pratio trubadura; docnije: komedija,
lakrdija, pajac; opsenar, vetak koji baca
uvis pa doekuje lopte, noeve, baklje i dr.;
varalica, izmota-valo.
onglerija (fr. jonglerie) komedijatvo, opsenarstvo; prevara, varanje.
onglirati (fr. jongler) pokazivati vetine,
opsenariti; bacati u isto vreme uvis vie stvari
pa doekivati ih u ruke; fig. izmotavati se.
oret (fr. georget) tanka svilena tkanine
zrnaste povrine; upotrebljava se za fine
enske haljine; takoe: krep-oret.
rec (rus.) mnogoboaki, paganski svetenik;
fig. istaknuti, uticajni predstavnik kulturnog ili
javnog ivota uopte.
uu (fr. joujou, jouet) vrsta igrake.
uisans (fr jouir, jouissance, lat. gaudere)
uivanje, naslaivanje; prav. uivanje,
upotreba; bezobrazna pesma.
ur (fr. jour, ital. giorno, nlat. jornus) dan;
poslepodnevna sedeljka i zabava.
urnal (fr journal, ital. giornale, nlat. jornale)
dnevnik, delovodnik; dnevnik, dnevni list,
asopis, novine; modni list; trg. dnevni
belenik, dnevnik, traca.
urnalizam (fr. journalisme) novinarstvo;
novinarski stale.
urnalizirati (fr. journaliser) pisati po
novinama, baviti se novinarstvom; trg. unositi
u poslovne knjige, knjiiti.
urnalist(a) (fr. journaliste) novinar, onaj koji
ivi od novinarstva; pisar dnevni-ar;
dnevniar uopte.
urnalistika (fr. journal) novinstvo, novinarstvo.
urnata (ital. giornata) nadnica, dnevnica.
ur-fiks (fr. jour fixe) u otmenim kuama:
utvreni dan primanja u nedelji kada se moe
doi u posetu i bez poziva, dan primanja.

z
Z, z deveto slovo nae irilice, dvadeset deveto
nae latinice (Z, z); astr. Z = poloaj zenita, z
= zenitna daljina; mat. z = trea oca u
prostornom pravolinijskom koordinatnom
sistemu, oca aplikata.
zabejizam v. sabejizam.
zabijci pl. v. sabejci.
zavije (arap.) osama, samica, isposnika elija,
manastir; sirotinjski dom kod muslimana.
zagar (tur. zagar, ma. agar) lovaki pas, hrt,
ogar.
zaira (arap. dahira, tur. zahire) hrana, rezervna
hrana.
zajim (tur. zaim voa) v. zijamet.
zak (hol. Zak, nem. Sack) stara holandska
mera za ito = 83,4 1; holandski naziv za
hektolitar.
zalf (arap.) v. zarf.
zambo (p. zambos) melez od amerike
Crnkinje i amerikog Indijanca.
zamet (tur. zahmet) nevolja, tekoa, napor,
trud, muka.
zampt (tur.) naziv u nekim naim krajevima za
arapsku gumu.
zanana (pere. zananeh) odeljenje za ene u
kui obinih Persijanaca.
zanat (arap. san'at, tur. sanat) majstorija,
vetina; obrt.
zani (ital. zanni) lakrdija, pajac, opsenar (u
ital. komediji); v. bufon.
zapateado (p. zapateado) prilino slobodan
panski ples, pri kome se takt udara cipelom.
zapt (arap. dapt, tur. zapt) l. stega, disciplina; 2.
zaustavljanje daha u prsima kod astmatiara;
3. prav. sekvestriranje, za-plenjivanje.
zaptija (arap.) v. zapija.
zapija (tur. zaptiye, arap. dabtiyya) upravnik,
guverner; onaj koji odrava red i disciplinu,
straar, redar; zaptija.
zar (arap. izar, tur. zar koica, opna) 1. veo,
koprena koju u nekim krajevima nose preko
lica muslimanske ene; zavesa, zastor; 2.
kocka u nekim igrama; srea u igri.
Zaratustra (stpers. Zarathustra) uitelj mudrosti
kod starih Persijanaca i osniva jedne
dualistike religije (660 oko 580 g. pre
n.e.); postoje dva principa, dva duha:

dobri duh (Ahrimarazde) i zli duh

(Ahriman) Ahrimarazdeu pomae est dobrih
duhova: Istina, Dobrota, Mudrost, Vlast,
Zdravlje i Dugovenost, a Arimanu dva: La i
Gnev. Njegovo uenje odralo se do danas kod
Rebara u Persiji i Indiji: Zoroaster, Zerdut.
zarzuela (p. zarzuela) starinski pozorini
komad u kome se smenjuju govorne i
muzike take, vrsta operete.
zarf (arap. zarf, tur. zarf posuda) duh, vetina,
otroumnost; elegancija; korice, zamotak;
ukraena metalna aica u kojoj, pri
sluenju kafe, stoji fildan.
zahmet (tur. zahmet, arap. zahma) trud, muka.
zbaljo (ital. sbaglio) trg. omaka, greka;
pogreka u raunanju; popravka greke
davanjem odtete.
zbien (rus. zbitenB) rusko narodno pie od
vode, meda i karanfilia, koje se pije kao aj.
zborzirati (ital. sborsare) trg. isplatiti, poloiti
novac, akoktirati.
zborzo (ital. sborso) trg. izdatak, isplata,
uzimanje unapred, akonto.
zvekir (tur. zekir) metalni predmet za lupanje u
vrata, obino u obliku prstena, alke, koluta.
zgvardio (ital. sguardio) najvii sud reda
maltekih vitezova, kome je podloan i sam
veliki majstor.
zgrafito (ital. sgraffito) molovanje grebenjem na golom kreu ili gipsu.
zgura (ital. scoria) ljaka.
zdenjozo (ital. sdegnoso) muz. prkosno, srdito,
neraspoloeno; kon zdenjo.
zdruolando (ital. sdrucciolando) muz. klizei
preko dirki.
Zebaot (hebr. zebaoth) pl. nebeske ete, tj. sva
nebeska tela, zvezde, svet; otuda: Bog Zebaot
(kod, nas, po staroslovenskom i novo-grkom
izgovoru: Savaot).
zebra (p., port. zebra, ital. zebro) zool. ivotinja
iz roda konja, sa lepim prugama po telu, ivi
u Africi, afriki magarac; zebra-drvo
palmovo drvo sa arama.
zebu istonoindijska i afrika vrsta domaeg
bivola; Indusi ga potuju kao svetu ivotinju.
zevzek (tur. zevzek) blesavko, glupak.

Zevs

313

Zevs (gr. Zeus) mit. najstariji i najpotova-niji

bog kod starih Grka, otac bogova i ljudi, bog
neba, nebeske vatre (munje) i svetlosti,
ozbiljni, svemoni i sveznajui gospodar
sveta, praizvor pravde i poretka, zatitnik
doma, grada i gostoprim-stva, spasilac i
osloboditelj od zla (kod Rimljana: Jupiter).
Zedekilj (hebr. Zedekiel) mit. aneo boanske
pravde kod Jevreja.
zeilitoid (gr. zeia ito, lithos kamen, eidos vid,
oblik) itni kamen, tvrda materija koja se
spravlja od ita i od koje se, rastvaranjem i
prekuvavanjem, dobiva pivo.
zein (gr. zeia ito) hem. osoben biljni sasto-jak,
dobiva se od semena zea mays (kukuruza).
zejtin (arap. zaytun, tur. zeytin) maslina, ulje.
zejtinlik (arap.-tur. zeytinlik) maslinjak; kraj
kod Soluna sa grobljem srpskih vojnika,
umrlih i poginulih u borbama na solunskom
frontu, 19151918.
zekat (arap. zaka(t)) v. zekijat.
zekijat (arap. zaka(t)) etrdesete deo prihoda u
novcu i svaki etrdeseti komad sitne stoke
koji, po propisima Korana, treba davati na
pomaganje sirotinje, vrsta muslimanskog
verskog poreza; zekat.
zelenkada (pere.-arap., tur. zerrin kadeh
zlatna aa) vot. batenske lukovina biljka
levkastih, miriljavih cvetova, belih i utih;
narcis.
zeloza (gr. zelos, zelosis) revnost, usrdnost,
marljivost, vrednoa, ar.
zelozo (ital. zeloso, gr. zelos) muz. usrdno, sa
arom, vatreno.
zelot (gr. zelotes takmac, podraavala) lan
ekstremne jevrejske narodne stranke koja se,
izmeu 6670. n.e., pobunila protiv Rimljana;
fig. onaj koji s netrpeljivo-u prima suprotno
miljenje, naroito u religijskim i drugim
pitanjima.
zelotizam (gr. zelotes) preterana revnost,
netrpeljivost (naroito u verskim i crkvenim
stvarima); up. zelot.
zelotipija (grp. zelotypia) ljubomora, zavist;
strasna
revnost,
preterana
revnost,
netrpeljivost.
zelotian (gr. zetotos) preteran u verskim
pitanjima, preterano revnostan u vrenju
verskih obreda itd.
zeman (arap. gamap, tur. zeman) vreme; vek,
stolee; smrt, umiranje.
zembil (pere. zenbil, tur. zembil) torba izraena
od rogoza, trske, platna, koe i sl., koja
obino slui za noenje namirnice.
Zemzem (arap. Zamzam) sveti bunar u Meki
koji je, po prastaroj arabljanskoj legendi, sam
Bog stvorio; muslimani smatraju vodu sa toga
bunara udotvornom.
Jemstvo (rus. zemstvo) oblasna ili sreska
skuptina u carskoj Rusiji, ustanovljena
reformom od 1864. god.

zefir

zenana (pere. zenaneh) v. zanana.

zen-budizam v. zenizam.

zend (pere. zend) stari persijski jezik, onaj kojim

je napisana Zend-Avesta, najstariji iranski
jezik (spada u grupu arijskih jezika).
Zend-Avesta (pere. zend vasta) iva re",
sveta knjiga zendskog naroda, tj. starih
Persijanaca i njihovih potomaka Par-za i
Rebara, u kojoj je izloeno reli-gioznofilozofsko uenje Zaratustre.
zonil (tur. zengin) imuan, bogat.
zeniluk (tur. zenginlik) bogatstvo, blagostanje.
zenit (arap. samt) najvia taka na nebu, ona
koja
stoji
vertikalno
nad
temenom
posmatraevim; fig. najvia taka, vrhunac
ega; supr. nadir.
zenitalan (arap.) koji se nalazi u zenitu, tj. tano
nad temenom posmatraa, npr. zenitalna
zvezdi.
zenitizam (zen japanski izgovor kineske
ideogramske
transkripcije
sanskrtskog
termita dhyana - na kineskom 'an - koji
oznaava
meditaciju,
samoponiranje)
filozofija jedne, u V veku u Kini osnovane, a
u H presaene u Japan, budistike sekte,
koja spaja u sebi taoistike i budistike ideje;
odbacivanje knjikog znanja i, naroito,
naglaavanje razmiljanja; svaki ovek nosi
boanstvo u srcu.
zeoliti (gr. zeo, kljuam, lithos kamen) pl. min.
grupa veinom belih, sjajnih i lisnatih
minerala, uglavnom silikati sa vodom,
natrijumom i kalijumom; zeolitne ploe gra.
nezapaljive ploe za pokrivanje graevina.
zera (tur. zerre, arap. darra, fr. zero) neki
veoma mali mrav; siuni deli, truni-ca;
kod nas: neto vrlo malo i sitno; nema ni
zere, nema nita.
zerdav (tur. zerdeva, pere. zerd) zpol. samur.
zerdast (pere. zerd) ut, plave kose, bled,
afranaste boje.
zerdenlija (tur. zerdali) vrsta sitne i slatke kajsije
sa gorkom jezgrom.
Zerdut (pere.) v. Zaratustra.
zero (fr. zero) nula, nitica.
zetetika (gr. zeteo traim, istraujem; pitam)
vetina da se pomou vetog po-stavljanja
pitanja doe do istine (metod Sokratov).
zetetian (gr. zetetikos) koji trai, koji pita,
ispitivaki, istraivaki.
zeugma (gr. zeugma most, uprija; jaram) ret.
figura pri kojoj se jedan predikat (glagol),
koji zapravo pripada samo jednom subjektu,
odnosi na vie subjekata, ili kad se subjekat
koji pripada samo jednom predikatu odnosi na
dva ili vie predi-kata, npr.: Moje oi gledaju
na pravedni-ke, a ui na njihove vapaje."
Zeus (gr. Zeus) mit. v. Zevs.
zefir (gr. zephyros) zapadni vetar, blag i
prohladan vetri, povetarac (vesnik pro-

zefiri

314

lea); mit. bog vetra kod starih Grka, sin Astreja

i boginje os(kod Rimljana: Favo-nijus); trg.
fina muselinska tkanina, naroito za koulje;
voj. v. zefiri.
zefiri (fr. zephyrs) pl. nekadanji rod lako
naoruane francuske vojske u Aliru.
zeher (pere. zehr, tur. zehir) otrov.
Zigija (gr. Zygos) kit. boginja braka kod starih
Grka, nadimak Junonin.
zigoza (gr. zygosis) zool. sljubljivanje.
zigoma (gr. zygoma) znat. jabuna kost, jagodina kost, jagodinjaa.
zigomatian (gr. zygoma) znat. jagodinja-ni,
jagodnjani, koji pripada jabunoj ili
jagodinoj kosti.
zigomorfan (gr. zygos jaram, morphe oblik)
znat. ovako se naziva graa nekog organizma
kada se moe samo jednom ravni podeliti na
simetrine polovine, npr. kod zmije, lista
ljubiice i dr.; zigomorfan cvet bog. simetrian
cvet.
zigostat (gr. zygostateo terazijama merim) onaj
koji meri, koji ispituje teinu metalnog novca.
zigostatian
(gr.
zygostateo)
terazijama
izmeren, odmeren, ispitan merenjem, odreen.
zigot (gr. zygon spoj, veza) fiziol. oploeno jaje,
koje postaje spajanjem jajne elice i
spermatozoida, odnosno spajanjem mukog i
enskog gameta.
zigurat (asirsko-vavilonski zikkuratu vrh,
vrhunac) vrsta stepenaste piramide-hra-ma
graene u starom Vavilonu; jedna od takvih
piramida poznata je kao Vavilon-ska kula.
zijamet (tur. ziamet, arap. zaa'ma) vojniki
feud sa godinjim prihodom od 2000 aspri
najmanje; sopstvenik takvog feuda zove se
zajim.
zijafet (tur. ziyfet), arap. diyafa) gostoljubi-vost,
doek gosta, gozba, ast; kad mu vidi kijafet
dao bi mu zijafet, kad ga vidi kako je lepo
odeven, primio bi ga u kuu kao gosta (tj.:
prevario bi se ovek kada bi nekoga cenio
samo po spoljanjem izgledu).
zikr (tur. zikir, arap. dikr) spominjanje Boga
kod muslimana; verski obredi dervia.
zile (pere., tur. zil) l. dve okrugle ploice, u
obliku tanjiria, koje zvee udaranjem jedne
o drugu; slue kao sastavni delovi defa i
daira, ili kao samostalni muziki instrument;
inele, kastanjete;2. praporac, zvonce.
zima (gr. zyme) kvasac, kiselo testo.
zimaza (gr. zyme) biol. skup fermenata koji
izazivaju anaerobni raspad ugljenih hi-drata
(pri vrenju i glikolizi).
zimian (gr. zymoo meam sa kvascem,
zyme kvasac) koji je nastao usled previ-ranja,
kiseo, uskisao.
zimogen (gr. zyme, -genes, gignesthai roditi se,
nastati) koji stvara i izaziva vrenje, koji
proizvodi vrenje.

zicflaj
zimoza (gr. zyme) hem promenjivanje organskih tela pod uticajem fermenata, vrenje;
fermentacija.
zimoze (gr. zymosis vrenje) pl. hem. v. encimi.
zimozismetar (gr. zyme metron mera)
instrument za merenje razliitih stepena
vrenja (fermentacije).
zimologija (gr. zyme, logia) hem. nauka o
vrenju, tj. o rastvaranju organskih supstancija
u jednostavnije spojeve pod uticajem
fermenata (mikroskopski sitnih gljivica koje
svojim razvijanjem prouzro-kuju vrenje).
zimoma (gr. zymoma) pl. hem. sredstva za
izazivanje vrenja; fermenti, encimi.
zimoskop (gr. zyme, skopeo gledam) aparat
za ispitivanje kvasca.
zimotehnija (gr. zyme, tehne) v. zimoteh-nika.
zimotehnika (gr. zyme, tehnike) vetina
izazivanja i iskoriavani vrenja, nauka o
privrednom
iskoriavanju
vrenja
ili
fermentacije, npr. u proizvodnji piva,
pirituse, sireta i dr.
zimotehniar (gr. zyme, technikos) poznavalac
vrenja, onaj koji se bavi privrednim
iskoriavanjem vrenja.
zimotikum (gr. zyme) hem. sredstvo za
izazivanje vrenja, fermenat, encim.
zimotian (gr. zymotikos) koji izaziva
vrenje; zimotine bolesti raniji est naziv za
infekcione bolesti.
zimurgija (gr. zyme, zymurgia) hemija vre-nja,
nauka o vrenju.
zindan (tur. zindan, pere. zindan) tamnica.
zindikiti (arap.) pl. slobodoumnici i atei-sti kod
muhamedanaca.
zip (eng. zip) v. rajsferlus.
ziratiti (arap. ziraa') obraivati zemlju, orati.
ziratni (arap.) zemljoradniki, oraki, za oranje;
ziratna zemlja zemlja dobra za oranje,
oranica.
zitogala (gr. zythos jemeno pivo, gala
mleko) hem pivska i siretna surutka.
zitopeja (gr. zythos, polem praviti) spravljanje
piva, kuvanje piva.
zitos (gr. zythos) pie spravljeno putem
vrenja, pivo; sire.
zitotehnika (gr. zythos technike vetina)
vetina kuvanja piva, kuvanje piva.
zift (tur. zift) crna gar od duvana na unutranjoj
strani ibuka, lule, mutikle i sl.
ziher (nem. sicher siguran) pouzdan, siguran.
zihera (nem. sicher) naziv za nekog koji ide
nasigurno, bez rizika.
ziherica (nem. sicher siguran) v. zihernadla.
zihernadla (nem. Sicherheitsnadel) spuani-ca,
spualjka, spua, skopanica, igla osiguraa,
osiguraica.
zicer (nem. Sitzer) polozsaj u igri bilijara iz
kojeg se moe postii siguran pogodak.
zicflaj (nem. Sitzfleisch) fig. strpljenje, dugo
naporno uenje ili drugi rad.

315
zlot (polj. zlot) novana jedinica Poljske = 100
groa.
zoantropija (gr. zoon ivotinja, anthropos
ovek) med. vrsta ludila u kojem ovek
uobraava da se pretvorio u neku ivotinju.
zograf (gr. zographos) v. zoograf.
zografija (gr. zographia) v. zoografija.
Zodijak (gr. zodion ivotinjica; slika, lik)
astr. ivotinjski krug": ovako se zovu, jo
od najstarijih vremena, zvezde koje se
nalaze na ekliptici i koje su podeljene na
dvanaest jata u tom krugu, nazvana veinom
ivotinjskim imenima (Ovan, Bik, Blizanci,
Rak, Lav, Devica, Terazije, korpija, Strelac,
Kozorog, Vo-dolija, Ribe).
zodijaki ivotinjskog kruga; v Zodijak.
zoetrop (gr. zde ivot, trope obrt) opt. v. zootrop.
zoidiofilija (gr. zoidion ivotinjica, phileo
volim) vot. prenoenje polena pomou
ivotinja (insekata); zoidiofilne biljke one iji
polen prenose ivotinje, naroito insekti.
zoizam (gr. zoe ivot) ivot ivotinja, ivotni
proces kod ivotinja.
Zoilos (gr. Zoilos) grki govornik iz Amfi-pola,
u Trakiji, iveo u veku pre n.e., poznat kao
pakostan kritiar Homerovih pesama, zbog
ega se i danas njegovim imenom
obeleava pakostan kritiar i kudilac.
zoian (gr. zoikos ivotinjski) ivotinjski, koji
potie od ivotinja; ivotni, koji odrava
ivot, koji hrani.
zojater (gr. zoon ivotinja, iatros lekar)
marveni lekar, veterinar.
zojatrija (gr. zoon, iatreia leenje) marveno
lekarstvo, leenje ivotinja, veterinar-stvo.
zojatrika (gr. zoon, iatreia) v. zojatrija.
zona (gr. zone) pojas", svaki deo loptine
povrine koji je zatvoren izmeu dva
paralelna kruga; naroito: klimatske zone
Zemljine povrine koje su zatvorene izmeu
uporednika
(arka,
umerena,
hladna,
suptropska zona); krug, oblast; drutvena
klasa; med. pojavljivanje sitnih me-huria
samo na jednoj polovini tela ili du pojedinih
nerava, praeno svrabom i neuralginim
bolom.
zonar (gr. zone, zonarion) pojas od crne
koe koji su Jevreji i hriani morali nositi
oko tela da bi se mogli razlikovati od Turaka.
zonian (gr. zone) pojasni, koji se tie
Zemljina pojasa, koji je u vezi sa Zemlji-nim
pojasom; v. zona.
zoo- (gr. zoon ivotinja) 1. predmetak u
sloenicama
sa
znaenjem:
ivotinja,
ivotinjski.
zoo (gr. zoon ivotinja) 2. skraen naziv za
zooloki vrt.

zooloki
zoogeja (gr. zoon, ge zemlja) ivotinjska
zemlja, kao konaan proizvod (produkat)
raspadanja i truljenje ivotinjskih tela.
zoogen (gr. zoon, genes, gignesthai roditi se,
nastati) pihtijasta masa (elatin)ko]a se dobiva
iz kostiju hemijskim putem.
zoogenija (gr. zoon, genos, gignesthai roditi se,
nastati, postajati) nauka o postojanju ivih
bia; up. filogenija.
zoogenij(um) (gr. zoon, genos) v. zoogen.
zoogeografija (gr. zoon, geographia) grana
geografije ili zoologije koja prouava i
opisuje rasprostranjenost ivotinja na Zemlji.
zooglifit (gr. zoon, glypho dubem, izdubem,
ureem) geol. kamen u obliku ivotinje,
ivotinjski otisak u kamenu; zoomorfit.
zoogonija (gr. zoon, gignomai raam se,
nasta jem) raanje ivih mladunaca.
zoograf (gr. zoon, grapho opisujem) opisivalac ivotinja; slikar ivotinja, ivo-pisac;
zograf.
zoografija (gr. zoon, grapho piem) opisivanje
ivotinja, prouavanje ivotinja; slikanje
ivotinja; pr. zoografski.
zoodinamija (gr. zoon, dynamis sila, snaga,
mo) ivotna sposobnost i mo organizma.
zooemija (gr. zoon, naima krv) epidemija
kod ivotinja; up. endemija.
zooerastija (gr. zoon, egab udim, elim) v.
sodomija.
zooza (gr. zoosis) oivljavanje; spasavanje ili
odravanje ivota.
zoozofija (gr. zoon, sophia znanje) v. zoologija.
zooid (gr. zoon, eidos vid, oblik) jedinka u
ivotinjskim kolonijama.
zoojazis (gr. zoon, iasis leenje) v. zojatrija.
zoojatrika (gr. zoon, iatreia) v. zojatrija.
zooksantela (gr. zoon, xantos ut) zool. v.
zoohlorela.
zookultura (gr. zoon, cultura) gajenje
ivotinja.
zoolater (gr. zoon, latreuo oboavam,
potujem) oboavalac ivotinja, potovalac
ivotinja.
zoolatrija (gr. zoon, i resa oboavanje)
religiozno potovanje izvesnih ivo-tinja
(kod
veine
mnogoboakih
naroda),
zasnovano na verovanju da se u njima kriju
duhovi predaka.
zoolit (gr. zoon, lithos kamen) geol. okamenjena
ivotinja, ostatak fosilnih ivotinja.
zoolog (gr. zoon, logos) poznavalac i uitelj
nauke o ivotu i prirodi ivotinja.
zoologija (gr. zoon, logia) nauka o ivotinjama
s obzirom na njihovu spoljnu i unutranju
grau, na njihove meusobne odnose i odnose
prema ostalom svetu; zoozofija.
zooloki (gr. zoon, logos) zoologijski, koji se
odnosi na nauku o ivotinjama; zoolo-ka
stanica zavod za ispitivanje i prouavanje
ivotinjskog sveta, naroito mor-

zoomagnetizam

316

skih ivotinja; zooloki vrt vrt u kojem se

podiu i taje ivotinje, radi posmatranja i
prouavanja.
zoomagnetizam (gr. zoon, magnes magnet)
ivotni magnetizam, tobonji uticaj ivanog,
nervnog ivota jednog oveka na ivani,
nervni ivot nekog drugog oveka u cilju
leenja;
zove
sei
biomagne-tizamk
magnetoterapija.
zoomorfav (gr. zoon, morphe oblik) koji ima
oblik ivotinje.
zoomorfi (gr. zoon, morphe oblik) pl. tvorevine (ili: stvari) izraene u obliku ivotinja.
zoomorfizam (gr. zoon, morphe) zamiljanje i predstavljanje u obliku ivotinja.
zoomorfit (gr. zoon, morphe) v. zooglifmt.
zoomorfoze (gr. zoon, morphe oblik) pl. geol.
okamenjene ivotinje iz ranijih geolokih
perioda.
zoon (gr. zoon) ivotinja.
zvonim (gr. zoon, onoma ime) lkngv. ime koje
nosi ivotinjska vrsta.
zoonoze (gr. zoon, nosos bolest) pl. med. zarazne
bolesti domaih ivotinja koje mogu prei i
na ljude koji dolaze u dodir s njima ili sa
njihovim izmetinama (bed-renica, besnilo,
sakagija i dr.).
zoonozologija (gr. zoon, nosos, logia nauka)
nauka o ivotinjskim bolestima.
zoonomija (gr. zoon, nomos zakon) nauka o
ivotu, o zakonima i naelima kojih se treba
drati da bi se ouvala ivotna sposobnost.
zoopaleontologija (gr. zoon, palaios star,
drevni, on, ontos bie, logia) v. paleozoologija.
zooparaziti (gr. zoon, parasitos gotovan) pl.
ivotinjski paraziti.
zoopark (gr. zoon, eng. park) zooloka bata,
zooloki vrt.
zoopatologija (gr. zoon, pathos bol, logia) v.
zoonozologija.
zooplanktoni (gr. zoon, planktos koji luta
tamo-amo) ivotinjski organizmi koji plutaju
po vodi noeni strujama
zooplast (gr. zoon, plasso uobliavam,
izraujem) onaj koji ume da izrauje
ivotinjske oblike.
zooplastian (gr. zoon, plasso) koji se tie
radova zooplasta, koji sadri radove zooplasta, npr. zooplastini kabinet ili muzej
zbirka ispunjenih ivotinja.
zoopsija (gr. zoon, opsis vienje) med. privianje ivotinja.
zoopsihologija (gr. zoon, psyche dua,
logia) nauka o duevnim pojavama kod
ivotinja.
zoosperma (gr. zoon, sperma seme) fiziol.
ivotinjske seme, semena elija.
zoospora (gr. zoon, sporos seme, plod, usev)
fiziol. bespolne elije koje vre umnoa-vanje.
zooteizam (gr. zoon, theos bog) v. zoolatrija.

zoofor

zooterapija (gr. zoon, therapeia leenje)

nauka o leenju ivotinja.
zootehnika (gr. zoon, techne vetina) nauka o
gajenju domaih ivotinja i njihovom
prilagoavanju odreenim potrebama.
zootipoliti (gr. zoon, typos otisak, lithos
kamen) pl. kamenje sa ivotinjskim otiscima.
zootokija (gr. zoon, tikto raam, tokos
raanje) raanje sivih mladunaca, npr. kod
sisara itd.
zootoksin (gr. zoon, toxikon otrov za
strele) otrov koji lue ivotinje vieg reda
(zmije, pele, muve, korpioni i dr.).
zootomija (gr. zoon, teme seenje, rezanje)
ivotinjska anatomija, anatomija ivotinja.
zootrop (gr. zoon, trope obrt, povrat) opt. ivi
toak,
aparat
osnovan
na
naelu
zakanjavanja
svetlosnih
utisaka:
na
unutranjoj povrini jednog doboa nalazi se
niz slika koje predstavljaju razne uza-stopne
poloaje jednog tela koje se kree (npr. konja
u trku). Kada se dobo brzo okree, pa se
gleda kroz proreze na toj povrini u
unutranjost, izgleda kao da se to telo zaista
kree: stroboskop.
zootropejon (gr. zoon, trepho hranim) mesto
gde se podiu i taje ivotinje.
zoofag (gr. zoon, phagem jesti) onaj koji se
hrani mesom, mesoder.
zoofagija (gr. zoon, phagem) hranjenje
mesom, mesoderstvo.
zoofagian (gr. zoon, phagem) koji jede
meso, koji se hrani mesom.
zoofarmakologija (gr. zoon pharmakon lek,
logia) nauka o sredstvima za leenje bolesti
kod ivotinja.
zoofenomenologija (gr. zoon, phainomenon
pojava, logia) nauka o ivotnim pojavama
kod zdravih i bolesnih ivotinja.
zoofizika (gr. zoon, physis priroda) nauka o
hemijskim svojstvima u ivotinja.
zoofiziologija (gr. zoon, physis, logia) nauka
o ivotnim pojavama u ivotinjskom i
ovejem telu.
zoofilan (gr. zoon, philos prijatelj) koji se rado
hrani krvlju ivotinja (npr. komarci).
zoofilija (gr. zoon, phileo volim) spolna
naklonost prema ivotinjama; sluaj kad
milovanje ivotinja izaziva spolni na<-gon.
zoofit (gr. zoon, phyton biljka) ivotinja sa
telom slinim biljci, polip.
zoofitoliti (gr. zoon, phyton, lithos kamen) pl.
kol. okamenjeni polipi.
zoofitologija (gr. zoon, phyton, logia) nauka o
ivotinjama slinim biljkama, nauka o
polipima.
zoofobija (gr. zoon, phobeomai bojim se) med.
bolestan strah od ivotinja.
zoofor (gr. zoon, phoros, phero nosim) arh.
stub ili svod koji dri na sebi ivotinju.

zoohemija

317

zoohemija (gr. zoon, chemeia) nauka o hemijskim materijama u ivotinjskom telu, tj.
nauka koja ispituje hemijske procese u
ivom organizmu.
zoohigijena (gr. zoon, hygiainein biti zdrav)
nauka koja prouava uslove ivota domaih
ivotinja, njihovu ishranu i kori-enje radi
bolje zdravstvene zatite, odgajivanja,
rasploavanja i dr.
zoohirurgija (gr. zoon, cheirurgia) vetina
leenja ivotinjskih rana.
zoohlorela (gr. zoon, chloros otvorenozelen.
zelenout) biol. jednoelijska alga koja ivi u
simbiozi sa ivotinjama; zooksan-tela.
zoohrezija (gr. zoon, chresis upotreba) nauka o
stoarstvu, stoarstvo.
zor (tur. zor, pere. zor, zur) sila, snaga, mo;
nasilje, bes.
zoran (pere., tur.) silan, snaan, moan,
napastan, besan.
zorba (tur. zorba, pere. zor sila, bahten
igrati) buna, ustanak; nasilje.
zorli (tur.-pere.) jako, snano, silno, silovito,
estoko.
Zoroaster (gr. Zoroastres) grko ime za Zara
tustru.
zort (tur. zort, arap. dart) strah, plalji-vost.
zotika (gr. zotike, sc. dynamis) ivotna
snaga ivotinja.
zotian
(gr.
zotikos
ivotvoran;
iv,
'ivotinjski) koji ivi, koji unapreuje ivot,
koji se tie ivota.
Zohar (hebr.) Knjiga Svetlosti, najvanija
knjiga Kabale. Isto se ime odnosi na sve
ezoterike knjige koje ovu dopunjuju.
Zuavi (arap. Zwawa, tur. zuaf, fr. zouave) pl.
stanovnici okruga Zuavije u pokrajini
Konstantini koji su nekada za novac stupali u
vojnu slubu gospodara Alira, Tunisa i
Tripolisa; po njima svojevreme-

zuher

no nazvana francuska kolonijalna peadija u

Aliru.
zubun (tur. zibin, arap. gubba) gornja haljina sa
kratkim rukavima ili bez rukava, sastoji se od
tri dela, razne veliine i sa ukrasima.
zulkade (arap., tur. zilkade) ime jedanaestog
meseca po muslimanskom kalendaru.
zulum (arap zulm, tur. zuliim) nasilje,
ugnjetavanje; tiranski postupak.
zulumar (pere.-tur. zulumkar) nasilnik,
tlailac, ugnjeta.
zulumariti (tur. zuliim) initi zulum, nasilje,
ugnjetavati, tlaiti, tiranisati.
zulufi (tur. zilliif, pere. zulf) pl, kudrava kosa
koja visi niz uvo, uvojci, zulovi.
zulhide (arap., tur. zilhicce) ime dvanaestog
meseca po muslimanskom kalendaru.
zum (eng. zoom zujati, brzo se pribliavati i
udaljavati) fot. pribliavanje i udaljavanje
objekta pomou soiva.
zumba (pere. sunbe, tur. zimba) sprava za
ponitavanje taksenih maraka buenjem.
zumbul (pere. sunbul, tur. sumbul) bog. divlja i
batenska lukovina biljka, najee bele,
ruiaste ili plaviaste boje, vrlo miriljave
cveta, Hyacinthus arientalis.
zurle (pere. surna, tur. urna) muz. narodni
drveni duvaki muziki instrument sa
dvostrukim jezikom; svira se obino uz
pratnju tupana.
zurne v. zurle.
zuher (nem. suchen traiti, Sucher) l. astr. sa
velikim dogledom za posmatranje spojen i s
njim paralelan mali dogled sa velikim vidnim
poljem (slui za traenje npr. jedne zvezde,
koja se, kad je ovaj mali pronae, pojavi u
velikom); 2. na foto-grafskim aparatima:
ogledalu slina na-prava koja predmet
snimanja jako umanjuje i pomae da aparat,
pri snimanju, bude u pravilnom poloaju.

I
I, i deseto slovo nae irilice, trinaeste nae
latinice (I, i); kao skraenica: ib ili ibid. =
ibidem; id. = idem; i. e. = id est (lat. id est)
to jest, tj.; i. . = in fine (lat. in fine) na
kraju; i. m. = in medio (lat. in medio) u
sredini, sredinom; i. m. = in margina (lat. in
margine) na ivici; imi. = imperativ; imp. =
imprimatur; ini. ili inclus. = inkluzive; inv.
= invenit; ind. = indikativ; inf. = infuzum; i.
q. = id kvod ili idem kvod (lat. id, idem
quod) isto to; it. = item; mat. I = rimski broj
1,1 = oznaka za imaginarnu veliinu ;ft. =
intenzitet dejstva ;Hem. In = indijum, Ir =
iridijum, Y = itrijum, Yb = iterbijum.
Iberija (gr. Iberia lat. iberia) zeml>a kojom
tee Mbep (danas Ebro), dakle stara
Hispanija, tj. celo Pirinejsko poluostr-vo
(panija i Portugalija); takoe stari naziv za
istonu Gruziju.
ibermen (nem. iiber nad, Mensch ovek)
natovek, pojam iz filozofije Fridriha Niea.
Ovim su se pojmom koristili nemaki rasisti
pod Hitlerom oznaavajui njime svoju,
navodno viu rasu.
iberciger (nem. Uberzieher) ogrta, prole-ni ili
jesenji mantil.
ibidem (lat. ibidem) na istom mestu, u istom
delu, na istoj strani neke knjige; obino se
pojavljuje, kao skraenica, u naunim
delima: ib. ili ibid.
I bik (gr. Ibykos) starogrki lirski pesnik iz VI
veka pre n.e.; jednom, kada je putovao radi
takmienja na istmijskim igrama, ubili su ga
razbojnici, koje su, posle toga, prokazali
dralovi (Dbikovi dralovi, , poznata balada
Fridriha ilera).
ibis (eg. hippen, gr. ibis, lat. ibis) egipatska
baroka ptica, veoma slina rodi, koju su stari
Egipani oboavali kao simbol boga
mudrosti i nauke Tata ili Tauta.
iblis (arap. iblis, tur. iblis) avo, satana;
stareina avola; bie natprirodne veliine,
din, div.
ibn (arap. ibn, tur. bin, ibin) patronimiki
dodatak pred arapskim linim imenima;
oznaava obino oca (ree deda ili nekog
ranijeg pretka), npr. Ali ibn Hasan = Alija
sin Hasanov; bin.

ibrik (pere. abnz, tur. ibrik) bokast bakren sud

sa uskim grlom i poklopcem, za vodu, rakiju
i kafu.
ibriim (pere. ebrium, tur. ibrisim) svileni
konac.
ivning (eng. evening) vee; ivning-dres (eng.
evening-dress) veernje odelo, dugako salonsko odelo (gerok) sa dva reda dugmeta.
ivoar (fr. ivoire, lat. eboreus) slonova kost,
slonovaa.
ivorit (eng. ivory, fr. ivoire slonovaa) u
Americi pronaena, sa hartijom spojena i
izmeana bela masa na kojoj se pie
olovkom ili mastilom, a posle se napisano
moe lako izbrisati vlanom krpi-com.
igalo (gr. aigialos) morska obala.
igelit (trgovaki naziv) plastina masa od
polivinil-hlorida; upotrebl>ava se za izradu
kinih kaputa, cipela, torbi, titova lampi, za
izolaciju ica i dr.
igl (eng. eagle) severnoameriki zlatan novac u
vrednosti od 10 dolara koji na sebi ima lik
orla.
iglu (eng. igloo) eskimska koliba nainjena od
iseenih komada snega i leda.
ignescentan (lat. ignescens) zapaljiv, ra-spaljiv,
koji se lako pali.
igni et fero (lat. igni et ferro) ognjem i
maem.
ignikola (nlat. ignicola, fr. ignicole) potovalac, oboavalac vatre. \
ignipunktura (lat. ignis oganj, vatra, punctu-ga
bodenje, bod) med. zabadanje usijanih igala
u obolele delove tela (npr. kod leenja
ireva), izgorevanje; ignipuik-cija.
ignipunkcija med. v. ignipuiktura.
ignis (lat. ignis) vatra, oganj; ignis Antoni-ji (lat.
ignis Antonii) med. crveni vetar (nazvan po
sv. Antoniju); ignis persikus (lat. ignis
persicus) med. persijska vatra, vrsta opasnog
ira; ignis fatuus (lat. ignis fatuus) varljiva
svetlost, svetlost lutalica.
ignis et akve interdikcio (lat. ignis et aquae
interdictio) formula osude na progonstvo
kod Rimljana: zabrana upotreblja-vanja vatre
i vode.

ignispi cij (um)

319

ignispicij(um) (lat. ignis, spectio gledanje,

ignispicium) proricanje (ili: vraanje) po
nainu gorenja vatre.
ignitron (lat.) usmeriva struje kod visokog
napona.
igniferan (lat. ignifer) vatronosan, koji prenosi
vatru, vatren.
ipcija (nlat. ignitio) sagorevanje u kre i pepeo,
pretvaranje u kre; usijanost, usi-javanje.
ignominija
(lat.
ignominia)
sram,
stid,
obeaenje, beae.
ignoramus et ignorabimus (lat. ignoramus et
ignorabimus) fil. uvena izreka nem. fiziologa Di Boa-Rejmona (18181896): Ne
znamo, a neemo nikada ni znati", tj.
nikada neemo moi prekoraiti ljudskom
duhu postavljene granice saznanja prirode;
bvome nasuprot postavio je nem. priro-dnjak
Ernst Hekel lozinku: impavidi pro-gredijamur
(lat. impavidi progrediamur) Poimo bez
kolebanja napred!"
ignorant (lat. ignorans) neznalica; onaj koji se
pravi da ne zna, onaj koji prelazi preko
nekoga ili neega kao da i ne postoji.
ignorantan (lat. ignorans) neznalaki, neuk, koji
ne zna, koji je bez znanja.
ignorancija (lat. ignorantia) neznanje, neznalatvo; ignorancija jurio ili legne (lat.
ignorantia juri, legis) nepoznavanje prava
ili zakona; ignorancija supina (lat. ignorantia
supina) hotimino neznanje; ignorancija
fakti (lat. ignorantia facti) nepoznavanje
injenice ili dogaaja.
ignoracio elenhi (lat. ignoratio elenchi) log. v.
elenhus, ,
ignorirati (lat. ignorare) ne znati, ne hteti znati
za to, praviti se da ne zna za koga ili za
to, prelaziti preko ega kao da i ne postoji.
ignorisati v. ignorirati.
ignoscibilan (nlat. ignoscibilis) oprostljiv; ignoti
nula kupido (lat. ignoti nulla cupi-do) posl.
znano voljeno, neznano nevoljeno.
ignoscirati (lat. ignoscere) ne pamtiti vie,
oprostiti, zaboraviti, smatrati kao da se to
nije ni dogodilo.
iguava (p. iguana, lat. iguana tuberculata)
zoolJ v. leguan.
iguman (gr. egeomai predvoditi, rukovodi-ti,
egiimenos)
stareina
(pravoslavnog)
manastira,
opat;
igumanija
nastojnica
enskog manastira.
Ida (gr. Ide) velika planina kod Troje, glavno
mesto kulta boginje Kibele, mesto gde je
Parne napasao stado i odakle je Ganimed
odnesen na nebo.
ide (lat. idus) pl. u starorimskoj meseevoj
godini: dan punog meseca; otuda u rimskom
kalendaru: petnaeste dan u martu, maju, julu
i oktobru, a trinaesti u ostalim mesecima; ovi
dani bili su posveeni Jupiteru.
ideal (gr. idea pojava, lik, svojstvo, nain, nlat.
idealis) uzor, savrenstvo, slika sa-

ideal-realizam

vrenstva, najvii cilj, elja ije bi ostvarenje

predstavljalo vrhunac sree za onoga koji
seli; ono to je u potpunom skladu sa idejom;
predmet naroite elje, ljubavi, divljenja ili
oboavanje.
idealan (gr. idea, nlat. idealis) savren, uzorak,
koji potpuno odgovara idealu, koji je eljen,
uzvien, divan, oboavan; idealno lep
savreno lep, koji odgovara svim uslovima
lepoga; idealne vrednost uobraena, nestvarna
vrednost; idealno pravo prirodno pravo;
idealni svet nat-ulni svet; up. materijalan,
realan.
idealizam (gr. idea) fil. materijalizmu suprotan
pogled na svet, po kojem je spoljni svet samo
predstava subjekta koji opaa, ak i materija
samo oblik u kojem duh dolazi do izraaja;
apstraktni idealizam platonska predstava o
samostalnom
i
nezavisnom
postojanju
prapojmova, zakona: saznanje stvarnosti jeste
saznanje zakona stvari, te je zakon stvarnost,
a pojedine stvari su prolazne; praktini
idealizam upravljanje volje prema idealnom,
tenja da se u ivotu ostvari ono to se
smatra idealnim, savrenim; objektivni ili
konkretni idealizam onaj po kome pojmovi
razuma postoje u samoj stvarnosti (Hegel);
subjektivni idealizam uenje po kome je
spoljni svet samo predstava, a stvarno postoji
samo posmatra; up. materijali-zam.
idealizirati v. idealizovati.
idealizovati (gr. idea, fr. idealiser) davati emu
obeleje ideala, neto nesavreno u mislima
oslobaati
njegovih
nesavr-enstava,
izjednaivati neto sa idealom, ulepati,
ulepavati, prikaziva-ti neto uzvienijim i
savrenijim no to je.
idealisati (gr. idea) sanjariti, matati, udeti
za im kao za krajnjim ciljem svojih elja,
arko eleti.
idealist(a) (gr. idea) fil. pristalica idea-lizma;
sanjalica, zanesenjak, ovek koji tei za
savrenim, idealnim;^, materi-jalist.
idealistiki (gr. idea) koji se tieideali-zma, koji
je u vezi sa idealizmom, koji ima svojstvo
idealizma. Engels: Marks i ja bejasmo
svakako zajedno jedini koji smo iz nemake
idealistike
filozofije
spasli
svesnu
dijalektiku i materijalistiko shvatanje
istorije prirode i istorije".
idealitet (gr. idea, nlat. idealis) postojanje kao
ideja ili predstava (za razliku od realista, tj.
postojanja u stvarnosti, u prostoru i u
vremenu).
ideal-realizam fil. shvatanje po kojem je ono to
je idealno u isto vreme i realno, idealitet i
realitet su korelati, shvatanje da se realno
moe izvesti iz ideal-nih principa; uenje da
idealnom odgovara neto realno i da se
realno ispoljava

ideacija

320

u idealnom; shvatanje po kojem je realno

nosilac i organ idealnog.
ideacija (gr. idea) fil. odnos konkretnog prema
ideji, uzdizanje posebnog, pojedi-nanog do
opteg, trajnog; obrazovanje pojmova i
predstava, saznavanje onoga to je bitno i
utvrivanje toga to je saznano u jednom
odreenom pojmu.
ideja (gr. eidos vid, oblik, idea) misao,
pojam, predstava, osnovna misao, zamisao,
pomisao; nazor, gledite; slika koju duh sebi
stvara o nekoj stvari; teorijski ili praktini cilj
koji oveku lebdi pred oima, misao vodilja;
dosetka; praslika, slika, tip; osnovni nacrt,
plan, skica; prauzrok stvari (u Platonovoj
filozofiji), logika pretpostavka, hipoteza;
sanjarija, matanje, uobraenje; u obinom
govoru: neto vrlo malo, malice; asocija-cija
ideja v. asocijacija.
idejan (gr. idea) koji postoji samo kao ideja,
misaon, pojmovan, zamiljen, koji postoji
samo u mislima; nerealan, nestvaran.
idem (lat. idem) isti, isto; idem per idem (lat.
idem per idem) log. isto istim (dokazivati,
definisati ili pojmovno odreivati), greka u
dokazivanju ili pojmovnoj odredbi, definiciji,
kad se svodi na neto to sadri u sebi
znaenje onoga to ima da se dokae, odredi.
idemist(a) (lat. idem est isto je) onaj koji sve
odobrava, koji na sve kae: da!, amina.
identigrafija (nlat. identitas istovetnost, gr.
graphia) istovetnost pisma.
identist(a) (nlat. identitas istovetnost, jednakost)
fil. pristalica filozofije identiteta.
identitet (nlat. identitas) istovetnost; zakon
identiteta (nlat. principium identitas) log. svaki
pojam, svaki predmet jeste ono to jeste, znai
ono to znai (A = A, ita se: A je A); filozofija
ili sistem identiteta filozofski pravac koji
smatra da materija i duh, telesne i duevno,
subje-kat i objekat, miljenje i bie nisu dve
naelno razliite stvari, nego identine,
istovetne, samo dva razliita naina pojavljivanja i shvatanja jedne jedinstvene
supstancije (Spinoza, eling, Fehner i dr.).
Lenjin: Svestrane, univerzalna elastinost
pojmova, elastinost koja ide do identiteta
suprotnosti, u tome je ono to je bitno".
identifikacija (nlat. identificatio) poistovljavanje, poistovljenje, utvrivanje istovetnosti nekoga ili neega; identifiko-vanje,
identificiranje.
identifikovana (nlat. identitas istovetnost, lat.
facere uiniti) v. identifikacija.
identifikovati v. identificirati.
identificiranje (nlat. identitas, lat. facere) v.
identifikacija.
identificirati (nlat. identitas istovetnost, lat.
facere) poistovetiti, poistoveivati,

idila

utvrditi (ili: utvrivati) istovetnost; smatrati

istim.
identian (fr. identique, ital. identico) istovetan,
jedan i isti, potpuno isti, koji ima isto
znaenje.
identinost v. identitet.
ideogram (gr. idea predstava, gramma znak,
slovo) znak ili slika koja simbolie predstavu
neke stvari bez izraavanja imena njenog,
kao kineska slova itd.; znak za beleenje
pojma, pojamni znak.
ideograf (gr. idea grapho piem) v. ideogram.
ideografija (gr. idea, graphia) pismo kod koga,
mesto obinih glasovnih slova, slike
predstavljaju pojam stvari, npr. sliko-vno
pismo Kineza i Indijanaca.
ideografika (gr. idea, grapho vetina pisanja
znacima koji predstavljaju pojmove, pisanje
ideografima; up. pasigrafija.
ideokratizam (gr. idea, krateo jak sam,
vladam) vlada razuma, tenja da se sve stvari
u svetu urede po pojmovima razuma.
ideokratija (gr. idea, krateo) vladavina
razumnih pojmova, vlada ideja.
ideolog (gr. idea, logos) pristalica ideologije
uenja; mislilac, teoretiar; sanja-lica,
zanesenjak, onaj koji se zanosi idejama i
verom u njih.
ideologija (gr. idea, logia) fil. nauka o
pojmovima, o idejama, o osnovama saznanja,
metafizika; uenje o psihikim funkci-jama i
tvorevinama, o postanku i razvitku miljenja;
miljenje, misli koje sainjavaju jednu idejnu
celinu, npr. ideologija socijalizma sve misli
koje sainjavaju socijalizam i kojima se
rukovodi socijalizam; po Marksu skupina
svesti, ideja i odreivanja vrednosti neke
drutvene grupe, ona je nadgradnja" na
osnovi drutvenih i privrednih odnosa, od
kojih zavisi postanak i razvoj odreenih
duhovnik, kulturgh oblika.
ideoloki (rp'i. idea, logikos) koji je u vezi sa
ideologijom;
mislilaki,
teoretski,
sanjalaki, zanesenjaki.
ideomotoran (gr. idea, lat. motus kretanje,
pokret) psih. automatski miini pokreti koji
nastaju usled potpune zauzetosti svesti jednom
predstavom, i u vezi sa modanim sreditima
koja kontroliu takve pokrete.
ideoplastian (gr. idea, plasso uobliavam)
ideoplastina umetnost ona na koju vre uticaj
ideje, koja stvara pod uticajem ideja ili
prikazuje ideje (Fervorn); supr. fizioplastian.
idila (gr. eidyllion sliica) poet. pesnika vrsta
koja prikazuje i slika prirodan, zadovoljan i
spokojan ivot ljudi u prirodi, naroito
pastira, seljaka i ribara; naroito bila omiljena
kod starih Grka (Teokrit) i Rimljana
(Vergilije); kod nas: dubrovaki pesnici,
Jovan Hadi (Milo Sveti) i dr.; bukolsha
pesma.

idilian

321

idilian (gr. eidyllion) pastirski, jednostavan,

prirodan, bezazlen i nean, seoski, koji ima
karakter zadovoljnog i spokojnog ivota u g
rirodi.
idio- (gr. idios pojedincu svojstven, pojedinaan) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: samo-, pojedinano, to pripada
pojedincu; sopstven, lini, osoben, odvojen,
razliit.
idiobio gija (gr. fdios, bfos ivot, logfa nauke)
deo biologije koji prouava pojedina iva
bia.
idioblast (gr. fdios, blaste klica) vot,
pojedinana, individualna biljna elija
razliite prirode ili sadrine od okolno-ga
tkiva.
idioginija (gr. fdios, gyne ena) bat. spolna
odvojenost.
idioginian (gr. idios, gyne) bat. raznospo-lan,
jednodoman.
idiognomik (gr. idios, gnomon poznavalac)
ovek koji ima svoje sopstvene nazore i
vlastita gledita na stvari.
idiograf (gr. idios, grapho piem) sopstveni
rukopis, svojeruan potpis; idiohiron.
idiografski (gr. idios, grapho) svojeruan,
vlastoruan; koji prikazuje ili opisuje ono
to je individualno, ono to se samo jednom
desi i to se vie nikada nee ponoviti; supr.
nomotetiki.
idiodijahronija (gr. idios, dia, hronos vreme)
istorijska gramatika; dijahronija.
idioelektrian (gr. idios, elektron ilibar) fiz.
koji je trl>an>em, sam od sebe postao elektrian.
idiokraza (gr. idios, kerannymi meam,
krasi) osobenost prirode jednog ovejeg ili
ivotinjskog tela.
idiokratian (gr. fdios, kerannymi, krasi)
telesne osoben, osobenog telesnog sastava.
idioktonija
(gr.
idios,
ktefno
ubijem)
samoubistvo.
idiolatrija (gr. fdios, latrefa oboavanje)
potovanje (ili: oboavanje) samog sebe.
idiolekt (eng. idiblect) lingv. celokupnost
govornik osobina pojedinaca, individualci
govor, individualni jezik.
idiom (gr. idioma) l. naroita osobina,
naroitost, osobenost; 2. filol. osobenost jezika,
narodni jezik, nareje, dijalekat, nain
govora, svaki osoben i samostalan govor
uopte.
idiomatika (gr. idfoma, idiomatos osobenost,
naroita osobina) lingv. celokupnost idioma
jednog jezika; deo lingvistike koji prouava
idiome.
idiomatografija (gr. idfoma, graphfa) v. idioma
tologija.
idiomatologija (gr. idfoma, logfa) filol. nauka o
osobenostima jezika, nauka o na-rejima;
idiomatografija.
idiomatski (gr. idfoma) filol. koji je svojstven
nekom dijalektu ili govoru, koji naroito
odlikuje neki dijalekat ili govor.
21 Leksikon

idiotizam

idiomutacija (gr. fdios, lat. mutatio promena)

biol. nasledna promena kod ivih bia koja se
javlja usled promene jednog nasled-nog
inioca.
idiopatija (gr. idios, pathos bol) lokalne
oboljenje jednog dela tela, bez ikakvog
uticaja na ostale delove.
idiopatian (gr. fdios, pathos) med. koji dolazi
neposredno kao posledica uzroka bolesti; fil.
idiopatina oseanja oseanja koja se odnose
na sebe samog, na sopstveno ja.
idioplazma (gr. fdios, plasma tvorevina) biol.
deo osnovne supstancije ivotinjskih i biljnih
elija, tzv. plazme, iz koga se stvara izvesno
odreeno ivo bie (supr. stereoplazma, tj.
opta stvaralaka plazma).
idioritam (gr. fdios, rythmos sklad, oblik)
manastir u kome je doputeno da svaki
kaluer ima svoju linu imovinu, da sam za
sebe ivi, hrani se i odeva. Prvi put su se
javili u Sv. Gori, naroito u XIV i XV veku,
meu njima i Hilandar.
idiosinkrazija (gr. idios, syn- sa, krasi
meavina, meanje telesnih sokova) 1.med.
osobina izvesnih lica da na neke na-draaje
odgovaraju jae nego to je normalno,
uroena
preosetljivo
'prema
nekim
stvarima, naroito odvratnost prema nekim
stvarima,
nekim
jelima
(jagodama,
rakovima), lekovima (aspirinu, jodu,
kininu) mirisima i ivotinjama, ili naklonost
prema odvratnim mirisima (na gore
pomenuta jela i lekove organizam reaguje
poremeajima
organa
za
varenje,
koprivnjaom, ospama i dr.); 2. temperamenat (ili: duevni sklop, nain miljenja)
svojstven nekoj jedinki; 3. nain izraavanja
svojstven nekoj jedinki.
idiosinkratian (gr. idiosynkrasfa) koji se tie
idiosinkrazije,
koji
je
u
vezi
sa
idiosinkrazijom, koji potie od idiosinkrazije;
svojstven; up. idiosinkrazija.
idiosinhronija (gr. fdios, syn sa, hronos
vreme) lingv. 1. isto to i sinhronija; 2. opisna
gramatika.
idiosomnabulizam (gr. fdios, lat. somnum san,
ambulare etati) somnabulizam koji je
postao bez uticaja magnetizera.
idiospazmus (gr. idios, spasmos gr) med. gr
koji se pojavio u samo jednom jedinom delu
tela.
idiospastian (gr. fdios, spasmos) med. koji pati
od gra u samo jednom delu tela, koji dolazi
od takvog gra.
idiot (gr. idiotes) u staroj Grkoj: privatan
ovek iz niih slojeva naroda koji nije
upuen u dravne poslove i koji nema u
njima uea; fig. glupak, blesavko, ble-savac,
budala, maloumnik; med. najtei stepen
mentalno zaostalost.
idiotizam (gr. idiotes) med. blesavost, maloumnost; filol. osobenost jednog jezika ili
govora, dijalekatski izraz.

idiotija

322

idiotija (gr. idiotes) med. blesavost, maloumnost, slaboumnost.

idiotikon (gr. fdios) renik jednog nareja,
dijalekatski renik; up. idiom.
idiotian (gr. idiotikos) blesav, slabouman,
malouman, tupoglav, duhovno ogranien.
idiotrof (gr. fdios, trophos hranilac) osobenjak
u pogledu hrane i naina ishranji-vanja.
idiotski (gr. idiotes) blesavaki.
idiofoni instrumenti (gr. fdios svoj, vlastiti,
fone glas)duz. instrumenti u kojima titra sama
materija od koje su napravljeni (kastanjete,
inele i dr.); up. krustiki instrumenti.
idiohiron (gr. fdios, chei'r ruka) v. ccio-graf.
idiohromatski (gr. idios, chroma boja) koji ima
svoju sopstvenu boju; idiohromatske rude
nam. rude kod kojih je boja bitno svojstvo
njihove tvari i koje ne mogu nikada biti
bezbojne.
ido (na esperantskom jeziku ido potomak)
vetaki
stvoren
meunarodni
jezik,
izmenjen i uproen oblik esperanta; sastavili
su ga (1907) danski lingvist Oto Jespersen i
dr.
idol (gr. efdolon, lat. idolum slika) kumir,
predmet slepog oboavanje i potovanja;
opsena, varka, natprirodno bie; fil. oveja
predrasuda koja smeta pravom saznanju
istine (Fransis Bekon).
idolater (gr. efdolon, latreuo oboavam)
oboavalac idola (ili: kumira), idolopo-klonik;
idololater.
idolatrija (gr. efdolon, latrefa oboavanje)
oboavanje idola (ili: kumira) idolopoklonstvo; idololatrija.
idologija (gr. efdolon, logfa) nauka o slikama.
idololatrija (gr. efdolon, latrefa) v. idolatrija.
idolopeja (gr. efdolon, poieo pravim)
pravljenje idola (ili kumira).
Idomenej (gr. IotepeuvJlgot. sin Deukalio-nov,
unuk Minosov, kralj Krita, jedan od
najhrabrijih grkih junaka pod Trojom. Kada
se, posle trojanskog rata, vraao kui, za
vreme jedne bure zavetuje se bogu Posejdonu
da e mu prineti na rtvu prvog koga
sretne; prvog je sreo svog sina. Kada je, posle,
izbila kuga, Kriani su ga preterali (ovu
temu obradio je Mocart kao operu, 1781).
iirot (tur. egir otu) bog. dugogodinja bar-ska
lekovita biljka, Acorus calamus.
I zabele (p. Isabela) ensko ime = edna,
nevina, netaknuta; izabela boja mrko-beliasto-uta boja; konj mrko-beliasto--ute
boje, kula; Izabelii orden panski orden,
posveen Izabeli Katolikoj (osnovao ga
kralj Ferdinand VII 1815).
izametrale (gr. fsos jednak, metron mera,
merilo)ll. linije koje na meteorolokim

izobarometarske linije

kartama vezuju ona mesta koja, s obzirom

na toplotu, pokazuju podjednako odstupanje
od normalne mesene prosene temperature.
Izanagi bog koji je stvorio Japan; on i ena mu
Izanami bili su prvi japanski bogovi u
ljudskom obliku.
Izanami japanska boginja, ena boga Izanagi.
izanemore (gr. fsos jednak, anemos vetar) pl.
crte na karti koje spajaju mesta sa
podjednakom jainom vetra; izoanemore.
izanomale (gr. fsos, anomalos nepravilan) pl.
crte na karti koje spajaju mesta na Zemljinoj
povrini koja za jednak broj stepeni odstupaju
od krajeva sa normalnom temperaturom.
izaritmian (gr. fsos, arithmos broj) koji se
sastoji od jednakih, istih brojeva, istoci-freni.
izat. (gr. isatis sinj, sinjavica, sinjevica, sa)
hem. organski hemijski spoj, organsko
hemijsko jedinjenje, sastojak nekih vrsta
indiga, rastvara se u toploj vodi i alkoholu.
izegorija (gr. isegoria, fsos jednak, agoreuo
javno govorim, na zboru govorim) jednaka
sloboda, jednako pravo govorenje i glasanja o dravnim i sudskim stvarima (kod
starih Grka); jednakost u graanskim
pravima, graanska sloboda, sloboda uopte.
Izegrim (nem. Isegrim gvozdeni lem") ime
kurjaka u nemakim priama o ivotinjama,
vujo; fig. svirep ovek; mrzovoljan, natmuren
ovek, guna lo.
I zid a mit. v. Izio.

Izislop-. egipatska boginja, ena Ozirisova,

prvobitno potovana kao simbol stvaralaka
snage prirode (slina grkoj Demet-ri) i kao
pronalaza mnogih vetina; docnije su je
smatrali kao boginju meseca i zamenjivali sa
grkom Io; astr. asteroid pronaen 1856; Izida.
Izidina tabla ta-bla u egipatskom muzeju u
Turinu na kojoj su u slikama predstavljene
Izidine tajne.
izmet (arap. hidma, tur. hizmet) sluba,
sluenje, posluga, posluivanje.
izmear (arap.-pers., tur. hizmetkar) sluga,
posluitelj.
izo- (gr. fsos) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: isti, jednak, slian.
izoanemore (gr. fsos, anemos vetar) pl. geogr. v.
izanemore.
izoanomale (gr. fsos, anomalos neravan,
nejednak) meteor. linije koje na meteoro-lokoj
karti spajaju mesta kod kojih su zapaena
ista odstupanja u vazdunoj temperaturi.
izobare (gr. fsos, barys teak) pl. crte koje na
karti spajaju mesta sa istim pritiskom
vazduha, tj. sa preseno jednakim godinjim
barometarskim promenama; izobarometarske
linije.
izobarometarske linije v. izobare.

izobate

323

izobate (gr. isos, bathys dubok) pl. na geografskim kartama: crte koje predstavljaju iste
dubine mora i jezera.
izobronte (gr. isos, bronte grmljavina) pl. crte
koje na kartama spajaju mesta u kojima se,
za vreme nepogode, grmljavina najpre uje.
izogamija (gr. isos, gamos brak) btl. oplo-enje
nastalo spajanjem morfoloki potpuno
jednakih semenih elija (gameta); sulr.
anizogamija.
izogeoterme (gr. isos, ge zemlja, therme
toplota) crta ili povrina koja spaja take u
unutranjosti Zemlje koje imaju istu
temperaturu; kol. geoizoterme.
izogloss (gr. isos jednak, glossa jezik) linije na
lingvistikoj karti koje spajaju sva mesta sa
istim jezikim osobinama.
izogov (gr. fsos, gony ugao) kom. mnogougao
(poligon) sa jednakim uglovima.
izogona (gr. isos, gony) crta na karti koja spaja
sva mesta na Zemljinoj povrini na kojima se
pokazuje ista deklinacija mag-netne igle;
izogonina linija.
izogovizam (gr. isos, gone potomak, mladune)
biol. proizvoenje spolnih jedinaka istog
sklopa (strukture) sa raznih stabala, koje se
javlja u nekih hidrozoa (me-duza).
izogoniav (gr. isos, gony ugao) jednakih
uglova, koji ima jednake uglove, ravnou-gli;
izogonina linija v. izogona.
izografija (gr. isos, graphfa) jednako pisanje,
pravljenje faksimile; verno pre-tampavanje
starih
spisa,
npr.
Mirosla-vljevog
jevanelja".
izografska projekcija crtanje jedne karte pri
kojem se zamilja kao da se oko nalazi za
jedan Zemljin poluprenik iznad Zemlje
(homalografska projekcija); up. projekcija.
izodimorfan (gr. isos, dimorphos dvooblian)min. koji se pojavljuje u vie razliitih
kristalnih oblika, npr. lanovi jednoga
izomorfnog niza.
izodivame (gr. isos, dynamis sila, jaina,
snaga) pl. crte koje na fizikim kartama
spajaju mesta na Zemljinoj povrini na
kojima je jaina magnetizma podjednako
velika; izodinamine linije.
izodinamija (gr. isos, dynamis) fiz. podjednaka
jaina, podjednako jako dejstvo, naroito
magnetizma.
izodivamiav (gr. isos, dynamis) podjednako
jak, koji ima jednako dejstvo.
izodinamine linije v. izodiname.

izodoze (gr. isos, dosis davanje) crte koje

spajaju sve take na nekom podruju istog
intenziteta radioaktivnog zraenja.
izokline (gr. isos, klino naginjem, nagnem) pl.
crte koje na geografskoj karti spajaju mesta
na kojima se pojavljuje ista inkli-nacija
magnetne igle',izoklinike linije.
izoklinike linije v. izokline.
21*

izolukse

izokolon (gr. isos, kolon deo perioda) ret.

jednakost delova u govoru.
izokrime (gr. isos, krymos mraz) pl. crte
koje na geografskoj karti spajaju mesta
koja pokazuju istu temperaturu u toku
najhladnijih dana, npr. za vreme ZO najhladnijih uzastopnih dana u godini.
izola (ital. isola, lat. insula) ostrvo, otok.
izolator (ital. isolatore) fiz. 1. telo koje ne
provodi ili koje ravo provodi elektricitet,
neprovodnik elektriciteta, npr. staklo,
porcelan, smola, crveni vosak, ebonit, ilibar
(up. dielektrikum); 2. svaka stvar koja ne
dovodi ili koja ravo sprovodi toplotu, zvuk.
izolatorij(um) (nlat. isolatorium) klupica na
koju treba da stane onaj koji hoe da se
elektrizira, a koja je staklenim ili porcelanskim nogama izolovana od zemlje.
izolacija (nlat. isolatio) izdvajanje, odvajanje;
izdvojenost,
odvojenost;
usamljivanje,
uklanjanje; fiz. obezbeenje od prelaenja ili
provoenja elektriciteta, toplote; med.
izdvajanje onih koji boluju od zarazne bolesti
kako se bolest ne bi raznosila; izdvajanje
umobolnih; izoli-ranje.
izolacionizam (lat. isolare izdvojiti, odvojiti)
politiki pravac koji ide za izdva-janjem;
specijalno ameriki politiki pravac za
nemeanje Evrope u amerike i Amerike u
evropske poslove, poznat pod imenom
Monrobva doktrine.
izolacionist(a) (ital. isolare izdvojiti, osamiti)
pristalica usamljivanje, izdvajanja od nekog
pokreta; naroito: Ameri-kanac koji je bio
za to da Amerika ne stupa u prvi svetski
rat.
izolekse (gr. isos isti jednak, legein
govoriti) linije koje na lingvistikoj karti
spajaju sva mesta u kojima se upotrebljava
ista re ili vie istih rei.
izolirajui jezici jednosloni jezici kod kojih se
meusobni odnos rei izraava bez promene
(fleksije), jedino mestom na kojem su ili
pomou predloga (u ove jezike spadaju:
kineski, tibetski i neki jezici Indije).
izoliran (ital. isolato) slobodan, sam, usamljen;
odvojen, izdvojen, zaseban; koji sivi sam za
sebe, povuen od sveta; fiz. koji je napravljen
neprovodljivim, neprovod-nikom; izolovan.
izoliranje (ital. isolare) v. izolacija.
izolirati (ital. isolare) izdvojiti, izdvaja-ti,
odvojiti, usamiti;fetz. odvojiti pomou
neprovodljivih tvari da se sprei prelaenja ili
provoenja elektriciteta, toplote, uiniti
neprovodljivim, neprovod-nikom; izolovati.
izolovan (ital. isolato) v. izoliran.
izolovati (ital. isolare) v. izolirati.
izolukse (gr. isos isti, jednak, lat. lux svetlost)
crte koje spajaju take jednake osvetljenosti
izraene u luksima.

izomeran

324

izomeran (gr. isos, meros deo) koji ima

jednake delove, jednako podeljen, sastavljen
od slinih delova; izomerian; izo-merna tela
hen. v. izomerija.
izomeri (gr. isos, meros) hem. jedinjenja koja
imaju isti hemijski sastav, ali razliite
strukturne formule; razlikuju im se fizike
karakteristike, a delom i hemijska svojstva. U
nuklearnoj (rizici: atomska jezgra u
probuenom stanju, koja takvo stanje
relativno dugo mogu zadrati.
izomerija (gr. isos, meros) jednak udeo, jednako
pravo na neto; mat. svoenje razlo-maka na
iste imenitelje; hem. pojava da tela istoga
procentnog sastava imaju razliita hemijska i
fizika svojstva, i to ne samo u vrstom
agregatnom stanju gde razliitost u svojstvima
moe biti uslo-vljena istim molekulima koji su
razliito rasporeeni (alotropija, polimorfija
vam fizika izomerija), ve u svima agregatnim stanjima, tako da razliitost svojstava
poiva na razliitom rasporedu atoma u
molekulu.
izomerian (gr. fsos, meros) v. izomeran.
izometrija (gr. isos, metria) merenje na jednake
delove.
izometrian (gr. isos, metron) jednak po
meri, koji ima istu meru; izometrini sistem
t. regularni sistem kristali-sanja (zbog tri
jednake ose).
izomorfav (gr. isos, morphe oblik) hem., min.
jednakooblian, koji ima svojstvo kristalisanja u istom ili bliskom geometrij-skom
obliku; izomorfne rude t. rude koje, uz
slian hemijski sastav, imaju i sline
kristalne oblike.
izomorfe (gr. isos, morphe) linije koje na
lingvistikoj karti spajaju sva mesta gde se
javljaju isti gramatiki oblici, iste morfoloke
osobine.
izomorfizam (gr. isos, morphe) hem. svojstvo
izvesnih hemijskih supstanca da, pored
slinog hemijskog sastava, imaju i sline
kristalne oblike; izomorfija.
izomorfija (gr. isos, morphe) jednakoobli-nost;
hen. v. izomorfizam.
izonefe (gr. isos, nephoo naoblaim) pl. crte
na geografskim kartama koje spajaju mesta
sa podjednakom oblanou.
izonomija (gr. isonomia) jednakost pred
zakonima,
jednakost
u
pravima,
ravnopravnost, politika jednakost, graanska
sloboda.
izonomian (gr. isonomikos) koji vai za sve
podjednako; koji ivi slobodnim graanskim
ivotom.
izopatija (gr. isos, pathos patnja, bol) med. grana
medicine koja, slino homeopatiji, hoe da
lei isto istim, po naelu: klin se klinom
izbija; izopatika.
izopatika (gr. isos, pathos) med. v. izopatija.
izopatian (gr. isos, pathos) koji lei istim
onim ime je i prouzrokovano oboljenje.

izoteralna linija

izoperimetrija (gr. isos, perimetros obim)

jednakost obima.
izoperimetrian (gr. isos, peri-metrikos) koji
je jednakog obima, koji ima jednak obim
(opseg).
izopletan (gr. isoplethes) jednak brojem;
jednake veliine, podjednak.
izopleuron (gr. isos, pleura strana) ravnostrana figura.
izo-povrina fkz. ekvipotencijalna povrina.
izopolitija (gr. isopolitheia) jednakost u
pravima, graanska ravnopravnost.
izopolitiav (gr. isopolites) sa jednakim
graanskim pravima, ravnopravan.
izopssfian (gr. isopsephos) koji ima jednako
pravo tlasanja', izopsefini stihovi oni ija
slova, posmatrana kao brojevi, sainjavaju
isti broj.
izorahije (gr. Isos, rachia plima) pl. crte na
pomorskim kartama koje spajaju mesta na
kojima je u isto vreme plima i oseka;
homoplerote.
izoseiste (gr. isos, seismos potres, trus) pl. geol.
crte na geolokim kartama koje spajaju mesta,
koja,
pri
jednom
zemljotresu,
osete
podjednako jak potres; izosiste.
izosintagme (gr. isos, syntagma sreivanje)
linije koje na lingvistikoj karti spajaju sva
mesta sa istim sintaksikim osobinama.
izosiste (gr. isos, seismos potres, trus) pl. geol.
v. izoseiste.
izoskelan (gr. isos, sklos krak) mat. ravno-krak;
deljiv bez ostatka.
izoskop (gr. isos isti, jednak, skopeo
gledam) ureaj za izotravanje i ujednaavanje slike kod dogleda.
izosmotian (gr. isos, osmos guranje, tiska-nje)
v. izotoniai.
izostazija (gr. isos, stasis stajanje) geol. nauka o
optem stanju ravnotee masa u Zemljinoj
kori.
izostenija (gr. isos, sthenos snaga) jednaka
jaina, ista snaga.
izostera (gr. isos, stereos tvrd, vrst, krut,
ukoen, gust) crta na geografskim kartama
koja spaja mesta na Zemljinoj povrini koja
imaju istu gustinu vazduha.
izotalanta (gr. isos, talanton vaga) crta koja na
meteorolokoj karti spaja sva mesta sa istom
razlikom u temperaturi izmeu najhladnijeg i
najtoplijeg meseca, ili mesta sa istim
godinjim
temperaturnim
kole-banjem
(amplitudom).
izotahija (gr. isos, tachys brz) crta na
geografskim kartama koja spaja take iste
brzine vode na poprenom profilu nekog
vodenog toka.
izotera (gr. isos, theros leto) crta na
geografskim kartama koja spaja mesta na
Zemljinoj povrini koja imaju istu srednju
letnju temperaturu. izoteralna linija v. izotera.

izotermalan

325

izotermalan (gr. isos, thermos topao) v.

izotermian; izotermalne linije v. izo-terme.
izoterme (gr. isos, thermos) crte na
geografskoj karti koje spajaju sva mesta na
Zemljinoj povrini iste srednje temperature,
godinje ili mesene, veinom sve-dene na
morski nivo; izotermine ili izotermalne linije.
izotermian (gr. isos, thermos) koji ima istu
srednju
temperaturu,
jednako
topao;
izotermine linije v. izoterme.
izotone (gr. isos, tonos dizanje glasa) crte koje
na lingvistikoj karti spajaju sva mesta sa
istim akcenatskim osobinama.
izotoni (gr. isos, tonos napetost) fiz. atom-ska
jezgra koja sadre isti broj neutrona, a
razliiti broj protona.
izotonija (gr. isos isti, jednak, tonos napetost,
napon) fiz. jednakost napregnutosti osmotskog
pritiska razliitih rastvora.
izotonian (gr. isos, tonos zategnue, napon)
zove se, u fiziologije vodeni rastvor
izvesnih materija (soli, eera i dr.) koje
osmozom sa jednako jakim osmoznim
pritiskom upijaju i privlae jo vie vode
(izosmotini rastvori). elini sok morskih
biljaka izotonian je sa morskom vodom,
inae bi u elijama morala nastu-piti
plazmoliza i na te biljke tetno delovati; tzv.
fizioloki rastvor kuhinjske soli izotonian je
sa elijama crvenih krvnih zrnaca i, prema
tome, nekodljiv.
izotonan hen. koji ima svojstvo izotopa.
izotopi (gr. isos, topos mesto) hem. razni
vidovi atoma istog hemijskog elementa;
imaju isti atomski broj (broj protona u
atomskom jezgru i broj elektrona u omota-u),
ali razliit broj neutrona u jezgru i razliitu
masu atomskih jezgra, odn. atoma; neki od
izotopa su radioaktivni.
izotopizam hem. svojstvenost izotopa.
izotopija hen. v. izotopizam.
izotopian hen. v. izotopan.
izotropan (gr. isos, tropos nain) ,,koji se vlada
na isti nain"; izotropna tela sa jednakim
fizikim, naroito optikim, svojstvima u
svima pravcima, tj. kod kojih se svetlost,
toplota i elektricitet ra-sprostiru na sve strane
jednakom brzinom. Ovde spadaju amorfne
supstancije i kristali regularnog, teseralnog
sistema; supr.: anizotropan.
izofona (gr. isos, phone glas) lingv. v. izoglosa.
izofonian (gr. isos, phone) koji ima jednak
glas, sa glasom jednakog obima.
izofota (gr. isos, phos svetlost) kriva koja
spaja take jednake svetlosne jaine na
snimku ili slici svetle ili osvetljene povrine.
izohazma (gr. isos, chasma raspuklina) crta
koja na geografskim kartama spaja ona

izuriJa

mesta sa kojih se polarna svetlost podjednako

esto vidi.
izohaline (gr. isos, hals so) crte koje na
okeanografskim kartama spajaju sve take na
moru sa istim salinitetom.

izohejimalna linija v. izohimena.

izohele (gr. isos, helios sunce) crte koje na
meteorolokoj karti spajaju sve take sa
istom koliinom Suneve svetlosti.
izohijeta (gr. isos, hyetos kia) crta koja na
geografskim kartama spaja mesta na
Zemljinoj povrini u kojima pada godinje
podjednaka koliina kie; izohije-toza,
izohita.
izohijetoza (gr. isos, hyetcs) v. izohijeta.
izohimena (gr. isos, cheima zima) crta na
geografskim kartama koja spaja sva mesta sa
istom srednjom zimskom temperaturom;
izohijemalna linija.
izohipsa (gr. isos, hypsos visina) crta koja na
geografskim kartama spaja mesta na
Zemljinoj povrini sa istom nadmorskom
visinom.
izohita (gr. isos, hyetos) v. izohijeta.
izohore (gr. isos, choros prostor) crte koje na
dijagramima prikazuju promenu pritiska i
temperature pri stalnoj zapremini gasa.
izohromatian (gr. isos, chroma boja) koji je
jednake boje, istobojan; izohromatina
fotografija fotografija koja na slici pokazuje
boje predmeta onakve kakve su i u prirodi;
izohromatini
firnajs
firnajs
koji
se
upotrebljava za premazivanje slika raenih
masnim bojama.
izohron (gr. isos, chronos vreme) istovre-men,
koji traje podjednako dugo; izohroni-an,
sinhronistian.
izohrona (gr. isos, chronos) linija koja spaja
mesta na kojima se istovremeno javlja neka
pojava, npr. linija koja spaja sva mesta na
kojima se javlja istovremeno zemljotres;
linija koja spaja take u koje se iz jedne
take moe za isto vreme stii; up. tautohrona.
izohronizam (gr. isos, chronos) istovreme-nost,
jednakovremenost,
podjednaka
duina
trajanja; naroito: jednako trajanje oscilacije, treptaja klatna na jednom istom mestu
Zemlje.
izohronian (gr. isos, chronos) v. izohron.
izohronost v. izohronizam.
Izrael v. Izrailj.
Izrailj (hebr. Jisrael onaj koji se bori za boga")
1. poasno ime Jakova i njegovih potomaka;
2. carstvo Izrailja i to: a) svi potomci
Avramovi; b) carstvo Izrailja (za razliku od
carstva Judinog koje se, posle Solomona,
otcepilo od Izrailja).
Izrailjac (hebr. Jisrael) potomak Izrailja, tj.
lana jevrejskog naroda, Jevrejin.
izurija (gr. isos, uron mokraa) med. izbacivanje
svakog dana podjednake koliine mokrae.

Ijakho

326

Ijakho (gr. lakhos) mistino ime boga Baha u

Atini i Eleuzini; sveano klicanje i pevanje u
slavu Baha, praeno orgijskim plesovima i
drugim bahovskim obredima estog dana
velikih Eleuzinija.
ijamatologija (gr. fama lek, 1o^a)med. nauka o
sredstvima za leenje, nauka o lekovima.
ijatralipt (gr. iatraleiptes) lekar koji lei
mastima, tj. pomazivanjem spolja.
ijatraliptika (gr. iatros lekar, aleipho maem)
med. vetina leenja mastima; nauka o leenju
bolesti mastima i drugim spoljnim lekovima.
ijatrarhija (gr. iatros lekar, archo vladam)
vladavina lekara, lekarska sila.
ijatreuza (gr. iatreuo lekar sam, leim) v.
ijatrija.
ijatreuziologija (gr. iatreuo, logia) med. nauka o
leenju bolesti.
ijatrija (gr. iatreia leenje) nauka o leenju
bolesti.
ijatrian (gr. iatrikos) lekarski, leniki, koji
se tie lekara.
ijatro- (gr. iatros) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: lekar, lekarski.
ijagrognomika (gr. iatros, gnome saznanje;
oznaka, obeleje) nauka o raspoznavanju i
utvrivanju vrsta bolesti; up. dijagno-stika.
ijatrologija (gr. iatros, logia) nauka o vetini
leenja.
ijatromantija (gr. iatros, manteia prorica-nje)
lekarske proricanje, gatanje.
ijatromatematika (gr. iatros, mathema) primena matematiko-mehanikih principa u
medicini; ijatromehanika.
ijatromatematiar (gr. iatros, mathematikos)
pristalica lekarske kole koju je, u HUD veku
u Pizi, osnovao Boreli, i koja je htela da
objanjava funkcije ovejeg tela po
mehanikim zakonima, kao funkcije kakve
obine maine; ijatromehani-ar.
ijatromehanika (gr. iatros, mechane sprava) v.
ijatromatematika.
ijatromehaviar (gr. iatros, mechanikos) v.
ijatromatematiar.
ijatrosofist(a) (gr. iatros, sophistes mudrac,
filozof) lekar koji voli da filozofira, lekarfilozof.
ijatrotehnika (gr. iatros, techne) vetina
leenja (naroito rana).
ijatrofizika (gr. iatros, physis priroda) nauka o
prirodi sa lekarskog gledita.
ijatrofiziar (gr. iatros, physiSKOS) onaj koji
prouava prirodu sa lekarskog gledita.
ijatrohemija (gr. iatros, chemeia) lekarska
hemija, tj. delovi hemije koji su u najte-njoj
vezi sa naukom o leenju bolesti.
ijatrohemiar (gr. iatros, chemeia) poznavalac
lekarske hemije.
ikamet (arap.) kod muslimana: poziv sa
minareta na ustajanje i molitvu (slino
ezanu).

ikonoklastija

Ikar (gr. Ikaros) mig. sin Dedalov; spasao se sa

ocem iz ropstva na Kreti (Kritu) pomou
krila napravljenih od perja i voska, ali,
poto se u letu odvie pribliio Suncu, krila
mu se otopila i on pao u more. Po njemu
jugoist. deo Egejskog mora nazvan Ikarsko
more;
smatra
se
kao
prva
rtva
vazduhoplovstva.
ikarija (gr. Ikaros) u cirkusu: akrobatska
produkcija u kojoj glavni artist leei na
leima baca uvis i opet doekuje u ruke,
kao lopte, decu i poluodrasle; lekarske igre.

ikarski komunisti v. ikarci.

ikarci (gr. Ikaros Ikar) iliikarski komunisti
udruenje francuskih socijaliste koji su
ispovedali naela to ih je fr. advokat Etjen
Kabe (Etienne Cabet, 1788 1856) izloio u
svom delu Voyage en Icarie" (,,Putovanje u
Ikariju", i koji ih je naveo da se, 1894, isele u
Ameriku radi osnivanja komunistike optine;
ikarci-ma su se nazvali po Ikaru, uporeujui
visinu svoje zamisli sa smelim letom Ikara.
ikebava (jap. ivo cvee) vetina arani-ranja
cvea, vrlo popularne u Japanu (od XIV v.).
ikozaedar v. ikosaedar.
ikozandrija v. ikosandrija.
ikozitetraedar v. ikositetraedar.
ikona (gr. eikon slika, lat. icon) slika nekog
boanstva ili svetitelja.
ikonizam (gr. eikon) verno prikazivanje na
slici, verna slika.
ikone- (gr. eikon) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: slika, ikona.
ikonoborci (gr. eikon) sekta u ruskoj pravoslavnoj crkvi koja je vodila borbu protiv
ikona i molila se bogu pod vedrim nebom.
ikonograf (gr. eikon, grapho piem) ikonopisac; sprava za mehanike prenoenje slika
i crtea.
ikonografija (gr. eikon, graphia) ikonopis;
opisivanje, poznavanje slika i kipova,
naroito onih iz starog veka.
ikonografski (gr. eikon, grapho) ikonopi-sni,
koji se odnosi na izradu (ili: opis, poznavanje)
slika, ikona, kipova, koji je u vezi sa izradom,
opisivanjem, poznavanjem slika, ikona,
kipova.
ikonoduli (gr. eikon, dulos rob) pl. poto-vaoci
ikona, oboavaoci ikona i slika u crkvi.
ikonodulija (gr. eikon, dulia ropstvo)
potovanje ikona, oboavanje ikona.
ikonoklazma (gr. eikon, klasma odlomak,
pare) v. ikonoklastija.
ikonoklast (gr. eikon, klao lomim, razbijem)
ikonoborac, protivnik ikona i slika u crkvi.
ikonoklastija (gr. eikon, klao) ikonobor-stvo,
protivljenje potovanju ikona i slika u crkvi.

ikonolater

327

ikonolater (gr. eikon, latreuo oboavam)

oboavalac ikona i slika.
ikonolatrija (gr. eikon, latreia oboavanje)
potovanje (ili: oboavanje slika i ikona).
ikonolog (gr. eikon, logos) onaj koji prouava
simbolino i alegorino znaenje ikona,
poznavalac ikona.
ikonologija (gr. eikon, logia) poznavanje
ikona kao simbola, prouavanje simbolinih
slika i starih spomenika.
ikonomanija (gr. eikon, mama pomama,
ludilo) preterano i ludo potovanje slika sa
likovima svetitelja.
ikonomahija (gr. eikon, machia borba) borba
protiv ikona, borba protiv potovanja i
oboavanja slika sa likovima svetitelja,
ikonoborstvo.
ikonometar (gr. eikon, metron) u fotografiji:
ogledalu slina naprava kod fot. aparata koja
predmet snimanja pokazuje u jako
umanjenom obliku i pomae da aparat, pri
snimanju, bude u pravilnom poloaju; zuher.
ikonoskop (gr. eikon, skopeo gledam) tehn.
najstariji tip katodne cevi u TV kameri kojom
se optika slika pretvara u elektrine
impulse; konstruisao ga V. K. Zvo-rikin
(1933); ortikon.
ikonostas (gr. eikon, istemi stavim, postavim)
pregrada izmeu oltara i ostalog dela crkve,
ukraena, po naroitom i utvrenom redu i
rasporedu, ikonama.
ikonski (gr. eikonikos koji daje vernu
sliku) naslikan verno, naslikan kao to je u
prirodi; ikonske statue kipovi izra-eni verno,
naroito koji su izraeni u prirodnoj veliini
(supr. kolosalne statue kipovi u natprirodno j
veliini).
ikosaedar (gr. eikosi dvadeset, hedra osnova,
strana) geometrijsko telo ogranieno s
dvadeset ravnostranih trouglova.
ikosandria (gr. eikosi dvadeset, aner, andros
ovek, mu:) pl. vot. biljke iji cvetovi imaju
20 i vie slobodnih pranike (HL klasa u
Lineovom sistemu biljaka).
ikositetraedar (gr. eikosi dvadeset, tetra etiri,
hedra osnova) min. telo zatvoreno sa 24
ravne plosni; leucitoedar.
iks \.mat. naziv za latinske slovo h koje se esto
upotrebljava kao oznaka nepoznate veliine u
matematikim izrazima; 2. u obinom
govoru: oznaka za neodreenu ili nepoznatu
linost, predmet, pojam; neodreeno mnogo,
neznano koliko. Iks ipsi-lon (prema h, u
nepoznate u matematici) oznaka za
neodreenu ili nepoznatu osobu, ili za neki
drugi pojam.
iksan (arap.) v. nisan.
ikseutika (gr. ixeiio hvatam ptice na lepak, izos
imela) hvatanje ptica na lepak.
iksija (gr. ixia) med. proirenje vena.
iksografija
fotografisanje
Rendgenovim
zracima (H-zracima, ita se: iks-zraci-ma);
rendgenografija.

iliberalan

ikterian (gr. f kteros) med. onaj koji boluje

od utice, utiav. ikterus (gr.
ikteros) med. utica.
iktus (lat. icere pogoditi; ictus) udar, ubod, hitac,
otkucaj, mlaz; kuz. takt; etr. jae naglaavanje
pojedinih slogova u stihu, arza, naglasak,
dizanje glasa; iktus arte-rijarum (lat. ictus
arteriarum) med. kucanje bila, otkucaj bila.
il- (lat. il-) predmetak u lat. reima koje
poinju sa \"=in (in).
ila (gr. ile) odred, eskadron konjice od 200
ljudi u staroj makedonskoj vojsci, pod
komandom jednog ilarha.
ilakrimacija (lat. illacrimare, illacrimatio) med.
izliv suza, suenje.
llarh (gr. ile, archo vladam) u staroj
makedonskoj vojsci: komandant jedne ile.
mlata (lat. inferre uneti, illatum) pl. ono to je
uneseno u kuu, prija, miraz; stvari od
vrednosti koje se unose u posao, pri osni-vanju
nekog preduzea i sl., a koje se ne sastoje od
gotovog novca, npr. maine, zgrade,
zemljite, prava itd.
ilativ (lat. illativus) lingv. poseban pade u
nekim jezicima ugro-finske grupe jezika
kojim se oznaava neto to je vezano za
unutranjost predmeta.
ilativan (lat. illativus) zakljuni, zakljuan;
ilativne reenice gram. posledine reenice.
ildirim (tur. jyldyrym) munja, grom, ratni grom;
nadimak sultana Bajazita I, zeta carice
Milice.
ilegalac (nlat. illegalis) protivzakonit, nezakonit.
ilegalac (nlat. illegalis) onaj koji radi ilegalno.
ilegalnost (fr. illegalite) nezakonitost, protivzakonitost.
ilegibilan (rtat. illegibilis) koji se ne moe itati,
i-i> . ?k, neitljiv.
ilegitiman (lat. illegitimus) nezakonit, roen u
nezakonitom braku, vanbraan; nepravedan,
nedoputen.
ilegitimitet (nlat. illegitimitas) nezakonitost,
neosnovanost; poreklo iz nezakoni-tog braka,
vanbranost; ilegitimitetna tuba prav. tuba
kojom se osporava zako-nitost deteta roenog
od supruge.
ilejitis (gr. eilem zavijati se) med. zapaljenje
usukanog creva, ileuma.
ilejian (gr. eilem) anat. koji pripada usu-kanom
crevu ili donjem delu karline kosti.
ileum (gr. ile, lat. ileum) zool. usukano
crevo, donja polovina tankog creva; donji deo
karlinjae ili karline kosti (nlat. os ilium, os
ilei).
ileus (gr. eilem sabiti, stutkati eileos) med.
zapletena creva; v. mizerere.
iliberalan (lat. illiberalis) nedareljiv, nepodatljiv, neizdaan, krt; nazadan, neslobodouman.

iliberalitet

328

iliberalitet (lat. iliberalitas) neslobodou-mlje;

nedareljivost, nepodatljivost, ne-izdanost,
krtost.
Ilijada (gr. Ilias) veliki herojski spev u 24
pevanja koji se pripisuje Homeru, opeva
jednu epizodu iz borbi Grka pod Trojom,
gnev Ahilov zbog uvrede koju mu je naneo
Agamemnon, i njegovu osvetu nad trojanskim junakom Hektorom, zato to mu je
ovaj ubio najboljeg prijatelja Patrokla.
ilijian (gr. eilem) anat. v. ilejian.
ilikvidan (nlat. illiquidus) nejasan, mutan,
nerazumljiv, sumnjiv, koji jo nije izveden na
istinu, npr. neki raun;trg. nesposoban da vri
plaanja svojih obaveza.
ilikviditet (nlat. illiquiditas) nejasnost, nerazumljivost, odnos koji nije izveden na
istinu; nesposobnost plaanja obaveza.
ilimitiran (lat. limes, limitis, fr. illimite)
neogranien, bezgranian.
ilingus (gr. pdon)med. vrtoglavica, nesvestica.
ilinirati (lat. linere, illinere) med. trljati uljem ili
mau.
Ilion (gr. op) v. Troja.
iliterat (lat. illitteratus) neobrazovan ovek,
ovek neposveen u nauku.
ilitsra ga (lat. illitterata) pl. tonski spojevi koji se
ne mogu beleiti slovima, npr. umovi, uzdasi
itd.
I litija (gr. Eileithyia) mit. boginja poroaja kod
starih Grka, zatitnica porodilja, ki Zevsova
i Herina (kod Rimljana Luci-na).
ilicija (nlat. illitio) med trljanje uljem ili mau,
pomazivanje.
ilicite (lat. illicite) prav. nedozvoljeno,
nedoputeno; rve ilicita (lat. res illicita)
nedoputena radnja.
ilida (tur. ihca) izvor lekovite vrue vode,
banja, toplice.
il-kan (mong.) vojskovoa u ratu, vladalac,
gospodar.
ilmihal (arap.) v. katehizmus.
iloza (gr. illosis) med. razrokost.
ilos (gr. illos razrok) med. ovek koji gleda
razroko.
Ilos (gr. llos) mit. sin Trosov i Kalirojin, praunuk
Dardanov,
otac
Laomedonov,
brat
Ganimedov; sagradio je Ilion (Troju).
iltizam (arap., tur. iltizam) zakup, arenda.
iludirati (lat. ludere, illudere) igrati se s kim ili
s im, zbijati alu, titrati se s kim, rugati se,
ismeva, vui nekoga za nos; izbegavati,
izigravati
(npr.
zakonske
propise);
obmanjivati, varati.
iluzija (lat. illusio) ulna obmana, samoobmana,
varka, uobraenje, obmana pri kojoj se
zapaa neki predmet drukije no to je u
stvarnosti; iluzija ima tri vrste: usled
nepanje; usled afekta, naroito straha (kad
nam se, npr. nou u umi uini od panja da
je ovek); bez afekta, tj. one koje ne moraju
nestati ni pri budnoj panji.

iluzionizam (lat. illusio) filozofski pravac koji

smatra da su istina, lepota i moralnost samo
iluzija, obmana i varka.
iluzionist(a) (lat. illusio) maioniar, vetak u
izazivanju iluzija kod drugih, opsenar.
iluzoran (nlat. illusorius) obmanjljiv, varljiv,
prevarljiv, neostvarljiv, prazan, koji postoji
samo u mati, opsenski; iluzoran ugovor
ugovor koji nema izgleda da e ikada biti
ostvaren.
ilum (arap. 'ilm, tur. t) znanje, nauka.
iluminat (lat. illuminatus) prosveen ovek,
obrazovan ovek.
iluminator (nlat. illuminator) prosvetitelj; onaj
koji bojadie slike, bakroreze ili otiske u
kamenu; u sred. veku=minijator; iluminist.
iluminacija (lat. illuminatio) sveano osvetljavanje; bojadisanje nekog crtea, bakro-reza
ili otiska u kamenu; iznenadno nadahnue,
svetlost koja ozari duu,inspi-racija.
iluminiran (lat. illuminatus) sveano osvetljen;
prosveen; izraen u ivim bojama; fig. pijan.
iluminirati (lat. lumen svetlost, illumi-nare)
osvetliti, osvetljavati; naroito: osvetliti
sveano, radi ukrasa; pomou boja dati
neemu ivost; prosvetiti, na-dahnuti, ozariti;
fig. opiti.
iluminist(a) (lat. illuminare) v. iluminator .
ilustragivan (lat. illustrativus) objanjavg n, koji
objanjava, koji slui kao objanjenje,
osvetljavan, koji osvetljava.
ilustrator (lat. illustrator) slikar slika u nekom
tekstu; objanjiva, tuma.
ilustracije
(lat.
illustratio)
objanjenje,
tumaenje, teksta; sjaj, slava, proslavljenost; slika kao dopuna ili kao ukras teksta
u listu ili knjizi; ilustrovani list, asopis sa
slikama, list sa slikama.
ilustrirati (lat. illustrare) objasniti, objanjavati,
pokazati (ili: pokazivati) u pravoj svetlosti,
osvetliti; proslaviti; dopuniti i ukrasiti neki
tekst slikama (listove, asopise, knjige).
ilustrisimus (lat. illustrissimus) najsjajniji,
najuzvieniju najslavniji; kao oslovlja-vanje:
presvetli, preuzvieni.
ilu otrovan (lat. illustrare, fr. illustre) koji je,
pored teksta, dopunjen, osvetljen i ukraen
jo i slikama, npr. list, asopis, knjiga.
ilustrovati (lat. illustrare) v. ilustrirati.
ilutacija (lat. lutum, nlat. illutatio) med. leenje
pripijanjem neke smese, kae ili lekovitog
blata na oboleli deo tela.
ilutirati (nlat. illutare) med. premazivati kaom,
privija kau ili lekovite blato na obolelo
mesto.
im- (lat. im-) predmetak in u lat. reima koje
poinju usnenim suglasnikom.

imaginabilan

329

imaginabilan (nlat. imaginabilis) zami-ljiv,

koji se moe zamisliti, mogu, verovatan.
imaginaran
(lat.
imaginarius)
uobraen,
zamiljen, tobonji, koji postoji samo u
uobrazilji, nestvaran; mat. imaginarne veliina
veliina koja nije realna; imagi-narna
jedinica broj Y*-T. obeleava se sa i.
imaginativan (nlat. imaginativus) matav, koji
ima sposobnost zamiljanja, uo-braavanja;
mateni, koji potie iz mate (ili: uobrazilje)
koji je u vezi sa matom (ili: uobraziljom);
koji je pun mate, koji ima jaku uobrazilju.
imaginacija (lat. imaginatio) uobraenje, uobraavanje, zamiljaj; uobrazilje; mo
uobraavanja, mata, fantazija; uobraenje,
uobraena stvar, stvar koja ne postoji.
imago (lat. imago) slika; lik; zool. naziv za
potpuno razvijen insekat.
imaizam (lat. imago, fr. image slika) pesniki
pokret u Engleskoj i SAD (19091917) i u
SSSR (19171925); ima-isti su uglavnom
negovali slobodan stih", nov ritam i
ispovedali potpunu slobodu u izboru tema.
imainizam v. imaizam.
imakulatav (lat. immaculatus) neporoan,
neokaljan, neumrljan; imakulata koncep-cio
(lat. immaculata conceptio) uenje katolike
crkve o bezgrenom zaeu Deve Marije, tj.
da je bila osloboena naslednog greha od prvog
trenutka ivota u materino] utrobi.
imam (arap. imam, tur. imam) gospodar,
vladalac; naroito: bivi gospodar i vladalac
Jemena u Arabiji, kao i nekadanji vladalac
Maskata u Persijskom zalivu; dvanaest imama
od Iraka, potomci Alije, ija je vlast u Medini
postojala pored halifata; turski svetenik i
nauenjak, naroito: poznavalac Korana,
glavni hoda jedne damije; imam-efendi
svete-nik-hoda u seraju.
imamat (arap.-tur.) zvanje i nadlenost stareine
damija; drava jednog imama.
iman (arap. iman, tur. iman) vera, zakon,
verovanje.
imansngan (lat. immanens) unutranji, koji
ostaje unutra, bitan, neodvojljiv; fil. ima-nentna
metoda ona koja se odreuje samim predmetom
istraivanje; imanentna kritika ona koja
jednu misao ili sistem misli procenjuje sa
njihovih sopstvenih pretpostavki; u teoriji
saznanja: koji ostaje u granicama mogueg
iskustva (Kant) ili u granicama svesti (Fihte);
po Spinozi, bog je imanentni uzrok sveta,
dakle sam svet (deus sive natura bog ili
priroda); supr. transeuntan, transcen-dentan.
imanontnosg (nlat. immanentia) fil. v. imanencija.

ime d IJ ata n

imanencija (nlat. immanentia) postojanje u,

nalaenje u, ostajanje u, bitno pripadanje
neemu; filozofija imanencije pravac u
filozofiji koji se ograniava na saznanja u
granicama iskustva i svesti, koji dri, dakle,
da ne postoji neka stvarnost koja bi bila
nezavisna od svesti.
imanitet (lat. immanitas) neovenost, bezoseajnost, surovost.
imaret (arap. 'imara tur. imaret) zgrada, dom,
stan; naroito: javna graevina; u uem
smislu: vrsta gostionice u Turskoj, gde se aci
hrane i gde se dele ivotne namirnice sirotinji
i putnicima.
imarinirati (lat. m, marinus morski) v.
marinirati.
imaterijalan (nlat. immaterialis) netelesan,
bestelesan, duhovni; imaterijalna dobra
proizvodi duhovnog rada, duhovna svojina.
imaterijalizam (nlat. immaterialis) fil. pravac
koji porie stvarnost materije tvrdei da je sve
to postoji duh (Platon); uenje da je dua
bestelesna; spirituali-zam; supr. materijalizam.
imaterijalist(a) (nlat. immaterialis) fil. pristalica
imaterijalizma; onaj koji smatra ili tvrdi da je
dua bestelesna; supr. materijalist.
imatrikulacija (nlat. immatriculatio) upis,
upisivanje u matrikulu neke ustanove, naroito
univerziteta, stupanje u red studenata.
ima grikul prati (nlat. imatriculare) upisati u
matrikulu, zavesti u spisak; naroito: upisati
za redovnog studenta univerziteta; supr.
eksmatrikulirati.
imatrikulisati v. imatrikulirati.
imbecil (lat. imbecillus) onaj koji je, tele-sno ili
duevno slab, duhovno zaostao ovek,
maloumnik, blesavko, glupak, tupoglavac.
imbecilan (lat. imbecillus) telesno ili duevno
slab, duhovno zaostao, malouman, blesav,
glup.
imbecilitst (lat. imbecillitas) maloumnost,
duhovna zaostalost, blesavost.
imbibirati (lat. bibere piti, imbibere) upi-jati,
usisavati, upiti, usisati; slik. kvasiti, nakvasiti,
natopiti, natapati.
imbibicija (nlat. imbibitio) usisavanje, upijanje,
kvaenje, natapanje.
imborzirati (ital. imborsare) trg. primiti novac,
naplati.
imbroljo (ital. imbroglio) muz. zaplet u akcentima, kada dva razliita glasa stoje u
razliitim vrstama takta; zapleten pozorini
komad.
imedijatan (nlat. immediatus) neposredan;
trenutak, koji se odmah dogaa ili obavlja;
imedijatna molba, predstavka prav. neposredna
molba ili predstavka koja obilazi sve nie
vlasti i predaje se neposrednoj najvioj
vlasti, vladaocu;

ime dzdativan

330

imediJatni grad grad KOJI zavisi samo od

najvie vlasti, slobodni grad.
imedijativai (nlat. immediativus) koji radi bez
posredovanje, koji neposredno oznaava ili
kazuje to, npr. glagol koji, bez dodavanja
imenice, iscrpljuje pojam radnje: boriti se,
ii itd.
imemorabilan (lat. immemorabilis) koji nije
vredan da se pomene, koji nije zasluio
seanje.
imemorijalan (lat. immemorialis) nezapamen,
koji se ne moe zamisliti, neuven.
imenzan (lat. immensus) neizmeran, beskrajan,
bezgranian, ogroman.
imergeti (lat. immergere zagnjuriti, zamo-ita)ll.
pristalica ponovnog krtenja, tj. krtenja
odraslih; anabaptisti, meno-niti.
imerzija (lat. immersio) potapanje, zamakanje, zagnjurivanje; astr. ulazak jednog nebeskog tela u senku drugog nebeskog tela,
zaklanjanje jednog nebeskog tela drugim
nebeskim telom; zamraivanje jedne zvezde
sunanim zracima ;olt, kada se, radi dobi-janja
to boljih likova pod mikroskopom, umesto
vazduha izmeu donje povrine najdonjeg
soiva u objektivu i stakla koje pokriva
predmet, pri najjaim uvelia-vanjima
upotrebi kakva tenost; homogena imerzija
kada se tenost i staklo za pokrivanje
objekte izaberu tako da oboje imaju isti
indeks prelamanja kao i naj-donje soivo
objektiva; imerziono krtenje krtenje koje
se vri zagnjuri-vanjem u vodu; med. primena
stalnog, perma-nentnog kupatila.
imigrant (lat. immigrare doseliti se, immig-rans)
doseljenik, useljenik.
imigracija (lat. immigrare doseliti se, nlat.
immigratio) useljavanje, udeljenje, doseljavanje, doseljenje; useljenost; useljenitvo, svi useljenici.
imigrirati (lat. immigrare) useliti se, useljava
se, doseliti se, ui u.
iminsntan (lat. imminens) koji tek to nije
nastupio (ili: naiao), koji neposredno
predstoji, zagrozan, koji zagroava, koji preti
dolaskom.
iminencija (lat. imminentia) neposredno
predstojanje, zagroavanje, skoro nastupanje, blizak dolazak.
imisija (lat. immissio) prav. upuivanje na posed,
putanje na posed; imisio bonorum (lat.
immissio bonorum) =imisija; putanje
unutra, posveivanje;.ilgs>ni de-kret sudska
odluka o putanju na posed; imisioni termin
rok za putanje na posed.
imitabilan (lat. imitabilis) koji se moe
podraava, koji je za podraavanje, za
ugledanje.
imitativan (nlat. imitativus) koji podraava, koji
se ugleda na nekog, kome je cilj da
podraava.

imitator (lat. imitator) podraavalac, onaj koji

radi po ugledu na koga ili to; vetak u
podraavanju raznih tipova ljudi, ivotinja i
dr.
imitacija (lat. imitatio) podraavanje, ugledanje
na; ono to je izraene po ugledu na neto,
npr. vetake drvo, kamen, mramor itd.
imitira (lat. imitari) l. podraava ti, ugledati
se na, stvarati po ugledu na koga ili na to;
majmunisati.
imitira (lat. immitere) 2. poslati u, met-nuti u,
pustiti, usaditi, uglaviti; prav. sudskim putem
odrediti, narediti, izdati nalog.
imobilan
(lat.
immobilis)
nepokretan;
nepomian, postojan, nepokolebljiv, vrst; voj.
neopremljen, nespreman za rat; imobilan
zavoj med. zavoj koji ini da se neki deo tela
ne moe kretati (od gipsa, vodenog stakla
itd.).
imobilizirati (nlat. immobilisare) pokretno
dobro ili imanje pretvoriti u nepokretno,
proglasiti nepokretnim; napraviti neto
postojanim; utvrditi, uvr-stiti.
imobilijaran (nlat. immobiliaris) nekret-ninski,
nepokretnosni, nepokretan, sastavljen od
nepokretnih dobara ~, imobilijar-na egzekucija
egzekucija koja se vri na nepokretnim
dobrima; imobilijarno imanje nekretnina,
nepokretnost, nepokretno imanje; imobilijarni
kredit zajam na nepokretno imanjeJ
imobilijarna masa masa koja se sastoji od
nepokretnog imanja.
imobilije (lat. immobilia se. bona) pl. nekretnine, nepokretnosti, nepokretna dobra,
nepokretna imanja.
imobilitet (lat. immobilitas) nepokretnost,
nepominost; nepromenljivost, stalnost; med.
ukoenost.
imoralan (nlat. immoralis) protivan moralu,
nemoralan; razvratan.
imoralizam (nlat. immoralis) fil. stanovite s
one strane dobra i zla", to jest, uzevi
relativno: s one strane onoga to se sada
smatra kao dobro i zlo ili, uzevi apsolutno:
odricanje svih moralnih vrednosti, apsolutna
uzvienost iznad onoga to vai kao dobro i
zlo.
imoralist(a) (nlat. immoralitas) fil. pristalica
imoralizma; protivnik morala, nemoralan
ovek, razvratnik.
imoralitet (nlat. immoralitas) protivnost moralu,
nesaglasnost s moralom; nemoral-nost,
razvratnost.
imortalitet (lat. immortalitas) besmrtnost,
vekovenost, neumrlost.
imortela (fr. immortelle) bot. smilje, biljka sa
sjajnim i suvim laticama koje, zbog toga,
ne venu.
Imotep kit. bog lekarske vetine kod Egip-ana.

impaginirati

331

impaginirati (lat. in-, pagina strana) tip.

prelamati tampali slog (ifove) u strane i
tabake.
impako (ital. impacco) trg. pakovanje, smetanje, spremanje; per impako (ital. reg
impacco) za robu: upakovana, dobro
smetena, dobro spremljena.
impanatori (nlat. impanatores)mr. pristalice
uenja o impanaciji.
impanacija (lat. panis hleb, nlat. impanatio)
kol. spajanje tela Hristova sa hlebom u
hrianskoj tajni priesti.
imparabilan (nlat. imparabilis) koji se ne moe
uporeivati,
neuporediv,
nesra-vnjiv,
besprimeran.
imparisilabum (lat. imparisyllabum) gram.
nejednakoslona re, tj. re koja u drugom
padeu ima vie slogova nego u prvom, npr.
vreme, vremena.
impast (ital. impastare, impasto) slik. debeo
reljefan namaz boja (ulja, tempere) na slici.
impastacija (ital. impastare, impasto) uteP1enje, pretvaranje u testo, u smesu, u
lepak; slikanje debelim slojem boja,
izbacivanje boja; u bakrorezu: izglaivanje
taaka i crtica i dejstvo koje se, usled toga,
dobiva.
impastirati (ital. impastare) gra. praviti zidarski
lepak od maltera i sitno razdrobljenog
kamena; u bakrorezu: take i crte,
napravljene rezaljkom ili vajali-com,
izgledati i izbrisati.
impatibilan (lat. impatibilis) nesnosan, nesnoljiv, nepodnoljiv.
impacijencija (lat. impatientia) nestrpljenje,
nestrpljivost, nepodnoljivost.
impedancija (lat. impedantia) fiz. svaki otpor
jednoj elektrinoj struji.
impediment (lat. impedimentum) smetnja,
prepreka; impediment pl. prav. prepreke zbog
kojih se neko oslobaa odgovornosti to nije
doao na sud.
impekabilitet (nlat. impeccabilitas) bezgrenost,
nepogreivost, nevinost.
impenetrabilan
(lat.
impenetrabilis)
neprobojan; koji ne proputa vodu,
nepromoiv;
nedokuljiv,
neispitljiv,
nedosean; neprolazan, neprohodan.
impenze (lat. impensae) pl. trokovi; ono to je
utroeno ili uloeno u to; impenze
necesarije (lat. impensae necessa-riae) nuni
trokovi; impenze volupta-rije (lat. impensae
voluptariae) trokovi na provoenje, na
rasko; impenze utiles (lat. impensae utiles)
trokovi koji donose korist; impenze funebres
(lat. impensae funebres) pogrebni trokovi.
imperativ (lat. imperativus) gram. zapovedni
nain; fil. zapovest, zapoved, naredba, propis;
zakon; Kantov kategoriki imperativ glasi:
Delaj tako da naelo tvoje volje moe u
svako doba postati optim zakonom;
kategoriki imperativ zapovest koja nareuje
da se neto radi zbog same te

imperijalizam

radnje, bez obzira na cilj, na materiju

radnje; hipotetiki imperativ zapovest koja
nareuje neto kao sredstvo za postizavanje
cilja i koja vai samo pod izvesnim
okolnostima; energetiki imperativ glasi: Ne
troi uzalud energiju, nego se njome koristi!"
(Ostvald).imperativan (lat. imperativus) zapovedni,
zapovedan,
zapovedniki;
imperativni
mandat prinudna naredba.
imperator (lat. imperator) zapovednik;
vladalac, car.
imperatorski (lat. imperatorius) vojvodski,
zapovedniki; vladalaki, carski.
imperije (lat. imperium) carevina, drava (npr.
Rimska Imperija, Britanska Impe-rija).
imperijal (lat. imperialis) l. ruski zlatan novac
od 10 rubalja; 2. hladno pie od vode,
eera, limunove kore i vinskog kamena
(strena); 3. tl. vrsta sloga sa veoma visokim
slovima; 4. vrsta finog sira; 5. bradica pod
donjom usnom (naziv po tome to je takvu
bradicu nosio francuski car Napoleon ); 6.
panska meri-no-ovca; 7. carski ples;
imperijal-dukat ruski zlatan novac od 3
rublje; imperijal papir hartija najveeg
formata; carska hartija.
imperijalizam (lat. imperialis carski) 1. carska
vlast, privrenost carstvu; 2. neogranieno
vladanje koje se oslanja na vojnu silu,
despotska vladavina; 3. najvii stupanj
razvoja kapitalizma, u koji je ovaj prerastao
krajem XIX i poetkom XX veka. Njegovu
bitnu karakteristiku ini dominanta uloga
u ekonomici i politici privatnokapitalistikog monopola koji izrasta na
osnovi visokog stupnja razvoj n proizvodnih
snaga i koncen-tracije proizvodnje ,,. . .
imperijalizam je monopolistiki stupanj
kapitalizma"
(Lenjin).
Njegove
blie
karakteristike su: a) monopol niice
kapitalista u industriji i trgovini; b) monopol
aice kapitala u bankarstvu. Industrijski i
bankovni monopol su proizvod visokog
stupnja koncentracije proizvodnje. Ovi se
monopoli prepliu i stapaju u novi vid
kapitala monopol finansijskog kapitala,
koji gospodari itavim privrednim ivotom (i
politikom) date zemlje. Njima raspolae
grupica kapitalista fi-nansijska oligarhija;
v) izvoz kapitala i borba za monopol u izvozu
kapitala postaje bitna ekonomska operacija
finansijskog kapitala; g) meunarodni
monopoli koji ekonomski dele svet, jesu oblik
vladanja i borbe finansijskog kapitala za
monopol u eksploataciji svetskog tri-ta; d)
monopol finansijskog kapitala u eksploataciji
kolonijalnih i zavisnih zemalja na osnovu
izvrene teritorijalne podele sveta u borbi za
novu deobu sveta koja vodi svetskim
ratovima. Imperijali-

imperijalist(a)

332

zam je , .... svetski sistem kolonijalne^

ugnjetavanje i finansijskog guenja ogromne
veine stanovnitva zemaljske kugle od strane
aice ,naprednih' zemalja" (Lenjin), tj.
finansijskog kapitala tih zemalja.
Imperijalizam je vii stupanj kapitalistikih
proizvodnih snaga, ali ujedno znai i dalje
razvijanje protivrenosti kapitalizma, njihovo
krajnje zao-travanje, zbog ega je svetski
kapitali-zam s velikom krizom (19291939)
definitivno zaao u period svoje opte krize.
Imperijalizam je stoga . . .predveerje
socijalne revolucije proletarijata" (Lenjin).
Usled
produbljivanje
opte
krize
kapitalizma u mnogome se menjaju stari
oblici i odnosi imperij a lizma, ali i sada u
svetu preovlauje tenja izgraivane novih
vidova imperijalizma iju ekonomsku osnovu
ini dravni ka-pitalizam. Istovremeno raste i
jaa an-tiimperijalistika borba naroda za
slobodu i uzajamnu saradnju na osnovi
ravnopravnosti.
imperijalist(a)
(lat.
imperialis)
pristalica
imperijalizma; privrenik carev, carstva; u
Francuskoj bonapartist; osvaja, pljaka.
imperijalistiki (lat. imperialis) koji je u duhu
imperijalizma, koji se u politikom radu
rukovodi
i
oduevljava
idejama
imperijalizma, zavojevaki, osvajaki.
imperij(um) (lat. imperium) najvia dravna
vlast koja je, u starom Rimu, prenoena sa
naroda na najvie inovnike, naroito vojna
vlast; najvia vlast, vlada; docnije: Rimsko
Carstvo;
imperijum
Manlija-ium
(lat.
imperium Manlianum) stroga vr-hovna vlast,
nazvana po Luciju i Torkvatu Manliju,
poznatim sa svoje strogosti; imperijum
merum (lat. imperium merum) ista dravna
vlast u upravnim stvarima i u ratu; takoe:
neprijatnost sudskog poloaja, pravo suenja
na ivot i na smrt; imperijum mikstum (lat.
imperium mix-tum) meovita dravna vlast,
tj. upravna i zakonodavna vlast.
impermanentan (nlat. impermanens) nepostojan, nestalan, promenljiv.
impermanencija (nlat. impermanentia) nepostojanost, nestalnost, prevrtljivost, promenljivost.
impermeabilan (nlat. impermeabilis) v. impenetra bilan.
impermeabilitst (lat. in-, permeare prolaziti) fiz.
nepropustljivost; supr.: permea-bilitet.
impersonalan (nlat. impersonalis) bezlian;
impersonalni glagol gram. bezlini glagol.
impersonalia (lat. impersonalia se. verba)mr.
gram. bezlini glagoli.
impersuazibilan (nlat. impersuasibilis) sa
kojim se ne moe govoriti, koga je teko

impliciran
ubediti, tvrdoglav, zadrt; impersvazibi-lan.
impertinentan (lat. impertinens) nepristojan,
neutiv, neuljudan, bezobrazan, bezobziran,
drzak.
impertinencija (nlat. impertinentia) nepristojnost, neutivost; drskost, bezobzirnost,
bezobraznost.
imperturbacija (lat. imperturbatio) duevno
spokojstvo koje se ne moe niim poremetiti;
ravnodunost.
imperfekat (lat. imperfectum) gram. preanje
nesvreno vreme, tj. glagolski oblik kojim se
istie trajanje glagolske radnje u prolosti;
imperfektum.
imperfektan (lat. imperfectus) nedovren,
nepotpun, nesavren.
imperfektivan (nlat. imperfectivus) nesvr-en;
imperfektivni glagol gram. nesvre-ni glagol.
imperfektivnost (nlat. imperfectivus) gram.
nesvrenost, nesvreni vid.
imperforacija (nlat. imperforatio) med. zatvorenost ili sraslost izvesnih delova tela
koji, po prirodi, treba da su otvoreni, naroito
zadnjice.
impetigo (lat. impetigo) med. kono oboljenje u
obliku mehuria sa bistrom tenosti, koje,
kad se mehurii otvore i tenost sasui,
prelazi u ute kraste.
impetigologija (lat. impetigo, gr. \o$a)med.
nauka o oboljenjima koe, naroito o
postojanju, razvijanju i leenju krasta.
impetrant (lat. impetrans) prav. tuilac, tuitelj;
pr. impertrantian.
impetrat (lat. impetratus) rav. tueni, optueni;
pr. impetratian.
impetracija (lat. impetratio) prav. dobivanje,
zadobivanje; naroito: dobivanje prava;
tuba.
impetuozo (ital. impetuoso) muz. neobuzdano,
burno, plahovito, silovito.
impetus (lat. impetus) estok napad, npr. neke
bolesti; kum impetu (lat. sit impetu)
neobuzdano, uno, plahovito;konimpeto
(ital. con impeto) nuz. v. impetuozo.
impiment (eng. impeachement) optuba i
sudski postupak, naroito protiv dravnih
inovnika.
implantacija (nlat. implantatio) med. primanje i
odravanje
transplantata;
usai-vanje,
ukorenjivanje; kalemljenje, pelco-vanje.
implauzibilan (nlat. implausibilis) neisti-nit,
neprihvatljiv,
neuverljiv,
neodobriv,
neverovatan, neusvojiv i sl,
implement (lat. implementum) med. bolesno
gojenje; popunjavanje; pomono sredstvo;
implementum kontraktus (lat. implementum
contractus) prav. izvravanje ugovora.
implikacija
(lat.
implicatio)
zapletanje,
upletanje u to; umeanost.
impliciran (lat. implicatus) upleten u neto,
umean u; koji se podrazumeva, sadran,
obuhvaen.

implicirati

333

implicirati (lat. implicare) uplesti, ume-ati,

uvui, uvlaiti; fig. sadravati, obuhvatati
sobom.
implicitan (lat. implicare) koji je obuhvaen,
sadran u neemu; koji se podrazumeva.
implicite (lat. implicite) dril. podrazumeva-jui se
ve (u); obuhvaeno im; preutno; supr.
eksplicite.
implorant (lat. implorans) prav. tuitelj, tuilac;
onaj koji trai zatitu; pr. implorantski.
implorat (lat. imploratus) prav. tueni, optueni.
imploracija (lat. imploratio) prizivanje u
pomo, preklinjanje za neto. impluvij(um) (lat.
pluvia kia, impluvium) nepokriven i otvoren
prostor u predvorju (atrijumu) starorimskih
kua, u kojem se obino nalazio basen za
skupljanje kinice; kuna bata; predvorje
crkve, ulaz u crkvu; med. kupanje u kinici.
impozantan (fr. imposant) koji uliva potovanje
(ili: divljenje, poslunost), koji zadobija i osvaja
ljude, koji pravi utisak, koji privlai na sebe
panju;
nadmoan,
ugledan,
znaajan,
dostojanstven, velianstven.
impozicija (lat. impositio) polaganje ruku pri
posveivanju za svetenika, rukopo-laganje;
porez, namet, danak; tip. udea-vanje forme,
strane; impozito silencio (lat. imposito silentio)
prav.
poto
je
nareeno
utanje.
imponderabilav (nlat. imponderabilis) neteljiv, nemerljiv po teini. impovderabilije
(nlat. imponderabilia) stvari koje se ne mogu
meriti po teini, neteljive stvari, npr. etar;
moralne vrednosti; oseanja, raspoloenja,
misli i dr., neodredljivi uzroci, neodredljivi
uticaji. imponderabilitet (nlat.
imponderabilitas)
neteljivost, nemerljivost po teini. imponente
(ital. imponente) kuz. velianstveno,
dostojanstveno.
imponirati (lat. imponere) nametnuti uslove;
narediti (npr. da se uti i sl.); naroito: praviti
utisak; ulivati ili zahte-vati potovanje (ili:
divljenje, strah, poslunost); imati uticaja na
ljude; tip. urediti tampanu stranu i metnut je
u formu.
imporozitet (nlat. imporositas) neporoznost,
neupljikavost;
nepostojanje
meumolekulskih prostora; med. zatvorenost otvora na
koje izlazi znoj.
imoort (lat. importare uvoziti, uvesti, eng.
import) trg. uvoz, uvozna trgovina; uvezena
roba; supr. eksport. importabilan (nlat.
importabilis) koji se
moe uvoziti, koji je odreen za uvoz.
importantan (lat. importans) vaan, znaajan,
znatan, uticajan, osetan, bitan.

impresario

importacija (nlat. importatio) trg. uvoenje (robe

iz inostranstva), uvoz; donoenje sa strane
(mode, obiaja, navika i sl.).
importer (fr. importeur) uvoznik, trgovac koji
se bavi uvoenjem robe iz inostranstva.
importirati (lat. importare) trg. uvoziti stranu
robu na domaa trita, baviti se uvoznom
trgovinom, tj. uvoenjem robe koja nije
izraena ili se ne izrauje u zemlji; donositi
sa strane, npr. modu, navike, obiaje; supr.
eksportirati.
importunitet (lat. importunitas) nametlji-vost,
dosaivanje, nametanje, dosadno sale-tanje
molbama.
impos (lat. potis, impos) nemoan, nesposoban,
slab; impos ama/m (lat. impos animi) slab
duhom, malouman.
imposibilan (lat. impossibilis, fr. impo-ssible)
nemogu, nemoguan.
impost (lat. imponere nametnuti, udariti, nlat.
impostus, ital. imposto) posredan porez,
porez na robu; gra. deo izmeu stuba i svoda,
tako da svod time dobiva iru podlogu.
impostirati (ital. impostare) udariti (ili: udarati)
porez na, opteretiti porezima, oporezovati;
jako impostirana roba jako oporezovana roba.
impostor (lat. imponere, nlat. impostor)
varalica, laov, klevetnik; impostores dokti
(lat. impostores Aos\l)pl. uene varalice,
nauenjaci koji su tendenciozne spise
poturali drugima, ili pogreno izvodili citate,
ili branili pogrena uenja.
impotentan
(lat.
impotens)
nesposoban,
nemoan (naroito u spolnom pogledu);
sakat,
bogaljast;
duhovno
nesposoban,
duhovno nemoan
impotenlija (lat. impotentia) spolna nemo
mukarca,
nesposobnost
oploavanja;
nesposobnost enke da primi seme mujaka;
duhovna nemo, duhovna nesposobnost;
nemo da se neto sprovede; impotencija
konjugal (lat. impotentia coniugalis)/ipae.
brana nemo, supruanska nemo.
impregnator (nlat. impraegnator) prav. oploditelj, otac deteta.
impregnacija (nlat. impraegnatio) oploenje,
zatrudnjenje; he, natapanje, natopljavanje,
nakvaenje, proimanje nekog tkiva uljem ili
mau, drveta tvarima koje ga uvaju od
truljenja (npr. eleznikih pragova), tkanina
nesagorljivim ili nepropustlji-vim tvarima,
npr. vodenim staklom, da bi se obezbedile od
vatre, itd.
impregnirati (nlat. impraegnare) zatrudni-ti,
oploditi; hem. natopiti, natapati, nakvasiti,
proeti drvo ili tkaninu uljem, mau ili
drugom
kakvom
nesagorljivom
ili
nepropustljivom tvarju.
impresario (ital. impresario) lice koje se, u ime
kakvog pozorinog ili koncertnog drutva,
stara o prireivanju predstava i

impresibilan

334

koncerata i o njihovom materijalnom

uspehu; lice koje pronalazi i vrbuje dobre i
talentovane lanove, npr. za neku pozorinu
trupu.
impresibilan (nlat. impressibilis) sposoban za
primanje utisaka, prijemljiv za utiske.
impresivan (lat. impressio utisak, dojam, fr.
impressif) upeatljiv, koji pravi utisak,
dojmljiv.
impresija (lat. impressio) utisak, upeatak,
dojam, dejstvo koje jedna stvar (npr. proitana
knjiga, viena slika, sasluan muziki
komad itd.) ima na koga.
impresionizam (lat. impressio) likovni, muziki
i knjievni pravac koji se javio ezdesetih
godina XIX veka u Francuskoj i koji smatra
da se zadatak u umetnosti sastoji u to
istijem i vernijem prika-zivanju i
reprodukovanju
ulnih
utisaka;
fil.
pozitivizam, zato to za njega, kao jedino
realni, vae ulni utisci; supr. ekspresioiizam.
impresionisti (lat. impressio) pl. pristalice
impresionizma u slikarstvu, iji je vo bio
Klod Mone (18401926), koji smatra da
umetnost treba da reprodukuje samo prvi,
neposredan utisak; supr. ekspresio-nisti.
impresionistiki (lat. impressio) koji potie iz
impresionizma, koji pripada im-presionizmu,
koji je u vezi sa impresio-nizmom.
impresum (lat. impressum) tampana stvar,
tiskanica; zakonski obavezno naznaa-vanje,
na novinama i listovima, imena izdavaa i
urednika, odgovornih za sadrinu.
imprimatur (lat. imprimatur) neka se
tampa, moe se tampati"; ranije: formula
kojom cenzura doputa da se neko delo sme
tampati; danas: odobrenje kojim pisac,
urednik, odgovorni korektor i sl. doputa da
se neto moe tampati.
improbabilitet (nlat. improbabilitas) neverovatnost, neverovatnoa.
improbacija (nlat. improbatio) neodobravanje,
odbacivanje.
improvidencija (nlat. improvidentia) neobazrivost, neopreznost, nesmotrenost, nepaljivost.
improvizan (lat. improvisus) nepredvien,
nesluen, iznenadan; v. eko improvizo.
improvizator
(nlat.
improvisator,
ital.
improvisatore) onaj koji neto ini bez
prethodnog pripremanje, npr. drao! govor,
sastavlja pesmu, recituje, glumi, svira, peva
itd.
improvizacije (nlat. improvisatio) injenje (ili:
raenje) bez pripreme; dranje govora, pisanje
pesme, recitovanje, glumljenje, pevanje itd.
bez pripremanje: improvi-zada.
improvizirao (ital. improvisare) uiniti (ili:
raditi, initi, uraditi) bez pret-

imunitet

hodnog pripremanje; stastaviti neto na brzu

ruku (pesmu, govor, deklamaciju itd.).
improperije (lat. improprius) pl. delovi liturgije na Veliki petak u katolikoj crkvi:
albe Spasitelja zbog nevernosti njegovog
naroda.
improporcija (nlat. improportio) nesrazme-ra,
nesrazmernost.
improprijacija (nlat. impropriatio) prav.
prisvajanje, prisvojenje; davanje crkvenih
dobara u leno.
improprijetet (lat. improprietas) nepode-snost,
pogrena upotreba (izraza).
impuberes (lat. impuberes) pl. prav. nestasali za
enidbu, nestasale za udaju, nedorasli,
nesazreli za enidbu.
impubertet (nlat. impubertas) neodraslost,
nestasalost, nesposobnost za enidbu (ili:
udaju).
impugnacija (lat. impugnatio) pobijanje,
osporavanje, napadanje razlozima; impugnacioni spis prav. spis kojim se pobijaju
dokazi protivnike strane.
impudencija (lat. impudentia) bestidnost,
bezobzirnost, bezonost; neednost.
impulzivan (nlat. impulsivus) pokretan, koji
pokree, koji podstie, koji pobuuje, koji
podstrekava, koji radi kao da ga neto goni.
impulzija (lat. impulsio) v. impuls.
impulzorijales (nlat. impulsoriales se. lit-terae)
pl. pismene opomene kojima vii sud
podstie nii sud da pristupi reavanju neke
stvari.
impuls (lat. impulsus) podsticaj, nagon, tenja;
pokretna sila, pokret; med. neodoljiv nagon;
impuls sile fiz. proizvod iz sile i vremena,
trajanja, njenog dejstva.
imputacija (nlat. imputatio) uraunavanje,
pripisivanje, beenje, nabeivanje, okrivljenje, podmetanje krivice.
imputirati (lat. imputare) uraunati, uraunavati, pripisivati (u krivicu), nabe-diti,
nabeivati, kriviti, okrivljavati, podmetati,
podmetnuti.
imrahor (arap.-pers., tur. mirahor) kon>u-ar.
imun (lat. immunis) slobodan od dravnih
tereta, osloboen poreze, vojne slube; med.
neprimljiv za zarazu, otrov, bolest, obezbeen
kalemljenjem od bolesti.
imunizacija (lat. immunis) med. injenje neprimljivim za zarazu, otrov, bolest,
obezbeenje od zaraze, otrova, bolesti;
obezbe-enost od zaraze, otrova, bolesti;
kale-mljenje protiv bolesti.
imunizirati (lat. immunire) obezbediti (ili:
obezbeivati) od bolesti, initi (ili: uiniti,
praviti, napraviti) nepri-mljivim za bolest,
kalemiti protiv bolesti.
imunizovati v. imunizirati.
imunitet (lat. i.nmunitas) osloboenje svetovnih i crkvenih poseda od vlasti javnih
slubenika; osloboenje od tereta,

imunologi]a

335

poreza i dr.; krivina neodgovornost narodnih

predstavnika za dela i izjave koje uine u
svojstvu
narodnih
predstavnika;
med.
neprimljivost za zarazu, otrov, bolest, otpornost
organizma prema zaraznim bolestima. U
meunarodnom
pravu
imunitet
znai
osloboenje
tuih
dravnih
organa
pretvaranja, npr. pri prekoraenju granice u
slubenom
saobraaju;
znai
ieksteritorijalnost.
imunologija (lat. immunis, gr. logia) med.
nauka o imunosti organizma.
imunost v. imunitet.
imunoterapija (lat. immunis, gr. therapeia
leenje) med. podsticanje organizma da
stvara tela koja ga ine neprimljivim za
zarazu, otrov, bolest.
imutacija (lat. immutatio) menjanje, preinaavanje, preobraavanje.
imutirati (lat. immutare) promeniti, izmeniti,
preinaiti, preobraziti.
in- (lat. in) u sloenicama kada dolazi ispred
1 pie se i ita il, ispred: b, m, r = im, ispred r
= ir; 1. nerazdvojan odreni predmetak u
latinskom i romanskim jezicima ne,
iskazuje prestanak, suprotnost ili odsustvo i
nepostojanje onoga to sadri u rei, pred
kojom stoji, izraeni pojam; 2. latinski i
italijanski predlog, sa znaenjem: za kretanje
i pravac u, na, ka; za vreme do; za rok
na; za smer i svrhu na, za, radi, zbog.
nnabruptan (lat. inabruptus) preopiran,
neprekidan, odvie razvuen.
inad (tur.) v. inat.
inadekvatav (nlat. inadaequatus) nejednak,
neodgovarajui, nepodesan.
inakuratan
(nlat.
inaccuratus)
netaan,
nemaran, aljkav, neuredan.
inakceptabilitet (nlat. inacceptabilitas) neprimanje, neprihvatljivost, neusvajanje.
inakceptibilan (lat. in-, acceptibilitas) neprihvatljiv.
inamorato (lat. amor, ital. inamorato) onaj koji
je zaljubljen, dragan.
inanicija (nlat. inanitia) ispra. ,_njavanje;
praznoa eluca; nemo (ili: slabost) usled
nedostataka hrane.
inapetencija (nlat. inappetentia) nemanje (ili:
nedostatak)
prohteve
za
jelom,
neraspoloenje za jelo, nedostatak volje za
jelom; gaenje od neega.
inaplikabilan (nlat. inapplicabilis) neprimenljiv, koji se ne moe primeniti.
in apsencija (lat. in absentia) u odsutnosti, u
odsustvu.
inapstinencija (nlat. inabstinentia) neuzdrljivost, neuzdravanje.
in apstrakto (lat. in abstracto) u optem,
posmatran zasebno, samo u mislima (bez
obzira na konkretne odnose); supr. in konkreto.
in armis (lat. in armis) pod orujem, naoruan.

invazi)a

inartikulacija (nlat. inarticulatio) nejasnoa u

izgovaranju, mucanje, mumlanje.
inartikuliran (nlat. inarticulatus) nejasno
izgovoren, promucan, promumlan.
inat (tur. inat, arap. 'inad) prkos, tvrdoglavost,
upornost u protivljenju; inad.
inauguralni (lat. inauguro posveujem,
uvodim) koji je u vezi sa inauguracijom, koji
se tie inauguracije; inauguralni govor
govor koji se dri prilikom posvete i
uvoenja u dunost, zvanje ili poloaj,
pristupni govor, pristupna beseda, pristupno
predavanje; inauguralna diser-tacija ili
disputacija nauna rasprava koju, na
univerzitetima, mora da napie i podnese
fakultetskom savetu onaj koji eli da dobije
zvanje doktora.
inauguracija (lat. inauguratio) posveta u neko
dostojanstvo, sveano uvoenje u zvanje,
poloaj, dunost; sveano otvaranje, sveano
otkrivanje;
zapoinjanje,
oznaavanje
poetka.
inaugurirati (lat. inaugurare) sveano po-svetiti
koga u neko dostojanstvo, sveano uvesti u
dunost ili zvanje; sveano otvoriti, sveano
otkriti; zapoeti, zapo-injati.
inauratura (lat. aurum zlato, nlat. inaura-tura)
v. inauracija.
inauratus (lat. inauratus) pozlaen; pilule
inaurate (lat. pilulae inauratae) pl. med.
pozlaene pilule.
inauracija (lat. aurum zlato, nlat. inaura-tio)
pozlata, pozlaivanje;*ged. prevlaenje pilula
zlatnom penom.
inafektacija (nlat. inaffectatio) neusilje-nost u
ponaanju, prirodnost.
inadija (arap.-tur. inalci) tvrdoglav, jogunast
ovek, prznica, svaa lica.
in Baho et Venere (lat. in Baccho et Venere) u
Bahu i Veneri, tj. u piu i ljubavi.
in brevi (lat. in brevi se. tempore) za kratko
vreme, uskoro.
inbriding (eng. inbreeding) biol. gajenje ivotinja
ili biljaka putem ukrtanje srod-nih jedinki.
inv. (lat. inv., invenit) v. invenit.
iivaginacija (lat. vagina kapija, korice, nlat.
invaginatio) uvlaenje u korice, navlaku,
kanal i sl.; med. uvlaenje jednog creva u
drugo.
invadirati (lat. invadere) upasti u tuu zemlju
sa vojskom, napasti, navaliti.
invazivan (nlat. invasivus) napadan, osvajaki,
napadaki ;invazivna vojska vojska za
neprijateljski upad u tuu zemlju; inva-zivni
rat napadaki rat koji poinje iznenadnim
upadom u neprijateljsku zemlju; invazivne
bolesti koje izazivaju ivotinjski i biljni
gotovani (izraziti).
invazija (lat. invasio) navala, najezda, upad s
vojskom
u
tuu
zemlju;
naroito:
neprijateljski upad kome nije cilj trajno
osvajanje zemlje, nego samo postizanje
nekog prolaznog cilja.

invalencija

336

invalencija (lat. invalentia) nemo, iznemoglost, slabost, boleljivost.

invalid (lat. invalidus) onaj koji je nesposoban ili
onesposobljen za slubu i zarai-vanje radi
izdravanja sebe i svoje porodice, naroito
onaj koji je onesposobljen u ratu, ratni invalid.
invalida (lat. invalida) vrsta socijalne pomoi
invalidima i njihovim porodicama.
invalidan (lat. invalidus) iznemogao, nemoan,
s
manom,
nesposoban
za
slubu,
neupotrebljiv, onesposobljen; rashodovan,
kart; prav. nevaei, koji nije osnovan na
pravu.
invalidacija (nlat. invalidatio) prav. progla-enje
nevaeim,
presuda
kojom
se
neto
proglaava za nevaee, obesnaenje;lnvalidiranje.
invalidirati (lat. in, valere, fr. invalider) prav.
ponititi, oboriti, obesnaiti, liiti pravnog
osnova.
invaliditet (lat. invalidus, fr. invalidite)
iznemoglost, nemonost, neupotrebljivost,
nesposobnost za vrenje slube; naroito:
nesposobnost nekog lica da, usled bolesti ili
rana zadobivenih u ratu ili javnoj slubi,
radom privredi ni treinu onoga to bi, da je
telesno odnosno duevno zdravo, moglo da
privredi;
prav.
ne-vaenje,
nevanost,
nitavost.
invar (lat. varius razliit, nlat. invariabilis
nepromenljiv) elik sa oko 36% nikla, sa vrlo
malim koeficijentom istezanja, zbog ega je
podesan za izradu raznih vrsta mera i sl.
invarijabilan (nlat. invariabilis) nepromenljiv,
neizmenljiv, postojan.
invarijabilitet (nlat. invariabilitas) nepromenljivost, postojanost.
invarijanta (lat. in-, fr. variant) kat. svojstvo ili
vrednost koja pri datim trans-formacijama
ostaje nepromenjena.
invekta (lat. invehere uvesti, invectus uve-zen,
invecta uvezeno, uvezene stvari) v. invekta et
plata.
invekta et plata (lat. invecta et illata) prav. sve
to je uvezeno i uneseno", pokretno-sti koje
zakupac donosi na zemlju uzetu pod zakup;
invekta.
invektiva (lat. invehi kidisati, nasrnuti, napasti,
invectivus nasrtljiv, pogrdan) na-srtanje,
vreanje, uvreda, uvredljivo za-dirkivanje,
peckanje, grdnja, grenje; naroito: invektive
uvrede, vreanja, uvredljiva zadirkivanja,
peckanja, grdnje.
invektivan (lat. invectivus) nasrtljiv, uvredljiv,
pogrdan.
invenit (lat. invenire pronai, invenit) pronaao
je, pronaao (na bakrorezima, obino
skraeno inv., pored imena umetni-kova).
inventar
(lat.
invenire
pronai,
nlat.
inventarium) spisak stvari koje se nau
prilikom nekog pregleda, spisak pokretnih
stvari koje spadaju u sastav nekog

inverziJa

imanja, ili same te stvari;iviinventar stoka

koja pripada nekom imanju; mrtvi inventar
poljoprivredne sprave, alata i sl.; knjiga koja
sadri takav spisak.
inventarizacija (nlat. inventarisatio) popisivanje (ili: pravljenje spiska) stvari koje
pripadaju nekom imanju ili ostav-tini,
pravljenje inventara; inventari-sanje.
inventarizirati (nlat. inventarisare) popisati (ili:
popisivati, napraviti spisak) stvari, napraviti
inventar; inventarisa-ti, inventirati.
inventarisanje
(nlat.
inventarisare)
.
inventarizacija.
inventarisati
(nlat.
inventarisare)
v.
inventarizirati.
inventivan (nlat. inventivus, fr. inventif) v.
invenciozan.
inventor (lat. inventor) pronalaza, izumi-telj,
tvorac.
inventura (nlat. inventura) pregled i popis onoga
to se zatekne, npr. u nekom stovaritu; trg.
ispisivanje robe koja se nae na stovaritu;
stovarina knjiga, skla-dina knjiga, knjiga
stovarita, lagerska knjiga; stovarino stanje,
skladino stanje, stanje lagera.
invencija (lat. inventio) pronalaenje, izumevanje; pronalazak, izum; pronalazaki
dar, sposobnost pronalaenja; duhovitost,
dosetljivost.
invenciozan (lat. invenire pronai, nlat.
inventiosus)
pronalazak,
iznalazan,
pronalazaki, iznalazaki; duhovit, dosetljiv;
inventivan.
invergencija (nlat. invergentia) nagib, nagi;
banje, naginjanje.
inverzivan (nlat. inversivus) obrnut, izvra-en,
premetnut;Jnverzo ordine (lat. inver-so
ordine) obrnutim redom, u obrnutom poretku.
inverzija (lat. inversio obrtanje) gram. premetanje, premetnut red reenica, kad zavisna
reenica doe pre glavne gde hoe da se jae
istakne smisao zavisne reenice, npr.: Kud
vojska pree, tu trava ne raste; ret. premet,
obrtanje reda rei radi isti-canja onoga dela
reenice koji bi, u obinom redu rei,
zauzimao manje vidno mesto, napr.: Za
junako pitaju se zdravlje (= hiperbaton);
voj. obrazovanje ubojnog reda na nain koji
odstupa
od
uobiajenog,
postrojavanje
obrnutim redom; med. izvrat, izvraenost,
posuvraenje,
posuvraenost
(pojedinih
upljih organa), npr. materi-ce, creva, pri
emu unutarnja povrina postane spoljanjem, i
obratno ;meteor. sluaj kad se na nekoj visini
nae topliji sloj vazduha nego to je sloj
ispod njega dok je normalno da temperatura
na veoj visini bude nia; u seksologiji: spolni
ivot osoba koje svoje spolne prohteve mogu
zadovoljiti samo na osobama spola kome i
same pripadaju; hen. pretvaranje

inverzor

337

hemijskih stereoizomera iz jednog oblika u

drugi, razlaganje sloenih eera na optiki
aktivne komponentama!-, suprotna operacija
(npr. sabiranju je inverzno oduzimanje).
inverzor (nlat. inversor) fiz. instrumenat koji
slui za preokretanje galvanske struje,
preokreta. inversivan v. inverzivan.
invertebrata (nlat. invertebrata) pl. zool.
beskimenjaci.
ivvertencije (lat. invertentia) pl. med. sredstva za
omotavanje ljutih lekova, naroito kiselina.
invertirati (lat. invertere) obrtati, obrnuti,
izvrnuti, izvrtati, preokrenuti, preo-kretati,
premetnuti;vo/. postrojiti obrnutim redom.
investigabilav (lat. investigabilis) koji se moe
istraiti ili ispitati.
investigator (lat. investigator) istraiva,
ispitiva.
investigacija (lat. investigare) istraivanje;
traganje; traenje.
investirati (lat. investire) postaviti, postavljati,
snabdeti znacima dostojanstva; trg. uloiti
novac u neki unosan posao ili preduzee.
investitura (lat. investire postaviti, nlat.
investitura) sveano postavljanje na neki
poloaj, npr. biskupski; uvoenje u posed
feudalnog dobra; davanje biskupima prstena i
tapa kao znaka njihovog prava poseda.
investicija (lat. investitio) ulaganje kapitala u
neki unosan posao ili unosno preduzee;
investiciona banka novani zavod koji daje
kredit za ulaganje novca u unosno preduzee;
investicioni zajam zajam koji se zakljuuje za
privredne korisne ciljeve (npr. za izgradnju
eleznica, puteva i dr.); investicioni
klkmelioracionikredit
kredit
koji
se
upotrebljava
za
popravljanje
kakvoe
zemljita,
za
pretvaranje
zemljita
nesposobnog za obraivanje u sposobne (npr.
za isuivanje ritova i ol.).
invizibilan (lat. invisibilis) koji se ne moe
videti, nevidljiv.
invizibilitet (lat. invisibilitas) nevidlji-vost.
in vitro (lat. in vi tro) u staklu (npr. u epru-veti).
in vino veritas (lat. in vino veritas) ,,y vinu je
istina", tj. kada je ovek pri piu, govori
istinu.
invitator (lat. invitator) poziva.
invitacija (lat. invitatio) poziv, pozivanje.
in vivo (lat. in vivo) uivo; na ivo.
invokacija (lat. invocatio) prizivanje, dozivanje,
moljenje da doe.
involvencia (lat. involventia) pl. med. sredstva za
ublaavanje i neutralizovanje estine nekog
leka, npr. ulje.
involvirati (lat. involvere) umotati, umota-vati,
zametati, zamotavati, obviti, obvi-

22 Leksikon

ingrediJenpiJa

jati; imati u sebi, sadravati u svom

pojmu.
involukrum (lat. involucrum) zavoj, omota,
pokriva, oblog; bot. ovojak.
involucija (lat. involutio) Jijanje, zamotavanje, obmotavanje; zapl ::t, zamraj; med.
oronjavanje tela u stare iti (npr. u klimakterijumu), ili pojedinih organa (npr.
materine odmah posle poroaja); opadanje,
slabljenje; supr. evolucija.
invocirati (lat. invocare) prizvati, prizivati,
dozivati, moliti da,doe.
invulnerabilitet (nlat. invulnerabilis) neranljivost, nepovredljivost.
ingvinalan (lat. inguinalis) znat. preponski, koji
se tie prepona.
iigeminacija (nlat. ingeminatio) udvajanje,
ponavljanje.
ingeminirati (lat. ingeminare) udvojiti, udvajati,
ponoviti, ponavljati; udvojiti se, udvajati se,
umnoavati se.
ingeneracija (nlat. ingeneratio) usaivanje,
raanje s im, uroenost.
in genere (lat. in genere) uopte, openito, u
svemu, ukupno.
ingenij(um) (lat. ingenium, ingignere usaditi)
prirodna sposobnost, darovitost, duh, razum,
genije;
duhovit
i
otrouman
ovek;
otrouman pronalazak; ingenijum akutum (lat.
ingenium acutum) otrouman i fin duh:
ingenijum kapaks (lat. ingenium sarah)
sposoban duh; ingenijum stupidum (lat.
ingenium stupidum) tlupak; ingenijum tardum
(lat. ingenium tardum) trom duh, glava koja
sporo misli.
nngeniozan (lat. ingeniosus) uman, otrouman,
duhovit, darovit, dosetljiv, pronicljiv.
ingeniozitet (nlat. ingeniositas) otrou-mnost,
dosetljivost,
pronicljivost,
darovitost,
pronalazaka sposobnost.
ingenuitet (lat. ingenuitas) nekada pravo
oveka koji se rodio kao slobodan (a ne kao
rob); prostodunost, bezazlenost, iskrenost.
ingerent (lat. ingerens) prav. sporedni tu-ilac.
ingerencija (nlat. ingerentia) meanje u to,
uticanje, vrenje uticaja.
ingerirati (lat. ingerere) uneti, unositi; unositi u
eludac hranu; ingerirati se meati se,
petljati se u to.
ingeeta (lat. ingerere unositi, ingesta) pl. fkziol.
tvari, materije, koje se unose u telo (hrana,
vazduh i dr.).
ingestija (lat. ingestio) unoenje hrane u telo
kroz usta.
Inglimen (eng. Englishman) Englez.
ingluvijes (lat. ingluvies) zool. voljka, gua.
ingot (eng. ingot) oblici metala izliveni u
naroitim kalupima; blok kovine; kalup za
livenje kovine.
iigredijencija (lat. ingredior) sastavni deo nekog
spoja, smee; sastojak; dodatak, pri-mesa,
ingredijens.

ingres

338

ingres (lat. ingressus) ulazak, pristup, stupanje

u; odobravanje; primanje kaluericu u
manastir.
ingresiv (lat. ingredior) gram. glagolski vid ili
oblik kojim se' oznaava otpoinjanje
glagolske radnje ili stanja.
ingresija (lat. ingressio) ulaenje, ulazak,
stupanje u, poetak.
ingrosar (nlat. ingrossarius) poverilac koji je
upisan u hipotekarnu knjigu.
ingrosat (nlat. ingrossatus) v. ingrosar.
ingrosator (nlat. ingrossator) onaj koji vodi
hipotekarnu knjigu; ingrost.
ingrosacija (nlat. ingrossatio) unoenje (ili:
upisivanje) u hipotekarnu knjigu.
ingrosirati (nlat. ingrossare) akta ili dokumenta
prepisati naisto; naroito: upisati u
hipotekarnu knjigu.
ingrosist(a) (nlat. ingrossare) v. ingrosator.
in groso (ital. in grosso) trg. naveliko.
ingustabilan (lat. gustare, nlat. ingustabilis)
bezukusan, otuan, bljutav.
indantren-boje (sloenica od indigo i antracin)
vrsta postojanih katranskih boja.
indsbite (lat. indebite) prav. bez krivice,
neduno; bez prava, bez ovlaenja.
indebitum (lat. indebitum nedug)lrav. radnja
izvrena iz zablude, koja se nije morala
izvriti.
indeklinabilan
(lat.
indeclinabilis)
gran.
nepromenljiv, bespadean.
indeklinabilitet (lat. indeclinabilitas) gram.
nepromenljivost imenica, prideva, bespadenost.
indeks (lat. index) pokaziva lista ili strane u
knjizi; spisak, registar; kratka sadrina;
pokaziva, skazaljka;mag. oznaka desno
udnu; znak; staviti nekoga ili neto na indeks
zabraniti, iskljuiti, igosati kao opasno;
indeks librorum prohibitorum (lat. index
librorum prohibi-torum) ili samo indeks
spisak knjiga koje je katolika crkva zabranila
zbog jere-tikih uenja koja sadre, i koje se
smeju itati samo po naroitom odobrenju;
in-deksna kongregacija stalni odbor kardinala
i dominikanaca koji vodi nadzor nad knjigama
i odluuje: koje od njih treba odobriti; indeks
cena pokazatelj cena.
indeks prelamanja svetlosti opt. odnos izmeu
sinusa upadnog i sinusa prelomnog ugla,
koji je uvek isti za dve odreene sredine, i ne
zavisi od veliine upadnog ugla, nego samo
od prirode obeju sredina (pokazuje odnos
brzina prostiranja svetlosti u obema
sredinama).
indemnitet (lat. damnum teta, indemnitas)
naknada tete, odteta.
indemniti (eng. indemnity) obezbeda od kazne,
nekanjivost; akt (ili: bil) ov indemniti (eng.
Act, ili: Bili, of Indemnity) zakonski predlog
ili reenje kojim par-lamenat saoptava, u
sluaju kada je ministarstvo, imajui u vidu
interese dra-

individualizam

ve, u neko] stvari radilo na svoju ruku, da

postupak toga ministarstva smatra opravdanim i nekanjivim.
indent (eng. indent) trg. nekada ugovor o
isporuivanju robe evropskim trgovakim
kuama u Istonoj Indiji i Australiji, ili ovih
poslednjih domaim trgovcima.
independentan (lat. independens) nezavisan,
samostalan, slobodan; sklon nezavisnosti ili
samostalnosti.
independevti (lat. independens, indepeden-tis)
pristalice jedne protestantske struje u
Engleskoj i Americi, koji trae nezavisnost i
samostalnost svake crkvene optine.
in depozito (lat. in deposito) prav. u ostavi, na
uvanju kod suda.
iideterminacija (nlat. indeterminatio) neodreenost,
neopredeljenost;
nereenost,
nereljivost.
indetermiiizam (lat. in determinatio odreenje,
opredeljenje) fil. uenje da je oveja volja
potpuno slobodna u svom opredelji-vanju i
delanju, tj. da se moe, pod istim okolnostima
i uslovima, razliito opre-deljivati; supr.
determinizam.
indetermiiiran (nlat. indeterminatus) neodreen,
neopredeljen; nereen.
indetermiiist(a) (lat. in, determinare odrediti,
opredeliti) fil. pristalica uenja da je oveja
volja slobodna; up. indeter-minizam.
indefenzus (lat. indefensus) prav. nebranjen,
kome nema pomoi.
ndefinitan (lat. indefinitus) neodreen, nejasan,
nerazumljiv.
indefinitum (lat. indefinitum) gram. neodreena
zamenila.
indecentan
(lat.
indecens)
neprilian,
nepristojan, bezobrazan.
indecizivan (nlat. indecisivus) koji ne reava,
koji ne odluuje, neodluujui.
individua (lat. individuum ono to je
nedeljivo) v. individuum.
individualan (lat. individualis) jedinani, koji
pripada jedinci ili pojedincu, koji se tie
jedinke ili pojedinca, pojedinani, osobni,
ponaosobni, lini; osoben, samo jednome
svojstven; individualno pojam log. pojam
koji obuhvata samo jednu jedinku ili samo
jedan predmet, npr. Kraljevi Marko.
individualizam (lat. individuum jedinka) fil.
pravac miljenja, oseanja i htenja koji je
upravljen samo na jedinku kao takvu,
sistem izdvajanja jedinki u drutvu; etiki
individualizam posmatra jedinku kao krajnji
cilj, a njeno svestrano razvie i sreu kao ono
to je prvo i najglavnije; istorijski
individualizam smatra veliku linost, heroja,
kao glavnog inioce u istorijskom zbivanju
(Karlajl); politiki individualizam posmatra
drutvo i dravu samo kao sredstvo za
postizanje ciljeva jedinke; pri-

individualizaciJa

339

vredni individualizam ostavlja uoblia-vanje

privrednog ivota slobodnoj delatnosti
pojedinaca; pedagoki individualizam trai da
se vaspitni rad podeava prema osobenosti i
sposobnostima
vaspi-tanika;
socioloki
individualizam tvrdi da drutvene pojave
nastaju usled uzajamnog delanja jedinki.
individualizaciJa (nlat. individualisatio) v.
individuacija.
individualizirati
(lat.
individuum,
fr.
individualiser) upojediniti, upojedinjava-ti,
izdvajati koga ili to da bude samo za sebe,
pa ga onda tako posmatrati ili prema
njemu postupati; odvajati prema osobenosti;
supr. generalizirati.
individualist(a) (lat. individuum) fol. pristalica
individualizma; naroito: onaj koji smatra da
je linost, heroj, glavni inilac istorijskog
zbivanja; supr. kolek-tivist.
individualitet (nlat. individualitas) jedin-ka,
linost; priroda i osobenost jedinke, priroda
pojedinca, skup osobina kojima se jedinke
razlikuje od svih ostalih jedinki iz svoje vrste,
osobenost; individualnost.
individualnost
(nlat.
individualitas)
v.
individualitet.
individuacija
(lat.
individuum
jedinka)
upojedinjavanje, upojedinjenje; zbivanje i
proces izdvajanja jedinke iz neega opteg;
radnja kojom neto postaje jedin-kom, ili
kojom se pojaava neija osobenost
(individualitet); posmatranje nekoga ili neega
prema njegovoj osobenosti; ograniavanje na
jedinku; principijum individuacionis (lat.
principium indi-viduationis) naelo (ili:
inilac) na kojem se osniva individuacija.
individuitet (nlat. individuitas) pojedina-nost,
osobenost; ]a.
individuum (lat. dividere deliti, individuum
nedeljivo), ono to je nedeljivo, to se ne moe
deliti, a da time ne izgubi svoju osobenost i
svoje postojanje, koje zavisi samo od njegove
celovitosti; jedinka, pojedinac, pojedinano
bie; osoba, linost, neko; individua.
indivizibilan (nlat. indivisibilis) koji se ne moe
deliti, nedeljiv.
indivizibilije (lat. dividere deliti, nlat.
indivisibilia) nedeljiva tela, tela koja se ne
mogu deliti.
indigen (lat. indigena, indu u, gignere, genui
roditi, stvoriti) uroenik, starosedilac, domai.
indigenan (lat. indigenus) uroeniki, starosedelaki, domai, zemaljski.
indigenat (lat. indigena) pravo zaviajno-sti,
pravo graanstva, dravljanstvo; davanje
graanskih prava i plemike titule strancu; up.
inkolat.
indigencija
(lat.
indigentia)
potrebitost,
nematina, oskudnost, ubogost.
22

indikator
indigestan (lat. indigestus) neprokuvan, nesvaren; fig. nepromiljen, neizraen, nedoraen, nesreen.
indigestibilan
(nlat.
indigestibilis)
teko
svarljiv, nesvarljiv.
indigestija (lat. indigestio) med. nevarenje,
ravo varenje, mali katar eluca.
indigeti (lat. indigetes)mr. mit. kod Rimljana:
domai bogovi-zatitnici, bogovi zatitnici
zemlje, heroji koje su, posle smrti, proglasili
za bogove.
indignacija (lat. indignatio) negodovanje,
zlovoljnost, srditost, ljutnja, ogorenost zbog
nezasluenog postupanja.
indigniran (lat. indignatus) rasren, naljuen,
koji se opravdano buni protiv koga ili ega,
ogoren zbog nezasluenog postupanja.
indignirati (lat. indignari) naljutiti, rasr-diti,
izazvati (ili: izazivati) pobunjenje i zlovolju.
indignitet (lat. indignitas) nedostojnost, nevrednost, nedostojno ponaanje ili postupanje,
niskost, sramota, uvreda.
indigo (p. indigo, ital. indaco, fr. indigo, lat.
indicum = indicus color indijska boja) ivit,
najstarija i jedna od najlepih prirodnih
modrih boja, postojana prema svetlosti i vodi,
a i prema uticaju kiselina i boja, dobija se od
lia raznih vrsta ivitnjaa (Indigofera) u
Indiji; reducirani indigo v. indigotii; indigo,
indigo-hartija indigom modro obojena hartija
koja slui istovremenom pisanju kopija.
indigoterija (p. indigo, fr. indigoterie) saenje
indigo-biljke; mesto gde se pravi indigo,
ivitarnica.
indigotin (p. indigo) hem. supstanca koja
kristalie u tananim pravim rombinim
prizmama plave boje i metalnog sjaja; ist
indigo koji slui za bojenje trajno modrom
(plavom) bojom; reducirani indigo.
indijanist(a) (lat. India, sskr. sindhu, pere.
hindu, fr. indianiste) naunik koji se bavi
ispitivanjem i prouavanjem indijskih jezika i
knjievnosti aroito starijih (sanskrta i dr.).
indij(um) (nlat. ind-ium, indigo po tome to boji
plamen plavom bojom) Hem. elemenat,
atomska masa 114,82, redni broj 49, znak Ir,
srebrnastobeo metal, silav kao olovo i lako
isparljiv.
indikant (lat. indicans) med. znak, pojava,
simptom, po kojem se moe poznati i
utvrditi neka bolest.
indikat (lat. indicatum) ono to se pokazuje,
simptom, znak, pojava.
iidikativ (lat. indicativus) gram. pokazni (ili:
izjavim) glagolski nain.
indikativan (lat. indicativus) koji pokazuje,
pokazni.
indikator (nlat. indicator) pokaziva, puto-kaz;
hem. supstance koje promenom obojenja
pokazuju promenu stanja ili hemijske pri-

indikatoran

340

rode nekog sistema, veinom zavretak neke

reakcije
(neutralizacije, oksidacije ili
redukcije i taloenja); u elektroteh-nici:
signalna naprava; u mainstvu: instrument za
beleenje dijagrama o promeni odnosa
izmeu pritiska i zapremine, ili pritiska i
vremena u stublini neke maine u toku rada;
med. radioaktivne materije pomou kojih se
mogu pratiti procesi izmene materija u
ovejem organizmu; fiz. materijali koji pod
dejstvom nekog nuklearnog zraenja postaju
ra-dioaktivni.
indikatoran (nlat. indicatorius) pokazan,
naznaan, prikazan, koji pokazuje, koji
naznauje, koji prikazuje.
indikacija (lat. indicatio) pokazivanje, oznaavanje, oznaka, uputstvo;prav. osnov
podozrenja; med. najbolji nain leenja ili lek
koji, kao najcelishodniji, treba primeni-ti u
neko j bolestiJs^pr. kontraindikacija.
indikta kauza (lat. indicta causa) prav. bez
sasluanja, bez odbrane, bez dozvoljeno
odbrane.
indikum (lat. indicum) v. indigo.
indikcija (lat. indictio) objava, objavlji-vanje;
raspisivanje, sazivanje crkvene skupn1tine;
crkveni proglas; indikcio pashalis (lat.
indictio paschalis) objavlji-vanje uskrnjih
praznika (kod katolika).
indirekt (lat. indirectus) u fudbalu: slobodan
udarac koji se ne tue pravo u kapiju, nego se
lopta doda nekom drugom igrau koji puca u
kapiju.
iidirektan (lat. indirectus) posredan, obila-zan,
zaobilazan, okolian; indirektan govor gram:
neupravni govor; indirektan dokaz onaj kojim
se dokazuje istinitost zakljuka pokazivanjem
neistinitosti njegove kontradiktorne suprotnosti
ili pokazivanjem da zakljuak ne moe biti
pretpostavljen kao neistinit; indirektan ton
odbijen ton, refleksni toi;indirekt-ni porezi
posredni porezi, tj. oni koji se ne razrezuju
neposredno na poreske obvez-nike, nego na
taj nain to se udaraju na izvesne vrste robe.
indiskretan (lat. indiscretus) suvie radoznao,
slobodan u odnosu prema nekome; nerazborit, nepromiljen, nesmotren, neoprezan;
proliven, koji ne ume da uti, koji ne ume da
uva tajnu, brbljiv; nametljiv, nepristojan.
indiskrecija (nlat. indiscretio) neobazri-vost,
nepromiljenost; nesmotrenost, neo-preznost;
prolivenost,
neuvanje
tajne;
suvina
radoznalost,
sloboda
prema
kome;
nametljivost.
indiskriminacija
(nlat.
indiscriminatio)
nesposobnost ili nemogunost razlikovanja,
nerazlikovanje.
indiskutabilan (nlat. indiscutabilis) koji se ne
moe pretresati, o kome se ne moe
raspravljati, neosporan.

indiciJe

ivdispenzabilitet (nlat. indispensabilitas) preka

potreba,
neophodnost,
neizbenost,
neminovnost.
indispozicija
(nlat.
indispositio)
ravo
raspoloenje, neraspoloenje, mrzovolja,
zlovolja; nelagodno oseanje, bolelji-vost,
kenjkavost.
indisponibilan (lat. disponere raspolagati, nlat.
indisponibilis) neraspoloiv, kojim se ne
moe raspolagati, koji nije na raspolaganju,
neotuiv.
indisponiran (nlat. indisponere) neraspoloen,
zlovoljan, mrzovoljan; koji se ne osea
dobro, nelagodan, boleljiv, kenjkav.
indispoairati (nlat. indisponere) oneraspoloiti,
oneraspoloavati,
ozlovoljiti,
pokvariti
dobro raspoloenje.
indisputabilan (nlat. indisputabilis) neosporan,
nesumnjiv, o kome ne treba raspravljati.
indistinkcija (nlat. indistinctio) neodree-nost,
nejasnost, nerazgovetnost.
indiscipliniran (nlat. indisciplina) neu-kroen,
neobuzdan, neposluan; voj. neobuen,
neuveban.
indiferentan (lat. indifferens) ravnoduan, koji
ne mari, kome je svejedno ^indiferentan
bankovni posao posao u kome banka
uestvuje samo kao posrednik izmeu kupca i
prodavca; indiferentna sredstva bezazlena
sredstva, ona koja nemaju nikakva dejstva;
indiferentna taka fiz. taka na kojoj nema
dejstva, taka izmeu dva suprotna pola gde
se oni uzajamno potiru, npr. magnetna
indiferentna taka je taka koja lei u sredini
izmeu severnog i junog pola jednog
magneta; indiferentne terme topli izvori koji ne
sadre nikakve karakteristine soli (za razliku
od mineralnih voda).
indiferentizam (nlat. indifferens nerazli-an,
koji
se
ne
razlikuje,
ravnoduan)
ravnodunost, neuee u neemu, naroito u
verskim stvarima ;fil. ravnoduno ponaanje
prema izvesnim teorijskim ili praktinim
(socijalnim)
nazorima;lgega-fiziki
indiferentizam shvatanje da se oveja volja
ne opredeljuje ni spoljnim ni unutarnjim
pobudama; supr. fanatizam.
indiferentist (nlat. indifferens) ravnoduan
ovek, onaj koji ne pokazuje interesovanje za
to (supr fanatik); fil. pristalica indiferentizma.
indiferentnost v. indiferencija.
indiferencija (lat. indifferentia) ravnodunost,
neosetljivost,
hladnokrvnost,
nezainteresovanost.
indicije (lat. indicia) pl. med. znaci, predzna-ci,
karakterne oznake, simptomi (bolesti); prav.
osnovi podozrenja, okolnosti koje izazivaju
sumnju ili podozrenje; dokaz indicijama
dokaz na osnovu izvesnih znakova, dokaz za
krivicu optuenoga samo po osnovama
podozrenja.

indicij(um)

341

indicij(um) (dat. indicium) v. indicije.

indicirati (lat. indicare) naznaiti, oznaiti,
pokazati, pokazivati, prikazati; nagovestiti,
obeati; uputiti, ukazati, naznaiti posao;
indicirana konjska snaga teh. konjska snaga
jedne gasne ili klipne parne maine koja se
pokazuje na dijagra-mu indikatora.
Indogermani (lat. India, Germani) v. Indoevropljani.
Indoevropljani (lat. India, Europa) zajedniko
ime za grupe naroda koji ive u velikom delu
Azije i gotovo celoj Evropi, a pripadaju
kavkaskoj (beloj) rasi: Hindu-si, Persijanci,
Jermeni, Grci, Romani, Sloveni, Germani,
baltiki narodi, Kel-ti i Al banci; indoevropski
jezici jezici kojima su govorili i govore
indoevropski narodi; up. arijski jezici.
indoktrinacija (lat. doctrina nauka, uenje) u
ideoloko-politikom smislu znai nastojanje
neke organizaciono snage da pomou
raspoloivih sredstava nametne odreena
shvatanja, verovanja i naine ponaanja.
indolentan (lat. dolere boleti, alostiti se, nlat.
indolens) koji ne osea bol; neosetljiv,
ravnoduan, nehatan, nemaran, trom, lenj,
umao.
indolencija (lat. indolentia) neosetljivost prema
bolu; ravnodunost, neosetljivost, nehatnost,
nemarnost, tromost, lenjost, u-malost.
in dorzo (lat., ital. in dorso) trg. na poleini, npr.
menice.
indosament (ital. in dorso, indosso na poleini)
trg. prenoenje svih prava sa jedne menice na
drugo lice time to se taj prenos zabelei na
poleini menice; iro.
indosant (ital. indosso) trg. onaj koji prenosi
menicu na drugog; irant.
indosat (ital. indosso) trg. v. indosatar.
indosatar (ital. indosso na poleini) trg. onaj na
koga se menice prenosi; indosat, iratar.
indosirati (ital. indossare) trg. prenositi (ili:
preneti) menicu na drugoga time to se taj
prenos zabelei na poleini; i-rirati.
indocilan (lat. indocilis) nepouljiv, neposluan, nepokoran, kojim se ne moe
upravljati.
Indra (sskr. ind, indh, ind. Indra) mit. bog
vazduha i vetra, nosilac munja i gromovnik,
najvii bog kod najstarijih stanovnika Indije;
docnije: vladar niih bogova, tj. svih sem
Brahme, Vinu i ive.
in dubio pro reo (lat. in dubio pro geo)lrav.
jedno od osnovnih naela sudskog krivi-nog
postupka tzv. klasine kole, po kojem
osumnjienog, u nedostatku dokaza o krivici,
treba osloboditi krivine odgovornosti (lat. in
dubilis reus est absolven-

indukciona vaga

dus u nedokazanim sluajevima okrivljenog treba osloboditi).

induizam religija Indusa koja je nastala
poetkom srednjeg veka spajanjem bramanizma i budizma; glavna boanstva u indui-zmu
su: Brama, Indra, Vinu i Siva (iva).
indukovana struja ili indukciona struja fiz.
elektrina struja izazvana ili proi-zvedena
indukcijom ili magnetom induk-cijom ili
voltaindukcijom; v. pod indu-kcija.
indukovati (lat. inducere uvesti, uvoditi) log.
zakljuivati (ili: zakljuiti) iz poje-dinanog o
optem (supr. dedukovati, de-ducirati); fiz. u
zatvorenom provodniku izazvati elektrinu
struju
kretanjem
u
blizini
magneta
(magnetna indukcija), ili provodnika kroz
koju protie struja (volta indukcija) ili
zatvaranjem i otva-ranjem kola struje.
induktivan (nlat. inductivus) log. koji se
zakljuuje ili je zakljuen putem indukci-je;
induktivni metod metod indukcije
(v.
indukcija); induktivne nauke nauke koje se,
uglavnom, osnivaju na metodi indukcije; supr.
deduktivan.
induktivitet (lat. inducere uvesti, uvoditi, nlat.
inductivus) fiz. koeficijenat sa-moindukcije
odnos izmeu kapaciteta dvaju kondenzatora
jednakih po veliini kad je jedan od njih
napunjen naroitim die-lektrikumom, a drugi je
vazduni konden-zator.
induktivnost (nlat. inductivus) log. kakvoa
postojanja kao induktivan; fiz. p.induktivitet.
induktor (lat. inductor) fiz. indukcioni aparat
aparat koji pokazuje jake naponske pojave;
varnini induktor.
induktorij(um) (nlat. inductorium) fiz. aparat za
proizvoenje i izazivanje elektrine struje; v.
indukcioni aparat, indukcioni kalem.
indukcija (lat. inductio) l. uvoenje; 2. log.
zakljuivanje iz pojedinanog o optem,
metod miljenja kojim se dolazi, na osnovu
posmatranja, do istina o prostornovre-menskoj
stvarnosti, metoda prirodnih nauka (induktivna
metoda); supr. dedukcija; 3. fiz. Faradej je otkrio
1831. god., da u zatvorenom provodniku bez
struje, kada se u njegovoj blizini kree
magnet ili pro-vodnik kroz koji protie
elektrina struja, nastaju elektrine struje koje
samo dotle traju dok se magnet ili provodnik
kree. Ovo zbivanje nazvao je Faradej
indukcijom, i to u prvom sluaju magnet-nom,
a u drugom voltaindukcijom, a struje tako
proizvedene indukovanim klkinduk-cionim
strujama; 4. fig. navoenje na to, zavoenje.
indukciona vaga veoma osetljiva sprava pomou
koje se ispituje unutranja sadrina metala, ili
se, pomou elektriciteta,

indukciona maina

342

pronalaze u metalu skrivene primese (slui

za otkrivanje lanog novca).
indukciona maina fiz. maina za proizvoenje
indukovanih elektrinih struja.
indukcioni aparat fiz. aparat za proizvoenje
indukovanih struja visokog napona na osnovu
voltaindukcije u sporednom ili sekundarnom
kalemu (sa tankom dugakom icom)
prekidanjem i uspostavljanjem struje u
glavnom ili primarnom kalemu (sa debelom
kratkom icom).
indukcioni kalem fiz. kalem za izazivanje
indukovane elektrine struje.
indukcioni kapacitet fiz. koliina punje-nja
strujom, sadrina punjenja; jaina izazivanja
elektrine struje putem induk-cije.
indukcioni motor fiz. elektrini motor iji se
anker pokree indukovanom strujom.
indulgentan (lat. indulgens) koji prata, blag,
popustljiv, milostiv.
indulgencija (lat. indulgentia) popustljivost,
blagost, milostivnost; opratanje, oprotaj;
teol. opratanje grehova; opratanje grehova za
novac, to je katolika crkva inila u sred.
veku, privikavajui time narod na verovanje
da se mogu gresi, ak i budui, novcem
otkupiti (trgujui opratanjem grehova za
novac, papa Lav H je ogromnim prihodima od
te trgovine, sagradio crkvu sv. Petra u
Rimu).
indulin (lat. indulin) hem. fabriko ime za
indigomodru bojenu materiju; slui za
bojenje vune, svile i za spravljanje mastila.
indult (nlat. indultum) povlastica, dozvola; rok
koji je nekome odobren radi izvrenja svoje
obaveze, odgaanje, odlaganje roka; izuzetna
papska povlastica, papsko pismo kojim daje
neku milost za oprotaj.
in dulci jubilo (lat. in ul ci jubilo) ,,y slatkom
likovanju", tj. iveti u veselju i izobilju.
in duplo (lat. in duplo) dvostruko, u dva
primerka, u duplikatu.
induradija (nlat. induratio) otvrdnue; fig.
okorenje, otupljivanje; nepokajanje, nepopravljanje; induracio kord (nlat. induratio
cordis)med. otvrdnue srca;induracio lijenis
(nlat. induratio lienis) med. otvrdnue slezine;
induracio hepatis (nlat. induratio hepatis)
med. otvrdnue jetre.
in durijus (lat. in durius tee, otrije)prav. osuditi
nekoga tee no to ga je osudio nii sud; up. in
pejus.
indurit (lat. in, durus) hem. vrsta baruta,
meavina nitro-celuloze i aromatinih nitrojedinjenja.
industrija (lat. industria marljivost, umetnost,
radinost) proizvodna delatnost; naroito:
proizvodnja na veliko, prerada sirovina
pomou maina i podele rada (dok zanatstvo
obino proizvodi na malo); grana obrta.

inekspresibilan

industrijalac (lat. industria) onaj koji se bavi

obrtom naveliko, sopstvenik indu-strijskog
preduzea, fabrikant, tvorni-ar.
industrijalizam (lat. industria) uenje po kojem
je industrija glavna svrha radinosti oveka i
drutva; prevlast industrije ili industrijalca.
industrijalizacija (lat. industria) pretvaranje u
industriju,
uvoenje
industrije,
irenje
industrije.
industrijalist(a) (lat. industria, fr. industrialiste) pristalica industrijalizma.
industrijski (lat. industria) koji se tie industrije,
koji je u vezi sa industrijom, obrtniki,
fabriki, tvorniki; indu-strijska eleznica
fabrike
eleznica,
ona
koja
vezuje
industrijske preduzea sa glavnom prugom;
industrijska berze mesto gde se trguje
sirovinama i fabrikom robom; industrijske
sistem sistem politike ekonomije Adama
Smita, po kome su marljivost, rad i tedljivost
praizvori celokupne tekovine jednog naroda,
pa i poslednji uslov njegovog blagostanja i
bogatstva, te je, prema tome, s pravnog
gledita opravdano da budu tri vrste poreza:
porez na zemlju, na obrt i na kapital.
industrijski melanizam biol. pojava tamnih
oblika insekata u industrijskim rejoni-ma
zagaenim ai iz fabrika; tamna boja tela je
prilagoenost na promenjenu (tamnu) sredinu.
inducije (lat. induciae) pl. primirje; prav. rok
koji se ostavlja sluajnim i neizmernim
krivcima.
inducirana struja fiz. v. indukovana struja.
inducirati (lat. inducere) v. indukovati.
inevideitan (nlat. inevidens) nejasan, nerazgovetan, nerazumljiv.
inegalan (fr. inegal) nejednak, neravnome-ran;
promenljiv, nestalan.
inegzaktan (nlat. inexactus) nehatan, nemaran,
nebriljiv; pogrean, netaan.
inegzigibilitet (nlat. inexigibilitas) nemogunost
potraivanja, zahtevanja, nepo-traljivost.
inegzistencija (nlat. inexistentia) nepostojanje.
inedita (lat. inedita) pl. v. ineditum.
ineditum (lat. ineditum) jo neobjavljen, ili:
ranije neobjavljeni spis, anegdota; pl. inedita.
inedifikacija (lat. ineadificatio) zidanje na tuem
zemljitu.
inekvalan (lat. inaequalis) neravan, nejednak,
razliit.
inekspertan (lat. inexpertus) neiskusan, nevian, neoproban.
ineksplorabilan (nlat. inexplorabilis) neistraljiv, neispitljiv, neprouljiv.
inekspresibilan (nlat. inexpressibilis) neiskaljiv, neizraljiv, koji se ne moe opisati;
ineksprimabilan.

inekstenzibilan

343

inekstenzibilan (nlat. inextensibilis) koji se ne

moe rastezati, nerastegljiv.
in ekstenzo (lat. in extenso) veoma opirno,
sasvim iscrpio, u potpunosti, u svojoj
obimnosti.
in ekstremis (lat. in exstremis) v. ekstrem.
ineligibilan (nlat. ineligibilis) koji ne moe
biti izabran, nebirljiv.
ineligibilitet (nlat. ineligibilitas) nemogunost da
se bude izabran, nebirljivost.
inepcija (lat. ineptus, ineptiae) glupost,
budalatina, ludost.
inervacija (lat. nervus ivac, nlat. inner-vatio)
fiziol. 1. snabdevenost delova tela nervima; 2.
sprovoenje nadraaja putem nerava iz
centralnog nervnog sistema u organe.
insrtan (lat. iners, inertis) nepokretan,
mrtav, trom, umao; lenjiv.
inertne supstance (lat. iners, inertis) sup-stance
koje hemijski reaguju veoma teko (npr.
inertni gasovi).
inercija (lat. inertia) nepokretnost, mrtvilo,
tromost, lenjost, umalost; nesposobnost,
slabost; fiz. zakon inercije prvi osnovni
zakon dinamike (Galilej-Njutn): svako telo
ostaje u svojem stanju mirovanje ili
jednakoga pravolinijskog kretanja sve dok ga
dejstvo sila ne prinudi da to svoje stanje
promeni.
inesiv (eng. inessive) gram. vrsta lokativa koji
pokazuje da se neto nalazi u unutranjosti
neega.
inefektivan (nlat. ineffectivus) nestvaran; koji
je bez dejstva.
inektor (fr. injecteur, lat. injector ubaci-va)
v. injektor.
iksnjsr (fr. ingenieur, nlat. ingenium duh, dar,
otroumlje) izraiva ratnih orua i maina
(u srednjem veku); docnije: nauio obrazovan
tehniar koji reava zadatke podizanje
mostova, puteva, eleznice, graevina,
maina,
vodenih
ili elektro-tehnikih
postrojenja.
inenjering v. ininjering.
ininir v. inenjer.
ininjer v. inenjer.

ininjerija (fr. ingenieur) voj. rod vojske za

tehnike poslove u vezi sa vojskom i
njenim operacijama.
ininjering (eng. engineering) struna ra-zrada
nekog projekta, poduhvate i sl. koju
obavljaju specijalista za tehniku i sl. struke;
preduzee koje se bavi takvom delatnou.
inzulaiac (lat. insula ostrvo) stanovnik ostrva,
ostrvljanin, otoanin.
inzulin (lat. insula) med. jedini i najpouzda-niji
lek protiv eerne bolesti, proi-zvod
endokrinog dela guteree(lankrea-sa), u
kojoj se nalazi u vidu ostrvaca (po emu je
dobio ime: insula ostrvo).
in instanti (lat. in instanti) u trenutku, u
magnovenju, u tren oka, odmah.

injurija

inicia (lat. initium poetak, ta)ll. osnovi,

elementi, prapoeci; u katolikoj crkvi:
tajna sluba boja.
inicijalan (lat. initialis) poetni, osnovni.
inicijali (lat. initialia) pl. velika poetna slova;
ukraena poetna slova kojima poinju
glave ili odseci u nekoj knjizi; poetna
slova imena i prezimena.
inicijative (lat. initium poetak, nlat. initiativa)
samostalan podsticaj, prvi podstrek na neto,
zapoinjanje, pregala-tvo; pravo otvaranja
sednice i pravo prve rei pri savetovanjima;
pravo podnoenje predloga u zekonodavnom
telu; ovek od inicijative ovek koji prvi
uzima ne sebe da pokrene neku stvar ili neko
pitanje, koji prvi daje podstreka za neto,
preduzimljiv ovek, pregalac.
inicijativan (nlat. initiativa) koji daje podstreka,
koji prvi poinje neto, koji redi iz
sopstvenih pobuda, pregalaki, preduzimljiv.
inicijator (nlat. initiator) podstreke, ze-etnik,
vinovnik, pregalac, ovek or, inicijative; up.
inicijative.
inicijatorski (nlat. initiator) podstrekaki,
zeetniki, pregelaki.
inicijacija (let. initiatio uvoenje, upui-venje,
posveivanje u to) etn. obiaji i obredi
(gotovo kod svih primitivnih naroda)
kojime se deak progleava momkom, a
devojica devojkom.
inicijirati v. inicirati.
inicij(um) (lat. inire poeti, initium poe-tek)
uvod, pristup, poetek; ab iiicio (lat. ab
initio) od poetka, ispoetka;lni-cijum
kognoscendi (lat. initium cognoscen-di) fil.
naelo, princip, poetek, osnov saznanja.
inicirati (lat. initium poetek) deti, deveti
inicijetivu za neto, zepoeti, zepo-injati,
pokrenuti, pokretati, izazvati, izaziveti
neto; uvesti, uvoditi, ostve-riti, ostveriveti
neto (kao novinu, po prvi put), zeeti,
zeinjeti.
injektirati (lat. injicere) v. injicirati.
injektor (lat. injector ubacive) sprave za
ubacivanje vode u parni kezan, ubaciva,
usisava.
injekcija (dat. tjes1)med. ubrizgavenje neke
tenosti u telo pomou brizgalice, utrcavanje, brizganje; utrcane (ili: ubriz-gana)
tenost.
injicirati (lat. injicere) ubacivati, ubriz-gati,
utrcati, utrcaveti; injektirati.
injunkt (let. injunctum) prav. v. injunkcija.
injunktiv (let. injungere uglaviti, nlat.
injunctivum) lingv. indoevropski preterit bez
augmenta.
injunkcija (lat. injunctio) prav. propis, naredbe
(sudske), zapovest.
injurat (lat. injuratus) prav. onaj koji nije
poloio zakletvu, nezakleti.
injurija (lat. iniuria) prav. nepravo, nepravda,
povreda prava; uvreda, uvreda asti;

iijurijakt

injurija verbalis (lat. iniuria verbal\s\ uvreda

nanesena reima, usmena uvreda; injurija
realis (lat. iniuria realis) stvarna nepravda ili
uvreda; injurijarum kauza (lat. iniuriarum
causa) zbog nepravde ili uvrede asti (tuiti,
optuiti); v.jus.
injurijant (nlat. injurians) prav. nanosilac
nepravde,
uvredilac
asti,
klevetnik,
ogovara.
injurijat (nlat. injuriatus) prav. onaj kome je
nanesena nepravda, uvreeni.
injuste (lat. justus, injuste) pril. nepravo,
nepravedno, nepravino.
nika titula starih peruanskih kraljeva i
prineve iz peruanske vladalake porodice
(pre panskog gospodstva).
Inka (per.) pleme i drava u Junoj Americi na
teritoriji Perua, Ekvadora, Boli-vije i ilea;
ovu su dravu unitili panski osvajai pod
Pisarom i Alma-grom 153235. godine.
in kazu (lat. in asu) prav. u sluaju.
in kazum (lat. casus sluaj, in casum) za
sluaj, u sluaju.
in kazum kazus (lat. casus sluaj, in casum
casus) u sluaju sluaja, tj. u sluaju ako se
pojave izvesne predviene okolnosti.
inkalescencija (lat. incalescentia) zagrevanje,
zaarivanje.
inkalcando (ital. incalzando) iuz. urno, naglo,
hitro, brzo.
inkantacija (lat. incantatio) omaijavanje,
opinjavanje; formula kojom maioniari
opinjuju.
inkapacitet (nlat. incapacitas) nesposobnost,
nepodobnost, nedoraslost.
inkardinacija (nlat. incardinatio) prenoenje
uprave neke crkve na stranog svetenika
(nlat. clericus incardinatus) kod katolika;
izbor za kardinala.
inkarnancije (lat. caro, carnis meso, nlat.
incarnantia) pl. med. sredstva koja pomau
rastenje mesa.
inkarnat (lat. caro, carnis, nlat. incarnatum)
slik. boja mesa, ton boje mesa, ugasitorume-na
boja; duboka rumen lica (od stida i sl.).
inkarnatan (lat. caro, carnis, nlat. incarna-tus)
koji ima boju mesa; kod bojadija:
otvorenocrvene boje.
inkarnativan (lat. caro, carnis, nlat. incarnativus) med. koji stvara meso, koji pomae
meso da raste.
inkarnatka bot. vrsta deteline koja moe narasti
i do 70 st i ima lepe, velike, crvene
krunice, Trifolium incarnatum.
inkarnacija (nlat. incarnatio) utelovlja-vanje,
utelovljenje, ovaploavanje, ova-ploenje,
otelovljavanje,
otelovljenje,
oli-avanje,
olienje, olienost, slika i prilika, naroito
neke ideje (u hrianstvu je npr. Isus
inkarnacija boanstva, Sokrat je inkarnacija
mudrosti, tj. suta mudrost).
inkarniran (lat. caro, carnis, nlat. incarna-tus)
utelovljen, ovaploen, otelovljen,

inkvijetacija

sztaa m torilika kota ili ega,

suti; koji je postao ovekom; koji ima boju
mesa.
inkarnirati (lat. caro, carnis, nlat. incar-page)
ovaplotiti,
ovaploavati,
utelovi-ti,
utelovljavati,
otelovljavati,
otelovi-ti,
pretvoriti u krv i meso (tj. u telo), pretvoriti
u oveka; oliiti, oliavati.
inkarceracija (lat. sagseg zatvor, haps, nlat.
incarceratio) stavljanje u zatvor, hapenje;
inkarceracio hernije (nlat. incarceratio
herniae) med. zatvaranje prosutosti, kile.
inkarcerirati (lat. sagseg, nlat. incarcera-ge)
staviti u zatvor, zatvoriti, uhapsiti; med.
zatvoriti prosutost, kilu.
inkasirati (ital. cassa, incassare) trg. primiti
gotov novac za neto, naplati raun u
gotovom novcu.
pikaso (ital. incasso) trg. naplaivanje, naplata u
gotovom;
inkaso-mandat
nalog
za
naplaivanje novca za tui raun; inkaso-posao bankovni posao koji se sastoji u
naplaivanju menica, novanik uputnica,
kupona kojima je dospeo rok i dr. za tui
raun.
inkastratura (lat. incastratura) mala kutija u
kamenim oltarima za uvanje relikvija,
utvari i sl.
inkvest (eng. inquest) prav. sudski pretres,
istraga, isleivanje.
inkvizit (lat. inquisitus) prav. onaj protiv koga
se vodi istraga, optueni.
inkvizitor (lat. inquisitor) istrani sudija,
islednik, sudija, naroito sudija protiv jeretike
u sred. veku (u vreme ^katolike inkvizicije);
veliki inkvizitor vrhovni sudija protiv jeretike
u paniji, meu kojima je naroito poznat sa
nemilosrdne strogoeGodgasde Torkemada
(14201498); ft. muitelj.
inkvizitorijalni (nlat. inquisitorialis) muiteljski, preterano strog; inkvizitorijalni sud
sud koji kinji i mui vrei istragu.
inkvizitorski (nlat. inquisitorius) ispitivaki,
ispitivalaki; koji je kao kod inkvizitora,
muiteljski.
inkvizicija (lat. inquisitio) istraivanje, istraga,
samovoljna istraga; u rimokato-likoj crkvi:
duhovni sud za prona-laenje i kanjavanje
odstupnika od pravog uenja vere (jeretike).
Kazne su se sastajale u muenju, oduzimanju
imanja, javnom bievanju i spaljivanju ne
lomai. Inkvizicija je, kao naroita ustanova
papina, vladela u svima zemljama Zapadne
Evrope skoro kroz ceo srednji vek; naroito
je po zlu poznata inkvizicija u paniji, gde
}e auto da fe progutao hiljade nevinih rtava;
fig. muenje, zlostavljanje, kinjenje.
inkvijetacija
(lat.
inquietatio)
prav.
uznemiravanje u posedu.

inkvilinat

345

inkvilinat (lat. inquilinus ukuanin, inquilinatus)npaB. pravni odnos meu stanarima,

kirajdijama.
inkvilinizam (lat. inquilinus ukuanin, incolinus od incolo stanujem) zool. stanje kada u
telesnim upl>inama ili mestima bora-vljenja
izvesnih organizama ive i drugi organizmi
kao gotovani (paraziti).
ivkvirent (lat. inquirere istraivati, inquirens)
prav. onaj koji vodi istragu, istrani sudija,
islednik.
inkvirirati (lat. inquirere) istraivati, voditi
istragu, pribavljati dokaze o emu,
sasluavati.
inklavacija (lat. clavus klinac, ekser, nlat.
inclavatio) zabijanje, udaranje klinaca;med.
usaivanje, nametanje zuba u vilice, gomfoza.
inklinatorij(um) (nlat. inclinatorium) fiz. sprava
za merenje magnetne inklinacije; u katolikoj
crkvi: stolica za nemone sve-tenike u horu
crkve.
inklinacija (lat. inclinatio) naklonost, sklonost;
nagib, pad, nagnutost; inklina-cioniugao
nagibni ugao;astr. nagibni ugao ravni
planetske putanje prema ravni ekliptike; mat.
nagnutost dveju ravni jedne prema drugoj ili
jedne linije prema jednoj ravni; magnetna
inklinacija fiz. ugao koji pravi inklinaciona
igla sa horizon-talnom ravni kad se njena
ravan obrtanja poklapa sa magnetnim
meridijanom (inklinaciona igla pokazuje tada
nagib linija sile zemnomagnetnog polja prema
horizontu); med. sklonost organizma nekoj
bolesti.
inklinirati (lat. inclinare, gr. keino naginjem)
imati sklonost, biti sklon emu; voj. top
namestiti tako da sredita duna oca upljine
cevi bude nagnuta napred ispod horizontale;
med. imati sklonost nekoj bolesti.
inklinograf (lat. inclinare nagnuti, gr. grapho
piem) fiz. magnetograf koji belei magnetnu
inklinaciju.
inklinometar (lat. inclinare nagnuti gr. metron
mera, merilo) instrumenat za vr-p!enje
nivelacije.
inkludirati (lat. claudere zatvoriti, zakljuati,
includere) ukljuiti, ukljuivati sobom,
obuhvatati sobom, sadravati u sebi,
podrazumeva.
inkluzivan (nlat. inclusivus) ukljuen, koji
ukljuuje, koji sadri u sebi, koji obuhvata
sobom, koji se podrazumeva; zakljuan; pril.
inkluzive ukljuio, ukljuujui.
inkluzija (lat. inclusio) ukljuenje, ukljui-vanje,
obuhvatanje,
sadravanje
u
sebi,
uraunavanje u, podrazumevanje.
inkluzum (lat. inclusum) ono to je pri-loeno,
prikljueno, prilog uz to.
inkognito (lat. incognitus nepoznat, incogni-to)
nepoznato, prikriveno, pod tuim imenom;
zatajivanje pravog imena ili poloaja.

ipkompresibilitst

inkoercibilan (nlat. incoercibilis) neukro-tljiv,

nesavladljiv, nezadrljiv; koji se ne moe
stisnuti ili stegnuti, nezatvo-rljiv.
inkolat (lat. incolere stanovati, incolatus)
zaviajne
pravo,
pravo
graanstva,
dravljanstvo; up. indigenat.
inkombustibilan (nlat. incombustibilis) hen.
nesagorljiv, neizgorljiv.
inkombustibilitet (lat. comburare sagoreti,
spaliti,
nlat.
incombustibilitas)
hem.
nesagorljivost, neizgorljivost.
inkomenzurabilan (nlat. incommensurabilis)
nesamerljiv, koji se ne moe meriti istom
merom; mat. koji nema zajednike mere.
inkomenzurabilitet (nlat. incommensurabi-litas)
nesamerljivost.
inkomestibilan (lat. comedere jesti, pojesti, nlat.
incomestibilis) koji nije za jelo, koji se ne
jede.
inkomiscibilan (nlat. incommiscibilis) koji se ne
moe pomeati, nepomeljiv, neiz-meljiv.
inkomodirati (lat. incommodare) dosaiva-ti,
smetati, dovoditi u nezgodu, praviti
neprijatnosti; inkomodirati se biti u nezgodi,
praviti sebi neprijatnosti.
inkomoditet (lat. incommoditas) nezgoda,
neugodnost, nepodesnost, neprijatnost.
inkomparabilan (lat. incomparabilis) nesravnjiv, neuporedljiv, bez premca, jedinstven,
vanredan.
inkomparabilia (lat. incomparabilia). gram.
pridevi bez poredbenih stepena.
inkompatibilan (lat. in ne, comptabilis
podnoljiv) nesaglasan, nesaglaljiv, nespojljiv, koji se ne slae ili ne ide s im,
nesloan, nesloljiv, nepodudaran.
inkompatibilitet v. inkompatibilnost.
inkompatibilnost (lat. incompatibilis) hem.
nemogunost meanja dva razliita tela a da se
u njima ne pojave hemijske promene; med.
suprotno dejstvo dva ili vie lekova datih
zajedno; nepodnoljivost odreenih krvnih
grupa za primaoce koji imaju druge krvne
grupe.
inkompenzabilan (nlat. incompensabilis) nenaknadljiv, neporavnjiv, nezamenljiv.
inkompetencija (nlat. incompetentia) nenadlenost, nemerodavnost, nepozvanost, bespravnost za vrenje neega; nesposobnost,
nedoraslost, inkompetencija dotle (nlat.
incompetentia dotis) prav. nemanje prava na
miraz ili na dodatak; inkompetencija termini
(nlat. incompetentia termini) nezgodnost ili
neprikladnost odreenog roka (npr. ako taj
rok pada o verskim ili dravnim praznicima).
inkompleksan (nlat. incomplexus) nesloan,
nesastavljen, prost, jednostavan.
inkompresibilan (nlat. incompressibilis) nestiljiv, koji se ne moe stisnuti.
inkompresibilitet
(nlat.
incompressibilitas)
nemogunost stinjavanja, nestiljivost.

inkoiprehenzibilan

346

inkomprehevzibilan (nlat. incomprehensibi-lis)

nepomljiv,
neshvatljiv,
nerazumljiv,
neobjanjiv; udan.
inkonvenijsntan (lat. inconveniens) nezgodan,
nepodesan,
nepogodan,
neprilian;
nepristojan, neprijatan.
inkonvenijencija (nlat. inconvenientia) nezgoda,
nepogodnost,
neprilika;
nepristoj-nost,
neprijatnost; tekoa, prepreka, smetnja.
inkonvertibilan (nlat. inconvertibilis) koji se ne
moe
preobraziti,
nepreobratljiv;
nepretvorljiv, nepromenljiv, postojan.
inkongruentan (lat. incongruens) nesaglasan,
nepodudaran,
nepodesan,
neumestan,
nepravilan, pogrean.
ivkongruencija (nlat. incongruentia) nesaglasnost, nepodudarnost, nepodesnost, neumesnost; nepravilnost, pogreka.
inkondenzabilan (nlat. mcondensabilis) nezgunjiv, koji se ne moe zgusnuti.
inkonzekventan (lat. inconsequens) nedosle-dan,
nesledstven; sam sebi protivrean; besmislen,
nepromiljen.
inkonzekvencija (lat. inconsequentia) nedoslednost, nesledstvenost; protivrenost sa
samim sobom; besmislenost, nepromiljenost.
inkonzistencija (nlat. inconsistentia) nesta
lnost,
nepostojanost;
neskladnost,
protivrenost, nesaglasnost.
inkonzonancija (lat. inconsonantia) nesklad,
neskladnost.
inkonkluzivan (nlat. mconclusivus) koji ne
moe da dovede do zakljuka, koji ne
dokazuje, nedokaljiv, neubedljiv.
inkonsekvencija v. inkonzekvencija.
inkovstantan (lat. inconstans) nepostojan,
nestalan.
inkonstancija (lat. inconstantia) nepostojanost,
nestalnost.
inkonstitucionalav (nlat. inconstitutiona-lis)
neustavan, protivustavan.
inkontestabilan (nlat. incontestabilis) neosporan, neporean, pouzdan.
inkontinencija (lat. incontinentia) neuzdrljivost, neumerenost; med. nemogunost
zadravanja neke prirodne potrebe, npr.
mokrae.
in kontinuo (lat. in continuo) neprekidno,
stalno.
inkontracija (ital. incontratio) trg. meusobno
obraunavanje vie lica u cilju izmi-renja
dugova; kontracija.
inkontribuabilan (nlat. incontribuabilis) koji
nije obavezan da plaa porez, neopo-reljiv.
inkontro (ital. incontro) susret, sticaj, dogaaj;
trg. povoljan sticaj prilika za prodaju robe.
inkovfidenti (nlat. inconfidentes) pl. prav.
nepouzdane lica, lica sumnjiva vlastima,
sumnjivci; up. konfidenti.

inkriminisati

inkoncesibilan (nlat. inconcessibilis) koji se ne

moe dopustiti, nedopustljiv, nedo-puten.
inkorektvost (lat. incorrectus) nepravilnost,
neispravan; netaan, pogrean. inkorektnost
(lat. incorrectus) nepravilnost, neispravnost;
netanost, pogre-nost, nekorektnost.
inkorekcija (nlat. incorrectio) nepravilnost,
netanost; neispravnost.
inkorigibilan (nlat. incorrigibilis) koji se ne
moe popraviti, nepopravljiv.
inkorporativni jezici lingv. jezici posebne
strukture, ija je glavna osobina da se u
izraavanju misli i oseanja jezika
sredstva (razne vrste rei ili cele reenice)
stapaju u jednu re, jednu mor-foloku
celinu;
takvi
su,
npr.,
eskim-ski,
paleoazijski, neki kavkaski i mnogi
domorodaki jezici Severne i June Amerike.
inkorporativnost v. inkorporacija.
inkorporacija (nlat. incorporatio) sjedinjavanje, sjedinjenje, spajanje, pripajanje; sjedinjenost, spojenost, pripojenost; primanje u
drutvo; teol. otelovljenje.
inkorporiran (lat. corpus telo, incorpora-tus)
sjedinjen, pripojen, pridruen, primljen u
sastav ega, npr. inkorporirane zemlje.
inkorporirati (lat. corpus, incorporare) cjediniti, spojiti, pripojiti, pridruiti, primiti u
sastav (neke celine, drutva).
inkorporisan v. inkorporiran.
inkorporisati v. inkorporirati.
inkorupcija (lat. incorruptio) nepokvare-nost,
istota; supr. korupcija.
vkohezija (nlat. incohaesio) v. inkoherencija.
inkoherentan (nlat. incohaerens) koji nema
veze, koji nije u vezi, iji delovi nisu
povezani, labav; zbunjen, smeten, nedosledan.
inkoherevcija (nlat. incohaerentia) nemanje
veze, mesvezanost, labavost; zbunjenost,
smetenost, nedoslednost.
inkrasancije (lat. incrassantia) pl. med. sredstva
za zgunjavanje krvi i drugih sokova u
oveijem telu.
ivkredibilav (lat. incredibilis) neverodosto-jan,
za neverovanje, neverovatan.
inkrement (lat. incrementum) rastenje, po-rast,
prirataj, napredovanje; kat. prira-niTaj.
ivkrepacija (lat. increpatio) grenje, karanje,
prekorevanje.
inkreti (lat. in crescere) biol. proizvodi lezda s
unutranjim luenjem, hormoni.
inkriminacija
(nlat.
incriminatio)
prav.
okrivljavanje, okrivljenje, optuba.
inkriminirati (nlat. incrimmari)npas okri-viti,
okrivljavati, optuiti, optui-vati.
inkriminisati v. inkriminirati.

inkrustat

347

inkrustat (lat. incrustatum) telo iz ivotinjskog

ili bil>nog carstva koje je prevueno
kamenastom ili kalcitnom korom; kamen
inkrustat cementni kamen, vetaki kamen.
inkrustacija (lat. incrustatio) hvatanje kamenaste kore, kamena kora; hvatanje kalcitne obloge na organskim i anorganskim
telima koja se nalaze u kalcitnim izvorima;
gra. oblaganje zidova raznim vrstama
kamena; umetanje tvrih predmeta (kocki i
ornamentskih paria od ilovae, mramora,
metala i dr.) u mekanu masu koja e se posle
stvrdnuti, npr. u kit, gips, cement itd.;
oblaganje zlatnim ili srebrnim listiima;
inkrustaciona maina maina za prevlaenje
semenja ubretom.
inkrustirati
(lat.
incrustare)
obloiti
kamenastom korom; usaivati u zid ili u pod
ploice od keramike; izbaciti na zid cementni
malter; oblagati (ili: obloiti) zlatnim ili
srebrnim listiima.
inkubator (lat. incubator) l. aparat za nasaivanje jaja i vetako izvoenje pilia,
vetaka kvoka; 2. aparat sa odreenom
temperaturom za negovanje nedonoadi i
slabe novoroenadi; 3. aparat za uvanje
bakterijskih kultura.
inkubacija (lat. incubatio) leanje na emu, npr.
odojeta na materinim grudima; leanje
kokoke na jajima, leenje jaja; med. vreme
koje proe od prodiranja klica neke bolesti u
organizam pa do prvih znakova oboljenja,
vreme potmulog razvijanja bolesti.
inkulpant (lat. culpa krivica, nlat. incul-rage
uiniti krivicu, inculpans) prav. onaj koji
optuuje, tuilac.
inkulpat (lat. culpa, nlat. inculpatus) prav. onaj
koga optuuju, optuenik; inkulpata tutela
(nlat. inculpata tutela) odbrana u nudi, nuna
odbrana.
inku l nacija (lat. culpa, nlat. inculpatio) prav.
okrivljavanje,
okrivljenje,
optui-vanje,
optuba.
inkulpirati (lat. culpa, nlat. inculpare) kriviti,
okriviti, bediti.
inkultura (nlat. incultura) neobraenost, zaputenost, naputenost; nedostatak obrazovanja, neobrazovanost.
inkunabule (lat. incunabula) pl. najstarije
tampane knjige, one koje su se pojavile pre
1500 god. (tj. knjige iz doba pronalaska
tamparske vetine pa do poetka XVI veka);
fig. prvi poeci; ab inkunabulis (lat. ab
incunabulis) od kolevke, od prvih dana
detinjstva, od samog poetka.
inkurabilan (nlat. incurabilis) koji se ne moe
izleiti, neizleiv.
inkurat (lat. curare starati se, brinuti se o kome
ili emu, nlat. incuratus) upnik, svetenik.
inkurvacija (lat. incurvatio) savijanje, krivljenje, ugibanje.

inokupapiJa

inkurzija (lat. incursio) neprijateljski upad,

napad, prepad.
inkurija (lat. incuria) nehat, nemarnost, nebriljivost, nepanja; eko inkurija (lat. eh
incuria) iz nehata, nepanjom.
inkuriozitet (nlat. incuriositas) neradozna-lost,
neljubopitljivost.
inlet (nem. Inlett) platnena ili pamuna tkanina
u koju se mee perje za posteljne stvari;
angin.
in loko (lat. in loco) u mestu, na licu mesta, na
istom mestu.
in majorom dei glorijam (lat. in maiorem dei
gloriam) u to veu slavu boju.
in malam partem (lat. in malam partem) sa
rune strane, po runoj strani, po zlu.
in medijas res (lat. in medias res) citat
(navod) iz Horacija: u sredinu stvari, u srce
stvari, tj. odmah prei (ili: prelaziti) na samu
stvar, u sredinu toka radnje.
in memorijam (lat. in memoriam) za uspomenu,
u uspomenu, radi uspomene.
in natura (lat. in natura) u prirodi, u
stvarnosti, onako kako jest, prvobitno; u
istom sastavu, pravi, suti.
in naturalibus (lat. in naturalibus) u prirodnom
stanju, kao od majke roen, go.
in nomine (lat. in nomine) u ime, po naredbi; in
nomine dei tllmdomini (lat. in nomine dei,
domini) u ime boga.
in nuce (lat. in pise) u ljusci od oraha, tj. sasvim
zbijeno, saeto, ukratko.
inobligatan (lat. obligatus obavezan, nlat.
inobligatus) neobavezan.
in obskuro (lat. in obscuro) u mraku, u tami;
potajno, skriveno.
inovacija (lat. innovatio) novina, novaenje,
novotarenje, menjanje.
inovirati (lat. innovare) uvoditi neto novo,
uvoditi, novotarije.
inogeneza (gr. is, inos ila, genesis postanak,
stvaranje) med. stvaranje vlaknastog tkiva;
inoza.
inoza (gr. is, inos) med. v. inogeneza.
inozit (gr. is, inos) hem. eer to ga sadri
meso, naroito srce i miii, kao i mnoge
biljke (boranija, graak, soivo i dr.), S6N12O6
+ 2N2O.
inozurija (gr. is, inos, uron mokraa) med.
vrsta eerne bolesti kod koje se u mokrai
nalazi; inozit.
inokulator (lat. inoculator) kalemilan, ce-pilac,
onaj koji vri kalemljenje, ce-pljenje
(pelcovanje).
inokulacija (lat. inoculatio) med. kalemljenje,
cepljenje, pelcovanje; ubrizgavanje izazivaa bolesti (virusa) u telo neke ivotinje u
cilju ispitivanja i prouavanje dejstva klica te
bolesti.
inokulirati (lat. inoculare) med. kalemiti, ceniti,
pelcovati.
inokulisati v. inokulirati.
inokupacija (nlat. inoccupatio) nezauzetost,
nezapoljenost.

inokupiran

348

inokupiran (nlat. inoccupatus) nezauzet, nezapol>en, besposlen. inominatan (lat.

innominatus) neimenovan,

bezimen;inominatnikontrakt neimenovani ugovor, tj. realni ugovor. inoperabilan

(nlat. inoperabilis) med. koji se
ne moe operisati, koji nije za operaciju.
inopinata (lat. inopinata) pl. neoekivani
dogaaji, neoekivani sluajevi. inoportun
(lat. inopportunus) nezgodan, neumestan, nekoristan, koji pada u nezgodno
vreme. inopservacija (lat. inobservatio)
nevrenje,
neodravanje (rei, obeanja). in optima
forma (lat. in optima forma) u
najboljem obliku, u savrenom obliku
(ili: redu). inormalan (nlat. irmormalis)
nepravilan,
neprirodan, protivprirodan. inoentamente
(ital. innocentamente) muz.
prostoduno, prirodno, neizvetaeno.
inoficiozan (lat. inofficiosus) nezvanian,
nesluben. inocentan (lat. posege koditi,
innocens)
nekodljiv, nevin, bezazlen, prostoduan. inocencija (lat. innocentia) nevinost,
prostodunost, bezazlenost.
INP- V. IMP-.

in

parentezi (lat. in parenthesi) uzgred,

uzgredno, uz to.
in pade (lat. in rase) u miru, mirno.
in pejus (lat. in peius) prav. v. pod pejus.
in perpetuum (lat. in perpetuum) zauvek, za
vena vremena.
in persona (lat. in persona) u sopstvenoj
osobi, lino, osobno.
in peto (ital. in petto) u sebi, u dui, u srcu, u
pripravnosti (imati).
in pleno (lat. in pleno) u celini, u celokup-nosti; u
punoj sednici, u punoj skuptini.
in praksi (lat. in praxi) u primeni, u stvarnosti, u
radu, u praktinom vrenju.
in prima instancija (lat. in prima instantia) v.
instancija.
in pristinum statum (lat. in pristinum statum)
u prvobitno stanje (vratiti), dovesti neto u
raniji poloaj, u stanje u kome je ranije
bilo.
in promptu (lat. in promptu) u pripravnosti, u
pripremnosti, pri ruci.
in punkto (lat. in puncto) odnosno, u pogledu na,
s obzirom na.
in punkto punkti (lat. in puncto puncti) c
obzirom na estu boju zapovest (tj. na
ednost, na moralnu istotu).
in puris naturalibus (lat. in puris naturali-bus)
v. in naturalibus.
inramo (lat. in ramo) trg. sirovi pamuk, naroito
egipatski.
in rerum natura (lat. in rerum natura) u
prirodi stvari, u sutini ili bitnosti stvari, u
celom svetu.
in residuo (nlat. in residuo) u ostatku, u
preteku, u suviku.

insekcija

inrotulacija (nlat. inrotulatio) prav. srei-vanje i

uvezivanje akata radi upuivanja od nieg
suda viemu; inrotulacioni termin dan
odreen za pregledanje i popi-sivanje akata.
inrotulirati (nlat. inrotulare) napraviti spisak
akata, srediti i uvezati akta.
in salvo (lat. in salvo) u sigurnosti, na
sigurnom mestu.
in saldo (ital. in saldo) trg. jo u dugu, jo duan
(ostati).
insalivacija (lat. saliva pljuvaka, nlat.
insalivatio) meanje pljuvake sa jelom
pomou vakanja; nedostatak pljuvake.
insalubritet (nlat. insalubritas) nezdravost, npr.
nekog mesta s obzirom na vazduh, vodu,
podneblje (klimu) i dr.
insan (arap. insan, tur. insan) ovek, osoba,
ljudski stvor.
insanabilan (nlat. insanabilis) neizleljiv,
neisceljiv, nepopravljiv.
insanija (lat. insania) ludilo, duevna bolest,
bezumlje.
insanija nokturna (lat. insania nocturna)*.
nono ludilo, lutanje nou ili za vreme
spavanja.
insanitet (lat. insanitas) med. nemanje zdravlja,
bolest; ludilo, bezumlje.
in savo seizu (lat. in sano sensu) u dobrom
smislu, u lepom smislu.
in sedecimo (lat. in sedecimo) tip. u esnaestom
delu veliine tampanog tabana, u formatu
esnaestine.
insekt (lat. insecare usei, urezati, insectum
kukac) pl. insekti zool. kukci (vai, steni-ce,
bube, komarci, muve, zolje, pele, str-ljeni
itd.).
insektarij(um) (lat. insectum kukac) naroito
udeen kavez u kome se kukci uvaju, neguju
i posmatraju (vrsta terarijuma).
insektivora (nlat. insectivora) pl. zool. bu-boderi,
bubojedi, ivotinje koje se hrane kukcima (je,
krtica, rovka i dr.); bot. biljke koje se hrane
kukcima, bubojede biljke.
insektifuga (lat. insectum, fugare beati) razna
prirodna i vetaka sredstva kojima se teraju,
odstranjuju insekti.
insekticidan (lat. insectum, caedere ubiti) koji
ubija insekte; insekticidna sredstva sredstva za
utamanjivanje insekata (naroito praak od
cvetnih glavica buhaa, DDT i dr.).
insekticidi (lat. insectum, caedere) insekticidna
sredstva.
insektolog (lat. insectum, gr. logos) zool.
poznavalac kukaca, naunik koji prouava
kukce (insekte); entomolog.
insektologija (lat. insectum, gr. 1o$a)zool.
nauka o kukcima; entomologija.
insektores (nlat. insectores) pl. zool. seku-tii,
osam prednjih zuba.
insekcija (lat. secare sei, rezati, nlat. insectio)
usek, urez, usecanje.

inssminaciJa

349

inseminacija (lat. in, semen seme) oploenje,

osemenjenje; up. entelogeneza.
insenescencija (nlat. insenescentia) nesta-renje,
staraka sveina; agerazija.
insenzibilan (nlat. insensibilis) neosetljiv;
neosetan, neprimetan.
inseparatan (lat. inseparatus) neodvojen,
nerazdvojen, nezaseban.
inserat (nlat. insertum) plaeni oglas u
dnevnim listovima; prav. prilog, umetak,
podsetnik; up. insert.
inserendum (lat. inserendum) oglas, beleka
(ili: vest) koju treba pustiti u dnevni list.
inserirati (lat. inserere) umetati, umetnuti, staviti
u (naroito u novine).
insert (lat. inserere staviti, metnuti) iseak,
odlomak, kratka beleka u novinama,
informacija- na radiju i televiziji; filmski
insert snimljeni materijal umetnut u TV
program, film, predavanje i sl.
insercija (lat. insertio) umetanje, unoenje; med.
nametanje miia na deo tela koji treba da se
kree; inserciona kontrola spisak oglasa za
objavljivanje (u listu).
inses (lat. insidere, nlat. insessus) med. kupanje
(ili: parenje) u sedeem stavu.
insesija (nlat. insessio)jyr. sedenje u kupatilu,
parenje u sedeem stavu.
insignije (lat. insignia) pl. znaci, znamenje,
osobeni znaci nekog zvanja ili dostojanstva,
poasni znaci, odlije.
insidijacija (nlat. insidiatio) pravljenje zaseda,
pletenje zamki, raenje o glavi.
insimulacija (lat. insimulatio) vie ili manje
neosnovana optuba.
insimulirati (lat. insimulare) lano op-tuiti,
okriviti, nabediti, potvoriti.
insinuantan (lat. insisnuans) ulagljiv, koji ume
da se ulaguje, da se uvue pod kou;
ulagivaki, umiljat, dopadljiv; insinua-tivan.
insinuativan (nlat. insinuativus) v. insinuantan.
insinuacija (lat. insinuatio) veto izvoenje na
neku misao, putanje u ui, ulivanje u glavu
na fin nain; podmetanje; ulagi-vanje,
uvlaenje pod kou; prav. predavanje nekog
akta putem suda; insinuacioni termin rok za
proglaavanje presude.
insinuirati (lat. insinuare) nekome neto na fin
nain dostaviti, pustiti u ui, uliti u glavu,
veto navesti koga na neku misao; podmetati,
podmetnuti; prav. dostaviti preko suda;
insinuirati se dodvori-ti se, ulagati se, uvui
se kome pod kou.
insistirati (lat. insistere) uporno nastojati (da
neto bude), postojano traiti, ne poputati u
nekom zahtevu, navaljivati, ne odustajati od
neega, ostajati pri.
inskribirati (lat. inscribere) upisati, upi-sivati,
zapisati, zapisivati;staviti natpis; prepisati,
pripisati; posvetiti kome to.

inspirisati
inskripcija (lat. scribere pisati, inscriptio)
upisivanje, upis; stavljanje naslova, naslov,
natpis.
inskulpirati (lat. insculpere) urezati, usei,
utisnuti.
insolacija (lat. sol sunce, insolatio) sunanje,
iznoenje na sunce, izlaganje suncu; med.
sunani udar, sunanica.
insolventav (nlat. insolvens) trg. koji ne moe
da vri plaanje, bez sredstava za plaanje;
proglasiti pro insolvente (lat. pro insolvente)
proglasiti nesposobnim za vrenje plaanja.
insolventnost v. insolvencija.
insolvencija (nlat. insolventia)ijw. nesposobnost
plaanja, obustavljanje plaanja obaveza.
insolentan (lat. insolens) nepristojan, neskroman, obestan, drzak, naduven, onakav
kakav ne treba biti.
insolencija (lat. insolentia) nepristojnost,
drskost, oholost, naduvenost.
insolidan (lat. insolidus) neodriv, bez vrstine,
slab; nepouzdan, sumnjiv.
insolirati (lat. insolare) izlagati suncu, sunati,
iznositi na sunce, suiti na suncu; up.
insolacija.
in solutum (lat. in solutum) trg. primiti ili dati
neto na ime plaanja ili mesto plaanja u
gotovom novcu.
insomnija (lat. msommaV^. besanica, nesanica.
in spe (lat. in spe) u nadi, u oekivanju.
inspektor (lat. inspector) nadzornik; stareina,
upravnik.
inspektorat (nlat. inspectoratum) nadzor-nitvo,
zvanje,
delokrug
i
stan
nadzornika
(inspektora).
inspektura (nlat. inspectura) v. inspektorat.
inspekcija (lat. inspectio) pregledanje, pregled;
nadziravanje, nadzor; nadzornitvo; voj.
smotra; okularna inspekcija (lat. inspectio
ocularis) vrenje pregleda na licu mesta,
iscrpen zvanian pregled.
insperzija (lat. inspersio) posipanje, pr-skanje,
kropljenje,
pokropljavanje;
usi-panje,
uprskavanje.
in specije (lat. in specie) naroito, osobito; u
zveeem, u gotovom novcu.
inspirator (nlat. inspirator) podstreka, navodilac, onaj koji nagovara na to; onaj koji
daje nadahnue, nadahnjiva.
inspiracija (lat. inspiratio) udisanje; pesniko
nadahnue, nadahnjivanje, odue-vljavanje,
zagrevanje
za
to;
podstreka-vanje,
podsticanje, nagovaranje, izvoenje na; teol.
boansko nadahnue, vie nadahnue.
inspirirati (lat. inspirare) udisati, udahnuti; poet.
nadahnuta,
nadahnjivati,
odu-eviti,
oduevljavati, zagrejati za; pod-strekavati,
podsticati, navesti na misao, nagovoriti.
inspirisati v. inspirirati.

inspisaci]a

350

inspisacija (lat. spissare zgusnuti, nlat.

inspissatio) med. zgunjavanje.
inspicijent (lat. inspiciens) onaj koji vri
nadzor; naroito: slubenik u pozoritu koji
nabavlja stvari potrebne za predstavu ili
probu, upravlja statistima, daje znak
glumcima kad treba da izau na pozornicu i
uopte obavlja i vri sve poslove iza
pozornice.
inspicirati (lat. inspicere) izvideti, ispitati,
pregledati; nadgledati, nadziravati, voditi
nadzor.
instalater (fr. installateur) struno obrazo-vano
tehniko lice koje vri sve radove oko
uvoenja, ureenja ili opravke vodovoda,
elektrinog osvetljenja, kupatila i dr.
instalacija (nlat. installatio) sveano uvo-enje
u dunost, ustolienje (npr. novog patrijarha);
postavljanje
na
zvanje,
nametanje,
smetanje; struno izvoenje vodo-vodnih,
elektrotehnikih i dr. postrojenja; postrojenje.
instalirati (nlat. installere) uvesti u dunost,
ustoliiti; postaviti na zvanje, u slubu,
namestiti; uvesti, uvoditi (npr. vodovod,
elektrine osvetljenje itd.).
instalisati v. instalirati.
instantan (nlat. instans) trenutak, iznenadan,
npr. instantana dizanja i sputanja zemljita
kao posledica zemljotresa.
instancija (lat. instantia) navaljivanje, uporna
molba, uporna elja, npr. ad in-stancijam
kreditorum (lat. ad instantiam creditorum) na
uporno navaljivanje (ili: upornu molbu)
poverilaca; prav. nadlena vlast, sudska
nadlenost, npr. in prima instancija (lat. in
prima instantia) u prvoj instanciji, tj. kod
prvostepenog suda; dobiti ili izgubiti parnicu
kod svih instancija, tj. kod prvostepenog, i
svih vi-estepenih sudova; ret. prigovor, protivdokaz; absolvirati abinstancija prav. zbog
nedokazane krivice osloboditi optuenog
dunosti da se i dalje osvre na tubu protiv
sebe, obustaviti, prekinuti dalje progonjenje
optuenog.
in statu kvo (lat. in statu quo) u stanju u
kojem je neka stvar i dotle bila, tj.
nepromenjeno.
in statu kvo ante (lat. in statu quo ante) u
stanju u kojem je stvar i ranije bila (tj. pre
poetka spora, rata i sl.).
instaurator (nlat. instaurator) ustanovlji-va,
osniva, zasniva; obnavlja, obnovi-lac.
instauradija (lat. instauratio) ustanovlji-vanje,
ustanovljenje,
osnivanje,
zasnivanje;
obnavljanje, obnovljenje.
instaurirati
(lat.
instaurare)
ustanoviti,
ustanovljavati, osnova, zasnovati; obno-viti,
obnavljati.
instigator (lat. instigator) podbada, podstreka,
podbunjiva; skuplja dabina, naplaivalac
taksa; fiskal.

instruirati

instigacija (lat. instigatio) podbadanje, podstrekivanje, podbunjivanje, nagovaranje,

izvoenje na.
instilacija (lat. instillatio) med. sipanje kap po
kap, ukapavanje (leka).
instilirati (lat. instillare) med. sipati kap po kap,
ukapavati (lek).
instimulprati (lat. instimulare) podbadati, draiti
na, podsticati, podstrekavati, podstreknuti.
instinkt (lat. instinguere podbosti, podsta-knuti,
instinctus) nagon, nasledni nagon kod
ivotinja i ljudi koji ih nagoni da, bez uticaja
volje i razuma, dakle nesvesno, vre izvesne
radnje kojima je, u osnovi, cilj odranje
jedinke (individue) i vrste.
instinktivan (nlat. instinctivus) nagonski, po
nagonu, nehotimian, izvren pod uticajem
prirodnog nagona.
institor (lat. institor) rukovodilac poslova,
poslovoa (faktor, disponent, prokurist
iprovizor su vrste institora); sitniar,
prodavac namalo.
instituirati
(lat.
instituere)
ustanoviti,
ustanovljavati, urediti, udesiti, uvesti, zavesti.
instituisati v. instituirati.
institut (lat. institutum) ustanova, zavod, nauni
zavod, kola; zavod za unaprei-vanje
strunog znanja (npr. geografski, botaniki,
patoloki, ginekoloki itd. institut).
institutor (lat. institutor) osniva, ustano-vlja;
uitelj, nastavnik.
institucija (lat. institutio) ustanova, zavod,
ustanova ureena za naroiti cilj, naroito
nauni; ustanova, ustanovljeno; osnivanje,
ustanovljavanje, ustanovljenje, zavoenje.
Institucija (lat. Institutiones) pl. uputstva, deo
Korpus jurne, delo koje sadri pregled
rimskog prava i koje je, za cara Justinijana,
izraene 535. god. radi uvoenja u
prouavanje rimskog prava; predavanja i
udbenici koji treba da poslue kao uvod u
izuavanje rimskog prava.
institucionalizam (lat. institutio) l. pravac u
ameriko] vulgarnoj politikoj ekono-miji
koji se oslanja na filozofiju prag-matizma, i
istie uticaj drutvenih institucija, navika,
obiaja na ekonomske ponaanje ljudi; 2.
privrenost
institu-cijama,
regulisanje
drutvenog ivota i odnosa utvrenim
institucijama.
instradacija (ital. instradare) voj. grafiki
pregled kretanja odreenog vojnog transporta
u kopnenom, pomorskom ili renom
saobraaju.
insgradicija (ital. instradare) odreivanje
transportnog puta i transportnih sredstava za
jednu potiljku.
instruent (lat. instruens) istrani sudija,
islednik; instruktor.
instruirati (lat. instruere) pouiti, poua-vati;
davati uputstva, dati uputstva, upu-

instruisati

351

ti, upuivati; obavestiti, obavetavate,

prepisivati.
instruisati v. instruirati.
instruktivan (nlat. instructivus) pouan,
obavetavan, uputai, kome je cilj pouavanje emu i upuivanje u to.
instruktor (lat. instructor) nastavnik, uitelj,
npr. jahanja, smuanja itd.; vojni nastavnik,
npr. u rukovanju bombama, zagu-ljivim
gasovima, novom vrstom oruja; vojni
strunjak koji ureuje i obuava iju
(stranu) vojsku.
instrukcija (lat. instructio) ureenje; uputstvo,
upuivanje, pouavanje, nastava; uputstvo
punomoniku kako ima da se dri u nekoj
stvari, propis, uputstvo o vrenju slube;
pripremanje jedne pravne stvari za naricanje
presude po njoj; punomo, ovlaenje;
instrukcija akata prav. sreivanje svih spisa
koji se tiu neke parnice; itrukciona loa
loa u slobodnom zidarstvu u kojoj majstor
dri slobodna predavanja o ciljevima pokreta
slobodnih zidara.
instrumsn(a)t (lat., instrumentum) sprava,
naprava, orue, alat, pomone sredstvo, orue
koje slui tehnikim ili naunim svrhama;
mehanizam na kojem se proizvode muziki
tonovi; med. lekarska, naroito hirurka sprava;
prav. dokumenat, akt; instrumentu!* autentikum
(lat. instrumentum authenticum) prava isprava,
verodo-stojna isprava, pravovana isprava; instrumentum cesionis (lat. instrumentum
cessionis) akt o ustupanju ega. instrumenta
(lat. instrumentalis se. sasus) gram. oruni
pade, sedmi ili esti pade u srpskohrvatskom
jeziku.
instrumentalan (nlat. instrumentalis) oruni,
sredstveni, koji slui kao sredstvo ili orue;
izraen oruem ili spravama; itrumentalna
aritmetike raunanje pomou mehanikih
sprava, npr. maine za raunanje itd.;
instrumentalna muzika muzika koja se izvodi
instrumentima (simfonije, uvertire i dr.), za
razliku od vokalne, koju izvode oveji
glasovi.
instrumentalizam (lat. instrumentum orue,
sredstvo) fil. shvatanje filozofa Dona Djuia
(John Dewey), po kojem je miljenje tj.
logike, etike i dr. forme sredstvo
(instrumenat) za prilagoavanje promenljivim
uslovima; up. pragmatizam.
instrumentarij(um) (nlat. instrumentarium)
zbirka raznih instrumenata koji slue istoj
svrsi; instrumentarijum hirurgi-kum (nlat.
instrumentarium
chirurgicum)
opis
hirurkih instrumenata.
instrumentacije (nlat. instrumentatio) muz.
udeavanje muzikog dela za izvoenje na
veem broju instrumenata.
instrumentirati (lat. instrumentum) duz. muziki
komad udesiti za izvoenje na veem broju
muzikih instrumenata; prav. izraditi neku
ispravu.

instrumentima) (lat. instrumentum) onaj koji

svira na nekom muzikom instrumentu,
muzikant.
insubordinacija
(nlat.
insubordinatio)
neposlunost,
nepokornost,
protivljenje
starijem, odricanje poslunosti.
insubordiniran (nlat. insubordinatus) neposluan, nepokoran.
insulin v. inzulin.
insult (nlat. insultus) uvredljiv napad, iznenadan
napad, uvreda, grdnja, korenje, ruganje,
podrugivanje;lged. napad, paroksizam, spoljna
povrede.
insultant (lat. insultans) onaj koji nanosi
uvredu, vrealac, napada.
insultadija (lat. insultatio) v. insult.
insultirati (lat. insultare) grubo vreati,
zlostavljati, napadati, grditi; rugati se,
prkositi.
insultor (lat. insultor) v. insultant.
in suma (lat. in summa) u svemu, ukratko,
jednom rei.
insurgent
(lat.
insurgens)
buntovnik,
pobunjenik, ustanik.
insurekcija (lat. insurgere, insurrectio) buna,
pobuna, ustanak, dizanje naroda na oruje.
insuficijencija
(nlat.
insufficientia)
nedovoljnost,
oskudnost,
nesposobnost;
naroito: nedovoljnost ijeg imanja za
pokrie njegovih obaveza; med. nedovoljna
snaga, slabost (naroito srca).
insuflacija (lat. insufflare uduvati, udahnuti,
nlat. insufflatio) uduvavanje, upiri-vanje,
udahnjivanje.^
inscenacija v. insceniranje.
insceniranje (lat. in, scaena)noa. udeavanje
nekoga pozoriginog komada da se moe
prikazivati na pozornici; fig. pravljenje ili
prireivane nekome scene, dogaaja.
inscenirati (lat. in, scaena) loz. udesiti (ili:
udeavati) pozorini komad za prikazivanje
na pozornici; fig. praviti ili prirediti nekome
scenu, tj. napasti nekoga otvoreno i na
javnom mestu, izazvati ga na svau, tuu i
sl.
intabulando (lat. intabulando) prav. putem
unoenja u batinsku knjigu, putem
intabulacije.
intabulacije (nlat. intabulatio) zapisivanje na
tablu, upisivanje; prav. hipotekarno upisivanje
meninog duga, stavljanje pri-beleke na
imanje; gra. najgornji deo le-simsa.
intabulirati (lat. tabula, nlat. intabulare)
zapisati na tablu; uneti u knjigu, zapisati u
batinsku knjigu, u katastar, u inta-bulacioni
protokol.
intabulisati v. intabulirati.
intaktan (lat. tangere taknuti, dirati, intactus)
nedirnut, netaknut, nepovreen, ceo, itav;
voj. trupa koja jo nije uvoena u borbu, koja
je jo svea i krepka.
intaljo (ital. intaglio) tema, dragi kamen sa
udubenim, urezanim ukrasima (lat. gemma
insculpta).

intarzija

352

intarzija (ital. tarsia, intarsia) umetniko

ukraavanje predmeta od drveta umetanjem
paria drveta i drugih stvari u raznim
bojama (negovane u Italiji u XV i XVI veku,
sa ukraavanjem crkvenih stolica, zidova i
dr.; od XVI veka upotrebljavao se za
umetanje jo i sedef, slonova kost i metal za
ukraavanje
nametaja,
nosilj-ki,
posluavnika i dr. Francuski luksuzni
nametaj u stilu Luja XV i Luja XVI takoe
ima ovakve ukrase; u umetnosti Azije ova
tehnika se takoe neguje) ;intar-zijatura,
kntarziono slikarstvo.
intarzijator (ital. intarsiatore) majstor koji radi
intarziju.
intarzijatura (ital. intarsiatura) v. intarinteger (lat. integer) nepovreen, itav,
nedirnut, potpun, nov; integra res (lat. inte-gra
res)
nepovreena
(ili:
nenaeta,
nepromenjena) stvar.
integral (nlat. integralis celinski) mat. 1. integral
jedne funkcije je ona veliina ija je dana
funkcija diferencijal ili diferencijalni
koeficijenat (zove se tako to se moe
smatrati kao ceo zbir niza uzastopnih
vrednosti koje uzima jedna infinitezimalna
funkcija, diferencijal, promenljive, dok se
poslednja neprekidno menja od jedne
vrednosti do druge). Kad su takve granice
promene odreene, onda se zove odreen
integral"; 2. integral jedne diferencijalne
jednaine
ili
sistema
diferencijalnih
jednaina jeste jednaina ili sistem jednaina
od kojih se dana jednaina ili dani sistem
jednaina mogu izvesti diferenciranjem.
integralan (nlat. integralis) celinski, koji
sainjava celinu, potpun, celokupan, ce-lovit;
koji postoji sam za sebe (npr. inte-gralne
eleznice); integralni raun ili raun
integrala grana infinitezimalno-ga rauna
koja se bavi iznalaenjem i
- svojstvima integrala funkcije, takoe slui
za reavanje diferencijalnih jednaina itd.;
integralne formule obrasci koji se primenjuju
pri reavanju zadataka iz integralnog rauna.
integralitet (lat. integer potpun, nlat.
integralitas) celinstvo, potpunost, celokupnost, celovitost.
integrant (lat. integrans) neto to spada u jednu
celinu, to je dopunjuje kao bitan sastojak.
integrator (nlat. integrator) mat. mehanike
sprava za dobijanje brojnih vrednosti nekih
veliina, kao to su nepravilne geometrijske
slike itd.
integraf (lat. integer, gr. grapho) v. integrator.
integracija (lat. integratio) obnavljanje, dopunjavanje ega onim to mu je bitno; mat.
izraunavanje integrala; fil. prelazak iz
jednog rastrojenog i rasutog stanja u
usredsreeno stanje (supr. dezintegracija).

intelektualnost

integrirajui (lat. integrare) pr. koji nuno

pripada nekoj celini, bitan.
intsgrirati (lat. integrare) obnoviti, dopu-niti,
dodati neto celini kao njen bitni deo; kat.
izraunati ili nai integral.
integritet
(lat.
integritas)
nepovreeno,
nedirnuto stanje, potpunost, celokupnost;
nepovreenost, itavost; istota due, asnost,
estitost; nevinost.
integrum (lat. integrum) nedirnuta celina; neto
restituirati in integrum vratiti u ranije,
prvobitno stanje ili raniji, prvobitni poloaj.
integument (lat. integumentum) pokriva,
zavoj, omota; zool. koa; bot. kod fanerogamne biljke: jednostavni ili dvostruki omota
semenog zametka koji ostavlja jedan
slobodan i uzan otvor za ulazak cvetnoprane cevi.
intelek(a)t (lat. inter izmeu, legere skupljati,
birati, itati, intelligere uviati, shvatati,
intellectus) razum, um, zbir onih duhovnih
funkcija koje iz opaaja prave saznanja;
sposobnost saznavanja.
intelektualac (nlat. intellectualis) razumni,
umni, pojmovni, duhovni, duevni, koji
pripada razumu ili se njega tie; fil. natulan,
do koga se dolo putem miljenja;
intelektualno obrazovanje obrazovanje duha
ili razuma; intelektualno sauesnitvo u nekom
zloinu prav. posredno uestvovanje u zloinu
savetom; intelektualni zaetnik duhovni
zaet-nik,
onaj
koji
zapoveu,
nagovaranjem, primoravanjem ili koristei se
zabludom i sl. dade povoda da neko izvri
kakvo krivino delo.
intelektualac (lat. intellectus) obrazovan ovek,
ovek posveen duhovnom radu; filozof,
naunik, knjievnih.
intelektualizam (lat. intellectus) fil. 1. v.
racionalizam; 2. cenjenje intelekta kao
najvie moi duha: (um i nauka, ovekova
najvia sila"); 3. filozofski pravac koji
intelektu daje prvenstvo nad svima ostalim
duhovnim funkcijama; 4. u oblasti etike:
shvatanje da se uvianjem i trezvenim
razmiljanjem moe odreivati rad i delatnost
oveije volje; intelektualna filozofija.
intelektualizirati
(nlat.
intellectualisare)
rastvarati, rastavljati na pojmove ili misli.
intelektualist(a) (nlat. intellectus) fil. sledbenik
(ili:
pristalica)
intelek-tualizma;
pr.
intelektualistiki.
intelektualitet (nlat. intellectualitas) svojstvo
duhovnih bia, stanje sposobnosti saznavanja,
ono to je u oveku duhovno; intelektualnost.
intelektualna filozofija v. intelektualizam.
intelektualnost (lat. intellectus) v. intelektualitet.

inteligen(a)t

353

inteligen(a)t (lat. intelligens) ovek sposoban

za pravilno shvatanje i razumevanje stvari i
pojava u ivotu i svetu, ovek koji ima
inteligencije, inteligentan ovek.
inteligentan (lat. intelligens) sposoban za
pravilno razumevanje stvari i pojava u
ivotu i svetu, razuman, uman, pametan, koji
ima duha, mudar, dosetljiv, bistar; vet,
vian, umean.
inteligencija
(lat.
intelligentia)
uroena
sposobnost pravilnog razumevanja stvari i
pojava u ivotu i svetu, razum, um,
sposobnost shvatanja i pojimanja; kao
zbirna imenica: svi ljudi koji imaju ovu
osobinu; otmeniji i bolji svet uopte,
kolovani ljudi
inteligibilan (lat. intelligibilis) razumljiv,
razgovetan, pojmljiv, shvatljiv; fil. natu-lan,
pojmove l, koji je dat samo za razum a
nikako ulima; inteligibilni svet nat-ulni
svet; supr. senzibilan.
intelipens servis (eng. Intelligence service)
britanska obavetajna sluba.
Intelsat skr. od eng. International Telecommunication Satellite Consortium Meunarodni konzorcij(um) za telekomunikacije putem vetakih Zemljinih sate-lita;
prvi satelit lasniran 6. IV 1965.
intendant (fr. intendant) nadzornik, nastojnik,
upravnik, npr. pozorita; voj. ofi-,dir koji
vodi nadzor i stara se o plaanju i
snabdevanju trupa.
intendantura (nlat. intendantura) uprava,
nadzor; sedite i delokrug jednog nadzornika,
upravnika; voj. ustanova koja se stara o
snabdevanju vojske.
intendancija (nlat. intendantia) vrhovni nadzor;
uprava; oblast koja stoji pod jednim
nadzornikom ili upravnikom.
intenzivan (nlat. intensivus) jak, moan, silan,
bujan; koji oznaava pojaanu radnju, koji
oznaava stepen napregnutosti; in-tenzivna
veliina jainska veliina, veliina koja, za
razliku od prostorno, ekstenzivne, ima
stupnjeve jaine (kao: svetlost, zvuk,
elektrina struja i dr.); intenzivno gazdinstvo
oblik upravljanja dobrom u kome se na
obraivanje zemljita ulae mnogo vie truda
i novca, ali se dolazi i do znatno veeg
prinosa i prihoda; supr. ekstenzivan.
intenzivirati (lat. intendere zategnuti, naprezati)
initi, uiniti jaim, pojaa-ti, pojaavati.
intenzivnost v. intenzitet.
intenzivum (lat. intensivum, sc. verbum) rpax.
glagol koji oznaava pojaavanje radnje
drugog glagola, npr. prislukivati" od
sluati", klati" od tui", itd.
intenzija
(J:ZT.
intensio)
naprezanje,
napregnutost, pojaavanje snage; unutarnja
snaga, jaina, estina; sadrina, unutarnja,
vrednost, stepen jaine.
23 Leksikon

interval

intenzimetar (nlat. intensivus, gr. metron)

med. aparat za doziranje Rendgenovih
zraka.
intenzitet (nlat. intensitas) jaina, silina,
estina; unutarnja jaina delatnosti; de-latna
snaga, delotvornost, veliina snage (supr.
ekstenzitet); napregnutost, napetost, naprezanje,
sila, silina, stepen napetosti.
intenzifikacija (lat. intensio napregnutost, facere
initi) injenje neega jaim, pojaavanje,
poveavanje.
intenzo (ital. intenso) kuz. snano, krepko,
poveano, pojaano.
intencija (lat. intendere uperiti, smerati,
nameravati, intentio) namera, nameravanje,
namisao, nakana, tenja za im, cilj,
svrha; intencio akcionis (lat. intentio
actionis) prav. krajnji cilj tube, pobuda za
tubu; intencio principalis (lat. intentio
principalis)
glavna
namera;
intencio
sekundarija
(lat. intentio
secundaria)
sporedna namera, uzgredna namera.
intevcionalizam (lat. intentio) shvatanje po
kojem su opravdana sva sredstva samo da bi
se postigao cilj.
intencionalist(a)
(lat.
intentio)
pristalica
shvatanja da cilj opravdava sredstva.
intencionizam v. intencionalizam.
inter (lat. inter) predlog, pojavljuje se kao
predmetak u sloenicama sa znaenjem:
meu, izmeu, za vreme.
interakcija (lat. inter, actio radnja, dejstvo)
meudejstvo, meuzavisnost; fiz. dejstvo dva ili
vie sistema, ili pojava, jednog na druge; fil.
naelo interakcije je jedan od osnovnih
pojmova filozofije dijalekti-ke; dijalektiki
metod podrazumeva razliite prirodne i
drutvene pojave kao meusobno povezane i
uzajamno uzrokova-ne; npr. u prirodi tkivo
bie je modifi-kovano prema sredini u kojoj
sivi, a sa svoje strane ono modifikuje
sredinu.
inter arma silent leges (lat. inter arma silent
leges) navod iz Ciceronovog govora Za
Milona (Pro Milone, VI, 10): Pod orujem
ute zakoni", tj. u ratu ne vae nikakvi
zakoni sem zakona vojne sile.
inter arma silent muze (lat. inter arma silent
musae) Kad oruje govori, muze ute", tj.
gde se vodi rat, tu ne napreduje umetnost i
nauka.
interartikularni (nlat. interarticularis) koji se
nalazi meu zglobovima, meu-zglobni.
interval (lat. inter, vallus bedem, prostor
izmeu bedema, intervallum) meuprostor,
odstojanje, razdaljina, razmak, praznina
izmeu ega; meuvreme; prav. meuvreme,
rok;muz. razlika visina izmeu dva tona; per
tggervala (lat. per intervalla) u prekidima, na
prekide, sa prekidima',dilucida ili obinije
lucida ingervala (lat. dilu-cida, lucida
intervalla) pl. svetli trenuci

intervalometar

354

prisebnosti kod bolesnika, naroito kod

bolesnika duevno obolelog.
intervalometar (lat. intervallum rastojanje, gr.
metron) voj. u artil>eriji: sprava za merenje
rastojanja od cilja do take udara zrna ili
rasprskavanja u vazduhu.
intervenijent (lat. interveniens) prav. onaj koji
se umea u neki spor kao trei (lat. tertius
interveniens), posrednik, sudija, izborni
sudija.
intervenirati (lat. intervenire) meati se,
umeati se u to (npr. u kakav spor),
pojavljivati se kao posrednik, posredova-ti;
trg. menicu koju je trasat odbio isplatiti ili
regulisati za raun trasanta; raditi (ili:
uticati) na berzi da se odri kurs novca ili
hartija od vrednosti; voj. umeati se vojnom
silom, pritei vojskom (u pomo i sl.).
intervenisti v. intervenirati.
interventivan (nlat. interventivus) koji se
pojavljuje u ulozi posrednika, posred-niki.
interventor (nlat. interventor) posrednik, izborni
sudija.
intervencije
(lat.
interventio
meanje,
posredovanje, ulazak treeg lica u neki spor u
ulozi sudije ili posrednika; meanje jedne
drave u poslove druge drave; fin.
posredovanje na berzi u svrhu odravanje
kursa hartija od vrednosti; trg. primanje tue
menice na sebe; voj. ulaenje u rat.
intervencionizam (lat. interventio) l. politika
doktrine i praksa oruanog, politikog i
ekonomskog meanja u meu-dravne ili
unutardravne odnose, radi ouvanja ili
promene postojeeg stanja; 2. ekon. pravac
koji zahteva uplitanje drave u privredni
ivot, tj. da drava reguli-e osnovno
kretanje u privredi.
intervencioiisti (lat. interventio) pl. oni koji rade
na tome da se intervenie, tj. da neka drava
ue u rat.
intervertebralan (nlat. intervertebralisjawa?-.
meuprljenski, koji lei meu prljenovima.
inter vivos (lat. inter vivos) meu ivima, za
ivota; prav. zaivotni, npr. posao: ugovor,
testamenat itd.
Intervizija (lat. inter meu izmeu, visio
pojava, vienje) udruenje televizijskih
stanica socijalistikih zemalja Istone Evrope;
Evrovizija.
intervju (eng. interview) razgovor, ispitivanje;
naroito: razgovor izmeu saradnika nekog
lista i kakve istaknute linosti iz javnog
ivota o aktuelnim pitanjima, koji e taj
saradnik docnije objaviti u svom listu.
intervjuisati (eng. interview) posetiti koga u
cilju ispitivanja njegovog miljenja; v.
intervju.
intervjuist(a) (eng. interview) saradnik, reporter nekog lista koji, u razgovoru s
kakvim istaknutim dravnikom, umetni-

interesent

kom, naunikom itd., gleda da postavljanjem pitanja dozna njegovo miljenje o

vanim dnevnim pitanjima da bi ga objavio u
listu.
intervokalni (lat. inter, vocalis glasan, zvuan)
lingv. koji se nalazi izmeu dva vokala.
interglacijalna doba (lat. inter, glacialis leden)
geol. doba koja su bila izmeu pojedinih
ledenih perioda na Zemlji, naroito u Evropi.
interdentalan (lat. inter, dens zub, dentalis
zubni) koji je izmeu zuba;gram. meuzubni
(glas).
interdikt (lat. interdictum) zabrana; u
katolikom crkvenom pravu: obustava obavljanja svih crkvenih obreda (sem krtenja,
krizmanja, ispovedanja i prie-ivanja
bolesnih i samrtnika), kao crkvena kazna za
oblast, dravu, grad ili optinu (koju su
primenjivale ranije pape da bi prisililo vlade
na poputa lje).
interdiktor (nlat. interdictor) onaj koji
zabranjuje, zabranilac.
interdikcija
(lat.
interdictio)
zabrana,
uskraivanje, uskraenje, ukidanje, liavanje, lienje.
interdiciran (lat. interdictus) prav. proglaen
nesposobnim za samostalno upravljanje
imovinom.
interdicirati (lat. interdicere) zabraniti, uskratiti;
zabraniti slobodno raspolaganje svojom
imovinom.
interegnum (lat. interregnum) vreme od
smrti ili silaska s prestola jednog vla-daoca
pa do stupanja na presto drugog vladaoca,
meuvlada, vreme za koje drava nema
vladaoca.
interes (lat. intersum, interesse uestvovati,
uzeti udela) udeo, uee; odnos, privlanost,
zanimljivost; panja, ljubav, naklonost;
znaaj, vanost, vrednost; korist, dobit,
dobitak; kamata, prihod od uloe-nog novca,
novac plaen za upotrebu uzaj-mljenog novca;
prost interes novac plaen na glavninu zajma;
sloen interes ili interes na interes interes
plaen na glavninu periodino poveanu
dodavanjem neplaenog interesa; prav. korist
ili teta koju neko ima od radnje nekog
drugog lica ili od dogaaja; per interese (lat.
per interesse) iz koristoljublja; interesni
raun raun kojim se. izraunavaju kama-te;
politika interesa sebine politika.
interesantan (fr. interessant) zanimljiv,
privlaan, koji pobuuje radoznalost,
uzbudljiv, zabavan; vaan, znaajan; redak,
osoben.
interesantnost (lat. interesse) zanimljivost,
privlanost, zanaajnost.
interesent (lat. interesse, fr. interesser) onaj
koga se neto tie, onaj koji ima udela u
emu, onaj kojemu je stalo do ega, uesnik,
udeonik; onaj koji eli to, koji polae pravo
na to; kupac, muterija.

interesira se

355

interesira! se v. interesovati se.

interesna sfera podruje uticaja; u meunarodnoj
imperij alistikoj politici znai priznate
prvenstvo uticaja nekoj imperi-jalistikoj sili
na drugu zemlju; podruje interesa pojedinih
drava.
interesovati se (lat. interesse) zanimati se za,
imati udela u, sudelovati, uestvovati, uzimati
uea u; imati prema emu naklonost ili
ljubav, biti odan; zauzimati se za koga; imati
sauea; interesuje me zanima me, stalo mi
je, tie me se, privlai me, izaziva moje
sauee, moju radoznalost, moju panju; tu
sam zainteresovan prema tome nisam
ravnoduan, do toga mi je stalo, to me se tie,
to je za mene vano, tu su u pitanju moji
rauni; interesirati se.
interijer (lat. interior) v. enterijer.
interim (lat. interim) meutim; meuvreme;
privremeno: privremena uredba, privremena
odluka o kakvoj spornoj stvari; privremeno
stanje; provizorijum.
interimistikum (lat. interimisticum) prav.
privremena odredba o nekoj spornoj stvari,
koja vai dok se ne donese konana odluka;
provizorijum.
interiorizacija (lat. interior unutranji) tih.
shvatanje da je psihika delatnost u stvari
rezultat unutra prenesene (inte-riorizovane)
spoljanje materijalne delatnosti.
ingerjekcija (lat. interjectio) gram. uzvik, usklik
(ah, oh, jao, ih, uh, fuj, ajs, i! i dr.); prav.
podnoenje albe (apelate) na presudu viem
sudu.
interkalaran (lat. intercalaris) umetnut, do-dan,
dometnut; interkalaris anus (lat. intercalaris
annus) prestupna godina; interkalaris dies
(lat. intercalaris dies) npe-stupni dani (29. II
svake etvrte godine); med. dani bez groznice.
interkalacija
(lat.
intercalare)
naknadno
dodavanje, umetanje, dodatak, umetak.
inter kanem et lupum (lat. inter canem et
lupum) izmeu psa i kurjaka" tj. u
sumrak, zapravo u vreme izmeu trenutka
kad pastir drei psa sa lanca da mu uva
stado, i vremena kada se kurjak, koristei se
poetkom padanja mraka, prikrada u blizinu
stada.
interklavikularan (nlat. interclavicularis) znat.
meukljunjani, koji lei izmeu kljunjaa.
interkolumnij(um) (lat. inter, columna stub)
gra. razmak izmeu dva stuba; meuprostor.
interkomunikacija (nlat. intercommunica-tio)
zajednica, optenje, meusobna veza.
interkomunicirati (nlat. intercommunicare) biti
u zajednici, imati meusobnu vezu, optiti.
interkonjekcija (lat. inter meu, izmeu, sonjicere strpati) meusobno povezivanje
elektrinih centrala dalekovodima.
23*

in terminis

interkontinentalan (nlat. intercontinenta-lis)

koji je izmeu kontinenata, meukontinentalan; meukopnen.
interkonfesionalan (nlat. interconfessiona-lis)
koji se tie meusobnih odnosa raznih
veroispovesti; koji ne deli, ne razlikuje, po
verskom pripadnitvu.
interkostalan (nlat. intercostalis) alat. meurebarni, koji lei meu rebrima.
interkruralan (lat. inter, crus, cruris) znat.
meubedreni, meubutni.
interkurentan (lat. intercurrens) koji se
pojavljuje za trajanja nekog stanja, koji
izbija; med. za bilo, puls: nepravilan.
interkutan (nlat. intercutanus) anat. koji se
nalazi izmeu koe i mesa.
interlingva (lat. inter, lingua jezik) vetaki
jezik napravljen od glavnih jezika zapadnih
naroda, sa toliko uproenom gramtikom da
ga svaki poznavalac velikih zapadnih jezika
moe razumeti gotovo bez ikakvih tekoa.
interlingvistika (lat. inter, fr. linguisti-que)
lingvistika
disciplina
koja
se
bavi
sastavljanjem vetakih jezika za meunarodno sporazumevanje.
interlinearan (nlat. interlinearis) napisan ili
tampan
izmeu
redova,
meuredni,
meuvrsni; interlinearna verzija prevod
napisan izmeu dva pisana ili tampana reda.
interlokut (lat. interlocutum) prav. v. interlokucija; prethodno priznanje na par-nici.
interlokucija (lat. interlocutio) razgovor; prav.
prethodna odluka, privremena presuda koja se,
ranije, izricala pre donoenja konane
presude; sporedna osuda u parni-ci zbog
kakve sporedne stvari.
interludij(um) (lat. interludere, nlat. interludium) muz. meuigra.
intermaksilaran (nlat. intermaxillaris) znat.
meuvilini.
intermedijaran (nlat. intermediarius) koji
predstavlja sponu ili vezu izmeu dve ili vie
stvari, koji posreduje, posredni.
intermedijeri (fr. intermediaire) meupro-dukti,
meuproizvodi.
intermedij(um) (nlat. intermedium) vreme
izmeu dva utvrena roka;fiz., hem. materija
koja pomae prelazak jedne materije u drugu,
ili sjedinjavanje drugih dveju materija u jednu;
katalizator; poz. igra izmeu dva ina,
meuigra.
intermeco (ital. intermezzo, lat. intermedium)
meuigra; mali komini pozorini komad,
obino mala komina opera koja se izvodi
izmeu inova glavne predstave i koja nema
nikakve veze sa glavnom predstavom; u
instrumentalnoj muzici: kratak, samostalan
komad; komina epizoda uopte.
in terminis (lat. in terminis) u pristojnim
granicama,
u
pripadajuim
granicama
(ostaviti).

intermisija

356

intermisija (lat. intermissio) prekid za neko

vreme, proputanje; izostajanje za neko
vreme, privremeni prestanak; vreme izmeu
prestanka i ponovnog pojavljivanje ega, npr.
intermisija groznice med. vreme bez groznice
(tj. vreme izmeu njenog prestanka i
ponovnog pojavljivanja).
intermitens (lat. intermittens) med. prestup-na
groznica, groznica koja se javlja na mahove,
s prekidima.
intermitentan (lat. intermittere obustaviti,
prekinuti) koji ima prekide, koji je s
prekidima, na mahove, koji izostaje s
vremena na vreme, koji prestane pa se
pojavi; nastupni.
intermitirati (lat. inter-mittere) prekinuti za
neko vreme, propustiti, proputati; izostajati,
prekidati se, prestajati za neko vreme;
intermitirajue bolesti bolesti sa prekidima za
vreme kojih se bolesnik osea relativno
zdravim (npr. intermitirajua groznica);
intermitira-jui izvori izvori koji privremeno
presuuju pa opet izbijaju; intermitirajui puls
bilo (puls) koje nejednako bije, s prekidima.
intermuskularan (nlat. intermuscularis) aiat.
meumiini, koji se nalazi izmeu miia.
internat (nlat. internatum) vaspitan zavod u
kojem pitomci, pored nastave imaju stan i
hranu (supr. eksternat).
internacija (nlat. internatio) v. interni-rati.
internacionala (lat. inter, natio narod) 1.
meunarodne udruenje radnika. Prva
internacionala
(18641876).
Osnovana
1864. god. u Londonu. Organizatori Marks i
Engels. Marks je formulisao njene principe i
bio njen stvarni rukovodilac. Internacionala
je imala cilj da organizuje i povee akciju
meunarodnog proletarijata radi ekonomskog
oslobaanja radnika iz najamnog ropstva a s
tim i unitenja svakog klasnog gospodstva, tj.
klasa. Da bi to postigao, proletarijat mora da
se organizuje u svakoj zemlji u posebnu
politiku partiju. Prvu internacionalu je
raspustio Marks, jer je njen rad bio
onemoguen porastem reakcije u Evropi
posle poraza Pariske komune, a i zbog
podrivake delatnosti anarhista (Baku-njin).
Faktiki je prestala sa Hakim kongresom
(1872), mada je formalno ra-sputena na
kongresu u Filadelfiji (1876. god.).
Druga
internacionala
(18891914).
Osnovana na kongresu u Parizu. Organizator
je Engels, koji je njome stvarno rukovodio za
vreme svoga ivota. Dotle je i Internacionala
stajala na marksistikim pozicijama. Od
poetka XX veka u njoj preovlauje
oportunizam i revizionizam, uprkos otporu
revolu-cionarnog levog krila (Lenjin, Roza
Luksemburg). Pretrpela je slom u prvom

iiternacionalne brigade
svetskom ratu srozavi se u najgori socijalovinizam i oportunizam prema imperijalizmu.

Trea
internacionala
(19191943). Osnovao je Lenjin na kongresu
u Moskvi, marta 1919, kao revolucionarno
meunarodne udruenje radnika.
...... njena je misija: ispuniti, sprovesti u
ivot zavete marksizma i ostvariti vekovne
ideale socijalizma i radnikog pokreta."
(Lenjin). Ova je Internacionala rasputene
1943. god. Druga i po internacionala
(192123)
meunarodna
organizacije
centristikih i socijalisti-kih partija i grupa,
osnovana u Beu, kao reakcija na stvaranje
Tree komunistike internacionale, da bi se
ouvao uticaj u radnikim masama i spreio
njihov odlazak ulevo. Spajanjem ove
internacionale
sa
ostacima
Druge
internacionale nastaje tzv. Socijalistika
radnika internacionala 192340, koja se
posle II svetskog rata (1951) obnavlja u
Socijalistiku internacionalu, sastavljenu
uglavnom
od
so-mijalistikih
i
socijaldemokratskih partija Zapadne Evrope;
2. himna meunarodne socijalne demokratije,
tekst Eena Potjea (1871), a melodija Pjer de
Gajtera;
komunistika
internacionala,
kominterna.
internacionale!!
(nlat.
internationalis)
meunarodni (npr. internacionalno pravo,
internacionalni odnosi ugovori, j"ezik itd.).
internacionalizam (lat. inter, natio narod) 1.
meunarodni pokret radnika svih zemalja za
klasno jedinstvo i solidarnost u borbi za
zbacivanje vlasti buroazije, unitenje
imperijalizma i uvoenje soci-jalistikog,
odnosno komunistikog poretka; 2. oseanje
solidarnosti i bratstva svih radnika sveta,
zbliavanje svih naroda i stvaranje jednog
vieg, jedinstvenog drutva ureenog pr
socijalistikim
naelima;
zbog
toga
internacionalizam
vodi
borbu
protiv
ovinizma,
nacional-ne
iskljuivosti,
imperijalizma, milita-rizma i rata.
internacionalizacija
(lat.
inter,
natio)
priznavanje
ega
za
zajedniko,
meunarodne; sporazum po kome sve drave
imaju jednako pravo da se neim koriste, npr.
nekom teritorijom, moreuzom, rekom itd.
internacionaliziragi (lat. inter, natio) initi,
uiniti neto zajednikim, meunarodnim;
sporazumom reiti da sve drave imaju
jednako pravo da se neim koriste, npr.
nekom teritorijom, rekom, nekim moreuzom
itd.
internacionalist(a) (lat. inter, natio) pristalica
ili lan radnike internacionale; kosmopolit.
iiternacionalne
brigade
jedinice
stranih
dobrovoljaca koje su se borile na strani
republikanske
vojske
u
panskom
graanskom ratu (1936-39).

interni

357

interni (lat. internus) unutranji, unutar-nji;

domai; interna medicina deo medicine koji se
bavi unutarnjim bolestima; interna trgovina
unutarnja trgovina, domaa trgovina (supr.
eksterna); koji je odreen za unutarnju slubu,
koji nije za javnost (npr. interne stvari,
interni spor).
internirati (nlat. internare) sumnjive strance,
politike ili vojne begunce strane drave,
podanike neprijateljske drave za vreme rata,
ili domae politiki sumnjive i neispravne
ljude osuditi da ive pod policijskim ili
vojnim nadzorom u odreenom mestu, u tzv.
koncentra-cionim logorima; zatvoriti, drati
u zatoenju, ograniiti slobodu kretanja; kao
imenica: interniranje, internacija.
internirac (lat. internus) onaj koji je inter-niran;
v. internirati.
internist(a) (lat. internus unutranji) ak koji,
pored nastave, ima u zavodu i stan i hranu
(supr. eksternist); med. lekar specijalista za
unutarnje bolesti; bolesnik koji boluje od neke
unutarnje bolesti; u Francuskoj: lekarski
pomonik.
internodij(um) (lat. internodium) bot. lanak,
prostor izmeu dva kolena (ili: kolenca) u
stabljike, rastojanje izmeu kolena (ili:
kolenaca) lanaka.
internum (lat. internum) ono to je unutarnje;
unutranja stvar ili posao.
internuncije (lat. internuncius) pregovara,
posrednik; izvanredni papinski poslanik
drugog ranga.
interogativ (lat. interrogativum)/pajM. upitna
zamenica: ko? to? koji? iji?
interogativan (nlat. interrogativus) upitni, koji
ima oblik pitanja.
interogatorij(um) (nlat. interrogatorium) prav.
sasluanje, sudsko ispitivanje; zapisnik o
sasluanju.
interogacija
(lat.
interrogatio)
pitanje,
ispitivanje, sasluavanje, sasluanje.
interokeanski (lat. inter, oceanus, gr.
okeanos) meuokeanski, koji lei izmeu
okeana, koji vezuje okeane.
interparlamentarni
(lat.
inter,
nlat.
parlamentum) koji vezuje sve parlamente,
meuparlamentarni; interparlamentarna unija
udruenje parlamentaraca raznih drava,
osnovano 1888, koje radi na reavanju
meunarodnih sporova; neka vrsta svetskog
parlamenta koji svake godine odrava svoje
konferencije i ima svoj st al an bi ro (1909
1914. u Bri sl u, 19141920. u Kristijaniji,
a od 1920. u enevi). Krajem 1976. imala je
72 zemlje--lanice.
inter partes (lat. inter partes meu
strankama) prav. oznaka da neki pravni
posao stvara pravo i obaveze samo za
stranke koje su u njemu sudelovale.
interpelant (lat.
interpellans)
podnosilac
interpelacije u parlamentu.

interpretirati

interpelacija
(lat.
interpellatio)
upadica,
prekidanje u govoru, prigovor; u parlamentarnom smislu: pitanje kojim poslanik, u
parlamentu, trai od vlade ili nekog ministra
pismeno ili usmeno izja-njenje o izvesnoj
stvari iz oblasti unutranje ili spoljne politike;
prav. spre-avanje, osporavanje poseda,
prigovor; pozivae pred sud.
interpelirati
(lat.
interpellare)
prekidati,
prekinuti koga u govoru, upadati u re,
smetati; traiti odgovor ili objanjenje o
emu od nadlenog ministra u parlamentu;
prav. spreavati neto; praviti prigovor; zvati
pred sud.
interpelisati v. interpelirati.
interpozicija (lat. interpositio) umetanje,
stavljanje izmeu; zalaganje, posredovanje;
ulaganje pravnog leka; posredovanje vlasti;
interpozicio apelacionis (lat. interpositio
appellationis) prav. ulaganje priziva na vii
sud.
Interpol (skr. od eng. International police)
Meunarodna organizacije kriminali-stike
policije (sa seditem u Parizu) za pomaganje
drava lanica u otkrivanju krivinih dela i
hvatanju zloinaca; SFRJ je lanica od
1946. god.
interpolator (lat. interpolator) falsifikator tuih
dela, umeta u tekst, poturiva, podmeta.
interpolacija (lat. interpolatio) umetanje,
kvarenje prvobitnog teksta nekog spisa
docnijim umetanjem rei, reenica, stro-fa ili
stavova;mat. umetanje novih lanova izmeu
lanova jednog niza brojeva.
interpolirati (lat. interpolare) glasanjem dati
neemu nov ili drukiji izgled, doterati;
umetnuti i tim umetanjem pokvariti neto;
interpolirana mesta iskva-rena ili docnije
umetnuta mesta u tekst nekog dela; mat. vriti
interpelaciju.
interponent (lat. interponens) prav. ulaga
pravnog leka protiv neke odluke.
intsrponirati (lat. interponere) umetnuti, umetati,
metnuti izmeu, metati izmeu, stavljati
izmeu, staviti izmeu; posredo-vati, primiti se
posredovanja u emu; prav. uloiti (ili: ulagati)
pravni lek protiv nepovoljne odluke.
interpret (lat. interpres) tuma, objanjava-lac;
prevodilac; prikaziva, predstav-lja, npr.
neke uloge.
interpretator (nlat. interpretator) tuma,
izlaga; objanjavalac, prikaziva, predstavlja; prevodilac.
interpretacija (lat. interpretatio) tumaenje,
objanjavanje, izlaganje (spisa, zakona,
ugovora i dr.); predstavljanje, prikazi-vanje
(npr. neke uloge); prevoenje stranog pisca.
interpretirati
(lat.
interpretari)
tumaiti,
objanjavati,
izlagati;
prikazivati,
predstavljati; prevoditi.

interpungirati

358

interpungirati (lat. interpungere) v. interpunktirati.

intsrpunktacija (nlat. interpunctatio) v.interpunkcija.
interpunktirati (nlat. interpunctare) gram. staviti
(ili: stavljati) reenine znake: taku, zarez,
znak pitanja itd.; interpungirati.
intsrpunkcija (lat. interpunctio) gram. ree-nini
znaci;
stavljanje
reeninih
znakova;
interpunktacija.
interesne (lat. inter, sexus) biol. organizam kod
koga su izraene i muke i enske polne
odlike.
intersekcija (lat. intersectio) presecanje, presek,
izukrtavanje; presecite, taka u kojoj se
presecaju dve linije.
interseptum (lat. interseptum) pregradni zid,
pregrada; znat. preaga, vetrila, dijafragma.
intersecirati
(lat.
intersecare)
prosecati,
rascepiti, rasei.
interskapilij(um) (nlat. interscapilium) zool. v.
interskapulum.
interskapulum (nlat. interscapulum) znat. prostor
izmeu lopatica.
interstelarni (nlat. inter, stella) meuzvezdani,
koji se nalazi meu zvezdama.
intersticijalan (lat. interstitialis) meupro-storni,
koji se tie meuprostora, koji je u vezi sa
meuprostorima;.ingersgici/a.gg-no tkivo ol.
poduporno tkivo u ivotinj-skom parenhimu
(vezivno, hrskaviavo i kotano).
intersubjektivan (nlat. intersubjectivus) fil. koji
vai za vei broj subjekata.
intertignij(um) (lat. intertignium) gra. prostor
izmeu dve grede.
intertrigo (lat. terere trti, tritum, inter-trigo)
med. ojedina, zapaljenje koe izmeu dveju
konih povrina koje se dodiruju.
intertritura (lat. intertritura) med. dobijanje
stolice pomou trljanja.
intertropski (lat. inter, gr. trope vraanje,
obrtanje) geogr. meupovratniki, koji se
nalazi izmeu povratnika; koji raste ili uspeva
izmeu povratnika.
interuzurij(um) (lat. inter, uti upotrebljava-ti,
usus upotreba, interusurium) trg. meukamate, tj. obraunavanje kamata pri
plaanju nekog potraivanja koje jo nije
dospelo za vreme od dana plaanja do roka u
kojem bi trebalo izvriti plaanje.
interupcija
(lat.
interruptio)
prekidanje,
presecanje; smetanje, ometanje; interupcio
preskripcionis (lat. interruptio praescriptionis) prav. prekidanje zastarelost.
interferencija (nlat. interferentia) fiz. pojava
koja nastaje kada do iste take M (neke
elastine sredine) stignu dva trep-tajna
kretanja, ili, drugim reima, kada kroz M
prolaze dva zraka; uzima se da su periode
oba kretanja jednake. Kae se da dva takva
zraka interferiu u taci M,

intimus

i pri tome uzajamnom dejstvu ili se

pojaavaju, ili se slabe, ili se ponitavaju.
interferirati (lat. interferre) fiz. vriti uzajamno
dejstvo svetlosnih (ili toplot-nih, zvunih
itd.) talasa, tako da se dejstvo svakog talasa
pojaa, oslabi ili poniti, up. interferencija.

interferisati v. interferirati.
ivterferometar (nlat. interferre, gr. met-ron)
aparat za merenje duine svetlosnih talasa
pomou pojava interferenckje svetlosnih
zrakova.
interfon (lat. inter, gr. phone glas, zvuk, eng.
interphone) ureaj za meusobne razgovore,
kada je neposredno sporazumevala nemogue.
intercedent (lat. intercedere, intercedens)
posrednik, onaj koji se zauzima za koga ili
to; jemac.
intercelularni (lat. inter, cellula elija) fiziol.
meuelijski, koji se nalazi izmeu tkivnih
elija ivotinjskog tela, npr. intercelularni
prostori vazduhom ispunjeni prostori izmeu
elija; inter-celularna supstancija tvar koja se
nalazi izmeu elija i koja ih spaja.
intercepcija (lat. interceptio) oduzimanje tuega, prisvajanje, zatajivanje.
iitercesija
(lat.
intercessio)
zauzimanje,
zalaganje, posredovanje, moljenje; jemenje,
jemstvo; prav. ulaganje prigovora.
intercizija (lat. intercisio) rasecanje, presek;
prekid, odmor, stanka, poinka, pauza;
odeljak, odsek, pasus; gram. umetnuta
reenica.
intestabilan (lat. intestabilis) prav. nesposoban, da
svedoi (pred sudom), nesposoban za
pravljenje testamenta.
intestatan (lat. intestatus) koji nije napravio
raspored imovine pred smrt; heres intestatus ili
heres ab intestato (lat. heres intestatus, ab
intestato) prav. onaj koji prima nasledstvo i
bez testamenta, tj. prirodni, zakoniti
naslednik.
intestatni naslednik (lat. heres intestatus) v.
intestatan.
intestinalan (nlat. intestinalis) utrobni;.intestinalni ton med. um u crevima koji se moe
uti pomou lekarske slualice.
intestinum (lat. intestinum) znat. crevo; in-testina
utroba.
nitima (lat. intimus) l. unutranji, skriveni
sadraj duevnog ivota pojedinca; skrivena
misao, elja; skriven, zatvoren nain
ivljenja; prijatna sredina, topla atmosfera; 2.
anat. unutranji sloj zida krvnih i limfnih
sudova.
intiman (lat. interior, intimus) unutranji;
prisni, lini, srdaan, prijateljski.
intimat (lat. intimatum) visoka naredba,
naredba sa najvieg mesta.
intimacija (nlat. intimatio) objavljivane.
intimnost (lat. intimus) prisnost, prisno
prijateljstvo, tesna veza.
intimus (lat. intimus) prisni prijatelj.

intoksikaci]a

359

intoksikacija (lat. in u, gr. toxikon otrov) med.

trovanje, bolest izazvana dejstvom otrova na
organizam;
fig.
opijanje,
zano-enje,
oaravanje; zanesenost, oaranost, opijenost.
intolerantan (lat. intolerans) netrpeljiv.
intolerantizam (lat. intolerantia) netrpelji-vost,
netrpljivost.
intolerantnost v. intolerancija.
intoleravcija (lat. intolerantia) netrpelji-vost,
netrpljivost.
intonacija (ital. intonatio)muz. davanje tona;
proizvoenje tona; sviranje, pevanje; u kat.
crkvi: poetne rei molitve koje izgovori
svetenik za oltarom i na koje verni
odgovaraju.
intonirati (lat. intonare)y3. dati ton, davati ton;
proizvoditi tonove; svirati, pevati.
intorzija (lat. intorsio) uvrtanje, zavrtanje;
krivljenje, iskrivljenost; intorzio uteri (lat.
intorsio uterine?, iskrivljenost mate-rice.
intra (lat. interus, intra) latinski predlog,
pojavljuje se u sloenicama, kao predme-tak,
sa znaenjem: u, unutra, iznutra; vremenski:
za, pre isteka; o brojevima: ispod; u obimu, u
granicama.
intravenozan (nlat. mtravenosusjMea. koji se
ubrizgava (lek) pravo u vene, da bi se
ubrzalo dejstvo.
intravertan (lat. intra, vertere okretati) okrenut
unutra, upravljen prema onome to je unutra;
intravertne linosti tih. po Jungu, to su osobe
koje vole da su same sa sobom, koje su
povuene u sebe, misaoni

ljudi (supr. ekstravertne linosti).

intravilan (lat. intra, villa letnjikovac) gradski,
varoki (naziv za izgraeni i naseljeni deo
gradske ili varoke optine); supr. ekstravilan.
intrada (ital. intrata, stfr. intrade) muz. uvod,
predigra, kratak instrumentalni period kao
uvod u vei muziki komad; intrade pl.
dravni prihodi (od poreza, nameta i dr.).
intrakapsularan (nlat. intracapsularis) ned. koji
se nalazi u zglobnoj aici, npr. povreda
zgloba koja je doprla u zglobnu aicu.
intrakardijalan (lat. intra, gr. kardia srce) med.
koji se daje u srce (interkardijalna injekcija).
intrakranijalan (lat. intra, gr. kranion lobanja)
unutar lobanje.
intramentalan (lat. interus, intra, mens, dua)
fil., psih. koji pripada svesti pojedinca,
podruju linog, neposrednog (subjektivnog)
doivljavanje.
intra muros (lat. intra muros) koji je izmeu
zidova; koji nije za javnost, tajni.
intramuskularan (lat. intra, muscularis) med.
koji se ubrizgava u miie.
intranzigenti v. intransigenti.

intronizacija

intranzitivan (lat. intransitivus) neprelazan;

verbum
intranzitivum
(lat.
verbum
intransitivum) v. intranzitivum.
intranzitivum
(lat.
intransitivum)
gram.
neprelazni glagol.
intransigentan (lat. in- ne, transigere nago-diti
se)
nepopustljiv,
nepomirljiv;
uporan,
postojan.
intransigenti (lat. in- ne, transigere) oni (ljudi)
koji ne poputaju i ne uputaju se ni u kakvo
pogaanje.
intransigentnost (lat. in-, transingere) nepopustljivost, nepomirljivost.
intraokularni (nlat. intraocularis) koji se nalazi
u oku, oni.
intrauterinski (nlat. intrauterinus) med. koji je u
unutranjosti materice.
intracelularan (lat. intra, cellula elija, nlat.
intracellularis) biol. koji je u unutranjosti
elije, u eliji.
intriga (fr. intrigue, ital. intrigo) spletka,
smutnja; u drami: zaplet, tj. vetake
zamravanje konaca usled ega dolazi do
ukrtavanja interesa i elja linosti koje
igraju.
intrigant (fr. intrigant) spletka, splet-kar,
smutljivac; u drami: lice koje svojim
spletkama najvie doprinosi stvaranju
dramskog zapleta.
intrigantski
(fr.
intrigant)
spletkarski,
spletkaki, smutljivaki, lukav, prepreden,
podmukao.
intrigirati (ital. intrigare, fr. intriguer)
spletkariti, spletkaiti, praviti spletke (ili:
smutnje), kovati zamke, raditi kome iza
lea; poz. zaplesti, praviti zaplet.
introverzija (nlat. introversio) podavije-nost,
okrenutost unutarnjoj strani; intro-verzio
palpebrarum (nlat. introversio palpebrarum)
med. podavijenost ivica onih kapaka.
introvertan v. intravertan.
introvertiranost (lat. intra, vertere okretati)
psih. duevno stanje u kome se pojedinac
zatvara u sebe", ograuje od dodira s
okolinom; supr. ekstravertiranost.
introgresija (lat. introgredi, nlat. intro-gressio)
ulazak, ulaenje, pristup.
introdukcija (lat. introductio) uvoenje,
uvod; uvoenje u dunost, u zvanje; uvod (u
knjizi); muz. uvod u neki muziki komad,
obino laganog i ozbiljnog karaktera.
introitus (lat. introire ui, ulaziti) pristup, uvod;
uvodna pesma (obino u katolikoj misi).
introjekcija (nlat. introjectio) metanje u,
umetanje.
intromisija
(nlat.
intromissio)
unoenje,
uvlaenje, ubrizgavanje.
intromitirati (lat. intromittere) pustiti (ili:
putati, poslati) unutra.
intromitovati v. intromitirati,
intronizacija (gr. thronos presto, nlat.
inthronisatio) podizanje (ili: stupanje) na

intronizirati

360

presto;
sveano
ustoliavanje
novoposveenog patrijarha, vladike, biskupa ili pape
u glavnoj (stolnoj) crkvi; osloboa-vanje
pokajnika i ponovo primanje u crkvenu
optinu; ponovno osveenje oskvrnje-ne crkve
ili oskvrnjena oltara.
intronizirati (gr. thronos presto, nlat.
inthronisare) sveano postaviti na presto;
vladiku ili biskupa sveano uvesti u zvanje i
dostojanstvo.
introspektivan (nlat. introspectivus) samoposmatraki, samoposmatralaki koji ispituje
(ili: posmatra) svoju unutranjost, koji
izraava samoposmatranje, koji se odnosi na
samoposmatranje.
introspekcija (nlat. introspectio) gledanje unutra,
zagledanje
u
sebe,
samoposmatranje,
posmatranje svojih misli, oseanje itd.
introspicirati (lat. intro-spicere) gledati u,
posmatrati svoju unutranjost, zagleda-ti u
svoju unutranjost, posmatrati samoga sebe;
ispitivati poblisko ili podrobno.
intruzivan (lat. intrusivus) koji se uvlai (ili:
namee), nametljiv; geol. koji je ugasnut, u
tenom stanju, u upljine ili pukotine drugog
stenja.
intruzija (nlat. intrusio) bespravno uvla-enje
ili ulaenje u zvanje; nametanje, nametljivost.
intubacija (lat. in, tubus) med. uvlaenje naroite
cevice u grlo da bi se omoguio dolazak
vazduha u plua, naroito kod difterinih
oboljenja.
intuitivan (lat. intueri sagledati, nlat. tuJfg.
1. koji je predmetintuicije, koji se saznaje
intuicijom, koji se neposredno uvia i opaa,
bez posredstva razmiljanja (intuitivna istina);
2. koji sainjava intuiciju i koji prati intuici-ja,
do koga se dolazi neposrednim shva-tanjem
sutine stvari (intuitivno saznanje); supr.
diskurzivan; 3. koji je obdaren intuicijom,
koji saznaje intuicijom, koji moe da
neposredno uvia i opaa;intui-tivan duh duh
koji neposredno uvia i opaa koji sagleda
celinski, a ne rasuu-je ralanjavanjem
(analizom) i apstrak-cijom.
intuitivizam v. intuicionizam.
intuitu (lat. intuitu) prav. s obzirom na, u
pogledu.
intuitus (lat. intultus) gledanje, posmatranje,
opaanje, sagledanje; opaaj.
intuicija (lat. intueor sagledam, opazim, nlat.
intuitio)
\.fil.
neposredno
opaanje,
neposredno uvianje, duhovno gledanje,
neposredno steeno saznanje, tj. ono do koga
se nije dolo putem iskustva ili razmiljanja
(refleksije),
neposredno
doivljavanje
stvarnosti, otkrivenje koje se razvija iz
ovekove due" (Gete); 2. na-sluivanje,
predoseanje, slutnja.
intuicionizam (nlat. intuitio) fil. uenje o
neposrednoj, intuitivnoj izvesnosti eti-

infant

kih pojmova i zakona; takoe: uenje o

intuiciji kao najglavnijem i najpouzda-nijem
izvoru saznanja.
intumescencija (lat. intumescentia) med. oticanje,
otok; nabujavanje.
inturgescencija
(nlat.
inturgescentia)
v.
intumescencija .
intus (lat. intus) u unutranjosti, unutra.
intus-suscepcija (nlat. intus-susceptio) fi-ziol.
primanje u unutranjost, u sebe; naroito:
unutarnje
prisvajanje,
prisajedinja-vanje
materija primljenih u telo; rastenje primanjem
u se hranljivih materija; intus-suscepcija
jednog creva med. uvlaenje gornjeg dela
jednog creva u drugo.
inar (arap. inkar, tur. inkar) poricanje,
odricanje, odbijanje, neodobravanje.
inariti (arap.) poricati, odricati, odbijati.
inulin (lat. inula) hem., farm. skrobu slian ugljeni
hidrat koji se dobiva od korena biljke oman
(lat. inula).
inumbracija (lat. umbra senka, inumbratio)
senenje, osenavanje, zamraivanje.
inumerabilav (lat. innumerabilis) koji se ne
moe izbrojati, neizbrojljiv, bezbrojan.
inundacija (lat. inundatio) plavljenje, poplava.
inunkcija (lat. inunctio) med. trljanje, utrlja-vanje,
pomazivanje trenjem.
inutilis (lat. inutilis) nekoristan, neupo-trebljiv,
tetan, P1kodljiv; inutile pon-dus tere (lat.
inutile pondus terrae) besko-risni teret zemlje,
tj. neradin i nekoristan ovek koji zna samo
za uivanje.
infalibilizam (nlat. infallibilitas) uenje o
nepogreivosti, dogma o nepogrenosti pape;
up. infalibilitet.
infalibilist(a) (nlat. infallibilitas) pristalica i
branilac uenja i dogme o nepogre-ljivosti
pape.
infalibilitet (nlat. infallibilitas) nepo-grenost,
nepogreivost; naroito: ne-pogreivost pape
u pitanjima vere i hrianske etike; dogma o
nepogreivosti (infalibilitetu) pape primljena je
tek na vatikanskom koncilu, 18. jula 1870 (u
borbi protiv donoenja ovakve dogme naroito
se istakao akovaki biskup Josip Juraj
trosmajer).
infaman (lat. infamis) na zlu glasu, ozlogla-en,
izvikan; beastan, sraman, gadan, gnusan,
odvratan, nizak, prljav.
infamantan (lat. infamans) koji kodi asti, koji
nanosi sramotu.
infamija (lat. infamia) ruan glas; nea-snost,
beasnost, besramnost, niskost, gadost,
sramota, ruglo.
infant (lat. in, fari govoriti, infans, p. infante)
onaj koji jo ne moe da govori", tj. dete;
prvobitno: naslednik kraljevskog prestola,
prestolonaslednik;
zatim:
kraljev sin,
kraljevi, kraljevski princ u paniji i
Portugaliji.

infantado

361

infantado (p. infantado) zemlja koja se

ustupa na doivotno uivanje infantu ili
infantkinji; otuda: infantados (in-fantados)
pl. uvene panske merino-ovce, koje su
odgajane na tim imanjima.
infanterija (ital. infanteria) voj. peadija,
peake trupe.
infanterist(a) (ital. infanteria) voj. peak,
vojnik, koji slui u peadiji.
infantilan (inn. infantil) detinji, deiji;
detinjast; maloletan.
infantilizam (lat. infans dete) zastoj u razvitku
jedne osobe u telesnom i duev-nom pogledu,
oblik oboljenja u kojem odrastao ovek
zadrava, i u telesnom i u duevnom pogledu,
detinjske crte i osobine, nedozrelost, naivnost.
infanticid (lat. infans, caedere ubiti, nlat.
infanticida) prav. ubica deteta, deteubica,
edoubica; za enu: infanticida.
ivfanticidij(um) (nlat. infanticidium) prav.
deteubistvo, edomorstvo.
infantkinja (p. infanta) kraljevska ki,
princeza (u paniji i Portugaliji); up. infant.
infarkt (lat. infarcire umetati, trpati u neto,
nlat. infarctus) med. zatvaranje kanala i krvnih
sudova u ovejem telu to dovodi do
izumiranja izvesnih delova tkiva u koje
krvni sudovi ne mogu dovesti krv (naroito
mozga, bubrega, srca, plua i dr.); infarkt
miokarda oboljenje srca prouzrokovano
izumiranjem ogranienih delova sranog
miia usled zaepljenja sranih (koronarnih)
arterija.
infatigabilan (lat. infatigabilis) neumoran, koji
ne zna za umor.
infatuacija (lat. fatuus glupav, benast, nlat.
infatuatio) do smenosti preterana ljubav
prema emu, zaluenost, zasleplje-nost,
zanesenost za to.
infekt (lat. infectum) gram. glagolski oblik koji
obeleava trajnu nesvrenu radnju.
infektan (lat. infectus) med. zaraen, kuan,
zagaen, otrovan, zatrovan; smrdljiv, gadan,
gnjio; infektivan.
infektivan (nlat. infectivus) med. v. infekciozan.
infektirati (fr. infecter) med. v. infici-rati.
infektologija (lat. infectio) med. nauka o
zaraznim bolestima.
infekcija (lat. infectio) med. zaraavanje,
zaraenje, zaraza, izazivanje zaraze, nastajanje stanja zaraenosti; prodiranje i
razmnoavanje klica bolesti; prenoenje ili
dobivanje bolesti zarazom.
infekciozan (nlat. infectiosus) med. zarezan,
kuan, zaraljiv, kuljiv, koji ima svojstvo ili
mo da prenese bolest infekci-jom; zarazni,
koji potie od zaraze ili infekcije, koji je
pogodak da se prenese sa jedne osobe na
drugu.
inferi (lat. inferi) pl. mit. podzemni bogovi koji
borave u donjem svetu; umrli, pokoj-

infinitezimalan

nici koji borave u donjem svetu; donji svet,

podzemni svet (kod starih Rimljana).
inferioran (lat. inferior) donji, nii; mlai,
slabiji; potinjen, podreen; loiji po
vrednosti.
inferioritet (lat. inferior donji, nii, nlat.
inferioritas) potinjenost, nii poloaj,
podreenost; manja vrednost, slabiji kvalitet;
supr. superioritet.
ivferiornost (lat. inferior donji, nii) v.
inferioritet.
infernalan (lat. infernalis) koji se tie
podzemnog sveta, koji je u vezi sa
podzemnim svetom, sa paklom; pakleni,
avolski, neastivi.
inferno (ital. inferno) podzemni svet, pakao;
naslov prvog dela Danteove Boan-stvene
komedije" (Inferno Pakao).
infertilan (nlat. infertilis) neplodan, nero-dan,
neprinosan.
infestacija (lat. infestatio) neprijateljsko
napadanje; napad, pustoenje, uznemiravanje.
infeudacija (nlat. infeudatio) davanje u feud,
davanje u leno.
infeudirati (nlat. infeudare) dati (ili: davati) u
feud, davati (ili: dati) u leno.
infibulacija (lat. infibulatio) zakopavanje (ili:
zaivanje) spoljnih delova enskog spolnog
organa ili gornje koe mukog spolnog uda u
cilju spreavanja prevreme-ne obljube ili
brakolomstva, ili da bi se spreilo, kao
kodljivo po zdravlje, vr-enje onanije kod
mukaraca. Raniji obiaj na Istoku, koji se i
danas jo odrava kod nekih prirodnih
naroda.
infidelitet (lat. infidelitas) neverstvo, verolomstvo; neverovanje, bezverje.
infiks (lat. infingere umetnuti, infixum) gram.
umetak.
infiltrat (nlat. infiltrare) med. pojava koja
nastaje kada u tkivo prodru sastojci koji mu
nisu svojstveni (proizvodi zapaljenja, gnoja,
seruma i dr.).
infiltracija (nlat. infiltratio) ulaenje ce-enjem,
prodiranje u to; med. ravnomerno razilaenje
i rasporeivanje proizvoda bolesti (gnoja,
seruma, masti, elija raka) po supstanciji
organa; geol. uvlaenje ra-stvora u pukotine
stena.
infiltrirati (nlat. infiltrare) ulaziti ce-dei se u
neto; utajati, upijati se u, proimati kapljui.
infiman (lat. infimus) najdonji, najnii;
poslednji; krajnji.
infinitan (lat. infinitus) beskrajan, beskonaan,
trajan, neprestan; opti; gram. neodreen.
infinitszimala (fr. infinitesime)jifar. beskonano
mala koliina.
infinitezimalan (nlat. infinitesimalis) l. mat.
beskrajno mali, neogranieno mali; infinitezimalniraun kltlanaliza besko-na nog
naziv za diferencijalni ra un i integralno
raun smatrani kao jedan; 2.

infinitet

362

suvie malen da bi mogao biti izmeren ili

izraunat;
krajnje
siuan,
krajnje
beznaajan.
infinitet
(lat.
infinitas)
beskrajnost,
beskonanost; bezbrojnost.
infinitiv (lat. infinitivum se. verbum) gram.
neodreeni glagolski oblik, neodreeni nain,
npr. ii, jesti, oteti, stajati.
infinitorist(a)
(lat.
infinitus)
pristalica
evolucione teorije u uenju o organskom
stvaranju.
infinitum (lat. infinitum) ono to je beskrajno,
beskonano, bezgranino; ad ili in infinitum
(lat. ad, in infinitum) u beskrajnost, u
beskonanost.
infirmarija (nlat. infirmaria) bolnica, soba u
kojoj se neguju bolesnici (po kat.
manastirima); mesto za bolesne biljke u
zimskim batama.
infirmarijus (nlat. infirmarius) uvar bolesnika,
onaj koji neguje bolesnike (u kat.
manastirima).
infirmativan (nlat. infirmativus) ponita-van,
koji ponitava, koji ini neto nevaeim.
infirmirati (lat. infirmare)npaB. obesnai-ti,
ponititi vanost, npr. nekog testamenta.
infirmitet (lat. infirmitas) nejakost, slabost,
bolel>ivost.
inficijacija (lat, infitiatio) prav. odricanje,
poricanje pred sudom.
inficirati (lat. in, facere, inficere) med. zaraziti,
zaraavati,
okuiti,
zatrovati
(voda
inficirana kolerom = voda za-raena
kolerom); zaraziti, zaraavati, uneti (ili:
unositi) u organizam klice neke bolesti
(inficiran kolerom = zaraen kolerom);
infektirati.
inflamabilan (nlat. inf lammabilis) zapaljiv,
raspaljiv, upaljiv.
inflamabilije (nlat. inflammabilia) pl. za-paljive
materije, gorivo.
inflamatoran (nlat. inflammatorius) zapaljiv,
raspaljiv; med. koji izaziva zapaljenje, koji je
u vezi sa zapaljenjem; inflamatorna groznica
groznica kao posledica zapaljenja.
inflamacija (lat. inflammatio) zapaljivanje,
zapaljenje; zapaljenje, zapaljenost; med.
zapaljenje, upala.
inflamirati (lat. inflammare) zapaliti; raspaliti,
razdraiti, ogoriti.
inflatilije (nlat. inflatilia se. instrumenta) muz.
instrumenti na koje se svira duvanjem, duvaki
instrumenti.
inflacija (lat. inflare naduvati, inflatio
nadimanje) fin. uveavanje i putanje u
opticaj sredstava za plaanje u znatno
veem broju no to je, s obzirom na
ekonomske
prilike
zemlje,
potrebno;
preterano
tampanje
novanica
(supr.
deflacija); med. nadimanje tela usled vetrova;
naduve-nost.

influksizam

inflacionisti (lat. inflatio)

pl. pristalice
finansijske politike kojoj je cilj izda-vanje i
putanje u opticaj veeg broja novanica no
to je, prema stvarnim eko-nomskim
prilikama zemlje, potrebno; up. inflacija.
infleksibilan (lat. inflexibilis) nesavi-tljiv,
nevitak; nesalomljiv, kojim se ne moe
upravljati, neumoljiv, tvrdoglav; gram.
nepromenljiv.
infleksibilije
(nlat.
inflexibilia)
gram.
nepromenljive rei (sveze, prilozi, predlozi i
dr.).
infleksija (lat. inflexio savijanje) opt. skretanje
svetlosnih zrakova sa njihovog pravog puta;
muz. menjanje glasa, tona; gram. menjanje,
oblici.
inflektirati (lat. inflectere) savijati, pre-gibati,
menjati; gram. staviti nad samogla-snik akcenat
cirkumfleks. inflektor (nlat. inflector) naprava
koja se mee na okna za ventilaciju i kroz
koju ulazi u okno spoljni vazduh. inflikcija
(lat. inflictio, infligere naneti, zadati; priiniti)
prav. dosuivanje kazne, odreivanje kazne;
izvrenje kazne. inflorescencija (nlat. inf
lorescentia) bot. 1. cvat; inflorescencija
kompozita (lat. in-florescentia composita)
sloeni cvat; inflorescencija simpleks (lat.
inflorescen-tia simplex) prosti cvat;
inflorescencija racemoza (lat. inflorescentia
racemosa) grozdasti cvat; 2. procvetavanje,
cvetanje, rascvetavanje. inflorescirati (nlat.
inflorescere) procvetavati, procvetati, rascvetavati se. influentna
maina fiz. na naelu elektrine influence
osnovana maina za proizvoenje elektriciteta.
influenca (nlat. influentia, ital. influenza)
uticaj, upliv; fiz. elektrina influenca ili
elektrostatika indukcija pojava kada se neko
nenaelektrisano telo naelek-trie unoenjem
njegovim u polje jednog naelektrisanog tela, a
im se udalji iz toga polja, elektricitet potpuno
iezava; magnetna influenca svojstvo npr.
gvoa koje u polju jednog magneta postaje i
samo magnet?">o, ali gubi magnetizam im se
magnet dovoljno udalji te se gvoe ne nalazi u
njegovu polju; med. zarazna i veoma prilepljiva
bolest sa temperaturom, klonulou, bolovima u
miiima i zglobovima, kaljem, glavoboljom
itd., grip, vrled, vrlesija, kunjalica; rorina; vet.
konjska bolest slinavica. influencirati (ital.
influenzare) uticati, uplivisati, imati uticaja na
koga ili to; zaraziti, okuiti; podmititi,
potkupiti, zadobiti za.
influksizam (lat. influxus uticaj, upliv) fil.
shvatanje po kojem dua i telo vre jedno na
drugo takav uticaj da svaki deo jednoga
izaziva u drugom promene koje odgovaraju
promenama na samom njemu.

influksija

363

influksija (lat. influxio) uticaj, upliv; sistem

influksije v. influksizam.
influksionist(a) (lat. inf luxus) fg. pristalica
influksizma.
influksus (lat. influxus) fiz. v. influenca;
influksus fizikus (lat. influxus physi-cus)
fiziki uticaj (tj. uticaj tela na duu).
informan (lat. informis) bezoblian, bez
odreenog oblika; ruan, nakaradan; bez
reda, protivan redu.
(formant (lat. informans, informantis)jHrB.
termin kojim se oznaava prirodni nosilac
jezika kao osnovni izvor. nformat (nlat.
informativum) prav. pravio miljenje, sud o
emu, u obliku miljenja ili saveta, koji trai
neki sudija od nekog pravnika radi svog
linog obave-tavanja; pravio uputstvo koje je
ve dobijeno.
informativ (nlat. informativum) prav. v. informat.
informativan (nlat. informativus) obave-stan,
obavetavan, koji slui za obavetenje,
obavetajan, pouljiv; informa-TIVNJG list list
koji slui samo za upoz-navanje italaca sa
dogaajima i injenicama; informativne sluba
obavetajna sluba.
informatika (lat. informare) nauka o iskoriavanju informacija za upravljanje i
donoenje odluka u privredi, nauci i tehnici.
informator (nlat. informator) obaveta,
obavestilac,
obavetavalac,
izvestilac;
domai uitelj; za enu: informatorka.
informacija (lat. informatio) pouavanje,
upuivanje,
uputstvo;
obavetavanje,
obavetenje;
raspitivanje;
obavetenost;
obavest, izvetaj, izvee; sudsko iz-vianje,
istraga.
Informbiro naziv za Informacioni biro" koji
su 1947. godine osnovale komunistike i
radnike partije istonoevropskih i nekih
zapadnoevropskih zemalja i koji se od 1948.
godine do svoga raspu-tanja 1956.
angaovao
protiv
nezavisne
politike
Jugoslavije i KPJ.
informirati (lat. informare) pouiti, uputiti;
obavestiti,
obavetava,
izvesti-ti,
izvetavati; informirati se obave-tavati se,
obavestiti se, raspitati se.
informisati v. informirati.
Infortijatum (nlat. infortiatum) prav. drugi
deoDigesta, od 2138. knjige, deo zborni-ka
Korpus jurne civilne.
infortuna (nlat. infortuna) astrol. poloaj neke
planete koji predskazuje nesreu, naroito s
obzirom na dve zlokobne i neprijateljske
planete, Mars i Saturn, od kojih se Mars zove
infortuna minor (lat. infortuna minor) = manja
nesrea, a Saturn infortuna major (lat.
infortuna maior) = vea nesrea.

infulirati

infra (lat. infra) predl. pod, ispod, nie; pril.

dole, nie (supr. supra, super); infra--svet svet
beskrajno malog, tj. svet atoma (supr. suprasvet svet beskrajno velikog, tj. svet vasionskih
razmera); infra-crveni zraci zraci talasne
duine iznad 8 dese-tohiljaditih milimetara
koji ne izazivaju oseaj ula vida, nevidljivi
zraci sa toplotnim dejstvom.
infrazvuk fiz. naziv za mehanino treperenje
vrstih, tenih i gasovitih tela, iji je broj
treptaja toliko mali da ga oveje uho ne
moe osetiti.
infraktor (nlat. infractor) prav. prekrilac
ugovora; prestupilac zakona.
infrakcija (lat. infractio) naruenje, pre-krenje,
prestup, povrede; prekid, npr. sporazuma,
saveza; med. prelom, naroito delimian
prelom kosti.
infra mikrobi (lat. infra, gr. mikros mali, bios
ivot) biol. iva bia koja se ne mogu videti ni
pod najjaim mikroskopskim uvelianjem.
infrastruktura (lat. infra pod, ispod, nie,
structura od struere slagati, sklapati) temelj,
osnova, podloga; osnova za privredni i
drutveni razvoj, koju ine: saobraajne
mrea (putevi, eleznike pruge, kanali i sl.),
vodene instalacije, izvori elektrine i dr.
energije,
objekta.
namenjeni
javnim
potrebama osvetljenje, parkovi, trgovi,
domovi zdravlja, bolnice, dispan-zeri, kole
itd.).
infuzija (lat. infusio) ulivanje, nalivanje,
polivanje; natapanje, poparivanje; med. unoenje tenosti, obino tzv. fiziolokog
rastvora (kuhinjske soli) pod kou ili u krvne
sudove radi nadoknaivanja krvi ili telesnih
sokova; fig boansko nadahnue.
infuzoran (nlat. infusorius) nalivni, natop-ni,
koji je postao prisipanjem neke tenosti ili
potapanjem u tenost.
infuzorije (lat. infusoria) pl. zool. trepljare,
nalivnjaci (jednoeline, mikroskopski sitne
ivotinjice sloenog unutarnjeg sastava, sive
u vazduhu, vodi i drugim tenostima).
infuzorij(um) (nlat. inf usorium) sprava za
polivanje; zool. trepljara, nalivnjak; up.
infuzorije.
infuzum (lat. infusum) naliv, doliv, ono to
se naliva, to se dosipa.
infula (lat. infula) bela ili crvena vunena
vezoglava koju su nosili oko ela, kao
ukras, svetenici i druga neprikosnovene lica
kod starih Rimljana; kod katolika: biskupska
ili opatska kapa; biskupski eir, traka na
biskupskom eiru.
infulirati (nlat. infulare) podariti biskupski eir,
tj. proizvesti za biskupa; infulirani opati opati
kojima je papa podario pravo da mogu nositi
znake bi-skupskog dostojanstva.

infunde

364

infunde (lat. infunde) dospi, dolij; infunde akve

fervide kvantum suficit ili sufi-cijentem
kvantitatem (lat. infunde aquae fervidae
quantum sufficit, sufficientem quantitatem)
farm. uspi vrele vode koliko je potrebno (ili:
koliko je dovoljno).
infundibulum (lat. infundibulum levak) zool.
levkasto udubljenje, npr. u treoj modanoj
komori; levak u glavonoaca; pluni mehur i.
inhabilan (lat. inhabilis) nevet, nevian,
nespretan; prav. nesposoban.
inhabilitet (nlat. inhabilitas) nesposobnost;
inhabilitas testijum (lat. inhabilitas testium)
prav. nesposobnost svedoka.
inhalator (nlat. inhalare, inhalator) med. aparat
pomou koga se vri udisanje pare ili gasova
(inhalacija).
inhalacija (nlat. inhalatio) med. udisanje pare ili
gasova koji se razvijaju iz izvesnih tenosti,
bilo prirodno ili pod uticajem zagrevanje i
kljuanja; inhalacioni aparat v. inhalator;
inhalacione bolesti bolesti koje nastaju usled
udisanja ko-dljivih gasova; inhalaciono
leenje leenje vetakim udisanjem
gasova, pare i dr.
inhalirati (lat. inhalare) med. udisati, usi-savati.
inherentan (lat. inhaerens) prirodno i
nerazdvojno spojen ili udruen sa, bitan,
svojstven, nerazdvojan.
inherencija (nlat. inhaerentia) prirodna i
nerazdvojna pripadnost, nerazdvpjnost, bitno
pripadanje emu, odnos dveju stvari u kojem
se jedna moe zamisliti samo u drugoj, odnos
svojstava jedne stvari prema toj stvari,
akcidencija prema supstanci-ji, npr. okrugloa
inherira krugu; prav. ostajanje pri emu,
nepoputanje.
inherirati (lat. inhaerere) bitno pripadati, biti
nerazluljiv od; biti nerazdvojno spojen ili
udruen sa; prav. produiti, nastaviti, ostajati
pri emu, ne poputati.
inheritor (nlat. inhaeritor) prav. naslednik; za
enu: inheritorka.
inhibirati (lat. inhibere) zadravati, zadrati,
spreiti, spreavati, zabraniti, zaustaviti.
inhibitoran (nlat. inhibitorius) koji zabranjuje,
kojim se zabranjuje to, koji zadrava, koji
spreava.
inhibitori (lat. inhibere zadravati, spreavati)
supstance koje svojim prisustvom u malim
koncentracijama usporava-ju ili sasvim
zaustavljaju jednu odreenu reakciju ili
proces.
inhibitorijale (nlat. inhibitoriale)npaB. sudska
naredba o zabrani; inhibitorij(um).
inhibitorij(um) (nlat. inhibitorium) prav. v.
inhibitorijale.
inhibicija (lat. inhibitio) fiziol. zadravanje
neke organske radnje, funkcije, voljom ili
nevoljnom fiziolokom rad-

incizivan

njom; psih. spreavanje Koje se vri voljom,

ili nagonski i podsvesno, na kakav uvstveni
podstrek ili drugo duevno stanje; prav.
zabrana (viega suda) da se po nekoj stvari
obustavi postupak (u niem sudu).
inhoativa (nlat. inchoativus) poetni, uvod-ni;
verba inhoativa (lat. verba inchoativa) pl.
gram. glagoli koji pokazuju poetak neke
radnje ili stanja.
inhoativan (lat. inchoativus) poetni, uvod-ni;
verba inhoativa (lat. verba inchoativa) pl.
gran. glagoli koji pokazuju poetak neke
radnje.
in hok kazu (lat. in hoc asu) prav. u ovom
sluaju, u datom sluaju.
in hok pasu (lat. in hoc passu) prav. u ovome
sluaju, s obzirom na ovaj (ili: na dati) sluaj.
in honorem (lat. in honorem) u ast.
inhumanacija (lat. homo, ovek, humanus
oveiji, nlat. inhumanatio) kol. oove-enje,
pooveenje, ovaploenje Hristovo.
inhumanitet (lat. inhumanitas) neovenost;
neobrazovanost, neblagorodnost, neljubaznost.
inhumacija (nlat. inhumatio) ukop, ukopavanje, sahranjivane, sahrana.
incentiv (lat. incentivum) sredstvo za nadraivanje, za podsticanje, za podstrekavanje.
incentivan (lat. incentivus) koji daje ton;
podstican, podstrekavan, podbadan, uzbudan, koji uzbuuje, nadraan, koji nadrauje, uzbudljiv, nadraljiv, razdraljiv.
inceracija (nlat. inceratio) uvotavanje,
uvoenje, prevlaenje voskom, prelivanje
voskom, meanje sa voskom; meanje suve
materije sa kakvom tenou dok se ne
zgusne kao vosak.
incerirati (lat. in, sega vosak, incerare) uvotiti,
uvotavati, prevui (ili: preliti) voskom;
pomeati sa voskom.
incest (lat. in, castus edan, incestus) prav.
rodoskvrnjenje, rodoskvrnavljenje, spolno
optenje sa bliskim srodnicima sa kojima je
brak, zbog srodstva, zabranjen (npr. izmeu
oca i erke, majke i sina, brata i sestre).
inciviliziran (lat. civis graanin, incivilis)
neobrazovan, neuljuen; grub, surov, prost.
incivilizovan v. inciviliziran.
incident (lat. incidens) dogaaj, sluaj,
neprijatan sluaj; zamerka, prigovor,
primedba, upadica; sporedan dogaaj,
sporedna radnja; mali sukob.
incidentan (lat. cadere, incidens) upadni;
umetnut; uzgredan, sporedan, sluajan; incidentni ugao opt. upadni ugao (supr. refleksioni ugao ili refrakcioni ugao).
ncidencija (nlat. incidentia) opt. upadanje, upad.
incizivan (nlat. incisivus) zasecan, koji zaseda,
nagrizan, koji postepeno nagriza;

incizivi

365

med.
koji rastvara, koji razblauje; fig.
zajedl>iv; otar.
incizivi (nlat. incisivi se. dentes) pl. zool.
sekutii, senjaci (zubi); incizores.
incizija (lat. incisio) rasecanje, zarez, pro-sek;
otvaranje leine.
incizores (nlat. incisores) pl. zool. v. incizivi.
incizorij(um) (nlat. incisorium) med. no kojim
se otvaraju leine; sto na kojem se otvaraju
leine.
inckzum (lat. incisum) usek; gram. umetnuta
reenica; umetak, parenteza.
incizura (lat. incisura) usek, razrez; med.
izdubljenje na ivici kosti ili na hrska-viavim
delovima.
incineracija (lat. in, ini gen. cineris pepeo)
pretvaranje u pepeo spaljivanjem; pogrebni
obiaj spaljivanja mrtvaca ;up. kremacija.
in cirka (nlat. in circa) otprilike.
incitancije (lat. incitancia) pl. med. sredstva koja
izazivaju uveavanje ivotne sveine i
delatnosti.
in (eng. inch, lat. uncia) mera za duinu u
Engelskoj = 1/12 engleske stope (foot) =
2,54 cm.
indijel v. indil.
indil (tur. incil, gr. eyaggelion) evanelje;
sveta knjiga.
pitala (tur. insallah, arap. ina'allah) ako Bog
hoe, ako Bog da!
Iokasta (gr. lokaste) mit. ena tebanskog kralja
Laja, mati i, posle Lajove smrti, ena
Edipova (kod Homera Episkasta); Jokasta.
Iona (gr. 16) mit. ki Inaha, kralja u Argosu,
koju je Zevs voleo, ali, da bi svoju ljubavnicu
sakrio od ljubomorne Here, pretvorio ju je u
belu kravu. Hera izmoli tu kravu sebi na
poklon i poveri je Argusu, udovitu sa sto
oiju, na uvanje. Po Zevsovoj naredbi
Hermes ubije Argusa, ali Hera pusti na Ionu
jednog obada koji ju je gonio kroz ceo svet,
dok nije u Egiptu dobila preanji oblik i
nala spas; posle su je u Egiptu potovali kao
botinju Izidu.
ipekakuana (port. ipecacuanha) bot. biljka iz
porodice Rubiacea, jajastog lia, belog cveta
i modrog ploda, koren joj se upotrebljava kao
sredstvo za povraanje (bljuvai koren"),
preznojavanje, ienje i kao lek protiv
kalja; raste u Brazilu.
iperit hen. opti naziv za grupu opasnih bojnih
otrova
plikavaca
(di-hlor-dietil--sulfid),
unitavaju kou, stvaraju rane, izazivaju
greve, povraanje i dr.; naziv po belgijskom
mestu Ipru (Ypres), gde je, 1917. god., prvi
put upotrebljen.
ipsacija (lat. ipse sam, nlat. ipsatio) samozadovoljavanje
spolnog
nagona
kod
mukaraca, ena i dece putem spoljnih i
misao-nih
nadraaja
spolnih
organa;
masturba-cija, manustupracija, onanija.

iracionalizam

apse (lat. ipse) sam, lino, glavom;ipso jure (lat.

ipso iure) samim pravom, samo sobom, samo
po sebi; pleo fakto (lat. ipso facto) samim
delom, tim samim.
ipsizam (lat. ipse sam, nlat. ipsismus) sebinost,
samoljublje; egoizam.
ipsiloida (gr. ypsilon, eldos vid, oblik) znat.
av modane kore, nazvan tako zbog slinosti
sa grkim slovom ipsilon (Y).
ipsilon (gr. u psilon golo i") dvadeseto slovo
grke alfabete.
ipsisima verba (lat. ipsissima verba)^. najsopstvenije rei, tj. pravo i tano navede-ne
rei (pesnika, mudraca i sl.).
ipso fakto (lat. ipso facto) samo po sebi, po
prirodi stvari.
ipsofon (lat. ipse sam, gr. phone glas, zvuk)
aparat koji automatski belei (na traci ili
elinoj vrpci) obavetenja koja kasnije moe
da ponovi.
Iralt. boginja srdbe kod starih Rimljana.
irada (arap. irada tur. irade zapovest) u
bivoj Turskoj: zvanian spis, ukaz (u formi
carske naredbe) koji se dostavlja velikom
veziru radi objavljivane.
iradijacija
(nlat.
iradiatio)
ozraivanje,
ozraenje, osvetljavanje, zraenje; zrakasto
irenje; ozraenost, obasjanost; fig. ozarivanje, ozarenje, ozarenost; ont. pojava da
svetli (beli) predmeti izgledaju na tamnoj
(crnoj) osnovi vei nego isto toliki tamni
(crni) predmeti na svetloj (beloj);med. irenje
bola izvan granica obolelog dela tela',lingv.
irenje jedne gramatike kate-gorije s nekog
odreenog podruja na druga.
mradijirati (lat. irradiare) ozraiti, ozra-ivati,
zraiti, osvetljav&ti, obasjavati; zrakasto se
iriti; fig. zraiti (npr. umom); ozariti,
ozarivati.
iranski jezici porodica indoevropskih jezika
koja, sa indijskim, sainjava arijsku grupu
jezika; najstariji je staropersijski i avestijski
jezik na kome su napisane svete knjige
pristalica Zaratustrinih; u ovu grupu, pored
ostalih, spada jo novo-persijski, kurdski i
afganski jezik.
irascibilan (nlat. irascibilis) sklon gnevu, ljutit,
durnovit, plahovit; ab irato (lat. ab irato) u
ljutnji, u razdraenom stanju, izdata npr.
kakva naredba i sl.
iracioialan (lat. irrationalis) nerazuman, koji
nije
obdaren
razumom;
nerazloan,
nepametan, koji je iznad razuma", protivan
razumu, koji se razumom (umom) ili
pojmovnim miljenjem ne moe shvatiti, koji
se ne moe dovesti u sklad sa zakonima
loginog
miljenja;
mag.
neracionalan;
nesamerljiv obinim veliinama kao to su
prirodni
brojevi;
neizraljiv
obinim
(krajnjim) razlomkom, pravim ili nepravim;
obino se kae za korenove, npr.
iracionalan broj\| 2.
iracionalizam (lat. irrationalis) fil. metafizike
gledite kome je polazna taka.

iracionalitet

366

za posmatranje i shvatanje sveta ono to je

nerazumno i nepodlono zakonima nauke.
iracionalitet (nlat. irrationalis) nerazumnost,
neobdarenost razumom; nesagla-snost sa
razumom, neshvatljivost pojmovima, ono na
to se ne mogu primeniti zakoni logike; mat.
neracionalnost,
nesa-merljivost
obinim
veliinama, kao to su prirodni brojevi;
neizraljivost
obinim
(krajnjim)
razlomkom, pravim ili nepravim.
iracionalnost v. iracionalitet.
irvas zool. vrsta severnog jelena, niskog rasta,
Rangifer tarandus.
irealan (lat. irrealis) koji nije stvaran, nestvaran;
gram. nezbiljski.
ireverzibilan (nlat. irreversibilis) nepovra-tan;
ireverzibilni procesi oni iji pravac i tok ie
moe da se vrati natrag, npr. ivotni procesi
(razvitak od jajeta do pune zrelosti
organizma), istorijski dogaaji i dr.;fot. proces
koji se ni na jedan jedini nain ne moe
potpuno povratiti (svi drugi procesi su
reverzibilni, tj. povratljivi). Drugim reima:
ireverzibilni proces je onaj posle ijeg
proteka ne moe se ak upotrebom svih u
prirodi postojeih sredstava (reagencija)
uspostaviti svuda tano poetno stanje, tj.
ne moe se celokupne priroda povratiti u
stanje koje je imala u poetku procesa.
irevolucionaran (nlat. irrevolutionarius) nebuntovan; protivan revoluciji i njenim
naelima, koji nije pristalica revolu-cionarnih
naela i metoda.
iregularan (nlat. irregularis) nepravilan;
neredovan, netaan, neuredan; iregularna
vojska deo vojske koji nema veze sa
redovnom vojskom, ak ni izmeu sebe nije
jednoobrazan s obzirom na odelo i opremu,
neredovna vojska; iregularan puls med.
neuredno kucanje bila.
iregularitet (nlat. irregularitas) nepravilnost;
neredovnost, neurednost; u katolikoj crkvi:
nemanje jedne od osobina koje se smatraju
neophodno
potrebnim
za
dobi-vanje
svetenikog ina ili zvanja.
iregularnost v. iregularitet.
Iredenta (ital. Italia irredenta) 1. neosloboena Italija", politiki savez u Italiji, od
1878, koji je teio za ujedinjenjem svih
krajeva u kojima se govori italijanski i u
kojima ima Italijana sa tadanjem
Kraljevinom Italijom; 2. u XX veku tenja
reakcionarnih i faisti-kih krugova Italije za
proirenjem granica svoje zemlje, naroito na
podruje Istre i dalmatinske obale; 3. ovinistika politika svojatanja tuih teritorija.
iredentizam politika ili program Ireden-te i
iredentista.
iredentisti (ital. irredento) pl. pristalice Iredente;
fig. svi oni koji tee za prisa-

iridektomija

jedinjenjem neke oblasti, koja je u tuoj

dravi. irezoluto (ital. irresoluto) muz.
kolebljivo,
manje odmereno, manje tano. irezolucija
(nlat. irresolutio) nereljivost,
neodlunost, kolebljivost. irekuzabilan (lat.
irrecusabilis) koji se ne
moe odbaciti, odbiti ili odrei. ire lativitet
(nlat. irrelativitas) nemanje odnosa, nesuodnosnost, osamljenost, nevezanost sa. irelevantan (nlat. irrelevans)
neznatan, beznaajan, siuan, mali, koji je bez vanosti, nevaan. irelevantnost (nlat. irrelevans)
v.irelevancija. irelevancija (nlat. irrelevantia)
neznatnost,
beznaajnost, siunost; irelevantnost;
pl. beznaajne, neznatne, siune stvari.
ireligiozan (lat. irreligiosus) bezveran, koji
nema vere, nepoboan, bezboan.
iremedijabilan (lat. irremediabilis) koji se
ne moe izleiti, neizleiv. Irena (gr.
eirene mir) mit. jedna hora, ki
Zevsa i Temide, boginja' mira i sloge;
Eirena; astr. asteroid otkriven 1851.
irenarhija (gr. eirene mir, archfa vladavina) mirovni sud; vladavina mira i reda.
ireneje (gr. eirene mir) pl. pesme o miru,
miroljubive pesme. irenika (gr. eirene mir)
teol. nauka o miru,
uenje o miru. ireparabilan (fr.
irreparable) nepopravljiv, nenadoknadiv, nepovrativ. iresistibilan
(nlat. irresistibilis) kome se ne
moe odoleti, neodoljiv. irespektuozan (nlat.
irrespectuosus) koji ne
ukazuje, koji ne odaje potovanje.
iresponzabilitet (nlat. irresponsabilitas)
neodgovornost. irigator (nlat. irrigator)
staklena, gumena
ili limena posude1 sa gumenim crevom za
klistiranje, ispiranje enske usmine,
drugih organa i rana. iriga goran (nlat.
irrigatorius) koji slui za
navodnjavanje, za zalivanje. irigacija (lat.
irrigatio) navodnjavanje, zalivanje; med. ispiranje, utrcavanje, naroito ispiranje enske usmine pomou irigairigirati (lat. irrigare) navodnjavati, zalivati;
med. ispirati ensku usminu pomou irigatora.
irigoskopija (lat. irigare natapati, gr. sko-reo
gledam) rendgenski pregled creva posle
unoenja kontrastnog sredstva kroz analni
otvor.
irideza (gr. iris duica, doneo tresem,
potresam) med. operativno proirivanje zenice
putem izvlaenja jednog dela duice.
iridektomija (gr. iris, ektome isecanje) med.
vetake obrazovanje zenice putem ise-canja
jednog dela duice u oku, kada je

iridenkleizis

367

zenica pokrivena izratajima duice ili

ronjae.
iridenkleizis (gr. iris, enkleio zatvorim,
zakljuam) med. oboljenje oka koje dolazi od
toga to duica pritiskuje ronjau.
irideremija (gr. iris, eremia nedostatak)med
nedostatak kod duice usled ega oko ne
moe da podnosi svetlost i otrina vida uopte
opada (u tome sluaju moraju se nositi
naoari u boji); aniridija.
iridescencija (lat. iridescens) prelivanje u
razliitim bojama prouzrokovano interferencijom.
iridizirati (gr. iris, nlat. iridium) v. iri-zirati.
iridij(um) (nlat. iridium) hem. elemenat,
atomska masa 192,2 redni broj 77, znak Ir,
kao srebro beo metal, koji se veoma teko (tek
na 2450) topi; upotrebljava se za izradu
normalnih mera, hemijskih sprava i pera za
pisanje.
iridirati (lat. ridere, irridere) ismevati, rugati
se, izrugavati se.
iridodeza (gr. iris, desi vezivanje, veza)hlr.
operacija u kojoj se ona duica obezbeuje u
izvesnom poloaju vezivanjem.
iridodijaliza (gr. iris, dialysis odvajanje)
med. vetake odvajanje one duice od
zraice.
iridodoneza (gr. iris, doneo tresem, drmam)
vetake odvajanje one duice od zraice.
iridologija (gr. iris, 1o^a)med. dijagnostika
oiju.
iridoptoza (gr. iris, ptosis pad) med. sputanje
duice.
iridotomija (gr. iris, tome seenje)med. zase-.
canje one duice.
iridocela (gr. iris, kele prosutost) med. prosutost
one duice kroz ronjau.
irizacija (gr. iris duga) pojava duginih boja
nastalih interferencijom svetlosti koja se
odbila s lica i sa poleine veoma tankog
sloja nanetog na neku povrinu.
irizirati (gr. iris duica) pokazivati dugine
boje, prelivati se u duginim bojama; izraivati
predmete i stvari u duginim bojama;
iridizirati.
Iris (gr. Iris) mit. ki Taumasa i Elektre,
boginja duge, krilata vesnica i slui-teljica
bogova (zato to su stari Grci zamiljali dugu
kao vest s neba; Prida; astr. ime jedne od
manjih planeta, pronaena 1847. god.
iris (gr. iris duga) alat. duica u oku; bog.
perunike, bogia; iris staklo providno staklo
koje se preliva u duginim bojama; iris
kamenje kristali, naroito razne vrste
kvarca, koji se prelivaju u duginim bojama;
iris ulje etarsko ulje koje se spravlja od
korena perunike ili ljubiice; iris tampa
tampanje u arenom, kod koga se razne boje
istovremeno tampaju sa jedne ploe tako da
na svojim ivicama prelaze jedna u drugu.

isagogika
iritabilitet (lat. irritabilitas) razdraljivost,
nadraljivost, sposobnost ive supstancija da
odgovara na spoljne nadraaje menjanjem
ivotnih procesa. Ova sposobnost nije
svojstvena samo ivim sistemi-ma, jer su i
anorganski sistemi sposobni da na promene
okoline i uslova odgovore menjanjem (tako
se, npr., brzina svakog hemijskog pretvaranja
menja sa svakom promenom temperature).
iritans (lat. irritans) med. v. iritancije.
iritancije (lat. irritantia) med. sredstva za
nadraivanje, koja sistem sudova i mii-a
pokreu na ivlju delatnost; jedi. iritans.
iritativan (nlat. irritativus) nadraan, nadraavan, koji drai, koji nadrauje, koji
izaziva ivlju delatnost, npr. miia i dr.;
razdraen, razdraavan, koji razdrauje.
ritacija (lat. irritatio) draenje, nadraivanje,
nadraenje;
draenost,
nadrae-nost;
razdraivanje, razdraenje; raz-draenost;
ogorenje, gnev, srditost.
iritis (gr. iris duica) med. zapaljenje duice
(oka).
irmologija (gr. eirmos, logos re, govor)
bogoslubena knjiga u kojoj su sabrani irmosi,
zbirka irmosa; crkvene pesme, irmosi;
poznavanje irmosa, pevanje irmosa.
irmos (gr. eirmos) poetna strofa pravoslavne
crkvene pesme, prema ijoj se melo-diji
pevaju ostale pesme; vrsta pesme u
pravoslavnom bogosluenju.
iroborirati (lat. irroborare) prav. pojaati,
potkrepiti.
irogacija (lat. irrogatio) prav nametanje kazne,
dosuivanje kazne.
irogirati (lat. irrogare) prav. nametnuti, dosuditi
kome to, naroito kaznu.
ironizirati (nlat. ironisare) na fin nain
ismevati, podsmevati se, podrugivati se kome
ili emu.
ironije (gr. eironefa, lat. ironia) fina prikrivena
poruga koja se sastoji u tome to se njome
kazuje ba protivno onome to se, u stvari
misli i hoe da kae, npr. kada se plaljivcu
kae da je hrabar, gladnom da je sit, glupom
da je pametan itd.; metodom ironije naroito
se sluio Sokrat u razgovoru s onima koji su
svoje znanje precenjivali.
ironian (gr. eironikos) podrugljiv, podsmeljiv,
zajedljiv.
iroracija (lat. ros, roris rosa, nlat. irroratio)
oroavanje, oroenje;med. prskanje, kropljenje.
iro (ma. iros pisar) kico, gizdelin, enskar,
razmetljivac.
isagoga (gr. eisagoge) uvod, uvoenje (u neku
nauku).
isagogika (gr. eisagogike) vetina uvoenja u
neku nauku, uvodna nauka; naroito:

isagogian

368

nauka koja slui kao uvod u prouavanje

Viblije.
isagogian (gr. eisago uvodim) koji slui kao
uvod u neto, uvodni.
Isak (hebr. Ishak) sin Avrama i Sare, drugi
praotac Jevreja, na udan nain spasen da ne
bude prinesen na rtvu.
iskariotizam podlo izdajstvo (po Judi Iskariotu,
ueniku Hristovom, koji ga je izdao za ZO
srebrnjaka).
islam (arap. islam) odanost, predanost bogu;
ovim je imenom Muhamed nazvao religiju
koju je osnovao i iji se najstariji doku-menti
nalaze uKoranu i u Haditu; osnovi islama
sastoje se u ovih pet glavnih taaka: 1.
vera u Alaha kao jedinog boga i u njegovog
poslanika Muhameda; 2. salat, moljenje bogu
pet puta dnevno: molitva, recitovanje svetih
rei, klanjanje i okretanje lica Meki; 3. zakat,
prilog za sirotinju; 4. post u mesecu
ramazanu; 5. hadiluk na abu u Meki;
islamizam.
islamizam (arap. islam) v. islam.
isperdaiti (pere.) istegnuti kou, uglaa-ti; fig.
istui, izudarati.
Ispolkom (rus. Ispolkom Izvrni odbor)
1. Ispolkom Kominterne Izvrni odbor
Komunistike internacionale; 2. skr. naziv za
Ispolnitelvnv komitet Soveta raboih,
krestlnskih i krasno-areiskih deputatov
(Saveta
radnikih,
seljakih
i
crvenoarmejskih delegata).
istam geogr. uska kopnena prevlake izmeu
dva mora (naziv prema Korintskoj prev-laci
Isthmos, koja spaja Peloponez sa grkim
kopnom).
istamske igre v. pod Istmos.
Istar mit. asirsko ime boginje Astarte.
Ister i Istar antiko ime za Dunav.
isteso tempo (ital. istesso tempo) muz. isti tempo.
istiva (tur. istifa) bela zemlja od koje se
prave lule.
istifan (tur. istifan, ngr. stefanos) vrsta
enskog pokrivala za glavu; nevestin venac.
istmijske igre v. pod Istmos.
istmitis (gr. isthmos vrat) med. v. angina.
istmoragija (gr. isthmos vrat, regnymi
prskam, pucam) med. krvarenje vratnih
sudova.
Istmos (gr. Isthmos) zemljouz, prevlaka,
naroito Korintske prevlaka koja vezuje
Peloponez sa srednjom Grkom; istmijske igre
viteke utakmice koje su svake druge godine
odravane na Istmosu, u omoriko-vom gaju
posveenom bogu Posejdonu, i to svagda u
prvoj i treoj godini olimpijade; utakmice su
bile gimnastike i muzike; istamske igre.
istorizam (gr. historia) fil. sklonost da se
duhovne i kulturne tvorevine (pravo, moralnost, religija i dr.) posmatraju kao
proizvod istorijskog razvitka, ili da se

procenjuju kao istorijski uslovljene i

promenljive.
istorija (gr. historia) l. povest, nauka koja
istrauje i prouava prolost; 2. povesnica
(knjiga, udbenik); 3. pria, dogaaj; historija.
istorijski (gr. historikos) koji se tie povesti,
povesni; koji se pamti, uven; koji je stvarno
bio, taan.
istoriograf (gr. historia, grapho piem) pisac
istorije, povesniar.
istoriografija (gr. historia, grapho piem)
pisanje istorije.
istoriomatija
(gr.
historia,
mathema
poznavanje, nauka) izuavanje istorije.
istoricizam (gr. historia) l. socioloko i
filozofsko uenje koje posmatra ljude i
dogaaje ne po njihovoj unutarnjoj vrednosti,
nego u istorijskoj sredini, tj. u odnosu prema
drutvenoj sredini iz koje su ponikli; 2. tenja
da se umetnika dela objanjavaju metodom
iste istorinosti, iskljuujui kao prazno i
opasno svako estetsko posmatranje; 3.
shvatanje po kome je istorija, ostavljena
sopstvenoj moi i bez pomoi filozofije,
sposobna da utvrdi izvesne moralne i
religijske istine.
istoriar (gr. historikos) pisac istorije,
prouavalac istorije, povesniar ;histo-rik.
Isus (gr. Jesus) grki oblik jevrejskog imena
Jehoshua, tj. onaj ija je pomo Jehveh
(Jehova); up. Hristos.
Ishemija (gr. ischo zadravam, zaustavljam,
haima krv)lged. zaustavljanje krvoliptanje;
spreenost priticanja krvi usled pojave gra u
nekom krvnom sudu, npr. u mozgu.
ishemon (gr. ischo, haima) med. sredstvo za
zaustavljanje krvi.
ishiagra (gr. ischfon karlinjaa, sednjaa,
agra lov) med. v. ishijas.
ishialgija (gr. ishfon, algos bol) med. v. ishijas.
ishidroza (gr. ischo zadravam, zaustavljam,
hudor voda) med. nemogunost znojenja,
nemogunost isparavanja koe.
ishidrotian (gr. ischo, hudor) med. koji
spreava znojenje, koji dolazi od spreenosti (ili: nemogunosti) znojenja.
ishijadika (gr. ischfon) med. v. ishijas.
ishijadian (gr. ischfon) anat. sednjaa, koji
pripada sednjai ili koji je u vezi sa
sednjaom (npr. ishijadini ivac, ishijadina arterija itd.); ishijadina sredstva
lekovi protiv bolova u kukovima.
ishijas (gr. ischfon karlinjaa, sednjaa)
med. neuralgino oboljenje ishijadinog ivca,
koji se nalazi na zadnjoj strani buta (sastoji
se u jakim bolovima du toga ivca, tj. od
krsta pa zadnjom stranom sve do stopala);
iijas, ishijadika, ishiagra, ishialgija.
ishion (gr. ishion) znat. kukaa, karlinjaa,
karlina kost; os ishii (nlat. os ischii)
sednjaa.

ishnofon

369

ishnofon (gr. ischns slab, tanak, phone glas)

ovek tanka, slaba glasa; tepavac, mucavac.
ishuretika (gr. ischo zadravam, uron
mokraa) pl. med. sredstva koja zadravaju
mokrau.
ishuretina sredstva v. ishuretika.
ishurija (gr. ischo zadravam, zaustavljam,
uron mokraa) med. prestanak izbacivanje
mokrae zato to bubrezi kod zapaljenja
bubrega ili kolere, ne izdvajaju mokrau, ili
usled mehanikih prepreka u mokra-nim
kanalima npr. kamena, otoka i dr.; anurija.
Ital (gr. Italos) mit. pravedni kralj Bru-tija; po
njemu nazvane Italija.
Igala (dat. Itala) najstariji starolatinski prevod
Biblije, iz koga je docnije postala Vulgata.
Italija iredenta (ital. Italia irredenta) v.
Iredenta.
italijavizam (fr. italianisme) svojstvenost
italijanskog jezika.
italijanizacija (fr. italianisation) poitalijanjavanje,
poitalijanjenje,
nasilno
pretvaranje pripadnika drugih narodnosti u
Italijane; zanoenje u govoru na italijanski,
upotrebljavani u govoru italijanskih izraza.
italijanizirati (fr. italianiser) poitalija-niti,
poitalijanjivati; silom pretvarati u Italijane;
zanositi u govoru na italijanski, sluiti se u
govoru italijanskim izrazima.
italijanisimi (ital. Italianissimi) pl. Italijani koji
su, u tenji i zahtevima za slobodom Italije,
bili najuporniji, najei, najodluniji i
najnepomirljiviji
rodoljupci;
sing.
italijanisimo.
italijanisimo (ital. Italianissimo) v. italijanisimi.
italik (fr. italique) tip. kosi slog, kosa latinska
tamparska slova, kurzivna slova, kurziv.
Italiot (gr. Italiotes) prastanovnik Italije,
naroito Velike Grke.
italofil onaj koji je prijateljski raspoloen prema
Italijanima i svemu italijanskom.
italofob onaj koji je neprijateljski raspoloen
prema Italijanima i svemu italijanskom.
itacizam novogrki izgovor starogrkog jezika,
po kojem se samoglasnici i, u, e, oi, ei ne
izgovaraju razliito, nego svi kao i"; supr.
etacizam.
item (lat. item) prid. takoe, isto tako; dalje,
nadalje.
iterativan (nlat. iterativus) ponovl>en, pokovan,
koji se vie puta dogaa, uestan, uestao.
iterativnost (lat. iterare ponoviti) llngv. osobina
glagola da oznaava radnju koja se ponavlja,
koja je uestale (poskakivati i sl.).

24 Leksikon

iterativum (lat. iterativum) gram. uestali glagol

(koji iskazuje radnju koja se ponavlja, npr.
lupkati, skakutati).
iteracija (lat. iteratio) ponavljanje, obna-vljanje.
iterbij(um) (naziv po mestu otkria
vedskom selu Ytterby) hen. elemenat, znak
Yb, atomska masa 173,04, redni broj 70;
pripada grupi retkih zemalja.
itinerarij(um) (lat. itinerarium) opis puta,
putovoa; spisak stanica i postaja koje se
nalaze na drumu izmeu dva velika mesta, sa
naznaenjem odstojanja jedne od druge;
molitva koju kat. svetenici treba da itaju
kada su na putu (lat. itinerarium clericorum).
itinerer v. itinerarijum.
itrij(um) (lat. yttrium) hen. element, znak Y,
atomska masa 88,905, redni broj 39; pripada
grupi retkih zemalja.
iindije (tur. ikindi, ikinci drugi) veernji as
koji deli vreme na polovine; trea po redu od
pet dnevnih molitava kod muhame-danaca,
koja se obavlja uvee, po zalasku sunca.
Ifigenija (gr. Iphigenefa) kit. ki kralja
Agamemnona i Klitemnestre. Da bi se
umilostivila boginja Artemida koja je,
srdita na Agamemnona, spreavala odlazak
Helena iz Aulide u Troju Agame-mnon je
hteo da je prinese boginji na rtvu, ali je
ova odnese na Tauridu i uini svojom
svetenicom. Tu spase svoga brata Oresta i
pobegne s njim i kipom Artemidinim u Atiku,
gde je umrla kao svetenica. U svetskoj
umetnosti i knjievnosti predmet mnogih
obrada: Es-hil, Sofoklo, Euripid, Rasin, Gete;
opera od G luka.
iftira (tur. iftira, arap. iftira) kletva, obeivanje, ogovaranje; srebroljublje.
iftihar (arap.) slava, ast;
ihnevmon (gr. ichneumon) zool. faraonski
pacov, mala i krvolone ivotinja iz porodice
cibetke (nlat. viveridae), ivi u Junoj Evropi i
Egiptu; stari Egipani su ga oboavali.
ihnognomika (gr. ichnos trag, gnome
saznanje, uvianje) vetina ulaenja u trag,
vetina pronalaenja traga.
ihnograf (gr. fchnos, grapho piem) onaj koji
crta plan ili nacrt, crta plana ili nacrta.
ihnografija (gr. fchnos, grapho piem,
opisujem) opisivanje traga; nacrt, plan
graevine.
ihor (gr. ihor) prvobitno: krv bogova, etar-ska,
krvi slina tenost to tee u ilama bogova;
med. sukrvica, krvna surutka (nlat. serum
sanguinis); gnoj.
ihram (arap. ihram, tur. ihram) beli nesai-veni
ogrta muhamedanskih hadija koji idu u
Meku na hadiluk.
ihti- (gr. ichthys) predmetak u sloenica-ma sa
znaenjem: riba, riblji.

ihtijar

370

ihtijar (arap. ihtiyar, tur. ihtiyar) star ovek,

starac.
ihtijeleum (gr. ichthys, lat. oleum ulje) riblje
ulje, riblji zejtin.
ihtiografija (gr. ichthyos, graphia) opisivanje
riba.
ihtiodonti (gr. ichthyos, odus, oddntos zub) pl.
kol. okamenjeni riblji zubi.
ihtioza (gr. f chthyos) med. vrsta kone bolesti:
kraljutica, tj. suenje i perutanje koe.
ihtioidan (gr. ichthyo-eides) slian ribi, kao
riba, u obliku ribe.
ihtiokola (gr. ichthys, kolla lepak) riblji lepak,
riblje tutkalo, morunin mehur od koga se
pravi lepak, kit, engleski flaster i dr.
ihtiol (gr. ichthys, lat. oleum ulje) med.
mineralno ulje koje sadri fosilne ostatke
riba (gusta, bistra, neprijatna mirisa i ukusa
tenost, upotrebljava se poglavito za leenje
enskih spolnih organa, crvenog vetra i
raznih konih oboljenja).
ihtiolit (gr. ichthys, lithos kamen) min. riblji
kamen.
ihtiolog (gr. ichthys, 16gos) poznavalac riba,
prouavalac riba.
ihtiologija (gr. ichthys, logfa) nauka koja se
bavi prouavanjem riba.
ihtiomantija (gr. ichthys, mantela prori-canje)
proricanje po utrobi riba.
ihtiomorf (gr. ichthys, morphe oblik, vid)
slika ribe; otisak ribe; riblji kamen.

Itar

ihtiomorfan (gr. ichthys, morphe) ribast, u

obliku ribe, slian ribi, kao riba, ribolik.
ihtiomorfit (gr. ichthys, morphe) v. ihtiomorf.
ihtiosaur (gr. ichthys, sauros guter) riba-guter, prepotopska ivotinjska vrsta
iz jurskog perioda, sredina izmeu ribe i
gutera. ihtioteologija (gr. ichthys, theos
bog, logfa)
dokaz za postojanje boga, na osnovu toga
to postoje ribe. ihtiotipoliti (gr. ichthys,
typos otisak,
lithos kamen) pl. riblji otisci u kamenu.
ihtiotomija (gr. ichthys, temno seem,
reem) anatomija riba. ihtiofagi (gr.
ichthys-phagoi) pl. riboderi, ribojedi; ljudi koji se hrane samo
ribom (kao npr. neka divlja plemena u
Africi i na obalama Arabije i Crvenog
mora). ihtiofagija (gr. ichthys-phagla)
hranjenje
ribom; up. ihtiofagi. ihtiti (gr. ichthys-ites)
pl. riblje okamenotine. iijas (gr. ischfon karlinjaa,
karlina
kost) med. re nepravilno obrazovana, v.

ishijas.

ipan (ma. ispan) upan. ipggali (tur. iftahU)

koji ima volju za jelom,
sa apetitom; eljan. Itar naziv fenianske
boginje Astarte
kod starih Asiraca.

J
J, j jedanaesto slovo nae irilice, etrnaeste
nae latinice; kao skraenica: J. S. ili J. Chr.
Jezus Hristus (lat. Jesus Christus) Isus
Hristos; J. N. R. J. = Jezus Nazarenus Reke
Judeorum; J. u. D. = juris utrijuskve doktor;
jun. = junior; hen. J = jod.
jabana (tur. yabana pustinja, divl>ina) tuina,
inostranstvo; jalovina, neobraivana zemlja.
jabandija (tur. yabanci) stranac, tuin.
jabiru (braz. jabiru, jaburu) zovi. barske ptica
June Amerike, slina aplji, samo znatno
vea.
java (tur. yava$) blago, sporo; polako, lagano,
tiho; java, java! samo polako! im. slab,
mek duvan.
javka (rus. nvka) 1. ugovorena tajna re,
reenica ili kakav znak za raspoznavanje
koji se upotrebljava u straarskoj slubi u
vojsci ili pri susretu ilegalaca, lo-zinka; 2.
lice preko kojeg ilegalna orga-nizacija
odrava vezu sa svojim lanovima ili
drugom slinom organizacije!.
jagluk (tur. yaglik) rubac, marama, maramica.
jagma (tur. yagma) plen, pljaka, grabljenje,
otimanje, pljakanje.
Jago (p., port. Jago) lice u ekspirovoj tragediji
Otelo", ije su spletke i intrige dovele do
tragine propasti (katastrofe) Otela i
Dezdemone; fig. spletkar, smutljivac.
jaguar (braz. jagoara) zool. krvolone ivotinja
iz roda maaka, ameriki tigar.
jazija (tur. yazi od yazmak pisati) pismo,
pisanje, natpis, list pisane hartije.
jazidija (tur. yazici) pisar.
jaija (tur. uaua) peak; rod vojske u staroj
Turskoj peadija.
jak (tibet.) 1. zool. vrsta azijskog goveeta crne
boje, debele koe i duge dlake, otpo-ran i
snaan, pripitomljen slui kao i nae
domae govee; Poephagus grunniens.
jak (rus. Hk) 2. sovjetski tip aviona nazvan po
konstruktoru A. S. Jakovljevu.
jaka (tur. yaka) okovratnik, kragna; deo
enske narodne nonje koji se nosi preko
ramena.
jakaranda (braz. jacaranda) vrsta junoamerikog drvea, slina akacijama, sa veli24*

kim zvoncastim ili ahurastim cvetovima

(drvo se naroito upotrebljava za fine
stolarske radove).
jakna (nem. Jacke) kratak enski ili muki
gornji kaput.
jakobinizam (fr. jacobin) stranka i politiko
shvatanje jakobinaca; enja za slobodom i
jednakou, radikalnost u zahte-vima za
slobodom.
jakobivski (fr. jacobin) koji se tie jakobinaca,
koji radi kao jakobinci; radikalan u
zahtevima za slobodom i jednakou,
oduevljen za slobodu.
jakobinci (fr. jacobins) pl. 1. po mestu gde su se
sastajali, ranijem dominikanskom manastiru
sv. Jakoba u Parizu, nazvani lanovi
politikog udruenja za vreme francuske
revolucije, koji su u svojim zahtevima za
slobodom i jednakou ili do krajnjih granica
i bili glavni oslonac Robespjera; otuda: ljudi
koji se energino zalau u zahtevima za
slobodom i jednakou, oduevljeni borci za
slobodu i jednakost u pravima graana; 2.
vrsta engleskog zlatnog novca.
Jakov po Bibliji unuk Avramov i sin Isa-kov.
Imao dvanaest sinova koji se smatraju
pravcima izraelskih plemena.
jakos ned. vrsta osipnog oboljenja, naroito
odomaena u Africi.
j akrep (tur. akrep) v. akrep.
jaktancija
(lat.
jactantia)
hvadisanje,
razmetanje, razbacivanje.
jakulator (lat. jaculator) baca, praka,
strelac, dilita; kod starih Rimljana: vojnik
naoruan kopljem.
jakut 1. koom obloena drvena laa u
istonom Sibiru, nazvane po tursko-tatarskom plemenu Jakuti.
jakut (gr. yakindos, tur. yakut) 2. rubin.
jakut-aga (tur.) stareina evnuha u sultanovom
dvoru.
jalija (tur. yah obala) pust, prazan prostor uz
renu ili morsku obalu; obala; povee prazno
mesto na periferiji grada; polje, ledina.
jamavas istonoindijski taft sa zlatnim i
svilenim cvetovima.
jamak (tur. yamak pomonik) pomonik u
poslu, majstorov pomonik, kalfa; para-

jamb

372

kuvar; regrut u janiarskoj vojsci; barjaktarev zamenik.

jamb (gr. fambos) poet. stihovna stopa koja se
sastoji od jednog kratkog i jednog dugog
sloga: i-, bio odomaen u pesmama u ast
Demetre i Baha, odatle preao u satiri-nu
poeziju Arhiloha; najpoznatiji stih koji se
sastoji od jamba je jagapski trime-tar ili senar.
jampski trimetar poet. v. jamb.

jang (kin. yang) pozitivni princip, naelo dobra,

u kineskoj filozofiji; supr. jin
japija (tur. yahni) vrsta jela: meso sa vite vrsta
zeleni, koje se dugo kuva.
janiar (tur. yeniceri nova vojska, vojnik nove
vojske) vojnik turske milicije koju je 1329.
ustanovio Orkan od mladih i zdravih
hriana-zarobljenika, nasilno pre-vedenih u
islam; 1360. sultan Murat je sproveo
organizaciju ove nove vojske i dao joj
izvesne povlastice, zbog ega su i mnogi
Turci u nju stupali. Ova vojska, odlino
opremljena, predstavljala je jezgro turske
peadije; docnije se jako osi-lila, tako da je i
samom sultanu bila opasna, zbog ega ju je
Muhamed P ukinuo 1826; jenjiar.
janiarska muzika vojna muzika u Turskoj, iji
su neki instrumenti uvedeni u vojne muzike i
na Zapadu; otuda: svaka potpuna vojna
muzika uopte.
jansenizam teol. uenje holandskog teologa i
biskupa Kornelijusa Jansena (1585
1638), koji je, u svojoj knjizi Augustinus",
uio, u duhu sv. Avgustina, da je milost boija
tolika da za nju nije potrebno posredovanje
crkve i uopte teio za religioznoetikim
produbljivanjem, ime je navukao na sebe i
svoje pristalice, janseniste, gnev katolike
crkve, naroito jezuita.
jansenisti pl. sledbenici i pristalice uenja
jansenizma.
jantar (rus. nntarB) min. v. ilibar; bog. glatki
bor.
januar (lat. Janus, januarius) Janusov
mesec", tj. mesec kojim godina poinje,
zimski mesec, sijeanj; ima 31 dan.
Janus (lat. Janus) mit. staroitalsko i rimsko
boanstvo, najpre bog sunca, docnije bog
godine, bog rata i mira, vremena i svakog
poinjanja uopte. Predstavljan je sa ezlom
u desnoj a kljuem u levoj ruci, i sa dva lica,
jednim mladikim kojim gleda napred, tj. u
budunost, a drugim starim kojim gleda
unazad, tj. u prolost. Njegov hram bio je u
miru zatvoren, a za vreme rata stalno
otvoren. Janusova politika politika sa dva
lica, politika vrdanja, nestalna politika.
japanska zemlja v. katehu.
Japet (gr. lapetos) mit. jedan od gigana, sin
Uranov i Gejin, brat Kronov, otac Prome-

Jafet

tejev, Epimetejev, Atlasov i uopte celog

ljudskog roda; simbol duboke starosti.
japija (tur. yapi) drveni graevinski materijal;
graa; telesna graa.
japunde (tur. yapunca, yapinca) ogrta, protiv
kie i snega, kina kabanica.
jarak (tur. ark) rov, prokop, kanal.
jaramaz (tur. yaramaz) nevaljalac, besposliar;
nepristojan, nestaan; zlikovac.
jaran (pere. uag) drug, prijatelj, povratim,
ljubimac, ljubavnik, dragan; pomonik.
jarbol (lat. arbor drvo, ital. albero) drveni ili
gvozdeni stub na brodu na koji se razapinju
jedra, zastave, signalni znaci i sl.; up. katarka.
jard (eng. yard) engleska mera za duinu od Z
eng. stope=0,91439 t.
jarma (tur. yarma) krupno samleveno ito kao
stona hrana, prekrupa.
jarovizacija (rus.) agrotehnika priprema
semena poljoprivrednih kultura pre setve radi
ubrzanje njihova razvitka i po-veanja
prinosa; postupak se sastoji od niza radnji:
tako se, na primer, seme ozime penice
pokvasi i dri na temperaturi od 10-15S i na
toj se temperaturi odrava sve dok ne pusti
klice, a onda se 15 dana dri na temperaturi
od 2-5S; ovim postupkom, ozima penica
dobiva
svojstvo
jare
(otuda
naziv
jarovizacija).
jaru ga (tur. yarik) vododerina, brazgotina,
pukotina; jarak.
jas (eng. yaws) med. vrsta kune bolesti u Africi
i junoj Aziji, hronina i zarazna bolest
koe; frambezija.
jaca (ital. yassa) tatarski zakonik.
jasmin (tur. yasemin) vot. poznata dbunasta
biljka sa belim cvetovima, veoma jaka i
prijatna mirisa.
jaspis (gr. faspis) min. veoma tvrd, neproziran
kamen u raznim bojama i arama, iz grupe
kalcedona.
jaspra v. aspre.
jastog (gr. astakos) zool. vrsta velikog morskog
raka vrlo ukusnog mesa; Homarus vulgaris.
jastuk (tur. yastik) uzglavlje, posteljni predmet
koji se stavlja pod glavu.
jatagan (tur. yatagan) kratak i kriv ma, kriva
sablja, poreklom iz Indije, nekad glavno
oruje turskih janiara; handar.
jatak (tur. yatak) gnezdo, leglo divljeg zvera;
mesto gde se poiva, postelja; skrovite
lopova ili hajduka; onaj koji pomae ili
skriva lopove, hajduke i uopte odmetnike od
vlasti i prekritelje zakona.
jati (ind. yati) etvrti stepen ivota kod
brahmanaca.
jatro- (gr. iatro-) v. pod ijatro-.
jauznovati (nem. jausen) varv. uivati.
Jafet (hebr. Jepheth) trei sin Nojev, koga su
smatrali praocem naroda rasejanih istono i
zapadno od Palestine (jafetiti) i grkim
Japetom; otuda: jafetski narodi i jezici =
indoevropski narodi i jezici.

jafetiti

373

jafetiti (hebr. Jepheth) pl. v. Jafet.

Jahve (hebr. Jahveh veni, nepromenljivi) ime
Boga u Starom zavetu; Jehova.
jahta (hol. jaghte, jaght, eng. yacht) vrsta
malih i brzih luksuznih jedrilica, brod na
jedra ili na mehaniki pogon za zabavno
plovljenje, jedrilica, sportski brodi.
Jehudija (tur. Yahudi) Hebrej, Jevrej, idov,
Izraelac.
jacea (nlat. jasea) bog. dan i no, sirotica; jacee
herba (nlat. jaseae herba) med. suvo lip!e
sirotice koje se upotrebljava kao sredstvo za
ureivanje stolice, obino sa ajem.
jacentan (lat. jasege leati, jacens) prav. koji lei,
ostavl>en, naputen, bez gospodara ili bez
naslednika, npr. jacentno imanje.
jacija (tur. jassy, jatsy) vreme kad treba ii na
spavanje; peta i poslednja dnevna molitva kod
muhamedanaca, dva asa po zalasku sunca,
oko 10 h uvee.
jamak
(tur.)
tanka
koprena
kojom
muslimanske ene pokrivaju glavu, lice do
oiju i grudi.
jamaar (tur.) materija od koje se pravi jamak.
jevanel... v. pod evanel...
jevanelist v. evangelist.
jete (tur. ege) vara. turpija.
jeger (nem. Jager) lovac, strelac; jegeri rod
vojske u Austro-Ugarskoj.
jegerke (nem. Jagerhemd) koul>a od ovije
vune koja se nosi preko donjeg rubl>a i
prsluka (nazvana po zoologu Gustavu Jegeru, 18321916).
jeglen (tur.) v. eglen.
jedek (tur. yedek od yedmek voditi) ue,
konopac; povodac od ulara; konj u povodu;
laa vuena o uetu.
Jeupak jedan od starih naziva za Roma koji
znai EgAanin jer se nekad mislilo da oni
potiu iz Egipta.
jezan (arap. ezan) poziv kojim mujezin sa
minareta pet puta dnevno poziva muslimane u
damiju na molitvu.
jezuit (lat. Jesus Isus, Societas Jesu Drutvo
Isusovo) pl. jezuiti, lanovi ili pristalice
Drutva Isusovog", katolikog reda koji je
1534. god. osnovao Injasio Lojola, za borbu
protiv reformatorstva i za obnovu snage i
uticaja katolianstva, papa Pavle (1540)
potvrdio ovaj red, papa Klement XIV (1773)
ga je ukinuo, a Pije UP (1814) ponovo
uspostavio. Dele se na etiri klase: novici,
sholastici, koa-djutori i profesi. Na elu reda
stoji general, sa seditem u Rimu, koga bira
generalna kongregacija doivotno. Jo se
zovu: lojoliti, po imenu svog osnivaa, i
isusovci; fig. dvolian ovek, licemer.
jezuitizam (lat. Jesus Isus) uenje Injasija
Lojole, osnivaa jezuitskog reda; shvatanja i
nain rada jezuita; fig. dvoli-nost,
licemerstvo, pritvornost.

Jeremija

jezuitski (lat.) koji se tie jezuita, koji je u vezi sa

jezuitima, koji je u duhu jezuit-skih naela i
jezuitskog rada; fig. dvolian, licemeran,
pritvoran.
Jezus (hebr. Jeschua, lat. Jesus) Isus; Jezus
Nazarenus Reke Judeorum (lat. Jesus Nazarenus Rex Judeorum) Isus Nazareanin, kralj
Jevreja (natpis koji je Pilat naredio da se
stavi na krst na kojem je Isus bio razapet).
jejun (lat. jejunus) slab, mrav; suvoparan,
otrcan, bezukusan, neduhovit.
jejunum (lat.) med. gornji deo tankog creva.
jektenija (gr. ektenem istezanje; uslunost) u
pravoslavnoj crkvi: kratka molitva koju
akon ili svetenik izgovara na liturgiji i u
kojoj su iskazane potrebe, duhovne i
materijalne, svih vernih (ima ih vie vrsta).
jektika (gr. ektikos naviknut, obian,
suiav) med. suica; v. tuberkuloze.
jektikacija (nlat. jecticatio) med. bacakanje,
trzanje, svako nepravilno kretanje tela u
nekim bolestima; drhtanje bila; vrsta
padavice.
jelej (gr. elaion) posveene ulje koje se
upotrebljava u crkvenom obredu (kod
pravoslavnih).
jelek (tur. yelek) prsluk.
jelinist v. helenist.
Jelisejska palata (fr. palais d e 1'Elysce) dvor
u Parizu koji je Luj XTV kupio za gospou
Pompadur; od 1871. u njoj stanuju
predsednici Francuske Republike.
Jelisejska polja (gr. Elysion, pedion) 1. nit. po
verovanju starih Grka i Rimljana: zemlja u
donjem svetu gde su, posle smrti, iveli u
milju i obilju ljubimci bogova, naroito heroji;
2. veliki bulevar u Parizu u kome stanuje
predsednik Francuske Republike; up.
Elisejska pol*a.
jelou-metal (eng. yellowmetal) uti metal",
legura (slitina) od 60 delova bakra i 40
delova cinka, veoma slina mesingu.
jsmsnije (tur. yemeni) vrsta lake plitke obue;
vezene papue.
jemin (arap. emin) upravnik, nadzornik.
jen (jap. uep) od 1871. novana jedinica u
Japanu = 100 sena'.
jendek (tur. hendek) jarak; anac, rov; en-dek.
jena (tur. yenge) v. ena.
Jenki (eng. Yankee) karakteristine ime za
stanovnike Sev. Amerike, naroito SAD.
Jenki-dudl (eng. Yankee-doodle) narodna
pesma Severnih Amerikanaca sa veoma ivahnom i originalnom melodijom, nekada
himna Sjedinjenih Drava.
jenjiar (tur. yeniceri) v. janiar.
jerarh (gr. hiereus svetenik, agsb vladam)
vladika, episkop, arhijerej.
jerej (gr. hiereus) svetenik.
Jeremija (hebr. Jirmejah) jedan od tzv. velikih
proroka Starog zaveta, koji je prore-

jeremijada

374

kao i oplakao razorenje Jerusalima u

svojim tubalicama, jeremijadama.
jeremijada (hebr. Jirmejah) naricaljka, tugovanka, alopojka, tuba lica (na zvana po
starozavetnom proroku Jeremiji, koji je u
svojim tubalicama prorekao i oplakao
razorenje Jerusalima); otuda: jadikovanje,
tugovanje, naricanje.
jeres (gr. hairesis izbor, prihvatanje, davanje
prvenstva) uenje koje se razlikuje i odstupa
od pravog uenja, naroito u pitanjima vere,
krivoverstvo, otpadnitvo; herezija.
jeretik (gr. hairetikos) onaj koji odstupa od
pravog uenja (naroito verskog), krivoverac, otpadnik.
jerihonska rua (lat. Anastatica hierochun-tica)
bog. letnja biljka koja raste na istonim
obalama Sredozemnog mora, stablo joj se iri
iznad same zemlje u mnogo ograna-ka, pod
kraj ivota postaje drvenasto i, poput
mahovine, ponovo oivi im se stavi u
vodu; otuda se zove i anastatika, tj. uskrnji
cvet.
jerihonske trube po biblijskoj prii Jevreji su,
osvajajui prastari grad Jerihon u Palestini,
sedam puta obilazili oko njegovih zidina
trubei, a kad su se sedmi put trube oglasile,
bedemi su pali i oni su uli u grad.
jerlija (tur. yerli) metanin, ovdanji; domorodac, uroenik; naziv za Turina koji se
od davnina naselio u nekom naem kraju.
jeroglifi (gr. hieros svet, glypho dubem) v.
hijeroglifi.
jeroakon (gr. hierodiakonos) kaluer akon.
jeromonah (gr. hiereus svetenik, monachos
kaluer) u pravoslavnoj crkvi: kaluer koji
moe vriti sve svetene radnje koje i tzv.
beli svetenik, svetenik--kaluer.
Jecaja (hebr. Jeschajahu) prvi od velikih
proroka" Starog zaveta, radio oko 740. do
700. god. pre n. e.; umro kao muenik.
jesidi pl. religiozna sekta u Mesopotamiji,
osnovana posle Muhamedove smrti, naroito
meu Kurdima (nazvane po svom osni-vau
eiku Jesidu); njihovo verovanje sadri
ostatke starog paganstva, sa primesama
hrianskog i muhamedanskog uenja;
obino ih zovu oboavaocima satane; jecidi.
jestastvenica (rus. estestvo) prirodopis.
jeti nepalski naziv za tzv. snenog oveka u
visokim predelima Himalaja.
Jehova (hebr. Jahveh, Jahovah veni, nepromenljivi) jevrejske ime za boga; Jehova
Zabaotgospodar svetova, tj. svih bia koja
postoje u vaseljeni = Gospod Savaot; Jahve.
jeerma v. eerma.
jidi (nem. jiidisch jevrejski) jezik kojim se
slue Jevreji u nekim zemljama centralne

JODIN

i istone Evrope; predstavlja meavinu

staronemakih, slovenskih i jevrejskih
jezikih elemenata; pie se jevrejskim
alfabetom. Poznata je knjievnost na jidi
jeziku.
Ji-kung (kin. Yu-kung) kanonska knjiga
Kineza, najstariji izvor kineske istorije.
j i n ( k i n . y i n ) k i n e s k e m e r a z a d u i nu
=24,556 t; takoe: mera za teinu = oko
600 g; fil. negativni princip, naelo zla, u
staroj kineskoj filozofiji; gin.
jovilabijum (lat. Jupiter, Jovis, nlat. jovila-bium)
astr. instrument za predoavanje kretanja i
poloaja planete Jupitera i njegovih
pratilaca.
joga (ind. yoga) hinduska filozofija, jedan od
est indijskih filozofskih sistema iji je
tobonji pisac Patandali; veruje se u
postojanje jednog praduha, tj. boanstva, i
tei se za sjedinjenjem sa tim boanstvom
putem krajnje uzdrljivost u svim vrstama
ulnog
uivanja,
ukoeno-u
tela,
zadravanjem
disanja,
intelektualnim
usredsreenom (koncentracijom) i moralnom
stegom; ovim putem postignuto sjedinjenje
dovodi do shvatanja Venog, proiavanja i
spasenja due; sastavni delovi joge uli su
u budizam.
jogi (ind. yogi) pristalica religiozno--filozofskog
uenja uoga;asket, isposnik, ovek koji, po
narodnom verovanju u Indi-ji, jakim
usredsreenjem (koncentracijom) volje moe
da razvije u sebi natprirodnu snagu.
jogunast (tur. yogun) tvrdoglav, svojeglav,
samovoljan.
jogurt (tur. joghurt) vrsta kiselog mleka,
veoma prijatna ukusa i velike hranljivo-sti;
postaje vrenjem mlenog eera koje izaziva
tzv. bugarski bacil; sadri, kada je u
zgusnutom stanju: belanevine (7,1%), masti
(7,2%), mlenog eera i mlene kiseline
(8,9%), vode (73,7%) i sve vitamine, naroito
A i D.
jod (gr. ioeides poput zagasite ljubiice, ion
zagasite ljubiica, eidos vid, oblik) hen.
element, atomska masa 126,9044, redni broj
53, znak J, pronaen 1811. u pepelu morskih
biljaka; prosto nemetalno telo crno-sive boje,
neprijatna mirisa, u vodi se veoma slabo
rastvara; upotrebljava se u medicini kao jako
antiseptino sredstvo; jodin.
jodat (nlat. iodum) hek. jodno-kisela so.
jod-vodonik hem. v. jodovodonik.
jodid (nlat. iodum) hem. jedinjenje joda s
drugim elementom, naroito sa metalom
(npr. olovom, gvoem, srebrom i dr.);
veoma osetljiv na svetlost, zbog ega se
naroito upotrebljava u fotografiji.
jodizam (nlat.) med. trovanje jodom usled
uzimanje joda i jodovih preparata u veim
koliinama.
JODIN (gr. 1OP) hem. V. JOD.

jodipin

375

jodipin (nlat.) hem. jedinjenja sezamovog ulja sa

jodom, jodni preparat koji lako resor-buje,
upotrebljava se kao lek protiv sipnje (astme),
arterioskleroze, rahitisa, sifi-lisa i dr.
jodirati (nlat.) hem. pomeati s jodom; premazati jodom (npr. posrebrenu bakarnu
plou, pomou jodne pare, pokriti tankim
slojem jod-srebra pri izraivanju fotografija).
jodikalij(um) hem. preparat joda koji se spravlja
od istog joda; u medicini se upotrebljava kao
unutarnje sredstvo, a naroito mnogo u
fotografiji.
jodlanje (nem. jodeln) nain pevanja kod
stanovnika planinskih predela vajcarski,
Austrije i Slovake; sastoji se u brzom
prelazu iz prirodnog glasa u visoki fal-set;
jodlovanje.
jodlati (nem. jodeln) pevati na osoben nain, brzo
izmenjujui prsne glasove sa grlenim;
jodlovati.
jedva tinktura med. rastvor joda u alkoholu,
upotrebljava se u medicini kao' spoljno
antiseptino sredstvo.
jodni preparat med. svaki lek koji je napravljen
pomou joda.
jodovodonik hem. jedinjenje joda i vodonika.
jodometrija hem. metod kvantitativne analize u
hemiji, koji se zasniva na redukciji
elementarnog joda u jodid-jon.
jodoform (nlat. iodum, forma, oblik) hem.
jedinjenje joda, SNJ3, stvara ute heksagonalne kristale slatka ukusa i afranova
mirisa; u medicini se upotrebljava kao
antiseptino sredstvo; slui za posipanje
rana i sl.
jodoformisati v. jodoformovati.
jodoformovati med. jodoformom leiti, jodoformom proeti.
jodoformizam (nlat. iodoform) med. trovanje
usled leenja jodoformom.
jozefinizam socijalno-politike i crkvene
reforme koje je austrijski car Josif P
(17651790) eleo da sprovede u svojoj
dravi, a koje su bile zadojene i proete
duhom tzv. prosveenog apsolutizma.
jozefinist pristalica jozefinizma, politikog
programa austrijskog cara Josifa P.
jok (tur. yok) ne, nije, nema.
Jokasta (gr. lokaste) mit. v. Iokasta.
jokus (lat. jocus) igala, lakrdija; joci kauza (lat.
joci causa) radi ale, u ali, iz ale.
jole (hol. jol, eng. yawl) sp. amac preklo-pne
%rae, znatno iri od skulera; dobro
izdrava talase, zbog ega ga upotrebljavaju
na moru i rekama za vebanje u veslanju.
jolda (tur. yolda?) drug, drugar; saputnik,
pratilac.
jolpaz (pere., tur. yolpaz) skitnica, besposliar,
bitanga.

jonski

jomen (eng. yeoman) slobodni sopstvenik

zemljita koji nije plemi, seljak; dvorski
sluga;
kraljevski
gardist-konjanik
u
Engleskoj.
jomenri (eng. ueoapgu) konjica narodne vojske
u Engleskoj, sastavljena od slobodnih
sopstvenika zemlje (upotrebljava se pogla-vito
za uJuivanje unutarnjih nereda); vrsta
kraljevske telesne strae (oko 250 ljudi).
jon (gr. ion ono to ide, ono to grede) pl. joni
fiz. materijalni deli, atom (ili skupina
materijalnih delia, atoma) sa elektrinim
nabojem koji se kree u elektrinom polju,
bilo u gasu bilo u tenosti, dakle spoj
elektrinih i materijalnih atoma, ili atomskih
grupa; up. anjon, katjon.
Jona (hebr. Jonah) jedan od jevrejskih starozavetnih proroka iz IX v. pre n.e.
joni (gr. ion) pl. fiz. v.' jon.
jonizam (gr. lones) zbir duhovnih osobina
starih Jonjana; up. jonski.
jonizator (nlat., gr. ion) fiz. v. jonizacija.
jonizacija (gr. in) fiz. u elektrolitima, tenostima
koje provode elektricitet, JONI ve postoje koji
nose struju, a u gasovi-ma koji provode
elektricitet oni se moraju tek proizvesti.
Obrazovanje jona u gaso-vima zove se
jonizacija ili jonizovanje, sam gas u stanju
provodljivosti jonizovan, pomona sredstva
koja obrazuju j one zovu se jonizatori;
jonizacija
nadljubiastom
svetlou,
Rendgenovim
zracima,
ra-dioaktivnim
zracima, usijanim meta lima, elektronskim
udarom.
jonizovanje (gr.) fiz. v. jonizacija.
jonizovati (nlat., gr. ion) dovesti u stanje
jonizacije.
jonij(um) hen. radioaktivni izotop hemijskog
elementa torijuma.
jonikus (gr. ionikos) u antikoj metrici:
etvoroslona, jonska, stihovna stopa sa dva
kratka i dva duga sloga, obino se javlja u
obliku: i i - - (lat. ionicus a minori), ili: - - i i
(lat. ionicus a maiori).
jonosfera (gr. ion, od ienai ii, sphaira lopta,
kugla) sloj atmosfere u debljini od nekoliko
stotina kilometara, nalazi se na visini veoj
od stotinu kilometara od Zemlje i sadri
veoma mnogo jona.
jonski (gr. ionikos) koji pripada Joncima,
jednom starrgrkom plemenu; jonski dijazrejrar nareje Jonjana; jonski stil, jonski
stubovi arh. stubovi ija je glava" (kapitl)
imala zavojite, spiralne ukrase; jonski stih v.
jonikus; jonska kola fil. najstarija filozofija
starih Grka, iji su predstavnici: Tales iz
Mileta,
Anak-simander
iz
Mileta,
Anaksimenes iz Mileta, Heraklit iz Efeza,
Anaksagora iz Klazomene i Diogenes iz
Apolonije (po ovim filozofima naela
prirode su: ili voda, ili beskrajno, ili vazduh,
ili vatra kao lotos, ili duh itd.).

jontoforeza

376

jontoforeza (gr. ion, iontos, phoresis

noenje) med. leenje putem jonizacije,
naroito kod hroninih i akutnih oboljenja
zglobova.
jopac (nem. Affe) majmun; jopica majmunica.
jorgan (tur. yorgan) posteljni pokriva
postavljen vatom i proiven.
jorgovan (pere., tur. erguvan) ukrasni grm iz
porodice maslina sa lepim grozdastim
mirisnim cvetovima plave i bele boje; Syringa
wulgaris, fam. Oleaceae.
jorkir (eng. yorkshire) po engleskoj grofo-viji
Jorkunazvana rasa dosad najplemeni-tijih
svinja bele, retke dlake i uspravnih uiju;
dostie teinu od 500 kg.
jota (gr. iota) ime devetog slova grke azbuke
(g.); izgovaralo se kao i", ali ponekad,
naroito izmeu suglasnika, i kao ,,j"; fig.
neto malo, sitno, neznatno, beznaajno.
jotacizam odvie esto ponavljanje slova jota;
nesposobnost izgovaranja jote", jedna vrsta
tepanja.
johimbin farm. alkaloid iz kore drveta jo-himbe
koje raste u tropskim krajevima Amerike;
upotrebljava se kao sredstvo za pojaanje
muke snage", naroito za po-jaanje
erekcije.
juan (kin. yuan) novana jedinica u NR
Kini.
jubilar (lat. jubilare) slavljenik, onaj koji
proslavlja ju bile j neega, npr. ivota, braka,
knjievnog ili umetnikog rada, slubovanja
u nekoj struci, vladanja itd.
jubilate (lat. jubilate) u katolikoj crkvi: trea
nedelja posle Uskrsa, nazvana po lat.
poetku 66. ili 100. psalma: Jubilate,
Likujte, veselite se.
jubilej (lat. annus jubilaeus, nlat. jubilaeum)
proslava dana ili godinjice nekog dogaaja ili
perioda ivota od 100, 75, 60, 50, 25 ili 10
godina.
jubileum (nlat. jubilaeum) v. jubilej.
juvancije (lat. juvare pomagati, juvantia) pl.
med. sredstva za pojaavanje lekova, sastoj-ci
koji se meaju u lekove da bi im se pojaalo
dejstvo.
juvel (lat. jocus, fr. jouai, ital. gioiello, eng.
jewel, hol. juweel) bruen dragi kamen,
adiar; nakit, dragocenost.
juveli (hol. juweel) pl. v. juvel.
juvelir (hol. juWeellier) trgovac adiarima ili
nakitom; vetak u izraivanju adia-ra i
nakita, zlatar.
juvenalije (lat. juvenalia) mladike sveanosti
kod starih Rimljana, proslava mladosti u vezi
sa pojavom prve brade.
juvenilan (lat. juvenilis) mladiki, mlade-naki,
mladalaki; juvenilna voda geol. voda koja
postaje, u unutranjosti Zemlje, od vodene
pare.
juvenilitet (lat. juvenilitas) mladost, mladalatvo, mladika nezrelost.
juventa (lat juventa) mladost, doba mladosti;
mladika snaga; mit. boginja mladosti kod
Rimljana; juventus.

judofil
juventus (lat. juventus) v. juventa.
juga (sskr. yuga) u sanskrtu: doba ili period
sveta, kojih ima etiri, a odgovaraju zlatnom,
srebrnom, gvozdenom i bakarnom dobu
klasinih naroda.
jugalan (lat. jugum jaram, jugalis) spojen,
zdruen, udruen; brani, svadbeni; jar-meni,
koji se tie jarma; slian jarmu; jugalna kost
(lat. os jugale) anat. jagodnjaa, jagodina kost.
juger (lat. jugerum) jedinica mere zemlji-nog
poseda u starom Rimu (3200 t2), odgovara
naem nazivu jutro, ral, lanac i sl.; takoe
oznaava i njivu, oranicu.
jugovinil (skr. jugoslovenski polivinil-hlorid)
hem. sintetika plastine masa, polimer
vinilhlorida, od koje se izrauje vetake
platno, vetaka koa, izolacioni materijal i
dr.
jugularan (nlat. jugularis) anat. vratni, gr-kljanski,
koji se tie vrata ili grkljana, kotalaki;
jugularna vena vratna ili ko-talaka vena.
Juda (hebr. Jehudah) l. etvrti sin Jakova i
njegovo pleme; posle podele carstva zasebna
drava, koja se zvala i Judeja; 2. Isusov
uenik koji ga je izdao za ZO srebrnjaka;
otuda: izdajnik, ovek koji je gotov da sve
uini i proda za novac.
judaizam (lat. Judas) judejska ili jevrejska vera,
jevrejske shvatanje, jevrejski nain rada i dr.,
jevrejstvo.
judeks (lat. judex) sudija, sudac; sub judice
prav. pod sudijom, pod sudom, tj. jo nereeno.
judika (lat. judica) u katolikoj crkvi: peta
nedelja posta, nazvana po lat. poetku 43.
psalma: Judica me, Sudi mi.
judikatoran (nlat. judicatorius) prav. sudski,
sudijski, koji spada u nadlenost suda (ili:
sudije).
judikatum (lat. judicatum) presuda, sudska
odluka, sudsko reenje; res judikata (lat. res
judicata) pravio vaea odluka, stvar pravio
zavrena, sudska odluka koja stupa na snagu.
judikatura (lat. judicare suditi) organizacije i
rad sudskih organa, pravosue.
judikacija (lat. judicatio) suenje, presui-vanje,
donoenje presude.
judicijalan (lat. judex sudija, judicalis) sudski;
sudijski.
judicijaran (lat. judiciarius) v. judicijalan.
judicij(um) (lat. judicium) sudstvo, pravosue;
sudska istraga, suenje, parnica; sud,
miljenje, shvatanje; pravna radnja, pravni
postupak;
sudnica;
mo
rasuivanja,
otroumlje.
judiciozan (nlat. judiciosus) sposoban da rasuuje, razborit, razuman, razloan, smiljen, otrouman, mudar.
judofil (lat. Judas Jevrejin, philos prijatelj)
onaj koji voli Jevreje, prijatelj Jevreja.

judofob

377

judofob (lat. Judas Jevrejin, gr. phobos strah)

v. antisemit.
juzbaa (tur. yiizbasi) kapetan u nekadanjoj
turskoj vojsci, zapovednik bul>uka (ete).
jukluk (tur. yiikluk) ormar, obino uzidan,
uklopljen u zid; polica ili udubljenje u zidu
za smetaj stvari (odela, posteljine i dr.),
dolap.
juksta (lat. juxta) pril., predl. pored, ublizo, kod,
kraj, do, uz; kod hartija od vrednosti, lozova i
akcija sa kuponima: crta, redovno u nekoj
drugoj boji, koja pokazuje gde treba kupon
odsei; jukstim.
jukstapozicija (nlat. juxtapositio) stavljanje (ili:
metanje) jednog pored drugog, grani-enje s
neim, slaganje spolja, dodavanje.
jukstim (lat. juxtim) pril., preda. v. juksta.
juksuk (tur. yuksuk) napretek.
jul (lat. Julius, Julii) sedmi mesec u godini,
mesec etve, srpanj, ima 31 dan (nazvan u
ast Julija Cezara, koji je izveo reformu
kalendara, a toga se meseca rodio; pre njega
se zvao kvintilis); juli.
juli (lat. Julius, Julii) v. jul.
julijaiski kalendar kalendar koji je popravio i
uveo Julije Cezar postavivi mu kao
osnovicu Sunevu godinu, umesto dotadanje
meseeve godine, koja se zbog toga zove
julijanskom godinom. Po ovome kalendaru,
koji se jo zove stari kalendar ili stari stil,
danas se jo upravlja pravoslavna crkva, dok
se zapadne crkve upravljaju po kalendaru
koji su, za pape Gregora H, izraunali
nauenjaci 1582. i koji se zove novi stil, ili
gregorijan-ski kalendar; razlika izmeu ova
dva kalendara iznosi 13 dana.
jun (lat. junius = Junonius) esti mesec u
godini, lipanj, ima ZO dana (nazvan,
verovatno, po boginji Junoni, kojoj je bio
posveen); juni.
Junajted pres (eng. United Press) Ujedinjena
tampa", najvea novinska agencija u Severnoj Americi.
juni (lat. junius = Junonius) v. jun.
junien dek (eng. Union Jack) popularan naziv
za britansku dravnu zastavu.
junior (lat. juvenis mlad, junior mlai) lan
podmlatka nekog, naroito sportskog,
drutva, pripravnik.
juniorat (nlat. junioratus) prav. nasledstvo
najmlaih u najmlaoj liniji; imanje koje ee
daje na uivanje samo mlaim svetenicima
(kod katolika).
juniori (lat. juniores) pl. mlai lanovi,
podmladak nekog sportskog drutva (za
razliku od starijih, reprezent? tavnih lanova
drutva, seniora).
juniperus (lat. juniperus) bog. smreka.
junker (nem. junger Herr mlad gospodin,
Jungherr, Junker) mladi gospodin", tj.
mladi plemi, naroito (mali) seoski plemi
u Pruskoj, oficirski priprav-

jurator

nik;
Junkerska
napmtja
reakcionarna
plemika partija u Nemakoj, koja se protivila izjednaenju Jevreja i hriana u
graanskim pravima i bila protiv velikih
gradova, po njihovom shvatanju gnezda
socijalnih pokreta i revolucija; junker-ska
politika ratoborna politika, koju su u
Nemakoj uglavnom vodili oficiri sa bivim
kajzerom Vilhelmom P na elu, politika
zveckanje sabljom.
junkerirati (nem. junkerieren, junkern) iveti
(ili: ponaati se, biti besan) kao junker, iveti
u neradu; biti ratoboran, zveckati sabljom.
junkers voj. tip nemakih aviona u P svetskom
ratu,
najpre
transportnih
a
docnije
bombardera (nazvan po nemakom konstruktoru i fabrikantu aviona Junkersu).
junktim (lat. jungere spojiti, sjediniti, junctim)
psih. namerno stajanje dvaju kompleksa misli
i oseanja, koji su stvarno u slaboj ili
nikakvoj vezi, radi pojaavanja efekta.
junktura (lat. junctura) veza, spoj, sastav,
zglob; poloaj, okolnost.
Junona (lat. Juno) mit. ki Saturna i Reje,
ponosna i ljubomorna sena i sestra Jupiterova, boginja meseca, domainstva i braka
(kod Grka joj odgovara Hera); astr. jedna od
malih planeta izmeu Marsa i Jupitera,
otkrivena 1804. god.
junferica (prema nem. Jungferschaft nevinost,
devianstvo) nevina, edna devojka, devica.
Jupiter (lat. Juppiter) l. mit. najglavniji i
najmoniji bog starih Rimljana, bog munje i
groma (gromovnik), zatitnik polja i prava
(kod Grka Zevs ili Kronion), sin Saturna i
Reje, brat Neptuna i Plutona, mu i brat
Junonin.
Jupiter (lat. Juppiter) 2. astr. najvea planeta u
naem Sunevom sistemu, od Sunca udaljena
778 miliona kilometara, a 5*/2 puta dalja od
Zemlje; vidi se golim okom.
jura (po planini Jura) geol. v. jurska formacija.
jurament (lat. juramentum) prav, zakletva;
juramentum manifestacionis (lat. juramentum
manifestationis) zakletva kojom dunik,
poto prethodno da podatke o svom
materijalnom stanju, tvrdi pred sudom da
nita od imanja nije zatajio ni prikrio.
jura novit kurija (lat. jura novit curia) prav. sud
zna pravo; naelo po kome sud mora da
poznaje zakone i da zna pravo, tako da
stranke ne treba da mu ga dokazuju.
jurat (lat. juratus) prav. onaj koji je poloio
zakletvu, koji je zaklet; jurata depozicio (lat.
jurata depositio) iskaz dat pod zakletvom;
jurata renuncijacio (lat. jurata renunciatio)
odricanje neega pod zakletvom.
jurator (lat. jurator) polaga zakletve, zakleti
svedok, zakleti sudija.

juratoran

378

juratoran (lat. jigage zakleti se, nlat.

juratorius) prav. pod zakletvom, dat ili
uinjen pod zakletvom.
juratorij(um) (nlat. juratorium) obeanje dato
pod zakletvom.
juracija (lat. juratio) zaklinjanje, polaganje
zakletve.
jurget duguljasta tikvica, obino se jede
punjena samlevenim mesom; jurgeta.
jure (lat. jus pravo, jure) s pravom, po pravu; de
jure ili eko jur (lat. de jure, eh jure) c
pravom, po pravu, s pravnog gledita; jure
divimo (lat. jure divino) s boanskim pravom,
po boanskom pravu; omni jure (lat. omni
jure) sa svim pravom, s punim pravom.
jurekonzultus (lat. jureconsultus) prav. v. juriskonzultus.
juridice (lat. juridice) dril. v. juridian.
juridian (lat. juridicus) pravni, sudski,
zakonski, koji ide zakonskim putem, putem
zakona; pril. juridice.
jurne (lat. jus pravo, ten. juri prava) kvid jurio
(lat. quid juri) to je pravo, to je po pravu;
biti sun jurio (lat. sui juri) biti svoj
gospodar, tj. ne biti pod oin-skom vlau; biti
alijeni jurio (lat. ali-eni juri) biti podloan
tuoj vlasti, naroito oinskoj; jurio
studiozus (lat. juri studiosus) pravnik;
jurio utrijus-kve doktor (lat. juris utriusque
doctor) doktor oba prava, tj. rimskog i
kanonskog (graanskog i crkvenog).
jurisdikcija (lat. jurisdictio) pravda, pravo,
pravosue, sudstvo; pravo suenja, nadlenost
suda; oblast javnog suda, delokrug suda.
juriskonzultus (lat. jurisconsultus) pravnik,
poznavalac prava i zakona; jurekonzultus.
jurisprudencija (lat. jurisprudentia) pravna
nauka, pravna uenost; nain sudskog
reavanja, sudska praksa.
jurist(a) (lat. jus pravo, nlat. jurista) pravnik,
poznavalac prava.
juristicij(um) (nlat. juristitium) v. justi-cij(um).
juristika persona v. pod persona.
juristiki (nlat. jurista) svojstven pravni-cima,
koji se tie prava ili je u vezi sa pravom,
pravniki,
pravni,
sudski,
zakonski;
juridian; juristiko lice pravio lice, pravio
telo.
juri (tur. yiiruyus od yiiriimek hodati, *
napredovati) navala, napad.
jurodiv (rus. gorodivi aav, sumanut) budala
Hrista radi", naziv apostola Pa-vla i ostalih
apostola. Rusi smatraju da se na ovakvim
jurodivima, ludacima od roenja, ispoljila
volja boija, zbog ega ih nazivaju bojim
ljudima" i veruju da imaju mo proricanja; u
V veku: oni koji su se izlagali ruglu i
ismevanju
smatrajui
to
moralnim
savrenstvom.
jurska formacija kol. doba u razvitku Zemljine
kore, nazvano po planini Juri; u ovo doba
bio je veliki deo Evrope pod

jyc retorzionis

morem, a Atlantski okean bio je kopno; u

ovoj formaciji naeni su mnogi ostaci
organskog sveta (ribe kotunjae, kor-anje,
krokodili, naroito ihtiosauri, pleziosauri i
dr.).
jurta (rus. kzrta pere. jurd) pokretni stan, koliba
Kirgiza i ostalih sibirskih no-mada, kirgiski
ator; zimski stan Kam-adala koji je, u
stvari, pokrivena zemu-nica.
juruk (tur. yuruk) 1. pripadnik nekadanje
janiarske pomone vojske, 2. nomad, ovek
bez stalnog prebivalita. jus (lat. jus, sskr.
yoh) pravo, pravinost, pravda, sila i vlast
koja proistie iz prava; sumum jus suma
injurija (lat. sum-mum jus summa injuria)
posl. najvee, tj. najstroe, pravo esto je
najvea nepravda. jus agracijandi (nlat. jus
aggratiandi) prav.
pravo pomilovanje. jus gencijum (lat. jus
gentium) meunarodne
pravo. jus divinum (lat. jus divinum)
boansko
pravo.
jusiv (nlat. jussivus) gram. v. imperativ. jus in
sakra (lat. jus in sacra) pravo to ga
ima crkva nad svojim lanovima. jus
jurandum (lat. jus jurandum) prav. zakletva. jus
kanonikum (lat. jus canonicum) kanonsko
pravo, papsko pravo. jus kvezitum (lat. jus
quaesitum) steeno
pravo.
jus komune (lat. jus commune) opphte pravo.
jus konubii (lat. jus cormubii) u rimskom
pravu: sposobnost rimskog graanina da
sklopi zakoniti brak.
jus kriminale (lat. jus criminale) krivino
pravo, kazneno pravo.
jusovi ime slovima za nazale u starosloven-skoj
azbuci: mali jus A (nazalno e e), veliki jus
(nazalno o r). jus opcionis (lat. jus
optionis) prav. pravo
opcije; v. pod opcija. jus precedencije (nlat.
jus praecedentiae) v.
precedentno pravo.
jus prime noktis (lat. jus primae noctis)
pravo na prvu no koje, po verovanju mnogih
naroda, pripada bogovima ili demoni-ma, te je,
kao opasno po mladoenju, obino ustupano
nekom strancu; u srednjem veku: tobonje
pravo feudnog gospodara da, kad njegov sluga
ili kmet sklopi brak, provede prvu no sa
njegovom nevestom i da joj oduzme nevinost
(ono se osnivalo samo na pravu gospodara da
odobri ili ne enidbu svoga potinjenog). jus
primogeniture (nlat. jus primogeniturae)
prav. v. pod primogenitura. jus protekdionis
(nlat. jus protectionis) pravo zatite.
jus retorzionis (lat. jus retorsionis) pravo
odmazde, pravo vraanja istom merom; jus
talionis.

jus reformandi

379

jus reformandi (lat. jus reformandi) nekadanje

pravo vladaoca da odluuje da li e neka
veroispovest biti doputena ili nee.
jus talionis (lat. tali takav, jus talionis) v. jus
retorzionis.
Justinijanov kodeks v. Korpus jurio.
justifikatura (nlat. justificatura) odobrenje,
odobravanje nekog rauna.
justifikacija (nlat. justificatio) prav. pravdanje,
opravdanje; dokazivanje na sudu, dokaz;
odobrenje rauna poto se prethodno ispita;
izvrenje kazne, naroito smrtne, pogubljenje.
justificirati (lat. justificare) prav. pravdati,
opravdati,
opravdava;
dokazati,
dokazivati; ispraviti; izvriti presudu,
naroito smrtnu kaznu, pogubiti, omaknuti.
Justicija (lat. Justitia) mit. boginja pravde kod
Riml>ana, predstavljena kao devojka sa
zavezanim oima, sa maem i terazijama;
kod Grka: Temida.
justicija (lat. justitia) pravda, pravica, pravinost; pravosue; sud, sudnica; justicija
distributiva
(lat.
justitia
distributiva)
pravosue koje vodi rauna, u procenjivanju nekog dela, i o okolnostima pod
kojima se delo dogodilo; justicija komuta-tiva
(lat. justitia commutativa) pravosue koje ceni
delo kao takvo, bez obzira na okolnosti pod
kojima je izvreno; Justicija regnorum
fundamentum
(lat
Justitia
regnorum
fundamentum) Pravda je temelj drava, tj.
vlasti, Pravda dri zemlju i gradove".
justicijar (nlat. justitiarius) sudija, upravnik
suda; pravni strunjak, referent za pravne
poslove i pitanja u nekoj ustanovi ili nekom
nadletvu

jyxra

justicij(um) (lat. justitium) obustavljanje

sudskih poslova zbog kakvih radosnih ili
tunih dogaaja, naroito zbog rata, tekih
zaraznih bolesti, zemljotresa i sl.; juristicij.
justic-kolegij(um) (lat. justitia, collegium) sud,
sudijsko vee, sudije koje predstavljaju sud u
jednom zasedanju.
justic-mord (lat. justitia pravda, nem. Mord
ubistvo, zloin) pravosudno ubistvo, tj.
izvrenje smrtne kazne nad nekim usled
nedovoljne savesnosti i nehata sudija u
ispitivanju i utvrivanju krivinog dela.
justorij(um) (nlat. justorium) tio. taan
pravougaoni instrument za ispitivanje i
utvrivanje ispravne izrade visine izli-venih
tamparskih slova.
justus (lat. justus) pravedan, pravian; prav,
ispravan, poten; justum nekare perec Italije
(lat. justum pesage reges Italiae) lozinka
italijanskih karbonara:Pravo je ubijati
kraljeve Italije.
jusu (lat. jussu) po zapovesti, po naredbi.
jus civile (lat. jus civile) graanske pravo,
civilno pravo.
jus pirka sakra (lat. jus circa sacra) crkveno
pravo drave (za razliku od jus in sakra).
juga (beng. chuti, eng. jute) likini konci
dveju lipi slinih indijskih biljaka (nlat.
Corchorus capsularis i Corchorus olitorius),
indijska konoplja ili kudelja koja se mnogo
izvozi, naroito u Englesku i Sev. Ameriku, i
upotrebljava za izradu jakog platna za jedra,
uad i sl.
jufka (tur. yufka) fino, tanko razvijeno testo,
kora za pitu.
juhta (hol. jucht, jugt) vrsta crvene govee ili
konjske koe koja se izrauje pomou
brezovog ulja i upotrebljava za lovake
izme, rune torbe, povezivanje knjiga itd.

K
K, k dvanaesto slovo nae irilice, petnaeste
nae latinice (K, k); kao skraenica: So.,
Comp., Cie = kompanija; SoA. = kodeks; Cio =
KOHTo; st = centimetar; kg=kilogram; km =
kilometar; Ljt = kubni metar; sst = kubni
centimetar; stt = kubni milimetar; = metrika
centa; qcm = KBafl-ratni centimetar; astr.
k=Gausova kon-stanta, brojna vrednost
gravitacione kon-stante Sunevog sistema; mat.
so$ = kosi-nus; ctg ili cotg=kotangens; fiz. K
= kel-vin; S = kulon; hem. SA = kadmijum;
K=ka-lijum; Cf= kalifornijum; Sa =
kalcijum; S = karbon; St = kirijum; So =
kobalt; K.g=kripton; He = ksenon; Si =
kuprum; Ki = kur a tovi j um.
Kaba (arap. Kjabe) duguljasto-etvrtasta, 12
m duga, 10 m iroka i 15 m visoka zgrada u
Meki, koju je islamski svet odvajkada smatrao
svetinjom, a sam Muhamed proglasio iom
islamske vere i ciljem poklonstvenih poseta
vernih (hadija); u jugoistonom uglu zgrade
nalazi se uzidan sveti crni kamen" (hadar),
koji poboni posetioci sa najveim
potovanjem dodiruju i celivaju; nai
muslimani obino kau aba.
kabadahija (tur. kabadayi) prost vojnik, grubi
dahija, nasilnik.
kabak (rus. kabak, fr. cabaret) rakidinica,
livnica, krma.
kabala (hebr. kabbalah) jevrejske tajno
uenje, religijsko i filozofsko, ija je osnova
istonjake uenje o emanaciji; vetina
optenja s duhovima; tumaenje tajanstvenih
znakova; pravo klanja stoke koje rabiner
daje ahterima poto poloe ispit; trg. tajni
ortakluk; fig. tajno udruenje; sporazum
potajno napravljen radi postignua nekog
runog cilja; spletka, smicalica, ogovaranje,
intriga.
kabaler (fr. cabaleur) spletkar, spletka, up.
kabalist.
kabalero (p. caballero) vitez, gospodin;
kavaljer.
ka ba leta (ital. cabaletta) muz. naroito prijatan i
milozvuan umetak u veim muzikim
delima, u ariji ili kavatini italijanskih opera.

kabalirati (fr. cabaler) spletkariti, spletkaiti,

praviti spletke.
kabalist (hebr. kabbalah) jevrejski mistiar,
uitelj i poznavalac jevrejskih tajnih uenja;
trg. tajni ortak; fig. spletka, spletkar,
smutljivac, intrigant; kabaler.
kabalistika (hebr. kabbalah) tobonje op-tenje
s duhovima; tajno uenje, maijska vetina.
kabalistiki (fr. cabalistique) tajanstven,
nerazumljiv, zagonetan, mraan; koji pripada
jevrejskom predanju, koji je u vezi sa
jevrejskim predanjem; up. kabala.
kabardinci pl. rasa erkeskih konja iz oblasti
Kabarde, na severnoj strani Kavkaza.
kabardisati (tur. kabarmak) otei, oticati, naduti
se, nabubriti.
kabare (fr. cabaret, arap. hamarat) krma;
elegantna gostionica u kojoj se daju i
artistike produkcije (kabaret); stoi,
sluavnik za aice i oljice; lepeza-sta
inija za kompot.
kabaret (fr. cabaret, nem. Kabareti), v. pod
kabare.
kabast (tur. kaba) krupan, debeo, glomazan.
kabestan (fr. cabestan) lom. vitao, ekrk, kotur
na koji se namotava ue.
kabildo (nm. cabildo, lat. capitulum) mesto gde
kalueri dre skuptinu, kaptol; optinska
sudnica; venica, senat u ju-noamerikim
republikama.
Kabili (arap.) pl. ime mnogobrojnih plemena
severne Afrike, Berberi.
kabil (arap., pere.) brani ugovor kod Turaka i
Persijanaca, koji se sklapa za odreeno
vreme; izdravanje koje pripada udo-vicama
turskih paa.
kabina (fr. cabine, eng. cabin) sobica na
brodu, avionu, sobica u javnom kupatilu;
sobica ili kuica za telefon.
kabine separe (fr. cabinet separe) naroita
soba, zasebna soba.
kabinet (fr. cabinet) mala soba, sporedna
sobica; u vladarskim dvorovima: soba za
stanovanje i soba za poverljiva savetovanja
i rad; kancelarija; vlada, tj. lanovi
ministarskog saveta; osoblje kancelarije
ministra, predsednika parlamenta i sl.; zbirka
uila (u kolama); soba u kojoj su izloene
retkosti, naroito umetni-

kabir

381

ki predmeti; orman sa fiokama; nunik;

kabinetsko pitanje pitanje od ijeg reenja
zavisi opstanak jednog kabineta (vlade);
kabinetski rat rat koji se vodi iz dinastikih
razloga; kabinetsko pismo pismo jednog
suverena bez premapotpisa ministrovog;
kabinetsko vino skupoceno vino.
kabir (arap.) voa putnika kroz pustinju.
ka bl (fr. cable, eng. cable, nlat. caplum, lat.
sarege hvatati, uhvatiti) debelo ue, pa-lamar
od kudel>e ili tanke ice za vezivanje laa,
viseih mostova itd.; ue od bakarne ice,
izolovano gumom i gutaper-kom, zatieno
spolja metalom, slui kao provodnik
elektrine
struje
kod
podzemnih
i
podmorskih telegrafa, telefona i DRkablirati (fr. cabler) telefonirati ili telegrafirati
podzemnom ili podmor-skom icom; sukati,
upredati ue, praviti kablove, palamare.
kablogram (fr. cable, gr. gramma slovo)
depea poslata podzemnom ili podmor-skom
icom (kablom).
kabotaa (fr. cabotage) plovidba kraj obale;
primorska (ili: obalska) trgovina, tj. trgovina
obalama jedne zemlje, od jednog pristanita
do drugog.
kaboten (fr. cabotin) putujui glumac; rav
glumac; komedija; ovek koji se ponaa kao
glumac.
kabotinirati (fr. cabotiner) iveti ivotom
putujueg glumca; ravo glumiti; ponaati se
kao glumac.
kabotirati (fr. caboter, um. cabo rt) ploviti od
rta do rta", tj. du; obale, baviti se obalskom
trgovinom.
kabotje (fr. cabotier) mali brod koji plovi du
obale (kabotjera); takoe: sprovodnik brodova
kroz opasna mesta.
kabotjera (fr. cabotiere) v. kabotje.
kaboon (fr. cabochon) dragi kamen nebru-en,
ili bruen samo prema svom prirodnom
obliku, naroito rubin; bakreni klinac
pozlaen ili bronziran, sa ukrae-nom
glavom, koji se upotrebljava za nametaj.
kabriolet (fr. cabriolet) lake dvokolice sa
konim koem i sa jednim konjem; vrsta
otvorenog automobila sa dva do etiri
sedita; vrsta enskog eira; vrsta male
naslonjae.
nabuja (p. cabuya) vrsta junoamerike
konoplje.
kabuki japanske narodno pozorite (od poetka
HUP v.); prikazuje istorijske, ro-mantine i
ljubavne drame uz muziku pratnju i igru;
enske uloge igraju mukarci.
kabuliti (arap. qabul, tur. kabul) primiti,
dopustiti, dozvoliti, odobriti.
kavaa (fr. sa vage) trg. smetaj robe u podrum;
kirija za podrum; plata radnicima koji vre
smetanje robe.

kavaz (tur. kavas) lini momak ili poasni

straar stranih diplomatskih predstavnika u
Turskoj i viih dravnih inovnika uopte;
straar, policajac.
kaval (tur. kaval) l. vrsta frule, svirale; 2. vrsta
kratke starinske puke.
kavalerija v. kavaljerija.
kavaleta (ital. cavalletta) muz. -v. kabaleta.
kavaleto (ital. cavalletto konjic") drveni konj
za vebanje u skakanju na konja i preko
konja (up. voltigiranje); drveni magarac za
batinjanje; slikarske nogare, tafelaj.
kavalir v. kavalir.
kavalkada (fr. sa val ae) svean sprovod na
konjima; sjajna povorka ili grupa konjanika;
etnja na konjima.
kavalke (fr. cavalquet) voj. mar konjice; trubio
sviranje pri ulasku konjice u neku varo.
kavaljer (fr. cavalier, ital. cavaliere) konjanik,
jaha; pratilac, udvara neke dame; ovek
usluan i izdaan (naroito u novcu), otmen
ovek, fin gospodin; vitez, plemi; konj (u
ahu); hartija velikog formata; hartija za
pisma malog formata; fort. prednji, istaknuti
deo nekog utvrenja.
kavaljerija (ital. cavalleria, fr. cavalerie) voj.
konjica; u taroku: etiri slike u istoj boji jedna
za drugom.
kavaljerist(a) (ital. cavaliere) voj. konjanik.
kavaljeros (p. caballeros) vrsta panske vune.
kavaljerski (fr. cavalierement) pril. viteki;
ljubazno, usluno, predusretljivo; fino,
gospodstvene; otvoreno, neusiljeno, slobodno.
kavana (tur. kahvehane) mesto, radnja u kojoj
se kuva kafa, kafana.
kavata (ital. sa vata, cavare) 1. uz. mala, laka i
jednostavna pesma (za razliku od raskone
operske arije); trg. iznos menice prema kursu;
prodaja meninog pisma za gotov novac.
kavata (lat. cavus upalj) 2. svod; gra, temelji
na svod jedne crkve.
kavatina (ital. cavatina) muz. kratak i
jednostavan muziki komad za pevanje bez
ikakvih ukrasa i bez uobiajenih ponavljanja
kod arije; up. kavata 1.
kavacija (lat. cavatio pravljenje neega
upljim) gra. kopanje podruma.
kavga (pere. gawga, tur. kavga, gavga) prepirka,
svaa; bitka.
kavgadija (pers.-tur.) onaj koji izaziva svau,
prepirku, svaalica.
kave (lat. cave) uvaj se!
kaveat (lat. cavere, caveat) neka se uva,
neka se pripazi"; prav. opomena; sudski
prigovor.
kavez (pere. qafes, tur. kafes) krletka; reetke
na prozorima starinskih kua; ka-fez.

kaverna

382

kaverna (lat. caverna) upljina, otvor, duplja;

peina, pilja; podrum; med. upljina u
pluima, koja je nastala usled raspadanja
tkiva, naroito kod tuberkuloze, a ponekad i
usled apscesa i gangrene.
kavernozan (lat. cavernosus) pun peina, pun
duplji; upljikav, upljikast, spuvast;
kavernozna respiracija med. upljinsko
disanje.
kavedija (tur. kahveci) sopstvenik kafane; onaj
koji kuva kafu; onaj koji voli da pije kafu.
kaveta (fr. cavette) fort. mali utvreni op-kop
izmeu dva vea.
kavijar (tat., fr. caviar, ital. caviale, tur.
hayvar) usoljena ikra od jesetre, morune i
drugih riba, naroito iz Volge i Kaspij-skog
jezera; hajvar.
kavilacija
(lat.
cavillatio)
zadirkivanje,
peckanje, podsmevanje; pravljenje sofiza-ma,
govorenje u sofizmima.
kavirati (lat. cavere) uvati se; jamiti; pri
maevanju; izbegavati protivnikov udarac
odbijanjem njegovog maa udarcem odozdo i
izmicanjem tela; trg. naplatiti (menicu).
kavitacija (lat. cavitas gen. cavitatis) nastajanje mehura ili vakuuma u tenosti koja se
vrtlono kree.
kavitet (lat. cavus pgupalj, nlat. cavitas)
upljina, duplja, naroito u ovejem telu
(glavi, grudna i trbuna duplja).
kavkaski koji pripada Kavkazu, koji potie od
planine Kavkaza; kavkaska rasa bela ili
indoatlantska rasa, kojoj pripadaju stanovnici
Evrope (sem Maara, Turaka, Samojeda,
Laplanana i Finaca), Prednje Azije, Indije i
Sev. Amerike.
kavurma (tur. kavurma) l. vrsta jela od
iznutrice i drugih dodataka; 2. vrsta orbe
od iznutrice; 3. ovije ili svinjsko meso u
komadiima ispreno i konzervi-rano
zalivenom mau.
kagular (fr. cagoule) pripadnik tajne poluvojnike faistike organizacije u Francuskoj
u vreme od 1932. do 1940. god.
kadaver (lat. cadaver) leina, mrtvac, mrtvo
telo, strvina, mrcina.
kadaverin (lat. cadaver leina) hem. otrovno
organsko hemijsko jedinjenje iz grupe ami-na
koje se stvara razgraivanjem belanevina,
pri raspadanju mrtve ivotinjske materije
(npr. leeva).
kadaverozan (lat. cadaverosus) mrtvaki, leinski, strvinast.
kadaif (tur. kadayif) vrsta slatkog jela,
spravljenog od brana, jaja, masla i
eera.
kadar (fr. cadre, lat. quadrum etvorougao) 1.
voj. skupina (kor) oficira i podoficira u jednoj
vojnoj jedinici; stalni kadar mirnodopska
vojna sila jedne drave, vojnici koji su na
odsluenju svog zakonom propisanog roka;
adi. slubenitvo, inovnitvo, svi slubenici
(ili: inov-

kadmij(um
)

nici) jednog nadletva; struni kadrovi struni

ljudi za pojedine delatnosti u drutvenom i
dravnom ivotu.
kadar (arap. qadir, tur. kadir) 2. pr. koji je u
stanju da neto uradi, moan, sposoban za
neto.
kadariti
(arap.)
sudbinai",
protivnici
ortodoksnog shvatanja sudbine i fatali-zma u
islamu, a pristalice slobode ljudske volje.
kadeliti (arap.) v. kadri.
kadentan (lat. cadens, cadere padati, pasti) koji
pada, koji je u padu, koji tone, koji se sputa.
kadsnte (ital. mese cadente) trg. protekli, proli
mesec.
kadenca (ital. cadenza, nlat. cadentia) odmor na
poslednjem, naglaenom slogu (stiha,
reenice); ritam; kretanje po taktu; muz.
zavrni ton, sputanje glasa na zavretku
(pesme); svretak jednog reda akorada; u
plesu: takt.
kadencirati (fr. cadencer) pravilno i lepo
udesiti, odmeriti po taktu, npr. korake pri
plesu.
kadet (fr. cadet, lat. caput) uenik, pitomac
vojne akademije, oficirski pripravnik; mlai
sin, sin mezimac, naroito u plemikim
porodicama, koji se sprema za vojnu vebu;
lan mlade ekipe nekog sportskog kluba.
kadeta (fr. cadette) kamena ploa (za kaldrmisanje, poploavanje); kratak bilijarski tak.
kadeti pl. lanovi stranke konstitucio-nalnih
demokrata" (po emu je napravljen i naziv:
k. d.) u bivoj Rusiji, koji su imali u
programu: ustavne slobode, versku trpeljivost,
slobodu tampe, ravnopravnost Jevreja i
agrarnu reformu; voa stranke bio je Pavle
Miljukov.
kadi (fr. cadis, eng. caddis) trg. fina naborana
vunena tkanina.
kadija (tur. kadi) sudija, nii sudija, mi-rovni
sudija kod Turaka i drugih muhame-danskih
naroda.
kadiluk (tur. kadihk) zvanje sudije; oblast,
delokrug jednog sudije.
padine (tur. kadin) pl. ene sultanove (sedam na
broju), koje su birane izmeu haremskih
robinja, po rangu su stojale izmeu kasekisultane i odalisaka.
kadifa (tur. kadife) svilena tkanina koja s jedne
strane (s lica) ima nisko saseene dlake, a s
druge strane je potpuno glatka, svileni somot.
kadi (hebr. kaddisch) molitva za mrtve kod
Jevreja.
kadmij(um) (gr. kadmla kalamina) hem.
element, atomska masa 112, 40, redni broj 48,
znak Cd, cinku slian metal, plavkasto-belog
sjaja, upotrebljava se u zubarskoj tehnici, kao
materijal za elektrode itd.; spojen sa
sumporom daje lepu utu slikarsku boju.

kadmiologiJa

383

kadmiologija (gr. kadmia kalamina, logia)

nauka o kobaltu; nauka o upotrebi kobal-ta.
kadet (hebr. kadosch) v. kadi.
kadran (fr. cadran) brojanik, brojnik, cifarnik, ploa sa brojkama (ciframa) na
asovniku; sunanik, sunani sat; astr. sprava
za merenje Suneve visine.
kadri (arap. kadri, kadarijat) pl. oni koji su
Bogom odreeni da budu moni", lanovi
jedne strogo religiozne muhamedanske sekte;
kadeliti.
kadril (fr. quadrille) 1. etvorka, poznati
francuski ples sa etiri para igraa; 2.
viteka igra koju izvode etiri odreda
konjanika; 3. jedna igra karata uetvoro (kod
l'ombra).
kadrirati (fr. cadre) ralanjavati radnju (filma,
televizijskog programa) na pojedine delove.
kadrovac voj. onaj koji slui obavezni vojni rok
u stalnom kadru.
kadrovik 1. slubenik koji vodi brigu o
kadrovskom,
personalnom
sastavu
preduzea, ustanove i sl., personalki referent.
2. aktivni oficir ili vojnik (koji pripada
stalnom kadru).
kadukan (lat. caducus) l. bezvredan, troan; 2.
oronuo, nemoan.
kaduna (tur. kadin, hatun) gospoa, ugledna
ena, dama, kneginja; dobra domaica.
kaducej (lat. caduceus) kit. tap antikog boga
trgovine Merkura, sa dva krila na vrhu i
obavijen dvema zmijama; takav tap kao
glasnika palica i simbol trgovine.
kaduceus v. kaducej.
kaducirati (lat. caducus sklon padu; pao)
proglasiti propalim, uiniti ne-vaeim;
kaducirano imanje prav. imanje bez
naslednika koje, zbog toga, ima da postane
dravna svojina.
kaducitet (nlat. caducitas) sklonost padu,
tronost,
dotrajalost;
nevaenje;
fig.
prolaznost.
kaza (tur. kaza) ist. administrativno-uprav-na
jedinica u nekadanjoj Turskoj, sastavni deo
sandaka, kadiluk, srez.
kazaz (arap. qazz svila, tur. kazzaz) svilar, ,
zanatlija koji izrauje svilene i pamune
predmete i ukrase.
kazak (fr. casaque) kabanica, ogrta; dokejski kaputi; duga enska bluza.
kazaken (fr. casaquin) vrsta gornjeg kaputa;
vrsta enske gornje hal>ine.
kazamat (lat. asa madida vlana koliba, fr.
casemate, ital. casamatta) voj. podzemno
odeljenje na svodove u tvravi koje je sigurno
od puanih zrna; na ratnim brodovima:
oklopljena prostorija za smetaj topova i
municije; podzemni magazin; fig. podzemni
zatvor, tamnica, hapsana.
kazan (pere., tur. kazan, Kazgan) kotao, veliki
lonac; janiarski puk.

kazuistika

kazaok (rus. kazaok) vrlo iva ukrajin-ska

narodna igra u dvoetvrtinskom taktu:
poinje lagano, zatim postaje sve bra, a na
kraju igra pravi temperamentne skokove i
unjeve na jednoj nozi.
kazba (arap. kasba) grad, tvrava; stambena
etvrt u gradovima severne Afrike oko
vladareva dvorca; sam taj dvorac.
kazeaza hem. ferment koji razlae belanevinu kazein u prostije jedinjenja.
kazein (lat. caseus sir) hem. vrsta belanevi-ne
koja se nalazi u mleku i koja se pri
sasiravanju, pod uticajem kiseline, izdvaja.
kazimir (sskr. kacmira, fr. casimir, cachmir,
eng. cassemere) laka, tanka, naborana vunena tkanina, vrsta poluoje; fina i meka
tkanina od kostreti kamirske koze; up.
kamir.
kaznio (ital. asa, casino), kuica", letnjikovac, vila; nekada kockarnica u Firenci u
kojoj su se skupljali plemii (otuda isti naziv
i za veinu dananjih kockarnica);
zatvoreno, ue drutvo i kua u kojoj se
takvo drutvo sastaje, drutveni dom, klub i
klupske prostorije; gostionica u kojoj se
hrane oficiri, fabriki inovnici i dr.; igra
uetvoro ili utroje sa francuskim kartama;
ka-sina.
kazu (lat. casus sluaj, asu) sluajno,
sluajem; in kazu (lat. in asu) prav. u
sluaju itd.; in prezenti kazu (lat. in
praesenti asu) u sadanjem sluaju, u datom
sluaju.
ka zu a lan (lat. casualis, fr. casuel) sluajan,
koji zavisi od sluaja, neizvestan; spore-dan,
neredovan.
kazualizam (lat. casus sluaj) fil. uenje o
sluajnosti, tj. shvatanje da sve u svetu
postaje i biva sluajno.
kazualije (lat. casualia) pl. sluajnosti; sluajne
pojave;
neredovni
(ili:
sporedni,
nepredvieni, sluajni) prihodi ili ras-hodi.
kazualist(a) (lat. casus) fil. pristalica (ili:
propovednik) kazualizma.
kazualitet (nlat. casualitas) sluajnost.
kazuar (mal. cassuwari, suwari) zool. vrsta
velike australijske i istonoindijske ptice,
sline noju.
kazuarina bog. zimzelena biljka Casuarina iz
fam. Casuarinaceae koja ima prljenasto
razgranato stablo s ljuskastim listiima; gaji
se kao ukrasna biljka.
kazuizam (lat. casus sluaj) fil. v. kazualizam.
kazuist(a) (lat. casus sluaj, fr. casuiste)
vetak u reavanju raznih, naroito spornih
pitanja savesti; poznavalac tekih i
zamrenih pravnih sluajeva; up. kazuistika.
kazuistika (lat. casus sluaj, fr.sazi!8^ie) fil.
uenje o sukobima izmeu raznih dunosti,
naroito izmeu razliitih ten-dencija,
interesa i sl.; vetina rea-

kazuk

384

valja raznih pitanja savesti; mudro i

umeao raspravljanje i snalaenje u tekim
praznim
pitanjima;
uopte:
vetina
pronalaenja pomirljivog, srednjeg puta; fig.
lukavost, dovitljivost, doskolji-vost.
kazuk (tur. kaak) debeo kolac na renoj
obali za vezivanje laa i amaca.
kazula (lat. casula) obredna haljina katolikih
svetenika, bez rukava, razrezana sa strane,
u kojoj se slui misa.
kazus (lat. casus) sluaj, dogaaj; gram. pade
(u promeni imenica, zamenica, prideva i
brojeva).
kazus beli (lat. casus belli) povod ratu, uzrok
ratu, razlog zbog koga se objavljuje ili vodi
rat.
kazus mikstus (lat. casus mixtus) prav. meo-vit
sluaj, tj. sluaj u kome ima krivice i do
onoga lica kome se dogodio.
kazus oblikvus (lat. casus obliquus) gram.
kosi, zavisni pade u lat. jeziku (genitiv,
dativ, akuzativ i ablativ); per kazum
oblikvum (lat. reg casum obliquum) fig.
kosim putem, zaobilazno.
kazus rektus (lat. casus rectus) gram. nezavi-sni
pade (nominativ i vokativ).
kazus federis (lat. casus foederis) prav. sluaj
kada jedan savez stupa na snagu, tj. kad
treba da doe do izraaja.
kaid (arap.) vo, poglavica; arapski poglavar u
Maroku, Aliru i Tunisu.
nail (arap. qa'il, tur. kail) naklonjen, odan,
zaljubljen; spreman, voljan, sporazuman.
kaim (arap., tur. kaime) turski papirni novac;
uvar u moejama.
Kain (hebr. Kajin) mit. stariji sin Adama i Eve (I
Moje., 4), ubica svog brata Avelja, koga je
Bog zbog toga igosao (Kainov ig).
kainit (gr. kain6s nov) mineral, dvojka so
kalijumhlorida i magnezijumsulfata sa tri
molekula vode; upotrebljava se kao vetake
ubrivo.
kainka-koren farm. koren meksike i antil-ske
biljke (nlat. chiococca racemosa) iz porodice
broeva (rubijacea), koji se upotrebljava kao
lek protiv ujeda zmije i vodene bolesti.
kaiten (jap.: put u nebo) tzv. ivi torpedo,
japanske oruje slino kamikazama; dobrovoljac-samoubica
upravlja
torpedom
pomou periskopa u pravcu neprijateljskog
broda; upotrebljavan u drugom svetskom ratu
od 1944. god.
kai (tur. kayis) remen; koni opasa.
kaiar (tur. kayis) podvaladija; zelena, lihvar.
kaja (fr. cahier) sveska (hartije); muz. notna
sveska; trg. sveska za pribeleke; kajda. kajak
(tur. kayik) amac, un, barka; laka turska
laa sa 17 pari vesala.
kajaka sp. onaj koji se bavi veslakim
sportom u kajacima.
kajakatvo sp. vrsta veslakog sporta, veslanje
u kajacima i kanuima.

kajak-amac sp. veoma spretan amac,

poreklom sa Grenlanda, slui za vonju po
brdskim rekama, preko slapova i brzaka,
gradi se od gume ili neprobojnog platna, nosi
jednoga a najvie dva veslaa, tera se naroito
udeenim dvostrukim veslom, moe se lako
sloiti i nositi na leima.
kajalit (tur. kaja cement, gr. Hthos kamen)
vetaka kamena masa od magnezija-cementa, upotrebljava se za izradu stonih
kamenih ploa i dr.
kajarsuz (gur.) konj koji nije kajaren, tj.
nepotkovan konj.
kajao (tur. kayasa) kona uzica, remen.
kajgana (tur. kaygana) jelo od izmuenih
prenih jaja.
kajda (fr. cahier) v. kaja.
ka jen (fr. saueppe) najbolja boja u vistu; trg.
vrsta polusvilene letnje tkanine sa prugama.
kajzer (nlat. Kaiser, lat. Caesar) car, uobiajen
naziv za biveg nemakog cara Vilhelma P.
kajzerbart (nem. Kaiserbart) brada du obraza;
up. bakenbart.
kajzerizam (nem. Kaiser car) sistem unutarnje
(to bolje naoruanje i jaka vojna
organizacije) a poglavito spoljne imperijalistike (Drang nach Osten") politike koji
je naroito bio zaveo nemaki kajzer Vilhelm
II.
kajzerica (nem. Kaiser car) carska zemika",
vrsta malog okruglog peciva.
kazeriit (nem. Kaiserschnitt carski rez") med.
v. sekcio cezarea.
kajita (hol. kajuit, v. kajuta) mor. soba za
stanovanje na lai.
kajmak (tur. kaymak) ono to stoji", skorup,
fig. ono to je najbolje, probrano, sr neega.
kajmakam tur. kaymakam) zastupnik; u
Turskoj: okruni naelnik, pomonik velikog
vezira; takoe: zastupnik jednog ta-tarskog
kneza.
kajmaka (ind.) vrsta finog indijskog platna.
Kajmakalan (tur. kaymakcali probrana ikara,
grmlje i trnje) najvii vrh na planini Nice u
Makedoniji.
kajnauba-vosak prirodni vosak, dobiva se, u
obliku ljuspica, sa lia brazilijanske votane
palme (Copernicia cerifera); upotrebljava se
za izradu raznih maziva.
kajsija (tur. kaysi) marelica, Prunus armeniaca.
kajuta v. kajita.
kakadu (mal. kakatua) zool. vrsta belih
papagaja sa uspravnom ubom, ivi u
Australiji i na indijskim ostrvima.
kakalekseterije (gr. kakos rav, alexo
branim) med. sredstva i lekovi koji slue za
poboljanje i jaanje telesnih sokova.
kakao (meke. Kakauati, nlat. theobroma cacao)
vot. drvo koje raste u tropskoj Americi i
zapadnoj Indiji, sa plodom slinim kra-

kakaovac

385

stavcu, u kome ima mnogo semena, veliine

zrna pasulja; od semena se prenjem spravlja
kakao-prah, okolada, mast i kakao--buter,
od koga se prave razne vrste poma-da, cerati
i fini sapuni.
kakaovac (Theobroma cacao) drvo tropske
Amerike, visoko do 8 t; gaji se i u zapad-noj
Africi i na Cejlonu zbog hranljivih semenki,
iz kojih se dobiva kakao.
kakemono ,(jap.: ono to se vea) slika u
obliku svitka od svile ili papira u umetnosti
azijskih naroda, naroito u Japanu; uva se
savijena i vea samo u odreenim prilikama;
up. makimono.
kakesteza (gr. kaks rav, zao, lo, aisthesis
oseanje) med. bolesno i nelagodno oseanje.
kaki (pere. khaki) tkanine zemljane boje od
koje se prave tropske uniforme.
kakistokratija (gr. kakos rav, kakistos
najgori, krateo vladam) vladavina najgo-rih.
kaklofon (gr. kachlozo umeti, klokotati,
phone) starogrka pozorina sprava za
pojaavanje glasa.
kako- (gr. kakos lo) predmetak u sloenicama sa znaenjem: rav, nepravilan,
pogrean.
kakogalaktija (gr. kakos, gala mleko) med.
ravost mleka, rav sastav mleka.
kakogamija (gr. kakos, gamo enim se,
udajem se) rav brak, rava (ili: nezakonita)
enidba (ili: udaja).
kakografija (gr. kakographia) runo pisanje,
ravo pisanje, naroito ono to nije u
skladu sa pravopisom.
kakodemon (gr. kako-daimon) zao demon, zao
duh; fig. siromaak, ubogi avo.
kakodemonija (gr. kakodaimonfa) ludilo,
besnilo, nesrea, nevolja, ubogost.
kakodil (gr. kakos) hem. bezbojna, runa
mirisa i otrovna tenost, na vazduhu gori,
radikal koji se sastoji iz ugljenika, vodonika i
arsenika, iji su oksidi al-karzin ili kakodiloksid, i alkargenilk kakodilna kiselina.
kakodoksija
(gr.
kakodoxia)
ravo
miljenje, zao glas.
kakoet (gr. kakoethes ravog pomiljenja na
srcu, ravog karaktera) med. neizleiva
bolest, npr. rak; fig. neiskorenjiva navika,
neodoljiva strast, naroito za pi-sanjem (po
jednom izrazu Juvenalovom).
kakoza (gr. kakosis) med. pogoranje, ravo
(ili: bolesno) telesne stanje.
kakozelija (gr. kakozeUa) naopako povoenje
za kim, glupo podraavanje; podraavanje
ravih stvari.
kakozelon (gr. kakos, zelo revnujem, podraavam) neukusnost u podraavanju ravih
uzora.
kakozelos (gr. kakos, zelos revnost, nagon,
tenja) nespretan (ili: zlosrean) podraavalac.
25 Leksikon

kakofonian

kakozmija (gr. kakos, osme miris) ruan (ili:

rav, neprijatan, otuan, nezdrav) miris.
kakoknemos (gr. kakos, kneme golenjaa,
gnjat, list) anat. ovek tankih, slabih listova
(zadnjeg, mesnatog dela gnjata).
kakokratija (gr. kakos, kratia vlada,
upravljanje) ravo, nezakonito vladanje ili
upravljanje.
kakologija (gr. kakologfa) zao govor,
ruenje, potvora; gram. pogrean govor, rav
govor.
kakometar (gr. kaks, metron) fiz. instru-ment
za merenje pokvarenosti vazduha; up.
eudiometar.
kakomorfija (gr. kaks, morphe oblik)
nakaznost organskih delova tela.
kakomorfoza (gr. kakos, morphosis uoblienje, oblik) v. kakomorfija.
kakonihija (gr. kakos, onix nokat, gei.
cnixos) med. rav sastav (ili: bolest) noktiju.
kakopatija (gr. kako-pathta) nevolja, muka,
zlovolja, ravo raspoloenje, nepovoljno
zdravstveno oseanje.
kakopragija (gr. kako-pragfa nezgoda,
nesrea) med. slabost utrobe, poremeaj u
delatnosti organa za varenje.
kakorahitis (gr. kaks, rachis rtenjaa,
kima) med. pokvarenost (ili: iskrivlje-nost)
hrpta (kime).
kakosinteton (gr. kaks, syntheton sloene,
sloenica) gram. pogreno, nepravilno
sastavljena re.
kakositija (gr. kak-sitos) med. odvratnost
prema jelima, gadljivost na jela.
kakospermazija (gr. kakos, sperma seme) med.
rav sastav semena.
kakosplanhnija (gr. kakos, splanchnon utroba)
med. poremeenost utrobe i, kao posledica
tog, ravo varenje.
kakostomahus (gr. kaks, stmachos eludac)
med. ovek slaba eluca.
kakostomija (gr. kaks, stma usta) rav
izgovor, nepravilan izgovor.
kakosfiksija (gr. kakosphyxia) med. neuredno
bilo, nepravilan puls.
kakotimija
(gr.
kakothymfa)
med.
neraspoloenje, zlovol>a, utuenost; ludilo sa
pojaanom besnoom.
kakotrihija (gr. kaks, thrix, trichs vlas,
dlaka, kosa) med. retkoa kose, bolesno
stanje kose.
kakotrofija (gr. kaks, tropheta ishrana,
hranjenje) med. ravo (ili: nedovoljno)
hranjenje (dece).
kakofil (gr. kaks, philos) prijatelj zla, ovek
odan zlu, zao ovek.
kakofonija (gr. kaks, phoneo zvuim) neskladnost zvukova, disharmonija; gram. rav
izgovor, neblagoglasnost; supr. eufonija.
kakofonian (gr. kaks, phoneo zvuim)
neskladan, neblagoglasan.

kakofrazija

386

kakofrazija (gr. kakos, phrazem govoriti,

kazivati) med. mucanje, ravo govorenje,
teko govorenje.
kakohilija (gr. kakos, chylos sok) med. rav
sastav (ili: pokvarenost) mlenog i hranljivog soka uopte.
kakohimija (gr. kakos, chemeia hemija) med
ravo rastvaranje hrane u elucu, stvaranje
nezdravih sokova, slabo varenje hrane, rava
probava hrane; pr. kakohimian.
kakoholija (gr. kakos, chole u) med. bolest
ui, pokvarenost ui.
kakoholian (gr. kakos, chole u) med.
bolestan od ui; koji je doao kao posledica
oboljenja ui.
kakohreja (gr. kaks, chroia boja koe) med.
rav izgled, bolesna boja koe.
kaktus (gr. kaktos) vot. junoamerika zelena i
mesnata bodljikava biljka.
kakuminalni suglasnici (lat. cacumen vrh) lingv.
suglasnici koji nastaju udarom vrha jezika o
nepce.
kala-azar (ind.) med. crna groznica (bolest
poreklom iz Indije, u Evropi retka; simptomi:
tamne mrlje po celom telu, vrlo visoka
temperatura, poveane slezina i jetra i dr.).
kalabaluk (tur. kalabahk) mnoina, gomila;
velika i glomazna pratnja; mnoge ali
potrebne stvari.
kalabrezac (lat. Calaber kalabrijski) eir sa
irokim obodom kakav su nosili stanovnici
Kalabrije, oblasti u junoj Italiji, znak
republikanstva.
kalabrijas (po Kalabriji, pokrajini na jugu
Italije) vrsta kartake igre.
kalada (fr. calade, ital. calare) sp. obronak,
padina na konjskim trkalitima.
kalaj (arap. kali) hen. element, atomska masa
118,69, redni broj 50, znak Sn, sjajnosrebrnast metal; u prirodi se najee javlja u
obliku oksida; upotrebljava se za izradu
raznih legura za prevlaenje gvozdenog
lima kutija za konzerve.
kalam (gr. kalamos) v. kalem.
kalamajka (rus.) iva narodna igra prikarpatskih Ukrajinaca u 2/4 takta
(nazvana po gradu Kolomiji).
kalamank (eng. calamanco, fr. calmande)
vrsta prugaste vunene tkanine, najpre
izraivane u Brabantu, sa sjajnim licem;
kalmank.
kalambur (fr. calembour) dosetka, igra rei koja
se sastoji u upotrebi rei sa dvostrukim
znaenjem, npr. Tu nek plijen vranom vranu
stoji" (Ivan Maurani); kalan-bur.
kalamburist (fr. calembour) onaj koji u
govoru ili pisanju upotrebljava kalambu-re;
veseljak, aljivina.
kalamistrum (lat. calamistrum) gvoe za
pravljenje kovrica u kosi; ret. preterana
kitnjastost u govoru i nainu izraavanja.

Kalevala

kalamitet (lat. calamitas) beda, nevolja, nesrea;

teta, gubitak, propast; poraz; ka-lamiteti
nesreni sluajevi.
kalamo (lat. calamus, gr. kalamos, ital.
calamo trska) ribarska sprava, tap za koji
je vezana jedna ili vie udica.
kalamus (lat. calamus, gr. kalamos) trska;
pero za pisanje od trske; lapsus kalami (lat.
lapsus calami) pogreka (ili: omaka) pri
pisanju; up. kalem.
kalanbur (fr. calembour) v. kalambur.
kalander (fr. calandre, lat. cylindrus) maina
za roljanje, roljaa sa valjcima koji stoje
jedan nad drugim; slui za satini-ranje, tj. za
davanje vee tvrdoe, sjaja i glatkosti
tkaninama, hartiji, koi i dr,
kalando (ital. calando) muz. poputajui u jaini
tona i u tempu, tj. u isto vreme i slabije i
sporije.
kalandrirati (fr. calandrer) roljati, putati
tkanine, hartiju, kou i dr. kroz kalandermainu da bi im se na taj nain dala vea
tvrdoa, sjajnost i glatkost.
kalanka (ital. calanca, fr. calencar) vrsta
istonoindijskih pamunih tkanina sa arama,
mustrama.
kalauz (tur. kilavuz) putovoa, pratilac; klju
koji otvara svaku bravu.
kalafatirati v. kalfatirati.
kala (pere. qalas) rasipnik, raspikua; lopov,
nevaljalac, bitanga; kalatura.
kalatura (pere.) raskalana ena.
kalvados (fr. calvados) vrsta rakije od jabuka.
Kalvarija (lat. calva lubanja, calvaria
lubanja) breg lubanja", gubilite koje je
nekada bilo izvan Jerusalima, a sada je na tom
mestu crkva Svetog groba = biblijska
Golgota; u katolikim zemljama: breg sa
raspeem, esto vetaki napravljen; fig.
raspee, muenitvo, stradanje; up. Golgota.
kalvila (fr. calville) vrsta glatkih i veoma
ukusnih jabuka.
kalvinizam uenje verskog reformatora ana
Kalvina (15091564), koje se od Luterovog
razlikuje u uenju o priei-vanju i
predestinaciji.
kalvinist(a)
pristalica
(ili:
sledbenik)
Kalvinovog uenja, kalvinizma.
kalvitet (nlat. calvitas) med. elavost.
kalvicij(um) (lat. calvitium) ela, pleina, elavo
mesto.
kaldera (tl. caldera kotao) otvor vulkana,
krater, grotlo.
kaldrma (gr. Kalos drmos lep put, tur.
kaldmm) kamenom poploan drum, plonik;
kamen za poploavanje drumova.
kale (tur.) tvrava (re koju esto sretamo u
sastavu, na poetku ili zavretku, imena
mesta, naroito mesta koja se nalaze na
Crnom moru).
Kalevala (fine. Kalewala) zemlja Ka l eva", tj.
Finska; ime starog finskog narodnog eposa,
sa oko 23 hiljade aliterirajuih

387
stihova, KOJI se kroz dugi niz vekova
ouvao u usmenom predanju naroda; prvi
put objavl>en 1835. god.
kale (lat. calix) aa (sa stalkom) koja se, u
katolika, upotrebljava prilikom crkvenih
obreda, putir.
kaleidoskop (gr. kals lep, eidos vid, oblik,
skopein gledati, posmatrati) fiz. op-tika
naprava koja se sastoji iz jedne cevi sa obino
est ravnih ogledala koja se spajaju svojim
ivicama, ispod kojih predmeti (komadii
raznobojnog stakla, inuve, mahovina)
izgledaju umnoeni i pokazuju lepe figure,
koje se pri obrtanju naprave oko dune ose i
stalno menjaju; zove se i miriomorfoskop.
kaleidofon (gr. kalos, eidos, phone zvuk, ton)
fiz. naprava pomou koje se mogu videti
treptaji potrebni za proizvoenje tonova;
foniki kaleidoskop.
kalem (gr. kalamos) trska za pisanje na
Istoku (pero i dralje); kalam.
kalendar (nlat. calendarium, lat. calendae)
prvobitno, kod Rimljana, knjiga u koju su se
unosili porezi primljeni o ka l end ama; docnije:
prihod koji se od toga poreza dobivao; u
novije vreme: godinjak, tj. knjiga sa
podelom godine na mesece (12), nedelje (52) i
dane (365), sa naznaenjem praznika.
kalendariograf (nlat. calendarium, gr. grapho
piem) pisac (ili: sastavlja) kalendara.
kalendariografija (nlat. calendarium, gr.
graphia) uputstvo o sastavljanju kalendara,
sastavljanje kalendara.
kalende (lat. calendae) pl. kod Rimljana: prvi
dan svakoga meseca; ad kalendas gre-kas
(lat. ad calendas graecas) na kukovo leto tj.
nikada.
kalentura amarilja (tl. calentura amarilla)
uta groznica u tropskim predelima.
kaleologija (gr. kalos lep, logfa) nauka o
lepom; up. kalilogija.
kaleta (ital. caletta) kod brilijanata: bru-ena
povrina koja zatupljuje donju piramidu.
kalefaktor (lat. calefactor) loa, onaj koji
zagreva sobe; sluga, posluitelj; glasonoa,
doaptava lo, ulizice; kalfaktor.
kalefacijencije (lat. calefacientia) pl. sredstva za
zagrevanje.
naleta (fr. caleche, od nem. Kalesche od e.
kolesa, od slov. kolo = toak) polufi-jaker,
intov, karuce, otvorena putnika kola.
Kaliban (Caliban) u ekspirovoj Buri":
udovite koje samo upola lii na oveka
(protivnost Arijelu); fig. grubo i neotesa-no
stvorenje.
kalibar (fr. calibre, ital. calibro, lat. qua libra)
voj. prenik upljine kod vatrenog oruja;
prenik metka, zrna; veliina i teina
topovskog metka; fig. vrednost,

25*

Kalimegdan

valjanost, vanost; kalup, obrazac; vrsta,

kov, fajta, soj.
kaliblefaron (gr. kallos lepota, blepha-ron
oni kapak) sredstvo za ulepavanje
trepavica.
kalibrenik (fr. calibre, ital. calibro) sprava za
merenje kalibra cevi lakog vatrenog oruja i
artiljerijskih zrna.
kalibrer tehn. onaj koji priprema valjke za
valjanje elika odreenog oblika.
kalibrirati (fr. calibrer) udesiti prema odreenoj
meri (kalibru), odrediti prenik cevi, zrna
(puanog, topovskog), izmeriti kalibar.
kaligrai (gr. kalos lep, gramma) pesma iji je
motiv predstavljen i likovno, vetim
preplitanjem slova.
kaligraf (gr. kalligrapheo lepo piem) onaj
koji ima lep rukopis, vetak u lepom pisanju,
krasnopisac.
kaligrafija (gr. kalligraphia) lepo pisanje,
vetina lepog pisanja, krasnopis; pr.
kaligrafski.
kalidan (lat. calidus) topao, vru, vreo.
kaliditst (nlat. caliditas) toplota, vrelina; koliina
toplote.
kalidukt (lat. calidus topao, ducere voditi)
provodnik toplote, cev koja sprovodi toplotu
(kod centralnog grejanja).
kaliestetika (gr. kallos lepota, aisthanomai
oseam, opaam) nauka o oseanju lepoga,
ispitivanje i prouavanje onoga to je u lepom
dopadljivo.
kalij(um) (arap. kali) he. element, atomska
masa 39,102, redni broj 19, znak K, srebrnobeo, jako sjajni metal, topi se na 62, mek
skoro kao vosak, na vazduhu brzo potamni,
jer naglo oksiduje (stoga se ne moe na
vazduhu ni odrati u istom stanju; odrava
se u tenostima bez kiseonika, npr. u
petroleju).
kalikandus vot. ukrasna mirisava biljka
Calycanthus floridus iz fam. Calycanthaseae, poreklom iz Severne Amerike, ija se
kora upotrebljava kao lek i zain.
kaliko (fr. calicot, eng. calico) prvobitno: katun;
fina pamune tkanina, platno, naroito za
povezivanje knjiga (potie iz Kalkute po
emu joj i ime).
kaliks (lat. calix) aa, pehar; putir; bog. aica,
aka.
kalikstiici (lat. calix) pl. jedna stranka husita u
XV veku, pristalica Jana Husa, iji su lanovi
naroito traili au (putir), tj. da se
prieuju i hlebom i vinom (sub utraque
specie, pod obadva vida); up. utrakvisti.
kalilogija (gr. kallilogia) govornika vetina,
reitost; nauka o lepom.
kalime (fr. calumet, lat. calamus) ukraena lula
sa dugakim ibukom amerikih In-dijanaca,
iz koje, pri pregovorima o miru, svi pue
dodajui je jedni drugima.
Kalimegdan (arap., tur. kale tvrava, teu-dan
polje, vaarite; boj, dvoboj) veli-

kaliologija

388

ki javni park u Beogradu na uzviici

iznad ua Save u Dunav; Kalemegdan.
kaliologija
(gr.
kalia
gnezdo,
logfa)
prouavanje ptijih gnezda, nauka o tijim
i dr. gnezdima.
Kaliopa (gr. Ka-ore) nit. miloglasna", jedna
od devet muza (deveta po redu i najstarija),
zatitnica epskog pesnitva, filozofije i
retorike, koju su pri-kazivali sa votanom
ploom i pisalj-kom; up. muza.
kalipsdija (gr. kalli-pais koji ima lepu decu;
lepo dete) vetina podizanje lepe dece;
imanje lepe dece.
kalipedopeja (gr. kalli-pais lepo dete, poieo
pravim, inim, stvaram) vetina stvaranja i
podizanje lepe dece.
Kalipso (gr. Kalypso) mit. ki Atlasova, nimfa
koja jb drala kod sebe, na ostrvu Ogigiji,
Odiseja sedam godina, kada mu se, na
povratku iz Troje, razbila laa; astr. asteroid
otkriven 1858. god.
kalipso (gr. kalypso) 1. narodna popevka na
Karipskim ostrvima; 2. ples u 2/4 taktu,
poreklom iz Latinske Amerike.
kalipter (gr. kalypto pokrivam) med. poklopac,
zaklopac, korice.
kalirati (ital. calare, gr. chalao popu-tam,
labavim) trg. ne imati potrebnu teinu, gubiti
(ili: izgubiti) u teini usled suenja i dr.; kor.
spustiti, sputati jedra.
kalistenija (gr. kallos lepota, sthenos ja-kost,
snaga) telesno vebanje radi jaanja snage i
lepote naroito kod mladih devojaka.
kalistija (gr. kals lep, kallistos najlepi) u
staroj Grkoj: nadmetanje mukaraca i ena
za prvenstvo u telesnoj lepoti.
kalitehnika (gr. kallos lepota, technike) vetina
ulepavanje, vetina lepog pri-kazivanja.
kalitipija (gr. kallos, typos otisak) fotografski
postupak pri izradi zagasitih kopija iz
ferioksalata i srebrnog ni-trata.
kalif (arap. hhalif) zastupnik, naslednik (titula
islamskih vladalaca koji, smatrajui se
zakonitim naslednicima Muha-medovim,
stoje na elu islama; u poetku su kalife bili
birani i stanovali su u Medini, docnije u
Damasku, Bagdadu, Kai-ru i, naposletku, u
Carigradu, gde su svi turski sultani bili
ujedno i kalife; marta 1924. god. kalifat je
ukinula narodna skuptina u Angori).
kalifat (arap. hhalifah) zvanje (ili: vlast) kalife.
kalifonija (gr. kalos lep, phone glas) lepota
glasa.
kalifornij(um) (po mestu otkria Kali-forniji)
hen. element (transuran), znak Cf, atomska
masa 249, red. broj 98; nema ga u prirodi;
dobiven vetaki 1950. god.

kalkulirati

kalicifloran (lat. calix, gec culicis aa, kupa,

florere cvetati) vot. akat, ai-at, koji ima
aku.
kaliciforman (lat. calix aa, kupa, forma oblik)
vot. aiast, akast, u obliku ake.
kalk (fr. calque) taan precrt kroz providnu
hartiju; linga. re ili izraz nainjen obinim
kopiranjem naina na koji su odgovarajuu
re ili izraz napravili u nekom stranom
jeziku, npr. samostalan" je kalk nemake
rei selbstandig, kolodvor" Bahnhof,
veleizdaje" Nos-verrat, podmet" od
lat. subjectum itd.; pl. kalck; fig. slepo,
potpuno podraavanje, obina patvorina.
kalkaa (fr. calquage) precrtavanje kroz
providnu hartiju; patvorenje.
kalkan (tur. kalkan tit, zaklon) 1. vrsta
starinske enske kape; 2. tit; 3. gornji
trouglasti deo zida na kui sa dvostranim
krovom; daana zatitna ograda na zidu;
natkriveni otvor, vrata na krovu; 4.
potkrovlje, tavan; zatvoreni balkon; 5.
naprava od drveta ili koe koja se stavlja na
lea jahaoj ivotinji i slui kao sedite
jahau.
kalkaneum (lat. calcaneum os) aiat. petna kost,
petnjaa.
kalkant (lat. calcare gaziti, calcans) onaj to
gazi mehove na orguljama.
kalkarija (lat. calcarius kreni, calx kre-njak,
kre) kreata zemlja, zemlja u kojoj ima
krea, krena zemlja, kre.
kalkator (lat. calcator) onaj koji gazi mehove na
orguljama; up. kalkant.
kalkatura (lat. calcatura) gaenje, gnjeenje,
muljanje (groa).
kalkil (fr. calcul) trg. raun, obraun, pred-raun.
kalkirati (fr. calquer) precrtati (kroz providnu
hartiju); slepo podraavati, ropski se
ugledati; up. kalk.
nalije (lat. calquier) vrsta istonoindijske atlasne
tkanine.
kalkograf (gr. chalkos bakar, tu, bronza,
grapho) v. halkograf.
kalks (lat. calx) min. kre; krenjak; znat. peta.
kalkulativan (lat. calculare) koji slui za
obraunavanje, obraunski; odreen, utvren
kalkulacijom, zasnovan na kalkula-ciji.
kalkulator (lat. calculus raun) raundija;
raunovoa, onaj koji vri proraune i
obraune; raunoispita.
kalkulatura (lat.) raunanje; proraunavanje,
obraunavanje; mesto (ili: soba, odeljenje)
gde se vre obrauni i sl.
kalkulacija (nlat. calculatio) sraunavanje,
izraunavanje, proraunavanje; predra-un,
proraun.
kalkulirati (lat. calculare) raunati, izraunati,
prorauna, proraunavati,

kalkulisati

389

obraunavati, obraunati; fig. odmeriti,

odmeravati.
kalkulisati v. kalkulira.
kalkulozan (lat. calculosus, calx krenjak)
med. koji ima kamena (u mokranom mehuru,
u bu bregu); kol. kamenit.
kalkulus (lat. calx krenjak, calculus kamiak,
kamene) kamiak, kamen za raunanje (up.
kalkil); med. kamen u mokranom mehuru ili
u bubrezima.
kalmank (eng. calamanco) v. kalamank.
kalmantan (fr. calmant) stiavan, koji stiava,
uminjavan, koji uminjava, ublaa-van, koji
umiruje, koji ublaava (npr. bol).
kalmato (ital. calmato) muz. blago, tiho, mirno.
Kalmetova vakcinacija med. vakcinacija koja
slui kao predohrana protiv tuberkuloze.
Kalmici (tat.) pl. otpadnici", mongolsko pleme
koje ivi u unutranjosti Azije nomadskim
ivotom.
kalmuk (fr. calmouc) vrsta dlakavog sukna,
nazvana po tome to Kalmici nose ogrta-e
od slinog sukna.
kalo (ital. calare gubiti, calo) trg. gubitak, manjak
u teini neke robe usled suenja, prerade i
dr.; naknada za takav gubitak; kalirati
kalobiotika (gr. kalos lep, bi'os ivot) vetina
lepo, tj. razumno iveti, vetina shvatanja
ivota tako da ga ovek moe smatrati kao
sreu.
kaloderma (gr. kalos, drma koa) kozmetiko sredstvo za negovanje koe (pravi se od
elatina, meda, glicerina, vode i parfema).
kalo di pezo (ital. calo di peso) trg. manjak,
nedostatak u potrebnoj teini.
kalo di preco (ital. calo di prezzo) trg. padanje
cene (nekoj robi).
kalodont (gr. kalos lep, odys gen. odontos
zub) pasta za negovanje zuba.
kalozan (lat. callosus) uljevit, koji ima debelu
kou, koji ima ul>eve, nauljen; fig.
neosetljiv, otupeo, okoreo, oguglao.
kalozitet (lat. callositas) med. zadebljalost koe,
otvrdnue koe, uljevitost; fig. neosetljivost,
oguglalost.
kalokagatija (gr. kalos, kai agathos lep i
dobar) fil. udruenost onoga to je lepo sa
onim to je dobro, moralna lepota i dobrota,
moralan i u isto vreme lep nain ivota (etiki
ideal starih Grka).
kalologija (gr. kallos lepota, logia) uenje (ili:
nauka) o lepom.
kalomel (gr. kalos lep, melas crn, zagasit) hem.
med. jedinjenje ive i hlora Hg2 C12, upotrebljava
se kao sredstvo za ienje, pri leenju
sifilisa i nekih spoljnih onih bolesti.
kalometrija (gr. kalos, metria mera, merilo)
merenje lepote; nauka o odreivanju stepena
lepote umetnikih dela itd.

kalumniJa

kalong zool. tropski sisar Pteropus edulis iz reda

Megachiroptera, nona ivotinja koja se hrani
sokovima plodova, a danju spava obeena o
granje drvea, letipas.
kalopizam (gr. kallopismos kraenje, reenje,
ukraavanje)
vetina
ulepavanja
i
doterivanja, vetina ukusnog odevanja;
kalopistrija. J
kalopistrija (gr. kallopizo krasim, resim,
ukraavam) v. kalopizam.
kalor (lat. calor) toplota, jara, ega; ar, vatra.
kalorizirati (lat.) prevlai metal alu-minijem.
kalorija (lat.) fiz. jedinica za merenje toplote, tj.
ona koliina toplote koja je u stanju da jednom
kubnom centimetru (1 st3) iste vode povisi
temperaturu za jedan stepen Celzijusov (1S
od 14,5 do 15,5) zvana gramkalorija (cal);
hiljadu puta vea koliina toplote zove se
kilogram-kalorija (kcal); up. mehaniki
ekvivalent toplote.
kalorika (lat.) fiz. nauka o toploti.
kalorimetar (lat. calor, gr. metron).sprava za
merenje toplote.
kalorimetrija (lat., gr.) merenje toplote.
kalorifer (fr. calorifere) toplonoa, pro-vodnik
toplote, maina za centralno gre-janje, pe od
livenog gvoa; greja.
kalorifikacija (nlat. calorificatio) proizvoenje
toplote.
kalorinost (lat. calor toplota) osobina onoga
to je kalorino, sposobnost stvaranja kalorija;
koliina kalorija u neemu, kalorina
vrednost.
kalospintehromokrena (gr. kalos lep, spint-her
iskra, varnica, chroma boja, krene izvor,
vrelo) vodoskok koji, osvetljavan raznim
bojama, izgleda kao da baca oko sebe
raznobojne svetlucave iskre.
kalota (fr. calotte) istonjake kapa, kapi-ca;
okrugla svetenika kapica koja pokriva
samo teme (naroito kod katolika), elepu;
kat. odseak lopte; arh. plitko kube, okruglo
zasvedena tavanica.
kalotip (gr. kalos lep, typos otisak) slika
izraena putem kalotipije, tj. fotografija.
kalotipija (gr.) izrada slika na hartiji hemijski
prireenoj (pronalazak engleskog hemiara
Foksa Talbota); talbotiii-ja, fotografija.
kalone (nem. Galoschen) v. galone.
kalpak (tur. kalpak, ma. kalpag) l. visoka
okrugla kapa od krzna ili opivena
krznom; 2. vojnika kapa od lakog metala,
lem.
kaluer (gr. kalos lep, geron starac) sve-teno
lice monakog reda, monah.
kalumet (eng. calumet) dugaka, ukraena
lula severoamerikih Indijanaca, tzv. lula
mira" (pui se uz naroite ceremonije);
kalime.
kalumnija (lat. calumnia) v. kalumnijacija.

kalumnijant

390

kalumnijant (lat. calumniari klevetati) onaj koji

lano optuuje, klevetnik, spletkar.
kalumnijacija (nlat. calumniatio) lana
optuba, kleveta, spletka, prevara; kalumnija.
kalumniozan (lat. calumniosus) klevetan,
klevetniki, spletkarski.
kalumnirati (lat. calumniari) lano op-tuivati,
klevetati, spletkariti.
kalup (pere. kalib, kalbud, arap. qaleb, qalib)
obrazac, model, forma, oblik.
kalus (lat. callus) mulj, debela koa; kota-na
masa koja ponovo spaja prelomljene kosti.
kalfa (arap., tur. kalfa) trgovaki ili za-natlijski
pomonik, onaj koji je nakon egrtskog staa
poloio ispit za kalfu i stekao pravo na
polaganje majstorskog ispita.
kalfaktor (lat. calefactor) v. kalefaktor.
kalfataa (fr. calfatage) uperenje, zapuavanje, kuinom i smolom sastavaka, rupa
ili pukotina na lai, amcu, tegljeni-ci,
prozorima ili vratima, kalavaenje.
kalfatirati (fr. calfater) uperiti, zapu-avati
sastavke na brodu, amcu (ili: ispucaloj,
rastoenoj lai) kuinom i smolom,
kalavatiti.
kalcedon (gr. Kalchedon) min. mleni kamen,
vrsta poludragulja (nazvan po maloazijskoj
varoi Kalhedon, odakle je prvi put doao u
trgovinu).
kalcedoniks (gr. Kalchedon, bpuh nokat) .
mleni kamen sa mrkim, belim i sivim
prugama.
palci (fr. calques) pl. lingv. v. kalk.
kalcidi (lat. calx, calcis) pl. krena tela.
kalcijum (nlat. calcium, calx krenjak) hen.
element, atomska masa 40,08, redni broj 20,
znak Sa, lak zemnoalkalni metal, hemij-ski
veoma aktivan, sjajnobele boje, neophodan
sastavni deo organizma, naroito kostura,
skeleta.
kalcinabilan (nlat. calcinabilis) pretvo-rljiv u
kre, ukreljiv, koji se moe pretvoriti u
kre.
kalcinabilitet (nlat. calcinabilitas) pretvorljivost u kre, ukreljivost.
kalcinacija (nlat. calcinatio, lat. calx kre)
skreavanje, pretvaranje u kre.
kalcinirati (nlat. calcinare) pretvarati, pretvoriti
u kre; hen. kiseonik spojiti s metalima, =
oksidirati.
kalcinozan (nlat. calcinosus) kreat, koji ima
u sebi krea, kreni.
kalcit (lat. calx krenjak, kre) min. prirodan
kristalisan romboedarski kalcijum karbonat
(Sa SO3); predstavlja trei stupanj tvrdoe po
Mosovoj lestvici.
kalcitratan (lat. calcitrans) koji se opire, koji se
protivi.
kalciferan (lat. calx kre, fero nosim) kreat,
koji ima u sebi krea.
kalcifikacija (lat. calx gei. calcis kre, facere
initi, praviti) snabdevanje kre-

kambij(um
)

om, dodavanje krea, okreavanje, zakreavanje; pretvaranje u kre.

kalcificirati (lat.) snabdeti (ili: snab-devati)
kreom, dodati (ili: dodavati) kre, okreiti,
okreavati, zakreiti, zakreavati; pretvoriti
(ili: pretvarati) u kre.
kalj (nem. Kachel)., etvrtasti crep (opeka) s
jedne strane gleosan, za graenje pei.
kalja (tur. kalya) 1. vrsta jela od kuvanog
kupusa sa mesom; 2. vrsta jela od prenog ili
kuvanog krompira; 3. jelo od boranije.
kaljun (tur. kalyon, um. galion) vrsta lae
jedrenjae koja je bila naoruana topovima (u
ratnoj mornarici Turske Carevine).
kama (tur. kama) no, bode prav i otar sa obe
strane.
kamamber (fr. camembert) vrsta sira iz
okoline francuskog grada Kamambera.
kamara (gr. kamara) l. gomila, hrpa; veliki
broj, mnotvo; 2. plast, stog sadevenog
skoplja ili slame.
kamerad (fr. camarade) drug, drugar; kolski
drug, drug po slubi.
kamaraderija (fr. camaraderie) drugarstvo;
drutvo za meusobno pomaganje, klika,
koterija.
kamarera (p. camarera, ital. cameriera)
dvorska dama, komorkinja; poasna dama
kraljiine.
kamarero (p. camara soba, camarero) sobar;
komornik.
kamarijer (p. camarero) l. titula koju papa daje
crkvenim prelatima; 2. sobar; posluitelj.
kamarila (p. camarilla, lat. camera) sobica";
dvorska klika, ua okolina jednog vladaoca
koja vri osetan i negativan, ali
neodgovoran uticaj na upravljanje zemljom.
kamarinskaja (rus. kamarinskal) ruska narodna
igra sivih pokreta u 2/4 ili 3/4 taktu.
kamarologija (gr. kammaros rak, logi'a) nauka
o rakovima.
kamarot (ital. camerotto) pomonik, sluga na
brodu.
kamata (gr. kamatos) dobit, interes na
uloeni novac.
kamane (fr. gamache) naglavci od sukna ili
koe; gamane.
kambana (ital. satrapa) nuz. \. narodni
muziki instrument u Makedoniji, vrsta
udaraljki; 2. crkvene zvono; zvono uopte.
kambiza (fr. cambuse) brodske kuhinja.
kambijalno pravo menino pravo.
kambijatura (ital. cambiatura) menini raun;
menjanje pote, italijanska putnika pota.
kambijirati (ital. cambiare) trg. baviti se
meninim poslovima.
kambij(um) (lat. cambium) biol. sloj elija
izmeu kore i drvenog dela biljke ijim
deobama delovi biljke (koren, stablo i grane)
debljaju.

kambio

391

kambio (ital. cambio, nlat. cambium) trg.

menica, menino pismo; menjanica.
kambio di polica (ital. cambio di polizza) trg.
menino pismo.
kambio di ritorno (ital. cambio di ritorno) trg.
povratka menica.
kambio konto (ital. cambio conto) trg. meni-ni
raun.
kambio seko (ital. cambio secco) trg. suva", tj.
sopstvena menica.
kambist(a) (ital. cambio) trgovac menicama.
kambrijska formacija geol. v. kambrijski period.
kambrijski period geol. doba u razvitku Zemljine
kore u kojem su postali najstariji zemaljski
slojevi u kojima su naeni pouzdani i
mnogobrojni organski ostaci; naziv po
Kambriji Cambria, keltskom imenu za
engleski Vele, gde su ovi slojevi prvi put
proueni.
kambrik (eng. cambric) vrsta finog tankog
pamunog ili lanenog platna; up. kamertuh.
kamgarn (nem. Kamm-garn) predano sa rapavom vunenom icom, jako i sjajno, za koje
se vuna, po ienju, najpre pomou magline
dobro izgrebena i uvalja.
kameja (fr. satee, ital. cammeo, nlat. samaeus, lat. sata, satta) izvajan, rezan
kamen; naroito: rezan dragi kamen kod
koga ispupena figura ima drukiju boju
nego osnova; takoe: slika u jednoj boji, slika
u kamenu.
kamel (gr. kamelos) sprava za izdizanje
olovnih objekata (laa, amaca i dr.) iznad
vode; up. kamila.
kameleov (gr. chamaileon) zool. vrsta gutera,
ivi u Africi, Australiji i Indiji, glavna mu je
odlika to moe pomou pigmentskih elija
da menja svoju zelenu boju; fig. prevrtljivac,
prevrtljiv, bezna-elan ovek, onaj koji lako
menja boju.
kamelija (nlat. camelia) bog. japanska ili
kineska rua, nazvana po ital. jezuiti G.
Kamelusu, koji ju je 1639. pronaao na
Filipinima i odatle preneo u Evropu.
kamelopard (lat. camelopardalis) zool. i-rafa.
kamelot (fr. camelot) l. glatka tkanina od
eljane vune, kostreti ili svile, slina taftu; 2.
ulini prodavac igraaka; prodavac novina u
Parizu.
kamelhar (nem. Kamelhaar) trg. kamilja
dlaka.
kamera (lat. camera, gr. kamara soba, odaja
na svod) sprava za snimanje slika
(fotografski aparat; filmska kamera); TV
elektronske sprava za direktni prenos sivih
prizora na daljinu.
kamera del komero (ital. camera del
commercio) trgovaka komora.
kamera klara (lat. camera clara) fiz. jasna
komora", instrument za precrtavanje i
neosvetljenih predmeta.

kamertuh
kameralizam (gr. kataga, lat. camera soba)
ekonomska politika kojoj je cilj podizanje
nacionalne industrije, poveanje izvoza a
smenjivanje uvoza radi aktivnosti spoljanjeg trgovinskog bilansa.
kameralije (lat. cameralia) pl. nauka o
dravnim finansijama, nauka o upravljanju
dravnim prihodima i rashodima; nauka o
trgovini i privreivanju uopte; kameralne
nauke.
kameralist(a) (lat.) finansijski strunjak u
teorijskom ili praktinom pogledu, onaj koji
se bavi kameralnim naukama.
kameralistika (lat.) nauka o dravnim
finansijama i privreda.
kameralne nauke v. kameralije.
kamera lucida (lat. camera lucida) fiz. svetla
komora", instrument u kojem se svetlosni
zraci od predmeta odbijaju pomou prizme i
obrazuju lik na hartiji koji se nalazi dole u
instrumentu, te se taj lik moe nacrtati
pisaljkom.
kamera opskura (lat. camera obscura) fiz.
mrana komora", sandue, iznutra crno, na
prednjoj strani ima otvor sa sabirnim
soivom, koje daje stvaran, izvrnut i
umanjen lik predmeta spoljanjeg na hartiji,
staklu itd. koji se nalazi u ii soiva (svaki
fotografski aparat je, u stvari, jedna ovakva
komora).
kamerarijus (nlat. camerarius) nadzornik
blagajne, naroito papski komornik
(kardinal koji stoji na elu Aposto.lske
komore).
kameracija (lat. cameratio) vrh. ispupenje,
svod; zidanje na svod.
kamerdiner (nem. Kammerdiner) sobar u
otmenim kuama, komornik.
nameri j a (tur. Kameriye) isturen, obino
otvoren, nezastakljen balkon, doksat
(prema dvoritu) u starim muslimanskim
kuama.
kamerirati (lat. camera) arh. zasvoavati, zidati
na svod.
kamerjunker (nem. Kammerjunker) v. kamerher.
kamerleng (ital. camerlengo) ist. komornik,
blagajnik.
kamermuzik (nem. Kammermusik) v. kamerna
muzika.
kamerna muzika sobna muzika, tj. muzika
koja je namenjena za ui prostor i ui krug
slualaca, i koja se, zbog toga, izvodi sa
manjim brojem instrumenata, naroito soloinstrumenata.
kamerton (lat. camera, tonus, gr. kamara,
tonos) muz. osnovica za podeavanje muzikih
instrumenata po meunarodnom spora-zumu
= 435 treptaja u jedinici vremena.
kamertuh (nem. Kammertuch, fr. cambresine,
eng. cambric) vrsta veoma finog sukna,
nazvanog po hol. gradu Kammerich ili
Kambray; up. kambrik.

kamerher

392

kamerher (nem. Kammerherr) otmeni lini

sluga nekog vladara; upotrebljava se esto
samo kao titula; kamerjunker.
kamze (tur. Kabiz) drak sablje, handara,
noa i sl.
kami (jap.) opti naziv za japanska boanstva;
titula koja se davala plemiima.
kamizol (fr. camisole, ital. camiciuola) rekla,
prslue, zubun.
kamikaze (jap.) boji vetar", ciklon koji je u
H veku spasao Japan potopivi mon-golsku
invazionu flotu; japanski pilot samoubica
koji se zajedno sa svojim avionom (torpedom)
punim eksploziva bacao na neprijateljski brod.
kamila (gr. Kamelos) zool. poznata azijske i
afrika tovarna ivotinja sa jednom grbom
ili dve grbe; up. kamel.
kamilavka (gr. Kamelauke) okrugla visoka
kapa pravoslavnih kaluera i svetenika.
kamiltej (nem. Kamillentee) aj od kamilice.
kamin (gr. Kaminos pe, lat. caminus) pe,
furuna, sobno ognjite; odak.
kaminirati (ital. camininare, fr. chemin) kod
maevanja: uzmiui pri borbi gledati da se
protivnik navede na otkrivanje.
kamion (fr. camion) velika teretna kola, teretni
automobil.
kamionet (fr. camionnete) lako teretno motorno vozilo (za prevoz tereta do 2000 kg.).
kamis (arap.) pamuna nona haljina; koulja
kojom Turci pokrivaju mrtvace poto ih
okupaju.
kami (tur. Kami) cev na luli za puenje, ibuk.
kamlo (fr. camelot) v. kamelot.
kami (eng. satr) mesto sa atorima ili kuicama
koji slue za letovanje, sportski ili turistiki
logor.
kampada dud. deo, prsten rudarskog tunela,
jame.
kampana (nlat., ital. satrapa, fr. satrape)
zvono, crkvene zvono; zvono na vazdunom
mrku (pumpi); arh. kapitel u obliku izvrnutog
zvona na korintskom stubu; bog. zvonce,
zvoni; zvoncaste kite i rojte od svile ili
zlatnog konca za ukraavanje sveanih
dvorana.
kampanelizam v. kampanilizam.
kampaneta (ital. campanetta) huz. zvonjenje.
kampanile (ital. campanile) zvonara, zvonik;
toranj; kube, tornji na zgradi gde stoji
asovnik.
kampanilizam (ital. campanilismo) preterana
ljubav prema rodnom kraju, lokalni
patriotizam.
kampanilist (ital. campanilismo) privre-nik
kampanilizma, uskogrudi patriota.
kampanologija (nlat. satrapa, gr. logia)
nauka o zvonima, nauka o livenju zvona.
kampanula (nlat. campanula) bog. zvonce,
zvoni.

kamdija

kampanularia (nlat. campanularia) pl. zool.

korali zvonastog oblika.
kampanja (fr. campagne, ital. campagna, lat.
campus polje, campaneus poljski) 1. poljsko
dobro; selo; 2. fig. voj. vojni pohod, rat,
ratovanje; 3. borba za ili protiv (koga ili ega,
naroito putem tampe); 4. svi radovi kojima
se
priprema
ostvarenje
nekog
socijalnopolitikog zadatka, npr. izborna
kampanja; 5. doba odreenog rada u godini,
sezona radova na neemu, npr. kampanja
eerne repe itd.
kamparij(us) (nlat. camparius) poljar, uvar
polja.
kampelogija (gr. katre krivina, logia) nauka o
krivinama, o krivim linijama.
kampemetar (gr. katre krivina, metron
mera) sprava za merenje krivina.
kamper (eng. satr) onaj koji logoruje u
kampu, itelj kampa.
kampilogramika (gr. kampylos savijen, kriv,
gramma crta, linija) nauka o krivim linijama
i krivolinijskim velii-nama.
kamping (eng. camping) boravljenje, logorovanje u kampu.
kampirati (fr. camper) logorovati, iveti u polju
(ili: u okolu, logoru); uokoliti se, ulogoriti se;
fig. privremeno se smestiti, privremeno
stanova.
kampodeja zool. vrsta insekta, ukaste boje,
koji obino ivi pod kamenjem ili
mahovinom, Campodea staphylinus.
kampo santo (ital. satro santo) sveto
polje"; groblje, kosturnica, naroito: groblje
opkoljene otvorenim arkadama.
kamut (nem. Kummet) ogrlina, ogrljak koji se
stavlja ivotinji (obino konju) oko vrata;
okovratnik na amu.
kamuflaa (fr. camouflage) preruivanj'e,
preruenje, preobraavanje; voj. bojadi-sanje
ratnog materijala tako da se ne razlikuje od
okoline u kojoj se nalazi; fig. zavaravanje
(traga i sl.).
kamufdirati
(fr.
camoufler)
preruiti,
preruavati; voj. obojiti (ili: pokriti, udesiti)
ratni materijal tako da se ne razlikuje od
okoline u kojoj se nalazi; zavarati,
zavaravati (trag i sl.).
kamfin (nlat. camphora) hen. materija koja se
pomou joda dobiva iz kamfora; meavina
terpentina i piritusa koju u Se-vernoj
Americi upotrebljavaju kao gorivo u
lampama.
kamfor (nlat. camphora) bela smola kamforovog drveta, sagorljiva i jakog mirisa i
ukusa; upotrebljava se mnogo u fabrikaci-ji
celuloida i eksploziva, a u medicini, u
alkoholnom rastvoru (piritus-kamfor), za
trljanje kod reumatizma i neuralgije, naroito
kod slabosti srca i krvnih sudova, zapaljenja
plua i dr.
kamdija (tur. Kamci) bi; kandija.

393
kan (tur., tatar.) turska titula sultanova; knez,
vladar, gospodar, naroito kod Tatara.
kana (lat., ital. sappa, fr. sappe) 1. trska,
rogoz; tap, palica.
kana 2. v. kna.

kanabe (lat. soporep, gr. konopeion) divan,

sofa; kanape.
kanabizam (gr. Kannabis konoplja) bolesni
nagon za uivanjem haia; up. kanabin;
kanabinomanija.
kanabin (gr. Kannabis konoplja, lat. sapa-bis)
heh. alkoholni sastavni deo indijske konoplje
koje ima jako narkotino dejstvo.
kanabinomanija (gr. kannabis, mama strast) v.
kanabizam.
kanabis (gr. Kannabis, lat. cannabis) vot.
konoplja.
kanadaris pl. polusvilene istono-indijske
tkanine sa crvenim i crnim prugama; vrsta
francuskog tepiha.
kanal (lat. canalis oluk, brazda, leb, sappa
trska) vetaka reka, propust, prokop;
vodovod, oluk; moreuz; cev, unak; fig.
sredstvo, put i nain za postignue nekog cilja;
aiat. ila; arh. leb.
kanalizacija (nlat. canalisatio) prokopa-vanje
kanala, sprovoenje kanala, naroito
podzemnih (u gradovima); mrea podzemnih
cevi za odvoenja vode i neistoe iz kua i
naselja.
kanalizirati (nlat. canalisare) graditi kanal (ili:
kanale), sprovoditi kanale; fig. dati jednoj
stvari ili pokretu izvestan smer i pravac,
uputiti ih odreenim tokom.
kanalisati v. kanalizirati.
kanaliti (lat. sappa trska, cev, gr. lithos
kamen) pl. kol. cevaste okamenotine jedne
vrste biljki-ivotinja; v. tubuliti.
kanap (ital. saparo) uzica, vrpca; konopac, ue.
kanarinac (ital. canarino, fr. canari) zool. mala
uta ptica pevaica, poreklom sa Kanarskih
ostrva.
kanarinka (ital. canarino) v. kanarinac.
kanaris (ind.) pl. indijske depne maramice od
ute svile sa belim takama.
kanaster (gr. Kanastron korpa od vrbovog
prua, tl. canastro) l. najfinija vrsta
venecuelskog duvana koji je putan u
trgovinu lakovan u kotarice (p. canastro);
duvan u valjcima, nepreraen duvan; 2. dak
od ivotinjske koe za pakovanje robe u
Indiji.
kanat (tur. kanad) l. krilo prozora ili vrata;
2. pregrada; 3. drvena ograda na kolima sa
sve etiri strane.
kanaus (pere.) vrsta fine persijske svilene
tkanine.
kanaf(a) v. kanap.
kanafas (fr. sape vas) vrsto, gusto laneno ili
namuio platno; upotrebljava se za muke
kapute i za izradu madraca.

kan volan (fr. camp volant) voj. letei logor,

letea vojska, vojni odred kome je zadatak da
napada neprijatelja iznenadno, as ovde as
onde.
kandahar (po eng. grofu od Kandahara) naziv
za vezu kojom se skijaka cipela vre
vezuje uz skiju.
kandela (lat. candela svea) fiz. jedinica za
jainu svetlosti po Meunarodnom sistemu
jedinica.
kandelabar (lat. candelabrum svenjak,
candela svea, votanica) bogato ukraen
veliki svenjak u obliku stuba sa tri i vie
ogranaka; veliki svenjak na javnim
mestima, naroito pred trgovima, zgradama
itd.
kandidan (lat. candidus) ist, beo, sjajan;
neizvetaen, iskren, estit; vedar, srean,
veseo.
kandidat (lat. candidatus ,,y belo obuen", jer
su u starom Rimu oni koji su se takmiili
za neki poloaj bili, za vreme izbora, u belo
obueni) onaj koji trai mesto ili slubu;
pripravnik; ak koji stoji pred ispitom; onaj
koji se sprema i radi da bude izabran za
narodnog poslanika, predsednika republike,
vladaoca i sl.
kandidatura (nlat. candidatura) takmienje za
neko zvanje (ili: mesto), neki poloaj,
vrbovanje; up. kandidat.
kandidacija v. kandidatura.
kandidirati v. kandidovati.
kandidovan! (lat. candidatus) istaknuti (ili:
isticati) za kandidata; kandidovati se,
kandidirati se takmiiti se, pojaviti se kao
takmac za neko zvanje, mesto, poloaj i dr.
kandizacija (fr. candi) prevlaenje (ili:
posipanje) eerom; kristalizovana eera.
kandilo (gr. Kandelos, tur. kandil) l. mala
staklena posuda, svetiljka u kojoj gori iak u
ulju (obino u crkvi, na grobu, pred ikonom i
sl.); 2. v. kandilj 1.
kandilj (tur. Kandil) l. fenjer ili elektrina
sijalica, obino na minaretu, koja se pali
prilikom muslimanskih praznika; 2. v.
kandilo.
kandirati (fr. candir) zaeeriti, posuti
eerom, prevui eerom; ueeriti;
kandirano sohe ueereno voe, eerne
voe.
kandi s (sskr. khanda, fr. candis) prei-en,
kristalizovan eer.
kandi-stor
(eng.
candy-store)
engleska
poslastiarnice; konditoraj.
kaneva (fr. canevas, nlat. canevasium) juga,
retko platno sa pravilnim etvrtastim
rupicama za urev (za vez); holandsko
jedrilsko platno; fig. prvi nacrt knji-evnog
dela ili slike, skica, plan; u italijanskoj
nepisano] komediji: podela dramske grae
na inove i scene, koje posle glumci
ispunjavaju improvizujui.

394
kanela (nlat. canella, fr. cannelle) kora od
cimeta, cimet.
kanslas (fr. cannelle) cimet prevuen eerom.
kanelira (fr. cannelure) vrh. uzduna plitka
brazda, obino polukruna, na antikom
stubu.
kanelirati (fr. canneler) ilebiti, izbraz-dati,
izoluiti, napraviti prugastim, npr. stubove.
kanepen (fr. canepin, ital. canapino, lat.
cannabis konoplja) fina, belo uinjena
jagnjea ili jarea koa (za rukavice).
kanibal (i. canibal, Caribal = Caribe)
stanovnik Karibijskih ostrva, ljudoder,
antropofag; fig. divlji (ili: grub, surov) ovek,
neovek, divljak.
kanibalizam (i.) ljudoderstvo, antropo-fagija;
fig. svirepost, neovenost, di-vljatvo.
kanibalski (tl.) ljudoderski; divlji, surov,
neovean, zverski.
kanije (tur. kin) korice noa ili sablje.
navila (fr. cannule, lat. cannula) cevica; ned.
cev na trcaljki, klistiru; hirurka metalna
cevica.
kaikan (fr. sapsap) ritmika igra, vrsta
zabavnog baleta; bila vrlo popularne, naroito
u Parizu u drugoj polovini XIX veka.
kankanovati (fr. sapsap) igrati, plesati kankan.
kainov (ma. kanko) med kapavac, triper,
gonoreja.
kankrinski (nlat. cancrinus, lat. sapseg rak) koji
ide kao rak; o stihovima: koje treba itati
odnatrag, ili kod kojih je, itani spreda ili
odnatrag, isti red rei, npr. Signe te, signa;
temere me tangis et angis.
kankroid (lat. sapseg, gr. eidos oblik, vid) med.
otok slian raku; rak prostog epitela.
kano (fr. canot, eng. sapoe, port., ital., p.
sapoa) lak un od kore drveta ili izdube-nog
stabla,
kakav
obino
upotrebljavaju
severnoameriki Indijanci, oranica; up. kanu,
kenu.
kanobe (eg.) v. kanope.
kanoistika v. kajakatvo.
kanon (gr. kanon, lat. sapop) pravilo, propis,
merile, uzor; crkvena odluka, crkveni zakon;
zbir knjiga ili spisa koje je neki autoritet
(crkveni sabor) oglasio i priznao kao
autentine (Sveto pismo) i koje sadre
pravila hrianske vere i hrianskog ivota;
u katolikoj crkvi: srednji deo mise koji se
nikad ne menja (od Sanktus do Komuniona);
muz. komad za dva glasa ili vie glasova u
kome drugi ili ostali glasovi istu melodiju,
upadajui, ponavljaju jedni za drugima; vrsta
moio-horda u muzici Grka; tip. vrsta velikih
slova od 42 i 32 tipografske take; u likovnoj
umetnosti: pravilo o prikazi-vanju lepote
ovejeg tela.

kantalupa

kanonada (fr. canonade) pucanje (ili: bi-jenje,

gaanje) iz topova, topovska paljba, gruvanje
topova, bombardovanje.
kanonenfuter (nem. Kanonenfutter) hrana za
topove", podrugljiv izraz za vojnike koji su
rtve topovskih zrna (fr. chaire a sapop = er
a kanon).
kanonizacija (gr. kanonfzo) proglaavanje
nekoga ili neega svetim, uvrenje u red
svetaca, posveivanje.
kanonizirati (gr.) proglasiti nekoga ili neto
svetim, uvrstiti u red svetaca, posveti.
kanonizovati v. kanonizirati.
kanonik (nlat. canonicus) u katolikoj crkvi:
vie sveteno lice svetovnjakog reda, prota.
kanonist(a) (nlat. canonicus, gr. kanon) v.
kanoniar.
kanoniar (gr. kanon, nlat. canonicus)
poznavalac ili uitelj crkvenog, kanonskog
prava; kanonist.
kanonske godine godine starosti koje su
propisane kao uslov za primanje svete-*
nikog ina.
kanonske knjige knjige Svetog pisma koje
crkva priznaje kao svete i nadahnute, i koje,
zbog toga, smatra kao najvii verski autoritet.
panonski (nlat. canonicus, gr. kanon) koji
odgovara crkvenim propisima (kanonima),
koji je u skladu sa crkvenim propisima ili
autoritetom, propisan, verodostojan (knjige,
spisi); crkveni, papski; fig. koji slui kao
uzor, uzorak, ugledan.
panonski asovi (nlat. horae canonicae) asovi
koje kalueri i svetenici treba dnevno da
provedu u molitvi.
kanonsko pravo (nlat. j us canonicum) pravo
hrianske crkve, sadrano u Corpus juri
canonici, koje, osim isto crkvenih odredaba,
donesenih na crkvenim saborima, sadri i
privatne, procesne i kaznene odred be.
kanope (eg.) pl. egilatske vaze idoli u obliku
trbuastih kraga sa ovejem glavom na
vrhu (poklopcu), u kojima su nekada uvali
mumizirane unutarnje delove tela (srce i
plua); takoe: vaze u etrurskim grobovima;
kanobe.
Kanosa (ital. Canossa) zamak, danas ruevine, u
ital. provinciji Reino nel' Emili-ja, u kojem
se 1077. nemaki car Henrik IV pokorio papi
Grguru UP, izvukavi od toga ponienja
politike koristi; otuda: uhu u Kanosu poniziti
se pred papom ili uopte pred nekim kome si
se dotle protivio.
kantabile (ital. cantabile) kuz. za pevanje, to
se moe pevati; pevajui.
kantalup (fr. cantaloupe, ital. cantalupo) vot.
hrapava dinja (nazvana po zamku Kan-talupo,
u Ankoni, gde je najpre donesena iz
Jermenije).
kantalupa v. kantalup.

kantando

395

kantando (ital. cantando) muz. pevajui, tj.

navodei tako kao da se peva.
kantante (ital. cantante) muz. pevajui.
kantaride (gr. kantharis, gen. kantharidos
panska buba) zool. panske bube, spadaju u
porodicu majaka, zlatnozelene boje; skupljaju
ih, sue i trljaju, pa od toga prave melem
koji izvlai plikove na koi.
kantaridizam (gr.) med. trovanje otrovom od
panske bube, kantaridinom.
kantaridin (gr.) hem. otrov od panske bube.
kantata (ital. cantata) muz. prvobitno, za razliku
od sonate, pesma koja se pevala uz pratnju
instrumenata; sada: vea crkvena pesma,
kompozicija za pevanje u sveanim
prilikama.
kantatila (ital. cantatilla) v. kantatina.
kantatina (ital. cantatina) muz. mala kantata,
pesmica za pevanje.
kantatorij(um) (nlat. cantatorium) kod katolika:
knjiga iz koje pojac (kantor)na misi odgovara.
kavgadija (lat. cantatio) pevanje, pesma.
kantela (fine. Kantele) harfa sa pet metalnih
ica uz koju finski narodni pevai pevaju
narodne pesme; up. runo.
kantizam fil. v. kantijanizam.
kantijanizam fil. kritika i transcenden-talna
filozofija Imanuela Kanta (1724 1804) sa
svojim razlikovanjem forme od predmeta
saznanja, apriornog od aposte-riornog, sa
svojim uenjem o apriornosti formi opaanja
prostora, vremena i kategorija, sa svojim
ogranienjem celokupnog saznanja na pojave,
tj. na predmete mogueg iskustva, dok se
sama stvar po sebi (da Ding ap sich) ne
moe saznati; Kant, dakle, priznaje
postojanje stvari nezavisno od nae svesti;
kantizam;v.
transcen-dentalna
filozofija,
transceidentalni idealizam.
kantikum (lat. sapege pevati, canticum) pesma
koja se peva.
Kantikum kantikorum (lat. Canticum canticorum) Pesma nad pesmama (pripisuje se
izrailjskom caru Solomonu, 970-930. god. pre
n. e.).
kantilena (lat., ital. cantilena) muz. pesmica,
pesmica za pevanje; melodija; kratak
muziki komad u obliku pesme (za pevanje);
istaknuta pevaka melodija u veim
muzikim delima.
kantina (ital. cantina) baraka, krma, prostor u
nekom preduzeu gde se mogu dobiti hrana i
pie; sanduk sa pregradama (za boce); muz.
etvrta ica na violini.
kantiner (fr. cantinier) sopstvenik kantice,
krmar (vojniki, radniki), baraker.
kantinerka (fr. cantiniere) sopstvenica kantice,
barakerka.
kantist(a) fil. pristalica kantijanizma, Kantove
filozofije; kantovac.
kantite negliabl (fr. quantite negligeable)
zanemarljiva veliina, beznaajna veliina,
veliina o kojoj se ne mora voditi

kancelar
rauna; okolnost o kojoj se ne mora voditi
rauna pri reavanju kakvog politikog ili
ekonomskog pitanja.
kantitis (gr. kanthos oni ugao; oko) med.
zapaljenje onog kutia, zapaljenje oka.
kante (ital. canto, lat. cantare pevati,
cantus) pesma; pevanje.
kantovac fil. v. kantist.
kanton (ital. cantone, fr. canton) srez, okrug,
oblast; u Francuskoj: jedan deo arondismana;
u vajcarskoj: savezna dr-avica (25
saveznik republika).
kantonada (fr. cantonade) deo pozornice koji
se nalazi iza kulisa.
kantonalni (fr. cantonal) koji pripada kan-tonu;
sreski, oblasni.
kantonizirati (fr. canton) deliti (ili: podeliti) na
kantone.
kantoniran (ital. canto) apx. sa stubovima na
uglovima.
kantoniranje (fr. cantoppeg) voj. smetaj (ili:
razmeta)) vojske po stanovima i kuama u
nekom mestu; boravljenje vojske po kuama
(supr. logorovanje); up. kanton-man.
kantonirati (fr.) voj. razmesti (ili: smestiti)
vojnike po stanovima i kuama nekog mesta;
boraviti u kantonmanu.
kantonist(a) (fr. canton) vojni obveznik.
kantonman (fr. cantonnement) smetaj vojske
po kuama u nekom mestu (kantoniranje);
mesto takvog smetanja.
kantor (lat. cantor, sapege pevati) peva,
crkveni pojac (kod katolika); uitelj crkvenog
pevanja i muzike.
kantr (eng. canter) kratak galop (ili: kratak trk)
konja.
kanu (p., port., ital. sapoa, eng. sapoe, nem.
Kahn, fr. canot) uzan amac primitivnih
naroda napravljen od izdubenog stabla,
oranica; u veslakom sportu: amac sa
dvostrukim veslom za jednog, ree za dva
veslaa; up. kano.
kanun (tur. kanun) muz. stari arapski muziki
instrument s velikim brojem ica.
kanuni (arap.) pl. sastavni deo erijatskog prava,
svetovno pravo muslimanskih naroda koje
izdaju islamski vladari, prema prilikama i
potrebama drutva, i koje je, prema tome,
promenljivog i mesnog (lo-kalnog) karaktera,
jer se moe menjati i vai samo za dravu
koja ga je izdala; up. fikh.
kanu ra (tur. kaput) nametak pree (vunene,
pamune i sl.) pripremljene za bojenje.
kancel (lat. cancelli reetka, ograda) propovedaonica,
predikaonica,
govornica
u
katolikoj crkvi (zapravo prostor koji je
ograen reetkama); up. kancelarija.
kancelar (lat. cancellarius) u srednjem veku:
najvii dvorski slubenik, uvar dravnog
peata i sastavlja javnih isprava; prvi
dravnik (u Nemakoj je prvi dobio titulu
kancelara Bizmark).

kancelarija

396

kancelarija (nlat. cancellaria, cancelli, rea.

cancellorum reetka, od cancellus rai, od
sapseg reetkasta ivotinja, tj. rak) prvobitno:
prostor, soba ili sto koji je reetkama odvojen;
danas: zvanina soba za rad, nadletvo, ured,
uredske prostorije.
kancelarije jezik jezik kojim su pisana
zvanina akta i povelje krajem srednjeg
veka.
kancelarijom stil krut, suvoparan i suvie
formalistiki nain pisanja, kakvim se obino
piu zvanini i uopte poslovni spisi.
kancelarijski format trg. srednje fina i fina
hartija za pisanje malog formata (33X42 st).
kancelacija (lat. cancellatio) precrtavanje,
ponitavanje nekog spisa, menice, priznanice
i dr.; sudsko ponitenje nekog spisa,
dokumenta.
kancele (lat. cancelli) pl. reetke (ili: pregrade)
u nekim kancelarijama izmeu slubenika i
publike (npr. u poti, bankama itd.).
kancelirati (lat. cancellare) pregraditi reetkama;
pisano precrtati, prebrisati, ponititi.
kancelist(a) (lat. cancelli) pisar, inovnik,
slubenik kancelarije.
kancelparagraf uveni 130a nemakog
kaznenog zakona (donesen 1871. i 1876) koji
zabranjuje zloupotrebu svetenikog poloaja
u cil>u meanja u dravne poslove na nain
koji moe ugroziti javni mir i bezbednost
(kazna do 2 godine robije).
kancer (lat. sapseg) zool. rak; astr. Rak (sazvee);
med. rak (bolest).
kanceracija (lat. sapseg rak, nlat. sapse-ratio)
med. oticanje od raka, postajanje raka.
kancerin (lat. sapseg rak) prah od rajih
ljutura.
kacerogen (lat. sapseg, gr. genos rod) med. koji
stvara, izaziva rak.
kancerozan (lat. sapseg rak) med. u obliku raka,
poput raka; oboleo od raka.
kancerolog (lat. sapseg, gr. logos govor, re)
lekar specijalista za kancerozna oboljenja.
kancerologija (lat. sapeg, gr. logfa) med
nauka koja se bavi ispitivanjem i prouavanjem bolesti raka.
kanceroma (lat. sapseg) med. otok od raka,
rak.
kanciona (p. cancion, lat. cantio, fr.
chanson) pesma, naroito lirska slikova-na
pesma koja se obino sastoji od stihova sa
dvanaest troheja.
kancioneri (i. cancioneros) pl. lit. panske zbirke
pesama naroito zbirke iz XVI veka.
kancona (ital. canzone, p. cancion, lat. cantio)
u romantinom pesnitvu, naroito kod
Talijana, vrsta lirskih pesama sa

kapacitet
uzvienom sadrinom (oda), npr. kod
Petrarke.
kanconeta (ital. canzonetta) kuz. pesmica, mala
pesma; prvobitno: pesmica u duhu narodne
pesme.
kanconijer (ital. canzoniere) prvobitno, zbirka
starih trubadurskih pesama; zbir-ka pesama;
pesmarica.
kanda (tur. kanca) gvozdena kuka, kvaka;
otar i kukast nokat ptica grabljivica.
kandija (tur.) v. kamdija.
kanjoni (p. canons) pl. kol. rena korita i rene
doline sa strmim stanovitim stranama, u
oblastima gde su slojevi zadrali vodoravan
poloaj, koje su napravile brdske vode
(naroito u Severnoj Americi).
kaolin (kin. kao-ling, kao visok, ling breg, ime
jedne planine u severnoj Kini, gde je najpre
dobijan) porculan", porculanska zemlja,
bela, branjava masa od koje se pravi
porculansko posue.
kap (fr. cap, ital. capo, lat. caput glava)
predgorje, rt, svaki deo obale koji se sputa
strmo u vodu.
kapa (lat. sarra) kaluerski ogrta sa irokim
rukavima i kapuljaom; kini ogrta; kaket.
kapak (tur. kapak) zaklopac, poklopac (na
posudi, satu, oku itd.); prozorsko krilo.
kapama (tur. kapama) kuvano jelo od jagnjetine,
mladog luka i drugih zaina.
kapamadija (tur. kapamaci) zanatlija koji
izrauje pokrivae.
kapar (gr. kapparis, arap., pere. kabar, fr.
sarge, ital. sarrego) vot. trnovita buna-sta
biljka, Capparis spinosa, koja raste i u naim
krajevima (u Dalmaciji i Hercegovini);
njeni nerazvijeni cvetni pupoljci sadre ulje
slino slaicinom ulju i upotrebljavaju se kao
zain i dodatak nekim jelima, kojima daje
poseban ukus; kadra.
kapara (ital. saragga) trg. novac koji se pri
sklapanju ugovora ili pogodbe daje unapred
kao zaloga da e sve uslove ugovora ili
pogodbe obe strane tano ispuniti.
kapacitet (lat. capacitas) sposobnost, umetnost,
valjanost;
upotrebljivost;
sposobnost
hvatanja,
sposobnost
sadravanja,
zapremina, sadrina, prostranost, obi-mnost;
ovek koji uiva velik i neospo-ran autoritet;
ugled u nekoj struci (naunik, umetnik i dr.),
priznat strunjak; fiz. kapacitet toplotni jednog
tela je ona koliina toplote koja je potrebna
(ili broj jedinica toplote potreban) da se to telo
zagreje za 1S; elektrostatiki kapacitet jednog
provodnika meri se koliinom elektriciteta
koja mu se mora pridati da bi se njegov
potencijal povisio od nule do jedinice; ili:
kapacitet jednog kondenzatora je odnos
koliine elektriciteta na jednom provodniku
prema njego-

kapacitron

397

vom potenci]alu dok je drugi provodnik

uzemljen (ima potencijal nulu).
kapacitron (lat. sarah sposoban, gr. kyklos
krug, elektron) fiz. aparat za brzo i snano
bombardovanje elektrona.
kapeadori (um. capeadores) pl. u borbama s
bikovima: pomonici boraca koji raz-drauju
bika jednim crvenim ogrtaem, pa mu onda
veto izmaknu i puste borca da on produi
igru.
kapela (nlat. capella, ital. cappella, fr.
chapelle)
crkvica,
domaa
(dvorske)
bogomolja; prvobotno: mesto (sakristija) gde je
svetenik ostavljao svoj ogrta (lat. sarra) i
crkvene stvari; docnije: mesto za pevae i
muziare u crkvi; crkveni hor (pevai i
orgulje); muzike drutvo, muziki orkestar;
a kapela (ital. a cappella) muz. bre no to se
izvodi jedan crkveni komad; pevanje a kapela
horsko pevanje bez muzike pratnje; ala
kapela (ital. alla cappella) kao u kapeli, tj.
vokalna i in-strumentalna muzika zajedno.
kapelan (nlat. capellanus) pomoni svetenik,
mlai svetenik koji je dodeljen kao
pomonik i zamenik starijem sveteniku.
kapelanija (nlat.) zvanje, poloaj, sluba i stan
jednog kapelana.
kapelen (ital. capello kosa) poz. glumac ili
statist kome se radi vee uverljivosti uloge
obrije glava.
kapel-majstor (lat. capella, magister, nem.
Kapellmeister) v. kapelnik.
kapelnik (lat. capella) stareina (ili: dirigent)
muzike kapele, naroito operskog orkestra;
kapel-majstor.
kaper (hol. kaper, fr. sarge, lat. sarege
uhvatiti) gusar, morski pljaka; gusar-ska
laa, gusarski brod.
kapetan (fr. capitaine, ital. capitano, lat. caput
glava; glavna linost) poglavica, stareina;
voj. komandir ete (ili: eska-drona, baterije);
zapovednik broda (ili: pristanita, vazdunog
balona); stareina sportskog kluba; up.
kapiten.
kapi-aga (tur.) stareina ukopljenika na
turskom dvoru (odgovara evropskom maralu dvora"); takoe: janiarski general.
kapija (tur. kapi) vrata, ulaz; fig. dvor (carski).
kapilaran (lat. capillus vlas, dlaka, kosa,
vlakno, capillaris vlasi, dlani, kosni) vlasni,
dlani, koji se tie kose, kosni; vlasast,
dlakast, vlaknast, tanak kao dlaka, veoma
tanak; kapilarni sudovi (kapi-lari) veoma
fini krvni sudovi koji predstavljaju prelaz od
arterija ka venama i u kojima se krv kree
ravnomerno; kapilar-ne cevi cevi sa
vlasastom, tj. vrlo uskom i malom upljinom;
kapilarne pojave pojave koje pokazuju
tenosti u uskim cevima.
kapilari (lat. capillus) pl. znat. v. pod kapilaran.
kapilarioza vet. bolest domaih ivotinja,
naroito peradi, iji su uzronici ra-

kapital

zliite vrste valjkastih crva iz roda

Capillaria.
kapilarnost (lat. capillus dlaka) fiz. svojstvo
dokazivanje kapilarnih pojava: ako dve
otvorene jednake staklene cevi sa vrlo uzanom
upljinom, od kojih je jedna vea, zamoimo
donekle u vodu, ona nee u cevima biti na
istom nivou na kome je voda u sudu: nivo u
iroj cevi vii je od nivoa u sudu, a nivo u
uoj cevi vii je i od nivoa vode u iroj
cevi; kod ive je obratan sluaj. Gornja
povrina tenosti (u cevi, zvana meniskus)
koje kvase (voda) je izdubena, a koje ne
kvase (iva) isggu-pena. Ove pojave zovu
se kapilarne.
kapilaroskopija (lat. capillus, gr. skopeo
posmatram, gledam) med. mikroskopsko
ispitivanje kapilara na ivom oveku (kod
poremeaja sudovnog ivanog sistema i dr.).
kapilacija (lat. capillatio) med. vlaknast, jedva
primetan rascep lubanje.
kapirati (lat. sarege) pojmiti, shvatiti, shvatati,
razumeti, razumevati.
kapisla (lat. capsula) v. kapela.
kapislara (lat.) starinska puka koja se pali
pomou kapisle.
kapistracija (nlat. capistratio) med. v. fi-moza.
kapistrum (lat. capistrum ular) hirurki zavoj;
med. gr donje vilice.
napita (lat. caput glava, capita) pl. glave; kapita
averza (lat. capita aversa) na kova-nom
novcu: glave ija su lica okrenuta jedno od
drugog; kapita adverza (lat. capita adversa)
glave sa licima okrenutim jedno drugom;
kapita jugata (lat. capita iugata) spojene
glave, dve glave na novcu.
kapital (lat. capitalis glavni, caput glava) 1.
vrednost koja se odreenim kretanjem
oploava, uveava vikom vrednosti. Opti
obrazac je N-R-N1 (gde znai: N predujmljenu vrednost, R vrstu robe, N1 oploeni kapital). Kretanje obuhvata: I faza
promet, kupovinu elemenata proizvodnje,
predujam kapitala u radnu snagu i sredstva
za proizvodnju; P faza proizvodnju,
troenje elemenata proizvodnje, pri emu
radna snaga stvara viak vrednosti; faza
promet, realizaciju oploenog kapitala.
Razvijeni obrazac je:
r.s.
1
N-R R . . . R'-N .
Ovo je kretanje industrijskog
kapitala.
Pojedine
njegove
faze
se
osamostaljuju, postaju funkcija pojedinih
vrsta kapitala: proizvodni kapital se bavi
proizvo-enjem
vika
vrednosti,
proizvodnjom; tr-govinski
kapital vri
stvarnu realizaciju proizvoda kapitala;
kamatonosni kapital mobilie slobodne
novane kapi-tale, pretvara nedelatni kapital
u delat-ni. Kapital je, dakle, odreeni
drutveni
odnos
u
proizvodnji

eksploatacija na-

kapitala

398

rada pod komandom kapitala, TJ.

proizvodnje vika vrednosti. U stvarnom
kretanju viak vrednosti se pojavljuje kao
profit. Poto svoju svrhu viak vrednosti
(profit) kapital ostvaruje samo kretanjem,
to on tei da se beskonano kree i uveava.
I svaki se kapital, bez obzira na poreklo,
pretvara u akumu-lirani viak vrednosti. 2.
Kapital" glavno delo Karla Marksa
najvee politiko-ekonomsko (i filozofsko)
delo, u kojem su kritiki preraena sva
dotadanja dostigaua u oblasti ekonomi-je i
u kojem je genijalne izloena nova teorija
kapitala. U njemu je otkrivena sutina
kapitala, anatomija njegovog kretanja i
utvrena nunost propasti kapitalizma usled
ekonomskih protivrenosti . . . .
akumulacije kapitala i akumu-lacije bede
proletarijata . . ." koju izvrava proletarijat
svojom revolucijom; 3. glavni grad,
prestonice.
kapitala (lat. capitalis glavni) velika slova
nekog pisma (latininog ili grkog), kapitalno pismo.
kapitalan (lat. capitalis) glavni, osnovni,
temeljni, bitni, poglavit; odlian; veoma
vaan, presudan; kapitalna slova tip. velika
poetna slova; kapitalkonto trg. raun u glavnoj
trgovakoj knjizi u koju se unosi sve ono to
se tie poveanja ili umanjivanje osnovne
imovine; kapitalni zloin prav. zloin koji
poalai smrtnu kaznu.
kapitalac (lat. capitalis) zool. snaan jelen s
velikim rogovima.
kapitalizam (lat. caput glava, capitalis
glavni) 1. naziv za privredni i drutveni
poredak u kojem je glavni pokreta
privrednog ivota profit, a ne zadovoljavanje optih potreba; 2. poslednji
drutveni poredak zasnovan na eksploa-taciji
jedne klase drugom, nastao posle feudalizma.
U poreenju sa ranijim, kapitalizam
predstavlja trei oblik ugnjetavanje i
eksploatacije: u njemu su sva sredstva
proizvodnje svojina malog broja ljudi (klase
kapitalista), dok je u isto vreme neposredni
proizvoa radnik lien tih sredstava.
Sutina kapitalistike eksploatacije sastoji se
u tome to kapitalisti prisvajaju neplaeni
rad najamnog radnika, viak vrednosti. U
kapitalizmu robna proizvodnja dobiva opti i
vladajui oblik. Razvitak kapitalizma u
pojedinim
zemljama
bio
je
vrlo
neravnomeran i u svakoj je bio specifian.
On je odigrao naprednu ulogu u razvitku
drutva; unitio je esnafska ogranienja,
linu zavisnost radnika, lokalnu zatvorenost i
iscepkanost. Razviv-i silne proizvodne
snage, kapitalizam je stvorio materijalne
uslove za socijali-stiku revoluciju, stvorio je
svoga grobara radniku klasu. Ali se
zapleo u
JZMNOG

kapitulant

nereljive protivrenosti. Sve napretke u

tehnici koristio je za jo veu eksploataciju.
Kao neizbean saputnik kapitalizma javlja se
nezaposlenost. Nago-milavanjem kapitala u
rukama kapitalista raste beda irokih radnih
masa, pro-dubljuje se jaz izmeu rada i
kapitala. Poetkom XX veka doao je u svoj
najvii stadijum imperijalizam. Pobedom
velike socijalistike revolucije, u oktobru
1917, izvren je prvi proboj u lancu
kapitalizma; 3. fig. mo novca (kapitala) i
bogatih ljudi.
kapitalizacija (fr. capitalisation) l. odreivanje
vrednosti imovine prema dohotku koji ona
donosi, uzimajui za osnov di-skontni
procenat koji postoji u odreeno vreme; 2.
pretvaranje vika vrednosti u kapital;
pretvaranje imovine u novani kapital.
kapitalisanje v. kapitalizacija.
kapitalisati (fr. capitaliser) trg. pretvoriti viak
vrednosti u kapital.
kapitalist(a) (lat. capitale) vlasnik kapitala, tj.
odreene vrednosti koju predujmlju-je radi
profita. Izvor profita je naja-mni rad
radnika, kojim kapitalist komanduje i
besplatno prisvaja viak vrednosti (profit).
Kapitalist je olienje kapitala; njegova svest i
dua je dua kapitala.
kapitana (ital. nm. capitana) glavni, admiralski brod jedne flote.
napita ci j a (lat. capitatio, caput glava) lina
poreza, glavarina.
kapitel (nlat. capitellum) apx. najgornji deo (ili:
vrh, glava) stuba.
kapiten (lat. caput glava, eng. captain, nem.
Kapitan) kapetan; sp stariji i najbolji igra
koji se pojavljuje kao voa, stareina i
predstavnik svog tima; postoji u svim
sportskim disciplinama kad se istupa grupno.
kapitis deminucio (lat. capitis deminutio) prav
smenjivanje ili gubljenje prava, naroito
graanskih prava, graanska smrt.
kapitl (lat. capitulum, ital. capitolo) glave,
odsek, odeljek u knjizi; fig. sadrina jednog
odeljka, predmet razgovora; u katolikoj
crkvi: zbor viih svetenika radi reavanja
tekuih pitanja, kaptol, kapi-tol.
kagtol (lat. capitulum) skuptina sve-tenstva
jedne crkve ili kaluera nekog manastira.
Kapital (lat. Capitolium) tvrava grada Rima
na Kapitolijskom bregu, na kojem su bili
hramovi, Tarpejska stena itd. (dananji
Kapitol
je
ureen
prema
nacrtu
Mikelanelovom); u SAD: sedite zakonodavne vlasti u Vvingtonu.
kapitulant (nlat. capitulans) vojnik koji, po
odsluenju roka, i dalje dobrovoljno ostaje da
slui; pregovara, onaj koji zakljuuje neku
kapitulaciju.

kapitulat

399

kapitulat (nlat. capitulatum) sporazum, nagodba izmeu drava.

kapitulacije (nlat. capitulatio) saglasnost,
sporazum; ugovor o predaji vojnika ili
nekog mesta u ratu; ugovor o sluenju
drugog roka u vojsci; u govori po kojima su
evropske drave imale pravo u Turskoj,
njenim vazalnim dravama i u drugim
istonim, naroito muslimanskim dravama,
da njihovim graanima sude njihovi vlastiti
konzuli; fig. poputanje, ustu-panje, rtva,
priznanje pobede, predaje.
kapitulira (nlat. capitulare) pregovarati o
predaji; predati se, pokoriti se, popustiti,
poputati; poravnati se, sporazumeti se,
sporazumevati se.
kapidik (tur. kapicik) mala sporedna vrata;
vratnice izmeu susednih dvorita.
kaplaka (hol. Kap, Laken) trg. doplata za
podvoz koju, sem redovnog podvoza, daje
onaj to alje robu brodom da bi se
uvanju robe obratila naroita panja.
kaplan (fr. capelan, nem. Kapelan) zool. vrsta
morske ribe Mallotus villosus iz porodice
Salmonidae.
kaplar (fr. caporal) najnii stareinski in u
nekim vojskama; postojao i u staroj
jugoslovenskoj vojsci
kapnomant (gr. kapnos dim, mantis prorok)
onaj koji prorie sudbinu po dizanju dima.
kapnomantija (gr. kapnos, manteia prorica-iie)
proricanje iz dima, gatanje u dim.
kaponir (fr. capponiere) voj. betonski bunker,
izgraen za flankiranje rova sa dve strane,
snabdeven mitraljezima, a ponekad i nekim
artiljerijskim oruima.
kapota (fr. capotage) oklop oko avionskog
motora.
kapotaa (fr. capotage) poznavanje vodenih
puteva, nauka o vodenim putevima; vetina
merenja puta to ga prevali jedna laa.
kapotasto (ital. capotasto, capo di tato) kuz.
gornji deo (onaj koji se dri u ruci) violine i
slinih instrumenata; pare od ebanovine i sl.
koje se upotrebljava za uvrivanje ica na
gudakim instrumentima; preaica koja se
mee na gitaru radi poviavanja tona; metalni
prut preko ica (na pijanofortu).
kapra bot. v. kapzr.
kapriola (ital. capriola srna, fr. cabriole) skok
uvreten (ili: smesta uvis) igraa; skok konja
koji, skoivi uvis, istovremeno se praakne
zadnjim nogama.
kapris (fr. caprice, ital. capriccio, lat. sareg)
ud, udljivost; muz. fantazija; up. kaprio.
kaprifikacija (lat. caprificus divlja smok-va)
vetake oploavanje divljih smoka-va
pomou smokvinih oca.
kapriciozan (fr. capricieux) udljiv, tvrdoglav,
jogunast; fig. nepravilan, udan, udnovat;
fantastian.

kapu la

kapricirati se (fr. caprice) uzjoguniti se, biti

tvrdoglav, joguniti se, uvrteti sebi neto u
glavu, drati se neega uporno.
kaprieto (ital. capriccetto) muz. mala, kratka
fantazija.
kaprio (ital. capriccio) udljivo, neobino
umetniko, naroito krae aljivo mu-ziko
delo, u obliku sonate; a kaprio (ital. a
capriccio) uz. po volji, po efu.
kapriozo (ital. capriccioso) muz. udljivo,
prema efu.
kaprolaktam Hem. organsko jedinjenje koje slui
kao sirovina za izradu vetakog vlakna.
kapron (trgovaki naziv) smolasta plasti-na
masa, vrlo elastine i izdrljiva, koja slui
za izradu vetakog vlakna, delova radioaparata i dr.
kapsa (lat. capsa) mrtvaki sanduk; odar.
kapsijen (fr. capsien) apx. paleolitska kultura
zapadnog Sredozemlja; poznato pein-sko
slikarstvo sa scenama iz lova i kult-nih igara
(nazvane tako po nalazitu Kapsa u Tunisu).
kapsitis (lat. capsula) med. v. kapsulitis.
kapsla (lat. Kapsula kovei, kutica, sandue)
aura, kopguljica, omota; metalni omota na
boci; metalna katica ili cevica napunjena
eksplozivom (slui za paljenje ggunjenja
puanog, topovskog, minskog i dr.); bot.
aura (koja omotava seme); hem. bokast sud
za isparavanje; kapi-sla, kapsula.
kapsula (lat. capsula) bog. v. pod kapsla.
kapsularan (lat. capsularis) bot. aurast, u obliku
aure (ili: omotaa).
kapsulitis (lat. capsula) med. zapaljenje aure
onog soiva; kapsitis.
kaptaa (lat. captare hvatati, fr. captage)
hvatanje i dovoenje vode (izvorske, rene,
podzemne).
kaptacija (lat. captatio, captare revnosno
teiti za im, vrebati) lukavstvo, maj
storija, dovijanje, dokopavanje ega veti
nom; upotreba nepotenih sredstava da bi
se dolo do cilja.

kaptacio benevolencije (lat. captatio benevolentiae) retorska fraza kojom govornik,

u poetku govora, moli sluaoce za
blagonaklonost; veto zadobijanje naklonosti,
lov na milost.
kaitivacija (nlat. captivatio) hvatanje vetinom
ili lukavstvom, pecanje.
kaptirati (lat. captare) maati se neega,
vrebati, kebati, uloviti neto; uhvatiti, doi do
ega lukavstvom ili prevarom; hvatati i
odvoditi vodu (izvorsku, renu, podzemnu).
kaptol (lat. capitulum, ital. capitolo) v. pod
kapitl.
kapudan (tur. kapudan) stareina, zapovednik
(naroito pomorski).
kanula (lat. saera) 1. crni luk; 2. jelo od
zgnjeena pasulja s lukom.

kaput

400

kaput (lat. caput, capitis glava) glava,

odeljak, poglavlje, odsek (u knjizi); ehe
kanite (lat. eh capite) iz glave, po seanju;
prav. iz razloga, zbog.
kapuehaja (tur. kapukahyasi) zastupnik,
predstavnik nekog manjeg stranog vladao-ca
na turskom dvoru (ovo je bila zvanina titula
i srpskog predstavnika u Carigradu, dok je
Srbija bila jo vazalna kneevina).
kapuca (nlat. caputium, ital. cappucio, fr.
sarise) kapuljaa, kukuljaa; ogrta sa
kapuljaom (kaluerski).
kapuciner (nlat. caputium kapuljaa) 1.
,,kaluer sa kapuljaom", lan katolikog
franjevakog reda, osnovanog 1525. god.; 2.
crna kafa koja, pomeana sa malo mleka,
dobija boju kapucinerske mantije.
kapcija (lat. captio obmanljiv zakljuak)
namerno pogrean zakljuak, obmanljiv
zakljuak; up. sofizam.
kapciozan (lat.) koji se odnosi na kapciju;
lukav, varljiv, obmanljiv.
kara (tur. kara) l. crn; esto dolazi kao
sastavni deo imena, npr. Kara-ore, Ka-raMustafa.
kara (fr. sagge, lat. quadratum kvadrat) 2. voj.
v. pod kare.
karabin (fr. carabine, ital. carabina, arap.
karab) puka, laka i kraa od peake, za
konjicu, artiljeriju i -sl.
karabinac (fr. carabinier) vojnik naoruan
karabinom, laki konjanik.
karabinijeri (ital. carabinieri) pl. konjanici
naoruani karabinima; u Italiji: andarmi.
Karabogdanska u tursko doba naziv za
istorijsku pokrajinu, kneevinu Moldaviju, u
istonom delu Rumunije.
karaboja (tur. kara boya) narodni naziv za
meavinu zelene galice i taninskih ek-strakta
od koje se pravi crna boja.
Karaburme (tur. kara burun crni greben, crni
rt) mali breuljak nad samim Dunavom, deo
Beograda.
karavan (eng. caravan) l. u motorizovanom
turizmu, automobilska prikolice opremljena
leajevima i kuhinjskim urea-jima.
karavan(a) (pere. karwan, tur. kervan, fr.
caravane) 2. drutvo (ili: povorka) putnika,
naroito trgovaca, u srednjoj i prednjoj Aziji
i u Africi, koje zajedniki preduzima, radi
uzajamne odbrane, put kroz daleke i divlje
krajeve, naroito pustinje; voa takvog
drutva je karavan-- banda.
karavaning (eng. caravaning) putovanje u
automobilu s prikolicom (karavanom), kao
vrsta pokretnog turizma.
karavan-seraj (pere. karavan-seraj) na Istoku:
velika zgrada bez nametaja za sklonite
putnika (po gradovima i putevima),
karavanski han; fig. velika, neudobna
gostionica.

karakteran

karavela (p. caravela, fr. caravelle) u XV i XVI

veku: veliki brodovi koji su, svojom graom
bili osigurani od bure; danas: jedrilica sa
etiri katarke u paniji i Portugaliji; laa za
lovljenje haringi, od 120 do 140 tona (u
Francuskoj); ovei turski ratni brod sa etiri
katarke; tip francuskog mlaznog putnikog
aviona.
Karavlah stanovnik Karavlake; Rumun.
Karavlaka ist. turski naziv za juni deo
Rumunije.
karagan (tat.) zool. stepska lisica, naroito
cenjena zbog svog krzna.
karagoli (ital. caragolo, nm. caracol) pl. vrsta
koljki u Jadranskom moru koje su dobre za
jelo; njihove sjajne ljuture, oiene od
krene naslage upotrebljavaju se za
pravljenje raznog enskog nakita.
Karadag (tur.) turski naziv za Crnu Goru.
karaoz (tur. karagoz crnooki) predstava sa
obojenim figurama koje, pomou konca,
pokree glumac koji je iza platna i glasom
prati pokrete figura; komiar ma-ioniar,
lakrdija, marioneta.
karaka (ital. sagassa) POJI. veliki jedrenjak koji je
nekad (od XTV do HL veka) upotre-bljavan
najvie za prevoz tereta, a ponekad i kao
ratni brod.
karakal (tur. kahral-kulak crno uho, fr., eng.
caracal) zool. grabljive, slina risu ivotinja iz
roda maaka (Felis caracal), ivi u Aziji i
Africi.
karakol (tur. karakol) l. nona straa, patrola;
straa uopte; 2. noni straar, patroldije;
noni straer uopte.
karakola (fr. caracole) zavojnica, spirala;
puaste, zavojite stepenice; jak. poigra-venje
konja udesno i ulevo.
karakolirati (fr. caracoler) igrati, poigra-vvti
konja teko da poskakuje udesno i ulevo;
fig. trkati tamo-amo.
karakonda, karakondula (tur. karakoncolos)
utvara, avet, strailo.
karakter (gr. charasso usecam, urezujem,
charakter) zbir osobina ili svojstava kojima
se neki ovek, neka stvar ili pojava odlikuju;
trajna osobina volje i naina delanja jednog
oveka koja ga ini onim to je, tj. razlinim
od svih drugih ljudi; u uem, psiholokom
smislu: trajnost, stalnost i doslednost u volji,
u nainu delanja; znaaj, znak, obeleje,
bitna oznaka, osobenost, posebna odlika,
osobina, svojstvo; vrstina, jaina due;
priroda, narav; linost sa dobrim osobinama
due i srca; poloaj i in, zvanje, stale;
harakter.
karakteran (gr. charakter) koji ima karaktera;
koji sainjava i predstavlja karakter, bitan,
svojstven; estit, ispravan, poten, valjan;
karakterna maska poz. maska koja prikazuje
neki stale, tip, neku linost, narav i sl.;
karakterna rola uloga kojoj je cilj da
ocrta i potpuno

karakterkzam

401

razvije izvestan karakter; karaktervi komad

pozorini komad kome je glavni cilj da
prikae karaktere.
karakterizam (gr.) obeleavanje (ili: ocrtavanje) izvoenjem bitne oznake; retorsko
prikazivanje.
karakterizirati (gr. charakter, fr. sagasteriser) bitne oznake nekog oveka ili neke
stvari istaknuti (ili: isticati, prika-zivati,
prikazati, ocrtati, obeleiti), tano oznaiti.

karakterisati v. karakterizirati.
karakteristika (gr. charakter) oznaka, obeleje,
osobina, sutina, ono ime se neka stvar ili
neki ovek naroito odlikuje i razlikuje od
drugih stvari ili ljudi; obeleavanje,
izvoenje glavnih, bitnih osobina ili svojstava
koga ili ega; mat. znaila, tj. ceo broj jednog
logaritma (supr. mantisa).
karakteristian (gr.) bitan, znaajan, svojstven, obeleavajui.
karakteristiar (gr.) spi, prikaziva karaktera,
slikar kome je glavni cilj prikazivanje
karakteristinog u predmetu koji obrauje.
karakterogen
(gr.
charakter
osobitost,
znamenje, gennao raam) koji stvara karakter,
koji utie na stvaranje karaktera.
karakterolog (gr. charakter, logi'a) onaj koji se
bavi
karakterologijom,
koji
izuava
karaktere.
karakterologija (gr.) nauka koja prouava
individualne razlike i varijacije kod
pojedinaca ili grupa, linosti kao takve,
individualne karaktere i tipove; karakterologiju neki nazivaju i individualnog!
psihologijom.
karakul (rus. karakulB) vrsta ovce (nazvane po
gradu Karakulu u Uzbekoj SSR) koja se gaji
radi proizvodnje skupocenog kovrda-vog
jagnjeeg krzna, astragana; krzno od te ovce.
karamanka agr. vrsta vrlo ukusne kruke koja
je u nau zemlju prenesena iz Karamanije u
Turskoj.
karambol (p. carambola) crvena bilijarska
lopta; bilijarska igra sa tri lopte; fig. sudar,
sukob (npr. kola).
karambolaa (fr. carambolage) sudar jedne
lopte sa dvema od jednog poteza takom
(kod bilijara); fig. sudar, sudaranje.
karambolina (p. carambola) uta lopta u
bilijaru; bilijarska igra sa pet lopti.
karambolirati (fr. caramboler) dve ili vie
bilijarskih lopti jednim potezom udariti treom;
fig. jednim udarcem ubiti dve muhe; sudariti
se.
karambolisati v. karambolirati.
karamel (fr. caramel, moda od nlat. sappa
mellis eerna trska) kestenjaste i gorka masa
od peenog eera za bojadisanje pia;
peeni eer, bombone od peenog eera.

26 Leksikon

karbolizam
karamelizacija (nlat. caramelisatio) peenje
eera; zainjavanje (ili: prevlaenje)
peenim eerom.
karankas pl. teke istonoindijske svilene
tkanine sa zlatnim, srebrnim i dr. cvetovima.
karanten (fr. quarantaine, ital. quarantina)
etrdesetodnevno sanitetsko posmatranje
putnika to dolaze iz krajeva (inostranstva,
preko mora i dr.) u kojima vlada kakva
zarazna bolest; up. kontumac.
karantin (ital. quarantina) v. karanten.
karanfili (gr. Karyophyllon) cvetni pupoljak
sa drkom od tropskog drveta Caryophyllus
armoracius; domaice ga upotrebljavaju za
zain, a i u farmaciji igra znatnu ulogu,
naroito kao antiseptino sredstvo.
karar (arap. qarar, tur. karar) stalnost, postojanost, trajanje; zakljuak, odluka; prilika;
poivanje, pokoj.
karat (gr. karation, fr. carat, ital. carato)
semenka rogaa", jedinica za merenje
teine zlata, srebra i dijamanata ( = 0,275
grama).
karatirati (gr. keration, fr. carat) praviti smesu
od zlata i srebra, ili od zlata, srebra i bakra.
karatura (gr. kerdtion roga) smesa zlata i
srebra, ili zlata, srebra i bakra.
karaula (tur. karavul) straarske kula na
granici, straarnica; kao manji fortifikacijski objekt, slui za zatitu mostova i
tunela.
karafa (ital. caraffa) stona boca od brue-nog
(lifovanog) stakla sa zapuaem.
karafina (ital. caraffa, caraffina) mala stona
boca za zejtin i sire.
karafindl (ital. caraffina) v. karafina.
karad (arap.) lini porez, glavarina (u
Turskoj).
kara (nem. Karausche) zool. slatkovodna riba
srodne aranu, ali bez brkova, Sa-rassius
vulgaris.
karbamat hem. so karbaminske kiseline.
karbamid (gr. carbo ugalj, lat. amida amonijak) diamid (hidrozid) ugljene kiseline;
napravljen, kao prva organska supstanca,
vetaki iz neorganskog jedinjenja; nalazi se
u mokrai sisara i nekih reptila.
karbid (lat. carbo ugalj) hem. jedinjenje ugljenika sa nekim drugim elementom, obino
metalom, npr. jedinjenje kalcijuma i ugljenika, dobija se u elektrinim peima iz krea
i ugljena.
karbinol 1. hen. naziv za metilalkohol; 2. vrsta
lepka.
karbo (lat. carbo) ugljen, ugalj.
karbolein (lat. carbo ugalj, oleum ulje) materija
za gorivo, sastoji se od praha drvenog ili
kamenog uglja, koji, pomean sa nekim uljem,
postaje vrsta masa; upotrebljava se za parne
maine.
karbolizam (lat. carbo ugalj) med. trovanje
usled uzimanje karbolne kiseline ili

karbolineum

402

dueg neopreznog rukovanja karbolnom

kiselinom.
karbolineum (lat. carbo ugalj, oleum ulje)
karbolno ulje (sredstvo za impregnisanje i
mazanje drveta kao i za dezinfekciju.
karbolna kiselina hem. kiselina karbolnog ulja,
srodna kreozotu, dobija se iz katrana kamenog
uglja, stvara bezbojne, higroskop-ne kristalne
iglice
koje
na
vazduhu
pocrvene;
upotrebljava se u vodenom rastvoru Z5%
kao odlino antiseptiko sredstvo; v. fenol.
karbon (lat. carbo ugalj) hem. ugljenik, ugljik,
nemetalan elemenat, atomska teina 12, redni
broj 6, znak S, javlja se nejedinjen u tri
alotropna oblika (dva kristalna dijamant i
grafit i jedan amorfan drveni ugalj), u
jedinjenju S2 (gasu ugljenoj kiselini) i gotovo
u svima organskim jedinjenjima; geol. v.
karbonska perioda.
karbonada (fr. carbonnade) kuv. meso peeno
na aru, ulbastija.
harbonado (port. carbonado) tin. porozan i
uglast crni dijamant (slui veinom kao graa
za glaanje i za burgije za buenje stena).
karbonari (ital. carbonari) l. pl. ugljari",
lanovi politikog udruenja u Italiji kojima
je prvobitno bio cilj borba protiv francuskog
gospodstva, a posle 1814. god. osloboenje i
ujedinjenje Italije; fig. zaverenici; 2. irok i
dugaak muki ogrta bez rukava.
karbonarizam (ital) ideje, naela i nain rada
italijanskih karbonara; up. karboda-ri 1.
karbonat (lat. carbo ugalj, ugljen) hem. so
ugljine kiseline, so ugljenine (ili ugljene)
kiseline.
karbonescirati (lat. carbonescere) ugljeni-sati
se, pretvarati se u ugalj.
karbonizacija (fr. carbonisation) hem. ugljenisanje, pretvaranje u ugljen; u tkakoj
industriji: unitavanje biljnih primesa u
nepreraenoj vuni pomou sumporne kiseline.
karbonizirati (fr. carboniser) hem. pretvarati u
ugalj, ugljenisati.

karbonisati v. karbonizirati.
karbonit (lat. carbo ugalj) hem. rudarski
eksploziv,
meavina
nitroglicerina
s
kalcijumovom alitrom i branom.
karboniferski (lat. carbo, gen. carbonis ugalj,
f ero nosim) geol. ugljonosan, = kar-bonski.
karbon-papir tanak papir premazan rastvo-rom
ugljenog prapgka rastopljenog u lepku, koji
slui za kopiranje.
karbonska perioda geol. perioda kamenog
uglja, doba stvaranja kamenoga uglja, doba
stvaranja kamenoga uglja u slojevima
Zemljine kore neposredno nad devonskom
formacijom.
karbonska formacija v. karbonska perioda.

kardija

karbonski (lat. carbo ugalj) 1. hem. ugljeni-ki,

ugljiki; ugljene kiseline, prouzroko-van
gasom, ugljenom kiselinom; 2. geol. iz slojeva
Zemljine kore sa naslagama kamenoga
uglja, iz doba stvaranja kamenoga uglja,
stena, fosila u tim slojevima; karbonski
sistem, karbonska perioda.
karbunkul (lat. carbunculus) min. crveni
plemeniti granat; med. vrsta velikog, vieognjinog ira, naroito na potiljku (kod starijih
ljudi).
karbunkulacija
(lat.
carbunculatio)
bog.
zapaljenje u pupoljcima biljaka.
karburator (lat. carbo ugalj, fr. carburateur,
eng. carburettor, carburet jediniti sa
ugljenikom) teh. kod motora sa unutranjim
sagorevanjem:
raspinja,
naprava
za
pretvaranje tenog goriva (benzina, benzola,
piritusa i dr.) u gasovitu smeu vazduha i
gorivne pare.
karburiranje (fr. carbure) hen. poveavanje
rasvetne moi gasa za osvetljenje privoenjem ugljovodonika koji su bogati
ugljenikom.
karga (p. carga, fr. cargaison, lat. carrus) mor.
v. kargo.
kargador (p. cargador) punomonik po-iljaoca
robe brodom, koji putuje s njom i na
odreenom mestu je predaje ili prodaje;
brodski senzal.
kargo (p. cargo, fr. cargaison, lat. carrus) mor.
tovar broda; punjenje, tovarenje broda; kargobrod brod s robom; kargo-teina teret koji se
moe metnuti na jednu tovar-nu ivotinju (u
paniji = oko 150 kg); trg. osiguranje robe u
pomorskom,
avionskom
i
kopnenom
saobraaju; karga.
kardamom(arap., gr. kardamomon) &>t. srditi;
seme jedne sa umbirom srodne istonoindijske biljke; upotrebljava se u medicini i
kao zain (u kobasicama, likeru i sl.).
kardan tehn. mehaniki zglob na motorima
vozila, maina alatljika i sl. koji omoguava
da se obrtanje prenosi sa jednog vratila na
drugo, odnosno da se kretanje vri u svim
pravcima
(nazvan
po
kon-struktoru,
italijanskom
lekaru
i
matema-tiaru
erolamu Kardanu Gerolamo Cardano,
15011576).
karda (tur. kardas) drug, prijatelj.
karderonirati (fr. quarderonner) izraditi u
obliku etvrtine kruga; gra. rogljeve ivica i
greda zaokrugliti, zaobliti, zao-bljavati.
kardialgija (gr. kardia srce, algos bol) med. bol
srca, oseanje pritiska na srce; gr eluca,
zavijanje u elucu.
kardigan (eng. cardigan) vrsta pletenog prsluka.
kardija (gr. kardia) znat. 1. srce; 2. ulaz iz
jednjaka u eludac, eludani ulaz, eludana usta, sranik.

kardiJaka

403

kardijaka (gr. kardi'a srce, nlat. cardiaca) pl.

sredstva za pojaavanje delatnosti srca,
lekovi za srce.
kardijalni (gr. kardi'a) aiat. koji pripada srcu,
srani; u odnosu na organe za va-ren>e: koji
su blizu kardije.
kardinal (lat. cardinalis baglamni, stoer-ni;
glavni; cardo, gen. cardinis baglama, stoer)
1. od XI veka: prvi svetenik do pape u
katolikoj crkvi, stariji po inu od biskupa i
nadbiskupa; ima ih 70 i oni, zajedno sa papom
sainjavaju Sveti kole-gijum i papino
savetodavno telo (konzi-storijum); 2. pie od
belog vina, narandi i eera; 3. vot. vrsta
jabuka i groa; 4. zool. crvena ptica
pevaica, duga do 23 st, ivi u Sev. Americi.
kardinalan (lat. cardinalis) glavni, osnovni,
bitni, najvaniji, najznatniji; kardinal-ne
take glavne take; naroito: etiri glavne
strane sveta (istok, zapad, sever, jug) i etiri
glavna vetra koji od njih duvaju (kardinalni
vetrovi); kardinalni brojevi prosti brojevi
(jedan, dva, tri, etiri itd.); supr. ordinalni
brojevi redni brojevi (prvi, drugi, trei, etvrti
itd.).
kardinalija gram. kardinalni, osnovni brojevi.
kardio- (gr. kardia) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: srce, srani.
kardiogram (gr. kardi'a, gramma crta, linija)
med. kriva (ili: kriva linija, krivulja, crta) koju
belei kardiograf.
kardiograf (gr. kardi'a, grapho piem,
beleim) med. aparat koji belei kretanja srca
pomou povlaenja krive linije na hartiji,
itd.; slui za ispitivanje bolesti srca,
kardiografija (gr. kardi'a, graphia pisanje,
beleenje) med. grafiko predstavl>anje
kretanja srca.
kardiologija (gr. kardia, logfa) med. nauka o
srcu i njegovim svojstvima.
kardiometar (gr. kardi'a, metron mera,
merilo) med. instrumenat za merenje sile
srane radnje.
kardioneuroza (gr. kardi'a, neuron ivac)
med. nervoza srca.
kardiopalmija (gr. kardia, palnios skakanje,
drhtanje) med. kucanje srca.
kardiopatija (gr. kardi'a, pathos bol) med.
bolest srca, bol srca.
kardioperikarditis
(gr.
kardia,
nlat.
pericardium) med. zapaljenje osra.
kardiospazmus (gr. kardi'a eludani ulaz,
eludana usta, spasms gr) med. gr eludanih usta.
kardiostenoza (gr. kardia, stenosis suenje,
suenost) med. suenost eludanih usta.
kardiotoiika (gr. kardfa, tonikos naponski,
zategnutosni) pl. med. sredstva (ili: lekovi) za
jaanje srca.
kardiofon (gr. kardi'a, phone zvuk, glas)
aparat, slian telefonu, za ispitivanje i
kontrolisanje delatnosti srca.
26*

karikatura

karditis (gr. kardi'a srce) med. zapaljenje srca.

kare (fr. sagge, lat. quadratum) etvorougaonik, kvadrat; ku. telea, ovija ili svinjska
rebra prena ili pirjanjena; voj. kara,
etvorougaonik u koji se postrojava peadija
radi odbrane od konjice; topovske kare kola u
kojima se vozi topovska municija.
karebarija (gr. kare glava, barys teak) med.
teka, nesnosna glavobol>a.
kareograf (fr. sagge, gr. grapho) aparat za
snimanje perspektivnih crtea.
karsta (ital. carretta) zool. vrsta kornjae,
Chelone imbricata.
karecando (ital. carezzando) muz. umilno.
karecevole (ital. carezzevole) muz. ljupko.
karibu zool. severni jelen iz arktikih predela
Rangifer caribou iz fam. Cervidae.
karizma (nlat. carisma, lat. quadragesima)
uskrnji, etrdesetodnevni post; kod nas
obino: korizma.
karijatide (gr. Kariatides Karijaanke) pl. u
grkoj arhitekturi: enske figure koje, kao
stubovi, dre na glavi gredu ili tavanicu
(naziv po u ropstvo odvedenim enama iz
peloponeskog grada Kirije, ili, verovatnije
po svetenicama koje su bile na slubi u
Artemidinom hramu u Kariji).
karijer (fr. carriere, ital. carriera, lat. carrus
kola) jih. pun, najbri trk konja; napad u
karijeru voj. estok konjiki juri; up.
karijera.
karijera (fr. carriere, ital. carriera, lat. carrus
kola) trkalite za kola; astr. opti-caj zvezda;
fig. vreme koje se provede u nekom
zanimanju, zvanju; uspean tok slube u
nekom pozivu ili nekoj struci; put ivota; up.
karijer.
karijerizam (fr. carriere) revan rad na lakom i
brzom napredovanju u slubi i dobivanju
poloaja i zvanja, ali ne na osnovu sopstvene
vrednosti i nesebinog uspenog rada za opte
dobro, nego nepo-tizmom i dodvoravanjem
onima od kojih to zavisi.
karijerist(a) (fr. carriere) onaj koji bezobzirno
radi na pravljenju karijere, lak-ta, gurgur;
up. karijerizam.
karijes (lat. caries trule, gnjilost) med. truljenje,
razjedanje kostiju, obino kao posledica
tuberkuloze kostiju.
karika (ma. karika) kolut, prsten; fig. deo neke
celine; veza uopte.
karikatura (ital. caricare tovariti, optere-titi,
caricatura) u knjievnosti, naroito u
likovnim umetnostima, prvenstveno u
slikarstvu: veoma razvijen nain prikazivanja neke linosti, nekog dogaaja ili
predmeta, u kome se karakteristine osobine
namerno toliko preuveliavaju da celina, i
pored slinosti, izaziva oseanje smenoga;
fig. nakaza, nagrda, rugoba, nakarada, ruglo.

karikaturist(a)

404

karikaturist(a) (ital. caricare) umetnik koji crta,

koji radi karikature.
karikirati (ital. caricare) praviti karikature;
unakaziti, nagrditi; preuveliava-ti izvesne
osobine kod koga ili ega radi ismevanja;
pretovariti; trg. opteretiti nekoga menicama;
pr. karikiran.
karina (lat. carina) pop. unutranjost broda;
glavna uzduna greda na dnu lae, kobi-lica.
kariogamija (gr. karyon orah, gamos brak)
biol. spajanje jedara gameta prilikom oploivanja.
kariozan (lat. cariosus) med. bolestan u kostima;
naet, natruo, razjeden (o kostima); upalj (o
zubu); up. karijes.
kariokineza (gr. karyon orah, kineo okreem)
biol. indirektna deoba elije; up. mi-toza.
kariologija (gr. karyon, logia nauka) biol. deo
nauke o eliji (citologije) koji se bavi
prouavanjem struktura i promena koje se
deavaju u jedru.
karioplazma (gr. karyon, plasma tvorevina)
biol. jedrova plazma, tena supstancija koja
ini osnovnu materiju jedra.
kariofilum (gr. karyophyllon) karanfi-li,
(zain).
kariran (fr. sagge) etvrtast, kockast, u
kockama (naroito o tkaninama.)
karirati
(fr.
carrer)
praviti,
napraviti
etvrtastim, u kockama, na kocke, praviti
kocke; voj. praviti, napraviti karu.
karitas (lat. caritas, ital. carita) ljubav,
hrianska ljubav prema blinjima; naroito
materinska ljubav (omiljena tema u likovnim
umetnostima: mati okruena decom koju sa
puno nenosti i ljubavi hrani i neguje).
karitativan (lat. caritas, nlat. caritativus uinjen
iz ljubavi) milostiv, dareljiv, dobrotvoran.
kariik (tur. kansik) l. smesa, meavina (npr.
ita: pola rai, pola penice); slanina sa
izmeanim slojevima mesa i slanine; 2.
muzika kompozicija od vie arija.
karlsbadska so med. so koja se dobiva
isparavanjem mineralne vode u Karlovim
Vari-ma, Karlsbadu; mnogo se upotrebljava
kao odlino sredstvo za ienje.
karma (ind. karma) fil. jedna od glavnih
dogmi u brahmanizmu, budizmu i dainizmu; apsolutni zakon uzronosti koji
neizbeno prati svet u svima njegovim
ispoljenjima (manifestacijama). Sva iva bia
podlona su zakonu karme: on goni svet na
ponovno raanje, ivot i smrt; svaki, pa i
najmanji akt ostavlja za sobom svoj karmiki
efekat, koji ini sudbinu svakog oveka
onakvom
kakvu
je
zasluio
svojim
prethodnim ivotom.
karma-joga (ind. karma-yoga) fil. sistem ivota
po kome se ovek usavrava slue-

karner

njem oveanstvu delanjem, preko akcije

(nasuprot meditaciji i askezi).
karmanjol (fr. carmagnole) 1. po italijanskom
gradu
Karmanjoli
nazvana
francuska
revolucionarne pesma i igra iz 1792, ru galica
Mariji
Antoaneti;
internacio-nalna
revolucionarna pesma; 2. kratak kaput iz
vremena
francuske
revolucije;
fig.
revolucionar, jakobinac.
karmelit kaluer karmelitskog reda, osno-vanog
1156. god. i nazvanog po palestin-skom bregu
Karmelna planini Libanu, gde je i osnovan.
karmen (lat. carmen) pesma, naroito: prigodna pesma (svadbene, pogrebna i dr.); pl.
karmina.
karmin (sskr. krmija, arap. karmez, kermez)
jako crvena boja (od karminske kiseline, koja
se dobiva od sasuenog tela titaste vai
koenil, sa malo ilovae i krea); crveno
mastilo; crvena mast za usne itd. (RU).
karmina (lat. carmina) gozba za spomen
mrtvima, daa, poduje.
karminativ (nlat. carminativum, lat. carmi-nare
grebenati) med. sredstvo protiv nadimanja i
vetrova.
karminirati (fr. carminer) bojiti (ili: obojiti)
karminom.
karminisati v. karminirati.
karmoazin (fr. cramoisi) ugasitocrvena boja,
pomalo plaviasta, krmez.
karmofite (gr. karmos panj, r u ton biljka) bot.
biljke koje imaju koren, stablo i list; up. talofite.
karnalan (lat. sago, meso, carnalis) koji je od
mesa, mesnat, telesni; fig. ulan, puten.
karnalist(a) (lat. carnalis) onaj koji voli da jede
meso, mesoder, prodrljivac; fig. pohotljivac;
karnalit.
karnalit (po pronalazau Carnallu) hem.
kalijum-magnezijum-hlorid sa est mole-kula
vode; nalazi se u prirodi uz naslage soli;
upotrebljava se kao vetake u-brivo.
karnauba (ind.) votana brazilska palma
Copernicia cerifera iz fam. Palmae; vosak
koji se dobiva od te palme.
karnacija (lat. carnatio) slik. boja ljudskog tela;
prikazivanje mesa na slici.
karne (fr. carnet) trg. priruna knjiga sa spiskom
dunika i poverilaca.
karneval (ital. carnevale, lat. sagpe vale
zbogom meso") mesojee, poklade i razna
veselja, makare) koja se u vreme od 6.
januara pa do poetka uskrnjeg posta,
prireuju, naroito u Italiji.
karneol (lat. sago meso, gen. carnis) mat. vrsta
poluprozirnog kalcedona, koja ima boju
mesa.
karner (lat. carnarium) l. prvobitno: kosturnica;
vrh. mala, okrugla kapela u ro-manskom i
gotskom stilu.
karner (nem. garnieren) 2. ukrasni porub ili
naivena nabrana traka, obino na odei.

karner

405

karner (ital. carniera) 3. kona lovaka torba.

karnivora (lat. sago meso, vorare derati) pl.
zool. mesoderi, mesojedi, tj. ivotinje koje se
hrane mesom; bog. bubojede biljke tj. biljke
koje deru insekte.
karniz (nem. Karnies) arhit. ukrasni ispust sa
reljefom na graevini, obino ispod krova ili
iznad prozora i vrata.

karniza v. karniz, karnia.

karnifikacija (lat. carnlficatio) ned. omekavanje (ili: omekanje) kostiju; pretvaranje u
meso, npr. plua.
karnificirati (lat. carnificare) med. pretvoriti u
meso; pretvarati se u meso; fig. kinjiti, muiti.
karnia (fr. corniche) l. v. karniz; 2. preaga
iznad prozora, vrata i sl. za koju se
privruje zavesa.
karnozan (lat. carnosus mesnat) med. zgusnut
usled bolesti; bog. tvrd i soan.
karo 1. (fr. saggeai) karta za igranje sa
crvenim kvadratima; kamena kocka, kockasta kaldrma; ara, motiv u obliku etvorugla; tkanina sa takvom arom; 2. (fr.
quarreau) etvrtast lenjir za povlaenje
jednako udaljenih linija.
karoza (gr. Karos dubok san, zanos, samrtni
san) med. vrtoglavica, bolesna elja za
spavanjem; up. karus.
karolina latinski pismo kojim se pisalo u doba
Karla Velikoga (oko 800. god.).
karos (gr. karos) med. v. karus.
karoserija (fr. carrossene) gornji deo kola,
naroito automobila, kolni sanduk (pod,
sedita i krov.)
karota (nlat. daucus carota, fr. carotte, gr.
karotn) bog. mrkva, argarepa; smotuljak
duvanskih listova za mrvljenje u burmut.
karotaa (fr. carottage) tehn. ispitivanje terena
analizom
vretenastih
odrezaka
zemlje
izvuenih sondom iz slojeva razliite dubine,
sondaa.
karotide (gr. karotides, karoyn uspavati
dubokim i tekim snom, zaneti, jer se
pritiskanjem vratnih arterija proizvodi zanos,
oamuenost Galen) pl. znat. dve velike
vratne arterije, desna i leva, koje dolazei iz
aorte, vode krv v mozak.
karotika (gr. karos) pl. v. karotikum.
karotikum (gr. karotiks oamutan, koji
proizvodi zanos, nlat. caroticum) med. sredstvo
za uspavljivanje, za omamljivanje; pl.
karotika.
karotin (nlat. daucus carota) bog. crvena boja od
hromoplasta.
karpe diem (lat. carpe diem) beri dan", tj.
koristi se vremenom!
karpolit (gr. karpos plod, ilthos kamen) geol.
skamenjen plod.
karpolog (gr. karpos, logos) bog. poznavalac
plodova biljaka, drvea.
karpologija (gr. karpos, logfa) vot. nauka o
plodovima bilja, drvea.

kartici

karpuz(a) (tur. karpuz) vot. lubenica.

karpus (gr. karpos, nlat. carpus) anat. ani
koren.
karst (nem. Karst) geol. kr, kras, krenjaki
predeli koji imaju, na povrini, duboke
brazde
razdvojene
otrim
zupcima
(krape) i utolegline tanjiraste i levka-ste
(vrtae).
karstologija (nem. Karst, gr. logfa nauka)
nauna disciplina koja se bavi proua-vanjem
karsta.
karta (gr. charte, lat. charta) pare krute,
debele hartije; pare krute hartije sa slikom
(za igranje); geografske mapa (kogena,
morska, astronomska); posetni-ca; potanske
otvoreno pismo, dopisnica, dopisna karta;
jelovnik, raun za jelo; jasti a la kart (fr. a la
carte) jesti po jelovniku; posedovati neto per
kartam (lat. per chartam) prav. posedovati
neto na osnovu nekog pismenog zavetanja.
karta bjanka (ital. carta bianca bela
hartija") fig. neogranieno poverenje, neograniena punomo, potpuno slobodne ruke,
potpuna sloboda; kart blan.
kartamin (nlat. chartamus) v. kartamus.
kartamus (nlat. carthamus, hebr. qarthami)
bog. divlji afran, od koga se dobiva crvena
bojena materija kartamin.
kart blan (fr. carte blanche) ista bela
hartija"; v. karta bjanka.
kartezijanizam filozofija osnivaa novi-jeg
racionalizma i dualizma Rene Dekarta (lat.
Renatus Cartesius, 15961650), oca novije
filozofije i njegovih uenika.
kartezijanci fil. uenici filozofa Karte-zijusa
(Dekarta), pristalice kartezijani-zma.
kartel (fr. cartel, ital. cartello) l. red borbi pri
turnirskim utakmicama; u meuna-rodnom
pravu: ugovor, sporazum zaraenih drava o
razmeni zarobljenika; sporazum, savez,
naroito izmeu politikih partija u cilju
pomaganja pri izborima (kartelisane partije);
2. oblik kapitali-stikog monopola; sporazum
meu kapita-listima oko kvote proizvodnje,
prodajnih cena i deobe trite, radi
odstranjivanja konkurencije i postizanja
monopolskog profita.
kartelant (fr. cartel) donosilac pisma kojim se
neko izaziva na dvoboj.
kartel ski brod (fr. cartel) ratni brod koji vozi
zarobljenike radi razmene.
karter (eng. arter) tehn. osnovni deo motora sa
unutranjim sagorevanjem, kuite.
karte (ital. cartoccio, fr. cartouche) voj.
topovsko zrno napunjene komadiima
gvoa, rapnelima, rasprskava se jo u
topovskoj cevi; slue samoodbrani artiljerije
za gaanje na kraa odstojanja (450 t) i u
meso.
kartidi (fr. quartidi) u kalendaru velike
francuske revolucije: etvrti dan jedne
dekade.

kartilaginozan

406

kartilaginozan (lat. cartilago hrskavica,

cartilaginosus) a"iat. hrskaviav.
kartilago (lat. cartilago) znat. hrskavica.
karting (eng. carting) sp. takmienje malim,
niskim sportskim automobilom bez karoserije.
kartirati (fr. carte) zabeleiti, zapisati; uneti,
upisati u kartu; potanske po-iljke (pakete i
sl.) odaslati sa potrebnim uputnicama,
tovarnim listovima itd.
kartogram (fr. carte, gr. gramma crta, linija)
geografske karta koja, pomou raznih crtica
i sl., prikazuje statisti-ke odnose u
pojedinim zemljama.
kartograf (fr. carte, gr. grapho piem,
beleim) crta (ili: izraiva) geografskih
karata.
kartografija (fr. carte, gr. graphia) nauka o
tome kako se rade geografske karte, planovi
i sl.; pravljenje geografskih karata, planova i
sl.; zbirka geografskih karata.
kartomantija (fr. carte, gr. manteia proricanje, gatanje) gledanje u karte, bacanje
karata, gatanje (ili: proricanja) iz karata.
kartometar (fr. carte, gr. metron mera)
sprava za merenje dimenzija geografskog
objekta na osnovu geografske karte.
kartometrija (fr. carte, gr. mtron) merenje po
kartama, nauka o merenju po planovima, na
topografskim i geografskim kartama.
karton (fr. carton, ital. cartone) kruta i debela
hartija; slikarska skica; blok za crtanje;
korice od debele hartije (meki povez).
kartonaa (fr. cartonnage) pravljenje kartona;
povezivanje knjiga kartonom; izra-ivanje
kutija i dr. predmeta od kartona; radnja koja
radi poslove sa kartonom; prodavnica
predmeta izraenih od kartona.
kartonerija (fr. cartonnerie) vetina pra-vljenja
kartona, fabrika kartona; predmeti od
kartona.
kartonirati (fr. cartonner) koriiti, uko-riiti,
povezati knjigu kartonom.
kartoskop (fr. carte, gr. skopein) aparat za
gledanje malih kinematografskih nizova
slika.
kartoteke (fr. carte, gr. theke ostava, spremite, koveg) mesto gde se dre karte;
registar karata; u knjiarstvu, bibliote-karstvu
(knjiniarstvu), trgovini, admi-nistrativnoj
struci: ureena zbirka karata na kojima je
po alfabetskom (azbunom) redu, brojevima
ili pojmovima zapisano ono to moe
zatrebati (knjige sa imenima pisaca i
izdavaa, adrese i sl.).
kartuzijanci v. kartezijanizam.
kartular (lat. charta isprava) rukopisni zbornik
(zbirka)
prepisa
isprava,
ugovora,
testamenata i sl.

kasavet

kartu (fr. cartouche) l. iseena hartija ili

karton kao mustra (uzorak) za molo-vanje ili
krojenje; ukrasi oko naslova, u obliku
razvijenog lista hartije, na planovima,
grbovima i sl.; na staroegipat-skim
spomenicima; eliptine figure ispunjene
hijeroglifima; arhitektonski ukras; fiek,
metak; fieklija (kod konjanika); 2. lopov,
razbojnik (po uvenom pariskom razbojniku
Kartuu, smak-nutom 1721. godine).
karunkula (lat. caruncula mesce, malo pare
mesa, sago meso) ned. suzna bradavica, krestica.
karus (gr. karos) ned. samrtni, dubok san,
bolest spavanja u visokom stepenu; karoza.
karusel (fr. carrousel, ital. carosello) viteka
igra na konjima u kojoj takmiar pokazuje
svoju vetinu jahanja i gaanja alke; mesto
gde se vre takve viteke igre-utakmice na
konjima; okretaljka, vr-teka, ringlpil sa
drvenim konjima.
karuca (ital. carrozza) koije na feder.
karfiol (ital. cavoli fiori, lat. cauli flores) bog.
cvetaa, poznata biljka sa mesnatim i ukusnim
cvetnim plodom.
karfolog (gr. karphologeo suve grane skidam,
suve slamke berem) med. bolesnik, ludak ili
onaj koji je u bunilu od groznice, koji upa
krevetski arav; fig. ce-pi dlaka.
karfologija (gr. karphologia) med. upkanje
krevetskog arava, kako rade umobolni i koji
su u vatri od groznice (krocidizam); fig.
cepidlaenje u ocenjivanju.
karcinit (gr. karkmos rak, lithos kamen)
geol. okamenjeni rak.
karcinoza (gr. karkmos rak, ivotinja i bolest)
med. v. karcinom.
karcivoidan (gr. karkfnos, eidos vid, oblik)
poput raka, slian raku; karcinomatozan.
karcinologija (gr. karkfnos, logfa) zool. nauka o
racima, nauka o ljuskarima, prouavanje
ljuskara.
karcinom (gr. karkfnoma) med. bolest raka;
karcinoza.
karcinomatozan (nlat. carcinomatosus) v.
karcinoidan.
karcinofobija (gr. karkfnos rak, phbos strah)
med. preteran strah od raka (bolesti).
kasa (lat. capsa, ital. cassa) blagajna, metalni
ormar gde se uva novac, mesto gde se novac
prima i isplauje; trg. gotov novac; kasa
defekt, kasa deficit, kasa manko manjak pri
pregledu faktikog stanja blagajne i
blagajnikih knjiga; in kasa (ital. in cassa)
nalazi se u kasi, tj. u gotovom novcu; per
kasa (ital. per cassa) uz plaanje u
gotovom novcu.
kasaba (tur. kasaba) gradi, varoica, palanka.
kasavet (arap., tur. kasavet) alost, tuga, briga;
kajanje.

kasa-konto

407

kasa-konto (ital. cassa-conto) trg. raun blagajne,

jedan od rauna glavne knjige" u koji se
zbirno unose, dnevno ili meseno, sva
primanja i izdavanja na blagajni (ovaj se
raun saldira raunom izravnanja; sal-do
ovog rauna pokazuje stanje blagajne).
kasapin (arap. qassab, tur. kasap) mesar.
kasarna (fr. caserne) zgrada u kojoj stalno
stanuje vojska; fig. kuerina.
kasa-saldo (ital. cassa-saldo) trg. ostatak (ili:
pretek) posle zakljuivanja kase; zakljuak
stanja kase.
kasatoran (fr. casser ponititi) prav. uki-dan,
koji ukida, ponitavan, koji poni-tava,
smenjuje; kasatorna klauzula spo-redan
ugovor, koji se dodaje glavnom ugovoru, po
kome jedna strana ne mora da se dri
ugovora ako druga ne ispunjava njegove
odredbe.
kasacija (fr. cassation) l. otputanje iz slube,
smenjivanje sa dunosti, lienje ina;
ponitenje, npr. jedne presude i dr.; najvii
sud koji donosi konane odluke o presudama
prvostepenih i apelacionih sudova.
kasacija (ital. cassatione, eng., fr. cassation,
nem. Kassation) 2. iuz. u HU v. muzika
kompozicija za solistiki instrumentalni
sastav, srodna serenada.
kaea-konto (ital. cassa-sconto) trg. odbitak (ili:
smanjenje) kupcima i dunicima kad kupuju
za gotovo ili kad plaaju dug pre roka.
kasa-tik (nem. Kassenstiick) pozorini komad,
film i sl. koji ima mnogo posetilaca, te
donosi dobar prihod.
kasa-traca (ital. cassa-strazza) trg. pomona
knjiga u koju se privremeno unose primili i
izdaci, da bi se docnije uneli u glavnu knjigu
blagajne.
kaseki-sultana (arap. khos, tur. kaseh) prva
sultanova ena, majka naslednika prestola;
up. kadine.
kaseta (fr. cassette, ital. cassetta, cassa)
kasica, sandue, kutija za novac ili nakit;
arh. udu bena polja kao ukras na tavanici; fot.
pljosnata kutija gde se uvaju ploe ili
filmovi; postoje i audio--kasete sa
magnetofonskom trakom na koju se snimaju
muzika, govor i sl. kao i video-kasete za
snimanje TV materijala.
kasetirati (fr. cassette) arh. praviti na tavanici
udu bena polja.
kasida (arap. quasida) vrsta podue lirske
pesme kojom se velia neka linost.
kasina (ital. casina) v. kaznio.
kasir (ital. cassiere) osoba koja rukuje kasom,
novcem, blagajnik.
kasirati (ital. cassa, incassare) 1. primiti,
naplati novac; inkasirati.
kasirati (ital. cassare, fr. casser) 2. ponititi,
proglasiti nevaeim, npr. neki dokumenat,
testamenat i dr.; liiti ina (ili: zvanja,
slube), rainiti, otpustiti iz slube.

kastoreum

kasiterin (gr. kassfteros kalaj) metalna

smesa iji je glavni sastojak kalaj.
kasiterit (gr. kassfteros kalaj) min. prirodan
dioksid kalaja, najobinija kalajna RUDa.
kask (fr. casque) voj. lem, kaciga, kapa sa
gvozdenim titom za odbranu od udarca
sablje i rapnela.
kaskavela (p. cascabel) zool. junoamerika i
srednjoamerika otrovna zmija, Crotalus
tezrificus.
kaskada (fr. cascade, p. cascada, ital.
cascata) vodopad, vodoskok; vatromet u
obliku vodopada.
kaskader (fr. cascadeur) naziv za filmskog
radnika koji se specijalizovao za padanje s
konja, veih visina itd.; obino zamenjuje
(dublira) u tim scenama glavnog junaka.
kasko (p. casco) lem, kaciga, kalpak; dete
mulatskih roditelja; u lonbru: kupo-vanje"
potrebnih karata; tor. trup broda; trg.
osiguranje broda, aviona, automobila od
razliitih rizika (bez robe i prtljaga) .
kasonada (fr. cassonade) nepreien eer
iz francuskih kolonije; eer kuhinjski, za
meenje.
kasta (p., port. casta, lat. castus ist) stale,
klasa ljudi, drutveni red.
kastanija (gr. kastanon, lat. castanea
kesten) bog. drvo i plod kestena (nazvan po
maloazijskom gradu Kastana).
kastanjete (nm. castanetas, fr. castagnettes) pl.
mali i zvonki koturi od drveta ili slonove
kosti koji se nataknu na prste i udaraju jedni
o druge pri igranju (nazvani zbog slinosti sa
prepolovljenim keste-nom).
kastel (lat. castellum, castrum) dvorac, za-mak;
mala tvrava, gradi, utvreno mesto;
katel.
kastelan (lat. castellanus) upravnik (ili:
nadzornik) dvorca (ili: zamka); upravnik ili
kuvar jednog drutvenog lokala; uvar kue;
nadzornik graevina.
kastigacija (lat. castigatio) kanjavanje,
kazna; prekorevanje, ukor.
kastigirati (lat. castigare) kazniti, kanja-vati;
koriti, karati; kastigovati, kati-govati.
kastigovati v. kastigirati.
kastitas violata (lat. castitas violata) prav.
povreena nevinost, povreeno devianstvo.
kastico (p. castizo) potomak portugalskih
uroenika (kreolaca) i mestika u Junoj
Americi.
kastor (gr. kastor, lat. castor, sskr. kasttiri)
zool. dabar; dabrovo krzno, dabrovina; eir
od dabrove dlake.
kastoreum (lat. castoreum) farm. ukasta
zejtinjava tenost u jednoj lezdi blizu mara
kod dabra, opojna mirisa i gorka ukusa, slui
kao odlian lek protiv bolesti ivaca.

kastorin

408

kastorin (lat. castor) kao svila sjajna tka-nina

od najbolje panske vune; takoe: pamuni
konfekcijski pli.
Kastor i Poluks (gr. Kastor, Polydeykes) mit.
blizanci spartanskog kralja Tindare-ja, ili
Zevsa, i Lede, nerazdvojna braa koja, poto
su pretvoreni u zvezde, slue mornarima kao
vodii i zatitnici; fig. olienje nerazdvojnog
drugarstva i prijateljstva; astr. sazvee
Blizanci" u Zodijaku; up. Dioskuri.
kastrametacija (lat. castra logor, oko, metari
omeiti) voj. podizanje i ureivanje poljskog
logora; vetina podizanje logora.
kastrametrija (lat. castrum logor, fr.
castrametrie) vetina izbora mesta za logor
trupa i njegovo utvrivanje.
kastrat (lat. castrare utrojiti, castratus)
ukopljenik, evnuh.
kastracija (lat. castratio) vaenje spolnih
lezda, kopljenje, trojenje, jalovljenje.
kastrirati (lat. castrare) ukopiti, utro-jiti,
ujaloviti; izbrisati, izbaciti, smanjiti;
kastriran spis spis iz koga su neka mesta
izbaena.
kastrola (fr. casserolle, castrole) gperpa,
pherpenja, inija, sud za prenje od metala ili
gline sa dugakom drkom ili rukama.
kastrum (lat. castruin) utvrenje, tvrava,
utvreni grad; u srednjem veku: plemiki
zamak, plemike gnezdo (lat. castrum
nobile)
kast stil (eng. ast steel) liveni elik.
kat (tur. kat) red, sloj; sprat; materijal za jedno
odelo.
kat- (gr. kata) v. kata-.
kata- (gr. kata) grki predlog koji se
pojavljuje kao predmetak u mnogim
sloenica-ma
i
naunim
terminima,
izraava, uglavnom, neko kretanje i pravac
nekom cilju, obzir, odnos, prilagoenost,
slinost itd.; slui i za graenje prelaznih
glagola; pred samoglasnicima; kat- (kat- i
kath-).
katabazija (gr. katabasis, kata-balno silazim)
ulaz u neku podzemnu prostoriju; u grkim
crkvama: mesto ispod oltara na kome se
uvaju relikvije.
katabolizam (gr. katabole) biol. opti naziv za
hemijske procese razlaganje hranljivih
materija u organizmu na razliita jedinjenja, pri emu se iz tih jedinjenja
oslobaa energija potrebna za odravanje
ivota.
katavasija (gr. katabasfa) u pravoslavno]
crkvi: izvodi iz kanona; pesme koje se
pevaju na jutrenju.
katagma (gr. katagma) med. prelom kosti; pr.
Katagmatian.
katagrafologija (gr. katagrapho opiem,
opisujem, logfa) nauka o opisivanju lekova.
katadioptrika (gr. kata u katoptrika i dioptrika)
opt. nauka o pojavama koje poi-

katalizator

vaju i na odbijanju i na prelamanju svetlosti.

katadioptrian (gr. kata u katoptrian i
dioptrian) opt. koji pripada odbijanju i
prelamanju svetlosti, koji se tie odbijanje i
prelamanja svetlosti; koji prividno uveava
ili pribliava predmet gledanja (npr. staklo,
ogledalo, naoari).
katakana japanske pismo.
kataklaza (gr. kata-klao slomim; savijem)
med. lomljenje kostiju; gr onih kapaka.
kataklizma (gr. kataklysmos poplava, potop)
med. ispiranje creva, klistir; potop, poplava;
fig. prevrat, slom, propast; teorija kataklizme
Kivijeovo
miljenje,
zasnovano
na
paleontolokim
istraivanjima
i
pod
uticajem biblijskog uenja o stvorenju
sveta, po kome e organski svet, usled
poremeaja na zemljinoj povrini, ponovo
biti uniten, a zatim opet se roditi u novom
obliku (teorija katastrofe).
katakombe (nlat. catacumbae, ital. catacomba) pl. podzemni hodnici, dugi ponegde
i vie kilometara, u koje su se sahranjivali
prvi hriani (u Rimu, Na-pulju, Jerusalimu,
Sirakuzi).
kataksis (gr. kataxis prelamanje) med. prelom
kosti.
katakustika (gr. kata, akustike) fiz. nauka o
odbijanju zvuka; katafonika.
kataleksa (gr. katalego prestajem) etr. zamena
slogova koji nedostaju u stihu doda-vanjem
pauze ili produenjem sloga.
katalekte (gr. kata-lego uraunam, ubrojim,
ubrajam) pl. zbirka odlomaka ili kraih
pesama (npr. Vergilijevih); nepotpuni ostaci
dela starih klasinih pisaca.
katalektian (gr.
kata-lego
prestanem,
zavrim;
katalektikos
koji
prestaje)
nepotpun; krnj; katalektian stih pong. stih kod
koga je poslednja stopa kraa za jedan slog ili
vie slogova (supr. akatalektian).
katalepsija (gr. katalepsis) med. obamrlost,
ukoenost,
grenje,
bolest
spavanja;
zadravanje tela i udova u svakom pa i
najnezgodnijem datom poloaju (usled
hipnotinog stanja i kod nekih duevno
bolesnih).
kataleptian (gr. kataleptikos) ukoen,
obamro; up. katalepsija.
kataliza (gr. katalysis) rastvaranje; hem.
ubrzavanje jedne reakcije prostim prisustvom
jedne materije (katalizatora), koja pri tom ne
pretrpi nikakvu stalnu promenu (na katalizi se
osniva oksidacija sum-porne
kiseline
pomou platine ili e-leznog oksida, zatim
katatipija i dr.).
katalizator (gr. kata-lyo rastvaram) hem.
supstanca koja ima svojstvo da ubrzava
hemijske procese ili da ih izaziva na znatno
nioj temperaturi od one na kojoj bi se ti
procesi sami sobom izvrili; up. kataliza.

katalitian

409

katalitian (gr. kata-lyo) rastvoran, koji

rastvara; hem. koji ima svojstvo da dejstvuje
katalizom, tj. da rastvara druga tela samim
dodirom ne sjedinjujui se s njima.
katalog (gr. katalogos) spisak, naroito
umetnikih i naunih zbirki, ili spisak knjiga
javnih ili privatnih biblioteka, antikvarnica i
izdavakih preduzea; prozivnik aka
jednog razreda.
katalogizirati (gr. katalogos) uneti (ili: unositi)
u spisak, u katalog; katalogi-rati.
katalogirati (gr. katalogos) v. katalogizikatalotian (gr. kat-aloao smrvim) med. koji
uklanja oiljke, masnice.
katamenije (gr. katamenios meseni) pl. med.
meseno pranje kod ena, menstruacija.
katapazma (gr. katapasma, kata-passo nospem, posipam) med. praak za posipanje i
sasuivanje rana.
katapepsija (gr. kata-pesso svarim) med. svarivanje, potpuno varenje hrane u elucu.
katapeptian (gr. kata-pesso) med. koji se tie
varenja, koji pomae i olakava varenje,
probavni.
katapirin (gr. kata, rug vatra, oganj) med. lek
protiv vatre, groznice, glavobolje i DRkataplazma (gr. kataplasma namazano,
premazane, kata-plasso namaem) med.
gusta kaa od raznih vrsta brana ili od
ukuvanih trava (upotrebljava se, u obliku
zavoja, kao sredstvo za odravanje vlage
na ranama, otocima i drugim obolelim
mestima).
kataplazmirati (gr. kata-plasso namaem)
med. stavljati na bolesna mesta obloge od
guste kae; up. kataplazma.
katapleksija (gr. kataplexis) med. ukoenost
tela usled kaplje; koenje vilica, lica i dr.;
fig. uplaenost, utuenost.
kataptoza (gr. kataptosis pad) med. v. epilepsija.
katapult (gr. katapeltes, lat, catapulta)
sprava za bacanje kamenja, strela ili kopalja
u grkoj i rimskoj vojsci; uvrtni (ili:
torzioni) top; mor. mehanika napra-va za
uzletanje aviona s broda koji nema palubu za
uzletanje;
mehanizam za
automatske
odvajanje kosmonauta od svemir-skog
broda.
katar (gr. katarrus stakanje, salevanje,
katar-reo staem se, salevam se) med.
zapaljenje sluzokoe nekog organa (nosa,
drela, grkljana, dunika, uva, beike, creva,
plua i dr.) usled nazeba ili mesnog
(lokalnog) nadraaja, praeno lu-enjem
sluzavog proizvoda; kijavica, na-zeb.
katarakt (gr. katarraktes vodopad, lat.
cataracta) vodopad, brzak; med. zamuenost
onog soiva, siva ili bela mrena, besna,
beloica, belorka, belo perde (katarakta);

katastrirati

teh. sprava za regulisanje rada parnih maina.

katarakta (gr. katarraktes) med. v. pod katarakt.
kataraktian (gr. katarraktes) med. sa belom
mrenom u oima, bolestan od katarakta.
kataralan (gr. katar-reo) med. koji je u
zapaljenju, koji lui sluz; kijaviav, nazebao; kataralna groznica groznica praena
luenjem sluzi; katarian.
katareksa (gr. katarrexis) jako trganje, upanje; med. estok proliv.
katareuma (gr. katar-reo staem se, slevam
se) med. luenje sluzi, izbacivanje sluzi,
sluzotok.
katarza (gr. katharsis) med. ienje,
ispranjavanje creva; fil. moralno ienje i
uzdizanje due iznad svih telesnih, ulnih
strasti i prljavtina (po Aristotelu cilj
tragedije).
katarizam (gr. kathafro istim) ienje
jezika; v. purizam.
katarian (gr. katar-reo staem se, slevam se)
med. v. kataralan.
katarka (ngr. katartakion) drevni ili gvozdeni
stub na brodu na kojem se razapinju jedra;
up. jarbol.
katartiza (gr. katartisis ureenje, doterivanje)
med. v. katartizam.
katartizam (gr. katartismos zglobljenje,
uaenje) med. nametanje prelomljene ili
iaene kosti; katartiza.
katartika (gr. kathartikos ienje) 1. fil.
nauka, uenje o ienju due vetina
moralnog oiavanja; 2. pl. med. sredstva za
ienje creva; pr. katartian.
katartister (gr. katartister) hir. instrumenat za
nametanje prelomljenih ili i-aenih
kostiju.
katasarka (gr. kata, sarx meso) med. v. anasarka.
katastaza (gr. katastasis) poet. deo drame u
kome se zaplet, poet u epitazi, joni vie
zamrava i zaplie, dok se, u katastrofi,
potpuno ne rasplete; ret. deo govora u kojem se
izlae predmet za raspravljanje; med. stanje,
sastav.
katastaltika (gr. katastaltikos podesan za
zaustavljanje, za spreavanje, katastello
zaustavljam, spreavam) pl. med. sredstva za
zaustavljanje krvi.
katastar (nlat. catastrum) dravna ustanova za
istraivanje istog prihoda od zemljita i
odmeravanje poreza na zemlju; zadatak
katastra je da prikupi potreban materijal za
procenu i da sprema osnovu za sastav
batinskih knjiga, gruntovnica.
katastih (gr. kata, stfchos red, vrsta) u
starim srpskim manastirima: runa knjiga u
koju je manastirska uprava upisivala sve
priloge i zavetanja to ih je narod darivao,
pisao" manastiru.
katastrirati (nlat. catastrum) uneti (ili: unositi,
uvoditi, uvesti, upisati, upi-sivati) u katastar.

katastrofa

410

katastrofa (gr. katastrophe) preokret, prevrat,

obrt, presudan, odluan trenutak; u drami:
odluan dogaaj koji dovodi do reenja
zapleta (up. epitaza i katastaza); svaki
odluujui, naroito nesrean obrt; teak
(ili: nesrean) dogaaj, propast; teorija
katastrofe v. pod kataklizma; pr. katastrofalan.
katastrofizam (gr. katastrophe prevrat,
preokret; propast) teorija po kojoj su neke
geoloke i bioloke pojave bile prouzrokovane katastrofama, ili naglim i silnim
poremeajima u prirodi, u Zemljinoj kori.
katashazmus (gr. kata-schazo zaparam) med.
lokalno putanje krvi pomou kupica.
katasheza (gr. kataschesis) med. dobar,
povoljan telesni sastav.
katataza (gr. katateino isteem, katarasis
uzglobljena istezanjem) med. nametanje
prelome kosti.
katatipija (gr. kata, typos otisak) med.
fotografski postupak, osnovan na katalizi, pri
pravljenju kopija sa negativa i bez uticaja
svetlosti.
katatonija (gr. katatonos manje napregnut
nego to bi trebalo da bude) med. duevna
bolest praena povremenom melanholijom,
potpunom
nepokretljivou,
grevima,
raznim halucinacijama, sumanutim idejama i
sl.
katafalk (ital. catafalco, fr. catafalque)
postolje ukraeno crnim draperijama i dr.
na koje se mee sanduk sa mrtvacem,
sveani odar.
katafonika (gr. kata, phone zvuk) fiz. v. ka
takustika.
katafora (gr. kataphora san sa zanosom) med.
dubok bolesniki san, bolesna elja za
spavanjem.
kataforeza v. elektroforeza.
katafrakt (gr. kataphratto oklopim, kataphraktos oklopljen) grudni oklop; med. zavoj
za prebijena rebra.
katahreza (gr. katachresis) rava upotreba;
ret. pogreka u upotrebi figura, bilo da je
samo jedna figura nelogine i netana, ili da
su dve figure ravo vezane, npr.: Na troje
je vojsku razdvojio", Klie Arap iz grla
bijela" itd.; pr. katahresti-an.
katgut (eng. catgut) hir. konac, ranije izrai-van
od majeg creva (eng. sa1=maka), kojim
hirurzi podvezuju krvne sudove.
kateget (gr. kathegetes) voa, uitelj, vaspi-ta.
kategzohen (gr. kat' exochen) prvenstveno,
po
prevashodstvu,
osobito,
odlino
izvanredno.
kategorizirati (gr. kategoreo) v. kategori-sati.
kategorija (gr. kategorfa) odsek, vrsta, rod,
klasa, red; fil. najoptiji pojmovi bez kojih se
nita ne moe zamisliti a da se ne bi moglo
podrediti pod jedan od tih

katereza

najoptijih pojmova. Po Aristotelu, takvih

kategorija ima 10: Supstancija (ovek, konj);
Koliko (od dva lakta, od tri lakta); Kakvo
(belo,
gramatiki);
Odnos,
prema
(dvostruko, pola, vie); Gde (na trgu); Kada
(danas, lane); Poloaj (leati); Stanje (biti
opremljen); Delati (sei, kopati); Trpeti (biti
bijen, zepsti). Po Kantu, kategorije su
osnovni pojmovi saznanja (apriorni pojmovi)
koji omoguuju saznanje, jer su funkcije za
suenje, i dele se na 4 grupe (svaka sa po 3
dela): kvalitet, kvantitet, relacija i modalitet. Po
Hegelu: ........ objektivni pojam stvari ini
samu stvar".
kategorisati (gr. kategoreo) urediti, urei-vati,
deliti po vrstama (ili: rodovima, strukama),
razvrstati, razvrstavati, srediti, sreivati.
kategorian (gr. kategorikos koji tvrdi) koji
tvrdi bezuslovno, bezuslovan, odluan,
odreen, taan, jasan; fil. kategorian sud log.
sud u kome se jednom subjektu naprosto
neto daje ili odrie.
kategoriki imperativ fil. imperativ dunosti,
koji je nemaki filozof Kant ovako
postavio: Dela j tako da maksima (ili:
naelo* princip) tvoje volje u svako doba
istovremeno moe vaiti kao naelo opteg
zakonodavstva; ua. imperativa
katedre (gr. kathedra sedite) stolica, uiteljev
sto; uzvieno mesto sa naslonom za grudi, sa
koga nastavnik dri predavanje; biskupska,
papska stolica; fig. nauni predmet na
univerzitetu (katedra slavistike, filozofije
itd.); eks katedra (lat. eh cathedra) na nain
onoga koji govori zvanino, sa autoritetom.
katedrala (gr. kathedra sedite) glavna,
saborna crkva, pored koje obino stanuje
crkveni velikodostojnik (patrijarh, biskup,
vladika).
katedralan (gr. kathdra) koji se tie biskupske, vladianske vlasti, saborni.
katenarav (lat. catenarius) verigast, lan-ast,
u obliku lanca.
katenarija (lat. catena lanac, catenaria) mat.
lananica, kriva linija koju gradi lanac ili
konopac podjednake gustine koji slobodno
visi o dvema utvrenim takama koje nisu
u istoj uspravnoj, vertikalnoj, liniji.
katenacija (lat. catenatio) vezanje lancem;
ulanavanje, spajanje, pripajanje.
katenizacija (lat. catena, sa tena tio) proces
slivalja glasova u glasovne skupine, tj.
slogove rei; itavanje; sastavni deo
procesa poetnog itanja.
katenuliran (lat. catenula) veriica, lani)
sastavljen od lania, sastavl>en od lania.
katereza (gr. kathalresis smanjivanje, smravljenje) med. klonulost, slabost, utue-nost.

kateretika

411

kateretika (gr. kathairetikos podesan za

slabljenje) pl. sredstva za slabljenje, umrtvljivanje; sredstva za ubijanje; sredstva za
nagrizanje.
kateta (gr. kathete uspravnica, uspravna linija,
kathiemi sputam) geoa. strana u pravouglom
trouglu koja sa drugom stranom toga trougla
zaklapa ugao od 90; up. hipotenuza.
katetar (gr. katheter ono to se sputa) med.
valjasta cev od kauuka ili metala koja se
uvlai kroz mokranu cev u mokrani
mehur radi vetakog poputanja za-drane
mokrae; upotrebljava se i za unoenje
lekova u telo.
kateter (gr. katheter) med. v. katetar.
kateterizam (gr. katheter) med. isputanje
zadrane mokrae uvlaenjem katetra u
mokrani mehur.
kateterizirati (gr. katheter) isputati za-dranu
mokrau pomou katetra.
katetometar (gr. kathete uspravnica,
uspravna linija, metron mera, merilo) sprava
za merenje razlike u visini dveju taaka,
naroito malih razlika nivoa tenih stubova u
cevima; takoe: aparat za merenje lubanje.
kateheza (gr. katechesis usmena nastava)
pouavanje; u hrianskoj crkvi: poua-vanje
u obliku pitanja i odgovora; pouavanje onih
koji sele da preu u hrianstvo.
katehet (gr. kat-echetes nastavnik, uitelj)
verouitelj koji pouava putem pitanja i
odgovora; uitelj nauke o veri; katiheta.
katehetika (gr. kat-echeo usmeno pouavam)
vetina pouavanja u veri u obliku pitanja i
odgovora; metodsko upuivanje i uvoenje u
ovu vetinu; katihetika.
katehizacija (nlat. catechisatio) pouavanje u
veri u obliku pitanja i odgovora; katihi-zacija.
katehizirati (gr. katechfzo) pouavati u veri
putem pitanja i odgovora.
katehizmus (gr. katechismos) svaki kratak i
jezgrovit udbenik neke nauke ili umetnosti;
udbenik o osnovama hrigpanske vere,
napisan u obliku pitanja i odgovora; ka-tihizis.
katilinizam pravljenje zavere, zaverenike
spletke i intrige (po L. S. Katilini, tvorcu
jedne opasne zavere uperene protiv republike
u starom Rimu, koju je otkrio i osujetio
Ciceron).
katirati (fr. catir) valjati i presovati tofove da
bi dobili veu jakost i sjaj-nost.
katiheta (gr. kat-echeo) v. katehet.
katihizacija (gr. kat-echeo) v. katehizacija.
katihizis (gr. katechismos) v. katehizmus.
katjon (gr. kation ono to silazi, silazee,
katienai
silaziti)
fiz.
elektropozitivan
elemenat koji se u elektrohemijskom razlaganju razvija na katodi (supr. anjon;

katoptromantija

Faradejeve kovanice), npr. vodonik, cink

(anjon npr. hlor, azot).
katoda (gr. kathodos put nadole) fiz. 1. put
kojim elektrina struja naputa elektro-lit i
prelazi u negativan pol; taka ili mesto ili
povrina u dodiru sa negativ-nim polom; 2.
jezika upotreba poistove-tila je krajeve
elektrolita, tenoga pro-vodnika, sa naleglim
krajevima
metalnoga
provodnika,
elektrodama, te negativnu elektrodu naziva
katodom.
katodna cev naprava u kojoj se proizvode
katodni zraci odn. mlaz elektrona (Brau-nova
cev). Nalazi primenu za katodne osciloskope,
televizijske prijemnike i DRkatodni zraci fiz. zraci sastavljeni od elektrona;
nastaju pri elektrinom pranjenju u cevi u
kojoj pritisak spadne na nekoliko stotih
milimetara ive; svetlei stub odvoji se od
katode pri emu iz katode izlaze plaviasti
zraci koji se zovu katodni. Oni se prostiru
pravoli-nijski dok ne udare o anodu ili
stakleni zid, pri emu staklo fluorescira
zelenkasto; up. katoda.
katodofon (gr. kathodos put nanie, phone
zvuk) vrsta mikrofona za tonfilm i radio, kod
koga jonizirani vazduh slui kao provodnik
struje -izmeu slabo zagrejane svetle katode i
anode.
katolizirati (gr. kata, holos ceo) prevesti (ili:
prevoditi) u rimokatoliku veru, pokatoliiti.
katolik (gr. kata, holos, katholhcos opti,
celinski) 1. hripganin koji svoje crkve-no
verovanje smatra kao jedino pravo i
obavezno, pravoverni hrianin; 2. pristalica
(ili: lan) rimokatolike crkve.
katolikon (gr. kata, holos, katholikn
opte) neto opte; naroito: opti renik,
renik sveg znanja; opti lek, tj. lek koji
treba da lei sve bolesti.
katolicizam (gr. kata, hlos, katholikos)
shvatanje i tumaenje hrianstva u duhu
rimokatolike crkve; rimokatolika veroispovest.
katoliki (gr. kata, holos, katholikos) opti,
optevaei; pravi, pravoverni; koji se tie
rimokatolike
crkve,
koji
pripada
rimokatolikoj crkvi, papski.
Katon (lat. Cato) uveni rimski dravnik,
nepomirljivi protivnik Kartage, velik
rodoljub i strog moralista (234149. pre n.
e.); fig. ozbiljan mudrac, strog i neumi-tan
sudija u pitanjima morala.
katonizam strogost u pridravanju moralnih i
etikih normi, strogo potovanje tih normi
(prema imenu rimskog dravnika Katona).
katoptrika (gr. kat-optron ogledalo) opt. nauka
o odbijanju svetlosti; anakamptika.
katoptromantija (gr. kat-optron ogledalo,
manteia proricanje) proricanje iz ogledala.

katorga

412

katorga (gr. katergon, delo, rad) robija,

prinudni rad, kuluk.
katoterika (gr. katoterikos koji isti) al. med.
sredstva, lekovi za ienje; pr. ka-toterian.
katoha (gr. katoche ukoenost) med. krutost,
ukoenost udova; tvrdo spavanje pri
otvorenim oima.
katren (fr. quatrain) post. strofa od etiri stiha,
etvorostih.
katronin tehnol. vrsta hemijskog jedinjenja koje
se upotrebljava za punjenje vatroga-snih
aparata.
katul-bujruntija (arap. qatl, tur. katal ubistvo,
pogubljenje) pismena zapovest kojom se
nareuje da se neko pogubi.
katul-ferman (arap. qatl, tur. katil) sultanova
pismena zapovest kojom se nareuje da se
neko pogubi.
katun (arap. kuton, ital. cotone, pamuk, engl.
cotton) vrsta krute i sjajne pamune tkanine,
obino sa arama, sa mustrama.
kathipnija (gr. kata, hypnos san) med. veoma
tvrd san, dubok san.
kaua (rus. hip. od Katarine) popularan naziv
za sovjetska viecevna (plotunska) raketna
orua iz drugog svetskog rata.
kauboj (eng. cowboy) kravar, govedar, pastir,
na konju na zapadu Sjedinjenih Amerikih
Drava.
kaudalan (lat. caudalis, cauda, rep) zool. koji
pripada repu, repni.
kaudiljo (p. caudillo voa) voa; titula
panskog diktatora generala Franka; up.
due, firer.
kauza (lat. causa) uzrok; razlog, povod,
pobuda; pravna stvar, pravio pitanje, sporno
pitanje, parnica, in kauza (lat. in causa)
prav. u spornoj stvari.
kauza eficijens (lat. causa efficiens) dej-stveni
uzrok, uinski uzrok, uzrok koji prethodi
delu, stvarni uzrok (supr. kauza finalis).
kauza kriminalne (lat. causa criminalis) prav.
krivini predmet, predmet krivine parnice.
kauzalan (lat. causalis) uzroan, uzroni;
kauzalna konjunkcija gram. uzrona svezica; kauzalna ili uzrona reenica zavi-sna
reenica kojom se kazuje uzrok radnje u
glavnoj reenici, npr.: Posluaj, ga, jer je
pametan.
kauzalgija (gr. kausis paljenje, algos bol) med.
jaki bolovi u ruci ili nozi.
kauzalizam (lat. causa) naglaavanje kauzalnosti, uzrone povezanosti pojava.
kauzalitet (lat. causalitas) fil. uzronost,
uzrona veza, odnos izmeu uzroka i
posledice; princip kauzaliteta glasi: svaka
promena mora imati i svoj uzrok.
kauzal-neksus (lat. causa uzrok, causalis
uzroni, nexus veza) prav. u krivinim
delima: uzrona veza izmeu krivine
radnje koju je uinio izvrilac i tet-nih
posledica koje su usled te radnje nas-

kaustian

tale; dok se ne utvrdi ta veza, smatra se da ne

postoji ni krivina odgovornost.
kauzalno-genetian (lat. causa gr. genesis
postanak) koji izlae uzroke razvitka, koji
poiva na uzrocima razvoja.
kauza sine kla non (lat. causa sine qua pop)
uzrok bez koga se neto ne bi uopte ni
dogodilo, tj. glavni, osnovni uzrok.
kauza sui (lat. causa sui) fil. sam sebi uzrok,
bezuzroan, apsolutan.
kauzativan (nlat. causativus) uzroan, uinski;
kauzativni glagoli gram. glagoli koji iskazuju
uzrok neke radnje, uzroni, uinski, faktitivni
glagoli (npr. deliti, belim je kauzativan
znai: inim da neto postane belo prema
glagolu bele-ti, belim, koji znai: postajem
beo).
kauzator (nlat. causator) vinovnik, tvorac.
kauza finalis (lat. causa finalis) krajnji uzrok,
krajnji cilj, svrhni uzrok.
kauza civilne (lat. causa civilis) prav. graanski
spor; predmet graanske parnice.
nauk (tur. kavuk) okrugla kapa od deblje
tkanine oko koje Turci obavijaju almu.
kaul (arap. qawl, tur. kavil) re, govor;
uslov, ugovor.
kauledon (gr. kaulos stabljika) med. popre-an
prelom kosti.
kaulescentan (lat. caulis stablo zeljastih
biljaka) bog. koji utie na stvaranje stabla, koji
stvara stablo.
kaulikulue (lat. cauliculus) apx. cvetno stablo na
glavi korintskih stubova.
kauliflorija (gr. kauls stabljika, lat. flos,
floris cvet) bog. pojava cvetova na starijim
delovima stabla i grana.
kaulom (lat. caulis stablo) bot. svaka stablji-ci
slina tvorevina na biljci (za razliku od lia,
korena i dr.).
nauma (gr. kauma vruina, ar) med. jaka
vatra, groznina vatra.
kaunt (eng. count) u Engleskoj: naziv za
grofa" koji nije Englez, za razliku od erla, engleskog grofa.
kauper (eng. couper) tehn. aparat za zagrevanje
vazduha potrebnog za proizvodnju gvoa u
visokoj pei.
kaur v. aur.
kauri (eng. cowrie) 3007. vrsta afrikog pua
Surgea moneta iz fam. Cypraeidae, ija se
arena ljutura upotrebljavale kao sredstvo
plaanja, umesto novca.
kaustika (gr. kaustikos nagrizan, koji
nagriza) 1. pl. sredstva za nagrizanje, za
najedanje; kaustina sredstva; 2. sposobnost
nagrizanja pomou kaustinih sredstava;
takoe: nauka o kaustinim kri-vuljama (v.
pod kaustian).
kausticitet (nlat. causticitas) nagriznost,
najednost, mo (ili: svojstvo) nagrizanja (ili:
najedanja); fig. zajedljivost, za-griljivost,
podsmeljivost.
kaustian (gr. kaustiks) nagrizan, najedan,
koji nagriza, koji najeda; fig. zajedljiv,
zagriljiv, satirian; kaustina kri-

kaustinost

413

vulja (linija) fiz. kriva linija koju obrazuju

svetlosni zraci koje je odbila ili prelomila
neka kriva povrina; hen. kau-stina soda
jedinjenje natrijuma, vodonika i kiseonika
(NaHO).
kaustinost v. kausticitet.
kaustobioliti (gr. kaustikos koji gori, bios
ivot, Hthos kamen) sedimenti koji gore
(ugalj, bitumen, nafta i dr.).
kautela (lat. cautela) prav. mera predostronosti,
odredba ugovora kojoj je cilj obezbeenje od
mogue tete.
kautelarna jurisprudencija deo praktine
pravne nauke koji se bavi merama za
obezbeenje od mogue tete.
kauterizacija (nlat. cauterisatio) med. sagorevanje rane u cilju spreavanja dal>eg
procesa, vetake otvaranje rane pomou nagriznih (ili: razjednih) hemijskih sredstava,
usijanog metala ili varnica elektrine struje
visokog napona.
kauterizirati (nlat. cauterisare) med- leiti
pomou povrinskog nagrizanja ili sagorevanja tkiva.
kauterijum (gr. kauterion) med. sredstvo za
nagrizanje, za povrinsko sagorevanje
tkiva u cilju leenja; metal pomou koga se
vri kauterizacija.
kaucija (lat. cautio) jamstvo, jamevina,
izvesna suma novca poloena na ime jamstva
za nekoga ili za sebe, zaloga; realna kaucija
(lat. cautio realis) prav. osiguranje dobara.
kaucirati (lat. cautio) poloiti (ili: pola-gati
kauciju) (ili: jamevinu).
kau (eng. couch postel>a, leaj) moderni
krevet sa malim naslonom koji moe da
poslui i za sedenje.
kauuk (fr. caoutchouc) guma koja se dobiva iz
mlenog soka izvesnih tropskih junoamerikih, afrikih i indijskih drveta,
naroito od drveta ficus elastica; mnogo se
upotrebljava u privatnom ivotu, tehnici i
nauci (re uzeta iz jezika brazilskih
Indijanaca, cahuchu suze drveta).
kafa (arap. qahwa, fr. cafe, eng. coffee, nem.
Kaffee) 1. drvo poreklom iz Etiopije, raste u
Arabiji, ist. Indiji i ostalim tropskim
krajevima Starog i Novog sveta; kotuniav
plod toga drveta; poznato i omiljeno pie od
toga ploda.
kafa 2. trg. vrsta indijskog katuna.
kafana (tur. ) v. kavana.
kafe (fr. cafe) kafa (roba i pie); kafana; kaferestoran (fr. cafe-restaurant) kafana i
gostionica; kafeantan (fr. caf--chantant)
kafana u kojoj se prireuju artistike,
naroito pevake predstave.
kafeizam med. oboljenje koje nastaje od preteranog pijenja kafe.
kafeni (arap., qahwa, nlat. caffeinum) lei. v.
kofein.
kafilerija (nem. Kaffillerie) ustanova u kojoj se
unitavaju leine uvijenih i uginu-

kvadrat

lih ivotinja, strvodernica (nemaki izraz iz

HUP v.).
kaftan (pere., tur. kaftan) duga gornja haljina,
muka i enska, obino od plave ohe; kod
Turaka: poasna duga gornja haljina koju su
sultani iz poasti davali stranim podanicima;
kod Rusa: dugaak kaput (narodna nonja).
kahal (hebr.) v. kagal.
kaheksija (gr. kachexfa ravo stanje tela,
zdravlja, kakos rav, hexis stanje, svojstvo)
ned. slabo stanje zdravlja, rav izgled,
oronulost, kao posledica tekih hroni-nih
optih bolesti (sifilisa, tuberkuloze, raka i
dr.); kahektika.
kahektika (gr. kakds, hexis) med. v. kaheksija.
kahektian (gr. kakos, hcxis) med. slab, tuberkulozan, ispijen boleu.
kaciga (lat. cassis) vrsta lema.
kacik (i. cacique) haitska re kojom se naziva
poglavica divljih indijanskih plemena u
Srednjoj Americi, Meksiku i Gvatemali; oni
su i danas predsednici indijanskih optina.
kama (ital. caccia lov) muz. lovaka muzika sa
rogovima.
kaak (tur. kapak) l. begunac, odmetnik; 2.
prokrijumarena roba.
kaamak (tur. kacamak) vrsta jela od kukuruznog brana, mamaljuga, ganjci, pura;
palenta.
kakavalj (ital. caciocavallo) vrsta prevre-log
presovanog sira, spravljenog obino od
ovjeg mleka.
kaket (fr. casquette, ital. caschetto) kapa sa
titom; oficirska kapa.
kaika (tur. kasik) lica, oica.
kairati (fr. cacher) kod knjigovezaca: obaviti
hartijom, prevui hartijom; prile-piti, staviti
na platno, npr. geografsku kartu; kriti,
prikrivati, preutati, zatajiti.
kakavalj v. kakavalj.
kamir (sskr. kacmira, fr. cachemir) vrsta fine
i mekane tkanine koja se izrauje od kostreti
kamirskih koza.
katel (lat. castellum) v. kastel.
katelan v. kastelan.
katigovati (lat. castigare) v. kastigirati.
k&adar (lat. quadra) 1. /tom. prav kvadratni ili
pravougaoni paralelepiped; arh. pravilno
otesan etvorougli zidarski kamen.
kvadar (ital. quadro) 2. slika, slikarski rad
etvrtastog oblika.
kvadernarija (ital. quadernario) post. strofa sa
etiri stiha jednog soneta.
kvadragezima
(lat.
quadragesima)
kod
katolika: etrdeseti dan pre Uskrsa, prvi dan
uskrnjeg posta.
kvadragezimale (nlat. quadragesimale) kod
katolika: etrdesetodnevni post, uskr-nji
post.
kvadrant (lat. quadrans) etvrti deo jedne
celine, etvrtina kruga; astr., brod. sprava

kvadrati elektrometar

414

za merenje visine planeta, sluila za

odreivanje poloaja broda (etvrtina kruga
podeljena na stepene); voj. instrumenat za
upravljanje topova; sprava za merenje
uglova, uglomer.
kvadrati elektrometar fiz. veoma osetljiv
instrument za merenje elektrinog tovara (ili:
elektrinog naboja, optereenja).
kvadrat (lat. quadratum) mat. etvorougaonik sa
jednakim stranama i uglovima; kvadrati
metar povrina od l m duine i l m irine;
alt. drugi stepen (druga potencija).
kvadrati (lat. quadratum) pl. tip. vei delovi
sloga, dugi 24, 36 i 48 tipografskih taaka
(punktova).
kvadratne jednaina mat. jednaina drugog
stepena (kod koje nepoznata veliina stoji na
drugoj potenciji).
kvadrati (lat. quadratus) etvorouglast,
etvrtast; mat. kvadrati broj druga potencija,
tj. proizvod koji se dobija kad se jedan broj
pomnoi samim sobom; kvadrat-ni koren broj
koji je osnova" jednog kvadratnog broja,
npr. 5 je kvadratni koren od 25 (V/25 = 5);
kvadratni metar v. pod kvadrat; min.
kvadratni kristalni sistem v. tetragonalni
kristalni sistem.
kvadratura (lat. quadratura) 1. mat. izna-laenje
jedne povrine jednake sa nekom danom
povrinom, naroito iznalaenje kvadrata
jednakog po povrini sa jednom danom
povrinom, kao u uvenom problemu koji se
zove kvadratura kruga, tj. pretvaranje kruga
u kvadrat s jednakom povrinom pomou
estara i lenjira; fig. traiti kvadraturu kruga
traiti neto nemogue, poto je broj ut" (pi)
transcen-dentan broj; 2. astr. odnosni
(relativan) poloaj dvaju nebeskih tela kada je
njihova razlika duine 90.
kvadrivalvan (lat. quattuor etiri, valva krilo
vrata, valvulae mahune, ljuske) bog. koji ima
etiri mahune, etvoromahunast; zool. koji
ima etiri ljuture.
kvadrivalentan (nlat. quadrivalens) hen. etvorovredan, koji je (tj. jedan atom nekog
elementa) vezan sa etiri atoma vodoni-ka,
etvorovalentan; up., valencija.
kvadrivaskularan
(lat.
quattuor
etiri,
vasculum sudi) bog. koji ima etiri aice
(ake) etvorodomni.
kvadrivijum (lat. quadrivium, quattuor, via
put) mesto gde se sastaju etiri puta,
raskrsnice; u srednjem veku: etiri dela
matematike:
aritmetike,
geometrija,
astronomija i muzika, koje su stari, pored
trivijuma (gramatike, retorike i dija-lektike),
pod imenom sedam slobodnih nauka",
smatrali glavnim predmetima vieg kolskog
obrazovanja.
kvadrita (lat. quadriga, quattuor, jugum
zaprega) zaprega od 4 konja; dvokolice sa 4
konja (u starom veku upotrebljavate naroito
pri utakmicama, trijumfima i sl.);

kvadrupedi

um. plastino prikazivanje ovakvih kola;

med. unakrsni zavoj.
kvadrienalan (lat. quadriennalis) koji ima
etiri godine, etvorogodinji.
kvadrienijum (lat. quadriennium) etvorole-e,
vreme od etiri godine.
kvadrilijun v. kvadrilion.
kvadrilion (nlat. quadrillio) milion tri-liona:
jedinica sa dopisane 24 nule, tj. 1024 (u
SFRJ, SSSR, Engleskoj, Nemakoj),
ili
jedinica sa dopisanih 15 nula, 1015 (u SAD,
Francuskoj).
kvadrimani (lat. quadrimani) pl. zool. v.
kvadrumani.
kvadrinom (lat. quattuor etiri, nomen ime)
mat. veliina koja se sastoji od etiri lana,
etvorolan izraz, etvoroimena koliina.
kvadrinoman (lat. quattuor, nomen) mat. koji
ima etiri lana, etvorolan, etvoro-imen
(izraz).
kvadripartirati (lat. quadripartire) deliti sa 4,
podeliti na etiri dela.
kvadripartiran (lat. quadripartitus) podeljen
na etiri dela, etvorostruk.
kvadriparticija (lat. quadripartitio) deljenje na
etiri dela, etvrtanje.
kvadrirati (lat. quadrare) napraviti etvorouglastim; mat. iznai povrinu jednaku sa
nekom danom povrinom, iznai kvadrat
jednak po povrini sa jednom danom
povrinom; broj (ili; izraz) podii na drugi
stepen, tj. pomnoiti ga sa samim sobom;
napraviti na spoljanjem zidu takve useke da
izgleda kao da je sastavljen od etvrtastog
kamenja; fig. slagati se, sloiti se, biti
prilagoen.
kvadrirema (lat. quadriremis) laa sa etiri reda
vesala (veslakih klupa).
kvadrisekcnja (lat. quattuor etiri, secare sei,
nlat. quadrisectio) deljenje na etiri dela,
rasecanje na etvoro, etvrtanje.
kvadrisilabum (lat. quattuor, gr. syllabos
slog) etvoroslona re; pr. kvadrisila-bian.
kvadrifilan (lat. quattuor, gr. phyllon list)
bot. etvorolist, sa etiri lista.
kvadrifloran (nl. quadrifloris) bog. sa etiri
cveta, etvorocvetni.
kvadrifolij(um)
(nlat.
quadrifolium)
bot.
etvorolist, sa etiri lista; pr. kvadrifloran.
kvadrifilan (lat. quattuor, gr. phyllon
rooblian, koji ima etiri oblika.
kvadricikl (nlat. quadri-cyclus) velosiped na
etiri toka; up. bicikl.
kvadro (ital. quadro) muz. komad za etiri glasa
ili instrumenta (kvartet); arh, ploa (kocka) u
podnoju spomenika.
kvadrumani (lat. quadrumani) pl. zool. sisari sa
etiri ruke, tj. majmuni.
kvadrupedi (lat. quadrupedes) pl. zool. etvoronoci, etverononi sisari.

kvadruplika

415

kvadruplika (lat. quadruplum) prav. etvrti spis

ili trei odbrambeni spis optuenoga,
odgovor na tripliku.
kvadrurati (lat. quadruplare) uetvorostruiti, uetvorostruavati, uetvoro-gubiti,
uetvorogubljavati, izraditi u etiri primerna.
kvadruplicirati (lat. quadruplicare) v. kvadruplirati; prav. predati sudu kvadru-pliku.
kvadruplum (lat. quadruplum) ono to je
etvorostruko, etvorogubo, u etiri primerna.
kvadiling (hol. quadschilling) holandski
srebrni novac.
kvazar (Quasar od eng. quasi stellar radio
source tj. tobonji zvezdani izvor) do sada
najudaljeniji uoeni kosmiki objekti (i do 12
milijardi svetlosnih godina) izvanrednog sjaja,
neuporedive gustine i energije, ije poreklo i
struktura
jo nisu
dovoljno
nauio
objanjeni.
kvazi (lat. quasi) kao, kao da, gotovo, skoro,
donekle, otprilike; muz. kao, skoro; u
sastavljenim reima (sloenicama) obino u
znaenju: tobonji, vajni, polu-, nadri-, npr.
kvazi-naunik, kvazi-umetnik itd.
kvazi-afinitet (lat. quasi affinitas) prav. odnos
slian rodbinskom odnosu.
kvazi-dezercija (lat. quasi desertio) prav.
postupak jednog suprunika koji je slian
naputanju brane zajednice, nevrenje
brane dunosti.
kvazi-delikt (lat. quasi delictum) prav. delo ili
radnja koja se granii sa prestupom i koja se,
u svojim privatnopravnim dej-stvima, tretira
kao prestup; neizmeran prestup, prestup bez
predumiljaja.
kvazi-dominij(um) (lat. quasi dominium) prav.
prividna svojina, koja se prethodno tretira
kao svojina.
kvazi-kontrakt (lat. quasi contractus) prav.
prividan ugovor; pravni odnos koji se tretira
i smatra kao ugovor poto ne postoji pravi
ugovor, preutan ugovor.
kvazi legitimitet (nlat. quasi legitimitas) prav.
prividna (ili: tobonja) zakonitost.
Kvazimodo (lat. Quasimodo) grbavi zvonar
Bogorodiine crkve u Parizu, glavni junak
romana Viktora Igoa: Bogorodiina crkva u
Parizu"; fig. nakaza, rugoba.
kvazimodogeniti (lat. quasi modo geniti) pl.
kao da su tek roeni", prva nedelja posle
Uskrsa, bela nedelja" (zato to su tada, u
staro hrianske vreme, krteni poslednji put
nosili svoje bele haljine).
kvazi-posesija (lat. quasi-possessio) prav.
nestvarno posedovanje, posedovanje netelesnih stvari, ije se stvarno posedovanje u
pravom smislu ne moe zamisliti.
kvazi-tradicija (lat. quasi traditio) prav. radnja
koja zamenjuje radnju formalne predaje.
kvazi-uzusfruktus (lat. quasi ususfructus)
prav. pravo koje se daje nekome da uiva

neku stvar pod uslovom da jednom stvar iste

vrste i vrednosti dade u naknadu za nju.
kvale (lat. qualis kakav, quale kakvo)
svojstvo, osobina, kakvoa.
kvalitativav (nlat. qualitativus) kakvoni,
osobinski, koji se odnosi na osobinu,
kakvou, vrednost neke stvari; kvalita-tivna
razlika razlika usled pripadnosti dvama
rodovima, razlika po kakvoi (supr.
kvantitativna razlika); hen. v. analize.
kvalitet (lat. qualitas) kakvoa, svojstvo,
osobina; vrlina, vrednost, dobrota, dobra
osobina; log. kvalitet suda svojstvo suda s
obzirom na potvrivanje i odricanje predikata (afirmativni potvrdim i nega-tivni
odreni); psih. kvalitet oseaja ono glavno
svojstvo jednog oseaja koje ga ini onim
to je.
kvalitetni (lat. qualitas kakvoa) koji je dobre
kakvoe, koji je od vrednosti.
kvalifikativan (nlat. qualificativus) odre-dan,
koji blie odreuje, koji pridaje ili odreuje
osobinu, svojstvo.
kvalifikator (nlat. qualificator) prav. izve-stilac,
odredilac jednog krivinog dela prema
krivinom zakonu, referent, tui-lac (u
krivinim delima).
kvalifikacija (lat. qualificatio) odreivanje
kakvoe ili svojstva, pridavanje (ili:
davanje) imena emu; vrednost, sposobnost,
upotrebljivost; prav. pravni osnov tube, tj.
zakonski naziv jednog krivinog dela koje je
predmet tube, zajedno sa izvoenjem
krivinog zakona, koji se, po predlogu
tuioca, ima da primeni; kvali-fikacije pl.
sposobnosti neije za to, naroito s obzirom
na svedoanstva o svrenim kolama,
osposobljena, osposo-bljenost.
kvalifikovan (nlat. qualificatus) sposoban (ili:
dorastao) za neki posao, osposobljen, struno
spreman.
kvalifikovati (nlat. qualificare) odrediti (ili:
odreivati, pridavati, pripisati, pripisivati,
pridati) izvesne osobine, kakvou nekome ili
neemu, utvrditi neemu vrednost, priznati
sposobnost za neto; kvalifikovati se pokazati
se sposobnim (ili: vrednim, doraslim) za neki
posao, osposobiti se.
kvalificiran v. kvalifikovan.
kvalificirati v. kvalifikovati.
kvalunkvizam (ital. uomo qualunque obian,
mali ovek) pol. politiki pokret u Italiji
posle drugog svetskog rata, osnovan od
bivih faista.
kvalunkvist(a) pristalica kvaluikvizma.
kvant (lat. quantum koliko) koliina iji se
iznos ne odreuje potpuno; fiz. najmanja
koliina energije; teorija kvanta uenje novije
fizike po kome energija nije bezgranino
deljiva, tj. i energija je diskretna kao i
materija (Plank).

416
kvanta (lat. quantum koliko, koliina, veliina,
quanta) pl. od kvantum; kvanta diskreta (lat.
quanta discreta) prekidne, neprodune
veliine; kvanta kontinua (lat. quanta
continua) neprekidne veliine, produne
veliine; v. kvant.
kvanta (lat. quantum koliko, koliina)
prodavac i kupac naveliko.
kvantitativa (nlat. quantitativa sc. nomina) pl.
gram. imenice koje oznauju koliinu.
kvantitativan (nlat. quantitativus) koliin-ski,
veliinski, s obzirom na koliinu, na veliinu,
na kvantitet; kvantitativna razlika koliinska
ili veliinska razlika, razlika po koliini, po
veliini a ne po pripadnosti dvama rodovima;
hen. v. analiza; supr. kvalitativan.
kvantitet (lat. quantitas) koliina, mnoina,
veliina; broj, brojna odreenost; gram. duina
i kratkoa slogova, koliina sloga; muz. mera
vremena, mera tona; log. kvantitet suda
odreenost jednog suda prema obimu subjekta
(univerzalni opti, partikularni
delimini, singularni pojedinani).
kvantitetski (lat. quantitas koliina) gram.
koliinski, koji se tie koliine, npr.
kvantitetske promene.
kvantitirati (lat. quantitas) etr. slogove u stihu
meriti i graditi po kvantitetu, tj. s obzirom na
duinu i kratkou a ne po naglasku.
kvantifikacija (nlat. quantificatio) ukoliinjavanje; log. izjednaavanje, poklapanje;
kvantifikacija predika ga izjednaavanje
predikata sa subjektom po obimu, tj.
odreivanje veliine obima predikata
prema veliini obima subjekta.
kvantifikovati log. po obimu izjednai sa
subjektom.
kvantum (lat. quantum) koliina, odreen
udeo, mera, iznos, zbir, broj, mnoina,
veliina (pl. kvanta); fiz. energijski atom,
elemenat energije; up. elektrini elementarni
kvantum.
kvarat (lat. quartarius) etvrti deo, etvrtina
neke mere; up. kvart.
kvargl (nem. Quargel) specijalna vrsta sira.
kvark (eng. quark) jedna od tri hopotetine
estice (i njihove odgovarajue antiesti-ce
antikvarkovi) iz kojih se, kako se
pretpostavlja, sastoje sve poznate elementarne estice. Zbog nedostataka ove teorije, u
poslednje vreme ine se pokuaji dopune sa
jo nekoliko estica tipa kvark (hipoteze
broja, hipoteze arma, Han-Nambu model).
kvart (lat. quartum) etvrt, etvrtina; tip. format
hartije u veliini etvrtine jednog tabaka;
mera za tenosti i sito u nekim zemljama;
gradska etvrt, rejon; in kvarto (lat. in
quarto) u kvartu, tj. u veliini V 4 tabaka
(knjiga).
kvarta (lat. quarta) etvrti razred jedne kole;
muz. etvrti ton po redu poev od

kvarc-lampa

osnovnog tona, kvarta izvri 4/ 3 puta toliko

treptaja u sekundi koliko izvri osnovni ton;
trea ica na violini (a); ma. etvrti nain
zadavanja udarca; u igri karata: 4 karte iste
boje koje dolaze jedna za drugom.
kvartal (nlat. quartale) etvrtina godine,
tromeseje, tromeseni period ili ras-hod;
kvartalni asopis tromesenik, asopis koji
izlazi svaka tri meseca.
kvartana (lat. quartana sc. febris groznica)
groznica koja dolazi svaka 4 dana, etvorodnevka.
kvartar (nlat. quartarius) kol. najmlai slo-jevi
Zemljine kore (diluvijum i aluvijum), sa
prvim tragovima oveka.
kvartarni (nlat. quartarius) etvrti po redu, koji
zauzima etvrto mesto u nekom redu ili nizu,
npr. kvartarni period, geol. v. kvartar.
kvartacija (nlat. quartatio) razluivanje zlata
od srebra pomou alitrene kiseline, ako je
srazmera izmeu oba metala 1:3; up.
kvartirati 2.
kvarter (eng. quarter) engleska (290,951) i
amerika (242,10 1) mera za zapreminu
suvih materija.
kvarteroni (p. cuarteron) pl. potomci jednog
Evropljanina i jedne terceronke, ili
terceronca i Evropljanke.
kvartet (ital. quartetto) muz. kompozicija za
etiri instrumenta, ili etiri glasa; kvadro.
kvartetino (ital. quartettino) muz. mali muziki
komad za etiri glasa.
kvartir (fr. quartier, nem. Quartier) stan,
sklonite, konak; voj. logor, logorite, bkb,
vojniki stan van kasarne.
kvartirati (fr. quartier, nem. quartieren) 1.
smestiti (ili: smetati) vojnike u logor,
kasarnu, uokoliti, ulogoriti; stanovati.
kvartirati (lat. quartus etvrti, nlat. quartare)
2. zlato i srebro otopiti u sra-zmeri 1:3, pa ih
onda, putem kvartacije, razluiti.
kvartir-majster (nem. Quartier-meister) voj.
onaj koji se stara o stanovanju vojnika,
stanar, konaar; mor. pomonik krmara,
nadzornik brodskih straa, mornarski
kaplar.
kvarto (ital., p. quarto) etvrti deo neega,
etvrtina.
kvartus (lat. quartus) etvrti.
kvarc (nem. Quarz) min. belutak, kremen,
vrsta kamena velike tvrdoe, u vodi i
kiselinama gotovo nerastvoran, po hemijskom
sastavu silicijeva kiselina bez vode; na
1720 S postaje tean i tada se od njega
izrauju predmeti za hemijske, fizike i
medicinske laboratorije.
kvarcit (nem. Quarz) kol. obian kvarc, stena
od kvarca.
kvarc-lampa med. kremena svetiljka", lampa
kod koje elektrina struja prolazi kroz
ivinu paru, ima veoma jaku svetlost i

kvarcovanje

417

zrai ultravioletne (nadljubiaste) zrake;

staklo u ovoj lampi je od kvarca.
kvarcovanje (nem. Quarz) ned. zraenje ultravioletnim, nadljubiastim, zracima pomou
kvarc-lampe radi predohrane i spreavanja
irenja izvesnih bolesti.
kvas (rus. kvas) nakiselo, osveavajue bezalkoholno pie u Rusiji, spravlja se
previranjem slada, raenog brana i vode.
kvasija (nlat. quassia amara) bog. jedna surinamska biljka sa gorkim korenom i gorkom
korom; upotrebljava se za pojaavanje prohteva za jelom i okrepljenje uopte
(nazvana po nekom crncu Koasiju).
kvasin (nlat. quassia) hen. alkaloid, glavni
sastojak kvasije; upotrebljava se za klistiranje i kao sredstvo protiv glista pozderua.
kvastna (nem. Quaste) kita, rojta, peca; jastui
za puderisanje.
kvaterna (lat. quarterni po etiri; etiri
odjednom, nlat. quaterna) dobitak na etiri
broja uzeta i zvuena (kod tombole ili lutrije).
kvaternar (lat. quaternarius koji se sastoji od
po etiri) poet. etvorostopni stih; v. dimetar.
kvaternaran (lat. quaternarius koji se sastoji od
po etiri) etvorostruk, od etiri dela;
kvaternarni slojeva kol. etvrti i poslednji
slojevi u obrazovanju Zemljine kore.
kvaternio (nlat. quaternio) etvrtina, mnotvo
od etiri, celina koja se sastoji od etiri dela;
naroito u starim rukopisima i knjigama;
jedan sloj od etiri dvostruka lista koji su
umetnuti jedni u druge; pl. kvaternioni.
kvaternion (lat. quaterni po etiri, nlat.
quaternio) 1. skupina etiri lica ili etiri
stvari; 2. kat. kolinik dva vekto-ra, ili operater
koji menja jedan vektor u drugi, tako nazvan
zbog zavisnosti od etiri geometrijska
elementa; pl. kvaternioni onaj oblik rauna
vektora u kojem se upotrebljava ovaj
operater.
kvaternio terminorum (lat. quaternio Terminorum) log. etvrtina pojmova, etiri pojma,
pogreka u zakljuivanju koja nastaje usled
dvosmislenosti jednoga od tri pojma (gornji,
srednji i donji pojam) u zakljuku, silogizmu,
koji u ovom sluaju ima, mesto tri, etiri
lana.
kvaternitet (nlat. quaternitas) etvornost,
etvorostrukost. '
kvaterno (ital. quaderna) etiri broja na jedno]
istoj vodoravnoj liniji (u tomboli).
kvatriduum (lat. quatriduum) vreme od etiri
dana, etvorodnevni rok.
kvatricinij(um) (nlat. quatricinium) muz. muziki
komad za etiri roga ili etiri trube.

27 Leksikon

kvescionirati

kvatro (ital. quattro, lat. quattuor etiri) a

kvatro ili a kvatro voi (ital. a quattro voci)
muz. za etiri glasa (muziki komad).
kvatroentisti (ital. quattrocento etiri stotine)
pl. italijanski pisci i umetnici! iz XV veka, tj. u
poetku renesanse.
kvatroento (ital. quattrocento etiri stotine)
talijanski naziv za XV vek, naroito s
obziro! na knjievnost i umetnost toga
vremena.
kvezitor (lat. quaesitor trailac) prav. istrani
sudija.
kvezitum (lat. quaesitum) ono to se trai,
traeno.
kveker (nem. Quacke mamac za ivotinje) u
izrazu: udariti nekome kveker: podvaliti,
nasamariti (nekoga).
kvekeri (eng. quakers) pl. oni koji drhte,
drhtavin (nazvani po tome to dru kad
padnu u verski zanos), religijska hrianska
sekta u Engleskoj i Americi koja nema ni
svetenika, ni crkvenih obreda, ni tajni; oni ne
priznaju zakletvu, vojsku (rat), zadovoljstva,
prazne formalnosti itd., sve ljude oslovljava ju
sa ti", ni pred kim ne skidaju kapu, a same
sebe nazivaju drutvom prijatelja"; osniva
sekte je eng. obuar Dord Foks 1652. god. u
Engleskoj, a B. Pen je preneo u Sev.
Ameriku 1682. godine.
kverela nulitatis (lat. querela nullitatis) prav.
nitavna alba, tuba zbog nita-vosti kojoj je
cilj da, i posle formalne pravosnanosti,
ukloni dva najtea razloga nitavosti; uee
iskljuenog sudije pri donoenju pobijenog
reenja i nedostatak stranakog zastupanja.
kverulant (nlat. querulans) tuibaba, onaj koji
pati od toga da stalno tuaka; prav.
predavalac tube sudu.
kverulancija (lat. querulus) bolesna sklonost
tuakanju i parnienju.
kverulat (nlat. querulatus) prav. lice protiv
koga se podnosi tuba, tueni.
kverulirati (lat. querulus, nlat. querulare)
tuakati, podnositi tubu bez naroito
opravdanih razloga.
kvestor (lat. quaestor) 1. visok finansijski
slubenik kod starih Rimljana, dravni
blagajnik kome je bila dunost da skuplja
dravne prihode; 2. na nekim univerzite-tima:
skuplja,
naplaivalac
honorara
za
profesorska predavanja; 3. u nekim
dravama: upravnik policije.
kvestura (lat. quaestura) zvanje i sluba
kvestora.
kvescio (lat. questio) pitanje, sporno pitanje;
nauio pitanje; nauio ispitivanje; zadatak,
istraga, sporna taka; muno pitanje, muka,
muenje.
kvescio jurne (lat. quaestio juri) prav. pravio
pitanje, pitanje koje spada u oblast prava.
kvescionirati (lat. quaestio) prav. pitati,
istraivati, ispitivati, muiti ili do-saivati
pitanjima.

kvescio fakti

418

kvescio fakti (lat. quaestio facti) prav. ispitivanje

(ili: pitanje) o stvarnom, inje-ninom (za
razliku od ispitivanja pravnog naela).
kvecal (sa actekog) 1. ptica iz Srednje
Amerike, neobino lepa, crveno-zelene boje;
smatra se simbolom slobode i nalazi se u grbu
Republike Gvatemale; 2. novana jedinica
Gvatemale, deli se na 100 centa-vosa.
kvecalkoatl (acteki) pernata zmija.
kviditet (nlat. quidditas, od lat. quid to, ta)
fil. bitnost, sutina stvari.
kvid pro kvo (lat. quid pro quo) jedno mesto
drugog, brkanje, nesporazum, zamena u
pojmu, osobi ili imenu.
kviz (eng. quiz) ispit; ispitivanje neijeg znanja
postavljanjem
zadataka,
priredba
s
takmienjem u znanju i vetini iz razliitih
oblasti.
kvijer (lat. corium ivotinjska koa, fr. cuir)
pergament; dokument na njemu.
cvijeta non movere (lat. quieta pop movere) ono
to miruje ne treba dirati (po Platonu),
opomena vladama da ne preteru-ju u
donoenju reformi.
kvijetiv (lat. quies mir) fil. saznanje prave
sutine stvari koje vodi ka umirivanju volje
za ivotom, ka odricanju te volje u
razoaranju, rezignaciji (up. pesimizam).
kvijetizam (lat. quies, gen. quietis mir) 1. fil.
tenja odvraanju od ivotnog nemira i elja
za to pasivnijim i bezoseajnijim stavom u
ivotu, za kontemplativnim udu-bljivanjem u
boanstvo; 2. uenje jedne hrianske sekte,
osnovane u XVH v. u paniji, koje se sastoji u
sticanju unutarnjeg mira putem potpunog
udubljivanja i predavanja due bogu; up.
kvijetisti.
kvijetisti (lat. quies) pl. pristalice filozofskog ili
religioznog kvijetizma.
kvijeto (ital. quieto) muz. mirno, spokojno.
kvinar (lat. quinarius koji sadri pet) metr. stih
od pet stopa.
kvinaran (lat. quinarius) koji se sastoji od pet,
deljiv sa pet, petostruk; kome je osnova pet.
kvindekagoi (lat. quindecim petnaest, gr. gonia
ugao) kom. petnaestougaonik.
kvinkvagezima (lat. quinquagesima) sedma
nedelja, odnosno pedeseti dan pre Uskrsa
(kod katolika), koji obino zovu i esto-mihi.
kvinkvenal (lat. quinquennalis petogodi-nji)
trg. petogodinji poek plaanja; up.
moratorijum.
kvinkvenalan (lat. quinguennalis) koji traje pet
godina, koji biva svake pete godine,
petogodinji.
kvinkvenijum (lat. quinquennium) vreme od pet
godina, petogodite, petogoe, peto-lee.
kvinkverema (lat. quinqueremis) laa sa pet
reda vesala, ili sa pet veslakih klupa.

Kvirinal

kvinkvercij(um) (lat. quinquertium petoboj)

petostruka borba, pet vrsta berbenih vebi
kod starih Grka i Rimljana: skakanje,
bacanje diskrsa, hitanje koplja, tranje i
rvanje; kod Grka: pentatlon.
kvinkvecentisti (nlat. quinquecentisti, ital.
cinquecentisti) v. inkveentisti.
kvinkvilion (lat. quinque pet) milion kvadriliona, tj. 1030.
kvins-metal (eng. queens-metal) metalna sme-sa
od cinka, olova, antimona i bizmuta.
kvint (lat. quintus peti) v. kvinta.
kvinta (lat. quinta) peti razred jedne kole; muz.
alt-violina; E ica na violini; peti ton od
osnovnog tona koji u sekundi izvri 3/2 puta
toliko treptaja koliko izvri osnovni ton
(zvana jo dominanta); ma. peti nain
zadavanja udarca; u piketu: peta po redu karta
iste boje.
kvintal (p. quintal, fr. quintal) pedeset
kilograma; metarski kvintal sto kilograma.
kvintana (lat. quintana) med. petodnevka,
groznica koja dolazi svakog petog dana.
kvinternio (nlat. quinternio) letina, mnotvo od
pet, celina sastavljena od pet delova; u
starim rukopisima i knjigama: sloj od pet
dvostrukih listova koji su u metnu ti jedni u
druge; pl. kvinternkoni.
kvintesenca (lat. quinta essentia peta sutina)
fil. prvobitno: eter, koji je Ari-stotel dodao, kao
peti uz etiri elementa (vatru, vodu, vazduh,
zemlju), ali koji vai, zbog svoje finoe,
kao prvi, naj-glavniji elemenat; fig. ono to je
najfinije i najistije u neemu, sutina, sr,
jezgro, skup onoga to je najbolje, najbitnije,
ekstrakt; hem. najfiniji deo; alhem. glavna
materija za pretvaranje metala; kvintesencija.
kvintesencija
(lat.
quinta
essentia)
v.
kvintesenca.
kvintesenciran (lat. quinta essentia) pr hem. koji
je pretvoren u ekstrakt, iz koga je izvaen
ekstrakt.
kvintet (ital. quintetto) muziki komad za pet
glasova ili pet instrumenata.
kvintilijun v. kvintilion.
kvintilion (lat. quintus peti) broj 1018 (u
Francuskoj i SAD) ili broj 1030 (u Engleskoj i
Nemakoj).
kvintirati (fr. quinter) muz. svirati u kvin-tama;
igosati metal, naroito zlato i srebro.
kvintola (lat. quintus peti) muz. tonska figura od
pet nota koje, izvedene povezano, dobivaju
vrednost etiri takve note.
kvintuplika (nlat. quintuplum petostruko,
petogubo) prav. peti protivodgovor, peti utuk.
kvintuplum (nlat. quintuplum) petostruko,
petogubo, petostruka koliina.
Kvirinal (lat. Quirinalis sc. collis breuljak)
jedan od sedam breuljaka u Rimu, na kojem
se, od 1870, nalazio kraljev dvor;

kvisling

419

otuda nekada fig. italijanska vlada (up.

Vatikan).
kvisling onaj koji je u slubi tuina, a protiv
oseanja i interesa svoga naroda (po
norvekom politiaru Vidkunu Kvi-sliigu,
koji je, u drugom svetskom ratu, stupio u
slubu okupatora Nemaca i bio, u to vreme,
predsednik norveke ,,kvi-slinke" vlade).
Kvislinzima su u to vreme smatrani: Haha
u ekoj, Paveli u Hrvatskoj, Rupniku
Sloveniji, Nediu Srbiji, Peten u Francuskoj,
Degrel u Belgiji, Tuka u Slovakoj,
Antonesku u Rumuniji i dr.
kvit (fr. quitte, lat. quietus) gotov, svren;
izmiren, slobodan, razreen obaveze, razduen.
kvita (fr. quittance) priznanica, namira.
kvitancija (fr. quittance) v. kvita.
kvitirati (fr. quitter) osloboditi, razreiti,
razreavati; osloboditi se obaveze, razduiti
se; potvrditi prijem novca (priznanicom);
ostaviti, napustiti (posao, slubu); razii se,
raskrstiti s kim ili s im.
Kvo vadis? (lat. Quo vadi, Domine?) Kuda
ide, Gospode? pitanje koje je, po
hrianskom predanju, apostol Petar, beei
iz Rima, uputio Isusu susrevi ga na izlasku iz
grada. Isus mu je odgovorio da se umesto
njega vraa u Rim 1da bude ponovo razapet, to
je Petra postieno! nateralo da se vrati u Rim,
gde je doiveo mueni-ku smrt.
kvod erat demonstrandum (lat. quod erat
demonstrandum, skraeno q. e. d.) to je bilo
za dokazivanje, to je trebalo da se dokae.
kvorum (lat. quorum kojih) predvien minimalni broj lanova jedne organizacije ije
je prisustvo na sednici potrebno da bi se
poslovi mogli obavljati; u parlamentu:
potreban broj lanova (poslanika) za
punovano reavanje.
kvota (lat. quota sc. pars koliki deo) deo koji
pri nekoj deobi, pripada pojedincu, srazmeran
deo, pripadajui deo, udeo; po-reski iznos;
pro kvota (lat. pro quota) prema udelu,
srazmerno.
kvotacija (nlat. quotatio) obraunavanje i
podela kvote, udela; kvotizacija.
kvotidijana (nlat. quotidiana) med. svakodnevka, svakodnevna groznica.
kvotidijanus tipus (lat. quotidianus typus) med.
svakodnevni povraaj neke bolesti.
kvotizacija (nlat. quotisatio) v. kvotacija.
kvotizirati (lat. quota sc. pars koliki deo)
srazmerno deliti (ili: podeliti), utvri-vati (ili:
utvrditi, odrediti) kvotu: fi-nansijskim
zakonom utvrditi, u parlamentu, visinu
poreza koji se ima pokupiti u svakoj
budetskoj
periodi,
prema
dravnim
finansijskim potrebama.

27*

kelnska voda

kvotirati (lat. quota sc. pars) prav. podeliti na

srazmerne delove, obeleiti brojevima spise
koji se tiu jedne parnice.
kvo titule (lat. quo titulo) na osnovu ega? s
kojim pravom?
kvouskve tandem (lat. Quousque tandem Catilina, abutere patientia nostra?) ta dokle
e!" izraz kojim se iskazuje nestrpljenje
(prema poetnim reima Ciceronovog
prvog govora protiv Katiline).
kvocijent (lat. quotiens koliko puta) mat. kolinik,
broj koji kazuje koliko se puta jedan broj
sadri u nekom drugom broju.
ke (fr. queue, lat. cauda rep) red, povorka lica
koja ekaju na red (npr. na ulazu u poz.
blagajnu i sl.); ograen prostor pred
blagajnom, da bi se izbegla guva; bili-jarski
tap, tak; muz. drka na violini, inik,
hordar.
keb (eng. cab) najamna jednoprena koija u
Engleskoj.
kebl (eng. cable) mera za konac u Sev. Americi,
= oko 220 t.
kegl (nem. Kegel) kupa, un; nian (na ku
glani).
kediv (pere. liidiw) titula biveg egipatskog
vicekralja; vladalac, knez, velianstvo.
kej (fr. quai, eng. quay) zid pored rene ili
morske obale, ozidana obala; mesto u
pristanitu za utovar i istovar robe; ulica
pored obale, put izmeu vode i kua;
elezniki peron.
kejaa (fr. quaiage) trg. dabina za utovar i
istovar robe; up. kej.
keko (eng. cake, cakes) pl. engleski dvopek, sitni
suvi kolaii koji se naroito jedu uz aj.
kelvin (skra. K) fiz. jedinica za merenje
temperature u Meunarodnom sistemu
jedinica (po engleskom fiziaru V. Kelvi-nu,
18241907).
keleraba (nem. Kohlrabi, dijal. Kehlerabe) vot.
dvogodinja zeljasta biljka, iji se ko-renstablo jede.
keler-menica (nem. Keller-Wechsel) trg. lana
menica, na kojoj su potpisi trasanta,
akceptanta i indosanta izmiljeni, poto to lice
ne postoji, a samo je potpis poslednjeg
indosanta istinit, i on nema namere da se
izvue iz obaveze, nego samo da doe za
neko vreme do novca; fingirana menica,
proforma-menica.
kelimei ehadet (arap.) dve glavne osnove
islamske vere, islamsko vjeruju": verovanje
u jedinstvo boje i poslanstvo Muhamedovo.
kelner (lat. cellarius podrumar, nem. Kellner)
kafanski momak koji slui goste jelima i
piima, konobar.
kelnera] (nem. Kellnerei) pregraen prostor u
krmama i gostionicama u kome stoje ae,
boce, pie i dr.
kelnska voda (nem. Kolnisches Wasser) v.
kolonjska voda.

kelologija

420

kelologija (gr. kele kila, prosutost, logia) med.

nauka o kili, nauka o prosutosti.
kelotom (gr. kele, tome seenje, rezanje) hir.
no. kojim se vri operacija kile.
kelotomija (gr. kele, tome) hir. operacija kile.
Kelti (gr. Keltoi, lat. Celtae) pl. staro
indoevropsko pleme u zap. Evropi (naroito u
Galiji, paniji i Britaniji) koje se, veim
delom, izmealo sa Germanima.
keltolog naunik koji prouava istoriju, jezik i
kulturu Kelta.
kemalizam politike, ekonomske, socijalne i
kulturne reforme Kemala Ataturka, voe
turskog naroda i obnovitelja turske drave,
koji je za neto vie od 10 godina, od
Turske, nekadanjeg bolesnika na Bosforu" i
sinonima zaostalosti i zaparloenosti,
napravio modernu dravu.
kemalisti pristalice nekadanjeg predsednika
Turske Republike Mustafe Kemala Ataturka;
up. kemalizam.
kemp (eng.) v. kamp.
kemping v. kamping.
keiangija (gr. kenos prazan, angos sud) med.
praznoa krvnih sudova, malokrvnost.
kengur(u) (domorodaki gangaruh, eng.
kangaroo) zool. vrsta velikog biljojedog
australijskog torbara, sa dugim repom,
dugim i snanim zadnjim nogama, koje mu
slue za skakanje i odbranu, i sa kratkim,
slabim prednjim nogama; meso mu se jede, a
krzno je vaan trg. artikl.
kendo (jan. ken ma, do nain, vetina) sp. stara
japanska vetina borenja maem; od XIX v.
sportska disciplina; borci nose zatitnu
opremu, a bore se bambusovim tapovima.
kenesteza (gr. koinos zajedniki, opti,
aisthesis oseaj, oseanje) psih. opti oseaj
postojanja koji potie od ukupnosti telesnih
utisaka; ivotni oseaj.
kenobij(um) (gr. koinobion, koinos zajedniki,
opti, bios ivot) manastir.
kenobit (gr. koinos, bioo ivim) optei-telj,
onaj koji ivi u manastiru, kaluer; fig.
usamljenik, isposnik.
kenogeneza (gr. kenos prazan, genesis
postanak) zool. odstupanje od palingeneze u
ontogenetskom razvitku: uzrok prilagoavanja
vrste novim uslovima za indivi-dualni
razvitak, razvitak koji ne odgovara zakonima
ivota jednog organizma.
kenoza (gr. kainos nov, zoon ivotinja) kec.
ispranjavanje, ienje.
kenozoik (gr. kainos nov, zoon ivotinja)
geol. v. kenozojski period.
kenozojska formacija geol. v. kenozojski period.
kenozojski (gr. kainos nov, zoon ivotinja) koji
je iz treeg velikog geolokog doba, koji
pripada treem velikom geolokom dobu,
koji obuhvata tercijarno i kvater-

keratomi

narno doba, koji sadri ivotinjske ostatke

novijeg doba.
kenozojski period geol. najmlae Zemljine
formacije (tj. tercijar, diluvijum, aluvi-jum);
kenozojska formacija.
kenologija (gr. koinos zajedniki, logia)
dogovor, savetovanje; savetovanje lekara o
stanju bolesnika, lekarski konzilijum.
kenotaf (gr. keno-taphion) prazna grobnica
(bez mrtvaca), kakve su Grci podizali u ast
pokojnika poginulih u ratu ili na moru
kojima se nije znalo za grob; poasni
spomenik.
kenofobija (gr. kenon prazno, prazan prostor,
phobem plaiti se) med. strah od velikih
praznih prostora (trgova, poljana i sl.).
Kentaur (gr. Kentauros) mit. neman pola
ovek a pola konj, Centaur.
nenu (eng. sapoe) v. kano i kanu.
kenhriti (gr. kenchros proso) pl. min. kamenje
ija su zrnca slina prosu.
kenhroiti min. v. kenhriti.

kenjaa (ma. kenocs) kolomast.

kep (eng. sare, nem. Karre, nlat. sarra) med.
dug enski proleni ogrta bez rukava.
kepotaf (gr. kepos vrt, gradina, taphos grob)
nadgrobni spomenik oko koga je napravljen
vrti.
kepija (tur. kepce, kefce) kutlaa.
ker (fr. coeur) srce; crveno srce na francuskim
kartama za igranje; up. herc.
keramika (gr. keramike) lonarstvo, grnarstvo, izrada posuda i dr. stvari od gline
peenjem; triarija, grnarska roba; pr.
keramike.
keramografija (gr. keramos lonara, grn-ara,
glina, graphia) slikanje na posudama od
gline, naroito na vazama, kod starih Grka.
keramografika (gr. keramos, graphike) v.
keramografija.
keratektomija (gr. kras rog, ek-temno
iseem) med. operativno odstranjenje (ili:
isecanje) ronjae oka.
keratijazis (gr. kras) med. roast izrataj na
delu tela.
keratin (gr. kras) fiziol. ronina, belanevinasta tvar, supstancija u rogovima,
pokoici, noktima i dlakama.
keratina (gr. keras) muz. krivi rog, pozauna.
keratitis (gr. kras) med. zapaljenje ronjae
oka.
keratogeneza (gr. keras, gnesis postanak,
obrazovanje) stvaranje roga, oroavanje.
keratoza (gr. kras) med. bolest koe koja se
sastoji u hipertrofiji roastog dela po-koice.
keratoidi (gr. keras, eidos vid, oblik) pl. geol.
rogu sline okamenotine.
keratoliti (gr. keras, Uthos kamen) pl. geol.
okamenjeni rogovi.
keratomi (gr. keras) pl. med. mrke ili crvenkastomrke bradavice, obino u veliini
soiva, pojavljuju se na oveku posle etr-

keratoplastika

421

desete godine ivota usled otvrdnua,

oronjenja koe.
keratoplastika (gr. keras, plastike) med.
obrazovanje roastog dela koe veta-kim
putem; zamena neprozirnog dela ronjae
prozirnim.
keratoskop (gr. keras, skopem gledati,
posmatrati) ned. aparat za ispitivanje krivina
ronjae i utvrivanje njihovih ne-pravilnosti.
keratoskopija (gr. keras, skopem) med.
ispitivanje ronjae pomou keratoskopa.
keratotom (gr. keras, temno seem, reem)
med. instrumenat za probadanje ili prose-canje
ronjae.
keratotomija (gr. keras, temno) med. probadanje
ronjae, prosecanje ronjae.
keraunometar (gr. keraunos grom, metron
mera, merilo) aparat za merenje jaine
munje i oluje.
keraunoskopija (gr. keraunos, skopem gledati,
posmatrati) gatanje po oluji, nepogodi, munji.
keraunoskopijum
(gr.
keraunos
grom,
skopem) mesto sa koga se posmatra
grmljavina;
maina
za
proizvoenje
grmljavine na pozornicama.
Kerber (gr. Kerberos) l. mit. troglavi pas sa
zmijskim repom koji je uvao ulaz u
podzemni svet i na ulaznike mahao repom,
ali nikoga nije pustio da izie; fig. grub i
neljubazan vratar, surov hapsandija; 2.
astr. sazvee koje sada spada u Herkul.
kere (gr. Keres) pl. mit. boginje smrti i sudbine,
naroito nasilne smrti kod starih Grka.
kerentina sistem slabe i labave uprave, uplji
govori, paradiranje rodoljubljem i besplodna
politika (po A. F. Kerenskom, prvom
predsedniku ruske vlade posle odstupanja
cara Nikole P, 1917).
keriktika (gr. keryx glasnik, objavljiva)
vetina propovedanje; homiletika.
kermez (arap.) vrsta junoevropske tita-ste
vaice; jagodiasta udubljenja na liu, u
kojima ova vaica nosi jaja, od kojih se
prave crvene boje.
kermes (eng. kermess) zabava, obino
dobrotvorne, koja se prireuje u slobodnoj
prirodi.
kerner (nem. Korner) teh. obelea, burgija
kojom se poinje buenje rupa, takalo.
kerografija (gr. keros vosak, graphia) slikanje
voskom, slikanje u vosku.
kerozin (gr. kros) svetlea materija koja se
dobiva od amerikog petroleja.
keroidan (gr. keros, eidos vid, oblik) vo-ast,
slian vosku.
keromantija (gr. keros, manteia proricanje)
gatanje u vosak.
keroplastika (gr. keros, plastike) pravljenje
figura od voska.
kesa (pere. kie, tur. kese) vrea, dai,
torba; papirna vreica; vreica za dranje
novca.

keser (tur. keser od kesmek sei) tesarska

sekira; vrsta ekia kojim se moe uki-vati,
sei i tesati, bradva; hecep.
kesedija (tur. kesici) l. junak, dobar borac
(koji see glave protivnika; 2. drumski
razbojnik, kradikesa, ubojica.
kesim (tur. kesim) zakup, najam, arenda.
kesov (fr. caisson) municiona kara; komordijska kola; kolski sanduk na boku, ispod
sedita; mor.' sanduk na stranjem kraju lae;
metalni sanduk koji se sputa u vodu da bi
se mogli kopati pod vodom temelji i zidati
stubovi za mostove, ureen za radnike da bi
mogli raditi pod visokim vazdunim
pritiskom bez tete po zdravlje.
kefalagra (gr. kephalargia, atiki za kephalalgia, kephale glava, algos bol) med.
ulozi, post glave.
kefalgija (gr. kephale, algos) med. bol glave,
glavobolja.
kefaleja (gr. kephale) med. jaka, teka
glavobolja.
kefalija
(gr.
kephale)
u
srpskoj
srednjovekovne] dravi: poglavar, stareina
grada (poglavito vojno-politika linost).
kefalika (gr. kephale) pl. med. sredstva, lekovi
za jaanje glave.
kefalitis (gr. kephale) med. zapaljenje glave,
mozga.
kefalodinija (gr. kephale, odyne bol) med.
glavobolja.
kefalometar (gr. kephale, metron mera,
merilo) glavomer, sprava za merenje glave
novoroenadi.
kefalopodi (gr. kephale, pus, gen. podos
noga) pl. zool. glavonoci, ivotinje iz kola
mekuaca, najsavreniji mekuci.
kefaloskopija (gr. kephale, skopeo gledam,
posmatram) med. ispitivanje glave, pregledanje glave.
kefalotrib (gr. kephale, tribe) med. v. bazio-trib.
kefalotripsija (gr. kephale, tripsis trenje, tribo
tarem, satrem) med. lomljenje, razbijanje
glave mrtvog deteta u utrobi poro-dilje, u
sluajevima tekog poraanja.
kefalotriptor (gr. kephale, tribo), med. v.
baziotrib.
kefalocentriai (gr. kephale lat. centrum
sredite) fil. koji se nalazi u glavi, koji postoji
samo u glavi.
kefir (tat.) penuavo i gusto mleno vino od
kravljeg mleka i kefirskih zrna ili kefirskih
gljiva, prijatna i svea mirisa i ukusa,
pronali ga kavkaski Tatari; upotrebljava se i
kao sredstvo protiv malokrvnosti, bledoe i
hroninih bolesti plua.
ke (eng. catch) l. muz. kompozicija komine
pesme u stilu fuga, naroito omiljena u
Engleskoj.
ke (eng. catch, skr. za catch-as-catch-can,
doslovno: uhvati kako moe) 2. sp. vrsta

keer

422

rvanja u kome su dozvoljeni svi zahvati,

rvanje slobodnim stilom.

keer (eng. catch) sp. sportista koji se bavi

keomrva slobodnog stila.
ke (eng. cash) novac u gotovom; plaanje u
gotovom.
kibernetika (gr. kybernao upravljam, vladam,
krmanim) nauka o optim zakonito-stima
procesa upravljanja i komunikacije u
organizovanim sistemima mainama, ivim
organizmima i meusobnom odnosu jednih
prema drugima; definie se i kao nauka o
nainima primanja, predaje, u-vanja, obrade
i iskoriavani informacija u mainama,
ivim organizmima i meusobnom odnosu
jednih prema drugima.
kibernetiar naunik koji se bavi kiberne-tikom.
kibitka (rus., arap.) ator nomadskih Kal-mika i
Kirgiza
od
koa
ili
kore
drveta;
polupokrivena ruska putnika kola ili saonice.
kibicer (nem. Kiebitz) radoznao posmatra i
savetnik nekog igraa pri igri (karata);
radoznao posmatra uopte, merkalo.
kibicovati (nem. kiebitzen) posmatrati sa
zadovoljstvom druge pri igranju karata;
radoznalo posmatrati uopte, merkati.
kibla (arap. qibla) 1. strana okrenuta prema
nama, strana u koju gledamo, prednja strana,
naroito
juna;
jerusalimski,
naroito
mekanski hram; taka koja oznaava
geografski poloaj Meke, prema kojoj se
muslimani okreu kad se mole Bogu; ormar sa
Korakom u svakoj damiji koji oznaava taj
pravac.
kibla (nem. Kubel) 2. kablica, abrica.
kibomantija (gr. kybos kocka, manteia
proricanje) proricanje iz kocaka, gatanje u
kocke.
kibuc (hebr.) poljoprivredna komuna u
Izraelu, sa zajednikom svojinom nad
zemljom i sredstvima za proizvodnju; pod
uticajem su raznih politikih i verskih
organizacije.
kivan (pere. km ljutnja, osveta) ljut,
neprijateljski raspoloen, spreman za neku
osvetu.
kiveta (fr. cuvette) umivaonik; sud za hvatanje
kinice s krova; anak u kome stoji saksija sa
cveem; kod depnih satova sa kljuniem;
unutranji poklopac sa dve rupice za
navijanje i doterivanje; voj. ki-neta.
kini zool. retka i sve rea ptica trkaice sa Novog
Zelanda sa dugim i tankim kljunom, potpuno
zakrljalim krilima i repom, i dlakastim
perjem.
ki vivra, vera (fr. qui vivra, verra) ko ivi,
videe, tj. budunost e pokazati, videe se.
kivlaa (fr. cuvelage) podgraivanje, obla-ganje
okna daskama; u voenje metalne cevi u
arteski bunar.

kilistika

kivot (gr. kibotos) u pravoslavno j crkvi:

koveg sa motima nekog svetitelja; kutija u
kojoj se uva euharistija; ivot.
kid (eng. kid) uinjena jarea koa.
kidisati (gr. kindyneuo, tur. kiymak) 1.
navaliti, napasti (na nekoga ili na neto),
juriati, nasrnuti, saleteti, spo-pasti; 2.
prionuti, prianjati na posao; 3. oduzeti
nekome ivot, ubiti (se).
kidnaper (eng. kidnapper) kradljivac deteta ili
odrasle osobe u cilju ucenjivanja.
kneza (gr. kyesis) med. trudnoa, bremeni-tost.
kieziologija (gr. kyesis, logia) med. nauka o
trudnoi, bremenitosti.
kiema (gr. kyema) biol. zametak, embrio.
kienognoza (gr. kyesis trudnoa, gnosis
poznavanje) med. poznavanje (ili: utvriva-nje)
trudnoe.
kizlar-ara (tur. kizlar agasi) glavni nadzornik
crnih ukopljenika (evnuha) i sultanovog
harema.
kijamet (arap. qiyama) zabuna, buna, gungula,
vika i galama; nepogoda, meava, ravo
vreme; napast, zlo, nedaa; smak sveta;
uskrsnue mrtvih na dan stranog suda.
kijanizacija natapanje drveta u rastvoru ivinog
sublimata, vitriola, bakra i dr. radi zatite od
truljenje, nazvan po engleskom pronalazau
ovoga metoda Kijanu (Kuap).
kijanit (gr. kyanos zatvorenoplav, modar) min.
vrsta minerala, aluminijev silikat, obino
modre boje.
kijanometar (gr. kyanos zatvorenoplav, te-tron
merilo) instrumenat za merenje jaine
nebeskog plavetnila; cijanometar.
kik (eng. kick) sp. kod fudbala: udarac, ut;
takoe: pravo na udarac po redu.
kiker (eng. kicker) sp. fudbalski igra, lan
fudbalskog kluba.
Kiklop (gr. Kyklops) kit. mitski din na Siciliji,
sa jednim okom na elu; Kiklo-pi, kod
Homera: prastari narod gorostasa na Siciliji;
Ciklop.
kiks (nem. Kickser, eng. kick) muz. pogrean ton
duvakog instrumenta; fig. pogreka, omaka.
kikser (nem. Kickser) v. kiks.
kiksirati (eng. kick) uiniti neto kako ne treba,
promaiti, promaivati.
kikstarter (eng. kickstarter) noni mehaniki
pokreta na motornom vozilu.
kila (gr. chilioi hiljadu) v. kilogram.
kilar (gr. chilioi, lat. agea) mera za povrinu,
1000 arz = 100.000 t 2 ; kiliar.
kilasa (fr. culasse) voj. zadnji deo topa, leite
topa; donji deo brilijanta.
kiler (nem. Kuhler) naprava za hlaenje pri
destilaciji i kod automobila, hladnjak.
kiliar (gr. chilioi, lat. agea) v. kilar.
kilistika (gr. kylistikos koji pripada valjanju,
vet u valjanju) vetina hodanja na rukama i
stajanja na glavi.

kilka

423

kilka (rus.) zool. ruska sardela, cenjena zbog

veoma ukusnog mesa.
kilo (gr. chilioi hiljadu) v. kilogram.
kilo- (gr. chilioi) u sastavljenim nazivima
metarskog sistema mera i teina, kao i
elektrinih jedinica = hiljadostruki broj
jedinice uz koju stoji, npr. kilovat, kilogram,
kilometar itd.
kilobar (gr. chfUoi, baros teina) megeor.
jedinica za merenje
atmosferskog pritiska,
od 1000 kg na 1 st 2 .
kilovat (gr. chilioi, eng. watt) = 1000 vata =
1,36 konjske snage; kilovat-as = 1000 vatasova.
kilogram (gr. chilioi, gramma) 1000 grama;
jedna od osnovnih mernih jedinica po
Meunarodnom sistemu jedinica = masi
etalona koji je sankcionisala Generalne
konferencija za teine i mere, odrana u
Parizu 1889. godine.
kilogramkalorija v. kalorija.
kilogramometar (gr. chilioi, gramma, metron) fiz. jedinica rada u tehnikom ili
gravitacionom sistemu merenja, rad koji se
izvri kada se l kg podigne na visinu od
jednog metra.
kiloza (gr. kyllcs kriv, iskrivljen) med.
iskrivljenost, uzetost udova i, kao posledica
toga, klaenje pri hodu.
kilokalorija v. kalorija.
kilolitar v. kilolitra.
kilolitra (gr. chilioi, litra) hiljadu litara.
kilometar (gr. chilioi, metron) duina od 1000
metara.
kilometarska fotografija v. rotaciona fotografija.
kilometraa (gr. chilioi, metron) merenje u
kilometrima;
obeleavanje
kilometara;
raunanje po kilometrima, nagrada po
preenom kilometru.
kilote (fr. culotte) pl. kratke akire; kratke
gae; enske gaice.
kiloherc (gr. chilioi, nem. Herc) v. hiljadu
herca (kHz hiljadu oscilacija u sekundi),
mera za frekvenciju.
kilodaul (gr. chilioi, eng. joule) fiz. hiljadu
daula.
kilt (eng. kilt) kockasta nabrana suknja,
narodna nonja kotskih brana.
kilj(a) (ital. chiglia) glavna uzduna greda na
dnu lae, kobilica.
kim (gr. kyminon, tur. kimyon, nem.
Kummel) bog. vrsta biljke (Carum carvi) iz
fam. titarica, koja slui kao hrana za stoku,
a njene sitne sivosmee semenke kao zain.
kima (gr. kyma) apx. talasasti deo glave stuba.
kimberlit geol. alkalna eruptivna stena tamne
boje (nazvana prema Kimberliju, gradu u
Junoafrikoj Republici).
kimograf (gr. kyma talas, talasanje, gra-pho
piem) 1. aparat koji grafiki regi-struje
fizioloke pojave (krvni pritisak, puls,
disanje i dr.); 2. u eksperimen-

kinematografija

talnoj fonetici: aparat koji belei krivu lju

zvuka.
kimografija (gr. kymamo talasam se,
graphia)
med.
merenje
i
grafiko
predstavljanje pritiska krvi.
kimografion (gr. kymaino talasam, grapho
piem) med. aparat pomou koga se meri i
grafiki predstavlja pritisak krvi.
kimono (jap.) muka i enska gornja haljina
kod Japanaca sa irokim rukavima
(prenesena i u Evropu).
kiva-vino farm. vino sa tinkturom kinina;
upotrebljava se za jaanje organizma.
kina-kora farm. kora junoamerikog kina-drveta, jednog od najvanijih lekova protiv
groznice; kino-koren se ne dobija od ovoga
drveta, nego od persijske biljke kina-smilaks;
peruanska kora.
king 1. stari kineski muziki instrumenat; 2.
kineska mera za povrinu = 6,7335 ari;
fu.
king-sajz (eng. king sie kraljevska mera)
odreena duina cigareta, domaih i stranih
(srednje dugaka).
kined (gr. kmaidos) pasivni pederast, protivprirodan bludnik.
kinedija (gr. kinaidi'a neprirodna pohota)
pederastija, protivprirodan blud.
kineza (gr. kinesis) kretanje.
kinezijatrika (gr. kinesis kretanje, iatrike
lekarstvo) leenje (ili: snaenje) tela pomou
kretanja, gimnastike.
kineziometrija (gr. kinesis, metria) vetina
merenja kretanja.
kinezioneuroza (gr. kinesis, neuron ivac)
med. ivano, nervno, oboljenje pribora za
kretanje.
kinezioterapija (gr. kinesis, therapeia
leenje) leenje pomou kretanja, gimnastike.
kineziterapija v. kinezioterapija.
kinema (gr. kinema pokret, kretanje) v.
kinematograf.
kinematika (gr. kinema) nauka o zakonima
kretanja tela bez obzira na sile i mase koje
to kretanje proizvode; primenjena kinematika
deo ove nauke koji se bavi mehanizmom
kretanja; up. kinetika.
kinematogram (gr. kinema kretanje, gramma
slika) niz ivih, kinematografskih slika.
kinematograf (gr. kinema, graphem pisati) 1.
aparat za snimanje i reprodukovanje
predmeta koji se kreu, pronaen 1895.
god. naroita vrsta fotografskog aparata koji
pravi u sekundi oko 20 snimaka; 2. dvorana u
kojoj se prikazuju i gledaju filmski snimci;
kinetograf, kineto-skop.
kinematografija (gr. kinema kreem, grapho
piem) uzastopno snimanje ivih bia ili
stvari u pokretu kino-foto-ka-merom na
kino-filmu
i
njihovo
uveli-ano
projektovanje kinoprojekcijom na filmske
platno.

kineskop

424

kineskop (gr. kineo kreem, skopeo gledam)

sprava sa stereoskopskim slikama koje se
okreu.
kinestezija (gr. kinesis kretanje, anaisthesis
oseanje) oseanje kretanja.
kinestetini oseaji psih. naroiti oseaji kretanja,
napetosti i napregnutosti snage.
kineta (fr. cunette, lat. cunae) voj. odvodni
kanal u sredini suvog tvravskog rova.
kinetika (gr. kinetikos pokretan, koji
pokree) deo dinamike koji istrauje odnose
izmeu kretanja tela i sila koje dejstvuju na
njih (supr. statika); pr. kine-tiki.
kinetika energija fiz. energija kretanja, tj.
sposobnost jednog tela da svojim kretanjem
izvri rad, zvana jo i iva sila: polovina
proizvoda iz mase tela i kvadrata njegove
brzine (supr. potencijalna energija ili energija
poloaja).
kinetike vetine mimike vetine.
kinetograf (gr. kinetos pokretljiv, pomian,
grapho piem) v. kinematograf.
kinetografija (gr. kinetos, grapho) pismo za
plesne pokrete; upotrebljava se u nekoliko
zemalja: SAD, Nemakoj, Vel. Britaniji i dr.
kinetoze (gr. kineo okreem, vrtim) pl. med.
poremeaji vegetativnog nervnog sistema koji
se
ispoljavaju
bledilom,
gaenjem
i
povraanjem kod osoba izloenih posebnim
pasivnim kretanjima za vreme plo-vljenja,
letenja i vonje automobilom i vozom.
kinetoskop (gr. kinetos, skopem gledati,
pogledati) v. kinematograf.
kinetofon (gr. kinetos, phone zvuk, ton)
Edisonov
pronalazak:
kombinacija
kinematografa i gramofona, pri kojoj radnju
na slici prate odgovarajue rei, pretea
tonfilma.
kinefot (gr. kineo kreem, pokreem, phos
gen. photos svetlost) aparat za gledanje
malih kinematografskih slika, poreanih na
ploi u krugu ili zavojito, spi-ralno, slian
kartoskopu.
kinidin (per. quina) hen. smolasti sastojak kore
kininskog drveta, po hem. sastavu slian
kininu; slui kao lek kod iva-nih
poremeaja srca.
kinizam v. cinizam.
kinin (per. quina) form. osoben alkaloid, so koja
se pravi od kore kininskog drveta, poznato
odlino sredstvo protiv groznice.
kininizacija (nlat. cininisatio) med. opta
upotreba kinina kao sredstva za predo-hranu
od bolesti, naroito u malarinim krajevima.
kininovac (per.) vot. rod tropskog visokog drveta
iz ije se kore dobija kinin.
kinici (gr. kynikos) pl. fil. v. cinici.
kino (gr. kineo kreem) krai izraz za
kinematograf.

kir

kinovija
(gr.
koinosbios)
manastirska
zajednica u kojoj kalueri ive kao lanovi
jednog, zajednikog domainstva.
kinodiva (gr. kineo kreem, lat. diva
boanska, omiljena) uvena, slavna i omiljena filmska glumica, filmska zvezda.
kinoidin (per. quina, gr. eidos) hem. gorak i bez
mirisa proizvod koji se, kao uzgredan, dobiva
pri spravljanju kinina; upotrebljava se i kao
lek protiv groznice.
kinodroi (gr. kyon, pas, drmos put, cesta)
sportske trkalite za pse.
kinologija (gr. kyon gen. kynos pas, logfa)
nauka o psima i o pseim rasama.
kinoreksija (gr. kyon, orexis tenja, prohtev,
udnja) med. kurjaka glad, pasja glad,
neodoljiva udnja za jelom.
kinoskop (gr. kinesis kretanje, skopeo
gledam) aparat za presnimavanje televizijskih emisija sa televizijskog ekrana.
kinoteke (gr. kineo kreem, theke kutija,
sanduk; ostava) zbirka filmova, filmska
arhiva; zgrada u kojoj se nalazi' ovakva
zbirka.
kinofikacija (gr. kineo okreem, vrtim, lat.
facere initi, raditi) uvoenje i irenje
kinematografske
mree;
populari-zacija
kinematografske umetnosti.
kinofobija (gr. kyon pas, phobos strah) med.
bolesni strah od pasa.
kinteron (p. quinteron) petina crnca";
potomak Evropljanina i kvarteronke; up.
kvarteroni.
kindal (rus. kinal, tur. hancer) no sa
otricom na obe strane, bode.
kionitis (gr. ki'on peca) med. zapaljenje resice.
kionoptoza (gr. ki'on, ptosis pad) med. spadnutost resice.
kionofaranks (gr. kion, pharanx klisura) med.
rascep resice.
kiosk (tur. kok ugao, oak) orijentalski
hladnjak u bati na stubovima; istaknuti deo
na orijentalskim zgradama
u obliku
zatvorenog balkona; ulini paviljon od
drveta, gvoa ili stakla u kome se prodaju
novine, duvan i sl.
kiotrofija (gr. kyos zametak, breme, trophe
ishrana) med. ishranjivanje zametka u materici.
kioforija (gr. kyos, phoreo nosim) med. noenje,
vreme trudnoe, trajanje trudnoe.
kip (ma. kep slika, lik) 1. Um. izvajan lik
oveka u glini ili kamenu; statua, spomenik.
kip 2. novana jedinica Laosa, deli se na 100
ata.
kiper (nem. Kipper) l. teretno vozilo
(obino kamion) sa pokretnom karoseri-jom
za brzo istovarivanje tereta; 2. dizalica, lift.
kir (gr. kyrios) gospodin, gospodar (naroito
kao sastavni deo osobnog imena, npr. KirJanja); ir.

kiraet

425

kiraet (arap.) kod muslimana: itanje, recitovanje Korana.

kirasa (fr. cuirasse) oklop (koni, gvozdeni i
sl.) koji je titio grudi i lea vojnika; grudni
deo oklopa.
kirasir (fr. cuirassier) konjanik sa prsnim
oklopom.
Kirgizi pl. nomadski narod tursko-tatar-skog
plemena, ivi u Kirgijskoj stepi, izmeu
Urala i Irtia.
kire (fr. sigee, ital. corata) lov. deo ubijene
divljai koji se daje psima (utroba i krv).
kirenajici pl. fil. pristalice Sokratovog uenika
Aristipa iz Kirene, koji su smatrali kao
najvie
dobro
hedonizam
(naelo
zadovoljstva).
kireta (fr. curette, curer) med. greblica, naroita
kaika na dugakoj drci za ienje
materice.
kiretaa (fr. curettage) med. ienje materice
pomou kirete.
kirzomfalus (gr. kirsos prskanje ili proirenje
krvnog suda, omphalos pupak) med.
proirenost trbune vene.
kirzotomija (gr. kirsos, tome seenje, rezanje) med. odsecanje vene, odvajanje vene
seenjem.
kirzoftalmija (gr. kirsos, ophthalmos oko)
med. zapaljenje oiju sa proirenjem vena.
kirzocela (gr. kirsos, kele kila, prosutost) med.
prosutost vena, proirenost semene vene.
kirzus (gr. kirsos) med. proirenje vene.
kiri (skr. Ci) fiz. ranija jedinica za merenje
aktivnosti radioaktivnih supstanci; predstavlja
3,7H1010 radioaktivnih raspada u sekundi;
naziv po francuskoj naunici poljskog
porekla Mariji Kiri; danas se za jedinicu
uzima bekerel.
kirija (arap. kira) zakup, zakupnina, zakup-na
cena.
kirije eleison (gr. kyrios gospodin, eleeo saalim
se, smilujem se) Gospodi pomiluj! rei
kojima poinje katolika misa.
kirij(um)
hem.
radioaktivan
trovalentni
elemenat, atomska masa 247, redni broj 96,
znak St; ime po Mariji k Pjeru Kiri.
kiriologija (gr. kyrios glavni, presudan, logia)
pravo znaenje, stvarno znaenje, pravi
smisao.
kirioloki (gr. kyrics, logos) prid. to treba
razumeti u pravom smislu; u pravom izrazu;
prirodno predstavljene, prirodno prikazano.
Kirka (gr. Kirke) kit. grka arobnice koja je
pretvarala ljude u ivotinje, poznata po tome
to je kod sebe zadravala Odiseja kad se
vraao od Troje (Homerova Odiseja"); fig.
opasna ljubavnica; astr. ime jednog asteroida
otkrivenog 1855. godine.
kirner (nem. Korner) v. kerner.
kirtoma (gr. kyrtoma) med. otok, taka, micina.

kitab

kisa (gr. kissa) med. gaenje na obina jela i

bolestan prohtev za neobinim jelima kod
trudnih ena; kita.
kislev (hebr.) trei mesec jevrejskog kalendara.
kismet (tur. kismet, arap. qisma) sudbina, udes,
ono to je provienje svakom unapred
odredilo.
kismis
(ind.)
vrsta
istonoindijskog
ka
tuna.
J
kisoida (gr. kissos brljan, eidos oblik, vid)
mat. linija brljanastog lista, kriva linija treeg
stepena.
kist (rus. kistv) slikarska etkica, kiica; etkica
za bojenje; fig. nain, tehnika slikanja,
slikarski stil; vetina slikanja, slikarski rad,
slikarstvo; slikar.
nista (gr. kystis mehur, kesa) znat. mokrani
mehur, mokrana beika; med. okruglasta i
uplja oteklina sa kaastim ili tenim
sadrajem; kistis.
kistalgija (gr. kystis mokrani mehur, algos bol)
med. bol u mokranom mehuru; kistodi-nija.
kistis (gr. kystis) znat. v. kista.
kistitis (gr. kystis mokrani mehur) 1. med.
zapaljenje mokranog mehura.
kistitis (gr. kysthos stidnica) 2. med. zapaljenje
usmine (na enskom spolnom organu).
kistian (gr. kystis mehur; kesa) pr. koji se tie
mokranog mehura; mehurast, bei-ast.
kistodinija (gr. kystis, odyne bol) med. v.
kistalgija.
kistolit (gr. kystis, llthos kamen) med. kamen
u mokranom mehuru.
kmetom (gr. kystis) med. izrataj podeljen na
vie upljine sa tenom ili pihtijastom
sadrinom.
kistopatija (gr. kystis, pathos bol, bolest) med.
oboljenje mokranog mehura.
kistoskop (gr. kystis, skopeo posmatram,
gledam) med. sprava (ili: ogledalo) za pregled
mokranog mehura.
kistoskopija (gr. kystis, skopeo) med. pregled
mokranog mehura kistoskopom.
kistotom (gr. kystis, tome seenje, rezanje)
med. no za prorezivanje mokranog mehura.
kistotomija (gr. kystis, tome) med. operativne
otvaranje, prorezivanje mokranog mehura.
kistocela (gr. kystis, kele) med. kila (ili:
prosutost) mokranog mehura.
kit (gr. ketos) l. zool. najvei sisar koji ivi u
okeanima, Balaena mysticetus.
kit (nem. Kitt) 2. meka, testasta tvar, sup-stanca
koja se, posle upotrebe, stvrdnjava; slui za
privrivanje vrstih tela (npr. prozorskih
okana).
kit 3. egipatska jedinica za teinu.
kita (gr. kitta) med. v. kisa.
kitab (arap.) knjiga, pismo; Koran, itab.

kitajka

426

kitajka (rus. kitaika) trg. vrsta kineske svilene

ili pamune tkanine; u ekoj: vrsta finog
katuna.
kotara (gr. kithara) muz. v. gitara.
kitatka (rus.) vrsta kineske pamune tkanine.
kitirati (nem. kitten) spojiti, stajati kitom; kitovati.
kitnkes (nem. Quitten-kase) sir od dua",
spihtijan sok od kuvanih dunja.
kitovati v. kitirati.
kit u dubl (fr. quitte ou double) u igri: ili
gubitak povratiti ili dvostruko platiti; fig.
staviti sve na kocku, ili ostati ili propasti.
kifl(a) (nem. Kipfel) vrsta finog peciva obino
u obliku polukruga.
kifoza (gr. kyphos grba) med. krivljenje (ili:
iskrivljenost) hrpta (kime) unazad, grbavost,
grba; up. lordoza, sholioza.
kifom (gr. kyphoma grba) med. v. kifoza.
ki (nem. Kitsch od eng. sketch ekipa)
prvobitno, naziv za jeftinu robu iz oblasti
primenjeno umetnosti; sada opti naziv za
proizvode likovne, literarne i muzike nazovi
umetnosti.
kima (tur. kif stranja strana) lea, leni stub.
kjat burmanska novana jedinica, deli se na 100
pjasa.
Kju-kluks-klan (eng. Ki Klux Klan) naziv
tajne rasistike organizacije u SAD koja iri
rasnu diskriminaciju i sprovodi teror nad
Crncima i naprednim pokretima u SAD.
Organizacije
osnovana
1867,
ukinuta
zakonom od 1871. ponovo oivela 1915.
godine.
klabo (fr. clabaud) kevkalo; vrsta levakih pasa
klempavih uiju.
klavijatura (lat. clavis klju) muz. sve dirke, red i
raspored dirki na klaviru i orguljama;
tastatura.
klavikula (lat. clavicula kljui) aiat. kljuna kost,
kljunjaa.
klavikularan (lat. clavicula kljui, nlat.
clavicularis) znat. kljunjani, koji se tie
kljune kosti.
klavir (lat. claviarium, fr. clavier) muz.
najvaniji instrumenat sa dirkama i ica-ma,
kod koga obim tonova iznosi est i po do
sedam oktava.
klavirtimer (nem. Klavierstimmer) onaj koji
podeava, ugaa, timuje klavire.
klavis (lat. clavis) klju; muz. dir ka kod orgulja
i klavira; notni klju, znak kojim se
obeleava ton nota; filolokiklavis jeziki
klju, renik, npr. Clavis Homeria renik sa
tumaenjem Homerovih rei.
klavihord (lat. clavis, gr. chorde ica) stariji,
klaviru slian muziki instrumenat.
klaviembalo (ital. clavicembalo) muz. v.
klavihord.

klarirati

klav(e)sen (fr. clavecin) muz. iani muziki

instrumenat, pretea dananjeg klavira; up.
klaviembalo.
klavus okuli (lat. clavus oculi) med. ispad duice
(oka) kroz otok na ronjai.
klavus pedis (lat. clavus pedis) med. ulj na
nozi, kurje oko.
klavus histerikus (nlat. clavus hystericus) med.
estok bol samo na jednom mestu glave.
klajdertok (nem. Kleiderstock) vealica za
odela, iviluk.
klajster (nem. Kleister) obuarski lepak; iri.
klak (fr. claque) amar; potplaeni plje-skai
(u pozoritu); eir (cilindar) na sklapanje.
klaker (fr. claqueur) plaeni pljeska; up. klak.
klakson (eng. clack kljocati, lat. sonus glas)
zvuni signalni, alarmni ureaj, sirena.
klaksofon (eng. clack, gr. phone glas) v.
klakson.
klamer (nem. Klammer) spojnica, spojka, spajalica, abica.
klamfa (nem. Klampfe) gvozdena kuka kojom
se sastavljaju grede i slini vei predmeti.
klan (kelt.) 1. u kotskoj: bratstvo iji su
lanovi verovali da vode poreklo od jednog
osnivaa, tako da je stareina bratstva imao
nad njima neku vrstu patri-jarhalne vlasti
(klansko ureenje ukinuto 1745. god.); 2. e.
naziv za bratstvo iji se lanovi smatraju
krvnim srodnicima, te, prema tome, ne
sklapaju izmeu sebe brakove, svete se
zajednikom neprijatelju i dr.; fig. grupa ljudi
vezanih zajednikim interesima.
klandestina posesio (lat. clandestina possessio)
prav. imanje do koga je neko doao potajno.
klandestina sponzalia (lat. clandestina spo-salia)
pl. prav. potajni verenici.
klandestinum konjugijum (lat. clandestinum
coniugium) prav. potajni brak.
klapa (nem. Klappe) film. naroita ploica sa
udarnim delom odozgo sa koje se snimaju
oznake za obeleavanje pojedinih kadrova
filma; klapna.
klapna (nem. Klappe) l. v. ventil; 2. deo
mehanizma koji putem pritiska, pomeranje i
sl. slui za zatvaranje ili otvaranje nekog
otvora, ukljuivanje ili iskljuivanje nekog
ureaja i dr.; 3. film. v. klapa.
klarina (ital clarino) muz. truba, trompeta.
klarinet (fr. clarinette) muz. drveni duvaki
instrumenat, vrsta flaute; pronaen oko 1700.
godine.
klarinetist(a) (fr. clarinette) svira u klarinet.
klarirati (lat. clarare) razjasni, izvesti na
istinu; obaviti carinski postupak pri dolasku
ili odlasku broda; oslobodi-

klarisimus

427

ti robu poto se odgovori svim carin-skim

obavezama.
klarisimus (lat. clarissimus) najslavniji",
Visost, Svetlost (grof, titula).
klarifikacija
(nlat.
clarificatio)
bistrenje,
preiavanje
(neke
tenosti);
prav.
objanjenje, izvianje, izviaj.
klasa (lat. classis razred) bog., zool. 1. razred,
kolo; 2. u sociolokom smislu: Klase se zovu
velike grupe ljudi koje se razlikuju po svome
mestu i istorijski odreenom sistemu
drutvene proizvodnje, po svome odnosu . . .
prema sredstvima za proizvodnju, po svojoj
ulozi u drutvenoj organizaciji rada i, prema
tome, po nainu dobijanja bogatstva kojim
raspolau" (Lenjin). Klase su istorijski
prolazna kategorija. Po marksizmu, borba
klasa u savremenom drutvu nuno vodi
diktatu-ri proletarijata kao obliku ukidanja
klasa; 3. vrsta; razred, uionice, odeljenje;
voj. obveznici kojima iste godine pada rok
sluenja; sp. npr. konj od klase odlian konj,
odlian trka.
klaser (lat. classis razred) u filateliji: naroita
knjiga za umetanje i uvanje maraka i
duplikata maraka; zbirka predmeta sloenih
po nekom redu, principu, kolekcija.
klasik (lat. classicus) v. klasici.
klasirati (fr. classer, lat. classis) razvrsta-ti,
razvrstavati, deliti ili podeliti na redove, kola,
vrste itd.; odrediti vrednost, red. rang, klasu.
klasifikacija (lat. classificatio) podela, raspored,
razvrstavanje, logika klasifi-kacija podela
obima jednog pojma, tj. podela toga pojma na
one pojmove koje on pod sobom obuhvata,
npr. pojam paralelograma deli se na: kvadrat,
pravougaonik, romb i romboid.
klasifikovati (nlat. classificare), razvrsta-ti,
razvrstavati, podeliti na vrste, grupe, kola,
redove i dr.; ocepiti (uenike).
klasificirati v. klasifikovati.
klasici (lat. classici) pl. u starom Rimu: graani
prve klase; docnije: istaknuti pisci grke i
rimske starine; u novijim knjievnostima:
pisci koji su pisali ugledajui se na starogrke
i rimske pisce, ili oni ija dela, po vrednosti
spadaju u prvi red; sit. klasik.
klasicizam (lat. classis) pravac u novijoj
knjievnosti i umetnosti ija je glavna odlika
ugledanje na slina dela klasine starine i
renesansa; supr. romangizam.
klasicitet (lat. classis) ono to je primer-no,
uzorno, nedostino, npr. stil.
klasian (lat. classicus) koji se odnosi na klasike
ili potie od klasika, antiki; uzorit, odlian,
prvorazredan; klasini jezici grki i latinski
jezik.
klasina knjievnost knjievnost starih Grka i
Rimljana; u irem smislu: ono to

je u nekoj knjievnosti, s obzirom na

vrednost, najbolje, prvorazredno. klasina
starina vreme starih Grka i Rimljana.
klasna borba borba o prevlast dveju klasa koje
se" po politikoekonomskom poloaju i
pogledima, meusobno razlikuju; u uem
smislu: borba modernog proletarijata protiv
kapitalistikog drutvenog ureenja. U
modernoj istoriji bar je, dakle, dokazano da
sve politike borbe jesu klasne borbe i da se
sve emancipacij-ske borbe klasa, uprkos
svome nuno politikom obliku jer je
svaka klasna borba politika borba
najzad
okreu
oko
ekonomske
emancipacije". Fridrih Engels.
klasna svest celokupan pogled na svet jedne
drutvene klase do koga je dola i u kome je
vaspitana na osnovu svoga politikoekonomskog poloaja i optih uslova ivota.
klasni porez neposredan porez, pri kome se
poreski obveznici razvrstavaju u odreene
klase, prema spoljnim oznakama (socijalni
poloaj itd.), i prema tome se razliito
oporezuju.
klauza (nlat. clausa, clausum, claudere
zakljuati, zatvoriti) prebivalite, koliba;
kaluerova ili isposnikova elija; tesnac,
klanac; sprava za valjanje stabala sa planina
u doline.
klauzula (lat. clausula) prav. uslov koji
ograniava, odredba, taka, lan (ugovora,
zakona); ret., muz. zakljuak jednog perioda;
sine klauzula (lat. sine clausula) bez
ogranienja.
klauzura (lat. claudere zakljuati, zatvoriti,
clausura zatvor, brava) zatvaranje; hapenje,
manastirski haps; manastirska osamljenost;
pismeni zadatak na zavr-nim dravnim
ispitima koji se radi pod nadzorom lanova
ispitne komisije (u zatvoreno j sobi).
klaustrofobije (lat. claudere, gr. phobos
strah) strah od zatvorenih prostora. klaustrum
(lat. claustrum) manastir, zatvoreno mesto"; u
katolikim manastirima: unutranje dvorite
okrueno tremovi-ma sa arkadama (klaustar);
samostan; klo-ster.
kleidagra (gr. kleis, kleidos kljunjaa, agra
ispadanje, napad) med. kostobolja kljunjae.
kleidomantija (gr. kleis klju, manteia
proricanje) proricanje po kljuevima, gatanje
u kljueve.
kleplovati (nem. kloppeln) u enskom ru-nom
radu: plesti ipku drvenim tapiima
(iglama).
klepsidra (gr. klepsydra, klepto skrivam,
hydor voda) starinski vodeni asovnik
slian peaniku, peanom satu. klepte (gr.
kleptes) pl. v. klefte.

kleptoman

428

kleptoman (gr. klepto kradem, mania

pomama, ludilo) osoba optereena bolesnim i
neodol>ivim nagonom za kraom.
kleptomanija (gr. klepto, mania) med. bolestan i
neodoljiv nagon za kraom kod psihopata,
slaboumnih, epileptiara i histerinih osoba;
kleptosine.
kleptosine (gr. kleptosyne lupetvo, lopovtina, kraa) v. kleptomanija.
kler (fr. dere, gr. kleros drebljenjem
dobijeno, nasleeno dobro) svetenstvo,
duhovnitvo; duhovniki stale.
klerik (gr. kleros) svetenik, duhovnik; pisac,
naunik; klirik.
klerikalan (gr. kleros) sveteniki, koji
pripada svetenikom staleu; koji u radu
strogo vodi rauna o interesima crkve i
svetenstva (ultramontan).
klerikalac (gr. kleros) pristalica svetenstva i
klerikalizma.
klerikalizam (gr. kleros) sistem politike i
ideologije
katolikog
ultramontanskog
svetenstva, koje u svima svojim postupcima i
javnom radu vodi prvenstveno rauna o
interesima katolike crkve i svoga stalea.
klerikat (nlat. clericatus) sveteniki stale,
svetenstvo.
klerogamija (gr. kleros, gamia enidba,
udaja) sveteniki brak.
klerokratija (gr. kleros, kratfa vladavina,
vlast) vladavina, svetenikog stalea,
vladavina, uticaj i mo klerikalaca.
kleromantija (gr. kleros, manteia prori-canje,
gatanje) proricanje iz kocaka ili datih
brojeva.
klerofaizam (gr. kleros, ital. fascismo)
moralna i fizika saradnja i sprega rimokatolikog svetenstva (naroito vieg, sa
biskupima i Vatikanom na elu) sa faizmom
i faistikim dravama (Nemakom, Italijom
i panijom) u borbi protiv naprednih i
demokratskih ideologija i drava u svetu,
naroito pred drugi svetski rat i u vreme
njegovo.
klerus (gr. kleros, lat. clerus) sveteniki
stale, svetenstvo; up. klir.
klefte (gr. kleptes) pl. hajduci koji su se, kad
su Turci pokorili Grku, povukli u planine
severne i srednje Grke i odatle radili na
osloboenju svoje otadbine; klee.
klizeometar (gr. kh'sis savi j anje, nagib,
metron) ned. instrumenat za merenje enske
karlice (zdelice).
kliziometar (gr. klisis, metron) ned. v.
klizeometar.
klizma (gr. klysma) v. klistir.
klijen(a)t (lat. cliens gen. clientis onaj koji se
odziva" svom zatitniku, gr. Muo ujem,
sluam) tienik; lice koje se poverilo
advokatu da mu ovaj titi interese; med.
bolesnik, pacijent; trg. muterija, kupac.

klijentela (lat. clientela) tienici, kli-jenti

advokata;
bolesnici,
pacijenti
lekara;
muterije trgovca.
klik (eng. cliks) liigv. fonetski termin za glasove
nekih afrikih i dr. jezika koji se proizvode
na taj nain to se vazduh uvue unutra pa se
pritom crkne jezikom.
klika (fr. clique) drutvo za spletkarenje ili
varanje, meusobno pomaganje nea-snim
sredstvima, bagra, fajta.
klima (gr. klima nagib, predeo Zemlje, klin
naginjem) podneblje, stanje (ili okolnosti,
prilike) jednog predela, ili kraja, neke oblasti
u odnosu prema pretenim pojavama kao to
su temperatura, vlaga itd., osobito ukoliko to
utie na ivotinjski i biljni ivot.
klimazona (gr. klima, zone pojas) geol. oblast sa
odreenom klimolg(od koje zavisi stvaranje
Zemlje).
klimaks (gr. klimax lestve, stube) penjanje;
poet. reanje u kome se ide od injenica
najmanje vanosti ka onima koje su
najvanije, npr.: e obrne hoe nianiti, (e
niani hoe pogoditi,) e pogodi melem ne
trebuje"; gradacija.
klimakterij (gr. klimakter stupanj, lestvna
preaga) med. doba kod ene kada joj prestaje
menstruacija; fig. stupanjska godina, opasna ili
prekretna godina u ljudskom ivotu.
klimakterian (gr. klimakteriks stupanj-ski,
stepenski) klimakterine godine kritine
opasne" godine (kod ena doba kad im se
spolne funkcije ponu gasiti, izmeu 45
55, a kod mukaraca izmeu 5060 godine).
klimatizator (gr. klima) aparat kojim se
regulie i odrava odgovarajue temperatura
u zatvorskoj prostoriji.
klimatizacija (fr. climatisation) odravanje
odgovarajue temperature i vlano-sti
vazduha u zatvorenim prostorijama pomou
klimatizatora.
klimatika (gr. klima) nauka o uticaju klime,
podneblja, na telo.
klimatografija (gr. klfma, grapho) opisivanje
klime.
klimatologija (gr. klima, logia) nauka o klimi
(deo fizike geografije).
klimatoterapija (gr. klima, therapeia leenje)
leenje uticajem klimatskih prilika.
klimatske bolesti bolesti koje, uglavnom,
posredno ili neposredno, izaziva klima
(toplota, vlanost, vetar, nadmorska visina
itd.); preteno su tropske prirode, javljaju se
u arkom pojasu.
klimatski (gr. klima) koji se odnosi na klimu,
koji je u vezi sa klimom.
klinike (gr. klinikos koji lei bolestan u
krevetu,
kline
leite,
krevet)
med.
prouavanje u praktinoj medicini na samim
bolesnicima; bolnica, zdravstveni zavod gde
se daju takve pouke studentima medici-

kliniar

429

ne; stacionarna klinika bolnica iji bolesnici

slue i kao nastavni materijal; poliklinika
zavod u koji dolaze bolesnici radi saveta;
ambulatorna klinika poseta bolesnicima u
njihovim stanovima (naroito od strane
mlaih lekara) leenje bolesnika koji ne lee u
postelji.
kliniar (gr. kline leite, krevet) med. nastavnik
u klinici; student koji poseuje kliniku radi
uenja.
kliniki (Gr. klinikos) koji se tie leenja
bolesnika vezanih za postelju; kliniki
institut ustanova za prouavanje bolesti i
leenje bolesnika pored bolesnike postelje.
klinkeri ( eng. clinker) pl. sp. trkaki amci
preklopne gradnje.
klinoidan (gr. kline krevet, postelja, eidos
oblik, vid) posteljast, krevetast, u obliku
postelje, sedla (kost).
klinologija (gr. kline, logia) ned. nauka o
najboljem i najcelishodnijem nainu negovanja i leenja bolesnika.
klinometar (gr. klinein nagnuti, nagibati,
metron mera, merile) rudarski instrumenat za
merenje nagibnog ugla brdskih slojeva.
klinoskop (gr. klino nagnem, nagibam, sko-reb
posmatram) rudarski instrumenat koji
pokazuje da li neka povrina ili linija
odstupa od vodoravnog pravca.
klinotehnika (gr. kline postelja, krevet,
technike) med. vetina ureenja bolnica,
bolesnikih soba i dr.
klin (eng. clinch) sp. u boksovanju, pesnienju: poloaj kad se borac nasloni na (ili
uhvati za) svog protivnika i na taj nain ga
spreava da zadaje udarce.
Klio (gr. kleio, kleos dobar glas, slava) nit.
jedna od devet muza, muza zatitnica
istorije,
obino
predstavljena
sa
poluotvorenim smotuljkom hartije u ruci; up.
muza.
kliper (eng. clipper) vrsta severnoameri-kih
brzih trgovakih jedrilica u XIX veku;
veliki transportni avion.
klir (gr. kleros) v. kler.
kliring (eng. clearing) u ekonomskoj politici:
sistem razmene dobara kome je cilj da uvozi
iz jedne drave u drugu budu podjed-naki, tj.
da roba robu plaa; trg. plaanje obaveza bez
davanja gotovog novca ili deviza, prostim
prenoenjem sa svog rauna kod neke banke
na raun onoga prema kome se imaju
obaveze plaanja.
kliring-haus (eng. clearing-house) ustanova u
kojoj bankari izravnavaju svoja potraivanja
(menina, ekovna i dr.); prva ovakva
ustanova osnovana je 1775. u Londonu.
klistir (gr. klyster trcaljke) ubrizga-vanje
tople ili hladne vode (esto sa dodatkom
zejtina, soli, sapuna, sireta ili male
koliine, glicerina) u creva radi ispiranja i
ienja od zaostale hrane (upotrebljava se i
za direktno uno-

enje lekova i hrane; sprava pomou koje se

to vri.
klistirati (gr. klyzo ispiram, ispiram creva)
ispirati creva pomou klistira.
klitoridektomija (gr. kleitoris, gei. kleitori-dos
sekilj, sikilj, draica, ektome iseca-nje) med.
operativne vaenje klitorisa.
klitorizam (gr. kleitoris) med. bolesni otok
klitorisa; protivprirodna upotreba se-kilja,
draice radi zadovoljenja spolnog nagona.
klitoris (gr. kleitoris) med. sekilj, sikilj, draica
(valjast organ na prednjem i gornjem delu
enskog spoljanjeg spolnog organa).
klitoritis (gr. kleitoris) ned. zapaljenje klitorisa.
klif (eng. cliff) strmo zemljite koje se uzdie
visoko iznad vode (mora) ili okol-nog
zemljita.
klie (fr. cliche) fotografski snimak na staklu
ili metalno j ploi, stereotipne ploa, otisak
slike,
kalup
sa
slikom
(slika
za
umnoavanje).
kliirati (fr. clicher) prenositi (ili: preneti) sliku
na kalup (klie) radi umnoavanja.
kliograf (fr. cliche, gr. grapho piem) sprava
za kliiranje elektromehanikim putem;
upotrebljava se veinom u novinarstvu.
kloaka (lat. cloaca) ubrite, pomijara;
podzemni odvodni kanal za neistou; zool.
zajedniki odvodni kanal za izmet i mokrau
kod ptica.
klovn (eng. clown, lat. colonus seljak, budala)
aljivina na staroengleskoj pozornici (ono
to je Hanswurstkod Nemaca); danas:
komedija, lakrdija, pajac u cirkusu klaun.
klozet (stfr. dem. od clos, lat. clausum od
claudere zakljuati, zatvoriti) nunik, zahod;
engleski klozet nunik u kojem se neistoa
spira vodom u dovodnu jamu.
klon (gr. klon klica, mladica) biol. red direktnih
potomaka nasledio Jednorodnih organizama
(ili odvojenih elija u kulturama) nastalih
kao rezultat bespol-nog ili vegetativnog
razmnoavanja od jednog zajednikog
pretka; u mikrobiolo-giji klon predstavlja
sveukupnost
potomaka
jedne
elije
rodonaelnika (nasleuju se geni samo jednog
pretka samo oca ili samo majke).
klonian (gr. klons estok pokret, silan
pokret) med. trzav, trzajni; supr. tonian.
klonuo (gr. klonos) med. trzajni gr, trza-vica.
klonfer (nem. Klempner) limar.
kloster (lat. claustrum, nem. Kloster) manastir,
samostan.
klot (eng. cloth) sukno, platno, materija za
postavu.

430

klu

klu (fr. clou avao, klin) fig . vrhunac, centralna,

najuzbudljivija taka neke priredbe.
klub (eng. club) ue drutvo (politiko,
knjievno, prijateljsko) i mesto gde se takvo
drutvo sastaje; sportske drutvo; prid.
klupski.
kna (tur. kina, arap. hinna') misirska kalina,
egipatska pasjakovina (Lawsonia intermis)
ijim listom ene na Istoku bojadiu nokte i
kosu crvenkastonarandastom bojom.
knedla (nem. Knodel) kup. poznato jelo od
brana i jaja (sa sirom, ljivama i dr.) oblika
lopte, valjuak.
tsnjszdga V^P^- VcnSesis "eanj^ med. rDnaip
mesto, oiljak ili rana napravljena e-anjem.
knezmus (gr. knesmos) med. svrab. Kneset
(hebr.) slubeni naziv za izraelski
Parlament.
knidozis (gr. knide kopriva) med. svrab,
svrbljenje; koprivnjaa; pbanje koprivama
(kod neosetljivosti), urtikarija. kniks (nem.
Knicks) poklon pred kim sa
malim poklecavanjem.
knisoregmija (gr. kni'ssa miris peenja,
regnymi izbijem, pokuljam) med. podrigivanje.
knuta (rus. knut, got. hunto) bi, kamdija;
naroiti bi od neuinjene koe kojim su u
Rusiji, sve do 1845, ibali one koji su
osuivani na macke.
koagulancia (lat. coagulantia) pl. med. sredstva
koja izazivaju zgruavanje krvi i krvne
surutke (krvnog seruma). koagulativan (nlat.
coagulativus)
zgruavan,
koji
izaziva
zgruavanje, koji pomae usiravanje.
koagulacija (lat. coagulatio) zgruavanje,
zgruanje, gruanje, sasiravanje, usiravanje,
usirenje; zgruanost, sasirenje, sa-sirenost,
usirenje, usirenost. koagulirati (lat. coagulare)
zgruati, zgru-avati, sasiriti, sasiravati,
usiriti, usiravati; zgruati se, zgruavati se,
sasiriti se, sasiravati se, usiriti se, usiravati
se, zdrigosati se. koagulum (lat. coagulum)
sredstvo za zgruavanje; med. krvni kola
koji se stvara pri zgruavanju krvi.
koadjuvancija (nlat. coadjuvantia) pomo, saradnja.
koadjutor (nlat. coadjutor) pomonik; pomonik
ili unapred odreeni naslednik crkvenog
velikodostojnika kod katolika, naroito
nadbiskupa. koadjutorat (nlat. coadjutoratus)
zvanje i

sluba koadjutora.
koadjutorkinja (nlat. coadjutor) pomonice ili
unapred odreena naslednica jedne opatkinje,
igumanije.
koadunacija (nlat. coadunatio) ponovno spajanje, udruivanje onoga to je ranije bilo
odvojeno.

kovarijacija

koaksacija (lat. coaxatio) v. koasacija.

koaksijalan (lat. sit sa, axis oca, osovina,
nlat. coaxialis) saosni, saosovinski, sa
zajednikom osom (ili: osovinom). koaktivan
(lat. cogere primorati, prinuditi, coactio primoravanje, prinuenje) prinudan, prisilan, koji ima pravo da prisili. koakcija (lat. coactio) prinuda, prisiljavanje; prinudno naplaivanje. koala zool.
vrsta sisara torbara (Phasedarctus cinerens) koji ivi u Australiji; slian je malom medvedu. koalescencija (nlat.
coalescentia) med. sraivanje; sraslost.

stati; koalizirati.
koalizirati (fr. coaliser) v. koalescirati.
koalirati (lat. coalescere) udruiti, sjedi-niti.
koalicija (lat. coalitio) udruivanje, savez;
naroito: udruivanje vie sila ili politikih
stranaka protiv zajednikog protivnika.
koaptacija (lat. co-aptatio) podeavanje,
prilagoavanje; med. nametanje slomljenih
ili osakaenih udova.
koaptirati (lat. co-aptare) sastaviti, priljubiti;
podesiti, prilagoditi.
koarktacija (lat. coarctatio) jako suavanje,
stenjavanje, stenjenje, zbijanje; jako suenje, jaka suenost, stenjenje, stenje-nost.
koartikulacija (nlat. coarticulatio) znat. sastav (ili
spoj, veza) dveju kostiju; sinar-troza.
koacervacija (lat. coacervatio) ret. gomilanje,
nagomilavanje (dokaza, razloga).
kobalt (nem. Kobalt, ista re kao Kobold, jer su
nekad rudari smatrali da nema vrednosti)
hen. elemenat, atomska masa 58,9332, redni
broj 27, znak So, belosiv metal, tvri od
gvoa, kovan je magneti-an, ima ga u
prirodi samo u obliku jedinjenja sa arsenom i
sumporom; od njegovog oksida dobiva se
lepa plava boja (smalta) za bojenje stakla i
glazura za grnariju; kobalt-ultramarin plava
boja sastavljena od kobaltovog oksida i gline.
kobaltna bomba med. ureaj kojim se omoguuje
primena
radioaktivnog
kobalta
za
ozraavanje i unitavanje malignih elija;
tehiol. ureaj za dobijanje radiograf-skih
snimaka metalnih ili betonskih delova; voj.
hidrogenska bomba sa omotaem od kobalta
koji prilikom eksplozije razvija radioaktivni
kobaltni prah ogromne snage.
koboldi (nem. Kobolde) pl. u nemakoj mitologiji: runi, pakosni, kao patuljci mali
domai i brdski demoni.
kobre (port. cobra, lat. colubra zmija) zool.
istonoindijska naoarka (zmija otrov-nica).
kovarijacija (lat. co-variatio) v. korelacija.

koventrirati

431

koventrirati (eng. Coventry) bombardovanje!

topovima i iz vazduha jedan grad ili
naselje pretvoriti u gomilu ruevina (kao to
su Nemci, u prvoj fazi drugog svetskog rata
uinili sa engleskim indu-strijskim gradom
Koventrijem); up. ham-burgirati.
koverat (fr. couvert) v. kuvert.
koverkot (eng. covercoat) glatka vunena tkanina; ogrta od takve tkanine.
kovrdast (tur. Kivircik) kudrav, kutrav,
loknast.
kovrdica (tur. Kivircik) lokna, pramen uvijene
kose.
kogitabilan (lat. cogitabilis) zamiljiv, koji se
moe zamisliti.
kogitacija (lat. cogitatio) fil. miljenje,
razmiljanje, smiljanje; svesnost, svest.
kogito, ergo sum (lat. cogito, ergo um) fil.
mislim, dakle postojim (osnovno naelo
Dekartove filozofije).
kognat (lat. cognatus) srodnik, roak po krvi,
roak po enskoj strani (materi ili seni);
Supr. agnat.
kognacija (lat. cognatio) krvno srodstvo; fig.
slinost, srodnost; kognacio spiritualis (lat.
cognatio spiritualis) duhovno srodstvo,
kumstvo.
kognitivan (nlat. cognitivus) saznanjski, koji se
tie saznanja, saznajni, spoznajni.
kognicija (lat. cognitio) mo saznavanja,
saznanje, znanje; prav. sudska istraga.
kognicionalni (lat. cognitionalis) prav. koji
spada u sudsku istragu, koji se tie sudske
istrage.
kod (fr. code) l. P1ifra, klju; 2. meunarodni
naziv za sistem znakova za signaliza-ciju i
sporazumevanje.
koda (ital. coda, lat. cauda rep) muz. zavretak
jednog muzikog komada; post. stihovi kao
dodatak uz sonet.
kodak (Kodak) izmiljeno fabriko ime kao
zatitni
znak
za
ameriko-engleske
proizvode fotografskih aparata i filmova;
fotografski aparat.
kodebitor (nlat. codebitor) sadunik.
kodein (gr. kodeia makova aura, nlat.
codeinum) he. alkaloid koji se nalazi u
opijumu, spravlja se vetaki iz morfi-na, ali
je blai od ovoga; upotrebljava se kao
sredstvo za smirenje kalja, bolova i ivane
napetosti.
kodeks (lat. codex trupac, deblo, panj; knjiga,
jer su stari pisali na drvenim tabli-cama
prevuenim voskom, caudex belenica)
zakonik, zbornik zakona; rukopis; fig. propis,
propisi, pravila.
kodeks kartaceus (lat. codex chartaceus) stari
rukopis napisan na hartiji.
kodeks manuskriptus (lat. codex manuscriptus) delo u rukopisu, naroito: stari rukopis.
kodeks reskriptus (lat. codex rescriptus) v.
palimpsest.

koercitivan

kodenuncijat
(nlat.
co-denuntiatus)
prav.
saoptuenik, saokrivljenik.
kodecernent (nlat. co-decernere saodluiti,
sarep!iti) uesnik u donoenju odluke,
saradnik na donoenju odluke.
kodivizija (nlat. co-divisio) sporedna podela
neega po drugom nekom naelu.
kodirektor (nlat. codirector) saupravnik,
saupravitelj.
kodirekcija (nlat. codirectio) sauprava, saupravljanje.
kodifikator (nlat. codificator)
sastavlja
zakonika (ili: zbornika zakona).
kodifikacija (lat. codex zakonik, facere initi,
praviti) pribiranje pojedinanih zakona i
njihovo sreivanje i unoenje u jedno
jedinstveno, sistematsko delo.
kodifikovati v. kodificirati.
kodificirati (lat. codex zakonik, facere initi,
praviti) sastavljati zakonik, sastaviti zakonik
(ili: zbornik zakona).
kodicil (lat. codicillus dem. od codex) prav.
dodatak testamentu koji sadri neke sporednije i manje vane odredbe; takoe:
testamenat koji nije sastavljen u propisnom
obliku i pred dovoljnim brojem svedoka;
kodicilarna klauzula odredba po kojoj jedan
testamenat treba smatrati kao kodicil u
sluaju da ne bude priznat kao pravi.
Kod Napoleon (fr. Code Napoleon) francuski
graanski zakonik koji je nazvan tako po
tome to je izraen pod predsedni-tvom
Napoleona I i objavljen 1804. godine.
koegzistencija (nlat. coexistentia) saposto-janje,
saopstanak,
istovremeno
postojanje,
zajedniko postojanje, postojanje vie stvari
u isto vreme.
koegzistirati (nlat. coexistere) postojati u isto
vreme, zajedno postojati.
koegzistovati v. koegzistirati.
koedukacija (lat. co-educatio) zajedniko vaspitavanje muke i enske dece u istom
razredu (odeljenju), u meovitom kolama.
koekstenzivan (nlat. coextensivus) koji se
podjednako daleko prostire, prua.
koekstenzija (lat. coextensio) podjednako
prostiranje, podjednako pruanje.
koemcija (lat. coemptio) kupovina, ortaka
kupovina; brak pri kome se ena kupuje.
koepiskop (lat. so-, gr. episkopos) suvladi-ka,
saepiskop, sabiskup.
koercibilan (nlat. coercibilis) ukrotljiv, savladljiv; za gasove: utenjiv, koji se moe
pretvoriti u tenost.
koercibilitet (nlat. coercibilitas) ukrotlji-vost,
savladljivost.
koercirati (lat. soegsege) prisiliti, prinu-diti,
primorati, ukrotiti.
koercitivan (nlat. coercitivus) prinudan, prisilan;
koercitivna sila fiz. sposobnost gvoa da
zadri u sebi preostali magnetizam po
prestanku dejstva induku-jueg magneta.

., koerciciJa

432

koercicija (lat. coercitio) ograniavanje,

obuzdavanje; primoravanje.
koesencija (nlat. coessentia) jednosunost,
jednaka sutina (u uenju o sv. Trojici);
koesencijalitet.
koesencijalan (nlat. coessentialis) iste sutine,
iste bitnosti, jednosuan.
koesencijalnost
(nlat.
coessentialitas)
v.
koesencija.
koeficijent (nlat. coefficiens) kat. stalna ili
poznata
veliina
koja
je
mnoitelj
promenljive ili nepoznate veliine, sainitelj, sainilac.
koeficijencija (nlat. coefficientia) sadej-stvo,
saradnja, sudelovanje.
kozakin (rus.) vrsta kraeg mukog ogrtaa.
kozaci (rus.) u caristikoj Rusiji: plaanja
poreza osloboeni, ali zato uvek za polazak u
rat spremni ruski stanovnici na jugu
evropske Rusije, severnom Kavkazu i du
azijske granice (ukrajinski, donski, uralski,
kubanski, zaporoki, sibirski i
DR-)kozer (fr. causeur) ovek koji ume i voli lepo
i zanimljivo da pria, prialo, askalo.
kozerija
(fr.
causerie)
razgovaranje,
askanje, prianje; predavanje ili napis vie
zabavnog nego ozbiljnog i strogo naunog
karaktera.
kozinus v. kosinus.
kozirati (fr. causer) priati, askati.
kozmetika (gr. Kosmetike) v. kosmetika.
kozmizam v. kosmizam.
kozmo- (gr. kosmo-) v. kosmo.
kozmoglobus v. kosmoglobus.
kozmodrom v. kosmodrom.
kozmozoa v. kosmozoe.
koilanaglif (gr. Koilaino izdubiti, glypho
urezati u kamen) um. plitak reljef na kojem
su samo obrisi figura urezani u podlogu.
koilometrija (gr. koilos upalj, tb koilon
udubljenje, metria merenje) vetina merenja
pgupljih tela, nauka o merenju posuda.
koilostomija (gr. Koilos, stoma usta) u-pljina
glasa, upalj glas.
koindikantan (nlat. coindicans) ned. koji pored
ostalih pojava, takoe pokazuje, npr.
postojanje neke bolesti.
koindikacija (nlat. coindicatio) med. saznak,
istovremen znak, sporedna pojava, spore-dan
simptom (neke bolesti).
koiae (gr. Koinos zajedniki) prvobitno, opti,
zajedniki govorni i knjievni jezik starih
Grka postao od razliitih dijalekata, a u
irem smislu svaki jezik postao na taj
nain uklanjanjem razlika meu mesnim
govorima,
odnosno
meu
razliitim
dijalektima.
koinologija
(gr.
Koinologia)
zajedniko
savetovanje, dogovor, naroito lekara (konzilijum).
koinspektor (nlat. coinspector) sanadzornik.

koincidencija (lat. coincidentia) geom. poklapanje, podudaranje; fig. jednovremenost,

istovremenost, dogaanje u isto vreme; susret;
koikcidencija opozitorum (nlat. coincidentia
oppositorum) fil. podudaranje (ili: slaganje)
suprotnosti.
koincidirati (lat. coincidere) geok. poduda-rati se,
podudariti se, poklapati se, poklopiti se; fig.
dogoditi se (ili: dogaati se, zbivati se, zbiti se)
jednovremeno, istovremeno imati vezu sa;
prid. koinci-dentan.
koir vlakna od ljuske kokosovog oraha, koja
slue za pravljenje konopaca, etaka i sl.
koitus (lat. co-ire sastati se, spojiti se, coitus)
snoaj, parenje; obljuba.
koitus animalijum (lat. coitus animalium)
parenje ivotinja.
kojon (fr. coillon) v. kujon.
kojot (p. coycte) zool. ameriki P1akal
(izmeu lisice, kurjaka i psa).
koka (lat. coccus bobica) 1. biol.-med. bakterija
loptastog ili jajastog oblika, izaziva mnogih
zaraznih
bolesti:
zapaljenja
mozga
(meningokoka), zapaljenja plua (pneumokoka), gonoreja (gonokoka) i dr.
koka (i. sosa, nlat., erythroxylon sosa) 2.
peruanska biljka ije mirisavo i gorka ukusa
lie vau radi njegovog stimula-tivnog,
oivljavajueg dejstva.
kokana (i.) Hem. alkaloidna materija koja se
nalazi u liu koke, upotrebljava se za
umirivanje ivaca i uminjavanje bolova.
kokainizam (p.) uivanje kokaina, oblik
narkomanije; trovanje kokainom.
kokainist(a) (p. cocaina, fr. sosate) onaj koji
uzima kokain kao drogu.
kokainomanija (p. sosa, gr. tata pomama,
ludilo) teka telesna i duhovna rastroje-nost
kao posledica uivanja u kokainu.
kokakola osveavajue pie od razliitih
biljnih ekstrakta s dodatkom vrlo male
koliine kofeina.
kokarda (fr. cocarde, coq petao, nazvane
tako po petlovoj kresti) znaka (na kapi ili
kaputu) kao znak pripadnosti nekom staleu
(vojsci) ili nekoj organizaciji (politikoj,
socijalne j, kulturnoj, sportskoj itd.), znak
lanstva nekog stalea ili neke organizacije.
kokve (lat. coquere, coque) farm. kuva j (na
receptima). koker (eng. cocker) zool. mali
lovaki pas,
vrsta prepeliara, kovrdave dlake, crne,
rie, ute ili mrke boje, sa belim pegama
ili bez njih. kokerija (fr. coquerie) 1. brodske
kuhinja; 2.
fabrika, pogon za proizvodnju plina, plinara; 3. fabrika, pogon za proizvodnju

koksa, koksara.

koketa (fr. coquette) ena koja voli i gle-, da

da
se
dopadne
drugima
(naroito
mukarcima); kaiperka, namigua, svidljivica.

koketan

433

koketan (fr. coquet) koji voli (ili: udeava,

trai) da se drugima dopadne; lep, krasan,
cifrast, ukusan (za stvari).
koketerije (fr. coquetterie) elja za dopadanjem, za svianjem; udvaranje; kaiperstvo, namigivanje, cifranje.
koketirati (fr. coq petao, coqueter) ponaati se
kao petao", tj. teiti na sve mogue naine
da se zadobije i privue panja suprotnog
pola.
koketovati v. koketirati.
koki (lat. cocci) l. pl. med. v. kokus.
koki (fr. sosi, lat. cuculus kukavica) 2.
prevaren mu, rogonja, rogan (zapravo
kukavica", zato to mujak kukaviin biva,
toboe, prevaren na taj nain to njegova
ena nosi jaja u gnezda drugih ptica i
ostavlja da ih one izvedu).
kokila (fr. coquille koljka) metalni kalup za
livenje.
kokli (fr. coqueluche, lat. cucullus) kaluerske
kapuljae; med. magarei kaalj, hripavac;
fig. ljubimac ena.
kokni
(eng.
cockney)
maza,
mekuac
(podrugljivo ime za Londonce).
koknizam (eng. cockneyism) londonski dijalekat.
kokon (fr. coque, cocon) aura ili mehurak
svilene bube, zapredak gusenice, svilo-prelje.
kokota (fr. cocotte koka, kokica) otmena
javna seneka, supr. grizeta.
koks (eng. coke) materijal za gorivo koji se
dobiva suvom destilacijom kamenog uglja,
laki ali vri i bolji od njega.
koksagiz bog. viegodinja zeljasta biljka
Taraxacum iz fam. Campositae, iji koren i
lie sadre kauuk; koksagis.
koksagra (lat. soha kuk, gr. agra napad) med.
kostobolja kukova.
koksalgija (lat. soha, gr. algos bol) med. bol u
kukovima, bol u slabinskom delu.
koksara fabrika, pogon za proizvodnju
koksa.
koksitis (lat. soha) med. zapaljenje bedrenog
zgloba.
koksohemija (nem. KOKS , eng. coke, gr.
chemeia) tehn. grana tehnologije koja prouava
nain proizvodnje koksa.
koktel (eng. cocktail) petlov rep", konj koji
nije iste rase; vrsta rashlaenog groga, gorka
ukusa (meavina rakije, eera, limuna i
leda).
koktel-bar (eng. cocktail, bar) zasebna
prostorija (obino u veim hotelima) gde se
slui pie, a gosti se zadravaju krae vreme.
koktel-partija (eng. cocktail, fr. partie) prijem sa
manjim posluenjem (obino popodnevni).
koktura (lat. coquere kuvati, coctura) v.
kokcija.
kokus (lat. coccus bobica) med. klica okru-glasta
ili jajasta, izaziva raznih oboljenja, npr.
gonokok (izaziva tripera
28 Leksikon

kolare

ili
kapavca),
meningokok
(izaziva
zapaljenja mozga), pneumokok (izaziva
zapaljenja
plua), stafilokok (izaziva
gnojenja), streptokok(izaziva crvenog vetra,
zapaljenja u trbunoj i grudnoj duplji i
gnojenja); pl. koki.
kokcidije (nlat. coccidia) pl. med. gotovanske
(parazitske) praivotinje, izazivai veoma
opasnih bolesti jetre i creva.
kokcidioza (nlat. coccidia) med. veoma opasna,
obino smrtonosne, bolest jetre i creva,
izazvana prisustvom jednoelijskih ivotinjica kokcidija.
kokcija (lat. coctio) kuvanje, varenje; varenje,
probava hrane u elucu; koktura.
kola (lat. colare procediti, cola) 1. farm. na
receptima: procedi, filtriraj.
kola (gr. kolla) 2. lepak, klija, iri, tutkalo.
kolabirati (lat. collabi) med. naglo malaksa-ti,
klonuti snagom; onesvestiti se; biti napadnut
kolapsom.
kolaborator
(lat.
collaborator)
saradnik,
pomonik; pomoni uitelj, svetenik; u P
svetskom ratu saradnik faistikog okupatora;
up. KVISLING.
kolaboratura (lat. collaboratura) sarai-vanje,
saradnja; saradniko mesto.
kolaboracija (lat. collaboratio) saradnja, saraivanje; prav. zajedniko privreivanje
mua i ene.
kolaboracionizam (lat. collaborare) saradnja s
faistikim okupatorom u P svetskom ratu.
kolaboracionist(a) (fr. collaboration capaivanje, saradnja) ovek koji je u drugom
svetskom ratu saraivao sa faistikim
zavojevaem, saradnik okupatora.
kolaborirati (lat. collaborare) saraivati,
sudelovati u radu.
kolaborisati v. kolaborirati.
kola (fr. colle lepilo) slik. slika od nale-pljenih
komada razliitog materijala, novinskih
iseaka, tampanog teksta i ilustracija,
fotografija, tkanina itd.
kola jna (ital. collana ogrlica) 1. metalna
ploica sa simbolinim znakom, likom ili
natpisom, obeena na tekstilnu pantljiku, koja
se daje nekom zaslunom licu; orden; 2.
ogrlica, erdan.
kola parte (ital. colla parte) uz. oznaka za
glasove koji prate ili se upravljaju prema
glavnom glasu.
kolale (nlat. collapsus) med. nagla malaksalost,
naglo opadanje ivotne energije posle jakog
gubitka krvi i bolesti koje iscrpljuju, praeno
hladnoom koe, slabim bilom, vrlo slabim
disanjem i dr.; slom.
kolaptika (gr. Kolapto) izdubljivanje dle-tom,
vajanje dletom.
kolare (lat. collare) okovratnik; kod katolikih
svetenika; okovratnik ugasite boje sa belim
prugama ili ipkama.

kol arno

434

kol arko (ital. coll'arco) huz. gudalom, tj. vui,

svirati.
kolateralan (nlat. collateralis) poboni, sporedni,
prostran; kolateralna utvrenja voj. sporedna
utvrenja u sastavu jedne tvrave; kolateralni
naslednici prav. naslednici u pobonoj liniji.
kolateralna linija pobona linija, sporedno
srodstvo.
kolator (lat. collator) sravnjiva, uporei-va
razliitih rukopisa istog dela.
kolatorijum (lat. colatorium) tkanina koja slui
za filtriranje tenosti.
kolatura (lat. colare procedi, colatura) hem.
filtrirana, proceena tenost.
kolaudacija (lat. collaudatio) pohvaljivanje,
pohvala; zvanian pregled graevina radi
proveravanja da li njihova izrada odgovara
ugovoru.
kolaudirati (lat. collaudatio) l. vriti, izvriti
kolaudaciju;
2.
pregledati,
sravniti,
sravnjivati.
kolacija (lat. conferre, collatio) 1. prav. unoenje, spajanje imanja u zajedniku masu
(lat. collatio bonorum); davanje crkvenog
dobra, univerzitetske titule i sl.; skromna
veera o postu; svaki skroman obrok uopte;
uporeivanje,
sravnjivanje
prepisa
sa
originalom.
kolacija (lat. colare, colatio) 2. v. kolatura.
kolacionirati (lat. collatio) sravniti (ili:
sravnjivati, uporediti) prepis sa originalom;
razgledati (ili: pregledati) nepovezane knjige,
list po list, radi proveravanja da li su potpune;
uinati, dorukovati.
kolbertizam po an Batistu Kolberu(1619-
1683) nezvani sistem u narodnoj ekono-miji:
pretpostavljanje i povlaivenje industrije, a
zapostavljanje
poljoprivrede,
oteavanje
uvoza (putem velikih uvoz-nih carina),
unapreivanje izvoza (putem naroitih
povlastice); merkantilizam.
kold-krim (eng. cold-cream) bela pomada za
omekavanje koe.
kolega (lat. collega) drug, drugar; drug u
struci (ili: u slubi, po koli).
kolegijalan
(lat.
collegium)
drugarski,
druevan, druel>ubiv.
kolegijalitet (lat. coellegialitas) v. kolegi-jalnost.
kolegijalnost (lat. collegialitas) prijateljski i
srdaan odnos meu lanovima istog reda
ili
poziva;
drugarstvo,
drueljublje;
kolegijalitet.
kolegijat (lat. collega) lan nekog akadem-skog
drutva koje uiva prihode od zgrada
(kolegijatura) koje pripadaju akademiji.
kolegijatura (lat. collega) studentski dom, zgrada
u kojoj stanuju studenti pod nadzorom
nastavnika (najpre u Parizu, zatim i na dr.
univerzitetima).
kolegij(um) (lat. collegium) drutvo (ili: skup)
osoba koje su meusobno vezane istim

kolektivni

zvanjem, npr. svi nastavnici jedne kole,

venici jednog grada, lanovi jednog suda itd.;
drutvo sa odreenim ciljem; aka-demsko
predavanje na univerzitetu; up. ko-le.
kolegijum medikum (lat. collegium medicum)
zdravstveni savet, sanitetski savet.
kolegijum
privatisimum
(lat.
collegium
privatissimum) plaeno predavanje samo za
ogranien broj slualaca.
kolegijum privatum (lat. collegium privatum)
naroito predavanje koje sluaoci plaaju.
kolegijum publikum (lat. collegium publicum) javno besplatno predavanje.
kolegijum sakrum (lat. collegium sacrum)
sveti sabor, sabor kardinala u Rimu.
koleda (lat. calendae) prvobitno: Boi ili Nova
godina; docnije: povorka mladih momaka
koji, u boinoj sezoni, idu od kue do kue i
igraju i pevaju pesme, kojima se doarava
plodnost i bogatstvo, i za koje je
karakteristian pripev koledo (starinski
obiaj, postoji i kod nas).
kole (fr. college) zavod za vaspitanje; privatna
gimnazija (u Francuskoj i Belgiji).
koleza (gr. Kollesis) slepljivanje; spajanje
metala, lomljenje; ned. brzo sraivanje.
koleitis (gr. Koleos korice, kapija) med.
zapaljenje vagine; vaginitis.
kolekta (lat. colligere skupljati, zbrati,
collecta) skupljanje priloga, novac skupljen
u dobrotvorne svrhe; u kat. liturgiji: molitva
koju svetenik govori ili peva pre itanja
evanelje.
kolektanea (lat. collectanea) pl. zbirke misli iz
dela raznih pisaca, izvodi iz dela.
kolektant (nlat. collectans) skuplja, sabi-ra
(npr. milostinje).
kolektacija (nlat. collectatio) skupljanje priloga
u dobrotvorne svrhe.
kolektiv (lat. collectivum) l. gram. zbirno ime,
zbirna imenica (ona koja jedninom oznaava
vei broj lica ili stvari, npr.: momad, eljad,
deca, lie i dr.; 2. sva lica zdruena na
istom, zajednikom radu, npr.: kolektiv
fabrike duvana, kolektiv narodnog pozorita,
kolektiv pro-svetnih radnika i sl.
kolektivni (lat. collectivus) zbirni, skupni,
zajedniki, opti; gram. kolektivna imenica
zbirna imenica; kolektivni pojam fil. pojam
koji obuhvata vie predmeta kao jednu celinu,
npr. puk; kolektivna garancija zajedniko
jemstvo opte jemstvo, jamstvo svih;
kolektivna presuda prav. presuda koja
obuhvete vie lica; kolektivne soivo ont.
soivo mikroskope okrenuto predmetu;
kolektivni ugovor u meunarodnom prevu:
drvvni ugovor u kojem na svakoj strani
uestvuje vie od jedne strane ugovornice
(meunarodno pravo i izgraeno je u sutini
na zaklju-ivanju kolektivnih ugovore); u
privred-

kolektivizam

435

nom pravu: ugovor izmeu vie radnika i

jednog poslodavca ili vie poslodavaca.
kolektivizam (lat. colligere skupljati, zbrati)
oseanje vrste nevezanosti linosti s
kolektivom, izjednaena svoga bia s
kolektivom u kome ivi i radi i uverenje da
bez napretka kolektiva i itave zajednice
nema ni linog napretka i sree.
kolektivizacija
(lat.
colligere
zdruiti)
udruivanje individualnih poljopri-vrednih
domainstava u velika zadruna domainstva
socijalistikog tipa.
kolektivne nota zajedniko formalno (pismeno)
saoptenje vie kabineta (vlada) vladi neke
drave u kome se izlae zajedniko gledite
tih kabineta odnosno nekog aktuelnog
politikog pitanja.
kolektivni prokura trg. kada je vie lica ovlaeno
da potpisuju firmu, ali se sva smatraju kao
jedan prokurist (ako sva ne potpiu firmu,
potpis nema vrednosti).
kolektivum (lat. nomen collectivum) gram. v.
kolektiv 1.
kolektirati (lat. collectare) skupljati; prirediti
kolektu; pevati ili itati kolek-tu(u katolikoj
crkvi).
kolektor (nlat. collector) sakuplja, sabira, npr.
maraka, bilja i dr.; prodavac sreaka; sabirna
jama u kanalizaciji; deo elektrinog
generatora koji sakuplja naizme-ninu struju
iz rotora i pretvara u jednosmernu; elektroda
tranzistora
koja
odgovara
anodi
u
elektronskoj cevi; sabirno soivo.
kolekcije (lat. collectio) zbirka (npr. starog
novca, oruja, rukopisa, pisama, maraka
itd.); skupljanje.
kolenhim (gr. kbNa lepak, cnchyma usuto)
bot. tkivo sa izduenim i po uglovima
zadebljanim elijama kao u lisnim peteljkama i mladim stabljikama mnogih dikotiledona.
koleopter (fr. coleoptere) vazduhoplov sa
nepokretnim prstenastim krilom i sopstvenim
mehanikim pogonom.
koleoptera (gr. koleos krilni poklopac, pteron
krilo) pl. zool. tvrdokrilci.
koleoptoza (gr. koleos korice, kapija, ptosis
pad) ned. spad (ili: sputenost) vagine.
koleoreksis (gr. koleds, rexis kidanje, provaljivanje) med. provaljenost (ili: iski-danost)
vagine.
koleocela (gr. koleos, kele) med. prosutost, kila
vagine.
kolera (gr. cholra, lat. cholera) med. vrlo
teppsa zarazna i paidemina bolest koja se
sastoji u iznenadnom i veoma jakom prolivu,
povraanju, velikom gubitku tenosti, padu
telesne temperature, promuklosti i dr.; u
najvie sluajeva zavrava se smru.
koleraba (nem. Kohlrabi) v. keleraba.
kolergang (nem. Kollergang) Tex. drobilica za
usitnjavanje ruda, kamena, uglja i dr.; sa-

kolimator
stoji se od tekih tokova koji se kotrljaju
preko grae i drobe je.
kolereta (fr. collerette) enska ogrlica, jaica
od tankog platna.
kolerik (gr. cholerikos ljut, besan) uan i plah
ovek, onaj kod koga je energija zdruena
sa unou i plahovitou.
kolerina (gr. cholera) med. blai sluaj kolere,
obino se javlja samo u obliku proliva;
takoe: teak eludanocrevni poremeaj,
naroito kod dece.
kolerian (gr. cholerikos ljut) plah, uan,
estok, vatren, kod koga je energija
zdruena sa unou i plahovitou, npr.
kolerian temperament (up. kolerik); med.
bolestan od kolere.
koletika (gr. kolletikos podesan za lepljenje)
pl. med. sredstva koja slepljivanjem pomau
brzo sraivanje; up. koleza.
koletian (gr. kolletikos) podesan za lepljenje)
koji
slepljuje;
med.
koji
doprinosi
zaraivanju.
koleto (fr. coli, ital. collo) sveanj, denjak, koji
se alje eleznicom, brodom ili potom.
koled (eng. college) u Engleskoj i SAD: ime
raznih vaspitnih zavoda i kola, od srednjih
kola do univerziteta; takoe: naziv
specijalnih viih kola.
kolibacil (nlat. bacillus coli) med. bacil koji ivi u
debelom, naroito u sitom crevu ljudi i
ivotinja, veoma slian tifusnom bacilu kod
ljudi; izaziva teka oboljenja mokranih
organa, zapaljenje slepog creva, sranih
opni, unih kanala i dr.
kolibri (p. colibri) zool. jedna od najmanjih
ptica, duga svega 6 st, ivi u tropskim
krajevima Amerike.
koligacija (lat. colligatio) spajanje, zdrui-vanje,
vezivanje, povezivanje.
kolidirati (lat. collidere) sudariti se, suda-rati se,
sukobljavati se, sukobiti se, doi (ili: dolaziti)
u opreku.

kolidovati v. kolidirati.
kolizija (lat. collisio) sudar, sukob, opreka,
borba.
kolika (gr. kolikos koji pati od greva u
stomaku) med. svaki jak trbuni bol koji se
javlja kao upanje i zavijanje; jak i
iznenadan proliv.
kolikvativan (nlat. colliquativus) koji utenjava, koji pretvara u tenost; koji rastapa,
koji izaziva slabljenje; kolikva-tivno dao/elje
jako znojenje koje oslabljuje.
kolikvacija (lat. colliquatio) utenjavanje,
utenjenje, pretvaranje u tenost, stapanje,
rastapanje; med. rastvaranje sokova; truljenje.
kolikodinija (gr. kolon sito crevo, odyne bol)
med. bol sitog creva.
kolimator (nlat. collimator) ont. mali durbin za
doterivanje linije kolimacije drugog durbina
na kojem je privren; up. koli-macija; cev
sa procepom i seivom (ili: samo soivo) u
spektroskopu za skupljanje

kolimaciJa

436

svetlosti i bacanje ove u paralelnim zracima

na prizmu.
kolimacija (nlat. collimatio od collineatio
dovoenje u jednu zajedniku pravu liniju) kod
optikih
instrumenata
za
merenje:
poklapanje vidne linije sa optikom osom;
kolimaciona linija vidna linija ili optika
oca; kolimaciona greka iznos za koji vidna
linija skree od svoga poloaja tane
podeenosti.
kolimirati (lat. collimare od collineare) opt.
doterati vidnu liniju (durbina); namesti-ti (dva
soiva, itd.) tako da (njihove) optike ose
budu u istoj pravoj liniji.
kolitis (gr. kolon sito crevo) med. zapaljenje sitog
creva.
kolma (ital. colma) plima na Jadranskom
moru.
kolo (ital. collo) trg. denjak, bala robe.
koloboma
(gr.
koloboma
osakaeno,
osakaen deo) med. unakaenost ili osakaenost nekog organa, naroito mana duice
usled nepotpunog zatvaranja sudovnjaine
pukotine.
kolodij(um) (gr. kolla lepak) Hek. rastvor koji
se dobija rastvaranjem dinitrocelu-loze u
alkoholu i etru; posle isparenja ostavlja tanku
i providnu opnicu; upotrebljava se za
premazivanje manjih rana i u fotografiji.
koloid (gr. kolla lepak, eidos oblik, vid) med.
pihtijasto tkivo koje se razvija u telu; fiz.,
hen. svaka supstanca koja se rastvara ali
pritom ne obrazuje kristale, npr. dekstrin,
sirup, belanevinasta materija, lepak i dr.:
prid. koloidalan; up. kristaloid.
koloidna hemija grana fizike hemije koja
prouava koloide.
kolokacija (lat. collocatio) poloaj; sme-tanje,
odreivanje mesta; prav. stavljanje poverilaca
u red po kome e se naplaiva-ti;
kolokaciona presuda reenje po kome e se
redu poverioci isplaivati (kod steaja).
kolokvijalan (lat. colloquium) koji je svoj-stven
razgovornom jeziku, tj. svakidanjem
jeziku, razgovorni, nenameten, neformalan
(stil, izgovor).
kolokvijalizam (lat. colloquium) lingv. re (ili
izraz) svojstvena razgovornom jeziku (npr.:
Uasno sam se umorio; Strano mi ga je ao;
i sl.).
kolokvijum (lat. colloquium) razgovor, odgovor;
led. nastavka metoda koja se sastoji u
pitanjima uiteljevim i odgovorima uenikovim;
propitivanje
uenika
(na
univerzitetu), usmeni ispit.
kolokvirati (lat. colloqui) razgovarati, dogovarati se; polagati usmeni ispit.
kolokucija (lat. collocutio) v. kolokvijum.
kolon (gr. kolon) l. lan (ili: odsek) jednog
perioda, naroito deo reenice; dve take (u
interpunkciji).

kolonijalna roba

kolon (gr. kolon) 2. aiat. sito (debelo) crevo.

kolon (lat. colonus) 3. sitni zemljoradnik u
starom Rimu koji je dobio zemlju od parcelisanih latifundija, s obavezom da je ne sme
napustiti i da jedan deo prihoda daje vlasniku
zemlje; up, kolonat.
kolon 4. novana jedinica Kostarike (= 100
centimosa) i Salvadora (= 100 centavosa).
kolona (fr. collone, ital. colonna, lat.
columna) stub; spomenik u obliku stuba;
stubac (u novinama, knjizi); voj. red, razmeta]
vojnika pri kome pojedini delovi (vodovi, ete
i dr.) stoje jedan za drugima; takoe oznaka
za delove vojske: municio-na, ikinjerska,
sanitetska, automobilska kolona itd.
kolonadi (fr. collonade) red stubova; hodnik (ili:
dvornice) na stubove.
kolonat (lat. colonatus) sistem proizvodnih
odnosa koji se razvijao u periodu raspadanja
robovlasnikog poretka. Nastao ce-panjem
krupnih latifundija na sitne par-cele, koje se
daju
na
obraivanje
kolonima,
tj.
upropaenim seljacima ili osloboe-nim
robovima, a ovi vlasnicima ustupaju viak
roda u obliku naturalis rente. Zaetak
feudalizma.
kolonatikum (nlat. colonaticum) sluba koju je
obraivalac duan da vri sopstveni-ku
zemljita.
kolonel (fr. colonel) voj. pukovnik; tip. vrsta
sitnijih tamparskih slova (izmeu nonparela i petita).
kolonizator
(fr.
colonisateur)
osniva
naseobine, naseljiva.
kolonizacija (nlat. colonisatio) naseljavanje,
naseljenje, osnivanje kolonije.
kolonizirati v. kolonizovati.
kolonizovati (fr. coloniser) naseliti, naseljavati,
osnivati
naseobine;
uiniti
kolonijom.
kolonija (lat. colonia) l. naseobina, naselje;
naselja u nekoj stranoj, naroito prekomorskoj zemlji, koja osniva jedna strana
drava radi ekonomske koristi; 2. u imperijalizmu podruje koje je prigrabi-la
neka od razvijenih drava i koje njen
finansijski kapital monopolski eks-ploatie
kao sferu izvoza kapitala, izvore sirovina i
prodajno trite; u posleratnom periodu
dekolonizacije najvei deo nekadanjih
kolonija osloboen je i od njih su stvorene
nove nezavisne drave; 3. ferijalne,
slikarske i sl. kolonije, sezonski skupovi
omladinaca ili umetnika u prirodi ili kakvom
ru-ralnom ambijentu.
kolonijalizam borba za kolonije radi njihovog
poveanje, uvanja ili stvaranja koju vode
imperijalistike zemlje.
kolonijalna roba trg. nepreraeni proizvodi
arkog pojasa, naroito iz nekadanjih
kolonija evropskih drava: kafa, eer, aj,
zaini i sl.

koloni) alni

437

kolonijalni (nlat. colonialis) koji se tie kolonija

ili
potie
iz
kolonije;
naselje-niki,
naseobinski.
kolonista (lat. colonus) naseljenik, stanovnik
kolonije.
kolonjska voda (fr. eau d e Cologne) meavina
raznih
mirisnih
esencija
(jorgovana,
ruzmarina, rue, kedra, limuna i dr.) u
utvrenim srazmerama sa alkoholom od
90%; kelnska voda.
kolor (lat. color) boja; izgled, spoljanost
koloramento (ital. coloramento) slik. nain
rasporeivanja boja na slikama.
koloratura (ital. coloratura) muz. pevaki ukras,
finesa, svako sa izvesnom okretno-u i
vetinom izvedeno spajanje vie nota na
jednom
slogu;
koloraturne
pevaice
sopranistkinje koje umeju i mogu da pri
pevanju prave kolorature.
koloracija (nlat. coloratio) bojenje, bojadi-sanje;
bojenost,
bojadisanost;
doterivanje,
ulepavanje.
kolorimetar (lat. color boja, gr. metron mera,
merilo) sprava za merenje jaine neke boje.
kolorimetrija (lat. color, gr. metrfa merenje)
merenje jaine boje; hen. odreivanje jaine
rastvora prema jaini boje.
kolorisati (lat. colorare, ital. colorare) bo-jiti,
obojiti; dati lep izgled, doterati, doterivati,
ulepavati,
ulepati,
ukra-siti;
uiniti
slikovitim; prid. kolori-san.
kolorist(a) (fr. coloriste) slikar koji veto
upotrebljava boje, jak u bojama, koji slika u
lepim, sveim, izrazitim i ivim bojama; pisac
iji je stil sjajan, izrazit, iv i slikovit.
kolorit (ital. colorito) vetina bojenja, vetina
davanja i upotrebe boja; prirodan sjaj boje;
mesna, lokalna boja; nain izlaganja nekog
pisca ili pesnika; muz. nain instrumentacije
kompozitorove.
kolor-fotografija (lat. color boja, phos svetlost,
grapho piem) fotografija u boji.
kolos (gr. kollosos gorostasan kip, kip
izraen preko prirodne veliine) neto
ogromno, gorostasno; naroito: kip na ostrvu
Rodosu koji prikazuje Apolona i koji su stari
smatrali kao jedno od sedam svetskih uda (34
m visok); fig. gorostas, div, din, ispolin.
kolosalan (nlat. colossalis) ogroman, gorostasan,
dinovski, divovski, ispolinski, veoma velik.
kolosalnost (nlat. colossalis) ogromnost, gorostasnost, divovska, ispolinska veliina.
koloseum (lat. colosseum) ogroman amfiteatar u
starom Rimu (opseg 524 t, visina 48,5 t), u
kojem su se prireivale javne igre, mogao je
primiti 40.00050.000 gledalaca, dovren 80.
god. nae ere, danas velianstvena ruevina;
u novije vreme

kolumela

ovim se imenom nazivaju velike graevine za

javne priredbe.
kolostomija (gr. klon sito crevo, tome
rezanje) med. operativne stvaranje otvora na
debelom crevu.
kolostracija (lat. colostratio) ked. bolest koju
odoje dobija od prvog materinog mleka,
kolostruma.
kolostrum (lat. colostrum) ked. prvo mleko
posle poroaja, babinje mleko, ono koje
mlene lezde lue pre nadolaenja pravog
mleka, grualina.
kolotomija (gr. kolon, tome) med. otvaranje
kolona (sitog creva) operativnim putem.
kolofon (gr. kolophon) vrh, kraj, zavretak,
zavrni kamen; otuda, na poslednjoj stranici
starih knjiga: beleka sa imenom pisca,
tampara, mesta i godine tampanja (ovaj se
obiaj u najnovije vreme poeo ponovo
uvoditi).
kolofonij(um) (gr. Kolophon jedan od 12
jonskih gradova) smola za mazanje violinskih gudala, nazvana po maloazijskom gradu
Kolofonu.
kolpalgija (gr. kolpos stidnica, algos bol) med.
bol usmine (ili: stidnice, vagine).
kolpeuriza (gr. kolpos, euryno proirim) med.
proirivano (ili: rastezanje) vagine.
kolpeurinter (gr. kolpos, eyrynter) med. rasteza (ili: proiriva) vagine.
kolpitis (gr. kolpos stidnica) med. zapaljenje
vagine.
kolportaa (fr. colportage) raznoenje i prodaja
novina i knjiga po ulicama i kuama;
torbarenje, telaljenje; prenoenje vesti.
kolporter (fr. colporteur) ulini prodavac
sitnica, naroito novina, knjiga i sl.; raznosa
glasova.
kolportirati (fr. colporter) prodavati po kuama
i ulicama, torbariti; fig. razno-siti glasove,
pronositi glasove.
kolpohisterotomija (gr. kolpos stidnica, hystera
materica, tome seenje) med. otvaranje
materice sa strane stidnice, za vreme
trudnoe nazivano i stidnini carski rez.
kolt (eng. colt) vrsta amerikog vojnikog
revolvera (po pronalazau Samjuelu
Koltu).
koluzija (lat. collusio) urovanje, domunavanje; prav. potajan sporazum izmeu
optuenog i svedoka u cilju prikrivanja
istine; prid. koluzoran.
kolum (lat. colum) cedilo.
kolumbarij(um)
(lat.
columbarium)
golubarnik", udubljenje sa pregradama
(slinim golubarniku) u zidu starih rimskih
grobnica za posude sa pepelom spaljenih;
danas: mesto gde stoje urne sa pepelom
spaljenih leeva.
kolumbij(um) (nlat. columbium) Hem. v. tantal.
kolumela (lat. columella) stubi; geol. valja-sta
okamenotina; kolumelarni zubi zubi

kolumna

438

onjaci, koljai u nekih ivotinja (npr. u

zveri, divlje i domae svinje itd.).
kolumna (lat. columna stub) tip. stubac,
tampana strana; up. kolona.
kolure (gr. koluros) pl. astr. dva najvea
kruga koja se u nebeskim polovima seku, od
kojih jedan prolazi kroz ekvinocijalne
(ekvinocijalna kolura), a drugi kroz solsticijalne
(solsticijalna
kolura)
take
ekliptike.
kolutorij(um) (nlat. collutorium) farm. voda za
ispiranje usta.
kolhicin hen. otrovni alkaloid; nalazi se u
semenkama biljke mrazovac (Colchicum
autumnale).
kolhoz (rus. kolektivnoe hoznistvo kolektivne
gazdinstvo) oblik krupnog (zadru-nog)
gazdinstva u poljoprivrede! u SSSR-u.
Poseduje zemlju, stoku i manje vana oruainventar.
Nastao
kolektivi-zacijom.
Najglavnija tehnika orua za rad (traktore,
kombajne itd.) dre main-sko-traktorske
stanice, koje su dravna preduzea.
kolje (fr. collier) erdan, ogrlica; psei litar,
kai oko vrata.
kom (lat. sit, sop- s, sa) predmetak u sloenicama sa znaenjem: s, sa.
koma (gr. koma od koimao uspavam) 1. med.
duboka zanesenost, pospanost u kojoj su
modana delatnost, oseajnost i voljni pokreti
delimino ili potpuno iezli, tako da
bolesnik uopte ne moe da odgovara na
spoljne nadraaje.
koma (gr. komma urez, zarez od kopto
udarim) 2. gram. zaleta, zarez (reenini
znak); muz. deveti deo tona, devetina tona.
komanda (ital. comando) voj. zapovednitvo;
kratka vojnika zapovest koja se mora
odmah izvriti; sedite nekog vojnog
nadletva, npr. komande mesta, divizij-ske
oblasti i dr.; trg. narudbine, porudbi-na; teh.
ureaj koji automatski ili na pritisak izvrava
eljenu radnju.
komandant (ital. comandante) voj. zapovednik
(grada, tvrave, vojne jedinice od bataljona
navie, ratne lae itd.).
komandantura (ital. comandatura) zvanje,
stan ili kancelarija komandanta.
komandir (fr. commandeur) voj. zapovednik
ete, baterije, eskadrona i dr.; vitez, nosilac
nekoga vieg ordena, npr. legije asti".
komandira (ital. comandare, fr. sotmander) zapovedati, narediti, nareivati,
nalagati, naloiti; vladati im; trg. naruiti,
naruivati, poruiti, poruivati.
komandita (ital. commandita) trg. v. koman-ditno
drutvo.
komanditar (fr. commanditaire) trg. tajni ortak;
up. komanditno drutvo.
komanditist(a) (ital. commandita) trg. spoljni lan
komanditnog drutva.

kombinacija

komanditno drutvo trg. ortako preduzee pod

zajednikom
firmom
sa
dvostrukim
jemstvom ortaka: jedni jeme celokupnom
imovinom (komplementari, tj. unutarnji
lanovi), a drugi ulogom u novcu, robi ili
radu (komanditisti, tj. spoljni lanovi); u
voenju
poslova
uestvuju
samo
komplementari, a komanditisti imaju pravo
nadzora.
komandova (ital. comandare) v. komandira ti.
komandosi (port), voj. jurini odredi ili pojedinci
specijalno
obueni
za
izvr-avanje
diverzantskih akcija na neprijateljskoj ili
neutralnoj teritoriji.
komasacija (nlat. commassatio) zgrupisa-vanje
imanja, naroito zemljita, npr. kad seljaci
formiraju radnu zadrugu, mogu dobiti
zemljite u jednom kompleksu, a svoja rasuta
imanja ustupaju vlasnicima uzete zemlje.
komatizam (gr. komma odseeno, komad)
iseckan nain pisanja, pisanje u kratkim
reenicama.
komatian (gr. kommatikos odseen, koji se
sastoji iz pojedinih odeljaka ili odseka)
sastavljen iz pojedinih stavova ili reenica.
komatozan (gr. koma dubok san, zanos u snu,
fr. comateux) koji izaziva ili pokazuje znake
duboke zanesenosti; up. koma 1.
kombabizirati samog sebe utrojiti, ujalo-viti
(po imenu Kombabos).
kombajn (eng. combine spojiti) maina
sastavljena od vie raznih maina tako da
istovremeno obavlja nekolike poslove;
poljoprivredni kombajn sastoji se od maina
etelice i vralice, te moe istovremeno i da
sanje i vre ito.
kombatanti (fr. combattant) pl. borci, ratnici
(za razliku od neboraca); ratni drugovi,
saborci.
kombatirati (fr. combattre) boriti se, tui se; fig.
pobijati (dokaze).
kombinabilan (nlat. combinabilis) sklo-pljiv,
sastavljiv, sloljiv.
kombinat (lat. combinare spojiti) tehnoloke i
organizaciono povezivanje preduzea gde
proizvodi jednog
slue
kao
sirovina
(materijal) za drugo preduzee; najvie su
zastupljeni u povezivanju poljoprivrede i
umarstva sa industrijom.
kombinator (nlat. combinator) spaja, skuplja,
sastavlja.
kombinatorika (lat. combinare) mat. deo
matematike koji istrauje broj razliitih
kompleksija datih stvari ili elemenata (deli
se na permutacije, kombinacije i varijacije).
kombinacija (nlat. combinatio) sastav,
sklop, spoj, stajanje dveju ili vie stvari,
jedinjenje; splet, sticaj; log. vezivanje srodnih
pojmova; fig. raunanje, prorau-

kombinacije

439

navanje, dovijanje; nasluivanje; plan,

namera; kombinovanje.
kombinacije (nlat. combinatio) pl. hat. razliite
skupine, grupe odreenoga broja koje se
mogu nainiti od svakoga broja danih
elemenata bez obzira na njihov red u
poreanosti.
kombinacioni ton ak. trei ton koji se uje kad
jednovremeno neprekidno zvue dva tona
razliite visine vrlo snano i podjednako jako
pri pogodnom intervalu i podesnoj jaini, i
broj treptaja ovoga tona ravan je razlici broja
treptaja ona dva tona: diferencijalni ton,
Tartinijev ton; uju se zbirni topovi ili
sumacioni golovi, iji je broj treptaja jednak
sa zbi-rom ova dva tona; diferencijalni k
sumacioni tonovi jesu kombinacioni topovi.
kombinezon (fr. combinaison) mod. ensko
donje rublje; radno odelo (zanatlija, avijatiara, traktorista, rudara i dr.) koje se sastoji
od kaputa i akira izraenih izjedna.
kombinira (lat. combinare) sastaviti, sloiti,
sjediniti, spajati, spojiti, srediti; praviti plan za
neki posao, smisliti, smilja, dovijati se: hen.
jediniti, sjediniti, spojiti, spajati dva tela ili
vie raznih tela po utvrenom merilu;
kombinovati.
kombinovati (lat. combinare) v. kombinirati.
kombustibilan (nlat. combustibilis) zapa-ljiv,
gorljiv, sagorljiv.
kombustibilije (nlat. combustibilia) pl. zapaljive tvari, zapaljive materije.
kombustibilitet (nlat. combustibilitas) zapaljivost, gorljivost, sagorllvost.
kombustija (lat. combustio) gorenje, sagorevanje; poar; zgarite.
kombustor (nlat. combustor) odrava sagorevanja; hen. naziv za elemenat koji se, pod
uticajem svetlosti i toplote, lako spaja sa
drugim nekim elementom, npr. kiseonik.
komedi a tiroar (fr. comedie a tiroir) aljiv poz.
komad sa scenama bez meusobne veze.
komedija (gr. komodia) prvobitno: pesma u
ast boga Dioniza, iz koje se razvila
starogrka komedija; danas: vesela, aljiva
igra; dramsko prikazivanje ko-minog
sukoba, u kome glavni junak u toku cele
radnje strada, ali to njegovo stradanje ne
izaziva u nama oseanje saaljenja, nego
oseanje smenoga, koje dostie svoj vrhunac
na kraju, kada se ipak sve svrava lepo (supr.:
tragedija); fig. ala, egaenje, aljiv sluaj.
komedijant (gr. komos, ital. commediante)
glumac, putujui glumac; fig. glumac, licemer, ovek koji u ivotu glumi.
komedija (gr. komodia) zbijati alu, aliti se,
egaiti se

komentara

komedija (gr. komodia) aljivina; predstavlja aljivih uloga (cirkuskih), klovn,

pajac.
komediograf (gr. komodia, grapho piem)
pisac komedija.
komediografija (gr. komodia, grapho) pisanj e
komedija. .,
Komedi fransez (fr. Comedie francaise)
Francuska komedija, parisko pozorite koje
prikazuje
poglavito
klasine
komade;
osnovano 1680. godine.
komedo (lat. comedo) ned. mozuljica, lojavi-ca,
sujed; miteser.
komemorabilan (lat. commemorabilis) vredan
(ili: zasluen) seanja, vredan (ili: zasluan)
pominjanja.
komemorativan (nlat. commemorativus) koji se
prireuje radi seanja, za uspomenu, u
spomen, koji slui za seanje, za uspomenu,
u spomen.
komemoracija (lat. commemoratio) spomen,
seanje; svean sastanak u slavu nekog
velikog pokojnika (na kome se govori o
njegovom ivotu, radu i zaslugama);
(crkveni) pomen umrlima, poduje.
komemorirati (lat. commemorare) spominjati,
seati se, obnavljati uspomenu na koga ili to;
drati pomen umrlom.
komenda (nlat. commenda) upranjena paro-hija
(kod katolika); imanje verskog reda; imanje
koje uiva neko po svom inu ili zvanju
(svetenik, uitelj).
kombinacija (lat. commendatio) preporuka; kod
katolika: molitva za umrlog, zaupo-kojna
molitva.
komendirati (lat. commendare) preporui-ti,
preporuivati.
komenzal (lat. commensalis) stoni drug, onaj
koji se hrani za istim stolom sa nekim, u
zajednici, solojednik; zool. v. parazit.
komenzalizam (lat. commensalis) zool, naziv za
simbiozu kod koje se jedne ivotinje, ivei u
zajednici sa ivotinjama druge vrste, hrane
otpacima njihove hrane.
komenzurabilan (nlat. commensurabilis) tat. naziv
za sve veliine koje se mogu deliti ili meriti
bez ostatka nekom drugom veliinom kao
njihovom zajednikom merom; koji ima
zajedniku meru, samerljiv; upo-redljiv.
komsnzurabilitet (nlat. commensurabilitas) mat.
samerljivost; uporedljivost.
komensalizam v. komenzalizam.
komentar (lat. commentarius) objanjavanje,
izlaganje,
tumaenje;
knjiga
sa
objanjenjima.
komentarisati (lat. commentari) v. komenti-rati.
komentator (lat. commentator) objanjava-lac,
izlagalac (dela, pisca, dogaaja itd.).
komentacija
(lat.
commentatio)
nauna
rasprava koja objanjava neki predmet.
komentirati
(lat.
commentari)
tumaiti,
objanjavati; komentarisati.

kome prima

440

kome prima (ital. come prima) auz. kao pre,

kao gore.
komers (lat. commercium, fr. commerce)
trgovina,
trgovanje,
trgovinstvo;
u
studentskom jeziku: sveana gozba, pijanka
(up. kermes); igra karata.
komercijalan (nlat. commercialis) trgovaki,
obrtni, privredni, prometni; dru-tveni;
komercijalna
ulica
trgovaka
ulica;
komercijalne
igre
drutvene
igre;
komercijalni sistem sistem dravne privredne
politike koja povlauje trgovinu, naroito na
raun poljoprivrede; komercijalni traktat
trgovinski ugovor.
komercijalist(a) (lat. commercium) lice struno
za voenje trgovakih poslova; lice koje se
bavi trgovakim poslovima.
komercijum (lat. commercium) odnos, optenje; v. komers.
komes (lat. comes) saputnik, pratilac; muz.
slino ponavljanje fuge u drugom nekom
glasu.
komesar (nlat. commissarius) osoba kojoj je
neki naredbodavac, naroito drava, poverio
naroitu dunost (npr. finansij-ski komesar,
vladin komesar); vojni komesar onaj koji se
stara o snabdevanju vojske hranom, odelom i
dr.; u narodnooslobodi-lakoj borbi: politiki
rukovodioci pojedinih jedinica.
komesarijat (lat. commissariatus) zvanje,
dunost i sedite (kancelarija) komesara;
komisarijat.
komesarija t.
kome sopra (ital. come sopra) muz. v. kome
prima.
kome sta (ital. come sta) muz. kako stoji, kako
jest, bez svojevoljnog ukraavanja.
kometa (gr. kometes, lat. cometes) astr. zvezda
repatica, kosara, kree se oko Sunca
parabolom ili eliptinom putanjom (velikog
ekscentriciteta), tako da je te putanje teko
razlikovati.
kometografija (gr. kometes, graphia) astr.
opisivanje (ili: prouavanje) zvezda repatica.
kometologija (gr. kometes, logia) nauka o
zvezdama repaticama.
kometomantija (gr. kometes, mantela proricanje, gatanje) proricanje na pojavama
kometa.
komi (fr. commis) trgovaki pomonik; nii
inovnik, pisar.
komi voajasr (fr. commis voyager) trgovaki
putnik.
komigracija (lat. commigratio) odlaenje,
odlazak, seljenje, seoba.
komigrirati (lat. commigrare) seliti se, odseliti
se, odseljavati se.
komizeracija (lat. commiseratio) saaljenje; deo
govora kojim branilac eli da izazove kod
sudije saaljenje (samilost) prema optuenom.
komika (gr. komos terevenke, pijanka, veselje,
komikos aljiv, smean) ono to je

komisiono izdanje

smeno, to izaziva smeh; sposobnost da se

izazove oseanje smenog.
komikstura (nlat. commixtura) v. komiks-cija.
komikscija (nlat. commixtio) meanje; primesa; smesa; komikstura.
komilitoii (lat. commilito) pl. saborci, braa po
oruju, ratni drugovi; kolski drugovi.
kom il fo (fr. comme il faut) uzorno, valjano,
primerno, ba kako treba, kao to prilii;
otmenost.
kominacija (lat. comminatio) prav. pretnja,
zaplaivanje, stroga opomena.
kominike (fr. communique) slubena objava,
zvanino saoptenje, zvanian izvetaj;
komunikat.
Kominterna skr. za Komunistika internacionala v. internacionala.
komis (lat. commissus) naziv za stvari koje
drava daje vojniku (rublje, cipele, hleb itd.).
komisar (nlat. commissarius) v. komesar.
komisarijat
(nlat.
commissariatus)
v.
komesarijat.
komisija (lat. commissio) nalog za izvrenje
nekog posla; lica koja treba da izvre taj
posao; naroito: zvanina lica koja drava
ili neka ustanova odreuje radi obavljanja
izvesnog posla (ispitna, anket-na, sanitetske,
regruta komisija i dr.); eks komisione (lat. eh
commissione) po nalogu; tehnika komisija
odbor strunjaka.
komision (lat. commissio) trt. v. komisiona
trgovina.
komisiona knjiga trg. knjiga u koju se unose svi
nalozi i sve narudbine.
komisiona menica trg. menica vuena i prodata po
nalogu nekog treeg (komitenta); komisiona tra
ta.
komisionar
(nlat.
kommissionarius)
trg.
posrednik,
onaj
koji
prima
naloge,
opunomoenik, lice koje obavlja trgovake
poslove za tu raun uz izvestan procenat.
komisiona rimesa trg. menica izdata po nalogu i
za raun nekog treeg (komitenta).
komisiona trata trg. v. komisiona menica.
komisiona trgovina trgovaki posao (kupovina i
prodaja), po kojem komisionar sklapa
trgovake poslove u svoje ime, ali za tu
raun (za raun komitenta), i uz izvestan
procenat; trgovaka organizacije koja obavlja
takve poslove; komisioni posao.
komisioni artikl trg. roba koju trgovac, uz
izvestan procenat, prodaje za raun
sopstvenika robe.
komisioni biro ustanova koja obavlja poslovne
naloge uz izvesnu nagradu.
komisioni konto trg. raun o poslovima
obavljenim za tu raun.
komisioni posao v. komisiona trgovina.
komisiono izdanje u knjiarstvu: kada se
knjiar primi, uz izvestan procenat, pro-

komisiono pismo

441

daje dela koje je pisac ili neko drugi izdao

o svom troku.
komisiono pismo trg. pismo kojim se izdaje
nalog za obavljanje nekog posla.
komisura (lat. commissura) spoj, sveza; alat.
ivani (nervni) spletovi koji spajaju levu i
desnu stranu sredinog ivanog pribora
(centralnog nervnog sistema).
komita (lat. comes, comitis drug, pratilac) voj.
pripadnik oruanih formacija koje nisu
sastavni delovi redovne vojske.
komitet (lat. comitatus) pratnja; svita.
komitativ (lat. committere sastaviti, zadu-iti)
gram. pade koji znai drutvo ili zajednicu.
komitent (lat. commitens) trg. naredbodavac;
poslovni prijatel> van mesta u kojem je
trgovina kome se poverava da u svome
mestu zastupa dotinu trgovinu; up.
komisiona trgovina.
komitet (fr. comite) l. odbor koji je meu
svojim lanovima izabrala neka vea
organizacije da radi u njeno ime na
ostvarenju izvesnih ciljeva (politikih, privrednih, kulturnih i sl.); lokalni komitet
mesni odbor; centralni komitet glavni odbor; 2.
rukovodei partijski organ ili partijski
forum; 3. naziv za neke dravne ustanove.
komitiv (lat. committere poveriti, predati) 1. trg.
narudbenica,
porudbeno
pismo,
porudbenica, punomono pismo.
komitiv (nlat. comitivum) 2. pismeno ovlaenje ili punomo.
komitirati (lat. committere poveriti, predati)
1. Trg. izdati nalog, porudbinu; omastiti, dati
pismeno ovlaenje, opu-nomoiti.
komitirati (lat. comitari) 2. pratiti, oiti u pratnji.
komicije (lat. comitium) pl. narodna skuptina
kod Rimljana, koja je reavala o vanim
dravnim poslovima.
komian (gr. komikos smean, aljiv, ko-mos
terevenka, pijanka, veselje) smean, aljiv;
zabavan.
komiar (gr. komikos, lat. comicus) pisac
aljivih stvari, komedija; glumac koji
prikazuje aljive, komine uloge.
komoda (fr. commode) onizak ormar sa
fiokama.
komodamente (ital. comodamente) muz. v. komodo.
komodan (lat. commodus) prijatan, ugodan,
udoban, pogodak, zgodan; popustljiv, koji
gleda kroz prste; nemaran (kod nas se
esto upotrebljava, u ovom znaenju, re
komotan).
komodant (lat. commodans) prav. v. komodat.
komodat (lat. commodatum) prav. stvar koju
njen sopstvenik (komodant) daje privremeno
na upotrebu nekome (komodataru) besplatno.
komodatar (lat. commodatarus) prav. v. komodat.

kompanije

komodacija (lat. commodatio) prav. pozajmljivanje, pozajmljenje; zajam.

komodeto (ital. comodetto) muz. v. komode.
komoditet (lat. commoditas) udobnost, ugodnost; popustljivost, nemarnost.
komodo (ital. comodo) muz. udobno, umereno,
natenane.
komodor (eng. commodore) mor. oficir
zapovednik po inu iznad kapetana a ispod
kontra-admirala; zapovednik male ratne
eskadre kojoj se poverava izvrenje nekog
naroitog zadatka; glavni brod trgovake
flote.
komodum (lat. commodum) prav. korist, dobit;
dobro,
blagodet;
udobnost;
komodum
posesionis (lat. commodum possessionis)
korist vezana sa posedovanjem neke stvari na
osnovu prava; komodum publikum (lat.
commodum
publicum)
opte
dobro;
komodum rep vendite (lat. commodum rei
venditae) pravo uivanja prodate stvari.
Komonvelt (engl. commonwealth zajednica)
zajednica koju sainjava Velika Britani-ja sa
svojim bivim kolonijama i domi-nionima,
sada samostalnim draveme; to je novi vid
meudravne organizacije najveeg dela
bive Britanske Imperije ustanovljen 1948.
godine.
komonicija (lat. commonitio) opominjanje,
podseanje, opomena.
komora (gr. kamara, lat. camera) svod; odaja
na svod, soba; organizacije nekih stalea
(advokatske, trgovake, itd.); ranije, u
nekim dravama, parlement ili dravna
blagajna; voj. eta s vozilima za snebde-venje
berbenih trupa; rud. podzemni prazni rudarski
prostori odeljeni monolitima rude koja se
kopa; znat. duplja u nekim organime tela
(modana, srana, ona, grkljanska komora);
opt. mrana komora, v. kamera opskura; up.
kamera.
komorna muzika v. kamerna muzika.
komot v. kamut.
komotan (lat. commodus) v. komodan.
komedija (lat. commotio) pokret, potres,
uzbuenje; med. jak unutranji potres, npr.
mozga. Ova se re kod nas esto pogreno
upotrebljava mesto komoditet.
kompakt
(lat.
compactum,
compacisci
sporazumeti se meusobnim ugovorom)
ugovor, sporazum, nagodbe; kompakti (lat.
sot-pacta) pl. teke ugovora.
kompaktan (lat. compactus, compingere
sastaviti, zbiti ) vrst, jeder, gust, zbijen,
jedinstven; jek, solidan.
kompaktat (lat. compacisci uglaviti) ugovor,
sporazum; poznat eki ili Preki sklopljen
izmeu husitskih utrakvista i izaslanika
sabora u Bazelu.
kompakcija (lat. compactio) sklop, zbije-nost,
jedrine.
kompanija (fr. compagnie, ital. compagnia)
drutvo, udruenje; trgovako drutvo; voj.
eta; kompanija.

kompanjo
n

442

kompanjon (fr. compagnon, ital. compagno)

trg. ortak, drug u nekom poslu; drug, pratilac,
saradnik; konpanjon.
komparabilan (lat. comparabilis) uporedljiv,
sravnjiv.
komparativ (lat. comparativus) gram. drugi
poredbeni stepen prideva (npr. lepi, bol>i
itd.).
komparativan (lat. comparativus) uporedni,
poredbeni.
komparator (lat. comparator) sravnjiva;
sprava za merenje veoma finih razlika u
duini.
komparapija (lat. comparatio) poreenje,
uporeivanje, sravnjivanje, sravnjenje, uporeenje; ret. figura kojoj je cilj da nam neto
uini poznatijim tim to e to nepoznato
uporediti sa neim njemu slinim a
poznatijim, npr.: Pree Milo preko pol>a
ravna, kao zezda preko neba sjajna"; gram.
poredba prideva.
komparent (lat. comparere pojaviti se,
predstati) prav. onaj koji predstaje sudu.
komparencija (lat. sotragege.nlat. sotrarentia) prav. predstajanje sudu.
komparzerija (ital. comparsa) v. komparserija.
komparirati (lat. comparare) l. uporeivati,
uporediti, sravniti, porediti, sra-vnjivati, ret.
praviti poreenje; gram. porediti prideve.
komparirati (lat. comparere) 2. pojaviti se pred
sudom, predstati sudu.
komparicija
(lat.
comparere,
nlat.
comparitio) prav. v. komparencija.
komparsa (ital. comparsa) v. komparserija.
komparserija (ital. comparsa) poz. lica koja u
pozoritu i filmu nastupaju kao neme figure,
statisti, figuranti; raspored i pojavljivanje
statista; komparzerija, komparsa.
kompartiment (ital. compartimento) pravilna
podela polja ili odeljaka; elezniki odeljak
(ili: kupe).
komparticija (nlat. compartitio) podela na
pravilne odeljke.
kompas (lat. sit, passus) sprava, u obliku
kutije, sa magnetnom iglom, slui za
odreivanje strana sveta (busola); fig.
snalaenje u neemu; pravilno opredeljivanje.
kompasija
(lat.
compassio)
samilost,
saaljenje, sauee.
kompaskuum
(lat.
compascuum)
prav.
zajednika paa.
kompateriitet (nlat. compaternitas) duhovno
srodstvo, kumstvo.
kompatibilan (nlat. compatibilis) saglasan,
saglaljiv, sloljiv, spojljiv, snoljiv;
pomirljiv.
kompatibilitet (nlat. compatibilitas) saglasnost,
saglaljivost,
sloljivost,
sno-ljivost;
pomirljivost; mogunost da jedno lice
istovremeno vri vie javnih poslova.

kompetovati

kompatriot (fr. compatriote) zemljak, sunarodnik.

kompaund-maina (eng. compound) teh. parna
maina sa kondenzatorom u kojoj mehanike
dejstvo pare poinje u jednoj manjoj stublini
(cilindru), a zavrava se u jednoj veoj
stublini.
kompendijum (lat. compendium) izvod, izvadak, kratka sadrina; udbenik u izvodu,
priruna knjiga, prirunik, podsetnik.
kompendiozan (lat. compendiosus) kratak,
saet, zbijen, u izvodu.
hompenzabilan (nlat. compensabilis) naknadljiv, odtetljiv.
kompevzator (nlat. compensator) onaj koji ili
ono to naknauje, naknadilac, na-knadilo,
regulator.
kompenzacija (lat. compensatio) naknada,
odteta, obeteenje; izravnanje, poravnavanje, zamena; fiz. izravnanje dejstva neega
to bi, inae, tetno delovalo; kompenzaciono klatno klatno udeeno tako da
usled temperaturskih promena ne menja svoju
duinu, pa stoga ni vreme klaenja; med.
prilagoavanje srca uticajima koji menjaju
krvotok.
kompenzirati (lat. compensare) naknaditi,
naknaivati, vratiti, izravnati, izrav-navati,
odtetiti; izravnati se, izravnava se,
poravnati se, poravnavati se, nagoditi se.
komperendinator (nlat. comperendinator)
prav. lice koje iznosi nove injenice da bi
izazvalo odlaganje presude.
komperendinacija (lat. comperendinatio)
prav, odlaganje za trei dan; pozivanje obeju
stranaka da treeg dana predstavu sudu;
obnavljanje spora.
komperendinirati (lat. comperendinare) prav.
odloiti rok predstajanja sudu za trei dan.
kompetent (lat. competens) suparnik, tak-mac,
satrailac, polaga prava na.
kompetentan (lat. competens) nadlean,
merodavan, formalno ili stvarno osposobljen (kvalifikovan) za neki posao, sposoban.
kompetencija (nlat. competentia) nadlenost,
merodavnost; sposobnost (ili: pozva-nost
sudije za suenje ili ocenjivanje; polje rada
(ili: podruje) nekog nadletva; takmienje
vie lica za neko mesto; ono to se ostavlja
duniku da bi mogao od toga da sivi; pitanje
kompetencije pitanje nadlenosti (npr. nekog
suda, nadletva itd.).
kompetirati v. kompetovati.
kompetitor (lat. competitor) v. kompetent.
kompeticija (nlat. competitio) polaganje
prava na, takmienje, suparnitvo.
kompetovati (lat. competere) pripadati po
pravu; biti u nadlenosti, spadati u
nadlenost; naticati se, takmiiti se za neko
mesto, zajedno s nekim teiti za im.

kompilator

443

kompilator (lat. compilator) sabira, pa-birar,

sastavl>a iz tuih knjiga.
kompilacija (lat. compilatio) delo sastavljeno
pabirenjem (ili: paletkovanjem), knjievni
pabirak (ili: paletak); sasta-vljanje dela
pabirenjem iz tuih knjiga; skupljanje,
pabirenje, palektovanje.
kompilirati (lat. compilare) skupljati (ili:
paletkovati, pabiriti), iz tuih dela.
kompilovati v. kompilirati.
kompjaevole (ital. compiacevole) muz. ljupko,
dopadljivo.
kompjuter (eng. computor) elektronska maina
za
raunanje,
elektronski
mozak";
kompjuter.
komplanabilan (nlat. complanabilis) mogu za
upravljanje, uravnjiv; koji se moe
izjednaiti, izjednaljiv.
komplanacija (lat. complanatio) mag. izraunavanje
povrja
neravnih
povrina;
uravnavanje, uravnjenje, npr. tvravskih
postrojenja.
komplanirati (lat. complanare) poravniti;
sravniti) uravnati, uravnavati, izravna-vati,
izravniti; fig. otkloniti, otklanja-ti tekoe.
kompleks (lat. complexus) gomila, masa koja
sainjava celinu, npr. kue, zemljite;
sloeno, sloenost; fil. sloen pojam; u
psihoanalizi: sadraji svesti, veinom
uvstveni (emocionalni), potisnuti te otuda
podsvesni, koji dovode do nenormal-nog
duevnog stanja.
kompleksan (lat. complexus) sloen, sastavljen
od delova povezanih meu sobom; zapleten;
mat. kompleksan broj (broj sastavljen od
realnih i imaginarnih veliina (npr. a+Lj, gde
je i imaginarna jedinica, tj!U^T, a a i b
realni brojevi.
kompleksija (lat. complexio) celokupnost,
ukupnost; sastav tela, sklop tela; boja lica,
izgled.
komplement (lat. complere dopuniti, sotplementum) dopuna, dodatak, popuna; gram.
dopuna, odredba; mat. ugao koji se dopunjuje
do 90 (up. suplement); med. serumska
materija koja ima sposobnost da unitava
bakterije ili da neutralie njihove otrove.
komplementan (lat. complementum) v. komplementaran.
komplementar (nlat. complementarius) trg.
zamenik, zastupnik, administrator trgovake
kue; v. pod komanditno drutvo.
komplementaran (nlat. complementarius) dopunski, koji dopunjuje, koji slui kao
dopuna ili dodatak (emu); komplementar-ne
boje dopunske boje, tj. one dve koje daju belu
boju kad se pomeaju u odreenom odnosu,
npr. uta i indigoplava boja (harmonine
boje); komplementarni dan dopunski dan
(29) u februaru svake pre-stupne godine.
komplot (lat. completus) celokupna dela jednog
pisca; svi brojevi (ili: sva godita)

kompozitoran

nekih novina (ili: nekog asopisa, neke

zbirke i sl.); sve to sainjava potpunost
knjinice, zbirke, trgovine, kue itd.
kompletan (lat. completus) potpun, celokupan,
sav, ceo; savren; popunjen, dovren.
kompletirati (fr. completer) popuniti, popunjavati, dopuniti, dopunjavati.
komplikacija (lat. complicatio savijanje,
smotavanje) nejasnost, zaplet, zapletenrst,
zamrenost; med. oboljenje koje se pojavljuje
u toku nekog drugog, ve izraenog
oboljenja, i time oteava bolesnikovo
stanje i remeti pravilan tok glavne bolesti;
psih. udruivanje izmeu neistovr-snih, po
kakvoi razliitih, elemenata (oseanja
razliitih ula) pri emu je jedan elemenat
(oseaj) preteak, tj. njega smo vie i jasnije
svesni nego ostalih.
komplikovati (lat. complicare) zaplesti, zapletati,
zamrsiti,
zamutiti,
zapetljati,
zapetljavati (neku stvar); zbog nespretnosti
uiniti jednu stvar tezgom no to bi trebalo;
komplikovati se zaplesti se, za-pletati se,
zapetljavati se; za bolest: poi na gore, biti
otean (drugom boleu); komplicirati.
komllimenat
(ital.
complimento,
fr.
compliment) izraz potovanja reima i
pokretima, naklon, poklon; laskava re;
kazati nekom komplimenat kazati nekom ono
to mu godi; praviti komplimente govoriti
laskave, udvarati se, estitati kome na emu.
komplimentirati (fr. complimenter) pozdraviti,
pozdravljali, pokloniti se, klanjati se;
estitati, pohvaliti, govoriti ljubazne rei.
komplipes delikti (nlat. complices delicti)
pl. prav. V. KOMPLICI.

komplici (lat. complex gen. complicis saveznik,

uesnik) pl. prav. sauesnici, pomagai,
sukrivci.
komplicirati (lat. complicare saviti, savi-jati,
sklopiti) v. komplikovati.
komplicitet
(nlat.
complicitas)
prav.
sauesnitvo, sauestvovanje, sauee.
komplot (fr. complot) zavera, tajni sporazum,
sprezanje vie osoba radi izvrenja nekog
zloina, udara, pobune.
komplotirati (fr. comploter) kovati zaveru,
skovati zaveru, snovati, spremati u potaji
(prevrat, udar i sl.).
kompozita (lat. composita) pl. od kompozi-tum.
kompozite (lat. compositae) pl. bog. glavoike,
mnogobrojna porodica biljaka sa sloenim
cvetovima (sa preko trinaest hiljada vrsta).
kompozitor (fr. compositeur) muz. v. kompo-nist.
kompozitoran (nlat. compositorius) muz. koji se
tie izrade muzikog dela, koji je u vezi
(ili: u odnosu) sa izradom muzikog dela.

kompozitum

444

kompozitum
(lat.
componere
sastaviti,
compositum) ono to je sastavljeno, od vie
delova, sloene; gran. sloena re, sloenica;
mikstum
kompozitum
(lat.
mixtum
compositum) uasna zbrka, straan darmar;
eko kompozito (lat. eh composito) prav. po
sporazumu, po pogodbi, po nagodbi.
kompozitora (lat. compositura) sklop, sastav,
leb za spajanje.
kompozicija (lat. compositio) sastavljanje,
sastav, sklop, sastavljanje delova u celinu; u
estetici: umetnika obrada jedne misli prema
zahtevima
i
zakonima
umet-nikog
prikazivanja; muz. pronalaenje i umetnika
izrada muzikog dela, muzike delo; slik.
delo, obino veih razmera, na kojem je
prikazano vie osoba i stvari, veto
povezanih u celinu; u najmoderni-jem
slikarstvu, tzv. apstraktnom: slika bez
ikakvog motiva, u kojoj je najglavnije
raspored boja; . naziv za razne metalne
slitine, legure; hen. jedinjenje, sjedinja-vanje;
sva kola (ili: svi vagoni) jednog voza.
komponenta (lat. componere sastaviti) sastavnica, sastojak, svaki sastavni deo jedne
celine; fiz. sastavnica (supr. rezul-tanta).
komponirati v. komponovati.
komponist(a) (lat. componere) sastavlja
muzikog dela; kompozitor.
komponovati (lat.
componere)
sastaviti,
sastavljati; izraditi plan za neko umetniko
delo i srediti njegove delove; muz. sastaviti
muzike delo; komponirati.
komportirati se (fr. se comporter) vladati se,
ponaati se; slagati se, snositi se.
komposesija
(nlat.
compossessio)
prav.
zajedniko imanje, zajedniki posed.
kompost (lat. compositum) meanac, meani
gnoj, meano gnojivo (ili: ubrivo, ubre),
naroito: meavina zemlje sa istrulelim
organskim materijama.
kompostirati (lat. compositum) ubriti meanim
ubretom (kompostom).
komposto (ital. composto) muz. sloene.
kompot (fr. compote, lat. compositum
sastavljeno, componere sastaviti, udesiti) voe
kuvano sa eerom.
komprador (port.) u Kini i nekim drugim
zemljama Istoka, posrednik, obino komisionar, koji posreduje u izvoznoj i uvoznoj
trgovini za raun inostranih firmi.
komlres (lat. compressa) med. obloga, zavoj od
vie puta presavijenog komada platna ili
gaze; kompresa.
kompresa (lat. compressa) med. v. kompres.
kompresan (lat. compressus) zgusnut, stisnut,
zbijen.
kompresibilan (nlat. compresibilis) sti-ljiv,
zgunjiv.
kompresibilitet (nlat. compressibilitas) fiz.
stiljivost, zgunjivost.

kompulzorij(um)

kompresivan (lat. comprimere stisnuti, nlat.

compressivus) stiskav, koji stiska, sabijan,
koji sabija, zbijajui.
kompresija (lat. compressio) pritisak; sabi-janje,
stiskanje, stezanje, zbijanje; fig. pri-nuivanje,
potitavanje, tlaenje; kompre-siona maina
sprava za zbijanje elasti-nih, naroito
gasovitih tela; kompresio-no ognjilo v.
pneumatino ognjilo.
kompresor (nlat. compressor) sabija, sabijalo, sprava za sabijanje (ili: zgunja-vanje)
vazduha ili gasova.
kompresorij(um) (nlat. compressorium) med.
hirurki instrumenat za vrenje pritiska na
krvne sudove; u mikroskopiji: aparat pomou
koga se predmet ispitivanja i posmatranja
uini tanjim i providnijim.
komprehevzibilan
(lat.
comprehensibilis)
pojmljiv, shvatljiv, razumljiv.
komprehenzivan
(nlat.
comprehensivus)
obuhvatan, koji obuhvata; shvatljiv, koji
shvata, koji pojima, koji razume.
komprehevzija (lat. comprehensio) shvatljivost, mo shvatanja, sposobnost pojimanja
(ili: shvatanja, razumevanja); shvatanje,
razumevanje.
komprimirati (lat. comprimere) sabiti, sa-bijati,
zbiti, zbijati, stisnuti, stiskati, zgunjava,
zgusnuti; fig. uguiti, ukrotiti, priguiti.
komprimovati v. komprimirati.
komprobacija (lat. comprobatio) priznanje,
priznavanje, odobrenje.
kompromis (lat. compromissum) sporazum,
poravnanje, nagodba; prav. u graanskoj parnici: sporazum stranaka koje su u sporu da e
se, izabravi sudiju spora (arbitra), pokoriti
njegovoj presudi.
kompromisar (nlat. compromissarius) prav.
izborni sudija.
kompromisor (nlat. compromissor) sajemac,
onaj koji jo sa jednim stoji za nekoga
dobar.
kompromitent (lat. compromittens) prav. onaj
koji pristaje da spor rei izborni sudija.
kompromitira (lat. compromittere) l. prav.
sporazumeti se da spor rei izborni sudija;
2. izloiti (ili: izlagati) neprilici ili
opasnosti, nahuditi (ili: huditi) ugledu ili
poverenju, dovesti (ili: dovoditi) u pitanje,
izneti (ili: iznositi) na rav glas, brukati,
obrukati.
kompromitovati v. kompromitirati.
komlulzacija (nlat. compulsatio) v. kompulzija.
kompulzija (nlat. compulsio) primoravanje,
prisiljavanje, prinuda, prisila.
kompulzor (nlat. compulsor) naplaivalac
(rauna, poreza i dr.).
kompulzoran (nlat. compulsorius) prinudan,
prisilan.
kompulzorij(um) (nlat. compulsorium) prav. akt
kojim vii sud nareuje niem da pohita sa
odlukom o nekoj stvari.

kompurgator

445

kompurgator (nlat. compurgator) prav. onaj

koji pod zakletvom jemi za neiju nevinost.
komputabilan (lat. computabilis) sraunljiv,
proraunljiv, izraunljiv.
komputacija (lat. computatio) izraunavanje;
prav. odreivanje stepena srodstva po
rimskom (civilna komputacija), ili po papskom pravu (kanonska komputacija).
komputirati (lat. computare) sraunata,
preraunato, zbrojiti.
kom si, kom sa (fr. comme ci, comme sa) i
ovako i onako, svakojako.
Komsomol (rus. Sokzz kommunistieskoi
molodei)
skraenica
za
Savez
komunistike
omladine",
omladinske
organizacije u Sovjetskom Savezu sa
zadatkom da vaspitava omladinu
smenu", kako kau boljevici u
marksistiko-ko-munistikom duhu.
komun (lat. communis) pr. opti, zajedniki,
javan.
komuna (fr. commune) optina, teritori-jalna
jedinica sa lokalnom samoupravom; graani
jedne optine; optinski dom; zajednica;
Pariske komuna socijalistika vladavina u
Parizu, ustanovljena 18. 1871; posle
estokih borbi uguena od versajske vlade u
maju iste godine.
komunaliziranje (lat. communalis) prelaenje
privatnih preduzea u optinske ruke (ili:
pod optinsku upravu).
komunalije (nlat. communalia) pl. optinske
stvari, optinski poslovi.
komunalni (lat. communalis) optinski, koji
pripada optini, koji se tie optine.
komunalni
sistem
upravno-teritorijalno
ureenje, u okviru ustavnih odredbi, koje se
zasniva na samoupravi komuna (optina) a
ostvaruje se u punoj samostalnosti optinskih
ustanova, organa i udruenja graana u
privrednoj, kulturnoj i drugim oblastima.
komunar (fr. communard) uesnik u Pari-skoj
komuni (1871).
komunizam (lat. communis) drutveni poredak
koji
istorijski
smenjuje
kapitalizam.
Besklasno drutvo na bazi visokog stupnja
proizvodnih snaga. U njemu su sva sredstva
za proizvodnju u direktom drutvenom
posedovanju. Proizvodnja je planska, pod
sveskom kontrolom drutva (proizvoai) i
slui njegovim raznovrsnim potrebama.
Razlikujemo niu i viu fazu komunizma.
Nia faza komunizma = socijalizam, jo ima
tragova prolosti, tj. kapitalizma. Sredstva za
proizvodnju
su
podrutvljena,
ali
nagraivanje se vri prema radu. Jo uvek
postoje izvesne klasne razlike. Nije uki-nuta
suprotnost umnog i fizikog rada. Postoje i
neke dravne funkcije. Via faza komunizma
se razvija na daljem stupnju ekonomskog
napredovanje drutva. U njemu se svi
(sposobni) bave proizvodnim

komunicirati

radom uz skraeno radno vreme. Prisva-janje

sredstava za potronju je prema potrebama
pojedinaca. Nema nikakvih klasa ni drave.
komunikabilan (nlat. communicabilis) saoptljiv, dostavljiv; spojljiv, saobraajne
spojljiv, koji se moe vezati, spojiti
(saobraajnom vezom).
komunikant (lat. communicans) u katolikoj
crkvi: priesnik, onaj koji prima priest.
komunikat (lat. communicatum) v. kominike.
komunikativan (nlat. communicativus) prenoljiv, koji se lako prenosi na drugoga;
saoptljiv, koji rado kazuje svoje misli
drugome, razgovoran; pristupaan.
komunikativnost (lat. communicare) pristupanost, vetina u optenju i sporazumevanju s ljudima.
komunikacija (lat. communicatio) saoptavanje, saoptenje; veza, ophoenje, optenje, dodir; saobraaj; saobraajnica; voj.
zatien pristup prednjim poloajima,
komunikaciona linija saobraajne linija.
komunikacio idiomatum (nlat. communicatio
idiomatum) teol. sjedinjenost svojstava
boanskih i oveanskih u Isusu Hristu.
komunio (lat. communio) zajednica, naroito
crkvena, verska; priest; vreme kad se
prieuje (u katolikoj crkvi); zajedniko
uee.
komunista)
(lat.
communis)
pristalica
komunizma; lan komunistike partije.
Komunistika
internacionala
internacionale.

v.

pod

Komunistiki manifest spis koji su 1848.

objavili,
po
nalogu
internacionalnog
Komunistikog saveza, Krl Marks i Fri-drih
Engels, u kojem su izloene osnove
komunizma. Sa genijalnom jasnoom izne-to
je u ovom delu novo shvatanje sveta,
dosledni i oblast drutvenog ivota obuhvatni
materijalizam,
dijalektika
kao
najmnogostranije i najdublje uenje o
razvoju, teorija klasne borbe i svetsko istorijske revolucionarne uloge proletarijata,
tvorca novoga, komunistikog drutva" (V.
I. Lenjin).
komunitet (lat. communitas) zajednica; smisao
za zajednicu; opte dobro.
komunice (lat. communis zajedniki) pl.
zajednike ispae (gore, ume i planine
jednoga plemena, sela ili zadruge). Svi
kojima one pripadaju imaju podjednako
pravo uivanja, ali ne mogu nijedan deo
otuiti.
komunicirati (lat. comunicare) pozajedni-iti,
pozajedniavati,
uiniti
zajednikim;
saoptiti, saoptava, objaviti, izneti (ili:
iznositi) na javnost; biti u vezi s kim,
dopisivati se, optiti; u katolikoj crkvi:
priesti se, prie-ivati se.

komutabilan

446

komutabilan (lat. commutabilis) zamenljiv,

promenljiv.
komutativni
ugovor
(lat.
commutare
promeniti) dvostrani ugovor zasnovan na
obavezi da ono to jedna strana daje
drugoj mora biti jednako onome to od nje
prima (npr. ugovor o kupoprodaji, zajmu,
zameni).
komutator (lat. commutare) fiz. prekida, sprava
kojom se vri naizmenino prekid i
ukljuenje elektrine struje u jednom kolu,
prema potrebi i automatski, odvo-enje
struje u drugo kolo, ili menjanje smera
struje; sprava kojom se otvara ili zatvara
galvanska struja i u zatvorenom luku po
volji obre; strujni menja, koji na dinamomaini naizmenino struje upravlja jednim
pravcem.
komutacija (lat. commutatio) menjanje, izmena,
promena, zamena; prav. zamenjivanje jedne
kazne drugom; lingv. metod isptivanja koji se
sastoji u tome da se pri izmenama na jednom
jezikom planu (nivou) javljaju neke izmene
na drugom jezikom planu; kat. zakon
komutacije: zbir (proizvod) ne menja vrednost
ako sabirci (inioci) promene mesta.
komutirati (lat. commutare) menjati, razmenite,
zameniti.
komfor (eng. comfort) ugodnost, udobnost;
konfor.
komfortabilan (eng. comfortable) ugodan,
udoban; konfortabilan.
komfortan (eng. comfort udobnost) v.
komfortabilan.
komforter (eng. comforter) ogrta za kiu.
komija (tur. kom?u) sused.
kon- (lat. sit, sop-) predmegak u sloeni-cama
sa znaenjem: s, sa.
konak (tur. konak od konmak odsesti, biti gost)
dvor, gospodski dvor, palata; put koji se
prevali za jedan dan; noite, prenoite.
kon alegreca (itzl. sop allegrezza) muz. sa
ivou, ivahno, sa veselou.
kon amareca (ital. sop amarezza) muz. sa
gorinom, tuno.
kon amore (ital. sop amore) muz. s ljubavlju,
radosno, sa zadovoljstvom.
kon anima (ital. sop anima) muz. sa izrazom
punim due.
konat (lat. conatus) pokuaj, namera; prav.
pokuaj nedozvoljene radnje.
konaturalitet (nlat. connaturalitas) prirodna
veza, srodnost po prirodi.
kon afeto (ital. sop affetto) v. afetuozo.
kon aditacione (ital. sop agitazione) muz. v.
aditato.
kon brio (ital. sop brio) muz. ivahno, burno,
vatreno.
konvalescent (lat. convalescens) bolesnik koji
je poeo da se oporavlja.
konvalescencija (lat. convalescentia) oporavljanje od bolesti, ozdravljenje.

konvencionalan

konvalescirati (lat. convalescere) opora-vljati

se, biti na putu ozdravljenja.
kon varijacioni (ital. sop variazioni) muz. sa
varijacijom, sa deliminim odstupanjima od
glavne teme.
konvejer (eng. conveyer, conveyor) ureaj,
beskrajna traka", koji slui za neprekidno
dodavanje proizvoda u fazi izrade od
jednog radnika do drugog; ureaj za prenos
tereta, transporter.
konveksan (lat. convexus) ispupen, soi-vast
(supr. konkavan).
konveksitet (lat. convexitas) ispupenost; (supr.
konkavitet).
konveks-konveks (lat. convexus) v. bikonveksan.
konveksno-konkavan (lat. convexus ispupen,
concavus izduben) ispupeno-iz-duben.
konvektor (lat. convectio) ureaj za grejanje
prostorija.
konvekcija (nlat. convectio) fiz. strujanje (up.
kondukcija, radijacija); meteor. strujanje toplog
vazduha od Zemlje uvis i njegovo meanje sa
gornjim, hladnijim vazduhom.
kon vol o ita (ital. sop velocita) muz. v. ve-loe.
konvenabilan (fr. convenable) zgodan, pogodak,
podesan, prikladan, povoljan.
konvenijencija (lat. convenientia) pristoj-nost,
uljudnost; ugodnost, udobnost, prijatnost;
podudaranje, slaganje, saglasnost, skladnost,
prikladnost, podesnost; voenje rauna i
imanje obzira prema onome to postoji, to
odgovara spoljanjim okolnostima (poloaju,
zvanju, imetku i dr.), obzir.
konvenirati (lat.
convenire) slagati se,
odgovarati; svideti se, dopadati se, goditi;
pristojiti, priliiti, biti u skladu sa interesima.
konvent (lat. conventus) sastanak, zbor,
skuptina, sabor (naroito kaluerski);
manastir, samostan; Konvent 1792. u
Francuskoj sazvana Ustavotvorna skuptina
Convention nationale.
konventual (nlat. conventualis) kaluer, monah;
naroito: katoliki kaluer koji pripada redu
sa blaim i slobodnijim propisima (za razliku
od opservanta).
konvencija (lat. conventio) sporazum (ili:
pogodba, ugovor) izmeu pojedinih drava
kojim se reguliu njihovi meusobni pravni,
politiki i ekonomski odnosi (knjievna,
vojnika, finansijska i dr.); sporazum,
dogovor; u Engleskoj: sastanak parlamenta u
vreme kad nema kralja; obiaj, primljene
pravilo, uobiajenost.
konvencionalan (lat. conventionalis) koji se
osniva na konvenciji, koji odgovara
sporazumu, sporazumni, ugovorni, dogovorni;
uobiajen, koji se dri primljenih navika ili
obiaja; konvencionalni braJgbrak koji je
sklopljen prema stalekim ili imovnim
obzirima, a ne prema naklono-

konvencionalna kazna

447

sti; konvencionalna la neistina prihvaena

po sporazumu.
konvencionalna kazna kazna kojom se neko
obavezuje da e platiti izvesnu sumu u
sluaju ako ne izvri, ili ne izvri kko
treba, neki posao.
konvergencija (nlat. convergentia) geom., fiz.
uzajamno
pribliavanje, sticanje; fig.
stremljenje (ili: tenja) istom cilju, slaganje.
konvergirati (nlat. convergere) priblia-vati se
uzajamno, sticati se (u istoj taki); fig.
stremiti (ili: teiti) istom cilju; pr.
konvergentan.
konvergovati v. konvergirati.
konverza (lat. conversa) v. konvertirati.
konverzatorij(um) (nlat. conversatorium) soba
za razgovor; drutvo za zabavu koja se
sastoji u razgovoru.
konverzacija (lat. conversatio) razgovor,
razgovaranje, zabavljanje ili uenje stranog
jezika razgovorom.
konverzacioni leksikon veliki enciklope-dijski
stvarni renik, koji obrauje, al-fabetskim
(azbunim, abecednim) redom, predmete koji
se u ophoenju pojavljuju (naroito su poznati
veliki nemaki konverzacioni leksikoni
Brokhausov i Majerov).
konverzija (lat. conversio) okretanje, obrtanje,
promena, pretvaranje; trg. promena interesne
stope, pretvaranje jednog duga u drugi sa
povoljnijim
uslovima;
preo-braanje;
preobraanje
u
veru,
prevera-vanje,
preverenje; fil. logika konverzija obrtanje
jednog suda, tj. kad suojekat i predikat
promene svoja mesta (up. kon-trapozicija);
prav. pretvaranje Jednog pravnog odnosa u
drukiji, npr. zakupa u najam.
konverzirati (lat. conversari) razgovarati,
zabavljati se razgovorom; uiti strani jezik
razgovorom.
konverzus (lat. conversus) v. konvertit.
konverter (lat. convertere okretati, pretvarati) 1.
tehnol. aparat za preiavanje rastopljenog
metala oksidacijom; 2. TV adapter koji
omoguava primanje frek-ventnog podruja
za koje televizor nije bio prvobitno
konstruisan; 3. el. menja; konvertor.
konvertibilan (nlat. convertibilis) pretvor-ljiv,
preobratljiv.
konvertibilnost (lat. convertere okretati,
pretvarati) preobratljivost, pretvorlji-vost,
promenljivost (u).
konvertiplan (eng. convertiplane) avion sa
rotorom, kombinacija helikopteri i aviona.
konvertirati (lat. convertere) preobraziti,
preobraati, preobratiti, pretvoriti, promeniti
(u); preveriti, preveravati, preobratiti, prevesti
u drugu veru; fin. pretvoriti (ili: pretvarati)
jedan dug u drugi pod povoljnijim uslovima
po dunika.

kongelacije

konvertit (ital. convertito) preverenik, onaj koji

je preao iz jedne vere u drugu, preobraeni;
konzervus.
konvertita (ital. convertita) preverenica,
preobraenica, ona koja je prela u drugu
veru, preobraena; konverza.
kon viveca (ital. con vivezza) muz. ivahno, ivo.
konvivij(um) (lat. convivium) gozba, ast,
goenje.
kon vigore (ital. con vigore) muz. krepko,
ivahno, snano, izrazito.
konvikt (lat. convictus) zavod u kome stanuju
studenti katolike teologije ili aci uopte;
takoe: ustanova u kojoj se aci hrane
besplatno ili uz znatan popust.
konviktorij(um) (nlat. convictorium) zajednika
trpezarija.
konviktorist(a) (lat. convictus) pitomac konvikta.
konvikcija (lat. convictio, convincere) prav.
uverenje, ubeenje, dokaz.
konvincirati (lat. convinecere) prav. ubediti,
uveriti, dokazati.
konvoj (fr. convoi pratnja) voj. grupa trgovakih
ili transportnih brodova sa pratnjom jedinica
ratnih brodova (radi zatite od napada
neprijateljskih podmornica i aviona); grupa
vozila koja se kree pod zatitom oruane
pratnje; svaka oruana pratnja kojoj je
zadatak zatita.
konvokacija (lat. convocatio) sazivanje, sa-ziv;
prav. pozivanje poverilaca.
konvolatilizacija (nlat. convolatilisatio) hen.
saisparavanje, pretvaranje u paru zajedno sa
drugim tenostima.
konvolvulus (lat. convolvulus) bog. poponac, s
lak; med. zapletenost creva.
konvolut (lat. convolvere smetati, skotura-ti,
convolutim) smotak akata; sveska za akta
(ili: spise).
konvoluta (nlat. convoluta) apx. zavojica na
jonskom kapitlu.
konvolucija (nlat. convolutio) med. umotavanje.
konvocirati (lat. convocare) sazvati, sazi-vati.
konvulzibilitet (nlat. convulsibilitas) med.
trzavost, trzanje miia.
konvulzivan (lat. convulsus, nlat. convul-sivus)
med. grevit, praen grevima; koji izaziva
greve (ili: trzaje).
konvulzija (lat. convulsio, convellere) med.
grenje, grevi, trzanje; fig. trzavica; pokret,
potres.
konvulzionar (nlat. convulsionarius) med.
onaj koji boluje od grenja, trzanja miia;
takoe: kveker.
kongelativan (nlat. congelativus) koji izaziva
smrzavanje, koji smrzava.
koigelacija (lat. congelatio) smrzavanje,
smrznue, sleavanje, sleenje; smrznue,
smrznutost, sleenje, sleenost; stvrdnjavanje, zgruavanje.

kongelirati

448

kongelirati (lat. congelare) smrznuti, smrzavati;

zgusnuti, zgunjava; zgruati, usiriti.
kongenerian (lat. congener, genus rod) jednorodan, istorodan, istovrsan.
kongenijalan (nlat. congenialis) duhovno srodan, srodan po duhu.
kongenijalitet (nlat. congenialitas) srodnost po
duhu, duhovna srodnost.
kongenijalnost v. kongenijalitet.
kongenitalan (lat. congenitus, nlat. sopgenitalis) uroen, koji postoji od samog
roenja, npr. neka bolest (mana srca).
kongerirati (lat. congerere) snositi, zgrta-ti,
nagonilavati; up. kongestija.
kongestivan (nlat. congestivus) koji izaziva
navalu krvi, koji potie od navale krvi.
kongestija (lat. congestio) ned. navala krvi ili
sokova, prepunjavanje jednog organa krvlju,
podilaenje krvi.
konglobacija (lat. conglobatio) zgrtanje, gomilanje; ret. gomilanje dokaza.
konglobirati (lat. conglobare) gomilati, nagomilavati; ugrudvati, ugrudvavati.
konglomerat (lat. conglomerare zgomilati, zbiti)
geol. gromaa, slepljevina (kad se kakvim
lepkom slepi krupan reni, jezer-ski ili morski
ljunak ili valuci); fig. prenatrpanost,
meavina svega i svaega.
konglomeracija (lat. conglomeratio) gomilanje,
nagomilavanje, slepljivanje; spajanje svega i
svaega.
konglomerirati (lat. conglomerare) zgrudva-ti,
nagomilati, skupiti, slepiti.
konglutinantan (lat. conglutinans) lepljiv,
slepljiv.
konglutinancia (lat. conglutinantia) pl. farh. v.
koletika.
konglutinat (lat. conglutinatum) neto slepljeno; min. nekristalisan kamen slepljen
nekom masom.
konglutinacija (lat. conglutinatio) slepljivanje,
slepljenje;
zgunjavanje,
zgrua-vanje,
usiravanje.
konglutinirati (ital. conglutinare) lepiti, slepiti;
zgusnuti, zgunjavati.
kon
granita
(ital.
con
gravlta)
iuz.
dostojanstveno, sa dostojanstvom.
kongratulacija (lat. congratulatio) v. gratulant ja.
kongratulirati (lat. congratular) v. gratuli-rati.
kon gracija (ital. con grazia) muz. ljupko,
umilno.
kongregati (nlat. congregatum) pl. min. nekristalisano kamenje koje se samo sobom, bez
neke naroito lepljive materije, slabo odrava
u vezi.
kongregacija
(lat.
congregatio)
verske
udruenje, zajednica, bratstvo; udrui-vanje
vie manastira istoga reda u organizovanu
celinu; skuptina kardinala; naziv jedanaest
administrativnih
odeljenja
kardinalskog
kolegijuma u Rimu (inkvizicija, propaganda
vere itd.).

kondsnzativan

kongregacionalisti (lat. congregatio) pl. lanovi

verske partije u Engleskoj koji priznaju kao
jedini izvor vere Sv. pismo, odbacuju svaku
simbolinu versku formu, ne priznaju nikakve
verske
poglavare
(biskupe,
papu);
independenti.
kongregacionisti (lat. congregatio) pl. lanovi
jedne verske kongregacije, naroito jezuitske.
kongregirati (lat. congregare) sabrati, udruiti,
sjediniti, skupiti.
kongres (lat. congressus) skuptina, skup, zbor,
sastanak radi dogovaranja i savetovanja o
zajednikim poslovima; naroito: sastanak
punomoenika vie drava (npr. Pariski,
Beki kongres); skuptina lanova istog
stalea i iste struke (pro-fesorski, uiteljski,
geografski itd. kongres) ili istih naela
(partijski kongres); u SAD: zakonodavna
skuptina narodnih poslanika.
kongresija (lat. congressio) sastajanje, sastanak.
kongresist (lat. congressus) lan kongresa,
uesnik u kongresu.
kongruentan (lat. congruens) saglasan, jednak,
podudaran; mat. podudaran, jednak i slian,
istog oblika i jednake povrine.
kongruentnost (lat. congruere) v. kongruen-cija.
kongruencija (lat. congruentia) saglasnost,
slaganje; podudarnost, slinost i jednakost;
istovetnost oblika i jednakost povrina;
kongruentnost.
kongruirati (lat. congruere) biti saglasan, slagati
se; podudarati se, poklapati se, biti slian i
jednak.
kongruitet
(nlat.
congruitas)
saglasnost,
slaganje, potpuna jednakost.
kon gusto (ital. con gusto) muz. v. gustozo.
kondebitor (lat. condebitor) prav. sadunik.
kondemnat (lat. condemnare osuditi, sopdemnatus) prav. osuenik.
kondemnator (lat. condemnator) prav, onaj
koji izdejstvuje donoenje presude, tui-lac.
kondemnatoran (nlat. condemnatorius) prav.
osudni, kazneni; kondemnatorna presuda
(nlat. sententia condemnatoria) osudna
presuda, ona koju izrie sud kad nae da je
osuenik kriv za delo za koje se optuuje.
kondemnacija
(lat.
condemnare
osuditi,
condemnatio) prav. osuda, kazna.
kondenzabilan (nlat. condensabilis) koji se
moe zgusnuti, zgunjiv.
kondenzabilitet
(nlat.
condensabilitas)
mogunost zgunjavanja, zgunjivost.
kondenzans (lat. condensans) sredstvo za
zgunjavanje; pl. kondenzaciJa.
kondenzancia (lat. condensantia) pl. v.
kondenzans.
kondenzat (lat. condensare zgusnuti) fiz. tenost
nastala kondenzacijom neke pare.
kondenzativan (nlat. condensativus) zgunjavan, koji zgunjava, zgunjavajui.

kondenzator

449

kondenzator (nlat. condensator) fiz. zgunji-va,

skuplja; elektrini kondenzator dve metalne
ploe, razdvojene slojem od materijala koji ne
provodi elektricitet, die-lektrikuma (vazduh,
staklo, porcelan, pa-rafin i dr.), od kojih je
jedna vezana s izvorom elektriciteta a druga
sa zemljom (slui za nagomilavanje
elektriciteta u veoj koliini no to bi se to
moglo postii samo sa jednom ploom); kod
par-nih maina: sud s vodom u kome se
zgunjava izraena para iz stubline, cilin-dra;
kod pei za topljenje: sprava za zgunjavanje tenih supstanci.
kondenzacija (lat. condensatio) fiz. zgunjavanje, pretvaranje pare u tenost putem
rashlaivanja
ili
pritiska;
elektrina
kondenzacija zgunjavanje, nagomilavanje
elektriciteta
pomou
elektrinog
kondenzatora, lajdenske boce itd.; zbijanje,
saimanje.
kondenzirati (lat. condensare) zgusnuti, zgupgnjavati; zbiti, zbijati, skupljati; fig. saeti,
saimati.
kondenzitet (nlat. condensitas) gustoa, zgusnutost.
kondenzovati v. kondenzirati.
kondenzor (lat. condensor) aparat za osvetljavanje
objekte
posmatranja
(kod
mikroskope i projekcionog aparata); opt. soivo
sabiraa, sakupljaa.
kondikcija (lat. condictio) otkazivanje, otkaz;
prav. zahtev za povraa] stvari koja nam
pripada ili prava koje nam pripada; svaka
lina tuba uopte.
kon dilienca (ital. con diligenza) .itz. paljivo,
briljivo.
kondilom (gr. kcndylos) ked. guta, guka,
izrataj, bradavica; prid. kondilomatozan.
kondilus (gr. kondylos) znat. zglob, zglavak,
ukalj.
kondirektor (nlat. condirector) saupravnik.
konditor (lat. condere osnovati, conditor) l.
osniva, tvorac.
konditor (lat. condire zainiti; ukusno zgo-toviti,
conditor) 2. poslastiar; luksuzni pekar.
konditoraj (lat. condire zainiti; ukusno
zgotoviti)
poslastiarnica;
radnja
sa
luksuznim pecivom.
konditum (lat. condire, conditum) farm.
pomeano, zainjeno eerom.
kondicija (lat. conditio) uslov; stanje, okolnost;
sluba, poloaj, nametenje; mesto koje se
dobiva pod izvesnim uslovima; privatno
pouavanje aka, davanje privatnih asova
acima; biti u kondiciji sp. biti u dobrom
(ili: povoljnom) stanju (rva, bokser,
teniser, fudbaler, veba na spravama,
trkaki konj i dr.).
kondicional (lat. conditionalis) gram. pogod-beni
nain (kod glagola), npr.: Putovao bih, kad
bih mogao.
kondicionalan (lat. conditionalis) uslovan,
pogodbeni; gran. kondicionalna ili pogod29 Leksikon

konduit-lista

bena reenica ona koja kazuje pogodbu ili

uslov pod kojim se vri ili bi se vrila radnja
glavne reenice, npr.: Pomogao bih ti kad
(ako) bih mogao.
kondicionalizam (lat. condicio) fil. uenje po
kojem pojam uzroka treba zameniti
pojmom uslova.
kondicionirati
(lat.
conditio)
usloviti,
uslovljavati; biti u nekoj slubi, zauzi-mati
neko mesto; biti dobro kondicioni-ran (fr.
conditionne) biti dobro ouvan, u dobrom
stanju; kondicionirana menica uslovna
menica.
kondicio sine kva non (lat. conditio ine qua
pop) uslov bez koga se neto ne moe
zamisliti
ili
izvriti,
tj.
neminovan,
neophodan, nuan, apsolutan uslov.
kondicirati (lat. condicere) prav. tuiti, sudskim
putem zahtevati vraanje neke stvari ili
prava.
kondolencija (lat. condolentia) sauee,
saaljenje; izjava sauee.
kondolirati
(lat.
condolere)
saaljevati,
uestvovati u ujoj alosti; izjaviti (ili:
izjavljivati) sauee.
kon dolore (ital. con dolore) muz. s bolom,
tuno, alosno.
kon doleca (ital. con dolcezza) muz. ljupko,
umilno, slatko.
kondom (fr. condom) kouljice, navlaka od
gume ili ribljeg mehura koja se navlai na
muki spolni organ radi predohrane od
zaraze i zatrudnjavanja, nazvana po
pronalazau, engleskom lekaru Conton-y; up.
prezervativ.
kondominat (nlat. condominatum) zajednika
vladavina vie lica nekom zemljom; imanje
sa vie gospodara.
kondominij(um)
(nlat.
condominium)
zajedniko vladanje vie drava nekom teritorijom,
saposedovanje,
zajedniko
vlasnitvo, suvlasnitvo.
kondominus (nlat. condominus) saposednik,
suvlasnik.
kondonacija (lat. condanatio) prav. poklanjanje, darivanje; oproptgenje.
kondor (tl. condor) zool. najvei junoameriki sup, leinar.
kondota (ital. condotta) pratnja, sprovo-enje;
trg. otpremanje, odailjanje robe.
kondotjeri (ital. condotieri) pl. voe najamnikih trupa u XIV i XV v., koji su u Italiji
esto bili veoma moni; avanturisti.
konduita (fr. conduite, lat. conducere)
vladanje, ponaanje (naroito u slubi);
ophoenje, nain ivota; svedodba o
ponaanju.
konduit-lista (fr. conduite, nem. Liste) lista u
koju pretpostavljeni belee kvali-fikacije,
zasluge, radnu sposobnost i ponaanje
slubenika (inovnika) ili oficira.

kondukter

450

kondukter (fr. conducteur) voa, pratilac,

sprovodnik (voza, tramvaja, pote, broda
itd.); nadzornik, upravnik radova.
konduktibilan (nlat. conductibilis) provod-ljiv,
koji se moe rasprostreti ili iriti
provoenjem, sprovodljiv.
konduktibilitet (nlat. conductibilitas) provodljivost, mogunost provoenja.
konduktor (lat. conductor) prav. zakupac; fiz.
provodnik (elektriciteta, toplote itd.), tvar (ili:
graa, supstanca) koja ima svojstvo da
provodi elektricitet, toplotu itd., tj. da se
kroz nju prostire toplota itd. od sloja do sloja
(up. konvekcija, radijacija); naziv za jedan
deo maine za proizvoenje elektriciteta
trenjem koji skuplja elektricitet; gromovod na
zgradama; med. hirurki instrumenat pomou
koga se unosi neki drugi instrumenat u
organe, uplja sonda; takoe: osoba koja
prenosi bolest u prikrivenom stanju.
kondukcija (lat. conductio) u rimskom pravu:
davanje u zakup, iznajmljivanje; fiz. provoenje (toplote, elektriciteta, itd.), pro-stiranje
od sloja do sloja ili od delia do delia; up.
konvekcija, radijacija.
kondurango-kora med. kora biljke gonolobus
condurango, koja se upotrebljava kao lek
protiv raka.
konducirati (lat. conducere) voditi; spro-voditi,
pratiti; provoditi; prav. najmiti, zakupiti.
koneks (lat. connexus) spoj, tesna veza.
koneksa (lat. soppeha) pl. spojene stvari, stvari
koje su u meusobnoj vezi.
koneksija (lat. connexio) veza, tesna veza;
uticajno poznanstvo.
konektiv (nlat. connectivum) bog. veza,
produetak pranikog nita izmeu pranikih kesica.
konektirati (lat. connectere) svezati, spojiti,
skopati; biti spojen, biti vezan, biti u vezi.
kon espresione (ital. con espressione) uz. sa
izrazom, izrazito.
konetabl (fr. connetable) maral, nekadanji
glavni zapovednik vojske u Francuskoj;
takoe kao nasledna poasna titula; u
Engleskoj; policijski slubenik, kon-stabler.
konz ... rei kojih nema ovde treba traiti pod
kons. 1.1.
konzerva (fr. conserve, ital. conserva) naroito
spremljene i od kvarenja osigurane ivotne
namirnice (voe, povre, ribe, meso) u
limenim, dobro zatvorenim i zalemljenim
kutijama ili bocama, turi-ja; voj. spoljanje
utvrenje ispred velikog utvrenja.
konzervabilan (nlat. conservabilis) sauv-ljiv,
odrljiv, koji se moe sauvati, odrati.
konzervativan (nlat. conservativus)
koji
odrava, koji uva ono to se zateklo, koji
je protivan novotarijama, naroito u

konzistorija

politikom ivotu, staromodan, zastareo; supr.

liberalan.
konzervativac (nlat. conservativus) ovek
konzervativnih pogleda i shvatanja; lan
konzervativne stranke; supr. liberal.
konzervativizam (lat. conservare sauvati,
odrati) pravac miljenja i tenja onih koji
ele da se odrava i uva staro, ono to se
zateklo i nasledilo (u privatnom, drutvenom,
politikom itd. ivotu).
konzervator (lat. conservator) nadzornik,
uvar; onaj koji odrava u redu umetnike
stvari, starine, naune zbirke i sl.
konzervatorij(um) (nlat. conservatorium) visoka
muzika kola (u rangu fakulteta), zavod za
negovanje dobre muzike; kua u kojoj se
uvaju biljke od zimske hladnoe, zimska
bata.
konzervatorist(a) (nlat. conservatorium) ak
visoke muzike kole; fig. ovek visoke
muzike kulture.
konzervacija (lat. conservatio) l. odravanje,
odranje, uvanje; princip konzer-vacije
energije naelo odranja energije; 2.
spremanje
hrane
biljne
i
ivotinjske
(suenjem, salamurom, dimljenjem, toplotom, hladnoom i hemikalijama), tako da se
moe sauvati od kvarenja due vremena.
konzerviran! (lat. conservare) uvati, ou-vati,
sauvati, odrati; metati u turiju, praviti
konzerve; prid. konzerviran.
konzervisati v. konzervirati.
konzilijar (lat. consiliarius) venik, savetnik;
savetodavac; naroito: savetodavni lekar koji
vai kao autoritet u svojoj struci.
konzilij(um) (lat. consilium) savet, predlog;
savetovanje, veanje.
konzilijum abeundi (lat. consilium abeundi)
savet aku da napusti kolu (zbog slabog
uenja ili krivice), neto blaa vrsta
relegacije.
konzilijum medikum (lat. consilium medicum) lekarski savet, lekarske miljenje.
konzilirati (lat. consiliar) veati, savetovati se;
davati savet, savetovati; udaljiti od kole.
konzistentan (lat. consistens) vrst, gust, jedar
(npr. konzistentna mast); fig. stalan, postojan,
odrljiv.
konzistencija (nlat. consistentia) vrstoa,
gustoa, slabija ili jaa povezanost sastojaka,
trajnost; fig. stalnost, postoja-nost.
konzistirati (lat. consistere) istrajati, biti
istrajan, odrati se, ostati (ili: ostajati) pri
emu.
konzistorija (lat. consistorium) kod Rimljana:
carski savet; mesto gde se taj savet sastajao;
kod pravoslavnih: duhovni sud, pomoni
organ eparhijskih episkopa pri vrenju
njihove sudske vlasti; kod katolika: skuptina
biskupovih pomonih organa, skuptina
kardinala pod pred-

451
sednitvom pape; kod protestanata: crkvena
vlast; pr. konzistorijalan.
konzola v. konsola.
konzorcij(um) (lat. consortium) v. konsorcijum.
konzul (lat. consul) u starorimskoj republi-ci:
titula dvojice najviih slubenika koji,
zajedno sa senatom, upravl>ahu dravom;
naziv tri najvia funkcionera u Francuskoj
Republici (17991804); danas: slubenik
koji u inostranstvu zastupa trgovake i
privredne interese svoje drave i njenih
podanika, a katkad mu se poverava i
diplomatska funkcija (po rangu se dele na:
generalne konzule, konzule, vice-konzule i
konzulske agente.
konzulat (lat. consulatus) dostojanstvo i
zvanje konzula; nadlenost konzula; predstavnitvo jedne drave u raznim mestima
druge kojemu je na elu konzul; kancelarija
konzula.
konzulsnt
(lat.
consulens)
savetodavac,
branilac, zastupnik; pravni savetnik.
konzulirati (lat. consulere) savetovati se, pitati
za savet.
konzult (lat. consultum) odluka, reenje; pravio
miljenje.
konzulta (ital., p. consulta) savetodavna
skuptina; dravni savet u Italiji i paniji.
konzultativan (nlat. consultativus) savetoda-van.
konzultator (nlat. consultator) onaj koji trai
savet za to ili za miljenje o emu.
konzultacija (lat. consultatio) v. konsulta-cija.
konzultirati (lat. consultare) v. konsulti-rati.
konzultovati v. konsultovati.
konzultor v. konsultor.
konzum (lat. consumere troiti, potroiti)
potronja, troenje, proa.
konzument (lat. consumere) potroa, naroito
ivotnih namirnice i robe (supr. producent).
konzumirati (lat. consumere) troiti, potroiti;
jesti.
konzumtibilije (nlat. consumtibilia) pl. roba koja
se troi, naroito koja je za jelo, ivotne
namirnice.
konzumtivan (nlat. consumtivus) koji troi,
nagrizan, koji nagriza, koji unitava.
konzumtor (lat. consumtor) potroa.
konzumcija (lat. consumtio) trg. troenje,
potronja, npr. ivotnih namirnice; med.
troenje tkiva, slabl>enje, suenje, su-ica.
koniin (gr. koneion kukuta) hem. tenost bez
boje, neprijatna i omamljiva mirisa, nalazi se
u kukuti, veoma otrovan alkaloid (otrov
kojim su otrovali Sokrata); ciku-tin.
konimetar (gr. konos kupa, metron mera)
sprava za merenje kupa.

kon]unktiv

konioza (gr. konis prah) med. oboljenje koje

nastaje usled udisanja raznih vrsta praha
(ugljenog, krenog, bakarnog, eleznog i
DR-)konifere (gr. konos iarka, lat. ferre nositi,
proizvoditi) pl. bog. etinari, npr. bor, omorike,
jela, smra itd.
konicitet (gr. konos kupa) kupastost; kosina,
nagnutost.
konian (gr. konos) kupast, unast, u obliku
kupe;
konana
refrakcija
prelamanje
svetlosnog zraka u kupast snop; konano
ogledalo kupasto ogledalo.
konjektansa (lat. conjicere, conjectanea) pl.
zbirka napomena, zapaanja, trenutnih
desetaka i slino.
konjektura (lat. conjectura) nasluivanje,
nagaanje, pretpostavka, verovatnoe; nain
itanje starih pisaca koji se oslanja na
pretpostevke i nagaanja.
konjekturalan (lat. conjecturalis) koji se
osniva na nagaanjima, nasluivanjima,
pretpostavkama.
konjekturalizam (lat. conjectura nasluivanje)
fil. uenje Nikole Kuzanuse (Kuzan-skog,
14011464), po kojem je, s obzirom na
nedovoljnost naega saznanja, sve nae
znanje samo nasluivanje i nagaanje
beskrajne istine.
konjekturirati (lat. conjectura) negeeti,
pretpostavljati.
konjicirati (lat. conjicere) nageati, praviti
verovatne
zakljuke;
objanjavati
(ili:
popravljati, utvrivati, postavljati) verovatne
varijacije nekog teksta.
konjugalan (lat. conjugalis) brani, koji se tie
braka; supruniki.
konjugata (lat. conjugata linea) znat. mali
prenik zdelice (karlice).
konjugacija (lat. conjugatio spajanje) gram.
promena glagola po licu, broju, vremenu,
nainu i rodu; bog., zool. sljubljivanje (kod
izvesnih alga i jednoelinih ivotinja
jednostavan spolni proces koji se sastoji u
stapanju dveju elija).
konjugijum (lat. conjugium) brak.
konjugirati (lat. conjugare) v. konjugovati.
konjugicidijum (nlat. conjugicidium) prav.
ubistvo branog druga.
konjugovati (lat. conjugare spregnuti, spre-zati,
spojiti, stajati) gram. menjati glago-le; geom.
konjugovani prenici spregnuti prenici
(jednog kupinog preseka): dva prenika takva
da je svaki paralelan sa dirkom na kraju
drugoga; fiz. konjugovana ogledala spregnuta
ogledala: dva parabol-na ogledala postavljena
tako jedno prema drugom da se toplotni ili
svetlosni zraci koji polaze iz ie jednoga od
njih odbijaju paralelne ka drugom, pa odatle
u njegovu iu.
konjugirati (lat. conjugere) vezati, spojiti,
sjediniti, dodati.
konjunktiv (lat. conjunctivus) gram. zavisni
nain u glagolskoj promeni kojim se iska-

konjunktiva

452

zuje radnja koja se pretpostavlja (u grkoj,

latinskoj, francuskoj i nemakoj grama-tici).
konjunktiva (lat. conjunctiva) znat. veznica onih
kapaka, venjaa, sluzokona opna koja
vezuje onu jabuicu sa kapcima i oblae
njihovu unutarnju stranu, kao i jedan deo
one jabuice.
konjunktivan (lat. conjunctivus) gram. koji se tie
konjunktiva, koji stoji u konjunkti-vu,
uslovljen; spoj ni, vezivni.
konjunktivitis (lat. conjunctiva veznica onih
kapaka) med. zapaljenje onih kapaka; v.
konjunktiva.
konjunktivni sudovi log. sudovi sa jednim
subjektom (S) i sa vie predikata (Pi, P2, RZ . .
.), npr.: Godinja doba su prolee, leto, jesen
i zima.
konjunktura (nlat. conjunctura) sticaj zgodnih
prilika, okolnost, prilika; trg. izgled na
povoljnu ponudu i tranju robe koji se prua
ili ukazuje poslovnim pre-duzeima.
konjunkcija
(lat.
conjunctio)
stajanje,
zdruenje; gram. veznik, svezica (a, i, ali, jer);
astr. poloaj dva nebeska tela koja se,
posmatrana sa Zemlje, nalaze u istom
pravcu sa iste strane (supr. opozicija);
povoljan ili nepovoljan sticaj okolnosti
(=konstelacija), naroito u politici i na berzi.
konjurant (lat. conjurans) zaverenik, urot-nik.
konjurat (lat. conjuratus) v. konjurant.
konjuracija (lat. conjuratio) zavera, urota.
konkavan (lat. concavus) izduben, uduben
(supr. konveksan); konkavnom se naziva
unutranja strana jedne krive linije i povrine;
konkavno soivo opt. izdubeno soivo.
konkavitet (lat. concavitas) izdubenost, udubenost, ugnutost.
konkavno-konveksan (lat. concavus, conve-xus)
opt. izdubeno-ispupen.
konkavno-konkavan (lat. concavus) opt. dvoguboizduben, ugnut s obe strane.
konkameracije (lat. concameratio) pl. odelj-ci,
pregrade, odeljenja, komore.
konkatenacija (lat. concatenatio) povezanost,
vezivanje (lancima).
konkauze (lat. concausae) pl. fil. sauzroci,
sporedni uzroci, tj. oni koji deluju zajedno sa
glavnim uzrokom.
konkvistadori (p. conquistadores) pl. pogrean
izgovor, v. konkistadori.
konkista (p. conquista osvojenje) period prvih
otkria u Americi.
konkistadori (p. conquistadores) osvajai; u
nekadanjim
panskim
i
portugalskim
posedima Srednje i June Amerike: osvajai
zemlje i njihovi potomci, koje je dvor
nagraivao plemikim titulama i velikim
imanjima; fig. zavojevai, osvajai, pustolovi.

konkordirati

konklave (lat. conclave) zakljuana odaja",

kardinalska skuptina za biranje pape; tajna
zakljuana dvornice u kojoj se vri izbor pape
(ranije u Kvirinalu, zatim u Vatikanu).
konklavist(a) (lat. conclave) lice dodeljeno
kardinalu (sluga, lekar) za vreme biranja
pape, koje ne moe napustiti konklave dok se
izbor ne izvri.
konklamacija (lat. conclamatio) vikanje, vika;
klicanje.
konkludirati (lat. concludere) log. zakljui-vati,
zakljuiti, izvoditi (ili: izvesti) zakljuak.
konkluzivan (nlat. conclusivus) zakljuni, koji
sadri zakljuak, zavrni; gram. kon-kluzivne
ili zakljuke reenice nezavi-sne reenice od
kojih se druga javlja kao zakljuak prve, npr.:
nisi uio, dakle ne moe ni znati.
konkluzio (lat. conclusio) log. zakljuak, logiki
akt miljenja gde se izvodi sud iz jednog suda
ili vie sudova (premisa). Ako se izvodi iz
jednog suda, onda je neposredan, a ako se
izvodi iz dva suda ili vie sudova, onda je
posredni zakljuak ili silogizam; ret. zakljuak,
zavretak govora.
konkluzum (lat. conclusum) ono to je odlueno,
odluka, reenje, zakljuak.
konkokcija (lat. concoquere skuvati, svariti)
varenje, kuvanje, prekuvavanje (hrane u
elucu).
konkomisar (nlat. concomissarius) prav. saopunomoenik.
konkomitantan (lat. concomitari pratiti) koji
prati, koji sadejstvuje, koji se pojavljuje
istovremeno.
konkomitirati
(lat.
concomitari)
pratiti,
sadejstvovati; konkomitirajui simptomi ned.
pojave koje samo prate, sporedne (ili: nebitne,
nevane) pojave kod bolesti.
konkordabilan (lat. concordabilis) koji se moe
sloiti, sloljiv, saglaljiv.
konkordabilitet
(lat.
concordabilitas)
mogunost slaganje, sloljivost, saglalji-vost.
konkordantan (lat. concordans) saglasan,
sloan, jednoduan, skladan.
konkordancija (lat. concordantia) saglasnost;
alfabetski spisak svih rei koje dolaze u
jednom spisu, npr. u Bibliji (verbalna
konkordancija) sa navoenjem citata, ili
spisak svih mesta koja se odnose na neku
misao
ili
neki
predmet
(realna
konkordancija); geol. pojava kad povrine
slojeva teku paralelne.
konkordat (lat. concordatum) sporazum, nagodba; naroito: sporazum izmeu pape i
jedne svetovne sile o odnosima i pravima
rimokatolike crkve u toj dravi.
konkordija (lat. concordia) sloga, saglasnost,
jednodunost.
konkordirati (lat. concordare) slagati se, biti
saglasan.

konkorporacija

453

konkorporacija (lat. concorporatio) prisajedinjavanje, prisajedinjenje, zdruzkivanje,

zdruenje.
konkorporirati (lat. concorporare) prisajediniti, prisajedinjavati, sajuziti, zdruiti,
zdruivati, primiti u drutvo, primiti u
bratstvo.
konkreditirati (nlat. concreditare) uestvovati s
drugima kao poverilac, npr. u nekom
zajmu.
konkreditor (nlat. concreditor) sapoverilac.
konkrement (nlat. concrementum) telo koje
nastaje zgunjavanjem neke tenosti u
ovejem ili ivotinjskom telu (npr. kamen u
mokranom mehuru).
konkrescencija (lat. concrescentia) srai-vanje,
slepljivanje.
konkret (eng. concret) engleski kameni malter.
konkretan (lat. concretus) srastao", stvaran,
koji se moe opaziti ulima, opaa-jan,
opipljiv, telesni; konkretan pojam log.
pojam koji oznaava ulima opaljivu stvar ili
ulima opaljivo svojstvo (supr. apstraktan).
konkretizirati v. konkretizovati.
konkretizovati
(lat.
concrescere
srasti,
concretus) uiniti da neto bude stvarno,
prikazati (ili: predstaviti) stvarno,
OPIPLjIVO.

konkretum (lat. concretum) stvar koja postoji,

npr. ovek, ivotinja, drvo itd.; in konkreto
(lat. in concreto) u stvarnosti, u datom
sluaju, u stvarnom sluaju, ono to se
javlja u oblasti stvarnoga.
konkrecija
(lat.
concretio)
sraivanje,
skupljanje u jedno; zgunjavanje, usiravanje,
stvrdnjavanje, smrzavanje nekog tenog tela;
med. taloenje stranih tvari u telu, npr.
kamena u mokranom mehuru; mia.
mineralna masa koja je postala koncentracijom mineralne supstancije oko jednog
sredita; fig. otelovljenje, ovaplo-enje.
konkrecijanci (lat. concretio) pl. psiholozi koji
smatraju da je dua nerazdvojive od tela.
konkubina (lat. concubina) nalonica, vanbrana ena; bludnica.
konkubinar (nlat. concubinarius) nalonik,
vanbrani mu; bludnik.
konkubinat (lat. concubinatus) divlji brak,
nalonitvo; blud.
konkubitus (lat. concubitus) snoaj, oble-aj,
obljuba;
konkubitus
anticipatus(hzl.
concubitus anticipatus) prav. prevremeni
snoaj (npr. verenika, pre venanja).
konkurator (lat. concurator) prav. sastaralac,
sututor, lan starateljstva.
konkurent (lat. concurrens) suparnik, tak-mac,
takmiar, nadmeta.
konkurencija (nlat. concurrentia) l. suparnitvo, takmienje, nadmetanje, utakmica;
takmienje vie osoba (npr. za raspisanu
nagradu, poloaj i sl.); 2.. borba robnih

konotativan
proizvoaa za realizaciju roba. Ako je
ponuda robe vea od potranje, onda
konkurencija besni meu vlasnicima robe;
uspeva se niskim cenama (dakle viom
proizvodnou rada) i kvalitetom robe.
Slabiji proizvoai
propadaju. Ako je ponuda
robe manja'1 od potranje, onda se
konkurencija prenosi na stranu potranje.
Kupci se nadmeu u nabijanju cena, a
prodavci imaju neki vid monopola.
konkurencije klauzula (lat. concurrentiae
clausula) trg., prav. pogodba kojom se slubenik
(npr. trgovaki pomonik) ograniava, u
korist svoga nekadanjeg poslodavca, u svom
privrednom radu.
konkurzifeks
(nlat.
concursifex)
prav.
zajedniki dunik; up. konkurs.
konkurzus
kreditorum
(lat.
concursus
creditorum) v. pod konkurs.
konkurs (lat. concursus) takmienje vie
osoba za neku stvar, povlasticu, nagradu,
neki poloaj, naticanje, utakmica; raspi-sati
konkurs = raspisati steaj; trg. steaj, zajedniki
istup poverilaca radi obe-teenja svojih
potraivanja od zajednikog dunika ija
pasiva premaa aktivu, ili je, sticajem prilika,
postao nesposoban da odgovara svojim
novanim
obavezama
(konkurzus
kreditorum).
konkusija (lat. concussio) zaplaivanje u cilju
iznuavanja novca, globljenje, primanje mita;
krimen
konkusionis
(lat.
cri-men
concussionis) prav. zloin iznuavanja novca,
primanja mita.
konkusionar (nlat. concussionarius) prav. iznuiva, globadije, derikoa.
konkusor (lat. concussor) prav. v. konkusionar.
kon mogo (ital. con moto) muz. v. pod motus.
konoid (gr. konos kupa, eidos oblik, vid) telo
koje nastaje obrtanjem kupinog preseka oko
svoje ose, npr. paraboloid, hiper-boloid i dr.
konoidan (gr. konoeides kupast, eidos) kupast.
konopejon (gr. konopelon od konops
komarac) mrea za zatitu od muica i
komaraca, komarnik; krevet sa zavesama
od tanke materije za odbijanje muica; up.
kanabe.
konosament (ital. connoscimento) trg. v. konosman.
kon oservanca (ital. con osservanza) muz. s
panjom, paljivo.
konosman (fr. connaissement) trg. pomorski
tovarni list, na kome kapetan lae potvruje
poiljaocu prijem izvesne robe i obavezuje se
da e je, poto mu se plati podvoz, predati na
odreeno mesto.
konotativan (lat. con, notare obeleiti)
saobeleavajui, saoznaavajui (kae se o
jednom izrazu koji ne oznaava neki
predmet", nego on postaje jasan i razumljiv
samo po jezikoj vezi, npr. i, ali, ma, da).

konotacIJa

454

konotacija (nlat. connotatio) saprijavlji-vanje;

konotacioni termin prav. rok za prijavu svih
dugova i potraivanja u jednom steaju.
konoftalmus (gr. konos kupa, ophthalmos
oko) med. kupasta ispadnutost oka.
konpanija (fr. compagnie) v. kompanije.
konpanjon (fr. corapagnon) v. kompanjon.
kon pasione (ital. con passione) muz. strasno,
strastveno, sa uzbuenjem; pasionato.
konrektor
(nlat.
conrector)
saupravitel.,
nastavnik koji po rangu dolazi iza rektora i
koji ga zastupa.
konrektorat (nlat. conrectoratum) zvanje i
kancelarija konrektora.
kons . . . rei kojih nema treba traiti pod konz L!.
I.
konsakramental (nlat. consacramentalis) v.
konjurator.
konsangvinitet (lat. consanguinitas) krvno
srodstvo, srodstvo po ocu.
konsangvinian (lat. consanguineus) srodan po
krvi, srodan po ocu.
konsekventan (lat. consequens) dosledan,
sledstven, postojan u naelima, veran sam
sebi, tj. svojim naelima i tvrdnjama,
nepokolebljiv.
konsekvencija (lat. consequentia) posledica; log.
zakl>uak;
doslednost,
postojanost,
nepokolebljivost; vanost i znaaj neke stvari
(s obzirom na njene posledice).
konsekvirati (lat. consequi) sledovati, ii za
kim; stei, sticati, postizati, postii, zadobiti.
konsekracija (lat. consecratio) osveenje,
osveivanje, osvetavanje, npr. crkve; posveenje u in vieg katolikog sveten-stva;
osveenje hleba i vina pri priesti (kod
katolika).
konsekrirati
(lat.
consecrare)
osvetiti,
osveivati, osvetavati, osvetiti; po-svetiti u
in.
konsektarijum (lat. consectarium) posledica,
zakljuak.
konsekutivai (lat. consecutivus) posledini,
sledben; sledni, uzastopni; konsekutivne
bolesti med. one koje se javljaju kao posledica
ranijih bolesti; log. konsekutivne oznake
jednog pojma su one koje dolaze iz drugih, tj.
konstitutivnih oznaka; psih. konsekutivne slike
paslike, tj. sledbene posledine slike; gram.
konsekutivna reenica posledina reenica
(ona zavisna reenica kojom se kazuje
posledica radnje kazane u glavnoj reenici;
npr.: Toliko sam umoran da se jedva
kreem).
konsekucija (lat. consecutio) sled, sleenje,
sledovanje; sled, posledica, zakljuak.
konsekucio temporum (lat. consecutio temporum) gram. sled vremena, pravilno slaganje
vremena u reenici.
konsenzualan (nlat. consensualis) koji sao-sea,
saoseajan; konsenzualniugovor prav. ugovor
ija se vanost osniva samo na

konskribirani

prostom
pristanku
ugovarakih
strana
(kontrahena ta).
konsenzus (lat. consensus) slaganje, pristanak,
odobrenje (npr. za stupanje u brak i sl.);
pismeno odobrenje; saoseanje; fil. saglasnost
misaonih bia (uzima se esto kao jedan od
kriterija istine); konsens.
konsenzus gencijum (lat. consensus gentium)
teol. saglasnost svih naroda u pogledu
verovanja u postojanje boanstva (uzima se
esto kao dokaz za postojanje boga).
konsens (lat. consensus) v. konsenzus.
konsentirati (lat. consentire) saglasiti se,
saglaavati se, slagati se, sporazumeti se,
jednoglasno odluiti.
konsignant (lat. consignans) trg. onaj koji daje
robu u konsignaciju.
konsignatar (nlat. consignatarius) sapotpi-snik,
npr. svedodbe, uverenja; trg. prima-lac
konsignirane robe.
konsignacija (lat. consignatio) obeleavanje
(znakom), peaenje; trg. deponovanje, predaja robe na uvanje ili radi prodaje; naroita
vrsta komisione prodaje, uobiajena pri
trgovini robom sa udaljenim, naroito
prekomorskim mestima, gde po-iljalac robe
(konsignant) prima od
prodavca iste
(konsignatara)u menicama predujam na tu
robu (obino jednu treinu do dve treine
iznosa fakture).
konsignacio bonorum (lat. consignatio bonorum) prav. sudski popis imanja (npr. posle
smrti onoga koji umre bez testamenta), kod
javnih prodaja, u sluaju bekstva nekog
prestupnika;
simbolino
oduzimanje
imanja.
konsignirati
(lat.
consignare)
obeleiti
(znakom), obeleavati (znakom), zapeati-ti;
voj. izdati nareenje, odrediti neku jedinicu da
bude u pripravnosti (npr. za pokret); trg.
predati robu u konsignaciju; dati na uvanje,
poloiti, deponovati novac.
konsignifikacija (lat. consignificatio) dvostruko
znaenje.
konsiderabilan (nlat. considerabilis) zama-an,
znatan; znaajan, od poloaja, ugledan,
vredan potovanja.
konsideracija (lat. consideratio) posmatranje,
razmatranje, razmiljanje; precenjivanje,
ispitivanje, uzimanje u obzir; potovanje,
uvaavanje.
konsistirati (lat. consistere) v. konzisti-rati.
konsjererija (fr. conciergerie, nlat. sopcergeria) nadzornitvo kue, pazikustvo,
vratarev stan; zatvor; naroito: zatvor starog
francuskog dvora, kod Palate pravde", u
Parizu.
konskribent (lat. conscribens) popisiva
vojnika, skuplja regruta.
konskribirani (lat. conscribere popisati) onaj
koji je uzet u vojsku, regrut, vojni obveznik.

konskribirati

455

konskribirati (lat. conscribere) popisati,

popisivati vojnike, regrutovati,
konskripcija (lat. conscriptio) popis, popisivanje vojnika, regrutovanje.
konsola (fr. console) apx. podupira balkona,
podgrednjak; polica uza zid za kipove ili
vazne; stoi na dve izvijene noge koji stoji
pod ogledalom ili uz zid; kon-zola.
konsolator (lat. consolari teiti, consola-tor)
teilac, uteilac.
konsolacija (lat. consolatio) uteha, umirenje,
ospokojenje.
konsolidancija (lat. consolidantia) pl. med.
sredstva koja pomau zaleivanje, sraivanje (rana).
konsolidacija (lat. consolidatio) utvri-vanje,
utvrenje,
uvrivanje,
uvr-enje,
sreenost (dugova); fin. pretvaranje leteih
dravnih dugova u dugoro-ne zajmove;
utvrivanje,
sreivanje
akcio-narskog
preduzea smanjivanjem osnovnog kapitala;
med. zaraenje, zaleenje (rana i sl.).
konsolidirati
(lat.
consolidare)
utvrditi,
utvrivati, uvrivati, uvrstiti, obezbediti,
osigurati, staviti na zdrave noge; sjediniti u
celinu; med. zaleiti (ranu).
kondolirati (lat. consolari) teiti, utei-ti, umiriti,
ospokojiti.
konsonant (lat. consonans) gram. suglasnik.
konsonanta (fr. consonante) muz. vrsta
harfe.
konsonantan (lat. consonans) jednoglasan,
suglasan, skladan.
konsonantizam (lat. consonare sazvuati)
gram. sistem, tj. broj i svojstva suglasnika
jednog jezika.
konsonanca (lat. consonantia) v. konsonancija.
konsonancija (lat. consonantia) muz. sklad,
skladnost, harmoninost, stapanje tonova i
zvukova u skladnu celinu (supr. diso-nancija);
poet. slikovanje, rimovanje; kon-sonaca.
konsonirati (lat. consonare) muz. biti u skladu,
biti usklaen, skladno zvuati; poet. slikovati
se, rimovati se; fig. sagla-siti se, saglaavati se,
biti saglasan sa, slagati se.
konsort (lat. consors) ortak, drug, uesnik; ortak
(u ravom smislu), jatak, lan neke bagre,
klike, fajte; prav. satuilac ili saoptueni.
konsortes litis (lat. consortes litis) pl. prav.
drugovi pred sudom, svi koji pred sudom
zajedniki zastupaju isto pravo.
konsorcij(um) (lat. consortium) zajednica,
udruenje; u berzanskom saobraaju:
udruivanje banaka i trgovakih kua radi
davanja
zajmova
dravi,
osnivanja
trgovakih preduzea, akcionarskih drutava,
banaka i sl.; brak.

konsternirati

konsocijacija (lat. consociatio) zdruivanje,

pridruivanje,
spajanje;
udruivanje;
udruenje.
konspskt (lat. conspectus) gledanje, razgledanje, vienje, vidik, izgled, pregled; spisak;
in konspektu omnijum (lat. in conspe-ctu
omnium) naoigled svih, pred celim svetom.
konspirant (lat. conspirans) zaverenik,
urotnik.
konspirativan (nlat. conspirativus) zavereniki, koji ima karakter zavere, urotni-ki;
tajni, strogo poverljiv.
konspiracija (lat. conspiratio) zavera, urota.
konspirirati (lat. conspirare duvati u istu tikvu")
zaveriti se, uestvovati u zaveri, sklapati
zaveru.
konspicirati (lat. conspicere) gledati, razmatrati, paziti, opaati.
konsponzor (lat. consponsor) prav. onaj koji
jemi zajedno sa ostalima, sujemac; sadu-nik.
konstabilirati (lat. constabilire) uvrstiti,
uvrivati, utvrditi.
konstabler (lat. constabularius) voj. donosa
municije, tobdijski pomonik; komandant
topa (na ratnim brodovima); straar,
milicajac, policajac; kontabler.
konstanta (lat. constare) mat., fiz. stalna veliina,
nepromenljive veliina.
konstantan
(lat.
constans)
l.
stalan,
nepromenljiv; postojan, istrajan; koji je
trajnog dejstva (npr. galvanski elementi);
koji vlada, vladajui (obiaj, navika);
izvestan, nesumnjiv, priznat (injenica).
konstantan (lat. constans) 2. legura bakra i
nikla; upotrebljava se za izradu spirala
raznih otpornika.
konstantnost (lat. constantia) stalnost, nepromenljivost;
postojanost;
istrajnost,
doslednost; konstancija.
konstancija (lat. constantia) v. konstantnost.
konstant (lat. constat) stoji kao injenica,
izvesno, poznato je; slae se (raun).
konstatacija (lat. constat, fr. constatation)
utvrivanje, utvrenje, utvrivanje injenica,
ustanovljavanje, ustanovljenje; utvrena
injenica.
konstatirati (lat. constat, fr. constater) utvrditi,
utvrivati, ustanoviti, ustano-vljavati, uveriti
se da neto postoji, osvedoiti se; potvrditi.
konstatovati (fr. constater) v. konstatirati.
konstelacija (lat. constellatio) astr. zvezdano jato,
sazvee; poloaj zvezda i njihov tobonji
uticaj na oveju sudbinu (up. nativitet);
izvesno odreeno grupisanje; fil. psihika
konstelacija opte prethodno stanje svesti;
fig. sticaj prilika.
konsternacija (lat. consternatio) poraenje,
poraenost, preneraena, preneraenost,
zaprepaenje, zaprepaenost, utu-' enost,
zabuna.
konsternirati (lat. consternare) poraziti,
poraavati, zaprepastiti, zaprepaava-

konstipancija

456

ti, preneraziti, preneraavati, zbuniti; prid.

konsterniran.
konstipancija (lat. cinstipantia) pl. farm. lekovi
protiv proliva, za zatvaranje.
konstipacija (lat. constipatio) med. zatvor,
zatvorenost, tvrda stolica.
konstipirati (lat. constipare) med. zatvoriti,
zatvarati, izazivati, izazvati tvrdu stolicu.
konstituant (fr. constituant) lan ustavo-tvorne
skuptine.
konstituanta (lat. constituere) ustavotvorna
skuptina, ona koja donosi osnovni zemaljski
zakon (ustav).
konstituens (lat. constituens) farm. sredstvo koje
propisanom leku daje oblik.
konstituent (lat. constituens) prav. vlastoda-vac,
izdavalac punomoi; u Engleskoj: bi-ra za
parlamenat.
konstituirati v. konstituisati.
konstituisati (lat. constituere) sastaviti, sainiti,
sainjava, obrazovati, osno-vati, ustanoviti;
utvrditi, urediti, rasporediti; prav. pozvati na
odgovornost; konstituisati se rasporediti se,
odrediti prava i dunosti (zvanja) izabranih
lanova
uprave;
konstituisani
autoriteti
zakonske sile, dravne vlasti.
konstitutivan (nlat. constitutivus) odreen,
utvren, osnovni, bitan, objektivno vae-i;
sastavan, sastavni; up. regulativni.
konstitutivna naredba prav. naredba kojom se
nekome daju izvesna prava (dozvole,
povlastice i sl.).
konstitutor (lat. constitutor) rasporeiva,
ureiva, osniva.
konstitutum (lat. constitutum) prav. utvreno,
ugovoreno; obnovljen ugovor.
konstitutum posesorijum (lat. constitutum
possessorium) prav. jedan od naina sticanje
svojine u pokretnim stvarima bez stvarne
predaje, tj. tako da ta stvar i dalje ostane kod
ranijeg sopstvenika u upotrebi (dravini).
konstitucija (lat. constitutio) prav. ustav,
osnovni
dravni
zakon;
ustanovljena,
odreivanje; akat. skup svih telesnih i duevnih
osobina jednog oveka, telesni sastav, graa
tela, telesni sklop; Hem. unutranji sastav
hemijskih jedinjenja; raspored atoma u
molekulu.
konstitucionalan (nlat. constitutionalis) prav.
ustavni; znat. koji je u vezi sa sasta-vom (ili:
sklopom) tela, koji potie iz sastava tela;
konstitucionalne bolesti med. one kojima je
uzrok u samom sastavu tela; konstitucionalna
monarhija
ustav-na
monarhija;
konstitucionalni sistema, konstitucionalizam.
konstitucionalac (lat. constitutio) prijatelj
ustava, pristalica ustavnog oblika vladavine,
ustavobranitelj.
konstitucionalizam (lat. constitutio) ustavni
sistem kod koga je vladalac pri dono-enju
zakona vezan za saradnju i prista-

konsultor

nak narodnog predstavnitva (supr. apsolutizam); konstitucionalni sistem.

konstitucionalitet
(nlat.
constitutionalitas)
ustavnost, ustavna vladavina.
konstriktivan (nlat. constrictivus) znat. ste-zav,
koji stee, skupljan, koji skuplja, suavan,
koji suava (mii).
konstriktor (nlat. constrictor) znat. mii steza.
konstrikcija (lat. constrictio) med. stezanje
(delova tela), skupljanje, grenje; ograniavanje, suavanje.
konstringencija (lat. constringentia) pl. med.
sredstva za stezanje, skupljanje.
konstringirati (lat. constringere) stezati,
stegnuti, skupiti, skupljati.
konstruirati v. konstruisati.
konstruisati (lat. construere) graditi, sagraditi,
napraviti, sazidati, izvesti (zgradu, mainu);
sastaviti, izraditi plan (za zgradu, mainu
itd.); iz osnovnog pojma (iz osnovne
zamisli) razviti (uenje, nauku); geom.
nacrtati (vrstarom i estarom) sliku, telo; gram.
rasporediti, sloiti rei u reenicu, sastaviti
reenicu; napisati, sainiti, sastaviti skinu
(knjievnog dela, slike, filma i dr.).
konstruktivan (nlat. constructivus) koji sreuje,
koji dosledno, logiki razvija (misao,
zamisao); koji gradi, podie; koji je bitan za
odravanje u celosti delova graevine (supr.
dekorativan).
konstruktivizam pravac u zapadno] umetnosti i
knjievnosti, nastao posle I svetskog rata,
ije pristalice nastoje da umetnika
stremljenja dovedu u sklad s razvojem
tehnike i industrijalizacije.
konstrukcija (lat. constructio) graenje,
gradnja, pravljenje, zidanje, podizanje; nain
graenje, nain gradnje; graa (ili: materijal)
za graenje; sastav, nain sa-stavljanja,
ureenje i raspored delova neke celine;
dosledno, logiko razvijanje neke misli (u
uenje, u nauku, u sistem); gram. sastav,
sklop, red, raspored rei (u reenici); geom.
crte (ili: crtanje vrstarom ili estarom) nekog
geometrijskog lika (ili: tela) radi izvoenja
dokaza ili reavanja kakvog zadatka.
konstupracija (lat. constupratio) obea-enje,
silovanje.
konsultator (nlat. consultator) onaj koji trai
savet za to ili miljenje o emu.
konsultacija (lat. consultatio) savetovanje,
veanje (naroito
vie
lekara
pored
bolesnike postelje u ozbiljnijim sluajevima
oboljenja); pitanje za savet, traenje saveta
ili miljenja.
konsultirati v. konsultovati.
konsultovati (lat. consultare) pitati za savet, za
miljenje (npr. lekara, pravnike i dr.); davati
savet, davati miljenje; traiti obavetenja.
konsultor (lat. consultor) savetnik, savetodavac.

konsumaciJa

457

konsumacija (lat. consummatio) sabiranje,

sraunavanje; prav. izvrenje (ugovora,
prestupa, brakolomstva itd.).
konsumirati (lat. consummare) sabrati, sabirati, sraunata, sraunavati; svriti, izvriti.
kon suono pjene (ital. con suono pieno) muz.
punim tonom.
konsupstancijalan (nlat. consubstantionalis)
teol. istovetan, jednobitan.
konsupstancijalitet (nlat. consubstantiona-litas)
teol. istovetnost, jednosunost, jed-nobitnost (u
hrianskom uenju o sv. Trojici).
konscijencija (lat. conscientia) svest; savest.
konscijencijalizam (lat. conscientia svest) fil.
shvatanje da je predmet nauka ono to nam je
dato u svesti, dakle oseaji i oseanja, a da
stvari po sebi" uopte ne postoje;
gnoseoloki idealizam.
konscijenciozan (nlat. conscientiosus) savestan.
konscijus (lat. consicus) suznalac, uesnik,
svedok.
kong (fr. comte, lat. comes pratilac) grof, knez.
kontabescencija (nlat. contabescentia) med.
suenje, venjenje; up. tabes.
kontabilitet (fr. comptabilite) polaganje rauna,
odgovornost raunovoe; rauno-vodstvo,
knjigovodstvo.
kontagijum (lat. contagium) med. tvar (ili:
supstanca, materija) za koju se pretpostavlja
da se njome prenosi zarazna bolest.
kontagiozan (lat. contagiosus) med. zarezan,
prilepl>iv, prenoljiv.
kontagiozitet (nlat. contagiositas) med. zaraznost, zarazna mo neke bolesti, prilepi-vost.
kontagion (lat. contagio) med. zaraza, zaraznost, prilepivost; zarazna bolest.
kontakt (lat. contactus) dodir; spoj; fig. dodir,
druenje, optenje, veza.
kontaktni (lat. contactus) dodirni, koji nastaje
dodirivanjem; kontakta infekcija med. zaraza
izazvana dodirom; kontaktni elektricitet
dodirni elektricitet, npr. onaj koji nastaje
dodirom
bakra
i
cinka;
kontaktni
metamorfizam kol. promena koju pretrpi neka
starija stena usled dodira sa mlaom usijanom
eruptivnom stenom.
kontaminacija (lat. contaminatio) kvarenje,
prljanje; med. ulaenje zarazne tvari (ili:
materije) u telo; lit. stapanje, stajanje vie
rukopisa nekog dela u jedan; gram. stapanje
vie oblika rei u jedan.
kontaminirati (lat. contaminare) kvariti,
unakaziti, uprljati; med. zaraziti; lit. dobro
knjievno delo unakaziti ravim u
mecima i dodacima.
kontan (fr. comptant) trg. gotov novac, gotovina; plaanje u gotovu; o kontan (fr. ai
comptant) za gotovo, u gotovu.

kontigvitet

kontano (ital. contano) muz. brojite, tj. pravite

pauzu (u partituri kod onih glasova koji
docnije poinju).
kontantan (ital. contante) trg. sposoban za
plaanje gotovim; koji plaa u gotovom; in
kontanti (ital. in contanti) u gotovom; per ili
pro kontakte (ital. per, pro contante) za gotov
novac.
konte (ital. conte) knez, grof.
kontejner (eng. container) naroiti otvoreni ili
zatvoreni sanduk ili cisterna za prevoz
nepakovane ili lako lakovane robe u
pomorskom i kopnenom prevozu.
kontekst (lat. contextus) veza misli u govoru;
sadrina jednog akta u celini, smisao, spoj
rei.
kontekstura (nlat. contextura) veza, splet,
sklop, sastav, spoj.
kontemplativan (lat. contemplativus) posmatraki,
misaoni,
sklon
misaonom
posmatranju sveta i ivota.
kontemplatoran (nlat. contemplatorius) v.
kontemplativan.
kovtemnlacija (lat. contemplatio) misaono
posmatranje, razmipiBanje, misaono udubl>ivanje, nutrenje.
kontemplirati (lat. contemplari) posmatrati,
razmiljati, udubljivati se duhom u neto,
nutriti.
kontemporaneitet (nlat. contemporaneitas)
savremenost.
kontemporaran
(nlat.
contemporarius)
savremen.
kontemporirati (lat. con sa, tempus gen. temporis vreme) jednovremeno postojati, iveti u
isto vreme.
kontemptibilan (lat. contemptibilis) prezriv,
koji je za preziranje.
kontener v. kontejner.
kon tenereca (ital. con tenerezza) muz. sa
nenou, neno, dirljivo.
kontente (lat. continere) pl. u primorskim
gradovima: spiskovi prispele robe sa
imenima brodara i primalaca.
kontentivni zavoj (lat. contendere naprezati se)
med. zavoj od gipsa, iria i dr. koji, tim to se
stvrdne, dri zavijeno delove tela u
pravilnom poloaju.
kontencija (lat. contentio) naprezanje, napor;
spor, raspre, svaa.
kontendiozan (lat. contentiosus) sporni, koji se
tie spora; svadljiv, prepiraki, nasrtljiv.
kontesa (ital. contessa) grofica, grofova ki;
kneginja, kneginjica.
kontestabilan (nlat. contestabilis) sporan,
osporljiv.
kontestacija (lat. contestatio) prav. posvedoenje pomou
svedoka,
posvedoenje
svedocima; osporavanje, osporenje, spor.
kontestirati (lat. contestari) prav. pozivati za
svedoka, tvrditi pomou svedoka; osporavati, osporiti, sporiti.
kontigvitet (nlat. contiguitas) granienje,
dodirivanje; fil. dodirivanje u prostoru i

kontignaciJa

458

vremenu, prostorno ili vremensko, ogranienje

predstava, koje izaziva asocijacije.
kontignacija (lat. contignatio) apx. sklop od
greda, sprat.
kontingens (lat. contingens) neto sluajno,
sluaj, sluajnost, mogunost.
kontingent (lat. contingens) obavezan deo koji
na nekoga pada; u meunarodnoj trgovini:
ograniena koliina robe koju drave
meusobno jedna drugoj odobravaju za izvoz,
pod izvesnim povlaenim uslovima; takoe:
deo obaveze neke drave da daje odreen
broj trupa s kojima uestvuje u kakvoj
meunarodnoj politiko-vojnoj akciji.
kontingentan (lat. contingens) dodirni, u dodiru,
susedan, blizak; kontingentnipojmovi lot.
pojmovi, koji, u obliku jednog vieg pojma,
oznaavaju najsitnije razlike (npr. u nizu
pojmova:
beo,
otvorenosme,
sme,
zatvorenosme, crn itd. kontingentni su
pojmovi: otvorenosme i sme; sluajan, koji
je neizvesnog pojavl>ivanja, moguan;
uslovljen, zavisan od neega ranijeg.
kontingentirati v. kontingentovati.
kontingentovanje novanica fin. tano utvrivanje broja novanica koje ne moraju
imati metalnu podlogu.
kontingentovati (lat. contingere dopasti, pripasti)
utvrditi (ili: utvrivati) kontingent.
kontingencija (lat. contingentia) sluajnost,
neizvesnost, mogunost da neto bude i
drukije no to je (supr. nunost).
kontinent (lat. continens se. terra, continere
drati zajedno, sadravati) deo sveta, kopno,
suva zeml>a (za razliku od ostrva).
kontinentalan (nlat. continentalis) kopneni,
suvozemni;
kontinentalne
sile
drave
evropskog kopna (za razliku od Engleske);
kontinentalne trupe one koje su odreene da
slue samo na kopnu; kontinentalni sistem
mere Napeleonove kojima je hteo (1806
1812) da iskljui Englesku od trgovakog
saobraanja sa Evropom.
kontinencija (lat. continentia) uzdravanje;
uzdrljivost (naroito u spolnom ivotu),
umerenost.
kontinirati
(lat.
continere)
sadravati,
obuhvatati, biti u vezi; kontinirati se
uzdravati se, umeravati se.
kontinualan (lat. continuare produavati)
neprekidan, trajan, stalan, koitinuiran.
kontinuativan (nlat. continuativus, continuare
produavati) produen, koji produava, koji
iskazuje neprekidnu radnju.
kontinuator (nlat. continuatori) nastavlja,
produavalac.
kontinuacija (lat. continuatio) produa-vanje,
produenje, nastavljanje.
kontinuet (lat. continuet) med. neka nastavi
(bolesnik da upotrebljava lek).
kontinuetur (lat. continuetur) med. neka se
nastavi (uzimanje leka).

kontra

kontinuiran
(lat.
continuus
produen)
neprekidan, stalan, kontinualan.
kontinuirati (lat. continuere) produavati,
produiti, nastaviti, nastavljati; neprestano
trajati, ne prestajati.
kontinuitet (lat. continuitas) produenost,
neprekidnost (supr. diskretnost, diskontinuitet);
produavanje,
stalno
trajanje;
neprekidna
veza,
prisna
povezanost;
kontinuitet svesti psih. neophodan uslov logikoga miljenja, jer bi bez njega upore-dna
delatnost miljenja bila nemoguna.
kontinuo (ital. continuo) muz. bez prekidanja.
kontinuum (lat. continuiun) kat., fil. produ-na
veliina, neprekidna veliina, celina pre
delova (supr. diskretum, diskretna veliina;
prostor i vreme su kontinua, materija je
diskretum); in kontinuo (lat. in continuo)
neprekidno, stalno.
kontirati (ital. contare) trg. staviti u raun,
stavljati u raun; up. konto.
kontist (ital. conto raun) trg. onaj koji ima konto,
npr. kod nekog kreditnog zavoda.
konto (ital. conto) trg. raun; u knjigovodstvu:
predstavljanje stanja rauna izmeu dva
poslovna prijatelja na taj nain to svaki od
njih na suprotnim stranama (duguje" i
potrauje") konto-knjige belei obaveze
(duguje") i primanja (potrauje") onoga
drugog; nekome otvoriti konto stupiti s nekim
u poslovne veze, odobriti mu kredit; saldirati
konto izmiriti raun, zakljuiti raun; per
konto (ital. per conto) po raunu.
konto a meta (ital. conto a meta) konto o
poslovima na zajedniki raun, tj. na
deljenje gubitka i dobitka.
kontoar (fr. comptoir) trg. kancelarija, pi-sarnica,
poslovnica trgovca i njegovog osoblja;
trgovake kua; blagajna; kontor.
kontoarist(a)
(fr.
comptoir)
knjigovoa,
trgovaki slubenik (ili: inovnik); pri-vatni
slubenik (ili: inovnik).
konto korente (ital. conto corrente) trg. tekui
raun, tj. kada banke, trgovci i industrijalci
otvaraju jedan drugom me-nini ili akceptni
kredit ili raun (konto), pa na osnovu toga
kredita vre meusobne poslove.
kontor (ital. contore) trg. v. kontoar.
kontorzija (lat. contortio) nasilno izvijanje
miia i udova; kreveljenje, razvlaenje lica,
pravljenje grimasa; med. grenje, uvi-janje,
zavijanje.
kontorzionist(a) (lat. contortio) u cirkusu:
vetak u izvijanju tela, ovek-zmija.
kontorist (fr. comptoir) v. kontoarist.
kontorno (ital. contorno) v. kontura.
kontorcija (lat. contortio) v. kontorzija.
kontr (fr. contre) l. v. kontra.
kontr (fr. contre) 2. v. kontr-dans.
kontra (lat. contra) prema, sprou, na suprotnoj
strani; naprotiv, protivno, suprotno, drukije,
obrnuto; protiv.

kontraavionski

459

kontraavionski (lat. contra, avion od avis ptica)

protivavionski, koji dejstvuje protiv aviona
(npr. top).
kontraadmiral (lat. contra, arap. amlr al--bahr)
voj. podadmiral, poetni admiralski in.
kontraalt (ital. contralto) duboki alt, naj-dubl>i
enski glas.
kontraapertura (nlat. contra-apertura) med.
protivotvor, naroito kod gnojenja, da bi gnoj
mogao izlaziti.
kontrabanda (fr. contrebande, ital. contrabbando) krijumarenje; krijumarena roba.
kontrabandirati
(ital.
contrabbando)
krijumariti;
baviti
se
nedoputenom
trgovinom.
kontrabandist(a) (ital. contrabbando) krijumar.
kontrabas (ital. contrabbasso) muz. duboki bas,
po tonu najdublji instrumenat orkestra,
obino sa 4 ice (kontraviolon); onaj koji
peva duboki bas.
kontrabasist(a) (ital. contrabbassista) svira u
kontrabas; peva koji peva kontrabas.
kontrabaterija (fr. contrabatterie) voj. protivbaterija.
kontravalacija (nlat. contra-vallatio) voj.
protivopkop, protivrov opsadilaca za zatitu
od ispada opsaenih.
ontravenijent (nlat. contraveniens) prav.
istupnik, prestupnik.
kontravenijencija (nlat. conravenientia) prav. v.
kontravencija.
kontravenirati (nlat. contravenire) prav. raditi
protivno, istupiti, ogreiti se (o ugovor,
zakon, propis).
kontravencija (nlat. contraventio) prav. istup
protiv, prestup (zakona, ugovora); in kazu ili
in kazum kontravencionis (nlat. in asu, in
casum contraventionis) prav. u sluaju istupa,
nevrenja; kontravenijencija.
kontraviolon (lat. contra, ital. violone) muz. v.
kontrabas.
kontravotirati (lat. contra, votum zavet) glasati
protiv.
kontradampf (lat. contra, nem. Dampf para)
protivpara (koju daje mainovoa kad
hoe, u naroitim sluajevima, mainu naglo
da zaustavi).
kontradiktor (nlat. contradictor) protivre-ilac;
prav. zastupnik zajednikog dunika koji
pregovara sa poveriocima o njihovim
potraivanjima.
kontradiktoran (nlat. contradictorius) protivrean, logiki suprotan; kontradik-torni
sudovi log. kad se u jednom od dva suda
stavlja, potvruje izvestan odnos (S je R), a u
drugom se taj odnos uklanja, odrie (S nije
R); zakon o iskljuenom treem sudu izmeu
dva kontradiktorna suda (lat. principium
exclusi
tertii
inter
duo
iudicia
contradictoria) v. principijum ekskluzi

kontrakcija

tercii sive medii; up. kontraran, subkon-traran.

kontradiktornost (lat. contradicere protiv-reiti)
v. kontradikcija.
kontradikcija (lat. contradictio) protivre-nost,
logika suprotnost.
kontradikcio in adjekto (nlat. contradictio in
adjecto) log. protivrenost u pridanome, npr.
etvorouglast krug, drveno gvoe, hladna
vatra itd.
kontradikcio simptomatum (nlat. contradictio
symptomatum) med. protivrenost znakova
bolesti.
kontradicent (lat. contradicens) prav. protivreilac, protivnik.
kontradicirati (lat. contradicere) protiv-reiti;
biti u opreci.
kontrados (nlat. contrados) prav. protivmi-raz,
protivzavetanje koje mu posle smrti
ostavlja eni koja mu je donela miraz.
kontraekstenzija (nlat. contraextensio) med.
potezanje
u
suprotnom
pravcu
(kod
nametanja iaenih udova i preloma
kostiju).
kontraindikans (nlat. contra-indicans) med.
pojava kod bolesnika koji govori protiv
upotrebe nekog leka.
kontraindikacija (nlat. contraindicatio) suprotna
pojava, suprotan znak; med. nain leenja, lek
ili operacija koji bi bili necelishodni ili ak i
tetni u izvesnom sluaju bolesti (supr.
indikacija).
kontraindicirati
(nlat.
contraindicare)
pokazivati suprotne znake, imati suprotna
obeleja.
kontrakambio (ital. contra-cambio) trg. povratna menica.
kontrakt (lat. contractus) prav. ugovor sporazum.
kontraktan (lat. contractus) gram. saet,
skraen, okrnjen; med. ukoen, uzet, paralizovan.
kontraktibilan (nlat. contractibilis) ste-ljiv,
skupljiv, zgrljiv.
kontraktibilitet
(nlat.
contractibilitas)
steljivost,
skupljivost,
zgrljivost;
kontraktilitet.
kontraktivan (nlat. contractivus) saiman, koji
saima, stezav, koji stee, koji skuplja, koji
izaziva skupljanje.
kontraktilan (nlat. contractilis) .v. kontraktibilan.
kontraktilitet
(nlat.
contractilitas)
v.
kontraktibilitet.
kontraktura (lat. contrahere skupljati, stezati,
contractura) med. zgrenost jednog dela tela
usled skraivanja miia, ila i tkiva; uzetost.
kontraktus socide (nlat. contractus socidae)
prav. V. SOCIDa.

kontrakcija
(lat.
contractio)
stezanje,
skupljanje, skraivanje; gram. saimanje,
skraivanje (npr. dvaju slogova u jedan);

kontralicitirati

460

kontrasignirati

moninosti; naroito: deo kompozicije koji

med. skupljanje, grenje (miia, vrata i
sa jednom datom melodijom (lat. sap-tus
DR-)firmus) stapa u harmoninu celinu jednu
kontralicitirati (lat. contra, licitari) trg.
melodiju ili vie drugih samostal-nih
nadmetati se pri javnoj prodaji.
melodija.
kontralto (ital. contralto) muz. dublji alt;
kontrapunktirati (nlat. contrapunctare) uz.
kontraalt.
primenjivati u komponovanju zakone konkontramarka (fr. contremarque) trg. drugi ig
trapunkta.
na robi; karta u pozoritu koja se daje pri
izlasku izmeu inova radi kontrole pri kontrapunktist(a) (nlat. contrapunctum) muz.
povratku.
kompozitor koji se dri zakona kontrakontramarkirati (fr. contramarquer) trg. udariti
punkta, kolovan muziar.
(ili: udarati) drugi ig na robu; up. kontraran (lat. contrarius) suprotan, opre-an,
kontramarka.
protivan, koji se nalazi na suprotnoj strani;
kontramar (fr. contramarche) voj. mar u
kontrarni pojmovi log. oni koji su kao lanovi
suprotnom pravcu, vraanje, odstupanje,
jednog niza kordiniranih pojmova, najvie
povlaenje.
udaljeni jedan od drugoga, npr.: beo-crn,
kontramina (fr. contre-mine) voj. protivmi-na
dobar-rav, vrlina i porok; iz istinitosti
opsaenih kojoj je cilj bacanje u vazduh mina
jednoga suda sleduje neistinitost kontrarno
koje
su
postavili
opsaivai;
fig.
suprotnoga suda, a iz neistinosti jednoga suda
protivlukavstvo,
protivsmicalica;
trg.
ne sleduje istinitost kontrarno suprotnoga
spekulacija kojoj je cilj da doskoi drugoj
suda, jer oba mogu biti neistinita, npr.
spekulaciji.
sudovi ,,tela miriu prijatno" i tela miriu
kontraminirati (fr. contreminer) postavljati
neprijatno" oba mogu biti neistinita u odnosu
kontramine; fig. raditi nasuprot (kome ili
na tela koja uopte ne miriu.
emu).
kontraran seksualni oseaj pskh. bolesno
kontrapozauna (lat. contra, nem. Posaune) muz.
izvrtanje spolnog oseaja pri kome se oni to
duboki bas u orguljama.
pate od toga oseaju, u svojim spolnim
kontrapozicija
(nlat.
contrapositio)
log.
nagonima, kao da pripadaju drugom spolu, i
preokretanje, tj. neposredan zakljuak iz
zbog toga oseaju spolni nagon prema svom
danoga suda jednakim formalnim vasopstvenom spolu (homoseksualnost).
enjem sa obrtanjem (konverzijom), tj. subjekat danoga suda postaje predikatom za- kontrarevolucija (lat. contra-revolutio) protivrevolucija, tj. nastojanja i radnje protiv
kljuenoga ili izvedenoga suda, a predikat
uinjenog prevrata u jednoj dravi, kojima je
danoga subjektom izvedenoga ili zacilj uspostavljanje i vraanje ranijeg stanja;
kljuenoga, uz promenu kvaliteta, npr.: Svi
pr. kontrarevolucionaran.
indoevropski narodi su kulturni narodi;
zakljuak preokretanjem: Nijedan nekulturan kontrarevolucionar (lat. contra protiv, gevolutio prevrat) pristalica kontrarevo-lucije.
narod nije indoevropski; trg. ispravka
pogreke u knjigovodstvu; pokrie meninog kontrarija (lat. contraria) pl. protivnosti,
suprotnosti; kontrarija kontrariis ku-rantur
duga.
(lat. contraria contrariis curantur) protivnosti
kontraponirati (lat. contra-ponere) log. dati
se lee protivnostima (naelo alopatije).
jednom sudu, ne menjajui mu sadrinu,
kontrarnost (lat. contrarietas) suprotnost,
drugi oblik tako da od odrenog postaje
oprenost, protivnost.
potvrdan sud (up. kontrapozicija); trg. ot-pisati
kontrasignal (lat. contra, nlat. signale znak)
ili dopisati, uneti ispravku u knjige.
protivznak, odgovor znakom na znak.
kontrapost (lat. contra, ital. posta) u vajar-skim
radovima: ritmika ravnotea delova tela kontrasignalizirati v. kontrasignalizo-vati.
koji se nalaze u razliitim pokretima; ret. = kontrasignalizovati (lat. contra, nlat. signale
znak) odgovoriti (ili: odgovarati) znakom na
antiteza.
znak, dati (ili: davati) pro-tivznake (kao
kontrapriznanica trg priznanica kojom se ranije
odgovor na primljene znake).
izdata priznanica stavlja van snage.
kontraprotest (lat. contra, protestari) trg. kontrasignatura (nlat. contrasignatura) prepodizanje meninog protesta protiv adre-sata
mapotpis, npr. uz potpis vladara potpis i
po potrebi ili akceptanta za ast zbog
ministra na ukazu (ime ovaj na sebe
neprimanja ili neplaanja menice.
prima odgovornost za opravdanost u korist
kontraproi (fr. contre-approches) voj. ro-vovi
toga akta).
koje opsednuti podiu prema rovovi-ma kontrasignirati (nlat. contrasignare) preopsaivaa.
mapotpisati (v. kontrasignatura)', staviti,
kontrapunkt (lat. punctum contra punctum)
pored adrese, i ime slubenika koji otpravlja
muz. taka prema taci", tj. nota prema noti
pismo.
(zato to su se ranije mesto nota
upotrebljavale take); vetina sjedinja-vanja
vie glasova prema zakonima har-

kontrast

461

kontrast (fr. contraste, ital. contrasto)

protivnost, suprotnost, najvea razlika, jako
odudaranje, jako odskakanje.
kontrastimulizam
(nlat.
contrastimulus
protivpodstrek) ned. sistem medicine koji se
sastoji u namernom izazivanju na-draaja,
npr. bola u jednom delu tela, da bi se time
izazvao nadraj u nekom drugom.
kontrastimulist(a) (nlat. contrastimulus) ned.
pristalica kontrastimulizma.
kontrastimulus
(nlat.
contrastimulus
protivpodstrek) med. protivnadraaj; up.
kontrastimulizam.
kontrastirati (fr. constraster) veoma se
razlikovati, jako odudarati, jako odskakati.
kontrastna sredstva (fr. contraste) med. sredstva
koja se unose u neku telesnu duplju, u uplje
organe ili u krvne sudove radi rendgenskog
pregleda ili snimanja pome-nutih delova tela.
kontrasubjekat (nlat. contrasubjectum) kuz.
drugi, podreeni stav u fugi.
kontratempo (ital. contratempo) v. koitrtan.
kontra tonovi muz. najdublji tonovi basa (ispod
S).
kontrafa (ital. contraffare protivno raditi) ravo
raena,
neumetnika
slika,
umetnika
nakarada (kakve se viaju po seoskim i
palanakim berbernicama, kafanama reda i
sl.).
kontrafagot (lat. contra, ital. fagotto) kuz. za
jednu oktavu dublji fagot.
kontrafaktura (nlat. contrafactura) vajar-sko
delo, kip, skulptura.
kontrafakcija (nlat. contra-factio) nedoputeno
podraavanje, patvorenje; nedopu-pggeno
pretampavanje (knjige).
kontrafacijent (nlat. contrafaciens) prekr-P1ilac
naredbe.
kontrafisura (nlat. contrafissura) hir. suprotna
pukotina, suprotan prelom (npr. kad lubanja
prsne na drugom mestu a ne na onome gde je
dejstvovala spoljna sila).
kontrafraktura (nlat. contrafractura) hir. v.
kontrafisura.
kontrahaa
(lat.
contrahere)
sklapanje
ugovora, ugovaranje; ugovor; izazivanje na
dvoboj; utvrivanje uslova dvoboja.
kontrahent (lat. contrahens) prav. onaj koji
sklapa ugovor, ugovaralaka strana.
kontrahencia (lat. contrahentia) pl. med. sredstva
za stezanje (skupljanje).
kontrahirati v. kontrahovati.
kontrahovati (lat. contrahere) s(a)kupiti,
s(a)kupljati, stegnuti; saeti, saimati, skratiti;
trg. sklopiti ugovor, ugovoriti, ugovarati;
pozvati na dvoboj; kontrahirati se skupiti se,
stegnuti se, zgriti se.
kontrapijunaa (lat. contra protiv, fr.
espionnage)
suzbijanje,
osujeivanje
neprijateljske pijunae sopstvenom pijunaom.
kontrabalans (fr. contrebalance) protiv-tea,
uravnoteeni; fig. naknada.

kontrolna kasa

kontrabalavsirati (fr. contrebalancer) drati u

ravnotei, uravnoteavati, uravnoteiti; fig.
izjednaavati se sa, nadoknaivati.
kontrbij (fr. contrebille) protivlopta, lopta koja,
odbivi se od ivice bi li jara, pogodi loptu
saigraa.
kontr-dans (fr. contredance) etvorka, ivahan
i lep francuski ples sa mnogo figura, u kome
uestvuju po dva para ili vie parova igraa
koji stoje jedni prema drugima; kontr.
kontrektacija (lat. contrectatio) prav. be-spravno
prisvajanje, kraa.
kontrektirati
(lat.
contrectare)
opipati,
dodirivati) prav. prisvojiti protivzako-nito,
krasti.
kontreran (fr. contraire) v. kontraran; o
kontrer (fr. au contraire) naprotiv, obrnuto,
tavie.
kontreskarpa (fr. contre-escarpe) voj. spoljni
nagib rova (okrenut prema neprijatelju).
kontr-ean (fr. contre-echange) trg. v. kontran.
kontribuent (lat. contribuens) poreska glava,
poreski obveznik.
kontribuirati (lat. contribuere) plaati porez,
namet (naroito ratni); platiti, priloiti svoj
deo (troka); doprineti, do-prinositi, pomoi,
pomagati, pripomoi.
kontributivan (nlat. contributivus) poreski;
pripomoni, doprinosni.
kontribucija (lat. contributio) zajedniki prinos;
porez; ratni namet koji se uzima u novcu u
okupiranom delu neprijateljske drave.
kontr-ku (fr. contre-coup) sp. protivudar,
uzvraen udarac, odboj.
kontroverza (lat. controversia) nauna ra-spra,
spor;
sporno
pitanje,
sporna
stvar;
nesuglasice.
kontroverzan (lat. controversus) sporan,
osporljiv; osporen, koji je u pitanju.
kontroverzija (lat. controversia) v. kontroverza.
kontroverzirati (lat. controversari) prepirati se,
sporiti se oko ega (reima, perom); sporiti,
osporiti.
kontroverzist(a) (lat. controversari) protivnik,
borben govornik.
kontrovertist(a) (lat. controversari) v. kontroverzist.
kontrola (fr. controle) dvostruki registar,
dvostruko raunovodstvo u kancelarijama da
bi se izbegle greke, zloupotrebe i sl.;
kontrolna
knjiga,
kontrolie;
nadzor,
nadgledanje.
kontrolirati v. kontrolisati.
kontrolisati (fr. controler) pregledati (rad,
raune i sl.); nadgledati, nadzirava-ti, paziti na
(koga ili to); unositi u kontrolnu knjigu.
kontrolna
kasa
kontrolnim
napravama
snabdevena kasa, koja tano i automatski

kontrolni aparati

462

belei sva plaanja izvrena u toku dana.

kontrolni aparati naprave koje automatski
pokazuju da li je neki rad, koji je trebalo
izvriti, odista izvren.
kontrolor (fr. contr61eur) pregledan, nadzornik,
nadzorni slubenik; aparat za regulisanje
neega.
kontrordr (fr. contre-ordre) protivnaredba,
protivzapovest (kojom se neka ranija
ukida).
kontr-pa (fr. contre-pas) u plesu: protivko-rak,
kojim se prema igrau odgovara, promena
koraka.
kontrparada (fr. contre-parade) ma. odbijanje
udarca maem.
kontrparirati (fr. contre-parer) ma. odbraniti,
odbiti, odbijati (udarac maa).
kontrpart (fr. contre, lat. pars rea. partis)
protivnik i protivna strana.
kontrparti (fr. contre-partie) muz. protiv-glas;
trg. kontrolna knjiga, kontrolie.
kontrpoa (fr. contrepoids protivteg) motka
kojom se igrai na konopcu odravaju u
ravnotei.
kontrsali (fr. contre-salut) voj. otpozdrav
topovskom paljbom.
kontrtan (fr. contretemps) dogaaj u nevreme,
neprijatan dogaaj, neprilika, nezgoda;
iznenadno prekidanje konja u njegovom
pravilnom kretanju; kod maevanja: udarac
upotrebljen u nevreme; muz. razvlaenje
tempa.
kontrtrane (fr. contre-tranchee) voj. prema-rov,
rov prema opsaivaima.
kontrfason (fr. contre-facon) podraavanje,
pretampavanje.
kontr-an (fr. contre-change) trg. povratka
menica.
kontuzija (lat. contusio) uboj, naboj, zgnjeenost usled udara kakvog spoljnog tupog
predmeta, ili vazduha usled eksplozije
granate, dinamita i dr.
kontuzovati (lat. contundere) zgnjeiti, prignjeiti, zdrobiti.
kontumaks (lat. contumax prkosan, uporan)
prav. onaj koji je u odsustvu optuen ili
osuen.
kontumacija (lat. contumacia prkos, upornost)
prav. neposlunost, neodazivanje sud-skom
pozivu, nedolazak na suenje; takoe: =
karantin;
in
kontumacijam
(lat.
in
contumaciam) zbog neposlunosti, tj. zbog
neodazivanja sudskom pozivu, u odsutnosti
(biti osuen); u ahu: gubitak partije zbog
prekoraenja vremena za razmiljanje.
kontumacirati
(lat.
contumacia
prkos,
upornost) prav, zbog neposlunosti ili
nedolaska na suenje suditi i osuditi na
osnovu podnete tube (lat. in contumaciam);
biti (ili: drati) u karantinu.
kengura (fr. contour) nacrt; skica, ocrt, opseg,
linija koja ide granicom, koja ocrtava neki
lik, neku figuru.

konfekcije

konturirati (fr. contour) praviti nacrt; ocrtati,

ocrtavati, povlaiti granine linije nekog lika,
neke figure; okrui-ti, okruivati, zaokruiti;
konturni-rati.
konturnirati (fr. contourner) v. konturirati.
kontutor (lat. contutor) prav. sastaralac, lan
starateljskog odbora.
kontu (pol., contusz) spreda otvorena enska
gornja haljina; takoe: muki kratak domai
kaput.
konertino (ital. concertino) muz. manji muziki
komad, obino sa jednim odeljkom do tri
samostalna odeljka.
koneti (ital. concetti) lit. briljantni i pun
afektiranja pesniki nain izraavanja, sastoji
se u preteranoj virtuoznosti meta-fora,
hiperbola, antiteza i u izvetae-noj igri sa
beskrajnim nagomilavanjem rei i fraza.
Ovaj stil je, na tetu jednostavnog i
prirodnog stila, prepla-vio ital. knjievnost
poznije Renesanse (Taso, Marili), iz Italije
preao u paniju (gongorizam), Englesku
(eufujizam) itd.
konetizam (ital. concetti) lit. v. koneti.
konetisti (ital. concettisti) pl. pristalice
pesnikog pravca koneti (u Italiji, paniji,
Engleskoj i Nemakoj u XVH veku).
konubijalan (lat. connubialis) brani, koji se
odnosi na brak.
konubijum (lat. connubium) brak; pravo na
brak (meu lanovima razliitih stalea,
plemena i sl.); konjugijum.
konu teraci ja (nlat. connumeratio, lat. sit s, sa,
pitegage brojiti, raunati) srau-navanje.
konus (gr. konos kupa, lat. conus) geom. kupa,
unj.
konfabulacija (lat. fabula) pojava da osoba ono
to nije dobro zapamtila ili je zaboravila u
svojim usmenim ili pismenim iskazima
ispunjava izmiljenim stvarima.
konfederacija (lat. confoederatio, cum, foe-dus
gen. foederis savez) udruivanje (ili:
povezivanje) u savez, udruenje u savez;
naroito: savez drava pri kojem one
zadravaju svoj suverenitet ali imaju
zajedniki centralni organ.
konfederirati se (lat. confoederare) udru-iti se
u savez, vezati se savezom.
konfekt (nlat. confectum, ital. confetto) kola,
poslastica, eerleme (naroito ueereni
bademi, orasi itd.).
konfekcija (lat. confectio) pravljenje, graenje,
gotovljenje; svretak, dovrenje, izvrp!enje;
pravljenje odela; radnja goto-vim mukim
(muka konfekcija) ili enskim (enska
konfekcija) odelom; farm. spravljanje lekova.

konfekcionar

463

konfekcionar (nlat. confectionarius) izra-iva

gotovog odela; trgovac gotovim odelom;
apotekar.
konfer (lat. conf eg) uporedi, sravni (upuivana
na neko mesto u knjizi); upotrebljava se
obino u skraenom obliku: cf.; up. konferatur.
konferansje (fr. conferencier) javni govornik,
predava; lice koje na priredbama najavljuje
i objanjava pojedine take programa
(najee na duhovit nain); voditelj.
konferatur (lat. conferatur) neka se uporedi;
up. konfer.
konferencija (lat. conferentia) savetovanje,
dogovor; sastanak radi dogovora, raspravljanje (o nekom spornom pitanju i dr.);
javno predavanje, obino sa diskusijom.
konferirati (lat. conferre, fr. conferer)
savetovati se, dogovarate se, pregovarati;
sastajati se radi dogovora; drati javno
predavanje; uporeivati, sravnjivati; koiferisati.
konferisati (fr. conferer) v. konferirati.
konfesija (lat. confessio) prav. priznanje;
veroispovest, svaka hrianska verska
stranka uopte (rimokatolika, starokatolika,
luteranska,
reformistika,
pravoslavna konfesija i dr.).
konfesionalan (nlat. confessionalis) veroispovedni, koji se tie vere, verski.
konfesionalizam (lat. confessio) uenje teologa
koje smatra da prava religioznost zavisi od
pripadnosti ovoj ili onoj ve-roispovesti.
konfesionar (nlat. confessionarius) ispovedie.
konfesionist(a) (lat. confessio) pripadnik jedne
konfesije.
konfesor (lat. confessor) onaj koji ispoveda
hrianstvo; naroito, u staroj crkvi, onaj
koji je morao da strada za veru, muenik;
ispovedie.
konfeti (ital. confetti) pl. kolaii, loptice od
gipsa ili raznobojne hartije kojima su se,
naroito u Italiji, gaali uesnici u karnevalu;
danas: raznobojni papirni kruii kojima se
obasipaju uesnici igranki ili novogodinjih
sveanosti.
konfiguracija (lat. configuratio) uoblia-vanje,
uoblienje, obrazovanje oblika, spoljni oblik;
astr. odnosni poloaj, prividan ili stvaran,
nebeskih tela.
konfigurirati
(lat.
configurare)
uobliiti,
uobliavati, dati (ili: davati) oblik.
konfidejusor (lat. confideiussor) prav. saje-mac.
konfident (lat. confidens) poverenik, pouzdanik, poverljiva osoba; dounik.
konfidencija (lat. confidentia) poverenje,
poverljivost; poverljivo saoptenje.
konfidirati (lat. confidere) poveriti, pove-ravati;
osloniti se (na koga), pouzdati se (u koga).

konflikt
konfinacija (lat. confinatio) prav. progonstvo;
zatoenje; upuivanje nekoga u mesto u kojem
mora stalno iveti; kuni zatvor. konfini (lat.
confinis, confines) pl. susedi po
imanju, graniari. konfinije (lat. confinia) pl.
granice, granine linije, mee; zemlje koje se granie.
konfinijum (lat. confinium) mea, granica,
granini kamen, mea.
konfinirati (fr. confiner) graniiti se;
ograniiti slobodu kretanja, zatvoriti, osuditi
na kuni zatvor; prognati, proterati. konfinitet
(nlat. confinitas) granienje, susedstvo.
konfirmand (lat. confirmandus) onaj koga treba
uvrstiti u veri, tj. mladi koji se proglaava
crkveno punoletnim (kod katolika).
konfirmanda (lat. confirmanda) devojica koja
se proglaava crkveno punoletnom; up.
konfirmand.
konfirmativan (nlat. confirmativus) potvrdan,
kojim se potvruje.
konfirmacija (lat. confirmatio) kod protestanata i katolika: svean in potvri-vanja
crkvenog punoletstva i putanja prvoj priesti
mladia i devojica (konfirmandi), krizma,
krizmanje; prav. potvrenje, potvrda, overa,
overavanje. konfirmirati (lat. confirmare)
potvrditi, potvrivati, uvrstiti, uvrivati,
osnaavati, osnaiti; potvrditi nekoga u veri,
proglasiti
crkveno
punoletnim,
krizmati.
konfiskabilan (nlat. confiscabilis) koji je za
oduzimanje, zaplenljiv, uzaptljiv. konfiskat
(nlat. confiscatum) ono to je
zaplenjeno, uzapeno (roba, imanje).
konfiskacija (lat. confiscatio) prav. oduzimanje
privatnog dobra (stvari, neke vrednosti,
imanja) u korist drave, uzapi-vanje,
uzapenje; konfiskovanje. konfiskovati (lat.
confiscare) v. konfiscirati.
konfiscirati (lat. fiscus dravna blagajna,
confiscare) oduzeti (ili: oduzimati, uzapivati, uzaptiti) u korist drave (robu, imanje).
konfitent (lat. confitens) onaj koji se ispoveda
(kod katolika).
konflagracija (lat. conflagratio) opti poar;
naroito: propast svega u poaru stranog
suda"; fig. prevrat, buna, ustanak, revolucija.
konflagrirati (lat. conflagrare) opaliti, saei,
unititi poarom, pretvoriti u prah i pepeo; fig.
pobuniti. konflacija (lat. conflatio)
zduvavanje, stapanje; zduvanje, stopljenje.
konflikt (lat. conflictus) sukob, sudar, borba;
spor, svaa; tragian konflikt sukob zakona ili
dunosti u kome propada jedan ljudski ivot.

konfluentan

464

konfluentan (lat. confluere sticati se, sli-vati se,

confluens, confluentis) koji se sliva, slivni.
konfluencija (lat. confluentia) stave, sastav,
slivanje (dveju reka); skupljanje, na-loga,
navala (ljudi).
konfluirati (lat. confluore) slivati se, uticati;
slegati se, slei se, sticati se, navaljivati (o
ljudima).
konfokalan (lat. focus ia, nlat. confo-calis)
opt. saini, suini, sa zajednikom iom,
saarini, suaritni.
konfor (fr. confort) udobnost, ugodnost (kao
posledica ukusnog i praktinog ureenja
stana, ivota i sl.), sve ono to jedan stan treba
da ima pa, da bude potpuno udoban;
materijalno blagostanje; pomo; komfor.
konforman (lat. conformis) saobrazan, jednoobrazan.
konformacija (lat. conformatio) sastav,
sklop, graa nekog tela; saobraavanje,
saobraenje, podeavanje prema emu,
prilagoavanje.
konformeri (eng. conformers) pl. v. konformisti.
konformizam
(lat.)
saobraavanje,
prilagoavanje, slaganje, prihvatanje neijeg
miljenja iz spekulativnih ili oportunistikih razloga.
konformirati (lat. conformare) saobraziti,
saobraavati, podesiti, udesiti; dati oblik;
konformirati se prilagodi se.
konformisti (lat. conformare) pl. engleski
protestanti koji su priznali 39 lanova
anglikanske konfesije od 1562; konformeri.
konformitet (nlat. conformitas) saobraz-nost,
jednoobraznost.
konfortabilan (fr. confortable) ugodan,
udoban, prijatan; lepo i praktino ureen;
komfortabilan.
konfortancija (nlat. confortantia) pl. med.
sredstva (ili: lekovi) za jaanje.
konfortativ (nlat. confortativum) med. lek za
jaanje, lek za okrepljenje.
konfortacija (nlat. confortatio) jaanje, krepljenje, okrepljenje.
konfortirati (nlat. confortare) l. okrepiti,
okrepljivati, ojaavati, ojaati; fig. ohrabriti,
ospokojiti.
konfortirati (fr. confort) 2. snabdeti, snabdevati
(kuu, stan itd.) konforom.
konfrater (lat. confrater) sabrat, sadrug, drug
po zvanju ili slubi.
konfraternizirati (lat. confrater) zbrati-miti,
primiti u bratstvo.
konfraternitet (lat. confrater sabrati, nlat.
confraternitas) bratimstvo, pobra-timstvo,
drugarstvo.
konfrontacija (nlat. confrontatio) prav. suoavanje, suoenje, naroito svedoka (nlat.
confrontatio testium) ili okrivljenih iji su
iskazi protivreni; poreenje, sravnji-vanje,
sravnjenje, uporeivanje, uporeenje.

koncentracioni logor

konfrontirati (nlat. confrontare) prav. suoiti,

suoavati (svedoke, okrivljene); sravniti,
sravnjivati, uporeivati, upo-rediti.
konfuzija (lat. confusio) meanje razliitih
stvari; pomeanost, zbrka, nered, ne-jasnost
(stila, misli); pobrkanost, br-kanje, meanje,
nerazlikovanje, pometnja; fig. zbunjenost,
zbrkanost, smuenost, zabuna; pr. konfuzav.
konfuzionar
(nlat.
confusionarius)
smetenjak, smuenjak.
konfundirati (lat. confundere) pomeati,
smeati, zamrsiti, zbrkati; smesti, zbuniti,
dovesti u nepriliku.
kon fuoko (ital. con fuoco) mu3. vatreno, sa
arom, ivahno.
konfutabilan (nlat. confutabilis) koji se moe
pobiti, opovrgnuti.
konfutator (nlat. confutator) onaj koji pobija
(dokaze, navode), opovrgavalac.
konfutacija
(lat.
confutatio)
pobijanje,
dokazivanje protivnog; uutkivanje.
konfutirati (lat. confutare) pobiti, pobijati,
dokazivati protivno.
konfuijanizam religija koju je osnovao kineski
filozof Konfuije (Konfuije, Kung-fu-ce,
551479) i njegovo uenje o vrlini, o prirodi
i drutvenom ureenju.
konha (gr. konche) apx. 1. svod u obliku
koljke, polukupola; 2. polukruna izboina
na graevini, apsida.
konhilije (gr. konchylion dem. od konchyle =
konche dvoljuturna koljka) pl. zool. lju-skari
(puevi i koljke).
konhiliolog (gr. konche dvoljuturna koljka,
logos)
prouavalac
(ili:
poznavalac)
ljuskara.
konhiliologija (gr. konche, logia) zool. nauka o
ljuskarima; up. konhilije.
konhiforman (gr. konche, lat. forma) pr.
koljast, oblika dvoljuturne koljke.
konhoida (gr. konche, eidos oblik, vid) mat.
koljanica, Nikodemova ravanska kriva
linija etvrtog stepena.
koncedirati (lat. concedere) dopustiti, dopupggati, dati za pravo, ustupiti, popustiti,
priznati.
koncentracija (nlat. concentracio) usredsreivanje,
usredsreena,
usredsreenost;
prikupljanje,
zbiranje;
smetaj,
npr.
zarobljenika u mali prostor (v. koncentracioni
logor); hen. pojaavanje rastvora smanje-njem
njegove zapremine (npr. isparavanjem);
pojaanje rastvora, pojaanost rastvora; rud.
uklanjanje mehanikim putem manje vrednih
delova rude; zgunjavanje, zgusnu e.
koncentracija kapitala uveavanje kapitala
putem akumulacije vitka vrednosti. Time se
poveava drutveno bogatstvo, za razliku od
centralizacije, koja ga samo drukije
rasporeuje.
koncentracioni logor 1. voj. mesto u koje se
internira ju civilni zarobljenici i trupe

koncentrirati

465

koje su prele na neko neutralno zemlji-te; 2.

sabiralita politikih protivnika za vreme
mira, spol>nopolitike za-tegnutosti i u toku
rata; mnogo ih je osnovano u P svetskom
ratu, naroito u faistikim zemljama, gde su
bila mesta sistematskog unitavanja ljudi.
koncentrirati v. koncentrisati.
koncentrisati (nlat. concentrare) usredsrediti,
usredsreivati, skupiti, skupljati, sabirati,
sabrati, sjediniti na jednom mestu; zbiti,
zgusnuto; Hem. poveati jainu rastvora
smanjenjem njegove zapremine; rud. izdvojiti
(ili: izdvajati) metal ili rudu iz jalovine;
koncentrirati (koncentrisati) se skupiti se,
sabrati se; usredsrediti se, usredsreivati se,
pribrati se, srediti se (misli).
koncentricitet (nlat. concentricitas) sasredinost, zajedninost sredita.
koncentrian (nlat. concentrare) sasredi-ni, sa
zajednikim sreditem; koji su upravljeni ka
istom sreditu; voj. koncentrian napad napad
koji je iz polukru-nog poloaja upravljen ka
jednoj taci; koncentrina vatra unakrsna
vatra; koncentrino odstupanje odstupanje
rasture-nih delova vojske u pravcu iste take;
kat. koncentrini krugovi sasredini krugovi,
krugovi sa zajednikim sreditem.
koncentus (lat. sapege pevati, concentus) muz.
skladno pevanje, skladne muzika, sklad-nost,
harmoninost.
koncept (lat. conceptum, concipere zamisliti,
shvatiti) 1. plan, nacrt, skica; prvi pismeni
sastav (nekog dela ?g isa).
koncept (lat. conceptus) 2. pojam; sposobnost
shvatanja, mopojimanja; izlei iz koncep-ta
izgubiti vezu misli, pobrkati misli, zbuniti se;
izbaciti nekog iz koncepta poremetiti neiji
red misli, zbuniti ga.
konceptakulum (nlat. conceptaculum) ostava;
sanduk za ostavu, pohranilite; bog.
udubljenje na talusu (v. talus 1) u kome se
razvijaju spolni organi (kod mrkih alga).
koiceptivan (nlat. conceptivus) zool. oplod-ljiv,
sposoban da bude oploen; shvatljiv,
sposoban za shvatanje.
konceptirati (lat. conceptum) izraditi prvi
sastav, praviti (ili: napraviti) plan, nacrt,
skicu (dela, spisa i sl.).
koncept-papir prostije, polubela hartija za
sastavljanje koncepata.
koiceptualizam (lat. conceptus pojam) fil. pravac
izmeu realizma i nominalizma po kojem
opti pojmovi jesu oblici i prave radnje
misli, a ne prosti znaci koji se podjednako
primenjuju na vie jedinki.
konceptualista (lat. conceptus pojam) fil.
pristalice konceptualizma.
koicepcija (lat. conceptio) l. poimanje, shvatanje,
razumevanje; shvatljivost, mo poimanja,
mo razumevanja; zamisao; 2. fiziol. zaee,
oploenje,
zatrudnjavanje;
koncep-cio
imakulata beate Virtnis (lat. conZO Leksikon

kondizija

ceptio immaculata beatae Virginis) teol. neporono zaee Bogorodice (uenje rimokatolike crkve).
koncer(a)t (lat. concertare takmiiti se, tal.
concerto) pol. saglasnost, sporazum vie sila u
cilju zajednikog politikog delo-vanja (npr.
Evropski koncerat); muz. vei muziki komad,
obino u tri dela, za jedan solo-instrumenat sa
orkestarskom pratnjom (npr. violinski,
klavirski i dr. koncerat); program sa vie
muzikih
komada
(vokalnih
ili
instrumentalnih); javna muzika priredba.
koncern (eng. concern) najvii oblik privatnokapitalistikog monopola. Ukljuuje niz
industrijskih, trgovinskih i ban-karskih
monopola. Obino je na elu najkrupnije
banka. Preko koncerna najvie jaa mo
finansijske oligarhije (npr. koncern Morgan u
SAD); odravanje meusobnih odnosa (u
politikom smislu).
koncert (lat. concertare) v. koncerat.
koncertacija (lat. concertatio) prepiranje,
prepirka (reima); takmienje, utakmica;
sporazum, saglasnost.
koncertne (ital. concerto koncerat) muz. vrsta
akordiona ili harmonike na raz-vlaenje.
koncertirati (lat. concertare takmiiti se) muz.
takmiiti se javno u sviranju ili pevanju,
prirediti (ili: prireivati) koncerat, uestvovati
u koncertu; pol. ugo-voriti, ugovarati,
sporazumevati se o emu.
koncertist(a) (ital. concertante) glavni peva ili
svira na koncertu.
koncert-majstor (lat. concertare, nem. Mei-ster)
muz. prvi violinist (solist) u orkestru; titula
netaknutih lanova muzikih kapela.
koncert komad muz. koncerat u uem obliku
za neki solo-instrumenat u orkestru.
koncesivan (nlat. concessivus) gram. dopustan,
dopusni (npr. reenica, svezica); konce-sivna
ili dopusna reenica ona koja kazuje
doputenje ili ustupanje radnji glavne
reenice, npr.: Nisam ga naao, iako sam ga
svuda treio.
koncesija (let. concedere dopustiti, sop-cessio)
doputanje, ustupak, povlastice, davanje
povlastice;
odobrenje
vlasti
(dravne,
optinske) za bavljenje nekim poslom koji je
slobodan od nadzora te vlasti.
koncesionar (nlat. concessionarius) onaj koji ima
koncesiju
(povlasticu),
povlaeni,
povlastiar.
koncesionirati (lat. concedere ustupati, dopustiti,
concessio) dati kome povlasticu, koncesiju.
koncizan (let. concisus) saet, jezgrovit, zbijen,
pregledan, kratak, jasan.
koncizija (lat. concisio) l. komadanje, raskomadavanje; 2. r e t. kraenje (reenica,

konciznost

466

stavova); 3. zbijenost, jezgrovitost, sae-tost.

konciznost (lat. concisio) v. koncizija 3.
koncil (lat. concilium) skuptina crkvenih
velikodostojnika radi raspravljanja i reavanja
o aktuelnim crkvenim pitanjima, crkveni
sabor; univerzitetski sud.
koncilijantan (lat. concilians) pomirljiv,
popustl>iv, sklon posredovanju, zgodan za
posredovanje i izravnavanje nesuglasica.
koncilijatoran
(nlat.
conciliatorius)
v.
koncilijantan.
koncilijum (lat. concilium) v. koncil;
koncilijum akademikum (nlat. concilium
academicum) univerzitetski savet (ili: sud);
koncilijum ekumenikum(nlat. concilium
oecumenicum) veseljenski sabor, sveopta
crkveni sabor ije su odluke (kanoni)
obavezne za ceo hrianski svet, a kojih je, od
Nikejskog (325) do Trident-skog (1545
1563), bilo osamnaest; koncilijum medikum
(nlat. concilium medicum) lekarski sastanak i
savetovanje o teim strunim pitanjima; prid.
koncilijarni.
koncilirati (lat. conciliare) pomiriti, sprijatel>iti,
izmiriti (npr. razliita miljenja i sl.); sloiti,
saglasiti; udruiti, udruivati.
koncinan (lat. concinnus) Ret. skladan, skladno
i umetniki sastavljen s obzirom na oblik i
vezu pojedinih delova; lep, dopadljiv.
koncinator (lat. concinnator) ureiva,
urednik; takoe: smicaliar, onaj koji voli
da pravi smicalice.
koncinirati (lat. concinnare) skladno sastaviti,
urediti, srediti.
koncinitet (lat. concinnitas) ret. umetniko i
skladno spajanje (rei, misli), skladnost,
harmoninost.
koncipijent (lat. concipere zamisliti; sastaviti)
pisac, sastavlja jednog spisa; pisar, vebenik
(npr. advokatski, sudski).
koncipirati (lat. concipere) sastaviti; napisati;
smisliti, zamisliti (plan, ekipu, nacrt); biol.
zatrudneti, ostati oploen.
koncitament (lat. concitamentum) med. sredstvo
za razdraivae.
koncitativan (nlat. concitativus) podbadan, koji
podbada, podstrekavan, koji podstre-kava,
buntovan, buntovniki, razdrau-jui.
koncitator (lat. concitator) podstreka, podbada, bunilac.
koncitacija (lat. concitatio) podbadanje, podstrekavanje, podbunjivanje, podsticanje, ra
zdraivanje.
koncitirati (lat. concitare) podbadati, podstrekavati, podbunjivati, razdraiti, ra-spaliti.
kontabler (lat. comes stabuli) v. konsta-bler.
konjak (fr. cognac) po francuskoj varoi
Cognac nazvana fina rakija od destilisa-nog
vina, sa 50 procenata alkohola.

koordinacija

kooperativa (nlat. cooperativa) zadruga,

dobrovoljno udruenje privredno slabih
graana koji ele, udruenim sredstvima i
radom, da obavljaju odreene privredne
poslove u korist svojih lanova (zadruga-ra).
kooperativan (nlat. cooperativus) zadruni,
osnovan na zajednikom delovanju vie
lanova jednog stalea.
kooperativizam (nlat. cooperari saraivati)
zadrugarstvo, zadruni pokret. U uslovima
kapitalizma moe korisno da poslui sitnim
proizvoaima, ali ne i radikalno da popravi
njihov poloaj; to je mogue u uslovima
izgradnje socijalizma.
kooperator (nlat. cooperator) saradnik,
pomaga.
kooperacija (nlat. cooperatio) oblik zajednikog
rada, u istim ili povezanim pro-cesima
proizvodnje i po planu; prosta kooperacija
ako svaki uesnik vri sve operacije potrebne
da ee napravi proi-zvod; sloena kooperacija
u njoj je izvr-J ena podela rada: svaki se
specijalizuje u pojedinim operacijama, a
proizvod je gotov kad proe kroz ruke sviju.
Kooperacija je skok u razvoju proizvodnih
snaga u odnosu na individualnu proizvodnju.
kooperirati (nlat. cooperari) saraivati,
sudelovati; fig. doprinositi.
kooperisati v. kooperirati.
kooptacija (lat. cooptatio) dopunski izbor,
biranje novih lanova (radi dopune nekog
drutva).
kooptirati (lat. cooptare) birati novog lana
(radi dopune nekog drutva).
koordinata (nlat. coordinata) mat. svaka veliina
jednog sistema dveju ili vie veliina
upotrebljenih za odreivanje poloaja take,
linije, ili ravni odnosom prema jednom
utvrenom sistemu linija, taaka, itd. (up.
apcisa, ordinata), koordi-natne ose (u
Dekartovu sistemu) jesu dve prave koje se
seku ili pod pravim uglom ili pod kosim
uglom. Koordinate jedne take (u ravni) jesu
njena odstojanja od koordinatnih oca; polarne
koordinate jesu koordinate koje odreuju
taku (u ravni) odnosom prema jednoj
utvrenoj liniji (poetno] liniji ili osi) i jednoj
utvrenoj taki (poetku ili polu) na toj liniji.
Koordinate neke take jesu duina prave linije
(radijus vektor) povuene do nje od pola i
ugao koji gradi ta linija sa osom.
koordinatograf (lat. coordinata, gr. grapho
piem) sprava za ucrtavanje na kartu ili plan
taaka prema njihovim koordina-tama.
koordinacija (nlat. coordinatio) ureenje,
ureivanje, sreivanje; izjednaena, izjednaivanje (u rangu); gram. naporednost; log.
uzajamni odnos izmeu pojmova koji su
podreeni jednom istom viem pojmu.

koordinirati

467

koordinirati (lat. coordinare) srediti, urediti,

ureivati, dovesti u red; prirediti, prireivali,
pridodato, pridruiti, pri dru iveti.
kopaj-balzam heh. smolasti sok junoamerikog, naroito brazilijskog drveta kopajiva (port., p. copaiba, braz. cupauba).
kopajiva (port., p. copaiba, braz. cupauba)
bog. junoameriko drvo od koga se dobiva
kopaj-balzam.
kopal (meke. kopalli) ilibaru slina, vrsta,
sjajna i prijatna mirisa drvena smola koja se
dobiva od isuenog soka drveta rhus
copallinum; upotrebljava se kao firnajs.
kopar (arap., pere. kabar, fr. sarge, ital.
sarrego) bog. miroija, join zatvoren pupoljak
jedne biljke u Sredozemlju; upotrebljava se
kao zain u jelima.
koparticija (nlat. copartitio) sporedna deoba,
deljenje iste celine prema drugim obzirima i
meri l ima.
kopejka (rus. kopeika) najmanji ruski
(bakarni) novac = 1/100 rublje (nazvan po
tome to je prvobitno bio sa likom konjanika
naoruanog kopljem).
kopija (lat. copia) prepis; fot. otisak, snimak;
precrt, preslikano slikarsko ili vajarsko delo;
fig. podraavanje, ugledanje; neto izraene
podraavanjem; pro kopija (lat. rgo copia)
za prepis.
kopiozan (lat. copiosus) bogat, obilan.
kopiopija (gr. kopos zamor, malaksalost, opsis
vid) med. zamorenost oiju.
kopirajt (eng. copy-right) uobiajena formula
za zatitu autorskog i izdavakog prava.
kopirajt bil (eng. copy-right bili) zakon o
autorskom i izdavakom pravu.
kopirati (lat. copia, fr. copier) prepisati,
prepisivati;
precrtavati,
preslikavati;
umnoavati (spis); fot. praviti otisak, snimati
(sliku); fig. praviti po ugledu na, podraava.
kopir-buh (nem. Kopier-buch) knjiga sa prepisima, naroito trgovakih pisama i dr.
kopir-maina sprava za umnoavanje rukopisa
mehanikim putem.
kopir-papir tanka hartija za umnoavanje
rukopisa na kopir-maini ili presi za
kopiranje.
kopist (lat. copia) prepisiva; fot. snima; fig.
podraavalac.
kopjejka (rus.) v. kopejka.
kopos (gr. kopos zamor) ke. oseanje velike
zamorenosti,
premorenost,
malaksalost,
klonulost.
kopra (ind.) trg. osueno meso kokosovog
oraha, od koga se spravlja poznato kokosovo ulje.
kopragoga (gr. kopros izmet, balega, ago
odnosim) pl., med. v. koprokritika.
kopragogija (gr. Kopros, ago) med.
izbacivanje izmeta, ienje creva od izmeta.
zo*

kopulacija

koprodukcija (lat. so, productio) zajednika

proizvodnja; saradnja preduzea iz dve ili
vie zemalja pri podizanju investicio-nih
objekata ili u proizvodnji druge robe
namenjene tritu.
koprokritika (gr. kopros, krino luim,
izdvajam) pl. med. sredstva za ienje;
kopragoga.
koprolalija (gr. kopros, lalein brbljati) med.
pojava kod nekih duevno obolelih da
moraju i protiv volje, izgovarati nepristojne, rune i sramne rei.
koproliti (gr. kopros, lithos kamen) Pl.
okamenjeni izmeti prepotopskih ivotinja.
korologija (gr. kopros, logfa nauka) 1.
ispitivanje fekalija u dijagnostike svrhe;
2. fig. naziv za pornografsku lite-raturu.
koproprijetet (nlat. co-proprietas) prav. suvlasnipggvo, zajednika sopstvenost.
koproskleroza (gr. kopros, skleros tvrd) med.
otvrdnjavanje izmeta u crevima, tvrda stolica.
koprostaza (gr. kopros, stasis stajanje,
zaustavljanje) med. zatvor, tvrda stolica.
koprofag (gr. kopros, phagein jesti) ivotinja
koja jede izmet druge ivotinje.
koprofagija (gr. kopros, phagein) med. jedenje
izmeta (pojava kod neke vrste duevno
bolesnih).
Kopti (arap. Kibti, lat. Aegypti) pl. hrianski
potomci starih Egipana, ima ih oko 3 mil.
u Egiptu.
koptska umetnost period egipatske umetnosti, od
P pre do U veka posle n. e., koji se sastoji od
elemenata egipatske, grke i sirijske
umetnosti.
kopteki jezik najmlai oblik egipatskog jezika,
slui se grkom azbukom (danas postoji
samo kao jezik koptske hrianske crkve.)
kopula (lat. copula) gram. spona (re koja
vezuje subjekat sa predikatom); zool. stapanje;
log. onaj deo u sudu kojim se izraava da
veza izmeu subjekta i predikata postoji kao
saglaavanje ili kao opreka, npr.: ovek je
smrtan; kopula karnalis (nlat. copula
carnalis) prav. snoaj.
kopulativan (lat. copulativus) gram. sastavan,
opojan; kopulativna konjunkcija sastavna
svezica; kopulativna reenica sastavna
reenica, tj. nezavisna reenica koja kazuje
radnje koje se mogu samostalno vriti bez
uticaja jedne na drugu, npr: On je to rekao, pa
e i potvrditi; log. kopulativni sudovi sudovi
koji imaju vie subjekata, a samo jedan
predikat.
kopulator (lat. copulator) svetenik koji
obavlja venanje (kod katolika).
kopulacija (lat. copulatio) spajanje brakom,
venavanje; biol. spolno spajanje dveju elija
u jednu zigosporu (kod niih biljaka ili
ivotinja); spolno sparivanje uopte; nain
oplemenjavanja voa spajanjem plemenitog
stabla sa divljakom.

kopulirati

468

kopulirati (lat. copulare) spojiti brakom,

venati; spolno optiti; oplemenjavati voke
spajanjem plemenitog stabla sa divljim.
kopun (ital. sarrope, nem. Kapaun) utroje-ni
petao (radi boljeg gojenja i ukusnijeg mesa).
kopunizacija (ital. sarrope) trojenje, odstranjivanje spolnih lezda kod mladih
petlova; up. kopun.
kor- (lat. sog-) 1. latinski predmetak koji
dolazi, mesto kon- (sop-), u reima koje
poinju sa g.
kor (lat. sog, gen. cordis) 2. anat. srce.
kor (fr. corps, lat. corpus) 3. telo, celina;
zajednica, drutvo, esnaf, svi predstavnici
jednog reda ljudi (oficirski, diplomatski kor),
odred vojnika pod jednim komandantom
(armijski kor); kor a kor (fr. corps a corps)
prsa u prsa, ukotac; up. korpus.
kor (gr. chors) 4. v. hor.
koraba, (nem. Kohlrabi) keleraba, vrsta povra
iz roda Brassica; korabica.
koradijacija
(nlat.
corradiatio)
sticanje
(svetlosnih) zrakova u jednoj taci.
korazija (lat. corrasio) geol. ronjenje, podlokavanje.
koral (gr. korallion) l. merdan; crveno staklo
od kojeg se prave perle za nakit i sl; zool.
morska ivotinjice iz klase antozoa, ija se
skeletna masa upotrebljava za ukrase; 2.
vrsta crkvene horske pesme, koja se peva
jednoglasno.
korali (gr. korallion) pl. male drvene loptice sa
umerenim iljcima na pasjem ovratniku, koje
bodu kad se ovratnik povue (upotrebljava se
pri dresiranju pasa).
koralin 1. vetaka riblja kost koja se pravi
od vlakana nekih biljki.
koralin (gr. korallion) 2. crvena bojena
materija, koja se dobiva od fenola.
koraliniti (gr. korallion koral, merdan, lithos
kamen) pl. v. koraliti.
koralioliti (gr. korallion, lithos) pl. v. koraliti.
koraliopetre (gr. korallion, petra kamen) pl. v.
koraliti.
koraliti (gr. korallion, lithos kamen) pl.
okamenjeni korali.
koralitian (gr. korallion) ark. ukraen cveem
i liem.
koram populo (lat. coram populo) v. koram
publike.
koram publike (lat. coram publico) pred
skupljenim narodom, pred celim svetom,
javno i otvoreno.
Korav (arap. Qur'an) arapski pisana reli-giozna
knjiga muhamedovaca, koja sadri u
govorima, psalmima, zakonima, savetima i
legendama objavljena boanska otkrivenje
Muhamedova,
izvor
vere
i
zakona
muhamedovaca, sastoji se iz 114 glava
(sura); Alkoran.

kordofoni instrumenti

korba (tur. kyrbac, polj. karbacz) bi, kamdija.

korbbal (nem. Korb ko, Bali lopta) sp.
nemaka sportska igra loptom, slina koarci.
korbeja (fr. corbeille) kotarica; na pariske j i
bekoj berzi: mesto rezervisano za berzanske
agente.
korbijar (fr. corbillard) velika putnika kola
sa korpom pozadi; takoe: mrtvaka kola.
korveta (fr. corvette, lat. orbi ta) voj. manja
izvidnika laa, mala brza krstarica.
kord (eng. cord) manestarski pamuni somot sa
prugama.
korda (fr. corde, ital. corda) ue, konopac;
struna, ica (na violini); mat. tetiva, prava linija
koja spaja dve take obima kruga; fitilj za
paljenje eksploziva; muz. una korda (ital.
una corda) jedna ica (kad na klaviru,
pomou pedala, ekii dodirnu samo jednu
icu); a due korde (ital. a due corde) na dve
ice; tuge korde (ital. tutte corde) sve ice, tj.
bez pedala.
kordeljera (fr. cordeliere) kaluerica franjevka; konopac za opasivanje (kaluerski); enska vornasta ogrlica.
kordijalan (nlat. cordialis, lat. sog srce)
srdaan, usrdan; koji okrepljuje (lek).
kordijale (nlat. cordiale) farm. lek koji krepi
srce.
kordijalitet
(nlat.
cordialitas)
srdanost,
usrdnost, prisnost, iskrenost.
kor diplomatik (fr. corps diplomatique) svi
predstavnici stranih drava u nekoj dravi,
diplomatski kor, diplomatske telo.
korditis (gr. chorde ica) med. zapaljenje
glasnica.
kordifolijum (nlat. cordifolium) bog. srast list,
list oblika srca; biljka sa srastim liem.
kordiforman (nlat. cordiformis) u obliku srca,
srast.
kor d'loi (fr. corps de logis) apx. srednji glavni
deo palate ili zamka.
kordova novana jedinica Nikaragve deli se na
100 centavosa; kordoba.
kordovan (p. cordoban) v. korduan.
kordon (fr. cordon) uzica, gajtan, vrpca
(npr. na eiru); traka, lenta (od
ordena); a r h . gornji venac na podzi du
(simsu); voj. lanac vojnih straa za zatitu
granice od krijumarskih upada, vojna
granica.
kordonist(a) (fr. cordon) pogranini straar,
graniar.
kordofoni instrumenti (ital. corde ice) muz.
instrumenti kod kojih se ton dobiva
treperenjem zategnutih ica koje je iza-zvano
na vie naina; razlikuju se tri vrste: gudaki
(violina; viola, violone-lo), trzalaki (razne
vrste tambura, harfa, gitara i sl.) i udara ki
iani instrumenti, kod kojih se treperenje dobi-

kor d'plas

469

va putem udarca u icu (klavir, klavi-kord,

cimbalo i sl.).
kor d'plas (fr. corps de place) voj. glavni
unutarnji deo utvrenja.
kords (ept. cords, fr. corde) pl. trg. razne vrste
tekih pamunih tkanina.
korduan (fr. cordouan) pomou ruja utavljena ovija ili kozija koa, agrini-rana,
slui za izradu finije obue, ga-lanterijske
robe i za povezivanje knjiga (naziv po
panskom gradu Kordovi, gde su je izraivali
Mavri); kordovan.
Kordun (fr. cordon) deo SR Hrvatske oko
reke Korene; teritorija nekadanje vojne
granice" (pogranini pojas izmeu AustroUgarske i Bosne); up. kordon.
Korduna (fr. cordon) stanovnik Kor du na;
graniar.
korealan (nlat. correalis) prav. sukriv, koji se
osniva na zajednikoj krivici ili obavezi;
korealna obligacija skupna obaveza, skupni
dug, dugovanje veeg broja lica; korealni
dunik skupni dunik; korealni poverilac
skupni poverilac.
koredijaliza (gr. kre zenica, dialysis
razdvajanje, odvajanje) med. vetake
stvaranje zenica odvjanjem duica; iridodijaliza.
korektazija (gr. kore, ektasis istrezanje) med.
proirenost zenica.
korektan (lat. correctus) koji je bez pogreke,
besprekoran, ispravan, uredan, taan,
pravilan; jeziki pravilan; koji odgovara
umetnikim pravilima i propisima; tip. koji
nema tamparskih greaka.
korektne (lat. correctivum) sredstvo za
popravljanje, sredstvo za doterivanje; ned.
sredstvo koje popravlja ili ublauje svoj-stva
drugog nekog leka ili sredstva; fig. ublaenje,
popravka.
korektivav (lat. correctivus) popravan, koji
popravlja, koji ispravlja, koji pobolj-ava.
korektnost (lat. correctus) besprekornost,
ispravnost, tanost, pravilnost.
korektopija (gr. kore zenica, ek iz, topos
mesto) med. neprirodan poloaj zenice kada
ne lei u sredini duice (nego sa strane).
korektor (lat. corrector) popravlja, ispra-vlja;
onaj koji ispravlja greke to ih napravi
slaga pri slaganju; opominja, korilac.
korektorijalan (nlat. correctorialis) v. korekckonalan.
korektura (lat. correctura) ispravljanje,
popravljanje,
ispravka,
popravka;
tip.
ispravljanje tamparskih greaka; privremeni
otisak sloga na kome treba ispraviti pri
slaganju napravljene tamparske greke.
korekcija
(lat.
correctio)
popravljanje,
ispravljanje, ispravka, popravka; opomena;
regudisanje renih obala i korita, granica i dr.

korespondent

korekcionalan (nlat. correctionalis) popravni,

koji pripada popravni (ili: isprav-ci); koji se
tie popravke (ili: ispravke); popravan, koji
popravlja.
korekcionar (nlat. correctionarius) onaj koji se
nalazi u zavodu za popravku, zatvorenik,
kanjenik.
korelati (nlat. correlata) pl. stvari koje stoje u
uzajamnom odnosu; log. pojmovi koji
pretpostavljaju jedan drugi (npr. uzrok
posledica, pravo dunost, brdo dolina).
korelativ (lat. sit sa, relativus odnosan) lingv.
jeziki elemenat, re, ili grupa rei, koja je u
suodnosu s drugom reju ili grupom rei:
kakav-takaa; koliki-tolikk i sl.
korelativan (lat. correlatus) suodnosan, uzajaman, koji kazuje uzajamni odnos;
korelativan pojam log. onaj koji pretpostavlja
ili trai neki drugi pojam (npr. mati i ki, gde
mati znai neto u odnosu prema keri, i
obratno, otac i sin, ena i mu itd.).
korelativizam (lat. correlatus) fil. pravac u teoriji
saznanja po kojem su subjekat i objekat
korelati te se ne mogu odvajati jedan od
drugoga.
korelativitet (nlat. correlativitas) suodno-snost,
saodnosnost, postojanje uzajamnog odnosa,
uzajamni odnos, uzajamno pretpo-stavljanje.
korelacija (lat. correlatio) suodnosnost, uzajamnost, uzajamni odnos, uzajamno pretpostavljanje; takoe: izvetaj koreferenta; u
nastavi: dovoenje u uzajamnu vezu
predmeta koji imaju slinosti i dodirnih
taaka, npr. pedagogije i psihologije, istorije
i geografije, i etnologije, matematike i fizike
itd.
koreoliza (gr. kore zenica, lysis odvajanje)
med. odvajanje zenice.
koreografija (gr. choreuo igram u kolu,
graphem pisati, beleiti) vetina be-leenja
koraka, pokreta i figura u plesu, vetina
komponovanja balega; horeogra-fija.
korepetirati (nlat. correpetare) obnavljati s
nekim zadatak, pomagati pri uenju, presliavati zadatak.
korepetitor (nlat. correpetitor) onaj koji
pomae acima pri uenju, presliava-lac
zadataka;
poz.
presliavalac
uloge;
uvebava operskih horova.
korepcija (lat. correptio) gram. skraivanje
slogova (u izgovoru).
koreskop (gr. kre zenica, skopeo posmatram)
med. instrumenat za ispitivanje zenica.
korespondent (nlat. correspondens) onaj koji
pie pisma, naroito u nekom preduzeu,
trgovaki ili bankarski slubenik koji pie
pisma i odgovara na prispela pisma; onaj s
kojim se pismeno ili poslovno opti, poilja
ili primalac pisma,

korespondenc-biro

470

poslovni prijatelj; saradnik na strani,

dopisnik (novina).
korespondenc-biro (nlat correspondere, fr.
bureau) v. presbiro.
korespondencija (nlat, correspondentia, ital.
corrispondenza)
pisanje
pisama,
dopisivanje, prepiska, optenje preko pisama;
veza, promet, saobraaj; saglasnost, slaganje,
podudaranje (npr. u shvatanju), odgovarae
emu.
korespondenc-karta potanska dopisna karta,
dopisnica.
korespondirati (nlat. correspondere, ital.
corrispondere) pisati i odgovarati na pisma,
dopisivati se, biti u prepisci s nekim, biti u
poslovno j vezi; slagati se, odgovarati,
podudarati se.
koresponzal (nlat. corresponsalis) trg. v. akceptant.
koreus (lat. correus) prav. sukrivac, sadu-nik;
koreus debendi (lat. correus debendi)
sadunik; koreus kredeidi (lat. correus
credendi) sapoverilac.
koreferat (lat. correferre) saizvetaj, saizvee, sporedni izvetaj.
koreferent (lat. correferrens) saizvestilac,
sporedni izvestilac, pomonik referenti.
koreferencija (lat. correferre) saizvetaj,
saizvee; takoe: korelacija.
koreferirati (lat. correferre) dati (ili: davati,
podnositi, podneti, slati, poslati) saizvetaj.
korza (ital. correre, corsa) trka konja bez
jahaa (u Italiji).
korza (fr. corsage) enska bluza.
korzak (rus. tatar.) mala stepska lisica sa
skupocenim krznom, ivi u azijskom delu
SSSR.
Korzakovljeva bolest ned. teko duevno
oboljenje koje se javlja kao posledica hroninog alkoholizma; praeno je sumornim
raspoloenjem, apatijom, zaboravnou i
estom sumanutou.
korzar (ital. corsare, p. corsario) morski
razbojnik, gusar; gusarske laa; naoruana
laa za hvatanje neprijateljskih trgovakih
laa.
korzet (fr. corset, lat. corpus telo) prsnik,
prsluk, grudnjak, steznik, stenjak, mi der.
korzirati se (ital. corso) etati se korzom, voziti
se ulicama radi etnje.
korzo (ital. corso, lat. cursus) trk, tranje; tok;
trkalite; ulino etalite (upotrebljava se
esto i kao ime ulica, kafana i sl.); trg. =
kurs; al korzo (ital. al corso) po sadanje j
vrednosti, po kursu.
koribavtizam (gr. korybas zanesenjak) med.
spavanje otvorenim oima; trabunjanje u
groznici.
korival (nlat. corrivalis) suparnik (naroito u
ljubavi).
korivalitet (nlat corrivalitas) suparnitvo
(naroito u ljubavi).

korna

korivacija (lat. corrivatio, rivus potok) svo, enje vie potoka ili reka u jedno korito.
korigend (lat. corrigere popraviti, corrigendus) onaj koji treba popravljati, npr.
maloletan prestupnih.
korigenda (lat. corrigenda) pl. sve ono to treba
popravljati (ili: ispravljati); ispravke,
popravke (naroito tamparske greke).
korigencija (lat. corrigentia) pl. med. primese
lekovima koje popravljaju ukus i otklanja-ju
kodljivost; sredstva za popravku sokova.
korigibilan (nlat. corrigibilis) popravljiv,
ispravljiv, koji se moe popraviti.
korigirati v. korigovati.
korigovati (lat. corrigere) popraviti, ispraviti,
popravljati, ispravljati (rukopis, tamparske
greke); opominjati, koriti, kanjavati.
korida (tl. corrida) borba s bikovima.
koridor (ital. corridore) apx. trem, hodnik na
koji vode vrata iz pokrajnih soba, loa i dr.;
u politikoj geografiji: deo zemlje ili linija
koja spaja jednu dravu sa morem.
koriza (gr. koryza) med. zapaljenje nosne
sluznice, pijavica, unjkavica.
korizma (nlat. carisma) v. karizma.
korijandar, korijander bog. jednogodinja
aromatina i lekovita biljka iz por. titara,
Coriandrum sativum.
korijandoli (ital. coriandoli) v. konfeti.
korijere (ital. corriere) l. v. kurir; 2. potarkonjanik.
korinta (fr. corinthe) suvo groe bez semena,
nazvane po grkom gradu Korintu, odakle
dolazi.
korintski (gr. korinthios) koji je svojstven ili
koji pripada grkom gradu Korintu; korintski
stil ark. trei po redu stil (posle dorskog i
jonskog) koji se pojavio u grkoj arhitekturi
krajem V veka pre n. e., odlikuje se stubom
koji se zavrava kapi-telom u obliku kotarice
od akantova lia.
korioi v. horion.
korifej (gr. koryphalos poglavar, vo, prvi,
koryphe teme) najvii deo ega; u pozoritu
starih Grka: voa hora; danas: voa, prvak
balega; fig. prvak, onaj koji je najbolji u
neemu, naroito u nekoj grani umetnosti ili
nauke, zvezda"; narodni voa, kolovoa.
kormoran (lat. corvus marinus) zool. morski
gavran, crni pelikan (ptica koja se hrani
iskljuivo ribom).
kormofite (gr. korms panj, cepanica,
phytcn biljka) pl. bog. biljke koje imaju
koren, stablo i list (za razliku od talofita).
kormus (gr. korms) bog. telo biljke na kome se
nalaze tri organa; stablo, list i koren.
korna (eng. sogpeg) sp. v. korner.

kornak

471

kornak (arap., fr. sogpas) 1. voa slonova,

slonar; 2. vodi stranaca.
kornamuza (ital. sogpo rog, cornamusa)
svirala sa rogom", tj. gajde.
kornd bif (eng. corned beef) usoljena govedina
konzervisana u limenim kutijama (konzerva).
kornea (lat. sogpea) znat. ronjaa (oka).
korneitis (lat. sogpea ronjaa) med. v. kera-titis.
korver (eng. sogpeg) ugao, kut, oak; u
fudbalu: kazneni udarac nogom sa ugla
protivnike gol-linije pred kapiju protivnika,
zbog toga to je igra protivnikog tima
izbacio loptu sa igralita pored ili iza svog
gola; trg. udruivanje trgovaca naveliko radi
dizanja cena robi.
korist (ital. cornetto) uz. mali rog, roi,
trubica; obru od roine za dranje kose.
korneta (fr. cornette) konjika zastava;
brodska zastava; enska kapa za spavanje.
koristi (ital. cornettino) huz. mali krivi rog.
kornetist(a) (ital. cornetto) onaj koji svira u
rog, svira u rog, svira u trubu.
kornia (fr. corniche, ital. cornice, lat. coronis)
ark. atula, venac, gornji deo na gesimsu
(opivnici) stubova i dr., glavna opivnica,
glavni gesims; gornji, krai deo zavese vie
prozora ili vrata.
kornioni (fr. cornichons) pl. mali krastavci,
krastavii.
korio (ital. sogpo) muz. rog; korio di kaa (ital.
sogpo di caccia) umski, lovaki rog.
kornulit (lat. cornu rog, gr. Hthos kamen)
min. okamenotina u obliku roga.
kornuta (lat. cornuta) hen. retorta sa dva
vrata, jedinim pravim kratkim, i jednim
dugim savijenim.
koroborans (lat. corroborans) med. v. koroborativ.
koroborancije (lat. corroborantia) pl. med.
sredstva za okrepljenje i jaanje.
koroborativ (lat. corroborativum) med. sredstvo
za okrepljenje i jaanje.
koroboracija (lat. corroboratio) jaanje,
okrepljivanje, okrepljenje, snaenje.
koroborirati (lat. corroborare) jaati, osnaiti,
okrepiti.
korodencije (lat. corrodentia) pl. nagrizna
sredstva, sredstva za nagrizanje (ili:
najedanje).
korodibilan (nlat. corrodibilis) v. korozibi-lan.
korodirati (lat. corrodere) gristi, nagriza-ti,
najedati, izgrizati, ojedati.
korozibilan (nlat. corrosibilis) nagriljiv,
najedljiv, razjedljiv.
koroziv (lat. corrosivmn) nagrizno sredstvo,
razjedno sredstvo, sredstvo za nagrizanje;
ljut (ili: razjedan, nagrizan) otrov; pl.
koroziva.
koroziva (lat. corrosiva) pl. v. koroziv.

korporificirati

korozivan (lat. corrosivus) razgrizan, koji

razgrize, razjedan, koji razjeda, nagrizan,
koji nagriza, koji najede.
korozija (lat. corrosio) razgrizanje, nagrizanje,
najedanje;
znat.
nagrizanje,
razaranje
ivotinjskog tkiva usled gnojenje; geol.
ronjenje, podlokavanje; hen. nagrizanje,
razaranje povrine metala izazvane hemijskim ili elektrohemijskim procesima (npr.
oksidacija).
korola (lat. corona, corolla krunice) bog.
veni, cvetna krunica.
korolar (lat. corollarium) kom., log. stav ili
zakljuak koji sleduje kao prirodna
posledica iz ve dokazanoga steva; prirodna
posledice.
korolitian (lat. corolla veni) arh. obvi-jen
liem i cveem, ukraen zelenilom.
koroia (gr. kogbpe, let. sogope) venec, kruna;
kod starih Grka i Rimljana: najvie
odlikovanje koje se davalo pobednicima ne
utakmicame,
zaslunim
graanima,
vojskovoama i dr.; fig. krut slualaca,
publika; svetiteljski sjaj; astr. beliaste sjajan
venac koji se vidi oko temnog Meseevog
kolute ze vreme totalnog pomraenja Sunca;
opsadna linija vojske.
koroia veneris (lat. corona Veneris) med.
Venerin venac", sifilisni osip po elu.
koronarit (lat. corona venac) med. oboljenje
venastih arterija srca.
koronacija (nlat. coronatio) krunisanje,
naroito mledenaca pri venanju.
koronida (gr. koronis) u grkoj dramatici:
spiritus lenke ze oznaku kraze (npr. tu-mon
mesto to emon).
koro pjeno (ital. oro pieno) muz. pun hor,
potpun hor.
korosa (um. coroza) avolska kapa, kapa
jeretike koje je inkvizicija osuivala na
lomau (u paniji).
korota (arap. kahret) alost za mrtvim.
korporal (fr. caporal, nem. Korporal) kap-lar.
korporalan (lat. corporalis) telesni.
korporalitet (nlat. corporalitas) telesnost.
korporativno (fr. corporativement) u drutvu,
zajedniki, osobno, lino.
korporacija (nlat. corporatio) vie lica
udruenih u istom cilju kojima je drava
priznala prave pravnog lica, esnaf, drutvo,
udruenje.
korporaciona prava prav. prava pravnog lica.
korporizacija (nlat. corporisatio) v. korporifikacija.
korporizirati
(nlat.
corporisare)
v.
korporificirati.
korporifikacija (nlat. corporificatio) pretvaranje
u telo, otelovljenje, ovaploenje; pretvaranje
tenog tela u vrsto; korporizacija.
korporificirati (nlat. corporificere) pretvoriti u
telo, oteloviti, ovaplotiti; stvrdnuti.

korpulentan

472

korpulentan (lat. corpulentus) krupan, pun

(telom).
korpulentnost v. korpulencija.
korpulencija (lat. corpulentia) krupnoa, debljina, punoa tela; korpulentnost.
korpus (lat. corpus) telo; celina, ukupnost,
skup; stale; zbornik; voj. vei odred vojske
pod jednim komandantom, kor; tip. vrsta
tamparskih slova od 10 tipograf-skih taaka
(nazvana po tome to je njima tampan
Korpus jurne); in korpore (lat. in sogroge)
listom, svi zajedno.
korpus vile (lat. corpus vile) v. pod vilis.
korpus delikti (lat. corpus delicti) prav.
predmet koji dokazuje krivicu, tj. orue
kojim je krivica izvrena ili objekat nad
kojim je izvrena.
korpus Domini (lat. corpus Domini) u kat.
crkvi: telo Gospodnje (Hristovo); prie-sna
hostija kao telo Hristovo; Telovo, Braanevo
(praznik).
Korpus jurne (lat. Corpus juri) zbornik
prava, knjiga celokupnog rimskog prava:
zbirka rimskog prava koju je, u VI veku,
priredio car Justinijan (Institucije, Pandekte,
Kodeks Justinijanus i Novele), no koja je tek
u XVI veku dobila ovo ime.
Korpus jurne kanonici (lat. Corpus juri
canonici) zbirka pravnih izvora kanon-skog
prava.
Korpus jurne civilne (lat. Corpus juri civilis)
zbirka pravnih knjiga Justinijano-vih (sadri:
Institucije, Pandekte, Kodeks i Novele).
korpuskula (lat. corpuscula) pl. od korpuskulum.
korpuskularac (lat. corpusculum) pristalica
korpuskularne filozofije, atomisti-ar.
korpuskularna teorija fkz. v. emanaciona teorija.
korpuskularna filozofija (lat. corpusculum
telace, malo telo) uenje da su poslednji
sastavni delovi tela izvesna telaca (atomi)
koja se ne mogu deliti na sitnije delie, a koja
su po veliini i obliku razliita; atomistika.
korpuskulum (lat. corpusculum) malo telo,
telace; takoe: atom (lat. corpusculum
primitivum); pl. korpuskula.
korte (fr. cortege) sveana pratnja, poasna
pratnja kakvog visokog funkcionera, svita.
korteks (lat. cortex) bog. kora.
kortes (p. corte) narodna skuptina u paniji i
Portugaliji (oba zakonodavna tela, senat i
parlamenat).
korte (ma. kortes) onaj koji revnosno radi za
neku politiku linost, partiju ili ideju, ili
protiv njih, politiki agita-tor.
. korteovati (ma. korteskedik) raditi kao
korte.

kosmetika

kortikalan (nlat. corticalis) korni, koji pripada

kori (supr. medularan), spoljanji; korast,
prirode kore.
kortikozan (lat. corticosus) korat-, pun kore,
bogat korom.
kortina (ital. cortina) v. kurtina.
korugator (nlat. corrugator) znat. eoni mii
koji nabira kou ela, mii mr-tilac.
korugacija (nlat. corrugatio) mrenje, bo-ranje
ela.
korugirati (lat. corrugare) namrtiti, na-brati
(ili: nabirati) kou ela.
korumpirati (lat. corrumpere) kvariti, pokvariti,
izopaiti, izopaivati; podmititi, podmiivati,
potplatiti,
potplaiva-ti,
potkupiti,
potkupljivati pr. korumpi-ran.
korund (lat. corundum, tamilski kurand
rubin) t. veoma tvrd mineral iste klase kao
rubin i safir; prost korund, smrvljen,
upotrebljava se za ienje i gla-anje
metala (mirgl).
koruptan (lat. corruptus) pokvaren; potplaen, podmien; naopak, nastran, posuvraen (u pojmovima).
koruptela (lat. corruptela) kvarenje, izopaivanje;
podmiivanje,
potplaivanje;
zavoenje, beaenje.
koruptibilan (nlat. corruptibilis) ukvarljiv,
pokvarljiv, raspadljiv, podloan kva-renju,
truljenju (o telima); podmitljiv, potkupljiv.
koruptibilitet (nlat. corruptibilitas) ukvarljivost,
pokvarljivost,
podlonost
truljenju, podmitljivost, potkupljivost.
korupcija (lat. corruptio) pokvarenost, kvarnost, izopaenost, razvrat; potkuplji-vanje,
podmiivanje, potkupljenje, pod-mienje;
kvarenje, ukvarivanje, truljenje, raspadanje;
krivotvorena (spisa, mere, tega i sl.).
korupcionist(a) (lat. corruptio) pokvarenjak,
pokvaren ovek; naroito: onaj koji prima
mito.
kord (ind., eng. corge) izraz koji, slino
naem tucetu, u Indiji oznaava 20 komada
neega.
kos (ind.) istonoindijska milja.
kosekans (nlat. cosecans, complementi secans)
geom. goniometrijska funkcija jednog ugla:
odnos izmeu hipotenuze i suprotne kate-te,
sekanta koltlementa jednog ugla (skr. cosec);
kosekanta.
kosekanta (nlat. cosecans) geom. v. kosekans.
kosinus (co-sinus, complementi sinus) kat. si-nus
komplementa danoga ugla, goniometrijska
funkcija: odnos nalegle katete prema
hipotenuzi (skr. cos).
koskinomantija (gr. koskinon sito, manteia
proricanje) vraanje u sito.
kosmarhija (gr. kosmos svet, vasiona, archo
vladam) vladanje svetom, npr.: papizma.
kosmetika (gr. kosmetike vetina ukraavanja) 1. vetina polepavanja tela ve-

kosmetika

473

takim doterivanjem pojedinih delova (kose,

koe, zuba, ruku i dr.) pomou pomade,
mirisa, pudera, minke itd.; radnja u kojoj se
prodaju ili koja izrauje sredstva za
ulepavanje; kozmetika.
kosmetika (gr. kosmetikos ukrasni, uresni) 2.
pl. sredstva za ulepavanje i doterivanje.
kosmizam (gr. kosmos) uzimanje svemira i
pojava u njemu za predmet umetnikog,
obino knjievnog stvaranja.
kosmika (gr. kosmos) v. kosmologija.
kosmiki (gr. kosmos svet, vasiona) vasionski,
vaseljenski, svetski, koji se odnosi na ceo
svet, vaseljenu; astr. kosmiki izlazak zvezde
izlazak zvezde zajedno sa Suncem; kosmiki
zalazak zalazak zvezde zajedno sa Suncem;
kosmiki zraci zraci koji neprekidno dolaze
iz svemira na Zemlju, odlikuju se velikom
prodornom moi (180 put veom od moi
Rendgenovih zrakova); supr. telurski.
kosio- (gr. kosmos) predmetak u sloeni-cama
sa znaenjem: svet, vasiona, vaseljena,
vaseljenski.
kosmoglobus (gr. kosmos, lat. globus) sprava
za prikazivanje pojava u vasioni.
kosmogonija (gr. kosmogonia) uenje o
postanku sveta, naroito hipoteze Kanta i
Laplasa, poznate pod imenom Kant-Laplasova teorija o postanku Sunevog
sistema; mitsko tumaenje stvorenja i
postanka sveta (predmet mnogih pesnikih i
dr. dela); pr. kosmogonijski.
kosmograf (gr. kosmos, grapho) opisiva
sveta, opisiva vasione.
kosmografija (gr. kosmos, graphia opisivanje)
nauka koja opisuje i prikazuje opte crte
vasione (neba i Zemlje), nauka o vasioni, tj.
o svima nebeskim telima (prouava poloaj,
daljinu, fizika svoj-stva i kretanja nebeskih
tela, kao i sile od kojih zavise njihova
kretanja).
kosmodrom (gr. kosmos vasiona, dromos put,
staza) ureena povrina zemljita sa
objektima, instalacijama i ureajima za
smetaj, odravanje i lansiranje raketa sa
vasionskim letelicama.
kosmozoe (gr. kosmos, zoon ivotinja) pl. iva
bia vasione; hipoteza kosmozoa shvatanje S.
A. Arenijusa (1859) i dr. po kojem ivot na
Zemlji nije postao putem prazaea, nego se
u klicama oduvek nalazio u supstanciji
vasione, odakle je sa meteoritima, kosmikim
prahom ili putem svetlosti, doao na Zemlju.
kosmozofija (gr. kosmos, sophia) ispitivanje
vasione putem intuitivnog razmiljanja;
kosmosofija.
kosmokratija (gr. kosmos, krateo vladam) v.
kosmarhija.
kosmologija (gr. kosmologta) teorija vasione
kao ureene celine i optih zakona koji
vladaju njome; fil. onaj deo metafizi-ke koji
raspravlja o ideji sveta kao celo-

kostalii

kupnosti svih pojava u prostoru i vremenu;

kosmika.
kosmoloki (gr. kosmos, logikos) koji pripada
kosmologiji, koji se tie kosmologi-je;
kosmoloka razmatranja razmatranja o
vasioni kao ureenoj celini i optim
zakonima koji u njoj vladaju; kosmoloki
dokaz o postojanju boga teol. na osnovu
injenice to postoji vasiona zakljuuje se da
mora postojati i prvi uzrok vasione, neto
bezuzrono, bezuslovno, apsolutno, a to je
bog (jedan od glavnih dokaza hrianske
dogmatike).
kosmonaut (gr. kosmos, nautes mornar) onaj
koji leti u kosmos, na planete; up. astro-naut.
kosmonautika (gr. kosmos, nautike vetina
plovljenja) nauka koja se bavi reavanjem
problema lansiranja letelica (sa posadom ili
bez nje) u vasionu, njihovog kretanja u
vasioni (kosmosu) i povratka na Zemlju.
kosmonizam (gr. kosmos, monos sam) fil.
pogled na svet koji gleda na vasionu,
zajedno sa ovekom i svim to je oveansko, kao na jedno veliko jedinstvo i celinu, a
na duh kao ogledanje vasione.
kosmonomija (gr. kosmos, nomos zakon) nauka
o zakonima koji vladaju vasionom.
kosmopolit (gr. kosmopolltes) graanin sveta,
tj. onaj koji ceo svet smatra svojom
otadbinom, a sve ljude svojim sugraanima i
svojom braom.
kosmopolitizam (gr. kosmopolftes) graanstvo
sveta, shvatanje kosmopolita.
kosmopolitizirati (gr. kosmopolltes) raditi na
irenju
kosmopolitizma;
praviti
se
kosmopolitom, izigravati kosmopolita.
kosmorama (gr. kosmos, orama pogled,
prizor) slika sveta, niz slika koje
predstavljaju razne delove vasione.
kosmos (gr. kosmos) svet, svemir, vasiona,
vaseljena.
kosmoskopija
(gr.
kosmos,
skopeo
posmatram) posmatranje vasione.
kosmosofija (gr. kosmos, sophia mudrost) v.
kosmozofija.
kosmosfera (gr. kosmos, sphaira lopta)
nebeska lopta, vasiona, svet.
kosmoteizam (gr. kosmos, theos bog) fil.
uenje da su bog i svet (vasiona) jedno; up.
panteizam.
kosmoteologija (gr. kosmos, theos bog, logtfa
uenje, nauka) teol. uenje da postoji bog na
osnovu injenice to postoji svet, koji je
morao imati svoj prauzrok i svog tvorca.
kosmofizika (gr. kosmos, physike) ispitivanje
prirodnih zakona koji vladaju vasionom.
kosmofil (gr. kosmos, philos prijatelj) prijatelj
vasione.
kost (nem. Kost) hrana, ishrana.
nostalgija (lat. costa rebro, gr. algos bol) med.
bol u rebrima.
nestalni (nlat. costalis) rebarni, koji pripada
rebrima.

kostija

474

kostija dete belca i fustije (u Americi). kostim

(ital., fr. costume) navika, obiaj", odelo,
nonja, naroito non>a koja je karakteristine
za neko doba, zemlju, sta-le itd.; seneka
suknja i kaput od iste tkanine; istorijski kostim
nonja minulih vremena kao izraz kulture u
pojedinim epohama.
kostimer (fr. costumier) paz. lice koje se stara
o kostimima koji odgovaraju vremenu u
kojem se dogaa prikazivani komad;
pozorini kroja; uvar pozorine garderobe;
kostimje.
kostimirati (fr. costumer) obui kostim,
preruiti; odenuti, obui; kostimirani bal
zabava na koju posetioci dolaze u raznim
nonjama (istorijskim, pokrajin-skim i dr.).
kostimograf (fr. costume, gr. grapho
piem) slikar, crta kostima za pozorine
predstave.
kostirati (nem. Kost) hraniti, ishranjivati, davati
(ili: izdavati) hranu; kod nas se uje i
kotiratk. kostiki (ital. costi tamo) pr. trg.
tamonji;
kostika roba tamonja roba. kostumbristi (nm.
costumbre obiaj) slik. junoameriki slikari
svakodnevnog ivota, obiaja, naravi, predela
itd. (u XIX v.).
kota (fr. cote) l. razrez, deo, udeo (koji neko
treba da plati), kvota; slovo, cifra, broj (za
oznaku akta i sl.); kursna lista (na berzi).
kota (fr. cote) 2. na geografskim kartama:
visinska taka (oznaava apsolutnu ili
nadmorsku visinu); breuljak, vis, kosa; morska
obala, pribreje, primorje. kotangene (nlat.
cotangens,
complementi
tangens)
kon.
goniometrijska funkcija: odnos izmeu nalegle
i suprotne katete, tangenta komplementa
danoga ugla (skr. cotg).
kotangenta (nlat. cotangens) geom. v. kotangene.
kote (fr. cottage, eng. cottage) poljska
kuica, kua van grada, vila, kua za jednu
porodicu; deo grada sa vilama, kuama za po
jednu porodicu.
koterija (fr. coterie) spletkako drutvo,
skupina ljudi koji rade da postignu izvesne
IJljljeve na raun drugah-, drutvo, obino
politiara ili knjievnika i umetnika, za
meusobno pomaganje (u ravom smislu),
klika.
kotizacija
(fr.
cotisation)
razrezivanje,
odreivanje dela; razrez, srazmeran deo koji
pada za plaanje, ulog. kotizirati (fr. cotiser)
razrezati, razrezi-vati, odrediti deo koji svaki
uesnik u nekom poslu ima da plati; davati
svoj udeo.
kotile (gr. kotyle) aica, zdelica. kotiledov
(gr. kotyledon) bog. prvi kliin listi.

kohezi]a

kotiljon (fr. cotillon) francuski drutveni

ples; muzika za taj ples. koting (eng. coating)
vrsta engleske guste i upave vunene tkanine
(upotrebljava se za zimske kapute).
kotirati (fr. coter) obeleiti, obeleava-ti,
oznaiti (ciframa, slovima); berz. be-leiti (ili:
odreivati) vrednost (kurs) hartija od vrednosti
(up. kota 1); topogr. odreivati visinsku taku (up.
kota 2). kotlet (fr. cotelette) kuv. rebra s
mesom (ovija, telea, svinjska ili od divljai),
krmenadla.
koton (fr. coton, p. al-godon, arap. koti) l.
pamuk koji se dobiva od semenih aura jedne
prvobitno arapske biljke; pamuna tkanina,
katun; 2. (fr. condom) v. prezer-vatkv, kondom.
kotonada (fr. cotonnade) pamuna tkanina,
katunsko platno.
kotonerija (fr. cotonnerie) gajenje pamuka;
zemljite zasaeno pamukom; radionica
pamune robe.
kotoniziran (fr. coton pamuk) izraen kao
pamuk, pamuast (npr. kao pamuk izraena
lanena vlakna). kotonizirati (fr. coton) vlakna
like ili
celulozu preraivati kao pamuk. kotonirati
(fr. cotonner) ispuniti pamukom, fatirati.
kofein (arap. kahva, nlat. coffeinum) hem.
alkaloid, nalazi se u kafi, a ju i kola-orahu, u malim koliinama deluje oivljavajue, u veim otrovno; sredstvo protiv
glavobolje i drugih nervnih bolesti; kafeni.
kofer (gr. kophinos korpa, fr. coffre) putniki
sanduk, koveg, skrinja; voj. u utvrenjima:
prolaz s obe strane utvrenja zatien
zemljanim nasipom koji vodi preko suvih
rovova ili kroz brisani prostor ka spoljnim
delovima utvrenja. kofoza (gr. kophosis)
ned. gluvoa. kofraa (fr. coffrage) voj.
oblaganje min-skih hodnika ili zemljanih
prokopa gredama, oblicama, talpama i sl.
kofrirati (fr. coffrer) voj. oblagati hodnike i
prokope gredama, oblicama i sl., vriti
kofrau. koh (nem. kochen kuvati) kuv. povarak
koji se
tte^e ^ VDJZML (rerni). kohabitant (lat.
cohabitans) sastanovnik,
sastanar.
kohabitacija (lat. cohabitatio) stanovanje
zajedno; ivot udvoje; snoaj, spolno optenje.
kohezivan
(nlat.
cohaesivus)
uzajamno
privlaan, koji dri zajedno, koji ima svojstvo
koheriranja; up. kohezija. kohezija (lat.
cohaesio) fiz. privlana sila izmeu molekula
istog tela (vrsta tela imaju najveu, tena vrlo
malu, vazduasta nikakvu koheziju); fig. veza,
povezanost jednog reda misli i sl; sinafija.

koherentan

475

koherentan (lat. cohaerens) koji se dri

zajedno; skopan, povezan, spojen; fiz.
povezan (sa drugima) tako da se svakoga
trenutka treptajno stanje jednoga potpuno
slae sa treptajnim stanjem drugoga.
koherencija (lat. cohaerentia) sveza; spojenost,
sraslost, povezanost; fiz. koherencija (talasnih
sistema): svojstvo biti koherentan.
koherirati (lat. cohaerere) drati se zajedno;
biti u vezi, biti povezan, biti spojen, imati
veze (npr. govor).
kohibicija (lat. cohibitio) zabrana, spreavanja,
obuzdavanje, ograniavanje.
kohinor (ind., eng. kohinoor) min. uveni
dijamant race od Lahora, ima 279 karata,
danas najskupoceniji dragulj engleske
krune.
kohliti (gr. kochlos pu, lithos kamen) pl.
geol. okamenjeni puevi.
Kohovi bacili med. bacili tuberkuloze, otkrio ih
dr Robert Koh (18431910).
kohorta (lat, cohors) kod Rimljana: deseti deo
legije, jedinica koja se sastojala od est
centuriona po 100 vojnika; eta, pratnja,
telesna straa.
Kocit (gr. Kokytos) mit. reka kukanja",
reka u podzemnom svetu koja je tekla iz
Stiksa u Aheron; up. Tartar.
kosnil (fr. cochenille) zool. amerika ti-tasta
va (nlat. Coccus cacti), od ijih se osuenih
enki dobiva najfinija krmez-na boja.
koer (hebr.) hrana i nain spravljanje jela
doputeni jevrejskim verskim propisima.
komar (fr. cauchemar) mora, nemiran i teak
san; fig. nesnosan ovek.
koon (fr. cochon) svinja, svinje; fig.
prljavac, poganac; pokvarenjak.
koonerija
(fr.
cochonnerie)
svinjarija,
prljavpggina; bezobrazluk.
kotati (nem. kosten) stajati, vredeti (u novcu);
kuati, okusiti (jelo).
kotirati (nem. Kost) v. kostirati.
kraal (hotent., hol. kraal) hotentotsko selo.
kraval (nlat. charavallium, nem. Krawall)
gungula, guva, mete (obino praen protivzakonitim povredama osoba ili stvari),
vika, galama.
kravalist(a) (nem. Krawall) ovek kome je u
krvi da pravi nered, galamdija, buka,
svaalica.
kravata (fr. cravate) prvobitno: vratna marama;
mana, poa (nazvana po Hrvatima od kojih
su je, za vreme ratova sa Francuzima u HUP
veku, primili najpre Francuzi, a potom i
ostali zapadni narodi).
kragna (nem. Kragen) deo koulje i kaputa
kojim obuhvata vrat, jaka, ogrlica.
kraza (gr. krasi meanje) med. meanje sokova
u telu, od ega, po zastarelom shvatanju,
zavisi zdravlje; gram. meanje, stapanje,
saimanje dvaju samoglasnika u jedan ili
dveju rei u jednu (npr. tiinoma mesto to
onoma ime).

kraniopatija

kraziologija (gr. krasi, logia) ned. nauka o

meanju sokova u ivotinjskom telu; up.
kraza.
krajcer (nem. Kreuzer) bakreni novi u
Austro-Ugarskoj.
krak (dan. crack) l. kor. vrsta danskih i
vedskih brodova sa tri katarke.
krak (eng. crack) 2. sp. najbolji konj u jednoj
trkakoj tali; konj koji ima najvie izgleda
na pobedu.
krakovjak poljski narodni ples (po gradu
Krakovu).
krakuzi (polj.) pl. laka poljska konjica,
ustrojena 1812. u Krakovu i nazvana po sv.
Krakusu.
Krampus (nem. Krampus) pratilac sv. Nikole,
u obliku avola sa motkama i vilama, koji
kanjava neposlunu decu, dok sv. Nikola
dobru nagrauje.
krampus (nlat. crampus, fr. crampe) med. gr.
kran (gr. geranos, lat. grus, nem. Kranich
dral) teh. maina dizalica za podizanje
velikih i tekih tereta (nazvana po tome to
njena gvozdena konstrukcija podsea na
dugaki vrat ptice drala).
kranijum (nlat. cranium, gr. kranion lubanja)
znat. v. kranion.
kranio- (gr. kranion) predmetak u sloenicama sa znaenjem:- lubanja, lubanjski.
kraniognomika (gr. kranion, gnome mo
saznanja, razum) psih. odreivanje i
prouavanje duevnih sposobnosti i sklonosti
jednog oveka prema sastavu njegove
lubanje.
kranioklazija (gr. kranion, klasis lomljenje)
ned. razbijanje detinje lubanje u sluajevima
veoma tekih poroaja.
kranioklast (gr. kranion, klao lomim,
slamam) ned. instrumenat za razbijanje
detinje lubanje u sluajevima vrlo tekih
poroaja.
kranioliti (gr. kranion, ilthos kamen) pl. geol.
okamenjene lubanje raznih ivotinja.
kraniolog (gr. kranion, logos) anat. poznavalac
lubanje, prouavalac lubanje.
kraniologija (gr. kranion, logia) anat. nauka o
ovejoj lubanji, s obzirom na veliinu, oblik
i teinu; pr. kranioloki.
kraniomalacija (gr. kranion, malakos mek)
med. v. kraniotabes.
kraniomant (gr. kranion, mantis prorok)
onaj koji prorie sudbinu prema obliku
lubanje.
kraniomantija (gr. kranion, manteia proricanje) gatanje po lubanji, proricanje iz
lubanje.
kraniometrija (gr. kranion, metria meree)
merenje oblika i veliine lubanje kao
veoma vanog inioca za utvrivanje karakteristinih odlika svakog oveka i rase
kojoj pripada.
kranion (gr. kranion) znat. lubanja; kranijum.
kraniopatija (gr. kranion, pathos bol) med. bol
lubanje; bolest lubanje.

kranioskop

476

kranioskop (gr. kranion, skopeo posmatram,

gledam) ned. instrumenat za ispitivanje
lubanje.
kranioskopija (gr. kranion, skopeo posmatram,
gledam) med. pregledanje, ispitivanje lubanje.
kraviotabes (gr. kranion, lat. tabes suica)
med. omekanje lubanje, naroito zatiljka
(kod rahitisa); kraniomalacija.
kraniotom (gr. kranion, tome seenje, temno
seem) med. aparat za otvaranje (ili:
buenje) lubanje, vrsta trepana.
kraniotomija (gr. kranion, tome) med. razbijanje
(ili: buenje) lubanje (u sluajevima tekog
poroaja).
kranoge (kelt. crannoges) pl. drvena ostrva,
vetaka preistorijska ostrvca, obino
okrugla, u jezerima i rekama kotske i Irske.
krasnoarmejac (rus. krasnoarmeec) vojnik
Crvene armije, vojnik u SSSR.
krasnogvardejac (rus. krasno tvar d eec) crveni
gardist", vojnik crvene garde" za vreme
graanskog rata u Rusiji (postojala od 1917.
do 1920).
krater (gr. krater) kod starih Grka: sud sa dve
drke u kome su meali vino sa vodom;
vulkansko grotlo, drelo; usta staklarske
pei.
krati-erif (pere.) svojeruan potpis turskog
cara; up. hati-erif.
kraun (eng. crown) kruna, engleski srebrni
novac od 5 ilinga; kraun-staklo staklo od
silicije, potae i krea, sa flint--staklom od
vanosti za graenje soiva kojima se nita
hromatska aberacija.
kraher (nem. krachen praska, pui) poznato
bezalkoholno pie u zatvorenim bocama
koje, pri otvaranju, izazivaju prasak.
kransje (fr. creancier) poverilac, kreditor.
kreativav (nlat. creativns) stvaralaki, tvoraki, tvoran.
kreatin (gr. kreas meso) hen. glavni sastojak
mesa, krvi, mozga itd. u kimenjaka.
kreatinin (gr. kreas meso) hen. proizvod
luenja belanevina, stvara se iz kreati-na,
nalazi se u mesu, krvi i mokrai kimenjaka.
kreator (lat. creator) tvorac, stvoritelj,
stvaralac, stvori lac; pronalaza.
kreatofagija (gr. kreas meso, phagem jesti)
mesoderstvo; v. kreofagija.
kreatura (lat. creatura) stvor, stvorenje;
miljenik (ili: tienik, priipetlja) nekog
uglednog oveka; nakaza, ovek za
preziranje.
kreacija (lat. creatio) stvaranje (npr. pozorine
uloge); pronalaenje, proizvoenje; delo,
tvorevina; trg. izdavanje kreditne hartije.
kreacijanizam (lat. creatio) fil. uenje Aristotela
i crkvenih otaca po kome je bog stvorio
oveju duu pri samom stvaranju tela i da ju
je udahnuo u telo (Supr: traduciJanizam).

kreirati

kreacijanci (lat. creatio) pl. fil. pristalice

kreacijanizma.
krevasa (fr. crevasse) prolom, pukotina,
naroito na ledniku (gleeru).
krevele pl. trg. mali slonovi zubi sa Gvineje
(vaan trgovaki artikl).
kreda (lat. creta) t. po ostrvu Kritu nazva-na
vrsta zemljastog belog krenjaka; geol. doba
(ili: period) u razvitku Zemljine kore, trea
mezozojska formacija.
kredenca (lat. credenda) pl. ono u to treba
verovati, lanovi (simbola) vere.
kredenc (ital. credenza) prvobitno: postavljen
sto sa koga su kuana jela i pia za vladara;
stoi pored oltara za utvari (kod katolika);
trpezarijski orman.
kredencirati (ital. credenza) kuati jela i pia za
stolom vladara (za dokaz da nisu otrovana);
posluiti, posluivati jelom i piem.
kredibilan (lat. credibilis) kome se moe
verovati, vredan poverenja, verodostojan,
verovatan.
kredit (lat. credere verovati, credit, fr. credit)
poverenje u neku osobu da svoje novane
obaveze moe i hoe ispuniti, vera, veresija,
poek (jedna od najvanijih ustanova
savremene privrede); otvoren raun; fig.
poverenje, uvaavanja, ugled, upliv, uticaj;
fin. svota (ili: suma) pred-viena budetom
koja se ne moe prekoraiti; ekonomskopravni odnos izmeu dva fizika ili pravna
lica u kojem jedno istupa kao poverilac,
drugo kao dunik.
kreditiv (nlat. creditivum) pismena punomo
jednog poslanika, akreditiv.
kreditirati (fr. crediter) dati (ili: davati) na
poverenje (ili: na veresiju, na poek).
reditna zadruge nekada: novana ustanova
kojoj je cilj da privredne slabije zatiti od
zelenatva i da ih privredne odri, ojaa i
osposobi za privrednu delatnost.
kredit papiri hartije od vrednosti, ob-veznice.
kreditno pismo trg. dokumenat kojim se adre-sat
(obino banka) izvetava da u pismu
naznaeno] treoj osobi (akreditiranom)
isplati, pod izvesnim uslovima, neku svotu
(ili: sumu) novca.
kreditor (lat. creditor) poverilac.
kredo (lat. credo) verujem; simvol vere,
vjeruju; veroispovest, vera; muz. trei deo
jedne mise.
Krez (gr. Kroisos) poslednji lidijski kralj
(560546. pre n. e.), uven sa svoga
bogatstva; fig. truli bogata, ovek koji ni sam
ne zna ta sve ima.
krezol hen. fenolu slian sastojak suve
destilacije drvenog i kamenog uglja
(sredstvo za dezinfekciju ruku, rublja,
ispljuvaka, podova itd.).
kreirati (lat. sgeage) stvoriti, stvarati," sazdati,
napraviti; izmisliti, pronai; ustanoviti,
osnovati; ulogu kreirati poz.

krejon

477

prvi prikazati jednu ulogu u nekom novom

komadu (na pozornici ili u filmu).
krejon (fr. sgauop) olovka; slika izraena
olovkom, kredom; slikanje olovkom ili
kredom; skica, nacrt.
krem (eng. sgeat, fr. sgete, ital. steta, lat.
cremor lactis) skorup, kajmak, pavlaka; jelo
od mleka, jaja, brana i eera; ukasta boja;
vrsta finog likera; pomada, mast za lice i
ruke; fig. ono to je najbolje, najodabranije i
najbolje (u staleu, drutvu), kita, cvet
(drutva).
kremajera (fr. cremaillere) voj. testerasto,
zupasto, na evuljicu (ili: cik-cak)
izlomljena linija jednog rova.
kremajerija (fr. cremaillerie) voj. testerast rov,
rov na cik-cak.
kremajirati (fr. cremailler) voj. praviti testeraste, evuljiaste rovove.
Kremalj v. kremlj.
kremaster (gr. kremaster mii diza muda,
kremannumi veam, obesim) aiat. mii koji
podie semenjake (muda).
krematorijum (lat. crematorium) naroito
udeena pe za higijenske spaljivanje
mrtvaca, spalite; zgrada za kremaciju.
kremacija (lat. crematio) spaljivanje mrtvaca (u
krematorijumu).
kremirati (lat. crematio) spaliti, spaljiva-ti
mrtvace (u krematorijumu).
kremlj (rus. kremlv) 1. utvren unutarnji deo
nekog grada, gradska tvrava u starim
ruskim gradovima; 2. Kremlj sedite Sovjetske vlade u Moskvi; fig. Sovjetska vlada.
kremometar (fr. sgete skorup, kajmak, gr.
metron mera) graduiran stakleni valjak
(cilindar) koji pokazuje jainu skorupnog
sloja u mleku.
kremonska violina vrsta odlinih violina iz
italijanskog grada Kremene (Amatije-ve,
Gvarnerijeve, Stradivarijeve i dr.).
kremor (lat. cremor) gust sok, kajmak, skorup;
kremor tartari (lat. cremor tartari) xea. vinski
kamen, strep!.
krenelirati (fr. creneler) voj. praviti (ili:
napraviti) zupaste otvore na zidovima
tvrava, nainiti pukarnice; izupati obod
novca.
krene (fr. creneau) voj. pukarnica; zupa-sti
otvori na zidovima tvrava.
krenologija (gr. krene izvor, logfa) nauka o
izvorima, naroito lekovitim.
kreozot (gr. kreas meso, sozo spasavam,
odravam) hen. materija koja slui
odravanju mesa; uta, bistra i zejtinjava
tenost, mirie na dim i ljuta ukusa, dobiva
se iz katrana vukovog drveta; slui i kao
odlino dezinfekciono sredstvo, naroito kao
lek protiv zubobolje.
kreolski jezici meavina romanskih, holandskog ili engleskog jezika sa crna-kim,
indijanskim i drugim jezicima, odn. sa
jezicima starosedelaca.

kretenizam

kreolci (fr. creole, tl. criollo) pl. potomci

evropskih doseljenika roeni u bivim
francuskim,
panskim,
portugalskim,
holandskim i dr. kolonijama Amerike, Afrike
i Azije.
Kreon (gr. Kgebp) kit. brat Jokastin, urak
Edipov, posle smrti Edipovih sinova kralj u
Tebi, naredio da se Antigona iva zakopa.
kreofag (gr. kreas meso, phagein jesti,
derati) mesojed, onaj koji se hrani mesom,
mesoder.
krep (lat. crispus kovrast, fr. stere) laka i retka
svilena, polusvilena, vunene ili pamuna
tkanine kovrasta izgleda (slui za balske
i letnje enske haljine); laka crna tkanine za
enske haljine u alosti, vela i sl. flor;
kudrava kosa; vrsta kudrave frizure;
krepon.
krep-de-in (fr. stere de Chine) kineski flor
(tanka svilena tkanina od vrsto upredenih
ica).
krep-oret (fr. crepe-georget) v. oret.
krepirati (lat. sgerage, ital. sgerage) cri, lipsati,
uginuti, manjkati, krepati.
krepitacija (lat. crepitatio) puckaranje vatre;
med. krckanje, kripanje (prelomljenih
kostiju); puckanje zglobova.
krepitacio
vezikularis
(nlat.
crepitatio
vesicularis) med. kranje u grudima koje se
uje pri udisanju vazudha.
krepitus ventris (lat. crepitus ventris) med.
ujno, glasno putanje vetrova iz trbuha
(kroz creva).
krep-maroken (fr. crepe-maroquin) marokanski flor, laka svilena tkanina od valovite
potke.
krepon (fr. sgerop) v. krep.
krepuskularan (nlat. crepuscularis) sumra-ni,
sutonski, veernji.
krep anan (fr. stere changeant) krepije se
boje prelivaju.
kresent (eng. crescent) polumesec, red kua u
obliku polumeseca.
krescencija (lat. crescentia) rastenje, bu-janje;
prinos, etva; prinos od berbe groa.
krsta (fr. crete, lat. crista) kresta u petla;
greben, vrh; perjanica; iljak na lemu; voj.
kruna, venac grudobrana.
kretacejski (lat. cretaceus kredast, creta kreda)
kredni, kredast; geol. iz doba krede, iz
formacije krede, naen u formaciji krede;
kretacejski periodcoba za kojeg su naslagani
kredni slojevi (up. trijas, jura, kreda).
kreten (fr. cretin, ital. cretino, lat. christia-num
ljudski stvor) med. osoba koja je u svom
duhovnom razvitku zaostala a fiziki
zakrljala (suvie mali rast, guavost, velika
glava, krive noge itd.); pope. poslednji, najtei
sluaj umne zaostalost; fig. blesan, blesavac,
maloumnik, glupaina.
kretenizam (fr. cretenisme) ned. bolest kretena,
koja se osniva na prevremenom pre-

kreten

478

stanku razvijanja kostiju i nesrazmerno

velikom razvitku mekanih delova (najtei
oblik umne zaostalost); fig. blesavost, umio i
telesne bogaljstvo, opta zekrljelost.
kreten (fr. cretonne) jako belo platno od
konoplje; vrsta jakog katuna.
krecio (lat. cretio) prav. izjava pred sudom i
svedocima o primanju nekog nasledstva.
kreendo (ital. crescendo) kuz. sve jae, pojaavajui jainu tona.
kribed (eng. cribbage) engleska i severoamerika igra karata, obino sa dva igraa i pet
karata vista.
kribler (fr. cribleur) maina sejaica.
kribrozan (nlat. cribrosus lat. cribrum sito)
izbuen, izreetan, kao sito, sitast, re-etast.
krigla (nem. Krugel) aa, naroito pivska od
pola litre.
kridar (nlat. cridarius) zajedniki dunik, onaj
koji je u nemogunosti da plaa svoje
obaveze, insolvent.
kriz v. griz.
kriza (gr. krisis) preokret, obrt, nastupanje
odsudnog trenutka; med. obrt u nekoj bolesti
(na bolje ili na gore); fig. prekretnice,
poremeaj, zbrka; politika kriza neredovno
stanje, naroito izmeu ostavke i obrazovanje
nove vlade; privredne kriza poremeaj u
irim privrednim krugovima u pogledu
proizvodnje ili potronje proizvoda narodne
privrede.
krizanteme v. hrizantema.
krizma (gr. chrisma mast, ulje) v. hrizma.
krizmanje (gr. chrisma) v. komfirmacija i
hrizma.
kriket (eng. cricket) engleska igra lopte sa po
11 igraa u svakoj od dve partije, drvenim
maljicama i gumenim loptama tekim po 200
grama.
krikoidan (gr. krikos prsten, eidos oblik, vid)
koji je u obliku prstena (ili: beou-ga),
beougast, prstena-.
krikotraheotomija (gr. krikos, arteria e tracheia dunik, tome seenje) ned. v. laringotraheotomija.
krimatologija (gr. krima sud, logia) log.
nauka o sudovima i zakljucima.
krimen (lat. crimen zloin) prav. kanjivo delo,
zloin, zloinstvo, prestup.
krimen dese majestatis (lat. crimen laesae
majestatis) prav. uvreda velianstva; zloin
prema dravi, veleizdaja.
kriminalac (lat. criminalis) prav. koji se donosi
na kazneno pravo ili kazneni postupak;
krivini, kazneni; zloinaki, zlikovaki,
kanjiv; kriminalne pravo krivino pravo.
kriminalac (lat. crimen zloin) zloinac,
zlikovac.
kriminalist(a)
(lat.
crimen
zloin,
fr.
criminaliste) poznavalac (ili: profesor)
krivinog prava.

krioskopiJa

kriminalistika (lat. crimen zloin) nauka o

realijama krivinog prava; ona ispituje: kako
je zloin izvren, koji su mu bili motivi,
kakve je imao ciljeve i, naposletku, metode
njegovog otkrivanja.
kriminalitet (nlat. criminalitas) krivi-nost,
zloinost; vladanje pojedinaca, celog jednog
naroda ili pojedinih klasa drutvenih s
obzirom na vrstu i obim vrenja krivinih
dela.
kriminalne antropologija nauka koja objanjava
zloine telesnim i duevnim oso-benostima
(anomalijama) zloinaca (osniva ezare
Lombrozo).
kriminalne politika nauka o ciljevima kazne i o
to
celishodnijem
ureenju
krivinog
zakonodavstva i metoda kanjavanja.
kriminalne psihologija nauka koja se bavi
ispitivanjem sposobnosti za odgovornost
optuenog.
kriminalne statistike brojni (ili: statistiki)
podaci o zloinima u pojedinim odsecima
vremena.
kriminator (lat. criminator) tuilac, op-tuilac;
klevetnik, opada.
kriminacija (lat. criminatio) okrivljavanje,
optuba; klevetanje, opadanje.
kriminoetiologija (lat. crimen, criminis, gr.
aitia uzrok, povod, logos) nauka koja ispituje
uzroke zloina.
kriminolog (lat. crimen, gr. logos re,
govor) onaj koji se bavi kriminologijom,
strunjak u kriminologiji; kriminalist.
kriminologija (lat. crimen zloin, gr. logfa)
nauka o zloinu, tj. nauio ispitivanje zloina
s obzirom na okolnosti pod kojima je izvren
i na unutarnje, psiholoke uzroke koji su ga
izazvali.
kriminosomatologija (lat. crimen gen. criminis,
gr. soma gen. somatos telo, logos) deo
kriminoantropologije
koji
se
bavi
ispitivanjem oblika prestupa (kriminala) maloletnika.
krimodinija (gr. krymos mraz, studen, ody-pe
bol) med. hladan reumatizam zglobova.
Krimhilda (nem. Kriemhild) glavna junakinja
nemake narodne epike (Nibelun-ke
pesme"), sestra kralja Guntera, ena
Sigfridova, docnije hunskog kralja Ecela
(Atile); poto je osvetila Sigfridovu smrt
ubivi njegovog ubicu Hagena, nju je ubio
stari Hildebrand.
krinoidee (lat. crinis kosa, vlasi, gr. eidos
oblik, vid) pl. kol. okamenotine morskih
ljiljana i drugih izumrlih ivotinjskih vrsta,
veinom biljnog oblika.
krinolina (lat. crinis kosa, dlaka, fr. crinoline)
tkanine u koju je utkana konjska dlaka da bi
bila krua; iroka donja suknja od ovakve
tkanine.
krioskopija (gr. kryos mrez, skopein posmatreti) odreivenje take mrnjenja kod
tenosti.

krioteraca

479

krioterapija (gr. kryos, therapeia leenje)

med. leenje rashlaivanjem, naroito raka,
pri emu se u obolelim delovima organizma
pomou hladnoe izazivaju znatne promene
u ivotu i funkciji elija.
kriofor (gr. kryos, phoreo nosim, donosim) fiz.
sprava pomou koje se voda, putem brzog
isparavanja, pretvara u led.
kriohidrat (gr. kryos, hydor voda) hem.
rastvor, npr. kuhinjske soli u vodi, koji se
mrzne na stalnoj temperaturi, kao da je
jedinstveno telo (eutektika meavina).
kripta (gr. krypte skrivalite, skriveno
udubljenje, lat. crypta) grobnica ispod hora u
starim hrianskim crkvama, docnije
proirena u samostalne kapele ispod
crkve.
kripte (gr. kripte) pl. med. depaste jamice, u
vrate lezdanih cevi, kao i uvale u krajni
cima.
kriptestezija (gr. kryptos skriven, aisthesis
oseanje, opaanje) skrivena sposobnost, npr.
kod telepata, vidovitih i dr.
kriptian (gr. kryptos) sakrit, skriven,
ezoterian.
kripto- (gr. krypto skrivam, krijem,
kryptos skriven) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: skriven, tajni.
kriptoanaliza
(gr.
kryptos,
analisis
ralanjavanje)
deo
kriptologijekojm
prouava ifrovane poruke i utvruje njihovu
vrednost.
kriptogame (gr. kryptos, gamos svadba) pl.
bog. proste biljke bez cveta, koje mesto
mnogoelijskog semena sa zametkom (klicom) imaju jednoelijsku sporu, bez klice,
kojom se mnoe, bescvetnice, biljke sa
nevidljivim ili skrivenim spolnim orga-nima
(XXIV i poslednja klasa u Lineovu sistemu).
kriptogamija (gr. kryptos, gamos i -ia
nastavak za stanje) skriven brak, potajan
brak.
kriptogamian (gr. kryptos, gamos) koji ivi
u skrivenom (ili: potajnom) braku: iji je
nain razmnoavanja zagonetan (ili:
nejasan).
kriptogamologija (gr. kryptos, gamos, logfa)
bog. nauka o bescvetnicama tj. o biljkama kod
kojih se ne razaznaju spolni delovi: up.
kriptogame.
kriptogenetian (gr. krypto, genos poreklo)
kome se ne zna poreklo, koji je nepoznata
porekla.
kriptogram (gr. kryptos, gramma) pismo
napisano (ili: spis napisan) tajnim pismom;
ifra.
kriptograf (gr. kryptos, grapho piem) onaj
koji pie tajnim pismom; pisaa maina
pomou koje se mogu pisati ifre; pr.
kriptografski.
kriptografija (gr. kryptos, grapho) pisanje
tajnim pismenima, ifrovanje.

kristalizacija

kriptografika (gr. kryptos, grapho) vetina

pisanja tajnim pismenima.
kriptodepresija (gr. krypto, depressio) reorp.
ulegnue ispunjeno vodom iji je nivo vii
od mora.
kriptokarpian (gr. krypto, karpos plod) bog.
koji raa skrivenim plodovima.
kriptoklerikalac (gr. krypto, kleros) potajni (ili:
skriveni) privrenik sveten-stva i njegove
ideologije.
kriptomnezija (gr. kriptos, mnesis pamenje)
podsvesno pamenje.
kripton (gr. krypto) hem. elemenat, atomska
masa 83,80, redni br. 36, plemeniti gas bez
boje, mirisa i ukusa, znak Kg; nalazi se u
vazduhu u malim koliinama (0,028%).
kriptonim (gr. krypto, oputa ime) sa skrivenim
imenom, anoniman.
kripgoportik (gr. krypto, lat. porticus trem,
hodnik) arh. skriven ili podzemni hodnik.
kriptorhizam (gr. kripto, orchis mudo) med.
kriptorhija.
kriptorhija (gr. krypto, orchis) med. skrivena
muda, tj. kad muda lee, mesto u svojoj kesi,
u trbunoj duplji ili preponskom kanalu
mukarca.
kriptorhit (gr. krypto, orchis) med. onaj kod
koga se muda nalaze u trbunoj duplji ili
preponskom kanalu.
kriptoskop (gr. krypto, skopeo gledam)
instrumenat za snimanje Rendgenovim
zracima u svetlom prostoru.
kriptofite (gr. kryptos, phyton biljka) vot.
viegodinje zeljaste biljke iji nadze-mni
delovi izumiru u vezi sa nastajanjem
nepovoljnog perioda godine, a pupoljci se
nalaze na podzemnim organima ili na
organima u vodi ili mulju.
krispatura (nlat. crispatura) kovravost,
smeuranost, zgrenost, zboranost.
krispacija (nlat. crispatio) kovranje, nabi-ranje,
smeuravanje; med. skupljanje, grenje
(ivaca, miia).
krispirati (lat. crispare) kovrati, nabira-ti, griti,
smeuravati; med. krispirati ilu odseenu ilu
malo zavrnuti da bi se ustavilo krvarenje.
kristal- (gr. krystallos) 1. prva, poetna re
u sloenicama sa znaenjem: led, sve to je
ledu slino, kristal.
kristal (gr. krystallos) 2. ledu slino
obrazovanje minerala; min. telo ogranieno
ravnim geometrijskim povrinama (pljosnima) i u svima delovima podjednakih
hemijskih
svojstava;
kristalno
staklo
providno, teko i veoma skupoceno staklo.
kristalan (gr. krystallos) koji ima svojstvo
kristala; fig. savreno bistar, providan, ist (kao
kristal); supr. amorfan. kristalast (gr.
krystallos) v. kristalan. kristalizacija (gr.
krystallos) min. obrazovanje kristala,
postajanje pravilnih oblika; kristalizovanje.

kristalizirati

480

kristalizirati (fr. cristalliser) pretvarati (ili:

prelaziti) u geometrijske oblike, npr. kocku,
tetraedar, oktaedar, esto-stranu prizmu, tj. u
kristale; fig. utvrditi, tano odrediti;
kristalizovati.
kristalizovati v. kristalizirati.

kristalisati v. kristalizirati.
kristali (gr. krystallos, h'thos kamen) pl. po.
mikroskopom sitne tvorevine, jo neizraeni i
neodreeni poeci krista-lizacije pojedinih
minerala (za razliku od mikrolita, koji ve
imaju odreene oblike).
Kristalna palata (eng. Crystal Palae) velika
palata u Sidenhemu (Sydenham), predgrau
Londona, sagraena 18511854. od gvoa i
stakla, sa pozorinim i kon-certnim
dvoranama, i stalnim umetni-kim i
kulturno-istorijskim izlobama.
kristalni sistem naziv za sve grupe kri-stalnih
oblika koji se mogu svesti na jedan,
zajedniki sistem oca simetrije (v. teseralni,
tetragonalni,
heksagonalni,
rombni
ili
rombini, monoklini, tri-klini sistem).
kristalno soivo znat. sabirno soivo oka,
sastavljeno od mnogobrojnih providnih
slojeva, nalazi se odmah iza zenice.
kristalogenija (gr. krystallos, gignomai postati,
nastati) stvaranje (ili: postajanje) kristala.
kristalogija v. kristalologija.
kristalografija (gr. krystallos, graphfa) min.
opisivanje kristala, deo mineralogije koji
prouava geometrijske oblike minerala.
kristaloidan (gr. krystallos, eidos oblik, vid)
kristalast, slian kristalu, kao kristal.
kristaloidi (gr. krystallos, eidos oblik, vid)
pl. min. tela koja neposredno ili u spoju sa
drugim telima dobivaju oblik kristala i koja
su sposobna za difuziju; agregati sastavljeni
od sitnih kristala grupisanih oko zajednikog
sredita tako da im se ne moe tano
odrediti kristalni oblik; up. koloid.
kristalologija (gr. krystallos, logos, govor)
nauka o kristalima; kristalogija.
kristalomantija (gr. krystallos, manteia
proricanje, gatanje) proricanje iz kristala ili
ogledala.
kristalometrija (gr. krystallos, metron mera,
merilo, metria merenje) vepggina me-renja
kristala.
kristalonomija (gr. krystallos, nomos
zakon) nauka o zakonima nestajanja kristala.
kristalotehnika (gr. krystallos, technike)
vepggina postakljivanja.
kristalotomija (gr. krystallos, tome seenje,
cepanje) razdvajanje (ili: cepanje) kristala.

kroa d'oner

kristalofizika (gr. krystallos, phisike) deo

mineralogije koji se bavi fizikim svojstvima
kristala.
kristalohemija (gr. krystallos, chemia) deo
kristalografije koji prouava odnose izmeu
sastava kristala i njihovih hemij-skih
svojstava, kao i uzajamnu vezu izmeu
hemijskih s jedne i fizikih i geometrij-skih
svojstava s druge strane.
kristijanija (po starom nazivu glavnog grada
Norveke) sp. okret obema nogama kod
skijanja.
krite (gr. krithe) med. jemiak (u oku).
kriterij(um) (gr. kriterion) merilo, znak
raspoznavanja; npr. kriterijum za for-malnu
istinu su logiki zakoni.
kritizer (gr. kritike) onaj koji voli da kritikuje,
prigovara, zajeda, nekonstruk-tivan kritiar,
zajedalo.
kritizerstvo (gr. kritike) kritikovanje, naroito
nekonstruktivno, prigovaranje.
kritizirati (gr. krmo sudim, ocenjujem)
ispitivati vrednost', ocenjivati, pisati kritiku;
kuditi, zamerati; kritikovati.
kritika (gr. kritike, krino) ocenjivanje, vetina
ocenjivanja, tj. utvrivanje i razli-kovanje
onoga to je dobro ili vredno od onoga to je
ravo ili slabo (u knjievnosti, nauci, javnom
ivotu itd.); prikaz (ili: ocena) nekoga
umetnikog, naunog i dr. dela.
kritikaster (gr. kritike) zameralo, nadrikritiar, vajni kritiar.
kritikovati (gr. krinokritike) v. kritizirati.
kritikomanija (gr. kritike, mania pomama,
besnilo) strast za kuenjem (ili: zame-ranjem,
kritikovanjem).
kriticizam (eng. criticism) fil. pravac filo-zofijske
kritike, ono gnoseoloko stanovite koje
smatra
osnovnim
zadatkom
filozofije
sistematsko ispitivanje porekla, mogunosti,
vanosti i granica naeg saznanja (Kant). U
pitanju porekla saznanja, kriticizam stoji
izmeu racio-nalizma i empirizma, a u
pitanju njegove mogunosti, vanosti i
granica izmeu skepticizma i dogmatizma.
kritian (gr. kritikos) koji se odnosi na kritiku
ili ima karakter kritike; koji ocenjuje, koji
kudi, kudljiv; ned. opasan, odluujui,
sudbonosan, presudan; kriti-ne godine
godine klimakterijuma.
kritiar (gr. kritikos) ocenjiva, sudija (u
pitanjima knjievne, umetnike, naune,
moralne itd. vrednosti); fig. kudilac, zameralo.
kritiki (gr. kritikos) v. kritian.
kritomanija (gr. krino sudim, ocenjujem,
mania) v. kritikomanija.
krmez (tur. kirmiz) tamnocrvene boja koja se
dobiva od istoimenog insekta.
kroa d'oner (fr. croix d'honneur) francuski
orden: krst legije asti.

kroazada

481

kroazada (fr. croisade) krstarenje, naroito

morem; krstaki rat; u maevanju: unakr-san
udarac.
kroaze (fr. croise, ukrten, unakrstan) 1.
ime razliitih svilenih i vunenih tkanine,
naroito za postavu; 2. korak u plesu.
kroazirati (fr. croiser) ukrotiti, ukrta-vati;
K'ostariti, obilaziti, ii tamo-amo; voj. otvoriti
unakrsnu vatru.
krojcer (nem. Kreuzer) voj. krstarica, krsta,
vrsta brzih ratnih brodova; kraj-cer.
krokantan (fr. croquant) vruskav, rskav, koji
pri jelu pucka pod zubima (kolai od badema).
kreket (eng. croquet) sp. drutvena igra u kojoj
uestvuju dve strane sa drvenim lop-tama i
ekiastim maljicama.
kroketa (fr. croquette) kuv. knedla, valjuak (od
mesa, krompira i dr.).
kroki (fr. croquis) prva zamisao, nacrt, skica
slike ili predela izraena jednostavnim
sredstvima (olovkom, estarom, vrstarom,
merenjem odoka).
krokirati (fr. croquer) raditi nacrt nekog predela
odoka; crtati (ili: nacrtati) u glavnim
potezima, skicirati.
krokodil (gr. krokodeilos) zool. vrsta velikih
grabljivih i veoma opasnih gutera, ivi u
veim rekama Afrike, naroito u Nilu;
krokodilske suze pritvorne, neiskrene,
licemerne suze (jer krokodil, po prii, kad
vreba plen podraava glas deteta koje
plae).
krokomagma (gr. krokos afran, magma
mast) farm. afranova mast.
krokus (gr. krokos, lat. crocus) bog. v. afran.
kroma (ital. croma, gr. kroma boja) iuz.
sputanje ili poviavanje note za pola tona
(naziv verovatno po tome to su se ranije
polutonovi oznaavali drukijim mastilom, ili
po tome to su ih smatrali samo kao boju i
nijansu osnovnih, glavnih tonova); takoe:
osmina note.
kromiomantija (gr. kromyon crni luk, man-teia
proricanje) gatanje u luk.
kromlek (kelt. erom, lech, eng. cromlech)
preistorijski keltski kameni oltar, druidski
nadgrobni spomenik.
kromoplasti v. hromoplasti.
krvnika (gr. chronika) v. hronika.
Kronos (gr. Kronos) mit. gospodar sveta pre
Zevsa, najmlai sin Uranov i Gejin, mu
Rejin, pojeo svu svoju decu, poto mu je bilo
proreeno da e ga sin zbaciti s prestola,
samo ostane Zevs, koga je mati bila sakrila;
Zevs ga docnije zbilja svrgne i baci u
Tartar; kod Rimljana: Sa turi.
kronprinc (nem. Kronprinz) prestolonasled-nik,
najstariji sin kajzerov (u bivoj Nemakoj
Carevini).
31 Leksikon

kruna

krop (eng. sgor) berba, naroito: berba duvana u

Sev. Americi; veliko bure u koje se pakuje
duvan u listu.
kros (eng. cross) sp. v. kros-koitri.
krosa (fr. crosse, ital. croccia) pastirski tap,
biskupska taka; voj. kundak na puci; rep
lafeta.
kros-kontri (eng. cross-country) sl. lakoat-letska
disciplina: tranje po raznolikom terenu
(uzbrdo, nizbrdo, kroz ume, polja i dr.) na
stazi od 315 km; odrava se obino
uprolee (lroleni) i ujesen (jesenji kros).
krotalist(a) (gr. krotalon) igra uz ka-stanjete;
up. krotalon.
krotalon (gr. krotalon) antika egrtaljka,
kastanjeta, klepetalo.
krotafij(um) (gr. krotaphos slepoonica) med.
kucanje u glavi, naroito u slepoonicama.
krotafit (gr. krotaphites) anat. slepooni mii.
krotonin (gr. kroton) hen. eona organska
baza koja se nalazi u semenu biljke croton
tiglium.
krofter (eng. crofter) kotski seljak, pola
farmer a pola radnik, koji nema sopstvene
zemlje nego plaa za nju veleposedniku neku
malu zakupninu.
krocea (lat. sgosea afran) v. kroa.
krocidizam (gr. crocydismos) med. v. karfologija.
kroa (lat. sgosea afran, ital. croccia) crvena
kardinalska mantija; krocea.
kroata (ital. crociata) krstaki rat; novac koji
su plaali oni koji nisu lino uestvovali u
krstakom ratu.
kroati (ital. crociati) pl. krstonosci, kr-stai,
kriari.
kro (fr. croche) ku3. osmina note.
kroe (fr. crochet) kuka, kukica; igla sa
kukicom (za kukianje); kovrica kose na
slepoonicama kod ena; kalauz; nosaki
samar; voj. kukast zidani ispust na uglovima
utvrenja za zatitu od bone vatre; gram.
kukaste zagrade [ ]; med. kuka za izvlaenje
kamiaka; sp. u boksu: udarac izmah-nutom
rukom u irinu, i to tako da se pogodi telo
protivnika prednjim delom stisnute pesnice.
kroirati (fr. sgos kuka, kukica, crocher)
savijati; kukiati, raditi kukicom (enski
rad).
krsmet (tur. k'smet) sudbina, udes.
krudelitet (lat. crudelitas) svirepost.
kruditet (lat. cruditos) med. nesvarljivost;
pretovarenost eluca.
kruentacija (nlat. cruentatio) krvavljenje,
okrvavljenje, umrljanost krvlju.
kruks (lat. crux) krst; fig. muka, patnja.
kruna (gr. korone, lat. sogopa, nem. Kgope) 1.
novana jedinica u nekim evropskim
dravama; 2. znak vladarskog dostojanstva
koji se, u sveanim prilikama, nosi na glavi;
v. koroia.

kruor

482

kruor (lat. sgiog) usirena, prelivena krv, krv

izvan tela; crvena boja krvi.
krup (elt. croup, nem. Kropf) l. med. zapaljenje
grkljana i dunika, veoma teka bolest,
naroito kod dece, kod koje bolesnik izgleda
kao zadavljen, zadavica, guter.
krup (fr. croupe) 2. sapi kod konja.
krupada (fr. croupade) jak. kolski skok kod
koga konj prednje noge izbaci uvis, a zadnjima se odbaci i izvede skok preko
prepone.
krupje (fr. croupier) pomonik, zastupnik
onoga to dri bank, mea karte, prima
izgubljeni novac i naplauje dobitke (u
velikim kockarnicama); ortak u igri; trg. tajni
ortak.
krupon (fr. croupon) vrsta koe za pravljenje
cipela.
kruralan (lat. crus, cruralis) zool. butni, bedreni.
kruska (ital. crusca) trice, mekinje, osevine;
Akademija dela kruska (ital. Accademia della
crusca) 1582. god. u Firenci osnovano nauio
drutvo za ienje italijanskog jezika (kao
brana od trica).
krusta (lat. crusta) kora, ljuska.
krustar (nlat. crustarius) izraiva reljefa.
krustacea (lat. crustacea) pl. zool. ljuskari
(rakovi).
krustaceologija (lat. crustacea, gr. logia)
zool. nauka o ljuskarima.
krustacija (nlat. crustatio) dobivanje kore,
okoravanje, okorenje, skoravanje; med. krastanje.
krustiki instrumenti (gr. kruo udaram, lat.
instrumentum) kuz. instrumenti u koje se
udara (bubanj, timpan, daire ili def);
membranofoni instrumenti.
krustoderme (lat. crusta kora, gr. erma
koa) pl. zool. ribe sa tvrdom koom, npr. ribe
oklopnjae.
krustozan (lat. crustosus) korat, koji ima koru;
med. krastav.
krucijacija (lat. crux krst, nlat. cruciatio)
raspinjanje, prikivanje na krst.
krucifer (nlat. crucifer) krstonosac.
krupifere (nlat. cruciferae) pl. vot. (biljke)
krstaice.
krucifiks (nlat. crucifixus) raspee Hristovo na
slici ili u kipu (na Zapadu se poelo
umetniki prikazivati tek od XIII veka).
kruka (rus. kruka) mera za tenosti u Rusiji
=1/10 vedra= 1,230 1.
krdalija (tur.) turski hajduk u XVIII veku i na
poetku XIX veka.
ksako (jap.) vrhovni svetenik religije fo u
Japanu i Kini.
ksaitin (gr. ksanthos ut) hem. organska baza
koja se nalazi u mokrai, krvi i jetri sisara,
bezbojna i nekristalinska masa koja se u
vodi teko rastvara (C5H4O2N4); uta boja
koja se dobiva od broa.

ksenofobija

Ksantipa (gr. Ksanthipe) uta kobila"; ime

zle i goropadne ene Sokratove; fig. aspida,
zla ena, otrokona.
ksantogen (gr. ksanthos, gen- koren od gfgnesthai roditi se, nastati, postati) hen.
materija koju sadre lie i cvetovi i
koja, spojena sa alkalijama, pouti.
ksantom (gr. ksantbs) med. benigni ukasti
tumor, obino na gornjoj vei.
ksantopsija (gr. ksanths, <5psis vid, vienje)
ned. utovidost (kod utice i trovanja
pikrinskom kiselinom i santoninom).
ksantofil (gr. ksanthos, phyllon list) vot. uta
boja u hromoplasta; utilo lia, uti pigment
koji sadri lie kad pouti.
ksenelazija (gr. xenos tuinac, elases teranje,
isterivanje, elayno teram) pro-gonjenje
stranaca, tuinaca.
ksenije (gr. xenia) pl. pokloni za goste; kod
rimskog pesnika Marcijala: naslov XIII knjige
njegovih epigrama; naslov knjige Geteovih i
ilerovih epigrama (1797) protiv izopaenosti u
ovdanjoj nemakoj knjievnosti; kratki
stihovi duhovite ili satirine sadrine.
ksenogamija (gr. xenos tu, gamos brak) bog.
unakrsno opraivanje biljaka, pri kome se u
procesu oploenja spajaju gameti razliitih
individua iste vrste.
ksenografija (gr. xenos tu, graphein
pisati) poznavanje stranog pisma; strano
pismo.
ksenoza (gr. xenosis) otuivanje, odroavanje.
ksenokratija (gr. xenos tu, krateo vladam)
vladavina stranaca, tuinaca.
ksenologija (gr. xenos, logos govor) govor o
tajnom, skrivenom, = okultizam.
ksenoman (gr. xenos tuinac, stranac, tata
pomama, besnilo) onaj koji preterano voli
strance i sve strano.
ksenomanija (gr. xenos, mania) preterana
ljubav prema strancima i onome to je strano,
tuinsko, ludovanje za tuinti-nom.
ksenomizija (gr. xenos, miseo mrzim)
mrnja na tuince (ili: strance).
ksenon (gr. xenos) hem. elemenat, atomska
masa 131,30, redni broj 54, znak He, 1898.
god. pronaeni plemeniti gas", koga u
malim koliinama (0,005%) ima u vazduhu;
u spektru pokazuje plave linije.
ksenotafijum (gr. xenos tu, taphos grob)
groblje za strance.
ksenofilija (gr. xenos, philos prijatelj, koji
voli) ljubav prema strancima i onome to je
strano, tuinsko.
ksenofob (gr. xenos, phobos strah) neprijatelj
stranaca; onaj koji se plai stranaca; onaj
koji se plai stranaca i zazire od njih.
ksenofobija (gr. xenos, phobeo bojim se)
mrnja na tuince (ili: strance), strah od
stranaca.

kserazam

483

kserazam (gr. xerasmos suvoa) med. suenje

kose, elavljenje, elavost; kserazija.
kserazija (gr. xerasia suvoa) med. v. kserazam.
kserafijum (gr. xeros suv) farm. suvi lek protiv
osipa.
kserion (gr. xerds) farm. suvi lek, naroito lek u
obliku praka za posipanje.
ksero- (gr. hegbk) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: suv.
kseroderma (gr. xercs, erma koa) med.
suenje koe, suvokoast.
kseroza (gr. hegbz) med. suenje, sasuivanje,
suvoa.
kseroma (gr. xeros) med. suvoa, naroito
oiju.
kserometar (gr. xeros, metron mera, merile)
sprava kojom se meri gubitak teine tela usled
sasuivanja.
kserostomija (gr. xeros, stoma usta) med.
suenje usta, suvoa usta.
kserosfera (gr. xeros, sphalra lopta) klima u
pustinjama.
kserotian (gr. xeros) koji sui, koji zasu-uje,
zasuavan.
kserotribija (gr. xeros, tribe trljanje) med. suvo
trljanje bolesnog dela tela.
kserotripsija (gr. xeros, tripsis trljanje) med. v.
kserotribija.
kserofagija (gr. xercs, phagem jesti)
hranjenje suvom hranom; hranjenje suvim
plodovima i hlebom za vreme posta (kod
prvih hriana).
kserofili (gr. xerds, phileo volim) bog.
ivotinjske vrste prilagoene sui, stanovnici
sunih oblasti.
kserofite (gr. xerbs, phyton biljka) vot. biljke
koje su prilagoene ivotu na be-zvodnom
zemljitu (stenama, pustinjama i DR-)kseroform (gr. xercs, lat. forma oblik) farm.
ut i bezmirisan praak; slui spolja kao
antiseptikum za rane i razjede, a iznutra
protiv katara creva.
kseroftalmija (gr. xeros, ophthalmos oko)
med. suvo zapaljenje oiju sa zakrvavljivanjem beonjae, zapaljenje oiju praeno
crvenilom i bolom.
ksilit (gr. xylon drvo, lithos kamen) Hem.
naroita vrsta alkohola koji se dobiva od
drveta; mineral po spoljanosti slian drvetu.
ksilo- (gr. xylon) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: drvo, drveni.
ksilogliptika (gr. xylon, glypho dubem, reem)
v. ksiloglifika.
ksiloglif (gr. xylon, glypho) drvorezac,
duborezac.
ksiloglifika (gr. xylon, glypho) vetina rezanja
figura ili slova u drvetu, drvo-restvo,
duborestvo; ksilogliptika.
ksilograf (gr. xylon,
graphein pisati)
drvorezac, duborezac, vetak u pravljenju
figura i slika u drvetu.

31*

kubacija
ksilografija (gr. xylon, graphem pisati)
rezbarstvo, rezbarija, vetina pravljenja
figura i slika u drvetu; tampanje drvenim
slovima i tablicama; vetina pre-tampavanja
na drvo.
ksilografirati (gr. xylon, graphem) v. dekalkirati.
ksilografski (gr. xylon, graphem) rezbar-ski;
tampan drvenim slovima, izraen putem
pretampavanja na drvo.
ksiloidan (gr. xylon, efdos vid, oblik) slian
drvetu, nalik na drvo, drvast.
ksiloidiv (gr. xylon, eidos) hem. materija koja
se dobiva uticajem jake alitrene kiseline na
drvenu strugotinu, pamuk, platno i dr.
ksilolatrija (gr. xylon, latreia oboavanje)
oboavanje drveta, tj. slika ili kipova od
drveta, drvenih idola.
ksilolit (gr. xylon, lithos kamen) kameno drvo,
vetaka kamena masa od strugotine drveta i
magnezija kita (upotrebljava se za izradu
poda, stepenica itd.).
ksilologija (gr. xylon, logfa) nauka o raznim
vrstama drveta, opisivanje raznih vrsta
drveta.
ksilometar (gr. xylon, metron mera, merile) u
umarstvu: naprava za merenje zapremine
stabala nepravilnog oblika (drvo koje treba
izmeriti zagnjuri se u vodu, i zapre-mina vode
koja pri tome biva istisnuta jednaka je
zapremini zagnjurenog drveta).
ksiloterapija (gr. xylon, therapeia leenje) med.
leenje nekim vrstama drveta.
ksilofag (gr. xylon, phagein jesti, derati) zool.
drvoder, crv koji sivi u drvetu.
ksilofon (gr. xylon, phone zvuk) muz. drvena
citra, instrumenat koji se sastoji od tankih
daica raznog tona i na koji se svira
udarajui maljiima.
ksister (gr. huo struem) med. strug za
skidanje strea (kamenca) sa zuba.
ksifijas (gr. xiphos ma) zool. morska sablja,
riba naroito poznata po svojim usoljenim
perajama koja se spravljaju na Siciliji.
ksifodan v. ksifoidan.
ksifodonti (gr. xiphos ma, odus, odontos zub)
pl. geol. maozupci, vrsta okamenjenih
pretpotopskih sisara.
ksifoidan (gr. xiphos ma, eidos vid, oblik)
u obliku maa, kao ma, maast.
ksi-estice v. hiperoni.
ktitor (gr. ktfzo osnivam) kod pravoslavnih
Slovena i u srednjovekovnoj Vizanti-ji:
osniva manastira, njegov zatitnik i veliki
darodavac.
kub (lat. cubus, gr. kybos kocka) mat, trei
stepen nekog broja, tj. proizvod tri jednaka
inioca (npr. 8 = 23 =2H2H2), poto je
zapremine kocke jednaka treem stepenu
njene ivice, a3 ; kubus.
kubatura (nlat. cubatura) izraunavanje
zapremine jednog tela; zapremine.
kubacija (nlat. cubatio) v. kubatura.

kubizam

484

kubizam (gr. kybos, lat. cubus kocka) slik.

umetniki pravac (naroito u slikarstvu) na
poetku XX veka, iji su predstavnici svodili
ljudske figure i predmete iz prirode na
geom. oblike (kocke, kvadrate, lopte i dr.
geometrijska tela).
kubirati (lat. cubus kocka) kat. podii (ili: dizati)
jedan broj na kub, tj. na trei stepen;
izraunati zapreminu nekog tela.
kubist(a) um. pristalica kubizma.
kubitalni (lat. cubitalis) aiat. lakatni.
kubitus (lat. cubitus) aiat. lakat.
kubni (gr. kybikcs) kockast, u obliku kocke,
koji je iste duine, irine i visine (npr. kubna
stopa, mera, kubni metar); kubne tablice
tablice koje sadre kubove (ili: tree stepene)
brojeva od 11000 i dalje; kubni koren mat.
veliina koju dobijemo kad jedan broj (kubni
broj) podelimo na tri jednaka inioca (npr. 2
je kubni koren od 8); up. kub.
kuboidan (lat. cubus, gr. eidos vid, oblik)
kockast, slian kocki, u obliku kocke.
kubre (tl. cubras) pl. potomci mulata i
crnaca u Junoj Americi.
kubura (tur.) 1. mala puka (pitolj); 2. kona
torba, privrena uz sedlo, u kojoj se dri
mala puka; 3. uzan hodnik; 4. kamena ili
drvena humka, u obliku kocke, na
grobovima velikana; fig. nevolja, nedaa,
beda, jadno stanje.
kubus (lat. cubus, gr. kybos) mat. v. kub.
kuvada (fr. couvade leanje) e. veoma rasprostranjen obiaj da se mukarac, kad mu
se rodi dete, ponaa u svemu kao da ga je on
rodio: lee u postelju, neguje dete, prima
estitanja, uzdrava se od jela porodiljama
zabranjenih itd. Ovo je jedan od obiaja koji
ukazuje na prelazak iz matrijarhata u
patrijarhat.
kuveza (fr. couveuse) med. grejalica, kvo-ka",
aparat za zagrevanje pre vremena roene i
slabunjavo dece pomou gasa ili elektrine
struje.
kuver (fr. couvert) l. stoni pribor za jelo; 2. v.
kuver(a)t.
kuver(a)t (fr. couvert) zavoj za pisma, koverat.
kuvertira (fr. couverture) pokriva postelj-ni;
korice knjige; omot.
kuvertirati (fr. couvert) metnut (ili: me-tati,
zatvoriti) pismo u koverat.
kugla (nem. Kugel) kom. lopta, telo kod kojeg
su sve take njegove povrine (periferije)
jednako udaljene od sredita; lopta za igru
(drvena, kotana, gumena, staklena itd.).
kuglof (nem. Gugelhupf) ku. peeni kola od
brana, jaja, mleka, eera, suvog groa i
sl.
kuglja v. kugla.
kuguar zool. v. puma.
kudu (hotent.) zool. junoafrika antilopa.
kueizam med psihoterapijska metoda leenja
koja se osniva na uticaju volje na ozdra-

kulmipacija

vljavanje putem autosugestije (naziv po fr.

apotekaru E. Soie-u).
kuzen (fr. cousin) roak, brati, sestri.
kuzina (fr. cousine) roaka, sestra od strica, od
ujaka, od tetke.
kujavjak (polj. kujawiak) poljska narodna
igra u 3/4 taktu, srodna mazurki.
kujon (fr. couillon) nikakav ovek, propalica,
kukavica; kojon.
Ku-kluks-klan, v. Kju kluks klan.
kukularis (nlat. cuculla kapa, kukuljaa,
cucullaris) anat. mii ije.
kukurbita (lat. cucurbita) bog. bundeva; ned.
kupica, sprava za isisivanje krvi.
kukurbitacija (nlat. cucurbitatio) med. me-tanje
kupica, isisavanje krvi.
kukurbitacija (nlat. cucurbitatio) med. me-tanje
kupica, isisavanje krvi.
ku laa (fr. coulage) trg. gubitak u teno j robi
usled curenja (ili: isticanje); iscurela tenost.
kulak (rus. kulak) seoski bogata, kapita-list.
kulan (tatar.) divlji magarac u Tatarskoj,
Persiji i Indiji.
kujundija (tur. kuyumcu) zlatar, zanatlija koji
izrauje ukrasne predmete od zlakulant (fr. coulant) pokretan ukras (dragi
kamen i sl.) na enskim ogrlicama; pokretni
prsten (na kiobranu).
kulantan (fr. coulant) lak, tean (stil); prijatan,
prirodan; usluan, predusretljiv, prilagodljiv.
kula (tur. kula at) konj sivopepeljaste boje,
boje olova, mije boje.
kule (fr. coulee) tip. v. kurziv.
kulevrina (fr. coulevrine, lat. coluber zmija)
voj. poljska zmija, vrsta lakog dugakog topa.
kuli (fr. coulis) l. proreena i jaka supa (od
ivine, teletine, rakova i dr.).
kuli (kin., eng. coolie) 2. nadniar, nosa,
amalin u Indiji i Kini, pripadnik jedne od
najniih i najsiromanijih kasta.
kulinarav (lat. culinarius) kuhinjski, kujn-ski,
koji spada u spravljanje jela.
kulinarstvo (lat. culina kuhinja) vetina
spremanja jela.
kulisa (fr. coulisse) l. pokretni zid na
pozornici (pronaen u XVI veku u
Italiji); deo pozornice koji publika ne vidi, tj.
onaj koji je iza kulisa; otuda: raditi neto iza
kulisa raditi tajno, skriveno; fig. tajna; 2. skup
berzanskih posrednika i pekulanata na
pariskoj berzi; 3. voice (na maini), povoe,
vodilo.
kulisje (fr. coulissier) berzanski posrednik; up.
kulisa 2.
kulicide (lat. culex, nlat. culicidae) pl. zool.
komarci.
kulmen (lat. culmen gei. culminis) vrhunac,
vrh, najvia taka; vrhunac napetosti.
kulminacija (nlat. culminatio) astr. prolazak
zvezde kroz meridijan (podnevak) nekog

kulminaciona taka

485

mesta; gornja kulminacija prolazak nekog

nebeskog tela kroz podnevak nekog mesta
iznad horizonta (vidika); donja kulminacija
prolazak nekog nebeskog tela kroz podnevak
nekog mesta ispod horizonta (vidika); fig.
najvia taka u razvitku neega, vrhunac.
kulminaciona taka najvia taka u razvitku
neega, vrhunac, najvii stupanj, krajnji
stepen.
kulminirati
(lat.
culmen
vrh,
nlat.
culminare) astr. proi (ili: prolaziti) kroz
meridijan (podnevak) nekog mesta, i, prema
tome, doi do krajnje take; fig. dostignuti
najviu taku ili najvii stepen, doi do
vrhunca, biti na vrhuncu, vrhuniti.
kuloar (fr. couloir) hodnik, prolaz, trem (u
pozoritu, berzi, zgradi parlamenta); up.
koridor, foaje.
kulometrija v. kulonmetrija.
kulon (skr. S) fkz. jedinica za merenje koliine
elektriciteta u Meunarodnom sistemu
jedinica; predstavlja koliinu elektriciteta koji
u l s proe kroz po-preni presek provodnika
u kome jaine elektrine struje iznosi 1
amper; kulon je jednak jedinici ampersekunda
(skr. As); naziv po francuskom fiziaru .
Kulo-nu (Charles Coulomb, 17361806).
kulonmetrija (po fr. fiziaru Kulonu, gr.
metria merenje) merenje koliine elektriciteta.
kulpa (lat. sra greh, pogreka) prav. krivica
(bez predumiljaja, tj. iz nemarnosti ili
neopreznosti); in kulpa (lat. in culpa) u
krivici, kriv, kanjiv.
kulpabilitet (lat. culpabilitas) kanjivost,
krivinost.
kulpa lata (lat. culpa lata) prav. iroka, tj. gruba,
teka krivica.
kulpa levis (lat. culpa levis) prav. laka, mala
krivica.
kulpa levisima (lat. culpa levissima) prav.
veoma laka, posve mala krivica.
kulpa mea (lat. culpa tea) moja krivica, moj
greh.
kulpirati (lat. culpare) prav. kriviti, okri-viti;
koriti, ne odobrava.
kulpozan (nlat. culposus) grean, kriv.
kult (lat. cultus, colere gajiti; potovati)
potovanje boga; crkveni obredi, vera,
veroispovest; visoko potovanje, divljenje do
oboavanje (npr. kult rada, slobode, Tolstoja
itd.).
kultivator (nlat. cultivator) ratar, zemljoradnik,
zemljodelac; svaka poljoprivred-na sprava za
povrinsku obradu zemljita; plug praa,
drljaa (koja odstranjuje korov i kamenje i
time oplemenjuje zemlju).
kultivacija (nlat.
cultivatio)
obraivanje,
obdelavanje, gajenje, podizanje; usavravanje, oplemenjivanje.
kultivirati v. kultivisati.

kumulativan

kultivisati (nlat. cultivare) gajiti, obrai-vati,

obdelavati, kriti zemlju; odravati dobre
odnose i veze s nekim; razvijati, vebati,
obrazovati,
usavravati,
po-boljavati,
oplemenjivati.
kultura (lat. colere gajiti, negovati, cultura) 1.
obdelavanje, obraivanje, negovanje, gajenje,
racionalno podizanje neke privredne grane; 2.
racionalno podignuta pri-vredna grana; 3. fig.
razvijanje,
obrazovanje,
usavravanje,
oplemenjavanje, bo-gaenje duha; struna,
naroito opta obrazovanost; naitanost; etika
kultura podizanje pojedinca i celog drutva
do toga da mu budu ideali: pravinost,
istinitost, ovenost i uzajamno potovanje;
4. gajenje izvesnih vrsta bakterija u naune
svrhe; bakterije dobivene gajenjem u
laboratoriji.
kulturan (lat. cultura) odnegovan, obraen,
obdelan; razvijen, usavren, oplemenjen; koji
ima struno i, naroito, opte obrazovanje,
naitan.
kulturizam (fr. culturisme) atletska gimnastika
sistem telesnog vebanja kojemu je svrha
skladan razvoj muskulature tela.
kulturne tehnika nauka o svemu to je u vezi
sa
racionalnim
obraivanjem
zemlje
(geodezija, regulisanje malih voda i njihovo
iskoriavani, poznavanje poljopri-vrednih
sprava itd.).
kulturni sistemi delimini izraaji jedne kulture,
povezani meusobno stvarnom srodnou, od
kojih su najvaniji: religija, umetnost, nauka,
privreda, drava i pravo.
kuluk (tur. kulluk) l. besplatan rad turskom
spahiji; 2. teak, naporan rad za drugoga; 3.
obavezan besplatan rad na izgradnji puteva i
drugih objekata u korist zajednice.
kumbara (pere. humbere, tur. kumbara) vrsta
starinske granate ili bombe; top koji baca
ove granate.
kum grano salis (lat. sit grano ali) v. pod
granum salis
kumir (stsl.) jedan od starih slovenskih naziva
za idol.
kum laude (lat. sit laude) sa pohvalom,
pohvalio, odlino (u ocenjivanju uspeha na
ispitima).
kumio (mont., rus.) mleno vino, stepsko
mleko, kiselo mleko koje se dobiva od
kobila sa ruskih stepa, proizvod vrenja
mlenog eera; znaajno kao sredstvo za
ishranu i lek.
kum rezervacione (nlat. sit reservatione) sa
izuzetkom, uz ogradu, osim.
kumrija (arap. qumriya, tur. kumru) grlica,
gugutka.
kumulativan (nlat. cumulativus) nagomilan;
nagomilavan, koji gomila; skupni, udru-ni;
kumulativna granata voj. granata ije je zrno
udeeno
za
probijanje
oklopa,
npr.
tenkovskog, puni se naroitim eksplozi-

kumulacija

486

vom, pri udaru razvija toplotu uz visoku

temperaturu koja rastapa oklop i probija ga.
kumulacija (nlat. cumulatio) gomilanje, nagomilavanje; ret. nagomilavanje slinih
pojmova (supr. distribucija).
kumulirati (lat cumulare) gomilati, nagomilavati; imati istovremeno vie zvanja i
primati plate koje ona nose.
kumulonimbus (lat. cumuius gomila, nimbus
taman olujni oblak) keteor. veliki oblak u vidu
planine, a nekad u vidu nakovnja; obino
nosi oluju, pljusak, grmljavinu i grad.
kumulus (lat. cumuius gomila, nagomilana
masa) meteor. vrsta gustih oblaka, obino
blistavo belih, u vidu tornjeva ili glavica
karfiola; obino se pojavljuju pri lepom
vremenu usled sunevog zagrevanje vlanih
predela.
kundalini (sskr. kundalini) vatrena mo",
velika magnetna mo (koja se krije u
materiji i u oveku).
kunealan (lat. cuneus klin, nlat. cunealis)
klinast, u obliku klina.
kuneiforman (nlat. cuneiformis) v. kunealan.
kuneus (lat. cuneus klin) voj. klinasti bojni red.
kunktator (lat. cunctator) oklevalo, odgaa-lo,
stezalo.
kunktacija (lat. cunctatio) oklevanje, otezanje,
odgaanje.
kunst (nem. Kunst) vetina; umetnost; fig.
vetina; to je kunst to je vetina, to nije lako.
kunstgrif (nem. Kunstgriff) vetaki ru-kohvat
koji ne moe svako izvesti (naroito u
raznim vrstama sporta).
kunstdruk-hartija (nem. Kunst-druck) hartija
prevuena kazeinom, glatka i porcelan-skog
izgleda (slui za precizne umetni-ke otiske
autotipija).
kunsttajn (nem. Kunststein) vetaka kamena
masa, vetaki kamen.
kunsttik (nem. Kunststiick) majstorija, ve-tina;
fig. obeenjakluk.
kup (eng. sir) pehar; naroito nagradom, koji u
sportu svake godine odnosi igra ili
organizacije koji se, u nizu utakmica, pokau
kao najbolji; kup sistem nain odigravanja
sportskih utakmica veeg broja timova ili
pojedinaca
po
principu
eliminisanja:
pobeeni ispada iz daljeg takmienja, a u
zavrnoj (finalnoj) utakmici dobija se
konani pobednik.
kupaa (fr. coupage) meanje razliitih vrsta
vina; meanje alkohola razne jaine;
dodavanje vode u pie.
kupe (fr. soire) zatvorena kola sa dva sedita,
polufijaker; prednji deo potanskih kola;
odeljenje u eleznikom vagonu; korak u
plesu.
kupeza (fr. coupeuse) maina (ili: sprava) za
seenje hartije.

kurabilitet

kupela (lat. cupella) hem. mala posuda za

ienje srebra ili zlata od olova; e-lezna
posuda sa peanom podlogom, slina kazanu,
za zagrevanje retorti.
kupelacija (lat. cupella) hen. ienje zlata ili
srebra od olova oksidacionim to-pljenjem; up.
kupela.
kupelirati (lat. cupella) hem. istiti zlato ili
srebro od olova oksidacionim to-pljenjem.
Kupidon (lat. Cupido) nit. bog ljubavi kod starih
Rimljana, Amor.
kupirati (fr. soireg, ital. colpire) sei, odsei;
presei, npr. put; meati razne vrste nekog
pia (vina); voznu kartu zace-piti ili probuiti i
time je ponititi; podsei rep (konjima, psima);
voj. presei odstupnicu; med. u samom poetku
spreiti razvijanje neke bolesti; u kartama:
presei, odneti adutom; ma. obii protivni-kov
ma pa izvesti udarac.
kuple (fr. couplet) v. kuplet.
kupler (lat. copulare spojiti, skopati, nem.
Kuppler) podvoa; sopstvenik javne radnje;
za enu: kuplerka.
kupleraj (nem. Kupplerei) javna radnja, bludna
kua, burdelj.
kuplet (fr. couplet, lat. copulare spojiti,
skopati) strofa Jedne pesmice; u fr. kominoj
operi: pesmica duhovite, socijalne ili politike
sadrine; u vodvilju: pesma ije se strofe
pevaju po istoj melo-diji, obino sa refrenom
(npr. Berberi su prvi ljudi" itd.); pravilan
izgovor je: kuple.
kupletirati (fr. coupleter) rugati se, isme-vati u
stihovima; pevati kuplete.
kuplung (nem. Kupplung) meh. spoj dvaju
vratila koji prenose pogonsku snagu jednog
vratila na drugo, kvailo, spojnica.
kupola (nlat. cuppula, ital. cupola) vrh. u obliku
polulopte ili drugog rotacionog tela izveden
svod,
naroito
na
monumentalnim
graevinama, kube.
kupon (fr. coupon) odseak, ostatak tkanine
(restl); fin. odseak, npr. akcije, na osnovu koga
se prima interes ili dividenda; priznanica.
ku pri g (lat. cuprum) bakarne ruda (88,8%
bakra), oksid bakra (Si2 O); svetlocrven
mineral.
kuproza (fr. couperose, lat. cupri rosa) hem.
bakrena voda, vitriol; med. bubuljice, bubuljiavost.
kuprum (lat. cuprum) hem. bakar.
kur (fr. soit) 1. dvor, dvorac; podvorenje na
dvoru ili na nekom visokom mestu; dvor-ska
poniznost, ulagivanje; udvaranje; up. kurisati.
kur (lat. cura, nem. Kur) 2. med. mere za
suzbijanje i otklanjanje bolesti, leenje.
kurabilan (nlat. curabilis) izleljiv, koji se moe
leiti.
kurabilitet
(nlat.
curabilitas)
izleljivost,
isceljivost, leljivost.

kura

487

kura (fr. courage, lat. sog) hrabrost, sra-nost,

odvanost; pr. kuraan.
kurand (lat. curandus) prav. maloletnik,
tienik, siroe.
kurantan (fr. courant, lat. stege) tekui, koji je
u opticaju (naroito novac koji ide po svojoj
nominalnoj vrednosti); koji prolazi, koji ima
prou, koji se trai (roba); kurantni dugovi
sitni, letei dugovi (bez podloge menice i sl.);
biti o kuran(fr. ai courant) biti u toku ega,
biti s im upoznat, kurentan.
kurare (indijan.) jak biljni otrov, u koji
uroenici Ju. Amerike moe strele; u
medicini se upotrebljava protiv tetanusa i pri
vivisekcijama; up. urari.
kurariv hen. otrovni alkaloidi od kojih se
sastoji otrov kurare.
kurasao vrsta finog likera od kore naran-ine,
izrauje se u Holandiji (naziv po
zapadnoindijskom ostrvu Kurasao).
kurat (lat. curare brinuti se, curatus) kod
katolika: zastupnik parohijskog svetenika,
kapelan.
kuratela (nlat. curatela) prav. starateljstvo,
tutorstvo.
kurativa (lat. curativus) med. leenje organ-skih
i psihikih oboljenja.
kurativan (nlat. curativus) koji lei, koji je za
leenje, lekovit.
kurator (lat. curator) prav. staratelj, stara-lac,
tutor.
kuratorij(um)
(nlat.
curatorium)
prav.
starateljstvo, staralatvo, tutorstvo (zvanje i
nadlenost).
kuracija (lat. curatio) leenje.
kurba v. kurva.
kurbav (arap.) prinos, rtva, rtva bogu;
Kurban barjam v. barjam.
kurbatura (fr. courbature) vet. ukoenost
(konja).
kurbeta (fr. courbette) jak. podskok konja
prednjim nogama, vrlo kratak galop; fig.
klanjanje, naklon.
kurbetirati (fr. courbetter) jak. juriti kratkim
galopom; up. kurbeta.
kurva (fr. courbe, lat. curvus kriv) vrh. krivina;
kom. kriva linija, kriva, kri-vulja; vet. vrsta
otoka na konjskom kolenu; kurba.
kurvatura (lat. curvatura) krivljenje, iskrivljenost; krivina; kurvacija.
kurvacija (lat. curvatio) v. kurvatura.
kurvilinearan (nlat. curvilinearis) geom. krivolinijski.
kurvimetar (lat. curva kriva, krivulja, gr.
metron merilo, mera) instrumenat za merenje krivih linija (na crteima i kartama).
kurentan (lat. currens) tekui, koji je u toku;
kurantan.
kurer (fr. coureur, lat. stege trati) trka;
konj trka; voj. laki konjanik, izvi-a;
enskaro, suknjaro.

kurs

kurziv (lat. cursiva se. scriptura) nm. poloe-no

(ili: koso) pismo, slova nagnuta nade-sno
(tako da izgleda kao da tre).
kurzoran (lat. currere trati, nlat. curso-rius)
koji tee bez zadravanja, bez prekida, npr.:
itanje.
kurija (lat. curia) u starom Rimu: jedan od ZO
odeljaka na koje su bile podeljene najstarije
rimske porodice (patriciji); mesto, kua u
kojoj se sastajale kurija radi veanja o
zajednikim poslovima; docnije: zgrada za
senatske sednice, venica; danas: venica,
sudnica; vee, sud; papin dvor; Rimska
kurija v. Kurija romana.
kurijalije (lat. curialia) pl. formalnosti
kurijalnog stila; kancelarijski obiaji i
formalnosti; izrazi utivosti u naslovima i sl.
kurijalisti (lat. curia) pl. katolici koji priznaju
papi
neogranienu
vlast
u
crkvi,
ultramontanci; <upr. episkopali-sti.
kurijalni (lat. curialis) napisan kurijalnim
stilom; kurijalni stil kancelarijski stil,
formalistiki stil; kurijalno pismo tip latinice
kojim su pisani stariji dokumenti papske
kancelarije.
Kurija romana (lat. Curia romana) Rimska
kurija, papin dvor; svi papski slubenici i sve
papske ustanove koje se staraju o izvoenju
opteg crkvenog prava; papina vlada.
kurikulum vite (lat. curriculum vitae) tok
ivota, ivotopis.
kuriozan (lat. curiosus) radoznao, ljubopitljiv;
redak, neobian, udan, udnovat, zanimljiv.
kuriozitet (lat. curiositas) radoznalost, ljubopitljivost; retkost, neobinost, osobenost,
udnovatost; retka stvar, zanimljivost,
znamenitost; kurioznost.
kuriozum (lat. curiosum) neobinost, retkost,
znamenitost, zanimljivost.
kurir (fr. courrier) glasnik, skorotea, ulak;
slubenik ili poverljiva osoba koje vlada ili
poslanstvo alju sa vanim vestima, aktima ili
sl. (zbog hitnosti ili vee sigurnosti).
kurira (lat. curare) med. negovati bolesnika,
leiti.
kurisati (fr. cour) udvarati se (nekoj dami).
kurkuma zelenkasto-uta biljna boja iz korena
junoazijske biljke Curcuma longa i
Curcuma rotunda; slui za bojenje pamuka,
vune, svile, ulja, butera, sira i dr.
kurmuzirati (v.) oiviiti, ovenati, uok-viriti;
naroito: krupniji dragi kamen okruiti
vencem sitnijih kamenie; karmozira ti.
kurotrofij(um) (gr. kuro-trophos koji gaji
decu) zavod za nahoad.
kurs (lat. cursus tok, fr. cours) tok, putanja,
pravac (npr. broda); opticaj jedne vrste
novca; berzanska cena pojedinih vrsta
novca, menica, dravnih hartija, akcija i

kursalon

488

sl; teaj, niz predavanja, asova nekog

predmeta (npr. kurs ruskog jezika, stenografije itd.), udbenik.
kursalon (lat. cura leenje, fr. salon dvorana za
prijem) dvorana u kojoj se skupljaju vanjski
posetioci, dvorana za zabavu i provodnju u
banji.
kursirati (fr. cours) biti u toku, biti u opticaju,
opticati, biti u prometu; kurzi-rati.
kurs-makler trg. berzanski posrednik koga, za
pojedine berze, postavlja i otputa vlada
(sudeluje
u
zvaninom
utvrivanju
berzanskih kurseva za robu i hartije od
vrednosti).
kursni list trg. pregled cena koji izdaje berza
svakodnevno sem praznikih dana, kada se
berzanski sastanci ne dre; u njega se
unose cene svega ime se trguje na berzi.
kurtaa (fr. courtage) posredovanje u trgovini;
nagrada koju dobiva posrednik za svoj trud;
up. kurtje.
kur-taksa (lat. cura leenje, nlat. taxa)
propisana
cena
koju
plaaju
kupai
(bolesnici) i posetioci banja, banjska
dabina.
kurtalisati (tur. kurtarmak) osloboditi, spasti,
izbaviti.
kurtana engleski kraljevski ma bez iljka, koji
se, o sveanosti krunisanja, nosi ispred
kralja.
kurtizan (fr. courtisan) dvoranin; laskavac,
udvara; ljubavnik.
kurtizana (fr. courtisane) elegantna ljubaz-nica,
milosnica, nalonica.
kurtina (fr. courtine, ital cortina) zavesa,
naroito u pozoritu pri promenama na
otvorenoj pozornici; krevetska zavesa; fort.
bedem koji spaja dva bastiona, srednji bedem;
kortina.
kurtje (fr. courtier) trg. posrednik za trgovake
poslove, senzal, meetar.
kurtoazija (fr. curtoisie) otmeno ponaanje,
fino, viteko ophoenje, naroito prema
damama, dvorska uglaenost, utivost,
uljudnost.

katrija

kur-first (nem. Kurfurst) izborni knez, jedan

od kneeva koji su, od XIII veka, birali
nemake careve.
kurclus (nem. Kurzschluss) fiz. kratak spoj",
tj. sluajan dodir ili premoenje dva
elektrina raznoimena pola, usled ega se
stvara izuzetno jaka struja, koju provodnik ne
moe da izdri, nego mora da pregori;
dovodi do prekida struje.
kuratovij(um) hem. radioaktivan elemenat,
atomska masa 260, redni broj 104, znak Ki;
ime po sovjetskom fiziaru I. V. Kura-tovu
(19021960).
kurum (tur. kur$um) olovo; puano zrno, tane.
kustodija (lat. custodio) uvanje, nadzor,
straarenje, zatvor, tamnica.
kustodija honesta (lat. custodia honesta) prav.
kazna lienja slobode koja ne liava asti,
naroito za manje politike krivice (na
pravni sistem je ne poznaje).
pustos (lat. custos) uvar, nadzornik, nad-zorni
slubenik (npr. biblioteke, zbirke, muzeja
itd.); crkvenjak; zvonar.
kusur (arap. qusur, kusur, tur. kusur) ostatak
novca koji prodavac vraa kupcu.
kuter (eng. cutter) brza jedrilica, naroito kod
ratnih brodova; takoe: brz mali engleski
brod sa jednom katarkom.
kuta (fr. coutil, lat. culcita) jako i gusto
laneno, kudeljno ili pamune platno (za
postelje), cvilih.
kutikula (lat cuticula) zool. pokoica; &
koasta opna na biljkama.
kutis (lat. cutis koa) zool. potkono tkivo, bog.
kora jednogodinjih biljki.
kutitis (lat. cutis) ned. zapaljenje koe.
kutka (rus.) kratka bluza ruskih ratnika.
kufsko pismo po gradu Kufa nazvano
najstarije arapsko pismo, danas u upotrebi
samo kao ukrasno pismo (na novcu, u
natpisima i sl.).
ku! (fr. couche) naredba psima: lezi! mi-RUJ!
uti! umukni!
katrija (ind.) druga po redu indijska ka-sta,
koju sainjavaju ratnici i narodni prvaci;
pripadnik ove kaste.

L
L, l trinaesto slovo nae irilice, e-snaesto nae
latinice (L, 1); kao skraenica: 1 = litra; L =
rimski broj 50, oznaka za funtu sterlinga; 1.
s. = loko citato; 1L> = lord; 1ls. = licencijat;
Liiq. = likvor; L. D. = legum doktor, doktor
prava (u Engleskoj); log., ln = logari-tam;
(L. S.) = loko sili; hen. L. = liti-jytt; La =
lantan; Lr = loreicijum; Lu =
labadisti pristalice verske protestantske sekte,
koju je u XVH v. osnovao an Laba-dije.
labarum (gr. labaron, nlat. labarum) rimska
ratna zastava za vreme poznijih careva;
posle Konstantina Velikog sa znakom krsta
i grkim poetnim slovima imena Isusa
Hrista; kod katolika: crkveni e-tvorouglasti
ophodni barjak od skupocene materije sa
slikom raspea ili kog svetitelja.
labdacizam v. lambdacizam.
label (eng. label marka, etiketa) naroita vrsta
stalnog bojkota koji, u kapitali-stikim
zemljama, radniki sindikati primenjuju
prema izvesnim preduzeima; onima koja
izlaze u susret radnikim zahtevima sindikati
daju svoje kontrolne marke (labele) da ih
stavljaju na robu koju proizvode, po emu e
lanovi sindikata i ostali potroai znati da je
to roba preduzea koja su u dobrim odnosima
sa sindikatima te, prema tome, samo nju treba
kupovati. Ovo je nain posrednog bojkotovan>a neije robe time to se preporuuje roba
fabrikanata koji su naklonjeni radnicima;
lejbel.
labelum (lat. labellum) bog. medna usna.
laberdan (hol. labberdaan) sve bakalar,
prireen kao sle (ili: haringa).
labidometar (gr. labis drka, ruka, mera,
merilo) med. v. labimetar.
labijal (lat. labialis) gram. usneni glas.
labijalan (lat. labialis) usneni.
labijalizacija (lat. labium usna) lingv. izgovor
glasova (vokala) praen zaokruglji-vanjem i
isturanjem usana.
labijate (nlat. labiatae) bog. usnatice (npr. alfija,
bosiljak, majina duica i dr.).
labije (lat. labia) pl. muz. v. labijum.

labijirati (lat. labium) muz. orguljske cevi

snabdeti, snabdevati jezicima.
labij(um) (lat. labium) usna, gubica; muz. jeziak
na orguljskim cevima; pl. labije.
labilan (lat. labilis) nemoan, slab, prolazak,
troan, nesiguran; fkz. nepostojan, nestalan;
labilna ravnotea nepostojana ravnotea (kad
teipgge tela stoji u vertikali iznad osovine);
supr. stabilan.
labilnost (lat. labilis) neuvrenost; nepostojanost, kolebljivost, nepouzdanost.
labimetar (gr. labis drka, ruka, metron
mera, merilo) ned. hirurka sprava za
merenje rastojanja krakova kleta, odnosno
rastojanja izmeu kaike na kracima tih
kleta, pomou kojih se vri pora-anje; u
grkopravoslavnoj crkvi: kai-ica kojom se
verni prieuju.
labiodental (lat. labialis usneni, dentalis zubni)
gram. usnenozubni glas.
labiodentalai (lat. labialis usneni, dentalis
zubni) koji se izgovara pomou usana i zubi,
usnenozubni.
labiovazal (lat. labialis usneni, naali nosni)
gram. usnenonosni glas; u srpskohr-vatskom
jeziku labionazal je glas t.
labirint (gr. labyrinthos) mit. ogromna Minotaurova zgrada sa velikim brojem soba i
izukrtanih hodnika, u kojoj je bio zatvoren
Tezej i iz koje se spasao samo pomou
Arijadninog konca; otuda: izukrtane staze
na kojima se nije lako snai; fig. zamrenost,
nejasnost,
mnogostrukost,
sloenost,
zbrkanost, zapletenost; zamren posao;
poloaj u kome je teko snai se i nai iz
njega izlaz; znat. unutranje uvo; lavirint.
labirintit (gr. labyrinthos) med. zapaljenje uva,
naroito labirinta.
labirintski
(gr.
labyrinthos)
izukrtan,
zamren, zapleten, nejasan, zbrkan, bez
poetka i kraja, sloen, mnogostruk; labirintska voda znat. sluna voda.
labis (gr. labia kleta, maglice) med. kleta
kojima se vri poraanje; up. labimetar.
laborant (lat. laborans) radnik, naroito u
hemijskom, apotekarskom itd. laboratorijumu;u srednjem veku: hemiar koji pravi
zlato, alhimist.

laboratorija

490

laboratorija
(nlat.
laboratorium)
nekad
radionica, naroito hemijska, apotekarska,
pukarska itd.; danas specijalno ureena
prostorija ili zavod u kojem se vre razna
ispitivanja, ogleda i eksperimen-talna nauna
istraivanje.
laborirati (lat. laborare) raditi; Hem. lui-ti,
destilovati, topiti; med. trpeti, bolovati, leati
od bolesti.
labrador (po Labradoru, severnoamerikom
poluostrvu) di. mineral iz grupe feld-spata
bazinih silikata u kojima kalcijum
preovlauje nad natrijumom; upotrebljava se
za izradu nakita i ukra-snih predmeta.
labradorit t. stena u kojoj je glavni sasto-jak
mineral labrador.
labride (lat. labrum usna) zool. usnae, usta-ice
(ribe).
labrum (lat. labrum) usna (v. labijum); ivica
suda; posuda za pranje.
laburisti (eng. labourist; labour trud, rad) pl.
pristalice, lanovi britanske Radnike
stranke (Labour Party i Independent Labour
Party Radnika stranka, Nezavisna radnika
stranka).
lava (lat., ital. lavare prati, otirati, lava) uarena
i tena masa koju izbacuju vulkani, koja tee
iz njih, a koja, kad se rashladi, ovrsne kao
kamen.
lavabo (lat. lavare prati, lavabo) umivaonik.
lavanja (ital. lavagna) vrsta kamena koja se
naroito upotrebljava za izradu mozaika.
lavatorij(um) (nlat. lavatorium) sud za pranje
(ili: kupanje); kupatilo, kupka.
lavendla (nlat. lavandula) bog. despi, poznata
batenske biljka veoma prijatna mirisa;
upotrebljava se mnogo u kozmetici.
lavi (fr. lavis) crtanje (ili: bojenje) tuem.
lavina (nlat. lavina, ital. lavigna) usov, snena
masa koja se kotrljanjem sa visokih planina
uvea do ogromnih razmera ruei i satirui
sve to pred sobom nae; fig. neto to se
kree velikom brzinom i neodoljivom silinom
i emu je nemogue suprotstaviti se i odoleti.
lavirati (lat. lavare) l. slik. boju stavljenu na
sliku vodom isprati; tuirati, izraditi crte
tuem ili mastilom.
lavirati (hol. laveren, fr. louvoyer, louvier) 2.
mor. prema vetru ploviti evuljicom; fig.
postupati smotreno i oprezno, ne izja-njavati
se brzo o nekoj stvari, sluiti se svakojakim
izgovorima da bi se to izbeglo (plaanje,
vraanje duga i sl.), vrdati, izvrdavati.
livirint (gr. labjrinthos) v. labirint.
lavman (fr. lavement) med. ispiranje creva radi
ienja, klistiranje.
lavor (nlat. lavatorium, fr. lavoir) l.
umivaonik; perionica; 2. v. lovor.
lavra (rus. lavra, gr. lauros) prvobitno: elija
anahoreta;
docnije:
vei
pravoslavni
manastir, naroito koji je sedi-

lazaret

te i episkopa (lavri ima u Jerusalimu,

Rusiji, Svetoj Gori i dr.).
laga (nem. Lage) muz. poloaj u registru
tonova na muzikom instrumentu ili kod
pevaa (npr. gornja laga, donja laga).
lagena (lat. lagoena) bokast sud za vino sa
dugakim i uzanim grlom i sa ruicama sa
strane.
lageniforman (nlat. lagoeniformis) koji ima
oblik boce, koji je kao boca.
lager (nem. Lager) stovarite, smestite,
skladite; voj. tabor, logor; leite, le-galo,
postelja.
lago (ital., p. lago, lat. lacus) jezero.
lagonoponos (gr. lagon slabina, ponos muka,
bol) med. bol (ili: probadanje) u slabinama.
lagostoma (gr. lagos zec, stoma usta) zeja
usna, rnja, raseena gornja usna; rnja, rnji-ca,
rnjavac, rnjo, ovek sa raseenom gornjom
usnom.
lagoftalmija (gr. lagos, opthalmos oko) med.
zeje oi, dranje otvorenih oiju pri
spavanju, kao zec, usled mane u onim
kapcima.
lagoftalmos (gr. lagos, ophthalmos oko) ovek
koji spava otvorenih oiju, kao zec.
lagohilus (gr. lagos, cheilos usna) rnja, raseena
gornja usna; v. lagostoma.
lagrimozo (ital. lagrimoso) muz. plano, tuno, u
planouzbudljivom tonu.
lagum (tur. lagun) l. podzemni hodnik. 2.
podzemni potkop napunjen eksplozivom za
ruenje neega; up. mina.
lagune (ital. lago, lat. lacunae) pl. mala jezera,
pliaci ostrva u Jadranskom moru, plitki
morski rukavci, obalske bare.
Lada 1. boginja prolea, mladosti i lepote u
starih Slovene; 2. (Lada) udruenje li-kovnih
umetnika u Beogradu (osnovano 1904).
ladizam v. ludizam.
ladan (fr.) dijalekt retoromanskog jezika.
ladino (p.) 1. pansko-jevrejski jezik, kojim se
slue Jevreji u mediteranskim zemljama; 2.
melez, potomak belca i Indi-janke u Junoj
Americi.
ladinjos (p. ladinos, lat. latinus) pl. oni koji
pristaju uz latinsku crkvu, Indijanci i mulati u
Srednjoj Americi koji su primili katoliku
veru.
laditi v. luditi.
lairati (fr. lacher prepustiti) sp. namerno iz
nekog rauna izgubiti na nekom takmienju.
Lazar (hebr. Eleasar) brat Marte i Marije koga
je Isus, trei dan po smrti, vaskrsao iz groba;
ime jednog u Bibliji opisanog (Luka, 12,20)
gubavca, koji je docnije postao, kao svetitelj,
zatitnik svih bolesnika; fig. ubog i bolestan
ovek.
lazaret (fr. lazaret, ital. lazzaretto) prvobitno u
sred. veku: dom za gubavce kod Jerusalima,
posveen sv. Lazaru; docnije: bolnica,
naroito vojna bolnica; up. karantin.

lazaroni

491

lazaroni (ital. lazzaroni) pl. ubogi lenjivci i

golje u Napulju i Siciliji, koji ive od nosatva
(amalstva) i drugih nadniar-skih poslova, ili
od prosjaenja (nazvali po ubogom Lazaru,
iz Evanelja" po Luki).
lazirati (nlat. lazurium) slik. ve izraenu i
gotovo suvu sliku u boji ili metalnu osnovu
ovla premazati retkom, providnom bojom,
tako da se slika ispod te boje vidi, npr. kod
lakiranja.
lazur (nlat. lazurium, lazur, arap. lazvard)
min. vrsta plavog kamena koji se upotrebljava
poglavito za ukras.
lazura (nlat. lazurium) lako premazivanje ve
izraene slike u boji nekom providnom, ranije
plavom bojom, tako da se donja boja moe
videti; boja kojom se vri takvo
premazivanje.
lazuran (nlat. lazurium, arap. lazvard) boje kao
lazur,
svetloplav,
plav
kao
nebo;
transparentan; lazurno nanoenje boje
nanoenje boje tankim premazom, za razliku
od pastuoznog.
lazurne boje v. lazura.
laizirati (gr. laikos narodni, puki, nlat. laicus)
liiti svetenikog ina, ra-initi, vratiti
svetenika u poloaj svetovnog lica, raspopiti,
raspopljavati.
laik (gr. laos narod, puk, laikos narodni, puki)
svetovnjak, svetovno lice, lice koje nije
svetenik; fig. onaj koji nije posveen u to,
ovek nevian i neiskusan u nekoj umetnosti
ili vetini; ne-strunjak.
laicirati (gr. laikos) v. laizirati.
laiki (gr. laikos narodni, puki) svetovan,
mirski, nesveteniki; neposveen u to,
nevet, nevian, neiskusan; nestru-an.
lajas (eng. lias) kol. v. lijas.
lajbl (eng. libel) prav. uvreda ili kleveta
nanesena putem tampe.
lajbnicijanizam uenje nemakog filozofa i
matematiara Gotfrida Vilhelma Lajb-nica
(16461716), obeleeno monadologi-jom,
spiritualizmom i optimizmom naroito, a
zatim
prestabilizovanom
harmo-nijom,
racionalizmom,
teleologijom
i
determinizmom.
lajbhen (nem. Leibchen) prsnik, prsluk, prslue.
lajdenska boca fkz. staklen sud obloen spolja i
iznutra, do izvesne visine, kalaj-nim listovima
(staniolom), slui za skupljanje elektriciteta
(pronaena u Lajde-nu); kondenzator.
lajka vrsta vrlo predivnog fotografskog aparata
(skr. od Leitz-Camera, po Ernstu Leitzu,
nemakom industrijalcu, 1843 1920).
lajke rasa levakih oasa rasprostranjena u
Skandinaviji i severnim oblastima SSSR;
jedna sibirska lajka (Lajka) bila je

lakoliti

prvi ivi putnik u vasionu (3. novembra

1957. u Sputniku).
lajm (nem. Leim) lepilo, tutkalo.
lajmovati (nem. Leim) lepiti lajmom, tutka-liti.
lajner (eng. liner) brod koji plovi prema
utvrenom redu plovidbe, linijski" brod; supr.
tramper.
lajstna (nem. Leiste) letvica.
lajter (nem. Leiter) upravitelj, upravnik, vo,
kolovoa; fiz. provodnik (struje).
lajtmotiv (nem. leiten voditi, nlat. motivum)
pobuda u radu, misao vodilja; muz. u oper-skim
kompozicijama, naroito kod Rihar-da
Vagnera: odreena muzika tema kojoj je cilj
da karakterizuje nekog junaka ili neki
dogaaj, i koja se uvek ponavlja pri
pojavljivanju na pozornici toga junaka i pri
seanju na taj dogaaj.
lajtnant (nem. Leutnant, fr. lieutenant) voj.
porunik; lojtnant.
lak (lat. 1as) 1. mleko; lak sulfuris(lal. 1as
sulfuris) hen. sumporno mleko, sumporni
talog mlenog izgleda.
lak (sskr. lakscha, nlat., ital. lacca, fr. laque)
2. neproziran firnajs koji se izrauje od
raznih smola i u raznim bojama, a
predmetima njim namazanim daje sjajan
izgled; vrsta veoma fine i sjajne koe za
izradu obue, runih torbica itd.
lakaj v. lakej.
lakej (fr. laquais, p. lacayo) pratilac, sluga;
naroito: uniformisan sluga u otmenim
kuama; fig. ulizice, podlac.
lakirati (ind. lakh) v. lakovati.
lakirer (pere.) radnik ili zanatlija koji radi
lakom, koji lakira.
lakisti (eng. Lakists) engleski pesnici tzv.
jezerske kole, koji su stanovali u blizini
engleskih jezera (S. T. Kolrid, R. Saudi i
V. Vordsvort) i teili za pri-rodnou u
izraavanju i izboru teme, jezerci.
lakmus (hol. 1aktoez, lak lak, moes vona
kaa) plava bojena materija koja se dobiva iz
raznih vrsta liajeva, naroito od Lecanora
tartarea i Roccella tinctoria; upotrebljavaju je
hemiari, bilo u vodenastom rastvoru
(lakmusova tinktura), ili kao hartiju obojenu
tim rastvorom (lakmusova hartija), za
raspoznavanje kiselina i baza, poto ona u
kiselinama pocrveni, a u bazama ponovo
poplavi.
lakovati (fr. lacre vrsta voska za peaenje, ind.
lakh crvena smolasta tvar) premazati lakom,
premazivati lakom.
lakoliti (gr. 1akko8 udubljenje, rupa, jama,
lithos kamen) pl. kol. mase kristalastih stena
zasvoenog oblika i veeg ili manjeg obima,
katkada vie kilometara iroke, postaju kad se
magma utisne meu slojeve talonih stena,
razdvoji ih i u njima ovrsne u vidu ine
stene. Kod nas: Kopaonik.

lakonizam

492

lakonizam (gr. Lakon Lakedemonac) Ret.

preterana kratkoa i zbijenost u iskazi-vanju
misli, naroito kada se izostavljaju rei koje
se po smislu mogu nagaati, da bi reenice
bile to krae, no to esto smeta jasnoi stila
i misli, npr. dan i komad, krv i no itd. (izraz
postao po starim Lakedemoncima, koji su se
odliko-vali ovom osobinom); supr. pleonazam,
tau-tologija.
lakonizirati (gr. lakonizo) ugledati se na
Lakedemonce, tj. govoriti kratko i jezgrovito;
up. lakonizam.
lakonikum (gr. LaKon, lat. laconium se.
balneum lakedemonsko kupatilo) med.
odeljenje u kupatilu za parenje i preznojavanje, suvo kupatilo, parno kupatilo.
lakonski (gr. lakonikos) kratak i jasan,
zbijen, jezgrovit, saet, koji s malo rei
kazuje mnogo (po obiaju starih Lakonaca, tj.
Lakedemonaca, koji nisu marili za opiran
govor).
lakrdije (tur. lakirdi) poet. vrsta nie komedije,
kojoj je glavni zadatak da izazove smeh,
bez ikakvog cilja, tako da je, zbog
preterivanja u svemu, vie karikatura nego
prava komedija, farsa; fig. ala, egaenje.
lakrdija (tur. lakirdi) praviti ale, aliti se,
egaiti se.
lakrdija (tur. lakirdi) aljivina, spadalo.
lakrima (lat. lacrima) suza; lakrime Kristi (lat.
lacrimae Christi) Hristove suze", vrsta
otvorenocrvenog, veoma finog i skupocenog
vina od groa lakrima", koje uspeva u
Italiji, na podnoju Vezuva.
lakrimalan (nlat. lacrimalis) med. koji se tie
suznih kanalia, suzni.
lakrimalia (lat. lacrimalia) pl. znat. suzne kosti.
lakros (fr. lacrosse zavinut tap) sp. igra
loptom; dve ekipe sa po 10 igraa nastoje da
reketom proteraju loptu kroz protivnika
vrata.
lake (nem. Lachs) zool. losos, pastrvka,
pastrmka (grabljiva morska i slatkovodna
riba, veoma ukusna za jelo).
laksament
(lat.
laxamentum)
olakanje,
olakica; prav. rok od dva meseca koji se daje
staraocima za vraanje pupilnog maloletnikog novca.
laksancija (nlat. laxantia) pl. med. sredstva za
ienje.
laksativ (nlat. laxativum) med. sredstvo za
ienje; pl. laksativa.
laksativa (nlat. laxativa) pl. med. v. laksativ.
laksativan (nlat. laxativus) med. koji isti, koji
tera napolje.
laksizam
(nlat.
laximus)
labavost
u
shvatanjima i pitanjima morala.
laksir (lat. laxare razlabaviti, smekati)
med. Proliv.

laksirati (lat. laxare) med. imati stolicu, istiti

creva, ii esto napolje.

Lakimi

laksitet (lat. laxitas) labavost, razlabavlje-nost,

aljkavost.
laktagoga (lat. lac, lactis mleko, gr. ago
izazivam, dovodim) pl. med. sredstva koja
pomau luenje mleka.
laktati (lat. lac, lactis) pl. hem. soli mlene
kiseline.
laktacija (nlat. lactatio) stvaranje (ili: luenje)
mleka iz mlenih lezda; is-hranjivanje
deteta materinim mlekom.
laktein (lat. lac, lactis mleko) kajmaku slina
masa koja se dobiva isparavanjem mleka.
laktizma (gr. laktisma ritaj, ritnue, lakti-zo
ritnem) med. osetno kretanje deteta u materici.
laktirati (lat. lactare) dojiti.
laktiferan (lat. lac, lactis mleko, fero
donosim) mlean, koji daje mleko.
laktifugij(um) (nlat. lactifugium) med. sprava za
crpenje mleka pumpom.
lakticinije (lat. lacticinium) pl. mleni
proizvodi (sir, mleko, kajmak i dr.).
laktian (lat. lac, lactis mleko) mlean, mleni;
laktina groznica med. mlena groznica kod
porodilja.
laktobioza (lat. lac, lactis, gr. bfos ivot) v.
laktoza.
laktovegetarijanac (lat. lac, lactis, nlat.
vegetarinarius) vegetarijanac koji se hrani,
pored bilja, i proizvodima od ivih ivotinja,
naroito mlekom i njegovim preraevinama.
laktodenzimetar (lat. lac, densus gust, gr.
metron mera, merilo) areometar za ispitivanje
specifine teine mleka: brojevi 2040 na
skali, lestvici, odgovaraju spe-cifinoj teini
1,020 do 1,040; naroito udeena vaga za
utvrivanje kvaliteta mleka.
laktoza (lat. lac, lactis) hem. eer koji se
dobiva od mlenog eera.
laktozurija (lat. lac, gr. uron mokraa) med.
vrsta eerne bolesti kod koje se nalazi u
mokrai mleni eer.
laktolin (fr. lactoline) v. laktein.
laktometar (lat. lac mleko, gr. metron mera,
merilo) razne sprave pomou kojih se
ispituju i mere sastojci mleka.
laktoskop (lat. lac, lactis, gr. zkoreo
posmatram) v. laktometar.
lakuna (lat. lacuna) nedostatak, praznina,
upljine, npr. u knjizi.
lakunar (lat. lacunar) apx. tavanica sa izdubenim kockastom poljima, bojadisanim ili
sa ukrasima od zlata i slonove kosti.
lakunozan (lat. lacunosis) koji ima praznina, sa
nedostacima, nepotpun, krnj.
lakustrian (lat. lacus jezero) jezerski, koji se
tie jezera, koji pripada jezerima.
Lakimi u indijskoj religiji boginja lepote,
supruga boga Vinu; obino se predstavlja
kako sedi na lotosovom cvetu; Lakomi.

493
la la (fr. 1a 1a) svakojako, povrno, osrednje,
donekle, prilino.
lala (tur. lala) l. turski velika, dvoranin; 2.
uitelj, vaspita.
lalacija (gr. lalia) tepanje, mucanje.
laletika (gr. laleo tepam) nauka o govorenju,
poznavanje vetine govorenja.
lalija (gr. lalia) govor, govorenje.
lalofobija v. logofobija.
lama (tibet, blama, lama) 1. titula budistikih
svetenika u Tibetu koji, kod Mongo-la i
Kalmika, veinom ive po manastirima; v.
dalaj-lama.
lama (per. Nata) 2. zool. ovca-kamila, dugo-vrata
ivotinja, velika koliko jelen, ivi u oporima
po planinama Perua, pri-pitomljena slui kao
najvanija domaa ivotinja za tegljenje
(cenjena i zbog vune i mesa); vrsta fine
vunene tkanine, sline flanelu, naroito za
dame.
lamaizam (tibet, lama) hijerarhijski oblik
budizma u Tibetu i Mongoliji, naroito njegov
preobraaj koji su izvrili, u XIV i XV veku,
Dong-kapa i njegovi uenici.
lamaisti (tibet, lama) t. v. lamaiti.
lamaiti (tibet, blama lama,) pl. pristalice
budistike, lamajske religije u Tibetu i
Mongoliji; up. lamaizam.
lamajska religija v. lamaizam.
lamarkizam uenje fr. prirodnjaka anLa-marka
(17441829), po kome upotreblja-vanje ili
neupotrebljavanje pojedinih organa ima
uticaja na preobraavanje same vrste
organskih bia, a steene osobine postaju
nasledne, i po kome siva bia imaju
sposobnost da se prilagoavaju okolini u kojoj
ive (u neolamarkizmu pitanje nasleivanja
steenih osobina je sporno).
lambda (gr. lambda) grko ime slova l"
(H); lambda-tav anat. spoj temenih kostiju sa
zatiljkom kosti u obliku gr. slova L"
H.
lambdacizam (gr. lambda) pogreno izgovaranje glasa l" mesto r".
lambdoidan (gr. lambda, eidos oblik, vid)
slian grkom slovu lambda (H), uglast,
okast.
lamblijaza (po ruskom lekaru Lamblu) med.
zarazna crevna bolest, najee deja; prenosi
se mijim izmetom; up. lamblije.
lamblije ned. paraziti u crevima (po ruskom
lekaru Lamblu koji ih je specijalno
prouavao).
lame (fr. lame) vrsta tkanine protkana
metalnim icama.
lamela (lat. lamella) listi, ploica, ljuspa;
tanak lim od raznog metala.
lamelaran (nlat. lamellaris) ploini, u obliku
ploice (ili: lima, listia, ljuspe).
lamelacija (nlat. lamellatio) listavost, listanje,
ljuspavost, ljuspanje.

lampreta

lamelioforman (nlat. lamellioformis) plo-iast,

koji ima oblik listia ili ploice.
lamentabile (ital. lamentabile) muz. tuno,
plano, alosnim tonom.
lamentacija (lat. lamentatio) tugovanje, jadikovanje, oplakivanje, naricanje, kukanje,
ridanje, pla.
lamentirati (lat. lamentari) oplakivati, aliti,
jadikovati, tuiti, kukati, cvi-leti, naricati.
lamentozo (ital. lamentoso) muz. v. lamentabile.
lameta (ital. lametta) pl. tanani konci od metala
obino u boji, za ukraavanje boine jelke.
lati re sastavljena od imena muzikih tonova
1a i mi; muz. neto to zvui runo ili tuno;
svriti sa lami svriti runo, alosno.
laminaa (lat. lamina ploa, fr. laminage)
pravljenje metalnih ploica i listova,
valjanje, tanjenje, metala.
laminerija (lat. lamina ploa, fr. lami-nerie)
radionica za valjanje i tanjenje metala,
valjaonica.
laminirati (lat. lamina ploa, fr. laminer) praviti
od metala lim, praviti metalne listove ili
ploice, tanjiti (ili: valjati) metal.
laminoar (fr. laminoir) maina za tanjenje (ili:
valjanje) metala.
lamiran (fr. laminer, lame) protkan srebrom ili
zlatom.
lampadarijus (gr. lampas, lat. lampadarius)
bakljonoa, zubljonoa.
lampadedromija (gr. lampas buktinja, dromos
tranje) utakmica u tranju sa zapaljenim
votanim buktinjama.
lampadefor (gr. lampas, foreo nosim) onaj
koji nosi buktinju, zublju, bakljonoa.
lampadist(a) (gr. lampas) trka sa zapaljenom
buktinjom.
lampadodromija (gr. lampas, dromos) v.
lampadedromija .
lampadomantija (gr. lampas, manteia nporicanje) proricanje po tome kako gori buktinja.
lampas (fr. lampas, lampasse) 1. vrsta svilene
istonoindijske i kineske tkanine sa slikama i
arama; 2. voj. iroka traka od tkanine druge
boje (obino crvene), umet-nuta du
spoljanjeg ava akira viih oficira.
lampion (fr. lampion) mala, lampa, lampica;
lopta od hartije, sa arama i slikama u ivim
bojama, u kojoj gori svea i koja visi
nepomina ili se nosi o tapu u sveanim
prilikama, proslavama i sl.
lampiris (gr. lampyris) zool. svitac, kre-snica.
lampreta (lat. lambere lizati, petra kamen,
stena, nlat. lampreta, lampetra) zool. morska
zmijuljica, ivotinja iz reda kolou-sta.

lamprofiri

494

lamprofiri ine magmatske stene zrnaste

strukture; kod nas se javljaju u zapadnom
podnoju Avale, kod Ripnja (kersantit, koji
se naziva i ripanjski granit"), na planini
Rudniku i na dr. mestima.
lamprofonija (gr. lampros jasan, phone
glas, zvuk) jasnoglasnost, veoma jasan i jak
glas.
lamprofonian (gr. lampros, phone glas,
zvuk) jasnoglasan, sa jakim i jasnim glasom.
lana (lat. lana) vuna.
lanbri (fr. lambris) ark. drvena ili mramorna
obloga donjeg dela sobnih zidova; gipsana
tavanica, plafon u gipsu.
lanbrisirati (fr. lambrisser) obloiti (ili:
oblagati) zidove drvetom ili mramorom;
obloiti gipsom.
langvente (ital. languente, lat. languere) kuz.
enjivo, udno, s uzdisajima.
langviditet (nlat. languiditas) malaksalost,
iznurenost, slabost, nemo; enja, sahnjenje, ginjenje, ljubavna strast.
langvido (ital. languido) muz. v. langvente.
langetirati (fr. languetter) reckati ivice na
belom rublju, praviti upljike, u-pljiiti.
Langobardija staro ime dananje italijanske
Lombardije.
langusta (lat. locusta, fr. langouste) zool. jastog
(veliki morski rak); vrsta skakavca; v.
lokusta.
landauer (nem. Landauer) putnika kola,
koije sa etiri sedita, iji je krov u sredini
rastavljen, tako da se jedna polovina moe
spustiti napred, a druga natrag. Nazvan po
tome to je takvim kolima car Josif I putovao
1702. ka opsednu-tom gradu Landau.
landver (nem. Landwehr) voj. prvi i drugi
poziv u nemakoj i vajcarskoj operativ-noj
vojsci; u bivoj Austro-Ugarskoj: deo vojske
koju je davala sama Austrija (za r a zli ku o d
z a j ed n i ke ", t z v . K . ip s K.=carske i
kraljevske vojske).
landgraf (nem. Landgraf) titula vladalaca u
staroj nemakoj dravi.
Landliga (eng. Landliga) politiko udruenje u
Irskoj, osnovano 1879, koje je zahtevalo
ukidanje vlastelinstva i vraanje zemlje
irskom narodu.
landolet (nem., fr. landaulet) mali landauer,
polulandauer, male poluzatvorene koije.
landturm (nem. Landsturm) voj. poslednja
odbrana mladia i staraca u nemakoj
vojsci (obuhvatala sve vojne obveznike od
17. do pune 45. god. ivota koji nisu proli
kroz stalni kadar.
laniferan (lat. lana vuna, ferre nositi) koji nosi
vunu, vunat.
lanolin (lat. lana, nlat. lanolinum) hem. ukasta
masa koja se dobiva od vunene masti i
alkalija; upotrebljava se za pomazivanje
su ve i krte ko e i slu i kao vaan

sastojak kosmetikih i medicinskih masti

(lat. adeps 1apae = mast od vune).
lanoform (lat. lana, forma) farm. mast za rane,
pravi se od lanolina i formalde-hida.
lane (fr. lance) vrsta plesa sa dva para ili vie
parova, slina kadrilu.
lansadirati (fr. lancade) jak. praviti s konjem
polukrune skokove uvis.
lansaa (fr. lancage) mor. porinue, sputanje
lae u vodu.
lansira (fr. lancer) hitnuti, hitati, baciti,
bacati; izbaciti (npr. torpedo iz lansirne cevi);
dobaciti pitanje (ili: slutnju, sumnju,
predlog); uvesti (ili: u voditi) u svet (ili: u
drutvo, u modu); dati (ili: davati) maha
emu; veto, ali ne zvanino, pustiti u
javnost glas, vest, saoptenje, predlog; brzo
plesati; sa psima ii po tragu divljai;
lansirati brod spustiti brod u vodu.
lansje (fr. lancier) konjanik naoruan kopljem,
ulan.
lantan (gr. lanthano krijem) hem. elemenat
olovaste boje, metal, pronaen 1839. u
ceritu, atomska masa 138,91, redni broj 57,
znak La.
lantanidi (gr. lanthano skrivam) hen. naziv za
hemijske elemente sa rednim brojem 5771.
lan-tenis (eng. lawn-tenis) sl. poljski tenis",
poznata igra malim gumenim lopta-ma,
engleskog porekla.
lanterna (fr. lanterne, lat. la(n)terna) fenjer.
lanugo (lat. lanugo) malje, sitne meke dlaice
po ljudskom telu.
lanceta (fr. lancette) hir. instrumenat sa dva reza
i iljastim vrhom za otvaranje vena,
kalemljenje itd.; kratak iljat dvoreza-ki
no.

lancman v. lacman.

lan (eng. lunch) drugi doruak kod Engleza,

zakuska oko podne, izmeu ranog doruka i
ruka.
Laokooont (lat. Laocoon) mit. svetenik
Apolonov u Troji, koga su, zajedno sa
njegova dva sina, udavile dve ogromne zmije,
zato to je savetovao Trojancima da ne unose
u grad drvenog konja i prvi hitnuo koplje na
njega govorei: Bojim se Danaja-ca i kad
darove donose". Laokoontova grupa uveno
helenistiko plastino delo (iz II veka pre n.
e. sada u Vatikanu), koje prikazuje trenutak
kada zmije dave Laokoonta i njegove sinove.
laokratija (gr. laos narod, kratos vladavina,
vlast) vladavina naroda, demokratija.
Lao-ce kineski filozof i posmatra prirode",
iz VI v. pre n. e., smatra se piscem uvenog
dela Tao-teh king i osnivaem taoizma.
lapazan (pere. lafzen) brbljivac, laparalo.

lapaktian

495

lapaktian (gr. lapazo ispraznim) med. koji

pomae da se creva blago ispranjavaju, koji
ureuje stolicu.
laparalo (pere. lafzen) v. lapazan.
laparoskopija (gr. lapare slabina, skopeo
posmatram) med. ispitivanje trbuha u cilju
utvrivanja uzroka oboljenja.
laparotomija (gr. lapare, tome seenje) hir.
otvaranje trbuha na slabinama.
laparohisterotomija (gr. lapare, hystera
materica, tome seenje) med. operativne
otvaranje trbuha i materice radi vaenja
deteta, u sluaju velike tesnoe zdelice kod
porodilja, carski rez, kajzernit", sectio
caesarea.
laparocela (gr. lapare, kele kila) med. trbuna,
prosutost, hernija.
lapen (fr. lapin) zool. pitomi zec.
lapidar (lat. lapidarius) sredstvo za premazivanje koje ima svojstvo da premazani
predmet otvrdne kao kamen (moe se meati
i sa bojom).
lapidaran (lat. lapidarius) urezan u kamenu;
kratak, zbijen, jezgrovit; lapidaran stil zbijen,
kratak i jezgrovit stil (kao stil u starim
rimskim natpisima).
lapidarijum (lat. lapis, kamen, lapidarium)
zbirka kamenih spomenika.
lapidacija (lat. lapidatio) kamenovanje, bacanje
kamenom na koga.
lapidifikacija
(lat.
lapis
kamen,
nlat.
lapidificatio) okamenjavanje, pretvaranje u
kamen, posta j anje, eolskog peara time to
u smetove peska voda unese kreni cement.
lapili (lat., ital. lapilli) pl. vrsta ljunka koji
izbacuju vulkani: omaleni, okasti ili
zaobljeni komadii sa staklenom korom, a
unutarnjom masom esto kristala-stom.
lapis (lat. lapis) kamen; lapis infernalis (lat.
lapis infernalis) hem. srebra nitrat; lapis
kaustikus (lat. lapis causticus) hem., med.
natrijum-hidroksid; lapis filozo-fikus (lat.
lapis philosophicus) kamen mudrosti.
lapsus (lat. labi, lapsus) greka, pogreka,
omaka:
pad,
padanje,
opadanje,
propadanje; lapsus bonorum (lat. lapsus
bono-rum) prav. opadanje, propadanje imanja;
lapsus kalami (lat. lapsus calami) greka
(ili: omaka) uinjena pri pisanju; lapsus
lingve (lat. lapsus linguae) pogreka (ili:
omaka) napravljena u govoru; lapsus
memorije (lat. lapsus memoriae) greka u
pamenju; lapsus palpebre (lat. lapsus
palpebrae) med. mana u onom kapku.
lapta (rus.) stara ruska narodna igra s palicom,
danas jedna od masovnih sportskih igara i
popularna zabava u SSSR; slina je bezbolu.
lararij(um) (lat. lararium) domaa kapelica ili
naroito mesto kod ognjita na kome su
stajale slike i kipovi domaih bogova-zatitnika (lara) kod starih Rimljana.

laringoskop

larbord (eng. larboard) mor. leva strana

broda.
larva (lat. larva) kod starih Rimljana: avet,
privienje, utvara; obrazina, maska; zool. mlad
oblik neke ivotinje koji se u mnogome
pogledu razlikuje od roditeljskog oblika (prvi
stadijum u razviu insekata).
larvalan (nlat. larvalis) zool. koji pripada larvi,
larvin; larvalni organa organi koje neka
ivotinja ima samo dok je larva, a koji se
docnije, kad se razvije, gube.
larviran (lat. larva) pod obrazinom, prikriven;
larvirane bolesti bolesti kod kojih se neki
simptomi ne pojavljuju.
largeto (ital. larghetto) muz. malo sporije,
rastegnutije, gotovo andante.
largeca (ital. larghezza) obilje, izobilje; trg. znatna
rezerva novca za menina pisma na jednom
tritu.
largisimo (ital. larghissimo) muz. veoma lagano i
sveano; up. largo.
largo (ital. largo) muz. lagano, polagano,
rastegnuto, razvueno; trg. obilno i, zbog toga
jevtino.
largo di molto (ital. largo di molto) muz. v.
largisimo.
largus (lat. largus) obilat, bogat; dareljiv,
izdaan, podatljiv; larga manu (lat. larga
manu) dareljivom rukom, tj. izdano,
obilato, bogato.
lari (lat. Lar, Lares) pl. mit. kod starih Rimljana:
domai, kuni bogovi, bogovi zatitnici doma,
blagotvorni duhovi preminulih ukuana; up.
penati.
laringal (gr. larynx, grlo, grkljan) liigv. glas
koji se obrazuje u grkljanu, laringal-ni
(grkljanski) glas.
laringe-alan (gr. larynx grkljan) grkljanski,
grleni.
laringizam (gr. larynx) med. grevito stezanje
miia grkljana i ije kod dece, deja astma.
laringitis (gr. larynx) med. opti naziv za sve
vrste zapaljenja grkljana i dunika.
laringo- (gr. larynx) predmetak u sloeni-cama
sa znaenjem: grkljan, grkljani, grleni.
laringolog (gr. larynx, logos) lekar strunjak
za grkljan i njegove bolesti.
laringologija (gr. larynx, log'a) med. nauka o
grkljanu i njegovim oboljenjima.
laringoragija (gr. larynx, regnymi prskam,
pucam) med. krvarenje iz grkljana, dunika.
laringosirinks (gr. larynx, syrinx frula; uplja
naprava) med. brizgalica (ili: trcaljke) za
dunik ili plua.
laringoskop (gr. larynx, skopeo posmatram)
med. malo ogledalo u veliini metalnog dinara,
na dralju, pomou koga se vri pregled
grkljana, dunika i oblinjih organa
(pronaeno 1840. usavreno 1858).

laringoskopija

496

laringoskopija (gr. larynx, skopeo posmatram)

med. pregledanje grkljana i oblinjih organa
laringoskopom.
laringoskopirati
(gr.
larynx,
skopeo
posmatram) med. pregledati grkljan i
oblinje mu organe laringoskopom.
laringospazmus (gr. larynx, spasmos gr)
med. gr u glasnici.
laringostenoza (gr. larynx, stenosis suenje)
ned. stenjavanje (ili: suavanje) grkljana i
oteano disanje koje dolazi usled toga.
laringostroboskop (gr. larynx, strbos
vrtlog, skopeo posmatram) instrumenat za
ispitivanje treptaja glasnih ica, kao i za
prouavanje drugih treptavih tela.
laringotomija (gr. larynx, tome seenje,
rezanje) hir. otvaranje grkljana radi
uklanjanja izraslina, ireva, stranih tela itd.
laringotraheitis (gr. larynx, tracheia dunik)
med. zapaljenje grkljana udrueno sa
zapaljenjem dunika.
laringotraheotomija (gr. larynx, tracheia
dunik, tome seenje, rezanje) med. najuobiajeniji metod otvaranja vezdunih puteva
presecanjem prstenaste hrskavice i dveju
najgornjih
dunikovih
hrskavica;
krikotraheotomija.
laringofisura (gr. larynx, lat. fissura ce-panje,
rascep) med. operativno rasecanje grkljana
radi odstranjivanja stranih tela.
laringofon (gr. larynx grlo, phone glas, zvuk)
specijalni mikrofon koji se pri-Bpnihyje na
grlo i slui da bi se pri razgovoru otklopila
spoljna buka; primenjuje se i u tenkovskim i
avionskim radiostanicama.
laringoftiza (gr. larynx, phthisis suica,
tuberkuloza) med. tuberkuloza grkljana,
dunika.
laringohirurgija (gr. larynx, cheir ruka, ergon
delo, rad) hir. operacije grkljana.
larinks (gr. larynx) alat. grkljan.
larinksedem (gr. larynx, oidema oticanje, otok)
med. oticanje glasnice, oticanje gr-kljanove
sluzokoe koje dovodi do tekoe pri
disanju i guenje; glotisedem.
l'ar pur l'ar (fr. l'art pour l'art) umetnost zbog
umetnosti", shvatanje po kome umetnost treba
da postoji samo zbog umetnosti, a nikako ne
sme da bude sredstvo ili cilj emu drugom
(deviza Teofila Gotjea).
larpurlartizam (fr. l'art pour l'art) v. l'ar pur
l'ar.
Larus (fr. Larousse) uveni francuski enciklopedijski renik, leksikon, u velikom i
malom izdanju, nazvan po leksiko-grafu i
izdavau Pjeru Larusu (1817 1875).
lasalijanizam uenje F. Lasala o drutvu i
dravi; v. lasalijanci.
lasalijanci pl. pristalice uenja nem. socijaliste
Ferdinanda Lasala (18251864), kojem je
cilj razvitak radnikog stalea" pomou
drave i preobraaj dru-

Lateran
tvenog poretka uvoenjem opteg birakog
prava; lasalovci.

lasalovci v. lasalijanci.
lase (fr. lacet) vrpca, gajtan, uzica; vrpca za
enske domae haljine.
laser (eng. skr. od Light Amplfication by
Stimulated Emission of Radiation) aparat
pomou kojega se od elektromagnetske
energije (vidljivih i infracrvenih zrakova)
stvara snop svetlosti koji ima razornu snagu.
lasi (fr. lacis) mreaste tkivo; vrsta polu-svilene
tkanine, marli.
laso (nm. lazo, lat. laqueus) konopac ili kai
sa olovom ili omom na kraju, 10 do 15 m
dug, pomou kojega pastiri u Americi,
bacajui ga, hvataju bivole, konje i druge
ivotinje.
lastaja (vlat. lastagium) mor. tovar broda;
mesto u velikim primorskim gradovima gde
lae vre utovar i istovar robe.
lastadija (nlat. lastadium) mor. v. lastagpja.
lasteks v. lasti.
lastik v. lasti.
lasting (eng. lasting trajan) vrsta atlasaste
glatke i sjajne vunene tkanine (upotrebljava
se naroito za zimske kapute).
lasti (gr. elatino vuem, rasteem, nlat.
elasticus) veoma elastine tkanine izraena
od gume i raznih tekstilnih ica; upotrebljava
se za izradu podvezica, midera, uprta za
dranje akira i dr.
lascivan (lat. lascivus) razvratan, poho-tljiv,
pohotan, sladostrasan, razuzdan, bestidan,
sablanjiv.
lascivitet (lat. lascivitas) razvratnost, pohotljivost,
pohotnost,
sladostrasnost,
bestidnost, sablanjivost.
lateks (gr., lat.) mleni sok iz kauukovog
drveta od kojeg se pravi kauuk.
latentan (lat. latere, latens) tajni, potajni,
prikriven, sakriven; fiz. vezan, skriven (supr.
osloboen), npr. latentna toplota vezana toplota,
tj. toplota koju neko telo prima a da se pritom
ne zagreva, da mu se temperatura ne
poviava, npr. led kad se usled toplote topi, i
dok god se topi, temperatura mu se ne
poviava; latentna snaga prikrivena snaga med.
latentne bolesti bolesti koje ne pokazuju nikakve
vidne znake.
latentnost (nlat. latentia) potajnost, prikrivenost, skrivenost.
latencija (lat. latentia) vreme koje protekne od
momenta kada pone da deluje stimulus do
momenta kada nastaje reakcija na stimulus.
lateralan (lat. lateralis) boni, poboni, sa
strane,
sporedni;
lateralni
naslednici
naslednici iz pobone linije; lateralno srodstvo
srodstvo po pobonoj (ili: sporednoj) liniji.
Lateran (lat. Lateranus) paleta u Rimu u
kojoj su pape stanovale do progonstva u
Avinjon, od 1843. u njoj se nalazi uveni

laterirati

497

muzej za paganske i hrianske starine; do

nje je crkva sv. Jovana, u kojoj su
odravani ekumenski, tzv. lateranski crkveni
sabori (sinodi).
laterirati (lat. latus strana) raunske stavke po
stranama sabrati da bi se iznos dobiven na
jednoj strani (latus) preneo na narednu stranu.
laterit (lat. later opeka, cigla) vrsta zemljita u
tropskim predelima; nastaje raspadanjem
stena pod uticajem tople i vlane klime i
umske vegetacije; odlikuje se jasnom
crvenom bojom, znak da u njemu ima i
hidroksida gvoa po kojoj je i dobio ime.
laterna (lat. laterna) fenjer, lampa; laterna
magika (lat. laterna magica) ont. arobna
lampa, projekciona lampa, skioptikon.
laternizirati (lat. laterna) obesiti koga o
fenjerski direk.
Latin (lat. Latinus) l. prastari stanovnik
Lacijuma, stare oblasti dananje Italije u kojoj
lei Rim; 2. u naim narodnim umotvorinama
odomaeni naziv za pripadnika nekog naroda
zapadne Evrope; 3. la-tin rimokatolik.
lativac 1. srednjokolac koji ui latinski jezik; 2.
v. latinist.
latinizam (lat. Latini) osobenost latinskog
jezika, naroito reda rei, to pada u oi kod
bukvalnog prevoda sa lat. na srpsko-hrvatski,
npr. Cezar, poto je . . .", mesto: Poto je
Cezar . . ."
latinizirati (nlat. latinizare) podraavati latinski
jezik, osobenosti i nain izraavanja
latinskog jezika prenositi u drugi jezik;
provoditi na latinski; pola-tiniti, polatinjavati.
latinist(a) (fr. latiniste) poznavalac latinskog
jezika i knjievnosti, ovek kome je latinski
jezik struka.
latinitet (lat. latinitas) poznavanje latinskog
jezika, naroito: isto latinske izraavanje;
latinske pravo.
latinofobija (lat. Latinus, gr. phobos strah)
1. strah od Latina i njihovog uticaja, naroito
od agresivnosti rimokato-like crkve; 2.
mrnja na Latine; up. Latin 2, 3.
latirostre (lat. latus irok, rostrum kljun) pl.
zool. ptice sa irokim kljunom.
latituda (lat. latitudo) irina, prostranstvo;
geogr. irina, uglovno odstojanje na podnevku
(meridijanu) nekog mesta na Zemljinoj
povrini severno ili juno od polutara
(ekvatora); astr. uglovno odstojanje nekog
nebeskog tela od ekliptike (nebeska
latituda"); fig. sloboda, polje rada.
latitudinalan (nlat. latitudinalis) irin-ski, koji
se tie (geografske) irine.
latitudinaran (nlat. latitudinarius) iroko-grud,
slobodouman, koji ne preteruje, ne-preteran.

32 Leksikon

laudemij(um)

latitudinarizam (lat. latitudo) irokogru-dost,

slobodoumnost; labavost u pitanjima morala.
latitudinarci (lat. latitudo) pl. irokogru-di,
slobodoumni ljudi; fil. po Kantu: predstavnici i
prista-w ce irokogrudo-sti i labavosti u pita f
ima morala (supr. rigoristi), oni koji su, za
vreme unih verskih borbi i sukoba u
Engleskoj i kotskoj u XVII veku, hteli da
posreduju meu zavaenim strankama.
latifolan (lat. latifolius) irokolist, koji ima
iroke listove.
latifundija (lat. latifundium) veliko poljsko
imanje, veliki posed.
latma (arap. ha trna svretak, kraj) 1. jedno
itanje (uenje) celog Korana; 2. molitva
posle zavretka itanja celog Korana; 3.
kraj, svretak, konac.
*
Latom (gr. latomos) radnik u kamenolomu;
slobodni zidar.
latomija (gr. latomia) kamenolom, majdan
kamena; podzemne tamnice u kamenolomima
kod Sirakuze (za vlade tiranina Dio-nizija);
slobodno zidarstvo.
lato seizu (lat. lato sensu) u irem smislu.
latrija (gr. latrefa) sluba; bogosluenje;
naroito: oboavanje svetaca.
latriva (lat. latrina) nunik, zahod.
latrociiijum (lat. latro razbojnik, hajduk,
latrocinium) drumske, ulino razbojnitvo.
latrunkulator (lat. latrunculator) sudija koji
istrauje
zloine
drumskih,
ulinih
razbojnika.
latun (p. laton, fr. laiton, isl. latun) lim od
mesinga.
latus (lat. latus strana, bok) strana lista; zbir
(ili: iznos) rauna napisanog na jednoj strani
raunske knjige; latus per se (lat. latus per se)
strana ili iznos rauna za sebe, tj. iznos
pojedinih strana, kada jedna strana sadri
samo jednu stavku ili partiju; ad latus (lat. ad
latus) pridodan kao pomonik, kao savetnik
i sl.
laudamijum (nlat. laudamium) v. laudemijum.
laudaminijum
(nlat.
laudaminium)
v.
laudemijum.
laudanum (nlat. laudanum) ranije: svako
sredstvo za umirivanje ivaca i uspavljivanje; danas: prosta alkoholna tinktura
opijuma, napitak za uspavljivanje.
laudativan (lat. laudativus) koji ima karakter
pohvale, pohvalan.
laudator (lat. laudator) hvalilac, hvalitelj; onaj
koji dri posmrtni govor, govornik na
pogrebu.
laudatorav (lat. laudatorius) pohvalan, pohvalni, koji govori pohvalio.
laudacija (lat. laudatio) hvaljenje, pohvala;
pohvalni govor; posmrtni govor.
laudemijSum) (nlat. laudemium) dabina koja se
davala
vlasniku
lena
za
ustupljeno
iskoriavani lena.

laudirati

498

laudirati (lat. laudare) hvaliti, pohvaliti, slaviti;

laudirati svedoka prav. naznai-ti (ili:
imenovati) svedoka.
laudum (nlat. laudum) prav. odluka izbornog
sudije.
laureat (lat. laureatus) pesnik ovenan lovorovim vencem, tj. pesnik koji je dobio kao
nagradu lovorov venac; knjievnik ili
umetnik koji je dobio najviu nagradu;
nosilac najvie nagrade, ili najvieg
priznanja.
laureatus (lat. laurus lovor, laureatus) lovorovim vencem ovenan; nagraen (za pesnike, umetnike i dr.).
laureacija (nlat. laureatio) v. promocija.
laus (lat. laus gen. laudis) hvala, pohvala,
slava, priznanje; up. kum laude, magia
kum laude, suma kum laude (pod suma).
lauta (nem. Laute) instrumenat slian gitari, sa
45, docnije sa 24 ice.
lautirati (nem. Laut glas, lautieren) ita-vati,
itati, pri uenju itanja: slova odmah
izgovarati prema njihovom glasu, a ne
sricati, tj. izgovarati svako slovo zasebno;
metoda lautiranja metoda ita-vanja.
lautist(a) (nem. Laute) svira u lautu.
lautferterker (nem. Lautverstarker) aparat za
pojaavanje glasa (kod telefona).
lautpreher
(nem.
Laut-sprecher)
glasnogovornik, zvunik (npr. kod radioaparata).
laufer (nem. Laufer) l. jedna figura u ahu,
lovac; 2. dugaak i uzan tepih (ili: ilim);
pravilnije; lojfer.
lafet (fr. l'affut) voj. prednjak, postolje na
kome stoji topovska cev.
lafetirati (fr. l'affut) namestiti (ili: na-mepggati,
metati, metnuti) top na prednjak, na lafet.
laceracija (lat. laceratio) deranje, kidanje,
cepanje, rastrzanje.
lacman (nem. Landsmann) l. zemljak; 2.
tuinac, stranac, osobito iz zapadne Evrope,
esto i prezrivo; laicman.
daco (ital. lazzo) poz. nema igra u tal. komediji,
naroito
u
komediji
del'arte,
radi
ispunjavanje pauza u govoru, govor bez
rei; smeno ponaanje, lakrdije, ega-enje,
ala; pl. laci.,
Leander (lat. Leander) mit. ljubavnik Herin, koji
je svake noi plivao iz Abida u Sest dragani
na sastanak, dok se nije udavio u Helespontu.
lebel-sistem (eng. label, gr. systema) v. la-bel.
leblebija (tur. leblebi) seme od biljke sla-nutka;
jede se i preno.
lev (bug.) novana jedinica u Bugarskoj od
100 stotinki.
levada (fr. levade) u jahanju: kada se konj
visoko propne, a prednje noge skupi, tako da
telo pri tom za kratko vreme nepokretno
stoji samo na zadnjim nogama.
leva manu (lat. laeva manu) muz. levom rukom.

levir
levant (ital. levante istok) povetarac koji duva
sa istoka.
Levant (ital. Levante) sve zemlje na Sredozemnom moru koje lee istono od Italije, do
Eufrata i Nila; u uem smislu: primorje Male
Azije, Sirije i Egipta; Istok, Orijent.
levantina (ital. Levante, fr. levantine) trg.
svilena ili polusvilena tkanina sa kr-stiima
za enske haljine, poreklom sa Levanta.
Levantinci (ital. Levantino) pl. Evropljani,
naroito Grci i Italijani, i melezi izmeu
njih i istonjaka, koji su roeni i koji ive u
primorskim gradovima Levanta.
levantski (ital. levante) istonjaki, koji potie
sa Istoka ili pripada Istoku; levantski vetrovi
estoki zapadni vetrovi na obalama Sirije.
levator (lat. levare dizati, podizati, nlat.
levator) zool. mii podiza.
levatorijum (nlat. levatorium) med. v. elevatorijum.
levacija (lat. levatio) dizanje, naroito ruke pri
udaranju takta.
leve (fr. leve) dizanje, podizanje; zbiranje,
sabiranje (useva); pozivanje u vojsku;
ustanak; leve an mas (fr. levee en masse)
narodni ustanak, opti ustanak, poslednja
odbrana.
leveleri (eng. leveller koji izjednaava) borci
za jednakost", pripadnici demokratske partije
u Engleskoj osnovane za vreme buroaske
revolucije u XVII v.; zahtevali su sveopte
izborio pravo, jednakost svih pred zakonom,
versku slobodu, vraanje seljacima oduzetih
delova zemlje, ukidanje trgovakih i
privrednih monopola, osloboenje iz zatvora
dunika koji nisu mogli da plate porez; 15. XI
1647. podigli su u vojsci ustanak, koji je
Krom-vel uguio; iezli su sredinom XVII
v.
leventa (pere., tur. levend, ital. levantino)
lentina, besposliar, dangubnik, goto-van;
ranije: turski vojnik.
levigacija (lat. levigatio) glaanje; fark.
pretvaranje vrstih tela u prah rastrljavanjem.
levigirati (lat. levigare) glaati, uglaati; hen.
vrsta tela rastrti, rastrljati u prah.
levijatan (hebr.) 1. ogromna (biblijska) morska
neman; 2. fig. ogroman, straan ovek; veliki
brod; 3. maina, stroj za ukla-njanje
neistoe iz vune; 4. Levijatan po-litikofilozofski
spis
engleskog
fi-lozofamaterijaliste T. Hobsa, objavljen 1651. god.
levir (lat. levir, gr. daer) prav. muev brat,
dever; leviratski brak brak izmeu ene i
brata njenog pokojnog mua, brak izmeu
najbliih srodnika (kod Jevreja i nekih
prirodnih naroda u Aziji).

levirati

499

levirati (fr. lever, lat. levare) jax. naterati konja

da se propne na zadnje noge; levirati protest trg.
protestovati menicu.
levit (lat. levita, gr. levites, hebr. lewi) kod
starih Jevreja: potomak Levija, lan plemena
Levi koji je morao da bude svetenik; u
rimskoj crkvi: pomonik svetenika.
levitacija (nlat. levitatio) u spiritizmu: tobonje
lebdenje jednog tela, uklanjanje privlane sile
Zemljine duhovnom snagom (primer levitacije
bio bi legendarne uz-dizanje Hristovo na
nebo).
levkoja (gr. leukoion bot. dremovac, poznato
batensko cvee iz porodice sunovrata.
levuloza (lat. laevus levi) hen. eer koji se nalazi
u mnogom slatkom vou, medu, obre nalevo
ravan polarizovane svetlosti (up. dekstroza);
fruktoza,
levha (arap.) kaligrafski napisani i uram-ljeni
citati iz Korana ili mudre istonjake izreke
koje kao ukras vise po zidovima
muslimanskih kua.
legabile (ital. legabile) muz. vezano, spojeno,
sliveno.
legalan (lat. 1eh zakon, legalis) zakonski,
zakonit, zakonom dozvoljen, pravni, pravovaljan; legali modo (lat. legali modo)
zakonski, po zakonu, putem zakona; lega-lis
medicina (lat. legalis medicina) sudska
medicina.
legalizacija (fr. legalisation) ozakonjava-nje,
ozakonjenje, potvrda (ili: potvrenje) kod
vlasti, overavanje (po propisima zakona).
legalizirati v. legalizovati.
legalizovati (fr. legaliser) ozakoniti, ozakonjavati, pozakoniti, pozakonjavati, uiniti
neto da ima zakonsku vrednost; potvrditi na
sudu, overiti, prei u legal-nost.
legalitet v. legalnost.
^
legalni marksizam politiko-literarna struja
liberalne inteligencije u Rusiji koja se krajem
XIX v. pod zastavom mark-sizma borila
protiv narodnjatva, pogreno tumaei
marksizam; njeni predstavnici objavljivali su
svoje lanke u legalnim novinama i
asopisima
(otuda
naziv).
Glavni
predstavnici ove struje bili su: P. Strune, M.
Tugan-Baranovski, S. Bulgakov i N.
Berajev.
legalnost (nlat. legalitas) zakonitost, zakonski
propisi, saglasnost jedne radnje sa zakonom;
fil. postupanje (ili: delanje, ponaanje) koje je
u skladu sa dravnim, spoljnim zakonom (za
razliku od morali-teta, to e rei postupanja ili
delanja ili ponaanja koje je u skladu sa
unutarnjim zakonom, tj. moralom); naelo
legaliteta prav. naelo po kome se, kod
krivinih dela za koja se goni i sudi po
slubenoj dunosti, mora poeti krivino
postupanje im se steknu dovoljni stvarni i
pravni razlozi za krivino postupanje.
32

legija

legat (lat. legatum) l. zavetanje, ostavljanje u

nasledstvo jednog dela ostavtine nekom licu
koje inae ne bi, po zakonu, imalo prava na
nasledstvo.
legat (lat. legatus) 2. kod starih Rimljana:
podvojvoda koji je zapovedao jednim krilom
vojske u ratu; najvii pomonik na-mesnika
carske pokrajine; u novije doba: papin
izaslanik ili stalni predstavnik u nekoj dravi;
legatus a latere ili de latere (lat. legatus a
latere, de latere) papin poslanik prvog reda,
kardinal-po-slanik; opunomoenik Svete
stolice u stvarima duhovnog suda za jednu
veu oblast.
legatar (nlat. legatarius) lice kome je zavetanjem ostavljen u nasledstvo deo zavetaeve ostavtine, a koje inae ne bi imalo
prava na nasledstvo.
legativan (nlat. legativus) poslanstven, koji spada
u poslanstvo, koji se tie poelan-stva.
legato (ital. legato) muz. v. ligato.
legator (lat. legator) onaj koji ostavlja
zavetanje, zavetalac, zaveta.
legatura (ital. legatura) meanje (ili: meavina)
dva ili vie metala putem stapanja, slitina;
aligacija, legiranje, legura.
legacija (lat. legatio) izaslanstvo; poslanstvo;
osoblje poslanstva; zgrada poslan-stva.
legen (pere.) 1. vrsta posude sa poklopcem i
drkom; leen.
legen (eng. lagan, lagon) 2. mor. roba sa neke
razbijene lae izbaena vodom na kopno.
legenda (lat. legere itati, legenda) l. ono to
treba itati; 2. u sred. veku: naslov knjige koja
je sadravala tiva koja su se svakog dana
morala itati na slubi bojoj; 3. pria iz
ivota svetaca, ivotopis svetaca; izmiljena
pria, bajka, gatka, basnoslovna pria; 4.
natpis na vencu metalnog novca ili medalje;
spoljanja ivica metalnog novca na kojoj, da
bi se otealo falsifikovanje, obino stoji
kakva misao ili deviza; 5. tuma, objanjenja
znakova (na crteu, u planu, geografskoj
karti i sl.).
legendar (nlat. legendarius) pisac pria iz ivota
svetaca, ivotopisac svetaca; pisac legendi.
legendaran (nlat. legendarius) koji ima karakter
legende, koji spada u legende, ba-snoslovan;
uven, slavan (kao neki junak iz bajke).
legendarijum (nlat. legendarium) knjiga sa
priama iz ivota svetaca, zbirka pria o
svecima, itije svetih.
legija (lat. legere, legio) u starorimskoj vojsci:
odeljenje od 1.2006.000 peaka i 300
konjanika, podeljeno na ZO manipula i 60
centurija, a docnije na 10 kohorata; fig. velika
mnoina vojske, eta, odred, vojska; v.
Lejon etraner.

500
legion (lat. legio) voj. v. legija.
legiovar (lat. legionarius) vojnik rimske legije;
vojnik Stranake legije (Lgion etrangere);
imalac ili vitez francuskog ordena Legije
asti (Legion d'honneur).
legirati (lat. lex, legis zakon, legare) l.
testamentom zavetati, praviti zave-tanja,
ostaviti (ili: ostavl>ati) u nasledstvo; poslati
koga kao poslanika; postaviti (ili: uzeti) za
legata.
legirati (ital. legare, lat. ligare spojiti, zdruiti)
2. meati (ili: stapati) vie metala, naroito:
zlato i srebro meati sa metalima manje
vrednosti; u kuvarstvu: orbe ili sosove
zainiti jajetom ili branom da bi bili gui; u
maevanju: v. ligirati.
legislativa (nlat. legislativa) zakonodavno telo,
zakonodavna skuptina, zakonodav-na vlast.
legislativan (nlat. legislativus) zakonoda-van;
zakonodavni, koji se tie zakonodav-stva;
zakonski.
legislatura (nlat. legislatura) zakonodav-stvo,
donoenje zakona; zakonodavna skuptina,
zakonodavna vlast, zakonodavno telo;
legislaturni period vreme trajanja i rada
zakonodavne skuptine.
legislacija (lat. legis-latio) donoenje zakona,
zakonodavstvo, zakonodavna vlast; zakoni.
legist (lat. 1eh zakon, fr. legiste) poznavalac
zakona, pravnik; nastavnik svetovnog prava,
pristalica rimskog prava u sred. veku (supr.
dekretist); u Italiji: protivnik faizma.
legitima (lat. legitimasc. pars zakonski deo)
prav. zakonski deo oinstva ili materinstva
koji nasledniku, bez obzira na testa-menat,
mora pripasti.
legitiman (lat. legitimus) zakonit, zakonski;
pravedan, opravdan, pravilan (zahtev); roen
u zakonitom braku, brani.
legitimacija (nlat. legitimatio) uzakonjenje,
usinovljenje, usvojenje vanbranog deteta;
potvrivanje,
akreditovanje
stranog
poslanika; overavanje ovlaenja (ili:
punomoi); isprava izdana od vlasti nekom
licu (sa slikom, naznaenjem imena,
poloaja i zvanja, starosti, linog opisa, mesta
roenja i dr.), iskaznica; pravo na podnoenje
tube.
legitimizam (fr. legitimiste) shvatanje i naela
legitimista.
legitimirati v. legitimisati.
legitimisati (lat. legitimare) uzakoniti, usvojiti,
usiniti, posiniti; overiti, oza-koniti, potvrditi;
traiti od nekoga da se kae, tj. da pokae
svoje isprave; legitimisati se pokazati svoju
punomo ili ovlaenje, dokazati svoje pravo
na to, pokazati svoje isprave, kazati se.
legitimisti (fr. legitimistes) pl. pristalice
principa legitimiteta, po kojem pravo na presto
jedne vladalake dinastije ne za-

ledizam

visi od volje naroda, te se, kao i svako

privatno pravo, ne moe i ne sme krnjiti; u
Francuskoj: stranka koja priznaje pravo na
presto samo starijoj lozi Burbona; maarski
legitimisti pristalice ponovnog dovoenja
Habzburgovaca
na
kraljevski
presto
Maarske.
legitimistiki (fr. legitimiste) koji je uz zakonitu
vladu i princip legitimiteta; up. legitimitet.
legitimitet (fr. legitimite) zakonitost, osnovanost
na pravu; zakonito roenje deteta; pravo na
presto po roenju; princip legitimiteta princip
po kome se ne mogu krnjiti prava naslednik
vladalakih dinastija.
legograf (lat. lex, legis zakon, grapho piem)
pisac zakona, sastavljam zakona.
legografologija (lat. legere itati, gr. lego itam,
grapho piem, logfa) nauka o i-/ tanju i
pisanju.
legologija (lat. legere, gr. lego, logfa)
tina itanja, znanje itanja.
leguan (p. iguana) zool. vrsta gutera u, arkim
predelima, naroito u tropskoj Americi, 1 /2
m dug, meso mu je dobro za jelo.
legulejizam (lat. 1eh zakon, legulejus zakonski
sitniar) ravo advokatisanje, slepo dranje
(ili: pridravanje) zakonskih paragrafa.
legumen (lat. legumen) bog. mahuna.
legumin (lat. legumen) belanevinasta materija
u plodovima mahunastih biljaka, slina
kazeiiu, biljni kazein.
leguminoza (nlat. leguminosa) hranljivi '
preparat koji se dobiva od brana ploda
mahunastih biljaka pomeanog sa branom
penice ili rai; daje hranljive supe (ili:
juhe) koje eludac lako vari.
leguminoze (nlat. leguminosae) pl. bog. mahunare, mahunaste biljke.
legura (ital. legare) v. legatura.
leghorn (po eng. imenu ital. grada Livorna
Leghorn) l. vrsta belih kokoi, nastala
ukrtanjem italijanskih i panskih kokoi;
gaji se i kod nas; 2. vrsta pletene slame za
eire i eir od takve slame.
Leda (gr. Leda) kit. neobino lepa ena
spartanskog kralja Tindareja, u koju se
Zevs zaljubio i prilazio joj preruen u labuda,
dok se kupala; mati Kastora i Poluksa, lepe
Jelene, Klitemnestre; omiljen predmet
mnogih umetnikih dela; astr. ime jednog
asteroida pronaenog 1856. god.
ledent (lat. laedens) prav. onaj koji nanosi
uvredu, uvredilac.
lederica (nem. Leder koa) vrsta jabuke
debele koice, koara.
ledi (eng. lady) izraz kojim se oslovljava
otmena sena ili devojka u Engleskoj, dama;
Ledi, Bogorodica.
ledizam v. ludizam.

ledi-laJK

501

ledi-lajk (eng. lady-like) ono to odgovara

jednoj otmenoj gospoi, to je u skladu sa
poloajem jedne ledi.
ledi petrones (eng. lady patroness) otmena
gospoa kao pokroviteljica (npr. priredbe u
dobrotvorne svrhe).
ledirati (lat. laedere) otetiti, pokvariti, ozlediti,
pozlediti; vreati, uvrediti; uskratiti, naneti
(ili: priiniti) tetu.
ledian (nem. ledig) sam, koji ivi kao
samac, neoenjen; ledina, neudata.
leen (pere. legen) v. legen 1.
leere (ital. leggiere) muz. lako, s lakoom, bez
usiljavanja.
leerisimo (ital. leggierissimo) muz. veoma
lako, posve lako, bez imalo usil>avanja.
leermente (ital. leggiermente) muz. v. leere.
leeran (fr. leger, legere, lat. levis) lak,
neusil>en; lakomislen, brzoplet, nesmo-tren,
nemaran; povran, aljkav.
leernost (fr. legerete) lakoa; lakomislenost,
nesmotrenost,
nemarnost,
brzople-tost,
povrnost, aljkavost.
Lejon d'oner (fr. Legion d'honneur) veoma
ugledan fr. orden Legija asti".
Lejon etraner (fr. Legion etrangere)
Stranaka legija", trupa osnovana posle
julske revolucije u Francuskoj (1830) i
sastavljena od politikih begunaca i pustolova svih naroda, pod komandom
francuskih oficira; sluila je za osiguranje
francuskih prekomorskih i koloni j al-nih
poseda.
lezbijka enska osoba nenormalnih seksualnih
sklonosti, koja se seksualno zadovoljava s
drugom enskom osobom (naziv prema
grkom ostrvu Lezbosu, gde je ivela
pesnikinja Sapfa, za koju se prialo da vodi
ljubav sa enama).
lezbijski (gr. Lesbos) koji pripada ostrvu
Lezbosu, koji potie sa ostrva Lezbosa, u
Egejskom moru; lezbijska ljubav neprirodno
zadovoljavanje spolnog nagona izmeu dveju
ena, po lezbijskoj pesnikinji Sapfi (tribadija).
lszginka vrsta kavkaskog narodnog plesa.
lezet (tur. lezzet) slast, uitak.
lezija (lat. laesio) prav. ozleda, povreda; vreanje, uvreda; oteenje, priinjavanje tete,
zakidanje.
lezonit v. lesonit.
lezus (lat. laesus) prav. onaj koji je uvreen,
pozleen, oteen.
le
J (RUM- leu) od 1868. novane jedinica u
Rumuniji = 100 banija.
lejbel v. label.
le(j)lek (tur. leylek) roda, trk.
lekaa (nem. lecken curiti, isticati) trg. curenje iz
oteenih sudova, gubitak usled curenja;
svota (ili: suma) koja se unosi u obraun na
ime odbijanja od ukup-nog iznosa rauna
zbog curenja.
lek-daj (eng. lac-dye) naroita vrsta laka koja
se upotrebljava poglavito za bojenje vune
crvenom bojom.

lekcionarijum

lekisti v. lakisti.
leks (lat. lex, legis) zakon, zakonski predlog,
zakonska odredba, propis, pravilo; lege
artis(lat. lege artis) po zakonu umetnosti;
prema propisu; leks abrogata (lat. 1eh
abrogata) zakon koji vie ne vai, ukinut
zakon; kontra leges (lat. contra leges)
protivno zakonima.
leksika (gr. leksikon renik) sve rei jednog
jezika, dijalekta ili nekog pisca.
leksikalan (lat. lexicalis) v. leksiki.
leksikalije (nlat. lexicalia) pl. stvari koje se tiu
renika ili koje spadaju u renik.
leksikograf (gr. lexikon renik, grapho piem)
pisac (ili: sastavlja) renika.
leksikografija (gr. lexikon, graphia) pisanje,
sastavljanje renika.
leksikolog (gr. lexikon, logos) naunik koji se
bavi prouavanjem rei.
leksikologija (gr. lexikon, logia) nauka o
renicima i njihovom sastavljanju.
leksikon (gr. lexikon sc. biblion) renik; pl.
leksika, renici.
leksipireton (gr. lexis prestanak, presta-janje,
pyretos groznina vatra) med. sredstvo (ili:
lek) protiv groznice.
leksis (gr. lexis) med. poputanje (ili:
prestajanje) bolesti.
leksiki (gr. lexikon renik) reniki, koji
spada u renik, koji se tie renika; u obliku
renika, npr. delo.
lektira (fr. lecture, nlat. lectura) itanje; tivo,
knjige ili gradivo koje treba proitati uopte
ili za izvesno vreme, npr. u jednoj kolskoj
godini, kolsko tivo.
lektor (lat. legere itati, lector) italac,
predava; na univerzitetima: uitelj ivih
jezika, muzike i dr., koji ne mora imati
akademski stepen; ispravlja, a i ocenjiva,
rukopisa u izdavakim predu-zeima.
lektorat (nlat. lectoratum) zvanje predavaa i
uitelja ivih jezika na univerzitetu.
lektrisa (fr. lectrice) itateljka, prodavaica.
lektulus (lat. lectulus) ned. zavoj za uvezi-vanje
u daice (slomljenih ruku, nogu itd.).
lektura (lat.) itanje i jeziko popravljanje
tekstova.
lekhorn (eng. leghorn) v. leghorn.
lekcija (lat. lectio) nastava, obuavanje,
predavanje, as nastave; zadatak za uenje;
odlomak iz biblijskih ili drugih crkvenih
knjiga; grdnja, karanje; oitatilekciju, oitati
vakelu, ukoriti, pokarati nekoga.
lekcionarijum (nlat. lectionarium) u katolikoj
crkvi: zbirka odlomaka iz Biblije koje se
itaju na bogosluenju (ako su iz evanelje =
evangelijarijum, ako su iz apostolskih
poslanica = epistolarijum, ako su iz oba =
pleiarijum).

502
lem (nem. Lehm, glina, ilovaa) lepak, vezi-vo,
kit; ureaj za lemljenje (najee elektrini).
lema (gr. lemma) fil. pretpostavka, premi-sa,
pravilo koje jedna nauka uzajml>uje od druge
neke nauke u kojoj je ono ve dokazano, npr.
neko pravilo koje fizika uzima od
matematike; lozinka, geslo, deviza;naslov
lanka koji sadri objanjenje onoga o emu
se u lanku govori; re u reniku kojoj se
znaenje opisuje.
leming (lat. lemmus lemmus) zool. arktika
ivotinja slina poljskom miu (glodar).
lemiti (nem. Lehm) lepiti lemom.
lemniskata (gr. lemmskos traka, zavoj) geom.
naziv za izvesne zatvorene krive linije koje
uopte lie na ~ (brojku 8, osam).
lemozitet (gr. leme, lat. lema) med. krmelji-vost.
lempira novana jedinica Hondurasa (= 100
centavosa).
lemur zool. vrsta polumajmuna iz fam. Lemuridae, kratkih ruku, dugih nogu, glave
sline lisijoj; ivi na Madagaskaru i u
tropskim predelima Afrike i Azije.
lemuri (lat. lemures) pl. mit. kod starih Rimljana:
due pokojnika, od kojih su dobre due
potovane kao domai bogovi (lari), a zle su
tumarale kao none aveti.
lemurije (lat. lemuria) pl. mit. kod starih
Rimljana: sveanosti koje su se slavile o
ponoi 9, 11. i 13. maja radi otklanjanja zlih
duhova od domova.
lenger (tur. lenger, ital. Gapsoga, fr. Gapsge,
gr. ankyra) sidro, kotva.
lengo (fr. lingot) ipka, poluga, slitak (olova,
zlata, srebra i dr.); tip. kvadrat za popunjavanje
praznina.
lendler (nem. Landler) omiljeni ples stanovnika
tzv. Laidla, u Gornjoj Austriji, u 3/8 i 3/4
takta.
Lend-lis (eng. Lend-lease acte) Zakon o zajmu i
najmu, donet 1941. u Sjedinjenim Amerikim
Dravama, na osnovu kojega se saveznikim vladama dodeljuje pomo u materijalu,
brodovima itd.
lendlord (eng. landlord) veliki posednik zemlje
u Engleskoj, veleposednik, vlastelin.
lenijencia (lat. lenientia) pl. med. sredstva za
uminjivanje
(ili:
ublaavanje)
bolova;
omekavna sredstva, sredstva za omekavanje.
lenitiv (nlat. lenitivum) med. sredstvo za
uminjivanje (ili: ublaavanje) bola; takoe: v.
palijativ.
lenitivav (nlat. lenitivus) ublaavan, koji
ublaava, utolan, koji utoljava, koji umi-RUJe.
leno (nem. Lehn) zemlja ili imanje koje su, u
sred. veku, vladari darivali svojim za-slunim
ratnicima (vazalima, kletveni-cima) uz
obavezu da im oni budu verni i odani u slubi
(jedan od osnovnih pojmova

Leonida

srednjovekovnog drutvenog ureenja); up.

feud.
lenta (rus. lenta) iroka traka od sjajne
skupocene tkanine na kojoj se nosi orden
najviih stepena; obino se nosi ukoso preko
grudi.
lentando (ital. lentando) muz. sa otezanjem, sve
sporije i sporije.
lentante (ital. lentante) muz. v. lentando.
lentenscentan (lat. lentenscens) med. koji se
polako razvija, hronian (za bolesti).
lentiginozan (lat. lentiginosus) med. leaiv, koji
ima po telu pege od sunca.
lentigo (lat. lentigo) med. pege po koi.
lentikular (lat. lens soivo, lee, lenticula-ris
soivast) hirurki no; u obliku soiva.
lentikularan (lat. lens, lenticularis) u obliku
soiva, soivast, least.
lentitis (lat. lens) med. zapaljenje (onog) soiva;
fakitis.
levto (ital. lento) muz. lagano, otegnuto, sporo,
natenane.
l sito asai (ital. lento assai) muz. veoma lagano.
lenjinizam uenje i delanje Vladimira Ili-a
Uljanova Lenjina (18701924) voe ruske
revolucije, dravnika i filozofa, koje je u
sutini marksizam. Lenjin kae: Uenje
Marksovo je svemono, jer je tano." Lenjin
je razvio marksizam u novim uslovima
kapitalizma i klasne borbe proletarijata;
obnovio je i ostvarivao revolucionarnu
sadrinu marksizma, primenjujui ovaj
naroito na ruske prilike i borei se protiv
oportunizma Druge internacionale. Lenjinovo
razvijanje marksizma oznaeno je kao
marksizam epohe imperijalizma i proleterske
revolucije.
Lenjin
kae:
Marksizam
pobeuje ve nesumnjivo sve druge
ideologije radnikog pokreta . . . Ideoloka
borba revo-lucionarnog marksizma protiv
revizio-nizma krajem devetnaestog veka jeste
samo uvod u velike revolucionarne borbe
proletarijata, koji uprkos svima kolebanjima i
slabostima malograantine koraa u susret
punoj pobedi svoje stvari."
lenjir (nem. Lineal) podua daica za
povlaenje pravih linija, vrstar.
lenjo (ital. legno) drvo; kol lenjo (ital. col
legno) muz. drvetom gudala, a ne strukom
(svirati).
leone novana jedinica Sijera Leone = 100 centa.
leonezas (p. leonesas) trg. vrsta najbolje panske
vune.
Leonida (gr. Leonfdas) slavni spartanski kralj
(vladao od 488. pre n. e.) koji je 480. sa 300
Spartanaca i oko 6.000 saveznika junaki
branio Termopilski klanac od daleko
nadmonije persijske vojske, koju je vodio
Kserks, dok nije, izdajstvom Efi-jalta, poginuo
sa svim vojnicima. Na spomeniku, u obliku
lava, uklesane su rei:

Leonidi

503

Putnie, kad doe u Spartu, javi da smo pali

pokoravajui se njenim zakonima."
Leonidi (lat. leo, leonis lav) astr. roj meteora koji
se javlja svake godine u prvoj polovini
novembra kao da polazi iz sazvea Lava.
leoninski stihovi metr. heksametar i penta-metar
kod kojih se kraj slikuje sa sredinom stiha,
nazvani po jednom srednjovekovnom
pesniku koji se zvao Leo.
leoninski ugovor (lat. societas leonina)
nepravedan ugovor, po kome jedna strana
vue lavovski deo", tj. svu korist, a druga
malo ili nimalo, poput onoga lava (lat. leo,
leonis lav) u poznatoj Ezopovoj basni.
leoninsko drutvo (lat. societas leonina) drutvo,
drugovanje s lavom; v. leoninski ugovor.
leonsko zlato lano zlato koje se spravlja od
istog bakra i cinka, pozlaeni bakar i cink,
nazvano po panskoj varoi Leo-nu; lionsko
zlato.
leonsko srebro lano srebro, posrebren bakar;
leonsko cvee vetake cvee od posrebrene
ili pozlaene bakarne ice.
leontijaza (lat. leon, leontos lav) med. lice slino
lavovskom usled vornovitog za-debljanja
koe kod gube i krasta, ili preterane
razvijenosti vilinih kosti i krsti lica.
leonard (gr. leon lav, pardos panter) zool.
afriki tigar, grabljive ivotinja iz porodice
maaka, ali se hrani i biljem; ivi u Africi,
Persiji i Indiji.
leopon (re stvorena od leopard i leon lav)
melez lava i enke leoparda (okoena dva u
jednom japanskom zoolokom vrtu).
lepeza (tur. elpeza, elpeze) sprava (obino na
sklapanje) kojom se ene, maui njom,
hlade na vruini.
lepezan zool. golub lepezasta repa.
lepezast koji lii na lepezu.
lepidantian (gr. lepis, lepidos krljut, ljuska,
anthos cvet) bog. koji ima ljuskaste cvetove,
sa ljuskastim cvetovima.
lepidij(um) (gr. lepidion) bat. gronica sa
ljuicama.
lepido- (gr. lepfs, lepidos) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: krljut, ljuska,
ljuskav, ljuskast.
lepidodan (gr. lepis, eidos oblik, vid) ljuskast,
u obliku ljuski; lepidodian.
lepidodendron (gr. lepis, dendron drvo) geol.
vrsta okamenjenih, drvetu slinih prei-ca sa
rompskim lisnim oiljcima oblika ljuske na
povrini (naroito u karbon-skoj periodi).
lepidodian (gr. lepis, eidos lik, oblik) v.
lepidodan.
lepidoza (gr. lepis, eidos) med. ljuskasto osipanje, krastanje.
epidoida (gr. lepis, eidos) zool. ljuskasti av
lubanje.

lereza

lepidolit (gr. lepfs, lithos kamen) min. ljuskasti

liskun ljubiastocrvene boje; li-lalit.
lepidomelan (gr. lepis, melas crni) min. mineral
iz grupe crnog liskuna (biotita) sa znatnom
koliinom gvoa.
lepidoptera (gr. lepis, pteron krilo, pero) pl.
zool. leptiri i moljci.
lepidopteriti (gr. lepis, pteron, lithos kamen)
pl. geol. otisci leptira u kamenu.
lepidopterolog (gr. lepis, pteron, logos)
poznavalac leptira, zoolog koji prouava
leptire i moljce.
lepidopterologija (gr. lepis, pteron, logfa) zool.
nauka o leptirima i moljcima.
lepidotian (gr. lepidotos) ljuskav, sa ljuskama, ljuav.
lepra (gr. lepos ljuska, lepros ljuskav, krastav,
gubav, lepra guba) med. guba, prokaza,
hronino oboljenje koje izazivaju naroiti,
tzv. Hanzenovi leprozni bacili.
lepralgija (gr. lepra guba, algos bol) med. bol
miia koji se pojavljuju pri oboljenju od gube.
leproza (gr. lepra) med. v. lepra.
leprozan (gr. lepra, lat. leprosus) bolestan od
gube, gubav, prokaen.
leprozerijum (nlat. leproserium) med. v. leprozorijum.
leprozorijum (nlat. Iprosorium) bolnica za
gubavce.
leproidan (gr. lepra, eidos oblik, vid) med.
slian gubi, nalik na gubu.
lepsis (gr. lepsis uzimanje, hvatanje); pretpostavljanje, pretpostavka; med. napad (neke
bolesti).
lepta (gr. leptos tanak, sitan, lepton) starogrki bakarni novac; novogrki sitan novac
= 1/100 drahme.
leptografski (gr. leptos tanak, tanan, sitan,
grapho piem) napisan finim ili sitnim
slovima.
leptomerija (gr. leptos, meros deo) sasto-janje
od sitnih delova.
leptoni (gr. leptos) fiz. najfiniji sastojci
materije; elektroni, atomi, joni i mole-kuli.
leptonologija (gr. leptos, logia) nauka o
leptonima.
leptotriks (gr. leptos, thrix vlas, dlaka) med.
vrsta bakterija kojih ima naroito mnogo u
upljim zubima.
leptotrihija (gr. leptos, thrix, trichos vlas,
dlaka) fina, tanka kosa; finoa perja.
leptofilan (gr. leptos, phyllon list) bot. tankolist,
koji ima tanko lie.
leptofonija (gr. leptos, phone glas) tankoglasnost, finoa glasa.
leptohroa (gr. leptos, chroia koa) tanka i fina
koa.
leptocefalija (gr. leptos, kephale glava)
uskoglavost, jedan oblik dolihocefalije.
lereza (gr. lereo) benetanje, lud i detinjast
govor; naroito: podetinjavanje u dubokoj
starosti.

lerzolit

504

lerzolit min. dubinsko-magmatska stena zr-naste

strukture, spada u peridotite.
lesija (lat. laesio) prav. v. lezija.
leso (ital. lesso) muz. v. lesto.
lesonit obino: lesonit ploepresovane ploe
od drvenih vlakana i vetake smole; slue
za izolaciju zvuka i toplote; imaju primenu i
u izradi montanih zgrada, stolarije,
nametaja i pregrada; lezonit.
lesto (ital. lesto) muz. ivo, ivahno, lako.
Leta (gr. Lethe) l. mit. boginja noi i svega
skrivenog kod starih Grka, mati Apolona i
Artemide (kod Rimljana: Latona); astr. asteroid
pronaen 1861. god.
Leta (gr. Lee) 2. nit. reka zaborava u
podzemnom svetu iz koje se, po verovanju
starih Grka, oni to silaze u podzemni svet
napiju vode i zaborave sve to su preiveli
ranije; fig. zaborav, zaborav-nost.
letalan (lat. letalis) smrtan, smrtonosan; egzitus
letalis (lat. exitus letalis) smrtonosan ishod.
letalitet (nlat. letalitas) smrtonosnost, ubitanost; smrtnost.
letargija (gr. lethargia, lethe zaborav) ned.
bolesna elja za spavanjem, bolest spavanja,
obamrlost, tromost, neosetljivost; fig. nemar,
krajnja nemarnost.
letargian (gr. lethargia) bolesno spavljiv,
bolesno pospan, obamro, trom, neosetljiv;
krajnje nemaran.
L'eta s'e moa (fr. L'etat c'est moi) Drava
sam ja (izreka koju pripisuju fr. kralju Luju
XIV radi oznaavanja njegovog apsolutizma).
logera (ital. lettera) pismo; letera di kam-bio
(ital. lettera di cambio) trg. menino pismo,
menica.
letest novelti (eng. latest novelty) trg. poslednja
novost, tj. najnoviji trgovaki ar-tikl.
letifikancia (lat. laetificantia) pl. med. sredstva za
okrepljivanje
(ili:
razvedravanje,
oivljavanje).
letova (nem. loten) spajati dva metala
pomou naroite smese za lemljenje, le-miti.
letr de gros (fr. lettre de grosse) u trgovakom
pravu: pismo kojim se osigurava brod za
sluaj nesree.
letr de kreans (fr. lettre de creance) akreditivno pismo; istraivanje.
letr de repi (fr. lettre de repit) trg. pismo kojim
se nekom duniku odlae rok plaanja
duga.
letr de an (fr. lettre de change) trg. menino
pismo, menica.
leuka (gr. leuke) med. bela tuba.
leukangitis (gr. leuko beo, angos sud) med.
zapaljenje limfnih sudova.
leukemija (gr. leukos beo, haima krv) med.
belokrvnost, oboljenje organa koji stvaraju
krv pri kojem se bela krvna zrnca

lsucizam

(leukociti) izvanredno umnoavaju, a crvena

smanjuju.
lsuketiopija (gr. leukos, Aithiops Etiop-ljanin)
med. v. albinizam.
leuko- (gr. leukos) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: beo, beli.
leukoblastian (gr. leukos, blastos klica,
izdanak) med. koji se tie stvaranja belih
krvnih zrnaca.
leukoderma (gr. leukos, erma) med. v.
leukodermija.
leukodermija (gr. leuks, erma koa) med. v.
albinizam; takoe: stalna bela, bespigmentna mesta na koi, dobivaju se od
roenja ili usled bolesti, npr. sifilisa ili
zapaljenja ivaca.
leukoza v. leukemija.
leukoma (gr. leukoma) med. bela mrlja na
ronjai (oka), kao posledica zapaljenja.
leukomatozan (gr. leukoma) med. koji boluje od
leukome.
leukopatija (gr. leukos, pathos bol, bolest)
med. bledoa, malokrvnost.
leukopatian (gr. leukos, pathos) med. bled,
malokrvan.
leukopenija (gr. leukos, perua siromatvo,
potrebitost) med. smenjivanje broja belih
krvnih zrnaca.
leukoplakija (gr. leukos, plai obrazovanje,
uobliavanje) med. stvaranje belih, sjajnih,
sedefu slinih belega na sluzokoi jezika i
usta, naroito kod puaa; teko se lei i
dosta esto prelazi u rak.
leukoplasti (gr. leukos, plasso obrazujem,
tvorim) bog. mala, bezbojna tela oblika lopte
ili elipsoida koja imaju sposobnost da se,
prema potrebi, pretvaraju u hloro-plaste ili
hromoplaste.
leukorea (gr. leukos, geb teem, curim) med.
belo pranje kod ena.
leukotom (gr. leukos, terano seem) med.
hirurki instrumenat kojim se vri leukotomija.
leukotomija (gr. leukos, temno) med. presecanje izvesnih vlakana u beloj modanoj
supstanciji u cilju leenja izvesnih duevnih
poremeaja i oboljenja.
leukofan (gr. leukos, phamo sijam,
svetlim) min. beo i sjajan mineral; naroito ga
ima u Norvekoj.
leukofobija (gr. leukos, phobos strah) med. strah
od bele boje.
leukociti (gr. leukos, kytos uplje telo, upalj
sud) pl. zool. bela krvna zrnca.
leukocitoza (gr. leukos, kytos uplje telo, upalj
sud) med. prolazno umnoavanje belih krvnih
zrnaca,
za
vreme
trudnoe,
kod
novoroenadi, zatim posle velikog gubitka
krvi, kod zaraznih bolesti (npr. arlaha,
sepse, pneumonije i dr.).
leut (ital. leuto, liuto) 1. muz. v. lauta; 2. vrsta
malog ribarskog broda (za bacanje i
izvlaenje mree).
leucizam (gr. leukos) med. v. albinizam.

leucin

505

leucin (gr. leukos, nem. Leuzin) hek. prva

izlovana aminokiselina, sastavni deo mnogih
belanevina.
leucit (gr. leukos) min. mineral, silikat
aluminijuma i kalijuma, beliast, vulkanskog porekla; naroito vaan za dobijanje
metalnog aluminijuma.
leucitis (gr. leukos) ned. zapaljenje beonjae
(oka).
leceder (nem. Lebzelter) onaj koji pravi razne
kolae s medom; licitar.
lecitin
(gr.
lekithos
umance)
fiziol.
karakteristian sastojak mozga, ivaca i
umanca, ima ga i u ivotinjskim i biljnim
organizmima, sadri fosfora, spada u
lipoide.
lecitoblast (gr. lekithos, blastos klica, izdanak)
fiznol. umanana lezda.
leina (pere. lae, tur. les, nem. Leiche) mrtvo
telo oveka ili ivotinje; strvina.
li (eng. 1ea) 1. engleska mera za konac= l, 1V2 ili
2 /arda.
li (eng. lee side) 2. kor. strana zaklonjena od
vetra, tj. strana koja je u zavetrini, zavetrina.
li 3. kineska mera za duinu (576 t).
liander v. oleander.
livade (arap. lubbada, pere. lebad) kratka
enska gornja haljina.
libanomant (gr. Ifbanos tamjan, mantis
prorok) onaj koji prorie (ili: tata) po mirisu
tamjana.
libanomangmja (gr. Ifbanos tamjan, manteia
proricanje) proricanje, gatanje po mirisu
tamjana.
libel (lat. libellus) knjiica, mali spis; prav.
pismeno, pismena molba, pismena tuba;
ismevaki spis, pamflet, pask-vila.
libela (lat. libella) l. zal. ravnjaa, ravno-mer,
vodena vaga u kojoj se, iznad tenosti (etra), u
jednoj blago savijenoj cevi nalazi mehur
vazduha (slui za iznalaenje vo-doravnog
poloaja); vaservaga; 2. zool. vi-linski konjic,
insekat lepe boje sa etiri mreaste krilca; 3.
vrsta ukosnice.
libelant (nlat. libellans) pisac ismevakih spisa,
paskvila, pamfleta.
libelirati (lat. libella) l. ispitivati i iznalaziti
vodoravan poloaj pomou ravnjae; up.
libela.
libelirati (lat. libellus) 2. prav. podneti (ili:
podnositi) pismenu molbu ili tubu.
libelist(a) (lat. libellus) v. libelant.
liberal (lat. liberalis) ovek slobodouman i
napredak; lan liberalne stranke.
liberalan (lat. liberalis) slobodouman, koji nema
predrasuda, napredan, slobodnjaki; plemenit,
blagorodan, blag, dobroudan; podatljiv,
dareljiv; supr. konzervativac.
liberalizam (lat. liberalis slobodan) 1. prvobitno:
slobodoumlje, slobodarstvo; 2. buroaski
politiki i ideoloki pravac koji se u doba
feudalizma borio za poli-

libidinist(a)

tike slobode: slobodu miljenja i delanja; 3.

prihvatanje razliitih vidova buroaskog
(politikog i ekonomskog) sistema i
buroaske ideologije, kao i pokuaj njihovog
infiltriranja u teoriju i praksu socijalizma;
blagonaklon,
pomir-ljiv
stav
prema
neprijateljima,
prema
neprijateljskoj
ideologiji, prema negativ-nim pojavama
uopte; 4. teorija i praksa neograniene
slobode trita; 5. pomirljivost, suvina
popustljivost.
liberalizacija (lat. liber slobodan) proces
oslobaanja spoljne trgovine od ogranienja
koja sputavaju njen slobodni razvoj;
oslobaanje uvoza od koliinskih ogranienja.
liberalizirati (fr. liberaliser) praviti to ili
koga
slobodoumnim,
staviti
se
na
slobodrumne osnove; pokazivati se (ili:
ponaati) kao slobodouman i napredan ovek.
liberalistiki (lat. liberalis) slobodouman na
nain nezgodan i tetan.
liberalitet (lat. liberalitas) slobodoumno i
plemenito
miljenje,
slobodoumnost;
plemenitost, dareljivost.
liberator (lat. liberator) oslobodilac; letea
tvrava, vrsta velikih aviona bombardera u
Sjedinjenim Dravama Amerike (U drugom
svetskom ratu).
liberatoran
(lat.
liberare
osloboditi)
oslobaajui; prav. liberatorna presuda
presuda kojom se optuenik oslobaa
krivice.
liberatorijum (nlat. liberatorium) v. apsolutorijum.
liberacija (lat. liberare osloboditi, libera-tio)
osloboenje, putanje na slobodu; proglaenje za nevinog na sudu.
Libertas (lat. Libertas) mit. boginja slobode kod
starih Rimljana.
liberte (fr. liberte) sloboda; liberte, egali-te,
fraternite(fr. Liberte, egalit, frater-nite)
uvena lozinka francuske revolucije, koju je
izneo juna 1793. Klub Cordeliers; ona je bila i
zvanino geslo Druge republike (1848
1852).
libertina (lat. libertinus) dubrovaki srebrni
novac iz HU v.
libertinizam (nlat. libertinismus) tenja (ili:
udnja) za slobodom, slobodnjatvo; uenje o
slobodi.
liberticid (nlat. liberticidus) onaj koji ubija
slobodu, ubica slobode, tj. onaj koji rui ili
ukida slobodu.
liberum arbitrijum (lat. liberum arbitrium) fil.
slobodna volja, sloboda volje, sloboda
opredeljivanja.
liberum isto (lat. liberum veto) pravo
slobodnog odricanja ili uskraivanja, do
1791. zakonsko pravo svakog lana poljske
skuptine da, glasanjem protiv, osujeti
donoenje neke odluke.
libidinist(a) (lat. libido pouda) slado-strasnik,
pohotljivac, razvratnik.

libidinozan

506

libidinozan (lat. libidinosus) sladostrasan,

pohotljiv, ulan, razvratan.
libido (lat. libido pouda) seksualna strast,
sladostrae, povean spolni nagon, pohotljivost, pohota; psih. psihika energija, tj.
intenzitet
psihikog
procesa,
njegova
psiholoke vrednost (Jung).
libitum (lat. libitum)
volja, nahoenje,
dopadanje, ef; ad libitum (lat. ad libitum) ili
pro libito (lat. pro libito) po volji, po
nahoenju, npr. pevati; lubitum.
libra (lat. libra vaga) mera za teinu.
libracija (lat. libratio) astr. prividno kolebanje
Meseca usled njegovog nejednakog kretanja
eliptinom putanjom ija je ravan nagnuta za
5 prema eklipticip usled nagnutosti njegove
ose za l'Aj" prema upravnoj na ravan
ekliptike; to je uzrok to moemo, umesto
polovine, posmatrati gotovo 6Lo Meseeve
povrine.
libretist(a) (ital. librettista) pisac teksta za
operu, pesnik libreta.
libreto (ital. libretto) knjiica, naroito sa
tekstom opere ili operete; rei opere.
live (fr. livet) poslednji po redu igra u bili j
zru.
lividan (lat. lividus) olovne boje, modar,
modrikast, boje kao zemlja; fig. zavidan,
zloban, pakostan.
lividitet (nlat. lividitas) olovna boja, modrina;
fig. zavist, pakost.
livor (lat. livor) med. modrica.
livra (fr. livre) funta; = livra sterlinga;^. sterling.
livrezon (fr. livraison, lat. liberatio) trg.
isporuka, predavanje, predaja (robe).
livreja (fr. livree, ital. livrea, uni. librea)
prvobitno: ogrta i dr. koje je fr. kralj, o
naroito sveanim prilikama, davao svojim
stegonoama
i
gardistima;
docnije:
jednoobrazno odelo koje nosi posluga i vratar
u jednoj otmeno j kui, dvoru itd., sluiteljska
uniforma.
lig (eng. league) engleska mera za duinu: na
suvu = 4,827 km, na moru = 5,565 km.
liga (p., ital. liga, fr. ligue) savez, drutvo,
udruenje, zajednica; savez vladalaca ili
drava; Liga naroda Drutvo naroda,
nekadanje udruenje drava osnovano posle
prvog
svetskog
rata
radi
reavanja
meunarodnih sporova mirnim putem, sa
seditem u enevi.
ligada (fr. ligade) ma. izvijanje ili izbi-janje
protivniku maa iz ruke jednim krunim
pljotiminim pokretom maa.
ligament (lat. ligamentom) alat. iliasta
tvorevina pomou koje se veina delova
kostura dri u vezi, veza, ila; tip. dvostruka
slova, slivena slova, npr. oz.
litar (od fr. Iop lav i tigar) melez lava i tigrice,
odnosno tigra i lavice; lagar.
ligato (ital. ligato) muz. vezano, spojeno, sli-veno;
legato.
l i ga tu ra (lat. ligatura) muz. spajanje dveju nota
iste visine ili vie nota nejednake

visine lukom (p ); tip. spa j anje dvaju slova (npr.

se); med. podvezivanje vena, podveza za vene;
zavoj, omot knjige.
ligacija (lat. ligatio) med. hirurki zavoj.
ligel tender (eng. legal tender) fin. primanje od
strane engleskih dravnih blagajni novanica
koje izdaju pojedine banke u Engleskoj, poto
se te novanice prethodno proglase valjanim
sredstvom plaanja.
ligetul (nem. Liegestuhl) stolica (baten-ska) za
leanje i odmaranje; ezlong.
ligirati (lat. ligare) u maevanju: izvesti ligadu;
ligirati metale v. legirati 2.
ligist(a) (p., ital. liga) lan lige, saveznik.
ligmus (gr. lygmos tucanje) med. grevito
tucanje.
l i in (lat. lignum drvo) drvena materija.
lignit (lat. lignum) vrsta mrkoga uglja na kojem
se vide tragovi porekla od drveta.
lignozan (lat. lignosus) drvenast, slian drvetu,
kao drvo.
lignozitet (nlat. lignositas) drvenastost, slinost
drvetu.
lignolit (lat. lignum drvo, gr. lithos kamen) v.
ksilolit.
lignoston (lat. lignositas) kameno drvo; dobiva se
vruim
presovanjem
drvenih
gredica,
prethodno
impregnisanih
nekim
hemikalijama;
slui
kao
zamena
egzotinih vrsta tvrdog drveta za izradu
mainskih delova u tekstilnoj industriji,
podmetaa za eleznike ine i dr.
lignum (lat. lignum) drvo.
lid (nem. Lied) muz. solo-pesma uz klavirsku
pratnju, naroito u doba romantizma.
lider (eng. lead, leader) upravnik, voa,
prvak; lider stranke voa (ili: prvak) stranke;
liding artikl (eng. leading artic-1e) u
novinama: uvodni lanak, uvodnik.
lidijski kamen (lat. lydius lapis) min. v. lidit.
lidit (lat. lydius sc. lapis) min. ftanit sa mnogo
ugljena, slui za ispitivanje istoe zlata u
zlatnim predmetima.
lido (ital. lido, lat. litus morska obala, alo)
obala; peani sprudovi iznad morske
povrine, obino dugaki i uzani, esto u
obliku ostrvskog lanca; naroito: obala jako
utvrenog ostrva Malamoko, koji deli
lagune Venecije od Jadranskog mora.
liza (gr. lysis dreenje) razreenje, otkup,
osloboenje; med. postepeno kretanje nabolje
jedne bolesti, naroito groznice (supr. kriza).
lizeza (fr. liseuse) itaica; enska gornja
haljina koja se oblai pri itanju; belega od
kartona, znaka, obino u obliku noia, za
oznaavanje strane u knjizi na kojoj se stalo
u itanju; sto za itanje.
lizin hem. aminokiselina C6Hi4N2C>3, sasto-jak
mnogih belanevina, bitan sastavni deo
ishrane.

507
lizini hem. materije u krznom serumu koje
rastvaraju bakterije ili eritrocite.
lizne (gr. lysis) v. liza.
lizol (gr. lysis rastvaranje, lat. oleum ulje) hem.
veoma jako dezinfekciono i antisep-tino
sredstvo, dobija se meanjem krezo-la sa
ricinusnim ili lanenim uljem, otrovno.
lizoform (gr. lysis rastvaranje, lat. forma
oblik) hem. dezinfekciono sredstvo, sloene
od formaldehida i sapuna.
lijas (eng. lias, fr. liais) kol. donji slojevi jurske
formacije koji se sastoje od plavog glinovitog
krenjaka.
lijen (lat. Iep) anat. slezina.
lijevalan (nlat. lienalis) zool. slezinski, koji se tie
slezine.
lijenterija (gr. leios gladak; podjednako tean,
bez grumuljica, enteron crevo) med. jak
proliv, srdobolja.
lijerica (gr. lyra) gudaki narodni instrumenat u
upotrebi na Primorju, graen iz jednog
komada; ima tri ice preko kojih se vue
primitivnim gudalom; slui za pratnju igre,
plesa.
likaitropija (gr. lykos vuk, anthropos ovek)
med. vrsta ludila koja se sastoji u tome to
bolesnik uobrazi da se pretvorio ili da se
moe pretvoriti u vuka (bolest koje je
naroito mnogo bilo u starom i srednjem
veku).
likvacija (lat. liquatio) utenjavanje, utenjenje; topljenje, rastapanje, izdvajanje
metala topljenjem.
likventan (lat. liquens) tean; fig. jasan,
razumljiv.
likvescencija (nlat. liquescentia) utenjavanje,
topljenje, pretvaranje u tenost.
likvescirati (lat. liquescere) utenjavati se,
pretvarati se u tenost, topiti se.
likvefakcija (nlat. liquefactio) utenjavanje,
utenjenje; utenjenost; topljenje, rastapanje,
pretvaranje vrstih tela u tena.
likvidan (lat. liquidus tean); trg. jasan* ist,
pravilan, izvestan, pouzdan; lik-vidna
sredstva u trg. bilansu: ona aktiva koja se brzo
i bez veih napora i tekoa moe upotrebiti
kao sredstvo plaanja, ili pretvoriti u
sredstvo za plaanje, npr. gotov novac,
istraivanje kod banke, dobre menice, sigurna
potraivanja i dr.
likvidant (nlat. liquidans) poverilac koji putem
suda opominje dunika i trai isplatu svog
potraivanja.
likvidat (nlat. liquidatus) tueni dunik, dunik
od koga poverilac preko suda trai vraanje
duga.
likvidator (nlat. liquidator) lice koje vri
obraunavanje i raiavanje rauna,
predstavnik ili zastupnik mase, obraunavalac, raspravnik.
likvidatura (lat. liquidare, nem. Liquidatur)
kancelarija, odeljenje uz blagajnu koje
likvidira raune.

Liliput

likvidacija (nlat. liquidatio) trg. obraunavanje,

preiavanje, raiavanje, ra-sprodavanje,
rasprodaja;
obraunavanje
trokova;
naputanje i prestanak neke radnje ili posla i
sve to je s tim u vezi; plaanje dugova;
likvidacioni odbor odbor kome je zadatak
konano raiavanje stvari jedne radnje,
trgovakog preduzea, banke, ustanove itd.;
likvidacioni termin rok koji sud odredi
poverioci-ma za podnoenje prijava njihovih
potraivanja.
likvide (lat. liquidae sc. litterae) pl. gram. tekui
glasovi, suglasnici l, r, lj; supr. mute.
likvidirati (nlat. liquidare) trg. preistiti, srediti,
raspraviti;
meusobne
potraivanja
obraunati; obustaviti plaanja; postepeno
napustiti neki posao rasproda-jom robe,
raspusti
neko
trgovake
drutvo,
postepeno ugasiti neku trgovaku kuu ili
posao; izvesti obraun trokova koje treba
platiti, izvriti konano obraunavanje,
obraunati; raspro-davati; smai, ukloniti.
likviditet (lat. liquiditas) tenost, teno stanje;
trg. odnos sredstava kojima raspolae neko
trgovake preduzee prema obavezama
kojima uskoro dolazi rok plaanja.
likvidnost (lat. liquiditas) v. likviditet.
likvidum (lat. liquidum) neto teno, tenost;
trg. jasno dokazano istraivanje, jasno
dokazan dug.
likvor (lat. liquor) tenost; alkohol, piritus;
med. rastvor nekog vrstog tela koje se daje u
kapljicama; naroito: kimena tenost koja
se nalazi pod mreastom opnom, a postaje
luenjem u mozgu.
liker (fr. liqueur) fina rakija sa dodatkom
eera, biljnog ekstrakta, eterinih ulja,
vonih esencija itd.
likoreksija (gr. lykos vuk, orexis udnja,
prohtev) med. oseanje strane gladi.
liksivijacija (nlat. lixiviatio, lat. lixivia lug,
ce) iskuvavanje u ceu, luenje.
liksija (lat. lixivia) lug, ce.
liktori (lat. lictores) pl. sluge i pratioci najviih
dravnih inovnika kod starih Rimljana
(diktatora, konzula i pretora); oni su nosili
pred svojim gospodarima snopove prua
(fasces), iz ije je sredine strale sekira, kao
znak sudske vlasti; inae su bili u svemu
slepi izvrioci volje svojih gospodara.
lila (fr. lilas, p., eng. as, tur. leilak) bog.
jorgovan, ljiljak; boja jorgovana, boja ljiljka,
tj. otvorena plavo-rumenkasta boja.
lilacin (fr. lilas) hem. gorka materija koja se
dobiva od listova i lisnih pupoljaka
jorgovana.
lilija (lat. lilium, gr. leipion) bog. ljiljan.
lilijacee (nlat. IIaseae) pl. bog. ljiljani.
Liliput izmiljena zemlja iji su stanovnici
(Liliputanci) veliki koliko palac

Liliputanac

508

(u Sviftovim Guliverovim putovanjima").

Liliputanac stanovnik zemlje Liliput, visok kao
palac; fig. ovek duevno ili telesne mali i
zakrljao; fig. protivnik koji je za preziranje.
lim (ital. lamina) tanka ploa gvoa; pleh.
lima (gr. lelmma) l. muz. veoma mala pauza,
poivka, interval.
lima (ital. lima) 2. turpija, rapa.
limakografija (gr. leimax, lat. limax pu gola,
graphia) zool. opisivanje pueva.
limakologija (gr. lefmax pu gola, logia) zool.
nauka o puevima.
liman (rus., tur., gr. limen luka, zaliv)
movaran zaliv ili morski rukavac u Rusiji,
naroito ue reke koje je proi-reno u
prostran morski rukavac.
limanhija (gr. limos glad, ancho davim,
muim) skapavanje od gladi, smrt od gladi.
limatura (nlat. limatura) opiljci, ostruci,
strugotina od turpijanja.
limacee (lat. limax pu gola, limaceae) pl. zool.
puevi.
limburgit (po gradu Limburgu u Belgiji) mm.
vrsta magmatske, vulkanske stene; ovrsla na
povrini; sadri veu koliinu al-kalija.
limbus (lat. limbus) ivica, rub, porub na
haljinama; na instrumentima za merenje
uglova: ivica kruga podeljena na stepene,
minute; po uenju rimokat. crkve: limbus
infantum (lat. limbus infantum) odvojeno
mesto pored pakla u kome borave deca koja
su umrla nekrtena, sve dok se ne oiste od
naslednog greha i time postanu sposobna da
uu u raj; limbuspatrum(lat. limbus patrum)
slino predvorje pakla u kome su boravili
sveti i bogougodni ljudi Starog zaveta, dok ih
nije Hristos odatle oslobodio svojim
pobednikim silaskom u podzemni svet.
limenereutika (gr. limen luka, zaliv;
pribeite, egeipab istraujem, teim za)
nauka o moreplovstvu, naroito o
upravljanju brodom, o krmarenju.
limes (lat. limes) l. granica; granica nekadanje
rimske drave; 2. mat. naziv za graninu
vrednost funkcije.
limit (lat. limes, fr. limite) trg. v. limitum.
limitativan (nlat. limitativus) ograniavan, koji
ograniava, ograniavajui; limitativan sud
log. sud koji je po svom obliku potvrdan, ali
sadri negativan predikat (S je non-R), npr.:
Dua je besmrtna.
limitacija (lat. limitatio) ograniavanje,
ogranienje; odreen rok, propisan rok.
limited (eng. to limit ograniiti, limited)
ogranien, tano utvren, odreen; kao
sastavni deo naslova akcionarskih drutava u
Engleskoj, znai: da lanovi toga drutva
jame za dugove drutva samo u visini iznosa
kapitala koji su uloili, drutvo sa
ogranienim jamstvom (limi-

limfa
ted kompani limited company); kao
skraenica: Itd. ili ld.
limitiran (lat. limes granica, limitatus)
ogranien, utvren, tano odreen.
limitirati (lat. limitare, eng. to limit) ograniiti,
ograniava, omeiti, omeava-ti; tano
odrediti, propisati cenu ili kurs nekoj robi,
naroito hartijama od vrednosti.
limito (ital. limito) trg. v. limitum.
limit(um) (lat. limes, limitis granica, mea) trg.
najvia i najnia utvrena cena, granica kursa;
granica kredita koji jedan trgovac daje
drugom.
limnade (gr. limne jezero, ribnjak) pl. mit.
jezerkinje vile, vodene nimfe.
limnigraf (gr. limne jezero, grapho) v.
limnograf.
limnimetar (gr. limne, metron mera) sprava
koja automatski obeleava promene nivoa
vode u jezerima.
limnobiologija (gr. limne stajaa voda, ribnjak,
jezero, bios ivot, logos govor, re) grana
biologije koja prouava iva bia i njihov
ivot u kopnenim, uglavnom slatkim,
vodama.
limnograf (gr. limne, grapho piem) na-prava
koja
automatski
belei
vodostanje;
limnografska krivulja linija koja pokazuje
promene u kretanju vodostanja.
limnolog (gr. limne, logos re, govor) naunik
koji se bavi prouavanjem kopnenih voda
(reka, jezera).
limnologija (gr. limne, logia) nauka koja
prouava sve to je u vezi sa jezerima i
slatkim vodama uopte, deo hidrogra-fije.
limoza (gr. limos glad) med. bolesno oseanje
gladi, neodoljiv prohtev za jelom.
limoktonija (gr. limoktonia) ubijanje glau,
smrt od gladi.
limonin (ital. limone, fr. limon, eng. lemon,
arap. laimun) hem. gorka materija koju sadre
limunove semenke.
limonit (gr. leimon luka, livada, navodnjena ravnica) min. veoma vana ruda gvoa;
oksid gvoa sa vodom, prvobitni oblik
gvozdene rude iz vodenog rastvora; boje je
ute ili mrke, esto izmean sa glinom,
gradi utu pranjavu masu (uta okra),
koja se upotrebljava za boju.
,limoterapija (gr. limos -glad, therapeuo leim)
med. leenje pomou gladovanja.
limpidan (lat. limpidus) bistar, jasan, providan.
limuzina (fr. limousine) vrsta zatvorenih kola,
naroito zatvorenih automobila (naziv po
francuskoj provinciji Limu-zen).
limunade (fr. limonade, ital. limonata) pie za
osveavanje od limunova soka, eera i
vode.
limfa (lat. lympha ili limpha voda) fiziol.
belanevinasta, bezbojna ili pomalo ukasta
tenost koju grade krvna plazma i

limfadenitis

509

bela krvna zrnca i koja obliva tkiva i elije u

organizmu, bela krv; bog. vodenast sok u
biljkama.
limfadenitis (lat. lympha, gr. aden lezda)
med. zapaljenje limfnih lezda.
limfadenom (lat. lympha, gr. aden) med. otok
limfnih lezda.
limfangiom (lat. lympha, gr. angeion sud) med.
otok koji se obrazovao iz proirenih limfnih
sudova.
limfangitis (lat. lyrapha, gr. angeion) med.
zapaljenje limfnih sudova.
limfatian (lat. lymphaticus) fiziol. v. limfni;
limfatian temperamenat v. flegmatik.
limfni (lat. lymphaticus) fiziol. koji se tie
limfe, koji pripada limfi; limfni sistem sistem
limfnih sudova koji se nalaze u svima
organima ovejeg tela a kojima je cilj da
tkivnu tenost, koja je izvan krvnih sudova,
skuplja i ponovo dovodi u krv, od koje je i
postala; limfni sudovi tanke, venama sline
cevice.
limfo- (lat. lympha ili limpha) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: voda, tj. bela krv;
v. limfa.
limfoza (lat. lympha) fiziol. obrazovanje (ili:
stvaranje) limfe u limfnim sudovima.
limfoidan (lat. lympha, gr. eidos oblik, vid)
fiziol. slian limfi; limfoidno tkivo tkivo
slino tkivu limfnih lezda.
limfom (lat. lympha, gr. nastavak -oma kao u
rei karcinom) med. v. limfadenom.
limfopenija (lat. lympha, gr. penia siromatvo)
med. smanjeni broj limfocita u perifernoj krvi.
limfosarkom (lat. lympha, gr. sarkoma izrataj
mesa) med. maligni (zloudni) izrataj koji
nastaje u limfnom tkivu iz atipinih
limfocita.
limfotok (lat. circulatio lymphae) fiziol.
opticanje limfne tenosti telom.
limfotomija (lat. lympha, gr. tome seenje,
rezanje) med. operacija limfnih sudova.
limfociti (lat. lympha, gr. kytos uplje telo,
bokast sud) fiziol. mala bela krvna zrnca,
limfne elije.
limfocitoza (lat. lympha, gr. kytos) med. bolesno
namnoavanje limfocita u krvi.
linament (lat. linum lan, linamentum iimkano platno) arpija.
lingvalan (lat. lingualis) jezini, koji se tie
jezika, koji pripada jeziku.
lingvafon (lat. lingua jezik, phone glas) serija
gramofonskih ploa na koje je snimljen
potpuni teaj (kurs) za uenje nekog stranog
jezika (kod nas se esto uje pogrean oblik
lingafon).
lingvist(a) (lat. lingua, fr. linguiste) jezi-ar,
znalac jezika, onaj koji se bavi prouavanjem jezika.
lingvistika (fr. linguistique) nauka o jeziku,
nauka analitikog karaktera kojoj je

linearifolan

zadatak da injenice koje je prikupila

filologija svestrano analizira, utvrdi njihove
veze i uzroke, i da tako otkrije i utvrdi optu
zakonitost u ivotu i razvitku jezika.
lingvistiki (fr. linguistique) koji se tie nauke o
jeziku, koji pripada nauci o jeziku.
lingviforman (lat. lingua jezik, forma oblik)
jeziast, u obliku jezika.
lingvian (lat. lingua jezik) jeziki, govor-ni, koji
se tie govora, koji je u vezi s govorom.
lingijada (po imenu osnivaa vedske gimnastike
P. H. Lingu) sp. slet vedske gimnastike
(prva lingijada odrana je 1939, a druga, i
poslednja, 1949).
lingula (lat. lingula) mali jezik, jeziak; zool.
koljka iz reda brahiopoda.
linea (lat. linea) v. linija; a linea ili alinea
(lat. a linea) spreda, iz poetka, iznova;
odeljak, odsek, pasus, nov red.
linea alba (lat. linea alba) zool. bela linija, traka
ila u sredini trbuha, gde su miii
meusobno srasli.
linea ascendens (lat. linea ascendens) prav. linija
srodstva koja se penje, uzlazna linija
(roditelji, dedovi, pradedovi itd.).
linea descendens (lat. linea descendens) prav.
linija srodstva koja ide nanie, silazna linija
(deca, unuci, praunuci itd.).
linea inferior (lat. linea inferior) v. linea
descendens.
lineal (lat. linea lanena nit; crta) lenjir, ravnalo.
linealan (lat. linealis) crtast, koji ima oblik
crte ili linije, koji se kree u pravoj liniji;
linealni sistem prav. odreivanje nasledstva
po najblioj liniji srodstva (supr. gradualni
sistem);
lineal-no-gradualni
sistem
odreivanje nasledstva po najbliem stepenu
najblie linije.
linea lateralis (lat. linea lateralis) zool. bona
linija u riba, tj. sa svake strane tela po jedna
linija kojom tee naroito ulo.
linea medija (lat. linea media) znat. srednja linija
tela.
lineamenti (lat. lineamenta) pl. crte, potezi, crte
lica; crte na ruci, na dlanu.
linearan (lat. linearis) crtast, koji ima oblik
linije ili crte; linearna jednai-na mat.
jednaina ija je nepoznata, odnosno
nepoznate, na prvom stepenu; linearna taktika
voj. nain borbe sa rasporedom trupa u dugim
linijama; linearni crte} crte izraen u
linijama, tj. skida, nacrt, kotura.
linearibolian (lat. linearis, gr. bolos gruda
zemlje) bog. koji ima renjeve u obliku linija.
linearifolan (lat. linearis, folium list) bog. koji
ima listove u obliku linija, sa crtolikim
liem.

linea superior

510

linea superior (lat. linea superior) v. linea

ascendens.
linea facijalis (lat. linea facialis) znat linija lica.
lineta (fr. lunette) dogled; staklo za uveliavanje; naonjaci, zazirci (kod konja); fort.
malo istaknuto utvrenje ispred ro-vova u
obliku polumeseca; vrh. polukru-no pol>e
na zidu, iznad prozora, vrata i dr., esto
ukraeno arama i slikama u boji; prozore,
otvor na svodu u obliku polumeseca;
polukruna slika iznad kakve vee slike (na
oltaru).
linija (lat. linea) crta, potez, pravac, niz, red,
nit; mat. idealno prostiranje u duinu, bez
debljine i irine; u genealogiji i nauci o
nasledstvu: niz sredstava koji potie od
jednog zajednikog praoca ili osnivaa
porodice (prava, pobona, uzlaz-na, silazna
linija); voj. taktiki raspored trupa u
dugakom frontu i sa malom dubinom;
stajaa vojska (sem garde); fig. pravac i naela
kojih se ovek pridrava u ivotu (on je ostao
na staroj liniji, tj. ostao je veran svojim
naelima); takvo shvatanje nije na liniji nije
u skladu sa naelima, npr. stranke.
linijski (lat. linea) koji se odnosi na liniju, koji
pripada liniji; linijski brodovi brodovi koji se
upotrebljavaju u jednoj borbenoj liniji, veliki
oklopni brodovi sa 50 do 110 topova; linijska
perspektiva pravilno skraivanje linije i
skice predmeta, koje treba nacrta, po
zakonima perspektive; linijski sistem iu3. pet
paralelnih linija na kojima se piu note.
liniment (lat. linimentum) gustotena meavina
za mazanje i trljanje sastavljena od masnih
ulja ili sapuna.
linin v. ahromatin.
linkejoskop (gr. Lynkeus jedan od argonauta
uven sa svoga otrog vida, skopeo
posmatram) Opt. fotografski objektiv koji daje
perspektivno tane slike; aplanat.
linkrusta (lat. linum lan, crusta kora) vrsta
linoleuma od koga se prave vetake kone
tapete.
links (gr. Guph) zool. ris.
linoksin (lat. linum lan) elastina masa koja se
dobiva oksidacijom lanenog ulja; slui kao
osnova za proizvodnju linoleuma.
linoleum (lat. linum lan, oleum ulje) materija za
pokrivanje podova i oblaganje zidova: smesa
od firnajsa lanenog ulja i 50% smole
(kolofonija) rastopi se i pomea sa prakom
od pluta (zapuaa) i mineralnih boja, pa se
onda ta masa stavi na vrstu tkaninu od jute.
linon (lat. linum, fr. linon) veoma fino laneno
ili pamuno platno od najfinijeg konca, fini
batist.
linonpl (fr. linomple) v. linon.

linotip (eng. linotype) tip. maina-slagai-ca koja

odmah lije cele redove; up. mono-tip.
lint (eng. lint) raijani lan, kuina, ar-pija;
flanelasta
tkanina
od
pamuka
za
medikamentozne preparate
(karbol-lint,
borlint itd.).
linurgija (gr. linurgia) izraivanje platna,
tkanje platna, platnarstvo.
lin (eng. lynch) samovlasno vrenje narodne
osvete ili narodnog kanjavanja nad
omrznutim osobama koje bi, po shvatanju
gomile, zakoniti sud osudio na suvie blagu
kaznu; ovakvo suenje, naroito odo-maeno
u Sev. Americi, gomila vri obino
neposredno posle izvrenog kri-vinog dela,
veanjem, kamenovanjem ili premlaivanjem
(naziv napravljen po Do-nu Linu, farmeru
koji je iveo krajem XVI veka u Virdiniji, i
koji je od svojih sugraana bio dobio
neogranienu vlast da nemilosrdno kanjava
odbegle robove, razbojnike, lopove i dr.);
narodno suenje, sud gomile.
linovati (eng. lynch) izvriti nad nekim lin,
premlatiti krivca bez suenja i na licu mesta.
liofilizacija (gr. 1ub rastvaram, razre-ujem,
phflos prijatelj) hen. proces kojim se u
naroitim aparatima izoluje neka supstancija
iz rastvora njegovim zamrza-vanjem i
isparavanjem pod vakuumom.
liparija (gr. liparos mastan) med. gojaznost,
debljina.
liparit (po ostrvu Lipari u Tirenskom moru)
min. vrsta vulkanska stene, po glavnim
sastojcima slina granitu.
lipemija (gr. lipa masnoa, ulje, hafma krv)
med. umnoavanje inae veoma male
sadrine masti u krvi, kod tekih sluajeva
eerne bolesti i hroninog alkoho-lizma.
lipidi (gr. lipos mast, eidos vid, oblik) hen.
supstancije sline mastima koje se rastvaraju u organskim rastvaraima etru,
hloroformu, benzolu i dr., a nera-stvorljive
su u vodi.
linil (gr. Ifpos masnoa) he. materijal iji oksid
stvara bazu masnih ulja.
lipicaneri (nem. Lippizaner) pl. vrsta punokrvnih arapskih konja, tamnozelene, gotovo
crne boje, koja sa starou prelazi u belu,
nazvanih po ergeli Lipica, blizu Seane.
lipoidi (gr. Hpos mast, eidos vid, oblik) hem.
jedinjenja slina mastima koja se, za razliku
od masti, ne mogu pretvarati u sapun.
lipoliza (gr. lipos mast, 1ub rastvaram) fiziol.
rastvaranje hranljivih masti u masne kiseline i
sapun u toku eludanog varenja, pod
uticajem ui i guteranog soka.
lipom (gr. lipos mast i nastavak -oma) med.
tumor koji obrazuju masna tkiva.

lipomatoza

511

lipomatoza (gr. Upos mast i nastavak osis) ned. nagomilavanje masti u tkivima.
lipotimija (gr. lype jad, tuga, thymos duh, dua,
lipothymia) seta, alost, tuga, neveselost.
lipsava (gr. leipo, lefpsanon) ostatak, svetinja,
svete moti, relikvija.
lipsanografija
(gr.
leipsanon
ostatak,
preostatak,
grapho
piem)
opisivanje
relikvija.
lipsanoteka (gr. leipsanon, theke priuvi-te,
sanduk) mesto gde stoje relikvije.
liptauer (nem. Liptauer) vrsta finog ovijeg sira
koji se izrauje u Liptovu, u Slova-koj.
liptopedion (gr. lithos kamen, pafs dete) med.
uginuli zametak koji se u materici ili trbunoj
duplji (u sluaju vanmaterinog zaea)
pretvorio u kamen.
lipurija (gr. lipos mast, ureo mokrim) ned.
luenje masti putem mokrae kod neprirodnog spoja mokranih kanala sa limf-nim
sudovima.
liphaber (nem. Liebhaber) ljubavnik, dragan;
ljubitelj, prijatelj ega, amater.
Lir (eng. Lear) mitski kralj Britanije, junak
istoimene ekspirove tragedije; fig. simvol
nesrenog i teko razoaranog oca.
lira (lat. libra, ital. lira) l. novane jedinica u
Italiji od 100 entezima.
lira (gr. lyra) 2. najstariji muziki instrumenat
kod starih Grka, slian kita-ri, no sa dubljim i
punijim glasom, najpre sa 4 ice, a posle sa 7
ica; fig. simvol lirskog pesnitva, pesnitvo.
Lira (gr. Lyra) astr. sazvee na Severnom nebu,
sa zvezdom prve veliine Bega.
liridi (Lyridi) noni meteorski roj sa radijantomu sazveu Lire, otuda i naziv.
lirizam (gr. lyra, fr. lirisme) oduevljenje,
zanos,
toplina;
lirski
jezik;
lirsko
raspoloenje; pesniki stil.
lirik (gr. lyrikos) pisac lirskih, naroito
ljubavnih pesama.
lirika (gr. lyra, lyrike) poet. pesnika vrsta koja
reima izraava oseanje pesnika; moe biti:
lirika sveanog i zanosnog raspoloenja
(himna, oda, ditiramb), lirika istog oseanja
(oseajna, naroito ljubavna pesma), misaona
i posmatraka, refleksivna lirika (elegija).
lirist(a) (gr. lyra) svira u liru.
liriar (gr. lyrikos) poet. v. lirik.
lirod (gr. lyrodos) peva uz liru.
lirodan (gr. Guta, efdos lik) slian liri, u obliku
lire, kao lira.

lirska poezija v. lirika.

lirski (gr. lyrikos) koji pripada liri; koji se tie
lirike, koji pripada lirici; koji se moe
pratiti lirom; koji se moe pevati, koji ima
oblik pesme; pun oseanja; lirska pesma
pesma u kojoj je glavno izraavanje
oseanja; lirska poezija v. lirika; lirski
pesnik v. lirik.

literat

lisa (gr. lyssa) med. bes, besnilo, naroito: pasje

besnilo; mehuri, otok ispod jezika kod
besnih pasa.
lisans (fr. licence) univerzitetski stepen u
Francuskoj, diplomski ispit.
lisansje (fr. licencie) onaj koji je poloio lisans,
diplomirani
student
univerziteta
u
Francuskoj.
lisodegma (gr. lyssa besnilo, degma ujed)
med. ujed besnog psa.
lisodepius (gr. lyssa, degma) v. lisodegma.
lista (fr. liste, ital., tl., nlat. lista) spisak,
popis.
lister (nem. Lister) vrsta lake sjajne tkanine (za
letnja odela).
l'isteso tempo (ital. l'istesso tempo) muz. ista mera
za vreme (kada se u nekom muzikom
komadu takt menja, ali i dalje ostaje isto
kretanje).
listrin (fr. lustrine) peeni tirak, koji se
upotrebljava za apretiranje tkanine, da bi im
se dao sjaj.
litagoga (gr. lithos kamen, ago teram) pl. ked.
sredstva koja pomau izbacivanju kamena,
litanije (gr. litaneia moljenje, preklinjanje)
molitva koja se peva u sluaju nude,
molepstvije; crkvena alopojke, tuba-lica;
fig. nagvadanje, dugo i dosadno ponavljanje,
gnjavljenje.
litantraks (gr. lithos kamen, anthrax ugalj) pl.
okamenjene biljke u kamenom uglju.
litantraciti (gr. lithos, anthrax) pl. kameni ugalj.
litar v. litra.
litargirum (gr. lithos, argyros srebro) ok-sid
olova (PbO) koji se dobiva izlaganjem
rastopljenog olova vazdupoj struji.
litera (lat. littera, sskr. likh) slovo; ad literam
(lat. ad litteram) doslovno, bukvalno; in
literam (lat. in litteram) azbu-nim redom, po
azbunom redu.
literalan (nlat. litteralis) doslovan, bukva-lan,
od rei do rei; literalni kontrakt ugovor kod
koga izdavalac ugovora ve samim
pismenom postaje obavezan; lite-ralna metoda
metoda sricanja u nastavi itanja (za razliku
od tzv. glavne metode").
literalizam (lat. littera slovo) doslovnost,
bukvalnost, zanemarivanje duha i duhovnog
rada zbog krutog i slepog pridra-vanja
napisanog.
literalist(a) (lat. littera) onaj koji se kruto dri
napisanog, cepidlaka.
literaran (lat. litterarius) koji se odnosi na
knjige, koji je u vezi sa knjigama, koji
spada u pismenost; knjievan, koji ima
knjievne vrednosti, koji je od znaaja po
knjievnost;
literarna
istorija
istorija
pismenosti i knjievnih dela jednog naroda.
literat (nlat. litterator) onaj koji se bavi
knjievnou, koji poznaje knjievnost,
knjievnik.

literatura

512

literatura (lat. litteratura) knjievnost, pismenost uopte; naroito: lepa knjievnost,

pesnitvo; struna literatura ona koja obuhvata
samo pojedine struke (npr. tehnika,
medicinska, muzika, vojna, filozofska,
pedagoka literatura).
litere (lat. litterae) pl. slova; pismo, pismeni
sastav, rukopis; knjige, knjievnost; uenost,
nauka.
literia (gr. 1ub ublaim, nlat. lyteria) pl. med.
predznaci povoljnog i srenog obrta u razvitku
opasnih bolesti.
literomanija (lat. litterae spis, gr. mama
pomama, strast) strast za pisanjem, osobina
onoga koji voli da pie.
litigant (lat. litigans) prav. onaj koji vodi spor,
parnina strana, parniar.
litigacija (nlat. litigatio) parnica, spor;
parnienje, sporenje, suenje; parba, parbl>enje, prepiranje, kavenje.
litigiozan (lat. litigiosus) parnini, spo-ran,
koji je u sporu; koji voli da se parnii,
parniarski, kavgadijski.
litigiozitet
(nlat.
litigiositas)
spornost,
sumnjivost neke stvari; litigioznost.
litigirati (lat. litigare) parbiti se, svaati se,
parniiti se, suditi se, voditi spor.
litijum (gr. lithos kamen) hem. elemenat,
alkalni metal, srebrnastobeo, najlaki od
svih metala, atomska masa 6,939, red. broj
3, hem. znak Li.
litija (gr. litaneuo molim, prosim) u pra-vosl.
crkvi: 1. molitva uoi nedelje i praznika, na
veernju, sa osveenjem hle-bova; 2.
povorka vernih sa svetenstvom i crkvenim
barjacima, kao manifestacija pobonosti, o
velikim praznicima (o crkvenoj slavi,
Bogojavljenju, Uskrsu, Spasovdanu i dr.); 3.
povorka (kao pod 2) kao naroito
molepstvije za prestanak kie, sue, rata,
kakve zarazne bolesti itd.
litijaza (gr. lithiasis kamen u mokranom
mehuru) med. stvaranje kamena u mokranoj
beici.
lito- (gr. lithos) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: kamen, stena.
litobolija (gr. lithos, bole bacanje, hitac, od
balio
bacam)
ubijanje
kamenjem,
kamenovanje.
litogenija (gr. lithos, genos od gignomai
nestajem, postajem) jedan od najvanijih
delova opte geologije u kome se prouava i
izlae kako je postalo stenje i kamenje;
petrogenija.
litoglipt (gr. lithos, glyptos urezan, iz-rezan)
v. litoglif.
litogliptika (gr. lithos, glypho urezujem, reem)
v. litoglifika.
litoglif (gr. lithoglyphos) kamenorezac; kamen
koji slui za ukras.
litoglifika (gr. lithos, glypho urezujem, reem)
kamenorezaka vetina.
litograf (gr. lithos, grapho piem) crta (ili:
tampar, pisac) na kamenu.

litopedion
litografija (gr. lithos, graplraa) 1. vetina da se
crtei, slova i dr., izraeni na kamenu,
umnoavaju pomou naroite pre-se; 2.
opisivanje kamenja.
litografika (gr. lithos, graphike) vetina crtanja
(ili: pisanja, tampanja) na kamenu; v.
litografija.
litografirati (gr. lithos, grapho) tampati ili
crtati na kamenu, pa onda otiske sa toga
kamena umnoavati; min. opisivati kamenje.
litografisati (gr. lithos, grapho) v. litografirati.
litografski (gr. lithos, grapho) koji se tie
litografije, izraen putem litografije; koji se
odnosi na opisivanje kamenja; litografski
kamen naroiti kamen kri-ljac za upotrebu u
litografiji.
litodevdron (gr, lithos, dendron drvo)
okamenjeno drvo, kameno drvo.
litodijaliza (gr. lithos, dyalysis razlui-vanje,
rastvaranje) med. rastvaranje kamena u
mokranoj beici.
litozoa (gr. lithos, zoon ivotinja) pl. zool.
koralne ivotinje, korali.
litoidan (gr. lithos, eidos vid, oblik) slian
kamenu, kao kamen, kamenast.
litoklaze (gr. lithos, klasis lomljenje) pl. kol.
pukotine koje se, uticajem raznih geodinamikih sila, proizvode na Zemljinoj kori.
litoklast (gr. lithos, klaos lomim, razbijem) med.
instrumenat za razbijanje kamiaka u
mokranoj beici (mehuru).
litokoletian (gr. lithokolletos)
optoen,
ukraen dragim kamenjem.
litoksilon (gr. lithos, xylon drvo) min.
okamenjeno drvo.
litolabon (gr. lithos, lambano hvatam,
uzmem) med. instrumenat za vaenje kamena
iz mokrane beike (mehura).
litolatrija (gr. lithos, latreia oboavanje)
oboavanje kamenja, vrsta fetiizma.
litolog (gr. lithos, logos) poznavalac kamenja,
naunik koji se bavi prouavanjem postanka
i prirode stena i kamenja; pe-trolog.
litologija (gr. lithos, logia) nauka o postanku i
prirodi stena i kamenja; poznavanje kamenja;
petrologija.
litomantija (gr. lithos, manteia proricanje)
proricanje (ili: gatanje) po kamenju, ili
poloaju kamenja.
litomorfi (gr. lithos, morphe oblik) pl. kamenje
koje ima oblik ega (ivotinje, oveka, glave
i dr.).
litonefroza (gr. lithos, nephros bubreg) med.
oboljenje od kamena u bubrezima.
litontriptika (gr. lithos, tripsis trenje, trljanje)
pl. med. v. litotriptika.
litopedion (gr. lithos, pals, paids dete) med. u
sluajevima vanmaterinog zaea: uginuli
zametak koji se, u trbunoj duplji, pretvorio u
kre.

litopon

513

litopon (gr. lithos) hen. bela mineralna boja;

sastoji se od smee cink-sulfida i barijumsulfata.
litoral (lat. litus morska obala) obalski ili
neritski deo morskog dna, koji se za vreme
oseke delimino nalazi van vode.
litoralan (lat. litus morska obala, litoralis)
primorski.
litorale (lat. litorale) primorje.
litostea (gr. lithos, osteon kost) pl.
okamenjene kosti.
litostratum (gr. lithos, lat. stratum pod) pod
(ili: patos) izraen u mozaiku.
litosfera (gr. lithos, sphafra lopta) geol.
Zemljina kamenita kora.
litota (gr. litotes prostota, jednostavnost) poet.
ublaavanje, umanjivanje, jedan od tropa
pesnikog stila u kome se prave rei
zamenjuju slabijim i suprotnim izrazima, tj.
kad se upotrebi blai izraz da bi se stvar o
kojoj se govori utoliko vie i jae istakla, npr.
nije ravo (tj. dobro je), dobro nije, moj
brate Alile (tj. ravo je).
litotipografija (gr. lithos, typos otisak, graphia)
prenoenje tampanog teksta na kamen i
umnoavanje po metodu pronala-zaa, brae
Diponu Parizu.
litotom (gr. lithos, tomos otar, koji see) med.
instrumenat za isecanje kamena u u-nom ili
mokranom mehuru.
litotomija (gr. lithos, tomia seenje) med.
operacija koja se sastoji u rasecanju ili
neposrednom isecanju kamena u unom ili
mokranom mehuru.
litotomist(a) (gr. lithos, tomia) hir. lekar
strunjak za vaenje kamena iz unog ili
mokranog mehura.
litotripsija (gr. lithos, tripsis trljanje) med.
razbijanje kamena u unom ili mokranom
mehuru.
litotriptika (gr. lithos, tripsis trl>anje) pl.
sredstva za razbijanje ili rastvaranje kamena
u unom ili mokranom mehuru.
litotriptor (gr. lithos, tribo trljam) med.
instrument za razbijanje i usitnjavanje
kamena u unom ili mokranom mehuru.
litotriptija (gr. lithos, tribo) med. razbijanje
(ili: razdrobljavanje) kamena u unom ili
mokranom mehuru.
litotritist(a) (gr. lithos, tribo) med. lekar-specijalist(a) za vaenje kamena iz unog
ili mokranog mehura.
litotritor (gr. lithos, lat. tero, tritum) med. v.
litotriptor.
litofag (gr. lithos, phagem jesti, derati) onaj
koji jede ili gloe kamen.
litofagija (gr. lithos, phagem jesti, derati)
deranje (ili: gutanje) kamenja.
litofanija (gr. lithos, phaino svetlim)
izraivanje slika na tankim, neglazira-nim
ploama od porcelana; litofani su slike
utisnute u ploe i, kada svetlost kroz njih
probija, daju stupnjevite prelaze
33 Leksikon

lihenologija

svetlosti i senki (slue kao ukras na

prozorima, eirima lampi itd.).
litofize (gr. lithos, phyo postajem) pl. geol.
velike upljikave lopte od koncentrino
naslaganih ljusaka kristalisane sili-cije.
litofil (gr. lithos, phyllon list) okamenjen list.
litofiti (gr. lithos, phytcn biljka) pl.
okamenjene biljke.
litohromija (gr. lithos, chroma boja) vetina
slikanja na kamenu masnim bojama i
skidanja naslikanog na platno, otisak u boji
snimljen sa kamena; hromolitogra-fija.
litra (gr. litra, lat. libra) u metrikom sistemu
mera: jedinica za merenje zapremine tenosti,
iznosi jedan kubni decime-tar (skraeno: 1).
litrametar (fr. litre, gr. metron mera, merilo)
sprava za odreivanje specifine teine
tenosti.
litura (lat. litura) precrtavanje, brisanje ili
popravljanje onoga to je napisano; precrtano,
izbrisano ili popravljeno mesto.
liturgija (gr. lithos, ergon delo, posao) 1.
preraivanje kamena; nauka o poznavanju
kamena, hemija kamena.
liturgija (gr. leiturgia) 2. u staroj Atini: radovi
koje su graani o svom troku morali da
obavljaju u korist drhtave; u crkvenom jeziku:
sluba boja, bogo-sluenje.
liturgika (gr. lithos, ergon delo, rad) 1.
primenjena nauka o kamenu, nauka o preraivanju kamena i minerala uopte.
liturgika (gr. leiturgike) 2. nauka o bogoslubenim radnjama i bogosluenju, o bogoslubenom ritualu.
liturgikum (gr. leiturgikos slubeni, ergon delo,
rad) u pravoslavnoj crkvi: knjiga koja sadri
tri bogosluenja ili litur-gije: sv. Vasilija, sv.
Jovana Zlatoustog (Hrizostoma) i sv.
Grigorija Velikog.
liturija (gr. lithos, ureo mokrim) med.
izbacivanje kamena ili peska putem
mokrae.
liferant (nem. Lieferant, fr. livrer isporu-iti,
isporuivati) trg. snabdeva, nabavlja,
dobavlja, isporuilac (robe i sl.).
liferacija (nem. Lieferung) isporuivanje,
isporuka,
nabavljanje,
nabavka,
snabdevanje, dobavljanje.
liferovati (nem. liefern) isporuiti, isporuivati,
snabdeti, izvriti narudbinu robe i sl.
lift (eng. lift) uspinjaa, dizalica za ljude i robu
u viespratnim kuama.
lift-boj (eng. lift-boy) deko koji rukuje liftom.
lihen (gr. leichen, lat. lichen) vot. liaj; med. liaj,
lia (na koi).
lihenologija (lat. lichen, gr. logia) vot. nauka o
liajima.

lihnomantija

514

lihnomantija (gr. lychnos svetiljka, man-teia

proricanje) proricanje (ili: gatanje) po
plamenu svetiljke.
liht (nem. licht) pr. svetao, vidan; otvoren,
otvorene boje; redak.
licej (gr. Lykeion, lat. Lyceum) gimnazija u
staroj Atini s vrtovima, u kojoj su preda-vali
filozofiju Aristotel i peripateti-ari (nazvana
po oblinjem gaju koji je bio posveen
Apolonu Likejskom); otuda: via, srednja
kola, gimnazija, naroito: enska srednja
kola.
licencija (lat. licentia) doputenje, dozvola,
odobrenje, pravo na to; pravo upotrebe,
pravo vrenja ega, pravo izvoenje ili
prikazivanja ega; povlastica; dozvola za
profesionalno bavljenje nekim sportom;
zloupotreba slobode, razuzdanost; licencija
poetika (lat. licentia poetica) pesnika
sloboda, doputenje da pesnik sme da odstupa
od strogih propisa poetike i gramatike;
licenca.
licencijat (nlat. licentiatus) onaj koji je, na
visokim kolama, dobio doputenje da bude
doktor i da predaje svoju nauku, naroito
teologiju i pravo.
licencirati (lat. licentiare) dopustiti, poputati,
dozvoljavati, dozvoliti; osloboditi, dati
slobodu, otpustiti, razreiti.
licet (lat. licet) doputeno je, slobodno je,
doputa se, sme se, moe se.
liceum (lat. Lyceum) v. licej.
licitando (lat. licitando) Tpr. putem javne prodaje
nadmetanjem.
licitant (lat. licitans) trg. ponua, uesnik na
javnoj prodaji nadmetanjem.
licitar (nem. Lebzelter) poslastiar koji izrauje
razne kolae sa medom.
licitacija (lat. licitatio) trg. javna prodaja koju
vre organi vlasti; rasprodaja.
licitirati (lat. licitari) trg. prodavati na javnoj
prodaji
koja
se
vri
nadmetanjem;
uestvovati na javnoj prodaji kao nadme-ta;
fig. povraati (posle pijanke).
licitum (lat. licitum) trg. ponuda pri javnoj
prodaji koja se vri nadmetanjem.
lijo (ital. liscio) muz. prosto, prirodno, glatko.
lob (eng. lob) sp. u tenisu: udarac koji se izvodi
oborenom raketom okrenutom uvis; lopta
baena visoko.
lobektomija (gr. lobos reanj, ektome
izrezivanje) ked. operacija na pluima kojom
se odstranjuje jedan pluni reanj.
lobelin hen. gust, tean alkaloid iz biljke
Lobelia inflata koji isparava i mirie na
duvan; upotrebljava se u medicini u obliku
injekcija kao sredstvo za podsticanje disanja.
loberan (lat. lobus reanj, krilo) med. koji se tie
celih plunih renjeva; loberna pneumonija
zapaljenje plunih renjeva.
lobi (eng. lobby predvorje, predsoblje, hodnik;
devojka za sve") u poslovnom i politikom
ivotu Amerike: ovek koji poz-

naje svakoga, naroito one koji u poslovnom

i politikom ivotu neto znae, a bez koga
se, kao posrednika, ne moe nita vanije
svriti.
lobuleran (lat. lobus reanj, krilo) znat. koji se
tie jednog dela plunih renjeva, renjast.
lobuli (nlat. lobuli) pl. znat. pluni renji-i,
pluna krilca.
lobus (nlat. lobus, gr. lobos) alat. pluni reanj,
krilo, strana.
lovor bog. zimzeleni ib ili drvo primorskih
krajeva, Laurus nobilis, iji se listovi
upotrebljavaju kao zain (narodni naziv
lorber); lavor.
lovrata (lat. aurata zlatna) zool. vrsta morske
ribe, zlatva.
log (nem. Logge, eng. log) mor. instrumenat za
merenje brzine brodova.
logaedski stihovi (gr. logos re, aoide pevanje,
pesma) etr. stihovi kod kojih su sjedinjene
stope raznih ritmova, npr. dak-tilski (1 i i) i
trohejski ( i), tako da izgleda kao da stoje u
nekoj sredini izmeu pesnikog (aoide) i
proznog (logos) ritma.
logar v. litar.
logaritam (gr. logos odnos, arithmos broj, nlat.
logarithmus) mat. logaritam jednog broja (z)
za neki osnovni broj ili osnovu, bazu (b) zove
se eksponent (izloitelj) koji nam pokazuje
kojoj je potenciji, stepenu baze b jednak broj z.
Ako je, dakle, z = b1, onda je l = log z (za bazu
b). Tako je npr., po obinom, Briksovom ili
dekadnom sistemu logaritama (sa bazom:
b=10) l log. od 10, 2 log. od 100, 3 log. od
1000, 5 log. od 100.000 itd. poto su brojevi
10, 100, 1000 itd. prva, druga, trea itd.
potencija od 10.
logaritamski (gr. logarithmos) mat. koji se tie
logaritama; logaritamske tablice knjiga u
kojoj su izraunati logaritmi jednog sistema
brojeva.
logaritmar (gr.) sprava koja slui za razliita
raunanja:
za
mnoenje,
deljenje,
stepenovanje, izraunavanje korena, reavanje jednaina itd.
logaritmika (gr. logarithmos) mat. nauka o
logaritmima; v. logaritam.
logi- (gr. logizomai mislim, sudim) predme-tak
u sloenicama koji oznaava neto u vezi sa
miljenjem, suenjem, prosui-vanjem.
logizam (gr. logos re, govor; razum, um) fil. 1.
uenje po kome je svet logika priroda, koji
se razvija po logikim zakonima; 2. v.
logicizam.
-legija (gr. Igos slovo, pojam, razlog, odnos,
uenje) zavrne re u sloenicama, znai:
znanje, uenje, nauka (npr. bio-logi-ja, psihologija, socio-logija, filo-lo-gija itd.).
logika (gr. 16gos razum; odnos; pojam, logikos koji se tie_ razuma, razumni logike se.

logistika

515

lodn

tehne vetina) fil. nauka o zakonima miljenja, logokratija (gr. Igos razum, kratos vladavina)
vladavina razuma.
tj. o onim zakonima miljenja kojih se valja
pridrava pri sticanju naunog saznanja; u logolatrija (gr. logos, latrefa oboavanje)
preterano potovanje rei ili razuma, vera u
uem smislu: nauka o prirodi i postajanju
svemo razuma.
pojmova, sudova i zakljuaka; fig. zdravo
miljenje i rasu-ivanje, doslednost u logomanija (gr. logos, mama pomama, ludilo)
preterana govorljivost (esto znak duevnog
miljenju i rasui-vanju; logika injenica
oboljenja).
zakonitost u prirodnom zbivanju.
logistika (gr. logistike) vetina raunanja logomah (gr. logomacho prepirem se) onaj
koji se bori reima, svaalica.
pomou slova (umesto cifara), algebra;
vetina pravljenje zakljuaka, sposobnost logomahija (gr. logomachfa) borba reima,
prepirka, svaa.
zakljuivanja; voj. nauka koja ui kako se
proraunavaju vreme i prostor koji su logoneuroza (gr. logos, neuron ivac) med.
poremeaji u govoru usled pogrenog
potrebni da bi se izveo kakav taktiki pokret.
obrazovanje misli.
logicizam (gr. logikos razumni, logiki) fol.
uenje koje (ili: metoda koja) logiku ini logopatija (gr. logos, pathos bolest) med. v.
logoneuroza.
osnovom,
naelom
filozofije;
supr.
logoped (gr. logos, paideia vaspitanje)
psihologizam.
nastavnik koji radi na otklanjanju govornih
logicitet (gr. logike, nlat. logicitas) karakter
poremeaja i nedostataka.
onoga to je logino; supr. fakticitet.
logian (gr. logiko's) koji je u skladu sa logopedija (gr. logos, paideia vaspitanje)
vebanje u izgovaranju rei i govoru (kod glu
zakonima miljenja, koji pravilno misli,
vonemih).
dosledan u miljenju i rasuivanju.
logiar (gr. logike) uitelj pravilnog miljenja; logor (nem. Lager) voj. v. lager.
onaj koji pravilno misli, razuman, razborit logoreja (gr. logos, rheo teem) poremeaj
usmenog govora, itanja i pisanja u nekih
ovek.
afaziara.
logiki (gr. logike) koji se tie logike, koji
logos (gr. logos) re, govor; um, razum, mo
pripada logici, koji je u vezi sa logikom.
miljenja i rasuivanja; odnos; u stoikoj
logo- (gr. logos) predmetak u sloenicama sa
filozofiji: boanski razum koji vlada
znaenjem: re, govor; razum, um.
vasionom i proima je; u jevrejsko-aleklogo v (ma. logo koji se kree) konj upregnut
sandrijskoj religiozno] filozofiji; boanska
sa strane u zaprezi sa jednim ili dva konja.
stvaralaka snaga i provienje; u hri.
logograf (gr. logographos) hroniar, poveteologiji: boanska priroda Isusa Hrista (u
sniar, ime najstarijih grkih istoriara koji su
Jovanovom Evanelju). Po Heraklitu: sve
pisali verodostojne ili potvr-ene vesti i
tee; ali otac ili kralj ovoga toka je rat, tj.
predanja o osnivanju pojedinih grkih
opreka suprotnosti. U venom unitenju i
gradova i sl. u prozi, za razliku od pesnika
ponovnom stvaranju vlada nepromenljivo
(poietes). Ovako su se zvali Herodot i njegovi
jedinstvo logos, svetski um ili svetski
prethodnici: He-katej, Ferekid i Helanik.
zakon.
logografija (gr. logographfa) hroniarstvo,
povesniarstvo, pisanje najstarije istorije na logotet (gr. logotheteo traim rauna od koga,
logos raun, tithemi stavljam) pisac; pisar,
osnovu verodostojnih predanja itd.; up.
brzopisac; visoki inovnik, kan-celar u
logograf.
Vizantijskom carstvu i kod srpskih
logogrif (gr. logos, griphos zagonetka)
srednjovekovnih vladara.
zagonetka
slovima,
kod
koje
re,
isputanjem, dodavanjem ili menjanjem logotipi (gr. logos, typos) v. logotipija.
jednog slova, dobiva razliita znaenja; fig. logotipija (gr. logos, typos otisak) otisak u
drvetu
izrezanih
ili
galvanoplastiki
zamrena, nejasna stvar, zagonetna osoba.
izraenih tamparskih formi koje sadre
logodedalija (gr. logos, daidallo uresim,
itave rei ili slogove, tzv. logo-tipe.
krasim)
slatkoreivost,
krasnoreivost,
logofobija (gr. logos, phbos strah) strah od
vetina govora.
govorne aktivnosti i izbegavanje govora;
logodijarea (gr. logos, diarreo protiem,
ispoljava se najee kod mucavih osoba.
istiem) proliv od rei, preterano govorenje,
logofor (gr. logos, foreo nosim) prenosa rei,
preterana opirnost u govoru.
cev za govor, telefon.
logozofija
(gr.
logos,
sophia
razum,
poznavanje, znanje) znanje (ili: poznavanje) lod (eng. load) engleska mera za ito = 5
kvartera=14,539 hl; kao mera za drvo = 40
rei, temeljno i svestrano poznavanje rei.
engl. kubnih stopa (=l,13cbm) za neprelogoklonija (gr. logos, klonos mete) ned.
raeno drvo, a 50 kub. stopa (=1,41 cbm) za
bolesno ponavljanje zavretaka rei ili
preraeno; kao mera za teinu = 2240 funti
reenica.
= 1016 kg.
lodi (nem. Loden) sukno od grube vune, naroito
za sportska odela.
33*

loa

516

loa (ital. loggia) loa; naroito: pokriven i

poluotvoren hodnik, u prizeml>u ili na spratu,
oko neke kue, galerija, hodnik sa
svodovima.
Loengrin (nem. Lohengriin) mit. u nemakim
epskim pesmama H veka: vitez svetog
Grala i sin kralja Parsifala. Sveti Gral ga
alje da brani vrlu i nevinu Elzu od Brabanta
od lanih optubi grofa Fridriha od
Telramunda, i on dolazi kao nepoznat vitez u
unu koji vue labud, pobedi u dvoboju
Fridriha i oeni se Elzom. Ali kad ga Elza
zapita za pravo ime i poreklo, on je odmah
naputa na istom unu sa labudom. Opera
Rikarda Vagnera (1850. god.) i predmet veeg
broja umetnikih dela.
loa (fr. loge, ital. loggia, nlat. logia) kolibice,
kuica, elija; poz. zasebno i pregradama
odvojeno mesto sa vie sedita; soba za
oblaenje glumaca; u slobodnom zidarstvu:
dvorana ili mesto gde se dre skuptine i
sastanci, sama skuptina, udruenje slobodnih
zidara u jednoj pokrajini ili dravi; zasebna
elija za bolesnike u bolnici za umobolne; mor.
sobica, kabina; u menaerijama: kavez za
divlje ivotinje; u Engleskoj: stan za uvara
kapije nekog parka; mala kuica na selu;
kancelarija
trgovakog
preduzea,
poslovnica, biro.
loi (fr. logis, nlat. logicum) stan, kua,
obitavalite, prebivalite.
loiranje (fr. logement) stan, stanovanje; voj.
u opsadnom ratu: utvrivanje jedne take
koju su opsaivai osvojili; sama ta utvrena
taka; razmetanje vojnika po kuama.
loz (nem. Los) sreka.
lozinka (nem. Losung) l. ugovorena tajna re
kao znak raspoznavanja; 2. kratka izreka
kojom se izraava rukovodna ideja neke
organizacije.
loimijater (gr. loimos kuga, iatros lekar) lekar
koji lei kugu.
loimografija (gr. loimos, graphi'a) opis,
opisivanje kuge, nauka o kugi.
lojalan (fr. loi zakon, loyal zakonski, lat.
legalis) veran, iskren, odan; estit, astan,
poten; ispravan, pravian, propisan.
lojalist (fr. loyal) veran (ili: odan, iskren) ovek;
= rojalist, naroito onaj koji je u
severnoamerikom
ratu
ostao
veran
engleskom kralju.
lojalitet v. lojalnost.
lojalnost (fr. loyal) iskrenost, odanost, vernost,
podanika
vernost;
estitost;
a-snost,
potenje; ispravnost, pravilnost; zakonitost,
propisnost.
lojd (ept. Lloyds, Lloyd) naziv drutava za
razvrstavanje brodova radi pomorskog
osiguranje i pomorskog prevoza (naziv po
Edvardu Lojdu, pod kraj XVH veka, sopstveniku jedne kafane u Londonu, u kojoj su
se sastajali pomorci i trgovaki po-

lokanda

srednici, naroito radi osiguranja brodova i

prevoza, kao i radi primanja i davanja
obavetenja); ovo londonske drutvo docnije
se razvilo u osiguravajue, a od 1834. bavi se
i razvrstavanjem pomor-skih brodova, ima
svoj veliki obavetaj-ni biro za trgovake i
pomorske pitanje, izdaje svoj list itd. Po
ugledu na ovo, osnovana su udruenja sa
slinim ciljevima i u nekim drugim
dravvma Evrope.
lojtnant (nem. Leutnant, fr. lieutenant) v.
lajtnant.
lojtra v. lotra.
lojfer (nem. Laufer) v. laufer.
lokabilitet (nlet. locabilitas) skladnost sa
prilikama i prirodom jednog mesta.
lokajati (ind.) indijski filozofi materi-jalisti koji
priznaju samo ulno opaanje, odbacuju
otkrovenje i sve religijske obiaje smatraju
prevarom gramzivih svetenika.
lokal (lat. locale) prostor, prostorija, mesto;
prostorija udeena za neku svrhu (duan,
radionicu, itaonicu, gostionicu, kafanu); voz
ili stalno prevozio sredstvo (autobus,
parobrod) jednog grada i njegove blie
okoline.
lokalan (lat. localis) mesni, prostorni; koji je
udeen prema jednom mestu, koji odgovara
potrebama ili prilikama jednog mesta i
njegovog poloaja, koji pripada jednom
mestu, koji se nalazi ili upotrebljava u jednom
mestu, koji ima vanosti samo za jedno mesto;
lokalna vlast mesna vlast; lokalni list mesni
list, tj. onaj koji se bavi poglavito prilikama
mesta u kome izlazi; lokalni patriotizam
ljubav prema zaviaju, u uem smislu, i svemu
to je u njemu i to iz njega dolazi; lokalni
saobraaj unutranji saobraaj jednog grada
ili optine.
lokalizam (lat. localis) l. zalaganje za usko
shvaene interese svoga mesta ili kraja koji
su u suprotnosti sa interesima ire zajednice;
2. gram. jezika crta karakteri-stina za usko
podruje.
lokalizacija (nlat. localisatio) ogranienje na
izvesno mesto, na ui prostor, npr. bolesti,
poara, rata itd.; odreenje mesta gde se
neto zbiva.
lokalizirati (nlat. localisare, fr. localiser)
ograniiti (ili: ograniavati) na izvesno
mesto, npr. rat, bolest, poar itd.; lokalizovati.
lokalizovati (nlat. localisare, fr. localiser) v.
lokalizirati.
lokalija (lat. locus mesto) mesna prilika, mesni
interes.
lokalistiki (lat. localis) ponekad mesto
lokalan.
lokalitet (nlat. locabilitas) skladnost sa
prilikama i prirodom jednog mesta.
lokanda (ital. locare, locanda) soba za izdavanje; gostionica, krma, svratite (u

lokariJum

517

Italiji, Grkoj
i nekim varoima
Dalmacije).
lokarijum (lat. locarium) zakupna cena,
zakupnina, kirija.
lokatar (nlat. locatarius) zakupac stana, kirajdija.
lokativ (nlat. locativus se. causus) gram. sedmi
pade, znai mesto na kojem se neto nalazi
ili gde se neka radnja vri; upotrebljava se
samo s predlozima.
lokativni (nlat. locativus) gram. koji se odnosi na
lokativ, npr. zavretak.
lokator (lat. locus mesto) 1. elektronski ureaj
za otkrivanje objekata i utvri-vanje
njihovog poloaja, pravca i brzine kretanja
pomou radio- ili ultrazvunih talasa; 2.
iznajmilac, izdavalac pod zakup.
lokatorijum (locatorium) v. lokarijum.
lokatum (lat. locatum) ono to je dato u
zakup ili pod kiriju.
lok-aut (eng. lock-out) otputanje radnika iz
jednog ili vie preduzea koje vre
poslodavci u kapitalistikim zemljama da bi
primorali radnike na prihvatanje teih uslova
rada, ili da bi spreili, odnosno uguili trajk.
lokacija (lat. locatio) izdavanje ili uzimanje pod
zakup ili kiriju, iznajmljivanje, iz-najmljenje;
zakupnina, kirija; smetaj pojedinih objekata
na nekom podruju ili u nekom mestu.
lokia (nem. Locke) kovrica, uvojak, vitica
(kose).
leko (lat. loco) na mestu, u mestu; umesto,
namesto; loko sigili(lat. loco sigilli) umesto
peata (kao skraenica: L. S.); loko laudato ili
loko citate (lat. loco laudato, citato) na
navedenom ili na oznaenom mestu (kao
skraenica: 1. 1., 1. s.); trg. mesto gde se roba
prodaje.
lokomobil (lat. loco mobilis) v. lokomobila.
lokomobila (lat. loco mobilis s mesta
pokretljiv) prenosna (ili: pokretna) par- -na
maina.
lokomobilan (lat. loco mobilis s mesta
pokretljiv) sposoban za meanje mesta, s
mesta pokretljiv, prenosan, pomian.
lokomobilitet (nlat. locomobilitas) pokre-tljivost
s mesta, pominost.
lokomotiva (nlat. locomotiva) parna maina koja
sama sebe kree i slui za vuenje tereta
(vozova), parna kola.
lokomotivan (nlat. locomotivus) koji moe
izazvati menjanje mesta, koji pokree ili
pomie s mesta.
lokomotivitet (nlat. locomotivitas) pokretljivost, sposobnost kretanja.
lokomotor (nlat. locomotor) mainska kola, kola
za pogon.
lokomotoran (lat. locus mesto, motor) koji slui
za pokretanje s mesta, koji se tie pokretanje
s mesta.
lokomocija (nlat. locomotio) kretanje s jednog
mesta na drugo, pokretanje.

Lombrozov tip
loko roba trg. roba koja se nalazi na tritu.
lokot (ital. luchetto) katanac.
lokofiksitet (lat. loco fixus utvren za jedno
mesto)
nepokretnost,
nepominost,
neprenoljivost.
lokocesija (nlat. lococessio) pravljenje mesta, u
stupanje, u klanjanje s mesta.
lokris (eng. locchreas) platno iz Mrske.
loksartroza (gr. loxos kos, arthron lanak)
med. krivljenje lanaka.
loksodroma (gr. loxos kos, dromos put;
kretanje, tranje) kursna linija koja s utvrenim skretanjima (zbog prirodnih prepreka)
najpovoljnije spaja dva mesta (npr. brodovi
plove po loksodromi); loksodrom-ska linija;
v. i ortodroma.
loksodromska linija geogr. dvostruko kriva linija,
povuena povrinom jedne lopte ili jednog
eliptikog sferoida, koja se, presecajui pod
istim uglom sve meridi-jane, pribliava polu
u obliku spirale.
loksokosmos (gr. loxos kos, kosmos svet,
vasiona) sprava koja predstavlja kretanje
Zemlje oko Sunca i oko svoje osovine.
loksoftalmian (gr. loxos kos, omthalmos oko,
loxophthalmos) med. razrok.
lokum (tur. lokum, rahatlokum) vrsta kolaa od
tvrdog testa, ratluk.
lokum tenens (lat. locum tenens) onaj koji dri
mesto; zastupnik, upravnik, zapovednik, ef.
lokus (lat. locus) mesto; lokus delikti (lat. locus
delicti) prav. mesto gde je krivino delo
izvreno; lokus komunis (lat. locus
communis) opte mesto, mesto za svakog
razumljivo; lokus minoris rezistencije (lat.
locus minoris resistentiae) med. mesto
sposobne da da slabiji otpor, tj. mesto kroz
koje se neka bolest ponajlake moe uvui u
organizam.
lokucija (lat. loqui govoriti, locutio) govor,
izraz, nain izraavanja.
lombard (fr. lombard) trg. lombardni posao
davanje zajmove na zalogu pokretnosti;
zaloni zavod, zalona banka; zalog, zaloga.
Ovaj kreditni posao dobio je ime po
menjaima (sarafima) iz Lombardije u Italiji,
koji su, kao pristalice Gibeli-na, poetkom
H veka morali da bee u Francusku i prvi se
poeli baviti ovom vrstom posla i osnivati
ovakve zavode.
lombardi (fr. lombards) pl. priznanice na
zaloene stvari, zalonice.
lombardirati v. lombardovati.
lombardni posao trg. v. lombard.
lombardovati (fr. lombard) trg. dati u zalogu,
zaloiti.
Lombrozov tip tip oveka koji se rodio sa
sklonostima zloinu, roeni zloinac (naziv
po italijanskom nauniku, neuro-logu i
kriminalisti ezaru Lombrozo, 18361909,
koji se naroito bavio prou-avanjem
kriminalnih tipova).

lonbr

518

lonbr (fr. l'hombre) igra karata, poreklom iz

panije, obino izmeu tri igraa.
longaniman (lat. longus dug, animus duh,
dua) strpljiv.
longet (fr. longuette) duga i uzana platnena
traka za komprese i gipsane zavoje.
longimetrija (lat. longus dugaak, gr. te-tria
merenje) merenje duina.
longitudinalan (nlat. longitudinalis) duin-ski;
koji se odnosi na duinu, duni; uzduni;
longitudinalni talasi fiz. uz-duni talasi, tj.
talasi koji se prostiru u pravcu poremeaja
ravnotee delia elastine sredine (supr.
transverzalan).
longitudo (lat. longitudo) duina, geografske ili
astronomska duina.
long plej (eng. long play) naziv za gramofonske
ploe velikog formata.
Lonan (fr. Longchamp) mesto u Boa de
Bulonj (Bois de Boulogne), kod Pariza, gde je
ranije bilo trkalite; otuda: trkali-te, trkaka
staza.
loran (skr. od eng. Long Range Navigation
duga plovidba) aparat na brodovima i
avionima koji hvata radio-signale i pomou
njih odreuje svoj momentalni poloaj u
plovidbi ili u letu.
lorandit (po prezimenu Lorand) min. veoma
redak crvenkast mineral, naen u rudi-tu
arsenovih jedinjenja kod Alara nedaleko od
evelije; sastoji se iz taliju-ma, arsena i
sumpora.
lorbsr (nem. Lorbeer) bog. lovorovo lie kao
zain.
lord (eng. lord, staroengleski = uvar hleba:
loaf) gospodin; u uem smislu: lan engleskog
Gornjeg doma, per; poasna titula engleskog
visokog plemstva po rangu ispod vojvode
(markiza, grofa, vikonta i barona) ; zvanina
titula nekih visokih dravnih inovnika (lordadmiral, lord--kancelar i dr.) i biskupa
engleske narodne crkve.
lord-mer
(eng.
lord-mayor)
,,gospodin
predsednik", titula prvog predsednika optine
gradova Londona i Jorka.
lordoza (gr. lordosis) med. savijenost kime
napred, nagnutost, povijenost tela napred.
lordoma (gr. lordoma) med. v. lordoza.
lordotian (gr. lordos) iskrivljen napred, grbav.
lordip (eng. lordship) dostojanstvo lorda;
gospodstvo, gospodarstvo, vlast: ju r lordip
(engl. your lordship) u oslovljavanji-ma:
vae gospodstvo.
loreat (lat. laura lovor, fr. laureat lovorom
okien) v. laureat.
Lorelaj (nem. Lorelei) veoma strma stena na
desnoj obali Rajne, uvena po svom ehu,
nekada brodarima bila veoma opasna; po
mitologiji, boravite i ime jedne vodene vile,
koja je svojim pevanjem primamljiva-la
brodare, dok im se lae ne bi razbile o stenu
(predmet veeg broja pesnikih i muzikih
dela).

loci

lorencij(um) hem. radioaktivan elemenat,

atomska masa 257, redni broj 103, znak Lr;
dobijen vetaki 1961. godine.
loreta (fr. lorette) malo otmenija javna
enska u Pari zu, fi na fakalica (nazvana
po crkvi Notr Dam de Loret, u ijoj blizini
veinom stanuju).
lorika (lat. lorum, lorica) oklop, pancir, naroito
od koe; voj. grudobran na an-evima ili
tvravama.
loricirati (lat. loricare) staviti oklop, oklopiti;
hem. ae obloiti ilovaom da se ne bi na
vatri rasprsle.
lornjet (fr. lorgnette) naoarsko staklo za
jedno oko, vrsta naoara koje ne stoje na
nosu, nego vise o vratu i uvrene su na
jednoj, obino lepo ukraenoj drci, a
stavljaju se pred oi samo kad zatreba.
lornjon (fr. lorgnon) obino uveliava jue
staklo, naoarsko staklo samo za jedno oko,
monokl.
los (rus. losv) zool. vrsta velikog severnog jelena,
lopatastih rogova, Cervus alces.
losos (rus. LOSOSB) zool. vrsta ribe iz roda
pastrmki.
lost (eng. lost) u golfu (igri): izgubljena lopta.
lot (nem. Lot) sprava za merenje morske
dubine, zvuni dubinomer; eholot.
leto (ital. lotto) poznata drutvena igra koja se
sastoji u vuenju brojeva, tombola, lutrija.
lotos (gr. lotos) bog. zvezdan; ime razliitih
biljaka sa hranljivim i osveavajuim
plodovima, naroito biljka koju su stari
Egipani i Indijci smatrali svetom, a njen
cvet simbolom zemlje; ime veeg broja
morskih i vodenih rua.
lotra (nem. Leiter) jedna od dve bone ograde na
teretnim (seljakim) kolima u obliku lestvica;
lojtra.
lotura (lat. lotura) sredstvo za ispiranje; v. loci
ja.
lohije (gr. locheia raanje, poraanje) pl. med.
sluzasta, iz poetka malo sukrviasta tenost
koja izlazi iz materice porodilje i traje 36
nedelja (to je, u stvari, ienje porodilja posle
poroaja, a dolazi od ponovnog stvaranja
sluzokoe u materici, koja se usled poroaja
bila istro-ila i propala).
lohioragija (gr. locheia, regnymi prskam,
pucam) med. krvavljenje materice posle
poroaja.
lohodohijum (gr. lochos poraanje, docheion
primalite,
mesto
za
primanje)
med.
porodilite, zavod (ili: bolnica) za porodilje.
loc (nem. Lotse) v. loce.
loce (nem. Lotse) brodar koji, kao dobar
poznavalac vodenih puteva, sprovodi lae
kroz opasna mesta; loc.
loci (lat. loci, locus) pl. mesta; ad loka (lat. ad
loca) na svoja mesta sedite; loci memo-

locija

519

rijales (lat. loci memoriales) mesta koja

treba uiti napamet.
locija (lat. lotio) pranje, ispiranje, kupanje,
ienje; v. lotura.
locijum (lat. lotium) med. mokraa, urin.
locirati (lat. locare) metnuti na jedno mesto,
smestiti, namestiti; dati na zajam, pozajmiti,
npr. novac; izdati, pod najam, dati pod zakup;
prav. odrediti poverioce steajne mase.
lubarda v. lumbarda.
lubin (port.) zool. vrsta morske ribe, smudut.
lubitum (lat. lubitum) v. libitum.
lubrikancia (lat. lubricantia) pl. sredstva koja
izazivaju pohotljivost; predmeti, slike, spisi
i sl. koji izazivaju pohotu.
lubrikator (lat. lubricator) mazalica, sprava za
automatske podmazivanje maina.
lubrikacija (nlat. lubricatio) izazivanje pohotl>ivosti.
lubrifikater (fr. lubrificateur) v. lubrikator.
lubrifikacija (fr. lubrification) v. lubrikacija.
lubricitet (fr. lubricite) pohota, pohotljivost,
sklonost bludu.
Luvr (fr. Louvre) stara kraljevska palata u
Parizu, na desnoj obali Sene, od 1793. glavni
francuski muzej sa veoma raznovrsnim i
bogatim umetnikim zbirkama.
ludizam pokret engleskih radnika u poetku
XIX veka kojem je bio cilj unitavanje fabrika
i maina, koje su smatrali uzro-kom bede
radnih masa (naziv, bez potvrde, po radniku
Ludu, Ned Ludd, koji je prvi unitio jedan
tkaki razboj). Radi suzbi-janja ludizma u
Engleskoj bio je donet vrlo strog zakon.
ludisti pl. v. luditi.
luditi pl. engleski radnici koji su radili na
suzbijanju besposlice time to su se
sistematski borili protiv uvoenja ma-inskog
rada, kao najveeg neprijatelja svoga opstanka
(ludizam); nezvani po Ladu ili Ludu (Ludd),
koji je prvi razbio jednu mainu; laditi.
Ludolfov broj kat. broj koji oznaava odnos
prenika kruga prema njihovom obimu,
belei se obino sa ni (pi) i iznosi 3,141592
. . .) nazvan po matematiaru Lu-dolfu
Kelenu (Ceulen, Keulen, 1540 1610); p je
transcendentan broj.
lues (lat. lues) pomor, zaraza; lues venerea (lat.
lues venerea) ned. v. sifilis.
luetian (lat. lues) med. koji boluje od luesa,
sifilisa, sifili(s)tian.
luetiar (lat. lues) med. onaj koji boluje od
sifilisa, sifilitiar.
Luzijadi (port. Os Lusiadas) pl. potomci
Luzusa, praoca Portugalaca; naslov slavnog
Kamoensovog (15241580) epa, u kome
velia dela svojih zemljaka koji su, pod
vostvom Vaska da Game, uestvovali u
pohodu na Indiju.

lumbago

luzingando (ital. lusingando) muz. umiljava-jui

se, sa umiljavanjem, umiljato.
luzingevolmente (ital. lusinghevolmente) muz. v.
luzingando.
Luzitanija (lat. Lusitania) l. rimska pokrajina u
paniji, otprilike dananja Por-tugalija; 2.
veliki engleski parobrod koji su Nemci, u
poetku prvog svetskog rata (7. maja 1915),
potopili kod june obale Irske, kojom
prilikom se udavilo 1134 lica.
luzitanski (lat. Lusitania) portugalski.
luzus (lat. ludere, lusus) igranje, igra.
luizit bojni otrov, teka uljasta tenost, sa
mirisom koji podsea na miris cvea zdravac
(geranijum); plikavac je, po tok-sikim
osobinama slian iperitu; posto-janost na
zemljipggu je 36 puta manja nego iperita.
luj-dor (fr. louis d'or) Luj od zlata", fr. zlatan
novac, nazvan po Lu ju H, od 20 zl. franaka;
up. napoleon.
lukijerna (lat. lucerna) svetiljka.
luknja (nem. Luke) rupa, otvor.
lukrativan (lat. lucrativus, lucrum dobit, korist)
koji donosi zaradu, unosan, koristan,
probitaan.
luke (lat. lux, lucis svetlost, svetlo) fiz. jedinica
za merenje jaine osvetljenja: jedan luke ima
povrina koja je jedinicom svetlosne jaine
(jaine svetlosti) na odstojanju od jednog
metra osvetljena upravio.
luksacija (nlat. luxatio) med. uganue, ia-enje
(kosti).
luksometar (lat. lux svetlost, gr. metron mera)
aparat za merenje jaine svetlosti (pri
filmskom snimanju, fotografisanju i sl.).
luksuz (lat. luxus) rasko, raskonost, sjaj,
obilje; ljubav prema sjaju i raskou; ono bez
ega se moe biti, tj. to nije neophodno za
ivot.
luksuzan (lat. luxus rasko) raskoan, sjajan,
rasipan; luksuzni artikal trg. raskoan
predmet, predmet koji je, po carin-skoj tarifi,
ocenjen kao raskoan i, prema tome,
ocarinjen po vioj stopi.
luksuzirati se (lat. luxus) iveti u raskou, terati
rasko.
lukubracija (lat. lux svetlost, lucubratio)
sedenje i rad nou, nono prouavanje,
noni rad, vrlo savestan rad.
Lukul (lat. Lucullus) uveni rimski vojskovoa
(11457 pre n. e.), naroito se istakao u ratu
protiv Mitridata, poznat po bogatstvu i veoma
raskonom ivotu (lukulske gozbe).
lukulski raskoan, bogat i obiman (po ugledu na
raskoni nain ivota rimskoga vojskovoe
Lukula).
lumbago (lat. lumbus krsta, lumbago) med.
protisli, krstobolja, used, uinuta lea,
reumatino-ivani bolovi u krstima, bol u
krstima.

lumbalan

520

lumbalan (nlat. lumbalis) znat. koji se odnosi na

krsta, koji pripada krstima; lumbalna
anestezija med. postizavanje neosetljivosti za
bolove, npr. kod operacije, na taj nain to se
u kanal kimene modine, izmeu
prljenova, ubrizga 5% rastvor tropako-kaina
ili novokaina, usled ega postanu nesetljiva
oba donja uda i trup nie pupka; lumbalna
punkcija vaenje tenosti iz kanala kimene
modine, u slabin-skom delu, u terapeutikom
ili dijagno-stikom cilju.
lumbaran (lat. lumbus krsta; but, kuk, deo tela
oko bubrega) znat. v. lumbalan.
lumbarda (ital. lombarda) l. starinski top; 2.
velika uplja gvozdena kugla, napunjena
olovom i barutom, koja se izbacuje iz topa.
lumen (lat. lux, lumen) svetlost, sjaj; fig. sjajna,
glava, veliki duh; lumen naturale (lat. lumen
naturale) fkl. prirodna svetlost, tj. prirodna,
prvobitna, oveku uroena mo saznavanja;
fkz. jedinica svetlosne struje: svetlosna struja
koju alje u svima pravcima takast svetlosni
izvor koji svetli jedinicom svetlosne jaine u
prostorni ugao jedan.
lumija (ital. lumia, lomia) bog. vrsta sitnih, lakih
i slatkih limunova, slinih na-randi.
lumikon (lat. lumen, luminis svetlost)
fotografski aparat koji moe da snima i u
gotovo potpunom mraku; primenjuje se
naroito u medicinskoj radioskopiji i u
astronomiji.
luminal farm. beo kristalni praak gorka ukusa;
slui za umirenje ivaca i za uspavljivanje;
up. veronal.
luminarizam (lat. lumen svetlost) um. pravac u
slikarstvu koji poglavito obraa panju na
dejstvo i prelivne svetlosti.
luminescencija
(nlat.
luminescentia)
fiz.
svetljenje tela na drugi nain a ne usled
usijanosti,
proizvoenje
tzv.
hladne
svetlosti" (zajedniko ime za fluorescenpijuk fosforescenciju).
luminizam v. luminarizam.

luminiferan (lat. lumen, fero) koji prenosi

svetlost, svetlonosan.
luminozan (lat. luminosus) svetao, sjajan,
blistav, jasan.
lumpen-proletarijat (nem. Lump odrpanac,
golja, lat. proletarius graanin najnieg reda)
1. u starom Rimu propalo, osiroma-eno
seljatvo, pretvoreno u armiju skitnica,
prosjaka, koji su se slegli u Rim, iveli od
milostinje velikaa. Nisu radili, jer je rad
bio samo stvar robova, neto to se
preziralo, ve su iveli na raun robova; 2. u
kapitalizmu najdonji, uboki sloj nezaposlene
radnike klase. Sem skitnica, prostitutki i sl.
obuhvata tri kategorije: a) sposobne za rad,
b) siroad i paupersku decu, v) propale gole
siromahe, za rad nesposobne, inva-lide, rtve
industrije, bolesnike, udovi-

lupavar

ce. Predstavlja . . . invalidski dom aktivne

radnike armije i mrtvi balast industrijske
rezervne armije" (Marks). U klasnoj borbi
proletarijata esto je orue buroaske
reakcije.
lumperaj (nem. Lump) pijanka, pijanenje,
terevenke.
lumpovati (nem. Lump) pijaniti, tereven-iti.
luna (lat. luna) l. Mesec (nebesko telo); 2.
(Luna) starorimska boginja Meseca; 3. ime
nekoliko sovjetskih automatskih vasionskih
stanica.
lunambulizam (nlat. lunambulismus) mesearstvo, padanje u stanje slino snu pod
uticajem Meseeve svetlosti, tumaranje
zatvorenih oiju po meseini; lunatizam.
lunambulist(a) (lat. luna mesec, ambulare
hodati, etati) mesear, somnambulist,
epileptiar.
lunaran (lat. lunaris) koji se tie Meseca,
Meseev; u obliku Meseca, meseast; lunarski.
lunarijum (nlat. lunarium) aparat za predoavanje kretanja Meseca oko Zemlje
(obino spojen sa telurijumom).
lunar orbiter (naziv za neke amerike vetake
satelite oko Meseca.
lunarski (lat. lunaris) v. lunaran.
lunatizam (nlat. lunatismus) mesearstvo; v.
lunambulizam.
lunatik (lat. lunaticus) v. lunambulist; lunatikus morbus (lat. lunaticus morbus)we^
mesearstvo, padavica, epilepsija.
lunatian (lat. lunaticus) med. koji pati od
mesearstva, epileptiar.
lunaut (lat. luna Mesec, gr. nautes brodar)
leta na Mesec.
lunacija (nlat. lunatio) mena Meseca.
luneta v. lineta.
Lunik v. Lunjik.
lunisiolaran (lat. luna Mesec, sol Sunce) koji
se tie kretanja Sunca i Meseca.
luniforman (lat. luna, forma oblik) koji ima
oblik mladog Meseca, meseast.
lunta (nem. Lunte fitilj) 1. upalja, fitilj za
paljenje eksploziva; 2. staro vatreno oruje
koje se palilo na fitilj (puka ili top).
lunula (lat. lunula) mali mesec; enski ukras,
bro (u obliku polumeseca); bela polukruna
mrlja pri dnu nokata.
Lunjik (rus. lunik prema lat. luna Mesec) ime
nekoliko sovjetskih vetakih sate-lita;
Lunik.
luogo (ital. luogo, lat. locus mesto) kuz. na
pravom mestu.
lupa (fr. loupe) ont. instrumenat jako
ispupeno sabirno soivo kratke ine daljine
pomou koga se sitni bliski predmeti mogu
videti pod mnogo veim vidnim uglom no
golim okom, tako da izgledaju jako uveani.
lupanar (lat. lupanar) javna kua, bordel,
kupleraj.

lupin

521

lupin (lat. lupinus) bog. vujaka, obrnika

(ukrasna biljka).
luping (eng. looping) avaj. jedna od najsmelijih i
najteih
vazdunih
akrobacija:
obr-taj
avionom u vertikalno] ravni za 360.
lupinoza (lat. lupinus obrnika) bolest ovaca koja
se pojavljuje, kad se ovce hrane obr-nikom,
od otrova koji sadri u sebi obrnika (lupin),
tzv. lupinotoksina.
lupinotoksin (lat. lupinus obrnika, vujaka, gr.
toxikon otrov) otrov kojeg ima u obrnici
(vujaci); v. lupinoza.
lupilin (lat. lupulinum) hmeljno brano, lezde
na iaricama enskog hmelja koje daju
pivu aromatian ukus; upotrebljava se u
medicini i kao sredstvo koje tera na
mokrenje.
lupus (lat. 1iriv)zool. vuk, kurjak; med. iva rana,
lokalna tuberkuloze koe, naroito na nosu
ili kome drugom delu tela; lupus in fabula
(lat. lupus in fabula) posl. citat iz Terencija:
mi o vuku, a vuk na vrata (kad iznenada
naie neko o kome se ba u taj mah
govorilo).
luskozitet (lat. luscus kiljav, orav, nlat.
luscositas) med. kratkovidost.
luster (lat. lustrum) svenjak sa vie sijalica,
obino raskono izraen.
lustracija (lat. lustratio) sveano ienje od
grehova,
ienje
rtvom,
posveta;
razgledanje, razmatranje.
lustrum (lat. lustrum) vreme od pet godina kod
Rimljana posle koga je cenzor prireivao
sveanu rtvu oienja od grehova i
pokajanja za ceo narod; otuda: period od pet
godina, petolee.
luscitet (lat. luscus kiljav, nlat. luscitas) med.
kiljavost.
lutein (lat. luteus ut, ukast) uta boja u liu
biljaka i u umancetu.
luteran pristalica uenja Martina Lugara
(14831546), osniva nemake reformistike crkve; fig. otpadnik od prave vere,
izdajnik.
luteranizam pokret i uenje velikog reformatora i osnivaa nemake narodne crkve
Martina Lutera.
luteranstvo v. luteranizam.
lutecij(um) (po latinskom nazivu Pariza

Lucifer

Lutecia) hen. element, lantanid, retka zemlja,

hem. znak Lu, atomska masa 174,97, red. broj
71.
lutirati (lat. lutare) gusto premazati lepkom,
kitovati, zakitovati.
lutrija (fr. lot, letterie) igranje srekama;
klasna lutrija lutrija sa vie, obino pet,
vuenja, sa tano utvrenim planom vuenja
sreaka, koje se najee dele na etvrtine,
polovine i cele; lutrijski zajam dravni zajam
koji zajmodavcu daje izgled na izvlaenje
kakvog veeg zgodit-ka, ali zato nosi manji
interes.
luf (eng. loof) mor. strana izloena vetru.
luft (nem. Luft) vazduh.
luftbad (nem. Luftbad) med. vazduno
kupanje, leenje pomou svetlosti i vazduha;
up. fototerapija.
luftbalon (nem. Luft vazduh, fr. ballon
vazduni balon, aerostat.
luftirati (nem. Luft, liiften) vetriti, prove-travati.
luft-linija (nem. Luft, lat. Ipea) vazduna linija,
tj. najkrae rastojanje izmeu dva mesta na
Zemljinoj povrini.
luc sp. jedan od najteih skokova u umetnikom
klizanju (nazvan po austrijskom kli-zau
Alfredu Lutzu).
lucerka (fr. luzerne) vot. v. lucerna.
lucerna (fr. luzerne) bog. vrsta veoma izda-ne
deteline, plava detelina.
lucidan (lat. lux svetlost, lucidus) jasan, svetao
blistav (npr. duh); svestan; lucida intervala v.
interval.
luciditet (nlat. luciditas) vedrina, bistrina, duha;
jasnost, svesnost.
lucidnost (nlat. luciditas) v. luciditet.
lucimetar (lat. lux, lui svetlost, gr. te-tron
merilo, mera) 1. instrumenat za me-renje
jaine svetlosti, fotometar; 2. instrumenat za
merenje isparavnog dejstva sunane svetlosti.
Lucifer (lat. Lucifer=lux, ferre onaj koji nosi
svetlost, svetlonosac) 1. astr. ime planete
Venere kada se javlja pre izlaska Sunca,
zornjaa, zvezda Danica; 2. vladar tame,
poglavica
avola,
sotona,
avo,
po
alegorinom prikazivanju proroka Isaije
(14,12) i Luke (10,18).

Lj
Lj, lj etrnaeste slovo irilske azbuke, a
sedamnaesto nae latinice. ljaneros (tl.
llaneros) pl. pastiri i odgajivai stoke koji ive na stenama panije
i June Amerike; v. ljana. ljano (tl. Papo)
velika, ravna i nepoumljena stepa u paniji i Junoj Americi
koja, u doba kia, obraste bujnom travom i

bujnim zelenilom; omiljeno prebivalite

pastira i odgajivaa stoke; pl. ljanosi.
ljarmavi (alb.) pl. Albanci dvoverci koji se
prikazuju kao muslimani, a u stvari su, kod
kue, potajno katolici.
ljulj (lat. lolium) vot. vrsta trave, utrinac, vrat;
zeljasta jednogodinja biljka, raste u
usevima i po livadama.

M
M, m petnaeste slovo nae irilice, osamnaeste
nae latinice; kao skraenica: M = rimski
broj 1000; mr = magister; u eng. i fr. pa
mister, mesje; na receptima: m = manipulus,
misce, misecatur; m = metar; na = kvadrati
metar; m* = kubni metar; M = marka
(nemaki novac); mm = milimetar; mf. =
mezoforte; muz. meno, mano, meco; gram. t.
= maskulinum; hen. Mg = magnezijum; Md
= mendeljevkjum; Mp = mangan; Mo =
molibden.
mavi v. mafi.
mag (gr. magos, lat. magus) staropersijski
oboavalac
vatre,
naroito
njegovi
svetenici, koji su bili zvezdoznanci i tumai
snova; istonjaki mudrac koji prevaru i
praznovericu iskoriuje u vradbine i
arolije; rec, vra, arobnjak.
magaza (tur. magaza) prostorija u kojoj se dri
ito, so ili druga roba, podrum; v. magacin.
magazin (arap. mahhazin) l. duan, radnja,
trgovina robom naveliko; 2. struni ili
ilustrovani asopis, zbornik; v. i magacin.
magazinaa (fr. magasinage) trg. vreme leanja
robe u magacinu; magacinska tak-sa,
learina; smetanje robe u magacin, u
stovarite, u skladite.
magaziner (fr. magasinier) v. magacioner.
magacin (arap. mahhazin, fr. magazin, ital.
magazzino) stovarite, skladite, spre-mite
za robu; itnice, ambar; voj. slaga-lite
ubojnog materijala; leite za metke u
puci; v. i magazin.
magacinirati smestiti (ili: smetati) u magacin
(ili: u skladite, u stovarite).
magacinska puka poj. puka sa magacinom
ispod cevi u koji staje vie metaka,
brzometka.
magacioner (ital. magazziniere) upravnik,
nadzornik, rukovalac magacina (stovarite,
skladita).
maga (maggi) poznati hranljivi zain za supe
i orbe, sastavljen uglavnom od bilj-nih
sastojaka (nazvan po pronalazau Ju-liju
Magiju, 18461912).
magija (gr. mageia) arolija, vradbina,
vetina potinjavanja svojoj volji tajan-

stvenih sila prirode, duhova i demona.

Verovanje u magiju je kaldejskog porekla,
odakle se, preko Persije i Egipta, raspro-strlo
ak na Zapad; bela magija ona koja priziva u
pomo nebeske sile, tj. dobre duhove; crna
magija ona koja priziva u pomo zemaljske
sile, tj. zle duhove.
magister (lat. magister) v. magister.
magister (lat. magister) uitelj, nastavnik; uitelj
slobodnih (humanistikih) umetnosti; zvanje
koje se posle poloenog pro-pisanog ispita
dodeljuje svrenim studentima treeg stupnja
(postdiplomskih studija); magister farmacije
diplomira-ni apotekar (skr. Mg ph.);
magistar.
magistsrijum (lat. magisterium) upravitelj-stvo,
nadzornitvo,
upraviteljska
sluba,
nadzornika sluba; upravljanje, nadzor;
dostojanstvo magistra.
magistrale (lat. magistralis uiteljski; glavni)
svaka glavna linija (ili: pruga) u odnosu na
sve drugostepene i sporedne linije koje iz
nje izlaze (npr. glavni drum, glavna
eleznika pruga, glavna vodovodna cev,
glavni elektrini vod i
DR-)magistralan (lat. magistralis) kolski, uiteljski;
majstorski; vetaki, vet; glavni, poglavit,
koji sainjava osnovu neega; med. izraen po
propisu lekarevom; magistralna formula (lat.
formula magistralis) recept koji je propisao
lekar.
magistrale (nlat. magistrale) voj. spoljanji
greben linije utvrenja.
magistrand (nlat. magistrandus) onaj koji se
sprema da postane magistar.
magistrat (lat. magistra tu) sudski (ili:
policijski, samoupravni) slubenik; optinski
sud, optinske vee, optina.
magistratura (nlat. magistratura) upravio
nadletvo, upravna vlast, poglavarstvo;
poglavarsko dostojanstvo; ispit za zvanje
magistra.
magistrirati (lat. magister, magistrare) dobiti
zvanje magistra na velikoj koli, postati
magister.
magian (gr. mageia, magos) aroban,
arobnjaki; magini kvadrat kvadrat
podeljen na kvadratie u koje treba upisati
brojeve tako da zbirovi svih brojeva u

magiar

524

bilo kojoj vrsti, stupcu ili dijagonali budu

jednaki; magina oko specijalna radio-cev u
radio-prijemniku koja slui za podeavanje
prijemnika na tanu du-inu eljene radiostanice.
magiar (gr. mageia) arobnjak, vra.
magia (gr. magma testo) med. gnjecava masa,
mast; reojr. gradivo eruptivnih stena koje se
nalaze u unutranjosti Zemlje u usijanom,
tenom, kaastom ili kao testo gustom stanju.
magmazona (gr. magma, zone pojas) kol. zana
rastopljeno mase koja se, po miljenju
nekih teologa, nalazi ispod vrste Zemljine
kore.
magmasfera (gr. magma, sphaira lopta) teol. v.
magmazona.
magmatizam (gr. magma) naziv za sve pokrete
rastopljene uarene mase u unutranjosti
Zemlje.
Magia karta (lat. Magna charta, eng. The
Great Charter Velika povelja) osnovni
dravni zakon Engleske koji je, 15. juna
1215, odriui se nekih svojih prava, morao
dati plemstvu i svetenstvu kralj John
Lackland (Jovan Bez Zemlje), kojim su bili
regulisani feudalni odnosi, svetenstvo
izuzeto od nadlenost svetov-nih sudova itd.
magia kum laude (lat. magna cum laude) sa
velikom pohvalom, veoma pohvalio (u
ocenjivanju uspeha na ispitima).
magnalijum (gr. Magnesia) hem. slitina
(legura) magnezijuma i aluminijuma (90 i
vipge procenata), veoma laka, veoma
vrsta i kao srebro bela; slui za pravljenje
osetljivih analitikih vaga.
magnet (ital., p. magnate, nlat. magnas, lat.
magnus velik) 1. velikodostojnik, velika,
velmoa; naroito: visoki dravni slubenik
ili plemi od davnina (naroito u Ugarskoj i
Poljskoj); 2. krupan sopstvenik zemlje,
vlastelin; 3. krupan kapitalista, npr.
finansijski magnat.
magnezija (gr. Magnesia, nem. iz gr. Magnezija, grad u Maloj Aziji) hem. oksid
magnezijuma (MgO); beli alkalni prah koji se
dobiva
od
karbonata
magnezijuma;
upotrebljava se kao blago sredstvo protiv
zatvora i kiseline.
magnezij(um) (gr. Magnesia Magnezija, grad
u Maloj Aziji) hem. elemenat, atomska masa
24,312, redni broj 12, znak Mg, beo, sjajan i
vrlo lak metal; jako zagrejan zapali se i
sagori jakom belom svetlou (magnezijumova svetlost slui za fotografske snimanja
u mraku, davanje signala i dr.); magnijum,
talcijum.
magnezit (gr. Magnesia Magnezija, grad u
Maloj Aziji) min. bezbojan ili ukast mineral,
magnezijumov karbonat; upotrebljava se za
pravljenje gorke soli i magne-zije.

magnetoindukciJa

magnet (gr. magnetis Hthos, Magnes lithos)

ili prirodni magnet, mineral koji ima svojstvo
da privlai i dri gvozdena tela (nazvan po
gradu Magneziji, gde su ga stari Grci prvi put
nali); vetaki magnet, onaj koji se dobije
kada se komad elika prevlai u jednom
smeru prirodnim magnetom.
magnetizam (gr. Magnes Hthos) svojstvo
izvesnih tela, gvozdene rude, da privlae i
dre druga tela u kojima ima gvoa;
prirodna sila ije se dejstvo ispoljava u takvim
pojavama privlaenja (i odbijanja); nauka o
magnetnim pojavama; ivotinjski magnetizam
magnetna sila za koju se pretpostavlja da
postoji u ivotinjskom, naroito u ovejem
organizmu, pomou koje neki ovek moe da
vri znatan uticaj na volju i na telesno stanje
nekoga drugog oveka; up. somnambulija.
magnetizer (fr. magnetiseur) stariji naziv za
hipnotizera.
magnetizirati (nlat. magnetizare) l. preneti
magnetna svojstva sa magneta na gvoe
koje nije magnet; 2. po metodu dr Mesmera
trljanjem ili pravilnim kretanjem ruke i
dodirivanjem (manipulacijom) probuditi u
ovejem telu skrivene sile i na taj nain
leiti bolesti; 3. dovesti nekoga u stanje
magnetinog sna; 4. imati neodoljiv uticaj na
koga, neodoljivo privui ili privlaiti koga.
magnetizmomanija (gr. Magnes magnet, ta-a
pomama, ludilo) med. bolest govorenje u snu.
magnetizovati
(nlat.
magnetizare)
v.
magnetizirati.
magnetisati (nlat. magnetizare) magnetizirati.
magnetit (gr. Magnes i nastavak -ites)
gvozdena ruda (Fe3O4) na kojoj je prvo
primeeno magnetno svojstvo privlaenja.
magnetian (gr. nlat. magneticus) koji ima
privlanu silu magneta; fig. neodoljivo
privlaan, neodoljiv; up. magnetski.
magnetni (gr. Magnes) v. magnetski.
magneto- (gr. Magnes) predmetak u sloenicama sa znaenjem: magnet, magnetski,
magnetni.
magnetograf (gr. Magnes, grapho piem)
magnetometar koji automatski belei veliinu
zemnomagnetskih kolebanja (ako belei
deklinaciju = deklnnograf, ako belei
inklinaciju = inklinograf.
magnetodetektor (gr. magnetis, lat. detegere)
vazduhoplovni ureaj na bazi magnetizma za
traenje i odreivanje poloaja pod-mornica
protivnika.
magnetoelektricitet (gr. Magnes, elektron) fiz.
elektrina struja koja je izazvana pomou
magneta.
magnetoindukciJa (gr. Magnes, lat. inductio) fiz.
izazivanje
elektrine
struje
pomou
relativnog kretanja elektrinog provod-nika i
magneta.

magnetologija

525

magnetologija (gr. Magnes, logia) nauka o

magnetu i magnetizmu.
magnetometar (gr. Magnes, metron merilo,
mera) instrumenat za tano odreivanje
magnetske deklinacije i za merenje jaine
Zemljinog magnetizma; naprava kojom se
sigurno i brzo ispituje sadrina Zemljine kore
u svrhu otkrivanja nalazita bogatih rudom i
naftom.
magneton (gr. Magnes) elementarna jedinica
magnetskog momenta; magnetski moment
izazvan rotacijom elektrona i protona.
magnetopat (gr. Magnes, pathos bol) v. magnetizer.
magnetoskop (gr. Magnes, skopo gledam) fiz.
ureaj za registrovanje i reprodukciju TV
programa na magnetskoj traci.
magnetostrikcija (gr. magnetis, lat. strictu-ga
stezanje) osobina izvesnih metalnih legura da
se stavljene u promenljivo mag-netsko polje
izduuju i skrauju u istom ritmu kao i
promene magnetnog polja.
magnetoterapija (gr. Magnes, therapeia
leim) med. leenje ivanih oboljenja putem
ivotinjskog magnetizma, osnovano na dejstvu
sugestije.
magnetofon (gr. Magnes, phone glas) aparat
koji belei govor na traci prevuenoj
gvozdenim prahom, tako da se zvuk na nju
prenosi elektromagnetskim putem, i zatim
moe da se reprodukuje.
magnetohemija (gr. Magnes, chemeia) nauka
koja prouava vezu magnetskih i dijamagnetskih svojstava hemijskih elemenata sa
njihovim hemijskim svojstvima.
magnetohidrodinamika (gr. Magnes, hydor
voda dynamis) fiz. moderna grana fizike, koja
prouava svojstva jonizovanih gasova
(plazme).
magnetron (gr. Magnes elektron) elektron-ska
lampa u kojoj na elektrone koji protiu
dejstvuje spoljanje magnetsko polje; slui za
proizvodnju vrlo kratkih radio--talasa.
magnetski (gr. magnetikos) koji ima pri-vlanu
silu magneta; magnetska igla igla koja
zauzima pravac sever-jug, igla koja zauzima
pravac magnetnog podnevka (ili: meridijana);
magnetska indukckja v. mag-netoindukcija;
magnetsko leenje primena ivotinjskog
magnetizma u leenju bolesnika; magnetsko
polje okolina magneta do daljine na kojoj se
jo opaa njegova sila, njegovo dejstvo;
magnetni.
magnijum (nlat. magnium) hem. v. magnezijum.
magnilokvencija (lat. magnus velik, loqui
govoriti)
hvalisanje,
hvalisavost,
razmetljivost.
magnifikan (lat. magnificus) velianstven,
velelepan, divan; divotan, sjajan, uzvien,
raskoan.
magnifikacija (lat. magnificatio) velianje,
slavljenje, uzdizanje hvalama.
magnifikus (lat. magnificus) velianstven,
sjajan; plemenit, uzvien; titula rektora

maija

univerziteta (na nekim univerzitetima

Zapada, rektor magnifikus").
magnificencija (lat. magnificentia) vele-lepnost,
velianstvenost, divotnost, ra-skonost.
magnovenje (stslov.) tren, trenutak, trenut.
magnolije (Magnolia) bog. ukrasno drvee i
bunje iz fam. Magnoliaceae, duguljastog
lia, belih ili crvenih cvetova slinih lali;
raste u Sredozemlju i toplim krajevima (naziv
po Pjeru Magnolu, francuskom botaniaru).
magnus (lat. magnus) velik, naroito kao
sastavni deo imena vladara.
magot (hebr.) zool. vrsta majmuna bez repa;
ivi u severnoj Africi i oko Gibralta-ra; lako
se pripitomljava.
Magreb (arap. aG maghrib zapad) zajedniki
naziv za arapske zemlje u zapadnom delu
severne Afrike (Maroko, Alir i Tunis).
madam (fr. madame) gospoa, gospa, milostiva
gospoa, milostiva, izraz kojim se oslovljava
udata ena, u Francuskoj i Engleskoj takoe
i ugledne starije devojke.
madarozis (gr. madarosis) med. elavljenje,
elavost; naroito: opadanje trepavica;
madezis.
madezis (gr. madesis) med. v. madarozis.
madeira (port. Madeira) v. madera.
madera (p. madera) vrsta odlinog vina sa
ostrva Madere.
madefakcija (nlat. madefactio) vlaenje,
kvaenje, kropljenje..
madlen (fr. madeleine) fig. pokajnica (po
biblijskoj Magdaleni Pokajnici).
madlonete (fr. madelonnettes) pl. 1. pokajni-ce,
bive razvratno sene koje u manastirima
okajavaju svoje grehe, nazvane po
novozavetnoj Magdaleni (= Madleni)
Pokajnici; 2. manastiri ili zavodi u kojima one
ive.
madmoazel (fr. mademoiselle) gospoica.
Madona (ital. Madonna) moja gospoa;
slikarske
ili
plastino
prikazivanje
bogorodice koja dri u naruju malog Isusa,
esto okruena i svetiteljima.
madrac v. matrac.
madrigal (gr. mandra tor, fr. madrigal, ital.
madrigale) poet. prvobitno: pesma koju su
pevali pastiri, pastirska pesmica; od Petrarke:
kratka idilina pesma; docnije: idilina aljiva
pesmica; muz. vrsta umetniko horske pesme,
naroito negovana u XVI i HUP veku.
maarizacija pomaarivanje, pretvaranje u
Maare nemaarskog stanovnitva, naroito
slovenskog.
Maarorsag (ma. Magyarorszag) maarski
naziv bive Kraljevine Ugarske.
Maenta (ital. Magenta) l. grad u severnoj Italiji
gde su, 4. juna 1859. Francuzi i Pijemontezi
pobedili austrijsku vojsku; 2.maenta vrsta
crvene anilinske boje.
maije (gr. mageia) v. magija.

maijski

526

maijski (gr. magos, lat. magus) vraarski,

vradbinski, arobnjaki; aroban.
maioniar (gr. magos, lat. magus) vra,
arobnjak, vetak u izvoenju tobonjih
natprirodnih pojava, koje su, u stvari, vete
prevare i obmane.
maestozo (ital. maestoso) muz. velianstveno,
sveano.
maestral (ital. maestrale) severozapadni vetar
koji duva na Jadranskom i Sredoze-mnom
moru.
maestro (ital. maestro, lat. magister) majstor,
uitelj, umetnik, vetak; naroito: veliki
majstor u stvaranju muzikih dela, uitelj
muzike; veliki vetak u ahu; gospodin,
gospodar, pretpostavljeni.
maong (kin. mah-jong) kineska igra, slina
dominama, sa 144 kamena, u kojoj sude-luju
etiri igraa.
mazdaizam (stpers.) vera starih Persija-naca.
mazohizam izopaena spolna strast koja se
sastoji u tome to neki mukarac ili neka
ena osea povean spolni nadraaj i
uivanje ako joj osoba suprotnog spola zadaje
telesne bolove, npr. ako je tue, tipa, ujeda i
sl.; ova izopaenost nazva-na je po nem.
piscu Leopoldu Saher--Mazohu (1836
1895), koji ju je u svojim pikantnim
romanima i novelama prikazivao; up.
sadizam.
mazurka (rus., polj. mazurek) poljski narodni
ples u 3/4 takta, veoma iva igra (nazvana
po oblasti Mazuriji).
mazut (rus.) ostatak od destilacije petroleja,
teno gorivo.
maina (ital. ammainare spustiti) tiina bez
vetra na vodi.
maj (lat. maius) ime petog meseca u godini,
svibanj, ima 31 dan (nazvan po rimskoj
boginji prirode Maji).
maja (tur. taua) kvasac; vakcina, serum.
majasil (tur. mayasil) med. 1. vrsta kone
bolesti od koje ispuca koa po rukama i
stopalima; 2. uljevi, hemoroidi.
majdan (arap. ma'dan, ma'din, tur. maden)
mesto gde se kopa ruda ili kamen, rudnik.
majestet (lat. maiestas, fr. majeste) najvia i
najvea vlast i najvie dostojanstvo; titula
careva, kraljeva i njihovih ena; velianstvo.
majestetian (lat. maiestas) velianstven,
uzvien; kraljevski, vladarski.
majeuzis (gr. maieusis) med. vrenje poroaja,
poraanje.
majeutika (gr. maieutike) vetina vrenja
poroaja, babika vetina; fin. vetina kojom
je Sokrat, ija je mati bila babica, umeo da
zgodnim pitanjima i odgovorima izvue
tano saznanje koje je nesvesno amilo u
nekom oveku; meja.
majeutiki (gr. maieutiks) koji pripada
babikoj vetini, babiki.

majstergezang
majnher (hol. mynheer) izraz kojim se oslovljavaju u Holandiji; gospodine, moj
gospodine; nadimak za Holanane.
majolika (ital. Majolica, Majogsa) posude
izraene od fine ilovae, sa belom glazu-rom
i umetniki iarane, raene naroito u XVI
veku, kada su najvei umetnici, ak i Rafael,
iz linog zadovoljstva radili slike na takvim
posudama; naziv po ostrvu Majorka ili
Majolika.
majonez (fr. mayormaise) kup. vrsta hladnog
umokca (sosa) od kiselog skorupa (milerama), limunova soka, ulja i umanaca, koji se
jede uz hladno peenje i ribu.
major (lat. magnus velik, major vei) stariji od
dva brata; up. senior; log. prva premi-sa u
zakljuku; voj. poetni in vieg oficira;
upravnik, nadzornik imanja; maor.
majora (lat. maiora se. vota) pl. veina glasova,
nadmonost u glasovima; per majora (lat.
per maiora) veinom glasova.
majoran (ital. majorana, nlat. majoraca) bog.
poznata batenske biljka iz porodice usnatica
ije se lie upotrebljava (kao miroija) za
zaine.
majorat (nlat. majoratus) utvren red
nasledstva koji daje pravo nasledstva
najstarijem lanu porodice. Ovde spada: primogenitura pravo prvoroenog, po kome
najstariji lan iz najstarije linije srodstva
prima nasledstvo; senioratpo kome najstariji
lan porodice uopte ima pravo nasledstva;
majorat u uem smislu po kome prima
nasledstvo najblii srodnik prema stepenu
srodstva, a kada ima vie podjednako bliskih
srodnika,
onda
nasle-uje
najstariji;
neotuiva imovina, ne-kretnina.
majordoma (p. mayordoma) nadzornik kue;
upravnik imanja, glavni nadzornik.
major domus (lat. maior domus) najvii
dvorski i dravni slubenik u staroj
franakoj dravi, nastojnik kraljevskog
dvora i zastupnik kraljev; docnije, pod
slabim vladaocima, esto imao svu vlast u
svojim rukama, npr. Pipin Heristalski, Karlo
Martel, Pipin Mali.
majoren (nlat. majorennis, lat. major annis)
pr. punoletan.
majorevitet (nlat. majorennitas) prav. punoletstvo, punoletnost.
majorizirati (lat. maior vei) nadglasati,
nadglasavati, nadvladati veinom glasova,
npr. protivniku stranku.
majoristi (lat. maior) pl. u katolikoj crkvi:
nosioci viih svetenikih inova, od
subakona navie.
majoritet (nlat. majoritas) veina, veina
glasova; supr. minoritet.
majstergezang
(nem.
Meistergesang)
lit.
umetniko lirsko pesnitvo kojim su se, u
XIV veku, bavili u Nemakoj tzv. majsto-ripevai"; v. majsterzingeri.

majsterzengeri

527

majsterzengeri (nem. Meistersanger) pl. lit. v.

majsterzingeri.
majsterzingeri (nem. Meistersinger) pl. lit.
majstori-pevai", nemaki pesnici iz
graanskog reda, u XIV veku, koji su se u
svojim profesionalnim udruenjima bavili
umetnikim pesnitvom (majsterge-zang),
drei se strogo pesnikih propisa, koji su bili
izloeni u njihovoj tabu-laturi.
majstor (nem. Meister, lat. magister) zanatlija,
naroito onaj koji je poloio majstorski ispit i
stekao majstorsko pravo; uitelj, onaj koji je u
emu dostigao savrenstvo, umetnik, vetak.
majuskuli (lat. majusculus povei, ovei) pl. tip.
velika slova, poetna slova; tam-panje samo
velikim slovima, iz verzala; supr. minuskuli.
Makabejci pl. v. pod makabijada.
makabijada sp. priredba na kojoj se okupljaju
Jevreji sportista iz celoga sveta, u Izraelu,
gde se takmie u svima vrstama sporta i
vetina, jevrejska olimpijada (naziv po
jevrejskoj vladalakoj porodici Makabejaca,
iz P veka pre n.e.).
makabr (fr. danse macabre) mrtvaka igra,
mrtvaki ples, slikovito prikazivanje tzv.
mrtvakog plesa na grobljanskim zidovima;
predmet mnogih alegorijskih slika i motiv u
mnogim umetnostima.
makadam (eng. macadam) nain izraivanja
ulica i puteva, kod koga se kolovoz obino
sastoji samo iz dobro nabijenog sloja
istucanog kamena, nazvan po pronalazau
John London Mas Adam-y (17561836);
graa od koje se pravi makadamisan put.
makadamizirati (eng. macadam) raditi ulicu ili
put nabijanjem kolovoza slojem istucanog
kamena; up. makadam.
makaze (arap. maqass, tur. makas) noice,
kare.
makako (port. tasaso) zool. morska maka,
vrsta majmuna koji ive na obali Gvineje,
Angole itd.
makame (arap. makameh) knjievni skup na
kome uesnici zabavljaju jedni druge itanjem duhovitih knjievnih radova; prie
napisane u umetnikom, polupesnikom
obliku, koji je naroito usavrio arapski
pesnik Hariri.
makao (braz. glasao) zool. brazilijanski papagaj
sa dugim repom.
makara (tur. makara) l. vitao; naprava pomou
koje se diu predmeti uvis ili sputaju nanie.
2. maina za pobijanje u zemlju stubova
(drvenih, elinih, armi-ranobetonskih); 3.
cev, kalem; tkaki unak.
makaron (ital. macarone, fr. macaron) kola-i
od badema.
makaroni (ital. maccaroni) pl. vrsta suvog testa,
fabriki izraenog od brana tzv. tvrde
penice" u obliku dugih upljih cevica
(veoma omiljeno narodno jelo u

makleraa

Italiji); podrugljivo: Italijani; maka-ronski

stihovi aljivi stihovi u koje su umeane rei
iz drugih jezika.
makartizam naziv za reakcionarnu politiku
koju je vodio ameriki senator Dozef R.
Makarti (Joseph McCarthy, 190957) pod
parolom
borbe
protiv
komunistike
opasnosti".
makasar-ulje farm. ulje koje pomae rastenju
kose, nazvano po gradu Makasaru u Indiji.
makat laka vunena tkanina sa krstiima, za
prekrivanje divana, kreveta itd.
maketa (fr. maquette) prva vajarska skica od
ilovae, voska ili gipsa (obino umanjena),
model neke palate, crkve, sta-tue, knjige i
dr.
maki (fr. maquis ikara, ikarje, zemlji-te
obraslo bunjem) pl. umski ljudi"; naziv za
francuske rodoljube koji su, u vreme drugog
svetskog rata, ustali protiv Nemaca-okupatora
i vodili protiv njih uspene gerilske i druge
operacije (maki je, prvobitno, znailo
ibljak" koji je nekada bio postojbine i
utoite korzi-kanskih pastira i svakoga koji
je doao u sukob sa sudom i zakonom).
makijavelizam uenje ital. dravnika i istoriara
Nikole Makijavelija (Niccolo Machiavelli,
14691527), izloeno u njegovoj knjizi
Vladalac" (II Principe), kojim preporuuje
da se vladaoci u svom radu pridravaju samo
neogranienih naela mudrosti, ne vezujui se
nikakvim zakonima morala i sentimentalnim
obzirima, tj. da ne prezaju ni od kakvih
sredstava samo da bi doli do cilja, sa
geslom: cilj opravdava sredstva.
makijavelist(a) (ital. Machiavelli) onaj koji se
rukovodi ili koji smatra da se treba rukovoditi
naelom: cilj opravdava sredstva, pristalica
makijavelizma.
makijavelistiki (ital. Machiavelli) koji je u
duhu makijavelizma, podmukao, neveran,
bezobziran, kome je glavno postignue
cilja.
makimono (jap.) v. kakemono.
makinjon (fr. maquignon) vet trgovac
konjima, dambas koji mesto dobrih konja
podmee arum-kon>e; fig. vet posrednik,
posrednik-vrdalama
(npr.
makinjonska
politika).
makinjonaa (fr. maquignonnage) trgovanje
konjima, dambastvo, dambaenje; fig. podvaljivanje, podvala, prevara.
makler (nem. Makler) trg. posrednik, lice koje
za raun nekoga drugog posreduje pri
ugovorima o kupovini ili prodaji robe, hartija
od vrednosti, pri obezbeenju, oda-iljanju ili
prevozu, i to vri kao stalno zanimanje:
mekler, broker, senzal.
makleraa (nem. Makler) trg. nagrada koju
makler dobiva za svoje posredovanje, a
ija je visina obino odreena berzan-skom
uredbom ili po obiaju koji vlada na

528
tritu,
ili prema tome kako su obe
strane ugovorile: mekleraa, senzarija.
mako crvenkastouti egipatski pamuk, odline
kakvoe (nazvan po Mako-beju, koji se
najvie bavio gajenjem ovog pamuka).
makrela (hol. makreel, nlat. macarellus) zool.
skua, kombra (vrsta veoma ukusne morske
ribe).
makro (fr. maquereau) 1. peza, podvoda;
muibabi, uljez; sopstvenik javne kue,
kupler.
makro- (gr. makros) 2. predmetak u sloenicama sa znaenjem: velik, visok; dug,
dugotrajan.
makrobioza (gr. makros, bios ivot) dug
ivot, dugovenost.
makorbiotika (gr. makros, bfos) vetina dugog
ivljenja, nauka o uvanju i odra-vanju
zdravlja uopte, nazvana po isto-imenoj knjizi
Kristofa
Vilhelma
Hufe-landa
(1796);
dijetetika, higijena, orto-biotika.
makrobiotian (gr. makrobiotos) koji dugo
ivi, dugovean; koji se tie produenje
ivota, koji pomae produenju ivota.
makroglosija (gr. makros, glossa jezik) med.
neprirodno uveanje jezika, kao posledica
proirenosti limfnih sudova (mahom u
roen nedostatak).
makrodaktil (gr. makrcs, daktylos prst) med.
dugoprsti, onaj koji ima dugake prste.
makroekonomija (gr. makros, oikonomia
upravljanje kuom) deo ekonomije koji
prouava drutvenu privredu kao celinu, za
razliku od mikroekonomije koja prouava
pojedinane ekonomske pojave.
makrokefalija (gr. makros, kephale glava)
med. nenormalno poveanje lubanje.
makrokosmika (gr. makros, kosmos svet,
vasiona) pl. spoljanje stvari, stvari iz
spoljanjeg sveta; up. kosmos.
makrokosmologija (gr. makros, kosmos,
logia) nauka o stvarima i pojavama iz
spoljanjeg sveta.
makrokosmos (gr. makros, kosmos) svet u
velikom, veliki spoljni svet, vasiona, svemir
(supr. mikrokosmos).
makrolingvistika (gr. makrs, fr. linguistique) 1. lingvistika kao kompleksna i
ujedno jedinstvena nauka; 2. grana lin-gvistike
koja se bavi ispitivanjem jezika u najirim
razmerama putem statisti-kih metoda.
makrologija
(gr.
makrologfa)
opirno
govorenje, opirnost, sklonost dranju dugih i
opirnih govora.
makromeran (gr. makros, rneros deo) mat.
kae se za kamen iji se sastojci mogu videti
i razaznati golim okom, fanerome-ran (supr.
mikromeran).
makronozija (gr. makros, nosos bolest) med.
dugotrajna bolest, iznurenost.
makroplasija (gr. makros, plasso uoblia-vam,
gradim)
med.
prekomerna
razvijenost
pojedinih delova tela.

makrociti
makropnoja (gr. makros, pneo diem) med.
duboko i lagano udisanje vazduha. makropoda
(gr. makros, pus, podos noga) pl. zool. glodari
sa dugakim zadnjim nogama.
makropsija (gr. makros, opsis vid, vienje)
med. vienje stvari u poveanom obliku,
bolest oiju koja dolazi usled slabosti
izvesnih spoljnih onih miia, zbog ega
izgleda da su predmeti vei i dalji no to su
u stvari; megalopsija.
makroptera (gr. makrs, pteron krilo) pl.
zool. insekti sa dugakim krilima.
makroskopija (gr. makros, skopeo posmatram,
gledam) posmatranje, ispitivanje golim okom
(supr. mikroskopija).
makroskopian (gr. makros, skopeo) golim
okom vidljiv, koji se moe videti bez lupe ili
mikroskope (supr. mikroskopian).
makroskopski v. makroskopian.
makrosomija (gr. makros, soma telo)
gorostasna razvijenost celog tela, svih
njegovih delova; gigantizam.
makrosporangija (gr. makrs, spora seme)
bog. deo biljke u kojem se razvijaju
makrospore.
makrospore (gr. makros, spora) al. vot. enski
spolni organi kod bescvetnica.
makrostihian (gr. makros, stfchos) koji ima
dugake redove, sa dugim redovima ili
stihovima.
makrostomian (gr. makros, stma usta) sa
velikim ustima.
makrostruktura (gr. makros, lat. structura
sklop, sastav) graa i sastav nekog prirodnog
objekta npr. kamena, koji se mogu videti i
raspoznati golim okom.
makrotija (gr. makros velik, us gen. otos uho)
med. nenormalna razvijenost uiju, uha-tost,
uatost.
makrofauna (gr. makros, nlat. fauna
ivotinjski svet) zool. deo faune koji obuhvata
ivotinje koje se mogu videti golim okom;
supr. mikrofauna.
makrofon (gr. makros, phone glas, zvuk)
koji ima jak glas, sa glasom (ili: zvukom) koji
se daleko uje.
makroftalmos (gr. makros, ophthalmos oko)
ovek krupnih oiju, krupnooki.
makroheir (gr. makro-cheir) onaj koji ima
duge ruke, dugoruki.
makrohejlija (gr. makros, cheflos usna) med.
odebljanje gornje i donje usne, kao posledica
hroninog zapaljenja.
makrohir (gr. makro-cheir) v. makroheir.
makrocefal (gr. makros, kephale glava)
onaj koji ima preterano veliku lubanju (ili:
glavu), glavonja, glavatilo.
makrociti (gr. makros, kytos uplje telo, bokast
sud) pl. ned. izvanredno velika crvena krvna
zrnca koja se nalaze kod perni-ciozne
anemije, malarije, trovanja krvi i drugih
bolesti: megalociti, megaloblasti, gigantociti.

makrura

529

makrura (nlat. macrura) pl. zool. ptice sa

dugakim repom kod kojih je rep dui od
nogu; dugotrbi raci.
maksvel fiz. jedinica za merenje toka mag-netske
indukcije, oznaka Mh; nazvana po eng.
fiziaru D. K. Maksvelu (1831-1879).
maksi (lat. maximus) pojam u novoj modi,
koji oznaava haljine i suknje do peta; supr.
miii.
maksila (lat. maxilla) zool. vilica. maksilaran
(lat. maxillaris) koji se tie
vilica ili pripada vilicama, vilini. maksima
(lat. maxima sc. regula) osnovno naelo koga
se ovek pridrava u ivotu i radu, rukovodna
misao, pravilo, lozin-ka; izreka, kratko i jasno
nekazana misao; muz. najvea ili najdua nota.
maksimalan (nlat. maximalis) najvei, najvii,
preko koga se vie ne moe (npr. brzina,
teina, iznos itd.); sulr. minimalan.
maksimalne (lat. maximum najvea vrednost,
najvei iznos) pl. pripadnici grupe ruskih
socijaliste revolucionara (esera), koja se 1906.
izdvojila i borila za tzv. maksimalni program,
trudbeniku republiku, a raspala se posle
oktobarske revolucije.
maksimirati (nlat. raaximare, fr. maximer)
utvrditi (ili: utvrivati) najveu vrednost (ili:
cenu) emu; povisiti (ili: poviavati) do
najvieg
stupnja;
maksi-mirane
cene
propisane, najvie cene po kojima se izvesni
robni artikli mogu i smeju prodavati.
maksimum (lat. maximum) ono to je najvee ili
najvie: najvia vrednost, najvii stupanj.;
najvea koliina; najvea cena, najvea
suma; najvea kazna; supr. minimum.
maksimus (lat. maximus) najvei, najvii.
maksuz (arap. majjsus, tur. mahsus) naroit,
specijalan, osobit; maksuz selam naroit, topli
pozdrav.
makuba vrsta finog duvana-burmuta koji ima
miris ljubiice (nazvan po distriktu Makuba na
Martiniku, gde se kultivie i izrauje).
manula (lat. macula) mrlja, pega; ig srama,
ljaga, sramota; med. mestimina, manja ili
vea, promena u boji na koi. makulatura
(nlat. maculatura) umrljani i pokvareni
tampani tabani hartije koji se upotrebljavaju
za pakovanje, ravo od-tampan tabak; fig.
knjievni rad bez ikakve vrednosti, rukopis
za ko". makulirati (lat. maculare) uprljati,
ispr-ljati, umrljati (hartiju pri tampanju);
izbrljanu ili pokvarenu hartiju upotrebiti za
pakovanje. mal (arap. mal) dobro, imanje,
svojina, gotov
novac, bogatstvo.
mala v. mahala.

34 Leksikon

malvacee
malaga vrsta uvenog slatkog i aromatinog
vina, nazvanog po panskom gradu Malaga.
malagma (gr. raalagma) med sredstva za
omekavanje, obloga, sredstvo za uminjavanje bola, zavoj koji ublaava bol.
maladerija (fr. maladie bolest) bolnica,
naroito bolnica za gubavce.
malakija (gr. malakia) med. v. malacija.
malakodermi (gr. malakos mek, erma koa)
pl. zool. mekuci; puevi, koljke i glavonoci; moluske.
malakozoe (gr. malakos, zoon ivotinja) pl.
zool. mekuci; v. malakodermi.
malakozoologija (gr. malakos, zoon ivotinja,
logia) zool. v. malakologija.
malakolit (gr. malakos, lithos kamen) min.
meki kamen, augitu srodna vrsta kamena.
malakologija (gr. malakos, logia) zool. nauka o
mekucima.
malak-osteon (gr. malakos, osteon kost) med.
omekavanje kostiju.
malaksacija (nlat. malaxatio) med. umekavanje, ublaavanje.
malaksirati (lat. malaxare, gr. malasso)
razmekavati, mesiti, gnjeiti.
malaktika (gr. malasso, nlat. malactica) pl.
med. sredstva za omekavanje (ili: za
ublaavanje, za uspavljivanje).
ma l anti ak (gr. malaktikos) med. omekavan,
koji omekava. ublaavan, koji ublauje,
uspavljuje.
malandrija (lat. malandria, ital. malandra) vet.
vrsta konjske bolesti: pauk.
malarija (ital. malaria, mala aria rav
vazduh) med. hronina i povratka grozni-na
bolest izazvana ubodom komarca mala-riara
Anopheles maculipennis.
malarijatifoid (ital. malaria, gr. typhos para,
dim, eidos vid, oblik) med. istovremeno
oboljenje od malarije i tifusa; malarija koja
se razvija kao tifus.
malarni (lat. mala obraz, nlat. malaris obra-zni)
obrazni, koji pripada obrazu, koji se tie lica
ili obraza.
malati (nem. malen) raditi ivopis, slikati bojom;
up. molovati.
mala fide (lat. mala fide) u zloj nameri,
zlonamerno, podmuklo.
malahit (gr. malache crni slez) min. mine-ral,
uglavnom karbonat bakra, esto gradi
bubreaste mase koje su u unutranjosti
koncentrine, te otuda, uglaan, pokazuje
divne zelene are u raznim prelivima.
malacija (gr. malakia mekoa, slabost) med.
bolesna elja za jelom, naroito kod trudnih
ena; malakija.
malvasija (ital. malvagia, malvasia) uveno
balzamsko i slatko crno vino koje se
prvobitno dobivalo u Napoli di Malvasija, na
istonoj obali Peloponeza, a docnije
presaeno i na ostala grka ostrva, u sred.
veku veoma cenjeno; takoe: vrsta vetakog
spravljanog francuskog vina od muskata.
malvacee (nlat. malvaceae) pl. bog. slezovi.

malverzant

530

malverzant (fr. malverser) onaj koji ne vri

ispravno
i
poteno
svoju
slubu,
proneverilac, utajiva.
malverzacija (fr. malversation) neisprav-nost u
vrenju slube, pronevera, utaja; zloupotreba
slubenog poloaja zbog primanja mita.
malverzirati (lat. male versare, fr. malverser)
proneveriti, proneveravati, vriti pronevere,
utajiti, utajivati.
male (lat. male) pril. zlo, ravo.
maleabilan (nlat. malleabilis) kovan (metal),
koji se daje (ili: moe) kovati.
malevolentan (lat. malevolens) zlonameran,
zloest, zlurad; supr. benevolentan.
malevolencija (lat. malevolentia) zluradost,
zlonamernost; nenaklonost.
malez (fr. malaise) med. kenjkavost, slabost,
oseanje telesne nelagodnosti.
maleni (lat. malleus sakagija) vet. preparat
izraen od bacila sakagije; slui za
utvrivanje postojanja sakagije; up. maleinizicija.
maleinizicija (lat. malleus sakagija) vet. nauna
proba kojom se utvruje da li su kopitari
zaraeni sakagijom ili nisu; up. maleni.
maleolaran (lat. malleolus ekii) aiat. u-kljeni,
glenjeni, koji se tie uklja ili glenja, koji
pripada uklju ili glenju.
maler (nem. Maler) 1. slikar-umetnik, ivopisac; kod nas: moler slikar-zanatlija,
mazalo.
maler (fr. malheur) 2. nesrea, neprilika, zao
udes, neprijatan sluaj.
maleraj (nem. Malerei) slikarstvo kao umetnost,
ivopis; up. moleraj.
malerozan (fr. malheureux) nesrean, zlosrean, baksuz.
maleus (lat. malleus) l. vet. v. sakagija.
maleus (lat. malleus eki) 2. aiat. naziv za
najveu slunu koicu u srednjem uhu.
maligan (fr. malligand) l. aparat za brzo
odreivanje koliine alkohola u vinu; zasniva
se na principu da je taka klju-anja vina
nia to je sadrina alkohola vea; nazvan
po pronalazau, fr. eno-logu Maliganu (up.
ebulioskop); 2. proce-nat alkohola u vinu,
npr.: vino je jako 12 maligana.
maligan (lat. malignus zloudan, zlurad, opak)
med. maligni tumor zloudni tumor, onaj koji
se sastoji od nezrelih elija i prodire duboko u
tkiva irei se i po drugim mestima tela putem
telesnih sokova i tenosti (limfom i krvlju);
supr. benigni.
malignitet (lat. malignitas) zlobnost, pakost,
opaina, zluradost; med. opakost.
malignus morbus (lat. malignus morbus) med.
opaka bolest, teka bolest.
malizam (lat. malum zlo) fil. uenje da u svetu
i ivotu, zbog stalnog kretanja i menjanja,
ima vie zla, bola i trpljenja nego
zadovoljstva i radosti.

maltuzijanizam
malinkonikamente (ital. malinconicamente) muz.
v. melankoliko.
malinkoniko (ital. malinconico) muz. v.
melankoliko.
maliforman (lat. malum jabuka, nlat. maliformis) u obliku jabuke, jabuast.
malicija (lat. malitiaj zloba, pakost, podmuklost;
nevaljalstvo, ugursuzluk.
maliciozan (lat. malitiosus) zloban, pakostan,
podmukao, lukav; nevaljao.
maliciozitet (nlat. malitiositatis) zloba, pakost,
podmuklost; nevaljalstvo, ugursuzluk.
malicioznost (nlat. malitiositas) v. maliciozitet.
malnutricija (lat. male ravo, nutrire hraniti,
nlat. malnutritio) med. rava ishrana, tj.
jednolika, ravo pripremljena, neukusna itd.
hrana, iji sastojci nisu u dobrim
razmerama.
Malteanin (ital. Maltese) v. Maltezac.
Maltezac (ital. Maltese) l. stanovnik ostrva
Malte, Malteanin; vitez sa Malte, tj. lan
kaluerskog reda sv. Jovana, koji je osnovan
u doba krstakih ratova; 2. mal-tezac luksuzni
pas sa isto belom i kao svila mekom
dlakom, crnim nosom i oima.
malter (nem. Mortel) smesa od jednog dela
krene kae i 3 do 4 dela peska, na
vazduhu otvrdne, jer se suenjem iz njega
gubi mehaniki vezana voda.
maltoza (nem. Malz slad) hem. vrsta eera koja
nastaje uticajem slanog ekstrakta na skrob,
kristalie u finim belim iglicama.
maltretirati (lat. male tractare, fr. maltraiter)
zlostavljati, kinjiti, muiti, ravo postupati s
kim.
maltuzijanac pristalica maltuzijanizma.
maltuzijanizam
soc.
uenje
engleskog
nacionalnog ekonoma Tomasa Roberta
Maltusa (17661834) po kojem se tenja
mnoenja stanovnitva kree u geometrijskoj,
a proizvodnja ivotnih sredstava u aritmetikoj progresiji, ime objanjava sva
drutvena zla i bedu siromanih slojeva
naroda; kasniji razvoj ukazao je na suprotne
tendencije od onoga to je iznosio Maltus, npr.
u visokorazvijenim zemljama dolo je do
snienja stope rasta stanovnitva, pa se sve
vie prihvata gledi-te, koje je jo Marks
izrekao, da je razvitak stanovnitva istorijski
uslo-vljen proces, to e rei u zavisnosti od
delovanje biolokih, demografskih, so-cioekonomskih, kulturnih i drugih i-nilaca, te se
ne
moe
izolovano
posmatrati;
neomaltuzijanizam pokret koji polazi od istih
argumenata kao Maltus, istiui da je porast
stanovnitva osnovni uzrok bede u mnogim
zemljama, kao i proletarijata u gradovima, pa
smatra da je interes drutva odn. drave da
ograni-i umnoavanje stanovnitva.

maltuzijanist(a)
maltuzijanist(a) v. maltuzijanac.

malum (lat. malum) zlo, nesrea, nevolja;

muka, jad, bolest; malum necesarijum(lat.
malum necessarium) nuno zlo (ranije i
definicija, pojmovna odredba ene).
malc (nem. Malz) slad, svako ito koje se
vetaki dovede do klijanja, naroito sirovine
koje se upotrebljavaju u fabri-kaciji piva i
piritusa, u prvom redu jeam, u ijim se
klicama tada stvara dijastaza, koja pretvara
jemeni skrob u eer (maltoza); malc ili slad
je u stvari, tako promenjen jeam.
malcbonbone (nlat. Malz, fr. bonbon) pl.
bonbone koje se spravljaju od sladovog
ekstrakta i obinog eera.
mama (lat. mamma) sisa, dojka; u dejem
govoru: majka.
mamalije (nlat. mammalia) pl. zool. sisari,
sisavci.
mamaliologija (lat. mammalis, gr. logia)
zool. nauka o sisarima.
mameluk (arap. mamluk, ital. mammalucco) 1.
rob roen od roditelja hriana a vaspitan u
muslimanskoj veri; 2. pripad-nik nekadanje
telesne garde egipatskih sultana; 3. pripadnik
Napoleonove telesne strae; 4. danas:
otpadnik od vere, renegat; takoe: slepi sluga
i branilac ega, npr. vlade, reima i sl.
mameluci (tl. mamelukos) pl. deca belaca i
Indijanaca u Brazilu.
mamzel (fr. mamselle) izraz kojim je, u HU
veku i prvoj polovini XIX veka, oslovlja-vana
devojka iz graanskog stalea, gospoica.
mamila (lat. mammilla) znat. bradavica (na sisi).
mamilaran (lat. mammilaris) bradaviast, poput
snene bradavice.
mamifere (lat. mamma sisa, dojka, fero
nosim) pl. biol. sisari.
mamiforman (lat. mamma sisa, forma
oblik) u obliku sise, dojke, sisast.
mamozan (lat. mammosus) sisat, koji ima
velike sise.
maiozitet (nlat. mammositas) velike i pune
grudi, punoa grudi, sisatost.
mamon (gr. mamonas bogatstvo, hald. tatop, hebr. matmon) zlatno tele, zlatni kumir,
bog zlata (Mamon); fig. blago, novac,
zemaljska blaga i bogatstva za kojima ovek
udi.
mamonizam (hald. mamon) udnja za novcem,
vladavina i svemo novca, oboavanje boga
Mamona, klanjanje zlatnom teletu.
mamonist(a) (hald. mamon) Mamonov sluga,
oboavalac novca, tvrdica, cicija; onaj koji
je za carstvo zemaljsko.
mamuran (arap. mabmur, tur. mahmur)
polupijan, jo neistrenjen, umoran i
neispavan posle pia.
mamurluk (tur. mahmurluk) stanje posle
preterane upotreba alkohola i duvana.

34

mandarina

531

mamut (rus., tatar. mamma zemlja) zool., geol.

ogromna preistorijska ivotinja, veoma slina
dananjem indijskom slonu (naziv po tome
to su Tunguzi i Jakuti verovali da je iveo
pod zemljom i rio kao krtica).
mamutovac vot. v. sekvoja.

mana (gr. manna, lat. manna, hebr. tap,

arap. tapp) 1. nebeski dar; hrana koja je
Izrailjcima, po biblijskoj legendi, padala iz
neba kad su bili u pustinji; 2. med. ukasta,
itka i sladunjava masa, sa 6080%
manita, koja slui kao sredstvo za otvaranje.
manastir (gr. monasterion) v. monastir.
manacija (lat. manatio) izlivanje, isticanje; up.
emanacija.
mangal (tur. mangal, arap. manqal) sud sa
raspaljenim ugljem, eravicom, obino od
bakra, slui za zagrevanje prostorije ili
podgrevanje jela, lak i podesan za
prenoenje.
maan (gr. magnes, nlat. manganesium) hen.
metalan, gvou slian elemenat, atomska
masa 54,9380, redni broj 25, znak Mp;
veoma rasprostranjen, ali nikada sam, nego
pomean sa drugim mineralima, eli-nosiv,
veoma krt i tvrd.
manganeut (gr. manganeuo obmanjujem
pomou arolija) arobnjak, opsenar, maioniar; varalica.
manganeutski
(gr.
manganeutikos)
arobnjaki, opsenarski; varaliki.
manganizam med. profesionalno oboljenje,
izazvane viegodinjim udisanjem praine
ili pare metala mangana.
manganija (gr. manganeia) arobnjatvo,
opsenarstvo, maioniarska vetina.
mangovizacija (nlat. mangonisatio) trg. isticanje
dobrih svojstava svoje robe a pri-krivanje
njenih nedostataka; falsifiko-vanje lekova.
mangonija (lat. mango trgovac varalica) v.
mangonizacija.
mangonijum
(lat.
mangonium)
v.
mangonizacija.
mangura (tur. mangir, mankir) sitan turski
bakarni novac.
mandal (tur. mandal) drvena greda koja se
stavlja preko vrata sa unutranje strane radi
zatvaranja,
zasovnica,
prevornica
(prijevornica).
mandamus (lat. mandare, mandamus) nareujemo, zapovedamo"; naredba kraljevskog
suda u Londonu, koja se izdaje u ime kralja i
kraljice.
mandant (lat. mandans) v. mandator.
mandarin (sskr. mantrin, mantra, port. mandarim) svaki visoki dravni slubenik u Kini
za vreme carstva; titula otmenog Kineza
uopte; vrsta vunenog ili poluvu-nenog tofa
za zimske kapute.
mandarina (port. mandarim) bog. vrsta sitnih i1
slatkih narani sa ostrva Malte.

mandat

532

mandat (lat. mandatum) nalog, naredba;

punomo, ovlaenje; poslaniko punomostvo; uputnica, nalog za isplatu.
mandatar (nlat. mandatarius) prav. lice koje
prima na sebe da, u ime i za raun nekoga
drugog (mandatora), izvri neki posao,
punomonik,
zastupnik,
predstavnik;
poslovoa.
mandati (lat. mandatum) kolonijalne podruja
koja su pod specijalnom upravom nekih
velikih sila ili meunarodnih organizacije.
Posle P svetskog rata taj je sistem zamenjen
starateljstvom UN.
mandatni (lat. mandatum) naloni, nared-beni,
koji se tie naloga, koji je u vezi sa nalogom
(ili: naredbom, mandatom); man-datne oblasti
bive nemake kolonije i delovi nekadanje
Turske
Carevine
(Pa-lestina,
Sirija,
Mesopotamija), kojima su, po Versajskom
ugovoru o miru, posle prvog svetskog rata,
upravljale druge sile po nalogu Drutva
naroda; mandatno pismo pismo koje sadri
nalog ili ovlaenje da se izvri neki posao;
mandatni postupak u graanskom procesnom
pravu: postupak koji poinje time to sudija
izdaje nalog duniku da ispuni ono to poverilac od njega trai; mandatna kazna kazna
koja se naplauje na mestu prekraja.
mandator (nlat. mandator) prav. onaj koji daje
nekome nalog da u ime njegovo svri neki
posao, vlastodavac, naredbodavac; supr.
mandat, mandatar.
mandelada (nem. Mandel badem) pie od bademovog mleka, umanca, eera, cimeta ili
vapile.
mandman (fr. mandement) nareenje koje ima
vie karakter saveta i opomene nego proste
naredbe, nalog, raspis, poziv; biskup-ska
poslanica.
mandola (ital. mandola) muz. instrumenat
potpuno slian mandolini, samo od nje vei
i sa dubljim glasom.
mandolina (fr. mandoline) muz. vrsta male i
kratke tambure sa 4-6 ica; mandora.
mandora (ital. mandora) muz. v. mandolina.
mandorla (ital. mandorla) badem; svetiteljske
oreola koja ne obuhvata samo glavu, nego
ceo lik, izraena u obliku badema.
mandra (gr. mandra staja, obor, tor) pustinjaka elija, petera; manastir.
mandragora (gr. mandragoras, lat. mandragora) bog. biljka za iji se koren ranije
pretpostavljalo da ima slinosti sa o-vejim
likom, alrauna.
mandril zool. vrsta afrikog ovekolikog
majmuna, Mandrillus sphynx.
mandukatores (lat. manducare vatati, manducatores) pl. zool. miii vatai.
mandula (ital. mandula, mandorlo) 1. bot.
badem (plod i stablo); 2. znat. krajnik.
manevar
(fr.
manoeuvre)
rukovanje,
upravljanje, obavljanje nekog rada, nain
postupanja; rad koji se izvodi veto i lukavo,
smicalica, ujdurma, spletka, podvala; voj.

maniksr

veba veeg broja jedinica u ratnoj slubi; u

ratu: sva sredstva kojima je cilj da se oslabi
neprijatelj, sem borbe, naroito vana u tzv.
strategiji
zamaranja
i
zbunji-vanja
protivnika; mor. kretanje i veba jednog
broda ili vie brodova, veto izvedeno
kretanje; u saobraaju: razme-tanje vagona
i vozova.
manevarka (fr. manoeuvre) lokomotiva za
razmetanje vagona i sastavljanje vozova.
manevrisati (fr. manoeuvrer) upravljati svojim
pokretima, izvoditi vete pokrete; voj.
izvoditi vebe u veem obimu; raznim
strategijskim sredstvima raditi na zamaranju
i zbunjivanju neprijatelja; mor. veto
upravljati brodom; razmetati vagone i vozove;
fig. veto i lukavo raditi, vrdati, izvrdavati,
veto se snalazi-ti u nezgodnim prilikama.
mane (fr. manege, ital. maneggio, nlat.
managium) kola jahanja; jahanica, jahaka staza; vetina jahanja, vetina
ukroavanja i obuavanja konja.
maneken (fr. mannequin) drvena lutka sa
pokretnim udovima (krojaeva, slikare-va),
koja slui za probanje; u modnim
trgovinama: osoba koja slui za probanje
odee; fig. ovek bez karaktera, lutka,
igraka u tuim rukama; med. vetaki
izraeni pojedini delovi tela za vebanje u
vrenju operacija; fantom.
manekinaa (fr. mannequinage) vajarski rad
na graevinama.
manetne (fr. manchette) narukvice, tasli-ca;
maneta.
mani (eng. money) novac; tajm iz mani (eng.
time is money) vreme je novac.
mani-broker (eng. money-broker) menja, seraf.
manizam (lat. manes seni, due pokojnika kod
Rimljana i starih italskih naroda) teol.
potovenje predaka svog naroda ili svoje
porodice.
manija (gr. mama) oblik duevnog oboljenja
koje se javlja na razne naine, esto u
nastupima; bes, sumanutost, ludost, ludilo; u
glavu uvrena misao; nastranost, zanesenost,
strast za im, npr. za knjigama (=
bibliomanija), za Englezima i svim to je
njihovo ( = anglomakija) itd.; mani-tost.
manijabilan (fr. maniable, lat. manus ruka)
spretan, zgodan i lak za rukovanje, koji se
lako radi rukom; fig. gibak, zgodan, pogo-dan,
podesan.
manijak (gr. manikos) ludak, zanesenjak;
nastran ovek, onaj koji je uvrteo sebi u glavu
neku misao, npr. bezrazloan strah od ega
to u stvari i ne postoji, itd.
manijaki (gr. mama pomama, ludilo) koji se
osniva na maniji; nastran, zanesen, ludaki.
maniker (fr. maniqueur) onaj koji vri
manikir.

manikir

533

manikir (fr. manicure, manucure) negovanje

ruku i noktiju, naroito ono koje vre struno
obrazovana lica; pribor za negovanje ruku i
noktiju.
manikirati (fr. manicure, nem. manikieren)
negovati ruke sasecanjem nokata, zanokti-ca,
konih zadebljanja, lakiranjem i dr.
manilovtina prazno sanjarenje, pasivan odnos
prema stvarnosti (po Manilovu, junaku
Gogoljevog romana Mrtve due").
maniman (fr. inaniement, manier) rukovanje,
upravljanje, nain rada; rukovanje kiicom
(kod slikara).
maniok (port. mandioca) bog. branom bogati
koren biljke Latropha manihot, koja raste u
Indiji i Jun.. Americi; daje veoma uku-san i
zdrav hleb.
matu la (lat. manipulus) l. farm. na receptima:
pregrt, npr. trave ili lia; 2. kod starih
Rimljana: odeljenje peadije, od 60 do 120
ljudi.
manipulant (lat.) 1. rukovalac; 2. nii slubenik
u nekim nadletvima ili predu zeima.
maulator v. manipulant.
manipulacija (nlat. manipulatio) veto, struno
rukovanje ili upravljanje neim; pravljenje
poslovnih
smicalica;
dodirivanje
ili
prevlaenje rukom preko ivano obolelog
tela, kao to ini magnetizer da bi izazvao u
telu povoljne promene.
manipulirati v. manipulisati.
manipulisati (nlat. manipulare) rukovati,
upravljati (ime): rukom obraivati (ili: raditi,
spravljati); udeavati, praviti smicalice;
dodirivati ili prevlaiti rukom, pilati.
manipulum (nlat. manipulum) u grkoj
crkvi: rubac za brisanje ruku i sv. sasuda koje
je akon nosio preko levog ramena; kod
katolika: iroka iskiena traka koju nosi
svetenik na misi.
manir (fr. maniere, ital. maniera) put i nain
ponaanja ili postupanja u nekoj stvari, nain
obraivanje koji prelazi u jednoobraznost i
ablon; fin nain ivota, ponaanje, draganje;
umetniki potez; u knjievnosti i umetnosti:
neduhovito
podraavanje
ili
stalno
ponavljanje jednoga po sebi dobrog i
originalnog
stila,
izvetaeno,
nakinurenost;
maniri
pl.
obiaji,
ponaanje; muziki ukrasi; ovek lepih
manira ovek lepog ponaanja i ophoenja.
manirizam (fr. manierisme) um. 1. stvaranje
slepim podraavanjem oblika, tehnike i ideja
starijih, dobrih uzora; izvetae-nost,
neprirodnost, usiljenost; 2. pravac izmeu
kasne renesanse i ranog baroka koji
karakterie
uznemirenost
kompozicije,
izduenost proporcija i sl.
manirist(a) (fr. maniere) knjievnik ili umetnik
koji radi u duhu manirizma.

manometar
manit (gr. manna, arap. mann) hen. sladak
glavni sastojak mane, slui kao lek za
otvaranje; manin eer.
Manito mit. v. Manitu.

manitost (gr. mama pomama, ludilo) v.

manija.
Manitu mit. veliki duh, bog severnoameri-kih
Indijanaca; Manito.
manifest (lat. manifestus) proglas, objava,
obznana; proglas koji upuuje vlada narodu o
nekom vanom pitanju da bi nagove-stila,
objasnila ili opravdala svoje dranje i
postupke; v. Komunistiki manifest.
manifestant (lat. manifestans) onaj koji javno
ispoljava svoje miljenje, uesnik u javnom
ispoljavanju politikih i drugih uverenja i
raspoloenja.
manifestator (nlat. manifestator) otkriva,
objavljiva, obznanjiva, pokaziva; up.
manifestant.
manifestacija (lat. manifesta tio) javno
ispoljavanje, javno izraavanje odobravanja
ili negodovanja, objava, objavljivane,
iznoenje na videlo, pokazivanje.
manifestirati (lat. manifestare) v. manife-stovati.
manifestovati (lat. manifestare) ispoljiti,
ispoljavati, objaviti, objavljivati, obznanjivati, obznaniti, obnarodovati, izneti na
javnost; javno ispoljiti svoje miljenje ili
raspoloenje.
manihejizam uenje persijskog jeretika Manesa ili Mani i njegovih pristalica, neka
meavina
staropersijskog
dualizma
i
hrianskog gnosticizma, po kojem je od
samog poetka postojalo carstvo svetlosti i
carstvo mraka; potpuni manihejci strogo su se
uzdravali od svakog ulnog uivanja,
runog rada i zemaljskog poseda; u
studentskom govoru: glupo" shvatanje
poverilaca da treba plaati svoje dugove.
manihejci (nlat. Manichaei) pl. pristalice
pagansko-hrianske sekte persijskog jeretika
Manesa ili Mani, osnovane oko 242. n. e.; v.
manihejizam.
mankando (ital. mancare, mancando) muz.
postepeno poputajui, iezavajui, gubei
se.
mankirati (fr. manquer, ital. mancare) ne
pogoditi, promaiti; proputa, propustiti
priliku; ne uspeti, ne poi za rukom, izraditi
ravo; trg. ne odgovarati obavezama,
obustaviti plaanja, pasti pod steaj,
bankrotirati.
manko (ital. manco) trg. nedostatak, gubitak,
manjak u robi.
mano (ital. mano, lat. manus ruka) mano
destra ili drita (ital. mano destra, dritta desna
ruka) kuz. desnom rukom; mano sini-stra
(ital. mano sinistra leva ruka) kuz. levom
rukom (tj. svirati).
manometar (gr. manos redak, mtron mera,
merilo) fiz. instrumenat za merenje elastine
sile gasova ili pare.

mansarda

534

mansarde (fr. mansarde) soba ili stan na

tavanu, potkrovnica, potkrovlje; krov ili
prelom, na lakat, holandski krov (naziv po
imenu pronalazaka, fr. graevinara Fransoa
Manevra, Fr. Mansard, 1598 1666).
mantevizam (gr. manteuo proriem) laki oblik
vidovitosti (sposobnosti predvianja).
mantika (gr. mantikos proroki) vetina
proricanja sudbine, vetina gatanja (ili:
vraanja).
mantil (lat. mantellum, nem. Mantel) v. mantl.
mantilja (p. mantilla, lat. mantellum) dugaka
marama od ipaka koju ene u paniji nose
na glavi i koja im pokriva deo lica i dopire
do pojasa.
mantisa (lat. mantissa) dodatak, dometak; kat.
desetinske (decimalne) brojke logaritma,
kazaljka; supr. karakteristika.
mantiki (gr. manteia proricanje, mantikos)
koji se tie proricanja, koji je u vezi sa
proricanjem, proroki.
mantl (lat. mantellum, fr. manteau, nem.
Mantel) ogrta bez rukava, plat; gornji
kaput uopte, proleni muki i enski kaput;
zaklon; mantil.
mantlirati (lat. mantellum) voj. ograditi, opasati,
uvrstiti, utvrditi.
mantra (sskr.) kratke molitve kojima se
pripisuje osobita mo; magine formule.
manu (lat. manus ruka) rukom; manu armata
(lat. manu armata) oruanom silom; manu
proprija (lat. manu propria) sopstvenom
rukom, svojeruno; manu fortn(lat. manu
forti) prav. silom, silom dravne vlasti.
manual (lat. manualis runi) trg. ruka knjiga,
belenica, prirunik; naroito: knjiga u koju
se unose izdaci i primici (sa rubrikama: od
koga i zato); dnevnik, podsetnik, memorijal;
kod orgulja: niz dirki, klavijatura.
manuale (lat. manuele) muz. kod orgulja:
sviranje na klavijaturi koja je za ruke (za
razliku od pedale, to znai sviranje na
klavijaturi za noge).
manualiter (nlat. manualiter) pril. muz. runo,
izvoditi na orguljama samo rukama, bez
pedala.
manuduktor (nlat. manuductor) rukovodilac.
manudukcija (nlat. manuductio) rukovanje,
rukovodstvo, uputstvo.
manuelan (lat. manus ruka, fr. manuel runi)
runi, koji radi rukama; koji je izraen
rukama; manuelni radnik onaj koji radi
fiziki,
zanatlija
(za
razliku
od
intelektualnog, koji radi glavom i perom).
manukaptor (nlat. manucaptor) prav. onaj koji
daje pismeno jemstvo.
manukapcija (nlat. manucaptio) prav. pismeno
jemstvo.
manus (lat. manus) ruka.

manester

manuskript (lat. manu scriptum) rukopis,

naroito onaj koji je spremljen za objavljivanje, za tampanje.
manustupracija (nlat. manu-stupratio) spol-no
samozadovoljenje, onanija, drkanje, ip-sacija.
manutenevcija (nlat. manu-tenentia) prav.
odravanje na snazi, npr. nekog zakona;
zatita prava posedovanja.
manutencija (nlat. manu-tentio) prav. v. manutenencija.
manufakt (lat. manu factum) rukotvorina, ono
to je izraene rukom, runi rad.
manufaktura (nlat. manufactura) l. sloena
kooperacija koja poiva na podeli rada; njenu
tehniku osnovicu ini zanat. Razvija do
virtuoznosti umetnost radnika u vrenju
deliminih operacija, ali ga ini nesposobnim
da sam izradi ceo proi-zvod; radnik postaje
nesposoban za rad van manufakture, ali
umetnik u njenom sklopu. S podelom rada u
manufakturi vri se i uproavanje zanatskog
alata, njegovo prilagoavanje deliminim
operacijama
radnika;
time
se
u
manufakturnom
periodu
kapitalizma
pripremaju materi j alni uslovi za maineriju
koja se sastoji iz kombinacije jednostavnih
instrumenata. Predstavlja oblik krupne
proizvodnje koji se javlja u raznim istorijskim
epohama, ali je karakteristian za kapitalizam
od XVI do XIX veka; postaje ili
kombinacijom ranije samostalnih raznih
zanata u jedan povezani proces proizvodnje u
kojem se dalje usavrava podela rada, ili
kon-centracijom radnika istog zanata, koji se
takoe
ralanjava.
Prema
karakteru
proizvoda razlikujemo heterogenu i organsku manufakturu; 2. naziv za tekstil-nu
industriju.
manufakturirati (fr. manufacturer) raditi,
izraivati, fabrikovati (robu).
manufakturist(a) (fr. manufacturier) obrt-nik,
zanatlija; tvorniar, fabrikant; trgovac
manufakturnom robom.
mancipacija (lat. mancipatio) u rimskom
pravu: predaja neke stvari drugom u svoji-nu
po svima propisima zakona; primanje u
svojinu, prisvajanje, podvrgavanje pod
vlast; ua. emancipacija.
mancipij(um) (lat. mancipium) u rimskom
pravu: formalna kupovina zakljuena pred
sudom, ugovor o kupovini; pravo svojine,
svojina, pritenjavanje; u ranije vreme:
kupljeni rob.
mancipirati (lat. mancipare) u rimskom pravu:
dati neto u svojinu, prodati, zakljuiti
prodaju pred nadlenom vlasti.
manester (eng. Manchester) vrsta pamune
tkanine, sline somotu, naroito za sportska
odela, enske haljine i dr. (nazvala po
engleskom gradu Manesteru, gde se poela
izraivati); manesterska kola shvatanje
jedne grupe nacionalnih

manda

535

ekonomista u Vel. Britaniji koji trae

slobodu trgovine i nemeanje drave u
industriju; esto se pod tim podrazumeva
shvatanje da je egoizam pojedinaca pokretaka snaga u privreda.
mada (ital. mangiare) jelo.
maneta (fr. manchette) v. manetna.
manjanerija (fr. magnanerie) zavod za gajenje
svilenih buba; svilarstvo.
maoizam naziv za ideje i politiku delatnost
voe kineske revolucije i predsednika
centralne vlade NR Kine Mao Ceduna, kao i
za kineski model politike prakse.
mapa (lat. tarra) geografske karta, plan,
crte; torba, tana, korice za dranje spisa,
planova, crtea.
maper (fr. mappeur) voj. crta geografskih,
naroito vojnogeografskih, karata i crtea.
manira (lat. tarra) crtati geografske karte;
neki predeo ili zemlju kartograf-ski snimati
(ili: snimiti).
mapmond (fr. mappemonde) mapa cele
Zemlje, planiglob.
marabu-pera (fr. marabouts) pera od marabua (rode toplih krajeva), zbog izvanredne
lepote slue kao ukras, naroito na enskim
eirima.
marazam (gr. marasraos iljenje, venjenje,
gubljenje) med. gubljenje telesne snage i
sveine usled bolesti; senilni marazam (nlat.
marasmus senilis) gubljenje snage i sveine
usled starosti, starake nemo.
marama (arap. miqrama) al, rubac, boa;
runik, pekir; mahrama.
maranzis (gr. maransis) med. slabljenje,
venjenje, gubljenje snage i sveine.
marani (p. marranos) Jevreji i Mavri u paniji
koji su, pod pritiskom inkvizi-cije morali da
prime hrianstvo, ali su potajno i dalje ostali
verni svojoj ranijoj religiji.
marantian (gr. marantikos) med. koji je
doao usled slabosti, usled gubljenja telesne
snage; marastian.
maraskin (fr. marasquin, ital. maraschino)
vrsta finog likera od treanja, trenje-vaa.
marastian (gr. maraino) med. v. marantian.
maraugija (gr. maraugla) med. treperenje pred
oima, gubljenje vida; fotopsija.
margarin (gr. margaron biser, fr. margarine)
vetake maslo, pravi se od smee
preienog goveeg loja, svinjske masti,
nekog biljnog ulja (sezamova zejtina) i
oplavljenog mleka, ukusno je i hranljivo kao
i prirodno maslo, samo to ne sadri
vitamine; danas se izrauje vie vrsta
margarina, od kojih se nekim dodaju i
vitamini.
margarit (gr. margaron biser) min. bisera-sti
liskun, srebrnast liskun sedefastog sjaja.
margarita (gr. margaron, margarites biser)
med. pega na ronjai, slina zrnu bisera.

marija

margarite (nlat. margaritae) pl. u katolikoj

crkvi: parii osveene hostije koji se daju
bolesnicima.
margaritom (gr. margarites biser) med. izrataj
slian zrnu bisera, bisernik.
margaritum (nlat. margaritum) u grkoj
crkvi: posuda u kojoj je drana priest.
margina (lat. margo, gen. marginis ivica, rub,
okrajak, ital. margine) prazan prostor sa
strane na pisanim i tampanim listovima,
belina; up. margo.
marginalan (lat. marginalis) koji se tie ivice,
koji se nalazi na ivici, ivini, obodni,
okrajni, rubni.
marginalizam buroasko ekonomska doktri-na
(krajem XIX veka) koja vrednost roba
objanjava graninom (marginalnom) korisnou i marginalnom produktivno-nihy,
drugim reima, psiholokim faktorima,
subjektivnim stavom potroaa (otuda i
naziv:
teorija
subjektivne
vrednosti,
subjektivistika kola, psiholoke kola).
marginalije (lat. marginalia) pl. beleke (ili:
napomene, primedbe) napisane na ivici, sa
strane (npr. neke knjige).
marginirati (lat. marginare) oiviiti, oiviavati; napisati (ili: pisati) primedbe na
ivici lista (ili: sa strane) u knjizi, pored
tampanog teksta.
marginoplastika (lat. margo rub, ivica, gr.
plastike) med. porubljivanje onog kapka.
margo (lat. margo) ivica, rub, okrajak; trg.
prazan prostor na ivici tovarnog lista na
kojem se belee oznake i brojevi posla-te
robe.
margraf (nem. Markgraf) knez koji je upravljao
jednim pograninim okrugom, markom.
mareaa (fr. mareage) mornarska, matroska
plata; ugovor izmeu sopstvenika broda ili
trgovca i posade broda.
maregraf (lat. mare more, gr. grapho
piem) aparat koji automatski belei
talasanje morske povrine; slui za
odreivanje srednjeg nivoa povrine mora,
prema kome se odreuju nadmorske visine
ostalih taaka, plimomer.
marela (lat. amarus gorak, ital. amarella) bog.
v. amarela.
mareograf (lat. mare more, gr. grapho
piem) v. maregraf.
mareometar (lat. mare more, gr. metron
mera, merilo) v. maregraf.
mar (fr. marge) v. margo.
mara (lat. margo, fr. marge ivica, rub,
okrajak) berz. razlika izmeu dnevnog i
emisionog kursa neke hartije od vrednosti;
razlika izmeu najvieg i najnieg kursa ili
najvie i najnie cene; razlika izmeu
kupovne i prodajne cene.
marija (fr. mariage) brak, brano stanje; u
kartama: kralj i dama u jednoj ruci.

Marijana

536

Marijana (fr. Marianne) ensko ime; olienje

Francuske Republike.
marimba afriki muziki instrumenat od
drvenih ploica sa rezonatorom, slian
ksilofoiu.
marina (fr. marina, lat. marina) mornar-stvo,
brodarstvo;
pomorska
sila,
mornarica,
brodovlje, flota; u slikarstvu: motiv s mora,
slika mora.
marinada (fr. marinade) salamure; jelo,
naroito riba iz salamure; marinat.
marinaa (fr. marinage) metanje u salamuru,
usol>avan>e, usoljenje.
marinat (fr. marinade) v. marinada.
marinac (lat. marinus) mornar, pomorac;
vojnik na ratnom brodu; brodar, laar.
Mariner (eng. Mariner) porodica amerikih
automatizovanih vasionskih letelica za
ispitivanje
meuplanetskog
prostora
i
Marsove atmosfere.
marinizam (lat. marinus morski) 1. tenja jedne
drave da stvori i odrava to jau
pomorsku silu, mornaricu.
marinizam 2. lit. nain pisanja ital. pesnika
ambatiste Marina (15691625), koji se
odlikuje izvetaenou, naroito traenim
slikama i aluzijama; ovaj stil je bio uzeo
maha u ital. knjievnosti XVII veka.
marinirati (fr. mariner) useliti, metnuti u
salamuru; staviti ribe u sire i zaine.
marinist(a) (ital. Marini) lit. pristalica i sledbenik
marinizma u pesnitvu; v. marinizam; um.
(lat. mare more) slikar koji obrauje pejzae
s mora.
marinski (lat. marinus) morski, pomorski;
marinska akademija visoka kola u kojoj se
obrazuju pomorski oficiri.
marioneta (fr. marionette) Marijica", mala
lutka sa pokretnim udovima koja moe da
podraava l>udske kretnje (pokreti udova
izvode se pomou konca ili ice); sa
ovakvim lutkama izvode se itavi manji
pozorini komadi u tzv. marionet-skim
pozoritima, pozoritima s lutkama; fig. ovek
koji se moe za sve i svakoga pridobiti,
povodljiv ovek.
mariska (lat. marisca) med. bradavica.
paritalan (lat. maritalis) brani, muevl>i, prav.
maritalis potestas (lat. maritalis potestas)
muevlja vlast; maritalis soci-jetas (lat.
maritalis societas) brana zajednica; maritalis
tutela
(lat.
maritalis
tutela)
pravo
muevljevog
staralatva;
maritalis
uzusfruktus (nlat. maritalis ususfructus) pravo
mua da uiva enino imanje dok je u braku.
maritiman (lat. maritimus) morski, pomorski;
koji se tie pomorstva, pomorske sile i dr.;
primorski.
marifstluk (arap.-tur. marifetlik) preprede-nost,
dovitljivost, majstorija, lukavstvo.
marihuana (p. marijuana) v. hai.
marja (ma.) 1. maarski srebrn novac u
XVII veku sa likom Deve Marije, u vredno-

markirati

sti od 17 krajcara; 2. srpski nikleni novac u

vrednosti od 5 para din.; 3. naziv za vie
vrsta igara sa 32 karte.
marka (nem. Mark) l. granica sreza ili oblasti;
2. dananja novana jedinica u Nemakoj od
1871. god. = 100 pfeniga; 3. (fr. marque, tal.
marca) znak, belega, obeleje, oznaka; ig;
potanska vrednost koja se lepi na pisma i
uputnice; rabo, tantuz; znak (ili: ig) neke
trgovake kue ili robe.
markando (ital. marcando) muz. istaknuto sa
naroitim naglaskom.
markantan (fr. marquant) istaknut, znatan,
vaan, vidan, upadljiv, koji pada u oi, koji
se odlikuje.
markato (ital. marcato) muz. v. markando.
markacija (nem. Mark) oznaka; belega;
obeleje; obeleavanje; znak za planinarske
staze.
markgraf (nem. Markgraf) od Karla Velikog:
zapovednik jednog pograninog okruga,
marke; ovo dostojanstvo docnije je postalo
nasledio.
marker (fr. marqueur) onaj koji belei
pogotke kod bilijara; kelner u gostionicama
koji belei pia i jela to se iznesu iz
kuhinje, belea, zabeleiva; maina za
udaranje iga.
marketender (ital. marcatante) trgovi koji
prodaje vojnicima ivotne namirnice i ostale
sitne potrebe.
marketerija (fr. marqueterie) rad iaran
utiskivanjem paria raznobojnog drveta ili
kamenie, aranje utiskivanjem, mozaik.
marketing (eng. marketing) trg. izraz kojim se
obuhvataju sve odluke i mere koje se
preduzimaju u okviru preduzea radi
najboljeg plasmana robe.
marketirati (fr. marqueter) poprskati, pr-skati,
arati umetanjem raznobojnog drveta, raditi u
mozaiku.
markiz (fr. marquis) visoka plemika titula u
Francuskoj, Engleskoj i Italiji (po rangu
izmeu vojvode i grofa).
markiza (fr. marquise) ena ili ki markiza;
platneni zaklon od sunca ili kie pred
prozorima i vratima; krov nad peronom;
fotelja; belo vino pomeano sa ki-selom
vodom ili sokom od limuna.
markizat (fr. marquisat) dostojanstvo i plemiki
posed markiza.
markizet (fr. marquisette) tanka konana
tkanina, raznobojne, upotrebljava se za
enske haljine.
markirati (fr. marquer) oznaiti, oznaa-vati,
obeleiti; staviti ig na, igosati; metnuti
potansku ili taksenu marku; istai, skrenuti
panju na vanost neke misli i sl. time to se
tampa masni jim slovima ili kurzivom; na
pozorinim probama: ulogu samo itati, bez
glu-mljenja; u bilijaru: beleiti pogotke.

marksizam

537

marksizam (nem. Marxismus) filozofske,

ekonomske i politike teorije nemakog
filozofa i sociologa Karla Marksa (1818
1883). Filozofski: marksizam je tzv.
dijalektiki materijalizam pri-menjen na
prirodu i drutvo; njegova osnovna
drutveno-ekonomska postavka je: U
drutvenoj proizvodnji svoga ivota l>udi
stupaju u odreene, nune, od njihove vol>e
nezavisno odnose odnose proizvodnje, koji
odgovaraju odreenom stupnju razvitka
njihovih materijalnih proizvodnih snaga.
Celokupnost tih odnosa proizvodnje sainjava
ekonomsku struk-turu drupggva, realnu
osnovu na kojoj se die pravna i politika
nadgradnja i kojoj odgovaraju odreeni oblici
drutvene svesti. Nain proizvodnje materijalnog ivota uslovljava drutveni, politiki i
duhovni proces ivota uopte. Ne odreuje
svest ljudi njihovo bie, ve obrnuto, njihovo
drutveno bie odreuje njihovu svest. Na
izvesnom stupnju svoga razvitka materijalne
proizvodne snage drutva dolaze u
protivrenost sa postojeim odnosima
proizvodnje, ili to je samo pravni izraz za
to sa odnosima svojine u kojima su se
dotle razvijale. Iz oblika razvitka proizvodnih
snaga ti se odnosi pretvaraju u njihove okove.
Tada nastupa epoha socijalne revolucije. S
promenom ekonomske osnove vri se bre ili
sporije prevrat u itavoj ogromnoj nadgradnji
. . . U optim crtama mogu se azijatski, antiki,
feudalni i savremeni buroaski nain
proizvodnje oznaiti kao napredne epohe
ekonomske drutvene formacije" (Marks).
Kagdatalizam je poslednji drutveni poredak
zasnovan
na
klasama
i
njihovom
antagonizmu. Uloga kapitalizma je bila
podrutvljenje procesa proizvodnje. On je
rasparava radnika sredstva koncentrisao,
pretvorio u kapital, a samog proizvoaa u
najamnog radnika. Njegovu predistoriju ini
nasilno i krvavo sprovoenje ove eksproprijacije ranije sitnih proizvoaa. A zatim je
kapital silno razvijao proizvodne snage
radi profita uveao se, centra-lizovao, ali i
uveao masu proletarijata aktivnu i
rezervnu
armiju
rada.
Sa
ovom
koncentracijom i centralizacijom kapitala . . .
raste
masa
bede,
pritiska,
ropstva,
degeneracije i eksploatacije, ali i revolt
radnike klase koja stalno nabu-java i koju
sam mehanizam kapitalisti-kog procesa
proizvodnje koluje, ujedinju-je i organizuje.
Kapitalov monopol postaje okov za nain
proizvodnje koji. je s njim i pod njim
procvetao. Centralizacija sredstava za
proizvodnju i podrutvljenje rada dostiu
taku na kojoj vie ne mogu podnositi
kapitalistiku ljusku i razbijaju je. Kuca
poslednji as kapitalistike privatne svojine.
Eksproprijatori bivaju

marodirati

eksproprisani" (Marks). Ovo se izvruje

klasnom borbom proletarijata, koja se uzdie
do revolucije i diktature proletarijata. Ova
ne uspostavlja iznova rad-nikovu privatnu
svojinu, ali uspostavlja individualnu svojinu
na osnovicu tekovina kapitalistike ere: na
osnovici koo-peracije i zajednikog poseda
zemlje i sredstava za proizvodnju koje je
proizveo sarad"(Marks). Vladimir Ilji
Uljanov Lenjin kae: Marksizam je sistem
nazora i uenja Marksovih. Marks je bio
nasta-vlja i genijalni dovrilac triju duhovnih glavnih struja devetnaestoga veka, koje
pripadaju trima najodmaklijim zemljama
oveanstva: klasine nemake filozofije,
klasine engleske politike ekonomije i
francuskog socijalizma u vezi sa francuskim
revolucionarnim uenjima uopte. ak i
Marksovi protivnici priznali su znaajnu
doslednost i potpunost njegovih nazora, koje u
svojoj celokupnosti pretpostavljaju moderni
materijalizam i moderni nauni socijalizam
kao teoriju i program radnikog pokreta u
svima civilizovanim zemljama sveta . . ."
marksist(a) fil., soc. pristalica marksizma.
markt (nem. Markt) svako javno mesto na kome
se vri izmena dobara, trg, trite, pazar,
pijaca.
marli (fr. marli) mreaste i pomalo kruta
tkanina, tul; mreast ukras na ivici srebrnih
tanjira, ivica porcelanskih tanjira; vrsta
polusvilene tkanine (nazvana po selu
Marli-la-Machine, gde je najpre poeta da se
izrauje).
marmariga (gr. marmafro) med. v. maraugija.
marmelada (fr. marmelade od gr. meli med,
melon jabuka) pekmez od raznog voa ukuvan sa eerom.
marmor (lat. marmor, gr. marmaros) min.
mramor, mermer, fin i veoma tvrd kre-njak,
sastavljen od sitnih nepotpunih kristala,
raznobojan.
marmoracija (nlat. marmoratio) mramorisanje, oblaganje mramornim ploama.
marmorirati (lat. marmorare) izraditi pege ili
pruge kao kod mramora; obloiti (ili:
oblagati) mramornim ploama.
marmot (fr. marmotte) zool. brdski pacov,
mrmot, svizac (ivi u porodicama po
najviim planinama Evrope i Azije).
marod (fr. maraud, lat. moratus) bolestan, slab,
nemoan, iznuren od puta.
maroder (fr. maraudeur) pljaka, vojnik koji,
pod izgovorom premorenosti ili slabosti,
zaostaje iza svoje jedinice pa kriom ide u
krau i pljakanje; vojnik koji pljaka
poginule i ranjene vojnike; fig. hulja, nitkov.
maroderstvo (fr. maraudage) pljakanje
stvari uvijenih i ranjenih vojnika.
marodirati (fr. marauder) bolovati, biti slab;
voj. pod izgovorom premorenosti ili

marok

538

slabosti zaostati iza svoje jedinice pa ii u

pljaku po okolini; drsko prosjaiti; otimati;
pl>akati poginule i ranjene vojnike.
marok (fr. maroc) laka vunena tkanina.
maroken (fr. maroquin, ital. marrochino)
marokanska koa, bojadisana kozja koa sa
finim oiljcima, safijan.
maroko (marocco) vrsta amerikog burmuta;
pamune tkanina za povezivanje knjiga.
maron (ital. marrone) vot. pitomi kesten, krupan
i veoma ukusan za jelo; maron glase (fr.
marrons glaces) kestenje u eernoj
ocaklini.
Mars (lat. Mars, gei. Martis) mit. bog rata kod
starih Rimljana (kod Grka Arvs); fig. rat, boj,
borbene buka; astr. jedna od velikih planeta,
izmeu Zemlje i Jupitera.
Mars I sovjetska vasionska sonda, prva koja se
1963.
pribliila
Marsu,
ispitala
niz
karakteristika ove planete i otkrila trei
prsten zraenja oko Zemlje; proav-i Mars,
postala je vetaka planeta koja krui po
elipsi oko Sunca.
marsala (ital. vino di Marala) slatko sici-lijsko
vino, spravlja se dodavanjem zgu-snute ire,
slino malvasiji (nazvane po sicilijskom
primorskom gradu Marsali).
marselin (fr. marcelline) vrsta lake, obino crne
svilene
tkanine
(tafta);
nazvana
po
francuskom gradu St. Marcellin.
Marseljeza (fr. Marseillaise) marseljski
margp, omiljena fr. narodna pesma koja je, za
vreme prve francuske revolucije, podsticala
narod na borbu za slobodu i jednakost, spevao
ju je i komponovao kapetan Rouget de l'Isle
1792. g.; danas francuska himna (ime dobila
po tome to su je, u Parizu, prvi put pevali
vojnici iz Marselja).
marsilijana (ital. marsiliana) venecijanske,
spreda okrugla laa za obalsku trgovinu na
Jadranskom moru.
marsupijal (lat. marsupialis) Zool. torbar,
oposum.
marsupijalizacija (nlat. marsupialisatio) med.
pravljenje trbune torbe.
marsupijalije (lat. marsupialia) pl. zool. torbari.
, . * *
mart (lat. martius) mesec posveen bogu Marsu,
trei mesec u godini, oujak (31 dan); prvi
mesec u godini starih Rimljana.
martelosi (ital. martellos, lat. martulus) pl.
zasvoene okrugle kule na obalama Sar-dinije
i Korzike za odbranu od morskih razbojnika
(gusara).
martengal (fr. martmgal) bilal, kai koji
prolazi izmeu prednjih nogu kod konja i ne
da mu da die ili sputa glavu, nego mora da
je dri uvek u istom poloaju.
martir (gr. martyros svedok) svako koji je
gonjen i zlostavljan zbog svoje ideje, naroito
onaj koji je muen i ubijen zbog toga to
uporno ostaje, ne alei i ne te-

maralat

dei svoj ivot, pri hrianskoj veri,

muenik, junak vere.
martirij(um) (lat. martyrium) muenitvo,
patnje i smrt onoga koji nevino strada (za
svoju veru); deo crkve u kome se nalazi
grob muenika za veru.
martoloz (ngr. armatolos, tur. martoloz) ime
kojim su Turci, u XVI i XVII veku, nazivali
hriane koji su sluili kao vojnici u turskim
pograninim
gradovima;
marto-lozbaa
stareina martoloza.
marturina (lat. marturina, nem. Marder kuna)
zemljarinska dabina u feudalnoj Slavo-niji;
plaana najpre u krznima kuna (otuda
naziv), a od XVI v. u novcu.
marale (ital. marciale) kuz. s. marale.
marunka (lat. malus armeniaca jermenska
jabuka) bog. jermenska uta jabuica; vrsta
krupnih, okruglih, plavocrvenih ljiva.
maruflirati (fr. maroufler) slik. nalepiti slikarske
platno na drvo; maruflirana slika slika na
lepljena na drvo.
marcescirati (lat. marcescere) postajati trom,
slab, slabeti, mlitave.
marcijalan (lat. martialis Marsov, boga rata)
ratniki, ratoboran, borben, ratni; sran,
hrabar, odvaan; divlji; up. Mars.
marcijalizam (lat. martialis Marsov, boga rata)
ratobornost, borbenost, sklonost ratovanju.
marcijalitst (nlat. martialitas) v. marcijalizam.
marcipan (nlat. Marci panis, ital. marza-rape)
kola od oadema i eera.
marale (ital. marciale) muz. kao mar, vojniki,
ratniki; marale.
mar (fr. marche) hod, hodanje, gredenje,
koraanje; uredno kretanje jedne vojne
jedinice ka odreenom cilju; muziki komad
kao pratnja sveanih, naroito vojnikih
kretanja, stupanja, vojniki", alosni",
paradni" mar; forsiran mar usiljen mar,
brz mar; kao komanda: mar! = napred!
polazi!; dalje! bei! kidaj! mar-ruta put
kojim se ima marovati, pravac marovanja
(ili: putovanja).
maral (nem. Marschal, nlat. marescalcus, ital.
mariscalco,
fr.
marechal)
prvobitno:
konjuar, nadzornik tale; zatim: vrhovni
nadzornik vojske i dvora nekog vladao-ca;
nadzornik i rukovalac javnih sveanosti;
danas: najvii vojni in u vojskama nekih
drava; maral dvora najvii dvorski
inovnik, nadzornik i upravnik unutarnjih
poslova vladalakog dvora; feldmaral
vrhovni komandant vojske u nekim
dravama.
maralat (fr. marechalat) l. zvanje i nadlenost
marala; 2. nadletvo pod nadzorom marala;
3. zgrada u kojoj se nalaze kancelarije
marala i njegovih slubenika; 4. vrhovna
vojna komanda, sa mara-lom na elu,
uvedena u Francuskoj u febr. 1858. godine.

maran

539

maran (fr. marchand, lat. merx, mercatus)

trgovac, prodavac.
mare (fr. marche) trite, trg, pijaca; pijane
cena, kupovna cena.
marirati (fr. marcher) v. marovati; marirati
nekoga najuriti nekoga kazavi mu mar!
marovati (fr. marcher) pravilno koraati, ii
propisnim vojnikim korakom; peaiti,
tresti, putovati; nekoga marovati nekoga
najuriti, otperdaiti, oterati.
mar-ruta (fr. marche-route) v. mar.
masa (lat. massa, fr. masse) l. <riz. mera za
inerciju, jednaka je koliniku sile i ubrzanja
(jedinica mase v. gram); masa nekog tela
meri se koliinom materije koja se sadri u
njemu; proizvod iz zapremine i gustine; 2.
velik broj, gomila, mnoina, mnotvo; 3. puk,
svet, narod, rulja; 4. testo, smesa; 5. telo bez
odreenog oblika; 6. ulog u kocki; 7. prav.
imanje koje ostane posle neije smrti; imanje
pokretno i nepokretno, koje ostaje posle
pada neke trgovine pod steaj, a od kojeg se
imaju da podmire poverioci; masa bono-rum
(lat. massa bonorum) imovno stanje; masa
konkurzus (lat. massa concursus) ste-cina
masa, ona iz koje imaju da se naplate
poverioci;
masa
hereditatis(lat.
massa
hereditatis) celokupne ostavtina onoga koji
ostavlja nasledstvo.
masaa (fr. massage) trljanje tela, gnjeenje tela
(naroito posle kupanja) radi pojaa-vanja
cirkulacije krvi, odravanje zdravlja, jaanja
miia i dr.
masakr (fr. massacre) pokolj, mrcvarenje,
ubijanje, krvoprolie.
masakrirati (fr. masacrer) ubijati, klati,
mrcvariti, kasapiti rtvu, prolivati krv.
masal (hebr. masal) uticaj neba ili zvezda na
ovekov ivot, srea, sudbina.
masenjo (ital. masegno) beli kreni kamen iz
Verone za kaldrmisanje ulica.
maser (fr. masseur) lice koje vri trljanje
(masau), trlja (u kupatilu i dr.).
maserka (fr. masseuse) trljaica.
maseter (gr. maseter) znat. mii vata.
masiv (fr. massif) petrografski: nepravilna
eruptivna gromade; orografski: planina bez
glavnog pravca; masa kristala-stih kriljaca
koja moe odiskona biti nepokrivena mlaim
formacijama, ili je bila pokrivena pa
ogoliena erozijom i dislokacijama.
masivan (fr. massif) teak, pun, jak, vrst,
nainjen iscela; nezgrapan, trom, sirov; u
graevinarstvu: vrsto sagraen, jak, otporan, jakih i temeljnih zidova; o metali-ma:
gust, pun, teak, neprobojan, koji nije upalj.
masivitet (fr. massivete) v. masivnost.
masivnost (fr. massivete) punoa, teina usled
punoe, vrstina.

maskuliranje
masirati (gr. massein mesiti, gnjeiti, lat.
massare, fr. masser) telo (posle kupanja)
trljati, gnjeiti, valjati da bi se izazvao ivlji
krvotok i dr.; up. masaa.
maska (fr. masque, nlat. masca) obrazina,
lorfa; lice pod obrazinom, preruena linost;
stalna karakterna uloga u aljivim igrama;
fig. privid, spoljanji izgled; izgovor,
pretvaranje, lukavstvo; ovek koji eli da se
prikae drukijim no to je, pretvaralo;
makara.
maskara (tur. makara, mashara) ala,
ismevanje, sprdanje; ovek sa obrazinom,
maskom; aljivina, lakrdija, ismeva.
maskarada (fr. mascarade, ital. mascherata)
preruavanje, preruenost; gomila ili povorka
preruenih osoba (pod obrazinama), krabuljni
ples.
maskaron (fr. mascaron, ital. mascarone) arh.
oveja glava, obino iscerena lica, koja se,
kao ukras, oduvek u graevinarstvu
upotrebljavala, naroito na kapijama, nad
prozorima, na bunarima i dr.
maskenbal (nem. Maskenbali) zabava (ili:
igranka) na koju uesnici dolaze pod
obrazinama (maskama).
maskirav (fr. masquc) koji je pod obrazinom,
preruen, preobuen; sakriven, prikriven,
zaklonjen; maskirana baterija (jedinica i dr.)
voj. prikrivena baterija (jedinica i dr.), ona
koju neprijatelj ne moe da primeti sve do
trenutka dok ne stupi u dejstvo, zato to je
prikrivena kakvim za to podesnim predmetom
(granjem, zelenilom i sl.)
maskira (fr. masquer) metnut obrazinu,
preruita, preobui; voj. poloaje, topove i
druge vojne objekte pomou granja, zelenila i
sl. uiniti nevidljivim za neprijatelja,
zakloniti, sakriti; fig. prikriti, prikrivati,
zavijati, sakrivati prave namere.
maskoki (mascochi) trg. vrsta pamune tkanine
ukraene cvetovima, izrauje se u Austriji.
maskota (fr. mascotte) dete sree, batlija, bat
lika; amajlija, talisman.
maskulina (lat. masculina) pl. gram. rei mukog
roda; v. maskulinum.
maskulinizam (lat. masculinum) pojava telesnih
i duevnih mukih osobina kod enskih
osoba.
maskulinum (lat. masculinum) gram. muki rod;
re mukog roda; pl. maskulina.
maskuliranje (lat. masculinum) fiziol. pretvaranje
enskih ivotinja u muke time to im se na
mesto enskih spolnih lezda, koje se
uklone, usade muke spol-ne lezde, tako da
se ivotinja posle toga dalje razvija, i u
telesnom i duevnom pogledu, kao muka
jedinka; ovaj metod pretvaranja enskih u
muke i mukih u enske (feminiranje) prvi
je pokuao da primenjuje beki lekar Ojgen
tajnah.

540
masovan (lat. massa) koji je u masi, u velikom
broju; masovan rad rad u kojem uestvuje
veliki broj radnika; sredstva masovne
komunikacije tampa, radio, televizija.
mason (fr. mafon, nlat. macio) zidar, naroito:
slobodan zidar; v. franmason.
masonerija (fr. maconnerie) slobodno zidarstvo; slobodni zidari.
masoterapija (fr. massage masaa, gr. therapeia leenje) med. leenje trljanjem, masaom.
mastalgija (gr. mastos dojka, sisa, algos bol)
med. bol u sisama, bol dojke.
master (eng. master, lat. magister) gospodar,
stareina,
gazda,
sopstvenik;
majstor;
gospodin, uitelj; mladi gospodin; upravi-telj,
nadzornik.
mastike (gr. mastiche) v. mastike.
mastikatorije (nlat. masticatoria) pl. med. lekovi
koji se uzimaju vakanjem.
mastikatorijum (nlat. masticatorium) sredstvo
za vakanje.
mastikacija (lat. masticatio) vakanje, vatanje.
mastike (gr. mastfche, fr. mastic) bledou-ta i
miriljave smola mastikovog drveta, koje
raste naroito na Hiosu, upotrebljava se za
pravljenje raznih balzama, masti, firnajza,
lakova i kao zain za kolae, eerne voe i
dr.; staklorezaki lepak, kit; vrsta rakije
zainjene ovim mirisom; mastika.
mastitis (gr. mastos dojka, sisa) med.
zapaljenje sisa, dojki.
mastif (eng. mastiff) samsov, buldog (vrsta
velikog psa).
masto- (gr. mastos) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: sisa, dojka.
mastodan (gr. mastos) v. mastoidan.
mastodinija (gr. mastos, odyne bol) med.
oseanje bola u sisama (ili: dojkama),
sisobolja.
mastodon(t) (gr. mastos, odiis zub) geol., zool.
vrsta izumrlog surlaa iz porodice slo-nova,
sa kljovama u gornjoj i donjoj vilici.
mastozoolit (gr. mastos, zoon ivotinja, lithos
kamen) geol. skamenjen sisar.
mastozoon (gr. mastos, zoon ivotinja) zool.
sisar, sisavac.
mastoidan ^gr. mastos, eidos oblik, vid)
slian sisi, sisast, dojast.
mastoidit (gr. mastos dojka, eidos) med.
zapaljenje sisastog dela slepoone kosti koji
se nalazi iza une koljke.
mastopatija (gr. mastos, pathos bol, bolest)
med. v. mastodinija.
mastupracija (nlat. mastupratio) v. manustupracija.
masturbacija (nlat. masturbatio) v. manustupracija.
masturbirati (nlat. masturbare) onanisati; v.
manustuprirati.
mashala (gr. maschale) med. pazuho.

mateozofija

mashalister (gr. maschalister kai naramenik) anat. drugi vratni prljen.

mat (fr. mat) l. pr. bez sjaja, taman, tamne
boje, ugasit.
mat (pere.) 2. u ahu: zavrni potez protivnika
posle koga ugroeni kralj vie nema nikakvog
izlaza; fig. pobeen, propao, izgubio igru.
mata (p. mata) paragvajski aj od biljke Peh
paraguayensis,
omiljeno
pie
Junoamerikanaca.
matador (p. matador, lat. mactator kolja,
ubica) glavni borac u borbi s bikovima u
paniji, koji ranjenoj ivotinji zadaje smrtni
udarac; u kartama: najjai aduti; fig. istaknut,
vaan, ugledan ovek, uvena linost, prvak u
nekoj struci, peen u svojoj struci, zverka".
matamorizam (p. matamoros) samohvalisanje; izraz koji se upotrebljava za one koji
vikom i drekom, nadutim i visoko-parnim
reenicama pokuavaju da zbune svoje
protivnike; zool. izraz kojim se oznaava
nain odbrane kojim se slue neki insekti da
bi se odbranili od svojih napadaa time to
se silno kostree, nadimaju, istiu svoje
bodljike i dr., samo da bi zastraile svoje
neprijatelje.
matamoro (p. matamoros) lit. ubica Mava-ra",
veoma omiljena linost u staroj panskoj
komediji, panski vojnik--laljivac koji pria
svoja junatva i podvige koji se, u stvari,
nikada nisu dogodila; bog. naziv za vei broj
neofan-zivnih biljaka, ali po izgledu veoma
opasnih i otrovnih.
mateziologija (gr. mathesis uenje, znanje,
logfa) uenje o nauci, tj. metodika.
matezis (gr. mathesis uenje, znanje) v.
matematika; matezis aplikata (nlat. mathesis
applicata) primenjena matematika; matezis
pura (nlat. mathesis pura) ista (ili:
neprimenjena) matematika, tj. ona koja
prouava veliine same za sebe.
matema (gr. mathano uim, nauim, mathema
znanje, nauka) ono to je naueno, predmet
uenja, znanje, nauka; pravilo, naroito
matematiko.
matematika (lat. mathematica, gr. mathema)
nauka o veliinama, tj. aritmetika, alge-bra i
geometrija; matezis.
matematiar (lat. mathematicus, gr. mathema)
nastavnik matematike; onaj koji se nauio
bavi matematikom.
matematiki (gr. mathema) koji pripada
matematici ili se na njoj osniva; izvestan,
pouzdan, nesumnjivo utvren.
matev (fr. matin, ital. mattino, lat.
matutinum) l. jutro; jutarnji kaput, jutarnja
haljina; 2. ime poznatog francuskog lista.
mateozofija (gr. mataios uzaludan, nitavan,
sophia) nitavna mudrost, nadrimu-drost.

mateologiJa

541

mateologija (gr. mataios uzaludan, nitavan,

logia) nekoristan govor, prazne rei,
lupetanje.
mateopeja (gr. mataios uzaludan, nitavan,
poieo inim, radim) nekoristan, bes-ciljan,
uzaludan posao.
mateoponija (gr.ta1aroa)uzaludan
trud,
uzaludan rad.
mateotehnija (gr. mataios uzaludan, nitavan,
tehne vetina) vetina ili umetnost bez
vrednosti.
mater (lat. mater) mati, majka; alma mater (lat.
alma mater) blaga, asna majka (poasno ime
za univerzitet); dura mater (lat. dura mater)
znat. tvrda modane opna, mo-dani omota.
Mater doloroza (lat. Mater dolorosa) bolom
skrena majka"; bogorodice u bolu zbog
patnji svoga sina (omil>ena tema slavnih
slikara i vajara).
materija (lat. mater mati, materia) fil. celokupna objektivna stvarnost koja postoji
nezavisno od ljudske svesti, data je u
prostoru i vremenu, a njeno sutinsko
svojstvo, prema Marksu, jeste da je ona
subjekt svih promena, odn. da je dinami-ka,
da u sebi sadri princip kretanja; tvar,
stvarna sadrina prostora ili jednog njegovog
dela, ono to ispunjava prostor a iji se
fiziki karakter oznaava kao masa",
telesna tvar, ono od ega je telo sastavljeno
(supr. forma); sadrina, predmet (npr. govora,
prouavanje); tkani-na; materija morbi ili
materija pekans (lat. materia morbi, materia
peccans) med. uzrok bolesti.
materijal (lat. materia) graa za neki rad,
predmet obrade; sprema, pribor, oprema;
graa, gradivo.
materijalan (lat. materialis) tvarni, telesni-,
stvarni, koji se tie onoga od ega se neko
fiziko telo sastoji; bitan, sadra-jan (supr.
formalan); materijalna istina prav. najvei
stepen izvesnosti do koje sudija moe doi u
krivinom postupku; materijalni interes
stvarna korist, bitna korist; materijalna taka
geometrij-ska taka sa fizikim znaenjem,
tj. taka koja ima svojstvo lenivosti ili inercije (pojam koji je u XVIH stoleu stvorio
Dubrovanin Ruer Bokovi); geometrij-ska
taka.
materijalizam (fr. materialisme, lat. materialis)
fil. teorijski: shvatanje koje smatra tvar ili
materiju kao jedinu supstanciju sveta i kao
sutinu svih stvari, pa i psihike (duevne)
pojave samo kao funk-cije materije;
dijalektiki materijalizam marksistika
filozofija. ,, . . . nauka o najoptijim
zakonima kretanja i razvitka prirode,
ljudskog drutva i miljenja" (Engels);
praktiki ili etiki materijalizam: uenje koje
postavlja kao cilj ivota ulno uivanje
sadanjice, a ulna ili materijalna dobra
smatra kao

mater familijas

jedino za im valja teiti, odbacujui I

prezirui tzv. idealne vrednosti, poto su
materijalna dobra jedini stvarni osnovi ivota i
kulture; istorijski materijalizam primena
dijalektikog materija-lizma na istraivanje
istorije, primena na drutvene nauke:
Privredni sklop (ekonomske struktura)
drutva jeste stvarna osnova na kojoj se
podie pravni i politiki nadgradak (pravna i
politika nadgradnja), i kojoj odgovaraju
odreeni drutveni oblici svesti . . . Nainom
proizvodnje materijalnog ivota uslo-vljeno
je drutveno, politiko i ivotno zbivanje
uopte" (Karl Marx, Zur Kritik der
politischen Okonomie, predgovor, 1859);
mehaniki materijalizam uenje koje smatra
da ivi organizam nije nita drugo nego
sloen mehanizam, i da se, prema tome,
iva materija ne razlikuje od mrtve; supr.
idealizam.
materijalizacija (nlat. materialisatio) tobonje
otelovljenje, ovaploenje duhova onih koji
su umrli, kako veruje spiriti-zam; postajanje
telesnim, pretvaranje neega eterikog u
telesno.
materijalizirati v. materijalizovati.
materijalizovati (fr. materialiser) uiniti neto
telesnim, pretvarati (ili: pretvoriti) u telesno,
ovaploavati,
ovaploti-ti,
oteloviti,
otelovljavati; pridati (ili: pridavati) emu
prirodu telesnog.
matsrijalist(a) (fr. materialiste) fil. 1. pristalica
materijalizma; supr. idealist; 2. ovek koji
ceni samo materijalna dobra i tei samo za
materijalnim dobrima, sebi-njak.
materijalistiki (fr. materialiste) koji je u skladu
sa uenjem materijalizma, naklonjen
materijalizmu.
materijatum (nlat. materiatum) neto to je
izraene ili sastavljeno od neke tvari (ili:
grae, materije).
materijacija (nlat. materiatio) stvaranje
(ili: obrazovanje) grae (ili: materije,
tvari). materna (lat. mater mati, materna) l. pl.
prav.
materinstvo, materinski deo nasledstva,
nasledstvo koje nekome pripada po materi.
materna (lat. materna) 2. fosforom bogati
hranljivi preparat koji se spravlja od
klica sita. maternite (lat. mater mati, fr.
maternite)
porodilite; kola za babice. maternitet
(lat. mater mati, nlat. maternitas, fr. maternite) materinstvo; bitisanje
majke; princip materniteta prav. naelo
po kome je dunost matere da izdrava
svoje vanbrano dete. mater pija (lat. mater
pia) nena, bogougodna
majka; aiat. meka modana opna, meki modani omota. mater familijas (lat. mater
familias) majka
porodice, majka.

542
matiko (nlat. folia matico) biberasta ukusa lie
jedne peruanske biljke, od koga se spravlja
lek protiv gonoreje.
matinata (ital. mattinata) jutarnja pesma pod
prozorom dragane; supr. serenada.
matine (fr. matinee) vreme od svanua do
podne, prepodne; zabava (ili priredba,
sedeljka) koja se odrava pre podne i
posle podne; jutarnja haljina.
matirati (fr. mater) 1. uiniti nesjajnim,
tamnim, ugasitim; up. mat 1.
matirati (pere.) 2. pobediti protivnika u ahu; fig.
pobediti, savladati, ukrotiti, onesposobiti za
dalji rad ili borbu, uhvatiti koga u sve etiri;
up. mat 2.
matrac (nlat. matratium, ital. materasso) duek
ispunjen konjskom dlakom ili morskom
travom pa proiven; strunjaa; pro-iven
kolski jastuk; madrac.
matrijarhat (lat. mater mati, gr. archos voa,
stareina) 1. prvobitni oblik drutvenog
ureenja u kojem je majka bila glava
porodice i upravljala zadrugom; 2.
materinsko pravo, stanje u kome dete ne
pripada oevoj, nego materinoj lozi.
matriks (lat. matrix) znat. materica; fig. poreklo,
izvor, uzrok; javni spisak, popis, matica.
matrikula (lat. matricula) popisna knjiga, spisak
imena lanova nekog drutva; upi-snica na
univerzitetima; spisak prihoda nekog
duhovnog ili svetovnog nadletva; spisak
lanova jedne parohije: roenih, krtenih,
umrlih i oenjenih (udatih), matica, broj
vojnikog jedininog spiska.
matrimonijalan (nlat. matrimonialis) koji se tie
braka, brani.
matrimonijalije (nlat. matrimonialia) pl. '"
brane stvari, brani poslovi.
matrimonijum (lat. matrimonium) brak,
brano stanje; supr. konkubinat.
matrica (fr. matrice) tip. bakarni kalup u kojem
se liju tamparska slova; u galva-noplastici:
obrnut kalup koji se dobiva otiskivanjem
drvoreza ili autotipije, pomou jedne prese, u
ploi od voska ili od iste gutaperke, pri emu
se ispupeni delovi prvobitne ploe pojavljuju
udube-ni, dok su udubeni delovi ispupeni;
ba-darska mera, pramera.
matricidijum (lat. matricidium) ubistvo matere,
materoubistvo.
matroz (hol. matroos, dan., v. matros)
mornar, brodar, sluga na brodu.
matrona (lat. matrona) kod starih Rimljana:
ugledna gospoa visokog reda; uvaena
ena u godinama, gospa.
matronimika (gr. mater mati, oputa ime)
izvoenje porodinog imena (prezimena) od
enskog, materinog imena, npr. Mili-i
(Milica), Ljubii (Ljubica), Anii (Anica) i
dr.
natura (lat. matura) v. maturitet.
maturant (lat. maturare dozrevati, maturans)
uenik zavrnog razreda srednje kole

mahagoni

koji e polagati vii teajni ispit

(maturu):
maturancije (lat. maturantia) pl. med. lekovi koji
pomau sazrevanje, gnojenje.
maturativan (nlat. maturativus) sazrevan, koji
pomae sazrevanje, gnojenje.
maturacija (lat. maturatio) ubrzavanje, pourivanje; zrenje, sazrevanje, dozrevanje;
med. gnojenje, zagnojavanje.
maturirati (lat. maturare) dovesti do zrelosti,
uiniti zrelim; zreti, dozreti, sa-zreti; poloiti
ispit zrelosti u srednjoj koli; ubrzati, brzo
izvesti, pouriti neto; prav. traiti da se ubrza
donoenje reenja.
maturitet (lat. maturitas) zrelost, dozre-lost,
dospelost; naroito: ispit zrelosti u srednjoj
koli, vii teajni ispit (matura).
matutina (lat. matutina se. hora) u katolikoj
crkvi: jutrenje, prvi kanonski as.
mauka (rus. matuka) majica, mamica.
mauzerka voj. brzometna puka, brzometka
kalibra 7,9 mm i sa najveim dometom od
4.000 m (nazvana po pronalazaima Vilhelmu i Pavlu Mauzeru).
mauzolej (gr. Mausoleion, lat. Mausoleum)
divan nadgrobni spomenik, raskopo
ukraena grobnica, vladarska grobnica. Naziv
po spomeniku koji je kraljica Arte-mizija
podigla u Halikarnasu, svom muu Mauzolu,
karskom kralju (377353. pre n. e.) i koji
je bio ukraen vajarskim radovima.
maunt (eng. mount, lat. mons breg, brdo) re
koja se pojavljuje kao sastavni deo mnogih
geografskih naziva (npr. Mount Everest).
mafija (ital. Mafia, Maffia) tajno razbojniko i
pljakako drutvo na Siciliji, koje je
postojalo od 1860. g.; fig. opasno drutvo,
udruenje ljudi sa opasnim ciljevima.
mafi (tur. mafis) l. vrsta slatkia od tankih
listova isprena testa s jajima.
mafi (arap.) 2. nita.
mah (nem. mach) jedinica za merenje brzine
aviona, projektila i raketa brih od zvuka.
maha- (ind., pere. maha-) velik (javlja se u
mnogim sloenim reima).
Mahabharata (ind. Mahabharata) Veliki rat
porodice Bharata"; veliki narodni ep Indusa,
ima preko 200.000 stihova; potie od nekoliko
pesnika, a u IV veku dobio uglavnom svoj
sadanji oblik; iroko poznate su epizode
Pesma o kralju Nalu (Nal i Damajanta),
Bhagavad-gita, Legenda o Savitri.
mahagoni (eng. mahogany) bot. fino i veoma
tvrdo drvo, raste u istonoj Aziji i Junoj
Americi, boje crvenosmee, slui za fine
stolarske radove, furnire, tapove i dr.

543

mahala (arap. mahalla, tur. mahalle) deo

jedne varoi, gradska etvrt, kvart; ulica,
sokak; mala.
maharade (sskr. maha, rajan) veliki kralj",
vladalac u Indiji pod kojim stoji vie rada;
esto samo titula obinog domaeg vladaoca
(race).
mahatma (sskr. maha velik, atman dua) fil.
najvia titula koja se moe dati oveku koji je
napredovao i otiao daleko u duhovnom
saznanju (kod Indusa); velika dua, dua
svega (u filozofiji Vedante); u teozofiji;
duhovni vo.
Mahdi (arap.) mit. prorok, oekivani spasitelj,
muslimanski mesija koji, po predanju, ivi
skriven u nekoj peini blizu Bagdada.
maher (nem. Macher uinilac) ovek koji se
ume u svim prilikama snai, umean
ovek; ujdurma, podvaladija.
maheraj (nem. Macherei rad) posao koji je
izveden na tetu nekoga drugog, veto
izveden podvig, ujdurma, podvala.
maheta v. meeta.
mahetika (gr. mache borba) vetina bo-renja,
boraka vetina.
mahizam v. empiriokriticizam.

mahiia (lat. machina) v. maina.

mahinalno (nlat. machinale, fr. machinal)
nehotino,
nesmiljeno,
kao
maina,
mainski; mehaniki.
mahinacija (lat. machinatio) podbadanje,
podstrekavanje,
podsticanje;
spletka,
ujdurma, smicalica, podvala.
mahinirati (lat. machinari) izmisliti, izmiljati;
smiljati (ili: snovati) neko zlo ili podvalu,
potajno spremati neto, plesti zamke.
mahinist(a) (lat. machina) v. mainist.
mahmil (arap.) tovarna ivotinja; naroito:
posveena kamila koja ide u Meku sa
raskonim darovima i vodi direktno poreklo
od kamile na kojoj je Muhamed, na svojim
putovanjima, obino jahao.
mahmudija (arap. mahmudiyya, tur. mahmudiye) turski zlatan i srebrn novac.
mahnovtina kontrarevolucionarna oru-ana
borba anarho-kulakih bandi u Ukrajini
(19181921) protiv sovjetske vlasti, kojima
je rukovodio avanturist N. I. Mahno.
mahorka (rus. mahorka) vrsta prostog duvana,
krca.
mahrama (arap. miqrama) v. marama.
mahut (ind. mahut) goni ili uvar slonova u'
Indiji.
maca (hebr. mazzah) v. maces.
macaklin zool. vrsta gutera, velika gubavi-ca,
Hemydactilus turcicus.
macerat (lat. maceratum) farm. tenost dobi-vena
putem maceracije.
maceracija (lat. maceratio) dui uticaj neke
tenosti (vode, alkohola, etra, kiselina i dr.) na
neku vrstu biljnu ili ivotinjsku tvar na
obinoj temperaturi; raskva-

mbret

ivanje, raskiseljavanje, topljenje, kva-enje;

fig. iznuravanje, kinjenje, muenje.
macerirati (lat. macerare) topiti, potopi-ti,
moiti, natapati, kvasiti, raskvasiti (npr.
macerirati kosti potopiti kosti u vodu da bi
mekani delovi sa njih otpali, naroito radi
anatomskih prepariranja); fig. muiti, kinjiti,
iznuravati.
maces (hebr. mazzah) beskvasni hleb koji
Jevreji jedu u vreme Pashe.
macijes (lat. macies) mravost; med. suppa;
jektika, tuberkuloza.
maeta (p. macheta, port. machete) oruje i
orue u Junoj Americi, slui za seenje trske
i krenje puta kroz punglu, sredina izmeu
noa i sablje, handar, lovaki no.
maalah (arap. ma a'allah, tur. ma?allah)
kako je Boja volja, kako Bog hoe! (kao
uzvik); izraz koji, po narodnom verovanju,
titi od uroka; turski naziv za opijum.
maina (gr. mechane orue da se neto vetaki
izradi, lat. machina) l. teh. orue za rad koje
stalnim pokretima svojih delova obavlja
raznovrsne radnje po zamisli oveka,
pretvarajui energiju jedne vrste u drugu ili
jednog oblika u drugi; 2. lokomotiva; 3. fig.
stvor bez duha, ovek bez duha.
mainizacija (gr. mechane, lat. machina
sprava) uvoenje maina (strojeva) u poslovanja i proizvodnju gde se ranije
upotrebljavao fiziki rad ljudi i ivotinja (u
zanatstvu, poljoprivrede, vojsci itd.); up.
mehanizacija.
mainalno (fr. machinal) v. mahinalno.
maingever (nem. Maschinengewehr) voj. v.
mainengever.
mainengever (nem. Maschinengewehr) voj.
vatreno oruje kalibra vojnike puke i
automatskog
dejstva,
podesne
za
prenoenje, u minutu moe da izbaci oko 600
metaka.
mainerija (fr. machinerie) strojevi, maine;
mainski delovi; izrada maina; odeljenje u
kome se nalazi vie maina koje sve slue
istoj svrsi; naroito: sve sprave pomou kojih
se vre promene na pozornici.
mainist(a)
(fr.
machiniste)
rukovalac
mainom, mainovoa; gradilac maina;
poz. nadzornik maina.
mainka (fr. machine) voj. automatska mainska puka ili mainski pitolj, strojnica,
automat.
mainski (fr. machine) koji se tie maina, koji
pripada mainama; izraen na maini.
makara (ital. maschara) l. v. maska.
ma kara (arap. mashharat) 2. v. maskara.
mana (nem. Masche) petlja, zamka; vrsta
kratke kravate.
mbret (alb.) poglavica drave, vladar (titula
nekadanjih vladara u Albaniji).

mea kulpa

544

mea kulpa (lat. tea culpa) moja krivica, moj

greh, kriv sam! (uzvik kojim se pokajniki
priznaje sopstvena krivica).
meandri (gr. Mafandros) pl. v. meandrine.
meandrine (gr. Maiandros) pl. zavoji, okuke;
vijuge (ili: okuke) koje neka reka gradi pri
toku kroz ravnicu (nazvane po maloazijskoj
reci Meandru, koja ima neobino vijugav
tok); u ornamentici: vijugave are.
meandrian (gr. maiandros) krivudav,
vijugav, verugav, zavojit, sa okukama (kao
maloazijska reka Meander, koja je uvena sa
svojih mnogih okuka).
meatus (lat. meatus) hod, hodanje, kretanje;
meatus auditorius (lat. meatus auditorius)
alat. slunik, slunica, unica.
mebl (fr. meuble, lat. mobile) pokretnina,
pokretno, pokretno imanje; naroito: kuni
nametaj; mebl-tof tkanina za pokrivanje
nametaja.
meblirati (fr. meubler) kuu namestiti, snabdeti
nametajem.
Mevlud (arap. mawlid, tur. mevlid roenje)
roendan
proroka
Muhameda,
veliki
muslimanski praznik.
mega- (gr. megas, megale, mega velik, -a, -o)
predmetak u sloenicama sa znaenjem:
velik, veliki, golem.
megavat (gr. megas, eng. watt) fiz. veliki vat"
elektrina jedinica = milion vati; znak: MW.
megavolt (gr. mgas, ital. Volta) fiz. veliki
volt", elektrina jedinica = 1 milion volta;
znak: MV.
megagastrija (gr. megas, gaster eludac) med.
poveanje eluca, povean eludac.
megakolon (gr. megas, kolon debelo crevo)
med. preterano veliko debelo crevo.
megalantropogenezija (gr. megas, anthropos
ovek, gnesis stvaranje, raanje) vetina
stvaranja uslova za raanje krupne, zdrave i
snane dece.
megalegorija (gr. megalegoria) hvalisanje,
hvastanje, razmetanje.
megaliti (gr. megas, h'thos kamen) pl. veliki
kamenovi, starodrevni spomenici koji se
sastoje od velikih kamenih trupaca, blokova.
megalo- (gr. megas) v. mega-.
megaloblasti (gr. megas, blastos klica,
izdanak) pl. med. v. makrociti.
megalograf (gr. megas, grapho piem) slikar
koji radi predmete, naroito osobe u
prirodnoj veliini.
megalografija (gr. megas, graphia) slikanje
(ili: prikazivanje) vanih predmeta u
uveanom obliku, npr. junaka, bogova i dr.
megalokarpian (gr. megas, karpos plod)
koji ima krupan plod.
megaloman (gr. megas, mama pomama,
ludilo) golema, uobraena veliina, ovek
koji boluje od ludila veliine, koji precenjuje samog sebe, svoju vrednost; grandoman.

Megera

megalomanija (gr. megas, mama pomama,

ludilo) golematvo, ludilo veliine, uobraena
veliina, bolesno precenjivanje samog sebe;
grandomanija.
megaloniks (gr. megas, onyx nokat, panda)
zool. vrsta izumrle ivotinje iz diluvi-jalne i
najmlaih slojeva neogenske formacije, bila
duga 2,5 m i imala na prstima veoma velike
pande.
megalopsija (gr. megas, opsis vid) med. v.
makropsija.
megalopsihija (gr. mgas, psyche dua)
veliina due, velikodunost.
megalosaur (gr. megas, sauors guter) zool. divguter, ogromna izumrla ivotinja, slina
krokodilu, duga oko 18 t.
megalofon (gr. megas, phone glas) ovek
jaka i puna glasa.
megalofonija (gr. megas, phone) pun i jak
glas.
megalofonian (gr. meglophonos) koji ima jak
i pun glas, jaka i puna glasa.
megalocefal (gr. megas, kephale glava) v.
makrocefal.
megalociti (gr. megas, kytos duplja, uplje telo)
pl. med. v. makrociti.
megametar (gr. megas, metron mera, merilo)
astr. instrumenat slian heliometru; danas bez
znaaja.
megapodije (gr. megas, pus, podos noga) pl.
zool. velikonoci, vrsta ptica slinih
kokoima.
megarani fil v. megarici.
megarici pl. fil. pristalice starogrke fi-lozofske
kole (megarska kola), iji je osniva
uenik Sokratov Euklid iz Mega-re (oko
444-369. pre n. e.). Oni su se poglavito
bavili logikom, vetinom u borbi reima, i
spajali sokratovsku eti-ku sa eleatskim (v.
eleati) uenjem o venom i nepromenljivom
biu, o dobru, koje je samo jedno, mada ga
ljudi razliito nazivaju.
megaskop (gr. megas, skopeo posmatram,
gledam) ont. vrsta kamere opskure, laterne
magike pomou koje se dobije uvelian lik
(nekog predmeta) na zaklonu.
megaterijum (gr. megas, therion zver, divlja
ivotinja) zool. vrsta ogromnog izumrlog
lenjivca-surlaa koji je veliinom prelazio
dananjeg slona; takoe: opti naziv za
velike izumrle ivotinje.
megafon (gr. megas, phone glas, zvuk)
dugaka cev za govor sa otvorom u obliku
zvona i dve cevi za sluanje, slui za pojaavanje zvuka i za razgovor na veim odstojanjima (pronalazak Edisonov).
megdan (arap. maydan) v. mejdan.
megdandija (arap.-tur. meydanci) v. mejdandija.
Megera (gr. Mgaira) nit. jedna od tri furije kod
starih Grka; fig. goropadna ena, zla ena,
otrokona.

megom

545

megom (gr. megas, nem. Ohm) fiz. veliki

om", elektrina jedinica = 1 milion oma; znak
ML.
megometar (gr. megas, nem. Ohm, gr. metron
metar) fiz. aparat za merenje veoma velikog
otpora, reda veliine od milion oma; up.
megom.
medalja (fr. medaille, ital. medaglia, nlat.
medalla) kolajna, spomenica izraena od
metala; odlikovanje, orden.
medaljist(a) (fr. medailliste) poznavalac (ili:
skuplja) medalja i starog novca.
medaljon (fr. medaillon) velika spomenica,
krupna medalja; okrugla ili oblika jajeta
slika, sa skupocenim i umetniki izraenim
okvirom, koja se nosi o vratu; sam takav
okvir; an medaljon (fr. en medaillon) u
obliku spomenice, npr. okrugla slika.
medam (fr. mesdames) pl. v. madam.
medano (tl. medano) peani breg, dina.
medvedki (rus. medvedki) pl. trg. koe mladih
morskih vidri, dok su jo bele.
medezimo modo (ital. medesimo modo) muz. v.
medezimo tempo.
medezimo tempo (ital. medesimo tempo) muz.
istim tempom.
Medeja (gr. Medeia) mit. ki kralja Ejeta u
Kolhidi, pomogla svojim arolijama argonautu Jazonu da se doepa zlatnog runa,
udala se za njega i pobegla s njim u Jolkos,
gde mu se za neverstvo svirepo osvetila; fig.
ljubomorna i osvetoljubiva ena.
medet (arap. madad) pomo, potpora; kao
uzvik: upomo, pomagaj!
medecina (fr. medecine) v. medicina.
media (lat. media) pl. gram. v. medija.
medieval (lat. medium aevum srednji vek) tip.
vrsta starinskih tamparskih slova = antikva.
medievalan (lat. medium aevum) koji pripada
srednjem veku, srednjovekovni.
medievisti (lat. medium aevum) pl. ljudi iz
srednjeg veka; naroito: pisci srednjeg veka.
medij (lat. medium) gram. v. medijum 4.
medija (lat. media) gram. srednje slovo; naziv za
zvune suglasnike; razlikuju se tri vrste:
iste ili zvune medije, polu zvune medije i
aspirovane medije.
iedijalan (nlat. medialis) koji se nalazi u
sredini, srednji, sredini.
medijana (lat. medianus srednji) kat. svaka od
triju dui povuenih iz temena trouglo-vih do
sredina suprotnih strana; tei-na linija
trougla.
medijanta (nlat. medianta) muz. srednji ton, onaj
koji se nalazi izmeu osnovnog tona i njegove
kvinte i terce.
medijante (lat. mediante) pril. pomou, posredstvom, putem; medijante juramento (lat.
mediante
juramento)
prav.
zakletvom,
posredstvom
(ili:
putem)
zakletve.
medijastinitis
(nlat.
mediastinum)
med.
zapaljenje sredogrudnice.
35 Leksikon

meditativan

medijastinum (nlat. mediastinum) alat. sredogrudnica, prostor izmeu plunih krila u

kojem se nalaze srce, aorta, dunik, jednjak
i grudna lezda (timus).
medijatan (nlat. mediatus) posredan, koji biva
posredstvom koga ili ega.
medijater (fr. mediateur) posrednik; sudija,
izborni sudija.
medijativan (nlat. mediativus) koji posredu-je,
posredan.
medijatizacija (nlat. mediatisatio) pretvaranje
jedne
nezavisne
drave
u
zavisnu
stavljanjem pod vlast druge, pripajanje (ili:
prikljuenje) obino veoj dravi.
medijatizirati v. medijatizovati.
medijatizovati (nlat. mediare) uiniti za-visnim
od koga drugog; nezavisnu dravu ili
vladaoca staviti pod vrhovnu vlast druge
drave.
medijator (nlat. media tor) v. medijater.
medijatoran (nlat. mediatorius) posredni-ki,
koji ima karakter posredovanje.
medijacija (nlat. mediatio) posredovanje, posrednitvo; muz. zastoj pri pevanju u sredini
stiha.
medij(um) (lat. medium) l. ono to se nalazi u
sredini ili to predstavlja sredinu, sredina,
srednji put; 2. fiz. sredina, posrednik, ono kroz
to se prenosi dejstvo; pomone sredstvo,
sredstvo poreenja; 3. u spiritizmu: posrednik
izmeu ljudi i duhova; 4. u grkoj gramatici:
srednje stanje, koje stoji izmeu radnog i
trgdaog stanja kod grkih glagola; 5.
medijum evum (lat. medium aevum) srednji
vek, vreme od V do kraja XV veka.
medikabilan (lat. medicabilis) leljiv, izle-ljiv,
koji se moe leiti.
medikament (lat. medicamentum) lek.
medikaster (nlat. medicaster) nadrilekar, rav
lekar.
medikasterija (nlat. medicaster) nadrilekarstvo.
medikacija (lat. medicatio) leenje.
medikomanija (lat. medicus lekar, gr. ta-nia
pomama, ludilo) strast za davanjem ili
uzimanjem lekova.
mediko-hirurg (lat. medicus, gr. cheirourgos) lekar-hirurg koji lei i unutranje
bolesti.
medikus (lat. medicus) lekar; pl. medici
(medici) lekari.
medio (lat. medio) u sredini, sredinom; trg. u
sredini meseca (menice koje se izdaju per
medio" (per medio) moraju se petnaestog u
mesecu isplatiti, i za njih nema poeka).
mediokrist (lat. mediocrist) v. mediokritet 5.
mediokritet (lat. mediocritas) 1. osrednjost; 2.
osrednje stanje; 3. osrednja sposobnost; 4. delo
osrednje vrednosti; 5. ovek osrednje
sposobnosti i vrednosti (umne).
meditativan (nlat. meditativus) koji misli, koji
razmilja,
utonuo
u
misli,
sklon
razmiljanju, zamiljen.

meditaciJa

546

meditacija (lat. meditatio) razmiljanje,

misaone posmatranje; tiha i usrdna molitva.
mediteranski (lat. mediterraneus) sredoze-mni;
Mediteranska more Sredozemno more.
meditirati (lat. meditor) misliti, razmiljati,
premiljati, misaone posmatrati to; utonuti
u misli o bogu.
medicina (lat. medicina) nauka o leenju i
negovanju bolesnika; sredstvo koje pomae
leenju, lek; medicina forenzis (lat. medicina
forensis) sudska medicina; medicine doktor
(lat. medicinae doctqr) lice koje je svrilo
medicinski fakultet univerziteta i steklo titulu
doktor"; medicine praktikus (nlat. medicinae
practicus) lekar koji vri praksu, praktini
lekar.
medicinar
(nlat.
medicinarius)
student
medicinskog fakulteta (ili: medicinske visoke
kole); onaj koji ui leenje ili koji se bavi
leenjem; poznavalac medicinske nauke.
medicinirati (ital. medicinare, fr. medici-peg)
upotrebljavati ili primenjivati lekove, davati
lekove.
medicinski (lat. medicinus) koji se tie
medicine; koji spada u lekove; slubeno
priznat kao lekovit; leniki.
Medii (ital. Medici) uvena florentinska
porodica, vladala Firencom 14341737,
naroito pomagala umetnost i nauku; doba
Mediija doba cvetanja umetnosti i nauke u
Firenci pod uticajem i zaslugom porodice
Medii.
medmoazel (fr. mesdemoiselles) pl. v.
madmoazel.
medok (fr. medoc) crveno bordosko vino,
nazvano po istoimenoj francuskoj varoi, u
ijoj se okolini proizvodi.
medopersijski koji se tie Meana i Persijanaca.
medorea (gr. medos muki spolni organ, geo
teem, curim) med. v. gonorea.
medresa (arap. medres, medreset) muslimanska
srednja kola, gimnazija u kojoj se, pored
naunih predmeta, ue i verski predmeti,
arapski jezik itd.; takoe: visoka kola.
Meduza (gr. Medusa) l. lit. jedna od tri
Gorgone, tj. keri Gorgonove, koja je htela
boginji Ateni da ospori prvenstvo u lepoti,
zbog ega je ova njenu lepu uvojitu kosu
pretvorila u zmije, a oima joj dala strahovitu
mo da se svako pod njihovim pogledom
mora pretvoriti u kamen. 2. meduza zool.
morski klobuk.
medula (lat. medulla) zool. modina, sr:;
jezgro; medula oblongata (lat. medulla
oblongata) produena modina, pamodi-na;
medula osijum (lat. medulla ossium) kotana
sr; medula spinalis (lat. medulla spinalis)
lena modina.
medularan (lat. medullaris) modinski, sr-ni,
kimeni; medularni sarkomkec. mo-

mezildija

dinski menjak;
medularna supstakciJa
modina.
medulin (nlat. medullinus) bela tvar koja se
izdvaja iz sri raznih biljaka, naroito zove.
medulitis (lat. medulla) med. zapaljenje lene
modane. medulozan (lat. medullosus) srat,
modinat, koji je pun sri, modane. meza (ital.
mezza, lat. medius) pola, upola; a meza voe
(ital. a mezza voe) muz. u pola glasa,
poluglasno. meza voe (ital. mezza voe) muz.
poluglasno,
u pola glasa, prigueno. mezalijansa (fr.
mesalliance) neprilian brak, brak izmeu
osoba veoma razliitih po rodu ili poloaju.
mezalijirati (fr. mesallier) oeniti ili udati za
nepriliku, tj. za osobu koja svojim radom ili
svojim drutvenim poloajem ne odgovara.
mezanin (ital. mezzanino) gra. polusprat,
meusprat, svaki nii sprat koji se nalazi
izmeu dva via; poluprozor, manji prozor
izmeu dva vea. mezar (arap. mazar, tur.
mezar mesto obilaska) groblje.
mezarluk (arap.-tur. mezarl k) v. mezar.
mezatinta (ital. mezza-tinta) klik. v. mezotinto.

meze (ital. mese, lat. mensis) l. mesec; per

meze (ital. per mese) trg. na mesec, meseno.
meze (tur. meze poslastica) 2. zakuska, jelo
koje se uzima uz neko pie. mezelin (fr.
meseline) fino francusko platno od vune i
svile (za zavese, prevlake i dr.).
mezenterijalan (gr. mesenterion opornjak)
anat. opornjani, maramini, koji se tie
opornjaka, koji pripada opornjaku, koji je u
vezi s opornjakom.
mezenterijum (gr. mesenterion) znat. maramica
koja obmotava creva, opornjak. mezenteritis
(gr. mesenterion) med. zapaljenje maramice koja
obmotava creva, zapaljenje (ili: upala)
opornjaka. mezenterski znat. v. mezenterijalan.
mezencefalon (gr. mesos srednji, ep u, kephale glava) anat. v. mezocefalum. mezil (arap.
manzil, tur. menzil) mesto gde se putnik
zaustavlja, gostionica, stanica, obdanica; pota,
naroito ona koju su nosili stalni kuriri na
konjima; mezu l, menzul.
mezilana (arap., tur. menzilhane) potanske
stanica gde se menjaju konji, usputne stanica
na kojoj su stalni kuriri, tzv. tata-ri, nosei
zvanina pisma, dokumente i novac iz raznih
pokrajina u Carigrad, menjali zamorene
konje odmornim, kako bi bez zastoja mogli
produiti put; mezula-na, menzulana.
mezildija (arap.-tur.) onaj koji nosi potu na
konju, potar, kurir.

547
mezo- (gr. mesos) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: sredina, srednji.
mezogastrijum (gr. mesos, gaster trbuh) znat.
srednji deo trbuha.
mezognati (gr. mesos, gnathos vilica) pl.
antrop. ljudi u kojih su vilice neto malo
isturene, a zubi neto koso usaeni.
mezoderm (gr. mesos, erma koa) anat.
srednji list kliinog zametka.
mezozoe (gr. mesos, zoon ivo bie,
ivotinja)
biol.
ivotinjski
parazitski
organizmi sastavljeni samo od nekoliko
elija meu kojima postoji podela rada.
mezozoik (gr. mesos, zoon) kol. zajedniko
ime za formacije: grijao, jura m kreda, gde
nema vie paleozojskih ivotinja, a prvi put
se javljaju ptice, sisari i ribe oko-tala
skeleta.
mezozojski (gr. mesos, zoon) kol. koji sadri
ostatke ivotinja to predstavljaju prelaz ka
ivotinjama koje jo ive, koji stoji u sredini
izmeu paleozojskog i kenozojskog perioda.
mezoklima (gr. mesos, klima) meteor. prose-no
stanje atmosfere manjih podruja na
povrini Zemlje (uma, ravnica, grad, jezero
i dr.).
mezokranijum (gr. msos, kranion lubanja)
anat. teme.

mezolabijum (gr. mesolabion) starinski,

Eratostenov, instrumenat za nalaenje
srednjih proporcionala izmeu dveju datih
linija.
mezolitik (gr. mesos, lithos kamen) kol.
srednje kameno doba, izmeu paleolitskog i
neolitskog perioda.
mezolitski (gr. mesos, lithos) kol. koji pripada
prelaznom dobu od paleolitskog ka
neolitskom periodu.
mezologija (gr. msos, logia) prouavanje
sredine.
mezomerija (gr. mesos, meros deo) pojava da
se neki spoj, koji bi, pri istom rasporedu
atomskih jezgara, mogao imati vie razliitih
struktura, pojavljuje samo u jednoj
modifikaciji.
mezon (gr. mesos) l. fiz. v. mezotron.
mezon (fr. maison) 2. kua, dom.
mezo pijano (ital. mezzo piano) muz. polusla-bo,
polutiho.
mezopotamski (gr. mesos srednji, potamos
reka) koji lei izmeu dve reke.
mezoskaf (gr. msos, skaphos amac)
sredstvo za nauna ispitivanja u srednjim
morskim dubinama.
mezosopran v. mecosopran.
mezostilon (gr. mesos, stylos stub) arh. prostor
izmeu dva stuba.
mezosfera (gr. mesos srednji, sphaira) sloj
Zemljine atmosfere na visini od 50 do 80
km; njena gornja granica je mezopauzau
kojoj se pojavljuje polarna svetlost.
mezotermino (ital. mezzo-termino) srednji put;
sredina izmeu dveju krajnosti.
35*

mezotinto (ital. mezzo tinto) slik. srednja boja,

tj. boja koja se stvara prelaskom jedne boje
u drugu, poluboja; u bakrorezu: pripremanje
ploe tako da se dobije blago senenje;
mezatinta.
mezotorijum (gr. mesos srednji, lat. tho-rium)
hem.
radioaktivni
elemenat
potomak
torijuma, izotop radijuma, bega izrai-va;
poluvreme 67 godina; dobiva se iz
monacitnog peska; upotrebljava se za leenje
kao i radijum.
mezotron (gr. mesos, tron iz rei elektron) fiz.
teki elektron sa masom otprilike nekoliko
stotina puta veom od mase obinog
elektrona, mezon.
mezofil (gr. mesos, phylon list) bog. srednji sloj
tkiva u listu biljke.
mezofili (gr. mesos, phileo volim) zool.
ivotinjske vrste koje ive u uslovima
srednje vlanosti stanita (npr. u umama i
na livadama).
mezofiti (gr. mesos, phyton biljka) bog.
biljke prilagoene ivotu na umereno
vlanim stanitima.
mezoforte (ital. mezzoforte) muz. sa pola
jaine, polujako, poluglasno.
mezohoros (gr. mesochoros) onaj koji stoji u
sredini hora, horovoa.
mezocefalitis (gr. mesos, kephale glava) ed.
zapaljenje srednjeg mozga.
mezocefalum (gr. mesos, kephale) anat. srednji
mozak.
mezra (arap.) nono putovanje Muhamedovo na
nebo.
mezuza (hebr. mezuza) limeni valji koji je
uvren na ragastovima jevrejskih stanova i
koji sadri, na pergamentskom listiu, deset
bojih zapovesti.
mezul (arap. manzil) v. mezil.
mezulana (arap.) v. mezilana.
mezuldija (arap.-tur.) v. mezildija.
mejdan (arap. maydan) prostrano polje, vei
prazan prostor u gradu, trg, vaarite,
pijaca; mesto gde se vodi borba; dvoboj.
mejdandije (arap.-tur. meydanci) junak u borbi,
uesnik u borbi, naroito u dvoboju.
mejd in . . . (eng. made sainjeno, proizvede-no,
in u) izraene u . . . (ime zemlje), oznaka na
robi koja oznaava njeno poreklo.
mejligma (gr. meiligma) med. sredstvo za
uminjivanje (ili: ublaavanje), naroito lek
za umirivanje, za razvedravanje.
mejligmata (gr. meiligma) pl. med. v. mejligma.
mejoza (gr. meiosis) hed. smanjivanje nekog
organa usled oboljenja; Ret. tobonje
smanjivanje, prividno umanjivanje koga ili
ega.
mejtef (arap. maktab) v. mekteb
Meka (arap. Makka, tur. Mekke) glavni grad
Hedasa (Saudijska Arabija) u kome se nalazi
aba, najvee muslimansko svetilite; rodno
mesto Muhamedovo.
mekam (arap. maqam) glas, melodija; nain
harmoninog (ugodnog) uenja Kurana;
poloaj (u nekom zvanju).

mekanografika

548

mekanografika v. mehanografika.
mekinto (eng. mackintosh) nepromoiva, gumirana tkanina i ogrta sa kapuljaom za
kiu od takve tkanine, nazvan po imenu
pronalazaa, kotskom hemiaru arlsu
Mekintou (17661843).
mekler (nem. Makler) trg. v. makler.
mekleraa (nem. Makler) trg. v. makleraa.
mekometar (gr. mekos duina, veliina,
metron mera, merilo) sprava za merenje
duine.
mekometrija (gr. mekos duina, metria
merenje) merenje duine.
mekonizam (gr. mekon mak) med. trovanje
opijumom.
mekonijum (gr. mekon mak, lat. meconium)
sok od nedozrele mahove ahure, opijum;
takoe, zbog slinosti po boji, prva, it-ka
stolica kod novoroenadi.
mekonin (gr. mekon) hem. makova materija,
kristalast sastojak opijuma.
mekonion (gr. mekon) v. mekonijum.
mekteb (arap.) kola, naroito osnovna kola;
mektebali visoka, velika kola.
mekterbaa (pers.-tur. mekter basi) zapovednik
sultanove ili ahove vojne muzike, kapelnik.
mekterin (pere. mihter vei, velikan) stareina,
pretpostavljeni, naelnik; na per-sijskom
dvoru: komornik kome je u svako doba
slobodan pristup ahu; svira u vojnoj
muzici vladaoevoj; sluga koji nameta
ator.
mektubdi
(arap.-tur.
mektupfu)
pisar,
sekretar, tajnik.
mel (lat. mel) med.
melazma (gr. melasma) ned. crnilo ili crna pega
na obolelom delu tela kod onih to pate od
kostobolje (gihta).
melanemija (gr. melas crn, naima krv) med.
prisustvo u krvi krvnog crnila (melani-na),
gotovo uvek kao posledica tekih nastupnih
groznica, nastaje raspadanjem crvenih krvnih
zrnaca i stvara crnu boju koe i unutarnjih
organa; crnokrvnost, crnokrvica.
melan (fr. melange) meavina, smesa; me-ani
sladoled; bela kafa.

melanizam v. industrijski melanizam.

melanin (gr. melas crn) crna bojena materija
koje ima u sudovnjai oka, koi crnaca,
mastilu sepije itd.
melanit (gr. melas) min. granat crne boje,
gvozdeni granat, granatu srodna vrsta
kamena; smesa od tvrde gume, crne boje
(upotrebljava se za pravljenje eljeva i
DR-)-melankoliko (ital. melancolico) muz.
setno,
tuno, alosno. melano- (gr. melas, melaina,
melan) predmetak u sloenicama sa znaenjem: crn,
crna, crno. melanodermija (gr. melan, erma
koa) med.
mrkopegavost, vrsta kone bolesti.

melanoza (gr. melas, nosos bolest) ned. crnokonost, pocrnjivanje telesnih organa i tkiva
usled menjanja krvnog crvenila u materiju
crne boje.
melanoma (gr. melanoma) crnilo, crna masa;
med. mrki izrataj.
melanoragija (gr. melas, regnymi prsnem,
pucam) med. crna srdobolja; up. melema.
melanotip (gr. melan, typos otisak) fotografske
slika izraena na pocrnjenom bakru.
melanotipija (gr. melan, typos) vetina
izraivanja fotografskih slika na pocrnjenom
bakru.
melanurija (gr. melas, uron mokraa) med.
crno
mokrenje,
izluivanje
melanina
mokraom, obino znak melanoznih otoka u
unutarnjim organima, naroito u jetri.
melanhlorus (gr. melas, chloros otvorenozelen) med. koji boluje od melanoze.
melanholije
(gr.
melas,
chole
u,
melancholia) seta, setnost, tuga, snudenost,
potitenost; vrsta duevnog oboljenja kod
koga preovlauje muno i potiteno
raspoloenje; melanholije agitans (nlat.
melancholia agitans) nemirna seta sa
nastupima straha; melanholije mizantropi-ka
(nlat. melancholia misanthropica) seta
spojena sa strahom od ljudi; melanholije
hipohondrika (nlat. melancholia hypochondrica) seta na osnovu uobraenih bolesti.
melanholik (gr. melancholikos) ovek melanholina temperamenta, tj. sklon jakim i,
obino, punim bola uzbuenjima koja se
lagano menjaju i prolaze.
melanholian (gr. melancholikos) setan,
tuan, snuden, potiten; melanholian
temperamenat v. melanholik.
melanholiar
(gr.
melancholikos)
v.
melanholik.
melas (gr. melas) med. crna pega na koi.
melasa (fr. melasse, lat. mellaceum ukuvana
ira) mrki sirup koji ostaje posle ukuva-vanja
eera, sa mnogo primeanih soli, zbog ega
se iz njega vie ne moe eer iskristalisavati;
po naroitom postupku moe se iz njega
vaditi i ostatak eera; slui za stonu hranu i
za vrstu eerne rakije, tzv. tafije.
melatrofija (gr. melos ud, atrophi'a nehranjenje) med. suenje jednog dela tela.
melafir (fr. melaphyre, gr. melas, porphy-ga)
crni porfir.
melez (arap. malas) meanac, krianac, bastard, potomak roditelja razliitih rasa, rod od
dve razne ivotinje, npr. od magarca i kobile.
melek (arap. malak) aneo, Boji poslanik;
mele.
melem (gr. malagma, tur. melhem) mast za
mazanje, flaster; lek; fig. blag ovek.
melena (gr. melaina crna) med. crna bolest, crni
proliv, crna boljka; hematemeza.

meliglosus

549

meliglosus (gr. meli-glossos) onaj koji ima

medena usta, zlatousti; fig. odlian govornik.
melizma (gr. melisma) muz. pesma, arija,
melodija kao suprotnost recitativnoj ili
deklamatorskoj muzici.
melikrat (gr. mlikraton) pie od mleka i meda
koje su Grci prinosili na rtvu duama
pokojnika i podzemnim bogovima.
melilit (gr. meli med. lithos kamen) min. sa
granatom srodan kamen, kao med ute boje,
vulkanskog porekla.
melinit (gr. meline proso) razorni materijal koji
se sastoji poglavito od pikrinske kiseline.
melioidoza (gr. melis bolest ivotinja, eidos
izgled, spoljanjost) vet. bolest ivotinja iz
grupe zoonoza koju prouzrokuje mikrob
Malleomyces pseudomallei (Pseudo-monas
mallei ili Pfeiferella Whitmori); potie sa
Dalekog Istoka.
meliorament (nlat. melioramentum) v. melioracija.
melioracija (nlat. melioratio) pobolja-vanje,
popravljanje,
naroito
poljopri-vredne
vrednosti nekog zemljita; up. me-liorirati.
meliorizam (lat. bonus dobar, melior bolji) fil.
shvatanje da ovaj svet, istina, nije ba
najbolji, ali da nije ni posve rav, naroito da
bi se mogao ovejim radom, nastojanjem i
pregalatvom poboljati.
meliorirati (lat. meliorare) poboljati, poboljavati, popravljati; popraviti, poboljati
poljoprivrednu vrednost nekog zemljita
(navodnjavanjem,
odvodnjavanjem
trebljenjem korova, gnojenjem i dr.).
melis (fr. melis) trg. kudeljno platno za jedra
(fr. izgovor: meli).
melisa (gr. melissa) bog. biljka matinjak.
melitemija (lat. mel, gr. meli, melitos med,
haima krv) med. eerna bolest.
melitizam (gr. melitismos) med. upotreba meda
u leenju bolesti.
meliturija (gr. meli, melitos med, uron
mokraa)
med.
izluivanje
eera
mokraom, eerna bolest.
meliferan (lat. mellifer) medonosan, koji
proizvodi med.
melifikacija (nlat. mellificatio) pravljenje meda,
proizvoenje meda.
melifluentan (nlat. mellifluens) koji tee
medom, obilat medom; sladak kao med.
melograf (gr. melos pesma, grapho piem)
pisac i zabelea narodnih melodija; pisac
nota; maina za pisanje nota (na klaviru,
koja sve to se svira automatski stavlja u
note, = notograf).
melografija (gr. melos, graphia) pisanje nota;
beleenje narodnih melodija; opisivanje
narodnih melodija.
melodeklamacija (gr. melos, lat. declama-tio)
umetniko govorenje ili itanje nekog teksta
(u stihu ili prozi) uz pratnju muzike.

Melpomena

melodija (gr. melodia) muz. skladan, ritmi-an,

metrian i prema zakonima muzike
arhitektonike sreen niz tonova; nain
pevanja, pevanje, napev.
melodika (gr. melos pesma, ode pevanje) muz.
nauka o melodiji; instrumenat slian
orguljama, vrsta malog fligla.
melodiozan (nlat. melodiosus) v. melodian.
melodist(a) (gr. melodia) pisac (ili: sa-stavlja)
prijatnih melodija; muziar koji ima vie
sklonosti melodiji nego harmoniji.
melodian (gr. melodos) blagozvuan, milozvuan, umilan; koji se moe pevati, udeen
za pevanje; melodiozan.
melodrama (gr. melos pesma, drama radnja,
pozorini komad, ital. melodramma) lit.
pozorini komad u kome govor dramskog
lica prati muzika, ili svuda ili samo na
znaajnim mestima; vrste: monodrama, ako u
komadu govori samo jedna linost, i
duodrama, ako u komadu uestvuju dva
lica.
melokopija (gr. melos ud, kopiao sustanem,
klonem) med. oduzetost udova.
meloman (gr. melos pesma, manikos pomaman,
ushien) oduevljen, strastan ljubitelj
muzike.
ielomanija (gr. melos pesma, mama pomama,
ludilo) strasna, preterana ljubav prema
muzici.
melomantija (gr. melos ud, mantela prorican>e) proricanje (ili: gatanje) po nehotinim
pokretima udova jednog tela.
melon (gr. melon jabuka) med. ispupenje oka
u obliku jabuke.
melonkus (gr. melon obraz, oinkos nadutost)
med. otok obraza.
melopeja (gr. melos pesma, poieo pravim)
pisanje pesama; sastavljanje melodija; govor
u vidu pesme, recitativ.
meloplast (gr. melos pesma, plasso obliku-jem,
uobliavam, obrazujem) muz. metod (koji je
pronaao Galen) nalaenja i davanja
intonacije bez pomoi muzikog instrumenta.
meloplastika (gr. melon obraz, plastike vetina
uobliavanja) med. popravljanje obraza
hirurkim putem.
melos (gr. melos) kod starih Grka: lirska
pesma koja se pevala uz pratnju
instrumenata; zatim: pesma uopte, pevanje,
nain pevanja, melodija, zvuk.
melotezija (gr. melothesia) kuz. sastavljanje
melodije, komponovanje.
melotet (gr. melos pesma, tithemi stavljam,
meem) muz. sastavlja melodije, kompozitor.
melotipija (gr. melos, typos otisak) tam-panje
nota.
Melpomena (gr. melpo pevam, Melpomene)
mit. ime jedne od devet muza, muza zatitnica
pevanja i tragedije, koju su prikazi-vali sa
traginom obrazinom i brljano-vim vencem
oko glave; ime etvrte knjige

550
Herodotove istorije; astr. ime asteroida
otkrivenog 1852. god.
melski (gr. melos pesma) pr. koji se moe pevati,
koji je za pevanje, npr. melsko pesnitvo
lirsko pesnitvo ili pe-snitvo udeeno za
pevanje.
melton (eng. Melton) trg. vrsta vunene tkanine za
odela, naroito muka, zagasite sjaja
(nazvane po engleskom gradu Meltonu, gde se
izrauje).
Melhior (hebr.) kralj svetlosti"; jedan od sveta
tri kralja ili jerarha.
Melhisedek (hebr. Malki-zedek) kralj pravde";
u St. zavetu: jevr. prvosvetenik i car u
Salimu (Jerusalimu) u vreme Avra-movo,
vai kao uzor Hristu.
membrana (lat. membrana) opna, nena
koa, koica; fiz. elastine metalna ploica za
prenoenje zvunih treptaj a gotovo bez
promene.
membraniforman (nlat. membraniformis) opnast, koiast.
membranozan (nlat. membranosus) opnast,
koast, koiast.
membranofoni instrumenti muz. instrumenti iz
grupe udaraljki, kod kojih ton proizvodi
treperenje zategnute koe (membrane);
najpoznatiji: bubanj, tamburin.
membratura (lat. membratura) obrazovanje
udova, graa udova; svi udovi.
membrirati (lat. membrum ud) stvarati udove,
obrazovati udove; supr. dismembrirati.
membrum (lat. membrum) znat. ud; lan, npr.
nekog drutva.
memento (lat. memini seam se, memento) kao
usklik: pamti! seaj se! misli na! kao imenica:
znak za podseanje, podsetnik; memento mori
(lat. memento mori) seaj se smrti, pomilja]
na smrt!
memla (pers.-tur. nemli) vlaga, bu.
memoar (fr. memoire) spomenice; pismeno
izlaganje, predstavka; pl. memoari uspomene,
delo u kome pisac iznosi svoja seanja na
dogaaje koje je sam doiveo ili u kojima
je uestvovao, kao i seanja na znaajne
ljude.
memorabilan
(lat.
memorabilis)
vredan
spomena, znatan, znamenit.
memorabilije (lat. memorabilia) pl. stvari koje
vredi pamtiti, znamenitost.
memorandum (lat. memorandum) predstavka,
diplomatske nota; podsetnik, belenik; trg.
komisioni raun.
memoracija
(lat.
memoratio)
seanje,
podseanje, pominjanje, pomen.
memorija (lat. memoria) uspomena; pamenje,
seanje, opominjanje; mo pamenja, in memorijam(lat. in memoriem) radi seanja, u
spomen.
memorijal (lat. memorialis liber) ono pggo slui
za seanje, kao podsetnik; spomeni-ca, knjiga
uspomena; predstavka, pismena molba; trg.
belenica,
trace,
primanote,
trgovaki
dnevnik.

menetekel

memorijale (lat. memoriale) v. memorijal.

memorijalist(a)
(fr.
memorialiste)
pisac
uspomena, memoara; podnosilac predstavke
(ili: molbe), molilac.
memorirati (lat. memorari seati se) pamtiti,
uiti napamet.
menada (gr. mainas, mainados) mit. sveteni-ce
boga Baha, besna bahantkinja; fig. be-snulja,
besna i goropadna ena, zla sena.
menaa (fr. menage, nlat. managium, lat.
mansio
boravite)
domae
gazdinstvo,
domainstvo; zajednika ishrana, udruivanje vie lica radi zajednikog i jevti-nijeg
ishranjivanja (npr. oficirska, slubenika
menaa); mesto gde se tako udruena lica
hrane.
menaer (fr. menageur) domain, onaj koji vodi
domainstvo ili gazdinstvo; rukove-lac
menaom.
menaerija (fr. ' menagerie) ivinarnik;
zverinjak, mesto gde su smetene strane i
retke ivotinje, zbirka ivotinja, zooloki vrt.
menairati (fr. menager) tedeti, uvati; '
domainski postupati; hraniti se u me-nai;
rukova menaom.
menajon (gr. meniaios meseni) mesene
knjiga"; liturgijska knjiga u pravoslavnoj
crkvi, koja sadri liturgije za praznine dane;
mine j.
menarhe (gr. men mesec, arche poetak) med.
vreme pojave prve menstruacije, poetak
polne zrelosti sene.
menader (eng. menager) nadzornik pozornice,
reditelj, reiser; tehniki upravnik ili direktor
u
engleskim
fabrikama;
poslovoa,
prireiva, npr. neke sportske utakmice, javne
priredbe i sl.
mengele (gr. magganon, tur. mengene) pl.
procep, zanatlijske sprave ze stezanje i
presovanje.
mendacitet (nlat. mendacitas) sklonost lai,
laljivost.
mendelizam vot. zekonitost u prenoenju roditeljskih osobina na potomke kod biljnog
sveta; otkrie austrijskog botaniara Gregora
Mendela (18221884).
mendeljevij(um) (po Mendeljejevu, ruskom hemiaru) hem. hemijski elemenat, aktinit, znak
Md, redni broj 101, atomske masa izotope sa
najduim vekom 256; dobiven vetakim
putem 1955. god.
mendula v. mandula,
mene (fr. menee) lov. trag divljai u beanju.
Menelaj (gr. Menelaos) mit. spartanski kralj,
sin Atrejev, brat Agamemnonov, mu lepe
Jelene koju je Paris bio odveo i zbog ega je
dolo do trojanskog rata; jedan od najhrabrijih
grkih boraca pod Trojom.
menestrel (fr. menestrel) svira, peva--pesnik
u
srednjem
veku,
sluga
i
pratilac
provensalskih trubadura koji je umeo samo
da peva, ali ne i da sastavlja pesme.
menetekel ili potpuno: mene mene tekel ufarsin
(= brojio, brojio, izmerio i

551
razdelio) tajanstvene rei koje je po Bibliji,
nevidl>iva ruka ispisala na zidu dvorane u
kojoj je bezboni vavilonski kral> Valtazar,
sa svojim doglavnicima, pio vino iz zlatnih
posuda ukradenih iz jerusalimskog hrama, a
koje su mu prori-cale skoru pogibiju i
propast njegove drave, koju su Persijanci,
539. pre n.e., odista i unitili (St. zavet, Dan.,
gl. 5); otuda: tajanstvena opomena i pretnja.
menza (lat. mensa) sto, trpeza; prostorija gde
se hrani vie lica.
menzija (lat. mensio) merenje, premeravanje.
menzis (lat. mensis) dvanaesti deo godine,
mesec.
menzola (ital. mensola) gra. kamen koji podupire zid, kamen, podupira.
menzul v. mezil.
menzula (lat. mensula) geodetski sto, daska za
crtanje koja lei vodoravno na stativu sa
razapetom hartijom na kojoj se prave snimci
terena u proizvoljnoj srazmeri.
menzulana v. mezilana,
menzura (lat. metior meriti, mensura) mera;
naroito: graduirana staklena posuda u obliku
valjka koja slui za merenje koliine tenosti;
merenje vremena; muz. vre-menska vrednost
pojedinih nota, mera za vreme jedne jedinice
takta, tempo jedne kompozicije; pravilna
podela vrata instrumenta sa icama; ma.
izmereno rastojanje izmeu boraca; u
studentskom govoru: dvoboj sabljama; ad
menzuram (lat. ad mensuram) prema meri i
teini.
menzurabilan (nlat. mensurabilis) merljiv,
izmerljiv.
menzurabilitet (nlat. mensurabilitas) merljivost, izmerljivost.
menzuralan (lat. mensuralis) merni, koji slui
za merenje; menzuralna muzika ranija
muzika sa tano odreenim tempom i taktom;
menzuralne note srednjovekovne note koje
su tano beleile trajanje pojedinih tonova.
menzu raci j a (lat. mensuratio) merenje, premer, premeravanje.
menzurirati (lat. mensurare) meriti, izme-riti;
orguljske cevi odmeriti prema tokovima koje
treba da daju.
meni (fr. menu) jelovnik; naroito: spisak jela
koja sainjavaju jedan obrok.
meninge (gr. meninx, meningos koica) znat.
opne koje obmotavaju mozak i kimenu
modanu.
meningizam (gr. meninx modana opna,
modanica) med. znaci slini zapaljenju
modane opne.
meningitis (gr. meninx) med. zapaljenje (ili:
upala) modane opne, prouzrokovano
najee bacilom tuberkuloze.
meningo- (gr. meninx) predmetak u sloenicama sa zananjem: modana opna,
modanica.

menstrualan

meningokoka (gr. meninx, lat. coccus bobi-ca,

zrno) med. klica zapaljenja modane opne.
meningorea (gr. meninx, geb curim, teem)
med. prodiranje krvi kroz modanu opnu.
meningosimfiza (gr. meninx, symphysis
sraslost) med. sraslost lubanjske opne.
meningocela (gr. meninx, kele prosutost)
med. prodor modane opne.
meninks (gr. meninx) znat. modana opna,
modanica.
meniskus (gr. meniskos mesei) predmet u
obliku polumeseca; opt. ispupeno-izdu-beno
soivo; geom. kruni odseak u obliku
polumeseca; fiz. ispupena ili izdubena gornja
povrina tenoga stuba koju prou-zrokuje
kaglarnost; med. srpasta, polukruna
hrskavica izmeu zglobova.
menisheza (gr. menes meseno pranje kod
ena, schazo zadrim) med. obustava mesenog pranja kod ena.
meno (ital. tepo, lat. minus) muz. manje; meno
alegro (ital. tepo allegro) manje brzo;
meno pijano (ital. tepo piano) manje slabo;
meno forte (ital. tepo forte) manje jako.
menologijum (gr. tep mesec, logion) istorija
svetaca sreena po mesenim danima,
kalendar svetaca.
menoniti hriansko-protestantska sekta, koju je
u XVI v. osnovao u Holandiji Menon Simons;
propovedaju krtenje odraslih, nepriznavana
sile i vojne slube, odba-civanje zakletve itd.
menopauza (gr. menes meseno pranje kod
ena, pausis prestanak) med. prestanak mesenog pranja kod ena, precvet.
menoplanija (gr. tep mesec, planao skreem)
med. neurednost u javljanju mesenog pranja
kod ena.
menoragija (gr. menes meseno pranje kod
ena, -ragia od korena rag- od regnymi
prsnem, puknem) med. odvie esto ili odvie
dugotrajne meseno pranje kod ena.
menorea (gr. tep mesec, geb teem, curim)
med. meseno pranje kod ena.
menostazija (gr. tep mesec, stasis stajanje,
mirovanje) med. zastoj (ili: izostanak)
mesenog pranja.
menosheza med. v. menisheza.
Menroova doktrine v. Monroova doktrina.
mene (lat. mens, mentis) misaoni duh, razum,
um; razum, um; raspoloenje, shvatanje,
smisao; mene legne (lat. mens legis) prav.
duh zakona, smisao zakona; mene sana in
korpore sano (lat. mens sana in corpore
sano) zdrav duh u zdravom telu (navod iz
Juvenalovih Satira").
menstrualan (lat. menstrualis) meseni; koji
traje mesec dana; naroito: koji se tie
enskog mesenog pranja, koji je u vezi sa
enskim mesenim pranjem; menstrualni
kolikmed. iznenadna i nagla pojava mesenog
pranja, praena bolom.

menstruacija

552

menstruacija (lat. mensis mesec, nlat.

mestruatio) meseno pranje kod ena, enski
cvet, mesenica, perioda; up. men-struum.
menstruirati (lat. mensis, menstruare) dobiti ili
imati meseno pranje, meseiti, omeseiti se.
menstruum (lat. menstruum) ono to biva
svakog meseca, meseno pranje kod ena;
hem. rastvorio sredstvo.
menta (gr. mmtha, mmthe, lat. menta,
mentha) bat. metica, nana.
mentagra (lat. mentum brada, gr. agra lov,
plen) med. zapal>enje lezda dlanih me-ia
na usnama, bradi i obrazima, kosopa-sica.
mentalan (nlat. mentalis) koji se tie duha,
due, uma, duhovni, duevni, umni.
mentalizam (lat. mens, gen. mentis dua, duh,
razum, pamet) liigv. naziv koji daju
predstavnici amerike deskriptivne (opisne).
lingvistike onim pravcima u lingvisti-ci koji
razmatraju govorni akt kao rezultat sloenog
kompleksa pojava zasnova-nih na umio j
delatnosti govornog lica.
mentalitet (nlat. mentalis, fr. mentalite)
celokupne duhovno ustrojstvo nain
miljenja, shvatanja, sklonosti, raspoloenja i
dr. jednog oveka, drutvenog reda,
pokolenja itd., duevno stanje, duhovna
nastrojenost.
metalna higijena med. grana medicine koja se
bavi spreavanjem duevnih poremeaja i
uvanjem duevnog zdravlja.
mengni (fr. maintenue) prav. sudska zatita
sopstvenosti.
mentol (lat. menta nana, oleum ulje) glavni
sastojak nane, slui kao lek protiv
glavobolje, katara i dr.; takoe kao sredstvo
za osveavanje.
mentomanija (lat. mens, gen. mentis, gr. mama)
bolesna sklonost za prianjem lai.
Mentor (lat. Mentor) nit. odani prijatelj Odisejev
i vaspita sina mu Telemaha, kome je
Odisej, pred polazak u trojanski rat, poverio
na uvanje svoju kuu; otuda: voa,
savetodavac, vaspita, nastavnik.
mentula (lat. mentula) anat. muki ud.
mentulagra (lat. mentula, gr. agra lov,
lovina) med. v. prijapizam.
menuet (fr. menuet, lat. minutus siuan)
nekadanji fr. ples sa laganim, odmerenim i
sveanim pokretima, sveani ples; muz.
komad zgodan kao pratnja za taj ples.
menueto (ital. menuetto) muz. u temggu manueta.
menhiri v. megaliti.
menjevizam (rus. menvinstvo manjina)
ideologija i politika manjine Socijalistike
stranke u carskoj Rusiji, koja se 1903.
razila od boljevike, a definitivno se
odvojila 1912; bili su za fe-bruarsku
revoluciju 1917. i uli su u privremenu
vladu, ali su bili protiv

merinovka

oktobarske revolucije; njihov voa i ide-olog

bio je L. Martov (18731923); za vreme
prvog svetskog rata nali se na poziciji
socijal-ovinista.
menjevici (rus. menveviki manjinai) pl.
pristalice menjevizma, minimalisti.
mer (fr. maire) l. predsednik optine, varoki
sudija, gradski naelnik; seoski kmet.
mer (eng. mayor) 2. predsednik optine; up.
lordmer.
meraba (arap. marhaba) v. merhaba.
merak (arap. maraqi, tur. merak) strast,
elja, prohtev, ef.
meraklija (arap.-tur. merakh) ljubitelj neega,
ovek koji voli da zadovoljava svoje
prohteve i elje, koji zna i ume da uiva i da
se provodi.
meratrofija (gr. meros deo, atrophia nehranjenje) med. v. melatrofija.
merdevine (pere. nerduban, tur. merdiven) pl.
lestvice, stube.
meredov (ma.) mrea na motki kojom se riba
vadi iz barke.
mer-emfraksis (gr. meros deo, emphrasso
zapuim, zaepim) med. delimina zaepljenost ili pretrpanost.
meretriks (lat. merere zaraivati, meretrix)
bludnica, kurva, javna seneka.
merzer (nem. Morser) l. voj. teki top za
unitavanje jako utvrenih taaka; 2. avan
(sud za tucanje u prah tvrdih materija).
meridijan (lat. meridianus sc. circulus, od
meridies podne) geogr. podnevak, krug (u
stvari elipsa usled spljotenosti Zemlje) koji
prolazi kroz neko mesto na Zemlji i kroz
stoere, tj. severni i juni pol; to je Zemljin
meridijan ili terestriki meridijan (ime otuda
to sva mesta na jednom podnevku imaju
podne u isto vreme); astr. najvei krug
nebeskog svoda koji prolazi nebeske podove i
zenit nekoga mesta na Zemljinoj povrini; fig.
visina, najvii stepen, vrhunac.
meridionalan (lat. meridies, nlat. meridi-onalis)
podnevni, juni; junjaki.
meridionalitet (nlat. meridionalitas) podnevnost, podnevni ili juni poloaj ili pravac,
junost.
meridrozis (gr. meros deo, idroo znojim se)
med. delimino ili lokalne znojenje, znojenje
samo pojedinih delova tela.
meridrotian (gr. meros, idrotikos koji tera na
znojenje) med. koji se znoji samo na
pojedinim delovima tela.
merinizacija (p. merinos) oplemenjivanje
domaih vrsta ovaca ukrtavanjem s merino-ovnovima.
merino (p. merinos) uvena panska ovca sa
najfinijem kovrastom vunom, sviloruna
ovca; vuna merinskih ovaca; tkanine od vune
merinskih ovaca.
merinovka (p. merinos) v. merino.

meristem

553

meristem (gr. merizo delim) bog. bujno tkivo,

ono koje je podlono stalnom deljenju
elija, iz kojih neprestano postaju i razvijaju
se nova tkiva.
merit (fr. merite, lat. meritum) zasluga;
vrednost, valjanost; pl. meriti zasluni ljudi.
meritirati (fr. meriter) zasluiti, za-sluivati;
biti zasluan, valjan; stei zasluge.
meritoran (lat. meritorius) zasluan, pohva-lan;
koji se uputa u samu stvar, koji se tie
sutine same stvari ili predmeta, koji
odgovara znaenju; bitan, sutastven, stvaran;
pozvan za, struan, nadlean, zasluan,
sposoban da dade svoje miljenje o emu.
meritum (lat. meritum) zasluga; vrednost,
valjanost.
merkantilan (nlat. mercantilis) trgovaki, koji
se tie trgovca, trgovinski, koji spada u
trgovinu, koji se tie trgovine (merkatoran);
merkantilni sistema, mer-kantilizam.
merkantilizam (nlat. mercantilis) u narodnoj
ekonomiji: shvatanje po kojem je trgovina
jedini pravi izvor narodnog blagostanja i
bogatstva; pogledi merkantilista mogu se svesti
na
sledee
principe:
izjednaa-vanje
bogatstva s novcem, neposredan izvor
bogatstva je promet i to spoljnotrgovin-ski,
bilans spoljne trgovine mora biti aktivan;
iftinstvo; v. pod merkantilan; trgovina i
obrt, trgovaki poslovi sa svojim obiajima,
zakonima i osobenosti-ma uopte; supr.
fiziokratski sistem.
merkantilno (nlat. mercantilis) pl. pristalice
merkantilizma ili merkantilnog sistema.
merkantilistiki (nlat. mercantilis) koji je u
skladu sa uenjem merkantilizma; fig.
iftinski.
merkantilni sistem v. pod merkantilan,
merkancija (nlat. mercantia) trgovaka pekulacija, nepotena dobit.
merkaptani (lat. mercurium captans koji
vee ivu) hem. organska hemijska jedinjenja, poznata i pod imenom tioalkoho-li;
tenosti veoma jakog i neprijatnog mirisa;
sadre karakteristinu SH grupu.
merkatoran (lat. merx roba, stvar, mercatorius) v. merkantilan.
merkatura (lat. mercatura) trgovina, trgovanje,
promet robe.
Merkur (lat. Mercurius) l. kit. rimsko ime
grkog boga Hermesa, vesnik bogova, bog
trgovine, simbol mira, pronalaenja, mudrosti
i vetog govorenja, ali i lukavstva, prevare i
krae; fig. vesnik, poslanik; 2. astr. najmanja
od velikih planeta i najblia Suncu; 3. hen.
iva.
merkurijalan (lat. mercurialis) koji se tie
Merkura; koji sadri u sebi ive, ivin, od
ive.

merkurijalizam (lat. mercurius) med. ivina

bolest, lagano trovanje usled upotrebe ive.
merkurijalizacija (nlat. mercurialisatio) med.
leenje ivom.
merkurijalija (nlat. mercurialia) pl. med. lekovi
koji sadre u sebi ive.
merkurijalci (lat. mercuriales se. viri) ljudi iji
je zatitnik bog Merkur; naunici i pesnici;
trgovci.
merkurifikacija (nlat. mercurificatio) hen.
jedinjenje (ili: spa janje) sa sivom, pretvaranje
u ivu; izdvajanje metala pomou ive.
merkurificirati (lat. mercurius iva, fa-sege
uiniti, napraviti) hem. pretvoriti u ivu;
pomeati sa ivom.
Merlin (eng. Merlin) kit. u starobritanskim
priama arobnjak, drug za trpezom kralja
Artura; predmet mnogo obraivan u
umetnosti.
merlon (fr. merlon) voj. deo grudobrana izmeu
dve pukarnice.
merluki (rus.) pl. koe mladih jaganjaca,
naroito sa Krima.
mermer (gr. marmaros, tur. mermer) mramor.
merobalneum (gr. meros deo, ud, lat. balneum kupanje) med. leenje udova i pojedinih
delova tela kupanjem.
Merovinzi pl. najstarija vladalaka porodica u
nekadanjoj franakoj dravi (vladala od
486. do 752).
meropija (gr. mros deo, brz, oroz oko) ked.
delimino pomraenje vida.
meropsi (gr. oi meropes ljudi) kmetovi u
srednjem veku; uc. parik.
merocela (gr. meros stegno, but, kele prosutost,
kila) med. butna kila.
mersi (fr. merci, lat. merces plata, nagrada)
hvala, zahvaljujem.
martrijera (fr. meurtriere) voj. pukarnica,
mazgala.
merula (lat. merula) zool. kos.
merum (lat. merum se. vinum) isto,
nepomeano vino; prav. merum ju s (lat. merum
j us) isto, izrino, zakonsko pravo; mero jure
(lat. mero jure) po zakonskom pravu, po
slovu zakona.
merhaba (arap. marhaba, tur. merhaba)
pozdrav kojim se muhamedanci pozdravljaju
samo meu sobom: zdravo!; meraba.
mercedes pupilorum (lat. mercedes pupillorum) pl. prav. trokovi oko izdravanja i
kolovanja maloletnika.
mercerizovanje tehnol. postupak u industriji
pamuka: ispiranje pamuka visokoprocent-nim
natrijskim hidratom, da bi se pamunim
vlaknima dala svilasta sjajnost (pronalazak
engleskog hemiara Dona Mercera, 1844).
merdan (arap. margan, tur. mercan) koral.
mesa (ital. messa, p. misa, fr. messe, lat.
missa) l. kod katolika: sluba boja;
duhovna muzika koja se izvodi za vreme
slube boje (sastoji se iz est delova);

554
2. javna prodaja ivotnih namirnice i robe,
sajam, vaar.
mesa (fr. message, nlat. messagium) poruka,
glas; zvanian, slubeni izvetaj; poslanica.
mesaerija (fr. messagerie) prevoz putni-kim
kolima; putnika pota, zgrada u kojoj je
putnika pota; brz prevoz; privatna ustanova
za prevoz putnika brzim kolima (u
Francuskoj i Belgiji); autobu-sko preduzee.
mesalijanci (sir. zala, kald. zela) pl. v.
masalijanci.
Mesalina (lat. Messalina) zloglasna trea ena
rimskog cara Klaudija, uvena sa svog
razvratnog ivota, gramzivosti i vlastoljubl>a
(ubijena 48. god.); otuda: bestidna, drska i
sladostrasne ena uopte.
mesalina vrsta veoma fine svilene tkanine u
boji.
mesender (eng. messenger) glasnik, vesnik
(ime mnogih engleskih novina).
mesender-boi (eng. messenger-boy) sluga za
spoljni posao, raznosa robe.
mesidor (fr. messidor, lat. messis) mesec
etve,
deseti
mesec
u
nekadanjem
francuskom republikanskom kalendaru, od
19. VI do 18. UP.
Mesija (hebr. maschiach, maschach) pomazanik, kralj; u poznijem jevrejstvu: kralj koji
e, po obeanju starozavetnih proroka, posle
perioda patnji i muka doi i osnovati
savreno (mesijansko) carstvo i spasti
jevrejski narod: hrianstvo smatra mesijom
Isusa Nazareanina; fig. do-nosilac i
propovednik spasonosnih ideja, spasitelj.
mesijanizam (hebr. maschiach) dostojanstvo
Mesije; uenje o Mesiji; oekivanje Mesije i
spasenja koje e on doneti; fig. tobonja
spasiteljska, izbaviteljska uloga nekoga.
mesijanitet (hebr. maschiach) bie i sutastvenost Mesije.
mesing (nem. Messing) slitina, metalna masa
(legura) bakra sa 40% cinka (ta razmera
moe biti i drukija).
mesje (fr. messieurs) pl. gospoda.
meskalin Hem. alkaloid iz jedne vrste mek-sikog
kaktusa, upotrebljava se za izazivanje
ekstaze prilikom verskih obreda.
mesmerizam med. uenje i nain leenja pomou
magnetizma Franca Mesmera (1734
1815), osnivaa uenja o ivotinjskom
magmetizmu.
mestang (eng. mustang, i. mestengo v. mustang.
mestici (p. mestizo, lat. mixtus pomean)
melezi od oca belca i majke Indijanke u
Americi.
mesto (ital. mesto, lat. moestus tuan) muz.
tuno, alosno, setno.
mestozo (ital. mestoso) muz. v. mesto.
met (fr. meute, nlat. movita) l. lov. opor od 50
do 60 pasa hajkaa.

metagogija

met (eng. Metropolitan Railway) 2. londonske

gradska eleznice, londonska podzemna
eleznice.
meta (lat. meta) 1. cilj, granica, kraj za kojim
se tei; kupast stub na kraju niskog zida u
trkalitu.
meta (ital. meta, fr. moitie, lat. medietas) 2.
polovina; a meta (ital. a meta) trg. popola, na
jednak dobitak i gubitak.
meta- (gr. meta) 3. predlog koji se pojavljuje u
mnogim sloenicama i oznaava, uglavnom,
promenu mesta, reda, stanja, prirode; dalje:
uestvovanje, zajedniku radnju; teenje,
traenje; katkad ima znaenje: za, iza, posle,
po, odgovara latinskom trzne-.
metabaza (gr. meta-bamo prelazim na drugi
predmet) ret. figura kojom se govornik obraa
odsutnima ili kakvom mrtvom predmetu
(apostrofa); metabazis e je alo genos (gr.
metabasis eis allo genos) log. pogreka u
dokazivanju koja se napravi kada se iz jedne
oblasti najednom skoi u neku drugu.
metabola (gr. metabole promena) v. metabolizam.
metabolizam (gr. metabole) l. biol., hem., fi-ziol.
zbivanje ili proces u jednom organizmu ili u
pojedino] eliji kojom hranlji-va graa
(nutritivan materijal) prelazi u ivu materiju
(konstruktivan metabolizam, anabolizam), ili
kojim se protopla-zma razlae na prostije
tvari (supstan-ce) da vri naroite radnje,
funkcije
(destruktivni
metabolizam,
katabolizam); 2. menjanje obiaja, navika i sl.;
3. nm. premetanje slova; 4. ret. sjedinjavanje
suprotnosti obrnutim redom.
metabolija (gr. metabole) v. metabolizam.
metabolian (gr. metabole) promenljiv, koji trpi
ili preivljuje izvesno preobra-enje, koji se
menja; biol., hem. koji pripada metabolizmu,
koji je skopan s me-tabolizmom, koji je
proizveden metaboli-zmom.
metabulija (gr. meta-buleyo menjam odluku)
menjanje volje, menjanje ranije odluke.
metagalaksija (gr. meta, galaktos) naziv za
deo prostora do kojeg dopiru astronomski
instrumenti.
metageveza (gr. meta, genesis postanak,
raanje) biol. pravilno menjanje spolnog i
bespolnog razmnoavanja kod nekih ivotinja
(salpe) i mnogih biljaka, dosta esto spojeno
sa razliitim nainom ivota i telesnim
ustrojstvom organizama.
metaglobulin (gr. meta, nlat. globulus loptica)
zool. oblik proteinskih tela u ivotinjskom
carstvu, tj. belanevina-stih materija koje
sadri ivotinjske telo.
metagnostika (gr. meta, gnostike) fil. v.
metafizika.
metagogija (gr. metagoge) ret. govorniko
ponavljanje jednih istih rei radi izazivanja
jaeg i boljeg dejstva kod slualaca.

metagra
m

555

metagram (gr. meta, gramma slovo, pismo)

dodatak pismu, prilog uz pismo; prepis;
prevod.
metagramatizam (gr. meta, gramma menjanje
slova, prepisivanje slova.
metagramatika (gr. meta, grammatike)
filozofija nauke o jeziku (gramatika).
metadon hemijski preparat za leenje osoba
koje su zahvaene manijom upotrebe opojnih
droga na bazi opijuma.
metazoa (gr. meta, zoon ivotinja) pl. zool. vie,
mnogoelijske ivotinje, tj. one ije se telo
sastoji iz elijskih kompleksa i diferenciranih
tkiva, dakle sve ivotinje sem protozoa, koje
se sastoje samo od jedne elije.
metazomatoza v. metasomatoza.
metajezik jezik lingvistike nauke, a u irem
smislu jezik naune teorije uopte.
metakarpijum (gr. metakdrpion) anat. ana
grana, doruje, aka.
metakineza (gr. metakinesis) v. metakinema.
metakinema (gr. metakinema) premetanje,
menjanje mesta, prelazak; med. premetanje
bolesti.
metakopdili (gr. meta-kondyloi) pl. anat. delovi
izmeu zglavkova na prstima.
metakosmije (gr. meta, kosmos vasiona) pl.
meusvetovi, prostor izmeu svetova u kojima
bogovi, po Epikuru, provode ivot u
blaenstvu; intermundije.
metakritika (gr. meta, kritike) kritika neke
druge kritike, kritika na kritiku, utuk na
utuk.
metaksilogija (gr. metaxylogia) pravl>enje
umetnutih reenica (u govoru ili pisanju),
umetanje reenica.
metal (gr. metallon iskopina, ruda, metallao
istraujem, lat. metallum) pl. metali kovine,
hemijski elementi, svi sem some vrsti na
obinoj temperaturi, dobre to-plotne i
elektrine provodljivosti, neprozirni, sa
osobenim metalnim sjajem.
metalaga (gr. metallage) v. metalaksa.
metalaksa (gr. metallaxis) promena, izmena,
zamena, razmena.
metalan (nlat. metallicus) izraen od kovine ili
metala; koji sadri metale; slian metalu;
zvonak kao metal.
metalepsa
(gr.
meta-lepsis)
retorsko
premetanje ili zamenjivanje kada se mesto
prethodnog stanja pomene ono koje treba
tek posle da doe, npr. ,,grob" mesto
smrt".
metalizai (gr. metallon, lat. metallum) u
narodnoj ekonomiji: shvatanje po kojem
treba da bude novana jedinica uvek izvesna
koliina zlata i srebra, jer samo metal daje
novcu, kao sredstvu plaanja, njegovu
stvarnu vrednost i samo on moe da slui kao
stvarno merile vrednosti; supr. nominalizam.
metali zaci ja (fr. metallisation) preobra-anje
u ist metal: oblaganje predmeta

metaloterapiJa

tankim metalnim slojem; proimanje metalom; unovavanje, pretvaranje u novac.

metalizirati (fr. metalliser) preobratiti u metal ili
rudu; drvo nainiti trajnijim i otpornijim
impregnisanjem, proi-manjem zelenom
galicom i kalcijumhlori-dom; obloiti (ili:
oblagati) predmete tankim metalnim slojem.
metalni (lat. metallum) materija sastavl>ena od
olova,
cinka
i
ugljenika
(slui
za
podmazivanje mainskih delova).
metalisti (lat. metallum) pl. u narodnoj ekonomiji:
pristalice metalizma; supr. nomi-nalisti.
metaliferan (lat. metallifer) koji proizvodi
kovine, koji ima u sebi kovina, bogat
kovinama, kovinovit.
metalno doba zajedniko ime za bakarno,
bronzano i gvozdeno doba u istoriji oveka,
doba u kome su ljudi izraivali svoja orua
od metala (posle kamenog doba).
metalo- (gr. metallon) predmetak u sloenicama sa znaenjem: kovina.
metalogika (gr. meta, logike logika) fil. nauka
o osnovima na kojima poivaju logiki
zakoni.
metalogian (gr. meta, logos re, govor;
razum, miljenje) fil. koji je izvan oblasti
logike sfere, koji se ne osniva na logici.
metalografija (gr. metallon, graphia pisanje,
opisivanje) opisivanje metala i le-gura s
obzirom na njihova hemijska, fi-zika i
tehnika svojstva; vetina izra-ivanja crtea
na metalnim ploama (kao u drvorezu),
metalopis, metalan urez.
metalografirati v. metalografisati.
metalografisati (gr. metallon, grapho piem)
izraivati crtee na metalnim ploama, praviti
ureze u metalu.
metaloza (gr. metallon) med. oboljenje plua
usled udisanja metalnog praha.
metaloidan (gr. metallon, eidos oblik, vid)
metalast, slian metalu, nalik na metal,
kovinast.
metaloidi (gr. metallon, eidos) hem. tela slina
metalima, ali koja nemaju metalnih
svojstava: fluor, hlor, brom, jod, kiseonik,
sumpor, selen, telur, azot, fosfor, arsen, bor,
silicijum, ugljenik; kod nekih hemiara: laki
metali.
metaloksid (gr. metallon, oxys otar, ljut) hem.
spoj metala sa kiseonikom.
metaloskopija
(gr.
metallon,
skopeo
posmatram) med. u metaloterapiji: vrenje
ogleda sa metalom na koji je obolela osoba
osetljiva; takoe: tobonje sposobnost nasluivanja i pronalaenja metala u zemlji.
metalosfera (gr. metallon, sphaira lopta) kol.
sloj magme, debeo oko 1400 km, u kome se
nalazi, po miljenju nekih teologa, metalno
plastino jezgro Zemlje.
metaloterapiJa (gr. metallon, therapeia leenje)
med. leenje oduzetih delova kod

metalotehnika

556

histerinih i ivano bolesnih metanjem

metalnih ploa na obolela mesta.
metalotehnika (gr. metallon, technike) vetina
preraivanja i primene metala.
motalofon (gr. metallon, phone glas, zvuk)
muz. udaraljka slina ksilofonu; niz e-linih
ploica smetenih u kutiji; ton se dobiva
udaranjem maljicama.
metalohemija (gr. metallon, chemeia) hemija
metala ili kovina.
matalohromija (gr. metallon, chroma) galvansko bojenje metala.
metalurg (gr. metallurgos) strunjak u metalurgiji; topioniar.
metalurgija (gr. metallon, ergon delo) 1.
nauka o procesima putem kojih se od ruda
dobivaju metali i neki njihovi spojevi,
topioniarstvo; 2. industrija koja proizvodi
crne i obojene metale.
metalurgistSa^gr. metallurgos) v. metalurg.
metamatematika (gr. meta, mathematike)
filozofija matematike; nauka koja posmatra
i analizira osnove matematike sa dubljeg
filozofsko-logikog gledita.
matameri (gr. meta, meros deo) pl. zool delovi
tela kod ivotinja koji se pravilno niu jedni
za drugima, npr. prsteni kod prstenastih glista
i zglavkara, prljenovi kod kime itd.
metamerizam (gr. meta, meros deo) hem., zool. v.
metamerija.
metamerija (gr. meta, meros) hem. vrsta izomerije, stanje tzv. metamernih tela, tj. stanje
onih izomernih jedinjenja koja i pored istog
sastava i molekulske teine imaju razliita
hemijska
svojstva;
zool.
metamerno
segmentovanje, podeljenost na jednake
segmente.
metamikroskopski (gr. meta, mikros mali,
skopeo gledam) koji se ne moe videti ni pod
najveim mikroskopskim uvelia-vanjem (o
biima i stvarima).
metamorfizam (gr. meta, morphe oblik) kol.
promene u sastavu stena izazvane uticajem
vulkanskih para, vode ili dodira sa eruptivnim kamenjem.
metamorfoza
(gr.
meta-morphosis)
preobraavanje, preobraaj, promena, preobraanje, pretvaranje; u grkoj mitologiji:
pretvaranje ljudi u ivotinje, kamenje,
drvee i dr. (esto pesniki obraivana tema,
naroito kod rimskog pesnika Ovidija);
zool. proces razvijanja od jajeta do zrele
ivotinje.
metamorfozija (gr. metamorphosis) med. v.
metamorfopsija.
metamorfozirati (gr. meta-morphoo preobraavam,
preinaujem,
preobliavam)
preobraava,
preobraziti,
preoblii-ti,
preobliavati,
pretvarati,
preobra-ati,
preobratiti.
metamorfologija (gr. meta, morphe oblik, logia
nauka)
viol. nauka
o
preobraajima
organizama od samog poetka (jajeta) do
zavrne, adultne faze razvitka.

metar

metamorfopsija (gr. meta, morphe, opsis

vid, vienje) med. nedostatak u oima usled
koga oblik i veliina predmeta izgledaju
izmenjeni, razvueno gledanje.
metan hem. gas bez boje i mirisa, nalazi se u
vulkanskim gasovima i rudnicima kamenog
uglja, nastaje suvom destilacijom kamenog
uglja i drugih organskih supstancija (ako se
pomea sa vazduhom ili kiseonikom pa
zapali, nastaje strana eksplozija), barski
gas.
metanastaza
(gr.
metanastasis
seoba)
pojedinano
ili
grupno
preseljavanje
stanovnitva
u
cilju
promene
mesta
dotadanjeg stanovanja.
metaneologija (gr. metanoia promena miljenja
ili odluke, logia) nauka o poka--janju (ili:
popravljanju, obraanju na pravi put, u pravu
veru).
metanisati (gr. meta-noeo menjam svoju
odluku) kajati se, initi pokoru; davati izraza
svoje skruenosti i pokornosti padanjem
niice (pred ikonom, oltarom, episkopom
itd.); fig. ropski se ponaati.
metanol v. metilalkohol.
metaplazija (gr. metaplasis preinaenje,
preobraavanje) med. pretvaranje jedne
vrste tkiva u drugu (npr. vezivnog u
hrskavino).
metaplazija (gr. metaplasis preinaenje,
preobraavanje) fiol. menjanje tkiva, izmena
tkiva.
metaplazma (gr. metaplasso preobliavam,
preinaujem) lingv. preinaenje, menjanje,
npr. oblika jedne rei; naroito: sluaj kad se
pojedini padei izvode iz druge osnove, a ne
nominativne.
metaplastian (gr. metaplasso preobliavam,
preinaujem) preinaavan, koji prei-nauje,
preobliavan, koji preobliava, koji menja,
koji
se
tie
preinaavanja
(ili:
preobliavanje, preobraavanja), koji je u
vezi sa preinaavanjem.
metapodijum (gr. meta, pus, podos noga) znat.
grana stopala; geol. otisak u kamenu koji lii
na otisak gorostasne ljudske noge.
metapolitika (gr. meta, politike) isto filozofsko uenje o dravi.
metapsihika (gr. meta, psyche dua) v. parapsihologija.
metapsihoza (gr. meta, psychosis davanje
due, oivotvoreno) v. metempsihoza.
metapsihologija (gr. meta psyche dua, logia
nauka) fil. nauka o najosnovnijim, poslednjim
naelima psihikog (duhovnog i duevnog)
ivota.
metaptoza (gr. metaptosis preokret) med.
preokret jedne bolesti u drugu; metashematizam.
metar (gr. metron mera, merile, lat.
metrum) l. mera za duinu i jedna od 7
osnovnih jedinica u Meunarodnom sistemu
jedinica:
prvobitno
je
definisan
kao
etrdesetmilioniti deo Zemljinog meridijana
(ili desetomilioniti deo kvadran-

metarziologija

557

ta tog meridijana); danas predstavlja duinu

koja je jednaka 1,650.763,73 tala-snih duina
svetlosti koju zrai atom kriptona 86; 2.
poet. mera stiha, stopa stiha, mera kojom se
raspoznaju vee zvune celine: ritamski
redovi ili stihovi.
metarziologija (gr. metarsios uzdignut, u
vazduhu, logia) nauka o promenama i
uzrocima promena u vazdunom omotau
Zemlje; up. meteorologija.
metarkilogram (gr. metron, chilioi,, gramma)
fiz. jedinica za merenje rada u tehnikom
sistemu mera, tj. rad koji je potreban da se sila
od l kg savlada na putu od l m; danas u
obiaj eniji naziv kllopondmetar.
megarkilopond v. kilopondmetar.
metarski (gr. metron) koji ima metar za
jedinicu merenja, npr. metarski sistem.
metasilikati (gr. meta, lat. silex, gec. silicis) soli
metasilicijumove kiseline koja ima priblino
sastav (H2 SiO3) H.
matasivkriza (gr. meta, syn-krino sastavljam,
spajam) med. poboljanje u optem stanju tela
koje je dolo usled izbaci-vanja kodljivih
tenosti iz koe pomou melema (flastera)
za izazivanje plikova.
metasinkritian (gr. meta, syn-krino) ned. koji
preobraava ili poboljava opte stanje tela
putem izbacivanje kodljivih tenosti iz
koe.
metasifilitian (gr. meta, v. sifilis) kec. izraz
kojim se oznaavaju bolesti to dolaze kao
posledica sifilisa (progre-sivna paraliza,
suenje kimenjae i pro-irenost aorte).
metasomatoza (gr. meta, soma telo) kol.
pretvaranje jedne stene u drugu sasvim
razliite vrste; metensomatoza.
metastabilan (gr. meta, lat. stabilis postojan)
koji pokazuje tenju da pree u stanje
stabilnosti, u stabilnu ravnoteu.
metastaza (gr. metastasis premetanje, premepggaj; preoblienje, preinaenje) med.
stanje kada klice bolesti ne izazivaju bolesne
promene samo na mestu zaraenja, nego se
ire i po ostalim delovima tela, krvotokom ili
limfnim sudovima, te se tako pojavljuju nova
oboljenja na drugim mestima, npr. kod
gnojenja, tumora i dr.
metastatian (gr. metastatikos) premetaj-ni,
koji je preao na drugo mesto.
metastrofa
(gr.
metastrophe
preokret,
preokretanje) odvraanje misli od neke stvari.
metashematizam
(gr.
metashematismos
preoblienje, preobraaj) med. v. metaptoza.
metataksa (gr. meta, tatto stavljam) lingv.
premetanje akcenata bez promene njihove
intonacije: voda voda, trava trava, vino
vino i sl.
metatarzus (gr. meta, tarsos lesa, splet) znat.
grana stopala.

metafragma

metateza (gr. metathesis) gram. premetanje

slova i glasova u rei, npr. namastir mesto
manastir.
metatonija (gr. meta, ton) gram. izmena,
promena intonacije pojedinih samoglasnika;
promena prirode akcenta.
metatoraks (gr. meta, thorax trup; grudni ko)
zool. zadnji grudni prsten kod insekata.
metatorijum (lat. metatorium sc. jus) prav.
pravo smetanja, pravo logorovanja.
metatropizam (gr. meta, tropos nain) neprirodan
uzajamni
odnos
spolova
u
seksualnom pogledu.
metafaza (gr. meta, phainomai pojavljujem
se, phasis pojava) fiziol. v. mitoza.
metafiza (gr. metafyomai rastem posle
neega) anat. deo duge kosti, izmeu epifi-ze i
dijafize, koji raste u duinu.
metafizika (gr. ta meta ta physika ono to
dolazi posle fizike) fil. u zbirci Ari-stotelovih
dela stajale su knjige koje su se bavile
naelima i uzrocima stvari posle (meta)
njegove fizike (ta physika). Ovo, prvobitno
isto spoljanje obeleje, upotrebljene je,
docnije, kao obeleavanje miljenja koje se
bavi onim to je van granica iskustva, onim
to je izvan pro-stornovremenske stvarnosti;
otuda: nauka o poslednjim principima i
uzrocima stvari, o saznanju stvari po sebi.
Tri glavna problema kojima se metafizika
oduvek bavi jesu: bog, sloboda volje i
besmrtnost due; u marksizmu metafi-ziki
metod se tumai kao formalno-lo-giki
metod koji posmatra stvari kao veno date i
nepromenljive, a ne u njihovom razvoju; supr.
dijalektika.
metafiziar (gr. meta physika) fil. poznavalac
ili uitelj metafizike, filozof koji se u svom
uenju
dri
metafizikog
pravca
raspravljajui probleme metafizike.
metafiziki (gr. meta, physika) fil. koji spada u
metafiziku; koji se nalazi van granica
iskustva, natulni, natprirodni.
metafora (gr. metaphora prenoenje, prenos)
poet. figura u kojoj re, mesto svoga
prvobitnog znaenja, dobiva drugo, zbog
toga to je govornik u svom duhu uporedio dva
predmeta; skraeno poreenje u kome nije
izrino kazano da je neka stvar poreena sa
drugom, te je, mesto rei koja treba da se
poredi, prosto dola re s kojom se ona
poredi, npr. drutveni talog" (mesto
olo), glava drave" (mesto vladalac),
elina volja" (mesto nepokolebljiva volja)
itd,', slikovit izraz, prenosio znaenje,
prenosni smisao.
metaforski (gr. meta-phero) slikovito, u
prenosnom znaenju ili smislu.
metafragma (gr. meta, phragma ograda,
plot) zool. pregrada izmeu grudne i tr-bune
duplje kod insekata.

metafraza

558

metafraza (gr. metaphrasis) opisan prevod,

prevod po smislu; naroito: prevod stihova u
prozi.
metafrast (gr. meta-phrazo) onaj koji prevodi
po smislu, opisno.
metahoreza (gr. metachoreo prelazim) med.
menjanje mesta, premetanje ili seljenje
materije koja prouzrokuje bolest.
mstahromatipi (gr. meta, hroma boja, typos
otisak) pl. slike u boji prenesene na hartiju
pomou litografije.
metahromatipija (gr. meta, chroma, typos)
vetina prenoenja slika u boji, tampanih na
naroitoj hartiji koja je prevuena nekim
lakorastvorljivim slojem, na drvo, staklo,
metal, porcelan, kou, lim i dr., poto se
obratna strana hartije na kojoj je slika
prethodno ovlai; up. dekal-komanija.
metahronizam (gr. meta, chronos vreme)
premetanje jednog dogaaja u neko poznije
vreme (u kome taj dogaaj nije mogao da se
dogodi); up. anahronizam.
metacentar (gr. meta, kentron, lat. centrum
sredite) u mehanici tenih tela i brodogradnji: granini poloaj take preseka (ili
presecita) izmeu vertikale koja prolazi
kroz teite plivajueg tela kad je u
ravnotei i vertikale povu-ene kroz
napadnu taku potiska kad je telo malo
okrenuto (telo plovi stabilno dok mu je
teite ispod metacentra).
metempirijski (gr. meta, empeiria iskustvo) s
one strane iskustva, koji prelazi granice
iskustva.
metempsihoza (gr. metempsychosis) fil.
seljenje due iz jednog tela u drugo posle
smrti (vera u metempsihozu bila je rairena
kod Hindusa i Egipana, i ona sainjava
sastavni deo budistike, orfi-stike i
pitagorejske filozofije, zatim Platonove,
Plotinove, Empedoklove i dr.). Danas su
pristalice
ovoga
uenja
teozofi;
metensomatoza.
metempsihoziti (gr. metempsychosis) pl.
pristalice uenja o metempsihozi.
metemptoza (gr. meta, emptosis upadanje) u
gregorijanskom
kalendaru:
isputanje
jednog prestupnog dana u 134 godine.
metensomatoza (gr. meta, en u, soma telo) 1.
geol. v. metasomatoza; 2. fil. v. metempsihoza.
meteor (gr. meteoron) l. ono to lebdi u
vazduhu", vazduna pojava, sve ono to se
dogaa u atmosferi: talozi, duga, jutarnje
rumenilo i dr.; u uem smislu: komad stene
koja iz nebeskog prostora pada na Zemlju;
fig. neobina (ili: udna) pojava; 2. pamuni
saten; satin; gruba vetaka svila.
meteoracija (nlat. meteoratio) stanje vremena,
ponaanje vremena.
meteori (gr. meteoron) pl. grki manastiri u
Tesaliji, sagraeni na visokim, nepristupanim stenama.

meteoronomi J a

meteorizam (gr. meteoron) med. nagomilavanje vazduha u elucu, nadimanje.

meteorizacija (nlat. meteorisatio) med. v.
meteorizam.
meteorika (gr. metoron) nauka o vazdu-nim
pojavama, nauka o vremenu.
meteorit (gr. meteoron) stenovita ili metalna
masa to pada iz neba na Zemlju; ima je
dve vrste: meteorsko kamenje, koje se sastoji
iz
silikatnih
minerala
u
raznim
kombinacijama, i meteorsko gvoe, prosto
gvoe sa neto nikla.
meteoro- (gr. meteoron koji se nalazi u
vazduhu, nad Zemljom) predmetak u sloenicama koji oznaava pojave i promene u
vazdunom omotau Zemlje.
meteorognozija
(gr.
meteoron,
gnosis
poznavanje, znanje) nauio prouavanje i
poznavanje
vremenskih
pojava;
predskazivanje vremena.
meteorognost
(gr.
meteoron,
gnostes
poznavalac) onaj koji prouava vremenske
pojave.
meteorograf (gr. meteoron, grapho opisujem) ogdasivalac vremenskih pojava; aparat
koji na jednom postolju sadri vie
automatskih instrumenata koji belee
vazdune promene; instrumenat koji odreuje
putanju meteora.
meteorografija
(gr.
meteoron,
graphfa
opisivanje) opisivanje vremenskih pojava i
vazdunih promena.
meteorografski (gr. meteoron, graphia) koji
opisuje vremenske pojave, koji pokazuje
promene u vazduhu.
meteorolit (gr. meteoron, li'thos kamen) v.
meteorit.
meteorolog (gr. meteoron, logos) naunik
koji prouava atmosferu i sve prirodne
pojave u njoj.
meteorologija (gr. meteoron, logia) nauka
koja se bavi prouavanjem atmosfere i
svih pojava u njoj: temperature vazduha,
atmosferskog pritiska, vetrova, oblaka,
magle, vodenih taloga, svetlosnih i
elektrinih pojava i dr., a naroito
ispitivanjem uzroka vremenskih pojava,
uslova njihovog razvitka i preobraaja i,
najzad, predvianjem (prognozom) vremena.
meteoroloki (gr. meteoron, logikos) koji se
tie meteorologije, koji je u vezi sa
meteorologijom;
meteoroloka
stanica
ustanova u kojoj se redovno vre posmatranja
vremenskih pojava i belee njihove promene
i razna stanja (temperature, vlanosti,
vazdunog pritiska itd.).
meteoromant (gr. meteoron, mantis prorok)
onaj koji prorie kakvo e biti vreme,
prorok, predskaziva vremena.
meteoromantija (gr. meteoron, mantia nporicanje) proricanje vremena; proricanje
dogaaja po pojavama u vazduhu.
meteoronomija (gr. meteoron, nomos zakon)
nauka o zakonima po kojima se vre
promene u vazduhu.

meteoropatiJa

559

meteoropatija (gr. meteoron, pathos bolest)

med. tegobe, smetnje koje nastaju kao
posledice vremenskih promena (glavobol>e,
reu-matini bolovi i dr.).
meteoropatologija (gr. meteoron, pathos bolest,
logia nauka) jedna od najmlaih grana
medicine, kojoj je zadatak da tano odredi
veliinu i karakter uticaja meteorolo-kih
promena na oveji organizam.
meteoroskop
(gr.
meteoron,
skopeo
posmatram) instrumenat koji pokazuje
promene u vazduhu.
meteoroskopija
(gr.
meteoron,
skopeo)
posmatranje (ili: prouavanje) vremena i
vremenskih promena u atmosferi.
meteorski (gr. meteoros) koji se tie meteora,
vazduni; meteorsko gvoe, meteor-sko
kamenje, v. meteorit; meteorski elik elik
spojen sa niklom.
meter (fr. metteur en pages) tip. slaga koji
prelama slog u strane.
metil (gr. methy opojno pie, vino, yle drvo,
tvar, materija) hem. jednovalentna grupa
SN3 , baza drvnog pirituse, mravlje kiseline
i mnogih drugih organ-skih hemijskih
jedinjenja.
metilalkohol (gr. methy, yle, arap. al-koh-hlu)
hem. drvni piritus, estok otrov, dobiva se
suvom destilacijom drvena, upotrebljava se za
rastvaranje lakova i firnajsa, za gorivo i za
dobivanje ani-linskih boja, a najvie za
spravljanje formalina.
metilamin (gr. raethy, yle, amin = ammonia)
hem. jedinjenje u kojem je jedan atom vodonika u amonijaku zamenjen metilom.
metilbenzol (gr. methy, yle, nlat. bensoe) hem.
v. toluol.
metilbihlorid (gr. methy, yle, chloros otvorenozelen, zelenkast, utozelen, lat. bis
dvaput) hem. spoj hlora sa metilom;
upotrebljava se kao sredstvo za opijanje.
metiletar (gr. methy, yle, aither) hem. drvni
etar, bezbojan gas, postaje od metilalkoho-la
sa sumpornom kiselinom; metiloksid.
metilizam (gr. methy, yle) ned. trovanje metilalkoholom.
metiloksid (gr. methy, yle, oxys otar, ljut) hem.
v. metiletar.
metilhlorid (gr. methy, yle, chloros otvorenozelen) hem. spoj hlora sa metanom, slui za
pravljenje katranskih boja i ve-takog leda.
metiologija (gr. methy, logia) vetina pi-jenja,
nauka o pijanstvu.
metistika (gr. methy) 1. v. metiologija.
metistika (gr. methy, nlat. methystica) 2. pl.
med. opojna sredstva.
metje (fr. metier) l. struka, zanimanje. 2
tehnika sprema, radno iskustvo, struno
obrazovanje umetnika, pisca.
metod (gr. methodos istraivanje, ispitivanje,
put i nain istraivanje, lat. methodus)
smiljeno i plansko postupanje pri radu radi
postignua nekog uspeha,

metonomazija

istine, saznanja, odreeni put i nain

ispitivanja, miljenja i rada; u uem smislu:
misaoni
ili
praktini
postupak
koji
omoguava da se doe do znanja o predmetu
istraivanje; u istraivake metode ili
heuristike metode ubrajaju se: analizaili
analitikimetod, sinteza ili sintetiki metod,
indukcija ili induktivni metod, dedukcija ili
deduk-tivni metod; dijalektiki metod v. dijalektika i metafizika; naroito: nain pouavanja
i
predavanja;
Sokratov
metod
nain
pouavanja u kojem se dolazi do saznanja
putem veto postavljenih pitanja i odgovora.
metoda (gr. methodos) v. metod.
metodizam (gr. methodos) strogo utvren
nain pouavanja i izvoenja nastave;
naroito: uenje i nain ivota metodista.
m sto dika (gr. methodike, se. techne) nauka o
metodima nastave uopte (metodologija), i
pojedinih nastavnih predmeta posebno
(specijalna metodika).
metodist(a) (gr. methodos) v. metodiar;
takoe: lekar koji se u svom radu pridrava
strogo nauke.
metodisti (gr. methodos) pl. hrianska sekta,
naroito u Engleskoj i Sev. Americi, koju su
osnovali oko 1738. Con i arls Vesli u
Oksfordu, nazvana po tome to se za njene
lanove govorilo kako su pronali neki nov
metod hrianskog ivota (danas ih ima
preko 25 miliona); ranije katoliki pisci u
XVH veku koji su hteli da prekrate borbu sa
protestantima.
metodiar (gr. methodos) nastavnik ili
naunik koji se u radu strogo pridrava nekog
nastavnog ili naunog metoda, koji pie o
metodima uspene nastave.
metodologija (gr. methodos, logia) v. metodika.
metodski (gr. methodos) pril. prema utvre-nim
naelima rada, po redu, po planu, planski,
smiljeno; kolski, nastavio; veto, umeao,
nauio; metodska jedinica kraa partija
nastavnog gradiva koja se obrauje obino
na jednom asu, a moe i na vie asova i
predstavlja jednu celinu, tesno povezanu i sa
prethodnim i sa narednim izlaganjem. Pri
planiranju,
gradivo
jednog
nastavnog
predmeta obino se deli na metodske
jedinice".
metonimija (gr. metonymia zamena imena)
poet. figura u kojoj se jedan pojam zamenjuje
drugim pojmom koji s onim prvim, po svom
smislu, stoji u blioj vezi, npr. hiljada
puaka" (mesto hiljada vojnika), seda kosa"
(mesto duboka starost).
metonimski (gr. metonymia) zamenjujui
jedno ime drugim ili neku re drugom iz kojih
se mogu pogoditi zamenjeno ime ili
zamenjena re.
metonomazija (gr. metonomasia menjanje
imena) menjanje jednog osobnog imena,
naroito prevoenjem tog imena na neki tu

metopantralgiJa

560

jezik, npr. Aleksandar mesto Branko, Teo-dor

mesto Boidar, Konstantin mesto Stojan k dr.
metopantralgiJa (gr. metopon povije, elo,
antron duplja, peina, algos bol) med. bol u
eonoj duplji.
metopantritis (gr. metopon, antron) med.
zapaljenje eone duplje.
metopantron (gr. metopon, antron) znat. eona
duplja.
istopi (gr. metopon) pl. arh. obino reljefi-ma
ukraena polja izmeu triglifa na dorskom
frizu (naroito uveni na atin-skom
Partenonu).
metopomantija (gr. metopon elo, manteia
proricanje) proricanje (ili: vraanje) po
crtama lica ili ela.
metoposkop (gr. metopon skopeo posmatram)
onaj koji predskazuje ili vraa po crtama ela
i lica; up. fiziognom.
metoposkopija
(gr.
metopon,
skopeo)
proricanje iz crta lica ili ela.
metoh (gr. metecho sudelujem, uestvujem,
metochos) l. zemljoradniko naselje nekog
manastira u kome su iveli sami monasi i
obraivali zemlju; 2. u srednjovekovne}
Srbiji: mala crkva i pored nje malo zemlje sa
stanom za monahe; 3. docnije: svaki
manastir koji su ktitori priloili nekom
veem manastiru i podloili ga njegovoj
upravi; 4. danas: svako imanje jednog
manastira koje je udaljeno od njega.
metr (fr. maitre, lat. magister, ital. maestro)
gospodar; gazda, vlasnik, sopstvenik, uitelj,
nastavnik; vetak, onaj koji se usavrio u
svojoj struci, majstor, vir-tuoz; majstor
slobodnih zidara; metr d'o-tel (fr. maitre
d'hotel) glavni kelner.
metra (gr. meter, metra) med. materica.
metraa (fr. metrage) merenje metrom, metrenje; broj metara.
metralgija (gr. metra materica, algos bol) med.
bol u materici.
metralgian (gr. metra, algos) med. koji se tie
bola u materici; sa bolovima u materici.
metratonija (gr. metra thnesko venem, i-lim,
umijam) med. umalost (ili: malaksalost)
materice.
metratrezija (gr. metra, a-, tresis probue-nje)
med. bolesna zatvorenost materice.
metrektomija (gr. metra, ek iz, tome seenje,
rezanje) med. vaenje materice seenje.
metremfizema (gr. metra materica, emphysema uduvina, uduvano) med. naduvenost
(ili: nadutost) materice.
istresa (fr. maitresse) gazdarica, domaica;
ljubaznica, nalonica.
metreurizma (gr. metra materica, eurus
prostran, irok) med. proirenje (ili:
rastezanje) materice.
metrizirati (fr. maitriser) vladati, gospodariti;
savladati, ukrotiti.

metroptoza

metrika (gr. metrike se. techne) poet. teorija

pesnike blagoglasnosti ili nauka o stihovima
uopte; prvi deo metrike je nauka o merenju
slogova (prozodika), a drugi se bavi poetskim
stopama, stihovima i stro-fama.
metriopatija (gr. metrios umeren, uzdrJBIv, pathos uvstvo, oseanje, strast)
umerenost u strastima, duevno spokojstvo,
staloenost.
metritis (gr. metra materica) med. zapaljenje
materice.
metriar (gr. metrike) poet. poznavalac nauke o
pravljenju stihova (metrike); pesnik koji pie
u stihovima.
metriki (gr. metrikos) l. poet. koji se odnosi na
metriku, odmeren tano po zakonima metrike;
napisan u stihovima; 2. (gr. metron mera,
merilo) kome je metar kao jedinica za merenje
(up. "metar 1).
metro (fr. metro, metropolitain) gradska
podzemna
ili
nadzemne
elektrina
eleznice.
metrografika (gr. metron mera, merilo,
graphike) vetina pisanja stihova po
zakonima metrike.
metrologija (gr. metron mera, merilo, logi'a)
nauka o merama.
metromanija (gr. metra materica, mama
pomama, ludilo, bes) 1. enska pohota; up.
nimfomanija.
metromanija (gr. metron mera, marna) 2.
strast za pisanjem (ili: pravljenjem) stihova,
preterana ljubav prema stihovima.
metrometar (gr. metron) muz. v. metronom; =
hronometar.
metronimikon (gr. meter mati, oputa = opota
ime) materino ime, ime izvedeno iz
materinog imena; supr. patronimikon.
metronimian (gr. meter, oputa) nazvan po
imenu svoje matere.
metronom (gr. metron mera, nomos zakon,
pravilo) fkz. kratko fiziko klatno (sa
teitem iznad take veanja) ije se trajanje
treptaja (oscilacija) regulie pomeranjem
jednog tega du ipke klatna, sa na pici
urezanim podeljcima na kojima je oznaen
broj oscilacija u minuti; upotrebljava se, u
muzici, za davanje takta, esto za brojanje
sekundi.
metropola (gr. metro-polis) grad-matica za
razliku od gradova u pokrajinama; glavni
grad, prestonice.
metropolip (gr. metra, polys mnogi, pus
noga) med. materini polip.
metropolit (gr. metropolftes) kod katolika:
nadbiskup, up. mitropolit.
metropolitan (gr. metropolites) kod evangelika: glavni svetenik, stareina glavne
(saborne) crkve.
metropolitanski (nlat. metropolitanus, nadbiskupski; metropolitanska crkva nadbiskupska, glavna crkva.
metroptoza (gr. metra materica, ptosis pad)
med spad materice.

metroragija

561

metroragija (gr. metra, regnymi prsnem,

pucam) med. v. metrorea.
metrorea (gr. metra, geb teem, curim) med.
curenje (krvi, sluzi) iz materice.
metroskop (gr. metra materica, skopeo
posmatram) med. instrument pomou koga
se vri pregled materice, materina slualica.
metroskopija (gr. metra, skopeo) med. pregledanje materice, naroito pomou metro-skopa.
metrotomija (gr. metra, tome seenje, rezanje) med. rezanje materice.
metrocela (gr. metra, kele prosutost, kila) med.
prodor materice.
metrum (lat. metrum) loet. v. metar 2.
Metusal (hebr. Methuschelach) mit. v. Metusalem.
Metusalem (hebr. Methuschelach) mit. po St.
zavetu (1 Moje. 5,2?), ovek koji je dostigao
starost od 969 godina; otuda: star kao
Metusalem kae se za onoga koji doivi
duboku starost; pravilnije: Metusal.
methemerski (gr. meta, hemera dan) med.
dnevni, svakodnevni, koji se javlja svakog
dana, npr. napad groznice.
mefijantan (fr. mefiant) nepoverljiv; obazriv,
oprezan, koji sumnja.
Mefisto mit. v. Mefistofeles.
Mefistofeles (gr. te ne, phos ki. photos
svetlost, philos prijatelj) mit. onaj koji ne voli
svetlost, koji se plai svetlosti", tj. avo,
sotona; ime avola u Geteovom Faustu".
mefitizam (lat. mephitis kodljiva para,
kodljivo isparenje, naroito iz zemlje) med.
kunost vazduha usled otrovnih isparenja;
zaguljiva, zarazna, kuna mo, zaraznost,
kunost.
mefitizirati (lat. mephitis, fr. mephisiter)
okuiti, zaraziti, opoganiti.
mefitis (lat. mephitis) kodljivo, kuio
isparenje, zaguljiv, zarazan vazduh.
mefitian (lat. mephiticus) koji dolazi od
kunih isparenja, kuan, zarazan, zaguljiv,
smrdljiv, opoganjen.
mehana (pere. teu pie, vino, hane kua, tur.
meyhane) krma, gostionica, pivnica.
mehandija (pere.-tur. meyhaneci) krmar, vinar.
mehanizam (gr. mechanao vetaki radim,
nlat. mechanismus) l. graa (ili: sastav,
unutarnji sklop) neke maine (asovnika,
puke i dr.); 2. zakonski odreen sistem
kretanja ili zbivanja, kao i naprava koja
izvodi te kretnje; 3. fil. v. mehanicizam.
mehanizacija (gr. mechanao) l. zamena
fizike (ljudske i stone) snage mainama,
uvoenje i upotreba mapna u proizvodnji; 2.
voj. snabdevanje vojske ubojnim oklopnim i
motorizovanim
vozilima
(tenkovima,
automobilima itd.); up. mainizacija i
motorizacije.
mehanika (gr. mechanao vetaki uradim,
pronalazim, mechanike) deo fizike koji
36 Leksikon

mecena

se bavi prouavanjem pojava kretanja i

mirovanja, tj. zakonima, silama i pomonim
sredstvima koja izazivaju kretanje i
ravnoteu tela, nauka o kretanju i ravnotei;
deli se na statiku (hidrostatiku, aerostatiku),
dinamiku (hidrodinamiku, aerodinamiku i
dr.); nauka o mainama; ureenje, graa
maine itd.
mehanisti (gr. mechane maina, stroj)
pristalice
mehanikog
materijalizma;
posebno je tako nazivana jedna grupa sovjetskih filozofa krajem dvadesetih i poetkom
tridesetih godina ovog veka (Buharin,
Stjepanov, Akselrod, Sarabja-nov i dr.).
mehanistiki (nlat. mechanismus) pr, fil. koji je u
duhu mehanicizma, mehanizma.
mehanicizam (gr. mechane maina, stroj,
sprava) fil. shvatanje po kojem se sve pojave
u prirodi i u drutvu svode na me-haniko
kretanje materije; mehanizam 3.
mehaniar (lat. mechanicus, gr. mechanikos) onaj koji se bavi mehanikom, naroito
primenjenom; onaj koji pravi i opravlja
maine, naune pomone alate i instrumente,
mainist.
mehaniki (gr. mechanikos) zanatski, runi,
rukom izraen; psi*, izraen ili uinjen po
navici, bez uea miljenja i svesti,
mahinalan; koji se tie mehanike, koji spada
u mehaniku; koji je izazvan kretanjem,
prirodnim (fizikim) uzrocima; mehanike
nauke delovi mehanike, nauke koje spadaju
u mehaniku; mehanike vetine vetine koje
se izvode rukom; mehaniki dokaz dokaz
koji se izvodi pomou instrumenata.
mehanografija (gr. mechane vetaka
sprava, grapho piem) upotreba maina,
strojeva
za
obavljanje
kancelarijskih
poslova.
mehanografika (gr. mechane orue za vetako izvoenje ega, grapho opisujem)
mehanike slikanje, mehanike slikarstvo.
mehanologija (gr. mechane, logia) nauka o
spravama koje izazivaju kretanje, tj. o
mainama.
mehanoterapeut (gr. mechane, therapeuo
leim) vetak u leenju pomou kretanja
(masae); up. mehanoterapija.
mehanoterapija (gr. mechane, therapeia
leenje) nauka o leenju pomou kretanja,
naroito trljanjem, gnjeenjem, valjanjem i
dr. miia ( = vedsko leenje gimnasti-kom,
masaa); tvorac i osniva ovakvog leenja je
veanin Per H. Ling.
mehanurgija (gr. mechane, ergon delo,
posao) 1. vetina pravljenje maina; 2. deo
medicine koji obuhvata mehanike leenje
bolesnika.
meca (ital. mezza, lat. medius) v. meza.
mecanin (ital. mezzanino) v. mezanin.
mecena pokrovitelj i zatitnik knjievnika,
umetnika i naunika, po Gaju Cilniju

mecenstvo

562

Meceni (1. Maecenas, 70. pre do 8. n. e.),

uglednom Rimljaninu, ljubimcu cara Avgusta,
zatitniku i prijatelju naunika i pesnika,
naroito Vergilija i Horacija.
mecenstvo pokroviteljstvo; v. mecena.
mecosopran (ital. mezzo soprano) muz. glas
izmeu soprana i alta, naroito se odlikuje
punoom srednjih tonova; mezosopran.
mecotinto v. mezotinto.
mecofant (ital.) ovek koji zna vie stranih
jezika, poliglot (izraz stvoren po kardinalu
uzepeu Mecofantiju, 1771-1849, koji je
znao oko 60 stranih jezika.
mecoforte (ital. mezzoforte) v. mezoforte.
me (eng. match) sp. utakmica, takmienje,
borba, dvoboj (naroito bokserski, ahov-ski);
u uem smislu: trka u kojoj se takmie
samo dva konja.
me-bol (eng. match-ball) sp. poslednji,
odluujui poen uteniskom meu.
meet (arap. masgid, tur. mescid) mala
muslimanska bogomolja, kao kapela.
mededija v. medidija.
medela (arap. magalla, tur. mecelle) rezime
kodeksa erijatskog prava.
medidija (tur. mecidiye) nekadanji turski
novac; srebrna medidija vredela 20, a
zlatna 100 groa, naziv po sultanu Mepidu
(sredina XIX v.).
medlis (arap. magli mesto gde se sedi, tur.
meclis) u arapskim zemljama skuptina,
parlament; sudski
kolegijum;
versko
upravio telo.
mialgija (gr. mys mii, algos bol) med. bol u
miiima.
miastenija (gr. mys mii, astheneia slabost,
nemo) med. slabost (ili: nemonost) miia.
miatonija (gr. mys, atonia mlitavost, klonulost)
med. mlitavost miia.
migma (gr. mlgma, mignymi mep!am) meanje,
meavina; up. mikstura.
migmatiti (gr. meigma, mlgma meanje,
meavina) kol. magmatske stene stvarane za
vreme tektonskih pokreta od materijala
magmatskog porekla i okolnih stena kroz
koje se magia probija.
migmos (gr. mygmos) med. v. mihmos.
migratorav (nlat. migratorius) koji se seli,
pokretan, nestalan.
migracija (lat. migratio) seoba, seljenje; seoba
ivotinja, npr. ptica selica.
migrena (gr. hemikrama, hemisys pola, kranion lubanja, lat. hemicrania, fr. migraine)
med. jednostrana glavobolja.
migrenin (fr. migraine) med. lek protiv mi-grene
(meavina antipirina, kao i ko-feina i
limunove kiseline).
migren-tift (fr. migraine, nem. Stift) farm.
mentol u obliku male pisaljke (lek protiv
glavobolje i zubobolje, kao i sredstvo za
rashlaivanje.
migrirati (lat. migrare) seliti se, preseli-ti se,
iseliti se, odseliti se, otii; seliti, preseliti.

mizerikordiJe

midalein (gr. mydao istrulim) med. otrov koji se

stvara u truloj leini.
midezis (gr. mydao) med. truljenje usled sluzi
ili druge neke vlage.
mider (nem. Mieder) steznik, uteg, potpaaj.
midi (eng. mid srednji) jedan od modernih stilova
odevanja; karakterie ga umere-nost, za
razliku od maksitl miii.
midinetkinja (fr. midinettes) pomonica u
pomodnim trgovinama u Francuskoj; mlada
radnica; midineta.
mi dolina tip. vrsta slova, meavina izmeu slova
antikva i fraktura, tzv. akcident-na slova.
midon (gr. mydao istrulim) med. truo izrataj na
telu.
midra (hebr.) zbirka rabinskih tumaenja
Biblije.
midrijazis (gr. mydriasis) med. proirenje
zenice izazvane vetakim putem ili usled
oboljenja.
midrijatikum (gr. mydriasis) med. sredstvo koje
izaziva proirenje zenica.
midrijatian (gr. mydriasis) med. koji boluje od
proirenje zenica.
miza (fr. mise) ulog u igri; trg. kapital uloen u
neki posao ili trgovako preduzee i dr.
mizaletija (gr. miseo mrzim, aletheia istina)
mrnja na istinu, zaziranje od istine.
mizandrija (gr. miseo, aner, andrs ovek)
mrnja na mukarce, strah i zaziranje od
mukaraca.
mizanscena (fr. mise en scene) rasporei-vanje
glumaca na pozornici.
mizantrop (gr. miseo mrzim, anthropos ovek)
ovekomrzac; osoran i povuen ovek.
mizantropija (gr. miseo, anthropos) mrnja na
ljude, zaziranje od ljudi; osornost i
povuenost.
mizantrope (gr. miseo, anthropos) koji ima
osobine ovekomrsca i osorna oveka.
mizautija (gr. miseo, auts sam) mrnja na
samog sebe, preziranje samoga sebe.
mizdrak (arap. mizraq, tur. imzrak) koplje;
mizrak.
mizerabilan (lat. miserabilis) jadan, bedan,
kukavan, nesrean.
mizerabilitet (nlat. miserabilitas) beda, jad,
kukavnost, nesrea.
mizeracija (lat. miseratio) aljenje, saaljevanje; dirljiv nain govora.
mizerere (lat. miserere) poetak 57. psalma:
Miserere mei, Deus! Boe, smiluj se na
mene; med. povraanje izmeta usled zamrenih
creva.
mizerija (lat. miseria) beda, nevolja, nesrea;
jad; beda od oveka, olienje bede i nevolje.
mizsrikordija (lat. misericordia) milosre,
saaljenje, samilost; milost, pomilovanje.
mizerikordije (lat. misericordiae) pl. kod
katolika: stolice za stare i nemone svetenike
na kojima sede za vreme bogosluenja.

563
mizet (fr. musette) muz. male gajde; francuska
narodna igra ili mali muz. komad u 6/8
takta; vojniki ranac; aka torba.
mizo- (gr. miseo mrzim) predmetak u sloenicama sa znaenjem: mrnja.
mizogal (gr. miseo, lat. Gallus Gal) onaj koji
mrzi na Francuze, francuzomrzac.
mizogam (gr. miseo, gamos brak) onaj koji
mrzi na brak ili zazire od braka; mator
neenja.
mizogamija (gr. miseo, gamos brak) mrnja na
brak, zaziranje od braka.
mizogamski (gr. miso, gamikos brani)
neprijateljski raspoloen prema braku.
mizogin (gr. miseo, gyne ena) onaj koji
mrzi na ene, enomrzac.
mizoginija (gr. miseo, gyne) mrnja na ene.
mizokal (gr. miseo, kalos lep) onaj koji mrzi i
prezire ono to je lepo i dobro.
mizokapnos (gr. miso, kapnos dim) neprijatelj
(ili: protivnik) puenja duvana.
mizokozmija (gr. miseo, kosmesis kienje,
reenje) mrnja na kienje i doterivanje,
preziranje kienja i doterivanja.
mizoksenija (gr. miseo, xenos tuinac)
mrnja na strance (ili: na tuince).
mizolog (gr. miseo, logos) onaj koji mrzi i
prezire razum ili nauku.
mizologija (gr. miseo, logia) mrnja na razum
ili nauku (esto sluaj kod teologa); pr.
mizoloki.
mizoneizam (gr. miseo, neos nov) mrnja na
novo, otpor protiv onoga to je novo protiv
novih ideja, novih obiaja, novih ureenja
itd. koje se odbacuje, bez ispitivanja i
proveravanja, samo zato to je u suprotnosti
sa starim i nasleenim.
mizopedija (gr. miseo, paideia omladina,
deca) mrnja na decu.
mizopogon (gr. miseo, pogon brada) bradomrzac, onaj koji mrzi na bradu, protivnik
noenja brade.
mizoponija (gr. miseo, ponos trud, muka)
mrnja na rad, zaziranje od rada.
mizopsihija (gr. miseo, psyche dua)
zasienost ivotom, mrnja na ivot.
mizofobija (gr. mysos neistoa, prljavtina,
phobos strah) bolestan strah od dodira, od
infekcije; strah od mikroba, neistoe.
miiocefalon (gr. myia muva, kephale glava)
med. prodor duice (oka) kroz ronjau.
mijaza (gr. myia muha, muva) med. oboljenje
prouzrokovano muvama.
mijazma (gr. miasma opoganjenje) med.
zarazna, kuna klica u vazduhu, zaraznica,
kuio isparavanje.
mijazmatian (gr. miasma) med. zarazan,
kuan, okuen, opoganjen, zagaen.
mijelalgija (gr. myelos sr, mozak, algos bol)
med. bol u lenoj modini.
mijelin (gr. myelos) znat. ivana modina.
mijelitis (gr. myelos) med. zapaljenje lene
modine.
36*

mikotanaton

mijelo- (gr. myelos) predmetak u sloeni-cama

sa znaenjem: sr, mozak.
mijeloza (gr. myelos modina) med. 1. bujanje
kotane modine; 2. postojanje veeg broja
mijeloma.
mijeloidan (gr. myelos, eidos vid, oblik) slian
sri, srast.
mijelom (gr. myelos) med. izrataj u kotano j
sri, tumor, vrsta raka kotane sri.
mijelomalacija (gr. myelos, malakia mekoa)
med. omekanje lene modine.
mijelomeningitis (gr. myelos, meninx mo-dana
opna) med. zapaljenje lene modine i njenih
omotaa.
mijelopatija (gr. myelos, pathos bolest) med.
bolest, oboljenje lene modine.
mijeloplakse (gr. myelos, plax ploa) pl.
zool. krupne srne elije.
mijslospongus (gr. myelcs, spongos suner)
med. modinski spuvasti izrapggaj.
mijeloftizis (gr. myelos, phthisis suica) med.
suenje kime.
mijelociti (gr. myelos, kytos sud, elija) pl. zool.
elije kotane sri.
mijitis (gr. mys mii) med. zapaljenje miia.
mika (lat. mica zrno, mrvica, neto sitno) min.
liskun, maje srebro, maje zlato.
mikagrafija (lat. mica, gr. graphia pisanje)
podraavanje slikanja na staklu lepljenjem na staklo bojom iaranih listia
liskuna.
mikado (jal. mi uzvien, kado vrata, doslovno:
visoka vrata) titula japanskog cara, koju
naroito upotrebljavaju stranci; takoe:
kratak muki zimski kaput.
mikacija (nlat. micatio) med. kretanje (ili:
kruenje) krvi po telu.
mikaist (fr. micaschiste) geol. metamorfna
stena iz grupe kristalastih gpkriljaca iji su
glavni sastojci kvarc i liskuni, odnosno
amfiboli i pirokseni.
mikeleti (p. miqueletes, fr. miquelets) pl.
ratoborni gortaci, stanovnici junih Pirineja,
odlini strelci.
mikimoto japanski vetaki biser (po ostrvu
Mikimoto).
mikoza (gr. mykes gljiva) med. glavna bolest,
opte ime za sve bolesti izazvane glji-vama.
mikozis (gr. mykes) med. sluzni polip, glji-vast
izrapggaj na mesu, oboljenje od glji-vica.
mikologija (gr. mykes, logia nauka) nauka o
gljivama; poznavanje gljiva.
mikoriza (gr. mykes, rhiza koren) pojava
naseljavanja nekih gljivica na korenu ili u
korenu viih biljaka (bukve, breze, jele i dr.).
mikotanaton (gr. mykes, thanatos smrt) od
sumporne kiseline i kuhinjske soli spra-vljeno
sredstvo za utamanjivanje i spreavanja
plesnivosti i truljenja drveta.

mikotian

564

mikotian (gr. mykes gljiva) med. izazvan

gljivama, gljiviav.
mikrakustian (gr. mikros mali, akoyo
ujem) koji moe da uje i slab glas, koji
pojaava zvuk (naziv za instrumente koji
pojaavaju mo slunog ula dovodei mu
zvune treptaj e).
mikro- (gr. mikros) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: mali, sitan, golim okom
nevidljiv.
mikroanaliza (gr. mikros, analysis razlaganje,
razluivanje) v. mikrohemija.
mikrobarometar (gr. mikros, barys teak,
metron mera, merilo) fiz. barometar koji
pokazuje stanje ive u uveanoj meri (to
olakava itanje veoma malih promena u
pritisnu vazduha).
mikrobi (gr. mikros, bios ivot) pl. najmanja
ivotinjska ili biljna iva bia; zarazne klice,
bakterije; up. mikroorganizmi.
mikrobiologija (gr. mikros, bios, logia
nauka) nauka o mikrobima.
mikroblasti (gr. mikros, blastos klica,
izdanak) pl. med. sitna jezgrovite crvena krvna
zrnca.
mikrovaga (gr. mikros, nem. Wage vaga) hen.
naroito osetljiva (do 1/10.000 g) vaga za
mikroanalitika ispitivanja.
mikrogram (gr. mikros, gramma mala teina)
vrlo mala teinska jedinica; 1 mikrogram =
0,001 miligrama.
mikrografija (gr. mikros, graphia opisivanje)
1. opisivanje malih tela posmatra-nih pod
mikroskopom; 2. pisanje malim slovima.
mikroskonomija (gr. mikros, oikonomia
upravljanje kuom) deo ekonomije koji
prouava pojedinane ekonomske pojave:
cene pojedinih roba, mehanizam trite, ,
ponaanje individualnih proizvoaa i
potroaa, raspodelu dohotka itd.
mikrozom v. mikrosome.
mikrokardija (gr. mikros, kardia srce) znat.
slaba razvijenost srca.
mikrokefalija (gr. mikros, kephale glava)
nenormalno mala lubanja (lobanja).
mikroklima (gr. mikros, klima) fiziko stanje
prizemnog sloja atmosfere (do 2 m visine);
stanje prirodnih pojava na vrlo malom
prostoru.
mikrokosmiki (gr. mikros, kosmos svet,
vasiona) koji se tie mikrokosmosa, koji
pripada mikrokosmosu.
mikrokosmologija (gr. mikros, kosmos, logia
uenje, nauka) uenje o malom svetu, uenje
ili nauka o svetu u malome; nauka o
oveku, antropologija; up. mikrokosmos.
mikrokosmos (gr. mikros, kosmos) svet u
malom, svet malih veliina, koji se donekle
moe posmatrati kao zaseban svet, kao
umanjena slika velikog sveta ili makrokosmosa, sveta u velikome; naroito, od
Paracelzusa, tako se zove ovek kao centar
makrokosmosa; u najnovijoj fizici: atom,
molekul.

mikropaleontologija

mikrokristalast (gr. mikros, krystallos)

sastavljen od kristala vidljivih samo pod
mikroskopom.
mikrolepidopterologija (gr. mikros, lepis,
lepidos ljuspa, pahulja, pteron krilo, logia
nauka) zool. nauka o leptiriima.
mikroliigvistika (gr. mikros, lat. lingua jezik)
lingv. 1. deo nauke o jeziku koji prouava
veze i uzajamne odnose pojava u jezikom
sistemu; 2. lingvistika u uem smislu; supr.
makrolingvistika.
mikroliti (gr. mikros, lithos kamen) sitni
kristali koji se mogu videti samo pod
mikroskopom.
mikrolog (gr. mikro-logos) cepidlaka, sit-niar,
tesnogrud ovek, pedant.
mikrologija (gr. mikro-logia) cepidlaenje,
sitniarenje, bavljenje beznaajnim stvarima,
pedanterija.
mikromanija (gr. mikros, mama pomama,
ludilo) psih. bolesno potcenjivanje samog
sebe, naroito kod melanholije, starake
izlapelosti i dr. (supr. megalomanija); uobraenje da se telo smanjilo i skupilo, ludilo
smanjivanja.
mikromegas (gr. mikros, megas velik) mali
ovek, koji bi hteo da ga smatraju nekom
veliinom.
mikromelija (gr. mikros, melos ud) ned.
nenormalno mali udovi.
mikromerav (gr. mikro-meres) koji je
sastavljen od veoma malih delova (naroito
se kae za minerale iji se sastojci mogu
videti samo pomou mikroskopa).
mikrometar (gr. mikros, metron merilo,
mera) fiz. sprava na dogledima i
mikroskopima koja slui za merenje veoma
malih predmeta i uglova (obino pomou
mikrometarskog zavrtnja, malog zavrtnja za
preciziranje fizikih, astronomskih i
matematikih instrumenata).
mikrometeorologija (gr. mikros, meteorologija) nauka o fizikim procesima u najniem sloju vazduha (na donjoj granici
atmosfere).
mikrometrija (gr. mikros, metria merenje) fiz.
vetina merenja veoma malih predmeta i
uglova.
mikromilimetar (gr. mikros, metron mera,
merilo, lat. mille hiljada) v. mikron.
mikron (gr. mikron) fiz. jedinica za merenje
veoma malih duina u svetlosti= 1/10.000 st=
1/1000 tt (obeleava se grkim slovom i);
mikromilimetar; up. milimikron.
mikroorganizmi (gr. mikros, organon orue,
alatka) biol. ivotinjska i biljna bia koja se
mogu videti samo pomou mikroskopa; up.
mikrobi.
mikropaleontologija (gr. mikros, paleontologija) grana paleontologije koja prouava
male
fosilne
objekte
(npr.
alge,
foraminifere).

mikroparaziti

565

mikroparaziti (gr. mikros, parasitos goto-van)

viol. mikrobi koji ive kao paraziti i
prouzrokuju bolesti.
mikropetalan (gr. mikros, petalon list) bog. koji
ima male latice.
mikropila (gr. mikros, pyle vratnice, kapija)
zool. na jajetu koljki, insekata i dr.: fini
otvor na vrstoj opni oko neo-ploenog
jajeta, slui za disanje, is-hranjivanje za
vreme razvijanja i za prolaz semene elije pri
oploavanju; vot. na semenom zametku
biljinog ploda: propust koji vodi kroz
integument ka nucelusu, slui za prodiranje
cvetnog praha ili cvetnoprane cevi radi
opraivanja ili oploavanja.
mikropsija (gr. mikros, opsis vid, vienje)
med. gledanje stvari u umanjenom obliku,
bolest oiju koja dolazi usled slabosti nekih
unutarnjih onih miia i, izvesnih oboljenja
mrenjae, zbog ega izgleda da su predmeti
gledanja manji i blii no to su u stvari; supr.
makropsija.
mikropsihija (gr. mikros, psyche dua)
malodunost, klonulost duevna; sitniar-stvo,
tesnogrudost.
mikroptera (gr. mikros, pteron krilo) pl. zool.
sitnokrilci meu insektima.
mikropteran (gr. mikros, pteron) zool. koji ima
mala krila, sitnokril.
mikrorhija (gr. mikros, orchis mudo) ned.
sitnomudost, sitni semenjaci.
mikroseizmian (gr. mikros, seisms potres)
koji potie od malih potresa Zemlje; koji
pokazuje i belei male potrese; koji se moe
videti samo na seizmografu, tj. neosetan
(potres).
mikrosekunda (gr. mikros, lat. secunda)
milionita deo jedne sekunde.
mikroskop (gr. mikros, skopeo posmatram,
gledam) ont. instrumenat (uglavnom) sa dva
sabirna soiva, pomou kojeg se sitni bliski
predmeti mogu videti pod mnogo veim
vidnim uglom no golim okom, usled ega
takvi predmeti izgledaju jako uveli-ani
(najnoviji mikroskopi mogu da uve-liaju
predmet posmatranja nekoliko hiljada puta);
mikroskopijum simpleks (lat. microscopium
simplex) prosto, jednostavno uveliava jue
staklo;
mikroskopijum
kompozitum(lat.
microscopium compo-situm) aparat za
uveliavanje koji se sastoji od vie soiva;
elektronski mikroskopi uveliavaju daleko
vie puta nego pomenuti (stotine hiljada
puta).
mikroskopima (gr. mikros, skopeo) upotreba
aparata za uveliavanje (mikroskopa) i
nauka o tome; posmatranje, ispitivanje,
prouavanje pomou mikroskopa.
mikroskopirati (gr. mikros, skopeo) raditi
mikroskopom, uveliava.
mikroskopski (gr. mikros, skopeo) koji se
odnosi
na
mikroskop;
posmatran
mikroskopom; koji se moe videti samo pod
mikroskopom, npr. mikroskopske ivo-

mikrofon

tinje; mikroskopska tehnika v. mikrotehnika.

mikrosomatija (gr. mikrs, soma telo) v.

mikrosomija.
mikrosome (gr. mikrs, soma telo) il. fiziol.
jezgrasti delii u protoplazmi elija.
mikrosomija (gr. mikros, soma) patuljstvo,
badavost, mala graa tela.
mikrosociologija (gr. mikros, sociologija)
grana sociologije koja prouava male
drutvene grupe i procese koji povezuju ljude
u takve grupe.
mikrospore (gr. mikrs, spora setva, usev) t. vot.
muki spolni organi kod bescvetnica.
mikrosporija (gr. mikrs, spora) med. zarazna
bolest koe i kose, koju izazivaju naroite
gljivice.
mikrostoman (gr. mikros, stoma usta) pr.
koji ima mala usta, maloust.
mikrostruktura (gr. mikros, lat. structura
sklop, sastav) graa jednog tela koja se
moe promatrati samo pomou mikroskopa.
mikrosfiksija (gr. mikros, sphyzo uzbudim se,
uzrujavam se) ned. slabo kucanje bila (pulsa).
mikrotazimetar (gr. mikros, tasis napetost,
zapetost, metron mera, merile) fiz.
instrumenat koji pokazuje i najmanje istezanje nekog tela usled toplote vlanog
vazduha i dr.
mikroteka (gr. mikros, theke orman) zbirka
mikrofotografija.
mikrotehnika (gr. mikros, technike) sve
metode
za
istraivanje
najfinije
(mikroskopske) grae tela.
mikrotom (gr. mikrs, tome seenje) aparat
pomou kojeg se ivotinjska i biljka tkiva
rasecaju u posve tanke i providne listie (do
0,005 mm debljine), i na taj nain
pripravljaju za mikroskopska ispitivanja.
mikrotrofija (gr. mikrs, trophe ishrana,
hrana) med. oskudna (ili: nedovoljna) ishrana.
mikrofarad (gr. mikros, eng. Faraday)
milionita deo jednog farada; znak: .fi F.
mikrofauva (gr. mikrs, nlat. fauna
ivotinjski svet) zool. deo faune koji obuhvata
ivotinje koje se mogu posmatrati samo pod
mikroskopom; supr. makrofauna,
mikrofile (gr. mikros, phyllon list) pl. bog.
biljke sa malim liem.
mikrofilm (gr. mikrs, eng. film) fotografski
umanjen snimak knjiga i dokumenata.
mikrofiti (gr. mikros, phyton biljka) pl. vot.
biljni mikrobi.
mikroflora (gr. mikros, lat. flora biljni svet)
sitni biljni organizmi, koji su iroko
rasprostranjeni u prirodi (gljive, alge,
bakterije).
mikrofon (gr. mikros, r pope zvuk, glas) fiz.
aparat za pojaavanje zvuka, naroito u
telefoniji i rapiofoniji.

mikrofonija

566

mikrofonija (gr. mikrs, phone) slabost glasa,

slaboglasnost.
mikrofotografija (gr. mikrs, phos, phots
svetlost, graphia pisanje) snimanje (ili:
slikanje) u uveanom obliku, pomou mikroskopa, mikroskopski malih predmeta.
mikrofotoskop (gr. mikros, phos, photos,
skopeo posmatram) aparat pomou kojeg se
mogu itati generaltabne karte u
smanjenom srazmeru i danju i nou.
mikroftalmija (gr. mikros, ophthalmfa o-na
bolest) med. bolesna smanjenost one
jabuice, sitnookost; pr. mikroftalmi-aa.
mikrohemija (gr. mikros, chemef a) deo hemi-je
koji se bavi posebnim svojstvima malih i
najmanjih delia, i utvrivanjem sastojaka
koji se mogu nai samo pomou mikro-skopa,
ultramikroskopa, mikrovage itd.
mikrohrovometar (gr. mikrs, chronos vreme,
metron merilo, mera) sprava za merenje
veoma malih vremena, asovnik za
odreivanje
veoma
malih
razmaka
vremena.
mikrocefal (gr. mikrs, kephale glava) onaj
koji ima mikrocefaliju, sitnoglavac.
mikrocefalija (gr. mikrs, kephale) sitnoglavost, osobina ljudi koji, zbog toga to im
prerano srastu kosti lubanje, imaju neobino
sitnu lubanju, usled ega im se i mozak
nedovoljno razvije te ostanu duhovno
ogranieni.
mikrociti (gr. mikros, kytos duplja, uplje telo,
bokast sud) med. neprirodno sitna, loptasta
krvna zrnca.
miksa (gr. tuha sluz) med. nosna sluz.
miksedem (gr. tuha, oidema otok)lged. sluza-sta
podbulost koe, naroito na licu.
mikseoliza (gr. mfgnymi meam, 1uo
rastvaram) spravljanje istijih meanih boja
meanjem njihovih rastvora.
mikser (eng. mixer) 1. momak koji mea pie u
baru; 2. aparat za meanje, seckanje,
mlevenje i ceenje namirnica; 3. strunjak za
meanje, pretapanje slika (video-mi-kser) ili
tonova (audio-mikser) na televiziji i radiju.
miksodan (gr. tuha sluz) pr. med. slian sluzi,
sluzast.
miksoma (gr. tuha) med. sluznik, sluzni
izrataj, naroito na pljuvanim lez-dama,
mudima i dr.
miksomatoza (gr. tuha, soma telo) med.
zarazna virusna bolest zeeva i kunia.
miksomicete (gr. myxa, mykes gljiva) pl. bog. v.
micetozoa.
miksorea (gr. tuha, geo teem, curim) med.
isticanje sluzi, izluivanje sluzi.
miksosarkom (gr. gluha, sarx, sarkos meso)
med. sluznomesnati izrataj, sluzni polip.
miksofite (gr. myxa, phyton biljka) pl. vot. v.
micetozoa.
miksgum (lat. mixtum) smea, meavina.

milijada

mikstura (lat. mixtura) smea, meavina, bukuri; farm. meavina od raznih lekova,
pomeano pie; muz. orguljski registar za
pojaavanje tonova, meavina osnovnog tona,
kvinte i oktave, ili duode-cime.
miktere (gr. mykter) pl. alat. nozdrve.
mikterizam (gr. mykterismcs) ruganje, izrugivanje, podrugivanje, ismevanje.
mikterofovija (gr. mykter, phone glas) med.
govorenje kroz nos, unjkanje.

mile (lat. mille) hiljada, tisua, npr. jedan pro

mile jedan na hiljadu, dva pro mile dva na
hiljadu.

miledi (eng. mylady) izraz kojim se oslovljava

jedna ledi: milostiva gospoa, milostiva
gospoica.
milezim (fr. millesime) godina utisnuta na
novcu (ili: spomenici, medalji itd.).
nilenar (nlat. millenarius) v. hilijast.
milenarizam (nlat. millennium hiljadu godina)
uenje o buduem hiljadugodinjem carstvu
Mesijinom na Zemlji; up. hilija-zam.
milenijum (nlat. millennium) vreme od hiljadu
godina; hiljadugodii>e carstvo.
milepes (lat. millepes) zool. stonoge.
mileram (nem. Milchrahm) pavlaka sa mleka.
mileranizam
oportunistika
struja
u
socijalistikom pokretu koja trai uea
socijaliste u buroaskim vladama; naziv po
imenu fr. socijalistikog voe Aleksandra
Milerana (Millerand), koji je 1899. god. uao
u vladu Valdek-Rusoa; up. mini-sterijalizam.
milerovanje negovanje tela jutarnjom sobnom
gimnastikom po sistemu danskog inenjera
J. P. Milera.
milefjori (ital. millefiori) pl. hiljadu cvetova",
stakleni mozaik od ivopisnih staklenih
prutia umetnutih u nebojeno staklo (za
olje, doze i dr.).
milefolijum (lat. millefolium) bog. spori,
hajduka trava, stolisnik.
mili- (lat. mille, milli-) predmetak u sloenicama sa znaenjem: hiljaditi deo ega
(1/1000).
miliamper (lat. mille, milli-, fr. Ampere) fiz.
hiljaditi deo jednog ampera.
miliampermetar (lat. mille, fr. ampere, gr.
metron) fiz. ampermetar pomou kojega se
mogu meriti vrlo male jaine elektrine
struje.
miliar (lat. mille, area povrina) hiljaditi deo
jednog ara, deseti deo kvadratnog metra.
milibar (lat. mille, milli-, gr. baros teina,
teret) dinamika jedinica za merenje atmosferskog pritiska, = hiljaditi deo jednog
bara.
miligram (lat. mille, gr. gramma) hiljaditi deo
grama (belei se sa mg).
milijada (nlat. milliada) vreme od hiljadu
godina, hiljada godina.

milijarav

567

milijarav (lat. milium proso) sitan kao zrno

prosa; milijarna tuberkuloze med. tuberkuloza
sa tuberkulama sitnim kao zrno prosa.
milijarde (fr. milliard) hiljadu miliona.
milijarder (fr. milliardaire) bogata ije imanje
predstavlja vrednost od jedne milijarde ili
vie milijardi.
milijarija (lat. milium proso, miliaria) med.
prosica, prosasti osip; milijaris febris (lat.
miliaris febris) prosasta groznica.
milije (fr. milieu) l. sredina, okolina, drutvo,
sve ono to okruava jedno ivo bie, pa i
oveka; 2. mali stoni arav, stolnjak (vezen
ili od ipaka); milje.
milijum (lat. milium proso) ked. sitna bela ili
ukasta zrnca koja nastaju sku-pljanjem
epidermskih elija u lojnim lezdama koe,
ponajee na onim kapcima.
mililitar (lat. mille, gr. litra) hiljaditi deo
litra.
milimetar (lat. mille hiljada, gr. metron mera,
merilo) hiljaditi deo metra.
milimikron (lat. mille, gr. mikron mali, sitan)
opt. jedinica za merenje posve malih duina =
1 milioniti deo milimetra (belei t;e sa m V-).
milion (nlat. mililo, ital. milione) hiljadu
hiljada = 1,000.000.
milionar (fr. millionnaire) bogata ije imanje
predstavlja vrednost od jednog ili vie
miliona; fig. veoma bogat ovek, truli
gazda.
milister (lat. mille, fr. milistere) hiljaditi deo
jednog etera; up. eter.
militarizam (fr. militarisme) prevlast vojske
nad civilnim organima dravne vlasti; sistem
primenjivanja vojne sile u konanom
rep!en>u spornih pitanja spoljne i unutarnje
politike; politika naoruanja i pripremanje
za rat; vojniki sistem, vojna uprava,
vojnika vladavina.
militarizacija (fr. militarisation) uvoenje
vojnikog
ureenja,
ureivanje
neke
ustanove (kole, drave, drutva, stalea
itd.) po vojnikom sistemu, povojniavanje, povojnienje; proirenje vojnih zakona
i vojne discipline na izvesne grane narodne
privrede (industrije, eleznice i dr.);
uvoenje opte vojne obaveze.
militarizirati v. militarizovati.
militarizovati (fr. militariser) uvesti (ili: uvoditi)
vojniko ureenje, povojniiti, povojniavati;
uvoditi (ili: uvesti) optu vojnu obavezu.
militarist(a)
(fr.
militariste)
pristalica
militarizma.
milicajac (lat. militia) v. milicioner.
milicija (lat. militia) 1. narodna vojska,
naoruani narod (za razliku od redovne ili
stajae vojske); 2. u SFRJ: oruani deo
dravne ili javne bezbednosti, jedna od
slubi organa unutranjih poslova,

mimikrija

koja titi ivot i linu slobodu graana,

odrava javni red i mir, otkriva krivina
dela i njihove izvrioce i obezbeuje
izvrenje
drugih
poslova
od-reenih
zakonom.
milicioner (lat. militia) lan milicije;
milicioner.
miloniti (gr myle mlin) pl. kol. zdrobljene ili
potpuno samlevene stene koje postaju
prilikom izvlaenja pojedinih delova
stenovitih masa preko stabilne podloge.
milord (eng. mylord) gospodin, milostivi
gospodin; titula visokog plemstva u
Engleskoj; titula raznih visokih dravnih
inovnika i episkopa engleske narodne crkve.
milreis (port.) zlatna portugalska novana
jedinica od 1000 reisa, teine 1,77 g.
miltoza (gr. miltos crvena kreda) med.
ispadanje trepavica usled zapaljenja; madaroza.
milja (eng. mile, lat. mille hiljada) jedinica za
merenje duine (engleska milja) = 1760
jarda= 1609,3426 m u zemljama Komonvelta
i 1609,3472 m u SAD;
mera za povrinu u
Engleskoj = 2,58 km2; morska milja u nau-tici
jedinica za odstojanja; ona je jednaka lunoj
minuti i iznosi 1852 t.
milje (fr. milieu) v. milije.
milje (ital. miglio) italijanska milja =1,48 km.
mima (gr. mimos, lat. mimus) podraavanje;
lakrdije, aljiva igra kod starih Grka i
Rimljana koja se poglavito sastojala u
kominom podraavanju raznih karaktera i
tipova; mimska umetnica, baletska igraica.
mimanza (sskr. mimangsa) fil. naziv jednog
indijskog filozofskog sistema pantei-stikog
pravca, koji smatra supstanciju kao jedino
to je stvarno, a sve ostalo kao puku varku i
obmanu.
mimansa v. mimanza.
mimar (tur. mimar) graevinski inenjer,
arhitekt(a); otuda naziv neimar.
mimber(a) (tur. minber, mimber) propovedaonica u damiji s koje se govori petkom i na
Bajram.
mimeza (gr. mimesis podraavanje) 1.
podraavanje pokreta i ponaanja nekoga
oveka; 2. ret. podrugljivo ponavljanje ijih
rei; podraavanje uopte, npr.: On e doi,
ja velim." Hm! . . . On e doi, ja velim."
mimeograf (gr. mimos, grapho piem,
beleim) aparat za umnoavanje pisanih
stvari (pronalazak Edisonov).
mimika (gr. mimos) oznaava izrazne pojave
na licu ukoliko ove poivaju na pokretima
miia.
mimikrija (eng. mimicry od gr. mimikos
podraavaki) zool., bog. stalna ili privremena
slinost po obliku, boji i drugim spoljnim
osobinama nekih ivotinja, u manjoj meri i
biljaka, sa okolinom u kojoj

mimiar

568

obino ive (sa granjem, liem, korom

drvea, kamenjem i dr.), usled ega ih je
teko prepoznati kada su na tim predmetima;
takoe: velika slinost jednih ivotinja s
drugim, tako da ih je teko razlikovati, iako
izmeu sebe nemaju nikakve druge veze sem
te spoljne slinosti (npr. neki leptirovi lie na
osice, zbog ega se neprijatelji ne usuuju
da ih napadaju).
mimiar (gr. mimos) vetak u podraavanju i
predstavljanju nekog drugog, glumac;
aljivina, lakrdija.
mimiki (gr. mimikos podraavan, podraavaki,
mimos)
podraavan,
koji
podraava, koji predstavlja pokretima
nekoga drugog, podraavajui; koji spada u
mimiku;
mimiko
predstavljanje
predstavljanje podraavanjem pokreta; mimike vetine vetine podraavanja; mimiki
umetnici glumci.
mimograf (gr. mimos, grapho piem) pisac
mimikih pozorinih komada.
mimografija (gr. mimos, graphia) pisanje
mimikih pozorinih komada i drama.
mimodrama (gr. mimos, drama) mimiki
pozorini komad, mimika drama.
mimoza (nlat. mimosa, i. mimoso) bog. porodica
biljaka veoma srodnih sa leptira-stim
biljkama, samo sa zrakastim cvetovima;
naroito je zanimljiva tzv. mimoza pudika
(lat. mimosa pudica stidljiva mimoza"), iji
se listii pri dodiru sklapaju.
mimolog (gr. mimos, logos) podraavalac,
vetak u podraavanju drugoga.
mitologije (gr. mimos, logia) podraavanje
govora i ponaanja drugih lica.
mina (ital. mina, fr. mine) l. podzemni
hodnik u rudniku i utvrenju; tamnik,
lagum; rudnik, majdan, rudno okno; rudna
ica; ruda; voj. elina kutija napunjena jakim
razornim
materijalom
za
unitavanje
neprijateljskih objekata (utvrenja, brodova,
mostova i dr.); fig. skriven plan kome je cilj
unitavanje koga ili ega; grafit za pisaljke.
mina (fr. mine) 2. izraz lica, izgled, lice; praviti
minu izrazom lica pokazivati svoje
raspoloenje prema kome ili emu.
minare(t) (tur. minare) visoka uska kula uz
damiju, s koje mujezin poziva vernike na
molitvu.
*
minatoran (nlat. minatorius) pripretan, koji
preti, pretilaki, opasan.
minaevole (ital. minaccevole) muz. v. mina-ozo.
minaozo (ital. minaccioso) muz. pretei, silno.
minber(a) v. mimber(a).
minder (tur. minder) duek.
minderluk (tur. minderlik) vrsta dugakog
otomana s jastucima; seija.

mineralne soli

minue (tur. mengu, od pere. mengu) nakit

koji se vea o uho, naunica, obo-dac.
mine (nem. Minne) ljubav, udvaranje enama;
up. minezengeri.
minezengeri (nem. Minnesangeri) pl. nemaki
lirski pesnici iz HP i H veka, nazvani po
tome to je glavni predmet njihovog pevanja
bila ljubav i udvaranje enama.
minezingeri (nem. Minnesangeri) pl. v.
minezengeri.
minej (gr. meniaios meseni) u pravoslavnoj
crkvi: mesenik, knjiga koja se upotrebljava
na bogosluenju, a sadri tropare i sve to se
peva
o
praznicima,
rasporeeno
po
mesecima.
minen-verfer (nem. Minenwerfer) voj. sprava za
bacanje mina na neprijateljske objekte i
poloaje, minobaca.
miner (fr. mineur) vojnik koji slui u rodu
vojske kojem je zadatak pravljenje i
nametanje mina; pionir; rudar, rudarski
radnik; na berzi: pekulant koji rauna sa
dizanjem kursa (supr. kontra-miner onaj koji
pekulie padanjem kursa).
mineral (nlat. minerale, fr. mineral) ruda,
svako homogeno anorgansko prirodno telo
koje sretamo kao sastavni deo Zemljine
kore, kao i neki proizvodi raspadanja
organskih materija (ugalj, smola, petrolej i
dr.).
mineralan (nlat. mineralis) rudni, koji sadri u
sebi rude; mineralna voda lekovita voda,
voda sa znatnim sastojkom raznih soli i
gasova, koja se, prema svom glavnom
sastojku, zove: kisela, gorka, sumporna,
gvozdena, jodna voda; mineralna teorija
bog. uenje nemakog hemiara J. Libiga
(18031873), po kojem se biljke hrane rastvorljivim mineralnim sastojcima koji se
nalaze u tlu; mineralna fizika deo
mineralogije koji prouava fizike osobine
ruda; mineralna hemija nauka koja
prouava hemijski sastav i hemijska svojstva
minerala; mineralna ulja teni ugljovodonici
izdvojeni iz nafte frak-cionom destilacijom;
mineralne soli neorganska jedinjenja koja se
sastoje iz kiselina delimino ili potpuno
neutra-lisanih bazama.
mineralizacija (fr. mineraliser) pretvaranje u
mineral; menjanje sastava vode dodavanjem
mineralnih sastojaka.
mineralizirati (fr. mineraliser) pretvoriti (ili:
pretvarati) u mineral; izmeniti vodu
dodavanjem mineralnih sastojaka.
mineralije (nlat. mineralia) pl. minerali, rude;
kabinet mineralija zbirka ruda i raznog
kamenja.

mineralna teorija v. pod mineralan.

mineralna ulja v. pod mineralan.
mineralna fizika v. pod mineralan.
mineralna hemija v. pod mineralan.
mineralne soli v. pod mineralan.

mineralog

569

mineralog (nlat. mineralis, gr. logos)

poznavalac minerala, naunik koji se bavi
mineralogijom; mineralogist.
mineralogija (nlat. mineralis, gr. logia)
nauka o sastavu i svima ostalim svojstvima
minerala.
ineralogist(a) (nlat. mineralis, gr. logi-stes) v.
mineralog.
mineralurgija (nlat. mineralis, gr. ergon
delo) dobivanje i prerada minerala.
Minerva (lat. Minerva) mit. kod starih Rimljana:
ki Jupiterova, boginja mudrosti, vetina
(naroito tkanja) i nauka; takoe: boginja
rata i ratne vetine (kod starih Grka Atina).
minerogen (nlat. mineralis, gr. gen- koren od
gignesthai nastati, postati) koji je nastao od
minerala, ovako se kae za rude iji su
sastojci postali ili kristaliza-cijom iz
rastopljene materije ili iz ra-stvora, dakle bez
saradnje organskih bia; supr organogen
minerogenija (nlat. mineralis, gr. koren genod gignesthai sa dodatkom genia u znaenju
naina
proizvoenje,
postajanja)
deo
mineralogije koji se bavi istorijom postanka i
razvitka minerala.
minerognozija (nlat. mineralis, gr. gnosis
poznavanje, znanje) deo mineralogije koji se
bavi opisivanjem i svrstavanjem minerala.
minerografija (nlat. mineralis, gr. graphia
opis) opisivanje ruda (minerala).
minet v. menuet.
miii (lat. minimus) pojam u novoj modi, koji
oznaava veoma kratke haljine i suknje;
takoe oznaka za predmete izraene u veoma
malim razmerama; sulr. maksi.
ini-basket (mini- od lat. minimum, eng.
basket) sp. koarka koju izvode deaci m
devojice (od 8 do 12 godina), deja koarka.
minijator (ital. miniatore) umetnik koji radi
slike u malom formatu.
minijature (ital. miniatura) prvobitno: slika
minijatora, obino kaluera koji su, u sred.
veku, ukraavali rukopise, naroito velika
poetna slova, crteima; otuda: slika izraena
u malom formatu, slika u malome.
minijaturav (lat. miniatus, fr. miniature)
malen, smanjen, u malom ili smanjenom
obliku; minijaturni slikarstvo slikanje
srednjovekovnih minijatora; slikarstvo koje
izrauje slike u malom formatu gumibojama.
minijaturizacija (lat.) umanjivanje, usitnjavanje, cepkanje (seenje) do najmanjih
delia.
minijaturist(a) (fr. miniaturiste) v. minijator.
minijum (lat. minium crvenilo) sloeni oksid
olova (Pb3O4); crvene boje; upotrebljava se u
industriji stakla, za izradu

ministerijat

glazura u grnarstvu, za zatitu metala od

ranja i dr.
minima (lat. minima) muz. mala nota, nota
koja oznaava pola takta.
minimalan (nlat. minimalis) najmanji, najsitniji, najnii, najneznatniji; najneop-hodniji,
najpotrebniji;
minimalni
termometar
termometar koji pokazuje samo najniu
temperaturu za neki razmak vremena; supr.
maksimalan.
minimalisti (lat. minimum) pl. oni koji se u svom
politikom
programu
zadovoljavaju
najmanjim.
minimum (lat. minimum) (ono to je) najmanje,
najsitnije, najnie, najneznatnije; najmanja
mera, najmanja vrednost neke veliine,
najmanji iznos neega, najnii stepen neke
veliine (supr. maksimum); ba-rometarski
minimum oblast najnieg ili najdubljeg
vazdunog pritiska; minimum egzistencije
materijalna sredstva koja su neophodno
potrebna za odravanje ivota i za opstanak.
minimus (lat. minimus) vrlo mali, vrlo sitan,
najmanji, najsitniji.
minirati (fr. miner) potkopati, potkopava-ti,
praviti podzemne hodnike, lagume; namestiti minu, nametati mine, praviti minske
prepreke; fig. skriveno i lukavo raditi protiv
koga ili ega, podrivati temelje ega.
ministar (lat. minister) sluga"; najvii dravni
slubenik koji, stojei neposredno pod
poglavarom drave, upravlja jednom granom
dravne uprave i koji je odgovoran samo po
glavaru drave a, u ustavnim dravama, i
narodnom predstavnitvu. Svi ministri
zajedno sainjavaju ministarski savet ili
kabinet, kojem na elu stoji ministar
predsednik (mini-ster-prezident); ministar bez
portfelja ministar koji samo uestvuje na
veanjima ministarskog saveta, a nema svoga
resora.
ministarski (nlat. ministerialis) koji se tie
ministra ili ministarstva, koji pripada
ministru ili ministarstvu, koji potie od
ministra ili ministarstva.
ministarstvo (lat. ministerium) odsek celokupne
vrhovne dravne uprave koji je pod upravom
jednog ministra i njegovi slubenici; zgrada
za to.
ministerijalizam (lat. minister) l. politika
ministara; 2. odobravanje rada ministara i
dranje uz njih, tj. uz vladu; 3. oportunistika struja u socijalistikom pokretu koja
trai uee socijaliste u buroa-skim
vladama, ministarski socijalizam" (up.
mileranizam).
ministerijalitet (nlat. ministerialitas) zvanje i
poloaj ministra.
ministerijalni (lat. minister) v. ministarski.
ministerijat (lat. minister) zvanje i poloaj
jednog ministra.

ministeriJum

570

ministerijum (lat. ministerium) dravna uprava

ili vlada; svi ministri jedne drave i njenog
poglavara; resor koji stoji pod upravom
jednog ministra i njegovi inovnici.
minister-rezident (nlat. minister residens)
opunomoeni ministar jedne drave kod vlade
i vladaoca druge (po rangu, nii od
ambasadora).
mivistrativan (nlat. ministrativus) koji slui,
posluuje, pomae, sarauje.
ministrator (lat. ministrator) sluga, pomonik,
saradnik; ministrator jurne (lat. ministrator
juri) pravni savetnik.
ministracija
(lat.
ministratio)
sluba,
posluivanje, pomaganje, saraivanje.
minitator (nlat. minitator) onaj koji preti,
pretilac, grozilac.
minitacija (nlat. minitatio) pretnja, gronja,
ugroavanje.
minifon (lat. minimus najmanji, gr. phone
zvuk, glas) mali aparat koji se sastoji od
mikrofona za diktiranje, elektrinog ureaja
za pojaavanje i slualice (ili zvunika) za
sluanje.
minor (lat. minor) manji, slabiji, neznatni-ji;
mlai po godinama; log. druga premisau
posrednom zakljuku.
minorat (nlat. minoratus) pravo prvenstva
mlaeg u nasleivanju; supr. majorat.
minorativ (nlat. minorativus) farm. sredstvo za
blago ienje.
minorativan (nlat. minorativus) Ked. koji pomae
blago ienje.
minoracija (nlat. minoratio) smanjivanje,
umanjivanje; kec. blago ienje.
minore (ital. minore) muz. v. mol.
minoren (nlat. minorennis) prav. maloletan,
nepunoletan; supr. majoren.
minorevitet (nlat. minorennitas) prav. maloletstvo, maloletnost.
minorist(a) (lat. minor) katoliki svetenik
nieg ina.
minoritet (nlat. minoritas) manjina, manji broj
glasova; supr. majoritet.
minoriti (lat. fratres minores) pl. manja ili
neznatnija braa, ime kojim se, iz skromnosti
i
skruenosti
nazivaju
franci-skanci
(franjevci).
minorka plemenita rasa kokoiju belog ili crnog
perja (nazvana po panskom ostrvu Minorka
ili Menorka).
Minos (gr. Minos) kit. 1. sin Zevsov i
Evropin, kralj i zakonodavac na Kru; uven
po svojoj strogoj pravinosti, sudija u
podzemnom svetu; 2. unuk prvoga, tvorac
uvenog laviriita, kritski kralj koji je
primorao Atinjane na plaanje tekog i
.sramnog danka u krvi; up. Minotaur.
Minotaur (gr. Minos, tauros bik) mit. sin
Pasifaje, ene kritskog kralja Minosa, i
jednog bika, udovite pola ovek a pola
bik; kralj Minos sagradio je lavirint i
zatvorio u njega Minotaura, hranei ga
ljudskim mesom, zbog ega su mu

Atinjani morali da alju kao danak u krvi,

svake devete godine po 7 mladia i 7 devojaka,
za kaznu zbog ubistva Minosovog sina; grki
junak Tezej, koji se takoe nalazio meu tih
sedam mladia, ubije udovite pomou
Minosove keri Ari-jadne, i tako oslobodi
Atinjane te sramne i teke kazne.
minster (nem. Munster, lat. monasterium)
glavna crkva, stolna crkva, saborne
crkva.
minstrel (eng. minstrel) peva, guslar.
minuend (lat. minuendus) kat. broj koji se
umanjuje, od koga treba oduzeti drugi neki
broj, umanjenik.
minuirati (lat. minuere) smanjiti, umanjiti,
suziti, ograniiti.
minus (lat. minus) manje; mat. znak kojim se
oznaavaju negativne veliine ( , h,
u); znak za radnju oduzimanje; fiz. znak za
elektricitet izdvojen na svili kojom se trlja
staklo; znak za oznaku temperature ispod
temperature leda koji se topi ili vode koja se
mrzne pod normalnim pritiskom; kod
termometra: znak kojim se obeleava stanje
note ispod nule (tj. ispod take smrzavanja);
kao imenica: manjak, nedostatak; to je
njegov minus to je njegova mana,
nedostatak, neuspeh, neto to mu ne ide u
prilog.
minuskuli (lat. minusculus omanji) pl. tip. vrsta
veoma malih slova.
minut (lat. minutum) v. minuta.
minuta (lat. minuta se. pars umanjen deo)
ezdeseti deo jedne celine, naroito jednog
asa, stepena; geogr. ezdeseti deo jednog
stepena; fig. veoma mali deo vremena, asak,
trenutak; slik. mala mera za duinu ovejeg
tela, etrdesetosmi deo duine jedne glave;
arh. trideseti deo jednog modela; ala minuta
ili al minut (ital. alla minuta, al. minuto) trg.
namalo, nasitno, tj. trgovati, prodavati;
minuta trgovina trgovina namalo, detalda
trgovina.
minuterije (lat. minuta) pl. v. minucije.
minutisima (lat. minutissima) pl. sitnice,
podrobnosti, najsitnije (ili: najneposred-nije)
pojedinosti, npr. nekog dogaaja.
minutist(a) (lat. minuere umanjiti) trgovac
namalo, sitniar, detaljist.
minucije (lat. minutiae) pl. sitnice, beznaajnosti, besposlice.
minuciozan (fr. minutieux) koji ide do sitnica,
podroban, iscrpen; veoma taan, savestan;
cepidlaki.
minucioznost (fr. minutieux) podrobnost,
iscrpnost;
tanost,
briljivost,
krajnja
savesnost; cepidlaenje.
Minhauzen (nem. Munchhausen) aljivina koji
grubo uveliava svoje lovake i razne
lagarije; fig. veliki laov.
minjon (fr. mignon) mali i ljubak, nean,
umiljat, draestan, sladak, omiljen, naj-

571
miliji; kao imenica: miljenik, ljubimac; kup.
vrsta malih i veoma slatkih kolaa; tip. vrsta
sitnih slova.
mio- (gr. mys, myos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: mii, miica.
miogeloza (gr. mys, myos mii, lat. gelare
zgusnuti, stegnuti) med. mestimino otvrd-nue
mipa.
mioglobin (gr. mys, lat. globus, lopta,
grudva) hem. sloena belanevina koja se
nalazi u miiima.
miograf (gr. mys, grapho piem, beleim)
aparat pomou kojeg se meri snaga miia.
miografija (gr. tu s, graphia opisivanje)
opisivanje miia; crtanje miinih kretanja.
miodinamija (gr. mys, dynamis snaga, sila)
snaga miia.
miodinamometar (gr. mys, dynamis, metron
mera, merilo) v. miograf.
miodinija (gr. mys, odyne bol) med. bol u
miiima, reumatizam miia.
miozis (gr. myein zatvoriti) med. suavanje
zenica.
miozitis (gr. mys, mycs) med. zapaljenje mi
ia.
*
miokardijum (gr. mys, kardfa srce) znat. mii
od kojeg se sastoji srce, miini deo srca.
miokarditis (gr. mys, kardia) med. zapaljenje
mipnog dela srca.
mioklonija (gr. mys, klonos gr) med. miini
gr.
mio konto (ital. mio conto) trg. na moj raun, za
mene; per mio.
miologija (gr. mys, logia) znat. nauka o
miiima.
mnom (gr. mys) med. miini izrataj, obino
na materici, miinjak; fibroic,
miomantija (gr. mys, manteia) gatanje (ili:
vraanje) pomou mieva (obino belih,
dresiranih).
mioparaliza (gr. mys, paralysis uzetost,
oduzetost) med. uzetost miia.
miopatija (gr. mys, pathos bol, bolest) med. bol
u micdaima.
miopatian (gr. rriys, pathos) pr. bolestan od
miia, bolesnih miia.
miopija (gr. myein zatvarati, ops, opos oko,
vid) med. kratkovidost.
miopian (gr. myein, ops) kratkovid.
miopodiortotikon (gr. myein, ops, opos) med.
sprava za leenje kratkovidosti.
miops (gr. myein, ops, opos) med. kratkovid.
miositis (gr. mys, myos mii) med. zapaljenje,
upala miia.
miospazmus (gr. mys, spasms gr) med.
miini gr.
miotomija (gr. mys, tome seenje) med. potkono seenje miia, rasecanje miia.
Mirtovija (gr. mys, tonos zatezanje, zategnutost) med. napetost miia, miini gr.
miofibrili (gr. mys, lat. fibrilla) bnol. vrlo tanka
vlakanca u citoplazmi elija.

mirijada

miofobija (gr. mys, myos mi, fobija) bolestan

strah od mieva.
miofon (gr. mys, phone zvuk, glas) med.
sprava za sluanje miinih umova, miina
slualica.
miocen (gr. meion manji, kainos nov) geol. v.
pod eocen.
mi-partitum (nlat. mi-partitum) moda koja je
bila od XI do XVI veka, kada je bio obiaj da
svaka polovina odela bude u drugoj boji,
katkad i drukije saivena.
mir (rus. mir svet) 1. u Rusiji nekad seoska
optina sa svojim lanovima.
mir (fr. mire) 2. muica (na puci); ska-zaljka
za doterivanje (na dogledima).
mira (lat. murrha, murra) 1. sok koji je kapao sa
arabljanskog drveta mire, kojim su stari
mazali kosu te je inili sjajnom i lepom.
mira (gr. myron, hebr. tog) 2. izmirna,
gorka, veoma mirisava i lekovita smola koja
se dobiva od vie vrsta drveta Sot-miphora.
mirabela (lat. mirabella) bog. sitna crvenkastomrka ili uta ljiva, piskor, pisko-rua,
danarika (po fr. gradu Mirabo, lat.
Mirabella).
miraz (arap. mi'rat, tur. miras) naslee; imovina
koju devojka donosi muu prilikom udaje,
prija.
mirakl (lat. miraculum) udo, udna stvar,
udan dogaaj; u srednjovekovnoj franc. i
eng. knjievnosti: dramatizovan dogaaj iz
ivota svetaca.
mirakulozan (nlat. miraculosus) udan, vredan
uenja ili divljenja, koji lii na udo;
udotvoran: mirakulozan ovek ovek koji
izaziva divljenje.
mirarh (gr. myrios deset hiljada, agsb
vodim, predvodim) pukovnik u novogrkoj
vojsci.
mirad (arap.) praznik uzlaska Muhamedovog
na nebo.
mirza (pere. mlrza) sin vladalake porodice,
kraljevi, kneevi; plemi. Kad mirza
stoji iza imena, npr. Abas-mirza = kraljevi,
kneevi iz vladajue porodice u Persiji; kad
stoji ispred imena, npr. Mirza-afi =
gospodin.
miri-ar (gr. myrias deset hiljada, lat.
agea
povrina) deset hiljada ara = milion t2.
Miriditi pl. albansko katoliko pleme, ivi u
Albaniji, juno od Drima.
mirizma (gr. myrisma miriljave mast)
mirisavo ulje, pomast, balzam.
mirija (tur. miri) po ranijem turskom pravu,
zemlja na koju se plaao hara; porez,
danak.
mirijagram (gr. myrias deset hiljada, gram-ma)
deset hiljada grama.
mirijada (gr. myrias gen. myriados) najvei
broj za koji su stari Grci imali jednu re:
deset hiljada; mirijade pl. bezbrojno mnotvo.

mirijalitar

572

mirijalitar (gr. myrias deset hil>ada, Htra) deset

hiljada litara.
mirijametar (gr. myrias, metron) deset
hiljada metara.
mirijapodi (gr. myrias, pus, podos noga) pl.
zool. stonoge; miriopodi.
mirijarh (gr. myri-archos) zapovednik nad
deset hiljada vojnika; u novogrko j vojsci:
divizijski general.
mirijaster (gr. myrias, fr. stere) deset hiljada
etera = deset hiljada kubnih metara.
miriomorfoskop (gr. myrios, morphe oblik,
skopeo posmatram, gledam) fiz. ogledalo sa
bezbroj slika = kaleidoskop.
mirmedonija (gr. myrmex mrav) biol. insekti
tvrdokrilci iz fam. Staphylinidae, ive u
mravinjacima, hranei se jajima mrava ili
njima samim.
mirmekofilija (gr. myrmex, myrmekos,
phileo volim) biol. simbioza, zajedniko
ivljenje, izmeu mrava i biljaka, odnosno
izmeu nekih insekata i biljaka.
mirodija v. miroija.
miroija (gr. mirodia) bog. jednogodinja
zeljasta biljka, Anetum graveolens, iz
fam. Umbelliferae, korena vretenasta; zbog
aromatinog mirisa i ukusa, upotrebljava se
kao zain.
miropodi (gr. myrias bezbroj, mnotvo, pus,
podos noga) pl. zool. v. mirijapodi.
miriorama (gr. myrias, orama pogled, izgled)
vetaka naprava pomou koje se pojedine
slike predela mogu sastaviti tako da
izgledaju kao mnogi novi predeli.
miriofilum (gr. myrias phyllon list) vot. v.
milefolijum.
mirmekijazis (gr. rriyrmex mrav) med. v. mirmecizam.
mirmekije (gr. myrmex) pl. med. mraviaste
bradavice, naroito na dlanu i tabanu;
mirmecije.
mirmekolog (gr. myrmex; logos) prirodnjak
koji
se
bavi
prouavanjem
mrava,
poznavalac mrava.
mirmekologija (gr. myrmex, logia) nauka o
mravima.
mirmekofag (gr. myrmex, phagem jesti,
derati) zool. mravoder, mravojed.
mirmekofili (gr. myrmex, phflos prijatelj, koji
voli) pl. zool. prijatelji mrava, tj. zglavkari
koji ive zajedno sa mravima; mirmekofilne
biljke biljke koje su sa mravima u tenjoj
vezi, tj. koje im daju stan i hranu, a mravi
opet njih tite od napada drugih ivotinja
(mirmekofite).
mirmekofite (gr. myrmex, phyton biljka) pl.
bog. v. pod mirmekofili.
mirmecizam (gr. myrmex) med. mravci,
oseanje kao da po telu mile mravi,
mirmekijazis.
mirmecije (gr. myrmex mrav) pl. med. v.
mirmekije.
miro (gr. myron mirisavo ulje) u pravosl.
crkvi: osveene mirisavo ul>e (sveto

miro"), koje se kuva od mirisavih tvari i koje

poglavar crkve osveuje na Veliki etvrtak;
slui za sv. tajnu miropoma-zanja".
mirolog (gr. myron, logos) poznavalac
mirisavih ulja i pomasti; vetak u spravljanju
mirisavih ulja, balzama, melema i sl.
miroteka (gr. myron, theke ostava) posuda ili
kutija za mirisavo ulje, balzam i dr.
mirotecijum (gr. myron, theke ostava) posudica, kutijica za balzam i dr.
mirski (rus. mir svet) svetovni; mirsko
svetenstvo svetovno svetenstvo, za razliku
od monaha.
mirta (gr. myrtos, lat. myrtus) bog. poznato,
stalno zeleno iblje ili drvee iz ar-kog
pojasa, sa belim i mirisavim cvetovima i
bobicama u veliini graka; kod pesnika
simbol ljubavi, zato to je kod starih Grka i
Rimljana, bilo posveene Veneri (Afroditi);
mirtin venac sveani venac kojim se kite
mlade.
mis (eng. miss) gospoica; ranije: ki iz
porodice nieg engleskog plemia.
misa (lat. missa) sluba boja, bogosluenje kod
katolika.
misal (nlat. misaale) kod katolika: knjiga koja
sadri molitve i pesme koje se itaju i pevaju
na bogosluenju, molitvenik, trebnik; tip.
vrsta velikih slova kojima se tampaju
naslovi i poetni redovi kod misala.
mi-sezon (fr. demi-, mi-saison) srednje doba
godine; prelazio doba izmeu zime i leta, i
obratno; prolena i jesenja moda, npr. apo
de mi-sezon (fr. chapeau de mi-saison)
proleni ili jesenji eir; demi-se-zon.
misija (lat. mittere poslati, slati, missio slanje,
poslanje) nalog, zadatak; poslan-stvo,
izaslanstvo sa naroitim ciljem; poslanje;
diplomatske predstavnitvo u nekoj dravi;
drutvo ili ustanova za obraanje nevernika u
pravu veru, naroito kod katolika; misio in
posesionem (lat. missio in possessionem)
prav. zvanino, sudsko upuivanje nekoga da
primi u posed dodeljeno mu imanje.
misionar (nlat. missionarius) svetenik ili
kaluer koji je poslat da obraa inoverne u
pravu veru; fig. propovednik neke nove ideje;
pr. misionarski.
misionarstvo (lat. missio poslanje) pokret za
obraanje nevernika u pravu veru, naroito
verska politika katolike crkve kojoj je cilj
obraanje nehrianskih naroda i rasa u kat.
veru; fig. propovedanje novih ideja.
misioner (fr. missionnaire) v. misionar. misio
(eng. missis) izraz kojim se u Engleskoj
oslovljava udata ena: gospoa, madam
(upotrebljava se samo zajedno sa porodinim
imenom).

573
mistagog (gr. mystagogos) kod Grka: svetenik
koji je upuivao u misterije; danas u
podrugljivom smislu: onaj koji preteruje u
uvanju tajni.
mistagogija (gr. mystagogfa) pripremanje za
posveivanje u misterije; uvoenje u misterije;
teol. uvoenje u uenje hrianske crkve.
mister (eng. mister) gospodin (skraeno u
pismima: Mg.), izraz kojim se oslovl>avaju, u
Engleskoj, sva gospoda koja nemaju pravo na
titulu lord, sir i dr.
misterija (gr. mysterion tajna, pl. mysteria)
tajna; pl. misterije tajne; kod starih Grka: tajne
nauke, tajne slube nekom boanstvu koje su
se sastajale u tome to su pred narodom
izvoeni njemu neki nerazumljivi obreda (npr.
eleuzinske, orfike, samo-trakijskei dr.
misterije); u sred. veku: dramska
prikazivanja scena iz ivota svetaca, naroito
prizora iz roenja, muka, vaskrsenja i
ponovnog dolaska Hristo-va na Zemlju,
najpre samo na lat. jeziku u crkvama, a posle
i na narodnom na javnim mestima (up.
moraliteti).
misteriozan (nlat. mysteriosus, fr. myste-rieux)
tajanstven, zagonetan, nerazumljiv, nejasan,
mutan, mraan.
misterioznost (nlat. mysteriositas) tajanstvenost, zagonetnost, nerazumljivost.
misteriozofija (gr. mysterion tajna, sophi'a
nauka, uenje) nauka (ili: uenje) o
tajanstvenom.
mistika (gr. mystikos tajni, tajanstven)
prvobitno: uenje o tajanstvenom u koje su
samo izabrani bili posveivani; zatim:
tobonje shvatanje natulnog, transcendentnog i boanskog putem pronicanja u
mrane dubine sopstvenog bia i sjedinjavanja sa boanstvom; tenja za tajanstvenim,
nepoznatim i neobjanjivim, da bi se, putem
neposrednog sagledanja i doivljavanje,
shvatilo i pribliilo dui i srcu.
mistifikator (nlat. mystificator) obmanji-va,
varalica.
mistifikacija (nlat. mystificatio) obmanji-vanje,
obmana, prevara; zbunjivanje; knjievna
prevara, knjievna preruenost.
mistificirati (nlat. mystificare) iskori-avati
lakovernost nekog oveka navodei ga da
veruje u smene i nemogue stvari,
zaluivati; obmanuti, obmanjiva-ti, varati,
prevariti.
misticizam (gr. mystikos tajni, tajanstven, fr.
mysticisme) sklonost mistici, tj. verovanju u
uda i u mogunost saznanja onoga to je
tajanstveno i nedokuljivo; vera u mogunost
neposrednog sjedinjenja sa boanskim biem
i strasna tenja za postignuem toga
sjedinjenja.
mistian (gr. mystikos) odan mistici, tajan,
tajanstven, neobjanjiv, taman, skriven,
zagonetan.

mitlfajn

mistiar (gr. mystikos) onaj koji veruje u

mistiku, koji tei za mistikom; fig. zanesenjak.
mistral (fr. mistral) v. maestral.
mistres (eng. mistress, fr. maitresse) domaica,
gazdarica; uiteljica; gospoa, izraz kojim se
oslovljavaju sve udate sene koje nemaju
prava na titulu ledi; dragana, metresa.
misurit (Missouri SAD) iii. vulkanska stena
sastavljena od olivina, piroksena i leu-cita.
miscela (nlat. miscella) odredba u zave-tanju
kojom mu seni, koja ga nasleuje,
zabranjuje stupanje u drugi brak.
miscelaneje (lat. miscellaneae) pl. lanci, spisi
razne, meovite sadrine; svati-ce, sitne
vesti i saoptenje, razno.
miscele (nlat. miscellae) pl. v. miscelaneje.
miscirati (lat. miscere) meati, izmeati; na
lekarskim receptima: misce (lat. misce)
meaj; misce, da, sita (lat. misce, da, signa)
meaj, podaj, oznai; misce, fi-jat, pulvis (lat.
misce, fiat, pulvis) Meniaj, neka bude prah;
misceatur (lat. misceatur) neka se izmeta.
mig (gr. mythos) lit. bajka, pripovetke o
dogaajima
iz
ivota
natprirodnih
i
boanskih bia, u kojoj se ta boanska bia
sputaju na Zemlju, ive i rade kao ljudi, s
kojima se esto drue i zajedno s njima vre
mnoge udnovate i junake podvige (najlepe
primere mita imamo u staroj klasinoj,
naroito grkoj mito-logiji); mitos.
mitariti se zool. menjati perje (o pticama).
mitacizam (gr. tu, mytakismos) pogreno
nagomilazanje slova m", tj. izgovaranje
glasa m" mesto drugih glasova.
mitela (lat. mitra, mitella) povezaa za glavu;
med. poveska.
miteser (nem. Mitesser) bubuljica, lojavica,
sujed, sujedica.
mitigantan (lat. mitigans) v. mitigativan.
mitigancija (lat. mitigantia) med. lek za
ublaavanje bola; prav. razlog za ublaavanje kazne, olakavajua okolnost.
mitigativan (nlat. mitigativus) ublaavan,
ublaavajui, utoljavan, ugodan, utoljava-jui;
mitigantan.
mitigacija
(lat.
mitigatio)
ublaavanje,
utoljavanje; mitigacio pene (lat. mitigatio
roepae) prav. ublaavanje kazne.
mitilizam (gr. mytilos, lat. mytilus puica,
koljka) ned. trovanje koljkama.
mitilotoksizam (gr. mytilos, toxikon otrov) med.
v. mitilizam.
miting (eng. meeting) skup, skuptina, sastanak,
zbor; javni narodni zbor.
mitificirati (gr. mythos mit, lat. facere uiniti,
nainiti) uiniti priom, pretvoriti u priu ili
bajku, napraviti neto da bude mit.
mitlfajn (nem. mittel-fein) koji je srednje
finoe, srednje fini (naroito hartija).

mitograf

574

mitograf (gr. mythos mit, graphos pisac) pisac

pria ili bajki, naroito o junacima,
natprirodnim pojavama, vilama, bogovima i
dr.
mitografija (gr. mythos, graphia pisanje)
pisanje pria ili bajki.
mitoza (gr. mitos nit osnove) znat. deoba jedra
elije na niti.
mitolog (gr. mythologos) pripoveda pria ili
bajki,
skuplja
bajki,
poznavalac
i
prouavalac bajki (mita).
mitologizirati (gr. mythologeo) obraditi (ili:
obraivati) neto kao priu ili bajku, tumaiti
ili smatrati neto kao priu ili bajku.
mitologije (gr. mythologia) naziv za mnogoboake religije, uenje o bogovima i
herojima, naroito staroga veka; grko-rimska, germanske, slovenska mitologije.
mitoloki (gr. mythologikos) koji spada u
oblast pria i bajki o bogovima, herojima,
vilama i udima.
mitopeja (gr. mythos, poieo inim, pravim)
prianje, stvaranje pria ili bajki, pesniko
obraivanje bajki.
mitos (gr. mythos) lit. v. mit.
mitoteologija (gr. mythos mit, theos bog, logia
nauka) spajanje mitologije sa uenjem o bogu.
mitofobija (gr. mythos, phobeomai bojim se)
strah od izmiljenih pria, strah od lai.
mitra (gr. mitra, lat. mitra) prvobitno: pojas,
povezaa; vrsta turbana kod starih naroda
prednje Azije, naroito kod njihovih
vladalaca, koji su ga nosili kao znak svog
dostojanstva; u hri. crkvama: kruna
pravoslavnih episkopa; kapa katolikih
biskupa koju nose kad slue; mitra Hipokratis
(lat. mitra Hippocratis) med. Hipokratova
kapa", zavoj oko glave.
mitraizam (pere.) kult staroiranskog boga
Mitrasa, zatitnika istine i pravde, koji se, od
I veka n. e., bio jako rairio po celom
Rimskom Carstvu, ali ga je docnije potisnuo
kult prema Hristu, koji mu je umnogome
slian.
mitrajada (fr. mitraillade) voj. kartena vatra,
gaanje karteom.
mitrajirati
(fr.
mitrailler)
voj. zasipati
neprijatelja karteom, tui (ili: gaati)
karteom.
mitralan (nlat. mitralis) kapast, u obliku kape,
dvoperni, dvokrilni, dvolisni; mi-tralna
valvula (nlat. valvula mitralis) med. v. mitralis.
mitralis (nlat. mitralis) med. dvoperni zali-stak,
dvolistak.
mitraljez (fr. mitrailleuse) voj. brzometno
vatreno oruje sa mecima kalibra vojnike
puke i automatskim punjenjem i paljenjem,
izbacuje u minutu do 350 metaka, a neki
specijalni mogu izbacivati i do 1.800; up.
mainengever

mitraljezac (fr. mitrailleur) vojnik koji slui u

mitraljeskom odeljenju, vojnik koji rukuje
mitraljezom.
mitraljirati v. mitrajirati.
Mitras (pere.) mit. u staroiranskoj religiji: bog
dana i sunca, iji je kult naroito bio razvijen
za vreme prvih vekova hrianstva.
mitridat protivotrov, sredstvo protiv trovanja,
lek koji sadri opijum i jo 54 razne
supstancije,
upotrebljava
se
protiv
najraznovrsnijih bolesti, nazvan po pont-skom
kralju Mitridatu (oko 120. pre n. e.) koji je, da
bi se sauvao od trovanja, privikao svoje
telo na razne vrste otrova.
mitridatizam privikavanje organizma na otrov;
up. mitridat.
mitropolija (gr. meter mati, polis grad)
crkvena oblast koja stoji pod upravom
pravoslavnog mitropolita; zgrada u kojoj
stanuje i radi mitropolit.
mitropolit (gr. meter, polites graanin) posle
patrijarha najvii arhijerejski in u
pravoslavno] crkvi.
mitski (gr. mythikos) koji spada u oblast pria
(ili: mita), basnoslovan, stvoren matom,
izmiljen.
miurian (gr. mys mi, ura rep, myuros
miorep) koji ima miji rep, slian mijem
repu; etr. kratkorep", tj. stih iji metar na
kraju nije potpun.
miurus pulzus (gr. myiiros zatubast, lat.
pulsus bilo) ned. slab ali veoma brz puls
(bilo).
Mihl (nem. Michel) podrugljivo olienje Nemaca
i njihovih slabih strana, naroito sporosti i
tromosti.
mihmos (gr. mychmos) med. stenjanje, jeanje;
migmos.
mihrab (arap. mihrab, tur. mihrab) oltar u
damiji sa koga imam, okrenut prema Meki,
ita molitvu; prostran trem.
micetozoa (gr. mykes gljiva, zoon ivo bie,
ivotinja) pl. bot. vrsta najniih biljnih
organizama koji su u mnogo emu slini
izvesnim ivotinjskim organi-zmima.
micetologija (gr. mykes, logia) v. mikolo-gija.
micetofag (gr. mykes, phagein jesti, derati)
gljivojed, gljivoder.
mi-ma (nem. Mischmasch) smesa, meavina,
zbrka, nered; up. pel-mel.
Mina (hebr. Mischnah) prvi deo Talmuda,
sadri sve zakonske odredbe koje su stvorene
do kraja P veka n. e.
mjuzik-hol (eng. music-hall) muzika dvornica, muzika dvorana, varijete.
mnema (gr. mneme pamenje) psih. opti
naziv za sve sposobnosti organizma za
primanje i zadravanje spoljnih utisaka,
nadraaja; te se sposobnosti sastoje u tome
da nadraaji izazivaju u ivim biima trajne
promene (engrami), koje meusobno stoje u
izvesnoj sreenoj vezi i

mnemoveutika

575

koje se mogu ponoviti im slini na-draaji

ponu da deluju; pamenje, seanje.
mnemoneutika (gr. mnemoneutos to se
pamti, ega se ovek moe setiti, to se
moe pamtiti) v. mnemonika.
mnemonika (gr. mnemon koji pamti, koji se
sea, mnemonikos koji se tie pamenja, koji
je u vezi sa pamenjem) vetina pamenja, tj.
vetina da se mogunost pamenja
potpomogne izvesnim pomonim sredstvima;
sastoji se poglavito u tome da se stvari koje
treba zapamtiti asocijaci-jom dovedu u
vezu sa drugim stvarima, obino po
mehanikoj shemi, ime se olaka seanje
na one prve.
mnemoniar (gr. mnemonikos pamtljiv)
pamtljivac, onaj koji dobro pamti, vetak u
pamenju.
mnemoniki (gr. mnemonikos) u vezi sa
vetinom pamenja, putem pamenja.
mnemotehnika (gr. mneme pamenje, seanje,
technike) v. mnemonika.
mnestiki (gr. mneso seam se, pamtim)pete. koji
se tie pamenja, koji je u vezi sa
pamenjem; mnestiki poremeaja poremeaji u pamenju.
moalakat (arap. al-mualakat) ime sedam arabljanskih pesama iz VI veka n. e. koje se
smatraju najboljim ostvarenjima poezije iz
vremena pre Muhameda.
moare (fr. moire preliv, sjaj) vrsta svilene ili
vunene tkanine, glatke i sjajne, s prelivima
nepravilnih oblika i razliitih veliina.
moarirati (fr. moirer) dati emu, npr. tkanini, ili
metalu, prelivni sjaj, plameni ili mramorast
izgled.
moatje (fr. moitie, ital. medieta, lat.
medietas) polovina, polutka; praviti moatje
deliti s kim dobitak i gubitak, npr. u igri;
preuzeti u zajednica s nekim posao na osnovi
jednake deobe dobitka i gubitka.
mob (eng. mob) prost svet, svetina, olo.
mobilan (lat. mobilis) pokretan, pokretljiv,
pomian; voj. gotov, spreman za pokret; za
polazak u rat; v. perpetuum mobile.
mobilizacija (fr. mobilisation) voj. injenje
pokretnim, pokretanje, stavljanje u pokret;
prevoenje jedne vojske iz mirnodopskog
stanja u ratno stanje po ranije pripremlje-nom
mobilizacionom planu.
mobilizirati voj v. mobilisati.
mobilijar (vlat. mobiliare) pokretnost, pokretnina, pokretna imovina, naroito kuni
nametaj.
mobilije (lat. mobilia) pl. pokretnosti, pokretnina, pokretna imovina; pokustvo; up.
mebl.
mobilisati (fr. mobiliser) voj. nainiti (ili:
uiniti) pokretnim, pokrenuti, staviti u pokret,
stavljati u pokret, prevesti jednu vojsku iz
mirnodopskog
stanja
u
ratno
po
mobilizacionom planu; mobilizirati.

modalitst
mobilitet (lat. mobilitas) pokretnost; mogunost
kretanja, pokretljivost; fig. nepo-stojanost,
promenljivost.
movevs (lat. movere kretati, pokrenuti, to-vens
pokretan, koji kree, koji pokree) sredstvo
koje izaziva kretanje, pokretna sila, uzrok
kretanju; spiritus movens (lat. spiritus
movens) duhovni (ili: glavni) pokreta
neke delatnosti.
movencije (lat. moventia) pl. delovi imanja koji
mogu sami da se kreu, npr. stoka (za
razliku od mobilija, stvari koje treba drugi
da krene).
movimento (ital. movimento) nuz. mera za
vreme, tempo.
moviola (lat. movere kretati) u filmskoj tehnici,
sto na kojem se montiraju filmovi i kopira
tonska vrpca.
mog (eng. mogg) engleska pamuna materija,
slina pikeu.
moget (fr. moguette) pliu slina vunena
tkanina sa utkanim figurama, upotrebljava se
za ilime.
mogigrafija (gr. mogis s mukom, jedva, graphia pisanje) ked. pisarski gr, bolesni ili
nervozni poremeaji miia i ivaca ruku i
prstiju (usled prekomernog pisanja ili
nepravilnog dranja pera pri pisanju);
grafospazmus.
iogila (rus. mogila) stari mongolski nadgrobni
breuljak, u stenama june Rusije; humka,
grob.
mogilalija (gr. mogis s mukom, jedva, lalia
eretanje) teko govorenje, mucanje, zamuckivanje.
mogovi (lat. magavisium) danak koji su stari
Dubrovani plaali trebinjskim i humskim
knezovima za vinograde izvan gradskog
bedema.
mogul prvobitno naziv za Mongole, docnije
naziv za sve muslimanske vladare u Indi-ji;
veliki mogul titula mongolskih osvajae
Timurida, koji su vladali musliman-skim
delom Indije 15261803. godine.
moda (fr. mode, lat. modus nain) ud, ukus,
obiaj, nain nonje i odevanja nekog
vremena; a la mod (fr. a la mode) po modi, u
modi, po sadanjem obiaju, po najnovi-jem
ukusu.
modalan (nlat. modalis, modus nain) koji je
uslovljen prilikama ili koji zavisi od prilika;
gram. nainski.
modalitet (nlat. modalitas) fil. nainstvo, put i
nain na koji neto postoji, zbiva se ili
zamilja;
kategorije
modaliteta
su:
mogunost nemogunost, stvarnost
nestvarnost, nunost sluajnost; log.
svojstvo suda da se u njemu iskazuje odnos
kao mogu (problematian), stvaran (asertoran) ili nuan (apodiktian sud);
neposredno zakljuivanje modalitetom: Ako
je istina da S mora biti R, onda je istina da
S jeste R, i istina je da je S moguno kao
R. - Ako S jeste R, sleduje da je S kao F
moguno, a ne sleduje da S mora

modeartikl

576

biti R. Ako S jeste moguno kao R, ne

sleduje niti da S jeste R, niti da S mora biti R;
muz. tonski red; fig. sluajna razlika, sporedna
razlika.
modeartikl (fr. mode, lat, articulus) trg. roba
koja odgovara najnovijoj modi, pomodna
roba.
modedama (fr. mode dame) ena koja se
odeva po najnovijoj modi, pomodarka.
model (ital. modello, fr. modele, lat.
modulus) l. v. modul; 2. obrazac, uzorak,
mustra; 3. um. potpuno ili delimino gola osoba
prema kojoj umetnik radi sliku ili kip; 4. u
graevinarstvu i tehnici: uzorak predmeta koji
treba izvoditi, izraen od jevtinog materijala i,
obino, u smanjenom obliku; 5. kalup po
kome se to izrauje, npr. liju se u pesku
mainski delovi i dr.; fig. ugled, primer, uzor.
modelar (fr. modeleur) v. modeler.
modelarstvo (fr. modele) grana sportskog
vazduhoplovstva koja organizovanim radom
na izradi minijaturnih leteih mo-dela u
omladine razvija ljubav i smisao za
vazduhoplove i vazduhoplovnu tehniku.
modelacija (ital. modellare, fr. modeler) izrada
lika prema odreenom modelu.
modeler (fr. modeleur) izraiva uzoraka,
uglednih primeraka, stolar izraiva . modela
od drveta po kojem e se predmet liti u
pesku.
modelirati (ital. modellare, fr. modeler) raditi
(ili: izraditi) po izvesnom uzor-ku; izraditi u
malom obliku, predstaviti u manjim
razmerama; izraditi (ili: izraivati) modele
(od ilovae, gipsa, voska i dr.).
modelisati v. modelirati.
modelist(a) (fr. modelliste) izraiva uzoraka,
uglednih primeraka, modela.
modelovati v. modelirati.
moderan (fr. moderne, nlat. modernus)
sadanji, dananji, koji je u duhu novog
vremena, savremen, koji ima obeleje
neega novog, koji odgovara najnovijem
ukusu ili shvatanju; u knjievnosti i
umetnosti: koji nosi obeleje novijeg doba
(supr. antiki).
moderantizam (nlat. moderantismus) umerenjatvo, duh umerenosti; umereni sistem
vladanja.
moderantist(a) (fr. moderantiste) umerenjak,
pristalica umerenosti, naroito u politikim
stvarima.
moderatan (lat. moderatus) umeren, skroman;
ravnoduan; jevtin.
moderato (ital. moderato) muz. umereno.
moderator (lat. moderator) upravlja, rukovalac; na mainama: deo koji usmerava
kretanje, regulator.
moderacija (lat. moderatio) umeravanje, umerenje; umerenje, umerenost; blaenje, ublaavanje, obuzdavanje.

modler

moderirati (lat. moderare, moderari) umeri-ti,

umeravati, blaiti, ublaiti, smanjiti, stiati,
umiriti.
moderna (fr. moderne) raniji izraz kojim su se
oznaavali svi najnoviji knjievni i
umetniki pravci.
modernizam (nlat. modernismus) l. malo
slobodniji pravac u katolikoj teologiji, koji
se upravljao po modernoj teoriji saznanja i
istorijskoj kritici (papa Pije H osudio je ovaj
pravac); 2. ukus novog vremena i sklonost
takvom ukusu (u knjievnosti, umetnosti,
modi i dr.).
modernizacija (fr. modernisation) preinaavanje (ili: udeavanje) po najnovijem
ukusu (ili: nainu, shvatanju).
modernizovati (fr. moderniser) preinaiti po
novom, na nov nain prekrojiti, udesiti po
najnovijem, vladajuem ukusu ili modi.
modernist(a) (fr. moderne) pristalica ukusa i
duha novog vremena.
modestan (lat. modestus) umeren, trezven,
razborit; skroman, poten, edan.
modestija (lat. modestia) umerenost, trezvenost, razboritost, skromnost, smernost,
estitost, ednost.
modi (lat. modus nain, modi naini) pl. od
modus.
modijon (fr. modillon, ital. modiglione) vrh.
glava kao ukras ispod krovnog venca.
modijus (lat. modius) stara rimska mera za ito.
modikus (lat. modicus) umeren, koji vodi
rauna o potrebno j meri, o onome koliko je
potrebno.
modiskinja (fr. modiste) trgovkinja pomod-nom
robom; radnica koja izrauje pomodnu robu
(enske eire, fino rublje i dr.).
modist(a) (fr. modiste) trgovac pomodnom
robom.
modifikacija (lat. modificatio) preinai-vanje,
preinaenje,
predrugojaavanje,
predrugojaenje, izmena; preinaenje, preinaenost, predrugojaenost; odreivanje mere;
blie odreivanje npr. jednog pojma;
ograniavanje, ublaavanje.
modifikovati v. modificirati.
modificirati (lat. modus nain, lacere nainiti,
initi, modificare) preinaiti, preinaavati,
predrugojaiti, predrugo-jaavati, izmeniti,
izmenjivati; drukije ili blie odrediti,
ograniiti; odmeriti kako treba, svesti na
pravu meru, uo-bliiti.
modicitet (nlat. modicitas) umerenost, neznatnost, malenkost.
modl (nem. Model, lat. modulus mera, merilo)
metalan ili drven kalup za pravljenje
kolaa, slatkia.
modler (lat. modulus mera, merilo, fr.
modeleur) l. umetnik koji vaja kipove,
statue i reljefe; vajar koji je sposoban da svaki
oblik izradi, do sitnica, u najsavr-enijim i
najivljim nijansama (npr.

molo

Roden); 2. radnik koji izrauje modele; 3.

fabrikant statueta; trgovac statuetama; up.
modeler.
modo (lat. modo) pril. odmah (na trg. priznanicama, raunima i dr.).
modul (lat. modulus mera, merile) arh. mera za
odreivanje veliine pojedinih delova stubova
i svodova graevine; jedinica za meru, merilo;
prenik metalnog novca, medalje i dr.; figura
ili slika kod krojaica i tkalja; kalup za
pravljenje metaka; fiz. modul elastinost,
moduo elastinost reciprona vrednost
koeficijenata elastinost; model.
modulator (lat. modulari umeriti, odmeriti
skladno pevati) 1. prilagoava, usklai-va,
regulator; 2. sprava za izvoenje modulacije.
modulacija (lat. modulatio) muz. pravilno
odmeravanje ili menjanje glasa, izvijanje
glasom, prelaz iz tona u ton ili iz skale u
skalu; nain sviranja ili pevanja; fig.
raznolikost (stila).
modulirati (lat. modulari) muz. menjati, izvijati
(glasom), praviti prelaze, imati melodine
prelaze, menjati ton u melodiji i harmoniji.
modus (lat. modus mera; nain) mera, merilo;
put i nain nekog zbivanja ili postojanja; kuz.
vrsta tona, tonski red, skala; gram. glagolski
nain (modus indikati-vus = odreeni nain,
modus konjunkti-vus = savezni nain,
zavisni nain) u grkoj, latinskoj, francuskoj
i nemakoj gramatici; modus optativus =
zapovedni nain; modus imperativus =
zapovedni nain); pl. modi; fil. nain
postojanja (Spinoza).
modus vivendi (lat. modus vivendi) nain
ivljenja, snoljiv ivot u zajednici
protivnikih strana, po naelu: iveti i dati
drugome da ivi.
modus major (lat. modus major) muz. velika
ili dur-skala. modus minor (lat. modus
minor) muz. mala ili
mol skala. modus ponens (lat. modus ponens)
log. hipotetian zakljuak u kome druga premisa
potvruje pogodbu izraenu u prvoj premisi. modus procedendi (lat. modus
procedendi)
nain postupanja, metod rada. modus tolens
(lat. modus tollens) log. hipotetian zakljuak u kome druga premisa
odrie pogodbu izraenu u prvoj premisi.
mozaizam (nlat. mosaismus) v. mojsijevstvo.
mozaik (fr. mosaique, p., port. mosaico,
ital. musaico, lat. opus musivum, gr.
museion) slika ili ornamenat, na zidu ili
podu, izraeni od kamiaka, mramornih
ili staklenih paria u boji. mozaist(a) (fr.
mosaique) umetnik koji radi
slike i ornamente u mozaiku.
37 Leksikon

molekul

577

moire (gr. Moira) pl. t. boginje sudbine, suaje

kod starih Grka; kod starih Rimljana parke.
Mojsije (hebr. Moscheh, maschah onaj koji je
spasen iz vode") po predanju oslobodi-lac,
osniva vere, prorok, vo i zakonoda-vac
Izrailjaca, iveo oko 1500. pre n. e.
mojsijevstvo (hebr. Moscheh) skup svih propisa
i uredaba, religioznih i socijalno--politikih,
koji se pripisuju Mojsiju, Mojsijevo uenje,
jevrejstvo; Mozaizam. mok (eng. mock)
nepreraeni elik, gvoe
slino eliku. moka vrsta najbolje kafe (iz
Moke, grada i
luke u Jemenu).
mokasin (indijan. moccasin) opanak severoamerilkih Indijanaca izraen od netav-ljene
koe; danas vrsta plitke cipele bez vezica.
meket (fr. moquette) ranije: briselski ilim;
somotasta vunene ili pamuna tkani-na; danas,
obino, tepih koji se postavlja od zida do zida.
mokirati se (fr. se moquer) podsmevati se,
aliti se na iji raun. mol (fr. toNe, lat. mollis
mek) 1. skala ili mol lestvica, tonovi koji
odgovaraju crnim dirkama na klaviru; naziv
nema nikakve veze sa mekotom tonova, ve
stoji u vezi sa uglastim i oblim oblikom znakova
tf i J>, to jest V durum (tvrdo be) t* V molle
(meko be) srednjovekovnog pisanja nota
(Helmholc); supr. dur. mol (nlat. molecula
masica, mala masa) 2. fiz. gram-molekul, u
Meunarodnom sistemu jedinica predstavlja
jedinicu za koliinu supstance (mol); jednak je
onoj koliini strukturnih estica (atomi, molekuli, joni 12i dr.) koliko ima atoma u 0,012 kg
nuklida S.
mol (ital. molo) 3. luki nasip; gat. mola (lat.
mola) med. izrodila, plodina. mol-akord (lat.
mollis mek, ital. accordo) muz.
trozvuk u molskoj skali. molaran (lat.
molaris mlinski kamen, rvanj) koji slui za
mlevenje. molari (lat. molaris mlinski kamen,
rvanj)
anat. kutnjaci (zubi).

molasa (fr. mollasse, lat. mollis) kol. gli-novit i

peskovit krenjak, naroito izmeu Alpa i
ure.
molekil (fr. molcule) fiz. v. molekul.
molekul (fr. molecule, nlat. molecula masica,
mala masa, od lat. moles masa) fiz. najsitniji
deli jednog tela koji jo zadrava sva
svojstva svoje prvobitne celine; svako telo
sastoji se od molekula, a svaki molekul iz
atoma; molekulska masa zbir atomskih masa
svih atoma prisutnih u molekulu; broj koji
pokazuje koliko je puta masa jednog
molekula vea od 12 mase 1/12 atoma
ugljenikovog izotopa S; ekvi-valentna je
molekulskoj teini; molekul-ske sile,
molekularne sile privlane i

molekularna biologija

578

odbojne: sile molekula; fig. veoma mali deo,

deli.
molekularna biologija (gr.) podruje biologije
koje se bavi prouavanjem osnovnih
biolokih fenomena na nivou molekula.
molekularna genetika (gr.) grana biologije koja
prouava procese nasleivanja, muta-cije,
promene naslednik osobina i evolu-cije na
osnovu fiziko-hemijske grae elijskog
jezgra.
molekularni (nlat. molecula masica, mala masa)
koji se tie (ili koji potie od) molekula, koji
se osniva na (ili koji je u vezi sa)
molekulima.
moler (nem. Maler) v. maler.
moleraj (nem. Malerai) slikarstvo kao zanat;
neumetniki ivopis; up. maleraj.
moles (lat. moles) teret, masa, teko telo, npr.
velika graevina, kolos; napor, tekoa,
muka, trud, nevolja.
moleskin (eng. moulskin krzno od krtice)
gusta i teka pamune tkanine slina
jelenjoj koi.
molestan (lat. molestus) teak, muan, dosadan,
neprijatan, nelagodan.
molestirati
(lat.
molestare)
dosaivati,
zlostavljati, uznemiravati.
moleta (port. moleta, fr. molette, lat. mola-ge)
slik. tuak za rastrljavanje boja; mali elini
valjak za snimanje mustre na katun.
moletirati (fr. moleter) snimati mustru pomou
elinog valjka na bakar; glaati ogledala.
molibden (gr. mclybdos olovo) hen. elemenat,
metal, atomska masa 95,94, redni broj 42,
veoma dragocen u pravljenju elika.
molibdenit (gr. molybdos) t. glavna ruda
molibdena.
molibdomantija (gr. molybdos, manteia
proricanje) proricanje po istopljenom olovu.
molijencije (lat. mollientia) pl. med. omekav-na
sredstva, sredstva ili lekovi za omek-avanje.
moliment (lat. mollimentum) med. lek za
umekavanje ili ublaavanje bola.
molifikativan (nlat. mollificativus) umek-avan,
umekavajui, ublaujui, umi-njujui.
molifikacija (nlat. mollificatio) umekavanje,
ublaavanje, uminjavanje.
molo (ital. molo, lat. moles) nasip, kamena
brana na ulazu u pristanite.
molovati (nem. malen) raditi kao mazalo ili
slikar zanatlija, naroito sobe.
molops (gr. molops) med. masnica, maznica,
oiljak.
molosus (gr. moloss6s, se. pus) etr. stihovna stopa od tri duga sloga ( -------------- ),
nazvana po epirskoj oblasti Molosiji.
Moloh (hebr. molech kralj) mit. boanstvo,
kumir starih Feniana, Amonita i Moa-bita u
kome su potovali Sunce i kome su, prinosili
decu na rtvu; poznat je njegov

moment-fotografija

mesingani kip sa volovskom glavom i

rairenim rukama; fig. neto to zahteva
velike i teke rtve, npr. Moloh gladi,
Moloh rata i dr.
mol-skala (lat. mollis, scala) muz. tonska
lestvica u molu; melodijska mol-skala ona
kojoj se pri penjanju i esti stupanj povi-ava
za polustepen, a pri sputanju esti i sedmi
stupanj sniavaju za polustepen; harmonijska
mol-skala ona koja i pri penjanju i pri
sputanju ima podjednak razmak stupnjeva.
molski (lat. mollis) muz. koji je u molu.
molskin (eng. moleskin) fina pamuna tkanina sa utkanim arama od fine vune.
molto (ital. molto) muz. mnogo, vrlo; molto alegro
(ital. molto allgro) vrlo brzo; non molto
(ital. pop molto) ne previe, ne prejako.
molton (fr. molleton) mekana i topla vunena
tkanine, vrsta finog flanela.
moluske (nlat. mollusca) v. malakodermi.
momenat (lat. momentum za movimentum od
movere kretati, pokretati) trenut, trenutak,
as, asak, magnovenje; vreme za poinjanje
nekog posla; odsudan, odluan trenutak;
razlog, povod, ono to pokree, podstie na
neki rad; bitni sastojak, bitna okolnost, bitna
taka; fiz. momenat inerciji ili momenat
lenivosti zamiljena masa koja, postavljena na
odstoja-nju=1 od obrtne ose, pri istoj
uglovnoj brzini, ima istu energiju koju ima
i stvarno telo koje se obre (zbir proizvoda iz
materijalnih taaka i njihovih
kvadrata
odstojanja od obrtne ose mr2); mag-netni
momenat jednog magneta: proizvod iz jaine
jednog pola toga magneta i rastojanja oba
pola; mehanikim statiki momenat proizvod
iz jedne sile R i rastojanja g neke take od
pravca sile zove se (statiki) momenat sile u
odnosu prema toj taci.
moment v. momenat.
momentalan (lat. momentum) v. momentan.
momentan (nlat. momentaneus, fr. momentape)
trenutak,
magnoven;
iznenadan,
letimian, brz, prolazak.
momentativum (nlat. momentativum) gram.
trenutni glagol (koji oznaava radnju koja se
u jednom trenutku zbiva).
moment-aufname (lat. momentum trenutak,
nem. Aufnahme snimanje; snimak) fot.
snimanje trenutnih slika; trenutno snimanje
slika.
momevt-bild (lat. momentum, nem. Bild
slika) fot. trenutno snimljena slika.
momentulum
(nlat.
momentulum)
muz.
esnaestina jedne pauze.
momentum (lat. momentum) muz. osmina jedne
pauze.
moment-fotografija (lat. momentum, gr. phos,
photos svetlost, graphia pisanje) izraivanje
trenutnih slika; takoe mo-ment-bild.

momomanij
a

579

momomanija (gr. momos kuenje, mama

pomama, ludilo) strast za grenjem (ili: za
kuenjem), dankavost.
mona (ital. topla, skr. za madona) gospoa.
monada (gr. monas, monados jedinica) fil.
jedinica, jednostavno bie, prosto bie,
nedel>ivi sastojak materije; Lajbnic: mo-nade
nisu delovi, ve osnove pojava; zool. veoma
sitna jednoelina ivotinjica iz roda
Flagellata, biara; hen. elemenat ili radikal
koji ima mo jedinjena jednog atoma
vodonika.
monadelfija (gr. monos jedini, adelphos brat)
vog. jednobratstvo, svojstvo biljaka kod kojih
su pranici svojim prani-kim koliima
srasli u jednu cev, npr. kod slezova (u
Lineovom sistemu biljaka XVI klasa).
monadologija (gr. monas jedinica, logfa) fil.
uenje o monadama; po ordanu Brunu, sve
stvari sastoje se od telesnih i oduho-vljenih
monada; pravi osniva nauke o monadama
je Lajbnic, po kome su monade, iz kojih se
sastoje sve stvari, bestelesne, jednostavne,
vene, oduhovljene jedinice sile, sposobne da
stvaraju predstave i da tee; one su
metafizike take, psihiki atomi, entelehije;
Monadologija delo Lajbnicovo, u kome je on
izneo svoj pogled na svet.
monandrija (gr. monos ak, jedini, aner,
andros mu, ovek) bog. svojstvo koje imaju
jednomuevne biljke, tj. one iji cvetovi
imaju samo jedan pranik (I klasa u Lineovom sistemu).
monartrizam (gr. monos, arthron zglob) med.
jednozglobni reumatizam.
monarh (gr. monarchos) vladalac, samodrac, samovladar.
monarhizam (gr. monarchfa) sistem monarhijske vladavine, samovlada; privre-nost
monarhijskom sistemu.
monarhizirati v. monarhizovati.
monarhizovati (gr. monarcheo sam i
neogranieno vladam) jednu dravu ili
republiku pretvoriti u monarhiju.
monarhija (gr. monarchia) oblik vladavine u
kojoj je na elu drave stalno neka osoba
(monarh), vlada jednog oveka; apsolutna
monarhija drava u kojoj vladalac ima
neogranienu
vlast;
konstitucional-na
monarhija ustavna monarhija, drava u kojoj
je vlast vladaoeva odreena i ograniena
ustavom.
monarhijski (gr. monarchikos) osnovan na
monarhijskom sistemu vladavine, koji se tie
monarhije ili joj pripada; carski, kraljevski,
vladarski.
monarhista) (gr. monarchia) pristalica
monarhistinog sistema vladavine.
monarhistian (gr. monarchikos) koji je
odan monarhiji ili monarhu.
monarhomah (gr. monarchos, machomai
borim se) protivnik monarhijskog sistema
37*

monere

vladavine, protivnik vladanja jednog oveka.

monarhomahi (gr. monarchos, machomai) pl.
oni koji se bore protiv monarhije", ovako su
nazivani pisci koji su se, u XVI i XVII veku,
borili protiv apsolutne monarhije i dokazivali
da je nosilac vlasti narod.
monarhofaizam (gr. monarchfa, ital.
fascismo) faizam koji se tesno vezuje za
monarhiju i dinastiju i oslanja se na njih
(npr. nekad u Italiji).
monarhofaist(a)
pristalica
i
sledbenik
monarhofaizma.
monastir (gr. monasterion, lat. monasteri-um)
mesto gde se ivi samakim ivotom",
samostan (kod nas odomaen nepravilan
oblik: manastir).
monastiav (gr. monastikos) usamljenike,
manastirski,
samostanski;
kaluerski,
monaki.
monauralan (gr. monos sam, jedan, lat. auris
uvo) koji ima samo jedno uvo.
monah (gr. monos, monachos) onaj koji
ivi sam", tj. usamljenik, kaluer.
monahizam (gr. monachos) kaluerski red,
kaluerstvo, duh kaluerstva.
monahinja (gr. monache) kaluerica, opatica,
asna sestra.
monahologmja (gr. monachos, logfa) uenje o
kaluerstvu i kaluerskom ivotu, izlaganje
sutine kaluerstva.
monahomahija (gr. monachos, mache boj,
borba) borba protiv kaluerstva i sutine
kaluerstva.
monacidan (gr. monos, lat. acidum kiselina)
e. koji ima mo zasienja jednog molekula
monobazne kiseline.
monaki (gr. monachos) koji se tie
kaluerstva, kaluerski.
mongolizam (nlat. mongolismus) patoloka
anomalija kod koje oboleli izgleda kao
Mongolac, a pokazuje i znake duevne
zaostalost.
mond (fr. monde, lat. mundus) svet, vasiona,
vaseljena; ljudski rod, ljudi; svet, drutvo;
fini svet, dobro drutvo, odabrano drutvo;
svetska mudrost, fin nain ivota.
monden (fr. mondain) svetski ovek, ovek
koji odlazi u via i otmenija drutva, ovek
koji hoe i ume da uiva u zadovoljstvima
ovog sveta.
mondenka (fr. mondaine) svetska dama,
svetska ena; up. monden.
mondenski (fr. mondain) svetski, svetovni,
ovosvetski; visokodrutveni, koji ivi ili koji
se ume dobro snalaziti u veliko-drutvenom
ivotu.
monepigrafian (gr. monos sam, jedini, epigrapho piem na, napiem na) o novcu: koji
ima samo slova ili natpis, bez lika.
monere (gr. moneres) pl. zool. po Heklovu
shvatanju najprostije iva bia koja bi

Moneta

580

trebalo da se sastoje samo od protoplazme

bez jedra, ali takva iva bia nisu naena;
delii protista bez jedra nisu sposobni za
ivot.
Moneta (lat. Moneta se. Juno, moneo
opominjem) mit. ona koja opominje",
nadimak boginje Junone, zbog dobrih saveta
koje je davala Rimljanima; u blizini njenog
hrama, na Kapitolu, bila je kovnice novca
(up. toneta).
moneta (lat. moneta) novac, naroito: kova-ni
novac.
monetalni (lat. monetalis) koji se odnosi na
novac, novani.
monetarni (lat. monetalis, fr. monetaire) v.
monetalni.
monetizacija (lat. moneta, fr. monetisation)
kovanje novca; unovavanje, unovenje,
pretvaranje u novac.
monetizirati (lat. moneta, fr. monetiser) kovati
novac, iskivati novac; pretvoriti (ili:
pretvarati) u novac, unoviti, unov-avati.
monecije (gr. monos sam, jedini, oiki'a kua,
dom) pl. bog. jednodomne bil>ke sa odvojenim
mukim i enskim cvetovima na jednom
stablu (u Lineovom sistemu biljaka XXI
klasa).
moni (eng. money) v. mani.
monizam (gr. monos sam, jedini) fil. filozofsko shvatanje koje sve pojave svodi na
jedan jedini princip, bilo u pogledu njihove
supstance, bilo u pogledu zakona koji u njima
vladaju, bilo u pogledu morala, po kojem,
dakle, telesne i duhovno imaju isto poreklo i u
sutini su isto; up. dualizam, pluralizam.
moni-meking (eng. money-making) pravljenje
novca, zaraivanja novca.
movirati (lat. monere) opominjati, podsea-ti,
upuivati, pouavati; koriti, ukoriti, kazniti.
monist(a) (gr. monos sam, jedini) fil. pristalica
monizma.
monistiki (gr. monos) koji posmatra i-vot i
svet u duhu monizma, koji smatra da
se
duhovno i telesne mogu odvajati, poto SU U
sutini jedno.
monitaa (fr. monitage) prskanje vinograda.
monitor (lat. monitor) l. savetodavac, opominja; uenik koji pouava svoje drugove;
pravni savetnik; 2. voj. manji ubojni brod za
operacije uz morsku obalu, reni ubojni brod;
3. aparat u televizijskom studiju na kojem se
proverava ispravnost slika na televizijskom
prijemniku; 4. slubenik koji stalno prati
strane radio-emisije i izvetava o njima.
monitorij(um) (nlat. monitorium) opomena,
naroito pismena opomena.
monitum (lat. monitum) podseanje, opomena,
prekor, prekorna napomena; pl. monita.
moniha (gr. mcnos, opuh nokat) pl. zool. v.
mononiha.

monogra
m

monmorilonit (po mestu Montmorillon u

Francuskoj) mineral, hidratisani sili-kat
aluminijuma; slian kaolinu; sadri i
kalcijuma i magnezijuma.
mono- (gr. monos) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: sam, jedan, jedini.
monoacidne baze (gr. monos jedan, lat. aci-dus
kiseo, gr. basis) xea. jedinjenja iji molekuli
mogu primiti jedan protok, odnosno iji jedan
molekul reaguje s jednim molekulom
monobazne kiseline.
monobazne kiseline (gr. monos, basis) hem.
jedinjenja iji molekuli mogu odati jedan
proton, odnosno u kojima vodonikov atom
moe biti zamenjen nekim drugim jednovalentnim jonom ili radikalom.
monovalentan (gr. monos, lat. valere
vredeti) hem. jednovredan, tj. elemenat iji se
jedan atom spaja s jednim atomom vodo-nika
(ili: vo dika), ili moe da zameni jedan
njegov atom (hlor, brom, jod, fluor, kalijum,
natrijum, srebro i dr.).
monogame (gr. mnos, gamos brak) vot. biljke
sa sraslim pranicima u prostim cvetovima.
monogamija (gr. monos, gamos) brak izmeu
jednog mua i jedne ene, jednoenstvo;
zool. ivot u parovima; supr. poligamija.
monogamski (gr. monos, gamos) sa jednom
enom ili sa jednim muem; bog. koji ima
srasle pranike; zool. koji ivi sparen.
monogen (gr. monos, gen. od gignesthai nastati,
postati) koji potie samo od jednog roda ili
stabla, jednovrstan; monogene stene kol.
stene koje se sastoje samo od jednog
minerala.
monogeveza (gr. monos, genesis postanak,
raanje)
zool.
samozaee,
bespolno
mnoenje.
monogenizam (gr. monos, gignomai postajem,
nestajem) u biologiji i antropologiji: shvatanje
da sve ljudske vrste vode poreklo samo od
jedne vrste koja je nastala na jednom
geografskom mestu; supr. poligeni-zam.
monogin (gr. monos, gyne ena) bog. v. monoginian.
monotonija (gr. monos, gyne) jednoenstvo;
bog. svojstvo biljaka sa cvetovima iji
tukovi imaju samo po jedan stubi (I red u
klasama IHLineovog sistema biljaka).
monoginian (gr. monos, gynaikeios enski)
bog. jednoen, tj. cvet iji tukovi imaju samo
po jedan stubi; monogin.
monotonija (gr. monos, gonefa raanje,
stvaranje) zool. bespolno mnoenje (deljenjem, pupljenjem, klicinim telacima,
delovima tela, ili sporama).
monogram (gr. monos, gramma slovo) jednim
potezom napisana poetna slova jednog
imena, ili imena i prezimena; jednostavan,
samo linijama nainjen crte; figura koja
predstavlja marku neke trgovake kue ili
nekog artikla; znak koji stavlja umetnik na
svoje radove mesto imena.

ionogramisti

581

ionogramisti (gr. monos, gramma) pl. u istoriji

umetnosti: umetnici, poglavito slikari, o
kojima se ne zna neto podrobnije i koji su
poznati samo po svojim monogramima.
monografije (gr. monos, graphfa pisanje)
knjievna ili naune rasprava koja se
podrobno bavi samo jednim predmetom neke
nauke, ili ivotom i radom samo jednog pisca,
umetnika, filozofa, istorijske linosti itd.
monodaktilav (gr. monos, daktylos prst)
zool. koji ima samo jedan prst, jednoprst.
monodija (gr. monodfa) pevanje pojedinca,
solo-pevanje; pesma u jednom tonu,
monolog u stihovima.
monodontan (gr. monos, odus, odontos zub)
zool. koji ima samo jedan zub, jednozub.
monodrama (gr. monos, drama radnja,
pozorini komad) pozorini komad u kojem
nastupa samo jedno lice.
monoze v. monosaharidi.
monozof (gr. monos, sophs mudrac) onaj
koji misli da je samo on pametan, uobraeni
mudrac.
monozofija (gr. mnos, sophfa mudrost)
uobraena mudrost onoga koji misli da je
samo on pametan.
monoidejizam (gr. monos, ideia misao,
predstava) la ogranienost svesti koja je
obuzeta samo jednom jedinom milju ili
predstavom; supr. polidejizam.
monokarpan (gr. monos, karpos plod) bot.
jednoplod, koji ima samo jedan plod; monokarpne biljke biljke koje za vreme svog
ivota samo jednom cvetaju i donose plod, pa
posle toga uginu.
monokeros (gr. monkeros) zool. v. monoceros.
movokefalan (gr. monos, kephale glava)
koji ima samo jednu glavu, jednoglav.
monokini (gr. monos, bikini po ostrvu u Tihom
okeanu) vrsta enskog kupaeg kostima bez
grudnjaka;ust. toplis.
monokl (gr. mnos, lat. oculus, fr. monocle)
naoarsko staklo samo za jedno oko; supr.
binokl.
moiokliniav (gr. monos, kline krevet) bog. koji
ima i pranike i tukove u istom cvetu.
movoklinski sistem (gr. monos, klin
naginjem) u kristalografiji: sistem u kome su
tri nejednako duge ose, od kojih se dve seku
pod otrim uglom, a trea je na njima
upravna.
movokolov (gr. monkolos jednostran, jednolik, jednovrstan) poet. pesma koja se sastoji
samo od jedne vrste stihova; supr. bikolon.
moaokolor (gr. monos, lat color) filmska
tehnika u jednoj boji; up. polikolor.
movokord (gr. monchordon, mnos jedini,
chorde ica, struka) sprava pomou koje se
ispituju zakoni treperenja (oscilova-nja) ica;
slui za matematika odrei-

monomani]a

vanje muzikih intervala (dugaka kutija od

tankog suvog drveta, na kojoj su razapete, i
pomou tegova zategnute, jedna ili vie
ica).
movokordav (gr. monos, chorde) jednoian,
sa jednom icom, sa jednom strukom.
monokotiledone (gr. monos, kotyledon kli-cin
listi) pl. bot. biljke koje imaju samo jedan
klicin listi; pr. monokotiledon-ski.
movokrat (gr. monos, kratos j anina; vlast)
samovladar, samodrac, monarh.
movokratija (gr. monos, kratos) samovlada,
monarhija.
movokristal (gr. monos, krystallos) kristalno
telo sastavljeno od samo jednog kristala.
movokromatski v. monohromatski.
monoksilon (gr. monos, xylon drvo) amac
izraen, izduben od jednog stabla, oranica.
movokularav (gr. monos, lat. oculos oko)
koji ima samo jedno oko, jednook; monokularno gledanje gledanje samo na jedno oko;
supr. biiokularan.
movokultura (gr. monos, lat. cultura gajenje)
aip. obdelavanje samo jedne vrste useva u
nekoj zemlji, koja je njena glavna privredne
grana (npr. gajenje kafe u Brazilu). Nezgoda
ovog sistema je u tome to, u sluaju rave
etve, narod ostaje bez izvora za podmirenje
svojih potreba; podizanje i negovanje samo
jedne vrste nasa-da, npr. bukova uma,
hrastova uma i sl.; supr. polikultura.
monokulus (gr. monos, lat. oculus oko) v.
monoftalmus.
monolajn (eng. monoline) tip. maina slaga-ica
koja slae i lije cele redove.
monolema (gr. monos, lemma primljeno,
uzeto) log. polovini zakljuak, zakljuak u
kojem nedostaje jedna premisa.
monolit (gr. monos, Ifthos kamen) delo izraeno od jednog kamena, npr. spomenik ili
stub (obelisk) od jednog jedinog kamena.
monolitan (gr. mnos, Uthos) izraen iz-jedna,
iscela, jedinstven, celinski po sklopu.
monolog (gr. monos, Igos govor, razgovor)
razgovor sa samim sobom; lit. deo drame u
kome neko lice samo sa sobom govori i
upoznaje sluaoce sa svojim duevnim
stanjem i pobudama.
movologisati (gr. monos, Igos) govoriti
monolog; govoriti sam sa sobom.
movom (nlat. monomius sa jednim izrazom)
mat. jednolan izraz (tj. izraz iji delovi nisu
vezani sa plus ( + ) i minus ()', mononom;
up. vinom, polinom.
monomav (gr. mnos, manfa ludilo) med
duevni bolesnik koji je uvrteo sebi u glavu
samo jednu bolesnu misao (fiks-ideju).
monomanija (gr. mnos, mama) med. naziv za
izvesne bolesne nagone koji se smatraju kao
samostalni duevni poremeaji, kao

monomatian

582

jednostrano
ludilo
(npr.
kleptomanija,
piromanija, bolesni nagon za ubijanje, megalomanija i dr.); sad je dokazano da su
ovakve pojave znaci opteg duevnog
obol>enja.
monomatian (gr. monos, omma oko) koji
ima jedno oko, jednook.
monomah (gr. monomachos) pojedinani
borac, borac u dvoboju (kod Rimljana =
gladijator); nadimak Vladimira P, kijevskog
kneza (11131125).
monomahija (gr. monomachia) pojedinana
borba, dvoboj.
monomsran (gr. monos, meros deo) sastavljen iz
jednostavnih, prostih delova, jednode-lan,
jednolan; supr. polimeran.
monomerija (gr. monos, meros) sastavljenost iz
prostih delova, jednostavnost, jedno-lanost;
supr. polimerizam.
movometalizam (gr. monos, metallon) u
narodnoj ekonomiji: sluaj kada je novana
jedinica neke drave odreena kao izvesna
koliina nekog metala (zlata ili srebra), kada
se, dakle, obavezno novac sastoji od jednog
metala; up. bimetalizam.
monometar (gr. mnos, metron mera, merile)
metr. stih koji se sastoji od istih stopa, npr.
dvostopni jampski ili trohejski stih.
monometrian (gr. monos, metron) ketr. koji se
sastoji iz istih stopa, istostopni.
monomorfan (gr. monos, morphe oblik) koji
ima isti oblik, jednooblian.
monomorfija (gr. monos, morphe) isti oblik,
istooblinost, jednooblinost.
moioniha (gr. monos, onyx, onychos nokat,
kopito) pl. zool. lihoprsti papkari (konji,
nosorozi i dr.).
moionom (nlat. mononomium) mat. v. monom.
mononukleari (gr. monos, lat. nucleus jedro)
,, fiziol. bela krvna zrna, krupna i sa velikim
okruglim jedrom.
mononukleoza (gr. monos, lat. nucleus) med.
poveali broj monocita u krvi.
monopatija (gr. monos, pathos bolest, bol)
med. oboljenje samo jednog dela tela,
oboljenje samo due, oboljenje samo tela.
monopetalan (gr. monos, petalon list) bog.
jednolist, sa jednim cvetnim listiem; up.
polipetalan.
monopirenian (gr. monos, pyren kotica) bog.
koji ima samo jednu koticu, jezgru.
movoplan (gr. mnos, lat. planum ravan)
aeroplan koji ima sa svake strane trupa samo
po jedno krilo (za razliku od bipla-na,
triplana i multiplana).
monoplastida (gr. monos, plastos uoblien,
obrazovan) pl. zool. jednoelijske ivotinje,
protozoe.
monoplegija (gr. monos, plege udarac, rana)
med. uzetost samo jednog uda ili samo jedne
grupe miia.
monopodija (gr. monos, piis, podos noga,
stopa) ketr. istostopnost s obzirom na

monosilabian
grau stihova (supr. dipodija); bog. jednononost.
monopodijski (gr. monos, r us, podos) ketr. koji
se sastoji od istih stopa, napisan u jednakim
stopama; monopodijsko grananje bog.
jednonono grananje.
monopol (gr. monopolion pravo samotrgovi-ne,
samoprodaje, od monos, poleo prodajem)
iskljuivo pravo trgovanja nekom vrstom
robe (naroito kad drava zadri za sebe
pravo na proizvoenje i trgovinu nekom
vrstom robe, npr. solju, ibicama, duvanom,
petroleumom, raznim obrascima i dr.);
kapitalistika udruenja (karteli, sindikati,
trustovi) kojima je cilj da bez konkurenata
zavladaju nekim granama privrede radi
dobijanje vitka vrednosti, jedan od najviih
stupnjeva
udruivanja
kapitalistikih
preduzea,
karakteristian
za
epohu
imperijalizam.
monopolizirati (gr. monopolion) uvesti za neku
vrstu robe monopol; fig. zadrati (ili:
zadravati) samo za sebe pravo na neto.

monopolisati v. monopolizirati.
monopolist(a) (gr. monos, poleo prodajem)
imalac iskljuivog prava proizvodnje i
trgovine nekom vrstom robe; slubenik
monopola, radnik u monopolu.
monopsihizam (gr. monos, psyche dua) fil.
uenje Averoesa, po kome su pojedine due
samo modifikacije jedne univerzalne, opte
due.
monopson (gr. monos, opson trite) trg.
situacija na tritu kada se pojavljuje samo
jedan kupac.
monopteran (gr. monos, pteron krilo, pero)
zool. jednokrilni, sa jednim perajem; arh. sa
jednim redom stubova, u obliku okrugle
graevine sa jednim redom stubova.
monopteron (gr. monos, pteron) zool. jednokrilac, jednoperajac.
monopteros (gr. monos, pteron) arh. okrugla
graevina koja lei samo na jednom redu
stubova (antiki hram).
monorema (gr. monos, geta re) lingv.
jednolan izraz (kada se jednom reju
obuhvati cela misao, npr. u dejem govoru).
monorima (gr. monos, fr. rime slik) poet. pesma
sa jednom vrstom slikova, ili sa istim
slikovima.
monorhidija (gr. mnos, orchfdion mudace)
anat. uroeni nedostatak jednog muda, jednomudost, lihomudost; jednostrani kriptor-hizam.
monorhizam (gr. monos, orchis mudo) anat. v.
monorhidija.
monorhit (gr. monos, orchis) anat. lija,
jednomudac, onaj koji se rodio samo sa
jednim mudom.
monosaharidi (gr. monos, sakchar eer) hen.
jednostavni ugljeni hidrati, naroito laktoze.
monosilabian (gr. monos, syllabe slog) jednosloan, koji ima samo jedan slog; mono-

monosilabum

583

silabini jezici jezici kod kojih se rei

sastoje samo od jednog sloga (npr. kineski,
tibetanski i dr.).
monosilabum (gr. monos, syllabe) gram. jednoslona re.
monosimptomatian (gr. monos, symptoma
sluaj, dogaaj) koji pokazuje samo jedan
simptom.
monositija (gr. monos, si'tos jelo, hrana)
osobina onoga koji voli da jede sam;
uzimanje hrane samo jedanput dnevno;
mono-fagija.
monospermija (gr. monos, sperma seme) fi-ziol.
postojanje samo jedne semene elije;
prodiranje samo jedne semene elije.
monospermian (gr. monos, sperma) jednosemeni, sa samo jednom semenom elijom.
monostihov (gr. monos, stihos red, stih)
poet. pesma od strofa sa po jednim stihom.
monosciji (gr. monos, skia senka) pl. geogr.
jednosenani", tj. stanovnici umerenih
pojaseva kojima senke, u toku cele godine
padaju u podne samo u jednom pravcu: u
severnom umerenom pojasu ka severu, u
junom ka jugu.
monoteizam (gr. monos, theos bog) vera u
postojanje jednog boga, jednobotvo; supr.
politeizam.
monoteist(a) (gr. mnos, theos) onaj koji
veruje u postojanje samo jednog boga, jednoboac; supr. politeist.
monoteistiki (gr. monos, theos) jednoboaki, koji veruje samo u jednog boga;
koji je u vezi sa uenjem o postojanju samo
jednog boga; supr. politeistiki.
monoteleti (gr. monos, thlo hou) teol. pristalice
uenja o dve prirode, ali samo jednoj volji
Isusa Hrista (na VI crkvenom saboru, u
Carigradu 680, oni su, nasto-janjem
protivnika, tzv. dioteleta, prokleti).
monoteletizam (gr. monos, thelo) teol. uenje o
postojanju samo jedne volje u Isusu Hristu;
up. monoteleti.
monotip 'gr. monos, typos otisak) 1. tip. maina
slagaica koja slae i lije pojedina slova (up.
monolajn linotip); 2. slik. samo jedan otisak
slike prethodno izraene uljanim bojama na
bakarno j ploi; mo-notipija.
monotipija (gr. monos, typos) slik. v. monotip 2.
monotian (gr. mnos, us, nar. otos uvo) med.
koji uje samo na jedno uvo.
monotom (gr. monos, tome seenje, rezanje)
mineral koji ima samo jednu cepljivost.
monoton (gr. monos, tonos naglasak, ton) u
jednom glasu (ili: zvuku); jednolik, jednoobrazan, dosadan.
monotonija (gr. monos, tonos) jednolikost,
jednoobraznost, dosada.
monotreme (gr. monos, trema rupa, otvor) pl.
zool. ivotinje koje imaju samo jedan otvor za
izbacivanje izmeta, mokrae i semena,
kljunari.

monohromi]a

monotriglif (gr. monos, triglyphos) apx. na

fasadama dorskih hramova: trostruki razrez
izmeu dva stuba, kada su stubovi blizu
jedan drugom.
monotropan (gr. monos, trpos obrt, pravac)
mm. naziv za mineralne tvari koje mogu
prei iz jedne modifikacije u drugu, ali iz
ove ne mogu prei u onu prvu.
monofagija (gr. monos, phagefn jesti) v.
monositija.
monofazi (gr. monos, phagem) ivotinje koje
se hrane samo jednom vrstom hrane: biljnom
ili ivotinjskom.
monofazija (gr. monos, phasis iskaz,
tvrenje) med. poremeaj u sposobnostima
govora koji obino dolazi posle kaplje ili
kod duevnih bolesti, a sastoji se u tome to
bolesnik moe da izgovara samo jednu re ili
najvie nekoliko rei, dok je ostale rei ili
zaboravio ili ne moe da ih izgovara.
monofiziti (gr. monos, physis priroda) pl.
pristalice uenja carigradskog arhiman-drita
Eutihesa o samo jednoj boanskoj prirodi
Isusa Hrista; prokleti na crkvenim saborima u
Kalcedonu (451) i Carigradu (553).
monofilan (gr. monos phyllon list) bog.
jednolist, koji ima samo jedan list; supr.
polifilan.
monofiletizam (gr. monos, phyle pleme)
biol. uenje da sva iva bia (ljudi,'ivotinje,
biljke i mikroorganizmi) vode poreklo od
zajednikog pretka najnieg organizma,
tj. od elije; lei u osnovi darvinizma i
savremene biosistematike; supr. polifiletizam.
monofilija v. monofiletizam.
monofobija (gr. monos, phbos strah) med.
strah od samoe.
monofon (gr. monos, phone glas, zvuk) pr.
jednoglasan; jednozvuan; supr. polifon.
monofonija (gr. monos, phone) jednoglasnost; jednozvunost.
monoftalmija (gr. monos, ophthalmos oko)
posedovanje samo jednog oka, jednookost.
monoftalmian (gr. monos, ophthalmos)
jednook, koji ima samo jedno oko.
monoftalmus (gr. monos, ophthalmos) onaj
koji ima samo jedno oko, jednooki.
monoftong (gr. monos, phthongos zvuk, glas)
gram. dug samoglasnik, jednoglasnik.
monoftongiranje (gr. monos, phthongos)
gram. pretvaranje dvoglasnika (diftonga)u
jednoglasnik (monoftong).
monohroizam (gr. monos, chros boja koe)
jednobojnost.
monohroian (gr. monos, chros) u jednoj
boji, jednobojan.
monohrom (gr. monos, chroma boja) slika u
jednoj boji.
monohromatski (gr. monos, chroma) koji
ima samo jednu boju, jednobojan.
monohromija (gr. monos, chroma) jednoboj-

movohronian

184

monohronian (gr. monos, chronikos vre

menski) jednovremen, istovremen.
monoceros (gr. monos, keras rog) zool. jednoroac, narval, morska ivotni," slina kitu i
delfinu, sa zubom u gornjo; gllici koji je
esto dui od 3 t.
motocikl (gr. monos, kyklos *TUG, toak)
velosiped samo sa jednim tokom (na kome
artisti izvode svoje produkcije); supr. bicikl.
monociti (gr. monos, kytos upljina) vrsta
belih krvnih zrnaca.
monroizam v. Monroova doktrina.
monroist(a) pristalica Monroove doktrine.
Monroova doktrina shvatanje Demsa Monroa
(James
Monroe,
17581831),
petog
predsednika SAD, po kojem treba odbiti
svako meanje evropskih drava u poslove
nezavisnih amerikih drava, i obratno, i po
kojem SAD treba smatrati zatitnikom
drava Srednje i June Amerike, a energino
odbijati svako dalje irenje evropskih drava
na tlu Amerike; Menroova doktrina.
mons (lat. mons, fr. mont, ital., p. monte)
breg, planina, gora; mons Veneris (lat. mons
Veneris) znat. Venerin breuljak.
monsenjer
(fr.
monseigneur)
milostivi
gospodin; u Francuskoj: titula kojom se
oslovljavaju lanovi vladalakog doma
(visoanstvo, vaa visost, vaa milost), sem
cara i kralja, i crkveni velikodostojnici
(preosvetenstvo, visokopreosve-tenstvo).
monsinjor (ital. monsignore) titula kat.
crkvenih velikodostojnika: preosvetenstvo,
visokopreosvetenstvo.
monstr (eng. monster, fr. monstre, lat.
monstrum) v. monstrum; u sastavljenim
reima oznaava neto grdno veliko,
neizmerno, npr. monstr-adresa predstavka sa
vrlo mnogo potpisa; monstr-koncert koncert u
kojem su svi instrumenti zastupljg-ni u
velikom broju; monstr-miting zbor sa
ogromnim brojem uesnike; monstr-peti-cija
molba sa velikim brojem potpisa; monstrproces parnica sa veoma velikim brojem
optuenih, svedoka i brani laca.
monstranca (lat. monstrare pokazivati, nlat.
monstrantia) u katolikoj crkvi: bogato
zlatom i srebrom ukraena posuda u kojoj se
dri osveene hostija (radi pokazivanja
vernima da bi joj se mogli pokloniti),
darohranilnica, pokaznica.
monstrativan (nlat. monstrativus) koji se
osniva na pokazivanju ili neposrednom
opaanju, opaajni.
monstracija (lat. monstratio) iskazivanje,
prikazivanje; up. demonstracija.
monstrozan (lat. monstrosus, monstruosus,
fr. monstrueux) udovian, nakazan, nagrdan; uasan, strahovit; grdan, ogroman,
strano velik; monstruozan.

monter

Jonstrozitet (nlat. monstrositas) udovi-nost,

nakaznost, nakaradnost; neuven postupak;
neovenost, gadost.
monstrum (lat. monstrum) udovite, neman,
ala; nakaza, nakarada, nagrda, grdoba,
rugoba; grdosija; udovite od oveka,
neovek; neuveno delo, neuvena stvar.
monstruozan (lat. monstruosus) v. monstruozan.
monstruoznost (nlat. monstruositas) v. monstruozitet.
monsun (eng. monsoon, fr. mousson) vetar
koji redovno duva, u odreeno doba godine,
usled nejednakog zagrevanje kopna i mora,
na Kineskom moru i Indijskom okeanu: od
maja do septembra sa jugozapada, od
oktobra do aprila sa severoistoka; pri
menjanju pravca duvanja vladaju estoke
bure; muson.
montaa (fr. montage) l. postavljani neke
sprave na mesto upotrebe; nametanje,
sklapanje, sastavljanje (maina, puaka,
topova i dr.); 2. voj. punjenje metaka, granata
itd.; 3. odabiranje pojedinih odlomaka,
delova, crtea, slika i dr. i sastavljanje u
jednu
skladnu
umetniku
celinu
(u
knjievnosti,
muzici,
filmu,
grafici,
fotografiji i dr.).
montan (fr. montant) trg. iznos, veliina jednog
rauna.
montanist(a) (lat. montanus brdski, planinski)
poznavalac umarstva i rudarstva, strunjak
za umarstvo i rudarstvo.
montanistaka (lat. montanus) nauka o rudarstvu i rudnicima.
montanistiki (lat. montanus) v. montanski.
montanski (lat. montanus) brdski, gorski,
planinski; branski, gortaki; rudar-stveni,
koji se tie rudarstva, rudarski.
montanja (ital. montagna) planina, brdo, gora.
montanjar (fr. montagnard) gortak, bra-nin,
planinac; naziv tzv. montanjara ili brdske
partije",
ekstremni
republikan-ci
u
francuskoj nar. skuptini (1792. i 1848
1849), nazvani zato to su u skup-tinskoj
dvorani, koja je imala stepenaste uzviena
sedita, zauzimali najvia sedita na
krajnjoj levici, za razliku od umerene
stranke irondista (g. 1792), koji su zauzimali
nia sedita i zbog toga nazivani parti de
la plen (parti de la plaine), tj. stranka
ravnice ili stranka doline.
monte (ital. monte) fin. zajam uzet na podlogu
nepokretnog imanja.
montekopter (fr. monter peti se; sklopiti, gr.
helix spirala, ptern krilo) novo vozilo
(konstruisano u SAD) koje je istovremeno
helikopter, motorni amac i automobil.
Montenegro (ital. monte negro) Crna Gora.
monter (fr. monteur) sastavlja (ili: skla-pa)
maina, asovnika i dr.; optoilac dragog
kamenja; sklapam puaka, topova.

montir

585

montir (fr. monture) optok od nakita.

montiranje (fr. monter) v. montaa.
montirati (fr. monter) l. penjati, podii,
podizati, uzdii; 2. sklopiti, namestiti mainu
na mestu upotrebe iz gotovih delova;
namestiti (ili: optoiti, uglaviti) dragi kamen;
spremiti, snabdeti kuu nametajem; snabdeti
brod posadom; voj. uglaviti puku u drvo;
sastaviti top i uiniti ga sposobnim za dejstvo;
puniti puane i topovske metke; supr.
demonti-rati; up. montaa.
montisti (ital. monte) pl. fiz. davaoci zajmo-va na
podlogu nepokretnih imanja.
montura (fr. monture) vojniko odelo, oprema;
mundir jednoobrazno odelo posluge; podloga
vlesulje (perike).
monumen(a)t (lat. monumentum) umetniki
izraen predmet koji neposredno ili
simbolino slui kao uspomena na koga ili
to, spomenik.
monumentalan (lat. monumentalis) koji pripada
spomeniku ili se tie spomenika; kao
spomenik, tj. velikolepan, velianstven,
znatan, koji ima svojstva onoga to se ne
moe zaboraviti.
monumentomanija
(lat.
monumentum
spomenik, gr. mama pomama, ludilo)
pretere-nost
u
elji
za
podizanjem
spomenika.
mope (fr. mops, nem. Mops) Zool. rasa pasa
kratke dlake i male, zatupaste njuke, mala
doga.
mora (ital. toga) 1. omiljena italijanska i
dalmatinska igra prstima u kojoj uestvuju
dva igraa: jedan brzo prua jednu ruku ili
obe pokazujui izvestan broj prstiju, a
protivnik odmah mora, takoe prstima, da
pogodi koliko je onaj prstiju pokazao; ala
mora (ital. alla mora).
mora (lat. toga) 2. oklevanje, odlaganje,
otezanje.
mora (lat. mora) 3. fon. jedinica glasovne
(fonetske) duine koja otprilike odgovara
kratkom glasu, odnosno polovini dugog glasa.
moral (lat. mos gen. mori obiaj, moralis) fil.
skup obiaja, naroito dobrih obiaja, onih
koji omoguuju povoljan i skladan opstanak i
razvitak pojedinca i drutva, vrlina, krepost,
najvii zakon odranja ljudskog drutva;
misao kojoj je cilj da poui, pouka (npr. neke
prie, basne); fig. duevno raspoloenje, duh,
hrabrost, npr. vojniki moral; up. etika.
mora lan (lat. moralis) v. moralni.
moralizam (lat. moralis) priznavanje i strogo
zahtevanje jednog moralnog shvatanja
dunosti; supr. amoralizam, imoralizam.
moralizacija (nlat. moralisatio) potpoma-ganje
(ili: unapreivanje) morala i njegovih
propisa; up. moralizirati.
moralizira (nlat. moralisare) initi (ili:
uiniti) moralnim, popravljati koga ili to u
moralnom pogledu; uliti moral, ulivati
moral; razmiljati o mo-

morbidan
ralu, govoriti o moralu, propovedati moral;
fig. korita, karata koga, popovati kome.
moralisati (nlat. moralisare) v. moralizirati.
moralist(a) (fr. moraliste) uitelj, propo-vednik
morala, pisac koji pie o moralu; sudija u
pitanjima morala.
moralitet (lat. moralitas) ono to je u skladu sa
zahtevima morala (pomiljenje na srcu,
radnja, postupak), svojstvo slaganja sa
najviim zakonom odranja ljudskog drutva,
celine ljudskog roda (supr. lega-litet svojstvo
slaganja sa zakonima ili pravnim poretkom
jedne drave), ono to je u moralnom pogledu
dobro, moralno ponaanje nekog oveka;
vrlina, krepost, istota i etika vrednost nekog
postupka.
moraliteti (fr. moralites) pl. u poznijem
srednjem veku: vrsta pobonih drama koje su,
za razliku od misterija, predoavale, u
izmiljenim primerima, pojedine moralne
pouke.
moralne pedagogija vaspitanje u duhu shvatanja
ivota koje se oslanja na filozof-sku i
naunu, a ne na religijsku etiku.
moralne statistike statistike izvesnih, u
moralnom pogledu znaajnih, pojava i radnji
u ljudskom drutvu koje se dogaaju po nekoj
pravilnosti, npr. zloini, samoubi-stva,
sklapanje i razvodi brakove itd.
moralne teologija po Kantu, pokuaj da se, na
osnovu uroene tenje razumnih bia da
ive u skladu sa izvesnim moralom, zekljui
o postojanju boga i njegovih osobina.

moralne filozofija v. pod moralni.

moralni (lat. moralis) koji se tie morala i
njegovih propisa, koji pripada moralu;
moralni zakon unutarnji zakon po kojem
niko ne treba da ini ono to ne bi eleo da se
njemu uini (v. kategoriki impera-tiv);
moralna osoba pravio lice, juri-stiko lice,
ono to ima sva zakonska prava a stvorio ne
postoji kao osoba, npr. neko zavetanje;
moralni princip moralni zakon: moralni
filozof filozof koji moralne i etika pitanja
sistematski prouava i obrauje; moralna
filozofija uenje o moralu, praktine
filozofija, etika; up. etiki.
moralnost (lat. moralis) v. moralitet.
morendo (ital. morando) iuz. oteui,
razvlaei, zadravajui.
moratorijum (nlat. moratorium od lat. mora-ri
oduiti, odugovlaiti) odlaganje roka plaanja
nekog duga, bilo pristankom pojedinih
poverilace ili putem zekone; odlaganje
plaanje do izvesnog roka, koje odreuje
vlada ked nastupe izuzetne okolnosti i
prilike, npr. rat i dr.
morbidan (lat. morbidus) bolestan, boleljiv;
slik. mekan, nean.

morbiditet

586

morbiditet (nlat. morbiditas) med. bolesno

stanje, bolesnost; brojni odnos bolesnih
prema zdravim.
morbile (nlat. morbilli) pl. med. ospe, ospice,
mrase, sipanice.
morbilitet (nlat. morbilitas) med. v. morbili-tet.
morbilozan (nlat. morbillosus, fr. morbi-leux)
med. ospini, koji spada u ospice.
morbicid (lat. morbus bolest, caedere ubijati)
hen.
formaldehidni
sapunski
preparat
(dezinfekcijsko i antiseptino sredstvo).
morbozan (lat. morbosus) bolestan; nezdrav,
boleljiv, slabunjav.
morbozitet (lat. morbositas) bolesnost, boleljivost, slabunjavost.
morbus (lat. morbus) med. bolest.
Morgana (Morgana Le Fay) mitoloke bie,
prvobitno keltsko polu boanstvo, vila ili zla
volebnica, zavisio od vremena u kojem se
oivljava; sestra kralja Artura, u kasnijim
legendama zlobna zavodnica: fata morgana
(nlat., ital. fata Morgana vila Morgana)
opsena u Mesinskom moreu-zu, pripisivana
njenim arolijama, zato nazvana po njoj.
morganatika (nlat. morganatica) jutarnji dar,
koji je, ranije, mladoenja davao eni
posle prve brane noi.
morganatski brak (nlat. matrimonium ad
morganaticam, stvnem. morgan jutro)
neprilian brak, tj. brak to ga sklopi lan
neke vladalake kue ili visokog plemstva sa
enom koja mu po roenju nije ravna; deca
iz takvog braka nasleuju samo materino
ime i imanje.
mordacitet (lat. mordacitas) mo i sposobnost
nagrizanja; fig. zajedljivost.
mordeksin (fr. mordexin, p. mordechin) med.
azijska kolera.
mordente (ital. mordente) muz. polutrilo-vanje,
ukraavanje sviranja ili pevanja time to se
iz glavnog tona brzo prelazi u najblii nii
ton, pa se opet vraa u glavni; osnova
(grund) za pozlaivanje i posrebravanje.
morela (ital. morello, fr. moreau, lat. mau-rus)
vot. odlina vrsta krupnih, crnih ili
mrkocrvenih treanja.
morel inseniti (eng. moral insanity) med.
moralno ludilo, bolesni poremeaj u
duhovnoj delatnosti koji dolazi do izraaja u
nedostatku moralnih (etikih) oseanja i
pojmova, u slabosti volje i u sklonosti
nemoralnim i zloinakim radnjama
(obino uroena, ali dolazi i kao posledica
odanosti piu i sl.).
merena (fr. moralne) geol. sa obronaka i
proplanaka, ispod kojih se nalaze ledni-ci
(gleeri), pada na lednike krupno i sitno
kamenje i zemlja; lednik, kreui se polako
nanie, nosi sobom taj kameni materijal, koji
se lagano slae uz njegove bokove u dugake
redove; sav taj materijal

morozan

zove se bona morena; kada se dva lednika

sa svojim morenama sastanu i spoje u jedan,
onda se i njihove bone morene spoje u
jednu, tzv. sredinju morsku.
morendo (ital. morendo) muz. izumirui, gubei
se, sputajui ton toliko da se jedva uje;
morijente.
mores (lat. mos, mori) pl. v. pod mos.
moreska (ital. moresca, fr. moresque) ,,mavarska igra", igra s maevima u 3/4 takta,
naroito bila omiljena u XV i XVI veku (kod
nas i danas postoji i izvodi se svake godine u
gradu Koruli, o prazniku gradskog zatitnika
sv. Todora, 28. avgusta, i prikazuje borbe sa
Mavrima i pobedu nad njima); moriska,
moreka.
moreske (ital. moresco, p. morisco) pl. v.
arabeske, groteska.
Morzeov aparat ureaj koji je 1832. izumeo
severnoameriki slikar i pronalaza Samjuel
Morze (17911872) kojim se ot-premanje
telegrama vri runo, pomou tastera, a
primanje na sluh (akustiki) ili optiki,
prenoenjem znakova na traku; u upotrebi od
1844. god.
Morzeova azbuka, Morzeovi znaci azbuka
(pismo) koju je sastavio ameriki pronalaza
Samjuel Morze; pismo se sastoji od taaka i
crtica, a slui za telegrafi-sanje i
signalizaciju; up. Morzeov aparat.
Morzeovo pismo v. Morzeova azbuka.
moribundus (lat. mori, moribundus) med. koji
je na smrt oboleo, samrtnik.
morija (gr. topa) med. v. moroza.
morijente (ital. moriente) muz. v. morendo.
Morlaci (ital. Moriacchi) vlasi s mora",
Sloveni (Hrvati i Srbi) sa ist. obale
Jadranskog mora, tj. sa Hrvatskog primor-ja i
iz Dalmacije, do Splita.
mormonizam mormonstvo, vera i shvatanja
sekte mormonaca.
mormonci pl. sveci poslednjih dana" (eng.
Latter-day Saints), religiozna sekta koju je,
1827, osnovao u Sev. Americi D. Smit
(18051844), koji je 1830. izdao knjigu
nekog tobonjeg proroka Mormona, pisanu
420. n. e., punu izmiljenih pria o biblijskim plemenima u Sev. Americi, uda i
otkrivenje; mormonska vera doputa i
propoveda mnogoenstvo, inae sadri
hrianske i moderne nehrianske ideje.
mormorando (ital. mormorando) muz. uborei,
kao da ubori.
mormorevole (ital. mormorevole) muz. v.
mormorando.
mormorozo (ital. mormoroso) muz. v.
mormorando.
morodohijum (gr. moros budala, luda, docheion prihvatite) luda kua, ludnica;
morokomijum.
moroza (gr. moria) med. tupoglavost, ludost,
ludilo; morija.
morozan (lat. morosus) mrgodan, nabusit,
namorast, osoran, mrzovoljan.

morozofija

587

morozofija (gr. moros luda, sophia mudrost)

med. vrsta mranog ludila.
morokomijum (gr. moros, kome selo) v. morodohijum.
moromoro (tl. togotogo) zool. vrsta lame,
arena, crne i bele boje, samo vea od
obine lame.
more (lat. mors) smrt; more aparens ili more
spurija (lat. mors apparens, spuria) med.
prividna smrt; more civilne (lat. mors civilis)
prav. graanska smrt.
morsele (nlat. morsuli, merselli) pl. farm. duguljaste i etvrtaste ploice od eera u koje
se, dok su rastopljene, stavljaju razne lekovite
supstancije.
Morseovo pismo v. Morzeova azbuka.
mort (nem. Mortel) lep, malter, buka.
mortadela (ital. mortadella) debela bolonj-ska
kobasica od jednog dela svinjskog mesa sa
slaninom i dva dela govedine, sa bibe-rom i
dr. zainima.
mortalitet (lat. mors smrt, mortalitas)
smrtnost, umiranje; zbir sluajeva umiranja u
jednom odreenom vremenu, za razliku od
sluajeva raanja (fertiliteta); tablice mortaliteta
tablice iz kojih se vidi broj smrtnih sluajeva u
izvesnom vremenu.
mortisdonacija (nlat. mortis donatio, donatio
mortis causa) prav. poklon u sluaju smrti,
zavetanje.
mortifikacija (nlat. mortificatio) izumi-ranje,
umrtvljenje, izumiranje pojedinih delova;
muenje, umrtvljivanje (tela); ukrivanje,
umekavanje, npr. mesa, time to se dri na
vazduhu; trg. unitavanje, ukidanje, npr.
potraivanja nekog duga; prav. proglaenje
izgubljene isprave za nevaeu ili nekog duga
da se ugasio; fig. poraenost, unienje;
amortizacija.
mortificirati (nlat. mortificare) izumira-ti;
kinjiti, muiti (svoje telo); prigui-vati, npr.
prohteve, strasti; ukrivati, umekavati meso
time to se ostavlja na vazduhu; prav.
ponititi, oglasiti da ne vai (ugovor,
testament); med. umrtviti; ft. poraziti,
poniziti; teko uvrediti; takoe: amortizirati.
mort-sezov (fr. morte-saison) mrtva sezona,
doba godine kad nastupa veliki zastoj u
trgovakim poslovima, obino za vreme
letnjih meseci; sezon-mort.
mortuarijum (nlat. mortuarium) u feudal-nom
sistemu: pravo gospodara da, u sluaju smrti
nekog njegovog kmeta-podanika, trai za
sebe neto od njegove ostavti-ne; takoe:
manus mortua.
mortuus (lat. mori umreti, mortuus) mrtav,
umro, mrtvac; manus mortua (lat. manus
mortua mrtva ruka) prav. svojina koja je,
putem zavetanja, postala neotuiva,
imanje koje je, putem zavetanja, prelo u
svojinu crkve i time postalo za dravu
takorei mrtvo (takoe: mortuarijum); de
mortuis nil nizi bene (lat. de mortuis nil

morfometrija

nisi bene) posl. o mrtvima ne treba govoriti

nita nego samo ono to je dobro.
morula (lat. morula dudinja, plod od duda)
biol. zaetni stadijum u razvitku sivog
organizma (skup elija slian plodu duda).
morum (gr. moron, lat. morum) bog. dudinja,
dud; med. dudasti ir.
moruna (gr. muraina, lat. murena) zool. vrsta
vrlo krupne ribe iz fam. jesetri, Acipen-ser
huso.
morus (lat. morus) bog. dudovo drvo.
morf (gr. morphe oblik) lingv. morfoloka
jedinica kao fizika pojava.
morfea (gr. morphe oblik) med. bela kona
pegavost (predznak gube).
Morfej (gr. morphe, lat. Morphoeus) mit. po
Ovidiju, sin boga spavanja Somnusa, bog
sna, nazvan zbog toga to se njegovom
pomou, u dui onoga koji spava, stvaraju
razne slike i oblici (morphe = oblik).
morfema (gr. morphe) najmanji deo rei koji
je nosilac nekog znaenja seman-tikog ili
gramatikog; npr. re voda sastoji se od dve
morfeme: vod-i -a; prva ima semantiko
znaenje, a druga grama-tiko: oznaava da
je to imenica enskog roda i ujedno
nominativ jednine.
morfij(um) (gr. morphe, lat. Morphoeus) hen. v.
morfin.
morfin (gr. morphe, lat. Morpxoeus) hen.
glavni sastojak opijuma, sasuen mleni sok
to curi iz zaseenih aura nezrela maka,
kristalie bezbojno, u manjoj koliini
uspavljuje i utoljava bolove, a u veoj
otrovan (mnogo se upotrebljava u medicini);
morfij(um).
morfinizam (gr. morphe) med. trovanje usled
stalne upotrebe morfijuma, ispoljava se u
tekim nervnim poremeajima i oboljenjima; strasna i neodoljiva odanost ui-vanju
u morfijumu.
morfinist(a) (gr. morphe) onaj koji je strasno
odan uivanju u opijumu.
morfinoman (gr. morphe, mania pomama,
strast) v. morfinist.
morfinomanija (gr. morphe, mania) strast
uivanja u morfijumu; up. morfinizam.
morfo- (gr. morphe) predmetak u sloenicama sa znaenjem: oblik.
morfogeneza (gr. morphe, genesis postanak,
postanje) fnziol. ontogenetski i filogenet-ski
razvitak oblika ivih bia (organi-zama).
morfografija (gr. morphe, graphia opis)
opisivanje prirodnih tela, s obzirom na
njihove oblike.
morfoza (gr. mrphosis) uoblienje, postajanje oblika, razvijanje oblika, oblik.
morfologija (gr. morphe, logia) nauka o
postanku i razvitku oblika; organskih tela
(ivotinja i biljaka), Zemljine kore, rei itd.
morfometrija (gr. morphe, metron merilo,
mera) merenje oblika.

morfonomija

588

morfovomija (gr. morphe, nomos zakon)

nauka o zakonima postojanja i razvijanja
oblika prirodnih tela.
morfosintaksa (gr. morphe, syntaxis) lingv. deo
gramatike koji prouava morfeme zajedno s
njihovim funkcijama, slubama.
morfotika (gr. morphe, nlat. morphotica) pl.
delovi iz kojih su sastavljena prirodna,
naroito organska tela.
morfotomija (gr. morphe, tome seenje,
rezanje) nauka o rastavljanju i razuivanju
organskih tela = anatomija.
morfotropija (gr. morphe, tropos) u kristalografiji: slinost morfolokih i fizikih
svojstava jedinjenja koja hemijski nisu znalo
gna.
mos (lat. mos ki. mori) obiaj, navika,
nain ivota.
mosje (fr. monsieur) u Francuskoj: titula koja
se, iz utivosti, daje svakoj mukoj osobi; pl.
mesje.
moskitero (p. mosquitero) zavesa na krevetu za
zatitu od uboda moskita i drugih dosadnih
insekata; muvobran.
moskito (p. mosca, mosquito, lat. musca
muha) komarac nekoliko raznih vrsta roda
Culex, ija senka dugakom rilicom
probada kou ivotinja i ljudi i sie krv,
komarac malariar.
moskovada (fr. moscouade, ital. moscovato)
nepreien eer; up. kasonada.
moso (ital. mosso) nuz. sa malo ivljim
kretanjem, pokretljivo.
most (nem. Most) v. mot.
mostard (ital. mostarda) slaica.
moshata (nlat. moschata) pl. stvari koje imaju
mousa ili mousovog mirisa.
mosholatrija (gr. moschos tele, latreia
oboavanje) mit. oboavanje teleta, kome su se
klanjali Izrailjci dok su bili u pustinji.
motacile (lat. motacillae) pl. zool. red ptica
pastirica (u koji spadaju slavuj, vrabac,
grmua i dr.).
motel (od eng. Motorists Hotel) hotel na autoputu sa garaom i servisnom stanicom
namenjen onima koji putuju motornim
vozilima.
moteta (nlat. motetum, fr. motet, ital.
mottetto) iuz. crkvena pesma u vie glasova,
bez instrumentalne pratnje, obino sa tekstom
iz Biblije; predstavnici: Pale-strina, Laso,
Bah i dr.
motiv (nlat. motivum, ital. motivo, fr. motif)
pobuda, povod, podstrek, podsticaj, razlog; u
lepim vetinama: izvorno za-snovana
umetnika
misao
koja
preovlauje
celokupnim umetnikim delom ili celokupnom umetnikom radnjom; muz. figura
od vipJe tonova iz ijeg se ponavljanja,
menjanja i meanja sa drugim motivima
razvijaju vee tonske celine.
motivacija (nlat. motivatio) obrazlaganje,
obrazloenje, izvoenje pobuda ili razloga za
neto.

motoskaf

motivirati (fr. motiver) v. motivisati.

motivisati (fr. motiver) obrazloiti, obrazlagati,
navesti (ili: navoditi) pobude ili razloge za
neto.
motilitet (lat. movere kretati, motus kretanje,
pokret, nlat. motilitas) pokretlji-vost,
pokretnost, sposobnost za svojevoljno
kretanje.
moto (ital. motto, fr. mot, nlat. muttum, lat.
muttire zucnuti, zuckati) jezgrovita misao,
poslovica ili navod (citat) iz nekog pisca
koji se stavlja na elo nekog spisa, rasprave
ili veeg dela, obino odmah posle naslova,
a koji treba da naznai i nagovesti sadrinu,
smisao ili svrhu onoga o emu se pisalo.
moto-kros (eng. moto-cross) sp. takmienje u
vonji motociklom kroz teke terene s
prirodnim zaprekama (uzbrdica, klizav teren,
vodeni prelazi i sl.).
motonautika (lat. motus kretanje, gr.
nautes) sp. takmienje sportskih amaca s
motornim pogonom.
motor (lat. motor) pokreta, pokretna sila,
pokretalo; pogonski mehanizam kod maina
(pokretan snagom vode, vetra, pare, gasa,
benzina ili elektriciteta); motocikl.
notorna (lat. movere kretati, pokretati, nlat.
motoria) pl. zool. organi koji proizvode
kretanje.
motorizacije (lat. movere kretati, nlat.
motorisatio) zamenjivanje ljudskog i
ivotinjskog rada motornom energijom (npr.
u poljoprivrede); motorizacija vojske upotreba
automotora za snabdevanje i brzo
transportovanje trupa i vojnog materijala, za
vuu artiljerije i dr.; up. mehaniza-cija.
motorizirati v. motorizovati.
motorizovati (lat. movere kretati, motor
pokreta) snabdeti, snabdevati motorom;
uvesti motore i motorna vozila u transport,
poljoprivredu, vojsku; voj. motorizo-vana
divizija ona koja je pomou automobila i
traktora za artiljeriju sposobna za brzo
pokretanje; motorizovana peadija ona koja
se pomou automobila i motoci-kala moe
brzo prebacivati s mesta na mesto.
motorist(a) (eng. motorist) rukovalac motorom;
tera kola sa motorom, voza na motociklu.
motorni (lat. motorius) pokretan, koji pokree,
koji proizvodi kratanje, npr. motorni ivci;
koji je u vezi sa motorom, koji se zasniva na
motoru, koji pripada motoru; motorna kola
kola koja tera motor; motorni toak v.
motocikl; motorni amac amac koji se tera
motorom.
motosikl (fr. motocycle) v. motocikl.
motoskaf (ital. motoskafo) voj. veoma brz
ubojni amac, sa 3 lana posade, naoruana
malim topom i torpedom.

motocikl

589

motocikl (lat. motor, gr. kyklos toak) toak

(ili: velosiped) koji se tera motorom; motosikl.
motociklizam (lat. motus kretanje, gr.
kyklos) sport u kome se takmienja
odravaju na motociklima.
motu proprio (lat. motuproprio iz vlastite
pobude) poslanica, bula ili naredba koju
izdaje papa po sopstvenom nahoenju, tj.
bez podstreka sa strane.
motus (lat. motus kretanje, pokret) kretanje,
pokret; duevni pokret, pokret due, jako
oseanje, duevna radnja, strast; kon mato
(ital. con moto) muz. sa kretanjem, ivo; mato
preedente (ital. moto precedente) muz. v.
medesimo tempo; motu proprio (lat. motu
proprio) iz vlastite pobude, po sopstvenom
nahoenju (up. motu proprio).
motus peristaltikus (nlat. motus peristalti-cus)
fiziol. v. peristaltika.
mofeta (ital. mofetta) kol. izbijanje kunog ili
otrovnog gasa iz pukotine zemlje; pukotina iz
koje izbija kuan ili otrovan gas.
mohatra (arap. muhatarah, nlat. contractus
mohatrae, mohatrae pactum) prav. tobonji
ugovor, zelenaki ili kaiarski ugovor koji
dve strane prividno sklapaju, obino da bi
izvrile kakvu nezakonitu radnju.
mohel (hebr. mohel) lice koje vri obrezi-vanje
novoroene dece kod Jevreja.
moher (eng. mohair) kostret angorske koze;
materija za odela od angorske vune; vrsta
materije koja sem kostreti sadri vunu i lan.
Mohikanci pl. izumrlo pleme Indijanaca u Sev.
Americi, istoni ogranak Irokeza; poslednji
Mohikanac, po naslovu uvenog romana D.
F. Kulere, poslednji iz svog plemena,
poslednji iz svoje vrste.
mohlija (gr. mochleia nametanje polugom)
med. nametanje iaenih zglobova pomou
istezanja.
moceta (ital. mozzo, mozzetta) kaput bez
rukava visokog katolikog svetenstva u
Italiji.
mocija (lat. motio) kretanje, pokretanje tela,
gibanje, menjanje, promena; usmeno podnesen predlog na skuptini; duhovni podsticaj.
moak v. mous.
moeja (arap. masdd, ital. moschea) muhamedaleka bogomolja, turski hram drugog reda;
up. damija.
mot (nem. Most) nov, tek isceen groani sok
sa 1230% eera, slatko vino, ira.
moti (stsl.) kosti nekog sveca.
mous (nlat. moschus, lat. muscus, arap.
muck) sekret mujaka mokavca, dok je
sve predstavlja meku, crvenkastomrku
masu, jakog mirisa i gorkog, otrog ukusa;
osuen postaje crnomrk i moe da se
pretvara u prah; slui za spravljanje

muzika

parfema, a ranije se uti rebljavao i kao lek;

bizam.
mramor (lat. marmor) vrsta kristalasta stena
sastavljena od zrnaca kalcita ili dolomita,
postala metamorfozom krenjaka; obino
bele boje; slui kao dekorativni graevinski
materijal i u vajar-stvu; mermer.
mrmot(a) zool. mali glodar srodan neverici
(Arctomys marmota); odlikuje se time to
provodi u spavanju 810 meseci, u dubokim
jamama koje sam iskopa; ivi u Karpatima,
Pirinejima i Alpima.
mu 1. (mow) kineska jedinica za merenje
povrine, koji iznosi: obian mu 6,250 ari,
angajski mu 6,144 ari, razne vrste mu od,
6,13 do 7,67 ari; 2. (too) burmanska jedinica
za merenje mase (ili teine), koji iznosi:
2,04 g.
muazil (tur.) prvi doglavnik jednog turskog
pae.
muderiz v. muderis.
muderis (arap.) uitelj na vioj koli,
nastavnik, profesor; muderiz.
mudir (arap. mudir) upravnik grada ili neke
oblasti, uggravitelj kole.
mueda (port. mueda, lat. moneta) novana
jedinica u Portugaliji.
muik (rus. muik) seljak u Rusiji; fig.
mukarac, mukarina, grub ovek.
muza (gr. Musa) pl. muze mit. keri Zevsa i
Mnemosine, boginje i zatitnice uenosti i
lepih vetina, naroito pesnitva i muzike.
Broj muza bio je najpre tri ili etiri, dok
najzad nije utvren na devet, i to: Kaliopa,
zatitnica epskog pesnitva; Klio, muza
istorije; Melpomena,muza tragine i lirske
poezije; Talija, muza komedije i komine
poezije; Euterla,muza lirskog pesnitva;
Erato, muza ljubavne (erotine) poezije;
Uranija, muza astrono-mije; Polihimnija,
bogata pesmom", muza sveane pesme i
reitosti; Terpsihora, muza vetine igranja;
fig. pesnitvo, pesma, spev, vetina,
umetnost, nauka.
muzej (gr. muselon) kod Grka i Rimljana:
mesto posveeno muzama, hram posveen
muzama; od renesansa: mesto gde se uvaju
zbirke predmeta iz oblasti umetnosti,
etnografije, istorije, tehnike itd; zbor-nik,
nauni asopis, razliite sadrine.
muzeografija (gr. musefon, graphia opis)
opisivanje umetnikih i prirodopisnih zbirki i
njihovih retkosti.
muzeolog (gr. musefon, logos) onaj koji se
struno bavi muzejskim pitanjima i
poslovima.
muzeologija (gr. muslon, logi'a) nauka ili
uputstvo o sastavljanju i odravanju
prirodopisnih zbirki itd.
muzeum (gr. musefon, lat. museum) v. muzej.
muzika (gr. musike se. tehne, lat. muica)
tonska umetnost, iji su osnovni tehniki
elementi ritam, melodija i harmonija; kod
starih Grka obuhvatala, za razliku od

muzikalan

590

gimnastike, sve one umetnosti koje su uticale

na obrazovanje duha i srca, a tek u
hrianskom periodu dobila ue znaenje
kao isto tonska umetnost.
muzikalan (gr. musiks, ital. musicale) koji
odgovara zakonima muzike umetnosti; koji
poznaje muziku; koji ima smisla i dara za
muziku, koji ima dobar sluh; blagozvu-an,
milozvuan.
muzikalije (nlat. muscalia) pl, stvari koje
spadaju u muziku ili se tiu muzike,
naroito: sveske sa notama.
muzikant (ital. muscante) onaj kome je sviranje
stalno zanimanje, svira.
muzikologija (gr. musike, logia) nauka o
muzici (bavi se poglavito teorijom i istorijom
muzike).
muzirati (fr. mousser) v. musirati.
muzicirati (ital. musicare) proizvoditi muzike
tonove; baviti se muzikom; svirati; pevati.
muziar (lat. musicus) umetnik u muzici,
izvoa; kompozitor.
muziki (gr. museios) posveen muzama, koji se
tie muza; koji se tie muzike, koji pripada
muzici (npr. muziki koncerat, instrumenat,
muziko obrazovanje itd.); muzike vetine
kod starih Grka: sve ono to spada u vie
duhovno i umetniko obrazovanje (za razliku
od gimnastikog).
muzomanija (gr. musa, mania pomama,
strast) strasna ljubav prema umetnosti,
naroito prema muzici, oduevljenje za
muziku.
mujaa (fr. mouillage) krtavanje vina",
dodavanje ukiseljenom vinu piritusa, eera i
vode da bi se napravilo upotreb-ljivim.
mujezin (arap., tur. miiezzin) hoda koji sa
minareta poziva verne na molitvu.
mukago (nlat. mucago) med. v. mukus.
mukadem (arap. muqaddam probrani, vredni)
poglavica, stareina, zapovednik, gospodar,
gospodin; mukadem pojas gospodski pojas.
mukajet (tur. mukayyet) zainteresovan, obazriv,
paljiv; biti mukajet povesti, voditi rauna o
neemu, obraati panju na neto, mariti,
eleti; ni mukajet ni najmanje ne obraa
panju, ni brige ga nije.
mukati (lat. mucus sluz, nlat. mucata) pl. nek.
sluzaste soli.
mukoza (nlat. mucosa se. membrana) znat.
sluzokoa.
mukozan (lat. mucosus) sluzast, balast, sli-nast,
sluzav, balav, slinav; mucilagino-zan.
mukozitet (nlat. mucositas) sluzavost, bala-vost,
slinavost.
mukoidi (lat. mucus sluz, eidos vid) hem.
belanevinaste materije iz grupe gliko-proteina.

multa

muktar (tur. muhtar) stareina mahale u gradu,

seoski stareina, upravni inovnik.
mukta (tur. muft) onaj koji hoe sve badava,
mukte, koji hoe da se asti na tu raun.
mukte (pere. muft) pril. besplatno, badava;
mufte.
mukulentan (nlat. muculentus) sluzast, balast,
slinast, slinav, sluzav, balav.
mukulencija (nlat. muculentia) balavost,
sluzavost, slinavost.
mukus (lat. mucus) med. sluz, slina, bala.
mu l (eng. muli) 1. tanak i fin muslin
(poreklom iz Indije).
mul (fr. moule) 2. vrsta malih koljki za jelo:
klapavica, klapunica, puica.
mula (arap. mawla, tur. mlilla) l. gospodin,
gospodar, sudija u velikoj varoi; bog.
mula (lat. mulus) 2. zool. mazga, mazgov.
mulaa (fr. moulage) kalupljenje, pravljenje
kalupa, livenje u kalupu, izlivanje; uzimanje
otiska, otisak; kolorisan anatom-ski preparat
od voska.
mulat (p., port. mulato, lat. mulus mazga)
prvobitno: mazga (od drepca i magarice);
posle: polucrnac (roen od oca crnca i bele
sene, ili obratno); za ene: mulat-kinja.
mulatkinja (p. mulata) v. pod mulat.
mulac (lat. mula) zool. mazgov.
mulzum (lat. mulsum se. vinum) vino
pomeano s medom, medovina.
mulijebrije (lat. mulier ena, muliebria) pl.
nsenske stvari, enski spolni organi; med.
ensko meseno ienje.
mulijebritet (nlat. muliebritas) enska priroda,
enskost, enstvenost.
mulinaa (fr. moulinage) predenje svile i sve
to je potrebno za taj posao (maine i
DR-)muline (fr. moulinet, ital. mulino lat. mulina)
mali mlin, vodeniica; okret u plesu; sprava
za merenje brzine renog toka; okretni krst
(na prolazu za peake); vrsta konca od dve
raznobojne niti; sukno tkano od tog konca; u
maevanju: kruno vitlanje maem da bi se
istovremeno odbili udarci vie protivnika.
mulinirati (fr. mouliner) presti u dve boje (na
toku), npr. svilu.
mulir (fr. moulure) apx. venac na kui, pervaz,
gesims.
mulirati (fr. mouler) liti u kalup, saliti u
kalupu; uzeti otisak, otisnuti, tampati,
odtampati.
mulkta (lat. mulcta) prav. v. multa 1.
mulktirati (lat. mulctare) prav. kazniti novano,
kanjavati novano.
mulomedicina (lat. mulomedicina) nauka o
leenju ivotinja.
multa (lat. multa) l. prav. novana kazna,
globa (mulkta).
multa (lat. multa mnoge stvari, mnogo) 2. d*-.
mnogo (u kvantitativnom pogledu), mnoge
stvari, mnogo toga; non multa, sed multum

multeka

591

(lat. pop multa, sed multum) ne mnogo

stvari (kazati, uiniti), nego od jedne kazati
ili uiniti mnogo, tj. malo ali temeljno, bolja
je kakvoa nego koliina rada.
multeka (arap.) = liturgika (islamska).
multi- (lat. multum) predmetak u sloeni-cama
sa znaenjem: mnogo, vie.
multiangularan (nlat. multiangularis) mnogougli, mnogougaon, mnogokutan.
multivalentan (nlat. multivalens) hem. elemenat
koji ima vie valencija; mnogovre-dan.
multivitamin (lat.) preparat koji sadri vie
vrsta vitamina.
multivitaminski (lat.) koji sadri mnogo (ili:
vei broj) vitamina.
multigenerian (lat. multigeneris) raznovr-stan,
raznorodan.
multikoloran (lat. multicoloris) mnogobojan,
raznobojan, aren.
multilateralan (nlat. multilateralis) mnogostran, viestran.
multilateralizam (lat. multilateralis) ekon.
odnos vie drava koji se regulie
sporazumem o raznim pitanjima (o plaanju,
trgovini, carinama itd.).
multimodan (lat. multimodus) na mnogo
naina, mnogostran.
multinuklearan (nlat. multinuclearis) sa
mnogo jezgri, mnogojezgreni, mnogojedreni.
multipara (lat. multipara) sena koja je mnogo
puta raala, dobra rotkinja.
multipl (lat. multiplus) pr. mnogostruk, mnogogub; sloen; kao imenica; kat. broj koji
sadri drugi neki broj vie puta bez ostatka,
sadritelj.
multiplan (lat. multus, planum ravan) aeroplan
sa vie redova krila; up. monoplan.
multipleks (lat. multiplex) mnogostruk, mnogogub.
multiplikand (lat. multiplicandus) mat. broj koji
treba pomnoiti drugim brojem, mnoenik;
up. multiplikator.
multiplikativan
(nlat.
multiplicativus)
umnoavan, umnoavajui, mnoan, koji
izraava mnoenje ili umnoavanje.
multiplikator (lat. multiplicator) kat. broj kojim
se mnoi drugi broj (multiplikand),
mnoitelj, mnoilac.
multiplikacija (lat. multiplicatio) mat. mnoenje;
umnoavanje.
multiplicirati (lat. multiplicare) umnoi-ti,
umnoava; mat. mnoiti.
multiplicitet (nlat. multiplicitas) mnotvo,
mnoina, raznovrsnost.
multiplum (lat. multiplum) mnogubo, mnogu-ba
veliina; mat. sadratelj, broj koji sadri u
sebi drugi broj vie puta bez ostatka (npr. 9 je
multiplum od 3) sadratelj.
multipolaran (nlat. multipolaris) mnogostoerni, koji ima mnogo stoera, polo-va, sa
mnogo stoera, polova.

mundharmonika
multipotentan (lat. multipotens) koji mnogo
moe, veoma moan. multifaran (lat.
multifarius) koji ima mnogo
redaka, mnogored. multifloran (lat.
multiflorus) bog. sa mnogo
cvetova, mnogocvetan, koji ima vie od
pet cvetova. multiforman (lat. multiformis)
mnogooblian, koji ima mnogo oblika, raznooblian,
raznolik, mnogolik.
multum (lat. multum) mnogo; v. pod multa.
multus (lat. multus) mnogi, mnogobrojan,

obilan; up. multa.

mumija (pere. mumia, fr. momie) kod starih
Egipana: lep! oveka oien od svih
mekanih delova, ispunjen smolom, asfaltom
ili gumom, obmotan naroitim likom i
premazan smolom; fig. preiveo starac,
starkelja; mrav ovek; mineralna mumija
vrsta veoma skupocenog persijskog bal-zama,
prijatna mirisa i za rane vrlo lekovitog, koji
su stari Egipani upotre-bljavali
pri
mumificiranju leeva.
muiin (tur. mumin) vernik, musliman.
mumifikacija (nlat. mumificatio) balzamovanje, pretvaranje u mumiju, pravljenje
mumija; fig. smravljenje.
mumificirati (nlat. mumificare) pretvarati (ili:
pretvoriti) u mumiju, balzamova-ti; fig.
smraveti, doi mrav i suv kao pruta.
munara (tur. minare) v. minaret.
mungo (lat. mungos ichneumon) 1. zool. v.
ihnevmon.
mungo (eng.) 2. vrsta sukna; predivo od stare,
raijane tkanine.
mundanizam (lat. mundus svet) svetovnost,
duh ovoga sveta.
mundanitet (nlat. mundanitas) v. mundanimundanski (lat. mundanus) koji je u vezi sa
svetom, svetski, svetovni.
muvdijal (lat. mundus svet) sportske takmienje
na kojem uestvuju predstavnici zemalja iz
celog sveta.
mundijum (nlat. mundium) pravo mua nad
enom, staraoca nad tienikom i dr.
mundir (fr. monture) VOJ. v. montura.
mundifikancije (nlat. mundificantia) med.
sredstva za ienje.
mundifikativa (nlat. mundificativa) pl. med. v.
mundifikancije.
mundus
(lat.
mundus)
svet,
vasiona;
oveanstvo, ljudi; mundus inteligibilis (lat.
mundus inteligibilis) razumni svet, svet
razuma; mundus senzibilis (lat. mundus
sensibilis) ulni svet, priroda; mundus vult
decipi, ergo deoipijatur (lat. mundus vult
decipi, ergo decipiatur) posl. svet (ljudi)
hoe da bude obmanjivan, prema tome da se
obmanjuje, treba ga obmanjivati.
mundharmonika (nem. Mundharmonika) muz.
instrument sa elinim jezicima na kojem se
zvuk proizvodi duvanjem.

mundtik

592

mundtik (nem. Mundstlick) mutikla, ci-garluk;

muz. pisak, deo koji se mee u usta (na
duvakim instrumentima).
muniment
(lat.
munimentum)
zapggitno
sredstvo, tvrava, utvrenje; prav. dokazno
sredstvo, okolnost koja jednoj parninoj strani
ide u prilog.
municija (lat. munitio utvrivanje, utvrenje,
lat. munire utvrditi, zatititi, obezbediti, fr.
munition) voj. zaira, debana, tj. puani
meci, granate, rapneli, bombe i dr.;
municioni delo smestite municije, slagalite
municije; municio-na kolona odeljenje vojske
koje snabdeva operativnu vojsku municijom.
municipalizirati (lat. municipium) dati nekom
gradu, nekoj varoi, optinski sud ije
lanove biraju graani.
municipalitet (nlat. municipalitas) gradski odbor,
optinske vee, sud optine, gradsko
poglavarstvo, gradska uprava; slubenici (ili:
slubenitvo, inovnici, inovnitvo) gradskog
odbora ili optine, optinske asnitvo.
municipalni (lat. municipalis) koji se tie
gradskog odbora (ili: samostalne gradske
uprave),
gradski,
varoki,
optinski;
municipalni inovnik slubenik gradskog
odbora ili optine.
municipija (lat. munus capere, municipium)
grad u Italiji ili van Italije pod vrhovnom
rimskom vlau, ali sa svojom samoupravom, ustavom i zakonima (graani
ovakvih slobodnih gradova dobili su docnije i
rimsko graanske pravo, ak i pravo
glasa).
murale (lat. murus zid, murales) pl. biljke koje
rastu po zidovima.
muratori (lat. murus zid, nlat. muratores) pl.
slobodni zidari.
murdar (pere. murdar) neuredan, neist,
prljav, aljkav.
murdarluk (pers.-tur. murdarhk) neurednost,
neistoa, prljavtina, aljkavost.
murid (arap. murid) pristalica islamske
religiozno-mistine sekte na Kavkazu, koju
je osnovao amil; mirid.
murija (lat. muria salamura, raso, nlat.
muriata) pl. hem. hloridi.
murijatikum (nlat. muriaticum se. acidum, lat.
muria salamura, raso) hem. eona kiselina,
hlorovodonina kiselina.
murijatiav (nlat. muriaticus) hem. koji sadri
sonu kiselinu; murijatini prah barutu slina
smesa koja, mesto alitre, sadri hlorno-kiseo
kali.
murijacit (lat. muria) hem. v. anhidrit.
murmur (lat. murmur) uborenje, romorenje;
med. krkljanje, utanje.
murus (lat. murus) zid, bedem; pl. muri.
Musaget (gr. Musegetes) voa, proelnik
muza", nadimak Apolona i Herakla; fig.
prijatelj muza, zatitnik i pokro-vitelj nauke i
umetnosti.

muskulatura

musaka (arap. musaqqa, tur. musaka) jelo od

tanko izrezanog uprenog krompira ili plavog
patlidana posutog samlevenim mesom, u
slojevima, i zapeene u penici.
musafir (arap. musafir) putnik, stranac,
namernik, gost.
musafirhana (tur. misafirhane) u islamskim
zemljama kua, odaja za goste i putnike-namernike.
muse (fr. mousseux) penuavo vino; kao
pridev: penuav, koji se penui, npr.
ampanjsko vino.
muselim (arap. musallim) sreski sudija.
muselin (fr. mousseline, ital. mussolino) fina
pamuna tkanina (nazvana po ira-kom
gradu Mosulu, gde se najpre poela
izraivati).
musirati (fr. mousser) praviti penu, peniti se,
penuati se (kod nas uobiajeno muzi-rati).
muska (lat. musca) zool. muva.
muskade (fr. muscadet) belo vino od muskatskog groa, tamjanike.
muskarin (lat. musca) hem. otrovni alkaloid koji
sadri otrovne gljive muhomor (Aga-ricus
muscarius).
muskarinizam (lat. musca) med. trovanje gljivama; up. muskarin.
muskat (fr. muscade, p. moscada, nlat.
muscatum) mousov oraak, orai.
muskatel (nlat. muscatellum se. vmum, ital.
moscatello) muskatsko groe, tamjanika;
vino od toga groa.
muskatelka (nlat. muscatellum) kruka mirisavka.
musketa (ital. moschetto, fr. mosquet, nlat.
muscheta) stara vojnika puka u XVI i HUP
veku, koja se palila fitiljem; mu-keta.
musketar (fr. mousquetaire) vojnik naoruan
musketom, peak; muketir.
musketon (eng., fr. mousqueton, nem. Musketon) runo vatreno oruje jahaih i drugih
jedinica, kojima je puka smetala zbog
svoje duine.
muskozan (lat. mouscosus) mahovinovit,
obrastao mahovinom.
muskoze (lat. muscosae) pl. bog. mahovinaste
biljke.
muskozitet (nlat. muscositas) mahovinovi-tost.
muskul (lat. mus mi, musculus mali mi,
mii) pl. muskuli anat. miii, mesnati delovi
ovejeg i ivotinjskog tela koji ga,
skupljanjem i ispruanjem, ine sposobnim
da izvodi svojevoljne kretnje.
muskularitet (nlat. muscularitas) snaga mi-ia,
sposobnost i delatnost miia.
muskularni (nlat. muscularis) anat. miini;
muskularni sistem sastav i raspored svih
miia u jednom telu.
muskulatura (nlat. musculatura) anat. miini
pribor, svi miii jednog tela, sistem miia.

muskulozan

593

muskulozan (lat. musculosus) miiat, razvijenih miia, jakih miia, snaan, jak.
muskuloziost (nlat. musculositas) miia-tost,
razvijenost miia, telesna snaga (usled jakih
miia).
muskus (lat. muscus) l. vot. mahovina.
muskus (lat. muscus, fr. musc) 2. zool, v.
mou s i bizam; mousov miris.
musliman (arap. muslim, tur. musliman) onaj
koji ispoveda islam, tj. muhamedovac;
Musliman pripadnik jedne etnike zajednice u
SFRJ.
muslin (fr. mousseline) v. muselim.
musloman (arap. muslim) v. musliman.
muslomanstvo (tur.-pers. musulmanlik) prava
vera, muhamedanstvo.
muson (fr. mousson, arap. mausim) v. monsun.
mustang (eng. mustang, p. mestengo stoarski) 1. poludivlji konj u amerikim prerijama; 2. mustang" tip severoamerikog
vojnog aviona mestang.
musta (fr. moustache, ital. mostaccio, gr.
mystax) brk, brkovi.
muster one vert (nem. Muster ohne Wert) trg.
mustre bez vrednosti", natpis na posve maloj
koliini robe koja se alje besplatno na
ogled.
mustija ki belca i mulatkinje; up. fustija.
mustik (fr. moustique) v. moskito.
mustiker (fr. moustiquaire) komarnik, muvarnik; moskitero.
mustra (nem. Muster) uzorak, predmet koji
slui za ugled; fig. osoba koja ne moe
posluiti za ugled.
muscide (lat. musca) pl. zool. muve, kao
porodica insekata.
muta (lat. muta se. littera) gram. stariji naziv za
mukli (ili: bezvuni) suglasnik: k, p, s, t, ,
f, h, c, , .
mutabilan (lat. mutabilis) promenljiv, kolebljiv, nestalan, nepostojan.
mutabilitet (lat. mutabilitas) promenlji-vost,
kolebljivost, nepostojanost.
mutap (pere. muytab) materija od kozje dlake
(za prostirke, prekrivae samara, zobni-ce,
dakove itd.); strunar, onaj koji pravi
pojaseve za konje.
mutard (fr. moutarde, ital. mostarda, lat.
mustrum, nem. Most) kuv. slaica (goruica)
zainjena slatkim vinom ili vinskim
siretom.
mutaskop (lat. mutare menjati, gr. skopeo
gledam) v. mutoskop.
mutatis mutandis (lat. mutatis mutandis)
poto se izmeni to se mora izmeniti, kad se
izvre potrebne izmene.
mutacizam (nlat. mutacismus) svojevoljna nemost, namerna nemost.
mutacija (lat. mutatio) promena, menjanje;
gram. pomeranje, pometanje glasova;
menjanje glasa kod deaka u doba spolnog
sazre-vanja (puberteta); iznenadna pojava
novih svojstava kod biljnih i ivotinjskih
vrsta.
38 Leksikon

muf

mutacioni (lat. mutatio promena) koji je u vezi

sa mutacijom; mutaciona teorija biol. oblik
neodarvinizma koji je osnovao hol. biolog
Hugo de Friz: organske vrste ne razvijaju se
jedna iz druge neprimetno, tj. u postupili
prelazima, ve naglo, bez malih postupnih
prelaza, putem mutacije.
mutekarib (arap.) Poet. arapski jedanaesterac koji
se sastoji iz 4 ba(k)hijske stope sa
kataleksom na kraju.
mutesarif
(arap.
mutasarrif)
upravnik,
guverner jednog sandaka u Turskoj.
muteselim (arap. mutasallim) privremeni
upravnik jednog sandaka u Turskoj.
mutizam (nlat. mutismus) nemost, nemoa;
utanje.
mutilacija (lat. mutilatio) sakaenje, bogaljenje, obogaljenje, krnjenje, oskrnjivanje,
kvarenje; osakaenje, osakaenost, obogal>enje, obogaljenost.
mutilirati (lat. mutilare) osakatiti, obo-galjiti,
okrnjiti, kvariti, pokvariti.
mutirati (lat. mutare) menjati, zamenjivati,
promeniti; naroito: menjati (deaki) glas
pri nastajanju doba spolnog sazre-vanja
(puberteta).
mutograf (lat. mutare menjati, gr. grapho
piem, beleim) aparat za fotografske
snimanje predmeta u kretanju.
muton (fr. mouton) ovan, ovnujsko meso;
podrugljiv naziv za francuske tajne policajce.
mutoskop (lat. mutare, gr. skopeo) aparat za
iskazivanje prizora snimljenog mutogra-fom.
mutualan (nlat. mutualis) uzajamni, meusobni,
obostran.
mutualizam (lat. mutuus uzajmljen; uzajamni)
utopijskosocijalistiko uenje Pjera ozefa
Prudona, po kojem se kapitali-zam moe
preobraziti u socijalizam putem osnivanja
udruenja za uzajamnu pomo, za davanje
beskamatnog kredite i sl.; biol. slabija ili jaa
uzajamnost izmeu ivotinja, ili izmeu
biljaka razliite vrste, ili izmeu ivotinja i
biljaka (up. mutualisti i simbioza),
mugualisti (lat. mutuari uzajmiti) pl. 1. lanovi
jednog tajnog udruenja, osnova-nog 1833. u
Lionu, kome je bio cilj borba za jednakost u
pravima; 2. lanovi drutva kome je cilj
uzajamno osiguranje; 3. zool. vrsta parazita
(gotovana) koji ivotinji, od koje i na kojoj
ive, ine znatne usluge.
mutualitet (nlat. mutualitas) uzajamni odnos,
uzajamnost.
mutuacija (lat. mutuatio) uzajmljivanje,
pozajmica, zajam.
mutuum (lat. mutuum) zajam, pozajmica, dug u
novcu.
muf (nem. Muff) l. greja za ruke u obliku
torbice s obe strane otvorene, koji se pravi
od toplog krzna, kolak.

muf

594

muf (nem. Muffe) 2. teh. naglavak za vezivanje

(ili: spajanje) dveju cevi koje se dodiruju.
mufete (fr. moufette) pl. geol. v. mofeta.
mufl (fr. moufle, eng. muffle, nlat. muffilla)
hem. posuda od peene ilovae u kojoj se
mogu jako zagrejati predmeti koji ne smeju
doi u dodir ni sa gorivom ni sa gasovima to
ih razvija vatra (npr. porcelan).
muflon (fr. mouflon, ital. muffo, nem. Muff)
zool. divlja ovca (sivi po bregovima Sar-dinije
i Korzike, u Sibiru i severozapad-noj
Americi); argali.
mufte (tur. muft) besplatno, dabe; mukte.
mufti (tur. muftii) v. muftija.
muftija (tur. muftu) pravoznalac Korana,
tuma zakona na osnovu Korana; turski
vrhovni svetenik i vrhovni sudija; ministar
prosvete u Turskoj (koji se zove i veliki
muftija).
muhabet (arap. mahabba, tur. mehabbet)
razgovor radi zabave, askanje; l>ubav,
prijateljstvo.
Muhamed (arap. .Muhammed) onaj koji je
dostojan slave, hvaljeni, slavljeni; osniva
muhamedanske religije, roen u Meki oko
570. umro 632. god.
muhamsdanizam uenje Muhamedovo, islam.
muhamedanci v. muhamedovci.
muhamedovci pripadnici vere koju je osnovao
Muhamed, muslimani, muhamedanci.
muharem (arap. muharrem) prvi mesec u muhamedanskom kalendaru (ima ZO dana),
nazvan po tome to je u njemu zabranjen rat i
borba (harama = zabraniti).
muhafeza (arap. muhafaza, tur. muhafaza)
tvrava, utvreni grad.
muhafis (arap. muhafiz, tur. muhafiz)
zapovednik tvrave (muhafeze); garnizonski
vojnik, straar, uvar; muhafiz.
muhadiri (tur. muhacir) pl. pristalice Muhamedove koje su se u Medini skupljale
oko njega; iseljenici, izbeglice.

mutuluk

mucescirati (lat. mucescere) pretvarati se u sluz,

postajati sluzav.
Mucije Scevola (lat. Mucius Scaevola) rimski
plemi koji je, kad su Etruani 507. pre n. e.
bili opseli Rim, otiao u logor kralja Porzene
da ga ubije, a kad su ga uhvatili, da bi
dokazao svoju neustrai-vost, sagoreo je svoju
desnu ruku, zbog ega je dobio nadimak
Scaevola, tj. Levak.
mucilaginoza (lat. mucilaginosus) med. sluzava
sredstva, lekovi biljnog ili ivotinjskog
porekla koji sadre dosta sluzi.
iucilaginozan (nlat. mucilaginosus) v. mu-kozai.
mucilago (nlat. mucilago) med. v. mukus; mucilago gumi arabici (nlat. mucilago gum-mi
arabici) guma rastvorena u etiri dela vode,
gust gumeni rastvor.
mucini (lat. mucus sluz) sluzaste belanevinaste materije iz grupe glikoproteina koje
izluuju kone lezde.
muema (arap. muBamma, tur. musamma) votano (ovoteno) ili gumirano platno.
mueta (fr. mouchette) arh. nadstrenica,
nadnesen deo na zidu sa lebom pozadi da se
ne bi voda slivala niza zid.
mukatl(a) (nlat. muscatellum), v. pelargo-nija.
muketa (fr. mousquet) v. musketa.
muriki (arap. musrik, tur. musrik) pl. mnogoboci, politeisti, nagani, ime kojim
muhamedanski teolozi nazivaju hriane, zato
to veruju u tri lica boja.
murikluk (arap. musrik, tur. musrik) mnogobotvo, politeizam, paganstvo.
muterija (arap. mutari) kupac, stalan kupac u
jednoj trgovini; klijent.
mutuluk (pers.-tur. mu^tuluk) povoljan,
prijatan glas; nagrada koja se daje onome
koji prvi javi kakvu dobru, radosnu vest.
.

N
N, n esnaeste slovo nae irilice, devetnaeste
nae latinice (N, p); kao skraenica: p. =
pomen, numerus, neutrum, nomi-nativus (na
rim. natpisima i rukopisima); N meunarodna
skraenica za: sever (eng. North, fr., nem.
Nord) N. V. ili NB. = Hora bene; N.
S.=nuovo ili nostre konto (ital. nuovo, nostro
conto)
No.,
Nr.,
Nro.=numere;
lot.=nominativus; N. T.= Novum testamentu*!;
tLo. = neto; trg. novi raun, na raun; fiz.
N=njutn; hem. ~=nitrogenijum; Na =
natrijum; Nd= neodim; Ne = les?; Np=
neptunijum; N1= nikl; 1$z=nilsborijum;
tfb=HHo6njyM; No = nobelijum.
nabob (arap. nuwwab, eng. nabob) prvobitno
oblasni namesnik u carstvu velikih mogu-la;
docnije upravnik, guverner, komandant u
Indiji; inovnik nekadanje Englesko-istonoindijske kompanije koji je stekao
bogatstvo u Indiji; fig. veliki bogata, bogati
gavan, truli gazda.
naval (lat. navale) cena za najam broda ili za
prenos robe, pomorska vozarina.
navalije (lat. navalia) pl. graa za brodove;
brodske oprema, sve to pripada brodu;
brodarska radionica.
navalvi (lat. navali) morski, pomorski,
plovidbeni, koji se tie pomorstva; na-valni
rat pomorski rat.
navar (re napravljena od rei navigacija i
radar) aparat za regulisanje vazdunog
saobraanja, slian radaru (upotrebljava se u
Americi).
navigabilan (lat. navigabilis) plovak; sposoban
za plovljenje.
navigator (lat. navigator) brodar, mornar,
moreplovac; plovilac.
navigacija (lat. navigatio) l. plovljenje, plovidba,
moreplovstvo;
brodarenje;
brodar-stvo,
nautika; 2. plovljenje vazduhom, vazduhoplovstvo.
navigacijski satelit vetaki Zemljin sa-telit koji
dostavlja podatke vane za navigaciju i
aeronavigaciju (v.).
navikularni (lat. naviciilarius) brodarski.
nagajka (rus.) debeo kozaki bi sa kratkim
bialjem, knuta.
38'

nagana vet. vrsta stone bolesti od koje najvie

stradaju goveda (u Junoj Africi).
nagari (ind.) naziv za najmlau staroindij-sku
azbuku, kojom se obino tampa san-skrt.
nagit (eng. nugget) grudva nekog plemenitog
metala, naroito zlata.
nagor zool. vrsta afrikih antilopa.
nadir (arap. nadir) geogr. taka koja lei
suprotno od zenita a nalazi se na donjoj
nevidljivoj polovini nebeskog svoda; nadir i
zenit su podovi horizonta i za po 90 od
njega udaljeni; nazir.
nazal (nlat. naali) gram. nosni glas (koji se
izgovara proputanjem daha kroz nos); kuz.
nosni registar na orguljama.
nazalan (nlat. naali) nosni, npr. nazalni
suglasnik= nosni suglasnik.
nazalizacija (nlat. nasalisatio) izgovaranje kroz
nos.
nazalizirati (fr. nasaliser) v. nazalirati.
nazalije (nlat. nasalia) med. sredstva za umrkivanje u nos.
nazalirati (nlat. naali nosni) govoriti kroz
nos, izgovarati kroz nos; nazalizirati.
nazarevi pl. pristalice pijetistiko-bap-tistike
sekte, koju je osnovao kalvinski pastor
Henrih Frelih, u vajcarskoj (oko 1830);
sva njihova uenja svode se samo na Sveto
pismo, ne potuju krst i njegovo znamenje, a
od crkvenih tajni priznaju samo krtenje i
priee po kalvinskom obredu, a ne priznaju
svetenstvo, svetitelje, ikone, hramove i
crkvene obrede; odbacuju sve gozbe i
veselja, ne sviraju i ne igraju, ne piju vina i
ne pue, protivnici su zakletve i svakog
ubistva, stoga ni kao vojnici nee da polau
zakletvu ni da nose oruje; odbacuju
nacionalizam
i
propovedaju
internacionalizam. Kod nas ih ima u
Vojvodini, gde ih zovu jo i novovercima i
bugerima (sirotinjom).
nazarenizam slik. v. pod nazareani 3.
nazareani pl. 1. hriani, pristalice hrianske
vere (ime kojim su protivnici nekada
nazivali hriane po Nazare-tu, mestu u
kome su iveli Hristovi roditelji; 2.
hrianska sekta u Palesti-

Nazareaniv

596

ni, iz II veka, koja je smatrala da treba

spojiti jevrejski ceremonijal sa propisima
Hristovim; 3. slik. pristalice religij-skog
pravca (nazarenizma) u novijem nemakom
slikarstvu,
na
elu
sa
Overbekom,
Kornelijusom i dr.
Nazareaniv (gr. Nazarenos, Nazoraios,
hebr. ben nezer) ovek iz galilejskog grada
Nazareta, nadimak Isusa Hrista.
nazir (arap. nazir, tur. nazir) turski vip
inovnik, nadglednik, nadzornik, inspektor.
naivan (fr. naif, nlat. naivus, lat. nativus)
priroen, prirodan, bezazlen, prostodu-an,
neskuen, otvoren, neiskusan, de-tinjast; fig.
priglup.
naivitet v. naivnost.
naivka (fr. naive) pl. glumica koja igra uloge
mladih i bezazlenih devojaka.
naivnost (fr. naivete) prirodnost, bezazlenost,
prostodunost,
iskrenost,
neisku-snost,
detinjastost; esto i u znaenju: priglupost,
ogranienost.
naidion (gr. naos hram) nadgrobni spomenik u
obliku crkvice.
najada (gr. Naias) mit. rena nimfa, vodena
nimfa, vila brodarica; zool. rena koljka.
najide (gr. nais, naias) pl. zool. male slatkovodne prstenaste gliste, ive na vodenim
biljkama.
.najkvirc (nem. neues Gewiirz, Neugewurz)
novi zain"; trg. bobice tropske mirte Pimenta
officinalis, imaju ukus biberast i slue za
zain; dolaze iz Meksika, Anti-la i Jamajke;
pimeit.
najlon (eng. nylon) sintetika gradnja, he-mijski
proizvod proteinasta sklopa koji se sastoji od
polimernih amida, dobiva se iz uglja, vazduha
i vode, pogodak za uobli-avanje u konce
krajnje ilavosti, jaine i elastinost;
upotrebljava se za tkanine, arape,
padobrane, etkice i dr.
najt (eng. knight) vitez (u Engleskoj); najtof dgarter (knight of the garter) vitez ordena
podvezice.
najt-klab (eng. night-club) noni lokal, bar.
nakere (ital. nacchere) pl. koturii od drveta
koji se nataknu na prste pa se udaraju jedan
o drugi, kao neka muzika pratnja uz ive i
vesele melodije; kastanjete.
Nal (sskr. Nala) junak u jednoj epizoda
Mahabharate, kralj koji je u kocki izgubio
svoju dravu, u umi napustio i svoju vernu
enu Damajantu, s kojom se, tek posle
mnogih patnji i muka ponovo sjedinio.
ialune (arap. pa'1eup, tur. nalin) v. nanule.
namaz (pere., sskr. namas) molitva, klanjanje
koje su muslimani duni da obavljaju pet
puta dnevno.
namor (pere. tap hleb, kur slep) nezahvalnik,
onaj koji ne vidi, koji zaboravlja dobro
koje mu je uinjeno; nabusig, prek, nevaljao,
dandrljiv.

Napoleon

nava (arap. na'ne) l. bog. poznata lekovita

biljka, metvica. nana (tur. nine) 2. majka;
baba; baka, stara
ena; uspavanka; nanuka. nanizam (gr.
nannos kepec, patuljak) med. neprirodnost u
razvitku ovejeg bia koja se sastoji u
preterano maloj, kepea-stoj razvijenosti tela
u odnosu prema obinom oveku istih godina
i iste rase, patuljavost; nanosomija. nankin
prvobitno kineska, veoma gusta i jaka
pamuna tkanina, obino ute boje (po
kineskom gradu Nankingu). nanking v. nankin.
nankinet nankingu slina gusta i jaka, samo
fini j a pamuna tkanina. nanomelija (gr.
nannos kepec, patuljak, melos ud) ned.
neprirodnost u razvitku koja se sastoji u
preterano] kratkoi celih udova ili samo
njihovih pojedinih delova. nanosomija (gr.
nannos kepec, patuljak, soma telo) v. nanizam.
nanocefalija (gr. nannos kepec, patuljak,
kephale glava) med. neprirodnost u razvitku
oveka koja se sastoji u sitnoi cele glave ili
samo pojedinih delova, sitno-glavost.
Nansenov paso (Certificat Nansen) potvrda
identiteta i putna isprana; poela se davati
posle I svetskog rata izbeglicama i drugim
emingrantima ime im je utvren pravni
poloaj do eventualnog sti-canja dravljanstva
neke zemlje. nanule (tur. nalin) vrsta papua s
drvenim onom i malim kaiem odozgo;
nalune, nalule.
iaos (gr. naos) starogrki hram, naroito
unutranjost hrama gde je stajao kip
boanstva kome je hram posveen. nana (po
kalifornijskom gradu Napa) pre-parirana
jagnjea ili jarea koksa koja se upotrebljava
za izradu rukavica. napali (skr. od naftenat
palmitat) vrlo zapaljiva smesa koja pri
sagorevanju dostie visoku temperaturu uz
snaan plamen; slui za punjenje plamenih
bombi i bacaa plamena; napalm-bomba,
plamena bomba, bomba napunjena napalmom
koja pri eksploziji razvija plamen do 2.000,
sagoreva jui sve unaokolo; upotrebljene prvi
put na pacifikom ratitu 1944, a masovno u
korejskom ratu (1950-1953). napeza (fr.
nappeuse) parom zagrevana maina koja sui
vunu i pravi od nje vatu. napeja (gr. napaios
sa gorovitim dolinama, sa umovitim
dolinama, pare umovita dolina, gota) mit.
dolinske vila, dolinske nimfa. napirati (fr. parre)
kup. preliti, prelivati
jelo sokom ili sulcom.
Napoleon (gr. napos, pare umovita dolina,
leon lav) lav iz doline"; ime velikog i
pobedonosnog fr. cara (17691821); napoleon francuski zlatnik od 20 franaka sa
likom Napoleona I i III.

napoleondor

597

napoleondor (fr. Napoleon, d'og zlatan) zlatnik

= napoleon.
napoleovizam (fr. napoleonisme) naela kojih
se Napoleon I, kao vladalac pridravao, i
odobravanje tih naela.
napoleonist pristalica Napoleona I, bona-partist.
napoleoiomanija (fr. Napoleon, gr. tata
pomama,
ludilo)
strasno
potovanje
francuskog cara Napoleona I.
napolitanke (ital. Napoli Napulj) vrsta okolade;
kocke od nekoliko listia testa premazane
obino okoladom.
napoliten (fr. napolitaine, ital. Napoli) glatka
tkanina vunene osnove i potke, esto
meana i sa pamukom (upotrebljava se za
ogrtae i odela).
nar (tur. epag, nar) bog. ipak.
naranda (tur. pageps) bog. voka slina limu-nu,
s okruglastim, sonim plodom, Citrus
aurantium; pomorande.
narata (dat. paggage priati, narrata) pl. stvari
koje se priaju; prie ili ispri-ane podrobnije
okolnosti nekog dogaaja.
narativan (nlat. narrativus) pripovedan,
pripovedaki, koji je u obliku prie.
narator (lat. narrator) pripoveda, pria-lac.
narackja (lat. naratio) pria, pripovetke,
pripovest; prianje, pripovedanje.
narval (v. narhval, eng. narwhale) zool. jednorog, zuban, kljovan (Monodon monoceros)
sisar iz roda delfina u Sev. ledenom moru,
do 5 m dug, beo sa mrkim pegama; mujak
ima do 3 m dug, savijen zub u gornjoj
vilici, slian slonovom.
nargila (pere. nargile) istonjake lula kod koje
duvanski dim pomou duge gumene cevi
prolazi kroz sud sa vodom, tako da puau
dolazi u usta rashlaen dim.
narda (gr. nardos, lat. nardus, hebr. nerd) pl.
narde, bog. mirisni podanci (rizomi) veeg
broja biljaka, naroito iz porodice odoljena
(Valerianaceae), u starom i sred. veku veoma
cenjeni; od njih se dobivaju skupoceno
nardovo ulje i nardova mast.
parka (gr. narke ukoenost, gr) ned.
ukoenost, opijenost; zool. riba drhtulja.
narko- (gr. narke) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: ukoenost, gr.
narkoza (gr. narkosis ukoenje, nesvest) med.
opijenost,
neosetljivost
usled
upotrebe
narkotinih sredstava.
narkolepsija (gr. narke, lepsis napad) med.
iznenadan napad elje za spavanjem.
narkologija (gr. narke, logia) med. nauka o
ublaavanju, uguivanju i pritajivanju bolova
opojnim sredstvima.
parkom (rus. narkom, narodnv komissar)
zvanje lanova vlade u SSSR do 1947, kada
je zamenjeno zvanjem ministar".
narkoman (gr. narke, mania pomama, strast)
med. onaj koji je odan narkomaniji.
narkomanija (gr.) med. strast za uivanjem u
opojnim sredstvima.

nasciturus

narkotizam (gr. narke) med. stanje opijeno-sti,

uspavanost ula, neosetljivost za bolove;
narkoza.
narkotizacija (gr. narke, nlat. narcotisatio)
opijanje narkotinim sredstvima.
narkotizirati (gr. narke) med. pomou
narkotinih sredstava uiniti neosetljivim za
bolove, dovesti u stanje narkoze, opiti,
uspavati.
narkotin (gr. narke) farm. jedan od alkaloi-da
opijuma, sredstvo za uspavljivanje (lek protiv
malarije i glavobolje); opijan, opijanin.
narkotikum (gr. narke, nlat. narcoticum) med.
sredstvo za uspavljivanje, za uminjavanje
bola; opojna sredstva; pl. narkotici.
narkotici (gr. narke, nlat. narcotica) pl. med. v.
narkotikum.
narkotian (gr. narkotikus opojan, oamu-tan)
koji opija, opojan, koji uspavljuje, koji
uminjava bol; narkotina sredstva opojna
sredstva, sredstva za uspavljivanje, za
uminavanje bola.
narteks (gr. narthex) v. nartecijum.
nartecijum (gr. narthex, lat. narthecium)
kutijica za belilo i rumenilo, masti i meleme;
med. daica za leenje preloma kostiju; vrh.
uzano, etvrtasto predvorje kod bazilika i
crkava; bog. lekovita biljka iz porodice
ljiljana.
narisino (ital. narcissino) poz. karakterna uloga
glupaka u italijanskoj mimikoj komediji.
narcein (gr. narke) hen. jedna od biljnih baza
koju sadri opijum.
narcizam (gr. Narkissos Narcis) sklonost
zaljubljivanju u samog sebe, uivanje u
samom sebi, samodopadanje.
narcis (gr. narkissos) vot. sunovrat.
Narcis (gr. Narkissos) mit. sin Kefiza i Lariope,
veoma lep mladi koji se, videvi svoj lik u
potoku, toliko sam u sebe zaljubio da je od
enje za samim sobom umro; njegov le su
posle bogovi pretvorili u cvet koji nosi
njegovo ime; fig. ovek zaljubljen u samog
sebe, lep mladi.
narcitin (gr. narkissos) med. materija koja goni
na povraanje, a dobiva se iz lukovi-ca
vodenih narcisa.
nasta (gr. nastos) med. veliki mesnat izrataj,
naroito na vratu.
vascentav (lat. nasci rodi se) koji se upravo
stvara, nastaje; nascentno stanje Hem. ak-tivno
stanje neke materije (elementa) u trenutku
oslobaanja iz jedinjenja.
vascencija (lat. nasci roditi se, nascentia)
roenje, raanje; postajanje, postanak.
nasciturus (nlat. nasciturus) onaj koji tek ima
da se rodi, dete koje je jo u utrobi materinoj;
iasciturus pro jam nato habe-tur (lat.
nasciturus pro jam nato habetur) prav. onaj
koji ima tek da se rodi, tj. dete u utrobi, smatra
se, s .obzirom na njegova prava, kao da je
ve roen.

natales

598

natales (lat. natales se. dies) pl. v. natali-cije.

natalitet (lat. natalis koji se tie raanja, fr.
natalite) zbir sluajeva raanja u jednom
odreenom vremenu (u nekom narodu,
dravi), odnos broja raanja prema broju
stanovnitva, rodnost; supr. mortalitet.
natalicija (lat. natalicia) proslava roen-dana.
natalni (lat. natalis) koji se tie roenja, rodni,
roeni, zaviajni; dies natalis (lat. dies
natalis) roendan.
Natan (hebr. Nathan) izrailjski prorok koji je,
svojom mudrom priom, prekorio cara
Davida to je muki oteo Urijinu enu, i
pomogao Solomonu da doe na presto.
notaro (lat. notarius) seoski belenik, notar.
natatores (lat. natatores) pl. zool. ptice plo-vue,
plivaice.
nativan (lat. nativus) uroen, priroen, dobiven roenjem, prirodan.
nativizam (lat. nativus uroen, priroen) fil.
uenje po kome su izvesni pojmovi, neke
istine, neka naela i opte ideje oveku
uroeni (za razliku od onih do kojih se
dolazi tek putem iskustva); pol. svhatanje po
kome domorocima pripada prednost.
nativistiki (lat. nativus uroen, priroen) koji je
zasnovan na nativizmu, sa gledita
nativizma.
nativitet (lat. nativitas) u astrologiji: roenje,
as roenja, srena zvezda jednog oveka,
poloaj zvezda u asu roenja nekog
oveka i proricanje njegove sudbine po
poloaju zvezda, horoskopkojk se odnosi na
roenje nekog oveka; otuda: itati nekome
nativitet proricati sudbinu po poloaju zvezda
u asu njegovog roenja.
natir mort (fr. nature morte mrtva priroda) um.
slika neivih predmeta (cvea, voa, povra,
divljai, mrtvih riba i dr.), sli-kana ne u
slobodnoj prirodi nego u ateljeu.
NATO skr. od eng. North Atlantic Treaty
Organization
Severnoatlantski
savez
(sainjavaju ga: SAD, Velika Britanija,
Francuska, Kanada, Belgija, Danska,
Island,
Italija,
Holandija,
Norveka,
Luksemburg, Portugalija, Grka, Turska i
Zapadna Nemaka).
natrij(um) (nlat. natrium) xe x. elemenat,
atomska masa 22,997, redni broj 11, znak
Na, nalazi se poglavito u kuhinjskoj
(kamenoj) soli, morskoj vodi, slavim
izvorima, ilskoj alitri, mnogim silikati-ma i
dr.; natrijum sulfat ili natrijum sulfurikum v.
Glauberova so; natrijum--hlorid kuhinjske
so.
natron (fr., eng. natron, arap. natrun, lat.
nitrum, gr, nitron) hem. natrijumov oksid,
pored kalija najjaa od svih baza.
natura (lat. nasci roditi se, natura) priroda
(osobina,
sutina,
narav,
karakter,
temperament); priroda (kao svet, vasiona,

natura naturans

red u svetu), sve ono to je samo sobom

postalo, nezavisno od ljudi i vetakih
uticaja.
naturalan (lat. naturalis) prirodan (a ne
vetaki).
naturalia (lat. naturalia) pl. prirodne stvari,
prirodne potrebe, prirodnosti.
naturalizam (nlat. naturalismus) fil. pogled na
svet koji smatra prirodu kao jedino to
stvarno postoji, i duh i njegove tvore-vine
svodi pod pojam prirode (stojici, Epikur, .
Bruno, Spinoza, Gete, Hekl i dr.); po Kantu,
objanjavanje celokupnog zbivanja prirodnim
uzrocima i zakonima; u etici: zahtev da se
ivi u skladu sa prirodom (Ruso); u teologiji:
ojvanja-vanje i idealizovanja (Zola); u
religiji= evnosti i umetnosti: pggo vernije
podraavanje prirode i prikazivanje ivota
onakvog kakav je, bez ikakvog ulepavanje i
idealizovanje (Zola); u religiji = paiteizam.
naturalizacija (nlat. naturalisatio) priro-enje,
primanje u dravljanstvo, u graanstvo,
nacionalizacija;
bog.
presaivanje,
prilagoavanje biljaka drugom tlu i podneblju; zool. punjenje ivotinja.
naturalizirati (fr. naturaliser) prirodi, primiti
u
dravljanstvo,
u
graanstvo,
nacionalizirati; primiti koga u porodicu i
proglasiti ga da ima pravo nasledstva,
usvojiti; bog. neku biljku priviknuti na drugo
podneblje, odrati biljku u prirodnom stanju;
zool. puniti, ispuniti ivotinju.
naturalije (lat. naturalia) pl. prirodna tela koja
nisu vetakim putem izmenjena, naroito u
zbirkama kabinetima natura-lija
izloene ivotinje, biljke, minerali, fosili;
zemaljski proizvodi, ivotne namirnice,
sirovine, prirodna tela; prav. prirodne
posledice i osobine jednog ve postojeeg
prava.
naturalist (fr. na tura! iste) l. prirodnjak, onaj
koji se bavi prouavanjem prirode; 2. fil.
pristalica naturalizma; 3. onaj koji ispoveda
prirodnu religiju a ne priznaje otkrovenje; 4.
prirodan ovek, ovek koji tei da ivi u
skladu sa prirodom i njenim zahtevima; 5.
um. knjievnih i umetnik koji tei da u
svojim delima prikae prirodu onakvom
kakva je, bez ulepavanje i idealizovanja; 6.
zool. ispunjava ivotinja.
naturalistiki (lat. naturalis prirodan) u duhu
naturalizma; koji je u skladu sa prirodom,
koji posmatra sa gledita prirodnih nauka i
uzima prirodu za ugled, ili samo nju smatra
merodavnom; koji smatra prirodu, prirodne
injenice i prirodna zbivanja kao jedinu
osnovu svega.
natura naturans (lat. natura naturans) fil.
tvorna priroda, stvaralaka priroda, priroda
koja stvara (izraz pod kojim filozof Spinoza
zamilja prirodu kao i-

natura naturata

599

votvorno jedinstvo koje, u svojoj stvara-lakoj

delatnosti, proizvodi iz sebe natura naturata);
sinonim za boga.
natura naturata (lat. natura naturata) fil.
stvorena priroda, skup svega onoga to
sainjava prirodu.
natura non facit saltus (lat. natura pop facit
saltus) fiz. priroda ne pravi skokove (princip
kontinuiteta, po kome se celo-kupni razvitak
u prirodi vri organski i postepeno).
naturizam (lat. natura priroda) 1. shvatanje po
kojem su se primitivni religije sastajale u
oboavanju pojava i predmeta u prirodi; med.
metoda leenja prirodnim lekovima; 2. v.
nudizam.
natus (lat. natus) pr. roen; im. sin.
nauzeja (lat. nausea, gr. nausie) ned. morska
bolest;
muka,
povraanje,
bljuvanje;
gaenje.
nauzeoza (lat. nauseosa) pl. med. sredstva koja
teraju na povraanje.
nauzeozan (lat. nauseosus) gadan, koji izaziva
gaenje, odvratan; koji tera na povraanje.
naumahija (gr. naumachia) bitka na moru,
pomorske bitka.
nauskop (gr. naus brod, laa, skopein
posmatrati) kor. sprava za pronalaenje
udaljenih brodova.
nauskopija (gr.) kor. vetina pronalaenja
udaljenih brodova.
naut (pere. nohud) bog. rogaica, slani grah (od
koga se pravi leblebija).
nautika (gr. naus brod, laa, nautike se.
techne vetina plovidbe, brodarstvo) 1.
pomortvo, skup svih teorijskih i praktinih
znanja koja su potrebna mornaru da bi
bezbedno mogao prevesti, najkraim putem,
brod preko mora; navigacija; 2. pomorska
kola ili: akademija).
nautil (fr. nautile) kor. pojas za odravanje na
vodi, pojas za spasavanje.
nautilit (gr. nautilos, lithos kamen) geol.
okamenjeni nautilus.
nautilus (lat. nautilus, gr. nautilos) zool. laica,
morska
ivotinja
iz
porodice
etvorokrnjaka.
nautiar (gr. nautikos) moreplovac, pomo-rac,
poznavalac pomorstva; nastavnik vetine
moreplovstva.
nautiki (gr. nautikos) pomorski, plovid-beni,
koji je u vezi sa moreplovstvom; nautiki
instrumenti sprave koje su potrebne
moreplovcu (kompas, kvadrant, sek-stant i
dr.).
nautomanija (gr. naus brod, laa, mania
pomama, ludilo) med. strah od vode.
nautofobija (gr. nautes mornar, phobos strah)
med. bolestan strah od vonje brodom.
naufragij(um) (lat. naufragium) brodolom; fig.
stradanje, propast.

nacionalnom

nafora (gr. ana-phero, ana-phoreo uznosim) u

pravoslavno] crkvi: osveeni hleb koji
predstavlja u prieu telo Hristovo.
nafta (hald. naphtha, arap. naft) hen. kameno
ulje, sirovi petrolej (mrka, zejtinjava i lako
zapaljiva tenost, jaka mirisa i laka od
vode).
naftalin (hald. naphtha) hem. ugljovodonik koji
nastaje suvom destilacijom organ-skih tela, a
dobiva se i iz katrana kamenog uglja;
upotrebljava se za utamanjivanje moljaca, za
pravljenje
vetakih
boja
i
smola,
eksplozivnih materija i dr.
nafteni (gr. naphtha) zasieni ciklini
ugljovodonici; glavni sastojci galicijske i
kavkaske nafte.
naftiferan (hald. naphtha, lat. ferre nositi)
naftonosan, koji sadri naftu.
naftoli (gr. naphtha) hem. organska jedinjenja formule Ci0H7OH; nalaze se u
katranu kamenog uglja, a spravljaju se i od
naftalina; slue za proizvodnju vetakih
organskih bojenih materija.
nahija (arap. nahiya, tur. nahiye) okrug, srez;
naija.
nahname (nem. Nachnahme) pouzee, povuka,
doplata; per nahnaepreporueno, sa pouzeem, na povuku, na doplatu.
naci~.skraeni oblik izraza naiionalsoci-jalist.
nacizam skraeni oblik izraza nacionalsocijalizam.
nacija (lat. nasci roditi se, natio) narod,
drutvena zajednica ljudi koji govore istim
jezikom, koji su zajedniki proiveli politiki
i kulturni razvoj i koji su proeti sveu o
uzajamnoj pripadnosti i celovitosti u odnosu
prema drugim kapijama.
nacional (nlat. nationale) spisak svih ljudi koji se
nalaze u sastavu neke vojne jedinice (sa
podacima, za svakog ponaosob: ime, prezime,
mesto roenja, godine, veroispo-vest itd.);
obrazac (formular) sa linim podacima koji
ispunjavaju studenti pri upisu na univerzitet;
lini podaci o jednom oveku uopte;
narodno obeleje, znaka, kokarda.
nacionalan (nlat. nationalis) narodni, narodski,
koji pripada nekom narodu, koji se tie
jednog naroda, koji je svojstven jednom
narodu, otaestven, zaviajan; nacionalni
karakter skup svih onih osobina kojima se
jedan narod naroito izdvaja od drugih
naroda; nacionalna ekonomija narodna
privreda, nauka kojoj je cilj si-stematsko
prouavanje pojava i zakona privrednog
ivota naroda.
nacionalizam (fr. nationalisme) narodnja-tvo,
rodoljublje; drutveno, politiko i kulturno
delovanje sa nacionalnog stanovita koje se
ispoljava u razliitim oblicima: 1. kao
drutveno-politiki
i
kulturni
pokret
graanske klase u cilju buenja nacionalne
svesti, osloboenja,

nacionalizacija

600

ujedinjenja i stvaranja nacionalne drave; 2.

kao ideoloki i politiki izraz zatvaranja,
samodovoljnosti i kulta sopstvene nacije
kojeg karakterie ovini-stiki odnos (v.
ovinizam) i potcenjivanje prava i vrednosti
drugih nacija i nacionalnosti, narodni
egoizam.
nacionalizacija (fr. nationalisation) primanje u
dravljanstvo,
priroenje,
pretapanje;
podravljivanje,
podravljenje,
proglaavanje ega narodnom, tj. drutvenom,
dravnom svojinom.
nacionalizirati (fr. nationaliser) primiti (ili:
primati) dravljanstvo, prirediti, priroavati,
pretogdati pripadnika jednog u lana
drugog naroda tako da se smatra sa ovim
jedno; podraviti, po-dravljivati, proglasiti
neto svojinom naroda.
nacionalizovati
(fr.
nationaliser)
v.
nacionalizirati.
nacionalist (fr. nationaliste) narodnjak, rodoljub, patriota; pl. narodnjaci, rodoljubi,
pristalice politikih struja i stranaka koje
poglavito vode rauna o interesima svoje
zemlje i svoga naroda; v. ovinist.
nacionalitet (fr. nationalite) narodnost, narodna
osobenost, pripadnost jednom narodu; princip
nacionaliteta naelo savremenog politikog
shvatanja po kome svaki narod ima pravo da
se samostalno opredeljuje i da, nezavisno
od drugih drava, sam reava svoja ivotna
pitanja.
nacionalsocijalizam Hitlerov faistiki poredak
u Nemakoj (19331945) i njegova
ideologija. Nacionalsocijali-stika partija
osnovana 1918, naglo uzela maha u godinama
velike krize (1929 1933), koja je najjae
pogodila Nemaku. U otrom klasnom
sukobu, koji se razgarao, uspela je, poduprta
krupnim kapitalom, da privue u svoje
redove velike mase upropaene sitne
buroazije a delom i proletarijat, sluei se
demagokim
parolama
socijalizma",
kontrole kapitala", nacionalizma". Pobedila
i zbog oportunizma socijal-demokratije i sektatva nemake komunistike partije, koje
nisu umele da iskoriste krizu kapitalizma u
interesu radnike klase. Teror, guenje svega
demokratskom i najagresiv-niji imperijalizam
odlike su njene politike na vlasti. Pobedom
nacional-socija-lizma
(1933)
finansijski
kapital je reio krizu u svoju korist, ali u
obliku razvijanja najteroristikije i najzverskije forme dravnog kapitalizma. Propovedajui svoju pseudonaunu, u stvari
mizantropsku, teoriju o istoti germanske
rase i golemaki nacionalizam, ovaj sistem je
uspeo da zavede i opije znatan deo
nemakog naroda i ideoloki ga pripremi za
osvajaki rat. Za filozofsku podlogu svoje
imperijalistike politike

hitlerovci su uzeli Nieovu misao: Slabi i

netvorni neka uginu, a prvi znak nae
milosti prema njima bie da im pomognemo
da to pre dou do propasti". Izazvavi drugi
svetski rat i pregaziv-i, u munjevitom
naletu, gotovo celu Zapadnu Evropu,
Jugoslaviju, Grku i veliki deo SSSR,
Hitlerovi Nemci su primenji-vali Nieovu
misao nemilosrdnim masov-nim ubijanjem i
pljakanjem
podjarmljenih
naroda,
ostvarujui tako svoj zloglasni ivotni
prostor" (Lebensraum). Ovaj pakleni nasrtaj
na oveanstvo izazvao je opravdan revolt
celog naprednog i demo-kratskog sveta i
udruio ga protiv Nemake i njenih
saveznika, Italije i Japa-na, tzv. Osovine
BerlinRimTokio".
Rezultat
ovoga
revolta bio je potpun vojni, moralni i
politiki poraz osovin-skih sila, iji je
logian epilog bio Meunarodni vojni sud u
Nirnbergu,
koji
je
glavne
voe
nacionalsocijalizma osu-dio kao ratne
zloince, na smrt; nacizam, hitlerizam; up.
faizam.
nadak (pere. naah, tur. nacak) eki; mala
ubojna sekira.
nadak-baba (tur.) svaalica, prznica.
neartroza (gr. neos nov, arthron zglob) med.
stvaranje novog zgloba, ali ne na pravom
mestu.
ne bis in idem (lat. ne bis in idem) prav.
naelo u kaznenom pravu po kome se jedno
lice ne moe osuivati dvaput za isto
krivino delo.
nebula (lat. nebula magla; oblak) nabula
kornee (nlat. nebula corneae) med. mrlja u
ronjai (oka), nefelijum; astr. mamina, neko
nebesko telo gledano golim okom ili
durbinom nalik na oblak.
nebulist (lat. nebula) um. slikar oblaka.
nebulistiki (lat.) maglovit, oblaan; mutan,
nejasan; crtati nebulistiki crtati tako da se
likovi i crte veoma nejasno naziru.
nebuloza (lat. nebula) maglina u vasioni u kojoj
se nalazi bezbroj
zvezda; maglovi-tost,
zamagljeno1, nejasnoa.
nebulozan (lat. nebulosus) maglovit, oblaan,
mutan; fig. maglovit, nejasan, nerazumljiv.
nebulozitet (nlat. nebulositas) oblanost,
natutenost; fig. natmurenost; maglovi-tost,
nejasnost, nerazumljivost.
nebuloznost (nlat. nebulositas) v. nebulozitet.
nevra- (gr. neuron ivac) v. pod neura-.
vevro- (gr. neuron ivac) v. pod neuro-.
nevus (lat. naevus) med. mlade, made:.
negando (lat. negando) odriui, odricanjem,
putem odricanja.
negativ (lat. negativus) u fotografiji: negativna
slika, fotografske ploa na kojoj mesta gde
je svetlost jae dejstvovala jae pocrne, mesta
gde je slabije dejstvovala pocrne slabije, a
mesta na koja nije nika-

601
ko dejstvovala ostanu sasvim providna
(negativ se, u dal>em radu, mora fiksirati, tj.
uiniti da svetlost na njega vie ne dejstvuje).
negativa (fr. negative) gram. odrena reenica;
odricanje, odrean stav, odreno miljenje;
odrean odgovor, odrena izjava i
DRnegativan (lat. negativus) odrean; log. negativan
sud odrean sud (supr. afirmativan sud);
negativan odgovor odrean, nepovoljan
odgovor (supr. pozitivan odgovor); negativna
veliina veliina sa znakom minus ( );
negativan zigznak minus ( ); negativni
brojevi mat. brojevi ispod 0, sa znakom
minus(); v. elektricitet negativan; supr.
pozitivan.
negativizam (lat. negativus) psih. strast za
odricanjem, bolesna sklonost izvesnih duevno
poremeenih lica da svemu proti-vree i da
uivaju kad rade suprotno onome to treba.
negativitet (nlat. negativitas) odrenost,
protivan stav ili odnos.
negativo (p. negativo) za vreme panske
inkvizicije; jeretik"koji nije hteo pred
inkvizitorskim sudom da prizna nita od
onoga za ta je optuivan (ovakve jeretike
inkvizicija je, posle temeljnog muenja,
spaljivala na lomai kao nepo-pravljive
grenike).
negatorijska tuba (lat. actio negatoria,
negativa) prav. tuba kojoj je cilj obesnaenje polaganja prava ili zahteva drugog
nekog lica na stvarno pravo onoga koji podie
tubu.
negatron fiz. negativni elektron, elementarna
estica negativnog elektriciteta.
negatur (lat. negatur) odrie se, porie se, tvrdi
se da neto nije; odbija se, ne prima se.
nsgacija (lat. negatio) odricanje; gram. odrena
re; supr. afirmacija; fih. Hegel: ,, . . . da se
protivreno ne razreava u nulu, u apstraktno
nita, nego u negaciju svog odreenog
sadraja". Zakon negacije negacije kao jedan
od triju zakona dijalekti-ke: jedinstvo
protivrenosti i jedinstvo suprotnosti. Istina
bia kao i niega jeste otuda jedinstvo oboga;
ovo jedinstvo je nastajanje" (Hegel).
neger (p., ital. negro, fr. negre, lat. niger)
pripadnik crne rase, crnac.
negirati (lat. negare) odricati, odrei; poricati,
govoriti ili tvrditi da neto nije bilo ili da ne
postoji.
negligentan (lat. negligens) nemaran, neha-tan,
aljkav, lakouman.
negligencija (lat. negligentia) nemarnost,
aljkavost, nehatnost, zanemarivanje.
neglidjente (ital. negligente) muz. nemarno,
nehatno, bez velike panje.
neglie (fr. neglige) domaa haljina (nona ili
jutarnja); u neglieu u domaoj haljini,
neobuen propisno, nedoteran.

nekrograf

negosijabilan (fr. negociable) koji se moe

prodati, koji se moe preneti na drugog (npr.
menice, hartije od vrednosti i dr.).
negosjater (fr. negociateur) posrednik, pregovara (naroito u politikim stvarima).
negocijanizam (nlat. negotianismus) trgovaki
duh.
iegocijant (lat. negotians) trgovac, onaj koji
trguje naveliko.
negocijator (lat. negotiator) trgovac naveliko;
naroito: trgovac novcem, bankar.
negocijacija (lat. negotiatio) trgovaki posao,
trgovina, trgovanje; pregovaranje, ugovaranje, posredovanje (naroito u politikim
stvarima); prodaja menice kojoj jo nije
dospeo rok plaanja, prodaja nedospe-le
menice, prenoenje menice na drugog.
negresa (fr. negresse) crnkinja.
negreti (p. negretti) pl. vrsta panskih ovaca
sa gustom i jakom vunom (nazvana po nekom
grofu Negreti, koji je, kau, drao takve
ovce).
negrilo (p. negrillo, lat. niger crn) vrsta crnog
holandskog burmuta.
nsgrit (p.) pripadnik crne rase, crnac.
negroid (lat. niger, p. negro, fr. negre, gr.
efdos) pripadnik negroidnih naroda; ovek
koji ima crnaka rasna obeleja.
negroidan (pot. negro crnac, gr. eidos oblik,
vid) slian crncu, kao crnac, poput crnca.
negrofil (p., ital. negro crnac, gr. philos
prijatelj, koji voli) prijatelj crnaca, onaj
koji eli osloboenje crnaca od robovanja
belcima.
negus (etiop. negus) krunisani", titula
abisinskog cara.
negusa nagast (etiop.) ,,kralj kraljeva", zvanina titula abisinskog cara, potie jo iz IV
veka, iz vremena kada su Abisinci primili
hrianstvo.
ne (fr. neige sneg) vunena tkanina poprskane
belim takicama, tako da izgleda kao posuta
snegom.
nezologija (gr. nesos ostrvo, otok, logia)
nauka o ostrvima (deo fizike geografije).
neimar (arap. mi'mar, tur. mimar) graditelj,
graevinski inenjer, arhitekt.
nekacija (lat. pesage ubiti, necatio) ubijanje,
usmrivanje.
nekiomantija (gr. nekys le, manteia
proricanje) v. nekromantija.
nek-plus-ultra (lat. nec plus ultra) v. non-plus-ultra.
nekro- (gr. nekros mrtav; le) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: mrtav; lepi,
leinski.
nekrobioza (gr. nekros, bios ivot) med.
postepeno kvarenje, izumiranje ivih delova
organskih tela, a da pri tom ti delovi ne
prelaze u truljenje.
nekrograf (gr. nekros, grapho piem) pisac
istorije umrlih (ili: mrtvih).

nekrografija

602

nekrografija (gr. nekros, graphia pisanje)

pisanje istorije mrtvih, istorija mrtvih.
nekrodermitis (gr. nekros, erma koa) ned.
zapaljenje koe spojeno sa truljenjem, ko-no
izumiranje.
nekroza (gr. nekrosis izumrlost) med.
izumiranje delova tkiva kod ivih bia usled
nedovoljne ishrane krvlju, dejstva raznih
klica, opekotina, otrova i sl.
nekrokaustija (gr. nekros, Kaio spaljujem)
spaljivanje mrtvih.
nekrolatrija (gr. pekgoz, latreia oboavanje,
potovanje) potovanje mrtvih.
nekrolog (gr. pekgoz, logos re, govor) lanak
napisan povodom smrti nekoga tek umrlog
pokojnika (sa podacima o njegovom ivotu,
radu i zaslugama); spisak umrlih, itulja;
zbirka ivotopisa umrlih.
nekrologija (gr. nekros, logia) ivotopis
pokojnika, zbirka ivotopisa pokojnika.
nekromanija (gr. nekros, mania pomama,
strast) v. nekrofilija.
nekromant (gr. nekromantes) onaj koji priziva
duhove da bi od njih doznao ono to je bilo i
to e biti, volebnik, priziva duhova umrlih.
nekromantija (gr. nekromantia) prizivanje
duhova umrlih da bi se od njih doznalo ono
to je bilo ili to e biti, voleb-nitvo.
nekropola (gr. nekros, polis grad) v. nekropolis.
nekropolis (gr.) grad mrtvih, podzemna
grobnica, groblje; mesto gde su stari, naroito
Grci i Egipani, sahranjivali mrtve.
nekropompa (gr. nekros, pompe sveana
povorka) pratnja mrtvaca, sprovod.
nekropsija (gr. nekros, opsis vid, vienje,
gledanje) v. nekroskopija.
nekrosilija (gr. nekros, sylao pljakam)
pljakanje mrtvaca.
nekroskopija (gr. nekros, skopein posmatrati,
gledati)
pregled
mrtvaca
(ili:
lea);
nekropsija.
nekrotizija (gr. nekros, thysis) ned. obamiranje, npr. nekog mesta u telu usled delovanja bacila.
nekrotian (gr. nekros) ned. koji je u
zapaljenju, izumro (naroito o kostima i
hrskavicama).
nekrotomija (gr. nekros, tome seenje,
rezanje) prav. otvaranje lea da bi se mogao
utvrditi uzrok smrti; ned. odstranjivanje
izumrle kosti operativnim putem.
nekrofag (gr. nekros, phagein derati) 30ol.
strvoder.
nekrofilija (gr. nekros, philein voleti, philia
sklonost,
naklonost)
sklonost
vrenju
nemoralnih, naroito seksualnih postupaka sa
umrlim, obljuba mrtvaca, mrtvoskrnavljenje;
nekromanija.
nekrofobija (gr. nekros, phobos strah) strah
od mrtvaca, strah od lea.

neksum (od lat. nectere vezati) sklapanje

zajma (u starom rimskom pravu); eks neksu
(lat. eh nexu) van obaveze. neksus (lat. nexus)
sveza, veza; pravni odnos, pravna obaveza;
neksus kauzalis (lat. pe-xus causalis) uzrona
veza, uzrona po-vezanost.
nsktar (gr. nektar) mit. boansko pie, vino koje
su, po verovanju starih Grka, pili olimpski
bogovi; fig. odlino pie, osveavajue pie;
uveno grko vino sa ostrva Skio od suvarka
(polusuvog groa) bog. mednik, mednica (u
cveu). nektarijum (gr. nektar, nlat. nectarium)
bog.
mednik, mednica (u cveu). nektarski (gr.
nektareos) sladak i osveavajui kao nektar,
boanski. nekton (gr. nektos koji pliva) u
okeanogra-fiji: ivi svet koji samostalno
pliva vodama; up. plankton, bentos. nelikvidan
(lat. liquidus) koji ima aktivu veu od pasive,
ali ne raspolae potreb-nom gotovinom da bi
odgovorio svojim novanim obavezama; supr.
likvidan. nel tempo (ital. nel tempo) muz. u
tempu, u
taktu. nematelmintes (gr. nema konac, nlat.
nemathelminthes) pl. zool. v. nematoidi. nematoidi
(gr. nema konac, nit, eidos vid,
oblik) pl. zool. oble gliste. Nemeza (gr. Nemesis)
mit. v. Nemezis. Nemezis (gr. Nemesis, peto
dodelim, dosu-dim, dosuujem) mit. boanstvo
u kome je oliena boanska pravinost, koja
na-grauje dobro a kanjava zlo, naroito
nepravde i nasilja uinjena iz obesti. nemejade
(gr. ta Nemeia) pl. v. nemejske igre. Nemejske
igre viteke utakmice starih Grka koje su se,
u ast Zevsa, odravale u Nemeji svake tree
godine. nemejski lav mit. ogromni lav koji je
pusto-io okolinu argolidskog sela Nemeje sve
dok Herkul nije uspeo da ga ubije. nemet
(ma.) plemi, vlastelin. nemo (lat. peto,
gen. neminis) niko; nemo judeks, nemo testis
idoneus in proprija kauza (lat. nerno judex,
peto testis idoneus in propria causa) prav.
niko ne moe u sopstvenoj stvari, tj. gde je
lino zainteresovan, biti ni pravi sudija ni
svedok. nemolit (gr. nemos panjak, gaj, lug,
lithos

kamen) min. v. dendrit.

nemoralije (lat. nemoralia) pl. umske, dubravske sveanosti kod starih Grka i
Rimljana. nemorozan (lat. nemorosus)
umovit, bogat
umom; sa gustim drveem. nemoroze (lat.
nemorosae) pl. bot. umske
biljke, biljke koje rastu po umama. venija
(lat. nenia) naricaljka, alopojka, tubalica
(koju su, kod starih Rimljana, na pogrebima
pevale naroite ene slavei pokojnika);
uspavanka. veo- (gr. neos) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: nov, novo.

neovitalizam

603

neovitalizam (gr. neos, lat. vitalis ivot-ni) fil.

moderni oblik vitalizma, spajanje mehanikog
pogleda na svet sa vitali-zmom.
veogen (gr. neos, gen- koren od gignesthai
postati, nastati) kol. mlai odeljak terci-jarnog
perioda u razvitku Zemljine kore; deli se na
dva pododeljka: pliocen i miocen.
veograf (gr. neos, grapho piem) pisac koji
se ne dri propisanog pravopisa, novotar u
pisanju.
neografizam (gr.) strast za uvoenjem novotarija u pisanju, naroito u pravopisu.
geografije (gr. neos, graphia pisanje) nov
nain pisanja, odstupanje od propisanog
pravopisa.
neogrek (gr. neos, fr. neo-grec) stil koji je
teio da razvije klasicizamdo bogatijih
grkih umetnikih oblika; naroito cvetao za
Napoleone .
veodarvivizam
evolucionistika
teorija
nemakog biologa A. Vajsmana (Weismann
August, 18341914) u kojoj je Darvinov
princip prirodnog odabiranja proiren i na
procese u samom organizmu.
neodim (gr. neos nov, didymos dvojni,
dvostruk) hem. elemenat iz grupe retkih
zemalja; atomska masa 144,27; hem. znak
Nd; mineral ukastobele boje.
veozoik (gr. neos, zoon ivotinja) kol. v.
kenozojski period.
neoimvresvonizam (gr. neos, lat. impressio
utisak) slik. v. poeitilizam. '
neokantijanizam filozofski pravac koji se,
sredinom prolog veka, javio u Nemakoj,
kao reakcija na spekulativni ideali-zam
Fihteov, elingov i Hegelov, i koji je istakao
kao polaznu taku vraanje Kantu p
njegovoj kritikoj filozofiji.
neoklasicizam (gr. neos, lat. classis)
knjievni pravac na Zapadu, od 1905. god.,
koji, oslanjajui se na klasinu knjievnost,
naroitu vanost polae na to vee
savrenstvo oblika.
neolitik (gr. neos, lithos kamen) kol. mlae
kameno doba, doba glaanog kamena (trajalo
u Evropi od 100003000. god. pre n.e.),
kada su ljudi upotrebljavali kamen za
svoje potrebe (oruje, orue, zidanje i dr.),
podizali gradove, naselja i bavili se ve
zemljoradnjom i stoarstvom.
nvolitski (gr. neos, lithos kamen) kol. koji
pripada novijem, mlaem kamenom dobu;
neolitik.
neolog (gr. neos, logos re, govor) onaj koji
unosi novotarije u neko starije uenje;
naroito: onaj koji uvodi nove rei i
konstrukcije u jezik.
neolognzam (gr. neos, logos re, govor) novina
u nekom starom uenju ili religiji,
novotvorina; strast za uvoenjem novotvorina; gram. nova re napravljena po ugledu na
strane jezike, kovanica, stara re s novim
znaenjem, npr. brzojav, vodovod,

neoplatovizam
dvoboj, kiobran, kolodvor, olovka, palidrvce, znatieljan itd.
neologija (gr. neos, logia izgovaranje, govor)
upotreba starih rei u novom znaenju,
pravljenje novih rei, novotvorina, kovanica.
veologistiki (gr. neos, logos re, govor) pr.
sklon uvoenju novotarija i novotvorina,
naroito u jeziku i stvarima vere; novostvoren, novoskovan.
neomaltuzijanizam Soc. v. pod maltuzijani-zam.
neomicin (gr. neon novo, mykes gljiva) hen.
antibiotik izolovan 1949. iz gljivice
Streptomyces fradiae; deluje protiv bacila
tuberkuloze i crvenih bakterija.
neomutacija (gr. neos, lat. mutatio promena)
biol. nasledna promena kod ivih bia usled
pojave nekog novog naslednog i-nioca.
veov (gr. neon novo) hen. elemenat, spada u
plemenite gasove zato to se ne spaja sa
drugim elementima, ima ga u vazduhu,
atomska masa 20,183 redni broj 10, znak
Ne.
neonacizam (gr. neos, nacizamoc nacionalsocijalizam) naziv za krajnje reakcionar-na
strujanja u Zapadno] Nemakoj koja tee
vaskrsavanju nacionalsocijalisti-kog, tj.
nacionalfaistikog pokreta.
veonomisti (gr. neos, nomos zakon) pl.
pristalice nekog novog zakona.
ieopagavizam (gr. neos, lat. paganus seljak)
novo neznabotvo, pokuaj da se stara
neznaboake verovanja obnove i da zamene
hriansku religiju; up. paganizam.
neopedagog (gr. neos, paidagogos) onaj koji
se, kao vaspita, slui novim vaspitnim
metodama.
neopitagorejizam fil. obnova i, pod uticajem
istonjake religije, modifikacija pitagorejizma, spojenog sa elementima raznih
grkih filozofema, koja predstavlja teozofsku spekulaciju.
neoplazma (gr. nos, plasma tvorevina) med.
normalno ili bolesno nagomilavanje novih
tkiva u telu, novo tkivo, novoraslica,
izraslica, izrataj.
neoplastija (gr. neos, plassein uobliiti,
obrazovati) ied. obnova povreenih ili
izgubljenih delova tela prirodnim putem,
novorastenje.
neoplasticizam (gr. neos nov, plasso uobliavam, obrazujem) slik. jedan od pravaca
apstraktnog slikarstva u kojem preovla-uju
geometrijski elementi.
neoplatonizam
fil.
stapanje
Platonovih,
Aristotelovih, stojikih i dr. uenja sa
istonjakim
religiozno-spekulativnim
elementima, u jedan jedinstven pogled na
svet, uz jaku primesu mistikih i teozof-skih
crta; posle propasti antike kulture,
neoplatonizam je imao jakog uticaja na
izgradnju hrianske filozofije.

neopren

604

neopren sintetiki kauuk dobiven polimerizacijom hlorbutadijena.

neopurizam (gr. neos nov, lat. purus ist) liitv.
jeziko istunstvo koje se osea kod nekih
savremenih jezikih strunjaka.
neorama (gr. neos, orama pogled, prizor)
kombinacija panorame i diorame, aparat
koji prikazuje sliku unutranjosti neke
graevine, hrama i sl.
neorganska hemija v. anorganska hemija (pod
anorganski).
neorealizam (gr. neos nov, lat. realis
stvaran) 1. umetniki pravac, nastao najpre u
italijanskoj umetnosti posle drugog svetskog
rata,
iji
su
predstavnici,
suprotno
subjektivnim ekspresionistima, teili za
realnim prikazivanjem sveta; 2. fil. jedan od
pravaca u savremeno] idea-listikoj filozofiji,
iji predstavnici smatraju da su oseaji (oseti)
osnovni, odnosno jedini elementi sveta.
neoromantizam v. neoromantika.
neoromantika (gr. neos, fr. romantique)
pravac u novijoj knjievnosti koji se javio
oko 1890. kao suprotnost naturali-zmuk
pozitivizmu.
neosalvarzan med. spoj salvarzana sa formaldehidnatrijumsulfoksilatom, slui kao
lek protiv sifilisa i drugih spiro-hetnih
oboljenja.
neoslavizam noviji pravac panslavizma, kome je
cilj da sve Slovene ujedini, ostavljajui^svakom slovenskom plemenu i narodu
to puniju samostalnost; ova ideja uzela je
naroito maha posle 1908, kada je AustroUgarska nasilno i iznenadno anektirala
Bosnu i Hercegovinu.
neosocijalizam (gr. neos, lat. socius drug)
pokuaj
nekih
francuskih
socijaliste
(Renodela i Markea) da stvore oportunistiku struju u socijalistikom pokretu,
stvaranjem nekog dravnog socijalizma
(kombinacija sa faizmom).
neospinozizam filozofski pravdi kojima slui
kao polazna taka Spinozina filozofija,
naroito njegov monistiki pogled na svet.
neosholastika (gr. neos nov, schole kola)
pokret, nastao sredinom XIX v., u okviru
katolicizma, za oivljavanje srednjovekovne
sholastike; pokret se esto naziva i
neotomizam, zbog naslanjanja na uenje
sholastiara Tome Akvinskog.
neotenija (gr. neos nov, tenem produiti) biol.
sposobnost ivih bia da se raz-mnoavaju i
pre nego to se razviju.
neoterizam (gr. neoterizo novotarim, uvo-dim
novine) tenja za novim, ljubav prema
novotarstvu;
upotreba
novih
rei
i
konstrukcija.
neoterian (gr. neoterikos mladalaki) novovrstan, koji je po novom uskusu, koji tei
za novim.
neofaizam (gr. neos nov, lat. fascus sveanj,
snop) pokret reakcionarnih bur-

neranda
oaskih krugova, poglavito u Italiji i
Nemakoj, koji tei oivljavanju bive
faistike vladavine.
neofilolog (gr. neos, philos, logos) poznavalac i
istraiva novijih jezika i knjievnosti,
naroito
slovenskih,
roman-skih
i
germanskih.
neofobija (gr. neos, phobos strah) strah (ili:
zaziranje) od uvoenja novotarija.
neohegelijanizam fil. pravac u modernoj filozofiji
koji, oslanjajui se na nemakog filozofa
Hegela, razvija dalje njegove misli.
neohumanizam prosvetiteljski pokret 18. veka
u Nemakoj kojem je ideal bio ostvarenje
harmoninog oveka po uzoru na stare
Grke.
nepentes (gr. nepenthes) med. sredstvo za
ublaavanje bolova; sredstvo za osveavanje i razvedravanje, razbibriga; bog.
vrsta bubojedih biljaka iz tropske Azije i
Australije, iji su listovi u vidu kan-tica.
neper fiz. jedinica za merenje akustinih i
elektrinih vibracija; skr. N (naziv po
kotskom matematiaru Donu Neperu,
15501617); up. bel.

Neperov broj v. pod E. e.

nepotizam (lat. nepos, nepotis neak) povlaivanje roaka u davanju poloaja i
zvanja na raun drugih zaslunijih ljudi koji
bi, s obzirom na svoje zasluge i sposobnosti,
trebalo da imaju prvenstvo; uvlaenje roaka
na unosne i uticajne poloaje; prvobitno:
uticaj papinih roaka na dravne poslove.
Neptun (lat. Neptunus) l. kit. bog mora kod
starih Rimljana (kod Grka Posejdon); 2.
astr. planeta u naem sunanom sistemu iza
Urana.
neptunizam kol. shvatanje nekih teologa, tzv.
neptunista, iio kome je Zemljina kora, u
svom sadanjem obliku, postala uticajem
vode (supr. vulkanizam, po kojem je vatra
jedini uzrok sadanjeg oblika Zemljine kore,
i plutonizam, shvatanje po kojem je
unutranja toplota Zemlje uticala na
stvaranje oblika njene kore).
neptunij(um) (lat. Neptunus) hem. radioakti-van
element (transuran), redni broj 93, znak Np;
u prirodi ne postoji, nego dobiven vetakim
putem 194344, kada je prirodni uran bio
bombardovan neutroni-ma; raspadajui se
radioaktivno, on se pretvara u drugi
transuranski hem. element plutonijum.
neptunisti geol. pristalice neptunizma.
Nentunov .. . (lat. Neptunius) Neptunov pojas
med. mokar oblog oko tela, preko kojeg se
stavlja vunena tkanine; Neptunova pota
davanje vesti u staklenim bocama koje se, u
sluaju opasnih nepogoda na moru, putaju u
more.
neranda (pere.) v. naranda.

nerv

605

nerv (lat. nervus, gr. neuron) znat. ivac; nervni

sistem ivani pribor; fig. snaga, mo, jaina;
ivac, dua, glavni pokreta neega, npr.
nerv drutva =dua, stub drutva; nervus
probandi (lat. nervus probandi) log. glavni
osnov dokazivanje.
nervatura (nlat. nervatura) bog. v. nervacija.
nervacija (nlat. nervatio) bog. rebra, ilice na
listu, lisna rebra.
nerviva (nlat. nervina) pl. med. sredstva za
pojaanje i umirenje ivaca.
vervirati (lat. nervus ivac) razdraiti,
razdraivati, uzrujati, uzrujavati.
nervna supstancija fiziol. tvar (materija) od koje
se sastoje ivci.
nervni sistem fiziol. v. nerv.
vervoza (lat. nervus ivac) ned. bolest ivaca,
slabost ivaca; razdraljivost, uzbu-dljivost.
nervozan (lat. nervosus) koji se tie ivaca,
ivani; danas obino u znaenju: ivano
oboleo, razdral>iv, lako uzbudl>iv, oslabelih
ivaca.
nervozitet (nlat. nervositas) v. nervoza.
nervus probandi (lat. nervus probandi) log. v.
pod nerv.
nervus rerum (lat. nervus rerum ivac
stvari) glavna stvar, ono to je stvarni, bitni
osnov neega.
Nerej (gr. Nereus) mit. sin Okeanov i Gejin, mu
Daridin, bog mora i otac pedeset keri
(nerejida) koji stanuje s njima u dubinama
mora.
nerejide (gr. Nereides) pl. 1. mit. keri
Nerejeve, morske nimfe (meu kojima su
najpoznatije: Tetida, Kalipso i Amfi-trita).
nerejide (gr. nereides) 2. zool. morske ivotinje
iz porodice glista ekinjara.
ne recipijatur (lat. ne recipiatur) prav. ne prima
se, odbija se.
nero antiko (ital. nero antico) crni egipatski
mramor.
neroli (ital., fr. neroli) eterino ul>e od
pomorandinog cveta, veoma jakog i prijatnog mirisa.
Neron (lat. Nero) zloglasni rimski car (54
68. god. n. e.) uven sa svoje svireposti i
strahovitog gonjenja hriana koje je
optuivao da su zapalili Rim (64. god.), ubica
svoje matere, ene i mnogih drugih uglednih
Rimljana; otuda: svaki svirep i krvoloan
gospodar i vladalac.
neronski (lat. Neroneus) svirep i okrutan kao
Neron.
ners (eng. nurse) dojkinja, dadilja, vaspita-ica,
uvarica.
nerterologija (gr. nerteros, enepteros donji,
logia) nauka o telima koja se nalaze pod
zemljom.
nerteromorfija (gr. nerteros donji, morphe
oblik) stvaranje podzemnih tela i oblika.
nerc (nem. Nertz, Nortz) zool. vrsta male
vidre severnih zemalja; krzno te ivotinje.

neto-registar-tona

neseser (lat. necessarius, fr. necessaire) ono to

je nuno, potrebno; naroito: putnika kutija ili
torba sa onim to je oveku najpotrebnije
(pribor za toaletu); alatsko sandue, torba sa
alatom; najpotrebniji lekarski instrumenti.
iestijatrija (gr. nesteia poenje, iatreia
leenje) med. leenje gladovanjem. Nestor (gr.
Nestor) mig. sin Nelejev, kralj u Pilu, uven sa
svoje mudrosti i velikog iskustva; u dubokoj
starosti uestvovao u Trojanskom ratu i svima
sluio kao odlian savetodavac; otuda: mudar,
iskusan i astan starac, najstariji i najiskusniji
meu sebi ravnima.
nestorijanizam
teol.
uenje
carigradskog
patrijarha Nestorija, koje je hrianska crkva
proglasila i osudila kao jereti-ko; v.
nestorijanci.
nestorijanci pristalice carigradskog patrijarha
Nestorija koji je 431. god., zbog svog uenja o
dvema odvojenim prirodama Isusa Hrista,
boanskoj i oveanskoj, kao jeretik svrgnut
sa svog poloaja i proteran. nestoterapija (gr.
nesteia poelje, therapeia leenje) med. v. nestijatrija. nescijencija
(nlat. nescientia) neznanje. nescio (lat. nescio)
ne znam. nescire (lat. nescire) ne znati; a
nescire ad non ese (lat. a nescire ad pop
esse) log. nepravilno zakljuivanje iz
neznanja o nepostojanju", tj. misliti da se
neto zna a u stvari to ne znati, pa na osnovu
takvog neznanja zakljuivati da to neto ne
postoji.
net (nem. nett, fr. net, ital. netto) l. lep,
zgodan, pristao, doteran.
net (eng. net) 2. mrea, naroito mrea kod
tenisa koja stoji izmeu igraa protivnika.
ietivz (eng. natives) pl. oni koji su se rodili u
Americi,
roeni
Amerikanci;
lanovi
politike stranke u Sjedinjenim Amerikim
Dravama koja se organizovala u cilju
odbrane
prava
prvenstva
roenih
Amerikanaca u odnosu prema strancima i
doseljenicima, i koja trai da se rok za
naturalizovanje produi od 7 godina na 21
godinu.
nego (ital. netto) trg. izraz, u obiaju od
poetka HUD veka, koji oznaava istu
teinu (neto-teina) neke robe, tj. kad se odbije
od ukupne bruto-teine ono u emu roba stoji
(dak, bure, sanduk i dr.), ili ist prihod
(neto-prihod) od nekog posla, tj. kad se
odbije iznos svih rashoda itd.
neto-investicije (ital. netto isto lat. investitio)
ekon. celokupne drutvena ula-ganja iz
narodnog dohotke.
neto-regastar-tona (eng.) mera za zapreminu i
nosivost broda (korisni prostor); skr. nrt.

neto tara

606

nego tara (ital. netto tara) trg. odbitak stvarne, a

ne priblino teine onoga u emu roba stoji,
npr. daka, bureta, sanduka i dr. neuma (gr.
neuma mig, znak) znaci za be-leenje nota u
srednjem veku; nisu odrei-vale apsolutnu
visinu tonova, nego melo-dijsko kretanje; u
pravoslavnoj i katolikoj crkvenoj muzici
zadrale su se dugo posle uvoenja notnog
sistema. neur- (gr. neuron ivac) predmetak u
slo-enicama sa znaenjem: ivac, koji se
tie ivaca, ivani.
neuralgija (gr. neuron, algos bol) ned. bolest
ivaca koja se, u nastupima, pojavljuje u
odreenom delu tela, a nije izazvana nekim
vidljivim
anatomskim
promenama;
pr.
neuralgian.
neurastenija
(gr.
neuron,
astheneia slabost)
med. slabost ivaca.
neurastenik (gr. neuron, asthenikos slabunjav) med. onaj koji pati od slabosti ivaca.
neurastenini (gr. neuron, astheneia slabost)
med. koji pati od slabosti ivaca, ivano
oboleo. neurastian (gr. neuron) med. v.
neurastenian. neureksereza (gr. neuron, exa'resis
vaenje)
operativne odstranjenje obolelog ivca.
neurektomija (gr. neuron, ek iz, tome ceenje, rezanje) med. delimino isecanje jednog
ivca.
neuri- (gr. neuron) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: ivac, koji se tie ivaca,
ivani. neurilema (gr. neuron, eilyma omot,
obvoj)
alat. v. neurilima.
neurilima (gr.) inat. ivana opna, iva-nica,
vanova
opna;
pogreno:
neurilema,
neurolema.
neurin (gr. neuron) med. veoma otrovan proizvod koji dolazi usled truljenja leeva. neurit
(gr. neuron ivac, nerv) anat. ivano vlakno.
neuritikum (gr. neuron, nlat. neuriticum)
med. sredstvo za leenje i ojaavanje ivaca.
neuritis (gr. neuron) med. zapaljenje ivaca.
neuritian (gr.) med. koji se tie (ili:
dolazi od) zapaljenja ivaca; koji utie na
ivce, koji jaa ivce. neuro- (gr. neuron)
predmetak u-sloenica-ma sa znaenjem: ivac,
koji se tie ivaca, ivani. neurobat (gr.
neuron, baino koraam, idem)
igra na konopcu.
neuroblasti (gr. neuron, blastos klica,
izdanak) pl. anat. elije koje stvaraju ivce,
elije ivorodnice. neurovegetativan (gr.
neuron ivac, lat. vegetus) koji pripada
vegetativnom nerv-nom sistemu.
neurogamija (gr. neuron, gamos brak) spajanje
ivane
delatnosti=ivotinjski
magnetizam.

neurospazme

nefograf (gr. nephos oblak, grapho piem)

naroita vrsta fotografskog aparata za
snimanje oblaka.
neurografija (gr. neuron, graphia opis)
opisivanje ivaca.
neurodinija (gr. neuron, odyne bol) med.
bolest ivaca, neuralgija.
neuroza (gr. neuron) med. nervoza.
neurolema (gr. neuron, eilyma omot, obvoj)
anat. v. neurilima.
neuroleptici (gr. neuron ivac, lepsis
hvatanje) med. sredstva za umirivanje ivaca.
neurolog (gr. neuron, logos re, odnos)
naunik, biolog koji se bavi prouavanjem
ivaca; lekar strunjak za ivane bolesti.
neurologija (gr. neuron, logia) nauka koja
prouava ivce.
neurom (gr. neuron) med. ivani izrataj,
ivanik.
neuroma (gr. neuron) med. v. neuron.
neuromalacija (gr. neuron, malakia mekoa)
med. omekanja ivaca.
neuron (gr. neuron) anatomska i fiziolo-ka
jedinica ivanog sistema, osnovni element
ivanog (ili: nervnog) tkiva, nervna elija,
ivana elija.
neuronal (gr. neuron) med. lek za umirenje
ivaca i uspavljivanje.
neuroparaliza (gr. neuron, paralysis, uze-tost)
med. uzetost ivaca.
neuropat (gr. neuron, pathos bolest) med. onaj
koji pati od ivanih bolesti.
neuropatija (gr. neuron, pathos bolest) med.
bolest ivaca.
neuropatolog (gr. neuron ivac, pathos bolest,
logos re, govor) med. lekar specijalist za
neuropatologiju.
neuropatologija (gr. neuron, pathos, logia)
med.
nauka
o
ivanim
bolestima;
poznavanje ivanih bolesti.
neuropira (gr. neuron, pur vatra) med. ivana
groznica.
neuropsihijatrija (gr. neuron ivac, psy-che
dua, iatreia leenje) nauka koja obuhvata
neurologiju (nauku o nervnim obo-ljenjima)
i
psihijatriju
(nauku
o
psihi-kim
oboljenjima).
neuropeihoze (gr. neuron, psyche) pl. med.
ivano-duevne bolesti koje se javljaju bez
anatomskih promena.
neuroptera (gr. neuron, pteron krilo) pl.
zool. mreokrilci, kukci sa etiri prozirna i
mreaste krila.
neuroretinitis (gr. neuron, nlat. retinitis
zapaljenje mrenjae) med. zapaljenje vidnog
ivca i mrenjae.
neuroskop (gr. neuron, skopeo gledam) aparat
za ispitivanje i merenje karaktera i talenta
(pronalazak ukrajinskog lekara dr Viskija).
neurospazme (gr. neuron sila, vrpca, spasmos gr) pl. lutke koje se kreu pomou
ice ili konca; marionete.

neurostenija

607

neurostenija (gr. neuron, sthenos jaina,

snaga) med. odvie velika ivana delatnost.
neurotikum (gr. neuron, nlat. neuroticum)
med. v. neuritikum.
neurotian (gr. neuron) ivani, koji se tie
ivaca; koji dolazi kao posledica oboljenja
ivaca.
neurotomija (gr. neuron, tome seenje, rezanje) med. seenje, prerez ivaca.
neurotonija (gr. neuron, teino zateem) med.
zatezanje ivaca.
neurofibrili (gr. neuron ivac, lat. fibrilla)
vlakanca ivanog sistema.
neurohirurgija (gr. neuron, cheir ruka, eg-gon
rad) med. leenje hirurkim putem bolesti
ivanog porekla, kao i raznih oboljenja
mozga i modane (deo moderne medicine).
neutra (lat. neutra) pl. gram. v. neutrum.
neutralac v. neutralist.
neutralan (lat. neutralis) nepristrasan, koji ne
pripada ni jednoj stran(c)i, koji ne uestvuje u
ratu; gram. ni mukog ni enskog roda,
srednjeg roda; hen. koji ne reagu-je ni kiselo ni
alkalno; neutralne drave drave kojima je, iz
meunarodnih
razloga,
zajemena
neutralnost, npr. vajcarska; fiz. neutralna zona
magnata onaj deo magneta koji ne pokazuje
magnetno dejstvo; bez + ili naboja.
neutralizam (lat. neutralis) nepripadanje
nijednoj odreenoj religiji ili nijednom
filozofskom pravcu, slobodno miljenje.
neutralizanpija (nlat. neutralisantia) pl. med.
sredstva za uklanjanje kiseline u elucu.
neutralizacija (nlat. neutralisatio) dovoenja u
stanje nepripadanja nijednoj strani, izjednaenje suprotnih stanja, potiranje, otklanjanje dejstva, injenje nekodljivim;
hem. zasiavanje, spajanje kiseline sa ba-zom
u so, u kojoj su izgubljena svojstva i kiseline
i baze.
neutralizovati
(nlat.
neutralisare)
uiniti
neutralnim, dovesti u stanje nepripadanja
nijednoj strani, uiniti bezuticajnim, otkloniti
uticaje neke radnje ili stvari, osujetiti; hen.
jednu kiselinu sa bazom ili neku bazu sa
kiselinom tako pomeati da ta meavina vie
nije ni kisela ni alkalna, nego neutralna.
neutralizirati
(nlat.
neutralisare)
v.
neutralizovati.
neutralisati (nlat. neutralisare) v. neutralizovati.
neutralist (lat. neutralis) neopredeljen ovek,
onaj koji ne zastupa nijednu od sukob-ljenih
strana, onaj koji ne pripada nijednoj religiji
ili nijednom filozofskom pravcu, slobodni
mislilac; nepristra-stan posmatra.
neutralitet (nlat. neutralis) nepristrasnost,
nepripadanje ni jednoj strani, nemeanje u
raspre i sporove drugih; oruani neutralitet
ako se jedna drava naoruava

nefrit

da bi po svaku cenu mogla odrati i

odbraniti svoj neutralitet.
neutralnost (lat. neutralis) v. neutralitet.
neutrino (lat. neutrum nijedno od oboga) fiz.
neutralna materijalna estica manje mase od
mase neutrona.
neutron (lat.) fiz. materijalna praestica
(Chadwick) koja se javlja u zracima i koja je
bez naboja (v. elektrini elementarni kvantum)
mase vee od mase protona; pored jednake
mase sa masom vodoninog atoma, razlikuje
se od neutralnih vodoninih atoma mnogo
manjom zapreminom, ime se objanjava jaka
prodirna mo njihova; up. neutrino.
neutrofili (lat. neutrum, gr. philos koji voli) pl.
med. bela krvna zrnca koja primaju neutralne
boje.
neutrum (lat. neutrum) nijedno od obadvoga;
gram. srednji rod kod imenica, zamenica,
prideva i brojeva; re srednjega roda (pl.
neutra); verbum neutrum (lat. verbum
neutrum) neprelazni glagol.
iefelijum (gr. nephele, nlat. nephelium) med. v.
nefelion.
nefelinit (gr. nephele oblak, magla) min.
bazaltni eruptivni kamen, sastoji se od
augita, magnetnog gvoa i nefelina.
nefelion (gr. nephelion oblai, maglica) med.
maglica, oblai u ronjai (oka) i u mokrai;
bela pega na noktima.
nefsloidan (gr. nephele oblak, magla, eidos vid,
oblik) oblaan, maglovit, mutan, sumoran.
nefelologija (gr. nephele, logia) nauka o
postajanju oblaka.
nefeloformetar (gr. nephele, phoreo nosim,
odnosim, metron mera, merilo) aparat za
merenje oblanosti i kretanja oblaka.
nefograf (gr. nephos oblak, grapho piem)
naroita vrsta fotografskog aparata za
snimanje oblaka.
nefologija (gr. nephos oblak, logos re,
govor) nauka koja prouava oblake.
nefometar (gr. ne^os, metron mera) instrument kojim se odreuje pravac i brzina
kretanja oblaka.
nefoskop (gr. nephos, skopeo gledam) v.
nefometar.
nefralgija (gr. nephros bubreg, algos bol) med.
bol u bubrezima.
nefratonija (gr. nefros bubreg, reino zate-em)
med. uzetost bubrega, slabost bubrega.
nefrektomija (gr. nephros, ektome isecanje)
med. vaenje bubrega, celoga ili samo jednog
njegovog dela, operativnim putem.
nefridije (gr. nephros bubreg) alat. mokra-ni
organi.
nefridij(um) (gr. nephros, nlat. nephri-dium)
med. bubrena mast.
nefrit (gr. nephrites bubreast) min. ,,bu-breni
kamen", mineral koji se upotrebljava za
pravljenje peata, balaka na maevima, a u
preistorijskom dobu od njega su izraivali
kamene sekire.

nefritika

608

nefritika (gr. nephros, nlat. nephrotoca) pl.

med. sredstva protiv stvaranja kamena u
bubrezima.
nefritis (gr. nephrites) med. zapaljenje bubrega.
nefritian (gr. nephros bubreg) bubreni;
nefritian bol bol u bubrezima; nefri-tina
sredstva sredstva protiv bolova od kamena u
bubrezima.
nefro- (gr. nephros) predmetak u sloeni-cama
sa znaenjem: bubreg, u vezi sa bubre-gom,
bubreni.
nefrografija (gr. nephros, graphia opis) med.
opisivanje bubrega.
nefrodian (gr. nephros, eidos vid, oblik)
bubreast, slian bubregu.
nefroza (gr. nephros, nysos bolest) med. bolest
bubrega, oboljenje bubrega.
nefrolitijaza (gr. nephros, lithos kamen) med.
bolesno stanje usled kamena u bubregu, u
bubrenoj karlici, usled taloenja sastojaka
inae normalno rastvorenih u mokrai
(mokrana kiselina, oksalna kiselina,
fosfa^ti).
nefrolog (gr. nephros, logos govor, re) med.
lekar koji se bavi prouavanjem i leenjem
bubrega.
nefrologija (gr. nephros, logia) nauka o
bubrezima i njihovim radnjama, funkcija-ma,
prouavanje bubrega, poznavanje bubrega.
nefron (gr. nephros) znat. osnovna anatom-ska i
funkcionalna jedinica bubrega.
nefropatija (gr. nephros, pathos bolest) med.
opti naziv za sve bolesti bubrega.
nefropeksija (gr. nephros, pexis privrena)
med. v. nefrorafija.
nefropijelitis (gr. nefros, puelos valov, korito)
med. zapaljenje bubrenog levka ili
bubrene karlice.
nefropioza (gr. nephros, pyosis gnojenje) med.
gnojenje bubrega.
nefroragija (gr. nephros, pag- koren od
pagregnymi prskam, pucam) med. krvarenje
bubrega.
nefrorafija (gr. nephros, raphe av) med.
operativne privrivanje (ili: prii-vanje)
bubrega; nefropeksija.
nefroskleroza (gr. nephros, skleros) med.
bolest bubrega, prouzrokovana patolo-kim
promenama na bubrenim arterijama.
nefrotomija (gr. nephros, tome seenje,
rezanje) med. vaenje kamena iz bubrega
operativnim putem.
nefroftizis (gr. nephros, phtisis suica) med.
tuberkuloza bubrega.
nec (nem. Netz) mrea; prea.
necesitet (lat. necessitas) nunost, nuda,
potreba.
necssitirati (nlat. necessitare) primorati,
primoravati, prisiljavati, prisiliti, prinuditi,
prinuivati, naterati, nag-nati.

nigromant

neerel silekn (eng. natural selection) biol.

prirodno odabiranje u borbi za opstanak (po
uenju Darvinovom).
Nibelungenlid (nem. Nebelungenlied) Nibelunka pesma, najznaajniji nemaki
srednjovekovni junaki ep, koji potie s
poetka H v. od nepoznatog pesnika;
obrauje mitoloke motive o Sigfridu,
Brunhildi i Krimhildi, i bajke o propasti
Burgunda na Atilinom dvoru.
Nibelunzi (nem. Nibelungen) pl. u nemakoj
mitologiji: pleme patuljaka, sopstvenika tzv.
nibelunkog blaga.
nivelacija (fr. niveler ravnati, izravnati) 1.
izravnavanje, izjednaavanje, doterivanje
neega u vodoravan poloaj; uklanjanje
razlika izmeu neega; 2. me-renje visinske
razlike raznih taaka na Zemlji pomou
naroite sprave, nivelira.
niveleta (fr. nivelette) kretati ravnomer,
ravnjaa, libela.
nivelir (fr. niveler) sprava za odreivanje
razlike u visini raznih taaka zemljine
povrine.
niveliranje (fr. niveler) merenje ravnjaom (ili:
ravnomerom, libelom); odreivanje razlike u
visini izmeu raznih taaka Zemljine
povrine; izravnavanje; porav-navanje; fig.
uklanjanje
razlike
izmeu
ega,
izravnavanje, izjednaavanje, nivel-man.
nivelirati (fr.) odrediti (ili: odreivati) razlike u
visini izmeu raznih taaka Zemljine
povrine;
meriti
ravnjaom
(ili:
ravnomerom,
libelom);
uvodoravni-ti,
napraviti vodoravnim, izravniti, po-ravniti,
sravniti; fig. otkloniti razlike, izjednaiti,
izravnati.
nivelisanje (fr.) v. niveliranje.
nivelisati (fr.) v. nivelirati.
nivelisa (fr. niveleur) onaj koji meri libelom,
mera; izjednailac.
nivelman (fr. nivellement) v. niveliranje.
nivo (fr. niveau, lat. libella) vodoravna povrina, vodoravan, razina; morska povrina,
povrina mora (morski nivo); ravnjaa,
ravnomer, libela; fig. stepen visine ega, npr.
obrazovanosti, kulture itd.; biti ispod nivoa
biti ispod prosenosti.
nivoz (fr. nivose, lat. nix, nivis sneg) sne-ni
mesec", etvrti mesec u nekadanjem
francuskom republikanskom kalendaru (od
21. HP do 19. I).
nivoski (fr. niveau) pr. koji se tie nivoa;
nivoska povrina = ekvipotencijalna
povrina povrina u elektrinom ili
magnetnom polju koja stoji upravio na
pravac linija sile.
niger (lat. niger) crn.
nigrescentan (lat. nigrescens) koji crni, prelazi
u crno, crnkast, nacrn.
nigromant (lat. niger, crn, gr. mantis prorok)
maioniar, arobnjak, onaj koji vra-a i
prorie pomou zlih duhova.

nigromantija

609

nigromantija (lat. niger, gr. manteia proricanje) tobonja crna vetina, gatanje i
proricanje sudbine pomou zlih duhova.
nigror (lat. nigror) med. crna ili modro siva pega
na koi.
nidifikacija (nlat. nidificatio) zool. pravljenje
gnezda.
nidologija (lat. nidus gnezdo, gr. logia)
nauka o gnezdima.
nidor (lat. nidor) para, miris, vonja od
izgorelih ivotinjskih tela; med. miris na
trulo (kod podrigivanja).
nidorozav (nlat. nidorosus) koji se osea na
trulo, na muak, trulean.
nizam (arap.) red, pravilo, pravilnost, uredba;
redovni turski vojnik; titula nekih vladalaca
vazala u Indiji.
nijansa (fr. nuance, lat. nubes oblak) postupak
prelaz, postupno prelivanje boja, sen-enje
bojama; fig. fina i neosetne razlika, jedva
primetan prelaz iz jednoga u drugo; muz.
prelaz; gram. finoa jezika, tananost izraza,
tanina, utananost.
nijansiran (fr. nuance) izraen (ili: izraen) u
nijansama, u finim prelazi-ma, predstavljen
u taninama, utanan.
nijansirati (fr. nuancer) praviti postupke prelaze
u bojama, udesiti (ili: udeavati) boje
meanjem, seniti; fig. praviti ili iznositi
utanane i postupke razlike.
nijelirati (ital. niellare) na zlatnim i srebrnim
ploama urezivati ukrase pa ih onda
ispunjavati crnim emajlom; up. ni-jelo.
nijelo (ital. niello, lat. nigellus) tamna masa
spravljena od zajedno istopljenog srebra,
bakra, olova, sumpora i boraksa; slui za
ispunjavanje graviranih ukrasa na zlatnim i
srebrnim ploama, crni emajl.
Nikejski sabor crkveni sabor koji je sazvao, 325,
u vitinijskom gradu Nikeji, Konstan-tin Veliki
radi reavanja arijanskih raspri. Na njemu je
arijanizamproglaen za jeres i donesen tzv.
nikejski simbol vere (koga se i danas dre sve
hrianske veroispovesti).
nikerbokeri (eng. knickerbockers) pl. Holan-ani
koji ive u Njujorku; iroke akire do
kolena (kakve ovi nose).
nikl (nlat. nicolum, fr. nickel, nem. Nickel) hen.
element, atomska masa 58,71, redni broj 28,
znak Ni; isti nikl je srebrnasto-beo metal,
uglaan ima veoma lepu sjaj-nost, na
vazduhu postojan, moe se kovati i legirati.
niklovati gvozdene predmete prevui ni-klom
galvanskim putem.
nikol opt. obiniji i krai naziv za Niko-lovu
prizmu.
nikolaiti pl. pristalice jeretike gnosti-ke sekte u
P veku hrianske crkve; pristalice ponovnog
krtenja u XVI veku; katoliki svetenici koji
naputaju sveteniki in radi enidbe.

39 Leksikon

nimfa

Nikolova prizma opt. prizma od islandskog

kristala za ispitivanje polarizovane svetlosti
(nazvana po kotskom fiziaru William-y
Nicol-y, 17681851).
nikotin hem. veoma otrovan alkaloid, nalazi se u
liu i semenu duvana vezan uz jabunu i
limunovu kiselinu, inae bezbojna i uljasta
tenost koja na vazduhu dobije smeu boju
(naziv po Francuzu Jeap Nicot-y, koji je uneo
duvan u Francusku 1560).
nikotinizam (nlat. nicotinismus) med. tro-vanje
duvanom.
nikocijana (nlat. herba nicotiana) bot. duvan,
duvanova biljka.
nikocijanin (nlat. nicotiana) hem. v. nikotin.
niksis (gr. nysso bodem, probadam) med. bodenje, bockanje.
nikt- (gr. puh, nyktos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: no, noni.
niktalopija (gr. puh, nyktos, ops vid, vienje)
med. ona bolest koja se sastoji u tome to je
bolesnik slep za dnevnu svetlost, a ima
sposobnost da vidi nou.
niktalops (gr.) ned. onaj koji je slep za
dnevnu svetlost, onaj koji bolje vidi nou
nego danju; supr. hemeralops.
niktacija (lat. nictatio) med. treptanje, trep-kanje,
mirkanje.
niktegersija (gr. puh, nyktos, egersis buenje)
med. buenje nou, trzanje iz sna.
niktitacija (nlat. nictitatio) med. v. niktacija.
niktobatezis (gr. puh, nyktos, baino idem,
hodam) lutanje nou, mesearstvo.
niktobatija (gr. nyktobatia) med. v. niktobaniktograf (gr. puh, nyktos, grapho piem)
sprava za pisanje u pomrini.
niktografija (gr. puh, nyktos, graphia pisanje)
vetina pisanja nou, u pomrini.
niktofite (gr. puh, nyktos, phyton biljka) pl.
bot. biljke kojima se cvetovi nou otvaraju, a
danju zatvaraju.
niktofobija (gr. puh no, phobos strah) med.
strah od noi, od mraka.
nikturija (gr. puh, nyktos, uron mokraa)
med. pojaano mokrenje nou.
nimbus (lat. nimbus) prstenast sjaj oko glave
svetitelja, svetiteljski venac (krug) oko glave;
u meteorologiji: kini oblak, olujni oblak
(up. kumulus, stratus, cirus); fig. sjaj koji
okruuje neku istaknutu, veliku linost,
veliki ugled.
Nimrod jevrejske osobno ime, sin Husov, unuk
Hamov, legendarni osniva Vavilon-skog
Carstva i graditelj Vavilonske kule i asirskih
gradova; po Starom zavetu (Moje. I, 10, 9):
dobar lovac pred Gospodom"; otuda se za
dobrog lovca uopte kae: lovac kao
Nimrod.
nimfa (gr. nymphe) mit. manje ensko
boanstvo kod Grka, vila. Ima ih vie vrsta, a
zovu se po mestima u kojima ive:
aulonijade, oreade, leimonijade, limnade,

nimfagog

610

napeje, nerejide, i oceanide, naJade i potamide, drijade i hamadrijade; fig. lepa

devojka, lepotica; ljubavnica, javna enska;
zool. larva insekta.

nimfagog (gr. nymphe, ago vodim) runi

dever.
nimfe (gr. nymphai) pl. znat. male ruiaste
usmine na enskom spolnom organu, male
stidnice.
nimfitis (gr. nymphe) med. zapaljenje malih
ruiastih u emina (ili: malih stidni-ca); up.
nimfe.
nimfomanija (gr. nyraphe, mania pomama,
strast) preterana pohotljivost i spolna
razdraljivost ena prema mukarcima,
andromanija.
nimfonamija (gr. nymphe) ensko samoblu-e;
up. onanija.
nimfonkus (gr. nymphe, ognos masa, tele-sina)
med. otok stidnice, usmina.
nimfotomija (gr. nymphe, tome seenje,
rezance) med. operativno odstranjivanje malih
ruiastih usmina na enskom spolnom
organu.
Nioba (gr. Niobe) kit. ki Tantalova i Dionina,
ena tebanskog kralja Amfiona. U
materinske} gordosti to ima 7 sinova i 7
keri, drznula se da se poredo sa boginjom
Letom, koja je imala samo dvoje dece
(Apolona i Artemidu).Ca bi je kaznili za ovu
drskost, Apolon i Artemida poubijaju joj pred
oima svu decu strelama; bol i oajanje
pretvore nesrenu majku, voljom Zevsovom,
u jednu stenu. Ovaj motiv je u knjievnosti i
umetnosti veoma mnogo obraivan.
niobijum (nlat. niobium) hem. element, veoma
redak metal belog sjaja, atomska masa
92,906, redni broj 41, znak Nb.
Nipon (Nippon) l. japanski naziv za Japan; 2.
najvee japanske ostrvo; zove se jo Hondo
ili Honu.
nirvana (sskr. nirwana) u budistike j reli-giji i
filozofiji: ugasnue", stanje veitog i
blaenog mira koje se nalazi s one strane sveta
svesti i individualnog ivljenja. Do ovoga
stanja, za kojim prosvee-ni budist tei kao
za najviem i krajnjom svrhom, dolazi se
potpunim uga-snuem svoga ja" i volje za
ivotom, tj. potpunim osloboenom duha od
materije; u docnijem budizmu: blaeni ivot u
nekom Budinom svetu punom sjaja i
velelepnosti.
Nisa (gr. Nysa) kit. jedna od nimfi koje su
odgojile Baha, nazvane po istoimenom gradu i
bregu u Indiji; astr. asteroid otkriven 1857.
godine.
nisan (aram.) prvi mesec jevrejskog kalendara;
ima ZO dana; oznaava poetak prolea
(mart-april).
nistagmus (gr. nystagmos klimanje glavom,
dremanje) med. bolesno miganje oima,
drhtanje oiju, gr u onoj jabuici ili
kapcima.
nietaksis (gr. nystaxis) ned. v. nistagmus.

nitrofoska

nitna (nem. Niet) teh. zakivak, zakovica, nakovica, avao.

nitovati (nem. nieten) teh. zakovati, zakivati
zakivcima, udarati zakivke.
niton (lat. nitere sjati, svetleti se) hen. element,
atomska masa 222, redni broj 86, znak Nt;
plemeniti gas; up. radon.
nitr- (gr. nitron) predmetak u eloenicama sa
znaenjem: luna so.
nitrat (gr. nitron luna so) hen. so azotne
kiseline, kalijumov nitrat ili alitra u svom
prirodnom stanju; natrijumov nitrat ili ilska
alitra; nitrat srebra lapis, pakleni kamen.
nitridi (gr. nitron) pl. hem. jedinjenja elemenata
s azotom.
nitrirati (nlat. nitrare) hem. praviti ali-tru;
alitriti.
nitriti (gr. nitron) pl. hem. soli azotaste kiseline.
nitrifikacija (nlat. nitrificatio) hem. pretvaranje
amonijaka u alitrenu kiselinu, obrazovanje
alitre.
nitro-anilini derivati benzola koji sadre jednu
amino-grupu i jednu ili vie nitro-grupa;
ukaste kristalne materije koje slue
uglavnom za dobijanje ani-linskih boja.
nitrobenzid (gr. nitron, p. benjui) hem. v.
nitrobenzol.
nitrobenzin (gr.) v. nitrobenzol.
nitrobenzol (gr.) hem. tenost ukaste boje,
dobije se ako benzol metnemo u smesu
koncentrisane azotne i sumporne kiseline;
mirie kao ulje gorkog badema, pa se zato
njime parfimiu tzv. bademovi sapu-ni;
najvie se upotrebljava u industriji anilinskih
boja.
nitrogenij(um) (gr. nitron, gen- koren od
gygnesthai postati, nastati) hem. duik, azot.
nitroglicerin (gr. nitron, glykys sladak) hem.
veoma jako eksplozivne sredstvo, dobiva se
preradom glicerina azotnom i sumpornom
kiselinom; po pronalazau di-namita Alfredu
Nobelu zove se jo i Nobelovo praskavo ulje;
nitroleum.
nitrozan (lat. nitrosus) hem. alitrovit, koji ima u
sebi alitre; alitrast, slian alitri.
nitrozitet (nlat. nitrositas) hem. alitrovi-tost;
alitrastost.
nitroleum (gr. nitron, lat. oleum ulje) hem. v.
nitroglicerin.
nitron organska boja, difenil-anilo-dihi-drotirazol, iji vodeni rastvor sulfata slui kao
reaktiv za dokazivanje i odreivanje azotne
kiseline.
nitro-fenoli aromatina nitro-jedinjenja sa
jednom ili vie nitro-grupa, vrste kristalne
supstance koje predstavljaju polazne sirovine
za proizvodnju boja, lekova i dr.
nitrofoska sloene vetake ubrivo koje sadri
jedinjenja azota (nitrogenijuma),

nitrofoefat

611

fosfora i kalijuma (odatle i naziv: ni--foska).

nitrofoefat (gr. nitron, phos svetlost) hen.
vetake ubre: meavina azota i fosforne
kiseline.
nitroceluloza (gr. nitron, lat. cella elija) hem.
praskavi pamuk.
nitrum (gr. nitron, lat. nitrum) hem. a-litra.
nitruracija (lat. nitrum alitra) stvrdnja-vanje
elinih povrina pomou azota (naroito pri
izradi cilindara za avion-ske motore).
nife geol. centralni deo Zemljinog jezgra za koji
se pretpostavlja da je, uglavnom, sastavljen
od nikla i gvoa (Ni + Fe = nikl +
gvoe).
Niflhajm (nem. Niflheim) u nord. mitologi-ji:
hladni severni deo sveta; podzemni svet u
kome vlada boginja Hela.
nihil (lat. nihil) nita.
nihilizam (lat. nihil nita) fil. stanovite
potpunog odricanja vrednosti uopte: teorijski
nihilizam odrie mogunost saznavanja
istine, a etiki nihilizam vrednost moralnih
zakona; u politiko--socijalnom pogledu:
shvatanje da dananje drutvo i pelokupni
njegov poredak ne valja nita, zbog ega bi
ga trebalo potpuno unititi, pa tek na tim
ruevinama graditi jedno posve novo drutvo;
izraz napravljen po idejama koje je ruski
pisac I. S. Turgenjev izneo kroz Bazaro-va,
glavnog junaka svog romana Oevi i deca,
1862. god., koji je odluno odricao sva naela
i tradicije ruske plemike kulture.
nihilisti (lat. nihil) pl. pristalice nihili-zma.
nihilitet (nlat. nihilitas) nitavost, nitavilo,
odsustvo svake vrednosti.
nihilum album (nlat. nihilum album) med.
cinkovo belilo (lek za oi).
nievo (rus. niego) v. njievo.
nia (fr. niche) vrh. obliasto udubljenje u zidu,
izdubak, slepi prozor; obino slui da se u nju
stavi kip, poprsje ili drugi kakav ukras.
niador (arap.-pers.) hen. amonijumhlorid
(NH4C1), salmijak; ukusa je ljuto-slanog, a u
vodi se rastvara; slui kao lek, za graenje
amonijaka,
punjenje
Leklaneo-vih
elemenata, pri lemljenju i kalajisanju metala
itd.
nian (pere. nian) znak, beleg; meta u koju se
gaa (kopljem, pukom, topom); nian-ska
taka.
niani (pere.) streljati, gaati u cilj.
nian iftihar (pers.-arap.) znak slave, poasno
obeleje, turski orden koji je ustanovio sultan
Mahmud P.
no 1. klasina japanska lirska drama praena
pesmom i igrom; 2. japanska pozo-rina
maska.

nobelij(um) hem. element, aktinid, redni broj 102,

znak No; dobijen vetakim putem (naziv po
vedskom fiziaru Nobelu).
Nobelova nagrada zavetanje koje je, svojim
testamentom od 27. XI1895, ostavio
pronalaza dinamita, vedski hemiar Alfred
Nobel (18331896). On je odredio da se
kamate od njegovog imanja (44 miliona
franaka) posle njegove smrti dele, kao
nagrada, onim velikanima koji su, u toku
prole godine, najvee usluge oveanstvu
uinili na polju hemije, fizike, knjievnosti,
medicine i odranja svetskog mira.
Nobelovo praskavo ulje hem. v. nitroglice-rin.
nobiles (lat. nobiles) pl. plemii.
nobilis (lat. nobilis) plemenit; plemi.
nobilitacija (nlat. nobilitatio) davanje (ili:
podarivanje) plemike titule, proglaa-vanje
za plemia.
nobilitet (lat. nobilitas) plemstvo, plemi-ko
poreklo, plemiki stale, plemii; plemiki
duh.
vobl (fr. noble, lat. nobilis) plemenit; odlian,
izvrstan; uzvien, sjajan, raskoan; otmen,
gospodstven; plemenit po roenju, plemeniti.
nobles (fr. noblesse) plemstvo, plemike
dostojanstvo, plemenitost; nobles obli (fr.
noblesse oblige) plemika titula, obavezuje, tj.
ko je plemi taj mora plemiki i da se
ponaa.
nova (lat. nova) pl. nove stvari, novine, novosti;
noviteti; sing. astr. nova zvezda (nekretnica).
novantike (lat. novus nov, fr. antiques
starine) pl. nove stvari izraene po starom,
naroito klasinom ukusu.
novantiki (lat. novus nov, fr. antique starinski)
izraen sada, ali po starom, naroito
klasinom ukusu.
novator (lat. novare uvoditi novine) onaj koji
uvodi nove ideje i metode rada u nekoj oblasti
doprinosei time kvalitetnom i kvantitetnom
unapreivanju neke vrste rada.
novacija (lat. novatio) prav. obnavljanje, ponitavanje jedne zakonske obaveze time to
mesto nje stupa na snagu druga; zamena jedne
isprave drugom.
novela (ital. novella, lat. novellus nov) mala
novina" 1. lit. prvobitno: lako i prijatno isprian
dogaaj koji ima dra neeg novog (veliki
majstor u ovoj vrsti je Bokao sa svojom
zbirkom novela Dekame-ron); danas: manja
pripovetke u prozi koja se, za razliku od
romana koji prikazuje obimnu i sloenu sliku
vremena i ivota, ograniava na samo jedan
dogaaj iz ivota glavnog junaka, ili na samo
jednu crtu iz narodnog ivota i karaktera, dok
se ostala radna lica i sporedne radnje samo
ovla pominju i nagovetavaju; 2. prav. pl.
novele (tj. constitutiones odredbe)

noveleta

612

nove odredbe ili zakoni Justinijanovi posle

objavljivane drugog Kodeksa (jedan deo
Korpus jurio); 3. naknadne izmene i podaci
jednom zakoniku.
noveleta (ital. novelletta) lit. mala pripovetke,
novelica; muz. mali muziki komad izraen u
sasvim slobodnom obliku (kakve ] je prvi
komponovao Robert uman).
novelist (ital. novellista) lit. pisac novela; ljubitelj
novosti, raznosa novih vesti, abronoa.
novelistiki (ital. novella) lit. napisan u obliku
povele.
novelti (eng. novelty) trg. novost, nov trgovaki
artikl.
novembar (lat. novem devet, november) deveti
mesec u kalendaru starih Rimljana; danas:
jedanaesti mesec, studeni (ima ZO dana).
noveento (ital. nove cento devet stotina) um.
izraz za umetnost XX veka (likovnu, arhitekturu i muziku).
novitet (lat. novitas) novost, novina; trg. svea
roba, nov trgovaki artikal; u knjiarstvu:
nova, tek objavljena knjiga.
novicijat (nlat. noviciatus) iskuenitvo, vreme
koje onaj koji eli da stupi u neki sveteniki
red mora da provede kao iskuenik ili
pripravnik (novicijus), a koje obino traje
jednu godinu do dve godine (kod katolika).
novicijus (lat. novicius) novajlija, novak,
poetnik; u katolikoj crkvi: manastir-ski
iskuenik, pripravnik za kaluera.
novokain (lat. novus nov, p. sosa) ned.
sintetika zamena kokaina, slui za lokalnu
anesteziju.
novum (lat. novum) neto novo; prav. okolnost
koja, posle ve zavrenog pravnog postupka,
daje povoda pokretanju drugog postupka.
Novum testamentum (lat. Novum testamentum) Novi zavet.
iovus (lat. novus) pr. nov; im. novajlija; homo
novus (lat. homo novus) novi ovek,
novajlija, skorojevi.
nodozan (lat. nodosus) vornat, vorovit,
vornovit; zapleten, zamren.
nodozitet (nlat. nodositas) vornatost, vornovitost, vorovitost, kvrgavost; med. vorasta
gukavost.
nodulus (nlat. nodulus) znat. vori, kvrica.
nodus (lat. nodus) vor, zaplet; tekoa,
smetnja; med. tvrdi otok na zglavkovima,
tkivima i dr., guka; bog. kolence; nodus
gordijus (lat. nodus gordius) v. Gordijev
vor.
noeza (gr. noesis) fil. saznavanje, miljenje, akt
miljenja, svest.
noema (gr. noema) fil. predmet miljenja,
miljeno, misao.
poetika (gr. poeo mislim, saznajem) fil. nauka
o miljenju ili saznavanju.

nostian (gr. noetikos) fil. koji spada u

oblast miljenja ili saznavanja. No je (hebr.
Noach) mit. po Starom zavetu, jedini pravednik u
grenom rodu ljudskom koji se, po Bojoj
odredbi, sa svojom porodicom spasao od potopa
u tzv. Nojevu kovegu, i sa svojim sinovima
Samom, Hamom i Jafetom postao praotac
dananjeg oveanstva; Noah. nokaut (eng.
knock udarac, out ugaen, izbaen iz igre) sp. u
boksu: kad od udaraca protivnikovih (obino u
bradu, eludac ili srce) bokser padne,
zanemogne i 10 sekundi ne moe da se digne
radi pro-duenja borbe; tehniki nokaut je kada
protivnik ne padne, ali nije sposoban da se dalje
bori.
nokautirati (eng. knock-out) sp. u boksu:
pobediti protivnika nokautom; fig. onespo-sobiti
koga za dalju borbu. nokdaun (eng. knock
udarac, down oboriti, baciti na zemlju) sp. u
boksu: udarac koji trenutno onesposobljava
protivnika; bokser je u nokdaunu im padne na
zemlju. noksa (lat. posege koditi, poha) teta,
krivica, prestup; prav. teta koju neijem imanju
nanese neko po sebi neodgovorno bie, npr.
ivotinja.
noktambul (lat. nox, noctis no, ambulare
hodati, etati, nlat. noctambulus) med.
mesear; up. somnambul. noktambulacija (nlat.
noctambulatio) med. v.
noktambulizam. noktambulizam (nlat.
noctambulismus) med.
mesearstvo; up. somnambulizam. noktua (lat.
noctua) zool. sova, sovuljaga. nokturno (lat.
nocturnus) muz. v. noturno. nokturvus (lat.
nocturnus noni se. cantus pesma) kod
katolika: nona sluba, nona pesma u
manastirima, nonica. nokir (nem.
Nachtgeschirr) nona posuda
obino za malu nudu (mokrenje). noleo
(ital. noleggio) mor. v. nolo. . l o lene volens
(lat. nolens volens) hteo ili ne
hteo, milom ili silom.
voli me tangere (lat. noli me tangere) ne diraj
me, ne dodiruj me!; slik.prikazivanje prizora
kada Hristos, ustavi iz groba, kae
Magdaleni: Ne dodiruj me!" (Jov. 20,17);
bog. mimoza; med. naziv za rane, naroito
sifilisne, koje se lokalnim leenjem
pogorava ju; muz. tremulant na orguljama; fig.
stvar koju je bolje ne dirati.
Noli turbare cirkulos meos (lat. Noli tur-bare
circulos meos) nemoj kvariti moje
krugove!" Po Liniju (XXV, 31, 10) rei
kojima se Arhimed, udubljen u svoja
matematika razmiljanja, obratio rimskom
vojniku kada je ovaj provalio u njegovu
kuu i ubio ga.
nolo (ital. nolo) mor. uzimanje lae pod zakup;
zakupnina za brod; tovar lae, cena za
prenos tovara.

613
voma (gr. peto pasem, pote paa) ned.
licojedina, vodeni rak (opaka zarazna bolest
koja se javlja u obliku rane na obrazima i
drugim delovima lica, naroito kod
slabunjave i boleu oronule dece).
nomadi (gr. Nomades, pote paa) pl. pastirski narodi bez stalnog boravita, koji,
menjajui panjake, lutaju sa svojim stadima,
naroito kod Arabljana i Turaka.
nomadizirati (gr. nomas, nlat. nomadisare)
lutati, skitati; iveti nomadskim ivotom.
nomadski (gr. nomadikos) skitaki, luta-laki,
bez stalnog boravita.
nomantija (lat. nomen ime, gr. manteia
proricanje) proricanje sudbine iz slova od
kojih se sastoji jedno ime.
nom d'ger (fr. pot de guerre) Ratno ime",
lano ime koje su uzimali vojnici-na-jamnici,
nadimak;
lano
knjievniko
ime,
pseudonim.
nom d'plim (fr. pot de plume) v. nom d'rep.
nomen (lat. nomen) ime, naziv; gram. re koja
oznaava neku stvar (nomen substantivum)
ili osobinu ili svojstvo neke stvari (nomen
adjectivum); pl. nomina.
nomen gentile (lat. nomen gentile) narodno ime,
npr. Srbin, Francuz itd.
nomen est omen (lat. nomen est omen) ime je
znamenje, predznak, tj. esto ve samo ime
sadri veliko znaenje, pokazuje bitnu
osobinu onoga koji ga nosi, npr. kad se
neko zove Vinko a voli vino itd.
nomenklator (lat. nomenclator) kod Rimljana:
rob koji je svom gospodaru kazivao imena
onih koje bi sretali; otuda: spisak imena bez
ikakvog daljeg objanjenja, registar imena.
nomenklatura (lat. nomenclatura) zbirka
tehnikih izraza, skup uobiajenih imena i
naziva u nekoj nauio j oblasti; bog. zool.
utvren nain davanja imena biljnim i
ivotinjskim vrstama sa latinskim ili
latiniziranim
reima,
koje
iskljuuju
promenljivost ivih jezika a razumljive su i
zajednike svim narodima.
nomen materijale (lat. nomen materiale) gram.
gradivno ime, gradivna imenica, npr. voda,
kamen, zlato, drvo itd.
nomen patronimikum (nlat. nomen patronymicum) oevo ime, prezime napravljeno po
oevom imenu, npr. JoBaHoenh po imenu
oca Jovana.
nomen proprijum (lat. nomen proprium) gram.
vlastito ime (zemlje, osobe itd.).
nomina (lat. nomina) pl. imena, nazivi; nomina
sunt odioza (lat. nomina sunt odiosa) citat po
Ciceronovu govoru Za Seksta Roscija":
imena su mrska, imena treba izbegavati (tj.
kad se govori o moralu i kude mane, poroci i
sl. bolje je i uggutni-je, navodei primere o
tome, ne pominjati imena).

nomokratija

nominala (lat. nomen ime, nominalis imen-ski)

v. pod nominalan.
nominalan (lat. nominalis) koji se tie imena,
imenski; po imenu; nominalna vrednost ili
nominala fin. imenska, nazivna, oznaena
vrednost, tj. vrednost natampa-na ili utisnuta
na novcu, hartijama od vrednosti i dr. (supr.
stvarna realna vrednost); nominalna definicija
log. de-finicija koja, pored istog objanjenja
rei, ne zamenjuje samo tu re drugom, nego
daje i znaenje rei; nominalna distink-cija
razlikovanje znaenja rei; nominal-ni iznos
naznaeni iznos; nominalni ka-talog spisak
knjiga po azbunom redu imena pisaca.
nominalizam (lat. nomen ime) 1. fil. shola-stiko
shvatanje po kome su opti pojmovi
(univerzalija) samo rei, imena, koja slue
kao znaci za stvari i njihova svoj-stva i, sem
toga apstraktnog i misaonog, ne oznaavaju
nita stvarno (supr. realizam); 2. u narodnoj
ekonomiji: gledite po kojem novana
jedinica nije izvesna koliina vrednog metala,
nego izvesna koliina, apstraktne kupovne i
platene moi, koja moe biti predstavljena i
predmetom koji, sam po sebi, nema nikakve
naroite vrednosti, kao to je na primer
papirni novac (supr. metalizam).
nominalisti (lat. nomen) pl. pristalice nominalizma u filozofiji i narodnoj ekonomiji;
supr. realisti.
nominat (lat. nominatus) imenovani, naimenovani, novopostavljeni.
nominativ (lat. nominativus se. casus) gram. prvi
pade, nazivni pade, pade koji u reenici
pokazuje gramatiki podmet ili prirok (ako je
taj prirok ime).
nominatori (lat. nominatores) prav. lica koja
nadlenoj vlasti predlau jednog oveka za
staraoca maloletniku koji je ostao bez
staraoca primajui u isto vreme na sebe i
odgovornost za njega.
nominacija (lat. nominatio) kazivanje, imenovanje, naimenovanje: nominacio aukto-ris
(lat. nominatio auctoris) u graanskom
procesnom pravu: pravo optuenog da
odredi svog zastupnika.
nomo- (gr. nomos) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: zakon.
nomograf (gr. nomos, grapho piem) pisac
zakona, sastavlja zakona, zakonodavac,
skuplja zakona.
nomografija (gr. nomos, graphia pisanje)
pisanje zakona, zakonodavstvo.
nomodidakt (gr. nomos, didaktos uen)
poznavalac zakona, pravnik.
nomokanon (gr. nomos, kanon pravilo,
propis) zbirka dravnih i crkvenih zakona; u
grko-pravoslavnoj crkvi: runa knjiga
crkvenog prava koju je, oko 883. god. izradio
patrijarh Fotije.
nomokratija (gr. nomos, kratia vladavina,
vlast) vladavina zakona, dravno ureenje

iomokratska vladavina

614

u kome vladaju zakoni, kao kod starih

Izrailjaca.
vomokratska vladavina v. nomokratija.

nomologija (gr. nomos, logia nauka) vetina

donoenja zakona; fil. nauka o zakonima
zbivanja.
vomomah (gr. nomos, machomai borim se)
onaj koji se bori protiv zakona, koji
napada zakon.
nomomahija (gr. nomos, machomai borim se)
borba protiv zakona, napadanje zakona.
nomos (gr. nomos) zakon, uredba, odredba,
obiaj; kuz. melodija, napev, muziki komad
kod starih Grka koji se izvodio na kitari ili
flauti.
nomotezija (gr. nomothesia, nomos zakon,
tithemi postavljam, stavljam) donoenje
zakona, zakonodavstvo.
nomoteletika (gr. nomos, telos izvrenje)
nauka o odravanju i primenjivanju zakona;
crkvena disciplina.
nomotet (gr. nomothetes) onaj koji donosi
zakon, zakonodavac.
nomotetika (gr. nomothetike) donoenje
zakona, zakonodavstvo, vetina donoenja
zakona.
nomotetiki (gr. nomothetikos) zakonodavstveni, koji se tie zakonodavstva, zakonodavni; po Vindelbandu, prirodne nauke su
nomotetike, zato to one obuhvataju u
prirodne zakone" dogaaje u prirodi koji se
stalno ponavljaju na isti nain (supr.
idiografski).
nomofilaks (gr. nomos, phylax uvar) uvar
zakona, onaj koji se stara da se zakoni
primenjuju kako treba.
non (lat. pop, fr. pop) ne.
nova (lat. popa) 1. huz. deveti ton po redu
(poevi od osnovnog tona).
nova (nlat. norma, fr. nonne) 2. kod katolika:
kaluerica, opatica; zool. duvna, noni
paunovac (vrsta nonog leptira, ija gusenica
pustoi borove i omorikove ume).
nova (ital. popa) 3. ned. neodoljivi nagon za
spavanjem, koje moe trajati po nekoliko
dana, pa i nedelja (obino dolazi kao
posledica gripa).
nonagevarijus (lat. nonagenarius) devedesetogodinjak, ovek od 90 godina.
nonagon (lat. nonus deveti, gr. gonia ugao)
geom. poligon sa 9 uglova, devetougaonik.
nonandria (lat. nonus deveti, gr. apeg, ap-dros
mu, ovek) pl. bog. biljke sa devet praninih
niti na mukom cvetu; pr. nonandrian.
nov bis iv idem (lat. pop bis in idem) prav. v. ne
bis in idem.
nonvalencija
(nlat.
nonvalentia)
trg.
nesposobnost plaanja.
nonvaler (fr. nonvaleur) nevrednost; stvar ili
imanje koje ne donosi prihoda; nepri-nosnost,
neunosnost; hartije od vrednosti koje ne
donose nikakvih prihoda.
none (lat. popae) pl. u starorimskom kalendaru:
peti dan u svima mesecima, osim u

non paseran

martu, maju, julu i oktobru (u kojima je bio

sedmi dan); nazvane po tome to su vazda
bile devet dana pre ida.
nonegzistencija
(nlat.
nonexistentia)
fil.
nepostojanje, nestvarnost.
nonev-akord (lat. popa deveta, ital. accordo)
muz. petozvuk, tj. istovremeno zvuanje pet
tonova jedne skale, i to: osnovnog tona,
njegove terce, kvinte, septime i none.
nonens (nlat. nonens, lat. pop ens) fil. ne-stvar,
nita, stvar koja ne postoji niti moe
postojati; non entis nula sunt pre-dikata (nlat.
pop entis nulla sunt praedi-cata) ono to ne
postoji nema nikakvih oznaka.
noventitet (nlat. nonentitas) fil. nebinost,
nepostojanje, nitavost, nita.
nonet (ital. nonetto) muz. kompozicija za
devet glasova.
noneto (ital. nonetto) muz. v. nonet.
nonidi (lat. nonus deveti, dies dan) deveti dan
dekade
u
nekadanjem
francuskom
republikanskom kalendaru; up. dekada.
nonijus po Portugalcu Pedru Nonijusu
(Pedro Nunez, 1492-1577) nazvano merilo
podeljeno na delove metra (obino na
milimetre), du koga se moe pomerati drugo
merilo, na koje je prenesena duina od devet
podelaka prvog merila, i ona (tj. duina)
podeljena na deset jednakih delova te se moe
neto izmeriti tano na desete delove
milimetra; isto merno naelo primenjuje se i
na merenje desetih delova i kod merenja
uglova, du limbusa pomera se pomoni
nonijusni luk (stvarni pronalaza ovoga
instrumenta je R. Ver-nier, 1631, pa ga esto
zovu i po njemu: vernije).
nonkonformizam (lat. pop ne, conformare
saobraziti, prilagodi) nesaglasnost, blaa
forma protesta protiv nekog u drutvu
vladajueg religioznog, politikog ili nekog
drugog shvatanja; supr. kon-formizam.
vonkonformisti (lat. pop ne, conformis caglasan, jednoobrazan) pl. engleski prote-stanti
koji ne pripadaju vladajuoj epi-skopalnoj
crkvi;
disenteri,
prezbiteri-janci,
independenti.
non likvet (lat. pop liquet) v. likvet.
nov multa, sed multum posl. v. pulta.

nonopstancija (nlat. nonobstantia) povelja (ili:

akt) o ponovnom postavljanju ili o
ponovnom uspostavljanju.
iovparej (fr. nonpareille) bez premca, bez
ravnog sebi; tip. vrsta najsitnijih tam-parskih
slova od tipografskih taaka (nonparel);
uopte naziv za sve stvari koje se odlikuju
svojom naroitom vrednou, npr. krupan
brilijant, vrsta uzanih svilenih traka itd.
nonparel (fr. nonpareille) tip. v. nonparej.
vov paserav (tl. pop paseran) nee proi"
lozinka panskih revolucionara koji su

non-plus-ultra

615

se borili protiv faistike diktatura u paniji.

non-plus-ultra (lat. pop plus ultra) ono to je
najvie i nenadmaivo u svojoj vrsti; nekplus-ultra.
non posumus (lat. pop possumus) ne moemo", formula kojom rimska kurija odbija
razne zahteve svetovnih vlasti, koji su u
protivnosti sa dogmama katolike crkve (ovu
formulu je prvi upotrebio papa Kle-ment VII
odbijajui da dade razvod braka Henriku
VIII).
nonsans (fr. non-sens) v. nonsens.
nonsens (nlat. non-sensus) besmislica, glupost,
ono to nema nikakvog smisla; nonsans.
non-uzus (nlat. non-usus) prav. neuobiaje-nost
primenjivanja nekog prava.
nonalantan
(fr.
nonchalant)
nehatan,
nemaran; bezbrian.
nonalantnost (fr. nonchalance) nemarnost,
nehatnost; bezbrinost.
noogonija (gr. noos razum, gone raanje) log.
uenje ili nauka o postojanju pojmova.
noologija (gr. noos, logia) fil. ranije: nauka o
duevnom ivotu, psihologija; po Gompercu, deo filozofije koji se bavi pro-blemom
miljenja.
noologist (gr. noos, logos) fil. po Kantu, svaki
mislilac koji smatra da saznanja, nezavisno
od iskustva, imaju svoj izvor u razumu
(Platon); supr. empirist (Aristo-tel).
nooloki (gr.) fil. koji se odnosi na duh, koji je
samostalan, aktivan, stvaralaki i napredan
izvor duhovnog ivota; supr. psiholoke.
noosterezis (gr. noos, steresis lienje) med.
gubljenje svesti pod uticajem opojnih
sredstava.
noohirija (gr. noos, cheir gen. cheiros ruka)
nasilni napad na neije duhovne sposobnosti,
zloin izvren nad duevnim ivotom nekoga.
noi (hol., por., fr. pore) upoak, vori u
vunenoj tkanini (tofu, oji).
nopalin (meke. nopalli) crvena bojena materija,
krmez.
nopovati (fr. poreg) istiti tkaninu, tof,
oju od voria.
No-poperi (eng. No-Popery) nikakvog papinstva", lozinka engleskih episkopala,
kojom se odbija svaka pojava papinske
vlasti u Engleskoj.
norija (p. noria) toak, dolap za navodnjavanje
polja u paniji.
norki (rus.) pl. krzna mladih polarnih lisica u
SSSR-u.
norma (lat. norma) pravilo, propis, merilo,
osnova, naelo rada, ugledni primer;
utvrena mera (ili: koliina) rada; tip. skraeni
naslov knjige pri dnu svakog novog
tampanog tabaka; ad normam (lat. ad
normam) prema pravilu, po propisu.

normiranje
normala (lat. normalis) kom. okomica, upravna
ili linija pod pravim uglom sputena na neku
pravu ili na ravan.
normalan (lat. normalis) koji odgovara pravilu,
pravilan, propisan, redovan, prirodan; uzoran,
za ugled, ugledan, primerak; mat. upravan,
ortogonalan; fig. duevno i telesne zdrav, npr.
normalan ovek.
normalizacija (lat. normalis) l. sreivanje,
dovoenje u normalno stanje; 2. v. standardizacija.
normalije (lat. normalia) pl. osnovni oblici;
uzorni crtei, uzorne skice, uzorni obrasci.
normalitet (nlat. nornialitas) stanje koje
odgovara propisima ili pravilima, redovno
stanje; stanje potpunog duevnog i telesnog
zdravlja.
normalna (lat. normalis) ned. v. normalna
kola; takoe: osnovna kola.
normalna brzina teh. srednja brzina jedne maine.
normalna mera propisana mera, osnovna
mera.
normalna teina tano utvrena i propisana
jedinica teine prema kojoj se upravljaju sve
ostale teine.
normalna kola uzorna kola, kola u kojoj
se radi po najpriznatijim i najboljim
nastavnim metodama; normalka.
normalni kolosek puno i propisno rastojanje
izmeu eleznikih prunica (ina) od
1,435 m (za razliku od uzanog i
nadnormalnog koloseka).
normalno vreme jedinstveno vreme, ono koje
vai za eleznice.
normalno pravo prirodno pravo, pravo kome je
poreklo u razumu.
normalnost (nlat. normalis) v. normalitet.
Normani (germ. Normannen, Nord-mannen)
pl. ljudi sa severa", ime germanskih
stanovnika Skandinavskog poluostrva koji
su, od Vni-XI veka, u Evropi bili uveni kao
gusari i moreplovci.
normativ (lat. norma) veliina utroka
materijala i vremena za proizvodnju jedne
jedinice (sirovine, energija, gorivo itd.);
izraava se u novanim ili naturalnim
pokazateljima.
normativan (nlat. normativus) koji slui kao
pravilo, koji postavlja pravila ili propise;
koji prepisuje ta treba i kako treba neto
raditi (up. norma); normativ-ne nauke =
logika, etika i estetika, pedagogija, pravna
nauka i politika (kao primenjena sociologija),
zato to se one, pored ostalog, bave i
normama miljenja, htenja, umetnikog
stvaranja, vaspitanja i drutvenog ivota;
normativne odredbe osnovne odredbe.
normiranje
(nlat.
normare)
utvrivanje,
sreivanje,
regulisanje;
propisivanje,
odreivanje, usklaivanje sa pravilima, usklaivanje sa propisima.

normirati

616

normirati (nlat. normare) utvrditi osnovna

pravila ili propise; udesiti (ili: udeavati)
prema pravilima ili propisima (npr. cene
ivotnih namirnice); srediti, propisati,
utvrditi, regulisati, odrediti uinak, odrediti
koliinu rada koji ima da se izvri za dano,
utvreno vreme.
normirac (lat. normare) onaj koji proverava,
kontrolie radne norme i vodi evidenci-ju o
njima.
norne (nord. norn) u skandinavskoj mitolo-giji:
boginje sudbine, suaje (Urda Biva,
Verdandi Sadanja i Skuld Budua).
norvik (rus.) mlada polarna lisica ije se krzno
(norki) vrlo ceni.
nortes (p., eng. norther) jak, hladan severni
vetar koji duva zimi na obalama Meksi-kog
zaliva.
noselija (gr. noseleia) med. boleljivost,
slabunjavost; negovanje bolesnika; bolnica.
nosema (gr. nysos, nysema bolest) net. opasna
bolest odraslih pela koju izaziva goto-van
Nosema apis dolazei s hranom u crevni
aparat pele.
nosetiologija (gr. nosos bolest, aitia uzrok,
logia nauka) med. nauka o uzrocima bolesti.
noso- (gr. nosos) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: bolest.
nosogenija (gr. nosos, gennao rodim, raam,
otvaram) v. nosogonija.
nosogeografija (gr. nosos, ge zemlja, graphia
opis) med. prikazivanje geografskog i klimatskog rasprostranjeno bolesti, geogra-fija
bolesti.
nosogonija (gr. nosos, gonos roenje, poreklo)
med. postanak bolesti, zaetak bolesti.
nosograf (gr. nosos, grapho opisujem) onaj
koji se bavi opisivanjem bolesti.
nosografija (gr. nosos, graphia opis) opisivanje
bolesti.
nosodohij(um) (gr. nosos, docheion prihvatite) v. nosokomijum.
nosokomija (gr. nosos, komizo negujem) ned.
negovanje bolesnika.
nosokomij(um) (gr. nosokomeion bolnica)
bolnica.
nosolog (gr. nosos, logos) med. naunik koji
podrobno prouava pojedine bolesti; pa-tolog.
nosologija (gr. nosos, logia) med. nauka o
bolestima; patologija.
nosoloki (gr. nosos, logikos) med. koji se tie
nauke o bolestima; patoloki.
nosomanija (gr. nosos, mania pomama,
ludilo) med. uobraavanje bolesti.
nosonomija (gr. nosos, nomos zakon) med.
nauka o zakonima postanka i razvitka
bolesti.
nosofobija (gr. nosos, phobos strah) med.
strah od bolesti, hipohondrija.
nostalgija (gr. nostos povratak u zaviaj,
algos bol) tuga za zaviajem, enja za

not-bremza

rodnim krajem; fig. enja za neim to nam

je nekada bilo veoma drago i prijatno;
nostomanija.
nostalgian (gr. nostos povratak u zaviaj,
algos bol) koji se tie tuge za zaviajem; koji
tuguje za rodnim krajem
nostomanija (gr. nostos povratak u zaviaj,
mania pomama, strast) v. nostalgija.
nostrat (lat. nostras, nostratis) nainac,
zemljak.
nostrifikacija (nlat. nostrificatio) usvo-jenje,
primanje
u
red
graana;
davanje
ravnopravnosti svedodbi neke strane kole
sa svedodbom domae kole iste vrste.
nostrifikovati (nlat. nostrificare) v. no-strifkcira
ti.
nostrificirati (nlat. nostrificare) uiniti svojim
ili naim; usvojiti, prirodi, primiti u
graanstvo, dati nekome graanska prava;
priznati svedodbi neke strane kole
ravnopravnost sa svedodbom istovrsne
domae kole.
nota (lat. nota) znak, oznaka, podsetnik;
pismena primedba, zabeleka, napomena radi
dopune i objanjenja nekog mesta u knjizi; u
diplomatiji: formalno saoptenje jedne vlade
drugoj; trg. kratak raun, privremena
priznanice, zabeleka koja slui kao potvrda
o prijemu robe; banknota; muz. odreeni znak
kojim se be-lee pojedini tonovi, muziko
pismo; ocena (u koli); nota karakteristika
(ital. nota caratteristica) ton kojim jedan
muziki komad poinje; prima nota osnovna
knjiga, prvobelenica;uzep* neto ad notam
(lat. ad notam) uzeti zabeleku o emu,
primiti k znanju, zapamtiti.
nota bene (lat. nota bene) zapamti! znaj! imaj
na umu! notabene im. znak za podseanje,
pribeleka koja slui kao podsetnik.
notabilan (lat. notabilis) vien, ugledan,
znamenit, znaajan, vaan.
notabilitet
(nlat.
notabilitas)
vienost,
uglednost, uvaenost, znaaj, ugled; notabiliteti pl. najvienije (ili: najuglednije)
linosti drave ili grada, prvaci.
not-adresa (nem. Not nuda, fr. adresse) trg.
adresa u nudi, adresa trgovake kue
koja se stavlja na menicu za sluaj da
menini trasat ne plati menicu.
notalgija (gr. notos lea, algos bol) med. bol u
leima.
notar (lat. notarius) prvobitno: brzopisac, onaj
koji pie pomou skraenica ili znakova
(notae), pisar.
notarijat (nlat. notariatus) zvanje i nadlenost
notara.
notat (lat. notatum) beleka, pribeleka,
napomena, primedba.
notacija (lat. notatio) beleenje, oznaa-vanje,
primeivanje; muz. pisanje nota.
not-bremza (nem. Not-bremse) na, vozovima:
konica koja se upotrebljava samo u sluaju
opasnosti.

617
note (lat. notae) pl. od nota; = muzikalije.
notenplan (lat. nota, planus, nem. Notenplan)
kuz. pet linija na kojima se piu note.
notes (lat. notitia, fr. notes pl. od note nota,
pribeleka) belenica, depna knjiica za
sitne pribeleke.
potaje (gr. nothos vanbrani, nlat. nothia) pl.
prav. delovi imanja koji se ostavl>aju u
nasledstvo vanbranoj deci.
notiologija (gr. notios vlaan, logia) v.
higrologija.
notiometar (gr. notios vlaan, metron mera,
merilo) v higrometar.
notirati (lat. notare) beleiti, ubeleiti, zapisati;
trg. uneti u knjigu, knjiiti.
notist (lat. nota)Mys. pisar nota, onaj koji iz
partiture ispisuje note za pojedine glasove.
notifikacija (nlat. notificatio) objavlji-vanje,
obznanivanje;
objava,
obznana,
oglas;
saoptenje, izvetaj.
notificetura (lat. notificetura) v. notifikacija.
notificirati (lat. notus poznat, facere uiniti,
notificare) objaviti, objavljivati, obznaniti,
obznanjivati, oglasiti; saoptiti, saoptavati,
dostaviti, dostavlja-ti, izvestiti, izvetavati.
notica (lat. nota) mala beleka, kratka vest,
kratko saoptenje.
notograf (lat. nota, gr. graphia piem) mrz.
sprava koja odmah pie note komada koji se
svira na klaviru.
notoran (lat. noscere upoznati, poznati,
notorius) optepoznat, javan.
notorijetet (nlat. notorietas) optepozna-tost,
optepoznata stvar.
notorno (ital. nottorno) cuz. v. noturno.
notornost (nlat. notorietas) v. notorijetet.
Notr-dam (fr. Notre-Dame) Bogorodica;
crkva posveena Bogorodici; ime uvene
Bogorodiine katedrale u Parizu.
not-signal (nem. Not, nlat. signale) znak koji
obraa panju na opasnost.
noturnino (ital. noturnino) muz. v. noturno.
noturno (ital. notturno) muz. nona ili
veernja pesma; serenada, podoknica;
obino: klavirska kompozicija sanjala-kog
karaktera (najbolji predstavnik open).
notus (gr. nothos vanbrank, nlat. nothus) l.
vanbrani sin, kopile.
notus (gr. notos, lat. notus) 2. juni vetar ili,
tanije, jugozapadni vetar.
noumevon (gr. noumenon) fil. stvar koja (ili:
bie koje) se ne moe opaziti, nego samo
razumom zamisliti, pojam bez predmeta koji
bi mu odgovarao u iskustvu; ideja kojoj u
stvarnosti
ne
odgovara
nita;
supr.
fenomenon.
nocio (lat. notio) log. pojam, misao.
nubekula (lat. nubecula) med. oblaak, bela
pega u ronjai (oka); nefelion.
nubilan (lat. nubilis) stasala za udaju; sta-sao
za enidbu.

nuklearna fisija

nubilitet (nlat. nubilitas) stasalost, sposobnost za

stupanje u brak.
nubilozan (nlat. nubilosus) oblaan, mutan,
tmuran, natmuren.
nuvelist (fr. nouvelliste) raznosa novih vesti;
novinarski saradnik.
nuvote (fr. nouveautes) pl. novosti, novine;
naroito: modne novosti, stvari poslednje
mode.
nugat (fr. nougat, lat. pih orah) kola od oraha
ili badema (kod nas poznat pod imenom
francuski nugat).
nugacitet (lat. nugacitas, nugax aljiv) lakrdijatvo, egaenje.
nudizam (lat. nudus go, nag) 1. uenje po kome
bi najbolje odgovaralo uslovima higijene,
fizike i moralne, kad bi se ljudi kretali i
bavili sportovima u slobodnoj prirodi potpuno
ili delimino nagi; 2. kult golotinje, pokret koji
tei da oslobodi oveka predrasuda i stida od
golog oveijeg tela.
nudisti (lat.) pl. pristalice pokreta goli-avosti,
goliavci; up. nudizam.
nuditet (lat. nuditas) nagota, razgolienost,
golotinja; slika ili kip golog ljudskog tela,
gola figura.
nudl (nem. Nudel) valjuak od brana i
krompira.
iudla (nem. Nudel) v. nudl.
nudus (lat. nudus) go, nag, razgolien.
nu zla (arap. nezle) med. mehurii u ustima.
nuklearan (nlat. nuclearis) bog., zool., fiz. jezgreni, jezgrin, jedreni; nuklearna fizika grana
moderne fizike koja se bavi prou-avanjem
svojstva
atomskog
jezgra;
nuklearna
energija jezgrena energija atoma.
nuklearna bomba (lat. nucleus) bomba ije se
dejstvo ostvaruje atomskom eksplozijom, tj.
odreenom
nuklearnom
(atomskom)
reakcijom pri emu se veoma brzo oslobaa
ogromna koliina energije vezane u
atomskom jezgru.
nuklearna reakcija fiz. proces u kome jedno
atomsko jezgro reaguje sa drugim atomskim
jezgrom, elementarnom esticom ili fotonom proizvodei u veoma kratkom vremenu
jedno ili vie drugih jezgara, a eventualno i
druge estice.
nuklearna tehnika fiz. metode, procesi i sredstva
koja slue pri korienju nu-klearne energije.
nuklearna transmutacija fiz. pretvaranje jezgara
hemijskih elemenata jednih u druge pri
nuklearnim reakcijama. Spontane nuklearne
transmutacije otkrili su M. i P. Kiri. Prvu
vetaku nuklearnu tran-smutaciju izveo je E.
Raderferd (bombar-dujui azot alfa-esticama
dobio je kiseonik i vodonik). Savremene
nuklearne transmutacije vre se pomou
akcelera-tora.
nuklearna fisija (eng. nuclear fission) fiz.
razlaganje, cepanje, razbijanje atomskog
jezgra urana bombardovanjem neutronima

nuklearna xeiuiqa

618

uz oslobaanje velike energije, tzv. nuklearne energije, koja se ispoljava uglavnom

u razvijenoj toploti.
nuklearna hemija grana hemije koja se bavi
proizvodnjom i primenom materija koje
nastaju promenama u atomskom jezgru.
nuklearns elektrine (lat. nucleus) elektrine
centrale (elektrane) na nuklearni pogon.
nuklearni reaktor (lat. nucleus jezgro, gea-gere)
fkz. ureaj za cepanje atomskog jezgra
nuklearnih goriva i za dobivanje energije koja
se pri tom razvija, ili za dobivanje
radioaktivnih izotopa ili neutrona.
nukleini (lat. nucleus, nuculeus) hem. proizvodi
razgraivanja nukleoproteida s manjim
sadrajem belanevine.
nukleinske kiseline (lat. nucleus jezgro) sloena
organska hemijska jedinjenja koja se nalaze u
jezgru elija biljaka i ivotinja.
nukleolus v. nukleus.
nukleoni (lat. nucleus) fiz. zajedniki naziv za
neutrone i protone, sastavne delove
atomskog jezgra.
nukleonika (lat. nucleus) fiz. i hem. nauka o
atomima i drugim elementarnim esticama,
nuklearna fizika.
nukleoproteidi (lat. nucleus, gr. protos prvi,
eidos oblik, vid) sloene belanevine
ogromne molekulske teine; sasta-vljeni su
od belanevine i nukleinske kiseline, a nalaze
se prvenstveno u jedrima elija.
nukleoprotein (lat. nucleus, proteinum) hem.
organsko jedinjenje iji se molekuli sastoje
od nukleinske kiseline i proteina.
nukleus (lat. nucleus) l. zool., bog. jezgro (ili:
jedro) elije; 2. fiz. jezgro atoma.
nuks (lat. pih) orah, lenik; ii nuce (lat. in
pise) zbijeno u ljusku od oraha, tj. ukratko,
zbijeno, saeto; nuks vomika (lat. pih
vomica)
med.
pasji
orah,
seme
istonoindijskog drveta (Strychnos pih
vomica) koje izaziva povraanje.
nula (lat. nulla) kat. nitica, znak koji oznaava
niticu ili odsustvo jednog broja; fig.
vrednost ravna nitici, nitavilo.
nula pena sine lete (lat. nulla poena sine lege)
nikakva kazna bez zakona"; prav. naelo
zakonitosti u pogledu kazne, po kome se
kazna moe utvrditi samo zakonom i
primeniti jedino na dela za koja je zakon
unapred rekao da e biti tom kaznom
kanjena.
nula racione (lat. nulla ratione) ni na koji nain,
nikako, nipoto.
nulibisti (nlat. nullibi) pl. oni spirituali-sti koji
tvrde da dua, kao bestelesno bie, ne moe
postojati u jednom ogranienom prostoru kao
to je oveje telo; supr. holomerijanci.

numero

kulinara (lat. nullipara) ena koja jo nikako

nije raala, nerotkinja; supr. multi-para.
nulitet (nlat. nullitas) nitavost, neva-nost,
nevrednost, gubitak vanosti ili vrednosti.
nulifikacija (nlat. nullificatio) ponita-vanje,
ponitenje, stavljanje van snage, ukidanje.
nulifipirati
(nlat.
nullificare)
ponititi,
ponitavati, staviti (ili: stavljati) van snage,
proglasiti
nevaeim,
ukinuti,
ukidati;
izjednaiti sa niticom, potce-niti.
nulti (lat. nulla nitica) mat. koji ima kazaljku
nula (tj. lan niza), npr. a, h0, u itd.; nulti
meridijan nulti podnevak geogr. meridijan,
podnevak, koji prolazi kroz poetak
obeleavanja geografskih duina, griniki
meridijan;
fiz.
apsolutna
pulta
taka
temperature je na 273S.
nulto-valentan (lat. nullus nijedan, valere
vredeti) hem. koji se ne jedini s drugim
elementima (takvi su, npr. helijum, neon,
argon, kripton, ksenon i radon).
numaran (lat. nummarius) novani.
numen (lat. numen) izraz kojim su Rimljani
obeleavali
boga,
silu
boanstva,
velianstvenu i udesnu mo boanstva;
boanstvo, velianstvo.
numenalan (lat. numen boanstvo) boan-stven,
velianstven, udesan.
numenon (gr. noumenon) fil. pogreno mesto
noumenon.
numera (lat. numerus, nem. Nummer) broj.
numerale (lat. numerale, se. nomen) gram. broj,
re koja oznaava broj; pl. numeralia.
numeralia (lat. numeralia) pl. gram. v. numerale.
numerativ (nlat. numerativum) gram. v.
numerale.
numerator (lat. numerator) mat. brojitelj, brojilac
(kod razlomka); sprava za udaranje (ili:
beleenje) brojeva po redu.
numeracija (lat. numeratio) mat. brojenje, izgovaranje brojeva; udaranje brojeva, obeleavanje brojevima; numerisanje.
Numeri (lat. Numeri) Brojevi, naziv IV knjige
Mojsijeve, zato to poinje brojenjem
izrailjskih plemena.
numerirati (lat. numerare) brojiti; udarati
brojeve, obeleiti (ili: obeleavati, oznaavati)
brojevima (predmete, strane u knjizi itd.); trg.
cene robi oznaiti slovima ili kakvim drugim,
samo trgovcu poznatim, znacima na samoj
robi.
numerisati (lat. numerare) v. numerirati.
numerian (lat. numerus) koji se tie brojeva,
brojni; brojem izraen.
numero (lat. numero) prema broju, prema
cifri; sub numero (lat. sub numero) pod
brojem, tj. pod rednim brojem, npr. 1, 2, Z itd.

numeroza
n

619

numerozan (lat. numerosus) mnogobrojan,

est; rat. blagozvuan, harmonian, ritmi-an.
numerozitet (nlat. numerositas) mnogobrojnost, velik broj, masa, gomila; Ret. ritmi-ka
blagozvunost govora.
numeroznost (nlat. numerositas) v. numerozitet.
numerus (lat. numerus) broj; brojna, cifra;
gram. broj tj. jednina (singular), dvojina
(dual) i mnoina (plural); muz. takt, melodija;
ret. govorniki ritam, blagoglasnost.
numerus klauzus (lat. numerus clausus)
zatvoren broj", odredba po kojoj se u neko
zvanje, na neku priredbu itd. moe primiti
samo odreen broj slubenika ili ue-snika.
numizmatika (gr. nomisma novac, lat.
numisma) nauka koja se bavi prouavanjem
starinskog novca i starih medalja; deli se na:
staru numizmatiku, koja prouava doba do
Zapadnog Rimskog Carstva, srednjevekovnu, koja poinje sa Vizantijom i sa
novcima iz vremena seobe naroda, i moder-nu,
koja poinje sa renesansom; pr. numizmatiki.
numizmatiar (gr. nomisma novac, lat.
numisma) onaj koji se bavi sakupljanjem i
prouavanjem starinskog novca i starinskih
medalja.
numizmatograf (lat. numisma, gr. grapho
piem) onaj koji se bavi opisivanjem
starinskog novca i starinskih medalja, spomenica.
numizmatografija (lat. numisma, gr. gra-phia
opis) opisivanje starinskog novca i starinskih
medalja; pr. iumizmatograf-ski.
numinozan (lat. numen) v. numenalan.
numofilacijum (lat. nummus novac, gr.
phylatto uvam) zbirke novca, naroito
starinskog.
numularan (nlat. nummularis) koji ima
oblik kovanog novca, pariast.
numularijus (lat. nummularius) menja novca,
saraf.
numuliti (lat. nummus novac, gr. lithos
kamen) pl. geol. naslage krenjaka, pea-ra i
dr. u kojima se nalaze mnogobrojni ostaci
nekadanjih organizama, naroito pueva i
koljki, u obliku novca.
nunkupativ (lat. testamentum nuncupativum)
prav. poslednja volja nekazana usmeno.
nunkupativan (nlat. nuncupativus) koji je
izjavljen usmeno, usmeni, npr. nunkupa-tivno
zavetanje.
nunkupacija (lat. nuncupatio) sveano proglaavanje za naslednika.
nunkupirati (lat. nomine capere, nuncupare)
prav. izjaviti neto u zakonskom obliku,

nucelus

sveano i javno izjaviti; nunkupativa voluntas (lat. nuncupata voluntas) volja

nekazana jasno i odreeno.
nuncijant (lat. nuncians) prav. potkaziva,
dostavlja, tuilac.
nuncijat (lat. nunciatus) prav. potkazani, dostavljeni, tueni.
nuncijatura
(nlat.
nuntiatura)
zvanje,
nadlenost i sedite papinog poslanika na
nekom stranom dvoru, pri vladi neke tue
drave.
nuncijacija (lat. nunciatio) objavljivanje,
dostavljanje, pri j ava.
nuncije (lat. nuntius) glasnik, vesnik, poslanik;
naroito: papin poslanik na stranom dvoru
ili pri vladi neke strane drave (potpuna mu
je titula: nuncijus apostolikus).
nuncijum (lat. nuntium) vest, izvetaj, izvee;
poslanstvo.
nupcijalitet (lat. nuptiae svadba) soc. odnos
sklopljenih brakova neke zemlje prema
ukupnom broju njenih stanovnika, ili prema
broju lica sposobnih za brak.
nupcijalni (lat. nuptialis) svadbeni, venani,
brani; lakta nupcijalia (lat. pacta nuptialia)
pl. brani u govori.
nurija (gr. enoria) parohija, upa.
nus (gr. nus um) fil. duh, intelekt; kod
Anaksagore: dua sveta; kod Platona i
Aristotela: dup!a koja misli, a po kojoj se
ovek razlikuje od ivotinje.
nutacija (lat. nutatio) klimanje, njihanje;
kolebanje; astr. razne periodine nejedna-kosti
u precesiji koje dolaze od privlane sile
Meseca na spljotenu Zemlju, ija oca nije
upravna na ravan ekliptike, a ravan
Meseeve putanje nagnuta je prema
Zemljinom polutaru; bog. obrtanje biljke
prema Suncu.
nutrija (Myocastor coypus) zool. barski da-bar,
glodar dug do 90 st; ivi u Junoj Americi, a
gaji se u mnogim zemljama, pa i kod nas,
radi skupocenog krzna.
nugrijencia (lat. nutrientia) pl. hranljive materije.
autriment (lat. nutrimentum) sredstvo za
ishranu, hrana.
nutritivan (nlat. nutritivus) koji hrani, hranljiv,
koji slui za ishranu.
nutricija
(nlat.
nutritio)
hranjenje;
ishranjivanje, odgajivanje.
nutricionist (nlat. nutritio hranjenje, ishranjivanje) soc. onaj koji struno prouava
ishranu raznih naroda.
nutus (lat. nuere, nutus) mig, dani znak.
nufar (pere.) bog. morska rua, vodeni krin,
kordon, lokvanj, lopo, lopuh; nenufar.
nucelus bog. zametno jezgro.

Nj
Nj, nj sedamnaesto slovo nae irilice,
dvadeseto nae latinice (Nj, nj).
njanja (rus. nnnnj uvarica male dece, dadi-lja,
dojkinja; u deminutivu: njanjeka, nja-njuka.
njanjuka (rus.) v. pod njanja.
Njerdr (nord. Njordhr) u nordijskoj mitolo-giji:
bog mora, moreplovstva, bogastva i obilja
uopte.
njievo (rus. niego) ne mari nita, ne kodi
nita, ne znai nita; nievo.
njoki (ital. gnocchi) pl. kuv. knedle, valjuci.
lju (eng. new, lat. novus, nem. neu) nov,
skoranji (naroito se javlja kao sastavni deo
amerikih i engleskih imena mesta, npr. New
York, New Orleans, New Westminster i dr.).

Njuget (eng. Newgate) veliki kriminalni zatvor

u Londonu, zgrada u kojoj se izvruju smrtne
kazne.
njukeri (eng. newkerry) vrsta surinamskog
pamuka slabijeg kvaliteta.
aus-boi (eng. news-boy) raznosa, prodavac
novina.
ljuta (skr. N) jedinica za silu u Meunarod-nom
sistemu jedinica; definisana je kao sila koja
masi od l kg povea brzinu za 1 m/s; naziv
po engleskom nauniku Isaku Ljutnu
(16421727); v. din.
njufaundlender (eng. -New-Foundland) rasa
velikih i snanih pasa crnosjajne dlake sa
belim pegama na grudima; slui za
spasavanje davljenika i odlian je uvar;
poreklom je sa ostrva Nju-Faundlenda (na
severoistonoj obali Amerike); ter-nev.

O
O, o osamnaeste slovo nae irilice, dvadeset
prvo nae latinice; kao skraenica: O = ordr
(na menicama); Or. = opus; Orr. = opera (lat.
opus, opera); hem. O = oksigenijum; O$ =
osmijum.
o (fr. eai) voda; o d'Kolonj (fr. eai de
Cologne) KOLONJSKE voda, kelnska voda.
oaza (gr. oasis, auasis, koptski ouahsi) plodan
predeo sa vodom usred velikih peanih
pustinja Afrike, kao neko kopneno ostrvo u
ogromnom peanom moru; fig. udobno
odmorite posle velikog i napornog rada; pr.
oaski.
oarion (gr. oarion jajnjak) anat. malo jaje,
jajace; jajnjak; up. ovarijum.
oarionkus (gr. oarion, onkos masa, telesina)
med. otok jajnjaka.
oaritis (gr. oarion) med. zapaljenje jajnjaka.
oaskop (gr. bop jaje, skopeo posmatram)
sprava za pregled jaja.
obad (fr. aubade, ital., lat. alba) jutarnja pesma
trubadura; koncert u zoru nekome u ast,
jutarnja serenada, podoknica.
obaudicija (nlat. obauditio) med. gluvost, gluvoa.
obvencija (nlat. obventio) susret, sretanje,
doek; prav. prihodi; dobrovoljni prilog,
porez, naroito crkveni prirez.
obvolencija (lat. obvolentia) pl. med. lekovi u
obliku zavoja, koji razgoliena ili ranjava
mesta pokrivaju lekovitim oblogom.
obvolutan (lat. obvolvere, obvolutus) spolja
savijen, lebast, oluast.
obvolucija (lat. obvolutio) med. zavijanje, uvijanje, obvijanje, povijanje.
obdukcija (lat. obductiq) u sudskoj medicini:
otvaranje i pregled leine u cilju utvr-ivanja
uzroka smrti; obdukcioni izvetaj zvanian
izvetaj o otvaranju i pregledu leine;
protokol obdukcije zvanini spisak injenica
naenih i utvre-nih prilikom otvaranja i
pregleda leine.
obducent (lat. obducens) lekar koji vri
otvaranje i pregled leine radi utvri-vanja
uzroka smrti; up. obdukcija.
obducirati (lat. obducere) u sudskoj medicini:
otvarati i pregledati le radi utvr-ivanja
uzroka smrti itd.

obsdijsncija (lat. obedientia) poslunost,

pokornost.
obezitet (lat. obesitas) gojaznost.
obelizam (gr. obelismos) obeleavanje, obelusom, oznaavanja sumnjivih mesta i
izraza u starijim izdanjima klasika.
obelisk (gr. obeliskos) u starom Egiptu:
etvrtast, 15 do 20 m visok, obino iz
jednog kamena istesan kameni stub koji se pri
vrhu suava; svaki visok spomenik koji se
pri vrhu suava.
obelus (gr. obelos raanj) znak kojim se
obeleavaju mesta i izrazi, u starijim
izdanjima klasika, u iju autentinost ima
razloga da se sumnja.
ober (nem. Ober) v. oberkelner.
oberkelver (nem. Oberkellner) u gostionicama:
glavni konobar, glavni kelner, onaj koji
naplauje; ober.
oberliht (nem. Oberlicht) gra. otvor za putanje
svetlosti u zatvorene prostorije (obino na
krovu itd.), svetlarnik.
Oberon (nem. Oberon, fr. Auberon) mit. vi-linski
kralj, muze Titanije, zatitnik prave i iskrene
ljubavi; naslov i predmet poznatog
romantinog epa nem. pesnika Vilanda.
oberst v. obrst.
oberfeldher (nem. Oberfeldherr) voj. vrhovni
zapovednik (u nemakoj vojsci).
obit (nlat. obitus) sveano opelo umrlom u
katolikoj crkvi; godinji parastos ili
pomen; dies obitus (lat. dies obitus) dan
sahrane.
\
obituarij(um) (nlat. obituarium) spisak umr- \
lih, itulja.
obitus (lat. obitus) propast, smrt; obitus jurijum
(nlat. obitus jurium) prav. prestanak ili
gubitak izvesnih prava ili polaganja prava
usled zastarelost.
objek(a)g (lat. objectum) predmet, stvar, ono to
se vidi ili predstavlja, predmet ili osoba na
koje je posmatranje upravljeno; zadatak,
svrha, cilj neke delatnosti; gram. predmet, tj.
ona re u reenici na koju prelazi (ili: na koju
se odnosi) glagolska radnja; fil. predmet ili
sadrina neke misli, bila ona stvarna (realni
objekat) ili samo zamiljena (idealni
objekat); supr. subjekat.

objektiv

622

objektiv (nlat. objectivus) kod optikih

instrumenata (dogleda, durbina, mikroskope i
fotografskih aparata): dvoguboispu-peno
soivo, ili kombinacija vie soiva koja
skupa dejstvuju kao sabirao soivo, koje
stvara od predmeta posmatranja ili snimanja
(objekta) stvaran izvrnut lik.
objektivan (nlat. objectivus) objektni, koji se
tie objekta, predmeti; stvaran, istinski,
koji nije samo zamiljen, nego odista postoji,
nezavisan od subjekta i subjektivnog
miljenja, prirode i od interesa subjekta, koji
vai za sva razumna bia, optevaei;
nepristrasan, pravedan, pravian, ni po babu
ni po strievi-ma; supr. subjektivan.
objektivacija (nlat. objectivatio) upredmetljavanje, upredmetljenje, pravljenje neega
predmetom, objektom; psihika radnja kod
koje svest projicira svoje sadraje u spoljni
svet, pa ih onda smatra predmetima
spoljanjeg sveta (npr. kod iluzija i
halucinacija); javljanje stvari po sebi u
obliku koji se moe opaati.
objektivizam (lat. objectum predmet) fil. u
teoriji saznanja: priznanje objektivnih, tj.
optevaeih istina, vrednosti i normi, koje
postoje nezavisno od subjekta koji saznaje; u
etici: pravac koji, suprotno subjektivizmu,
odnosno kao njegova dopuna, priznaje i tei
da odredi objektivna merila i ciljeve etikog
delanja; naziv za tendenciju prikrivanja
drutvene odreenosti nauke i filozofije.
objektivizacija v. objektivacija.
objektivirati (lat.) upredmetiti, upredme-tljivati,
uiniti predmetnim, tvorevinu naih ula
shvatati kao neto (predmet, stvar) to postoji
van nas i nezavisno od nas.
objektivisati (lat.) v. objektivirati.
objektivisti (lat.) pl. fil. pristalice objek-tivizma.
objektivitet (lat.) predmetnost, stvarnost;
nezavisnost od subjektivnih primesa i uticaja,
nepristrasnost, pravinost.
objektivnost (lat.) v. objektivitet.
objektirati (lat. objectare) v. objicirati.
objektitet (lat. objectum) fil. ono to za jedan
subjekat postoji kao objekat.
objekcija (nlat. objectio) primedba, napomena;
prigovor, zamerka; prepreka.
objicirati (lat. objicere) primetiti, prigovoriti,
zameriti; odgovoriti, odvratiti, protivstaviti.
obkonian (lat. ob, gr. konos kupa) koji je u
obliku kupe okrenute naopako, tj. sa osnovom nagore.
oblande (lat. oblata) fari. tanka ploica od
neuskislog peninog brana koja slui kao
omot radi lakeg gutanja lekova u praku;
up. oblata.
oblata (lat. oblata od offerre) prvobitno: hleb
koji su stari hriani donosili na

oblomovtina

veere ljubavi; u katolikoj crkvi: sveta

priest, rtveni hleb; okrugla markica od
hartije za peaenje pisama, paketa i dr.:
farm. v. oblanda.
oblatorije (nlat. oblatoria) pl. tampane
trgovake ponude, preporuke i sl.
oblacija (lat. oblatio) prinoenje, posvei-vanje
komu ili emu; rtvovanje bogu ili crkvi;
darivanje, dar, poklon; posvei-vanje hleba
i vina za priest.
oblektacija
(lat.
oblectatio)
uivanje,
zanimanje, zabavljanje, zabava.
obliviozan (lat. obliviosus) zaboravan.
obligatan (lat. obligatus) vezan dunou,
obavezan.
obligato (ital. obligato) muz. izraz koji oznaava
da neki glas pripada glavnom glasu, da slui
kao pratnja uz glavni glas, te se, prema tome,
ne sme izostavljati; supr. ad libitum.
obligatoran (lat. obligatorius) obavezan,
propisan, zakonom utvren i odreen, prisilan, prinudan; supr. fakultativan.
obligacija (lat. obligatio) obaveza, obavez-nost;
dug; obveznica, priznanica; obliga-cio
akcesorija (lat. obligatio accessoria) prav.
sporedna obaveza.
obligo (ital. obligo) trg. dug ili obaveznost jednog
trgovca prema drugom trgovcu; jemstvo,
garancija; bit-i in obligo = biti nekome
obavezan (ili: duan); dati za nekoga svoj
obligo = jamiti (ili: jemi-ti) za nekoga.
obliantan
(fr.
obligeant)
usluan,
predusretljiv, utiv, ljubazan.
oblikvitet (lat. obliquitas) kosost, kosina,
nagnutost, nagib; pritvornost, neiskre-nost,
okolienje, izvrdavanje, vrdanje; gran.
zavisnost.
oblikvum (lat. obliquum) kosost, kosina,
krivina.
oblikvus (lat. obliquus) kos, kriv; oracio
oblikva (lat. oratio obliqua) gram. neuprav-ni
govor.
obliteracija (lat. oblitteratio) brisanje, prebrisavanje slova; fig. brisanje iz pamenja,
predavanje zaboravu; med. zapuenost, zaepl>enost, zaguenost (krvnog suda, kanala
itd.).
obliterirati (lat. oblitterare) brisati, izbrisati
slova; fig. izgladiti iz pamenja, predati
zaboravu; med. zapuiti, zapuavati.
oblokvij(um) (nlat. obloquium) v. oblokucija.
oblokucija (nlat. oblocutio) protivreenje,
prigovaranje; oblokvij(um).
Oblomov (rus.) v. pod oblomovtina.
oblomovtina
(rus.)
osobina
oveka
nepokretnog, lenjog, slabe volje, po prirodi
dobrog i pitomog, ali od koga su vaspitanje i
drutvena sredina uinili goto-vana (po
Oblomovu, glavnom junaku istoi-menog
romana ruskog pisca I. A. Gona-rova).

oblong
oblong (lat. oblongum) duguljast etvorougao, pravougaonik. oblovgav (lat. oblongus)
duguljast, duguljast
i etvrtast. obnoksijacija (nlat. obnoxiatio)
prav. potinjavanje, kojim je onaj koji nije mogao
sam sebe da hrani, ili da poloi dunu
krvarinu, ili da naknada to je ukrao,
sebe ili svoju porodicu, jednom formalnom poveljom (lat. charta obnoxiationis),
prodavao nekom treem licu. obnubilacija
(nlat. obnubilatio) med. pomraen>e vida; pomraenje uma. oboa (fr. hautbois,
hoboe) kuz. drveni duvaki instrument sa
otrijim tokovima od
tonova flaute; oboe. obovalan (nlat.
obovalis) u obliku jajeta
okrenutog naopako, tumbe. oboist(a) (fr.
hautbois) muz. svira u obou;
svira u vojnoj muzici uopte. obod (gr.
obolos) starogrki sitan novac,
1/6 drahme, oko 1/2 din; od 1836. grka
jedinica za merenje teine = 1/10 drahme
= 1 decigram; fig. para, novi, marja,
lepta. obrepcija (lat. obreptio) prokradanje,
dobivanje ega na vet nain, prevarom.
obrogacija (lat. obrogatio) prav. predlog da se
neki zakon ukine ili izmeni. obrogirati (lat.
obrogare) prav. stari zakon
novim sasvim ili delimino ukinuti, nekom
zakonu oduzeti punu vanost. obrst (nem.
Oberst) l. u nemakoj vojsci:
komandant puka, pukovnik. obrst (nem. da
Oberste ono to je najgornje)
2. pavlaka (na mleku). obrst-lojtnant (nem.
Oberst, fr. lieutenant) u
nemakoj vojsci: zastupnik pukovnika,
potpukovnik. obrusa (gr. obryzos isto
zlato, lat. obrussa) preiavanje zlata pomou vatre. obe
... (lat., fr. obs . . .) v. pod ops. . . obt ...
(lat., fr. obt. . .) v. pod opt. . . obumbracija
(nlat. obumbratio) senenje,
osenavanje, zamraivanje. obfirmirati
(lat. obfirmare) uvrstiti,
utvrditi, pojaati. oval (nlat. ovalis, ovale) 1.
duguljastookrugla
slika; jajastost, okruglastost; u ovalu, u
duguljastookruglom obliku, npr. slika. oval
(lat. ovum jaje) 2. geom. zatvorena kriva
koju nijedna njena tangenta ne see. ovalan
(nlat. ovalis) oblika jajeta, jajast,
duguljastookrugao. ovaplotiti (crksl.) neem
zamiljenom dati
stvaran, telesni oblik, oteloviti. ovaralgija
(nlat. ovarium jajnik, gr. algos
bol) med. v. ovarialgija. ovarialgija (nlat.
ovarium jajnik, gr. algos
bol) med. ivani bol u trbuhu koji dolazi
od jajnjaka. ovarijalan (nlat. ovarialis)
jajnini, koji
pripada jajniku, koji se tie jajnika (ili:
jajnjaka), jajnjaki. ovarij(um) (nlat.
ovarium) v. ooforon.

623

oglu

ovarioterapija (nlat. ovarium, gr. therapeia

leenje) ned. leenje jajnjaka.
ovariotomija (nlat. ovarium, gr. tome se-enje,
rezanje) med. operativno uklanjanje jajnjaka.
ovaritis (nlat. ovarium, jajnik, jajnjak) med.
zapaljenje jajnjaka.
ovatan (lat. ovatus jajolik) u obliku jajeta,
jajolik (naroito u botanici).
ovatifolian (lat. ovatus jajolik, folium list)
bog. koji ima lie oblika jajeta.
ovatooblongan (lat. ovatus jajolik, oblongus
duguljastookrugao) koji je vie duguljast nego
jajolik.
ovacija (lat. ovatio) kod Rimljana: mali trijumf,
ulazak pobedonosnog vojskovoe u grad
peice ili na konju i sa mirtinim vencem na
glavi, pri emu je pobednik, mesto vola,
prinosio bogovima na rtvu ovcu (ovis);
danas: javno i burno odobravanje ili
ukazivanje poasti kome.
ovidukt (nlat. oviductus) alat. jajovod.
ovizam (lat. ovum jaje) zool. uenje ovista; v.
ovisti.
ovipara (lat. ovum, parere raati, lei; nositi,
sneti) pl. zool. ivotinje koje se legu iz jaja;
supr. vivipara.
oviparan (lat.) zool. koji se lee iz jaja.
oviparitet (lat. ovum, parere) biol. razvoj jaja u
spoljanjoj sredini, van tela majke.
ovisti (lat. ovum jaje) pl. zool. biolozi koji su
smatrali da je prava klica jaje, a da ga
spermatozoid, pri oploavanju, samo podstie
da se razvije; supr. spermatisti.
oviforman (nlat. oviformis) jajast, jajolik,
oblika jajeta.
ovovivipara (lat. ovum, vivus iv, parere raati,
lei) pl. zool. ivotinje ija snese-na jaja, u
normalnom sluaju, imaju u sebi vie ili
manje razvijen zametak (npr. ptice, kljunari
itd.).
ovogeneza (lat. ovum, gr. genesis raanje,
postajanje) biol. v. oogeneza.
ovoidalan (lat. ovum, gr. eidos lik) jajolik;
isto i ovoidan.
ovoidan (lat.-gr.) u obliku jajeta, jajast.
ovologija (lat. ovum, gr. logia) v. oologija.
ovoskop (lat. ovum, gr. skopem posmatrati)
ogledalo za pregled jaja.
ovulacija (nlat. ovulatio) med. izbacivanje zrelog
jajeta iz jajnjaka (kod ena izmeu dve
menstruacije).
ovulisti (lat. ovulum enska spolna elija, jaje)
pl. zool. v. ovisti.
ovulum (lat. ovulum) malo jaje, jajce; bog.
semeni zametak; zool. enska spolna elija,
jaje.
ovum (lat. ovum) jaje; poeti ab ovo (lat. ab
ovo) od jajeta, tj. sasvim od poetka, od
samog osnova.
ogar v. zagar.
oglan (tur.) deko, mladi; egrt, sluga.
oglu (tur. oglu) sin.

ogro

624

odontoterapija

i, fr. ogc^, mkal. oteo, z\km. \

Orcus) mit. vukodlak, divlji ovek, din koji
ep o desetogodinjim lutanjima i neobinim
jede decu, hala.
doivljajima itakog kralja Odiseja, kada se,
posle pada Troje, vraao morem u otadbinu;
od (isl. odr) neka neobina prirodna sila koja,
po nem. prirodnjaku Karlu Rajhenba-hu
fig. pustolovno putovanje, pustolovine, lutanje.
(17881869), strujanjem izlazi iz predmeta, oditologija (gr. hodites putnik, logia) v.
naroito iz ljudi, i koju osetljivi tzv.
hoditologija.
senzitivni ljudi vie ili manje jako oseaju.
odol (gr. odus zub, lat. oleum ulje) farm. voda ili
nasta za ispiranje i dezinfikovanje zuba i
oda (gr. ode pesma) 1. poet. vrsta sveane i
usta (meavina alkohola, mentola, naninog
uzviene pesme, pune bujnog zanosa i strasnog
ulja i jednog antiseptika).
oseanja u koje pesnik dolazi motrei uzviene
i velianstvene pojave i stvari u prirodi i odometar (gr. odos put, metron merilo,
mera) v. hodometar.
ljudskom drutvu (npr. more. Bog, vera,
odont- (gr. odus, odontos) predmetak u
prijateljstvo, junatvo itd.).
sloenicama sa znaenjem: zub, zubni.
oda (tur. oda) 2. odred, eta turskih vojnika,
odontagogum (gr. odus, odontos, ago vuem,
naroito janiara.
privlaim) med. klepgga za vaenje zuba.
odabaa (tur. oda oazd) zapovednik ete
turskih vojnika, naroito janiara, kapetan; odontagra (gr. odus, odontos, agra plen) med.
zubna kostobolja.
glavni nadzornik jednog karavanse-raja.
odontalgija (gr. odus, odontos, algos bol) ned.
odaja (tur. oda) odeljenje kue ili stana, soba.
zubobolje, oboljenje zuba, bol zuba.
odaksezmus (gr. odaxezmos ujedanje, grizenje, upanje) med. sevanje, otar i ljut bol, odontalgika (gr.) med. sredstva protiv zubobolje.
odontijazis (gr. odus, odontos) med. teko
naroito bol pri izbijanju zuba = odontijazis.
dobivanje zuba kod dece.
odaksestiki (gr. odaxo grizem) med. koji pee
odontijatrija (gr. odus, odontos, iatreia
od bola, koji jako boli.
leenje) med. nauka o leenju zuba, zubno
odaliska (tur. odalik) sluavka, bela robinja u
lekarstvo.
istonjakom haremu koja obavlja grublje
domae poslove, sobarica; naroito: ime odontika (gr. odus, odontos) pl. med. v.
odontalgika.
sluavki bivih turskih sultana izmeu kojih
odontin (gr.) med. lek protiv zubobolje; sredstvo
on bira za sebe sedam kaduna; fig. nalonica;
za odravanje zuba.
vrsta vunene tkanine.
odadija (tur. ' odaci) l. sobar, sobarica (u odontitis (gr.) med. zapaljenje zuba.
gostionici), posluitelj; 2. podrugljiv naziv za odontoblaste (gr. odus, odontos, blastos klica,
izdanak) pl. tvorne elije zubne kosti.
pesnike oda.
odeon (gr. odeion, lat. odeum) l. kod Grka i odontogenija (gr. odus, odontos, genesis
Rimljana: zgrada u kojoj su se odravale
postanak, stvaranje) obrazovanje zuba,
pesnike i muzike utakmice; zbirka lir-skih
stvaranje zuba.
pesama; odeum.
odontoglifon (gr odus, odontos, glypheion
Odeon (fr. Odeon) 2. uveno pariske pozorite
rezbareni no, rezaljka, duba) med. lekarski
na levoj obali Sene.
instrumenat za ienje zuba.
odeum (lat. odeum, gr. odeion) v. odeon.
odontografija (gr. odus, odontos, graphia
odijum (lat. odium) mrnja, omraenost,
opis) opisivanje zuba.
neprijateljstvo; nenaklonost, nezadovoljstvo, odontozis (gr. odus, odontos) med. dobivanje
ogorenje.
zuba, nicanje zuba, obrazovanje zuba.
Odin (nord. Odin, Odhinn) mit. najstariji i odontoidan (gr. odus, odontos, eidos vid,
najpotovaniji bog kod svih starogerman-skih
oblik) zubast, zubolik, u obliku zuba.
plemena, bog pobede; Vodai, Vuotan.
odontolit (gr. odus, odontos, li'thos kamen)
odioza (lat. odiosa) pl. mrske (ili: odvratne,
med. zubni kamen.
gnusne) stvari.
odontoliti (gr.) pl. kol. okamenjeni zubi sisara.
odiozan (lat. odiosus) mrzak, smrznut, odvratan,
odontolitijazis (gr.) med. stvaranje, pravljenje
gnusan, grozan, dosadan.
zubnog kamena.
odiozitet (nlat. odiositas) mrskost, odvratnost,
odontologija (gr. odus, odontos, logia nauka,
omrznutost, mrnja.
uenje) nauka o zubima, zubno lekarstvo.
odioznost (nlat.) v. odiozitet.
odontom
(gr. odus, odontos) med. zubni
odiozus (lat. odiosus) mrzak, odvratan, gnusan
izrataj, zubnik.
ovek.
Odisej (gr. Odysseiis) mit. sin Laertov, mu odontoplastika (gr. odus, odntos, plastike
vetina uobliavanja) zamenjivanje ravih
verne Penelope, otac Telemahov, kralj Itake,
zuba vetakim.
hrabri, lukavi i dovitljivi grki junak pod
odontoterapija (gr. odus, odntos, therapeia
Trojom; fig. lukav i dovitljiv ovek.
leenje) med. nauka o leenju i odravanju
zuba.

odontotehni j a

625

odontotehnija (gr. odus, odontos, techne

vetina) vetina odravanja zuba u dobrom
stanju; zamenjivanje ravih zuba novim.
odontotehnika (gr. odus, odontos, technike)
zubna tehnika.
odor (lat. odor) miris, vonja.
odorantan (lat. odorans) miriljiv, mirisan.
odorata (lat. odora ta) pl. prijatni mirisi; stvari
prijatna mirisa.
odvratan (lat. odoratus) v. odorantan.
odoriferan (lat. odor miris, f ero nosim)
mirisan, miriljiv.
o iva (fr. ogive) apx. iljat obluk na gotskim
svodovima.
oivalan (fr. ogival) apx. koji ima iljat obluk,
iljatog obluka; duguljast.
ozemund vrsta odlinog vedskog gvoa u
ipkama, nazvana po istoimenom rudniku
gvoa Osemund.
ozena (gr. ozaina izrastao u nosu neprijatna
mirisa) med. kijavica, katar nosa sa bala-ma
runog mirisa.
Oziris mit. glavni bog starih Egipana, bog Sunca,
tvorac vremena, zatitnik Egipta i Nila, mu
Izidin.
ozokerit (gr. ozein mirisati, kerds vosak) hen.
zemljani vosak (prirodna smesa vrstih
ugljovodonika); upotrebljava se za pravljenje
parafina i ceresina.
ozon (gr. ozein mirisati) hem. koncentrisan
kiseonik, postaje pranjenjem elektrici-teta u
kiseoniku. Oksidie jae no kiseonik, te stoga
utire biljne boje i ubija klice; ima ga u
vazduhu, naroito u umskom i morskom,
iji je veoma koristan sastojak, jer ga isti od
kodljivih klica; upotrebljava se za beljenje
(slonova kost, lan) i za ienje pijae vode
od kodljivih klica.
ozonizacija (gr.) hem. pretvaranje u ozon.
ozonizirati (gr.) hem. pretvoriti, pretvarati u
ozon.
ozonometar (gr. ozein mirisati, metron mera,
merilo) hem. sprava za merenje koliine
ozona u vazduhu: hartija natopljena u lepak
jodkalija, koja od ozona poplavi.
ozostomija (gr. ozein mirisati, stoma usta)
med. ruan zadah iz usta, zaudaranje iz usta.
oidijum (nlat. oidium) vot. pepelnica, maa, sijer
(vrsta veoma sitnih gljiva, koje se na biljkama
i ivotinjskim telima pojavljuju kao uzrok
pojava bolesti, naroito kod vinove loze).
ojkofobija (gr. oikos kua, phobos strah)
med. strah od kue, duevno-ivani
poremeaj koji se sastoji u oseanju straha od
sopstvenog doma.
oka (tur. okka) l. ranija jedinica za merenje
teine u Turskoj, Srbiji, Bosni, Grkoj,
Bugarskoj, Maarskoj i Rumuniji = 1,250 1,280 kg.

40 Leksikon

oklagija

oka (per., p.) 2. biljka sa hranljivim kore-nom

(nlat. Oxalis tuberosa), glavna hrana Indij
anaca-uroenika.
okazion (lat. occasio gen. occasionis) prilika,
zgoda, prigoda, povoljan sluaj; povod,
razlog.
okazionalizam (lat.) fil. uenje o sluajnim
uzrocima, po kome bog svuda neposredno
sadejstvuje sluei se voljom ljudi i nagonom
ivotinja samo kao povodom za delanje: ne
utiu telo i dua jedno na drugo, kako je tvrdio
Dekart, nego bog stvara, u zgodnoj prilici (lat.
occasio), od kretnji oseaje u ulnim organima,
a od akata volje, opet u zgodnoj prilici,
pokrete miia. Glavni predstavnici ovoga
pravca, oka-zionalisti, su: Arnold Gelinks
(1624 1669) i Nikolas Malbran (1638
1715).
okazionalisti (lat.) pl. fil. pristalice okazionalizma.
okazionalni sistem fil. v. okazionalizam.
okazionalno (nlat. occasionaliter) pril. sluajno,
zgodom, prigodne.
okazionar (nlat. occasionarius) v. partizan.
okalescencija (nlat. ocallescentia) zadebljavanje koe, otvrdnjavanje koe, dobivanje
debele koe; fig. neosetljivost, otupelost.
alica (tur. okka) posuda; boca koja sadri jednu
oku.
kapi zool. vrsta male irafe, velike kao konj, u
praumama Srednje Afrike, veoma retka
ivotinja.
okarina (ital. oca, ocarina) muz. mali, pogla-vito
deji duvaki instrumenat od ilovae, sa 10
rupa za tonove.
Okean (gr. Okeanos) l. mit. po najstarijem
grkom verovanju, mona reka koja ogggie
ceo svet, praizvor svih stvari, pa i bogova;
zatim: sin Uranov i Gejin, mu Teti-din, otac
mnogobrojne dece (3000 sinova i 3000 keri),
Ocean.
okean (gr.) 2. veliko svetsko more
(Atlantski, Tihi i Indijski okean); fig. more,
bezbroj, sijaset, tuta i tma; ocean.
Okeanija (nlat. Oceania) v. Oceanija.
okeanograf (gr. Okeanos) strunjak u okeanografiji.
okeanografija (gr. Okeanos) nauka koja se
bavi prouavanjem mora i okeana, izuava
osobine morske vode, kretanje, dubine i
organski svet mora, reljef i sastav morskog
dna i dr.
okeanski (gr. Okeanos) v. oceanski.
oker (gr. ochros bled, ukast, zelenkast)
ilovaa uta od gvoa oksida; pr. oke-rast.
okigrafija (gr. okys brz, grapho piem)
vetina brzog pisanja; tahigrafija.
okidrom (gr. okys brz, dramem infinitiv
aorista od trecho trim) onaj koji brzo tri,
skorotea, glasnik-peak.
okipod (gr. okys brz, pus, podos noga) brzonog.
oklagija (tur. oklagu, oklava) drvena oblica za
razvijanje testa.

okludirati

626

okludirati (lat. occludere) zatvoriti, zatvarati,

zakljuati; smetati, spreiti; fiz. zadrati
gasove na svojoj vrstoj povrini.
okluziv (lat. occlusivus) lingv. zatvorni, pregradni ili eksplozivni glas, tj. glas pri ijem
izgovoru vazdune struja nailazi na
prepreku, koja je potpuno zaustavlja, tako
da ona ne moe nastaviti put dok se pregrada
ne ukloni.
okluzivan (nlat. occlusivus) koji zatvara; koji
spreava; okluzivni zavoj med. zavoj koji
spreava da do rane dopru spoljne ozlede i
prljavtine.
okluzija (nlat. occlusio) zatvaranje, spreavanje; fiz. adsorpcija gasova na povrini
vrstih tela.
o kontan (fr. au comptant) trg. uz plaanje u
gotovom.
okra (gr. ochros bled, ukast) meavina gline
sa hidroksidom gvoa; up. oker.
oksalati (nlat. oxalis kiseljak) pl. hem. soli
oksalne kiseline, nalaze se u mnogim
biljkama, naroito u kiseljaku.
oksalemija (nlat. oxalis kiseljak, gr. chal-ma
krv) med prisustvo oksalne kiseline u krvi vie
no to treba, npr. kod eerne bolesti i dr.
oksalij(um) (nlat. oxalium) hem. dvostruko kiseli
kalijum.
oksalis (nlat. oxalis kiseljak, kiselj) bog. cecelj.
oksalit (nlat. oxalis kiseljak, gr. -ites) mineral
koji se sastoji od oksalnog gvozdenog oksida
i vode; humboltit.
oksalna kiselina (nlat. acidum oxalicum) hem.
otrovna kiselina koja nastaje oksida-cijom
mnogih organskih jedinjenja, danas se
dobiva od celuloze (slui u farbar-stvu i za
vaenje mrlja od mastila, ienje metala i
dr.).
oksalurija (nlat. oxalis kiseljak, gr. uron
mokraa) med. prisustvo oksalne kiseline u
mokrai vie nego to treba.
okser (eng. oheg) sp. vrsta sloene prepone,
prepreke (u jahanju).
oksi- (gr. oxys) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: otar.
oksigen (gr. oxys, genos poreklo, roenje,
koren gen- od gignesthai roditi se, postati,
nlat, oxygenium) hem. kiseonik, kisik,
najrasprostranjeniji element u prirodi,
sastojak vazduha, vode, veine minerala i
gotovo svih jedinjenja to sainjavaju grau
biljaka i ivotinja; hem. znak O, atom-ska
masa 16, redni broj 8.
oksigenacija (gr. oxys, genos, nlat. oxygenatio) hem. v. oksidacija.
oksigenij(um) (gr. oxys, genos) hem. v. oksigen.
oksigenirati (gr. oxys, genos) hem. v. oksidi-rati.
oksigon (gr. oxys, gonia ugao) geom. figura sa
otrim uglovima.

oksitonon

oksigonian (gr.) geom. opggrougli, sa otrim

uglovima.
oksid (gr. oxys) hem. jedinjenje sa kiseonikom,
naroito jedinjenje nekog metala sa
kiseonikom, npr. oksid gvoa.
oksidabilan (gr. oxys, nlat. oxydabilis) hem.
koji moe da se jedini s kiseonikom, tj. koji
moe da oksidie.
oksidabilitet (gr., nlat.) hem. sposobnost
sjedinjavanja sa kiseonikom, jedinljivost s
kiseonikom.
oksidabilnost (gr., nlat.) hem. v. oksidabilitet.
oksidacija (gr. oxys, nlat. oxydatio) hem.
sjedinjavanje nekog tela s kiseonikom, sagorevanje.
oksidirati (gr. oxys, lat. oxydare) hem. jedi-niti
se (ili: spojiti se, spajati se) s kiseonikom,
pretvarati se u oksid.
oksidisati (gr. oxys) hem. v. oksidirati.
oksid-hidrat (gr. oxys, hydor voda) hemijsko
jedinjenje oksida s vodom.
oksikrat (gr. oxys, krasi meavina) si-retna
voda, meavina sireta i vode.
oksikratirati (gr.) prati, ispirati si-retnom
vodom.
oksikroceum-flaster (gr. oxys, krokos afran,
nem. Pflaster) med. afranov flaster,
crvenomrki melem od utog voska,
kolofonijuma, omorikove smole, terpentina,
afrana i drugih sastojaka (lek protiv
reumatizma).
oksimsl (gr. oxys, lat. mel med) farm. kiseli med,
preparat od preienog meda pome-anog sa
biljnim siretom.
oksimstar (gr. oxys, metron mera, merilo)
sprava za merenje jaine kiseline.
oksimoron (gr. oxys, moros tup, glupav) ret.
duhovita glupost, duhovita besmislica, misao
koja na prvi pogled sadri u sebi neku
protivrenost, a ipak oba pojma stoje jedan
pored drugog i vezuju se u jedan pojam,
npr. nemi glas, glasna tajna, pametna budala,
reito utanje i sl.
oksinitron (gr. oxys, mtron luna so) hem.
alitrena kiselina.
oksiopija (gr. oxys, ops gen. oroz vid) otar
vid, otrovidost; fig. otroumnost. oksirodin
(gr. oxys, rodon rua) sire od rue.
oksisaharum (gr. oxys, sakchar eer) hem.
siretni eer, meavina sireta i eera.
oksitimija
(gr.
oxythymia)
naprasitost,
plahovitom1, plahost, prekost.
oksitimian (gr. oxythymos) ljut, naprasit, plah,
plahovit, prek.
oksitonirati (gr. oxys, teino zateem) gram.
jedan slog, naroito poslednji slog neke rei,
izgovoriti visokim ili otrim naglaskom
(akutom).
oksitonon (gr. oxytonon) gram. u grkoj gramatici: re sa otrim naglaskom (akutom) na
poslednjem slogu.

oksiuris

627

oksiuris (gr. oxys, ura rep) zool. bela glista,

iljac.
oksiuroza (gr.) med. opti naziv za sva
oboljenja prouzrokovana belom glistom.
oksifonija (gr. oxys, phone glas, zvuk) otar
glas, piskav glas.
oksihemoglobin (gr. oxys, haina krv, lat.
globus lopta, grudva) znat. kiseonik vezan za
hemoglobin, koji arterijama odlazi u tkiva.
oksihidrat (gr. oxys, hydor voda) he, jedinjenje oksida i vode.
oksihloridi (gr. oxys, chloros otvoreno-zelen)
pl. hek. spojevi (jedinjenja) metalnih oksida sa
hlornim jedinjenjima (spojevi-ma).
oksford (eng. oxford) 1. vrsta tkanine; 2. u
fudbalu: udarac u loptu zadnjim gornjim
delom kopake, petom.
oktav (lat. octavus osmi) format hartije koji
je, normalno, jedna osmina obinog formata;
format knjige iji tampani tabak, ima 8
listova ili 16 stranica (odstupanja u veliini
nanie ili navie zovu se mali oktav i veliki
oktav); in oktavo (lat. in octavo) u formatu
osmine, tj. tako da se tabak presavije na
osam listova.
ostava (lat. octo osam, octava) kuz. osmi ton
poevi od osnovnog tona; tonska grupa na
kakve se deli jedan tonski plan; celokupan
obim svih osam tonova; fiz. ton iji je broj
treptaja u sekundi dvaput vei od broja
treptaja onoga tona iji je on oktava (via
oktava); u katolikoj crkvi: osmod-nevni
verski obreda u proslavi nekog velikog
praznika (npr. uskrnja oktava); poslednji,
osmi dan takve osmodnevne svetkovine; poet.
strofa od osam stihova.
oktavoni (fr. octavon, p. octavo) pl. deca
?vropejca i kvarteronke.
oktagon (gr. okto osam, gonia ugao) geom. v.
oktogon.
oktaedar (gr. oktaedron, okto osam, bedra
sedite, osnova) kon. telo ogranieno sa 8
ravnostranih trouglova, pravilan osmostranac; u kristalografiji: oblik tese-ralnog,
regularnog sistema.
oktaedarski (gr. okto osam, hdra osnova)
koji ima osam povrina.
oktaeterida (gr. okto, etos godina), period
vremena od 8 godina, osmogoe.
oktaeterisa (gr.) v. oktaeterida.
oktan (gr. okto osam) hem. bezbojna, isparlji-va i
zapaljiva tenost, jedinjenje 8 atoma
ugljenika i vodonika, sastojak nafte i benzina.
oktangularan (nlat. octangularis) geom. koji ima
osam uglova, osmougaoni.
oktangulum (lat. octo osam, angulus ugao, kut)
tom. osmougaonik.
oktandria (gr. okto, aner, andros mu,
ovek) pl. bog. cvetovi sa osam slobodnih
praktinih niti (U klasa u Lineovom sistemu
biljaka); pr. oktandrian.

40*

oktroisati

oktanski broj merile otpornosti nekog motorskog goriva prema nekontrolisanom

eksplozivnom sagorevanju (detonaciji).
oktant (lat. octans) osmi deo kruga; luk od 45
stepeni (=45); astr. poloaj Meseca ili drugog
nebeskog tela koji je udaljen 45 stepeni od
nekog drugog poloaja, naroito od poloaja
konjunkcije ili opozicije; ont., astr. instrument
za merenje uglova, sa podeljenim lukom od 45
stepeni.
oktapla (gr. okta-plasios osmostruk) pl.
izdanje Biblije na osam jezika.
oktahord (gr. okto osam, horde ice, stru-na)
muz. instrument sa osam ica; oktohord.
oktet (lat. octo osam) muz. komad od osam
samostalnih glasova; otet.
oktiduum (nlat. octiduum) rok od 8 dana,
vreme od 8 dana.
oktilion (lat. octo osam i nastavak -illion) l. kod
Francuza i Amerikanaca: 1027, hiljada
podignuta na deveti stepen, broj pred-stavljen
jedinicom uz koju stoje 27 nula; 2. kod
Engleza i Nemaca: 1048, milion podignut na
osmi stepen, broj predstavljen jedinicom uz
koju stoje 48 nula.
oktifonij(um) (gr. okto, phone glas) huz.
komad za osam samostalnih glasova.
oktobar (lat. october) vinski .mesec, u rimskom
kalendaru osmi, kod nas deseti mesec u
godini, listopad, ima 31 dan.

oktobarska revolucija v. revolucija 1.

oktobristi (lat. october) pl. nekadanja
monarhistiko-ustavna stranka u carskoj
Rusiji, osnovana 1905. godine.
oktoginia (gr. okto osam, gyne ena) pl. bog.
cvetovi koji imaju osam stubia (osmi red u
klasama IXIII Lineovog sistema biljaka);
pr. oktogikian.
oktogon (gr. okto osam, gonia ugao, kut) geom.
osmougaonik; oktagon.
oktogonalni (gr.) geom. osmougaoni.
oktodec (lat. octodecim osamnaest) tip. format
hartije sa osamnaest listova, 36 stranica, u
jednom tampanom tabaku.
oktoih (gr. okto osam) u pravoslavno}
crkvi: osmoglasnik, bogoslubena knjiga u
kojoj su pesme za veernju, jutrenju i
liturgiju za svaki sedmini dan razdelje-ne na
osam glasova.
oktonarijus (lat. octonarius) poet. stih od osam
stopa; tetrametar.
oktopetalan (gr. okto, ptalon list) bog. koji ima
osam kruninih listia (ili: latica).
oktopoda (gr. okto, pus, podos noga) pl. zool.
osmoruci.
OKTOSTILON (gr. oktO, StyloS Stub) arh. NIZ OD

osam stubova, svodova.

oktofilan (gr. okto, phyllon list) bog. osmo-lisni,
koji ima osam listova.
oktohord (gr. okto, horde ica, struka) v.
oktahord.
oktroisati (fr. octroyer, lat. auctorare) dati,
podariti, ustupiti, odobriti, dopustiti; dati (ili:
dopustiti) slobodu trgo-

oktuplum

628

vanja; nametnuti, silom odrediti; oktroi-sati

zakon ili ustav silom vladalake vlasti i
autoriteta nametnuti zakon ili ustav, bez
prethodnog odobrenja o saglasnosti narodnog
predstavnitva.
oktuplum (lat. octuplum) ono to je osmostruko, osmogubo, osmostruka (ili osmoguba) veliina (ili: koliina).
okular (lat. ocularis oni) ot. soivo u durbinu,
mikroskopu itd. koje je okrenuto oku i koje
vri ulogu lupe za posmatranje lika dobivenog
prelamanjem svetlosti kroz objekgiv.

okularan (lat ocularis) oni; vidljiv; oku-larna

inspekcija pregled, smotra; oku-larni svedok
prav. oevidac; okularno staklo v. okular.
okulacija (nlat. oculatio) bog. kalemljenje.
okulirati (lat., nlat. oculare) bog. jedno biljno
okce umetnuti u strano drvo, kalemiti; up.
inokulirati.
okulist(a) (lat. oculus oko) med. oni lekar.
okulistika (lat. oculus oko) ned. nauka o
bolestima oiju, ono lekarstvo.
okulomotorijus (nlat. oculomotorius se. nervus) znat. zajedniki ivac onih miia.
okulta (lat. oceulta) pl. skrivene stvari, tajne.
okultan (lat. occultus) skriven, prikriven, tajni,
potajni; okultna nauka =spiriti-zam; okultne
bolesti potajne (ili: skrivene) bolesti.
okultans (lat. occultans) farh. sredstvo za
prikrivanje mirisa i ukusa.
okultator (lat. occultator) prikriva, zata-jiva,
naroito nekog zloina.
okultacija (lat. occultatio) krijenje, prikrivanje,
sakrivanje,
tajenje,
zatajivanje;
astr.
pomraenje zvezde.
okultizam (lat. occultus tajni, skriven) tajna
nauka, nauka o okultnom (tj. mranom,
skrivenom, natulnom), o mnogim stvarima
izmeu neba i zemlje, o kojima naa kolske
mudrost ne moe ni da sanja", kako tvrde
okultisti sa Hamletom; uenje o nekim
pojavama koje se, kako kau, ne mogu
objasniti neobinim putem, tj. na osnovu
poznatih prirodnih zakona. Ovde razlikuju:
fizike
(parafizike)
i
psi-hike
(parapsihike) pojave. U one prve ubrajaju:
kucanje, pojave svetlosti, kretanja i lebdenja
bez dodira (telekinezija i levitacija), pojave
telesnih likova koji se mogu ak i
fotografisati (materijali-zacija); u ove druge:
telepatiju i vidovi-tost; up. metapsihika,
parapsihologika.
okultisti (lat. occultus) pl. pristalice okultizma.
okulus (lat. oculus) oko; okulus elefantinus (nlat.
oculus elephantinus) med. volovsko, buljavo
oko; ad okulum ili ad okulos demonstrirati
(lat. ad oculum, ad oculos) izneti pred oi
svima, pokazati tako da svi jasno vide i uvere
se, nepobitno dokazati, dokazivati.

oleandar

okupatoran (lat. occupatorius) osvajaki,

kome je cilj osvajanje.
okupatorski (lat. occupatorius) v. okupatoran;
okupatorska vojska vojska kojom se vri
posedanje ili zauzimanje jedne strane zemlje
ili drave.
okupacija
(lat.
occupatio)
posedanje,
zauzimanje, osvajanje; voj. posedanje vojskom
jedne strane zemlje u cilju prisilnog zadobijanja ili priznanj a neki h zahteva ili u
slova; prav. uzimanje u posed neke stvari koja
je dotle bila bez gospodara; fig. zaposlenost,
zauzetost, posao, zanimanje.
okupiran (lat. occupatus) posednut, zaposed-nut,
zauzet, osvojen; zapremljen; zaposlen, zauzet
poslovima.
okupirati (lat. occupare) posesti, posedati;
zauzeti, zauzimati, osvojiti; zapremiti,
zapremati; drati neku stvar, doepati se neke
stvari; zaposliti, zapoljavati.
okurentan (lat. occurrens) koji se dogaa
sluajno, koji se zbiva sluajem.
okurencija (nlat. occurrentia) dogaaj, sluaj,
povod, prilika; u crkvenom jeziku: padanje
dva praznika u jedan isti dan; al okorenca
(ital. ali' occorrenza) trg. sluajno, prema
prilikama.
okcident (lat. occidere zai, sesti, occidens)
zalazak Sunca; zapad; supr. orijent; Okcident
Zapad, drave na zapadu, kultura zapadnih
naroda.
okcidentalan
(lat.
occidentalis)
zapadni,
zapadnjaki; Okcidentalno carstvo Zapadno
Rimsko Carstvo.
okcipitalni (nlat. occipitalis) koji se tie potiljka
(ili: zatiljka); koji pripada potiljku (ili:
zatiljku), potiljni, zatiljni; os okcipitalis (nlat.
os occipitalis) znat. potiljka kost, potiljaa,
zatiljaa.
okcipiciJSum) (lat. occipitium) anat. zadnji deo
glave, potiljak, zatiljak.
okciput (lat. occiput) alat. v. okcipicijum.
olaj (ma. olaj ulje) laneno ulje, ulje od
lanenog semena.
olgatin vunena tkanina ukraena persijskim
arama i crteima.
old (eng. old) star; old Inglecd (eng. old
England) stara Engleska", od 1643. naziv za
Englesku kao zemlju starih predanja i stare
slave (za razliku od engleskih na-seobina u
Severnoj Americi); old Dek (eng. old
Jack) stari Dek (britanske zastava).
eld-boj (eng. old-boy) sp. drutvo starijih igraa
jednog sportskog kluba koji se ne bavi vie
aktivno sportom.
olea (lat. oleum ulje, olea) pl. od oleum.
oleaginozan (lat. oleagineus, fr. oleagineux)
uljat, uljevit, koji ima u sebi ulja, zej-tinjav.
oleandar (nlat. oleander, ital. oleandro, nlat.
oleandrum, lorandrum) bog. junjaka
zimzelena biljka sa velikim, ruiastim
cvetovima, i belim, veoma otrovnim sokom u
stabljici, lijander.

oleaster

629

oleaster (lat. oleaster) vot. divlja maslina (Drvo).

oleat (nlat. oleata) l. v. oleati; 2. slika raena
uljem ili na uljanom papiru.
oleati (nlat. oleata) pl. hen. soli oleinske
kiseline.

olein (lat. oleum ulje, fr. oleine) hem. osobe-ni

sastojak svih biljnih i ivotinjskih masti; up.
elain:
oleinska kiselina nezasiena masna kiselina
Ci7H33COOH.
olekranon (gr. olekranon strava glava lakatnjae u pregibu) ned. lakat, komolac.
oleografija (lat. oleum ulje, gr. grapho piem)
um. otisak slike raene uljanom bojom.
oleoza (nlat. oleosa) pl. farm. naziv za sve
zejtinjave lekove.
oleomargariv (lat. oleum ulje, gr. margaron
biser) vetaki puter.
oleometar (lat. oleum, gr. metron mera,
merile) sprava za ispitivanje valjanost ulja,
uljomer.
oleohalkografija (lat. oleum, gr. chalkos
bakar, graphfa pisanje) bakrorez sa ulja-nim
bojama.
oleoharta (lat. oleum, gr. chartes hartija, list
hartije) tapeta natopljena u ulju (tako da
se moe prati).
oleracee (lat. olus zeleni, povre, nlat.
oleraceae) pl. bog. kuhinjske biljke, povre,
zeleni.
oleum (lat. oleum) ulje, zejtin.
olefini (gr.-lat.) hem. nezasieni ugljovo-donici
sa dvostrukim vezama.
oliban (nlat. olibanum) tamjan.
oliva (lat., p. oliva, fr. oliye, ital. uliva) bog.
maslinka, plod maslinovog drveta; fig. ukras u
obliku maslinke, metalna drka na kvaci u
obliku maslinke, dugme u obliku maslinke.
olivaran (nlat. olivaris) maslinov, masli-nast, u
obliku maslinke.
olivenit (nem. Oliven-erz maslinasta ruda,
nastavak gr. -ites) min. maslinastozelena
ruda bakra, prirodni arsenit bakra.
o li vot (lat. olivetum) maslinjak; maslinov vrt,
maslinova uma.
olivil (lat. oliva maslina) hem. osobeno kristalasto telo maslinove gume.
olivin (lat. oliva) rompski mineral maslinastozelene boje.
oligarh (gr. oligos mali brojem, brojno
malen, archos voa, glavar) lan ili
pristalica vladavine malog broja plemikih
porodica; up. oligokrat,
oligarhija (gr oligarchia) vladavina malog
broja plemikih (aristokratskih) porodica;
up. oligokratija.
oligarhijski (gr. oligarchikos) koji je pod
vladavinom malog broja; koji ima oblik
vladavine malog broja plemikih porodica;
koji je pristalica ovakvog oblika vladavine;
up. oligokratski.

Olimpija

oligemija (gr. oligos malen brojem, chaima

krv) med. smanjenost koliine krvi, malokrvnost.
oligo- (gr. oligos) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: brojem malen, mali brojem;
mali, malen.
oligoklas (gr. oligos, klao lomim) t. na-trijev i
kalcijev feldspat, obino mutne boje.
oligokrat (gr. oligos, kratos jaina, snaga,
vlast, vladavina) v. oligarh.
oligokratija (gr. oligos, kratos) v. oligar-hija.
oligokratski (gr. oligos, kratos) v. oligarhijski.
oligomeriji (gr. oligos, meros deo) zool.
ivotinje ije je telo sastavljeno od malog
broja lanaka.
oligopol (gr. oligos, poleo prodajem) trg. trina
situacija kada nekoliko prodavaca vlada
celokupnim tritem nekog proizvoda.
oligopsihija (gr. oligos, psyche dua) slabost
duha, siromatvo duha.
oligopson (gr. oligos, opson trite) trg. trina
situacija u kojoj nekoliko kupaca vlada
tritem odreene robe.
oligotrihija (gr. oligos, thrix, gen. trichos vlas,
dlaka) med. oskudica u kosi, retkoa kose,
slaba dlakavost; pr. oligotrihian.
oligotrofija (gr. oligos, trophe hrana, ishrana)
med. smanjeno uzimanje hrane, nedovoljna
elja za jelom, post.
oligofilan (gr. oligos, phyllon list) vot. koji
ima malo lia.
oligofrenija (gr. oligoi malo njih, fren dua)
med. maloumnost, umna zaostalost.
oligofrenopedagogija (gr. oligos mali, phren
gen. phrenos dua, duh, um, razum, pais
gen. paidos dete, ago vaspitavam, odgajim)
med. nauka o vaspitanju, odgoju, prouavanju
umio zaostale, maloumne dece.
oligohronian (gr. oligo-chronios) koji traje
malo, kratkotrajan, malovean.
oligohronometar (gr. oligos mali, chronos
vreme, metron mera, merilo) instrumenat za
merenje malih odseka vremena.
oligopen (gr. oligos, kainos nov) geol. po
starosti druga po redu grupa slojeva u
tercijarnoj formaciji, koja dolazi posle
vodena.
oligocitemija (gr. oligos, kytos duplja, uplje
telo, chaima krv) med. smanjenost crvenih
krvnih zrnaca (obino kao posledica gubitka
krvi, duge groznice, slabe ishrane i dr.)
oligurija (gr. oligos, urein mokriti) med.
smanjenost mokrenja usled bolesti.
Olimp (gr. Olympos) uveno brdo na granici
Makedonije i Tesalije, visoko 2970 t; mit.
stan, prebivalite Zevsa i ostalih bogova, po
verovanju starih Grka; fkg nebo.
Olimpija (gr. Olympia) predeo u Elidi,
posveen bogu Zevsu, gde su odrane uvene
olimpijske igre.

olimpiJada

630

olimpijada (gr. olympias) vreme od etiri

godine, tj. vreme od jednih olimpijskih igara
do drugih (Grci su po njima raunali godine,
poinjui od 776. god. pre n. e.); olimpijske
igre; danas: meunarodne utakmice u svim
glavnijim granama sporta, koje se od 1896.
prireuju svake etvrte godine, sem u vreme
rata; od 1924. uvedene su i zimske olimpijske
igre.
olimpijac uesnik u olimpijskim igrama, na
olimpijadi.
olimpijski (gr. olympios) koji se nalazi na
Olimpu; pridev Zevsa i ostalih bogova koji,
po verovanju starih Grka, borave na Olimpu;
fig nebeski: olimpijske igre sveane narodne
igre kod starih Grka koje su se, svake etvrte
godine, odravale u Olimpiji, predelu u Elidi
koji je bio posveen Zevsu; u ovim igrama
uestvova-la su sva grka plemena, a
sastajale su se od utakmica u borenju,
tranju, skakanju, bacanju koplja i dr.; up.
olimpijada.
olimpski (gr. olympikcs) koji pripada
Olimpu; up. olimpijski.
oliteti (lat. oleum ulje) pl. mirisava ulja, tinkture
i esencije koje sadre u sebi ulja; lekovi
spravljeni od ulja.
olitorian (lat. olitor povrtar, olitorius) koji
raste u povrtnjacima, koji se tie kuhinjskog
povra.
olifant (fr. olifant, lat. elephantus slon) 1. rog
od slonove kosti koji su nosili, o bedrima,
srednjovekovni vitezi-lutalice; rog paladina
Karla Velikog Rolanda; 2. hartija najveeg
formata sa markom slona (za tabele i
bakroreze).
olofonija (gr. oloos lo, bolestan, rpbne glas)
lingv. defektan glas zbog nepravilno-sti
govornih organa.
oltar (lat. altare) rlg. deo hrama gde se vri
glavni deo bogosluenja (u pravoslavnoj
crkvi odvojen ikonostasom).
oluk (tur. oluk) limena cev za odvoenje vode
sa krova; kanal.
olfaktoietar (lat. olfactus miris, gr. te-tron
mera, merilo) aparat za merenje otrine
mirisa.
olfaktometrija (lat. olfactus, gr. metria
merenje) merenje, ispitivanje otrine mirisa.
olfaktoran (nlat. olfactorius) koji se tie ula
mirisa, koji pripada mirisnom ulu.
olfaktorijus (nlat. olfactorius) znat. mirisni
ivac.
olfaktus (lat. olfactus) miris; ulo mirisa.
olja podrida (nm. olla podrida) omiljeno
pansko narodno jelo od raznih vrsta sitno
iseckanog mesa i raznih zeleni i zaina (vrsta
naeg lonca" ili papazja-nije); posuda
napunjena raznim mirisnim cveem ili
korenjem, poturi; lit. est naziv knjiga sa
raznolikom, obino aljivom sadrinom,
svatarije, sva-tice.

om fiz. praktina jedinica za merenje

elektrinog otpora, nazvana po nem. fiziaru
Georgu Simonu Omu (Ohm, 17871854):
otpor stuba ive dugakog 106,3 centime-tra a
poprenog preseka jedan kvadratni milimetar
na OS.
omagra (gr. omos rame, agra plen) med.
kostobolja u ramenima.
omazum (lat. omasum) zool. listavac, trei
odeljak u elucu preivara.
omalgija (gr. omos rame, algos bol) med. bol u
ramenima; up. omoalgija.
omama (ma. 6 star) baka, baba.
omartritis (gr. omos rame, arthron zglob)
med. zapaljenje ramena.
ombrograf (gr. ombros kia, grapho piem) v.
ombrometar.
ombrologija (gr. ombros, logia nauka) grana
meteorologije koja ima za predmet ispitivanja
kiu.
ombrometar (gr. ombros, mtron mera,
merilo) kiomer, dadomer.
ombrometrija (gr. ombros, metria merenje)
merenje koliine kie koja padne.
omega (gr. b mega) veliko, tj. dugo ili
produeno o" u grkom jeziku (), poslednje,
dvadeset etvrto slovo u gr. azbuci; alfa i
omega poetak i kraj, sve i sva.
omen (lat. omen) znak, predznak, znamenje,
kob, slutnja.
omentitis (lat. omentum) med. zapaljenje
crevne mreice, skramice.
omentum (lat. omentum) anat. skramica; trbuna
maramica.
omikron (gr. o mikron) malo, tj. kratko
grko o" (o).
omilitika (gr. homilia) v. homiletika.
ominirati (lat. ominari) predskazivati, ko-biti,
slutiti, nasluivati.
ominozan (lat. ominosus) koban, zlokoban,
koji nasluuje zlo ili nesreu.
emisija
(nlat.
omissio)
izostavljanje,
proputanje,
propust,
prenebregavanje;
omisija nasledstva prav. proputanje zakonskog
roka za prijem nasledstva.
omisum (lat. omissum) ono to je izostavlje-no,
isputeno, izostavljena taka, reenica, stav
(pl. omisa); kazus omisi (lat. casus omissi) pl.
prav. u pravnim odredbama, zakonima i dr.:
izostavljeni, nepomenuti sluajevi, o kojima
posle, ocenivi okolnosti, reava vrhovna
vlast; salvo erore et omisione (lat. salvo
errore et omissione) trg, izuzevi pogreku i
propust, uz ogradu
od
zabluda
i
izostavljanja", formula koja se stavlja ispod
rauna i sl.
emitirati (lat. omittere) propustiti, propu-tati,
izostaviti, izostavljati, napustiti, naputati,
mahnuti se ega, prei preko ega.
omlet (fr. oeufs meles meana jaja, omelette)
kajgana.
(lat. omne) sve; svako; celo, potpuno; pl.
omnia.

omne vivum eks ovo

631

omne vivum eks ovo (lat. omne vivum eh ovo)

fiziol. sve ivo razvija se iz jajeta (misao
koju je formulisao Viljem Harvej, 15781657). omnia (lat. omnia) pl. od omne;
omnia mea
mekum porto (lat. omnia tea mecum porto)
sve to imam nosim osobom (izreka grkog
mudraca Bijasa, kome je najvee blago bilo
u njegovoj mudrosti). omnibus (lat. omnis
sav, sva; svaki, svaka;
omnibus svima) za sve, svima"; u javnom
saobraaju: prostrana putnika kola sa
vie sedita, koja vre redovan saobraaj na odreenoj liniji; up. autobus.
omnibus-filmovi (lat. omnibus svima, eng.
film) umetniki filmovi sastavljeni od
nekoliko razliitih pria istog ili
srodnog autora, povezanih slinim motivima ili istim licem. omnivora (lat.
omnivorus koji sve guta,
prodire, omnivora) pl. zool. svatojeci
(ivotinje, naroito neke ptice, koje uzimaju hranu i iz biljnog i iz ivotinjskog
carstva). omnivoran (lat. omnivorus) zool. koji
sve guta
(ili: prodire), svatojed, svatoder;
up. omnivora. omni ju m (lat. omnium svih,
sviju) sp. trka u
kojoj uestvuju svi konji (bez obzira na
njihovu starost, rasu i sl.). omnikoloran (lat.
omnis, color boja) svakojakih boja, raznobojan, aren. omniparentan
(lat. pario rodim, proizvodim,
omniparens) koji sve raa, sveproizvodan,
koji sve proizvodi. omniparitet (nlat.
omniparitas) svejednakost, opta jednakost. omniiotentan (lat.
omnipotens) svemoan,
svemoguan, svemogu. omnipotencija (lat.
omnipotentia) svemo,
svemogunost (kao oznaka savrenosti
bia). omniprezentan (nlat. omnipraesens)
svuda
prisutan, sveprisutan. omniprezencija (nlat.
omnipraesentia) sveprisutnost, svudaprisutnost. omnis (lat. omnis)
sav, sva; svaki, svaka; ceo,
cela, potpun, potpuna. omnis celula e celula
(lat. omnis cellula e
cellula) biol. svaka elija razvija se iz
jedne elije (misao koju je izneo Rudolf
Firho, 1821 1902). omniscijentan (nlat.
omnisciens) koji sve
zna, sveznajui. omniscijencija (nlat.
omniscientia) sveznanje, sveznalost (kao oznaka savrenosti
bia). omnifag (lat. omnis, gr. phagein
jesti,
derati) zool. svatoder, svatojed.
omniforman (nlat. omniformis) koji se javlja
(ili: nalazi) u svakom obliku. omoalgnja
(gr. omos rame, algos bol) med. v.
omometar sprava za merenje elektrinog
otpora; up. OM.

onanisati

omoplata (gr. mos rame, nlat. omoplata)

anat. lopatica, pleka.
omotokija (gr. omos nezreo, prevremen, to-kos
raanje, poraanje, poroaj) med. pre-vremeni
poroaj, nedonoenje.
omofag (gr. omos sirov, presan, phagein
jesti) onaj koji jede sirovo, presno meso.
omofagija (gr. omos, phagein) hranjenje sirovim, presnim mesom.
omofor (gr. omos rame, phoreo, phero
nosim) u pravoslavno] crkvi: naramnik,
dugaka i poiroka traka od iste vune koju
arhijerej nosi na ramenima i bez koje ne moe
vriti nikakvu crkvenu radnju.
omfal- (gr. omphalos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: pupak, pupani.
Omfala (gr. Omphale) kit. ime jedne lidij-ske
kral>ice, koja je Herkula umela toliko da
oara i strpa pod papuu da je, preobuen u
ensku odeu, i preo na preslici; zato se
kae: svaki e Herkul nai svoju Omfalu.
omfalelkozis (gr. omphalos, elkosis gnojenje)
med. ir na pupku, gnojenje pupka.
omfalitis (gr. omphalos pupak) med. zapal>enje pupka.
omfalian (gr. omphalos, omphalikos) koji se
tie pupka, pupani; u obliku pupka, pupast.
omfalomantija (gr. omphalos, manteia nporicanje) proricanje (ili: itanje) sudbine iz
vijuga pupanog vora novoroeneta.
omfaloneuron (gr. omphalos, neuron ila,
vrpca) anat. pupana vrpca.
omfalonkus (gr. omphalos, onkos masa,
telesina) med. tvrdi otok pupka.
omfaloragija (gr. omphalos, koren rag- od
regnymi prskam, puknem) med. krvarenje
pupka kod novoroenadi.
omfalotaksis (gr. omphalos, taxis ureenje,
nametanje) med. nametanje ispale pupanice.
omfalotom (gr. omphalos, tome seenje,
rezanje) med. instrumenat za odrezivanje
pupane vrpce.
omfalotomija (gr. omphalos, tome) med.
odrezivanje pupane vrpce.
omfaloflebitis (gr. omphalos, phleo gen.
phlebos ila, vena) med. zapaljenje pupa-nih
vena.
omfalocela (gr. omphalos, kele prosutost)
med. prosutost pupka, pupani prodor.
onagar (gr. onagros, lat onagrus) zool. divlji (ili:
umski) magarac; ratna sprava starih
Rimljana za bacanje kamenja; onager.
onanizam v. onanija.
onanija neprirodno zadovoljavanje spolnog
nagona nadraivanjem spoljanjih spol-nih
organa, samoblud, samoblue, drkanje; naziv
po starozavetnom Onanu (I Moje., 38,9), koji
znajui da nee biti njegov porod, kad lijegae
sa enom brata svojega, prosipae na zemlju, da
ne rodi djecu bratu svojemu"; up. masturbacija.
enanisati vriti samoblud, drkati.

onanist(a)

632

onanist(a) onaj koji vri samoblud, drka.

ovaiit v. onanist.
ombrairati (fr. ombrager) zaseniti, za-seniti,
pokriti hladom ili senkom; elt. seniti, dati
slici vie senke.
ongstrem v. angstrem.
ondatra (huronski ondatra) zool. bizamski
pacov; dezman.
ondeamento (ital. ondeggiamento) muz. v. ondeare.
ondeare (ital. ondeggiare) muz. talasaste
kretanje, drhtanje, podrhtavanje.
ondulacija (fr. ondulation) talasanje, nji- |
hanje, lelujanje, talasaste kretanje, valo
vite kretanje; doterivanje kose da bude
talasaste (ili: valovita).
i
ondulirati (fr. onduler) talasati se, lelu- ; jata
se; talasati kosu, praviti (ili: napraviti)
kosu valovitom.
oneiro- (gr. oneiros) predmetak u sloeni-cama
sa znaenjem: san.
oneirodinija (gr. oneiros san, odyne bol,
muka) sanjanje da te neko gui, mora.
oneirokrit (gr. oneiros, krites presudilac,
sudac) v. oneirolog.
oneirokritija (gr. oneiros, krites) v. oneirologija.
oneirolog (gr. oneiros, logos) tuma snova.
oneirologija (gr. oneiros, logla) nauka o
snovima; tumaenje snova, proricanje iz
skova.
oneiromant (gr. oneiromantis) onaj koji prorie
iz snova, tuma snova.
oneiromantija
(gr.
oneiros,
mantei'a
proricanje) proricanje iz snova, tumaenje
snova.
oneiropol (gr. oneiropolos) v. oneiromant.
oneiroskopija (gr. oneiros, skopeo posmatram)
posmatranje snova, prouavanje snova.
onera (lat. onus teret, pl. opega) pl. v. opus;
opera publika (lat. onera publica) dravni
porezi, javni nameti.
onerabilan (nlat. onerabilis) oporeljiv.
onsracija (nlat. oneratio) tereenje, optereivanje.
onerozav (lat. onerosus) teak, tegoban, teretan, muan, dosadan.
oniks (gr. opuh) min. vrsta prugastog kalcedona, sastoji se od jednog crnog i jednog
sjajnog sloja (upotrebl>ava se za izradu
nakita); med. nagomilavanje gnoja izmeu
ploica ronjae.
oniomanija (gr. one kupovanje, kupovina,
mama pomama, strast) med. bolesni nagon
za kupovanjem svega to se stigne.
oniromant (gr. oneiros san, manteia gatanje,
proricanje) tuma snova.
oniromantija (gr. oneiros, manteia) tumaenje
snova.
onihija (gr. opuh, onychos nokat) med.
zapaljenje noktiju, zanoktice.
onihisternon (gr. opuh, onychos nokat, ste-geo
liphim, liavam) no za opsecanje noktiju.

onomatolatri] a

onihitis (gr. opuh, onychos nokat) med. v.

onihija.
oniho- (gr. onyx, onychos) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: nokat; kopito.
onihograf (gr. opuh, onychos, grapho piem,
beleim) med. instrument koji meri i belei
kretanje krvnog pritiska u noktima.
onihografija (gr. opuh, graphia pisanje,
beleenje) med. merenje i beleenje kretanja
krvnog pritiska u noktima pomou
onihografa.
onihogripoza (gr. opuh, onychos, grypos
iskrivljen, kukast) med. savijenost noktiju,
kandatost noktiju.
onihogrifoza (gr. opuh, onychos, grypos)
med. v. onihogripoza.
onihokritija (gr. opuh, krino presuujem,
sudim) nasluivanje (ili: pogaanje) osobina
karaktera jednog oveka po obliku noktiju
njegove ruke.
onihologija (gr. opuh nokat, kopito, logia
nauka) net. nauka o potkivanju.
onihomantija (gr. opuh, manteia proricanje)
proricanje sudbine po noktima.
onihomikoza (gr. opuh, onychos, mykes
gljiva) med. gljivina noktobolja.
onihoreksis (gr. opuh, regnymi prskam,
pucam) kec. krtost noktiju, lomljivost noktiju.
onihofagija (gr. opuh nokat, phagem jesti) med.
bolesni nagon za grienjem noktiju.
Onkl Sam (eng. Uncle Sam) aljiv naziv za
Amerikance kao narod, nastao od skraenice U. S. A. M. = United States of America
(Sjedinjene Amerike Drave).
onkologija (gr. onkos masa, telesina, logia
nauka) med. nauka o bolesnim izratajima.
onkotomija (gr. onkos, tome seenje, rezanje)
med. seenje (ili: odstranjivanje) otoka ili
izrataja operativnim putem.
onkus (gr. onkos) med. tvrdi otok, izrataj.
onokrotalus (gr. onos magarac, osao, krota-lon
eketalo, ekrtalo) zool. v. pelikan.
onolatrija (gr. onos, latrefa oboavanje)
sluba magarcu, potovanje magarca (zbog
ega su stari optuivali Jevreje i, docnije,
hriane, verovatno zbog toga to je Hristos,
jaui na magarcu, uao sveano u Jerusalim).
onoma- (gr. onoma) predmetak u sloenicama
sa znaenjem: ime.
onomastikon (gr. onoma) l. spisak imena ili
rei; 2. renik koji nije sreen azbunim
redom, nego po stvarnim grupama, realni
leksikon; 3. pesma u slavu neijeg
imendana ili roendane.
onomatika (gr. onomatike) nauka o znaenju i
pravljenju imena.
onomatolalija (gr. onoma, lalia eretanje,
blebetanje) med. nagon za ponavljanjem
izvesnih rei.
onomatolatrija (gr. onoma, latreia oboavanje)
preterano potovanje, oboavanje imena
nekog slavnog oveka.

onomatologija

633

onomatologija (gr. onoma, logfa nauka) v.

onomatika; takoe: tumaenje imena, proricanje iz imena.
onomatomanija (gr. onoma, mama pomama,
ludilo) med. ludaki strah i zaziranje od novih
rei.
onomatomantija (gr. onoma, manteia proricanje) proricanje (ili: itanje) sudbine iz
imena.
onomatomorfoza (gr. onoma, morphosis uobliavanje, uoblienje, obrazovanje) pravljenje (ili: sastavljanje) imena, obrazovanje
(ili: pravljenje, graenje) rei.
onomatopeja (gr. onomatopola) ret. pravljenje
(ili: graenje) imena ili rei; podraavanje
zvuka, graenje rei podraavajui prirodni
glas ili zvuk neke stvari ili radnje (npr.
bubanj, topot, utanje, sr-kanje, bleka, rika,
zveka, kukurekati itd.).
onomatopejski (gr. onoma, poiem initi,
praviti) v. onomatopoetski.
ovomatopoetika (gr. onoma, poein) pl rei
sastavljene prema prirodnom glasu ili zvuku
predmeta koji oznaavaju.
onomatopoetski (gr. onoma, poiem initi,
praviti) podraavajui zvuk; poet. koji ritmom
podraava prirodni zvuk i prirodne znakove.
onomatotet (gr. onoma, tithemi meem,
stavljam, thetes stavlja, meta) sastavlja
rei, pronalaza novih rei, naroito novih
imena.
onore di letera (ital. onore di lettera) trg. v.
honor di litera.
onoscelit (gr. onos magarac, skelos krak,
noga) onaj koji ima magaree butine.
onocefalus (gr. onos magarac, kephale
glava) magarea glava.
ontario vrsta jabuke nazvane po svojoj postojbini, kanadskoj pokrajini Ontario; plod
ove jabuke, koja se i kod nas mnogo uvodi,
krupan je, gladak, okruglo-kola-astog
oblika i veoma ukusan.
onteizam (gr. bp gen. ontos bie, prilog
glagola emai biti, postojati, theos bog) fil.
izraz kojim Hekl, za razliku od panteizma,
naziva predstavu o postojanju boga kao
individualnog lica, koje, kao samostalan
subjekat, postoji izvan prirode.
ontiki (gr. emai biti, postojati, to bp, gen. tu
ontos bie, stvarnost) fil. koji se tie onoga
to postoji, koji se tie optih svojstava
stvari i bia.
onto- (gr. emai biti, postojati, to bp, gen. tu
ontos bie, stvarnost) predmetak u sloenicama sa znaenjem: bie, bini, stvar-nosni.
ontogeneza (gr. on, ontos, genesis postanak)
biol. razvitak jedinke od oploenog jajeta pa
do potpunog organizma.
ontogenija (gr. on, ontos, gignomai nestajem,
postajem, raam se) biol. nauka o postanku
organskih bia na Zemlji, nauka o ontogenezi.

oonin

ontografija (gr. bp, ontos, graphfa opis)

opisivanje stvari ili bia.
ontozofija (gr. bp, ontos, sophia mudrost,
nauka) fil. v. ontologija.
ontologizam (gr. bp, ontos, logos razmiljanje,
dokazivanje) fil. 1. zakljuivanje da postoje
stvari na osnovu toga to postoje pojmovi o
tim stvarima; 2. shvatanje racionalista, po
kome potpuno, lo-giko miljenje sadri u
sebi u isto vreme i realitet (stvarno
postojanje) onoga o emu se mislilo; 3.
uenje koje se osniva na Platonu, Avgustinu i
Malbran-u, a po kome je bie boga
istinski predmet neposrednog i isto
duhovnog opaanja itd.
ontologija (gr. bp, ontos, logia nauka) fil.
nauka o biu, o onome to postoji, osnovna
nauka, nauka o optim svojstvima stvari i
bia.
ontoloki (gr. on, ontos, logikos koji se tie
miljenja) fil. koji se tie ontologi-je ili se
osniva na njoj; ontoloki dokaz o biu ili
postojanju boga dokaz postojanja boga iz
pojma boga kao beskrajnog ili savrenog
bia; ontoloki metod logiki postupak koji,
oslanjajui se na princip protivrenosti i
princip dovoljnog razloga, hoe da na osnovu
postojanja pojmova zakljuuje o postojanju
onoga to ti pojmovi predstavljaju; ua.
kosmoloki, fizikoteoloki.
ontonomija (gr. on, ontos, nomos zakon) fil.
zakonitost bia, zakonitost postojanja.
ontoteologija (gr. on, ontos, theos bog, logia
uenje, nauka) uenje da postoji bog, sa
svima svojim atributima, na osnovu toga to
postoji pojam o bogu kao takvom.
onus (lat. onus) teret, tovar, breme; tegoba,
dosadnost; dunost, obaveznost; opus probandi (lat. onus probandi) teret dokazi-vanja.
oo- (gr. bbp) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: jaje.
oogamija (gr. bbp jaje, gamos brak) biol.
oploavanje, sjedinjavanje jajne elije sa
spermatozoidom.
oogeneza (gr. bbp, genesis postanak) biol.
postanak jaja iz klicinih praelija u
jajnjacima; med. odreivanje spola po jajetu.
oogonije (gr. bbp, gone raanje) pl. biol.
klicine praelije u jajnjacima od kojih
postaju jaja.
oolit (gr. bbp, lithos kamen) min. ikrovac,
krenjak od zrnaca slinih ikri.
oolitski (gr. bbp, lithos) u obliku ikrovca,
sastavljen od sitnih zrnaca slinih ikri;
oolitska formacija kol. v. jura--formacija.
oologija (gr. bbp, log'a nauka) biol. nauka o
jajima; nauka o ptijim jajima i gnezdima.
oomantija (gr. bbp, manteia proricanje)
proricanje iz jaja; ooskopija.
oonin (gr. bbp) belanevina, belanevina-sta
materija.

ooskopija

634

ooskopija (gr. bbp, skopem posmatrati) v.

oomantija.
ooforektomija (gr. bbp, rogeb nosim, ektemno iseem) kod. vaenje jajnjaka.
ooforin (gr. bbp, rogeb nosim) farm. preparat
izraen od jajnjaka svinja i goveda, lek
protiv
bolova
pri
menstruaciji
i
klimakterijumu.
ooforitis (gr. bbp, rogeb) med. zapaljenje
jajnjaka.
ooforon (gr. bbp, rogeo) zool. jajnjak; up.
ovarijum.
spal (sskr. upala kamen, gr. opallios, lat.
opalus) t. kvarcu slian mineral, po
hemijskom sastavu silicijev dioksid sa
vodom, raznobojan i preliva se (upotrebljava
se naroito za ukras).
opalescentan (nlat. opalescens) koji preliva boje
kao opal; opalescengno staklo opalio staklo,
staklo koje se preliva poput opala.
opalescencija (nlat.) prelivanje boja; pr.
opalescentan.
opalescirati (nlat. opalescare) v. opalizi-rati.
opalizacija v. opalescencija.
opalizirati (nlat. opalisare) prelivati boje kao
opal.
opat (ital. abbate) u katolikoj crkvi: stareina
(mukog)
manastira;
crkveni
velikodostojnik uopte.
opatija (ital. abbazia) samostan, manastir nekih
katolikih redova.
opatica (ital. abbadessa) igumanija enskog
manastira; katolika kaluerice uopte,
duvna.
opekunski sovjet (rus. opekunskii sovet)
starateljsko vee (u Rusiji).
opera (lat. opera) l. delanje, raenje, delatnost;
rad, trud, muka.
opera (ital. opera) 2. muz. drama u kojoj se
cela sadrina peva, pri emu instrumen-talna
muzika dolazi delom kao pratnja pevanju, a
delom samostalno (sastoji se iz uvertire,
reitativa, arija, solo-partija, dueta, terceta,
horova i dr.); opera bufa (ital. opera buffa)
komina opera; opera lirik (fr. opera
lyrique) lirska opera; opera serija (ital.
opera seria) ozbiljna, velika opera.
opera (lat. opus, opera) 3. pl. dela; opera
omnia (lat. opera omnia) celokupne dela;
opera selekta (lat. opera selecta) izabrana
dela, odabrana dela.
operat (lat. operari raditi) spis, pisana uredba,
iscrpne pismena predstavka.
operater (fr. operateur) med. lekar kome je
struka hirurgija, hirurg, operator; ruko-valac
nekom mainom, npr. filmskim aparatom
itd.; fotograf koji vri kine-matografska
snimanja.
operativa (lat. operativus) 1. izvrni orga-ni
neke ustanove ili organizacije koji sprovode
izvrenje nekog zadatka, posla; 2. praktini
radovi, praksa.

operkuliti
operativni (nlat. operativus) koji se tie rada,
radni; operativna vojska sve jedinice i rodovi
vojske koji uestvuju u izvoenju ratnih
operacija; operativne lekar-stvo = hirurgija.
operatika (lat. operatio) voj. teorija i vetina
primene i voenja vojnih operacija.
operator (nlat. operator radnik, izvrilac) 1.
med. lekar koji vri operacije, hirurg (v.
operater); 2. mat. simbol ili znak koji pokazuje
neku operaciju (radnju) i sam predmet
operacije, npr. operator za dife-renciranje
d/dx.
operacija (lat. operatio) delanje, rad, obavljanje, vrenje; med. leenje hirurkim
putem, rezanje, seenje; trg. veto izveden
posao, spekulacija; voj. ratna radnja, plan-ski
izveden pokret jedinica radi postizanje
izvesnog cilja: mat. raunska radnja,
raunanje; fig. upotreba nekog tajnog sredstva.
operacijski v. operacioni.
operacionalizam (lat. operari poslovati, raditi)
idealistiki, antimaterijali-stiki pravac u
savremeno] fizici, koji sve pojmove o
fizikim veliinama kao i same veliine,
svodi na operacije koje posmatra vri pri
merenju ili drugom nainu prouavanje;
osniva mu je ameriki fiziar P. V.
Bridmen.
operacioni (lat. operatio delanje, raenje,
radnja) pr. koji se tie operacije, koji je u vezi
sa operacijom; operaciona baza voj. osnova,
oslonac za ratna kretanje i poth-vete,
naroito niz utvrenja i meste iz ijih se
zaliha vri dopunjavanje utroenog ratnog
meterijale; operaciona linija glavna linija
ratnih operacija; operacioni osuekatcilj jedne
operacije; operacioni plan plan po kome se
radi u cilju postizavanje izvesnog cilja;
operaciona sala med. dvornice (ili: dvorana) u
kojoj se vre hirurke operacije.
operacionizam (let.) stanovite u savremeno]
filozofiji fizike, prema kojem osnova
fizike nije pasivno iskustvo, ve ljudski izumi
i proizvodnja mernih obre-zeca i mernih
instrumenata, dekle lebo-ratorijska praksa.
opereta (ital. operetta) mela opera, obino
aljive sadrine, u kojoj se i peva i govori.
operira (lat. operari delati, raditi) v. operisati.
operisati (lat. operari) raditi, obavljati;
dejstvovati, vriti dejstvo; med. leiti neku
bolest hirurkim putem, sei, re-zati.
operist(a) (ital. opera) peve u operi, oper-ski
peva.
operistkinja (ital. opera) pevaica u operi,
operske pevaica.
operkuliti (lat. operculum poklopac pue-vljeve
kuice, gr. lithos kamen) pl. geol.
okamenjeni puevi.

operkulum

635

oportunitet

operkulum (lat. operculum) zool. poklopac u oplecija (lat. oppletio) med. pretovarivanje
puevljeve kuice; vot. poklopac.
eluca.
opernglas (nem. Opernglas) v. opernguker.
opobalzam
(gr.
opobalsamon)
vrsta
opernguker (ital. opera, nem. Gucker dogled)
skupocenog miriljavog arabljanskog balzama
pozorini (operski) dogled.
od soka drveta Amyris gileadensis; mekabaloperozan (lat. operosus) trudan, muan; koji se
zam.
mnogo bavi im, trudoljubiv.
opodeldok (gr. opos biljni sok) farm. mast ili
opignoracija (lat. pignus
zaloga, nlat.
tenost za trljanje protiv kostobolje,
oppignoratio) davanje u zalog, zalaganje.
sastavljena od sapuna, kamfora i amonija-ka
opignorirati (lat. pignus zaloga, oppignora-ge)
(kovanica
Teofrastusa
Bombastusa
dati u zalog, zaloiti; dekretum de
Paracelzusa).
opignorando (lat. decretum de oppignoopozita (lat. opposita) pl. suprotne stvari,
rando) prav. akt kojim vrhovna staratelj-ska
protivnosti, suprotnosti, oprenosti.
vlast doputa da se zaloi imanje tienika opozitum (lat. oppositum) protivno, protivnost,
(maloletnika).
suprotno, suprotnost, opreno, oprenost; pl.
opizma (gr. opizo, opos sok) skupljanje i
opozita.
zgunjavanje biljnih sokova.
I opozicija (lat. oppositio) suprotnost, protivnost,
opijaniv (lat. opium, gr. opion makov sok)
protivljenje, protivstavljanje; protivnika
farm. alkaloid opijuma, sredstvo za uspastranka, obino stranka manjine koja je
vljivanje, glavobolju itd.; up. narkotin.
protivna vladi i njenoj veini; log. odnos
opijat (lat. opium, gr. opion) far, lek koji sadri
izmeu dvaju suprotnih pojmova, sudova ili
opijuma'(za uspavljivanje).
stavova; astr. planeta je u opoziciji sa Suncem
opijum (lat. opium, gr. opos, opion makov
ako je Zemlja na liniji koja spaja planetu sa
sok) mleni sok koji se dobiva zareziSuncem, ili kada je razlika u duini dvaju
vanjem nedozrelih makovih ahura; od
nebeskih tela 180; up. konjunkcija.
davnina vano sredstvo za leenje, utie na
opozicioni (lat. oppositio) suprotni, pro-tivni,
umirenje ivaca, umiljava bolove i pomae
koji pripada opoziciji; opozicio-na partija
spavanju; od srednjeg veka upotrebljava se
protivna strana, politika stranka koja radi
kao opojno sredstvo, naroito u Kini,
protiv vladajue stranke i vlade.
Engleskoj i Severne j Americi; up. laudanum,
opolenije (rus. opolenie) rusko domobran-stvo,
mekonijum.
trei poziv.
opijumomanija (gr. opion makov sok, mama
opolenjec (rus. opolenec) vojnik treepo-zivac
strast) strast za uivanjem u opijumu.
u Rusiji, domobranac.
opilacija (lat. oppilatio) med. zatvaranje, zaoponent (lat. opponens) onaj koji protivrei,
puavanje.
protivnik, zastupnik oprenog mi-ljenja.
opinavt (lat. opinari misliti, pretpostavljati) onaj
oponirati (lat. orropege) biti protivan kome ili
koji daje svoje miljenje (glas), glasa.
emu, staviti (ili: stavljati) nasuprot,
opinion piblik (fr. opinion publique) javno
protivstaviti, protivstavljati, navesti protiv,
mnenje, javno miljenje.
sporiti, osporavati, proti-viti se, prigovarati,
opiofag (gr. opion makov sok, phagein jesti)
initi napomene (ili: upadice).
med. onaj koji jede opijum, koji je odan
oportun (lat. opportunus) zgodan, podesan,
poroku uivanja u opijumu.
povoljan, koji dolazi u zgodnom trenutku, u
opiofagija (gr. opion, phagein) med. jedenje
dobar as, koji je s ruke.
opijuma, strast uivanja u opijumu.
oportunizam (lat. opportunus, fr. opportuopistenar (gr. opisthenar) alat. nadlanica.
nisme) iskoriavani povoljnih prilika radi
opistobranhijati (gr. opisthen pozadi, branchia
postizavanje ciljeva, naroito u politici; u
krge) pl. zool. puevi sa krgama pozadi
radnikom
pokretu:
sporazu-mapggvo,
srca.
svoenje klasne borbe na borbu za
opistograf (gr. opisthen, graphia opisivanje)
pojedinane reforme u okviru buroaske
rukopis ili knjiga kod koje se tekst nalazi na
zakonitosti; zanemarivanje osnovnih ciljeva
poleini listova.
klasne borbe, izdaja u revolucio-narnim
opistografija (gr. opisthen, graphia) pisanje
situacijama.
na zadnjoj strani lista.
oportunist(a) (lat. opportunus zgodan, podesan,
opistodom (gr. opisthodomos) apx. zadnji deo
fr. opportuniste) ovek koji se ume snalaziti;
hrama.
u radnikom pokretu: sporazu-ma s klasnim
opistokefalov (gr. opisthen pozadi, kepha-1e
neprijateljem
u
svim
prilikama,
v.
glava) alat. v. opistocefalum.
oportunizam; pr. oportuni-stiki.
opistokranion (gr. opisthen, krani'on lubanja)
oportunitet (lat. opportunitas) zgodnost prilike,
alat. potiljak, zatiljak; potiljaa, za-tiljaa,
povoljnost prilike, zgodna prilika, zgoda,
zatiljna kost.
povoljno vreme, povoljna okolnost;
opistotonos (gr. opisthen, tonos) med. ukoenost
vrata, zatiljni gr.
opistocefalum (gr. opisthen, kephale glava)
aiat. zatiljak, potiljak.

oportuno

636

podobnost, sklonost, prijemljivost, npr. za

neku bolest.
oportuno (lat. opportune) pril. korisno, probitano, zgodno, povoljno.
opoterapija (gr. opos biljni sok, therapeia
leenje) kec. leenje bolesti (izrataja, raka i
dr.) organskim sokovima (prepara-tima
organskih sokova); up. organotera-pija.
opresivan (lat. opprimere tlaiti, ugnjeta-vati,
nlat. oppressivus) ugnjetaki, nasil-niki,
tlailaki; med. zaguan, zapti- j van, koji
gui, zaguuje, zaptiva.
opresija
(lat.
oppressio)
pritiskivanje,
ugnjetavanje, tlaenje; pritisak; potlae-nost;
ned. guenje, zaguivanje, zaptivanje, teko
disanje.
oprimirati (lat. opprimere) pritiskivati,
ugnjetavati, tlaiti; guiti, zaguivati,
zaptivati.
Ops (lat. Ops) kit. boginja plodnosti kod
Rimljana, zatitnica zemljoradnje, plodnosti,
obilja i bogatstva, sestra i ena Saturnova.
opsedirati (lat. obsidere, fr. obseder) opse-dati;
biti stalno uz koga, dosaivati, obletati,
saletati,
spopadati,
spopasti,
uporno
moljakati, ne prestajati s molbama.
opsekvije (nlat. obsequiae) pl. kod katolika:
pogreb, pratnja.
opsekracija (lat. obsecratio) preklinjanje,
bogoraenje, moljenje boga radi.
opservabilan (lat. opservabilis) koji motke biti
posmatran, koji se moe posmatrati,
primetan, opaljiv.
opservabilije (lat. observabilia) stvari koje se
mogu ulima opaati, oevidne stvari,
oigledni predmeti.
opservancija (lat. observantia) potovanje
utvrenog reda, potovanje (ili: pridravanje) propisa (ili: pravila, zakona), pota
koga ili ega; up. oservanca.
opservat (lat. observatus posmatran) onaj koji
je pod policijskim nadzorom, sumnji-vac.
opservator (nlat. observator) posmatra,
osmatra,
ispitiva;
posmatra
na
zvezdarnici.
opservatorija (nlat. observatorium) v. opservatorij(um),
opservatorij(um) (nlat. observatorium) posmatranica,
osmatranica;
naroito:
astronomska osmatranica, zvezdarnica,
zvezdara.
opservacija
(lat.
observatio)
opaanje,
posmatranje, ispitivanje, motrenje, osmatranje; pl. opservacijeprimedbe, napomene,
opaske.
opserver (eng. observer) posmatra, motrilac
(naslov jednog eng. lista).
opservirati
(lat. observare) posmatrati,
ispitivati, motriti, paziti na to, opaati,
vriti posmatranja.

opstagiJum

opsesije (lat. obsessio) saletanje, navaljivanje,

spopadanje, dosaivanje; spopadnu-tost,
obuzetost ime (npr. milju, idejom).
opsiantian (gr. opse, opsi kasno, dockan,
anthos cvet, anthiks cvetni, cveni) bog.
koji kasno cveta.
opsigamija (gr. 6psi kasno, dockan, gamos
brak) pozni brak, brak u nevreme, brak
podstarost.
opsignacija (lat. obsignatio) peaenje, zapeaivanje, udaranje peata; potvrivanje,
overavanje (udaranje peata).
opsigonian (gr. opsi dockan, kasno, gone
roenje) dockan roen, dockan postao ili
stvoren, pozni.
opsimatija (gr. opsi, manthano uim) pozno
uenje, izuavanje ega podstarost.
opsiometar (gr. opsis vid, vienje, metron
mera, merilo) v. optometar.
opskuran (lat. obscurus) mraan, taman,
zatvoren, mrk; mraan, nejasan, nerazumljiv,
maglovit, neodreen; potajan, prikriven;
nepoznat, neznatan; iveti in opskuro (lat. in
obscuro) iveti u tiini, u povu-enosti, kao
nepoznat.
opskurant (lat. obscurans) mranjak, nazadnjak, neprijatelj svetlosti (ili: prosveenosti,
napretka).
opskurantizam (nlat. obscurantismus) mranjatvo, nazadnjatvo, mrnja na napredak,
strah od prosveenosti, tenja da se
razmiljanje i napredak prosveenosti sprei,
da se narod odri u mraku neznanja itd.
opskuracija (lat. obscuratio) sed. pomraenje,
zamraenost, npr. ronjae (oka).
opskuritet (lat. obscuritas) tama, pomrina;
nejasnost,
nerazumljivost,
maglovitost,
neodreenost, neizvesnost; potajnost, prikrivenost, skrivenost; nepoznatost, neznatnost.
opskurnost (lat. obscuritas) v. opskuritet.
opsolescirati (lat. obsolere, obsolescere) v.
opsolirati.
opsoletan (lat. obsoletus) zastareo, izve-tao,
iznoen, otrcan, neupotrebljiv (naroito o
reima i izrazima).
opsolirati (lat. obsolere) zastareti, izve-tati;
otrcati se, izii iz mode; izgubiti u ugledu i
vrednosti.
opsomanija (gr. opson kuvano jelo, na vatri
zgotovljeno jelo, marna pomama, strast)
preterana strast za jelima. ; opsofag (gr. opson,
phagem jesti, derati) \ onaj koji jede mnogo
povra (variva); tako-:
e: izjelica,
prodrljivac, mesoder.
opsofagija (gr. opson, phagem) ljubav prema
povru (varivu); prodrljivost.
opstagijum (lat. obses talac, nlat. obsta-gium,
ital. ostaggio) prav. jamstvo koje se sastojalo u
tome to glavni dunik, ili njegovi jamci, uu u
neki grad, zamak ili stan i tu ostaju, kao taoci,
dok poverioe-vi zahtevi ne budu zadovoljeni;
zabranjen

opstetrika

637

enevskom konvencijom od 12. avgusta

1946. god.
opstetrika (lat. obstetrix babica, primalja)
babitvo, primaljstvo, vetina babi-enja,
vetina poraanja; opstetricija.
opstetricija (lat. obstetrix gen. obstetricis
babica, primalja) med. grana medicine koja se
bavi normalnom i patolokom trud-noom i
poroajima; opstetrika.
opstinatan (lat. obstinatus) uporan, tvrdoglav,
jogunast.
opstinacija
(lat.
obstinatio)
upornost,
tvrdoglavost, jogunstvo, uskopiglenost.
opstipacija (nlat. obstipatio) med. zatvore-nost,
zapeenost, tvrda stolica.
opstipiran (nlat. obstipatus) med. zatvoren,
zapeen, tvrde stolice.
opstipirati (lat. obstipare) med. zatvoriti, zapei
(o stolici).
opstipitet (nlat. obstipitas) med. iskrivlje-nost
vrata.
opstruencije (lat. obstruentia) pl. med. sredstva
za zatvaranje.
opstruirati (lat. obstruere) preiti, spreavati,
smetati, ometati; koiti rad skuptine dugim
govorima; med. zaguiti, zaguivati, zapuiti.
opstruktivan (nlat. obstructivus) med. koji
zatvara, zapuava, zagupguje.
opstrukcija (lat. obstructio) spreavanje,
smetanje, koenje; ometanje skuptinskog
reda dugim govorima; med. zatvaranje, zatvorenost, zaguenost.
opstrukcionisti
(lat.
obstruere
zakriti,
zatvoriti, eng. to obstruct) pl. lanovi
stranke u eng. parlamentu, koji su sainja-vali
Irci, i koja se istakla to je 1882. i 1887. god.
dok jo nije usvojen stroi pravilnik o
poslovnom redu, pokuala da ometa
skuptinski rad raznim parlamen-tarnim
smicalicama (dugim govorima, besciljnim
predlozima i sl.).
opscena (lat. obscena) pl. skarednosti, gadosti,
odvratnosti,
gnusobe,
nepristojnosti;
nepristojne rei.
opscenav (lat. obscoenus) skaredan, gadan,
odvratan,
gnusan,
prljav,
sramotan,
nepristojan.
opscenitet (lat. obscoenitas) skarednost,
sramotnost, nepristojnost, gnusnost.
optabilan (lat. optabilis) poeljan.
optant (lat. optare, optans) prav. onaj koji ima
pravo slobodnog opredeljivanja u biranju
otadbine ili podanike pripadnosti; up.
opcija.
optativ (lat. optativus) gram. nain kojim se
iskazuje elja (u grkom jeziku), eljni nain.
optativan (lat. optativus) eljni, koji sadri ili
iskazuje neku elju.
optacija (lat. optatio) eljenje, elja.
optika (gr. orao vidim, gledam, optikos
vidni, koji se tie vienja) fi-z. nauka o
svetlosti i svetlosnim pojavama uopte;
nauka o prirodi svetlosti i zakonima

optometar

vienja, gledanja; geometrijska optika nauka

o pravolinijskom prostiranju svetlosti i
pojavama koje su s tim u vezi; praktina ili
primenjena optika bavi se soivima,
kombinacijama
soiva
i
opti-kim
instrumentima; fizike ili fizikalna optika
prouava
opte
pojave
svetlosti
(interferenciju,
difrakciju,
di-sperziju,
polarizaciju,
dvostruko
prela-manje,
fosforescenciju, fluorescenciju i dr.).
optilogion (gr. optike, Igos govor, govorenje)
sprava kojom se gluvonemi sporazumevaju.
optimalan (lat. optimus najbolji) koji najbolje
odgovara, najpovoljniji.
optimat (lat. optimas) plemi, aristokrat.
optimati (lat. optimates) pl. ljudi iz najboljih
krugova, odlinici, plemii, aristokrati;
lanovi aristokratske i konzervativne stranke
kod starih Rimljana.
optimati ja (nlat. optimatia) plemstvo,
aristokratija.
otima fide (lat. optima fide) u najboljoj veri,
u najboljoj nameri.
optima forma (lat. optima forma) najbolji
oblik, u najboljem obliku.
optimizam (lat. optimus najbolji) fil. shvatanje
koje sve stvari i dogaaje u svetu posmatra
sa njihove najbolje strane, u ruiastoj boji;
naroito: filozofsko uenje po kome je ovaj
svet najbolji od svih moguih svetova
(Lajbnic); fig. sklonost da se stvari gledaju
sa njihove najlepe strane; supr. pesimizam.
optimist(a) (lat. optimus) fil. pristalica
optimizma; ovek sklon da sve stvari i pojave
u ivotu gleda u lepoj ruiastoj boji; supr.
pesimist.
optimistiki (lat. optime) koji odgovara
optimizmu, koji je zasnovan na optimizmu, koji
je u vezi sa optimizmom; fig. vedar, pun
ivotne radosti.
optimitet (nlat. optimitas) odlinost, izvr-snost.
optimum (lat. optimum) ono to je najbolje,
najpovoljnije; skup najpovoljnijih uslova.
otirati (lat. optare) eleti, hteti; birati, izabrati;
opredeljivati se (ili: opredeliti se) u izboru
podanike pripadnosti.
optiar (gr. optiks vidni, koji se tie vida,
vienja, gledanja) izraiva onih stakala,
naoari i optikih instrumenata.
optiki (gr. optikos) koji spada u nauku o
svetlosti; svetlosni, vidni, oni; optiki
instrumenti razne kombinacije ogledala, soiva
i prizama pomou kojih moemo dobiti,
prema potrebi, uveane ili umanjene likove
predmeta, pomou kojih, dakle, naoruavamo
oi (lupa, mikroskop, durbin, teleskop,
fotografski aparat itd.).
optometar (gr. optikos, mtron merile, mera)
med. vidomer, aparat za odreivanje i me-

optometriJa

638

renje jaine vida radi propisivanja naoara;

opsiometar.
optometrija (gr. optikos, metria merilo,
mera) med. odreivanje i merenje jaine
vida pomou optometra.
optorpescirati (lat. obtorpescare) ukoiti se,
utrnuti, postati neosetljivim.
optofon (gr. optikos vidni, koji se tie vienja,
phone glas, zvuk) slua svetlosti", aparat
sastavljen od komore i telefona, pomou
koga slepi mogu opaati svetlosne utiske
putem sluanja (pronaen 1912. god.).
optrektacija (lat. obtrectatio) prav. zlonamerno
ogovaranje, kuenje, obeivanje.
optruzivan (nlat. obtrusivus) nametljiv, primorljiv, prisilni, nasilan.
optruzija (nlat. obtrusio) ugurivanje, umetanje; prisiljavanje, primoravanje.
optuzan (lat. obtusus) tup, otupljen; bez
oseaja, oamuen, opijen, onesveen;
slabouman.
optuzija (lat. obtusio) tupost, otupelost; bezoseajnost, neosetljivost; slaboumnost.
optundencija (lat. obtundentia) pl. med. sredstva
za opijanje.
optundirati (lat. obtundere) otupiti, otu-pljivati,
zatupljivati, zatuliti; oamu-titi, opiti, zaneti,
onesvestiti, oslabiti, zagluiti, zagluivati.
opturatori (nlat. obturatorii se. musculi) pl.
znat. miii zatvarai, zapuai.
opturacija (nlat. obturatio) hir. zatvaranje,
zapuavanje, zaepljavanje.
opturbacija (nlat. obturbatio) pometnja,
zabuna; med. zatvaranje, zapuavanje.
opturbirati (lat. obturbare) pomesti, dovesti u
zabunu, zbuniti; med. zapuiti, zatvoriti,
zaepiti.
opturgescirati (lat. obturgescere) oticati,
bubreti, nadimati se.
opulentan (lat. ops, opulentus) veoma bogat;
bujan, raskoan; veoma moan.
opulencija (lat. opulentia) veliko bogatstvo,
izobilnost,
izobilje;
raskonost,
velianstvenost.
opus (lat. opus) delo, naroito: nauio ili
umetniko delo, knjiga, spis; kuz. kompozicija;
pl. opera.
opuskulum (lat. opusculum) delce, malo delo,
mali spis, mala rasprava.
opus musivum (lat. opus musivum) v. mozaik.
opus postumum (lat. opus posthumum)
posmrtno delo, delo koje je objavljeno tek
posle smrti njegovog pisca.
opcija (lat. optio) slobodno biranje, slobodni
izbor, pravo biranja; naroito: pravo
slobodnog opredeljivanja u biranju otadbine
ili podanike pripadnosti, koje se daje, do
jednog odreenog roka, stanovnicima osvojene
ili prisajedinjene (anekti-rane) pokrajine;
opcionis jus (lat. optio-nis j us) pravo
slobodnog opredeljivanja u izboru otadbine
ili podanike pripadnosti; trg. povlaenje
za izvrenje ili

Orbilije

neizvrenje, prema izboru, u nekom

odreenom
roku
neke
trgovake
transakcijepo odredbama sada utvrenim.
or (fr. og, lat. aurum) zlato; or duble (fr. og
double) stvari izraene od pozlaenog bakra,
naroito nakit.
ora (gr. hora, lat. hora) pravo, najpogodnije
vreme.
orada (fr. aurade) hen. kamfor od pomorandinog cveta.
orakulski (lat. oraculum) pril. kao u proro-itu,
tj. tajanstveno, zagonetno, nejasno, mrano,
dvosmisleno.
orakulum (lat. oraculum) kod starih Grka:
proroite, mesto na kome su naroita
svetena lica primala poruke od bogova i
saoptavala
ih ljudima;
proroanstvo,
odgovor bogova; proricanje; fig. svaka zagonetna ili dvosmislena izreka uopte.
oralni (lat. os gen. oris usta, lice) usni; u
smeni; oralni zakon u smeni zakon, nepi-sani
zakon.
orangutan (mal. orang utan umski ovek")
zool. veoma snaan, oko 1,35 m visok
majmun na Borneu, od koga je, po nekim
priro-dnjacima, postao ovek.
oran (fr. orange) narandasta boja.
orana (fr. orange, ital. orancia, nlat. aurantia,
p. naranja, pere. nareng) bot. po-moranda,
naranda (drvo i plod).
oranada (fr. orangeade) pie od narandi-nog
soka, eera i vode.
oranat (fr. orange) slatko od narandine kore,
ueerene narandina kora.
oraniselete (fr. orangelettes) sitne, nedozrele,
osuene narande.
oranerija (fr. orangerie) vrt sa narandama i
limunovima, narandite; mesto gde se
narande zimi dre.
oraketa (fr. orangette) narandica, zelena
naranda za slatko.
oranija (tur. harani) veliki kazan.
orator (lat. orator) govornik;, besednik; propovednik; lan duhovnikog reda.
oratorija (nlat. oratoria) v. oratorika.
oratorij(um) (lat. oratorium) l. soba za molitvu,
bogomolja; 2. muz. vrsta muzike drame sa
ozbiljnom sadrinom (obino iz Bi-blije),
koja se ne prikazuje igrom, nego se samo
muziki izvodi.
oratorika (lat. orator govornik, besednik)
govornitvo, besednitvo, govornika ili
besednika vetina; oratorija.
oratorski (lat. oratorius) govorniki, besedniki.
oracija (lat. oratio) govor, beseda; oracio direkta
(lat. oratio directa) gram. upravni govor;
oracio indirekta (lat. oratio indi-recta) gram.
neupravni govor.
orbikularan (lat. orbicularis) kruan, kotu-rast,
okrugao, prstenast.
Orbilije (lat. Orbilius) rimski gramatiar, strogi
uitelj pesnika Horacija; otuda: strog i ljut
uitelj, aki tiranin; orbilski.

orbis

639

orbis (lat. orbis) krug; okruglina, obru.

orbis piktus (lat. orbis piktus) naslikani svet,
svet u slikama, prikazivanje predmeta iz
prirode i umetnosti u slikama; naslov
poznate knjige za decu, koju je 1657. god.
izdao Amos Komenijus.
orbis terarum (lat. orbis terrarum) Zeml>in ar,
Zemljin svet.
orbita (lat. orbita) kolosek, putanja; astr. putanja
kojom se kreu nebeska tela; znat. ona
duplja.
orbitalni (lat. orbita ona duplja, nlat. orbitalis)
znat. koji pripada onoj duplji, koji se tie
one duplje.
orbitet (lat. orbitas) bezdetnost, nemanje dece;
nemanje roditelja, samohranost, siro-tanstvo.
orgazam (gr. orgao bujam, da prsnem od
zdravlja; upaljujem se) med. jako kretanje
krvi i drugih sokova u telu, navala krvi
(naroito u pravcu spolnih organa), zanos;
bujanje, jak nagon; orgazmus venerus (nlat.
orgasmus venereus) spolni zanos; up. orgoza.
organ (gr. organon orue, alatka; naprava,
sprava) orue; ranije: muziki instrumenat
(otuda nae orgulje, nlat. organum); pomone
sredstvo, lan pomaga; fiziol. deo jedne ive
jedinke koja ima neku samostalnu funkciju,
ud, deo tela, naroito: ulo, ulno orue;
govorio orue, glas (pevaa, glumca); fig.
predstavnik, npr. organ vlasti i sl.; lice po
kome se neto poruuje ili koje ima za koga
da obavi neki posao, posrednik; glasilo,
list, asopis koji je predstavnik nekog
pokreta, stalea, grupe i dr.
organdin (gr. organdi) vrsta fine pamune
tkanine, sline muslinu i linonu.
organeli (gr. organon orue, sprava) biol.
sastavni delovi tela jednoelinih organizama koji, kao organi vieelinih
organizama, obavljaju pojedine ivotne
radnje.
organizam (gr. rganon, fr. organisme) ivo
bie, iv stvor; celina, sposobna za ivot ili
za neki rad, sastavljena od veeg broja
razliitih delova (organa) od kojih svaki ima
svoju posebnu funkciju, ali svi zajedno ipak
slue odravanju te celine i stoje u
uzajamnom odnosu kao sredstvo i svrha.
organizator (nlat. organisator) ustrojilac, onaj
koji (ume da) organizuje, ureiva, sreiva;
osniva (ili: tvorac) organizacije.
organizator: (nlat. organisatorius) ustrojilaki, ureivaki, sreivaki; tvora-ki,
stvaralaku koji ima smisla i duha za
stvaranje, za organizaciju.
organizacije (nlat. organisatio) spajanje pojedinanih delova (organa) u celinu, tako da
ta celina bude sposobna za ivot,
orgadizovanje/ustrojstvo, ureenje; sastav,
sklop; drutvo, udruenje, ustanova.

organoskopija

organizirati (fr. organiser) snabdeti orga-nima

potrebnim za ivot, oiviti; ustrojiti,
ustrojavati, stvoriti (ili: urediti) po izvesnom
planu, dati emu pravilan oblik; voj. uiniti
neku vojsku sposobnom za akciju; supr.
dezorganizi-rati.
organizovano (gr. organon, nlat. organisatio)
pravljenje,
stvaranje
organizacije:
v.
organizacije.
organizovati (fr. organiser) v. organizirati.
organist(a) (nlat. organiste) muz. svira u
orgulje, orgulja.
organo- (gr. organon) predmetak u sloenicama sa znaenjem: orue, alatka, naprava,
sprava, oruni, napravim, spravni.
organogen (gr. organon, gen- koren od gignesthai postati, nastati, roditi se, genos
poreklo) pr. koji je organskog porekla.
organogeneza v. organogenija.
organogenija (gr. rganon, genos) nauka o
postanku organskih (ivih) bia.
organognozija (gr. organon, gnosis saznanje,
poznanje) saznavanje organskih
tela,
pravljenje razlika meu organskim telima.
organografija (gr. organon, graphia opis,
opisivanje) opisivanje organskih prirodnih
tela; opisivanje muzikih instrumenata.
organozoe (gr. rganon, zoon ivotinja) pl.
gotovani (paraziti) koji ive u ivotinjskim i
biljnim organima.
organozoizam (gr. rganon, zoon) fil. vrsta
hilozoizma, uenje koje celokupni ivot, ak
i vii ivot miljenja i htenja, izvodi iz
organskog ivota materije.
organozoonomija (gr. organon, zoon, nomos
zakon) teorija o zako'nima ivota u organskoj prirodi.
organologija (gr. rganon, logia nauka) nauka
o organskim prirodnim telima; med. nauka o
instrumentima koji se upotrebljavaju pri
vrenju poroaja.
organonomija (gr. organon, nomos zakon)
nauka o zakonima organskog ivota.
organon (gr. organon) fil. pomono sredstvo,
orue; ime kojim su izdavai nazvali
logike spise Aristotelove, smatrajui ih
oruem" koje pomae da se doe do istine.
Za razliku od Aristotela, Fren-sis Bejkn je
nazvao svoje novo uenje o metodama:
Novi organon" (Novum organon).
organopatija (gr. organon, pathos bolest)
med. bolest organa, organska bolest.
organopatologija (gr. rganon, pathos, logia
nauka) med. nauka o bolestima organa.
organoplastika (gr. rganon, plastikos koji
pripada uoblienju, vian uobliavanju)
stvaranje, postajanje organa.
organoskopija (gr. rganon, skopeo gledam,
posmatram)
ispitivanje
organa
posmatranjem.

organoterapija

640

organoterapija (gr. drganon, therapeia leenje)

med. leenje izvesnih bolesti, naroito raka i
izrataja uopte, preparatima od sitno
iseckanih ili isceenih organa koji utiu na
rastenje izrataja (slezine, jetre, eluca i dr.);
up. apoterapija.
organohordijum (gr. organon, chorde strune)
muz. v. orhestrion.
organski (gr. organikos) biol. koji je snabde-ven
organima ili oruima, tj. svim onim to je
potrebno
za
ivljenje,
rastenje
i
razmnoavanje ivotinja i biljaka, iv; koji
sainjava ivu celinu, jedinstven; koji je
svojstven ili koji pripada organ-skim telima,
npr. jedan organski prirodni zakon; koji se
tie unutarnjeg sklopa ili unutarnjeg ivota;
koji predstavlja harmoniki sreenu i za
ivot i postojanje sposobnu celinu, celinski,
celovit; organska hemija deo hemije koji se
bavi prouavanjem sastava sloenih grupa
kod biljaka i ivotinja; supr. anorganski.
organcin (ital. organzino, fr. organsin)
upredena svila.
orgastian (gr. orgao) bujan, estok; neodoljiv,
zanosan, spolno zanosan.
orgijast (gr. orgiastes) mit. posveeni, koji slavi
orgije.
orgijastiki (gr. orgiastikos) pril. oduevljeno,
zanosno; divlje, obesno, pomamno, plahovito.
orgija (gr. orgiazo slavim orgije) pirove-ti,
pijaniti, terati kera, praviti orgije.
orgije (gr. orgia) pl. prvobitno: svaka ver-ska
tajna sluba u slavu nekog boanstva,
naroito pomamne none gozbe i rtve u
slavu Bahusa; fig. pijanka, terevenke.
orgoza (gr. orgao bujam, da prsnem od
zdravlja, upaljujem se) med. v. orgazam.
orgulje (gr. organon) muz. najvei muziki
instrument, u kojem su sjedinjeni mnogi
instrumenti na duvanje, upotrebljava se
poglavito u crkvenoj muzici kod katolika i
protestanata;
orgulje-harmonijum
spoj
orgulja i harmonijuma, instrument koji esto
zamenjuje orgulje.
ordal (nlat. ordalium) Boji sud", vrsta
sudskog dokazivanja u srednjem veku, koje
se sastojalo u tome to je optueni svoju
krivicu imao da dokae time to je morao
da izdri izvesne, po ivot opasne probe:
dvoboj, guranje ruke u vatru i dr.; pl. ordalije.
ordevr (fr. hors d'oeuvre) predjele, jelo pre
glavnog jela.
orden (lat. ordo red) 1. stale, drutvo,
udruenje, svetovno ili duhovniko bratstvo sa
izvesnim (verskim ili humanim) ciljevima,
znacima itd.; 2. odlije, odlikovanje; kola jna.
ordija (tur. ordu) l. vojska; 2. gomila, rulja; up.
horda.
ordinalan (lat. ordinalis) redni; up. kardina-

ordonans

ordinale (nlat. ordinale) l. gram. redni broj (prvi,

drugi, itd.); pl. ordinalija redni brojevi.
ordinale (nlat. ordinale, fr., eng. ordinal) 2.
knjiga koja sadri pravila anglikanske crkve
i svetenstva.
ordinalia (nlat. ordinalia) gram. pl. od ordinale:
v. ordinale 1.
ordinand (lat. ordinandus) onaj koji je
posveen, rukopoloen za svetenika.
ordinant (lat. ordinans) kod katolika: onaj koji
posveuje za svetenika, biskup koji vri
rukopoloenje.
ordinaran (lat. ordinarius) redovan, obian,
pravilan, prosean, osrednji; prost, neo-tesan,
neuljudan, nepristojan; ordinarna cena trg.
pijane cena; kod knjiare: duanska,
prodajna cena knjige, za razliku od neto-cene.
ordinarijat (nlat. ordinariatus) kod katolika:
dijecezni
duhovni
upravni
sud
pod
predsednitvom biskupa; na univerzite-tima:
sluba i poloaj redovnog profesora
(ordinarijusa).
ordinarij(um) (lat. ordinarium) kod katolika:
stalni delovi mise, tj. oni koji se na svakoj
misi redovno ponavljaju (npr. Kirije elejson,
Glorija i dr.); u dravnom gazdinstvu:
redovni, budetom predvieni prihodi i
rashodi.
ordinarijus (lat. ordinarius) redovni profesor
univerziteta, glavni predstavnik jedne naune
struke, katedre (supr. ekstra-or-dinarijus);
razredni stareina; svaki svetenik, koji stoji
na elu jedne crkve ili parohije; u katolikoj
crkvi: biskup kao stvarni upravnik svoje
biskupije (dijeceze).
ordinario (ital. ordinario) muz. obino, na obian
nain.
ordinata (nlat. ordinata) geom. u Dekartovu
koordinatnom sistemu: merni broj odstojanja
ma koje take u ravni od apscisne ose;
ordinatna oca prava koja ima upra-van,
normalan poloaj prema apscisnoj osi u
koordinatnom sistemu; aplikata.
ordinacije (lat. ordinatio) med. lekarski propis,
lekarska odredba; stan u kojem lekar prima
bolesnike; u katolikoj crkvi: za-reivenje,
rukopoloenje.
ordineran (fr. ordineire) v. ordinaran.
ordinira (lat. ordinare) med. propisati,
prepiseti, odrediti lek; primati bolesnike na
pregled i leenje; kod katolika: rukopoloiti,
zarediti, posvetiti za svetenika.
ordo (lat. ordo gen. ordinis red) red; poredak;
sloj; odeljenje, odsek, razred, vrsta; stale.
ordonans (fr. ordonnance) raspored, ureenje, red; naredba, uredba, odredba, odluka,
propis, reenje; voj. nii oficir, podoficir,
desetar ili redov koji je dodeljen nekom
viem oficiru da izvreva

ordonans oficir

641

njegova nareenja; slik. raspored i razme-taj

predmeta na slici.
ordonans oficir (fr. ordonnance-officier) voj.
mlai oficir dodeljen na slubu viem oficiru
(komandantu), radi izvra-vanja njegovih
nareenja.
ordonirati (fr. ordonner, lat. ordinare) srediti,
sreivati, ureivati, urediti, ra-sporediti,
rasporeivati;
nareivati,
prepisivati,
odreivati.
ordr (fr. ordre, lat. ordo) red, poredak; pravilo,
propis; trg. nalog; na menicama: prenos
menice na drugog; par ordr (fr. par ordre) po
nareenju, po vaoj zapovesti; ordr di ur (fr.
ordre du jour) dnevni red; voj, dnevna
zapovest.
oreada (gr. oros breg, planina, Oreias ten.
Oreiados) mit. planinska nimfa, gorska vila
(kod Grka); up. nimfa.
o revoar (fr. au revoir) do vienja!
orejon (fr. oreillon) l. kapica koja se stavlja
konju na glavu; 2. (fr. oreillons) med. zauke;
3. voj. v. orijon.
oreksija (gr. orexis tenja, udnja) elja,
pouda; med. prevelika elja za jelom,
jenost.
orelin hen. v. pod orlean.
oreljef (fr. haut-relief, ital. alto rilievo) uh.
reljef sa jako ispupenim, gotovo punim
likovima.
oreola (fr. aureole, lat. aureola) svetao venac ili
krug oko glave svetitelja; fig. sjaj, slava; up.
aureola, nimbus.
oreofite (gr. oros gora, planina, phyton biljka)
pl. bog. alpske biljke, tj. biljke koje rastu na
visokim planinama i na kojima se jasno vidi
uticaj visinske klime, vi-sinskog podneblja.
oreri (Orrery) v. orerij(um).
orerij(um) (nlat. orrerium) sprava pomou
koje se prikazuje kretanje nebeskih tela oko
Sunca (nazvana po grofu Oggegu, kome je
prva takva sprava bila posveena); up.
planetarij(um).
Orest (gr. Orestes) mit. sin mikenskog kralja
Agamemnona i sene mu Klitemnestre. Da bi
osvetio muko ubistvo svog oca, ubije majku
Klitemnestru i njenog ljubavnika Egista; ali
zbog ubistva matere ponu ga goniti
eumenide, te sie s uma. Jedan od glavnih
junaka starogrke tragedije, uven i po
svom prisnom prijateljstvu sa vernim
Piladom.
orestijada (gr. orestias, orestiados) mit. v.
oreada.
orada (fr. orge jeam, orgeade) pie od
jema i sluzastih biljnih materija (pije se
radi osveavanja).
origami japanska vepggina oblikovanja najrazliitijih figura od hartije.
original (lat. origo poreklo, iskon, origina-lis
prvobitni, iskonski) neto to je prvo u
svojoj vrsti, to nije izraene podraavanjem,
ugledanjem na druga slina dela, nego
samostalno, izvorno, samoni41 Leksikon

orijentacioni sport

klo; izvorno delo, izvornik, prvobitno delo,

onako kako ga je izradio njegov tvorac (za
razliku od prepisa, kolije i sl.; up.
kompilacija); uzor, obrazac, primer; fig.
ovek naroit u svojoj struci, po svom dranju
i sl.; osobenjak, udak.
originalan (lat. origo, originalis) izvoran,
iskonski, prvobitan, samonikao, samostalan,
pravi, koji nije izraen podraavanjem i
ugledanjem na druge; redak, udan, koji se
razlikuje od obinog, neobian, naroit,
osobit; originalno izdanje izdanje jednog
dela koje priredi zakoniti, ovlaeni izdava
(za razliku od pre-tampanog); originalan
pesnik pesnik koji peva samostalno, ne
ugledajui se na druge
originaliter (lat. originaliter) prav. u izvor-nom
obliku, u originalu, npr. pokazati neku
ispravu.
originalitet (nlat. originalitas) izvornost,
samoniklost,
samostalnost,
prvobitnost;
osobenost, osobitost, neobinost, udnova-tost.
originalnost (nlat. originalitas) v. originalitet.
originacija (nlat. originatio) poetak, postanak,
poreklo, izvor ega.
orija (ma. orias) div, gorostas.
orijent (lat. oriri roditi se, izai, oriens) raanje
Sunca, istok; Orijent Istok; supr. okcident.
orijental (fr. orientale) vrsta pamune tkanine,
satin.
orijentalac (lat. orientalis) ovek sa istoka,
istonjak.
orijentalizam (nlat. orientalismus) osobenost
istonjakih jezika; poznavanje istonih
naroda i knjievnosti.
orijentalist(a) (fr. orientaliste) poznavalac
istonih naroda i knjievnosti, naroito
semitskih.
orijentalistika (lat. orientalis) nauka koja se
bavi prouavanjem istonjakih naroda,
njihovih jezika i knjievnosti.
orijentalitet (nlat. orientalitas) istoni poloaj;
istonjatvo, priroda i osobenost Istoka i
istonih naroda.
orijentalni (lat. orientalis) istoni; istonjaki;
orijentalno pitanje istono pitanje, nekada
veoma vano politiko pitanje: kako
potisnuti Tursku Carevinu sa Balkana;
Orijentalno Carstvo Istono Rimsko ili
Vizantijske Carstvo.
orijentalski (lat. orientalis) v. orijentalni.
orijentacija (fr. orientation) snalaenje u
prostoru; odreivanje poloaja nekog mesta
prema stranama sveta; fig. snalaenje, umenje
da se nae put, upuivanje u, upozna-vanje,
obavetavanje.
orijentacioni sport takmienje po neobeleenom putu pomou geografskih karata i
kompasa; od 1962. svake druge godine
odravaju se takmienja za prvenstvo
Evrope u orijentacionom tranju.

orijentirati se

642

orijentirati se (fr. s'orienter) zapravo: traiti

izlazite Sunca, Istok, da bi se po tome mogle
nai i ostale strane sveta i po njima se
upravljati (to su morali da rade mornari pre
pronalaska magnetne igle); snai se u
prostoru, snalaziti se u prostoru, upoznati se
sa poloajem i prilikama nekog mesta;
upoznati se s neim; fig. snai se, snalaziti
se, upoznati se, obavestiti se.
orijentisanje (fr. orientation) v. orijenta-cija.
orijentisati se (fr. s'orienter) v. orijentirati se.
orijon (fr. orillon) voj. ispupenje na uglu
izmeu fasade i boka utvrenja, radi zatite
branitelja boka; arh. ukras na uglu zgrade;
orejon.
oriktogenija (gr. orykton kopano, iskopano,
gen- koren od gignomai postanem) postanak
kamenja.
oriktognozija (gr. orykton kopano, iskopano,
gnosis nauka, poznavanje) nauka o raspoznavanju prostih ili nepomeanih minerala.
oriktografija (gr. orykton, graphia opis)
opisivanje kamenja i ruda.
oriktozoologija (gr. orykton, zoon ivo-tinja,
logia nauka) nauka o okamenjenim
ivotinjama (fosilima).
oriktologija (gr. orykton, logia) v. mineralogija.
oriktometrija (gr. orykton, metria merenje)
vetina merenja kamenja, merenje kamenja.
oriktohemija (gr. orykton, chemeia) hemijsko
ispitivanje kamenja i ruda.
orinjak (fr. orignac) zool. v. orinjal.
orinjal (fr. orignal) zool. kanadski los, se-verni
jelen, veoma snana ivotinja iz roda jelena.
Orion (gr. Orion) mit. po Odiseji, odlian lovac,
veliki junak, vanredno jak i lep ovek,
ljubimac boginje Eos (Zore), posle smrti
pretvoren u sazvee; astr. sazvee od 136
zvezda koje se mogu videti golim okom.
orka (lat. ogsa) zool. kosatka.
orkan (ital. oragano, fr. ouragan, p.
huracan) re iz jezika ostrva Haiti; velika
bura, naroito u arkim krajevima, vihor;
fig. bura, vihor, npr. strasti, gneva,
oduevljenja itd.
orkestar (gr. orchestra) v. orkestar.
orkestracija
(gr.)
v.
orhestracijak
instrumentacije.
orkestrion (gr. orchestra) muz. vrsta mehanikog muzikog instrumenta koji podraava
zvuk orkestra; pokree se rukom ili
elektrinim poganom; orhestrion.
orkestrirati (gr.) v. orhestrirati.
Orkus (lat. Orcus) mit. prebivalite mrtvih, donji,
podzemni svet kod starih Rimljana; Tartarus.
orlean lepa crvena bojena materija, dobiva se
od semena junoamerike biljke Bixa

ornitografija

orellana; sadri narannastocrvenu bojenu

materiju (biksin) i jednu smeu (orelin);
upotrebljava se, u farbarstvu, za izradu
uljanih i vodenih boja, za bojadisanje
putera, sireva, ulja, margarina, firnajsa i dr.
orlon trg. vrsta sintetinog tekstilnog vlakna,
dobiven
polimerizacijom
akriloni-trina;
veoma otporan, lako se pere; pro-izveden
1946. u SAD; upotrebljava se za izradu
odee, zavesa, tkanina za jedra i
DRormanica (ital. armare naoruati) vei amac
kao ratni brod.
ormar (lat. armarium) uspravan, visok sanduk
za dranje haljina, knjiga i dr.
ormolju (eng. ormolu) pozlaene bronza;
predmeti ukraeni takvom pozlatom.
Ormuzd (pere. ahura mazda) mit. genije koji
stoji na elu prvog dana stare persijske
sunane godine; u uenju Zoroastrove
religije: svetlost, naelo dobra, princip dobra
(za razliku od Ahrimana, u kome je olieno
naelo zla).
ornamen(a)t (lat. ornamentum) ukras, ures,
ara, nakit; naroito: ukras ili ara na
graevinama, posudama i dr.
ornamentacija v. ornamentika.
ornamentika (lat. ornamentum) skup ukrasa;
vetina ukraavanja; nauka o upotrebi i
primeni ornamenata.
ornamentirati (nlat. ornamentare) ukrasi-ti,
ukraavati,
uresiti,
ureavati,
ki-titi,
snabdeti ornamentima.
ornamentist(a) (lat. ornamentum) ukraava-lac,
uresilac, onaj koji pravi ukrase, ornamente
na graevinama, posudama i dr.
ornat (lat. ornatus) ukras, nakit; naroito:
propisno odelo, sveano odelo visokodostojnika, svetenika, svetenika odeda; u
punom ornatuu propisnom sveanom odelu i
sa svima znacima svoga ina i dostojanstva.
ornatamente (ital. ornatamente) muz. ukraeno,
izvoeno sa ukraavanjem.
ornatura (nlat. ornatura) v. ornacija.
ornacija (lat. ornatio) kienje, reenje, ureavanje, ukraavanje, ulepavanje, rasporeivanje ukrasa.
ornitihniti (gr. ornis, ornithos ptica, ich-nos
stopa) pl. kol. tragovi nogu prepotop-skih
ptica (u kamenju).
ornito- (gr. ornis, ornithos) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: ptica, ptiji.
ornitogalum (gr. ornis, ornithos, gala mleko)
bog. ptije mleko, vranji luk.
ornitogame biljke (gr. ornis) biljke ije
opraivanje vre ptice prenosei cvetni prah
na tuak.
ornitograf (gr. ornis, ornithos, grapho
opisujem) zool. opisiva ptica, prirodnjak koji
se bavi prouavanjem ptica.
ornitografija (gr. ornis, ornithos, graphia
opisivanje) zool. opisivanje ptica.

ornitoza

643

ornitoza (gr. ornis) med. zarazno oboljenje

koje prenose ptice, osobito golubovi i
papagaji.
ornitolit (gr. ornis, ornithos, lithos kamen)
ptiji kamen, okamenjena ptica.
ornitolog (gr. ornis, ornithos, logos re,
miljenje) poznavalac, prouavalac ptica;
pisac o pticama.
ornitologija (gr. ornis, ornithos, logia
nauka) deo zoologije koji se bavi prouavanjem ptica, nauka o pticama.
ornitrmant (gr. ornis, ornithos, mantis
prorok) onaj koji motri ptice, pa na
njihovom letu i glasu prorie; ornito-skop.
ornitomantija (gr. ornis, ornithos, manteia
proricanje) proricanje sudbine po letu i glasu
ptica; ornitoskopija.
orniton (gr. ornis, ornithos) kua za ptice,
kavez, krletka.
orvitopter (gr. ornis, pteron krilo) vazduhoplov tei od vazduha, koji se odrava u
vazduhu mahanjem krila.
-ornitorinhus (gr. ornis, ornithos, rynchos
njuka) zool. kljunar, kljunasta guja (vrsta
neobinog sisara, slinog guji, sa kljunom kao
u patke i sa 4 noge za plivanje; ivi po
jezerima Njuholenda).
ornitoskop (gr. ornithoskopos) v. ornito-mant.
ornitoskopija
(gr.
ornithoskopia)
v.
ornitomantija.
ornitoteologija (gr. ornis, ornithos, theos bog,
logia) dokazivanje da postoji bog na osnovu
posmatranja ptica i njihovog ivota.
ornitotrofija (gr. ornithotrophia) hranjenje
ptica, odgajivanje ptica.
ornitofilija (gr. ornis, philia prijateljstvo) bog.
opraivan>e posredstvom ptica.
ornitofobija (gr. ornis, phobos strah) med.
bolestan strah od ptica.
ornitocefalus (gr. ornis, ornithos, kephale
glava) ptija glava; zool. prepotopska
okamenjena ivotinja (po Semeringu).
oro- (gr. oros) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: brdo, gora, planina.
orogeneza (gr. oros, genesis postojanje,
postanak) kol. posta j anje (formiranje) brda
i planina.
orogenija v. orogeneza.
orognozija
(gr.
oros,
gnosis
nauka,
poznavanje) prouavanje (ili: poznavanje)
brda i planina.
orognostiki (gr. oros, gnostikos vian
saznanju, vian poznavanju) koji se tie prouavanja, poznavanja brda i planina.
orograf (gr. oros, grapho opisujem) opisi-va
brda i planina.
orografija (gr. oros, graphia opisivanje)
opisivanje, opis brda i planina.
orografski (gr. oros, grapho piem,
opisujem) koje se odnosi na opisivanje brda
i planina; orografska karta mapa na kojoj su
predstavljene planine i brda.
41

ortogeveza

orodermatoza (gr. orros, orros surutka, serum,

erma koa) med. v. orodermitis.
orodermitis (gr. orros, ors, surutka, serum,
erma koa) med. vlano zapaljenje koe.
oroz (tur. horoz) petao; obara na puci,
okida.
orolog (gr. oros, logos) naunik koji se bavi
prouavanjem brda i planina.
orologija (gr. oros brdo, gora, logia) l. deo
geografije koji se bavi opisivanjem i
prouavanjem brda i planina.
orologaja (gr. orros, oros surutka, serum,
logia) 2. med. deo normalne i patoloke
anatomije koji ispituje i prouava sokove u
organizmu (krv, limfa i dr.).
orometrija (gr. oros, metria merenje) nauka
koja hoe da izrazi, srednjim vrednostima,
karakteristine odnose oblika i veliina
planina; radi samo na osnovu karata, te je,
prema tome, i njena pouzdanost po-glavito
zavisna od pouzdanosti karata sa kojima radi.
oronim (gr. oros, onoma ime) liitv. ime brda,
planine, gore.
ororea (gr. orros, oros surutka, vodnjikav
deo, serum, geo teem, curim) med. vodnjikava stolica, vodnjikav proliv.
oros (gr. orros, oros surutka, vodnjikav deo,
serum) fiziol. vodnjikasti sastojak mleka, krvi
itd.
oroteologija (gr. oros, thes bog, logia)
dokazivanje da postoji bog na osnovu toga
to postoje brda i planine.
orohezija (gr. orros, oros surutka, vodnjikav
deo, serum, cheo lijem, sipam) med.
vodnjikave, surutki slina stolica.
orpingtonka (eng. Orpington) vrsta plemenite
rase kokoiju, dobivena ukrtanjem azijske
rase i drugih rasa kokoiju; moe da tei
do 4,5 kg.
ore (eng. oars) pl. mali amci sa dva vesla,
slue za prevoz preko Temze.
orsej (fr. orseille, ital. oricello, nlat. lichen
rocoella) bojadijski liaj, slui za spravljanje
ljubiastocrvene boje i lakmusa; up. eritrin.
ortak (tur. ortak) drug u trgovini, kompanjon; drug u nekom poslu uopte.
ortikon (gr. orthos ravan, pravi) katodna cev u
TV kameri, usavreni tip ikono-skopa.
ortian (gr. orthios uspravan; prav) kuz. visok;
ortina melodija melodija koja se kree u
visokim tokovima.
orte- (gr. orthos) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: prav; pravi, ispravan, pravilan;
upravan.
ortobiotika (gr. orthos, biotike vetina
ivljenja) nauka o pravilnom, dobrom ivljenju.
ortogeieza (gr. orthos, genesis postanak,
roenje) normalni razvoj; uenje da je promenljivost ivih bia usmerena u jednom
odreenom pravcu, tj. da se iz jedne vrste

ortognati

644

mogu razviti nove jedinke u odreenim

pravcima i do odreenih granica.
ortognati (gr. orthos, gnathos vilica) pl. ljudi u
kojih je prednji deo glave u profilu priblino
upravio sa linijom donje vilice; supr.
opistognati, prognati.
ortogon (gr. orthos, gonia ugao, kut) geom.
pravougaonik.
ortogonalan (gr. orthos, gonia ugao) geom.
pravougli.
ortograf (gr. orthos, graphos) poznavalac
(ili: nastavnik) pravilnog pisanja.
ortografija (gr. orthos, graphia pisanje)
pravilno pisanje, pravopis; vetina na-crtati
uspravnu stranu nekog tela onako kako pada
u oi.
ortografika (gr. orthos, graphike) nauka o
pravilnom pisanju, o pravopisu.
ortografska projekcija crtanje geografske karte
pri kome se zamilja da se oko nalazi na
beskrajnom odstojanju od Zemlje pa vidi
pojedine zemlje kao da stoje, jedna pored
druge, na nekoj ravnoj ploi; up. projekcija.
ortografski (gr. orthos, graphikos koji se tie
pisanja, pismeni) koji odgovara pravopisu,
pravopisni; ortografska greka pravopisna
greka.
ortodidaktika (gr. orthos, didasko poua-vam,
didaktikos nastavni, pouan) pravilna,
celishodna nastavka metoda.
ortodijagonala (gr. orthos, dia kroz, goma
ugao, kut) min. vodoravna poprena oca u
monoklinskom kristalnom sistemu.
ortodijagraf (gr. orthos, dia-grapho nacrtam)
med. aparat za beleenje Rendgenovih slika
unutranjih organa, naroito srca i eluca, u
prirodnoj veliini.
ortodijagrafija (gr. orthos, dia-grapho) med.
metod odreivanja veliine unutranjih
organa, naroito srca i eluca, pomou
ortodijagrafa.
ortodoksai (gr. orthodoxos) pravomeran, koji
strogo veruje, pravoslavni; pravi, istinit;
ortodoksna crkva istono-pravoslav-na crkva.
ortodoksija (gr. orthodoxia) pravoverje,
pravoslavlje, puna saglasnost sa uenjem
crkve; supr. heterodoksija.
ortodoksist(a) (gr. orthos, doxa miljenje,
mnenje) pravoslavac, pravoslavni, zatitnik
pravoverja.
ortodoksografija (gr. orthodoxos pravoveran,
graphia pisanje) spisateljstvo koje se strogo
pridrava crkvenog uenja.
ortodontija (gr. orthos, odus, odontos zub)
med. ispravljanje nepravilnost zubala, tj.
zuba koji stoje nepravilno.
ortodroma (gr. orthos, dromos put; kretanje,
tranje) najkrai put koji spaja dva mesta;
najkraa udaljenost dveju taaka na povrini
Zemlje (npr. avioni lete po ortodro-mi); v. i
loksodroma.
ortoepija (gr. orthos, epos re) v. ortoepika.

ortorendgenografija

ortoepika (gr. orthos, epos re) nauka o

pravilnom izgovoru rei.
ortoepistiki (gr. orthos, epos) v. ortoep-ski.
ortoepografija (gr. orthos, epos, graphia)
nauka o pravilnom izgovoru i pisanju.
ortoepski (gr. orthos, epos) koji se tie
pravilnog izgovora rei.
ortoklas (gr. orthos, klasis lomljenje) min.
kalijev feldspat, cepa se vrlo lepo u dva,
jedan na drugom upravna pravca koji idu
paralelne bazi i pinakoidi; upotrebljava se za
izradu porculana i raznog kamenog posua.
ortokolon (gr. orthos kolon ud) med. ukoenost
(ili: nepravilna ispruenost ili pravost)
jednog uda.
ortokromatian v. ortohromatian.
ortokromatinost v. ortohromatinost.
ortologija (gr. orthos, logia) pravilnost jezika,
pravilan govor.
ortometrija (gr. orthos, metria merenje)
pravilno merenje.
ortomorfan (gr. orthos, morphe oblik) fiz. za
telo se kae da je ortomorfno kad se
ogledanjem ili sa ogledanjem sloenom
simetrijskom operacijom moe dovesti u
poloaj koji se ne da razlikovati
svakidanjem metodom istraivanje; a kad
se moe razlikovati naziva se enantiomorfan.
ortomorfizam (gr. orthos, morphe) med. v.
ortomorfija.
ortomorfija (gr. orthos, morphe) med. leenje
iskrivljenosti kime i udova.
ortonimian (gr. orthos, onoma ime) sa
pravim imenom, pravilno nazvat.
ortopanhromatinost (gr. orthos, pan sve,
chroma boja) fot. svojstvo ploa i filmova koji
su sposobni da osete i prime sve boje spektra
i da ih prenose onako kako ih vidi oveje
oko.
ortopedija (gr. orthos, pals gen. paidos dete)
deo hirurgije koji se bavi leenjem
iskrivljenosti i izoblienja, deformacija ovejeg tela, naroito kostura, prvobitno samo
kod dece, a posle i kod odraslih; ovo leenje
se vri na hirurhim klinikama i naroitim
ortopedskim institutima ili zavodima pomou
gimnastike, masae, elektriciteta, bandaa,
mapna i izvoenje odreenih pokreta tela.
ortopedijum (gr. orthos,4 pals gen. paidos) med
= ortopedski institut.
ortopedski (gr. orthos, paidikos deji) koji se
tie ortopedije.
ortopedski institut med. v. ortopedija.
ortopneja (gr. orthos, pnem disati) med.
mogunost disanja samo u uspravnom stavu,
najvii stepen tekoe disanja (naroito kod
astme, kada bolesnik uopte ne moe da die
leei).
ortoptera (gr. orthos, pteron krilo) pl. zool.
pravokrilci.
ortorendgenografija med. v. ortodijagrafija.

ortoskop

645

ortoskop (gr. orthos ravan, pravi, skopeo

gledam) pribor za proveru nianjenja pri
obuavanju i gaanju streljakim orujem
(pukom, automatom, pukomitraljezom i
mitraljezom).
ortosomatika (gr. orthos, somatikos telesni)
med. ortopedija.
ortotonija (gr. orthos, tonos naglaenje,
naglasak) gram. pravilno naglaavanja rei.
ortotoniki (gr. orthos, tonos glas) liigv. koji
je naglaen, koji ima svoj akcenat.
ortofonija (gr. orthos, phone zvuk, glas)
pravilno izgovarane rei; up. ortoepika.
ortofonika (gr. orthos, phone zvuk, glas)
uputstvo za pravilno izgovaranje rei.
ortofrenija (gr. orthos, fren dua) ned. nauka
koja se bavi prouavanjem duevnog razvoja.
ortohromatian (gr. orthos pravi, chroma
boja) koji je sposoban da prima boje spektra i
da ih tano prenosi; ortokromati-an.
ortohromatinost (gr. orthos pravi, chroma
boja) svojstvo fotografskih ploa ili filmova
da tano prima i pokazuje boje spektra,
odnosno njihove nijanse; ortokro-matnnost.
ortocentrian (gr. orthos, lat. centrum
sredite) koji ima sredite na pravil- ' nom
mestu (izraz u optici).
ortus (lat. oriri raati se, izai, ortus)
raanje, roaj, izlazak.
orfaniti (gr. orphanos siroe) pl. husiti koji su
se, posle ikine smrti, odvojili, a posle spojili
sa taboritima.
Orfej (gr. Orpheus) kit. sin muze Kaliope i
Apolona, slavni grki peva i svira u liru,
koji je svojom pesmom oaravao ne samo
ljude nego i divlje ivotinje, reke, potoke i
vetrove, pa i same bogove, koje je na taj
nain toliko odobrovoljio da su pristali da mu
vrate iz podzemnog sveta enu Euridiku, pod
uslovom da se, vodei je, ne osvrne na nju,
to on ipak uini, te nje tako nestane. esto
ime mnogih levakih drutava.
orfejon (gr. Orpheus, fr. orpheon) naziv
mukih levakih drutava u Francuskoj;
muzika dvorana; dvorana za igranje i druge
zabave; orfeum.
orfelinat (gr. orphanos siroe, fr. orphelinat)
dom za siroad, dom za sirotu decu.
orfeonist(a) (gr. Orpheus, fr. orphoniste) lan
mukog pevakog drutva; orfio-nist.
orfeum (gr. Orpheus) v. orfejon.
orfika (gr. orphika) muz. instrument sa icama,
po tonu slian leutu, u koji se svira
udaranjem maljicama.
orfionist(a) (fr. orphioniste) v. orfeonist.
orfici (gr. Orpheus) pl. starogrka reli-gioznamistika sekta u VII i VI veku pre n. e. koja
je smatrala svojim osnivaem

orhis

legendarnog trakog pevaa Orfeja. Verovali

su u seobu due i u njeno proia-vanje
putem zatvaranja u telo i kazni u podzemnom
svetu: telo (soma) je grob (sema) iz koga dua
gleda da se oslobodi; oni su uveli kajanje i
askezu u grki ivot.
orfiki (gr. orphikos) koji se tie Orfeja, npr.
orfiki kult, prastari religiozno--mistiki
obred kod starih Grka; up. orfici.
orheziografija (gr. orchesis igranje, ple-sanje,
graphia opis) opisivanje plesa, igranja.
orheotomija (gr. orchis mudo, semenjak, tome
seenje, rezanje) med. v. orhitomija.
orhestar (gr. orchestra igralite, plesa-lite)
kod starih Grka: mesto gde se igralo i
pevalo; prostor izmeu pozornice i gledalita
gde je hor igrao i pevao; mesto na atinskom
trgu gde su se prodavalo knjige; kod Rimljana:
mesto ispred pozornice gde su sedeli senatori;
danas: skup veeg broja sviraa i muzikih
instrumenata u celinu radi izvoenje nekog
muzi-kog komada; naroito: mesto u
pozoriti-ma i koncertnim dvornicama za
muziku kapelu; orkestar.
orhestika (gr. orchestike) vetina igranja: (ili:
plesanja).
orhestracija (gr. orchestra igralite, plesalite)
prerada i udeavanje muzi-kog komada za
razne instrumente orhestra; orkestracija.
orhestrion (gr. orchestra) muz. 1. orgulje sa
icama, pronalazak opata Foglera, u Amsterdamu 1789 (zove se i organohordijum);
2. slian prvome muziki instrumenat sa
icama i cevima, u obliku fligla, pronaen u
Pragu 1791; 3. veliki automatski muziki
instrumenat, pronaen 1851. u Drezdenu.
orhestrirati (gr. orchestra) muziki komad
preraditi i udesiti za razne instrumente
orhestra; orkestrirati.
orhialgija (gr. orchis mudo, algos bol) med. bol
u semenjaku, mopgnicama.
orhidalgija (gr. orchis, algos) med. v. orhialgija.
orhideje (gr. orchis) pl. bog. porodica kauna
(oko 15 hiljada poznatih vrsta).
orhidektomija (gr. orchis, ektome isecanje;
pgkopljenje, trojenje) med. operativno
vaenje muda, kopljenje, trojenje; up.
orhitomija.
orhidodinija (gr. orchis, odyne bol) med. v.
orhialgija.
orhidopeksija (gr. orchis, pexis umetanje,
privrivanje) med. priivanje monica ili
muda.
orhidoterapija (gr. orchis, therapeia leenje)
med. leenje monica (muda).
orhidocela (gr. orchis, kele prosutost, kila) med.
prosutost monica, mudna kila.
orhis (gr. orchis) zool. mudo, semenjak,
monice; bog. kaun, gorocvet, ukundeda.

orhitis

646

osteitis

orhitis (gr. orchis) med. zapaljenje monica osmazom (gr. osme miris, zomos orba, juha)
hem. V. OSMOZOM.
(muda).
orhitomija (gr. orchis, tome seenje, rezanje) osmanizam (po imenu Osman, osnivaa turske
drave) reakcionarna, ovinistika doktrine
med. seenje (ili: rezanje) muda; up. orhideknastala u turskim buroasko--spahijskim
tomija.
krugovima krajem XIX v.; imala je za cilj
orhotomija (gr. orchis, tome) med. v. orhitomija.
nasilnu asimilaciju ugnjetenih naroda Turske
os (lat. os, oris) l. usta; lice; otvor, ue; per os
Carevine; za vreme i posle buroaske
(lat. reg os) med. kroz usta, na usta, tj. unositi
revolucije (1908) postala zvanina ideologija
lek, leiti.
Mladotu-raka. '
os (lat. os gen. ossis, pl. ossa) 2. znat. kost.
oca (lat. os ki. ossis kost, ossa) pl. kosti.
Osmanlija (arap.-tur. Osmanli) Turin.
osari (fr. hausser) valovita nanosi ljunka i Osmanlije naziv koji se nekad (od XIV do po.
peska u severnoj Evropi, proizvodi ota-panja
XX v.) upotrebljavao za Turke; naziv za
gleera.
dinastiju turskih sultana do 1922, prema
osarij(um) (nlat. ossarium) mesto na groblju gde
imenu prvog sultana Osmana.
se uvaju mrtvake kosti, kosturnica; osmaguk (tur.) senica od vinove loze koja se
osuarijum.
penje uza stubove, odrina, ardaklija.
osatura (nlat. ossatura) med. kostur, sklop osmij(um) (gr. osme miris) hem. elemenat
kostiju.
metal, atomska masa 190,2, redni broj 76,
osein (lat. os kost) aiat. organska materija koja
znak Os, slian platini, modrosiv ili crn,
ini osnovnu masu kotanog tkiva.
javlja se zajedno sa platanom, upotrebljava se
oservanca (ital. osservanza) v. opservancija; kon
za ice u sijalicama; njegov oksid odaje od
oservanca (ital. con osservanza) muz. paljivo,
sebe jak miris i otrovnu paru.
smotreno.
osmodisforija (gr. osme miris, dys-phoreo
osivorian (lat. ossa kosti, vorare derati) med.
teko podnosim) nemogunost podnoenje
koji nagriza kosti, koji dere kosti.
nekih mirisa.
Osijan (kelt. Ossian) legendarni sin kelt-skog . osmoza (gr. osmos guranje, tiskanje, otheo
kralja Fingala, koji je, po prii, opevao u
guram, gurnem, tiskam) fiz. meanje dveju
svojim bardskim pesmama slavna dela svoga
tenosti difuzijomkroz pregradu, propu-stljivu
oca.
opnu,
semipermeabilnu
membranu
osilegijum (nlat. ossilegium) sakupljanje kostiju;
(polupropustljivu opnu), koja ih razdvaja. Ako
zbirka kostiju.
je jedna od ovih tenosti rastvor, onda
osifikacija
(nlat.
ossificatio)
pretvaranje
rastvorena graa, poto ne prolazi kroz opnu,
hrskavice u kost; okotavanje, okotanje,
vri pritisak na ovu, jer ne moe da se kree,
okoenje; okotalost.
i to je osmozni, osmo-tiki ili osmotski
osificirati (nlat. ossificare) pretvarati u kost,
pritisak, koji se pokorava gasnim zakonima,
okotati, okotavati.
tj. osmozni pritisak nekog rastvora je isti kao
oskar pozlaena bronzana figura (predstavlja
pritisak koji bi vrili molekuli kad ne bi bilo
viteza oslonjenog o balak maa) koju od
rastvorenog sredstva, ve bi njime zauzet
marta
1929.
dodeljuje
svake
godine
prostor bio na raspolaganju onim molekulima
Akademija filmske umetnosti i nauke u Hou gasovitom stanju; diosmoza (up. egzosmoza,
livudu (Academy of Motion Picture Arts
endsmoza); osmotini postupak u fabrikaciji
and Sciences) kao nagradu za najvia
eera: dobivanje veeg prinosa iz melase
amerika ostvarenja u filmu u prethodnoj
prolaskom kroz celulozu i pergamentsku
godini, za najbolju muku i ensku ulogu, za
hartiju.
najbolju reiju, scenario itd.; od 1956.
osmologija
(gr. osme miris, logia nauka)
dodeljuje se i za najbolja neamerika
nauka o mirisima, o mirisavim materi-jama.
ostvarenja u filmu (ime prema anegdoti
osmonozologija (gr. osme, nosos bolest,
po tome to je prilikom prvog dodelji-vanja
log'a) med. nauka o bolestima ula mirisa.
nagrade zapaena sluajna slinost s nekim
osram-lampa elektrina lampa (sijalica) koja
producentom ije je ime bilo Oskar).
daje jaku svetlost a u isto vreme tedi
oskulatacija med. v. auskulatacija.
struju (re osram je skraenica od prvog
oskulacija (lat. osculatio) ljubljenje; geom. dodir
sloga rei osmijum i drugog rei volfram).
jedne krive drugom krivom u vie od jedne
ostalgija (gr. osteon kost, algos bol) med. bol
take, dodir drugog stepena.
u kostima, kostobolja. ostalgitis (gr. osteon,
oskulirati (lat. osculari) ljubiti, poljubiti; geom.
algos) med. zapaljenje
dodirivati u vie od jedne take.
kostiju.
oskultacija (lat. auscultatio) med. postupak
lekara da oslukivanje! rada pojedinih
ostealgaja (gr. osteon, algos) med. v. ostalgija.
organa, prvenstveno srca i plua, stvara
osteitis (gr. osteon) med. v. ostalgitis.
zakljuke o njihovom normalnom ili nenormalnom stanju.
oskulum (lat. osculum) ustaca; poljubac.

ostenzibilan

647

ostenzibilan (lat., nlat. ostensibilis) koji se treba

ili moe pokazati, vredan da se pokae;
javan, oit, oigledan, oevidan, jasan kao
dan.
ostenzivan (nlat. ostensivus) koji samo pokazuje
a ne objanjava pojavu, npr. ostenziv-na
metoda nastavka metoda koja se sastoji samo
u pokazivanju bez objanjavanja; oigledan,
oit, jasan.
ostenzorij(um) (nlat. ostensorium) u katolikoj
crkvi: pokaznica; v. monstranca.
ostentativan (nlat. ostentativus) kome je cilj
isticanje (ili: pokazivanje, iznoenje na
videlo); razmetljiv, hvalisav.
ostentacija (lat. ostentatio) iznoenje na videlo,
razmetanje, hvalisanje.
ostentaciozan (nlat. ostentatiosus) v. ostentativan.
ostentirati (lat. ostentare) iznositi na videlo,
razmetati se, hvalisati se.
ostentum (lat. ostentum) znak, predznak, udno
i neobino znamenje; neobina prirodna
pojava (kao predznak ega).
osteo- (gr. osteon) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: kost.
osteoartritis (gr. osteon, arthron zglob) med.
zapaljenje zglobova i kostiju.
osteoblasti (gr. osteon, blastos klica, izdanak)
pl. fiziol. tvorne elije kopgganog tkiva, elije
iz kojih postaju kotane elije.
osteogeneza (gr. osteon, genesis postanak,
postajanje) postajanje kostiju, postanak
kostiju.
osteografija (gr. osteon, graphia opis)
opisivanje, opis kostiju.
osteoderme (gr. osteon, erma koa) pl. zool.
hrskaviave ribe.
osteoektomija (gr. osteon, ektome isecanje)
med. uklanjanje jednog pareta kosti hirurkim dletom.
osteoid (gr. osteon, eidos vid, oblik) med.
kotani izrataj, kotanik bez krenih soli
(naroito kod engleske bolesti").
osteoklazis (gr. osteon, klao lomim, slomim)
med. prelom kosti.
osteoklast (gr. osteon, klao lomim, slomim) hir.
instrument za lomljenje iskrivljene kosti,
naroito kod nepravilno izleenog preloma.
osteolit (gr. osteon, Hthos kamen) geol.
okamenjena kost.
osteolog (gr. osteon, logos) poznavalac
kostiju, prouavalac kostiju.
osteologija (gr. osteon, logia) nauka o kostima,
deo ana tomi je koji prouava i opisuje kosti.
osteom (gr. osteon) med. kotani izrataj,
kotanik.
osteomalacija (gr. osteon, malakia mekoa)
med. omekhpavanje kostiju.
osteomijelitis (gr. osteon, mielos modina) med.
zapaljenje kostne sri.
osteonekroza (gr. osteon, nekros le, mrc)
med. truljenje kostiju.

ostracizam

osteopatija (gr. osteon, pathos bol, bolest)

med. oseanje bola u kostima, bolest kostiju.
osteopatologija (gr. osteon, pathos, logia
nauka) med. nauka o bolestima kostiju.
osteopedion (gr. osteon, pais, paidos dete)
med. zametak koji se pretvorio u kost; up.
litopedion.
osteoplastika (gr. osteon, plastike vetina
uobliavanja) med. krpljenje kostiju, zamenjivanje kostiju.
osteoporoza (gr. osteon, poros rupica) med.
upljikavost ili razreenost kostnog tkiva;
esta u starosti.
osteosarkom (gr. osteon, sarkoma izrataj
mesa) med. rak kotanog tkiva.
osteosinteza (gr. osteon, synthesis sastavljanje) med. u operaciji kostiju, uvri-vanje
delova prelomljenih kostiju metalnom
icom, ploicama, klinovima i dr.
osteoskleroza (gr. osteon, skleros krt, tvrd)
med. otvrdnjavanje kostiju.
osteotom (gr. osteon, tome seenje, rezanje)
hir. testera za rezanje kostiju.
osteotomija (gr. osteon, tome) med. delimino
seenje kostiju.
osteohemija (gr. osteon, chemeia) nauka o
hemijskim svojstvima i prirodi kostiju.
osteocela (gr. osteon, kele prosutost, kila) med.
prelom kosti.
osteofima (gr. osteon, phyma izrataj) med.
mekan kostni (kotani) izrataj.
ostijarijat (nlat. ostiariatus) zvanje vratare-vo;
prvi od etiri najnia svetenika ina u
katolikoj crkvi; up. ostijarijus.
ostijarijus (lat. ostium vrata, otvor, ostia-rius)
uvar vrata, vratar u manastirima; u
katolikoj crkvi: lice koje je primilo
najnii od 4 poetna ina (ostala tri su:
lektor, egzorcist i akolut).
ostaje (lat. ostia) pl. med. srani otvorii.
ostinato (ital. ostinato) muz. uporno, stalno (za
tonske figure koje se stalno ponavljaju,
veinom u basu).
ostiostenoza (lat. ostium ulaz, vrata, gr.
stenosis suenje) med. suavanje (ili:
suenost) sranih otvora.
ostitis (gr. osteon kost) med. v. ostalgitis.
ostrakizam (gr. ostrakismos) v. ostracizam.
ostrakon (gr. ostrakon crep) crep od peene
zemlje ili keramike koji je u starom
Egiptu i u antikoj Grkoj sluio kao
materijal za pisanje; na njemu su i uenici
pisali kolske zadatke i vebe.
ostrakon (gr. ostrakon crepi) glineni cre-pi,
ploica za glasanje u staroj Atini (v.
ostracizam).
ostracizam (gr. ostrakismos od ostrakon
crepi) kod starih Grka: progonstvo iz Atine
na 10, docnije na 5 godina kakvog uglednog
graanina (koga su smatrali da se toliko
osilio da bi mogao biti opasan) narodnim
glasanjem (sa 6000 glasova), koje se vrilo
na taj nain to

ostraciti

648

su glasai ispisivali ime kandidata za

progonstvo na crepie (v. ostrakon) ili ljuture
koljki. Ovakvo progonstvo nije se smatralo
kao sramota, nego kao neka poast, mada
neprijatna.
ostraciti (gr. ostrakon crepi; ljutura, koljka,
koruba) pl. geol. okamenjene koljke.
ostrva (lat. ostrea) ostriga, vrsta morske koljke.
ostriga (ital. otrica) vrsta morske koljke vrlo
ukusna mesa, kamenica.
ostrizam (lat. ostrea) med. trovanje ostrugama,
koljkama.
ostrolit v. osteolit.
osuarij(um) (nlat. ossuarium) v. osarijum.
osfialgija (gr. osphys kuk, algos bol) med. bol
u kukovima
osfitis (gr. osphys) med. zapaljenje bedrenog
zgloba.
osfreza (gr. osphresis) mirisanje, miris, vonja,
vonjava.
osfreziologija (gr. osphresis mirisanje, miris,
logia nauka) nauka o u lu mirisa i o
mirisima.
osheitis (gr. osche monice) med. v. oshitis.
osheonkus (gr. osche onkos masa, telesina)
med. v. oshonkus.
osheofima (gr. osche phyma izrataj, otok)
med. v. oshofima.
osheocela (gr. osche ke!e prosutost, kila) med.
v. oshocela.
oshitis (gr. osche) med. zapaljenje monica
(semene kesice); osheitis.
oshonkus (gr. osche onkos masa, telesina)
med. tvrdi otok (ir) monica; osheonkus.
oshofima (gr. osche phyma izrataj, otok) med.
mekani otok ili ir monica; osheofima.
oshocela (gr. osche kele prosutost, kila) med.
prosutost monica, kila; osheocela.
oscilator (lat. oscillare) fiz. 1. telo koje oscilira,
koje moe da titra, da se klati; 2. aparat koji
proizvodi oscilatorno kretanje.
iscilatoran
(nlat.
oscillatorius)
treptav,
treptajni, koji se klati, ljulja, njiha.
oscilacija (lat. oscillatio) treptaj, klaenje,
njihanje; fig. kolebanje; up. vibracija.
oscilirati (lat. oscillare) klatiti se, njiha-ti se,
ljuljati se, trepteti, trepereti; fig. kolebati se;
vibrirati.
oscilovati v. oscilirati.
oscilogram (lat. oscillare, gr. gramma slovo)
fiz.
grafiki
crte,
dobiven
pomou
oscilografa, na kome se vidi razvoj titraja.
oscilograf (lat. oscillare, gr. grapho piem)
instrument za beleenje oscilacija, naroito
elektrinih; instrument za prikazivnje
talasnih oblika promen-ljivih struja i ostalih
fizikih veliina koje se mogu prikazati
elektrinim, ili pretvoriti u elektrinu
energiju.

otiJater

osciloskop (lat. oscill-are, gr. skopeo

gledam) instrument za promatranje i
ispitivanje brzih promena koje nastaju oscilacijom
prouzrokovanom
naizmeninim
strujama.
oscitancija (nlat. oscitantia) v. oscitacija.
oscitacija (lat. oscitatio) zevanje, dremanje;
nemarnost,
tromost,
aljkavost;
nain
izraavanja otmenosti poneke gospode koja, u
razgovoru sa mlaima od sebe, nemarno
uestvuju u razgovoru i svaki as zevaju;
otuda: potcenjivanje, gledanje s visine,
izigravanje gospodstva i otmenosti.
oscitirati (lat. oscitare) razjapljivati usta, zevati;
biti aljkav i nemaran; praviti se otmenim.
ot- (gr. us, otos) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: uho, uni.
otava (ital. ottava, lat octava) muz. v. oktava; al'
otava (ital. ali' ottava) u oktavi, u osmini
tona, ili za osam tonova vie; alta otava, alt'
otava (ital. alta ottava, alta ottava) visoka
otava, znak da treba svirati za jednu oktavu
vie no to pie u notama.
otava rima (ital. ottava rima) poet. strofa od osam
stihova, ital. stanca (stihovni oblik ital.
epskog pesnitva sa slikom: a b a b a b s s).
otavina (ital. ottavina) muz mala oktava.
otagra (gr. us, otos uho. agra plen) med una
kostobolja.
otakustika (gr. us, otos, akuo ujem, akustikos sluni) vepggina pojaavanja ula sluha.
otakustian (gr. us, otos, akustikos) koji
pojaava sluh, koji slui pojaavanju sluha.
otalgija (gr. us, otos, algos bol) med. bolest
uiju, uhobolja.
otalgika (gr. us, otos, algos) pl. farm sredstva
za ublaavanje i otklanjanje bola u uima.
otalgina sredstva farm. v. otalgika.
otelkozis (gr. us, otos, elkos gnojava rana)
med. zagnojavanje uha.
Otelo (Othello) l. lit. glavni junak istoimene
ekspirove tragedije, koji je, zatrovan
neopravdanom ljubomorom, udavio svoju
vernu i nedunu enu Dezdemonu a potom i
sebi oduzeo ivot; fig ljubomoran mu.
otelo (othello) 2. vrsta vinove loze.
o tempora, o mores! (lat. o tempora, o mores!) o
da udnih li vremena, o da udnih li obiaja!
(uzvik kojim se izraava nezadovoljstvo
vremenom u kome se ivi i njegovim
obiajima; navod iz Ciceronovog prvog
govora protiv Katiline).
otenhita (gr. us, otos, ep u, cheo levam,
sipam) med. trcaljke za unoenje leka u ui.
otet (ital. ottetto) muz. v. oktet.
otijater (gr. us, otos, iater lekar) lekar za
bolesti uiju, uni lekar.

otijatrija

649

otijatrija (gr. us, otos, iatreia leenje) nauka o

leenju uiju, nauka o bolestima uiju.
otijatrika (gr. us, otos, iatreia v. otijatrija.
otika (gr. us, otos, otikos uni) pl. med.
sredstva (ili: lekovi) protiv bolesti uiju.
otitis (gr. us, otos) med. zapaljenje uiju.
oto- (gr. us, otos) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: uho, uni.
otoglifis (gr. us, otos, glypho dubem,
urezujem) med. v. otoglifon.
otoglifon (gr. us, otos, glypho dubem,
urezujem) med. kaiica za ienje uiju.
otografija (gr. us, otos, graphia opis)
opisivanje uiju, opis uiju.
otodinija (gr. us, otos, odyne bol) ned. bol u
uima.
otolit (gr. us, otos, lithos kamen) med. uni
kameni.
otolog (gr. ys, otos logos re, govor) med.
lekar specijalist za bolesti uiju.
otologija (gr. us, otos, log'a nauka) nauka o
uima i o unim bolestima.
otoman (arap. Utman Osman, Osmanlije) tursko
nisko kanabe, divan.
otomikoza (gr. us, otos, mykes, gljiva) med.
zapaljenje spoljnog unog kanala.
oto-motori klipni motori sa unutranjim
sagorevanjem, nazvani po pronalazau,
nemakom konstruktoru Otu; za pogon
upotrebljavaju lako gorivo: benzin, benzol i
dr., po emu se nazivaju i benzinski motori.
otopatija (gr. us, otos, pathos bolest) med.
bolest uiju, uno oboljenje.
otoplastika (gr. us, otos, plastike vetina
uobliavanja) vetake pravljenje (ili:
krpljenje, zamenjivanje) spoljanjeg uha.
otoragija (gr. us, otos, rag- koren od regnymi
puknem) med. krvarenje iz uiju.
otorea (gr. us, otos, reo teem, curim) med.
curenje gnoja iz uiju.
otorinolaringolog (gr. us, ris nos, larynx grlo,
grkljan, logos re, govor) med. lekar
specijalist za bolesti uva, nosa i grla.
otorinolaringologija (gr. us. ris, larynx, logia
nauka) med. nauka o bolestima uiju, nosa i
grla.
otoskleroza (gr. us, otos, skleros krt, tvrd) med.
hronino
zapaljenje
srednjeg
uha
sa
otvrdnjavanjem sluzokoe bubanjske duplje,
umanjivanjem pokretljivosti slu-nih koica
i dr.; ima za pos ledinu ogluvljivanje.
otoskop (gr. us, tos, skopeo posmatram) med.
aparat (ogledalo) za pregledanje uiju.
otoskopija (gr. us, otos, skopeo) med. pregled
uiju pomou otoskopa.
ototomija (gr. us, otos tome seenje, rezanje)
med. seenje, rasecanje uva.
otofon (gr. us, otos, phone zvuk, glas) aparat
koji omoguava gluvima sluanje, u-na
slualica.

ofiofag

otoento (ital. ottocento osam stotina) naziv za

knjievnost i umetnost XIX veka, naroito
talijansku.
ofanziva (fr. offensive) voj. napad; nastu-panje;
napadako i izazivako draganje; prei u
ofanzivu, prei u napad, napasti; supr
defanziva.
ofanzivan (fr. offensif) napadni, napadaki,
koji slui za napad; ofanzivna po-loaji voj.
poloaji koji treba da poslue kao osnova za
iznenadan napad na neprijatelja, ili da
namame neprijatelja da pree u napad;
ofanzivna pripreme pripreme za napad;
ofanzivna rat napadni rat, napadaki rat;
ofanzivni savez savez za napad; ofanzivna i
defanzivni savez savez za napad i odbranu.
ofenzivan (nlat. offensivus) v. ofanzivan.
ofenzija
(lat.
offensio)
navala,
napad,
napadanje, nasrtaj; vreanje, uvreda.
oferirati (lat. offerre) trg. nuditi, ponuditi, podneti
(ili: podnositi) ponudu za prodaju neke robe;
prinositi, rtvovati.
ofert (lat. offerre ponuditi, nuditi, fr. offert)
trg. ponuda (naroito pismena) za prodaju
neke robe.
ofertalni (fr. offert) ponudni, koji je pod-nesen u
obliku pismene ponude; ofertalna licitacija
nadmetanje u obliku pismenih ponuda.
ofertorij(um) (nlat. offertorium) u katolikoj
crkvi: dizanje i pokazivanje, na misi,
posveene hostije koja se nalazi u monstranci
i pesma koja se peva uz taj obred; molitva pre
i posle tog obreda; muz. komad za orgulje koji
se izvodi izmeu Kredo i Sanktus.
ofidizam (gr. ophis zmija) med. trovanje od
ujeda zmije, trovanje zmijskim otrovom.
ofidije (gr. ophis, nlat. ophidia) pl. zool. zmije.
ofidiologija (gr. ophis zmija, logia nauka) deo
zoologije koji prouava zmije, nauka o
zmijama.
ofijazis (gr. ophiasis) med. zmijasto ela-vljenje
pojedinih mesta na glavi.
ofijanci (gr. ophis zmija) pl. hrianska
gnosistika sekta, od P do UP veka, koja je
potovala zmiju, koja je navela prvog
oveka (Adama) na greh; ofiti.
ofikleid (gr. ophis kleis, kleidos, reza, ip)
muz. duvaki instrument, od mesinga i u
obliku zmije, sa est rupa za tonove; daje
veoma dubok ton.
ofiolatrija (gr. ophis, Iatreia oboavanje)
potovanje zmija, oboavanje zmija; ofi-tizam.
ofioliti (gr. ophis, lithos kamen) pl. geol.
okamenjene zmije.
ofiologija (gr. ophis, log'a nauka) deo
zoologije koji prouava zmije.
ofiomantija (gr. ophis manteia proricanje)
proricanje sudbine pomou zmija.
ofiofag (gr. ophis, phagein jesti) onaj koji jede
zmije, zmijoder.

ofis

650

ofis (fr. office, dat. officium) l. soba za stoni

pribor u otmenim kuama, soba u kojoj jede
posluga; kuhinjska posluga; usluga, sluba.
ofis (eng. office, lat. officium) 2. poslovni-ca,
kancelarija; ekspedicija, biro.
ofisje (fr. officier) voj. v. oficir; ofisje di ur (fr.
officier du jour) deurni oficir.
ofit (gr. ophites lithos) tin. v. serpengin.
ofiti (gr. ophis zmija) pl. v. ofijanci.
ofitizam (gr. ophis) v. ofiolatrija.
ofiuriti (gr. ophis, ura rep) pl. geol. okamenotine sline zmijinom repu.
oficiirati (lat. officium) vriti slube-nu
dunost; sluiti slubu boju; govoriti
zvaninim tonom.
oficijal (nlat. officialis) slubenik, inovnik; kod
katolika: zastupnik biskupa u duhovnom sudu,
duhovni sudija, naroito u branim sporovima;
predsednik biskup-skog duhovnog suda
(oficijalijata).
oficijalan v. oficijelan.
oficijalije (nlat. officialia) slubeni poslovi,
poslovi koji se vre po zvaninoj dunosti.
oficijalijat (nlat. officialiatus) kod katolika:
biskupski duhovni sud, konzistorija; zvanje i
nadlenost oficijala.
oficijant (nlat. officians) sluga, posluitelj; nii
inovnik, zvaninik; u katolikoj crkvi:
svetenik koji slui misu.
oficijelan (fr. officiel) slubeni, zvanian;
vladin; oficijelne novine slubene novine,
zvanine novine; oficijelni izvetaj slubeni
izvetaj, zvanini izvetaj.
oficij(um) (lat. officium) dunost, obavez-nost,
obaveza; oseanje dunosti, vrenje dunosti;
eko oficio (lat. eh officio) po slubenoj
dunosti, zvanino; besplatno, badava.
oficina (lat. officina, opificina) radionica,
laboratorija
(naroito
apotekarska,
tamparska).
oficinalan (nlat. officinalis) lekarski, propisan;
opti naziv za sve prirodne proizvode,
hemikalije i dr. koje se, kao sredstva za
leenje, nalaze u apotekama na slagalitu; u
uem smislu: samo oni lekovi koji se nalaze
u farmakopejijedne drave; oficinalne biljke
sve biljke koje se upotrebljavaju u medicinske
svrhe, lekovite biljke; oficnnalna formula
(nlat. formula officinalis) recept sastavljen u
apoteci.
oficinalije (nlat. officinalia) apotekarska roba,
lekarije, lekovi.
oficinelan (nlat. officinalis) v. oficinalan.
oficiozan (lat. officiosus) poluslubeni, polu
zvanian; oficiozni list polu slubeni,
poluzvanini list, nezvanian vladin list;
usluan, predusretljiv, ljubazan.
oficiozitet
(nlat.
officiositas)
uslunost,
predusretljivost, ljubaznost.

oftalmografija

oficir (lat. officium dunost, sluba, fr. officier)

voj. svako vojno lice koje je po inu starije od
podoficira (poevi od potpo-runika pa do
generala, odnosno marala, vojvode); oficiraspirant prvi oficirski in u nekim evropskim
dravama, zastavnik, avantaer; oficirski
kor svi oficiri jedne vojske ili vee vojne
jedinice.
ofrand (fr. offrande) rtva bogu; dar, prilog,
poklon.
ofsajd (eng. off-side) sp. u fudbalu; nepravilnost
u igri koja se sastoji u tome to se igra nae
izmeu protivnikih bekova i golmana, pa u
tome poloaju dobije loptu; za ovu
nepravilnost sudija dosuuje kazneni udarac
protiv onog tima iji se igra naao u
ofsajdu.
ofset (eng. offset) tip. tampanje na ofset--presi.
ofset-presa (eng. offset, lat. pressare tiska-ti)
tip. litografska rotaciona maina za ravno
tampanje sa prenosnim tiskanjem; ovde
prelazi otisak sa kalupove ploe na jedan
ogrta od kauuka na naspramnom valjku
(cilindru), a ovaj predaje slog, koji treba
odtampati,
na
hartiju
(pronalazak
Amerikanca D. V. Ru bela).
oftalm- (gr. ophthalmos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: oko, oni.
oftalmaltija (gr. ophthalmos, algos bol) med.
bol u oima, okobolja.
oftalmija (gr. ophthalmos) ned. spoljanje
zapaljenje oiju.
oftalmija
simpatika
(gr.
ophthalmia
sympathica) med. teko zapaljenje drugog
oka koje nastaje obino 4 do 8 nedelja po
oboljenju prvog oka, a moe se javiti i posle
vie godina.
oftalmijater (gr. ophthalmos, iatros lekar) oni
lekar.
oftalmijatrija (gr. ophthalmos, iatreia leenje)
med. nauka o leenju oiju, ono lekarstvo.
oftalmijatrika
(gr.
ophthalmos
iatrike
lekarstvo, nauka o leenju) med. v. oftalmijatrija.
oftalmika (gr. ophthalmikos oni) pl. med.
lekovi za oi, one vodice, one masti.
oftalmitis (gr. ophthalmos) med. unutranje
zapaljenje cele zenice.
oftalmiki (gr. ophthalmikos) oni; koji se tie
leenja oiju; oftalmika svoj-stva v.
oftalmika.
oftalmobiotika (gr. ophthalmos, biotikos
ivotni, koji slui ivotu, bios ivot) nauka o
negovanju oiju.
oftalmoblenorea (gr. ophthalmos, blenna sluz,
bale, geb teem, curim) med. gonorei-no
zapaljenje veznice onih kapaka.
oftalmograf (gr. ophthalmos, grapho piem)
instrument za posmatranje pokreta oiju za
vreme itanja.
oftalmografija (gr. ophthalmos, graphfa opis)
opisivanje oiju.

oftalmodinija

651

oftalmodinija (gr. ophthalmos, odyne bol) med.

bol u oima.
oftalmolog (gr. ophthalmos, logos pojmovna
odredba; pouak; nauka) oni lekar, oku-list.
oftalmologija (gr. ophthalmos, logi'a nauka)
nauka o oima, ono lekarstvo, okuli-stika.
oftalmometar (gr. ophthalmos, metron mera,
merilo) instrument za merenje oblika oka i
poluprenika krivine ronjae.
oftalmometrija (gr. ophthalmos, metria
merenje) nauka o ureenju i upotrebi oftalmometra; merenje oblika oka i poluprenika
krivine ronjae.
oftalmoplegija (gr. ophthalmos plege udarac)
med. uzetost onog miia.
oftalmoptozis (gr. ophthalmos ptosis pad)
med. ispadanje one jabuice.
oftalmorea (gr. ophthalmos, geb teem,
curim) med. suzenje oiju, suzavost.
oftalmoskop
(gr.
ophthalmos,
skopeo
posmatram) med. ono ogledalo, aparat za
ispitivanje i pregled oiju.
oftalmoskopija (gr. ophthalmos, skopeo)
med. ispitivanje bolesnog oka oftalmosko-pom;
ranije: proricanje iz oiju.
oftalmoskopirati (gr. ophthalmos, skopeo)
med. ispitivati oi pomou onog ogledala
(oftalmoskopa).
oftalmoskopski (gr. ophthalmos, skopeo) koji
se tie oftalmoskopa, koji se vri pomou
oftalmoskopa.
oftalmospazmus (gr. ophthalmos, spasmos,
gr) med. oni gr.
oftalmo-spektroskop (gr. ophthalmos, nlat.
spectrum spektar, gr. skopeo posmatram,
gledam) med. aparat za ispitivanje onog
slepila za boje; spektro-kolori-metar.
oftalmostat (gr. ophthalmos, statos, postavljen,
stavljen, metnut) med. instrument za
privrivanje one jabuice.
oftalmo-terapija (gr. ophthalmos terapeia
leenje) med. vetina leenja bolesnih oiju.
oftalmotomija (gr. ophthalmos tome ce-enje,
rezanje) med. rasecanje oiju, operi-sanje
oiju.
oftalmotonometar (gr. ophthalmos, tonos
zategnutost, napon, metron mera, merilo)
med. instrument za merenje napona one
jabuice.
oftalmotonometrija (gr. ophthalmos, tonos,
metria merenje) med. merenje napona one
jabuice pomou oftalmotonometra.
oftalmotrop (gr. ophthalmos, tropos obrt;
nain, sklop) med. model koji nam predoava
kretanja onih miia.
oftalmotropometrija (gr. ophthalmos, tropos,
metria,
merenje)
med.
merenje
(ili:
odreivanje) kretanja onih miia.
oftalmofantom (gr. ophthalmos phantasma
pojava) med. naprave za vebanje u operisanju oiju.

odaar

of or (eng. off shore) od obale", tj. van

zemlje; naziv za narudbine koje SAD daju
stranoj industriji za izradu materijala
(naroito ratnog), koji e, u vidu pomoi, po
nalogu amerike vlade biti isporuen nekoj
dravi.
ohema (gr. ochema nosa) med. tean uvija
za odvie suve i jake lekove.
ohlokrat (gr. ochlos gomila, svetina, kratos j
anina, snaga, vladavina) voa svetine (ili:
onaj koji ima uticaja na svetinu); up. demagog.
ohlokratija (gr. ochlos, kratos) vladavina
puka, svetine (za razliku od demokratije tj.
vladavine naroda u dobrom smislu).
ohrana (rus. ohrana odbrana, uvanje, straa)
tajna policija u carskoj Rusiji, naroito protiv
naprednih drutvenih snaga.
ohrijazis (gr. ochriasis) med. ukasto bledilo
lica.
ohropira (gr. ochros bled, bledout, rug vatra)
med. uta groznica.
Ocean (lat. Oceanus, gr. Okeanos) l. mit. v.
Okean.
ocean (lat. oceanus, gr. Okeanos) 2. v. okean.
Oceanide (lat. Oceanides) mit. keri Okeana,
morske nimfe; Oceanitide.
Oceanija (nlat. Oceania) opte ime za sva
ostrva, ostrvlje u Tihom Okeanu, zajedno sa
Australijom; Okeanija, Polinezija.
Oceanitide (lat. Oceanitides) mit. v. Oceanide.
oceanograf v. okeanograf.
oceanografija (lat. oceanus, gr. graphi'a opis)
opisivanje mora, nauka koja se bavi
prouavanjem oceana, hemijskih i fizikih
svojstava njihove vode, faune i flore itd.;
talasografija.
oceanotelegrafija (lat. oceanus, gr. tele u
daljinu, na daljinu, graphia pisanje) telegrafija pomou podmorskog kabla.
oceanski (lat. oceanus) koji pripada oceanu ili
ostrvima Junog mora; oceanski jezici jezici
kojima govore stanovnici ostrva Junog mora,
polinezijski jezici.
ocelatan (lat. ocellatus) alat. okcat, okat, koji
ima okca.
ocelot (meke. oceloti, nlat. felis pardalis) zool.
panteru slina ivotinja iz porodice maaka
(u Ju. Americi).
ocelus (lat. ocellus okce, oculus oko) okce,
okance, oko.
ociozan (lat. otiosus) dokon, besposlen; neiskorien,^npr. novac, graa i sl.
oca (pere. hajge, tur. hoca, hace) v. hoda.
odak (tur. ocak) dimnjak, ognjite; kua,
porodica; versko udruenje; janiarska trupa;
posada u pograninim utvrenjima; odak
agalar janiarski oficir.
odaklija (tur. ocakli) l. prostorija koja ima
ognjite sa zidanim dimnjakom (odakom);
2. sin iz ugledne i stare porodice, kole-novi,
kui.
odaar (tur.) ista dimnjaka, dimniar.

P
P, p devetnaesto slovo nae irilice, dvadeset
drugo nae latinice (R, r); kao skraenica: r.
ili pag. = pagina; r. a. = pro ano; r. t. = per
midaili pro mile; f. s. = procent; R. S. =
post skriptum; r. t. = pro tempore ili plelo
titule, premiso titule; pl. ili plur. =
plural(is); praes. = prezens; praet. =
preteritum; slik. r = piiksit; cuz. r. = pijano;
apr. R = Zemlji-ni polovi; hen. Pd =
paladijum; Pt = platina; Ri = plutonjum;
Ro = poloni-jum;Rt = prazeodilg;Rt =
prometijum;a = protaktinijum;R = fosfor
(phosphor).

pa (fr. pas, lat. passus) korak, naroito: korak

u plesu; klanac, tesnac, moreuz.
pavana (p. pavana, lat. pavo) paunov ples,
vrsta panskog plesa u XVI i HUD veku; iuz.
pratnja uz taj ples; dostojanstven i gord hod,
panski korak.
pavezada (fr. pavesade) kor. oklop na ratnim
brodovima.
navija (fr. pavie, iim. pavia) bog. breskva ije je
meso sraslo sa koticom (nazvana po ital.
gradu Paviji, odakle potie); trg. vrsta finog
belog lanenog platna.
pavijan (fr. babouin, ital. babbuino, nlat.
babovinus, papio) zool. vrsta divljeg afri-kog
majmuna sa kratkim repom; mor. straar
kod amca.
paviljon (fr. pavillon, lat. papilio leptir; ator,
nlat. pavilio) ator, batenski i logorski
ator; nebo nad krevetom u obliku atora;
krilo u obliku atora (palate); mali
letnjikovac sa okruglim krovom, kuica sa
kubetom;
prostorija
sa
izloenim
predmetima na izlobama; kruna ili gornji
deo na brilijantu; okvir grba; svaka zastava sa
nacionalnim bojama jednog naroda, naroito
brodska; iroki deo levka na muzikim
duvakim instrumentima.
paviment (lat. pavimentum) aren pod (od
kamiaka, zemlje i krea), pod od mozaika.
panonija (lat. pavo, nlat. pavonia) vrsta korala;
bog. biljka iz porodice slezova.
pavor (lat. pavor) drhtanje, strah; med. trzanje
od straha pri spavanju.
naga (ital. paga, lat. pacare) plata, nagrada;
radnika dnevnica; obraunska knjiga;

knjiga u koju se upisuju radnike zarade u

nekim preduzeima.
pagament (nlat. pagamentum) pomean metal,
slitina, legura; staro, izlomljeno srebro (za
topljenje); kovani novac, naroito sitan
novac; trg. plaanje u gotovom; rok kada
treba izvriti plaanje.
pagan (lat. paganus neuk ovek, seljak)
neznaboac;
mnogoboac;
paganin,
poganin.
paganizam (lat. paganus) neznabotvo, mnogobotvo (izraz nastao po tome to se
neznabotvo najdue zadralo po selima,
pagus selo).
paganski (lat. paganus) neznaboaki, mnogoboaki.
paganstvo (lat. paganus) v. paganizam.
pagizam (fr. page) ljubavna sklonost starijih
ena prema mladiima.
pagina (lat. pagina) strana u knjizi, broj koji
oznaava stranu knjige.
paginacija (nlat. paginatio) tip. brojevi koji
obeleavaju strane knjige; obeleavanje
strana knjige brojevima.
paginirati (nlat. paginare) obeleiti (ili:
obeleavati) brojevima strane knjige (ili:
rukopisa).
pagoda (pere. but-kadah, port. pagode) u
Evropi odomaen naziv za idolske hramove
u Indiji i Kini; sam idol; idol koji klima
glavom; mala figura koja klima glavom i
kree rukama; zlatan novac razliite
vrednosti koji se nekada upotrebljavao u
Indiji.
pagopleksija (gr. pagos mraz, plexis udarac)
med. smrznutost, uzetost usled smrzavanja.
padiah (pere., tur. padisah) gospodar nad
kraljevima, samodrac, car, sultan, veliki
sultan (jedna od titula bivih turskih
sultana).
padovana (ital. padovana) vrsta ital. plesa,
pavana.
padrone (ital. padrone, lat. patronus) gospodin,
gospodar;
gospodar
lae;
zatitnik,
pokrovitelj.
pa (fr. page, gr. paidion detence; mali rob,
mlad rob, nlat. pagius, ital. paggio) ranije:
mladi plemi koji se spremao da postane
vitezom; mladi plemi na slubi kod
vladaoca, skutonoa; tipaljka za podizanje
haljine.

dajan

653

pajav (gr. paian) himna u slavu nekog

boanstva, naroito Apolona; sveana,
radosna, pobednika pesma koja je pevana
sa vie glasova; up. pean.
pajaco (ital. pajazzo) v. bajaco.
pajet (fr. paillette) zrnce zlata u pesku ili vodi,
listi zlata; vrsta lake svilene tkanine.
pajnt (eng. pint, p., port. piata) mera za
tenosti i ita u Engleskoj = 0,568 1.
pajon (fr. paillon) listi srebra ili drugog nekog
metala.
pajonizam teol. uenje o naroitoj milosti bojoj
prema izabranim, nazvane po francuskom
reformist Klodu Pajonu, 16261685, koji
je branio to uenje.
pajonirs (eng. pioneers) pl. v. pionir.
pajonist (fr. pajoniste) teol. pristalica pa-jonizma.
paji (eng. pipe) v. pod pila; cev.
pajp-lain (eng. pipe-line) cevovod, vod
gvozdenih cevi za provoenje petroleja (od
izvora do trita, rafinerija), vode.
pajta (ma. pajtas) drug, drugar, prijatelj.
pak (nem. Pack) l. v. paket.
pak (eng. pack) 2. mera za vunu u Engleskoj =
108,86 kg.
pak (eng. puck) 3. sp. ploica (loptica) u
hokeju.
paka (port., braz. rasa, nlat. cavia rasa) zool.
brazilijski pacov.
pakan krzno kanadske lisice.
pakaret (inn. pacaret) vrsta najboljeg panskog
vina; eri.
pakvon (kin. packfong) slitina, legura bakra
(50%), cinka (35%) i nikla (15%), po boji
veoma slina srebru i na vazduhu postojana;
upotrebljava se za izradu sto-nog posua,
raznih ukrasa itd.; novo srebro", argentan,
pakfoig.
paket (fr. paquet, ital. pacchetto, nem. Pack)
rukovet, sveanj; roba sloena i uvijena u
hartiju, kutija ili sandue sa robom; pak.
paketirati (fr. paqueter) praviti svenje (ili:
pakete); paketir-maina sprava za pravljenje
paketa, naroito duvana, zai-na, aja i dr.
paketni brod potanska laa, obino manja laa
koja, u odreene dane, prevozi putnike i potu
od jednog morskog pristanita do drugog.
pako (per. raso) 1. zool. vrsta peruanske lame,
manja od obine, naroito cenjena zbog
veoma fine i skupocene vune, koju u
Engleskoj prerauju kao kamilju dlaku.
pako (ital. rasso) 2. trg. denjak robe, bala robe,
zaveljaj s robom.
pakovati (nem. packen) zametati (ili: spremiti)
stvari radi odailjanje, udenjiti, udenjavati,
praviti paket; fig. nametati karte, varati pri
kartama.
pakpapir (nem. Packpapier) jaka hartija za
pakovanje.
Paks (lat. Rah) 1. boginja mira kod starih
Rimljana.

palatalizacija

paks (lat. rah) 2. mir.

pakt (lat. pacisci sporazumeti se, pactum)
ugovor, pogodba, dogovor, sporazum; savez;
eko pakto (lat. eh pacto) prema ugovoru,
prema pogodbi; pakta dotalia (lat. pacta
dotalia) prav. brani ugovor.
paktirati (nlat. pactare) ugovarati, praviti
ugovor, pogoditi se, pogaati se; sporazumeti
se, sporazumevati se.
pakung (nem. Packung) pravljenje paketa,
pakovanje; nain pakovanja.
pakfong (kin. packfong) v. pakvon.
Palada (gr. Pallas, Palldos mit. v. Palas.
paladijanizam arh. podraavanje, naroito u XVII
i XVIII veku u Engleskoj, umetnikog
graevinskog stila glavnog majstora ital.
renesanse Andrea Palladio (15181580).
paladij(um) (gr. Palladio p) 1. kit. legendarni kip
Palas Atine u Troji, od koga je zavisila
sudbina Prijamovog grada, jer ga nije niko
mogao osvojiti dok se kip nalazio u njemu;
otuda, fig. svaka stvar koja se smatra da ima
zatitnu mo; okrilje, zatita; 2. hem. platini
veoma slian metal koji se javlja zajedno s
njom, pronaen 1803, atomska masa 106,4,
redni broj 46, znak Pd.
paladin (fr. paludin, lat. palatinus carski) u
franc. i pan. romanima: ime viteza iz pratnje
Karla Velikog, dvorski vitez; fig. otmen vitez,
hrabar junak; vitez lutalica, pustolov.
palamar (gr. palamari, tur. palamar) l. ue,
debelo ue, naroito ono kojim se brod vee
za obalu; 2. debeli gvozdeni klin.
palamida (ital. palamita) zool. vrsta morske ribe
iz porodice skua, Pelamys sarda.
palander (ital. palandra) mor. vrsta ubojnog
broda (za bombardovanje).
palanka (fr. palanque, ma. palank, tur.
palanka) voj. malo utvrenje od stabala,
palisada; varoica.
palankin (ind. palki, port., fr-, eng.
palanquin) nosiljke; mor. ekrk za dizanje
jedara.
palan (fr. palanche) gruba tkanina od vune i
lanenog konca, upotrebljava se za postavu,
matroske ogrtae i dr.
Palas (gr. Pallas) kit. nadimak Atine, boginje
mudrosti, lepih vetina, ratnike hrabrosti i
vetine itd. (kod Rimljana: Minerva); astr.
planetoid otkriven 1802; ! Palada.
! palas glavna zgrada u srednjovekovnom zam-i
ku, sa sveanom dvoranom i odeljenjima za
stanovanje; sama sveana dvorana. j pa la ga
(lat. palatiura carski dvor) velika i lepa kua,
dvorac.
palatal (lat. palatum nepce, nlat. palatale)
gram. nepanik, prednjonepani glas , , , d,
, , lj, nj, j)
palatalizacija (lat. palatum nepce) lingv.
umekavanje
su
glasnika;
promena,
pretvaranje zadnjonepanih suglasnika k, g i
h u vezi s mekim vokalom u palatalne,
meke

palatalizirati

654

suglasnike (junak junae, vrag vrae,

duh due; junak junaci, zadruga
zadruzi, duh dusi i sl.).
palatalizirati (lat. palatum, palatalis) gram.
umekati, umekavati (glasove); up. pala-tal.
palatalni (lat. palatum, nlat. palatalis) znat.
nepani; gram. nepani, tj. mek, prednjonepani (glas).
palatalnost (lat. palatalis, palatum) lingv.
mekoa, prisustvo elemenata palatalnih
suglasnika u artikulaciji drugih sugla-snika;
takvih elemenata nalazimo, npr., kod
srpskohrvatskih glasova: h, , lj, i nj.
palatin (fr. palatine) l. enski krzneni ovratnik
(kragna).
Palatin (lat. Palatinus) 2. palatinski breg i kraj u
starom Rimu, gde je bio dvor cara Avgusta i
njegovih naslednika (Palaci-jum); fig. palata,
dvor rimskih careva.
palatin (lat. palatinus) 3. prvobitno: svako ko
pripada palacijumu;u sred. veku: velikodostojnik iz najblie okoline kral>eve,
naroito pfal!draf;u Ugarskoj, do 1853,
najvii dravni velikodostojnik, zamenik
kraljeva, vicekralj; vojvoda (u Poljskoj).
palatinat (lat. palatinatus) zvanje, dostojanstvo i
oblast palatina, palatinstvo, voj-vodstvo; up.
palatin 3.
palatitis (lat. palatum nepce) med. zapaljenje
nepca, upala nepca.
palatogram (lat. palatum) vetake nepce
kojim se eksperimentalna fonetika slui za
odreivanje artikulacije govornih organa pri
obrazovanju glasova.
palatograf (lat. palatum, gr. grapho piem)
aparat za precrtavanje ili presli-kavanje
palatograma u cilju njegove analize.
palatografija (lat. palatum, gr. grapho)
gram. prouavanje tvorbe glasova pomou
palatograma, odnosno dijagrama koji
pokazuje deo nepca koji jezik dodiruje
prilikom tvorbe pojedinih glasova.
palatoplastika (lat. palatum, gr. plastike
vetina uobliavanja) med. vetake pravljenje
nepca.
palatofonija (lat. palatum, gr. phone zvuk,
glas) poremeaj glasa zbog rascepljenosti
nepca.
palatum (lat. palatum) znat. nepce.
nalafiti (ital. palafitta kolje, tipovi) pl.
sojenice, stanovi na sohama ili kolju radi
zatite od poplava, vlage i dr.
Palacijum (lat. Palatium) v. Palatin 2.
palaco (ital. palazzo) v. palata.
palainke (ma. palacsinta) vrsta jela od testa
u kome je zavijen sir ili pekmez.
palenta (ital., lat. polenta) gusto skuvano
kukuruzno brano i prelivene vrelom mau,
u kojoj je ispren crni luk, mlekom ili
skorupom, ganjci, mamaljuga, kaamak; up.
polenta.

paleontografija

paleo- (gr. palaios) predmetak u sloenica-ma

sa znaenjem: stari, drevni.
paleobiologija (gr. palaios, bios ivot, 1o-g'a
nauka) biologija prepotrpskih ivotinja i
biljaka.
paleobotanika (gr. palaios, botanike) v. paleofitologija.
paleogen (gr. palais, gen- koren od gignesthai postati, nastati) geol. stariji tercijar, doba u
kome su se mnogi krajevi Evrope, pa i
Balkanske poluostrvo nalazili pod morem.
paleogeografija (gr. palaios, ge zemlja,
graphia opis) nauka koja se bavi geografskim problemima i prilikama u ranijim
geolokim vremenima i koja, npr. tei da
rekonstruie sliku ranijih doba.
paleograf (gr. palaios, graphos) poznavalac
starinskog pisma, vepggak u itanju starih
rukopisa.
paleografija (gr. palaios, graphia pisanje,
pismo) poznavanje starinskog pisma,
poznavanje starinskih rukopisa, vetina
itanja starih rukopisa.
naleodoksija (gr. palaios, doxa miljenje,
mnenje) starinsko miljenje, miljenje u
starinskom duhu.
paleoetnologija (gr. palaios stari, drevni,
ethnos narod, logia nauka) etnologija
najstarijih i preistorijskih naroda.
paleozoik (gr. palaios, zoon ivotinja) geol. v.
pod paleozojski.
paleozojski (gr. palaios, zoon) koji se tie
prepotopskih ivotinja; u nauci o planinama:
koji sadri u sebi ostatke najstarijeg
ivotinjskog sveta na Zemlji; geol.
paleozojsko doba ili paleozoik doba u
razvitku Zemljine kore koje obuhvata
formacije: permsku, karbonsku, devonsku,
silursku i kambrijsku.
paleozoologija (gr. palaios, zoon, logia
nauka) nauka o ivotinjama koje su ivele u
ranijim geolokim vremenima.
paleozoon (gr. palais, zoon) prepotopska
ivotinja.
paleolit (gr. palaios, lithos kamen) starije
kameno doba, najstarije i najdue doba u
praistoriji; poinje od vremena kada je
ovekoliki majmun poeo da pravi prva
orua i traje do neolita.
paleolitian (gr. palaios, lithikos kameni) koji
pripada starijim kamenim perio-dima.
paleolog (gr. palaios, logos re; povesnica) 1.
pristalica stare vere, staroverac 2.
poznavalac, prouavalac starina.
paleologija (gr. palaios, logia nauka) staro
uenje (supr. neologija); nauka o starinama,
poznavanje starina.
paleontografija (gr. palaios, op, gen. ontos
bie, ono to postoji, ono to je biti-pgue,
graphia opis) opisivanje okamenje-nih
ostataka biljaka i ivotinja koje su ivele u
ranijim geolokim vremenima.

paleontolog

655

paleontolog (gr. palaios, op gev. ontos, pril. od

einai biti, postojati, logos nauio istraivanje)
naunik koji prouava ivotinje i bil>ke iz
ranijih geolokih vremena.
paleontologija (gr. palaios, bp gen. ontos, od
emai, logia nauka) nauka koja prouava
ivotinje i biljke koje su ivele na Zemlji
u ranijim vremenima i iji se tragovi i ostaci
nalaze i danas u Zemljinoj kori.
paleopatologija (gr. palaios, pathos bolest,
logia) nauka koja ispituje oboljenja od
kojih je bolovao ovek praistorijskog doba.
paleoterion (gr. palaios, therion divlja
ivotinja, zver) prepotopska ivotinja; vrsta
prepotopskih ivotinja koje predstavljaju
sredinu izmeu tapira i noso-roga.
paleotipi (gr. palaios, typos otisak) pl. poetne,
prve tampane stvari posle pronalaska
tampe; inkunabule.
paleofitologija (gr. palaios, phyton biljka, logia
nauka) nauka o okamenjenim ostacima
biljaka koje su ivele u ranijim geolo-kim
vremenima; paleobotanika.
paleofron (gr. palaiophron) onaj koji (ili: ona
koja) se ponaa kao star ovek, star-mali,
starmala.
palestra (gr. palaistra rvalite; vebalite,
vabaonica; lat. palaestra) rvalite, kola
rvanja, kola za maevanje, mesto za
gimnastika vebanja kod starih Grka i
Rimljana.
palestrika (gr. palaistrikos rvalipi, vebalini)
vetina maevanja, rvanja, pesnianja i
borenja uopte; up. gimnastika.
palestrina-stil muz. ili a-capella-stg muzika za
pevanje bez instrumentalne pratnje (nazvan
po kompozitoru Giovanni Pale-strina, 1526
1594).
palestrit (gr. palaistrites, lat. palaestrita)
borac, rva, gimnastiar.
paleta (fr. palette, ital. paletta, lat. paia aov,
lopata) jajasta daica, sa otvorom za palac
leve ruke, na kojoj slikar pri radu dri i
mea boje.
paleto (fr. paletot, p. paletoque) gornji kaput,
ogrta, vrskaput.
pali (sskr. pali) jedan od indijskih indoevropskih jezika, kojim su napisane svete
knjige budistike religije, mlai izdanak
jednog jezika slinog sanskrtu.
paliditet (lat. pallidus bled, nlat. palliditas)
bledilo, bledoa; up. palor.
palijativ (lat. palliatus ogrnut palijumom, nlat.
palliativum) med. lek ili sredstvo koje
uklanja privremeno bol i spol>an>e znake
bolesti, a ne njen uzrok, lek koji privremeno
lei i trenutno umanjuje bol; fig. sredstvo koje
samo privremeno pomae, privremena
pomo, trenutna pomo.

palindromos

palijativan (nlat. palliativus) koji lei samo

privremeno; koji reava neko pitanje samo
naoko, samo za neko vreme, koji zatakava,
ublauje; palijativno leenje leenje koje
otklanja prividno samo spoljanje znake
bolesti, a ne samu bolest i njen uzrok (supr.
radikalno leenje).
palijacija (nlat. palliatio) ogrtanje, uvijanje,
doterivanje ega da ima lepi izgled,
ulepavanje; ned. prividno, povrno leenje,
privremeno ublaavanje bolesti ili bola.
nalije (fr. palier) aaij. u govoru vazduhoplovaca:
krai horizontalni let (najee pri uzletanju
i sletanju aviona).
palij(um) (lat. pallium) omota, pokriva;
ogrta, naroito grki ogrta (za razliku od
rimske toge); biskupski ogrta koji su od IV
veka, rimski carevi davali crkvenim
velikodostojnicima kao znak njihove duhovne
vlasti, fig. okrilje.
palikari (ngr. palikari) pl. neredovne trupe,
vojnici dobrovoljci u novogrkoj vojsci.
palilalija (gr. palin opet, ponovo, lalia govor)
govorni poremeaj slian mucanju; osoba sa
ovim poremeajem, izgovarajui pojedine
stereotipne rei, ponavlja vie puta neke
slogove pre nego to pree na izgovor drugih
rei.
palilogija (gr. palin logos re) ret. vraanje,
ponavljanje jedne rei ili vie rei na kraju i u
poetku reenice, npr. Kada sutra bijeli dan
osvane, / Dan osvane i sunce ograne; e si
bila, e si dangubi-la, / Dangubila tri bijela
dana.
palimbahijus (gr. palimbakcheios) ketr. troslona stopa koja se sastoji od dva duga i
jednog kratkog sloga: U; antibahijus.
palimpsest (gr. palimpsestos) pergamenat sa
koga je, u doba oskudice u pergamentima,
prvobitni tekst izbrisan pa napisan nov;
pomou hemijskih reagencija esto je mogue
proitati i raniji tekst; kodeks reskriptus.
palingenezija (gr. palin opet, ponovo, gene-sis
roenje, postanak) ponovo raanje, preporoenje; teol. u okrenue mrtvih na dan
stranog suda; uenje da e i grenici najzad
ui u carstvo nebesko (apokata-staza);
moralni preporod oveka; ponavljanje (ili:
nasleivanje) osobina predaka.
palivgeiezis
(gr.
palin,
genesis)
v.
palingenezija.
palingrafija (gr. palin, graphia pisanje, pismo)
verno prenoenje drvoreza, bakro-reza i dr. na
kamen a da se original ne pokvari.
palindromija (gr. palindromia vraanje,
povratak) med. povratak iste bolesti, nov
napad iste bolesti; up. recidiv.
palindromos (gr. palindromos koji se vraa,
povratan) poet. rakovski stih (lat. versus
cancrinus), tj. stih koji i spreda i odna-zad
jednako glasi; re koja kad se ita

palinodija

656

spreda i odnazad jednako glasi a ima isto

(npr. ratar, potop) ili razliito znaenje, npr.
dan = dan i nad, vez = vez i zev.
palinodija (gr. palinodia) opozivanje pesme,
pisanje pohvalne pesme mesto ranije napisane uvredljive (kao to je Stesihor, mesto
uvredljive pesme za lepu Jelenu, posle spevao
pohvalnu); prav. opozivanje onoga to se
ranije o kome pogrdno reklo ili nagsalo.
palinodirati (gr. palinodia) opozvati (ili:
opozivati) reeno ili napisano.
palinologija (gr. paline sitna praina) nauka
koja prouava polen i spore biljaka.
Palinur (lat. Palinurus) mit. u Vergilijevoj
Enejidi: verni krmar, Enejinkoji se, kad su
plovili u Italiju, udavio u moru kraj jednog
rta u Lukaviji; otuda: veran krmar uopte;
zool. vrsta velikog morskog raka, prug (nlat.
Palinurus
vulgaris);
mor.
nauti-ki
instrumenat
za
odreivanje
skretanja
(devijacija) kompasa.
palir (nem. Palier, Pallier) stareina zidara i
radnika na nekoj graevini i dr. koji
rasporeuje rad i vodi nadzor, pomonik (ili:
poverenik)
glavnog
preduzimae;
graevinski poslovoa; polir.
palisada (fr. palissade, nlat. palissata, lat.
palus kolac, protac) ograda od proa
(kolja); voj. kolje, u gornjem delu zailjeno,
usaeno u zemlju uspravno ili ukoso, naroito
kod poljskih utvrenja; bog. palisadno tkivo
biljno tkivo sastavljeno od jedno-obraznih
parenhimskih elija, bogatih hlorofilom
(ovako nazvano zbog slinosti sa ogradom
od kolja, palisadom)
palisander-drvo purpurno drvo, vrsta veoma
finog gujanskog i brazilskog drveta ljubiastoplave boje, koje pod uticajem vazduha
menja boju (upotrebljava se za fine stolarske
radove, muzike instrumente itd.).
palifikacija (lat. palus kolac, protac, ip, nlat.
palificatio) utvrivanje zemljita tipovima
(koljem) da bi se spreilo odronjavanje i
odnoenje zemlje.
palifiti v. palafiti.

palma (lat. palma, gr. palame dlan, aka) 1.

dlan, aka; mera za duinu: pedalj.
palma (lat. palma) 2. bog poznato tropsko
drvo, visoko i golo, sa liem i plodom
(urmama) samo pri vrhu; fig. palmova
granica nagrada, slava, znak pobede, simbol
mira.
palmaran (lat. palma, palmaris) dlaneni, koji
pripada dlanu; dlanast, slian dlanu;
palmarna mapgulacija dodirivanje rukom
(kod magnetiziranja).
palmarij(um) (lat. palmarium) nagrada za
uspeh ili pobedu, naroito nagrada pravozastupniku za dobivenu parnicu.
palmarum (lat. palma, dies palmarum) kod
katolika: nedelja pred Uskrs, dan kada se
proslavlja uspomena na sveani ulazak

palpitacija

Hristov u Jerusalim, kada su mu bacali pred

noge palmove granice, Cveti, Vrbica.
palmatura (nlat. palmatura) zool. sraslost prstiju
opnom, npr. kod plovua.
palmer-metoda Ped. sistem uenja stranih jezika
koji je izradio Harold Palmer (1877
1942), metodiar engleskog jezika u Japanu, po
kome deca poinju uiti strane jezike najpre
uenjem rei, zatim praksom govornog
jezika, a tek potom navikama itanja
tekstova i navikama pisanja.
palmestrija (nlat. palmestria) gatanje u dlan,
hiromantija.
palmete (lat. palma, fr. palmettes) pl. arh.
ukrasi na grkim svodovima u obliku
palminog lia ili granica.
palmin (lat. palma) preiene kokosova mast
(za jelo i za spravljanje margarina).
palmipedes (lat. palmipedes) pl. zool. ptice
plovue, ptice sa sraslim prstima, sa opnom
za plivanje.
palmit (lat. palma) palmino brano, pal-mina
sr.
palmitin (lat. palma palma) hen. organsko
jedinjenje palmitinske kiseline i glicerina,
estar, sastavni deo biljnih i ivo-tinjskih
masti i ulja, naroito ga ima u palminom ulju.
palmona (lat. palma) margarin spravljen od
kokosove masti.
palmos (gr. palio vitlam, zavitlam, palmos
vijanje, vitlanje; drhtanje) med udaranje,
kucanje (naroito srca, bila).
palmoskop (gr. palmos, skopeo posmatram)
med. instrumenat za merenje kucanja bila, pu
lea.
palmoskopija
(gr.
palmos,
skopeo
posmatram) med. posmatranje kucanja pulsa;
gatanje (ili: proricanje) po kucanju bila,
pulsa.
palmospazmus (gr. palmos, spasmos gr) med.
gr koji izaziva drhtanje.
palomantija (gr. palos dreb, kocka, man-teia
proricanje) proricanje iz kocke; up.
kleromantija.
palor (lat. pallere, pallor) med. bledilo, ble-doa;
prebledelost, mrtvako bledilo; up paliditet.
palo (tur. pala, gr. pale, pala) dugaak i teak
ma.
palpabilan (lat. palpabilis) opipljiv; oevi-dan,
oit, jasan.
palpacija (lat. palpatio) dodirivanje, pipanje,
opipavanje.
palpe (lat. palpae, palpes) pl. zool. pipni u
kukaca (insekata).
palpebralni (lat. palpebralis) koji pripada
onim kapcima, kapani.
palpebracija (lat. palpebratio) trepuanje,
mirkanje, trepkanje.
palpirati (lat. palpare) blago dodirivati, gladiti
rukom, pilati.
palpitacija (lat. palpitatio) med. kucanje srca;
kucanje bila, udaranje pulsa.

dalpitirati

657

palpitirati (lat. palpitare) ned. kucati, lupati;

drhtati, treperiti,treptati; trzati se, mrdati.
paludizam (lat. palus, gei. paludis bara) kec.
barska groznica, malarija.
paludozan (lat. paludosis) movaran, barovit,
barski.
pampa (per. ratra) velika i travom bogata
ravnica u Junoj Americi.
pampeiro (port. pampeiro) hladan i jak vetar sa
zapada ili jugozapada koji brie preko
ravnica June Amerike od Anda.
pampero (i. ratrego) v. pampeiro.
pamplegija (gr. rap sve, plege udarac) med.
kaplja u celom telu, opta uzetost tela.
pamflet (eng., fr. pamphlet) kratka nepovezana
rasprava, obino o nekom spornom,
politikom ili drugom predmetu, od opteg
interesa; letak, mali spis ili knjiica, sa
pievim imenom ili bez imena pisca, ija
je svrha da nekome nanese uvredu ili ljagu
(njim se obino slue politiki protivnici,
naroito pred same za sebe znaajne
dogaaje, npr. izvore itd.).
pamfletist(a) (eng., fr. pamphlet) pisac
pogrdnog spisa (pamfleta).
pan (polj., e. rap) 1. gospodin; gospodar.
Pan (gr. Rap) 2. itt. sin Hermesa ili Zevsa i
jedne nimfe, bog polja, uma, stada i pastira,
pronalaza pastirske frule, sa kozjim uima,
jareim rogovima, jarijom bradom i
jarijim nogama, a rutav po celom telu;
smatrali su ga i izazivaem iznenadnog i
neopravdanog straha, te otuda izrazi:
panian strah, panika.
pan- (gr. pas sav, pasa sva, rap sve) 3.
predmetak u sloenicama sa znaenjem: sve.
papagaja (gr. rap sve, agios svet, sveta) u
pravoslavnoj crkvi: naprsnik, ikonica Hrista
ili Bogorodice koju arhijerej, pored krsta,
nosi o lancu na grudima; up. enkolpija.
Panakeja (gr. Panakeia) mit. lenica od
svake bolesti, boginja ozdravljenja, ki
Eskulapova; up. panaceja.
panama 1. vrsta platnene, poluvunene ili
vunene tkanine kod koje se preplie isti broj
niti osnove i potke, pa tako nastaju
kvadratii.
panama 2. letnji eir nainjen od vlakana
nekih vrsta palmi.
panama 3. izraz kojim se oznaava slom
jednog preduzea itd., prema aferi koja je
izbila za vreme izgraivane Panamskog
kanala; fig. velika prevara uz podmii-vanje.
panamsrikanizam (gr. rap sve) pol. opti naziv
za sva nastojanja kojima je cilj ostvarenje
politike i privredne zajednice svih amerikih
drava pod vostvom SAD.

42 Leksikon

Pandekta

panarabizam (gr. rap) pol. tenja za

ujedinjenjem ili za politikom saradnjom
svih Arapa.
panaricij(um) (lat. panaricium) med. prit na
prstu, kukac.
panateneje (gr. Pan-athenaia) pl. velike
narodne svetkovine u Atini u ast boginje
Atine (svake etvrte godine).
panafrikanizam (gr. rap sve) tenja da se svi
afriki narodi i drave okupe u jednoj
politikoj zajednici.
pana(h)ija (gr. rap) kuvano osveeno ito
(penica) koje se slui kod pravoslavnih na
pogrebu ili parastosu.
panaceja (gr. panakeia) lek za sve, opti lek,
lek od svake bolesti, udotvorni lek; up.
Panakeja.
panaira (fr. panacher arati, kititi) bog. pojava
bledoukastih pegavih listova, zbog
nedostatka hloroplasta.
panairati
(fr.
panachure)
izraditi
u
raznobojnim prugama.
panbioma (gr. rap sve, bios ivot) fol. opte
naelo ivota, opti princip ivota.
panbiotizam (gr. rap sve, bios ivot) fil.
shvatanje po kojem svuda u prirodi vlada
ivot (A. Bergson).
panvavilonizam (gr. rap) miljenje po kome se
sve religije i celokupna kultura starog sveta
uopte, a potom i dananje religije i kultura,
svode poglavito na uticaje starih vavilonskih
shvatanja.
panvitalizam (gr. rap sve, lat. vita ivot) fil. v.
panbiotizam.
pangen (gr. rap, genos rod) biol. po teoriji De
Friza: materija koju sadre elije organizama
i koja, dobivena nasleem, odreuje svojstva
elija.
pangeneza (gr. rap, genesis postanak, postanje) shvatanje po kome se iz samih elija
stvaraju nova, nasledio optereena organ-ska
bia.
pangermanizam (gr. rap, lat. Germani)
tenja da se svi nemaki narodi duhovno i
politiki ujedine, svegermanstvo.
pangsrmanist(a) (gr. rap, lat. Germanus)
pristalica ideje pangermanizma, borac za
ideje pangermanizma.
panglosija (gr. rap, glossa jezik) brbljivost,
govorljivost.
pandan (fr. pendant) predmet, naroito slika,
koji se simetrije radi stavlja uz drugi slian
predmet, uz drugu slinu sliku ili prema
drugom slinom predmetu ili drugoj slinoj
slici; fig. (ono to je) slino, jednako, ravno.
pandantiv (fr. pendentif) vrh. deo loptastog
svoda izmeu velikih lukova to dre kube.
Pandekta (gr. rap, dechesthai sad.rati,
pandektes koji sve sadri u sebi) pl. knjige
koje sadre sve", glavni sastavni deo Corpus
juri civilis, zbornik koji sadri spise starijih
rimskih pravnih pisaca

pandektist(a)

658

(koji je sastavilo, po naredbi cara Justi-nijana,

sedamnaest pravnike, i koji je objavljen 16.
HP 533. sa zakonskom snagom); takoe: ime
koje obuhvata celokupne rim-sko graanske
pravo i predavanja o njemu; up. Digesta.
pandektist(a) (gr. pandektes) poznavalac
Pandekta; profesor univerziteta koji predaje
Pandekta i rimsko pravo.
pandemija (gr. pandemios koji se tie celoga
naroda, opti) med. opta bolest, bolest koja
pogaa ceo jedan narod ili kraj, opta
epidemija.
pandemian (gr. pandemios) koji se tie celog
naroda, opti, svuda rairen, u celom narodu,
u celoj zemlji, na celom kontinentu, na celom
svetu; supr. endemi-an, epidemian.
pandemonij(um) (gr. panadaimonion) hram
posveen svima demonima ili polubogovi-ma;
svi zli duhovi, svi avoli; prebiva-lite svih
avola, carstvo sotone, pakao.
pandereta (i. pandereta) kuz. mali tambu-rmn.
pandero (p. pandero) muz. v. tamburin.
pandikulacija (nlat. pandiculatio) med. te-gljenje
(ili: protezanje) mipv!a u celom telu,
naroito kod groznice.
pandil (fr. pendule) klatno, etalica; sat,
asovnik s klatnom.
pandit (sskr. pandita) titula indijskog, naroito
bramanskog naunika koji se po-glavito bavi
prouavanjem starih san-skrtskih tekstova
(odgovara tituli doktora" kod nas); pundit.
Pandora (gr. pan, doron dar) obdarena
svim darovima"; kit. prva ena na svetu koja
je stvorena na propast ljudima po nareenju
Zevsa, gnevnog to mu je Prometej ukrao
vatru; stvorio ju je Hefest, a ostali bogovi
obdarili svima draima, darovima i lepotom.
Ona je sva zla ovoga sveta nosila zatvorena u
jednoj kutiji, koju je Epimetej otvorio, tako
da su sva zla izletela i rairila se po Zemlji; u
kutiji je samo ostala Elpis (Nada); Pandorina kutija izvor svakog zla; astr. aste-roid
otkriven 1858. god.
Pandorina kutija mit. v. pod Pandora.
pandur (nlat. banderius sledbenik zastave,
ma. pandur) prvobitno: naoruani sluga i
pratilac hrvatskih i slavonskih plemia u
HUP i HU veku; vojnik peak iz june
Maarske; pre rata kod nas: optinski straar,
sluitelj; fig. prost i neotesan ovek,
bezobraznim
panevropizam (gr. rap, Eugore Evropa)
ekonomsko-politiki pokret, iji je osniva
Austrijanac grof Coudenhove--Kalergi (1923.
god.), kome je bio cilj stvaranje jednog
ekonomsko-politikog
saveza
evropskih
drava (Sjedinjene Drave Evrope") koji bi
bio protivtea Sjedinje-nim Dravama
Amerike.

panzofija
panegiptijanizam miljenje po kojem se u
religiji starih Egipana nalaze svi elementi
docnijih tzv. viih religija.
panegirizam (gr. panegyrismos ontenarod-no
svetkovanje) pohvalio besednitvo.
panegirik (gr. panegyris skup celoga naroda,
sleg svetkovanja radi) sveana beseda pred
narodom, sveana pohvalna beseda u slavu i
ast nekoga, pohvalni spis, odu-evljena
pohvala; fig. preterano hvaljenje i veli-anje
koga ili ega.
panegirist(a) (gr. panegyristes uesnik u
optem narodnom slavlju) onaj koji dri
pohvalne besede, onaj koji u govoru slavi i
velia; fig. onaj koji preterano hvali i velia
koga ili to.
panegiriar (gr. panegyrikcs) pisac poh-valnih
spisa i beseda (panegirika).
panegiriki (gr. panegyris) koji ima svoj-stva
pohvalnog spisa ili pohvalne besede.
panel (eng. panel, nlat. pannellus dem. od lat.
pannus pare sukna) arh. udubena povrina na
zidu sobe oiviena i ukraena ara-ma; isto
tako izraene drvene ploe kojima su
obloeni donji delovi sobnih zidova.
iznela (port. panela, fr. panelle) prost nsuti eer,
u obliku ploa, iz June Amerike i Antila.
panel-diskusija (eng. panel) organizovana javna
diskusije uz sudelovanje auditorijuma.
panelirati (eng. panel) donje delove sobnih
zidova obloiti iaranim drvenim ploama;
up. panel.
panel-ploa ploa sastavljena od slepljenih
letvica, oblepljene s jedne i druge strane
furniro&t, primenjuje se u stolar-stvu.
panem et circenzes (lat. panem et circens'es)
hleba i cirkuskih predstava!" (krilati-ca
rimskog pesnika Decima Junija Juvena-la
prekorno upuena svetini u starom Rimu,
kasnije geslo vladajuih krugova kojim su
hteli drati narod u poslunosti).
panenteizam (gr. rap sve, ep u, theos bog) fil.
uenje po kojem je svet sadran u bogu, tj. po
kojem je sve u bogu a bog u svemu.
panerotizam (gr. pan, eros ljubav) med. duevni
poremeaj kod koga se spolni nagon
pojavljuje u svim moguim pravcima i
oblicima.
nanetizam (gr. pan, ethos obiaj; uobiajeni
nain miljenja i delovanje; moral) fil. uenje
po kojem je moralno dobro osnova i merilo
sve stvarnosti (predstavnici: Platon, Kant,
Bunt i dr.).
panzootija (gr. pan, zoon ivotinja) eet. opta
marvena (stona) zaraza.
panzootian (gr. pan, zoon) koji se tie
celokupnog ivota, koji je u vezi sa ivotom
uopte.
panzof (gr. pan, sophos) v. pansof.
panzofija (gr. pan, sophla) v. paneofija.

paniberizam

659

paniberizam (gr. rap, Iberes I berci) 1. pokret

za ujedinjenjem u jednu dravu obeju drava
na Pirinejskom (Iberskom) poluostrvu; 2.
tenja drava tzv. Latinske Amerike (June
i Srednje Amerike) za to prisnijom vezom
sa panijom i Por-tugalijom u cilju da se to
vie parali-zuje ekonomski i politiki uticaj
SAD i panamerikanizma.
panika (gr. Rap, fr. panique, eng. panic,
nem. Panik) iznenadna i bezrazlona vika i
galama, iznenadno i bezrazlono opte
prestravljenje i zbunjenost, ijim su tvor-cem
stari Grci smatrali boga Pana; kao berzanski
izraz: iznenadan pad vrednosti svih dravnih
hartija i hartija od vrednosti uopte, opta
poremeenost i gubljenje kredite.
panikografija v. panikonografija.
panikonografija (gr. rap sve, eikon slika, lik,
grapho
param,
urezujem)
postupak
prenoenja slika, likova nacinkane ploe za
tampanje, fotocinkografija.
panikulus (lat. panniculus) krpica; med.
tvrda, debela koa.
panir (fr. banniere, ital. bandiera, nem. Band,
nlat. banderia) steg, glavna dravna zastava,
vojnika zastava.
panirati (fr. rapeg) Kuv. pareta mesa, ribe, hleba
i dr. pre peenja umoiti u razmue-no jaje pa
posuti mrvicama hleba ili branom.
panis (lat. panis) hleb, hlebac, kruh.
panislamizam (gr. rap, arap. islam) poli-tikoreligiozni pokret kome je svrha zdruenje
svih muhamedovaca, naroito ujedinjenje
sunita i pota, radi ojaanja i irenja islama i
radi odbrane od svega to je upereno na
slabljenje islamskih drava.
panist (lat. panis hleb) onaj koji dobiva
besplatno hranu.
panifikacija (lat. panis, nlat. panificatio)
pravljenje hleba, meenje hleba; pretvaranje
u hleb, uhlebljenje.
panihida (gr. pannychis, panychidos nona
sveanost) u pravosl. crkvi: opelo, pomen za
pokoj due mrtvima; up. vigilija i rekvijem.
panian strah v. Pan 2.
paniar onaj koji pravi paniku.
pankalizam (gr. rap sve, kal los lepota) fil.
uenje po kome je osnova svega u svetu
lepota, po kome je bie i sutina svega ono
to je lepo (osniva ameriki filozof i
psiholog Dems Mark Bolduin).
pankarta (fr. pancarte, gr. rap, chartes list
hartije) objava koja se prikucava na zid;
velika hartija sa carinskom tari-fom.
pankosmizam (gr. rap, kosmos vasiona) fil.
budistiko uenje po kome postoji samo
vasiona (kosmos) a. da bog ne postoji, svet
bez boga uopte.

42*

panoptian

pankratezija (gr. rap, kratesis gospodarenje,

vladavina) svemo, svevlast, neogranieno
gospodarstvo.
pankratijast (gr. pankratiastes) gimnasti-ar
koji se bavi pankracijom.
pankration v. pankracija.
pankracija (gr. rap sve, kratos jaina, snaga,
lat. pankratium) sp. borba ili utakmica sa
naponom svih sila i berbenih sredstava;
vebanje u borenju kod starih Grka u kome
je bilo spojeno rvanje i pesnienje, i koje je
zahtevalo upotrebu celokupne telesne snage;
maina sastavljena od vie tokova i
pogonaca, iji se prvi toak pokree pomou
jednog tega (slui za pri-kazivanje i
objanjenje raznih principa koji se odnose,
na utedu u vremenu i snazi).
pankreas (gr. pankreas guteraa, rap,
kreas meso) alat. guteraa, podeludana
lezda.
pankreasni (gr. rap, kreas) znat. koji se tie
guterae, guterani; pankreasna lezda v.
pankreas.
pankreatitis (gr. rap, kreas) med. zapaljenje
guterae.
panlogizam (gr. rap, logos razlog) fil.
uenje Hegelovo po kome je svet ovaploenje jednog apsolutnog razuma koji
ima slinosti sa razumom.
panmelodion (gr. rap, melos pesma) mu-j.
instrumenat na kome se proizvode tonovi
pomou ipaka.
panmiksija (gr. rap, mixis meanje) fiziol.
nesmetano meanje dobrih i ravih individualnih osobina pri razmnoavanju i
nasleivanju,
glavni
uzrok
razvitka
rudimentarnih organa i drugih po organizme
nepovoljnih pojava, to vodi kvarenju i
propadanju rasa.
pan-iacionalan (gr. rap, lat. natio narod) koji
se tie celog jednog naroda, svenarod-ni,
optenarodni.
pan-negrizam (gr. rap, p. negro crnac)
tenja da se svi afriki crnaki narodi i
plemena ujedine; v. i panafrikanizam.
pavo (fr. panneau) arh. udubena ili ispupe-na
polja na vratima, zidovima i sl. (radi ukrasa,
natpisa i dr.); svaki ukraeni deo graevine;
naslikano prozorsko okno; iroko sedlo na
kome vetaci u jahanju po cirkusima jau
stojei.
panoplija (gr. rap sve, oplon oruje) puna
viteka ili vojnika oprema; zbirka oruja
umetniki razmetenog po zidu.
panoptikon (gr. rap, optikos vidni, koji se tie
vienja, orao vidim) zavod u kome su
smetene razne umetniko zbirke i nau-ni
aparati, naroito figure od voska, radi
oiglednog pouavanja posetilaca reju i
ogledom.
panoptikum (gr. rap, optikos, nlat. panopticum) v. panoptikon.
panoptian (gr. rap, optikos) koji sve vidi, koji
svuda gleda.

panorama

660

panorama (gr. rap, horama pogled, prizor)

celokupan izgled svih predmeta u prirodi koji
se mogu obuhvatiti pogledom sa izvesne
take i umetniko prikazivanje takvog
izgleda u obliku okrugle ili dugake slike (u
novije vreme obino u naroito za tu svrhu
udeenim prostorijama, gde se preteno
prikazuju panorame bitaka).
panoramograf (gr. rap, horama pogled, prizor,
grapho piem, beleim) aparat koji izrauje
slike za panoramu.
panostitis (gr. rap, osteon kost) med. opte
zapaljenje kostiju.
panotip (lat. pannus pare sukna, krpa, gr.
typos otisak) fotografske slika izraena u
sloju kolodijuma koji lei na votanom
platnu.
panotipija (lat. pannus, gr. typos) vetina
izraivanja panotipa.
panotitis (gr. rap, us, otos uho) med- zapaljenje
celog slunog organa, tj. srednjeg i
unutranjeg uva.
pavofobija (gr. rap, phbos strah) med.
iznenadno trzanje iz sna usled prestravljenosti.
panoftalmitis (gr. rap, ophthalmos oko) ned.
gnojno zapaljenje celog oka praeno bolom.
pannlegija (gr. rap, plege udarac) med. opta
uzetost, potpuna uzetost.
pavpneumatizam (gr. rap, pneuma dah; duhato bie) fil. uenje da svuda u svetu
postoji samo duh, sveduhovnost.
pannsihizam
(gr.
rap,
psyche
dua)
metafizike shvatanje po kome je sve to
postoji duato, oduhovljeno, odnosno po
svom unutarnjem biu duhovno ili slino
dui; kao to ni u jednom deliu materije
nema beivotnosti, tako nigde ne postoji, u
pravom smislu, potpuno umiranje i apsolutni
prestanak ivota; takoe: pretpostavke o
postojanju jedne opte due sveta.
pavpsihisti (gr. rap, psyche) pl. fil. pristalice
panpsihizma (Platon, Plotin, ordano Bruno,
Lajbnic, eling, Fehner i dr.).
pansatanizam (gr. rap, hebr. satan) fil.
sveavolstvo, izraz kojim O. Libman naziva
openhauerovu pesimistiku metafi-ziku
volje; Herbart ovako naziva pantei-zam, jer
bi se po njemu i sve zlo u svetu imalo
pripisati bogu.
panse (fr. pansee, lat. pensare) misao,
miljenje, uverenje, shvatanje; bog. dan i no
(cvee); ljubiasta boja koja prelazi u
crvenomrku.
panseksualizam (gr. rap, lat. sexus spol) fil.
uenje po kome se sve duevne pojave moraju
izvoditi iz seksualnog, spolnog ivota i
seksualnog, spolnog nagona, po kome je,
dakle, spolni nagon osnova celokupnog
duevnog ivota, od najniih do najviih
njegovih izraaja, gde se, u ovim

panta re)

poslednjim pojavljuje kao transformiran i

sublimiran.
pansimbioza (gr. rap, symbiosis zajedniki
ivot) fil. izraz kojim se naziva injenica da u
celoj organskoj prirodi vlada naelo
uzajamnog i meusobnog pomaganja,
podravanja u borbi sa tekoama; ovo
naelo igra u razvitku ivih bia i u kulturi
istu znaajnu ulogu kao i borba za opstanak,
ili, tavie, on je jedno sredstvo u borbi za
opstanak.
pansion (fr. pension) cena za stan i hranu;
kua, ustanova gde se moe dobiti stan i
hrana za novac; zavod za vaspitanje.
pansionat (fr. pensionnat) v. pansion.
panslavizam (gr. rap, nlat. slavismus) sveslovenstvo, tenja za ujedinjenjem svih
slovenskih naroda u jednu dravu, ili za
stapanjem u jedan narod.
panslavist(a) (a) (gr. rap, nlat. slavismus)
svesloven, pristalica i pobornik ideja i ciljeva
panslavizma.
pansof (gr. rap, sophos mudar, pametan)
onaj koji sve zna, sveznalica.
pansofija (gr. rap, sophia mudrost) svemudrost, sveznalatvo; uobraeno sveznanje.
pansperiija (gr. rap, sperma seme) fil. teorija
ved. fiziara Arenijusa (Arrhe-nius, 1859),
po kojoj se klice ivih bia mogu prenositi sa
jedne planete na drugu pomou pritiska
sunanih zraka, gde se pod povoljnim
okolnostima mogu potpuno razviti.
panspermijum (gr. rap, sperma) osnovna
materija, pramaterija, pratvar.
panspermian (gr. rap, sperma) koji se
sastoji od samog semenja.
panstereorama (gr. rap, stereos krut, tvrd,
vrst, horama pogled, prizor) un. prikazivanje
nekog predmeta u jako ispupenom reljefu.
pantagoga (gr. panta sve, ago odnosim) pl. med.
lekovi koji potpuno iste creva.
pantalone (ital. Pantalone, Pantaleone) 1.
zatitnik stanovnika Venecije, koga su
naroito potovali i deci na krtenju esto
davali njegovo ime, zbog ega su dobili
nadimak pantaloni; karakterna uloga u ital.
narodnoj komediji (commedia dell'arte):
mudar, bogat, as tvrdica, as ljubomoran,
ponekad zaljubljen venecijanski trgovac,
obino otac porodice, star i mrav ovek, u
papuama koje, sem njega, niko na pozornici
ne nosi; takoe: lakrdija, aljivina,
zamlata.
pantalone (fr. pantalone) 2. pl. do stopala duge
muke akire, koje su se pojavile za vreme
francuske revolucije; akire uopte.
pantamorfija (gr. panta sve, amorphos
bezoblian) potpuno odsustvo oblika, potpuna
bezoblinost.
panta rej (gr. panta rei) fil. sve tee", tj. sve
je podlono veitom menjanju (izreka
starogrkog filozofa Heraklita).

pantaskija

661

pantaskija (gr. panta sve, a- bez, skia senka)

geogr. potpuno odsustvo senke.
paetatipija (gr. panta sve, typos otisak) tip.
pretvaranje grafikih radova, namenje-nih
za litografisanje i dr., u ispupene ploe za
tamparsku mainu.
pantatrofija (gr. panta, a- bez, trophe ishrana,
hrana) med. potpuna uvelost, potpuna
klonulost, potpuna iznemoglost; v. atrofija.
cantafobija (gr. panta, phobos strah) med. v.
pantofobija.
panteizam (gr. rap sve, thes bog) fil. uenje po
kome su bog i priroda jedno isto, a, stvari i
pojave. u svetu samo momenti boanskog
sveivota, po kome, dakle, bog i svet ne
stoje u odnosu kao tvorac i stvoreno delo;
glavni predstavnici: Eleaani, Spinoza i
ordano Bruno; up. deizam.
panteist(a) (gr. rap, theos) fil. pristalica
panteizma.
pantelegraf (gr. rap, tele na daljinu, daleko,
grapho piem) telegraf koji moe da prenosi
i rukopis, poteze, crtee i dr.
pantelizam (gr. rap, thelo hou) fil. uenje o
svevolji, uenje da je vol>a osnovni i
glavni inilac celokupnog postojanja i
bivanja; ovim imenom je nazvana openhauerova metafizika, koja u volji gleda
sutinu stvari, osnovu i razlog postojanja
sveta; voluntarizam.
panteologija (gr. rap, theos bog, logfa uenje,
nauka) uenje o svima bogovima.
Panteon (gr. rap sve, theos boanski) sav
boanski"; 1. kod starih Grka i Rimljana:
hram posveen kultu svih bogova; 2. ranije
crkva sv. Genoveve u Parizu, a od 1791.
hram asti u kome se sahranjuju veliki i
zasluni Francuzi.
panter (gr. panther, lat. panthera) zool. ti-gru i
leonardu slina afrika i isto-noindijska
grabljiva ivotinja.
pantera (gr. rap sve, thera lovljenje, lov, fr.
pantiere) mrea za hvatanje ptica, obino
snabdevena ogledalima (u Italiji).
pantljike (nem. Band, Bandel) vrpca, traka.
panto- (gr. rap, pantos sav) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: sve.
pantograf (gr. pas, pantos sav, grapho piem,
beleim) aparat za mehanike prenoenje
crtea, karata, uzoraka od tkani-na i dr., u
uveanom i umanjenom obliku.
pantografija (gr. pas, pantos, graphia pisanje,
beleenje) vetina prenoenja crtea pomou
paitografa;
crte;
dobiven
pomou
pantografa.
pantozofija (gr. rap, pantos, sophi'a mudrost)
v. pansofija.
pantokrat (gr. pantokrator) svemogui, vladar
svih stvari, svedritelj, bog.
pantokratija (gr. rap, pantos, kratos jaina,
snaga, vladavina) svemo, svemogunost.
pantokrator (gr. pantokrator) l. svedritelj,
svemogui (kod starih Grka naziv za

panhelenion

Zevsa, a kod hriana za Hrista); 2. u

pravoslavno] crkvi: ikona koja predstavlja
boga kao tvorca sveta, obino stoji u kubetu
crkve.
pantometar (gr. rap, pantos, metron merilo,
mera) uglomer za vrenje najraznovrsni-jih
premeravanja na polju i na nebu.
pantomim (gr. pantmimos) onaj koji sve
podraava"; glumac koji predstavlja misli,
oseanja i radnje samo pokretima tela i
izrazom lica, obino uz ples i muziku (a bez
rei); podraavalac pokreta drugih.
pantomima (gr. pas, pantos sav, rap sve,
mimein podraavati) podraavanje svemu";
igra izraznim pokretima, bez rei; govor
samo pokretima i izrazima lica; dramska
radnja koja se prikazuje samo pokretima tela
i izrazima lica, bez govora.
pantomimizirati
(gr.
pan-to-mimem)
podraavati koga, iskazivati ili prikazi-vati
(misli, oseanja, radnju) samo izraznim
pokretima, bez rei.
pantomimika (gr. pan-to-mimein) vetina
podraavanja drugih; vetina govorenja i
prikazivanja samo izraznim pokretima, bez
rei.
pantomimist(-a) (gr. pantomimos) v. pantopantomimiki (gr. pan-to-mimem) iskazan
izraznim pokretima, bez rei. pantomorfan
(gr. rap, pantos, morphe
oblik) sveoblian, koji se javlja u svima
oblicima. pantofag (gr. rap, pants,
phagem jesti,
derati) zool. svatojed, svatoder.
pantofagi ja (gr. rap, pantos, phagem jesti,
derati) upotreba svake hrane bez razlike. pantofobija (gr. rap, pantos,
phobos
strah) ned. bolesni strah od svaega; strah
od vode; pantafobija. panurg (gr. panurgos,
rap sve, ergon delo)
onaj koji moe sve da uini, svemu vian,
vet za sve; lukav, prepreden ovek.
panurgija (gr. panurgos svemu vian, vet
za sve; lukav, prepreden) lukavost, prepredenost, dovitljivost, sposobnost snalaenja u svakoj prilici. panu s (lat.
pannus) krpa, dronjak; panus
kutaneus lat. pannus cutaneus) med. pega,
mrlja, mrlja na koi; panus okuli (lat.
pannus oculi) mrlja ili navlaka na oku.
panharmonikon (gr. rap, harmonikos skladan) huz. instrumenat koji sjedinjuje u
sebi vie duvakih instrumenata.
panharmonian (gr. rap, harmonikos skladan) savreno skladan, potpuno saglasan.
panhelenizam (gr. rap, Hellenes Heleni,
Grci) tenja za ujedinjenjem svih grkih
plemena u jednu narodnu dravu.
panhelenion (gr. rap, Hellenes Heleni,
Grci) 1. hram Zevsa Panheleniosa (tj.
Zevsa koga potuju svi Grci), na Egini,
kod koga su se proslavljale panhelenije; 2.

panhistorija

662

dravni savet u Novoj Grkoj, ustanovljen

1828. godine.
panhistorija (gr. pan, historia) sveznanje.
panhrestian (gr. pan, hrestos upotrebljiv,
koristan) koji pomae u svemu, koji lei sve,
za sve koristan, za sve upotrebljiv.
pavhrestum (gr. pan, hrestos) med. koji lei
sve bolesti; up. panaceja.
panhristijapizam (gr. pan, Christs) pokret koji
tei jedinstvu hrianskih crkava; up.
ekumenizam.
panhromatinost (gr. pan, chroma boja) fot.
osetljivost za sve boje spektra i sposobnost
njihovog reprodukovanja (kod ploa i
filmova).
panhumanizam (gr. pan, lat. humanus oveanski, ovean) sveovenost, opteovenost.
pancer (ital. panziera) l. grudni oklop od
gvoa ili elika; 2 oklop ratnih brodova; 3.
tenk.
pancir (ital. panziera) v. pancer.
panaratra (ind. pantscharatra) ime stare
teistike sekte u Indiji, obnovljene u HI veku
n. e.; bagavata.
panan (fr. penchant, lat. pendere) sklonost,
naroita ljubav prema emu.
papa (lat. papa, gr. pappas tata) 1. u dejem
jeziku: tata, otac.
papa (lat. papa, gr. pappas tata) 2. u grkoj
crkvi: naziv za sva, naroito via
svetenika lica (papas); u rimokatolikoj
crkvi: od V veka naziv za biskupe, a od XI
iskljuivo za vrhovnog poglavara rimokatolike crkve.
papabili (ital. papabili) pl. kardinali za koje se
misli da bi mogli biti izabrani za papu,
kandidati za papu.
papaver (lat. papaver) bog. mak.
papaveracee (nlat. papaveraceae) pl. bog. biljke
iz porodice maka, makovi.
papaverin (lat. papaver) hen. jedna od biljnih
baza koje se nalaze u opijumu.
papagaj (tur. papagai, pere. bapga, arap. babadha, malaj. bayan, i. papagayo, ital.
pappagallo, nem. Papagei, nlat. papagallus)
zool. poznata veoma mnogobrojna porodica
veinom lepih umskih ptica u Aziji, Africi i
Americi.
papajacee (nlat. rarauaseae) pl. bog. tikve.
papalizam (lat. papa) v. papizam.
papalini (ital. papalini se. soldati) pl. papini
vojnici, vojnici papine drave.
papalitet (nlat. papalitas) papstvo, papske
dostojanstvo.
papalni (nlat. papalis) papski, papin; pa-palna
misa sveana misa koju slui papa; papalni
sistem
papska
vrhovna
vlast
u
rimokatolikoj crkvi.
papat
(ital.
papato)
papstvo,
papsko
dostojanstvo; vlast pape kao vrhovnog
poglavara katolike crkve.
papatai-groznica (lat. febris pappataci) med.
akutna i kratkotrajna zarazna bolest;

papirologija

javlja se leti, naroito u krajevima u kojima

ive mali komarci.
paperta (lat. pars aperta otvoreni deo) u starim
hri. hramovima: otvoreni deo ili spoljanji
pritvor, mesto na kome su stajali grenici koji
su bili odlueni i od crkve i oni koji su se
spremali da prime hrianstvo (oglaeni).
papesa (ital. papessa) ena, po imenu ova-na,
za koju neki pisci i istoriari tvrde da je
uspela, preruena kao muko, 885. god. da
se proturi i postane papa.
papeterija (fr. papeterie) radnja sa hartijom,
trgovina hartijom, papirnica; fabrika hartije;
izraivanje hartije; kutija od drveta ili
kartona u kojoj stoji hartija i pribor za
pisanje.
papizam (lat. papa) papstvo; uenje rimokat.
crkve o papi kao namesniku Hristovu na
zemlji i o njegovoj nepogreivosti u
pitanjima vere.
papijota (fr. papillote) pare hartije ili lima
oko koga se obmota pramen kose da bi ostao
ukovren; vikler.
papijotirati (fr. papilloter) kovriti kosu, praviti
kovrice uvijanjem kose oko pareta hartije
ili lima.
palila (lat. papilla) adat. bradavica, kvrica;
naroito: prsna bradavica.
papilaran (lat. papillaris) bradaviast; papilario telo kvrini sloj, gornji sloj krzna
sa papilama u kojima se zavruju ivci.
papi li o (lat. papilio) zool. leptir. , papilionacee
(nlat. papilionaceae) pl. bog. leptiraste biljke,
lepirnjae.
papiliforman (nlat. papilliformis) bradaviast =
papilaran.
papilozan (nlat. papillosus) bradaviat,
kvriat, koji ima kvrice sline bradavicama.
papilom (lat. papilla) med. tvrd i bezopasan,
mali otok, obino na spoljnoj koi i
sluzokoi grkljana, ili mekani na materici, u
elucu, crevima i mokranoj beici (mehuru),
gde moe da izazove jaka krvarenja.
papilon (lat. papilla) med. v. papilom.
papilotna (fr. papillote) v. papijota.
papir (gr. papyros) biljna materija na kojoj se
pie, hartija; up. papirus.
papirni (gr. papyros) pergament-hartija.
papirmae (fr. papier papir, mache sa-vakan)
papirna masa pomeana s lepilom, kredom i
dr., od koje se prave razliiti predmeti
(igrake, kutije i sl.).
papirograf (gr. papyros, grapho piem)
sprava za umnoavanje rukopisa.
papirografija (gr. papyros, grapho) kopi-ranje
i umnoavanje rukopisa pomou papirografa.
papirologija (gr. papyros, logia nauka) nauka
koja se bavi prouavanjem grkih i latinskih
tekstova na papirusu, naenim na teritoriji
Egipta, a nastalim u perio-

papiroska

663

du izmeu 331. god. pre n. e. i 641. god. n. e.;

starije egipatske papiruse prouava egkptologija.
papiroska (rus. papiroska) cigareta.
papirus (gr. papyros) staroegipatska hartija
koju su pravili od tanke kore ili like jedne
vrste site misirske; rukopis na papirusu,
kakvi su nalaeni u Egiptu, Pompejima i
drugim mestima.
papist(a) (lat. papa) papinac, bezuslovni
pristalica pape i njegove to potpunije vlasti;
rimokatolik.
papjemae (fr. papiermache) uobliljiva masa,
ukalupljiva masa, napravljena od stare
hartije, sa dodatkom lepka, skroba, gipsa,
krede i ilovae, ukalupljena, premazana
firnajsom i obojena; upotrebljava se za
duvanske i dr. kutije, lutke, ivotinjske
figure, geografske karte itd.
papendekl (nem. Pappendeckel) olepljena,
debela hartija za zavijanje, karton.
papocezarija (lat. papa, Cesar) papina vr-hovna
vlast; meanje pape u prava svetov-nih
vladara.
paprika (ma. paprika) kuv. govee, telee,
svinjsko ili ivinsko meso upreno sa dosta
luka i paprike.
papula (lat. papula) med. bubuljica, koni
mehuri.
papulozan (nlat. papulosus) med. bubuljiav,
bubuljiast.
papua (pere. papus, od pere. ra noga, riiden pokriti) laka, plitka, otvorena obua
koja se nosi u kui.
papuar (tur. raris) onaj koji izrauje i prodaje
papue; fig. muze kojim ena gospodari.
par (lat. par) l. pr. jednak, ravan; im. dvoje.
par- (gr. par-) 2. v. pod para-.
para (pere. rage) 1. sitan.novac; novac uopte;
stoti der dinara.
para- (gr. para) 2. grki predlog, javlja se u
mnogim sloenicama i oznaava: promaaj,
pogreku,
zabludu;
prekoraenje
ili
premaaj, protivljenje ili suprotnu tenju;
pored i, najzad, neku promenu ili preobraaj;
pred samoglasnicima= par.
paraaminosalicilna kiselina v. PAS.

parabaza (gr. parabasis) l. odstupanje; 2.

prekoraaj, prekraj; 3. skakanje s jednog
predmeta na drugi; 4. u starogrkoj komediji:
deo umetnut u sredinu komada (koji sa
prikazivanim komadom nije imao nikakve
veze), u kome se voa hora, u ime pisca
komada, obraao gledaocima i slavio
dravne bogove, a ljude i zablude svog
vremena izvrgavao poru zi i ibao.
parabelum (gr. para, lat. bellum rat) veliki
automatski pitolj sa veoma jakim dejstvom.
parablepsa (gr. parablepsis gledanje pored)
med. privienje, obmana vida.
parabola (gr. parabole stavljanje naporedo,
uporeenje) poet. pouna pria u poreenji-ma,
tj. pria u kojoj sve to se pria treba

paragov

uzimati u prenesenom znaenju, npr. Hristove prie o sejau i semenu, o bludnom

sinu, o vinogradarima i dr.; kom. kriva linija
drugog stepena, kupin presek ija je svaka
taka podjednako udaljena od dane take,
fokusa, i dane prave.
parabolizirati (gr. parabole) govoriti u
poreenjima, u prenesenom smislu.
parabolian (gr. parabolos) iskazan u obliku
poune prie u poreenjima; geom. koji ima
oblik parabole; parabolino ogledalo ont.
izdubeno ogledalo koje ima povrinu
parabolocca; upotrebljava se u reflektorima.
parabolni v. parabolian.
paraboloid (gr. parabole, eidos oblik, vid)
kom. telo koje nastaje obrtanjem parabole
oko svoje ose.
paraboloni (gr. parabolos smeo, opasan)
katoliki svetenici koji su se posve-tili nezi
bolesnika.
paravan (fr. paravent) vetrobran; pomini zid,
panski zid, zaklon.
par avans (fr. par avance) unapred, na ime
predujma.
parageneza (gr. para, genesis postanak) postajanje (ili: raanje) u zajednici s kim ili s
im; min. nauka koja prouava okolinu i
prilike pod kojima su postali pojedini
minerali i gleda da utvrdi zakone po kojima
to biva.
parageuzija (gr. para-geuomai okusim pored
toga, pokuam uz to) ned. ispitivanje ukusa i
sposobnosti za ukus.
paragij(um) (lat. par, nlat. paragium) prav.
podjednako pravo na leno; naroito, kod
podele nasledstva u nekoj vladarskoj
porodici: izmirenje jedne sporedne linije time
to joj se odvoji jedan deo poseda na
uivanje; supr. apanogijum.
paragirati (nlat. paragere) odvojiti, odeli-ti;
paragirana linija sporedna linija neke
vladarske porodice koja je izmirena time to
joj je jedan deo zemlje odvojen i predan u
sopstvenost (supr. apanagirana linija).
paraglas (fr. paraglace) mor. ledobran, ledo-lom,
naprava na brodu koja ga titi od udara
ledenih santi.
paraglosa (gr. para, glossa jezik) med.
zapaljenje jezinih miia.
paragoga (gr. paragoge dovoenje) gram.
produenje zavretka jedne rei time to se na
zavretak doda jedno slovo ili dva, npr.
ovdena" mesto ovde", tuna" mesto tu";
menjanje rei, promena, izvoenje; med.
omekanje kostiju.
paragogian (gr. par-agogos izveden) gram. na
zavretku produen; izveden.
paragomfoza (gr. para, gomfos klinac) med.
nepotpune uglavljenost deje glave u karlici.
paragon (ital. paragone, p. paragon) l.
predstavnik, obrazac, tip; poreenje, sravnjenje; krupan biser, biser, dijamant bez

paragon

664

mane; tip. vrsta slova izmeu teksta i tercije

(od 21 take odnosno 18 taaka).
paragon (ital. paragone) 2. vrsta crnog
mramora.
paragrama (gr. para, gramma slovo, pismo)
dodatak, umetak, rei ili reenice umet-nute
u neki spis; ispremetana slova u rei radi
dobivanja aljive igre rei; takoe = anagram.
paragraf (gr. paragraphos linija ili crta sa
strane sa takom iznad nje radi obeleavanja delova hora i parabazeu tragediji i
staroj komediji koji odgovaraju jedan
drugom) odsek, odeljak nekog teksta koji
govori samo o jednoj stvari ili razvija samo
jednu misao; odeljak, lan (zakona, uredbe,
pravilnika i sl.); znak kojim se obeleena
takav odeljak.
paragrafima (gr. para, graphia pisanje) med.
nesposobnost pisanja obinim pismenima
(znak izvesnih oboljenja mozga).
paragrafirati (gr. para-grapho napiem pored,
dopiem) deliti, podeliti na odse-ke ili odeljke;
obeleiti odeljke nekog teksta (spisa, zakona,
uredbe i dr.) naroitim znacima, paragrafima
()
paragrel (fr. paragrele) top za rasterivanje
gradonosnih oblaka.
parada (fr. rageg, parade, lat. parata enski rod
participa perfekta od ragage pripremiti,
spremiti) sveanost, sveana pri-redba kojoj
je cilj da se neto pokae ili istakne; voj.
sveana smotra; ka. odbijanje udarca
sabljom.
paradentoza (gr. para, lat. dens zub) med.
prevremeno ispadanje zuba bez ikakvih
simptoma oboljenja.
paradigma (gr. paradeigma) primer za
ugled, uzor, uzorak; obrazac; gram. obrazac
menjanja; model za likovne umetnike.
paradigmatizirati (gr. paradeigma primer, uzor)
iznositi primere za ugled, pouava-ti,
objanjavati, objanjavati na prime-rima.
paradigmatik (gr. paradeigma) pisac ivotopisa svetih i bogougodnih ljudi, onih koji
svojim ivotom i radom mogu drugima da
poslue za ugled.
paradigmatika (gr. paradeigma) vetina
pravljenja gipsanih figura, vajanje u
gipsu.
paradigmatian (gr. paradeigma) uzoran,
primerak, koji moe da poslui kao
obrazac; koji pouava primerom.
paradijastola (gr. paradiastole stavljanje
jednog pored drugog i rastavljanje) Ret.
rastavljanje stvari koje inae predstavljaju
celinu
(radi
boljeg
razumevanja),
objanjavanje neega pomou njegovih
suprotnosti.
paradirati (fr. parader) uestvovati na paradi;
razmetati se im, isticati neto tako da pada
u oi, iznositi na pazar.
paradne (gr. paradeisos, lat. paradisus, sskr.
paradesa, pardes, pere. i arap. firdaus pl.

parakadutist

faradis, fr. paradis, nem. Paradies) zverinjak, raskoan vrt, perivoj; kit. prebi-valite
prvih ljudi dok ih bog zbog greha, nije odatle
isterao; mesto u koje dolaze pravednici posle
smrti, raj; aljivo: poslednja galerija u
pozoritu.
paradni (fr. parade) koji se tie parade, koji
uestvuje u paradi, sveani; paradna kola
kola za sveane prilike; paradni konj konj
koji se upotrebljava samo u paradama;
paradni mar voj. sveana kora-nica,
sveani mar, mar kojim vojnici idu
prilikom smotre, naroito kad odaju poast
stareini.
paradoks (gr. paradoxos protiv miljenja,
protiv oekivanja, neoekivan, neverovatan)
miljenje protivno optem miljenju; 1.
prividna besmislica, osobenost, nastranost,
neobina i udna misao ili stvar; 2. ret. podvrsta
aititeze: reenica ija su dva dela na prvi
pogled potpuno suprotna, a ipak stoje jedan
pored drugog, npr.: Ne bojim se, ali me je
strah.
paradoksalan (gr. para, doxa v. paradoksan.
paradoksan (gr. paradoxos) protivan optem
miljenju (ili: shvatanju, oekivanju),
prividno besmislen, osoben, neobian,
nastran, udnovat.
paradoksija (gr. para, doxa miljenje,
mnjenje) osobenost u nainu miljenja i
shvatanja, nastranost, neoekivano, prividna
besmislenost
(ili:
protivrenost,
neverovatnost); ljubav prema onome to je
nastrano.
paradoksologija (gr. paradoxologia govorenje
o neverovatnim stvarima) govorenje ili
pisanje u neobinim reenicama ili izrazima.
paradoksomanija (gr. para, doxa, taa
pomama, strast) preterana sklonost nastranom miljenju i uenju.
paradokson (gr. paradoxon) v. paradoksija.
parazit (gr. para-sitos) onaj koji se hrani
zajedno s drugim; drug za stolom, tj. gotovan, onaj koji ivi na raun drugog.
paraziti (gr. para-sitos) pl, biol. gotovani,
ivotinje i biljke koje ive na ili u drugim
organskim telima i hrane se na njihov raun;
kod profesionalnih kockara varalica: tajni
saveznici glavnog igraa.
parazitizam (gr. para-sitos) gotovanstvo,
ivljenje na tu raun.
parazitologija (gr. para-sitos, logfa) biol. nauka
o gotovanima, nauka o biljkama i
ivotinjama koje ive na raun drugih (nauka
o parazitima).
parazitski (gr. para-sitos) gotovanski, na
raun drugoga.
parazol (ital. parasole, fr. parasol) tit od
sunca, suncobran.
parakadutist (ital. paracadutista) voj. italijanski
vojnik obuen za upotrebu pado-brana,
padobranac.

parakeratoza

665

parakeratoza (gr. para, keras rog) kec.

nepravilno stvaranje roine.
parakinezija (gr. para, kinesis kretanje) med.
poremeaj u pravilnom kretanju miia.
paraklaza (gr. para, klasis loml>enje
razbijanje) teol. vea tektonska pukotina ili
rased.
parakletikon (gr. parakletikos odobravan,
podran, utean) uteni spis; grka crkvena
knjiga koja sadri rei utehe.
parakletian (gr. parakletikos) utean, pun
utehe.
parakma (gr. par-akmazo precvetam, opadam) med. v. parakma za.
parakmaza (gr. par-akmazo precvetam,
opadam) med. poputanje, slabl>enje bolesti
(poto je ve bila dostigla vrhunac jaine).
parakmastiav (gr. parakmastikos) med. koji
poputa, koji pada (poto je ve bio dostigao
svoj vrhunac).
parakopa (gr. parakope ludilo) med. buncanje,
trabunjanje u groznici.
par aksidan (fr. par accident) v. per akci-dens.
parakuza (gr. par-akiio ujem pored toga,
ujem pritom) med. pogrean sluh; zujanje u
uima.
paralaga (gr. parallage) menjanje, zamenjivanje; med. duhovni poremeaj, zabuna,
zbrka.
paralakser (gr. parallaxis promena) ureaj
kojim se odreuje paralaksa.
paralaksa (gr. parallaxis menjanje, promena)
astr. ugao koji prave dve razliite vidne linije
prema istom predmetu, ili: paralaksa nekog
predmeta jeste razlika izmeu pravaca ka
tome predmetu kad se ovaj gleda iz dve
razliite take.
paralalija (gr. paralaleo na brzu ruku
blebeem) med. poremeaj u govoru, pogreno
izgovaranje rei.
paralampsis (gr. paralampsis) med. bela i
sjajna pega na ronjai oka.
paraleksija (gr. para, lexis govorenje,
izraavanje) med. nesposobnost pravilnog
itanja, itanje umil>enih rei mesto onih
koje su napisane.
paralela (gr. parallelos naporedan, koji
naporedo stoji, lei, ide itd.) poreenje,
sravnjenje; lit. poreenje dvaju karaktera; voj.
spojnica, saobraajnica izmeu dva rova;
kom. jedna od dveju ili vie para-lelnih
pravih.
paralelan (gr. parallelos) naporedan, uporedan, istoga pravca, koji je, kae se, u
svima takama jedan od drugog jednako
udaljen; fig. saglasan, koji jedan drugom
odgovara, barabar.
paralelepiped (gr. parallelepipedon, parallelos
naporedan, epipedon ravan) kom. telo
ogranieno sa est paralelograma, od kojih su
naspramni meusobno jednaki.
paralelizam (gr. parallelos) istovremeno i
uporedio odvijanje dvaju ili vie procesa

paralisati

ili delatnosti; analogiJa; fil. odnos slinih

stvari jednih prema drugima; biogenetiki
paralelizam slinost i podudarnost izmeu
individualnog i opteg razvitka; psihofiziki
paralelizam odnos izmeu miljenja i bia,
psihikog i fizikog, prema kojem ove dve
grupe jedna drugoj odgovaraju, ali nisu
identine; geom. naporedan tok pravih linija ili
povrina, jednaki razmak linija i povrina u
svim takama; teol. saglasnost, jednoobraznost, slinost pojedinih mesta u Sv. pismu,
slinost pojedinih stihova u psal-mima.
paralelizirati (nlat. parallelisare) poredi-ti,
uporediti, uporeivati, sravnjivati, sravniti.
paralelne mesta mesta u spisima koja jednako ili
slino glase, naroito u Sv. pismu.
paralelne prave geom.: Paralelne su one prave
koje se nalaze u istoj ravni i koje se,
produene u beskrajnost na obe strane, ne
seku jedna s drugom" (Euklid).
paralelpi krugovi uporednici, krugovi koji idu
paralelne sa polutarom (ekvato-rom) a koji su
sve manji to su blie stoerima; oni na
Zemlji spajaju mesta iste geografske irine, a
na nebu zvezde iste deklinacije.
paralelnost (gr. parallelos) v. paralelizam.
paralelogram (gr. parallelogrammon) geom.
etvorougaonik kod koga su naspramne
strane paralelne, te zbog toga i jednake;
paralelogram sila fiz. rezultanta (ili:
proizlaznica) dveju sila koje dejstvuju u istoj
nenadanoj taci pod izvesnim uglom jednaka
je,
po
jaini
i
pravcu,
dijagonali
paralelograma konstruisanog od datih sila kao
strana.
paralelograf (gr. parallelos, grapho piem,
beleim) muz. v. rastral.
paraleloed v. paralelepiped.
paraliza (gr. paralysis uzetost, oduzetost,
paralyo oduzmem, ukoim) med. potpuna
uzetost, ukoenost; paralizis agitans (nlat.
paralysis agitans) uzetost sa drhtanjem
(naroito glave i ruku); v. i progresivna
paraliza.
paralizirati (gr. para-luo, fr. para-lyser) med.
v. paralisati.
paralipomena (gr. para-leipo propustim,
izostavim) pl. stvari koje su jo ostale da se
kau, stvari koje su bile isputene ili preko
kojih se prelo, naknadni prilozi ili dopune
nekog dela.
paralipsa (gr. paraleipsis) ret. figura kojom se
neto istie i podvlai ba tim to govornik
izjavi kako, toboe, eli da pree preko
toga; v. pretericija.
paralisati (gr. paralyo oduzmem, ukoim, fr.
paralyser) med. ukoiti, umrtviti; fig. slabiti,
oslabiti, ukoiti, liiti snage; otkloniti,
predusresti.

paralitik

666

paralitik (gr. paralytikos) med. onaj koji je

uzet, onaj koji je ukoen; onaj koji boluje od
suenja mozga.
paralitian (gr. paralytikos) med. uzet, ukoen;
bolestan od suenja mozga; koji potie od
paralize.
paralogizam (gr. paralogismos) pogrean
zakljuak; log. neizmerno napravljen
pogrean zakljuak.
paralogizirati (gr. paralogizomai) praviti
pogrene zakljuke, pogreno zakljui-vati.
paralogija (gr. paralogia) suprotnost razumu,
besmislica, zabluda; ned. trabunjanje,
govorenje bez smisla.
paralogistika (gr. paralogistike) vetina
namernog pravljenja pogrenih zakljuaka,
= sofistika.
paramagnetizam (gr. para, Magnes) fiz. svojstvo
nekih tela (paramagnetina tela) da se
svojom uzdunom osom (tela oblika pruga,
tapa) postave paralelne sa linijama sile
dvaju
suprotnih
magnetnih
po-lova
(aksijalno postavljanje, npr. hrom); supr.
dijamagnetizam.
paramagnetina tela v. paramagnetizam.

paramenti (lat. ragage spremiti, pripremiti, nlat.

paramenta) pl. u evangelikoj i katolikoj
crkvi: crkvene utvari i dra-gocenosti, svi
predmeti koji spadaju u sastavne delove
crkve (pokaznice, ae, krstovi, svenjaci,
odede i dr.).
parametar (gr. para, metron mera, merile)
mat. svaka veliina koja se sadri u nekoj
funkciji pored promenljivih; kod nekog
konanog preseka: duina tetive upravne u
ii na glavnu osu; min. rastojanje od take u
kojoj jedna kristalna pljosan preseca osu do
take preseka ose.
parametrij(um) (gr. para, metra materica)
anat. karlino tkivo koje obavija matericu.
parametritis (gr. para, metra) ned.
zapaljenje karlinog tkiva (onoga to obavija
matericu), koje se javlja kao posledica
poroaja.
paramecijum (lat. paramecium) zool. vrsta
praivotinje, infuzorije, koja ivi u stajaim
vodama, a kree se pomou trepetljika,
trepalja na povrini tela; najpoz-natija je
papuica obina (Paramecium caudatum).
paramitija (gr. para-mythia) poet. vrsta parabole koja neku viu moralnu istinu odeva
u izmiljen dogaaj iz ivota mit-skih bia
(bogova, anela, dobrih i zlih duhova).
paramnezija (gr. para mimo, uz, mimnesko
seam se) pojava poremeaja pamenja u
obliku razliitih deformacija zapame-nog.
paramo (p. paramo) ledina, pustara, pustopoljina; pl. paramosi visoravni u Andima.
paramorfizam (gr. para, morphe oblik) min.
istovremeno pojavllvanje obaju oblika

parartroma

jednog dimorfnog tela u istom kristalu,

pseudomorfoze kod kojih se tvar samo
fiziki promenila.
paramorfoza (gr. para, morphe) min. v.
paramorfizam.
parangal (ital. ragapso konop, konopac) naprava za hvatanje riba u obliku dugake
vrpce na koju su u malim razmacima na
kraim uzicama privezane udice.
parangon (fr. parangon) v. paragon.
paranimf (gr. paranymphos, para, nymphe
nevesta, mlada) onaj koji vodi mladu u
kuu mladoenjinu, runi dever; upravlja
svadbenim sveanostima.
paravoja (gr. para-noia ludilo) med. poremeenost uma, vrsta ludila.
paranomija (gr. paranomia, para, nomos
zakon) rad protiv zakona, protivzakoni-tost.
parapet (ital. parapetto) nizak zid, zaklon,
grudobran; priruje, ograda.
parapetazma (gr. parapetasma) zavesa,
naroito pozorina.
parapetalum (gr. para, petalon list) bog.
sporedna latica.
parapitek (gr.) najstariji poznati fosilni
ovekoliki majmun, iveo u oligocenu.
paraplazma (gr. paraplasma) nakaza, izrod.
paraplegija (gr. paraplegia) med. uzetost
odgovarajuih delova gornje i donje polovine
tela, npr. obeju nogu, obeju ruku, oba oka
(kao posledica oboljenja lene modane ili
mozga).
parapleksija (gr. para-plexia) med. v.
paraplegija.
paraplektian (gr. paraplektikos) med. uzet u
jednoj strani ili u jednom delu tela usled
kaplje.
parapleroma (gr. para-pleroma) ret. suvi-nost,
suvina upotreba rei u govoru, tj. rei koje
nisu potrebne ni radi smisla ni radi kakve
gramatike veze, npr.: dakle, elem, znate,
more i dr.
parapleuritis (gr. para, pleuritis zapaljenje
plune maramice, zapaljenje porebrice)
med. malo zapaljenje plune maramice.
parapsihologija (gr. para, psyche dua, logia
nauka) fil. posebna grana psihologije koja
kritiki ispituje pojave izvan delo-vanja
prirodnih zakona kakvi su zasad poznati, tj.
spiritizam,
telepatiju,
tele-kinezu,
materijalizaciju, vidovitost i druge okultne
pojave; up. okultizam.
pararitmian
(gr.
pararythmos)
koji
neprirodno (ili: neobino) bije, npr. bilo,
puls.
pararitmus (gr. pararythmos) med. neprirodno
bilo, neprirodan puls.
parartreza (gr. par-arthresis uganue,
iaenje) med. malo, nepotpuno uganue
zgloba.
parartrema (gr. par-arthrema zglob) med. v.
parartreza.
parartroma (gr. para, arthron) med. v.
parartreza.

paraselena

parafonian

667

paraselena (gr. para, selene Mesec) metar.

pamesec, sporedni Mesec, vazduasta slika
Meseca; svetli krug oko Meseca.
parasilabian (lat. par jednak, ravan, gr.
syllabe slog) gram. koji ima isti broj slogova,
jednakosloan.
parasimpatikus (gr. para, nlat. symphati-cus)
deo vegetativnog ivanog sistema koji
upravlja organima iji se rad odvija bez
sudelovanja nae volje (srce, eludac, creva).
parasit v. parazit.
parasifilitian (gr. para, v. sifiliti-an) med.
opti naziv za bolesti koje, istina, ne pokazuju
simptome samog sifi-lisa, ali se smatraju kao
njegove posledice.
paraspadija (gr. para-spao odvuem, otrgnem) med. neprirodan razvitak mukog
spolnog uda, koji se sastoji u tome to
mokrana cev ima bono otvor za putanje
mokrae.
paraspadijaza (gr. para-spao) med. v.
paraspadija.
parastati (gr. para-states) pl. ark. sporedni
stubovi, podupirai.
parastatian (gr. parastatikos) koji pomae;
pomoni; koji samo prividno pomae.
parastos (gr. parastasis stajanje uz koga) u
pravoslavno j crkvi: sluba za pokoj due
umrlog, panihida;kod. katolika: rekvijem.
parastih (gr. para-stichos) Poet. v. akrostih.
parascena (gr. para, skefhe skela, pozornica)
sporedna scena, sporedan dogaaj.
parascenij(um) (gr. para, skene) poz. soba do
pozornice (u kojoj se glumci oblae).
parataksa (gr. para-taxis metanje pored,
stavljanje pored, metanje prema, stavljanje
prema) gram. naporednost, usporednost; ret.
knjievna figura kojom se iskazuje neko
uporeivanje, npr.: ovek snuje, a bog
odreuje; koordinacija.
parataktiki (gr. para-taxis) gram. napore-dan,
usporedan.
paratan (lat. ragage, paratus) spreman, gotov,
pripremljen.
parateza (gr. para-thesis) pridodavanje,
dodavanje, dometanje; poreenje, sravnjenje;
suprotnost, protivnost.
parateizam (gr. para, theos bog) izraz kojim
neki istraivai religije oznaavaju budizam,
poto ovaj i nije religija u pravom smislu,
nego neka vrsta ivotne filozofije Hindusa,
koja im zamenjuje religiju; up. pankosmizam.
paratimija (gr. para, thymos dua, srce) med.
neraspoloenje, bolesna seta.
paratifus (gr. para, typhos) med. zarazno
oboljenje trbuha, slino tifusu, samo znatno
manje opasno od ovoga.
paratonija (gr. para, tonos zategnutost,
napon) med. bolesno napinjanje, bolesna
napetost.

paratrima (gr. paratrimma) med. ojedenost

zadnjice, ojed.
paratrihoza (gr. para, trix, trixos vlas,
dlaka) med. izbi j anje (ili: rastenje) dlaka na
mestima gde nije prirodno da rastu.
paratropija (gr. para-trepem odvratiti,
skrenuti) med. nepravilan (ili: neprirodan)
poloaj nekog dela tela.
paratrofija (gr. para, trophe hrana, ishrana)
med. bolest usled loe ili nepovoljne ishrane.
paraf (fr. paraphe, nlat. paraphus, gr. paragraphos) potez pera pri potpisu, skraen
potpis, obino poetna slova imena i
prezimena, npr. na nekom aktu (ime se
oznaava da je nadleni slubenik imao akt
u ruci i upoznao se sa njegovom
sadrinom).
parafernalije (lat. paraphernalia srednji rod
mnoine prideva od parapherna osobina",
zasebno imanje udate sene, od gr. para i
pherne miraz, prija) pl. prav. lina svojina,
lino imanje supruge, koje ne spada u miraz
i nad kojim je ona zadrala neogranieno
pravo slobodnog raspolaganje .
parafernalno imanje prav. v. parafernalije.
parafiza (gr. paraphysis sporedan izdanak)
bog. u plodonosnom telu izvesnih gljiva:
sterilna vlakna koja stoje pored vlakana u
kojima su spore; sporedno biljno vlakno,
mladica, izdanak.
parafimoza (gr. para, phimoo uveem,
stegnem) med. otok i, usled toga, suavanje
gornje koice mukog spolnog uda; panska
kragna.
parafin (fr. paraffine, lat. parum malo, affinis
srodan; naziv dao nem. hemiar K. von
Reichenbach)
hem.
meavina
vrstih
ugljovodonika, nalazi se kao sastojak
petroleja, dobiva se naroito destilacijom
nekih vrsta mrkog uglja, treseta i bituminoznih kriljaca (parafinski krilj-ci);
upotrebljava se za izradu svea, votane
hartije, votanog platna, voska za mazanje
poda, za natapanje iica i za izolovanje kao
dielektrikum.
parafini (fr.) hem. naziv za ceo niz organ-skih
hemijskih jedinjenja, zasienih ali-fatinih
ugljovodonika, opte formule
SN2p+2-

parafinski kriljci pl. v. parafin.

parafinsko ulje ulje koje sadri parafin.
parafirati (fr. parapher) nainiti mesto punog
potpisa svoj uobiajeni znak, skraeno se
potpisati, staviti paraf.
parafonija (gr. para, phone glas) med.
poremeaj u glasu koji se sastoji u tome to se,
pored pravog glasa, uje jo jedan sporedan
glas.
parafonist(a) (gr. para, phone glas) sape-va,
horski peva; prvi peva, predvodnik u
pevanju.
parafonian (gr. para, phone) koji ima ruan,
neskladan zvuk.

parafora

668

parafora (gr. para-phero, paraphoreo

prinosim) kec. ludilo u malom stepenu, suludost, sumanutost.
parafraza (gr. paraphrasis) ret. opisno
iskazivanje neega u cilju bolje razumljivosti, prepriavanje; iskazivanje neke
predstave ne jednom njenom reju, nego sa
vie drugih rei koje jasno iznose njena
najglavnije svojstva, npr. preselio se u
venost mesto umr'o, dobro gleda i pukom i
okom mesto dobro niani itd.; peri-fraza.
parafrazirati (gr. paraphrazomai) opisati,
opisivati, prepriava, objanjavati, razviti,
razgranato neku misao; peri-frazirati.
parafrast (gr. paraphrastes) opisiva, prepriavalac, onaj koji objanjava neki tekst
opisno uproavajui ga prepria-vanjem.
parafrastian (gr. paraphrazomai) opisan, koji
objanjava, koji prepriava; peri-frastian.
parafrenezija (gr. para, phren preaga, vetrila)
med. v. parafrenitis.
parafrenitis (gr. para, phren) med. zapaljenje
preage (dijafragme) i besnilo kao posledica
toga oboljenja.
parafroneza (gr. paraphronesis) med. poremeenost, pomuenost uma, ludilo.
parafronetian (gr. para-phroneo lud sam)
pomuena uma, bezuman.
parafrosins (gr. paraphrosyne) med. v.
parafroneza.
parahidroza (gr. para, hydor znoj) med. abnormalno izluicanje znoja.
parahroza (gr. para, chrosis bojenje) med.
menjanje boje, gubljenje boje; neistoa boje.
parahroja (gr. para, chroia boja koe) med.
menjanje boje lica usled bolesti.
parahroma (gr. para, chroma boja) obmana
vida kad oko vidi druge boje a ne one to
stvarno postoje.
parahromatopsija (gr. para, chroma, opsis
vienje) med. slepilo za boje, nesposobnost
pravilnog raspoznavanja boja.
parahromoblepsija (gr. para, chroma boja,
blepsis vienje) med. pogreno gledanje boja.
parahronizam (gr. para, chronos vreme)
pogreka u odreivanju vremena kad se desio
neki dogaaj.
parahronian (gr. para, chronos) pogreno
odreen s obzirom na vreme, koji se ne
slae sa raunanjem vremena, koji ne
odgovara vremenu.
paracenteza (gr. para-kenteo probodem pored,
probodem sa strane) hir. ubadanje u duplju
tela, naroito u trbuh ili grudi, radi vaenja
tenosti koja je u njoj.
paracentezirati (gr. para-kenteo probodem
pored, probodem sa strane) ned. ubosti,
ubadati; up. paracenteza.
paracentrian (gr. para, lat. centrum sredite)
koji lei nejednako oko sredita; koji se
kree oko sredita.

paremija

paracijeza (gr. para, kyesis trudnoa, bremenitost) med. vanmaterina trudnoa.

parait (fr. parachute) ada/ padobran, sprava u
obliku velikog otvorenog kiobrana za
sputanje iz aviona i balona; rud. mehanizam
koji spreava da kabina (u oknu) padne, u
sluaju da se prekine konopac dizalice.
paraitizam (fr. parachute) teorija i praksa
upotrebe i iskoriavani pado-brana;
padobranski skok.
paraitist(a) (fr. parachute) ada/ padobra-nac,
onaj koji skae iz aviona ili balona pomou
padobrana (paraita).
parveni (fr. parvenir, parvenu) skorojevi,
skoroveernjak, kupikrastavi, novajlija,
neznatan ovek koji je najednom izbio na
povrinu.
parder (gr. pardos, lat. pardus) zool. v. panter.
pardon (fr. pardon) oprotenje, oprotaj;
oprotaj kazne, pomilovanje; molba za
izvinjenje, za oprotaj; kao usklik: pardon!
= izvinite, molim oprostite!
pardonabl (fr. pardonnable) oprostljiv, koji se
moe, kome se moe oprostiti.
pardonirati (fr. pardonner) pratati, oprostiti;
pomilovati od kazne, pokloniti ivot; izviniti;
gledati kroz prste, trpeti koga ili to.
parsgorikum (gr. paregorikos obodravan, koji
odobrava, osokolan, koji sokoli, ubla-avan)
med. lek koji ublaava i uminjuje bol.
paregorian (gr. paregoros odobravan,
osokolan, utean) koji ublaava, koji
uminjuje bol.
pareza (gr. paresis poputanje, slabljenje)
med. nepotpune uzetost, poluuzetost, uze-tost
za kretanja (a ne i za oseaje).
parezija
(gr.
parresia)
otvorenost,
prostosrdanost, prostodunost, iskrenost;
prolivenoga, bezobzirnost u govoru.
parski (gr. paroikoi) pl. pridolice, doljaci
(bez graanskih prava).
parekija (gr. par-oikia) stanovanje u nekom
mestu u svojstvu doljaka ili tuinca, bez
graanskih prava.
par ekselans (fr. par excellence) prkl. osobito,
izvrsno, izvanredno, po prevashodstvu; up.
kategzohen.
parektoza (gr. par-ektemo isteem pored,
proteem pri tom) med. prekomerno rai-renje.
parelipsa (gr. par-elleisis izostavljanje)
gram. isputanje jednog slova ili samoglasnika.
parembola (gr. par-embole umetanje) gram.
umetak, umetnuta reenica; up. parenteza.
paremija (gr. paroimia poslovica) poslovica,
izreka; paremija jurne (alat. paroemia juri)
zakonsko pravilo koje je postalo poslovica.

paremiograf

669

paremiograf (gr. paroimia, graphos pisac)

skuplja poslovica, pisac poslovica, izreka.
paremiografija (gr. paroimia, graphia)
skupljanje poslovica, pisanje poslovica (ili:
izreka).
paremiologija (gr. paroimia logi'a) poznavanje
poslovica, objanjenje poslovica; zbirka
poslovica.
paremptoza (gr. paremptosis upadanje pored,
dospevanje pored, pridolazak) med. prodiranje krvi u delove tela gde joj nije mesto, to
izaziva razna zapaljenja.
pareneza (gr. paramesis obodravanje, sokoljenje, opominjanje) opomena, preporuka,
savet, podsticanje i bodrenje na vrlinu, govor
kojim se bodri.
parenetian (gr. parainetikos koji pripada
obodravanju, sokoljenju, opominjanju, koji
ume da obodrava) koji (ume da) savetuje
(ili: opominje, preporuuje), pouan.
parenije (gr. para, omos vino, par-oinia) pl.
pesme uz vino, vinske pesme.
parentalije (lat. parentalia) pl. sveano prinoenje rtava u ast umrlih roditelja i
srodnika kod Rimljana, dae.
parenteza (gr. parenthesis) umetanje, umetak;
gram. umetnuta reenica, oznaena time to
je stavljena u zagrade: ( ) ili [ ], ili
izmeu crtica: ------- ; zagrada; fig. udaljenje
od predmeta o kojem se govori; mat. znak da
se sa veliinama koje se nalaze u zagrada-ma
ima raunati kao sa celinom; in pa-rentezi
(nlat. in parenthesi) u zagradi, u zagradama;
ret. figura koja postaje upotrebom suvinih i za
razumevanje nepotreb-nih rei, npr.: Privlai
se od grma do grma, /i utee, vesela mu
majka./Vi odnese dva banova sina (ua.
parapleroma); v. pa-rentetian.
narentela (lat. parentela) rodbina, srodstvo, rod,
svi potomci zajednikog pradede, rodbinska
loza (ili: linija).
parenteral (gr. para, enteron creva, utroba,
drob) ned. lek koji se ne unosi kroz eludac,
nego putem injekcija, trljanja i dr.
parenteralni (gr. para, enteron) med. koji se
unosi u organizam putem vakcinacije,
injekcija, trljanja i sl., a ne kroz eludac;
supr. enteralni.
parentetian (gr. parenthesis umetanje,
umetak) umetnut, stavljen u zagrade, u
zagradama; sporedan, uzgredan, udaljen od
predmeta o kome je re (i zbog toga stavljen u
zagrade); up. parenteza.
parevtirzus (gr. para, en, thyrsos) ret. izraz
lanog oduevljenja, preterivanje u izvetaenom zanosu, strasno preterivanje u
govoru ili predavanju.
parenhim (gr. parancheo ulijem pored, dolijem pored, par-enchyma uliv pored, do-liv
pored) fiziol. biljno i ivotinjske elino tkivo
bez netaknutog naroitog oblika, delom sa
donekle ravnomerno ispruenim elijama
(<upr. prozenhim);

pariziJanizam

med. bitni sastojak utrobe, meso od koga se

sastoje lezde.
parenhimatian (gr. par-enchyma) fiziol. koji
se sastoji od parenhima.
parenhimatozan (gr. par-enchyma, lat. rarenchymatosus) fiziol. koji se tie parenhima,
sadran u parenhimu.
parencefalis (gr. para, eg-kephalos mozak)
znat. mali mozak.
parencefalitis (gr. para, eg-kephalos) med.
zapaljenje malog mozga.
parerga (gr. par-ergon sporedno delo) pl.
ovako su, prvobitno, nazivani oni Herku-lovi
prdvizi koje mu Euristej nije bio naredio da ih
izvri, koje je on, dakle, izvrio pored svojih
12 glavnih podviga; otuda: sporedna dela,
sporedni radovi, sporedne stvari, sporedne
figure, manji spisi.
parergon (gr. par-ergon) v. parerga.
parere (ital. ragege) trg. pismeno struno
miljenje o nekom trgovakom sporu; med.
lekarske miljenje koje se, po zvaninoj
dunosti, izdaje o obdukciji lea i svemu to je
pri tome naeno (parere medikum).
parere medikum (nlat. ragege medicum) med. v.
pod parere.
pares (lat. par jednak, pares jednaki) pl.
jednaki, podjednako jaki, dorasli jedan
drugom; po poloaju ili staleu jednaki;
otuda: judicijum parijum (lat. judicium
parium) sud koji sudi lanovima jednog
stalea, u kome optuenom sude samo
njemu ravni.
parestezija (gr. para, aisthesis oseaj) med.
neobian, izopaen oseaj (npr. kao da mile
mravi po telu), izazvan abnormal-nim
unutarnjim nadraajima.
par et impar (lat. par et impar) parno i
neparno, liho i tako (hazardna igra).
paretian (gr. paretos omlitaveo, oslabeo,
malaksao) ed. nepotpuno uzet, poluuzet,
oduzet za kretanja ( a ne i za oseaje); up.
pareza.
pareheza (gr. parechesis podraavanje tona ili
glasa) podraavanje zvuka; stajanje rei
koje slino zvue.
parehetian
(gr.
parechetikos)
koji
podraava zvuk.
pari (ital. pari, lat. par ravan jednak) trg. v. alpari; iznad pari iznad nominalne vrednosti;
ispod pari ispod nominalne vrednosti.
paria (lat. paria se. vota jednaki glasovi) pl. isti
broj glasova, jednakost u glasovima (kod
izbora).
paride (nlat. paridae) zool. senice, ptice sline
senicama.
parizer (nem. Pariser-wurst) vrsta kobasica od
teleeg i svinjskog mesa.
pariziJanizam (fr. parisianisme) izraz i re iz
pariskog nareja; pariski obiaj; pa-risizam.

parizjen

670

parizjen (fr. parisienne), tip. vrsta sitnih

tamparskih slova od 5 taaka; vrsta
najfinijeg katuna.
parija (ind. paharija) najsiromanija drutvena
klasa u Indiji; vie drutvene klase
smatrale ih neistima" (prvobitno pleme
prastanovnika Indije koje su sanskrtska
plemena pobedila i oterala u planine); fig.
siromaan, odbaen, potlaen, prezren
ovek.
parijambus (gr. para, iambos) poet. v. imptthijus.
parijacija (nlat. pariatio) izmirenje duga;
plaanje u gotovom; prav. usvojenje tueg
deteta sa uvoenjem u sva detalja prava.
parijetalvi (nlat. parietalis) zidni; anat. te-meni;
os parijentale (nlat. os parientale) temena
kost, temenjaa.
parik (gr. paroikos koji je pored kue) u
srpskoj
srednjovekovne
j
dravi:
zemljoradnik podloan crkvi ili vlastelinu,
kmet, merops.
parimija (gr. paroimia) u pravoslavno]
crkvi: pria, izabrana mesta iz starozavetnih i novozavetnih knjiga koja se odnose
na dogaaj koji crkva toga dana slavi (itaju
se na veernji).
parir (fr. parure) ukras, nakit; kraenje,
kienje, reenje.
parirati (lat. ragage, fr. rageg) 1. odbiti,
otkloniti, spreiti, zaustaviti, predu-prediti;
ma. odbiti udarac sablje, izmai udarcu
sablje.
parirati (lat. ragege) 2. sluati, pokoravati se,
povinovati se.
parirati (nlat. pariare, fr. parier) 3. kladi-ti se,
opkladiti se.
Paris (gr. Pari) mit. sin trojanskog kralja
Prijama i Hekabe, u sporu izmeu boginje
Here, Atine i Afrodite oko toga koja je od njih
najlepa, on dosudi nagradu za lepotu
(Eridinu zlatnu jabuku) Afroditi; odveo je
Jelenu, enu kralja Menelaja, i time izazvao
trojanski rat, ubio Ahila, a njega je ubio
Filoktet.
parisizam (fr. Pari) v. parizijanizam.
parisilaban (lat. par jednak, gr. syllabe slog)
gram. sa istim brojem slogova, jedna-kosloan.
paristmije (gr. paristhmia krajnici) med.
krajnici i njihova oboljenja (zapaljenja).
paristmitis (gr. paristhmia) med. oboljenje
krajnika, angina.
paritet (lat. paritas jednakost) jednakost,
ravnopravnost (naroito pripadnika raznih
veroispovesti pred sudom i u dravnoj
upravi); fin. utvreni odnos izmeu vrednosti
novca pojedinih drava; metalni paritet stalni
odnos izmeu metalnih, tj. zlatnih i srebrnih,
novanik jedinica pojedinih drava, po kome
je, npr. nova-na jedinica teka jedan gram
zlata ravna svim novanim jedinicama drugih
drava koje imaju istu teinu.

parkirati

paritetian
(lat.
paritas)
zajedniki,
ravnopravan, ravnomerno sastavljen iz
raznih partija, npr. paritetina crkva = crkva
na koju imaju jednako pravo pripadnici
raznih veroispovesti; paritetkni iz-borni sud
sud u kome su poslodavcu i radnici
zastupljeni jednakim brojem lanova.
parifikacija (nlat. parificatio) izjednaa-vanje,
izjednaenje.
paricida (lat. pater otac, caedere ubiti,
parricida) prav. ubica roditelja, ubica oca,
matere ili roaka; takoe: veleizdajnik.
paricidijum (lat. parricidium) prav. ubistvo
roditelja, ubistvo oca, matere ili roaka;
veleizdaja.
park (eng. park, fr. rage, nem. Park, ital.
ragso, nlat. parcus, parricus) etalite,
naroito:
gradsko
etalite,
umica
pretvorena u etalite, gradski vrt za-saen
cveem i drveem; voj. povorka kola,
municiono odeljenje; topovi, mesto gde stoji
artiljerija (artiljerijski park); plov-ni park
brodovi i tegljenice; automobilska park sva
automobili nekog preduzea; tenkovski park
svi tenkovi neke vojske ili vee vojne
jedinice.
Parke (lat. Ragsae) lit. mit. prvobitno: boginje
poroaja Parka, Nona i Dekuma kod
Rimljana (docnije izjednaene sa grkim
Moirama, trima boginjama sudbine, suajama, koje, kao Zevsove sluavke,
upravljaju ovejim ivotom i predu mu nit, i
to: Kloto dri preslicu i poinje nit, Lahezis
nastavlja i prede konac, a trea, Atropos,
preseca).
parkeziv hem. tvar slina gumi, sastavljena od
pamuka za pravljenje baruta i ricinu-sova
ulja, lako prima boju, slui za pravljenje
tkanina, zamenjuje kauuk i materijal za
izolovanje telegrafskih ica.
parket (fr. parquet) 1. pod (ili: patos)
sastavljen od naroito impregnisanih drvenih
daica; 2. poz. prednji redovi sedita u
pozorinoj dvorani; 3. u reformi-stikim
crkvama: prostor u lai" u kome sede
crkveni oci; 4. u franc. sudu: mesto u sudskoj
dvorani izmeu sedita sudija i mesta za
advokate; 5. u pariskoj berzi: odvojeno mesto
za menjae i mesto sa koga posrednici
objavljuju kurseve.
parketar (fr. parqueteur) majstor koji pravi i
nameta parket.
parketirati (fr. parqueter) nametati (ili:
namestiti, udarati) pod od parketa.
parking (eng. parking) parkiralite (za
automobile).
parkirati (fr. parquer) praviti etalite, neko
mesto pretvoriti u etalite (u park); po
gradskim ulicama i trgovima poreati vozila
(automobile, fijakere) na za to odreenim
mestima; voj. smestiti, namestiti, postaviti
park, navui, navesti; biti (ili: leati,
stajati) u parku

parlamen(a)t

671

(artiljerijskom, plovnom, automobilskom,

tenkovskom i dr.).
parlamen(a)t (nlat. parlare, govoriti, parlamentvim, fr. parlement, eng. parliament)
danas u svim ustavnim dravama izborni
najvii
zakonodavni
organ,
narodno
predstavnitvo; kod nas narodna skuptina,
sabor, sobranje; u Francuskoj pre revolucije:
najvii sud jedne pokrajine koji je imao
udela i u najvioj vlasti.
parlamentar (fr. parlementaire) voj. pokli-sar,
izaslanik ovlaen za pregovaranje s
neprijateljem (o uslovima primirje i dr.).
parlamentarni (fr. parlamentaire) saglasan sa
obiajima i redom parlameita; fig. pristojan,
utiv; up. parlamentarni.
parlamentarac (fr. parlementaire) skupti-nar,
pristalica skuptine i reda u njoj uobiajenog,
onaj koji se ume snai u skuptini i njenom
radu.
parlamentarizam
(nlat.
parlamentarismus)
ustavni politiki sistem koji smatra da
potrebama naroda ponajbolje odgovara
parlamentarna
vladavina
'(parlamentarni
reim); takoe: meanje parlamenta u prava
vladara.
parlamentarni (fr. parlamentaire) koji se tie
narodne skuptine, koji pripada narodnoj
skuptini,
skuptinski;
koji
odgovara
obiajima i propisima parlamenta; fig. koji
potuje red, pristojan, utiv (npr. to nije
parlamentarni izraz); parlamentarni reim
vlada koja upravlja dravom u saglasnosti i uz
potporu veine lanova parlamenta, dakle
reim u kome je parlament stvarni nosilac
celokupne dravne vlasti.
parlamentarni reim v. parlamentarni.

parlamentirati
(fr.
parlementer)
voditi
pregovore, biti u pregovorima, pregovara-ti;
raspravljati.
parlando (ital. parlando) muz. govorei, kao kad
se govori, tj. vie govoriti nego pevati.
parlante (ital. parlante) muz. v. parlando.
parlatorij(um) (nlat. parlatorium) soba za
razgovor, za prijem; soba za razgovor u
manastirima.
parlatorij(um) (nlat. parlatorium) soba za
razgovor, za prijem; soba za razgovor u
manastirima.
parlograf (fr. parler, gr. grapho) aparat koji,
poput fonografa, prima rei (diktat) i moe
da ih ponovi kad god zatreba, tako da
stenogram uopte nije potreban; diktafon.
parmak (tur. parmak) prst; palac u toku;
grubo otesana daska ili letva za ogradu.
parmezan (fr. parmesan) fin i ukusan polumastan italijanski sir, koji se izrauje u
Parmip oko Milana.
Parnas (gr. Parnass, lat. Parnasus) kit. breg
muza, breg u Fokidi koji je bio posveen
Apolonu i muzama, na ijem su podnoju bili
grad Delfi i izvor Kastalija; otu-

parol d'oner

da: sedite pesnika, carstvo pesnike

umetnosti; popeti se na Parnasposvetiti se
pesnitvu; sin Parnasa sin muza, tj. pesnik.
parnaside (gr. Parnasos) pl. v. muze.
parnasovci (fr. parnassiens) pl. lanovi franc.
pesnike kole koji su izdavali (1866, 1869. i
1876)
antologiju
Le
Parnas-se
contemporain", kojom su zajedniki izlazili
pred itaoce. Mada su se razlikovali jedni od
drugih u ciljevima, ipak ih je opajala tenja
za jasnim i istim formama.
parnes (hald.) stareina verske zajednice
(optine) kod Jevreja.
parodija (gr. parodia) poet. pesma kojoj je cilj
da neku ozbiljnu pesmu napravi smenom
time to, podraavajui njen spoljanji oblik i
ton, pria druge stvari koje nemaju veze sa
sadrinom one ozbiljne pesme; smeno ili
podrugljivo podraavanje ozbiljnog dela; up.
trave-stija.
parodirati (gr. parodeo pevam pesmu sa
smenim izmenama) pisati parodiju; izigravati, predstavljati nekoga ili neto u
smenoj boji, rugati se podraavanjem.
parodist(a) (gr. parodia) pisac parodija;
ismeva.
parodont (gr. para, odus gec. odontos zub)
inat. sva tkiva oko zuba (desni, pokosnica, j
amida, vilica i dr.).
parodontide (gr. para, odus) med. boginje na
desnima koje izazivaju jak bol.
parodontitis (gr. para, odus) med. zapaljenje,
upala desni.
parodos (gr. par-odos) izlazak na pozornicu
hora, i pesma koju on pritom peva (u
starogrkoj
tragediji);
u
starogrkom
pozoritu: vrata s leve i s desne strane, koja
su vodila u orkestar.
paroksizam (gr. paroxysmos ogorenje, pootrenje) zaotrenost, pootrenost; ned.
pojaavanje karakteristinih simptoma neke
bolesti, koja se javlja u nastupima, do krajnjih
granica (npr. kod neuralginih, epileptinih i
dr. nastupa); fig. najvii stupanj bola, strasti,
gneva, oajanja, uzbuenosti uopte.
paroksizmalan (gr. paroxysmcs, nlat. raroxysmalis) koji se javlja u estokim
napadima, napadni, nastupni.
paroksitonon (gr. paroxytonon) u grkoj
gramatici: re koja ima otar akcenat (akut)
na pretposlednjem slogu, npr. lego, phaino.
parola (fr. parole, ital. parola, lat. parabola,
gr. parabole) prvobitno: pouna izreka;
zatim: re, govor; krilatice, lozinka, geslo;
obeanje, asna re; voj. ugovorena re koja
slui za raspoznavanje, lozinka, odziv, doziv.
parol d'oner (fr. parole d' honneur) asna re.

paromeoz
a

672

paromeoza (gr. par-omoiosis upodobl>enje)

retorska figura: izjednaavanje delova jedne
besede koji dolaze jedan za drugim.
paromologija (gr. paromologia) prividno
priznanje, prividno poputanje, pritvorio
slaganje.
paronim (gr. para, oputa = bpota ime) gram.
re koja je isto izvedena kao neka druga re,
izvedena re, npr. govoriti, govor, govornik,
dogovor, razgovor; re koja isto glasi, ali se
razlikuje po poreklu, pravo-pisu i znaenju,
npr.: grad grad, duga duga, mlade
mlade, zelen zelen, sedeti sedeti, gore
gore itd.
paroniman (gr. para, oputa) koji je izveden od
istog korena, srodan po korenu koji isto
glasi, ali se razlikuje po poreklu, pravopisu i
znaenju; jednakozvuan (o reima).
paronimika (gr. para, oputa) gram. nauka o
paronimima.
paronihija (gr. para, opuh, gen. onyxos
nokat) med. v. panaricjum.
paronihoza (gr. para, opuh) med. rastenje
nokata gde ne treba da rastu.
paronomazija (gr. par-onomasia) jednakozvunost razliitih, po znaenju esto
suprotnih rei, zdruivanje takvih rei u
jednu retorsku figuru, npr. prevareni varalica;
igra rei koja se osniva na slinosti njihovog
zvuka; anominacija.
paropsija (gr. para, opsis vienje) med.
poremeaj u vienju usled oboljenja oiju.
paropteza (gr. paroptesis peenje na
povrini) med. preznojavanje u vruem pepelu
ili pesku.
paroptika (gr. para, optikos vidni, koji se tie
vida) med. nauka o poremeajima u
sposobnosti vienja.
paroptian (gr. para, optiks) med. koji spada u
paroptiku.
paroraza (gr. parorasis pogreno vienje)
med. pogreno vienje (ili: gledanje) obmana
vida.
par ordr (fr. par ordre) po naredbi, po
zapovesti.
paroreksija (gr. para, orexis tenja, prohtev)
med. poremeaj u volji za jelom koji se sastoji
u izopaenosti prohteve za jelom ili u
bolesnoj jenosti.
parorhidija (gr. para, orchis mudo) med.
zaostalost muda u preponi, otok prepone.
parosmija (gr. para, osme miris) med.
poremeaj u moi mirisanja usled bolesti.
parotie (gr. para, us, otos uho) aiat. velika una
pljuvaka lezda, zaunica.
parotitis (gr. para, us, otos) med. zaunjaci,
zauke.
paroftalmija (gr. para, ophthalmos oko)
med. zapaljenje onih kapaka.
paroh (nlat. parochus) svetenik koji je
stareina jedne parohije.
parohija (nlat. parochia, gr. par-oikia
stanovanje kao tuinac na nekom mestu bez
prava graanstva) tuina"; izraz kojim

partenokarpi j a

su hri. optine same sebe kazivale

smatrajui se tuincima u ovome svetu;
oblast koja se nalazi pod upravom jednog
svetenika, paroha, a ima bar jednu svoju
crkvu (parohijska crkva).
parohijalni (nlat. parochialis) v. parohij-ski.
parohijani (nlat. parochiani) pl. verni koji
pripadaju jednoj parohiji.
parohijani (nlat. parochialis) koji pripada
parohiji, koji se tie parohije; parohijska
crkva glavna crkva jedne parohije;
parohijski svetenik v. paroh.
par preferans (fr. par preference) pre, radije,
prvenstveno.
par renome (fr. par renommee) po uvenju.
pare (lat. pars gen, partis) deo, udeo.
Parsi pl. potomci starih Persijanaca koji su
ostali verni uenju Zaratustre (par-sizmu),
oboavaoci vatre; Gebri.
parsizam uenje Zaratustrino, kome su Parsi
ostali verni.
pareki mramor po vanredno] lepoti uveni beli
mramor sa ostrva Parosa u Arhipe-lagu.
pare litigans (lat. pars litigans) prav. zavaena
strana, stranka koja je u sporu.
pare pro toto (lat. pars pro toto deo za
celinu) ret. figura u kojoj se upotrebljava deo
mesto celine, npr. glave" mesto ljudi",
oruje" mesto vojska" itd.
partaa (fr. partage, lat. pars deo) deljenje,
deoba, podela; deo, udeo, naslee; parta-ni
traktat sporazum (ili: ugovor) o podeli, npr.
zemlje, nasledstva i dr.
partairati (fr. partager) deliti, podeliti; deliti
to s kim, zajedniki posedovati to s kim,
imati uea.
partajian (fr, partie, nem. parteisch) stranaki, koji pripada nekoj stranci; pristrastan.
parte (ital. parte) muz. uloga u operi; glavni glas.
partenija (gr. partheneia) med. devianstvo,
devianska nevinost.
partenios
(gr.
parthenios
devianski,
devojaki) med. devianska bolest: bledoa i
malokrvnost.
partenogamija (gr. parthenos devica, devojka,
gamos brak) biol. razvitak embriona
(zametka) bez uea mukog jedra.
partenogeveza (gr. parthenos, genesis
postanak, postanje, raanje) biol. razvijanje
jaja ili raanje ivih mladunaca bez
prethodnog oploenja (poglavito kod
ljuskara, krgonoaca, zatim kod kukaca,
npr. li-snih oca, oca iarua i, donekle, kod
pela); kod bilja ova osobina je utvrena samo
kod nekih alga; teol. bezgrene zaee Isusa
Hrista.
partenogenetian (gr. parthenos, genesis)
neoploen, koji je postao bez oploavanja.
partenokarpija (gr. parthenos karpos plod)
bog. obrazovanje i razvie ploda bez
oploenja jajeta (semena), u kome je sluaju
plod

Partenon

673

najee bez semena (kod nekih vrsta

groa,
narani,
banaka,
krastavaca,
bundeva, patlidana, bostana, kruaka,
smoka-va i dr.).
Partenon (gr. Parthenon) hram u antiko-dorskom stilu devianske boginje Atine
Partenos na Akropol>u u Atini, sazidan u doba
Periklovo (435. god. pre n. e.) i ukraen
plastinim delima Fidijasa i njegovih
uenika; u sred. veku pretvoren u hri.
crkvu, za vreme Turaka u moeju; poruen
1687. god.
partenofilija (gr. parthenos, philia ljubav,
prijateljstvo) duhovna ljubav ena prema
devojkama, bez ikakve seksualne podloge.
parter (fr. par terre, parterre) najdonji sprat
kue, prizemlje (Francuzi ovo nazivaju rezde-chaussee); cvena, travna gradine, vrtna
leja; poz. zadnji deo gledalita koji se nalazi u
dvorani (za razliku od balkona i galerija); svi
gledaoci koji sede u tome delu; sp. u rvanju:
poloaj kada se rva nalazi na zemlji, ali jo
nije pobeen; vrsta damasta sa utkanim
cvetovima.
partes (lat. pars deo, partes) pl. delovi, npr.
nekog modela itd.
partecetl (fr. partir otii, umreti, nem. Zettel
listi, cedulja) posmrtna lista.
parti blan (fr. partie blanche) u bilijaru: obina
igra u kojoj uestvuju samo dva igraa sa dve
lopte (otuda uzvik parti!" znai to i
dobivene igra").
partizan (fr. partisan pristalica) 1. ime kojim
su Napoleonovi zavojevai, 1812. god.,
nazivali grupe ruskih seljaka i rodoljuba koje
su se samostalno organizovale i, orujem
otetim
od
neprijatelja,
napada-le
i
uznemiravalo pozadinu francuske vojske; 2.
borac, uesnik u narodnooslo-bodilakom
ratu
Jugoslavije.
Od
pojedi-nanog
partizanskog odreda, koji su od 1941.
godine poveli nemilosrdan rat protiv svih
okupatora i domaih izdajica, stvorena je
Narodnooslobodilaka vojska, koja oslobaa
Jugoslaviju i obezbeuje pobedu nove,
narodne vlasti; 3. pristalica neke stranke ili
linosti.
partizana (nem. Partisane, fr. pertuisane)
vrsta koplja sa irokim iljkom na dva reza
(nazvana, verovatno, po tome to je to oruje
nekada davano partijskim pristalicama).
partija (fr. partie, eng. party, ital. partita,
nem. Partei, lat. partiri podeliti) 1. stranka,
grupa ljudi istog miljenja, naroito u
politikom smislu, koji se udruuju da bi
mogli da predstavljaju to jai front prema
onima to ne misle kao oni; 2. stranka,
protivna strana, protivnika strana, vie lica
ili jedno, lice u pravnom sporu sa drugima,
parniar; 3. deo, npr. jedne slike i dr.; 4.
izvestan broj ili izvesna koliina, npr. neke
robe; 5. drutvo; 6. zabava, jedno putovanje
ili etnja radi zabave; 7. jedna cela igra (npr.
bili43 Leksikon

partimento

jara, aha, sansa i dr.); 8. enidba, udaja

(dobra ili slaba partija); 9. kuz. note ispisane,
iz kompozicije, za jedan glas; 10. stav u
raunu, raun; drati nekome partiju biti
pristalica, drati uz nekoga.
partijac (fr. partie stranka) lan partije
(stranke), naroito politike.
partijski (fr. partie) koji se tie partije, koji
pripada nekoj partiji.
partikula (lat. particula) deli, komadi,
parence; gran. reca, nepromenljive re
(prilog, predlog, veznik).
partikularan (lat. particularis delimian) koji se
tie samo jednog dela, delimian, odvojen,
zaseban; naroit, osobit; opiran, taan;
partikularna akceptacija trg. samo delimino
primanje na sebe obaveza po jednoj menici;
partikularna istorija istorija pojedinih drava;
partikularno pravo obiajno pravo jedne
pokrajine, pravo jedne od nemakih saveznih
drava da ima svoje zasebno zakonodavstvo
zasnovano na obiajima i posebnim prilikama
zemlje; partikularan sud log. delimian sud:
neki S jesu (ili nisu) R.
partikularizam (lat. particularis delimian)
sklonost odvajanju, uvanju pojedi-nanih
interesa; 1. miljenje Jevreja po kome su oni
izabrani narod Gospodnji", tj. da bog daje
prvenstvo njima nad svima ostalim narodima
i da e samo oni imati udela u venom
blaenstvu; 2. uenje o nekoj naroitoj
milosti, naime da je Hristos umr'o samo nekih
radi, i da e samo neki doi u carstvo
nebesko; 3. u politici: shvatanje da povlastice
ili samostalnost jednog dela ne treba
podreivati niti rtvovati interesu neke vee
celine; tenja za to veom samostalnou
drava sastavnica u nekoj saveznoj
dravi.
partikularizacija (fr. particularisation) potanko
izlaganje, opirno prikazivanje; posebno
izdvajanje, upojedinjenje, upoje-dinjavanje.
partikularizirati (fr. particulariser) izdvojiti,
izdvaja, odvojiti, odvajati; potanko iznositi,
opirno izlagati, u pojedinostima prikazivati.
partikularist(a) (lat. particularis) pristalica (ili:
pobornik) partikularizma.
partikulariteti
(nlat.
particularitas)
pl.
pojedinosti, podrobnosti, posebnosti, pojedinanosti, poblie vesti, okolnosti i sl.
partikulacija (nlat. particulatio) razdelji-vanje,
rastavljanje, rasparavanje.
partimenti (ital. partiment) pl. ouz. komadi za
vebanje u izvoenju oznaenih kolora-tura.
partimento (ital. partimento) kuz. oznaeni bas;
pratnja po pravilima general-basa.

parti mort

674

parti mort (fr. partie morte) voj. pasivan

zaklon,
mesto
koje
nije
izloeno
neprijateljskoj vatri, mrtvi ugao.
partipri (fr. partipris) unapred utvreno
miljenje i gledite, unapred doneseno
reenje.
partitiv (nlat. partitivum) gram. deona re, npr.:
as as, sad sad.
partitivan (nlat. partitivus) deoni, koji deli, koji
izraava delimian pojam, kome je cilj
deljenje.
partito (ital. partito) iuz. podeljen na glasove.
partitura (nlat. partitura) muz. pregledno
napisane note za sve glasove jednog vieglasnog muzikog komada.
particija (lat. partitio) deljenje, deoba, podela;
log. deljenje jednog pojma prema njegovoj
sadrini, npr. drvo = koren + stablo + kruna.
particip (lat. participium) gram. glagolski pridev;
particip preterita aktivnog glagolski pridev
proli; particip preterita pasivnog glagolski
pridev trpni.
participant (lat. participans) uesnik, udeo-niar.
participacija (lat. participatio) l. uee,
sudelovanje; 2. u novijoj ekonomsko-politikoj praksi, uvoenje radnika u poslove
odluivanja i upravljanja privatnim i
dravnim preduzeima; 3. deo sume kojim
korisnik kredita uestvuje u ukupno j sumi
njemu odobrenog kredita.
participirati (lat. participare) imati u emu
uea ili udela, dobiti deo, uestvovati u
delu.
participni (lat. participium) gram. koji se tie
participa ili pripada participu, npr. nastavak.
partner (engl. partner, fr. partenaire) uesnik,
drug u plesu, u igri karata itd.
partnerip (eng. partnership) vrsta orta-tva
izmeu radnika i poslodavaca, udeo-nitvo
radnika u dobiti jedne fabrike.
partu-bileta (fr. partout-billet) karta koja vai
kao ulaznica za sve predstave jednog
pozorita.
partu-karta (fr. partout-carte) v. partu-bileta.
parturicija (nlat. parturitio) poroaj, raanje;
zool. koenje.
partus (lat. ragege, partus) raanje, roenje;
vreme raanja; novoroene.
paravska strela fig. napad iz potaje, neoekivan
(zato to su Parani, po Herodotu, beei
odapinjali strele na neprijatelje koji su ih
gonili).
parulis (gr. para, ulon desni) med. zapaljenje
eljusne pokosnice usled gnojnog zapaljenja
koice zubnog korena.
parurija (gr. para, uron mokraa) med.
nepravilnost kod mokrenja usled oboljenja.
parusija (gr. parusfa) prisustvo, prisutnost; fil.
prisustvo ideja u njihovim pojavama (po
Platon}?); u hrianskoj teolo-

giji: ponovni dolazak Hristov o stranom

sudu.
parfe (fr. parfait) ku. krem s leda.
parfim (fr. parfum, lat. per, fumus dim) miris,
mirisava vodica.
parfimer (fr. parfumeur) prodavac mirisa;
fabrikant mirisa.
parfimerija (fr. parfumerie) prodavnica (ili:
trgovina) mirisa; fabrika mirisa, radionica
mirisa.
parfimerijska roba roba koja se prodaje u
parfimeriji: mirisave vodice, mirisavi sapuni,
puder i sl.
parfimirati (fr. parfumer) namirisati; okaditi,
nakaditi.
parfimisati (fr. parfumer) v. parfimirati.
par fore (fr. par force) silom, nasilno, usiljeno;
parfors lov hajka; parfors pas hajkaki pas.
par-forfe (fr. par forfait) sp. kazna za
nedolazak na zakazanu utakmicu ili zbog
prekida utakmice (po kojoj se protivnikoj
strani priznaje i bez borbe, pobeda sa
rezultatom 3:0 u fudbalu, 6:0 u hazeni).
parhet (nlat. barracanus, nem. Barchent) s
jedne strane gruba pamuno-lanena tkani-na
(za zimsku odeu, naroito za zimsko rublje).
parcela (nlat. parcella) komadi, deli celine,
npr. zemlje, gradilita.
parcelacija (nlat. parcellatio) raspara-vanje,
deljenje na parad, naroito zemljita;
parcelisanje.
parcelirati (nlat. parcellare) deliti na komadie,
rasparava; vee zemljite podeliti na
pravilne parcele.
parcelisanje (nlat. parcellare) v. parcelacija.
parcelisati (nlat. parcellare) v. parcelirati.
parcijalan (nlat. partialis) l. delimian;
parcijalni topovi fiz., muz. prosti tonovi koji
zvue zajedno sa osnovnim tonom i ine boju
tona; gornji parcijalni tonovi
ONI KOJI Su VII OD OSNOVNOG TONa; astr.

parcijalno pomraenje pri kojem je samo

deo svetlog nebeskog tela pokriven ili
pomraen (supr. totalno pomraenje); 2.
pristrastan.
parcijalist(a) (lat. pars deo) onaj koji dri nekom
stranu, pristrastan ovek.
parcijalitet (lat. pars deo, fr. partialite)
stranarstvo, pristrasnost.
pare (pere. pare) deo neeg, komad,
komadi.
pas (lat. passus, ital. passo, fr. pas, nem.
RaV) putna isprava koju izdaju vlasti za
slobodno putovanje, paso; tesnac; korak,
osobito u igri, plesu; nepravilan hod konja,
koji se sastoji u tome to konj, poput
kamile, obe noge jedne strane die
istovremeno, tj. u isto vreme obe desne pa obe
leve, ravan, trupkalica; u kartanju: izjava da
igra ne seli dalje uestvova-

PAS

675

ti u tom krugu igre; ma. skok, ispad prema

protivniku; sp. dodavanje, dobaaj lopte
suigrau.
PAS (skr. paraaminosalicilna kiselina), beli
kristalni prah bez mirisa, kiselog ukusa,
teko se topi u vodi; spreava razvoj tuberkuloznih bacila, te se primenjuje u
leenju tuberkuloze.
pasabl (fr. passable) prilian, poprilian,
podnoljiv, osrednji.
pasavan (fr. passavant) propusnica; carin-ska
propusnica; kor. most za prelazak iz prednjeg
dela broda u zadnji.
pasada (fr. passade) prolazak, kratko bavljenje
u jednom mestu pri putovanju, obda-nica;
kratak prohtev, prolazna l>ubav; ma. pokret u
pravcu napred; jah. jahanje tamo-amo
stalno na istoj, jednako dugoj liniji.
pasa (fr. passage) prolazak, prelazak,
prelaenje; prelaz, prolaz; naroito: pokriven
prolaz, pokrivena ulica, galerija; kretanje
gore-dole, jahanje i vonja na istom mestu;
stav ili mesto u knjizi ili muzikom komadu,
pasus; uz. melodian niz tonova; jah.
odmeren i propisan hod konja; tzv. panski
korak" (izvedeno od ital. passeggio etnja)
tj. koraanje po taktu.
pasaer (fr. passageur) putnik, prolaznik;
naroito: onaj koji je prispeo potan-skim
kolima, vozom, parobrodom itd.
pasa-instrument (fr. passage, lat. instrumentum) astr. vrsta dogleda koji slui za
posmatranje prolaska (pasaa) zvezda kroz
meridijan.
pasakalja (ital. passacaglia) kuz. kompozicija
umerenog tempa, u trodelnom taktu; razvila
se krajem HUP v. iz istoimenog starin-skog
plesa; poreklom verovatno iz pa-nije.
pasan zool. vrsta divlje koze (antilope) u
persijskim planinama.
pasant (fr. passant) putnik u prolasku,
prolaznik; pasanti pl. gajtani kroz koje se
provlae oficirske epolete.
pasaport (fr. passeport) putna isprana za
slobodno putovanje, paso.
pasarile (fr. passarilles, i. uva pasa) pl. suvo
groe u paniji i Francuskoj.
pasati (fr. passer, ital. passare) l. proi, minuti,
npr. vreme je pasalo (u Hrvatskoj i severnoj
Dalmaciji).
pasati (ital. passare) 2. pl. stalni prizemni
vetrovi koji duvaju na svima morima, od 30
severne i june geografske irine prema
ekvatoru i imaju na severnoj polu-lopti
severoistoni, a na junoj jugoi-stoni
pravac; njihovu pojavu izaziva stalno
postojanje visokog pritiska na geo-grafskim
irinama oko 30.
pasato (ital. passare, passato) trg. proli, minuli
mesec, npr. 6 passato = 6. prolog meseca.
43*

pasija

pasend (nem. passen, passend) zgodan, podesan,

pogodak; prikladan, shodan.
pasibilan (nlat. passibilis) osetljiv, sposoban za
osete, prijemljiv za radosti i alosti.
pasiv (lat. pati trpeti, patiti, passivum) gram.
trpio stanje (kod glagola); supr. aktiv.
pasiva (lat. passiva) trg. dugovi koji imaju da se
plate, teret, obaveze, skup svih dugo-vanja
nekog preduzea; supr. aktiva,
pasivan (lat. pati trpeti, patiti, passivus) koji
trpi, koji samo prima utiske a ne odgovara na
njih, koji samo posmatra a ne uestvuje lino,
koji ne radi, nedelatan, nedejstven; duan;
gram. trpni; pasivan dug v. pasiva; pasivna
legitimacija prav. op-tuljivost; pasivna
trgovina ona koja radi podmirivanja potreba
jednog naroda mora da u vozi iz inostranstva;
pasivna rezistencija borba protiv nadmonog
neprijatelja bez upotrebe sile i formalno g
krenja postojeih zakona, koja se obino
sprovodi sistematskim uzdravanjem od
saradnje u svim javnim poslovima; pasivno
birako pravo pravo biti biran za narodnog
poslanika.
pasivizam (lat. passivus) stanje nerada, nedelatnosti, neprotivljenja, neotpornosti; fil.
shvatanje da ivot pojedinca, naroda i celog
oveanstva ne zavisi od volje pojedinaca i
grupa, poto ga smatra proizvodom neke vie
sile, prirodnih zakona i dr.; supr. aktivizam.
pasivirati (lat. pati, passus) prevesti u stanje
trpljenja, nedelatnost posmatranja, uiniti
neradnim, umrtviti; supr. aktivi-rati.
pasivist(a) (lat. pati, passus) pristalica
pasivizma.
pasivitet (nlat. passivitas) ponaanje ili stanje
nerada, nedelatnost, nedejstvenost, nerad,
neprotivljenje; hea. pasivitet gvoa stanje
gvoa kad ga zagnjurimo u ali-trenu
kiselinu pa se pokrije slojem oksi-da i posle
toga postaje nepristupano uticaju kiseline.
pasivna rezistencija v. pod pasivan.
pasivnost (lat. pati, passus) v. pasivitet.
pasigrafija (gr. pas sav, graphfa pisanje,
pismo) pismo za sve", vetina iskazi-vanja
misli izvesnim svim narodima razumljivim
znacima ili pismenima.
pasigrafika (gr. pas, graphikos pismen) v.
pasigrafija.
pasigrafski (gr. pas, grapho piem) pismenima
ili znacima svima razumljivim.
pasija (lat. pati trpeti, patiti, passio patnja)
1. patnja, muenje, trpljenje, telesni bol;
naroito: muke i stradanja Hri-stova, i vreme
posveeno uspomeni na ta stradanja; dramsko
ili muzike prikazi-vanje tih stradanja; up.
oratorijum.
pasija (lat. passio, fr. passion, ital.
passione) 2. strast, ljubavna strast; esti-na,
ar, toplina; vatrena elja, velika

pasi]ane

676

sklonost emu, neodoljiva za to; uzbuenje,

uzbuenom1, uzrujanost.
pasijans (fr. patience) v. pasjans.
pasilalija (gr. pas sav, lalia brbljanje) opti
jezik, svetski jezik, koji bi sjedinja-vao u sebi
ono to je najbolje u svim jezicima.
pasilingva (gr. pas, lat. lingua jezik) v.
pasilalija.
pasilogija (gr. pas, logos re) v. pasilalija.
pasim (lat. passim) pril. ovde-onde, na sve
strane, ratrkano; bez razlike.
Pasional 'nlat. Passionale) zbirka hrianskih
srednjovekovnih legendi koje opisuju,
poglavito, muke i stradanja Hri-stova (lat.
passio stradanje), zatim i prie o Bogorodici,
apostolima i svetiteljima--muenicima.
pasionato (ital. passionato) muz. strasno, sa
uzbuenjem; kon pasione.
pasioniran (fr. passione) strastan, oduevljen,
jako zagrejan za to, strasno zauzet im (npr.
pasioniran lovac, italac romana, sportist
itd.).
pasiovirati se (fr. se passionner) oduevi-ti se,
zanositi se ime.
pasions-pile (lat. passio, nem. Passions-spiele)
pl. pobone igre u kojima se dramatski
prikazuju muke i stradanja Hri-stova
(najpoznatije su one to se svake godine
odravaju u Oberamergau i Erlu).
pasirat (lat. psssus korak, ital. passare, fr.
passer) proi, prolaziti, proputova-ti; protei,
proticati; preleteti, provesti se, projedriti,
projahati; dogoditi se, dogaati se, desiti se,
deavati se, zbiti se, zbivati se; dobro stajati
(npr. odelo), biti za to zgodan ili podesan,
pasovati, npr. taj klju ne pasira (ne pasuje)
za bravu kuv. procediti, cediti kroz sito, tako
da mekani deo proe a tvrdi delovi (ljuske,
seme) ostanu, npr. pasirati para-dajs,
ipkove, ljive i dr.; sp. dodati loptu jednom
od svojih drugova (u fudbalu).
pasitelegrafija (gr. pas sav, tele na daljinu,
daleko, graphia pisanje) telegrafija iji bi
znaci imali da budu razumljivi svima
narodima.
pasiflora (nlat. passiflora) al. bog. porodica
junoamerikih ukrasnih biljaka, ima ih oko
300 vrsta, od kojih se mnoge taje kao sobne
biljke; tu spada i tzv. Hristovo cvee".
pasifrazija (gr. pas, phrazo govorim, phra-sis
govorenje) v. pasilalija.
pasjans (lat. patientia strpljenje, fr. patience)
igra karata sa mnogo varijacija za jednu osobu
(sastoji se u tome da se karte dvostrukog ili
samo jednog pila karata slau po izvesnom
redu, jedne pored drugih ili jedne na druge, sa
ciljem da se sve karte pokriju).
paskvila (ital. pasquillo) podrugljiv spis na raun
nekoga, javna uvreda ili kleveta

pasterizacija

putem spisa, slika i sl.

iji je pisac
nepoznat.
paskvilant (ital. pasquillo) pisac paskvile.
paskvilantski (ital. pasquillo) u obliku paskvile,
tj. uvredljiv, klevetniki (a nepotpisan).
paskvilirati
(ital.
pasquillo)
pisati
(ili:
sastavljati) paskvile.
pasma (gr. pasma, passo posipam) ned. lek
koji se posipa po obolelom mestu.
pasmanterija (fr. passementerie) radnja,
trgovina gajtanima (iritima); fabrika gajtana
(irita); gajtanska, iritska roba.
pasovati (nem. passen, ital. passare) v. pasirati.
pasometar (lat. passus korak, gr. metron
merile, mera) instrumenat za brojenje koraka.
paso (nem. RaV, fr. passeport) v. pasaport.
pasparol (fr. passe-parole) voj. usmena zapovest
koja se izda na elu pa ide, od usta, do usta, do
kraja jedinice.
paspartu (fr. passe-partout) l. glavni klju,
klju koji otvara vie brava; 2. besplatna,
stalna karta za sve predstave jednog
pozorita; 3. okvir (ram) od bakra ili kartona
u koji se mogu stavljati figure i slike razne
veliine; 3. tip. tapi koji slui kao ukras
nekog slova.
paspel (vr. passepoil) porub, ispust na
haljinama; v. paspoal.
paspelirati (fr. passepoil) opiti uzanim trakama
(gajtanima), porubiti, praviti ispuste.
paspoal (fr. passepoil) porub, ispust na haljini;
areni gajtan na akirama (kod uniformi i
livreja).
paspoalirati (fr. passepoil) v. paspelirati.
pasim (lat. passim) razasuto, ratrkano; na vie
mesta u nekom delu (knjizi).
lasta (gr. paste jemena kaa, nlat. p., ital.
pasta, fr. pate) l. biljni ekstrakt zgusnut u
itku masu; testo, preraevina od testa; 2.
otisak starog bruenog kamenja u smesi od
peatnog voska, sumpora, gipsa ili stakla; 3.
meso, sardine itd. isitnjeno u kaastu masu
koja se mae na hleb.
pastel (ital. pastello) pisaljka u boji; slika
izraena takvom pisaljkom, slika izraena
suvom bojom; an pastel (fr. en pastel) u
pastelu", tj. pisaljkom u boji, suvom bojom
(slikati).
pastelirati (fr. pasteler) raditi pisaljkom u boji,
slikati suvom bojom.
pastelist(a) (fr. pastelliste) slikar koji radi
pisaljkom u boji, tj. pastelom.
pasterizacija (fr. pasteurisation) Hem. ubijanje
toplotom u tenostima vinu, pivu, mleku i
dr. gljivica i klica koje izazivaju vrenje,
da bi se due vremena ouvale u ispravnom
stanju i bile bezopasne po zdravlje; naziv po
francuskom nauniku Luju Pasteru (1822
1895).

pasterizirati

677

pasterizirati (fr. pasteuriser) Hem. zagre-vanjem

tenosti (mleka, vina, piva i dr.) do 55 i 60
ubijati u njima gljivice i klice koje izazivaju
vrenje, i na taj nain uiniti ih odrl>ivijim; v.
pasteriza-cija.
pasterizovati (fr. pasteriser) v. pasterizipastila (lat. pastillus loptica) loptica od brana,
nonog soka, eera itd.; koluta-sta mirisava
bombona; med. vrst kolai, u obliku loptice
ili kolutia, od eera, okolade, gume ili
traganta, u koji je umean praak neke
lekovite tvari, sup-stancije (ta bleta); loptica ili
sveica za kaenje.
pastinaka (lat. pastinaca) vot. pastrnjak.
pastio (ital. pasticcio) v. pasti.
pasti (fr. pastiche) pageta, smea, pomeano
jelo; slik. podraavanje manira nekog
uvenog slikara; muz. operska muzika
sastavljena
od
kompozicija
raznih
kompozitora (kvodlibet); obmana, prevara,
izda-vanje za neto to nije.
pastozan (ital. pastoso) testav, gnjecav, mek
kao testo, u obliku paste.
pastor (lat. pascere pasti, pastor pastir,
obanin) protestantski, evaneliki svetenik.
pastorala (lat. pastorale) loet. pastirska pesma;
poz. komad sa pevanjem iz seoskog ivota,
pastirska igra; muz. komad pastirskog,
idnog karaktera.
pastorale (lat. pastorale) biskupski tap.
pastoralije (lat. pastoralia) pl. svepggeniki
poslovi i svetenike dunosti.
pastoralna pisma pl. pastirska pisma apostola
Pavla (Novi zavet) Titu i Timoteju, koja
sadre uputstva o upravljanju crkve-nom
optinom.
Pastoralna simfonija muz. Betovenova esta
simfonija (F-Dur), koja velia poeziju
seoskog, pastirskog ivota.
pastoralna teologija nauka o vrenju svetenikih dunosti.
pastoralni (lat. pastoralis pastirski, obanski,
seoski) koji se tie svetenika i njegove
dunosti, sveteniki, propoved-niki.
pastoralni prsten prsten koji dobivaju biskupi i
opati (kao simbol njihovog duhovnog
venanja sa crkvom) prilikom po-sveenja u
in.
pastorat (nlat. pastoratum) parohija, parohijalno zvanje, poloaj i stan protestant-skog
pastora.
pastorela (tl. pastorela, fr. pastourelle)
pastirska pesma aljive sadrine i vesele
melodije.
pastrma (tur. pastirma, basdirmak pritisnuti)
usoljeno i osueno meso.
pasulat (nlat. passulatum) med. zgusnuto sok od
groa, groani med.
pasus (lat. passus) korak; stara mera za
duinu: dvostruki korak =5 stopa; mesto

patentizirati

u knjizi ili spisu, mali odeljak; sluaj in hok

pasu (lat. in hoc passu) u ovom sluaju, za
ovaj sluaj.
Pasha (hebr. pesach, pasach) glavni jevrejski
praznik, proslavljanje uspomene na izlazak
Jevreja iz Egipta i dogaaj kada je aneo
smrti, ubijajui po kuama prven-ad
misirsku, potedeo samo jevrejske domove (
Moje. 12, 23, 27); slavi se 14. pisana, tj.
prvog prolenog punog meseca.
pat (ital. patto, fr. echec pat) u ahu: stanje
kada kralj" treba da se mie a ne moe,
poto su ova polja oko njega ili zauzeta ili u
ahu; ah-pat.
patavinitst (lat. Patavium, patavinitas) na-reje
kojim govore stanovnici italijanskog grada
Padove; naroito: nain pisanja rim.
istoriara Livija, roenog u Padovi, koji je
odstupao od uobiajenog naina pisanja
ostalih rimskih pisaca.
patagij(um) (nlat. patagium) zool. koica za
letenje, letna koica.
patareni (ital. patareni) pl. 1. podrugljivo ime
kojim su nazivali protivnike braka katolikih
svetenika (celibata), u vreme pape Gregora
UP, u Milanu, nazvani po jednom zlo glasnom
kvartu Milana; 2. pristalice bogumilske
jeresi; v. bogumili.
patati (ital. p. patati) pl. bog. krompiri; batati.
pate (fr. pate) l. pateta.
pate (fr. pate, pates) 2. pl. srebrne ipke koje
neigosane
krijumarenjem
izvoze
iz
panskih poseda u Americi.
patela (lat. patella) anat. trouglasta kost na
kolenu, aica; zool. zdelasti pune, ini-jasti
pu.
pateliforman (nlat. patelliformis) koji ima oblik
tanjira, tanjirast.
patema (gr. pathema patnja, jad) patnja,
nesrea, naroito duevna patnja; strast.
patematologija (gr. pathema, logia nauka)
nauka o strastima.
patent (lat. patere biti otvoren, patens) javno
pismo, otvoreno pismo; obnarodova-na
naredba vlasti (lat. litterae patentes); povelja
o postavljenju na neki slubeni-ki poloaj;
zatitno pismo kojim se nekome zakonski
obezbeuje
pravo
prven-stvenog
ili
iskljuivog izraivanja neke robe; naroito:
akt kojim se tvorcu nekog korisnog
pronalaska
daje
iskljuivo
pravo
iskoriavanja toga pronalaska za izvestan
niz godina; majstorsko pismo; porez na
radnju; priznanice o plaenom porezu na
radnju.
patentan (lat. patens) u studentskom jeziku: ist,
pristojan, po modi, pomodan.
patente nega (ital. patente netta) uverenje
koje se daje putnicima da su sa polaznog
mesta krenuli zdravi (naroito bez ikakve
zarazne bolesti, ili za robu da je sa polaznog
mesta upuena ispravna.
patentizirati (fr. patenter) v. patentirati.

patentirati

678

patentirati (fr. patenter) dati ili dobiti prvenstvo

ili iskljuivo pravo iskori-avanja ega,
naroito nekog pronalaska, zatititi patentom;
fig. ponaati se kao da ima iskljuivo pravo
na neto, npr.: Taj misli da je patentirao
mudrost.
pateit-licencija (lat. patens, licentia) dozvola za
izraivanje i iskoriavani nekog natenta.
pater (lat. pater, gr. pater otac) crkveni otac,
crkveni
uitelj
(u
prvim
vekovima
hrianstva); kaluer, lan katolikog
kaluerskog reda.
pater adoptivus (lat. pater adoptivus) prav. otac
usvojitelj, pooim.
paternalizam (lat. pater otac) shvatanje po
kome se pojedine drutvene grupe, pa i cele
nacije i rase, tretiraju kao maloletne, tj.
nesposobno da se same razvijaju, ve im je
potrebna oinska briga" i pomo nekoga ko
je od njih razvijeniji.
paternitet (lat. paternitas) oinstvo, pravni
poloaj oca prema detetu.
paternoster (lat. pater noster) 1. oena; svaka
vea loptica u brojanicama, kod koje treba
oitati oena; 2. dizalica sa kotaricama ili
kabinama
postavljenim
u
jednakim
razmacima, elevator.
pater patrije (lat. pater patriae) otac otadbine,
poasna titula zaslunih ljudi, a docnije i
rimskih careva.
pater familijas (lat. pater familias) domain,
otac porodice (pod ijom su vlau, po
rimskom pravu, bili deca i robovi).
patetizam (gr. pathos uvstvo, oseanje, fr.
pathetisme) vetina razbuivanja strasti,
vetina uzbuivanja; lani patos.
patetika v. patos.
patetikamente (ital. pateticamente) kuz. v.
patetiko.
patetiko
(ital.
patetico)
kuz.
sveano,
dostojanstveno, uzvieno.
patetian (gr. pathetikos) strastan, osea-jan;
dirljiv; ganutljiv, uzbudljiv, potre-san; koji
izaziva uzviena oseanja, uzvien; snaan i
dostojanstven, svean; koji izraava patos.
patibilan (lat. pati trpeti, patiti, patibilis) koji se
moe trpeti, podnoljiv, snoljiv; osetljiv,
sposoban da osea.
patik (gr. pathikos lat. pathicus) ovek koji se
dade navesti na protivprirodan blud; up.
kined.
patika (gr. pathike) protivprirodan blud, spolni
nagon prema deacima.
patina (lat. patina) zdela, inija; lepa zelena ili
mrka navlake (ra) na antikim bakrenim ili
tuanim novcima, kipovima i dr. umetnikim
delima, koja se, hemij-skim sredstvima
moe i podraavati.
patine (fr. paten, ital. pattino) pl. klizalj-ke,
tociljae; litue.
pativet (fr. petinette) v. trotinet.

patoloki

patinirati (lat. patina) bakru ili tuu vetakim

putem dati mrku ili zelenu boju, kakvu imaju
antika umetnika dela; up. patina.
patira (p. patira) zool. bizamsko prase.
patirati (fr. patter) povlaiti notne linije notnim
lenjirom (rastrolom).
patirisa (gr. pater otac) u pravoslavnoj crkvi:
taka, palica, patarica, skiptar koji arhijerej
dobiva, odmah posle po-sveenja za
episkopa, na liturgiji; kao znak duhovne
vlasti, ona treba da opominje arhijereja da
oinski (pater=oTau) upravlja poverenim
mu stadom.
patipanj (ital. pan di Spagno panski hleb)
kup. peeno testo od brana, jaja i eera.
patlidan (pere. badingan, tur. pathcan)
paradajz, rajica, Solanum lycopersicum.
patoa (fr. patois, lat. pagus selo) seljaki
govor, pokvaren govor, pokrajinsko nareje.
patogeneza (gr. pathos bolest, genesis
postanak) med. v. patogenija.
patogeni (gr. pathos bolest, gen- koren od
gi'gnesthai roditi se, nastati, postati) za-razan,
koji
izaziva
bolesti;
patogeni
mikroorganizmi siuni gotovani koji u
ivotinjskom i ovejem telu izazivaju
zarazna oboljenja.
patogenija (gr. pathos genesis postanak,
postanje) med. nauka o postanku bolesti.
patogenian (gr. pathos, genikos koji se tie
raanja, stvaranja) v. patogeni.
patognomika (gr. pathos bolest, gnome
saznanje, uvianje) med. nauka o znacima
(simptomima) bolesti i o njihovom pravilnom
procenjivanju.
patognomian (gr. pathos, gnome) koji
odreuje (ili: utvruje) bolesti; koji je
karakteristian za neku bolest.
patognostian (gr. pathos, gnostikos saznavan, koji je vian saznavanju, uvianju) v.
patognomian.
patografija (gr. pathos, graphfa opis) 1. med.
opisivanje raznih oblika oboljenja; 2. opis
bolesti, istorija neke bolesti; 3. prouavanje
uticaja neke bolesti na izvesnu radnu
sposobnost bolesnika, npr. al-koholizma,
tuberkuloze i dr.
patolog (gr. pathos, logos razum, uvianje)
poznavalac znakova i uzroka bolesti.
patologija (gr. pathos, logia nauka) poznavanje
bolesti, nauka o bolestima i raznim oblicima
u kojima se one javljaju; deli se na: fizioloku
patologiju, koja prouava podobnosti za
bolesti, etiologiju, koja ispituje uzroke bolesti,
patogenezu ili patogeniju, koja istrauje
postanak bolesti, i semiotiku, nauku o znacima
bolesti.
patoloki (gr. pathos, logos) koji spada u
nauku o bolestima, koji se tie nauke o
bolestima; bolestan; patoloka anatomi-ja
nauka o promenama bolesnih tkiva i organa.

patomimija

679

patomimija (gr. pathos, mimeomai podraavam) med. neobina sklonost ponekog

oveka da se namerno pravi bolesnim od
neke bolesti, nalazei bolesno uivanje u
tome da zavarava svoju okolinu.
patopeja (gr. pathos strast; bolest, nevolja,
poieo inim, izazivam) izazivanje, razbuivanje strasti.
patopsihologija (gr. pathos bolest, psyche dua,
logfa nauka) nauka o bolesnoj dui; up.
psihopatologija.
patos (gr. pascho patim, pathos patnja,
bolest) patnja, bolest; bolesno stanje, naroito
due; strast, strasna uzbuenost; strasna
uzvienost i dirljivost u izrazu i govoru,
velika oseajnost govornika ili pesnika,
uvstvenost, toplina, ar, polet, zanos;
strastan i zanosan govor u drami, naroito u
tragediji; svaki vii nain izraavanja;
takoe: naduvenost.
patofiziologija (gr. pathos, fiziologije) med.
grana medicine koja se bavi proua-vanjem
poremeaja funkcije tkiva, organa i celog
organizma, koji nastaju usled bolesti;
patoloka fiziologija.
patofobija (gr. pathos, phobos strah) strah od
bolesti; hipohondrija.
patres (lat. patres) al. od pater oci.
patres apostolici (nlat. patres apostolici) pl.
neposredni uenici apostola i njihovi spisi.
patrija (lat. patria) otadbina, domovina; in
patrija (lat. in patria) u otadbini, u zaviaju.
patrija potestas (lat. potestas patria) prav. v.
potestas patrija.
patrijarh (gr. patriarches otac plemena,
patria rod, pleme, loza, archos voa, glavar)
praotac jednog plemena ili naroda, naroito
izrailjskog (Avram, Isak, Jakov); od V veka
titula episkopa rimskog, konstantinopoljskog,
aleksandrijskog, an-tiohijskog i jerusalimskog;
docnije: titula i dostojanstvo vrhovnih
poglavara pravoslavnih hrianskih crkava;
fig. asna starina, uvaena starina.
patrijarhalan (nlat. patriarchalis) starinski,
miran i skroman, koji se pridrava
starinskih obiaja i shvatanja.
patrijarhat (gr. patria rod, pleme, loza,
archos voa, poglavar) 1. dostojanstvo i
oblast (patrijarija) vrhovnog poglavara
hrianske pravoslavne crkve; 2. oevo
pravo, stanje u kome dete ne pripada
materinske j, nego oevoj lozi; Supr. matrijarhat.
patrijarija (gr. patriarchla) oblast kojom
upravlja patrijarh, npr. srpska patrijarija;
dvor u kome stanuje patrijarh i gde su
njegove kancelarije; patrijarijska crkva
glavna, saborna crkva u seditu patrijarha.
patrimonijalan (nlat. patrimonialis) oevin-ski,
koji pripada oevom imanju, od oca
nasleen, batinski.

patronaa

patrimonij(um) lat. patrimonium) oevine,

imanje nasleeno od oca, batina.
patrinus (nlat. patrinus) krteni kum.
patriomanija (lat. patria otadbina, gr. ta-nia
pomama, strast, ludilo) preterana ljubav
prema otadbini.
patriot(a) (nlat. patriota, gr. patribtes zemljak
od patrios ocima ili precima svoj-stven,
narodski) onaj koji voli otadbinu, rodoljub.
patriotizam (nlat. patriota) ljubav prema
otadbini, rodoljublje; lokalni patriotizam
ljubav ograniena samo na najui zaviaj ili
mesto roenja.
patristika (lat. pater) v. patrologija.
patristiar (lat. pater) v. patrolog.
patrica (lat. pater otac, nem. Patrize) tip. kalup
iz koga se liju matrice.
patricijat
(lat.
patriciatus)
dostojanstvo
plemia, plemstvo.
patricije (lat. patricius) kod Rimljana: ple-mi,
lan nekih porodica koje su, zbog svog
porekla, u ranijim vremenima stare rimske
drave imale znatne povlastice i preimustva;
pl. patriciji; supr. plebejac.
patricijski (lat. patricius) plemiki.
Patroklo (gr. Patroklos) sin Menetijev, drug i
prijatelj Ahilov, koga je Hektor pred Trojom
ubio (Ilijada, XVI).
patrola (fr. patrouille) voj. straa, izvidnica,
odred samo od nekoliko vojnika, ija je
dunost da izvia poloaj ili kretanje
neprijatelja; mali vojniki odred koji obilazi
neko mesto radi nadzora i odra-vanja mira i
reda.
patrolirati (fr. patrouiller) obilaziti straom,
krstariti, izviati.
patrolog (gr. pater otac, logos) poznavalac
ivota, spisa i uenja crkvenih otaca;
poznavalac i prouavalac stare hrianske
istorije.
patrologija (gr. pater, logia) deo istorijsko
teologije koji se bavi ivotima, spisima i
uenjima crkvenih otaca; filozofija crkvenih
otaca
(Irineja,
Tertulijana,
Klementa,
Origena, Avgustina i dr.) koja spaja
hriansku
dogmatiku
sa
antikom
filozofijom.
patroldije (fr. patrouille) noni straar; vojnik
iz patrole.
patroi (lat. patronus) svetac kao zatitnik doma
ili porodice, slava; gospodar broda; ef
industrijskog ili trgovakog preduzea,
gazda;
branilac,
advokat;
zatitnik
pokrovitelj, npr. neke sveane priredbe i sl.;
metak za puku ili revolver (up. patrola 2).
patrona (lat. patrona) l. zatitnica, pokroviteljica; svetiteljica (kao zatitnica osobe,
doma ili ustanove).
patrona (fr. patron) 2. obrazac, kalup, po
kome se neto izrauje, ablon; naroito:
metak za puku ili revolver.
patronaa (fr. patronage) zatitnitvo, zatita,
okrilje, pokroviteljstvo.

patronanciJa

680

patronancija (lat. patronantia) v. patro-naa.

patronar (fr. patronneur) crta slikarskih
obrazaca; izraiva ara, mustara u fabrici
tofova.
patronat (lat. patronatus) pokroviteljstvo,
dostojanstvo ili nadlenost patrona; lanovi
pokroviteljskog odbora neke ustanove.
patronesa (fr. patronnesse) pokroviteljica,
zatitnica;
prireivaica
zabave
u
dobrotvorne svrhe.
patronimikon (gr. pater otac, oputa ime) ime
po ocu, ime izvedeno iz oevog imena,
plemensko ime, npr. Heraklidi po Hera-klu,
Nemanjii po Nemanji, Petrovii po Petru
itd.; pl. patronimika.
patronimikum
(lat.
patronymicum)
v.
patronimikon.
patronimian (gr. pater, oputa) nazvan po
oevom imenu, nazvan po plemenskom
imenu.
patronga (fr. patron, nem. Patronentasche) v.
fieklija.
patrocinancija (nlat. patrocinantia) v. patrocinacija.
patrocinacija (lat. patrocinatia) zatia-vanje,
branjenje, potpomaganje.

patrocinij(um)
lat.
patrocinium)
pokroviteljstvo, zatita, pravna pomo;
primanje na sebe voenja neke parnice;
zatitno sredstvo.
patrocinirati (lat. patrocinari) zatiava-ti, uzeti
pod okrilje, braniti, potpoma-gati.
patrueli (lat. patrueles) pl. braa i sestre po
stricu, strievii.
pat sir pat (fr. pate sur pate) glaziran porculan
u boji, sa ispupenim (reljef-nim) belim i
providnim ukrasima.
pauerlum (eng. powerloom) mainski razboj za
tkanje.
pauza (gr. paiisis prestajanje, raib zaustavim,
lat. pausa) l. privremen mali prekid u nekom
radu, poinka, stanka, odmor, naroito u
muzici; znak za utanje, znak za mirovanje;
med.
zastoj,
prestanak,
poputanje,
smirivanje neke bolesti.
pauza (lat. pausa) 2. kopija crtea snimljena
pomou providne hartije.
pauzirati (lat. pausare) praviti (ili: napraviti)
prekid u poslu, zastati; muz. praviti, napraviti
stanku (ili: poivku); odmarati se; biti bez
posla, ne raditi.
nauke (nem. Pauke) kuz. instrument sa razapetom koom koja se moe pomou zavrtnja
udeavati i tako dobivati potreban ton;
talambas, go.
paulinizam (lat. Paulus) teol. istinske uenje
apostola Pavla, za razliku od tzv.
jevrejohrianstva, a naroito od uenja
apostola Petra i Jovana.
paulicijani pl. gnostiko-dualistika sek-ta u
Jermeniji, osnovana oko 650, koja je
zahtevala od svojih lanova ivot skro-

pahimeninks

man i jednostavan, kakvim su nekada iveli

apostoli.
paund (eng. pound) funta; kao avoardipoa-paund (avoirdupois-pound) = teg od 16
unca = 453,593 g; kao troi-paund (troypound) = 12 unca = 372,242 g; takoe: funta
sterlinga (v. funta).
paundid (eng. poundage) trg. naziv za cari-nu
na svu robu koja izlazi u trgovinu (u
Engleskoj).
pauper (lat. pauper siromaan) siromaan,
neimuan; skuen, ogranien.
pauperizam (lat. pauper, fr. pauperisme)
osiromaenje; u klasnom drutvu propadanje
seljatva; u kapitalizmu: osiromaenje
proletarijata
usled
kapitalistike
eksploatacije, koja jaa sa razvojem
kapitalistikih proizvodnih snaga. Naroito
veliko u doba ekonomskih kriza, kada
nezaposlenost zahvata velike mase radnika.
pauperijes (lat. pauperies siromatvo; potra,
potrica, teta koju napravi etvoro-nona
ivotinja) prav. teta kojom je oteeni postao
siromaniji, naroito: teta koju je nekom
priinila tua stoka.
paupertet
(lat.
paupertas)
siromatvo,
nematina, oskudnost.
paus-papir (nem. Paus-papier) providna plava,
ili ugljena hartija za precrtavanje i
umnoavanje rukopisa.
paual (nlat. pauschale) prosena, proraunska, predraunska svota; svota koja se
plaa odsekom, uturica.
paualiranje (nlat. pauschale) pravljenje
predrauna; plaanje odsekom.
paualno (nlat. pauschale) pril. preseno, po
predraunu, odsekom, uture.
pafta (tur. pafta, pere. bafte otkan) 1. ovea
metalna kopa kojom se zakopava enski
pojas; 2. vrsta pojasa, tkanine kojom se
opasuju ene i svetenici; 3. metalna karika
(na puci), grivna.
pahi- (gr. pachys) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: debeo, odebljao, zgusnut,
zgruan, stvrdnut.
pahidermi (gr. pachys, erma koa) zool.
debelokoci, ivotinje debele koe, npr.
slonovi, svinje i dr.
pahidermija (gr. pachys, erma koa) med.
zadebljavanje i otvrdnjavanje koe.
pahidermian (gr. pachys, erma koa) koji
ima debelu kou, debelokoac
pahiemija (gr. pachys, haima krv) med. zgusnue krvi, zgusnuta krv.
pahiemian (gr. pachys, haima krv) med. koji
ima zgusnutu krv, zgusnute krvi.
pahimenija (gr. pachys, hymen koksa, opna,
koica) med. zadebljavanje koica.
pahimeningitis (gr. pachys, meninx opna,
modana opna) ned. zapaljenje tvrde modane opne, zapaljenje (ili: upala) podlub-nice.
pahimeninks (gr. pachys, meninx) znat. tvrda
modana opna, podlubnica.

pahintika

681

pahivtika (gr. pachyno odebljavam, inim da

postane debeo, ugojim) pl. med. sredstva koja
pomau odebljavanje.
pahintian (gr. pachynein odebljavam, inim
da postane debeo, ugojim) ked. koji odebljava,
koji izaziva odebljavanje.
pahisomija (gr. pachys, soma telo) med. zadebljavanje mekanik delova tela.
pahitrop (gr. pachys, tropos obrt, pravac;
nain) fkz. naprava koja omoguava brze
veze elemenata da bi se dobila najpovoljnije
veza koju zahteva Omov zakon: ona veza
daje najveu jainu struje kod koje je
unutranji otpor to blii danom spoljanjem
otporu.
pahlavi (pere.) v. pehlevi.
pahometar (gr. pachos debljina, metron merilo, mera) ot. instrument za merenje
debljine stakla za ogledala.
pac (nem. Baize) kuv. salamure za ukruivanje
mesa (od divljai, svinjskog i dr.).
pacijent (lat. patiens) onaj koji pati, koji boluje,
bolesnik.
pacijencija (lat. patientia) strpljenje, strpljivost;
istrajnost.
paciscenti (lat. paciscor sporazumem se,
pogodim se, paciscentes) prav. oni koji
zakljuuju ugovor, koji se poravnjavaju,
ugovorne strane, strane ugovornice.
paciscentne strane prav. v. paciscenti.
pacifizam (lat. pacificari napraviti mir,
zakljuiti mir, rah, . pacis mir, facio inim,
uinim, pravim, pacificus miro-tvoran)
kulturno-etiki i politiki pokret u svetu
(nastao u Zapadnoj Evropi krajem HU i
poetkom XIX veka) koji je protiv svakog
rata i trai: reavanje meunarodnih sporove
mirnim putem i odravanje veitog mira
meu narodima.
Pacifik (lat. pacificus mirotvoran, miran) Tihi ili
Veliki okean; Pacifik-e-leznice velike
severoamerike eleznice koje spajaju obale
Tihog okeana sa Atlantskim okeanom.
pacifikale (lat. pacificus, nlat. pacificale) u kat.
crkvi: ostava za svetinje, kutija u kojoj se
uvaju hostije.
pacifikator (lat. pacificator) uspostavlja mira,
posrednik za mir, mirilac, miro-tvorac.
pacifikacija (lat. pacificatio) uspostavljanje
mira, vraanje jedne zemlje, koja je u ratu ili
u kojoj vladaju unutarnji nere-di, u stanje
mira, umirenje, umirivanje, izmirenje,
pomirenje.
pacifist(a) (lat. pacificus mirotvoran, koji miri,
miran) prijatelj reavanja meunarodnih
sporova mirnim putem, protivnik rata,
miroljubiv ovek, pristalica paci-fizma.
pacifistiki (lat. pacificus mirotvoran, miran)
koji je u duhu pacifizma, naklonjen miru,
protivan ratu, mirotvoran, miroljubiv.

pegomantija

pacificirati (lat. pacificare) uspostaviti mir,

stiati zaevice, namiriti.
pacifiki (lat. pacifikus) mirotvoran, miroljubiv,
miran, tih; koji se tie Paci-fika; Pacifika
obala obala Tihog okeana; Padifike
drave
zapadne
dra-ve
Sjedinjenih
Amerikih Drava, koje lee na obali Tihog
okeana.
paavra (pere. pare-i ure, tur. pac'avra) krpa,
sudopera; stvar bez ikakve vrednosti.
paariz (pere. epu-rast, tur. papariz) teta,
kvar, nered skopan sa pravljenjem tete;
onaj koji nanosi tetu.
pauli (fr. patchouli, ind. patch) biljka veoma
jakog mirisa, Plectranthus graveo-lens, koja
raste u tropskim krajevima Azije i Okeanije;
vrsta jakog mirisa koji se spravlja od te
biljke.
paa (pere. badian, basa, tur. pasa) upravnik
pokrajine u Turskoj; dravni savetnik;
ugledan vojskovoa, vojvoda; uopte titula
velikodostojnika u Turskoj; kod nas, u
prenesenom smislu: samovlastan i bezobziran
gospodar, koji radi ta hoe.
paaluk (tur. pagalik) oblast kojom upravlja
paa; in i zvanje pae.
paovati (tur.) biti paa, upravljati pa-alukom;
fig. raditi bezobzirno i samo po svojoj volji,
biti samovlastan, ponaati se kao paa.
pateta (nlat. pastata, fr. pate) kola od testa u
koje je uvijene: meso, riba, sir itd.
pean (lat. raeap, gr. paian) pesma zahvalni-ca
za pobedu (prvobitno upravljena Apolonu);
pesma pohvalnica, pesma u slavu, pesma
radosnica.
peanizam (lat. raeap, gr. paian) ret. oduevljen
pokli, uzvik.
Pegaz (gr. Pegasos) l. kit. krilati konj koji je
postao iz krvi Meduze kad joj je Persej
odsekao glavu; od udara njegovog kopita
postao je izvor Hipokrena, ija je voda
nadahnjivala pesnike; u novije vreme: konj
muza; fig. pesniko nadahnue; uzjahati
Pegaza posvetiti se pesnitvu, pisati pesme; 2.
astr. sazvee na Sev. nebu sa dve promenljive
zvezde druge, 4 tree, 8 zvezda etvrte
veliine i sa mnogobrojnim slabijim zvezdama
koje se mogu videti i golim okom.
pegel (nem. Pegel) letva podeljena na stupnjeve
za merenje vodostanja, vodomer.
pegijatrija (gr. pege izvor, iatreia leenje) med.
leenje mineralnim vodama.
pegma (gr. pegma skela, postolje) skela,
naroito na pozornici.
pegmatiti (gr. pegma, pegmatos vrsta veza) pl.
min. vrsta stena iz novijeg razvoja Zemljine
kore.
pegnija (gr. paizo, paignion) mala, laka i
aljiva lirska pesma.
pegologija (gr. pege izvor, logla nauka)
nauka o lekovitim, mineralnim vodama.
pegomantija (gr. pege, manteia proricanje)
proricanje iz izvorske, bunarske vode.

pedagog

682

pedagog (gr. pais, paidos dete, deak, ago

vodim, paidagogos koji vodi deake; kao
imenica: rob koji je deake iz roditeljske kue
vodio u kolu ili na vebalite i natrag kui,
vaspita, uitelj muke omladine) vaspita,
uitelj; ovek koji se struno bavi pitanjem
kole i nastave. pedagogarh (gr. pais, ago,
archo vladam, upravljam) upravnik vaspitanja,
upravi-telj kole.
pedagogija
(gr.
paidagogia
voenje,
upravljanje, pouavanje i vaspitavala mlada
oveka) nauka o vaspitanju, vetina vaspitanja,
nauka koja istrauje i prouava zakone i
sredstva pomou kojih se najbolje mogu postii
vaspitan
ciljevi.
pedagogijom)
(gr.
paidagogeion boravite pedagoga, kola) naziv
kola koje su i vaspitan zavodi.
pedagogika (gr. paidagogike vetina
vaspitanja) v. pedagogija. pedagogist(a) (gr.
paidagogefn) vaspitanik,
pitomac pedagogijuma.
pedagogiar (gr. paidagogikos vaspitan,
nastavni) poznavalac sredstava i ciljeva
vaspitanja.
pedagogomanija (gr. paidagogos vaspita,
uitelj, manfa ludilo, pomama) strast (ili:
sklonost) nekoga da, u odnosu i dodiru sa
drugima, stalno zauzima nekakav vaspitaki
stav.
pedagoki (gr. paidagogikos) vaspitan, koji je
u skladu sa zakonima i ciljevima vaspitanja,
koji spada u pedagogiju, koji je u vezi sa
pedagogijom.
pedal (lat. pedalis stopni, noni, ital. pedale)
podnonik, podnonica, podnoje; daica na
orguljama, harfi i klaviru koja se pritiskuje
nogom i menja karakter zvuka; podnonik
kojim se kree bicikli dr.
pedant (fr. pedant, ital. pedante, prvi deo,
moda od gr. paidagogos) ovek koji preteruje
u tenosti, koji i najbeznaajnijim sitnicama
pridaje vanost kao da su najkrupnije stvari,
cepidlaka, sitniar. pedantan (fr. pedant)
preterano taan, dosadan zbog predavanja
vanosti sitnicama, cepidlaki, sitniarski.
pedanterija (fr. pedanterie) preterana tanost,
polaganje velike vanosti i najbeznaajnijim
sitnicama, cepidlaenje, sitniarenje.
pedantizam (nlat. pedantismus) v. pedanterija.
pedantnost (fr. pedant) v. pedanterija.
pedanhone (gr. pais, paidos dete, anchone
uguenje, udavljenje) med. krajnici kod
dece. pedatrofija (gr. pais, atrophia suica)
med.
deja suica.
pedezis (gr. pedesis skakanje, skakutanje) med.
kucanje srca; pedetmos.

pediometar

pedel (nlat. pedellus, nem. Pedel, fr. bedeau)

sluga, sudski posluitelj; univerzitetski
posluitelj.
pederast (gr. pais, paidos deak, epastes
ljubitelj, ljubavnik) ovek koji osea spolni
nagon prema osobama istog spola; up.
homoseksualac.
pederastija (gr. paiderastfa ljubav prema
deacima) bolesna i protivprirodna spolna
strast prema istom spolu, naroito mukarca
prema mukarpu; up. homo-seksualitet.
pedetmos (gr. pedethmos skakanje) ned. v.
pedezis.
pedeutika (gr. paideutike) fil. izraz kojim je
Pitagora nazvao pouavanje u nauci o
dobrom i lepom, tj. o vrlini.
pedeutiki
(gr.
paideutikos)
vaspitan,
popravni, koji se moe upotrebiti radi
popravljanje vrline.
pedeuterij(um) (gr. paideuterion obrazovalipgge) vaspitni zavod, obrazovalite, kola
za deake.
pedi (eng. paddy) 1. u Indiji: pirina u
ljuskama, neoljuten pirina.
pedi (eng. paddy) 2. podrugljivo ime kojim u
Engleskoj i Sev. Americi zovu Irce (re
postala kvarenjem imena St. Patric,
zatitnika Iraca).
pedialgija (lat. pes, pedis stopalo, noga, gr.
algos bol) med. bol u stopalima, tabanima.
pedigri (eng. pedigree rodoslov) rodoslov,
rodoslovlje, rodoslovno stablo, rodovnik, loza,
genealogija; u racionalnom stoarstvu:
matina zapatna knjiga o domaim
ivotinjama (sa podacima o poreklu, teini,
proizvodom)j sposobnosti i dr. o svakom
pojedinom grlu); ot poreklo (rodoslov)
trkakog konja.
pedijater (gr. pais gei. paidos dete, iater
lekar) deji lekar, lekar za deje bolesti.
pedijatrija (gr. pais, paidos, iatrela leenje) 1.
nauka o dejim bolestima; 2. nauka koja
prouava sva pitanja i pojave u vezi sa
zdravim i bolesnim detetom.
pedijatrika (gr. pais, paidos, iatrefa) med. v.
pedijatrija.
pedikacija (lat. paedor smrad, neist) spolni
odnos preko mara (anusa) kod homoseksualaca.
pedikir (fr.. pedicure) negovanje nogu, seenje i ienje nokata i rezanje uljeva; lice
koje taj posao struno obavlja.
pedikuloza (nlat. pediculosis) med. valji-vost,
uljivost, bolest dobivena od va-iju.
pedikulozan (lat. pediculosus) uljiv, valjiv.
peding (eng. padding) vunena tkanina slabije
kakvoe; peding-maina sprava za pranje i
tirkanje tkanina.
pediometar (gr. paidion detence, metron mera,
merilo) med. vaga za merenje teine, duine
tela i veliine glave kod novoroeneta.

pedler

683

pedler (eng. pedlar) trgovi koji prodaje po

kuama, torbar. pedo- (gr. pais, paidos)
1. predmetak u
sloenicama sa znaenjem; dete, deji. pedo(gr. pedon) 2. predmetak u sloenicama sa
znaenjem: zemlja, tlo. pedobaptizam (gr.
pais, paidos, baptismos
krtenje) krtenje dece. pedogeneza (gr. pais,
paidos, genesis postanak, raanje) zool. vrsta
partenogeneze kod nekih ivotinja koje ne
postaju odmah u potpuno razvijenom obliku,
npr. kod lar-vi nekih muva iarua. pedograf
(lat. pes ki. pedis noga, gr. grapho beleim)
pribor za mehanike crtanje trase puta
preenog peke ili na konju. pedok (eng.
paddock) ograda u kojoj se dre konji;
ograen prostor za ivotinje u zverinjacima.
pedologija (gr. pedon tle, zemlja, logia
nauka) 1. nauka koja prouava fizika,
hemijska i bioloka svojstva zemljita, tla.
pedologija 2. (gr. pais, paidos dete, logia)
nauka o detetu (prouava zakone dejeg
razvitka u razna doba detinjstva, kao i
patoloke pojave kod pojedine dece).
pedometar (lat. rez gen. pedis noga, stopalo,
gr. metron mera, merilo) aparat za me-renje
prevaljenog puta, putomer. pedopatologija (gr.
pais, paidos dete, deak, patologija) nauka o
psihikim nedostaci-ma i manama dece i
omladine; n auka o nenormalnoj deci uopte.
pedopeja (gr. paidopoiia) raanje dece.
pedotizija (gr. pais gen. paidos dete, thysla
rtva, rtvovanje) rtvovanje dece, prinoenje dece na rtvu.
pedotrib (gr. paidotrfbes) uitelj dece u
gimnastici, kome je, naroito kod starih
Grka, bila dunost da gimnastikim vebama
uini da deca budu lepa, zdrava i jaka.
pedotribija (gr. paidotribia vetina pouavanja deaka u rvanju ili u gimnastici)
vetina zabavljanja dece. pedotrofija (gr.
paidotrophia) ishranjivanje, negovanje i podizanje dece. pedofil
(gr. pais gen. paidos dete, philos prijatelj,
koji voli) 1. prijatelj dece, ljubitelj dece; 2.
ovek sklon pedofiliji. pedofilija (gr. pais,
paidos, phileo volim) ned. kod uroene i
starake slaboumnosti: postojanje spolnog
nagona prema deci protivnog spola.
pedocentrizam (gr. pais, paidos, lat.
centrum) shvatanje da je dete centar
celokupnog obrazovno-vaspitnog procesa i
jedini kriterijum pri izboru sadraja i
metoda nastave i vaspitanja. pedum (lat.
pedum) starorimska pastirska palica; pedum
episkopale (lat. pedum episcopale)
episkopski, biskupski tap. peorativan v.
pejorativan.

Pekila

pezada (fr. pesade, ital. pesare, lat. pensare)

jah. propinjanje konja u mestu, bez kretanja
zadnjih nogu; up. levada.
pezan voj. vrsta dugih pomorskih merzera
(naziv po pronalazau, fr. marinskom
pukovniku Pezanu Paixhans).
pezantan (fr. pesant) teak, trom, nezgrapan,
npr. stil nekog pisca.
pezante (ital. pesante) muz. teko, veoma
lagano i dostojanstveno.
pezeta (nm. peseta) v. peseta.
pezo (nm., ital. peso) l. trg. teret, teg.
pezo (p. peso) 2. v. peso.
pejabl (fr. payable) koji treba (ili: ima) da se
plati; sa dospelim plaanjem, platljiv, plativ.
pejeracija (nlat. pejeratio) prav. krivo zaklinjanje, krivokletstvo.
pejza (fr. paysage) predeo; slika predela.
pejzaist(a) (fr. paysagiste) slikar koji radi
pejzae.
pejirazmologija (gr. peirasmos pokuavanje, logia nauka) v. pejiramologija.
pejirama (gr. peirao pokuam, okuam,
ogledam) pokuaj, ogled; opit, proba; ono do
ega se dolo ogledom, opitom, iskustvom.
pejiramologija (gr. peirao, logia nauka) nauka
o pravljenju opita (ogleda); uputstvo o
pravljenju ogleda, eksperimenata.
pejorativ (lat. peior gori, fr. pejoratif) re
kojom se kazuje neko pogrdno znaenje,
obrazovana pomou naroitih nastavka
(glavonja, nourda, selendra i sl.).
pejorativan (lat. peius, fr. pejoratif) koji daje
rav ili ruan smisao, pogrdan, koji
pogorava.
pejoracija (lat. peius, nlat. pejoratio) pogoranje, pogoravanje, pogoranost.
pejsa (fl. paysage) v. pejza.
pejsmejker (eng. rase maker) l. davalac brzine,
davalac tempa, onaj koji odrava tempo; kod
trka: konj vodi, koji svojom brzinom
podstie ostale da ga stignu; 2. med. aparat
koji pomae srcu da normalno funkcionie;
3. fig. voa.
pejus (lat. malum ravo, peius gore) gore,
ravije; osuditi koga in pejus ili in durijus
(lat. in peius, in durius) prav. osuditi koga tee
no to ga je osudio nii sud.
pek (eng. peck) etvrtinska, anglosaksonska
mera za ito i dr. = 9,0919 1 (skr. pck ili pk)
u Engleskoj, i 8,8096 1 (skr. US pck ili pk) u
SAD.
pekav zool. kuna belica i njeno skupoceno
krzno (u Kanali).
pekari zool. vrsta malih, do ZO kg tekih, divljih
svinja sa jednom lezdom na leima koja lui
tenost veoma jaka mirisa (u arkim
krajevima Amerike); tajasu.
pekatifobija (lat. ressage greiti, gr. fobeomai
bojim se) med. bolestan strah od greha.
Pekila (gr. Poikfle) uvena galerija u staroj
Atini, ukraena slikama Polignoto-

684
vim, Mikonovim i Panenovim (bitka
Atinjana i Spartanaca kod Eneje, boj
amazonki, zauzimanje Troje, bitka kod Maratona i dr.).
pekmez (pere. begmaz, tur. pekmez) raskuvano pa nagusto ukuvano voe, naroito
ljive, kajsije, ipci i dr.
peksijan (tur.-pers.) pogan, neist, rav ovek.
peksimit (gr. pexamadion, tur. peksimet) hleb
dvaput peen, dvopek.
peksis (gr. pexis zgrugpavanje, smrzavanje)
med. zgrugpavanje, zgruanost, progrua-nost.
pekten (lat. pecten egpalj; greben; grablje) zool.
gpkoljka kapica; aiat. bruke, stidne dlake; kost
preponjaa.
pektin (gr. pektos zgruen, gust) hen. osobe-na
biljna tvar koja ini da se ukuvani bilni sok
moe spihtijati.
pektorale (lat. pectus prsa, grudi, nlat.
pectorale) u katolikoj crkvi: naprsnik koji
nose vii inovi (opati i biskupi), u obliku
malog tita, krsta ili kakve relikvije.
pektoralije (lat. pectoralia) med. lekovi za grudi,
sredstva koja pomau izbacivanje sluzi
(lajma).
pektoralni (nlat. pectoralis) grudni, prsni.
pektorilokvija (nlat. pectoriloquia) med. govor iz
grudi (kod grudobolnih).
pektus (lat. pectus gen. pectoris) grudi; srce,
dua.

pekulijarno imanje v. peku li ju m.

pekulij(um) (lat. peculium) prav. odelito, lino
imanje, imanje koje je lino stekao sin, rob,
itd., i u kojem otac, odnosno gospodar, nema
nikakva udela.
pekunijaran (lat. pecuniarius) novani, koji se
sastoji u novcu.
pekus (lat. pecus ten. pecoris) stoka; ovek glup
kao stoka.
pelagizam (gr. pelagos more) med. morska
bolest.
pelagijal (gr. pelagos) l. podruje otvorenog
mora; 2. zool. ili pelagijske ivotinje ivotinjski
organizmi koji ive u otvorenom moru (do
dubine od 300 ga).
pelagijanizam uenje kaluera Pelagijusa iz V
veka; up. pelagijanci.
pelagijanci pl. pristalice engleskog kaluera
Pelagijusa (umro posle 418), koji je, od 410,
u Kartagi i Rimu propovedao da ne postoji
nasledni greh i da su prirodne sile ovekove
dovoljne pa da stekne veno blaenstvo; ovo
uenje je osueno kao jere-tiko na crkvenom
saboru u Efezu, 431. godine.
pelagijski (gr. pelagios) morski, koji je postao
ili se nalazi u moru; pelagijski slojevi kol.
slojevi koji su se staloili na morskom dnu;
pelagijske ivotinje zool. puinska fauna,
morske ivotinje koje nalazimo u moru do
300 m dubine.

pelikan

pelagoskop (gr. pelagos more, skopeo

posmatram, gledam) aparat za gledanje u
morsku dubinu.
pelagra (lat. pellis krzno, koa, ital. pelle, gr.
pelma taban, a'gra plen) med. endemino
oboljenje koe, naroito u sev. Italiji, ju.
Francuskoj i paniji; hronino zapaljenje
koe sa ljuskanjem i otpadanjem koe sa lica
i ruku, praeno poremeaji-ma u varenju i
ivanim bolovima; vraa se svakog prolea u
sve teim oblicima i, ako se zapusti, svrava
se, izmeu tree i sedme godine, smru.
pelagrozan (lat. pellis, ital. pelle, gr. agra) med.
koji boluje od pelagre.
pelada (p. pelada, fr. pelade) l. luenjem s
koe skinuta a ne striena vuna, oupana
vuna.
pelada (fr. pelade) 2. med. kosopasica, proli-sina,
mestimino elavljenje.
Pelazgi (gr. Pelasgoi) pl. deo najstarijih
stanovnika Grke, koji su se, postupno,
pretopili u Helene; oni su, po predanju,
podigli kiklopske bedeme.
pelami pl. kineske i istonoindijske svilene ili
atlasaste tkanine.
pelargonija (gr. pelargos roda) bot. ukrasna
biljka s lepim cvetovima iji su plodovi
nalik na ptiije kljunove.
pelvimetar (lat. pelvis karlica, gr. metron mera,
merilo) med. v. pelikometar.
pelekan (gr. pelekan, lat. pelecanus) zool. v.
pelikan.
peleng (hol. peling) ugao izmeu pravca kompasne igle i pravca u kome se vidi neki
predmet; v. pelengator.
pelengator (hol.) mor. naprava na kompasu
pomou koje se odreuje peleng raznih
taaka na obali ili predmeta na moru; up.
radiopelengator.
pelengire (hol.) 1. mor. odrediti ugao izmeu
pravca kompasne igle i pravca na vidljivi
predmet;
2.
pomou
radiopelenga-tora
odreivati mesta gde se nalazi emi-siona
radiostanica; 3. odreivati mesto izvora
zvuka pomou hvatanja zvukova.
pelencia (lat. pellentia) pl. farm. sredstva koja
pomau pobacivanje, pobaajna sredstva.
pelerina (lat. peregrinari putovati, fr. pelerine)
putniki ogrta bez rukava i sa kapuljaom;
ogrta uopte.
pelivan (pere. pehlewan) borac, junak, rva,
atleta, artist, akrobata.
pelidnoma (gr. pelidnos crnkast, nacrn) med. v.
pelioma.
pelidnus (gr. pelidnos) med. vrsta konog crnila
(melanoze).
pelikan (gr. pelekan, lat. pelicanus) zool. nesit,
gem, najvea ptica plovua koja ima izmeu
grana donjeg dela kljuna konu kesu za
rezervnu hranu; med. instrument za vaenje
zuba; voj. vrsta starog topa; hen. staklena
posuda za destilisanje; stolarska pritegaa.

pelikometar

685

pelikometar (gr. pelux, pelike sud za crpenje, metron merilo, mera) med. aparat za
merenje enske karlice; pelvimetar.
pelioza (gr. peliosis nasedanje krvlju, modrica,
pelios crnkast, nacrn) med. krvna pegavica,
hronino oboljenje,sa mnogobrojnim malim
izlivima krvi (petehijama) u kou i sluzokou,
usled pokidanosti naj-tananijih krvnih
sudova; purpura.
pelioma (gr. pelioma krvlju naselo mesto
olovne boje, pelios) med. pega na koi od
uboja, olovne boje, zelena, uta ili modra;
pelidnoma.
politi pl. kol. mehaniki sedimenti sasta-vljeni
od praha i mulja.
pel-mel (eng. pall-mall) l. igra sa kuglama i
drvenom maljicom (obiniji naziv kro-ket);
igralite za ovu igru.
pel-mel (fr. pele-mele) 2. pomeano, bez reda,
kako koji stigne; meavina, zbrka, dar-mar;
up. mi-ma.
pelo (ital., p. pelo) v. pel-svila.
Pelops (gr. Pelops) mit. sin Tantalov, koga je otac,
kao deka, zaklao i dao bogovima za ruak,
ali su ga ovi ponovo oivili. Docnije je
preao iz Frigije u, po njemu nazvani,
Peloponez i, oenivi se Hipo-damijom, dobio
oblast Elis i uveo olim-pijske igre; njegovi
sinovi su bili Atrej i Tijest, a unuci
Agamemnom i Menelaj.
pelorion (gr. pelorios gorostasan, ogroman)
med. preterano razvijen i velik neki deo tela.
peloron (gr. peloron udovite, neman) med. v.
pelorion.
pelota (fr. pelote, p., port., nlat. pelota, lat.
pila) ned. loptasti deo pojasa protiv kile koji
pritiskuje prosuto mesto i ne da mu da ispada;
krojako jastue za zabadanje igala; bela
pega na konjskoj glavi; mali trkaki brod.
pelotaa (fr. pelotage) fina kamilja dlaka;
prosta vigonjska vuna za pravljenje eira; u
bilijaru: nepravilno keenje lopte.
pel-svila (ital., i. pelo, lat. pilus vlas, dlaka)
svila od grubih konia koji se dobivaju od
neispravnih aura svilene bube.
pelucidan
(lat.
per-lucidus,
pellucidus
providan) providan, prozraan.
pelc (lat. pellis krzno, koa, nem. Pelz)
praraeno
ivotinjske
krzno;
odelo
napravljeno od preraena krzna, naroito
bunda.
pelcer (nem. Pelzer) kalem, mladica.
pelcmantl (nem. Pelzmantel, lat. pellis mantellum) ogrta od krzna, bunda.
pelcovati (nem. pelzen) med. kalemiti protiv
bolesti; bog. kalemiti mladice, ceniti, navrnuti.
pelcfuter (nem. Pelzfutter) postava od krzna.
pemekin v. pemikan.
pemikan sueno i stucano koncentrisano meso
bizona, kojim se hrane lovci i putnici na
krajnjem severu Sev. Amerike.

penetrancia

pemptejos (gr. pemptaios) med. petodnevka,

petodnevna nastupna groznica.
pemfigus (nlat. pemphigus, gr. pemphix plik)
med. izbijanje plikova (klobuia) po telu,
plikovica.
pemfiks (gr. pemphix) med. v. pemfigus.
pena (lat. poena, gr. poine) l. kazna, odmazda,
naknada; sub pena (lat. sub poena) prav. pod
kaznom, uz kaznu, pod pretnjom kazne.
pena (lat. reppa) 2. pero, pero za pisanje.
pena kapitalis (lat. poena capitalis) prav. smrtna
kazna.
penal (lat. poenalis kazneni) svota novca koja
se plaa u sluaju neispunjenja ili krenja
ugovora, npr. u sluaju zakanjenja
preduzee e na ime penala za svaki mesec
zakanjenja odbiti po 10% autorskog
honorara; u fudbalu: kazneni udarac koji se
bije sa 11 metara pravo ka golu kanjene
strane.
penalizam (nlat. pennale) na nem. protestantskim univerzitetima, naroito u XVH
veku (do 1662): zlostavljanje i despot-sko
postupanje
starijih
studenata
prema
studentima-novajlijama, u emu se ilo dotle
da je moralo biti ak i zakonom zabranjeno.
penalitet (lat. poena kazna, fr. penalite) prav.
kanjivost; kazneni sistem; kazna.
penalni (lat. poenalis) koji se tie kazne, koji
spada u kaznu, kazneni, krivini.
pevati (lat. penates) mit. bogovi zatitnici drave i
svake porodice ponaosob kod Rimljana,
domai bogovi koje je svaka porodica
potovala i prinosila im rtve u samoj kui; fig.
dom, stan, domae ognjite.
pendakulum (lat. pendere visiti, biti obeen,
nlat. pendaculum) arobna amajlija koja se,
kao zatita od zla i nesree, nosi o vratu.
pene agravacio (lat. poenae aggravatio) gram.
pootrenje kazne, povienje kazne.
Penelopa (gr. Penelope) mig. sena Odisejeva,
mati Telemahova, uvena sa svoje vernosti
muu; dok se Odisej bavio pod Trojom i 20
godina lutao morima, nju su saletali
mnogobrojni prosci, ali ona ih je, navodei
vete izgovore, uporno odbijala sve dok joj
se nije vratio mu; fig. verna i odana ena.
penetrabilan (lat. penetrabilis) pojmljiv,
shvatljiv, prozriv; probojan, prohodan.
penetrabilitet (nlat. penetrabilitas) poj-mljivost,
shvatljivost,
prozrivost;
pro-bojnost,
prohodnost.
penetrantan (lat. penetrans) prodiran, koji
prodire, proiman, koji proima (miris,
hladnoa itd.); proziran, koji prozire,
pronicljiv (pogled); otar, bistar (razum).
penetrancia (lat. penetrantia) pl. med. lekovi koji
prodiru, koji proimaju; v. penetra-cija.

penetraciJa

686

penetracija (lat. penetratio) prodiranje;

prodirna snaga, pronicljivost, otrou-mnost,
sposobnost pronicanja i shvatanja sutine
stvari; kulturno ili ekonomske nadiranje
jedne drave (naroda) u drugu.
penetrirati (lat. penetrare) prodreti, prodirati,
probiti; prozreti, proniknuti, dokuiti,
shvatiti; ispitati, istraiti.
penzija (lat. pendere obesiti, meriti; platiti,
pensio plaanje) prestanak aktivne slube
radnika ili slubenika, mirovi-na; primanje
radnika ili slubenika kad prestane aktivno
suiti, koje se, po posebnim propisima,
prenosi i na planove porodice umrlog
penzionera.
penzionat v. pansion.
penzioner (lat. pensio plaanje, fr. pensionnaire) radnik ili slubenik koji je prestao
aktivno sluiti i koji prima nove, penzijske
prinadlenosti, umirovljenik.
penzionisan! (fr. pensionner) prevesti (ili:
prevoditi) iz aktivne slube u mirovinu,
staviti u penziju.
penzum (lat. pendere meriti po teini, izmeriti,
pensum dnevni posao, dnevni rad* zadatak)
ono to je nekome odmereno, dodeljeno,
odreeno; zadatak, naroito aki.
peni (eng. reppu) ranije srebrni, potom bakarni,
danas bronzani sitan novac u Vel. Britaniji.
peni-bank (eng. penny-bank) tedionica za
siromane u Londonu.
penibilan (lat. poena muka, tegoba, patnja, nlat.
poenibilis) muan, teak, nevoljen, tegoban.
penid-eer (nlat. saccharum penidium)
preieni eer u obliku ipki; je-meni
eer.
penikulus (lat. peniculus etka; kiica) zool.
etkica (na zadnjim nogama u pele na
unutarnjoj strani prvoga stogog lanka).
peninzula (lat. paeninsula) poluostrvo, polu
otok.
peninzularni (nlat. paeninsularis) poluostrvski, poluotoni, koji pripada poluostrvu
(ili: poluotoku), koji se tie poluo-strva (ili:
polu otoka).
peni-post (eng. penny-post) pota po peni",
gradska pota u Londonu, koja vri samo
lokalni promet.
penis (lat. penis) znat. muki spolni organ, muki
ud.
penitencija
(lat.
poenitentia)
kajanje,
pokajanje; ispatanje; crkvena kazna.
penitencijar (nlat. poenitentiarius) svete-nikispovednik kod katolika; naroito: papin
predstavnik, obino kardinal, koji, u
izuzetnim sluajevima, daje, u ime papino,
dispenzacije.
penitencijarija (nlat. poenitentiaria) papski sud
u iju nadlenost spadaju stvari koje se tiu
penitencije, koji daje dispenzacije i odreuje
crkvene kazne, pokoru, pokajanje,

pentakrostih

penicil (lat. penicillum kiica) ked. kiica,

naroito kiica za rane.
penicilin (nlat. penicillium) med., farm. tvar koja
se dobiva kristalizacijom iz tene kulture
plesni
Penicillium
notatum.
Deluje
antibiotiki na stafilokoke, strepto-koke i
neke druge bakterije, te se s uspehom
primenjuje kao lek protiv meningiti-sa,
zapaljenja plua i drugih gnojnih zapaljenja;
unosi se u organizam putem intramuskularnih
injekcija, tableta za sisanje i gutanje, masti
za rane i oi, praka za posipanje; otkrio ga
engleski lekar i bakteriolog A. Fleming
(1881 1955).
penologija (lat. poena kazna, gr. logia) nauka o
sredstvima za kanjavanje.
pene (eng. repse) pl. od peni.
pensa (lat.) u srednjovekovnoj Hrvatskoj, raunska jedinica ( = 40 denariusa).
penseta (fr. pincette) hir. v. pincete.
pensirati (fr. pincer) mlade izdanke na
vokama vie treeg ili etvrtog lista
odsecati, potkresivati; zalamati vinograd.
penta- (gr. pente) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: pet.
pentaginije (gr. pnte, gyne ena) pl. vot. peti
red u klasama I-H u Lineovom sistemu
biljaka.
pentaginian (gr. pente, gyne ena) bog.
naziv za biljku iji cvet ima pet stu bia; up.
pentaginije.
psntaglota (gr. pente, glotta jezik) knjiga na
pet jezika, naroito Biblija tampana u
jednoj knjizi na pet jezika.
pentagon (gr. pente, gony ugao, kut) 1. kom.
petougaonik; 2. (Pentagon) zgrada vojnog
ministarstva Sjedinjenih Amerikih Drava
koja ima oblik petougla; milita-ristiki
krugovi koji se oko tog ministarstva
okupljaju.
pentagonalni (gr. pente, gonia ugao, kut)
petougli, petougaoni.
pentagram (gr. pente, gramma slovo)
prvobitno: figura koja se dobije kad se sve
strane pravilnog petougla toliko produe
dok produeno linije jedna drugu ne dodirnu;
petokraka zvezda.
pentada (gr. pentas letina, pet) celina
sastavljena od pet delova, period vremena od
pet godina.
pentadaktil (gr. pente, daktylos prst) koji ima
pet prsta, petoprst.
pentadekagon (gr. pente kai deka petnaest,
gonia ugao, kut) geom. petnaestougaonik.
pentadika (gr. pentadike) sistem brojeva iji
je osnovni broj pet.
pentaedar (gr. pente, hedra osnova, strana,
sedite) kom. telo ogranieno sa pet strana ili
povrina, petostranac.
pentakrostih (gr. pente, akrostichis, akrostichon) pesma od pet stihova ija poetna,
ponekad i krajnja slova, sainjavaju neko
ime ili neku re.

pentalema

687

pentalema (gr. pente, lemma dobit, dobitak)

log. sud koji se sastoji od pet lanova.
pentalfa (gr. pente, alpha) v. pentagram.
oentametar (gr. pente, metron mera) etr. petostopni, odnosno tanije, estostopnida-ktilski
stih, koji se sastoji od polovina odvojenih
nepromenljivom cezurom, a upotrebljava se
samo sa heksametrom; shema: -OD I-UU I-IIUU I-^UU I-.
pentan (gr. pente) hen. najlaki parafin C5Hi2,
bezbojna tenost, kljua na 36; ra-stvara.
pentangularni (gr. pente, lat. angulus ugao,
kut) petougli, petougaoni.
pentagulum (gr. pnte, lat. angulus ugao,
kut) v. pentagon.
pentandrija (gr. pente, aner gen. andrs ovek,
mu) pl. bog. biljke iji cvetovi imaju pet
slobodnih praninih niti (peta klasa u
Lineovom sistemu biljaka).
pentapetalan (gr. pente, petalon list) bog. koji
ima pet cvetnih listia.
pentapolis (gr. pente, polis grad) 1. u staroj
Grkoj, savez pet gradova; 2. (Pentapolis) u
srednjem veku, vizantijski posed pet
primorskih gradova u Italiji (Rimini, Pesaro,
Fano, Senigavlija i Ankona).
pentapteran (gr. pente, ptern krilo) koji ima
pet krila, petokrilan.
pentaptoton (gr. pentapttos sa pet padea)
gram. imenica sa pet padea.
pentarh (gr. pentarchos, pente pet, archo
vodim, upravljam) lan vlade petorice.
pentarhat (gr. pente, archo) vlada od pet
lanova, vlada petorice.
pentarhija (gr. pente, archo) v. peitarhat.
pentasilabum (gr. pente, syllabe slog) gram.
re od pet slogova.
pentasperman (gr. pente, sprma seme) bog.
koji ima pet semenki, petosemeni.
pentastilon (gr. pente, stylos stub) ark. zgrada
sa pet redi stubova.
pentastihon (gr. pente, stfchos red) pesma od
pet stihova.
Pentateuh (gr. pente, teuchos sveska, knjiga)
grko-aleksandrijski naziv za tzv. pet knjiga
Mojsijevih
koje
se
zovu:
Tenezis
(Stvaranje"), Eksodus (Izlaz"), Levit
(zakoni koji vae za Lezite"), Numeri
(Brojevi", tj. brojenje naroda), Deuteronomijum (Ponavljanje zakona").
pentatlist (gr. pentathlos) kod starih Grka: onaj
koji se veba u petoboju, u petostru-koj borbi
(pentatlonu).
pentatlon (gr. pentathlon) petoboj (alma
skakanje, dfskos hitanje diskosa, dromos
tranje, pale rvanje, pygme pesnianje); up.
kvinkvercij(um).
pentatonon (gr. pente, tonos ton) muz. razmak
od pet celih tonova, mala septima.
pentafarmakon (gr. pente, pharmakon lek)
petostruk lek, petogub lek.
pentafilan (gr. pente, phyllon list) bog. koji
ima pet listova, petolist.

pentafonij(um) (gr. pente, phono glas) kuz.

komad udeen za pet glasova.
pentahord (gr. pente, chorde ica, struka)
mu zi ki in stru men at sa p et ica
(struna), petostruna lira.
pentekosta (gr. pentekostos pedeseti, tj.
emera pedeseti dan, pentekoste) pedeseti dan
po Uskrsu, tj. Duhovi.
pentemeron (gr. pente, emera dan) vreme od
pet dana.
pentemimeris (gr. pente, emipola-, polu-,
meros deo, emimeres od polovina, prepolovljen) ketr. deo stiha koji se sastoji od pet
polustopa ili dve i po cele stope; naroito:
cezura iza druge i po ili u treoj stopi
heksametra.
Pentesileja (gr. Penthesilefa) kit. ki boga Aresa
i amazonske kraljice, kao saveznica trojanske
junaki se borila protiv Grka, dok je Ahil
nije ubio; fig. ratnike, ratoborna sena.
Pentikostar (gr. pentekostos pedeseti) u pravosl.
crkvi: Cvetni triod, bogoslu-bena knjiga koja
se, poevi sa prvim danom Uskrsa,
upotrebljava za vreme sv. Pedesetnice, tj. od
Uskrsa do Duhova. I pentir-mat (fr. peintureraate) slikanje ter-pentinskim bojama na
negrundiranom platnu.
pentoze (gr. pente pet) hen. ugljeni hidrati sa
pet ugljenikovih atoma.
penultima (lat. paenultimus pretposlednji,
paenultima tj. syllaba pretposlednji slog)
gram. pretposlednji slog jedne rei.
penultimus (lat. paenul pretposlednji (npr. ak
u razredu).
penumbra (lat. nlat. penumbra) polusenka
koja se neprimetno gubi u svetlost; sumrak.
peningbal (eng. punchingball) sp. visea
krukasta lopta od koe na kojoj bokseri
vebaju pesnice.
penn (eng. puncheon) engleska mera za
tenosti = 381,661 1.
pender (pere. pengere, tur. repsege) prozor.
penje (fr. peigne) tkanina od eljane vune,
kamgarn; pl. (peignees) eljana svila u boji.
penjer (fr. peigneur) maina za grebenanje
vune i kudelje, grebenara.
penjoar (fr. pegnoir, lat. pectinare eljati)
enski ogrta koji se upotrebljava pri
eljanju, puderisanju i kupanju; vrsta iroke
i udobne enske jutarnje i veernje haljine.
peon (gr. paion) 1. etr. stih-igra, etvoroslona stihovna stopa u kojoj su 3 sloga
kratka a 1 dug, pojavljuje se u 4 razna
oblika, koji se nazivaju prema mestu
duine: peon: iii, drugi peon: i -ii,, trei
peon: ii i, etvrti peon: iii.
peon (p.) 2. seljak-nadniar u Latinskoj
Americi koga nemilosrdno iskoriava-ju
veleposednici.

peonija

688

peonija (gr. Paionia) bog. bour, nazvan po

staroj pokrajini Peonijiu sen. Makedoni-ji,
odakle je donesen.
pepazmus (gr. pepasmos) med. v. pepaazis.
pepanzks (gr. ppansis sazrevanje, sazrelost) med. dozrevanje jedne bolesti; vare-nje;
probavl>anje.
pepastikum (gr. pepainS sazrevam, drzrevam) far, sredstvo (ili: lek) koje pomae
sazrevanju bolesti.
pepastian (gr. pepaino sazrevam) med. koji
pomae sazrevanju bolesti, koji proba-vlja,
vari.
peperon (ital. reregope) v. feferon. pepita (p.
pepita) krupnije zrno ili grumen istog zlata.
pepsin (gr. pepto kuvam, varim, pepsis
kuvanje, varenje) hem. ferment eluca koga
ima u eludanom soku i koji, rastvarajui
belanevine, pomae varenje i proba-vu
hrane.
pepsis (gr. pepto) ned. kuvanje, varenje,
probava hrane.
peptika (gr. peptikos koji slui za kuvanje ili
varenje, probavu) pl. med. sredstva koja
pomau varenje hrane,
peptian (gr. peptikos) koji vari, koji pomae
varenju, probavi.
peptogen (gr. pepto kuvam, varim, gennao
rodim, stvaram) med. opte ime za sve
hranljivo tvari, supstance koje pomau
stvaranje pepsina u eludanom soku. pepton
(gr. pepto) med. hranljiva tvar koja se usled
varenja preobrazila; azotna je-dinjenja koja
postaju od belanevinastih tela uticajem
eludanog soka. peptonizirati (gr. pepto)
hen. rastvarati
belanevine.
peptonurija (gr. pepto, uron mokraa) med.
luenje peptona sa mokraom (kod grozni-avih
zaraznih oboljenja, trovanja itd.). per (fr. pair,
eng. reeg, lat. par jednak) 1. ranije:
nadbiskupi, hercozi, grofovi, ba-roni itd. koji
su, kao sa vladaocem rav-norodni krunski
vazali, bili meusobno jednaki i ravnopravni
lanovi u najviim dravnim telima; lan
Gornjeg doma u Engleskoj; velika; pir. per
(lat. reg) 2. kroz, preko, po, u, kod; pred; za, za
vreme, u toku; pomou, putem ega; zbog,
radi; trg. per kilo = po kilogramu, za kilogram
itd. per abuzum (lat. reg abusum)
zloupotrebom,
putem zloupotrebe. peragracija (lat.
peragratio) putovanje, proputovanje, prelaenje. per akcidens (lat.
reg accidens) sluajem,
sluajno; par aksidan. perakcija (lat.
peractio) zavretak, zavrna radnja, zavrni in. per aliud (lat. reg
aliud) fil. v. pod per se. perambulator (nlat.
perambulator) v. hodometar.

per anum (lat. reg annum) za godinu, na

godinu, godinje \up. pro ano.

perdicija

per aspera ad astra (lat. reg aspera ad astra)

posl. kroz trnje do zvezda, tj. kroz borbu ka
pobedi (citat po Vergiliju i Seneki).
per bako! (ital. reg bacco) kao formula
zakletve: tako mi Baha!
perverzan (lat. pervertere pokvariti, unititi,
perversus) izopaen, pokvaren; ne-prirodan
(spolno); u uem smislu: homo-seksualan.
perverzija (lat. perversio) izopaenost, izopaenje,
pokvarenost,
protivprirodnost
(spolna), anomalnost u seksualnom ivotu
oveka koji se sastoji u odstupanju od
normalnog seksualnog cilja.
perverzitet (lat. perversitas) izopaenost,
pokvarenost,
pokvarenjatvo,
protivprirodnost; u psihijatrije izopaenost
prirodnih oseanja i nagona, naroito spolnih.
perverznost (lat. perversio) v. perverzitet i
perverzija.
pervertirati (lat. pervertere) izopaili, kvariti,
pokvariti.
pervestigacija (lat. pervestigatio) traganje,
istraivanje, pretraivanje.
per nota majora (lat. reg vota majora) veinom
glasova.
pervulgacija (nlat. pervulgatio) objavlji-vanje,
iznoenje na glas; na javnost.
psrgamen(a)t (lat. pergamena) hartija iz
azijskog grada Pergamona, gde su je, u st.
veku, izraivali kao zamenu papirusa;
neuinjena, samo od dlaka oiena i
kreom luena i uglaana ivotinjska
(magarea, ovija, ili telea) koa;
upotrebljava se za doboe i povezivanje
knjiga, a pre pronalaska hartije sluila je,
pored papirusa, za pisanje; spis ili povelja
napisana na takvoj koi.
pergamen(a)t-papir veoma jaka, koasta i
providna hartija koja se dobiva ako netutkalisanu hartiju podrimo malo u hladnoj
meavini od 8 delova koncentrisane
sumporne kiseline i jednog dela vode, pa je
potom dobro isperemo vodom (slui za
dokumente, planove, povezivanje boca,
pakovanje itd.); vegetabilni pergament.
pergamentska koa koi slina pergament-ska
hartija za povezivanje knjiga.
pergola (ital. pergola, lat. pergula) vinova loza
koja raste uz drvene ili kamene stubove;
hodnik u zelenilu po vrtovima, zgradama itd.,
osmanluk.
perde (pere. perde) zavesa, zastor (na prozoru,
vratima, krevetu); pregrada, zaklon; platneni
tit od sunca (na duanskim izlozima) i dr.
perdendo (ital. perdendo) muz. gubei se,
postupno nestajui.
perdendozi (ital. perdendosi) muz. v. perdendo.
perdita (ital. perdita) trg. gubitak.
perdicija (lat. perditio) propast; veno
prokletstvo, vena smrt.

pereant

689

pereant! (lat. perire propasti, pereant) neka

propadnu, dole s njima!
pereat! (lat. perire propasti, pereat) neka
propadne, dole s njim, dole!
peregrinacija (lat. peregrinatio) bavljenje u
tuini, putovanje po tuim, dalekim
zemljama.
peregrinitet (lat. peregrinitas) tuinstvo,
tuintina, tui obiaj.
peregrinoman (lat. peregrinari iveti u tuini,
putovati, gr. manfa pomama, ludilo, strast)
ovek koji ima strast da putuje.
peregrinomanija (lat. peregrinari, gr. mama)
strast za putovanjem.
peregrinus (lat. peregrinus) tuinac, stranac.
perekvator (lat. pereaquator) prav. poravna-lac,
izborni sudija.
peremptorav (lat. peremptorius) koji ne trpi
pogovora, odluan, presudan; bezuslovan,
neodloan; supr. dilatoran.
perempcija (lat. peremptio) unitavanje; prav.
zastarevanje, prestanak vanosti neke tube;
konana odluka.
peremtoran (lat. peremtorius) v. perempto-ran.
perene (lat. perennis trajan, stalan) pl. u
cvearstvu: viegodinje biljke trajni-ce, tj.
one koje, jednom zasaene, mogu godinama
ostati na istom mestu, gde izdravaju zimu i
svake godine listaju i cvetaju, irei se i
razmnoavajui bez naroite nege.
perenitet (lat. perennitas) trajnost, dugotrajnost, nepresunost.
peresa (fr. pauresse) ena francuskog pera;
plemikinja; piresa.
pereta (fr. perette, ital. rega) bog. vrsta sitnih,
bledoutih i slatkih limunova u obliku
kruke.
pereterion (gr. pereterion burgija, svrdlo,
regab probijem, probodem) hir. burgija,
naroito za buenje lubanje; .up. trepan.
perzer v. persijanac.
perzijaner v. persijanac.
peri (gr. peri oko, okolo) grki predlog koji
se pojavljuje u mnogim sloenicama i
oznaava:
okolinu,
rasprostranjenost,
izvrenje nekog krunog toka; nadmaivanje,
prevazilaenje,
prekoraavanje,
uveavanje ili pojaavanje.
perialgija (gr. peri, algos bol) med. veoma jak
bol u celom telu.
perialgian (gr. peri, algos bol) kad. koji boluje
od perialgije, koji je doao kao posledica
perialgije.
periama (gr. periamma) v. amulet.
periantijum (gr. peri, anthos cvet) bog.
ocvee, cvetni omot.
periastrum (gr. peri, astron zvezda) aor. kod
dvojnih zvezda: taka na putanji pratioca
kada je ovaj najblie glavnoj zvezdi, slino
perkhelu, plavetne putanje.
44 Leksikon

periegeza

periblepsis (gr. peri, blepsis gledanje, blepo

gledam) med. plaljivo gledanje oko sebe
(kod ludaka.)
peribola (gr. peribole) obim, opseg; ret. govorniko
ukraavanje
jedne
misli;
zaokrugljene reenica; opisivanje nadugako
i nairoko; anat. v. perikardijum.
peribrozis (gr. peri, brosis jedenje, bibrosko
jedem, razjedam) ned. iravost onih kutova.
peribronhitis (gr. peri, ta bronchia kraj
dunika koji ulazi u plua) med. zapaljenje
opne koja obavija dunice.
perivjen (fr. peruvienne) jaka svilena tka-nina
ukraena cvetovima.
perigej (gr. peri, ge) astr. taka na putanji
Meseca u kojoj je on najblie Zemlji;
takoe: taka na putanji planete u kojoj je
ova najblie Zemlji; supr. apogej.
periginije (gr. peri, gyne ena) bog. biljke kod
kojih se spolni delovi cveta nalaze na
aici.
periginian (gr. peri, gyne ena) bog. naziv za
cvet iji pranici i oplodni listii stoje na
istoj visini, kao npr. kod trenje.
periglotis (gr. peri, glotta jezik) znat. koni
omota jezika.
perigov (gr. peri, gone rod) bog. unutranji
cvetni veni, ocvee.
perigonijalije (gr. peri, gone rod) bog. listii
koji grade unutarnji cvetni veni ili ocvee.
peridentitis (gr. peri, lat. dens, dentis zub) med.
zapaljenje koice zubnog korena.
periderma (gr. peri, erma koa) bog. zatitno
kono tkivo koje je sastavljeno iz dva tkiva:
tvornog, koje se naziva pluta kambija ili
felrgen, i trajnog, koje je poznato pod
imenom plugo; zool. vrst hi-tinski, ree
krenjaki omota u hidro-zoa.
peridesmijum (gr. peri, desmos veza, okov)
zool. koni omota iliastih tvorevina (veza),
pomou kojih se veina delova kostura dri
u vezi.
peridesmitis (gr. peri, desmos veza; okov)
ned. zapaljenje peridesmijuma,
peridot (fr. peridot) min. v. olivin (ukastozelena vrsta hrizolita).
peridotit (fr. peridot, gr. Hthos) stena
sastavljena od olivina i rompskih i monoklinskih piroksena.
peridrom (gr. peridromos ono to opkoljava,
hodnik, galerija) arh. hodnik sa stubovima,
hodnik izmeu stubova i zidova; vrsta igre
na konopcu.
periegeza (gr. peri-egesis voenje unaokolo i
iskazivanje) voenje stranca po okolini i
pokazivanje znamenitosti; opisivanje mesta i
zemalja; periegeze pl. spisi, knjige u kojima
se nabrajaju i opisuju umetniki spomenici i
sl.

derieget

690

perieget (gr. perf-egetes) onaj koji vodi

strance i pokazuje im znamenitosti; opi-siva
gradova i zemalja.
periergija (gr. perf-ergfa) preterana revnost,
sitniarenje, cepidlaenje; odvie izvetaen
i naroito traen nain pisanja (stil).
periereza (gr. periafresis) ned. uklanjanje
(ili: odsecanje) ireva.
perizozis (gr. perizosis) med. opisivanje, obvezivanje, podvezivanje.
perizoma (gr. perizoma) pojas; pregaa; znat.
preaga (dijafragma).
perija (fr. pairie) perstvo, zvanje i dostojanstvo
jednog pera; perov posed, feud; lan-stvo u
eng. Gornjem domu; up. per 1.
perijant (gr. peri oko, okolo, anthos cvet)
bog. spoljni deo cveta koji titi delove za
oploavanje, a sastoji se od aice i venia,
ocvee.
perijeki (gr. peri-oikos) pl. v. peri jeci.
perijen (eng. parian) porcelanska masa koja
izgleda kao persijski mramor, upotrebljava se
za izradu malih kipova i svih vajarskih
radova.
perijeci (gr. peri-oikos) pl. okolni stanovnici,
susedi; geogr. svi oni koji ive na istom
stepenu geografske irine; u staroj Sparti;
pokoreni seljaci, starosedeo-ci koji nisu
imali graanskih prava.
perika (fr. perruque, ital. perruca, lat. pilus
vlas, dlaka) lana, tua kosa, vlasulja.
perikardijski (gr. peri, kardia srce) anat. osrni,
koji se tie osra (ili: osrja), koji pripada
osru, npr. perikardijske arterije, vene i dr.
perikardijum (gr. peri, kardfa srce) anat.
osre, osrje, srana kesa.
perikarditis (gr. peri, kardia srce) med.
zapaljenje (ili: upala) osra.
perikarp (gr. peri, karps plod) vot. semeni
omota; med. koni lek koji se stavlja oko
tanog korena.
perikistitis (gr. peri, kystis) med. zapaljenje (ili:
upala) trbune maramice.
periklazis (gr. peri-klasis prelamanje, zalamanje) med. prelom, naroito kosti.
perikopa (gr. perikope opsecanje; spoljni ocrt
oblika; ukras, ures) odsek, odeljak; naroito:
odeljak iz evanelje, apostol-skih poslanica,
dela apostolskih i St. zaveta, koji se,
nedeljom i praznikom, ita u crkvi i
objanjava: etr. sistem nejednakih strofa; R et.
mali reenini deo.
perikohlion (gr. perikchlion) teh. navrtanj,
gajka.
perikranion (gr. kranion lubanja, pert-kra-nios
koji obvija lubanju) anat. koa koja obvija
lubanju.
perikulozai (lat. periculosis) opasan, nezgodan;
smeo, drzak.
perikulum (lat. periculum) pokuaj, ogled;
opasnost.

periodian

perimadarian (gr. peri, madars go, ogoljen,

nag) ned. koji unitava, koji razjeda kou.
perimetar (gr. perfmetron) mat. obim, opseg.
perimetarski (gr. perimetros koji meri
unaokolo, perfmetron obim, opseg) obimni,
opseni, koji se tie obima (ili: opsega), koji
pripada obimu (ili: opsegu).
perimetralan (gr. peri, metron) mat. v.
perimetarski.
perimetrijum (gr. peri, meter materica) anat.
trbuna maramica koja obvija matericu,
materinica.
perimetritis (gr. peri, meter) med. zapaljenje
trbune maramice koja obvija matericu,
zapaljenje (ili: upala) materinice.
perimetrian at. v. perimetarski.
perimizijum (gr. peri, mys mi; mii) anat.
kockasti omota miia, miina navlaka.
perimorfoza (gr. peri, morphosis uobliavanje, uoblienje) min. kristalni omota,
ponekad tanak kao hartija, koji obvija
agregat nekog posve drugog minerala kao
kakvo jezgro.
perineoreksis (gr. perinaion, rexis) med. ras-cep
meice; v. perineum.
perineocela (gr. perinaion meica, kele kila)
med. prodor meice (perineuma).
perineum (gr. perinaion, peri neon) anvt.
meica, spona izmeu stidnice i mara.
perineurijum (gr. peri, neuron ivac) anat.
tkivni omota koji obvija pojedina iv-ana
vlakna a i ceo ivac.
perinefritis (gr. peri, nephrs bubreg) med.
zapaljenje (ili: upala) bubrene opne
(bubrenice).
period (gr. peri, ods put, periodos hod
unaokolo; obilaenje, obilazak, lat. periodus) obilaenje, ophod; astr. vreme za koje
planeta izvri svoj put oko Sunca;
ponavljanje nekog zbivanja ili dogaaja i sl.
u pravilnim vremenskim razmacima; doba,
odsek, deo vremena; fiz. trajanje jednog
treptaja; poet. umetniki zaokrugljen
odeljak, umetniki zaokrugljena reenica;
gram. sloena reenica; med. v. perioda.
perioda (gr. periodos) v. period; med. redovno
meseno pranje kod ena; up. menstruacija.
periodizirati (gr. periodos) deliti (ili: podeliti)
na periode, utvrditi (ili: odrediti) periode.
periodinija (gr. peri, odyne bol) med. jak bol u
celom telu.
periodist(a) (gr. periodos, fr. periodiste)
saradnik u povremenim asopisima.
periodicitet (gr. periodos, nlat. periodi-citas)
pravilno vraanje u odreenim razmacima
vremena izvesnih pojava (zbivanja, seanja,
raspoloenja, psihoza pojava koje prate
raste,nje individue, roenja, smrti i dr.),
povremenost.
periodian (gr. periodiks) koji se vraa u
pravilnim razmacima vremena; povremeni,
koji se povremeno menja; nastupim,

periodni sistem

691

prolazak; periodina kontrole nadzor (ili:

pregled) u odreenim razmacima vremena;
periodkna reenica gram. sloena reenica,
ona koja je sastavljena iz dva nerazdvojno
povezana dela (protaze i apodoze);
periodine bolesti povremene (ili: nastupne)
bolesti; periodian spisi asopisi (ili:
urnali) koji izlaze pe-riodino; periodian
vetrovi vetrovi koji duvaju u odreenim
razmacima vremena.
periodni sistem hen. raspored hemijskih
elemenata prema njihovim atomskim masama
kako rastu poev sa vodonikom (N, Ne, Li,
Ve, V, S... do Th, Ra, U), onda u
vodoravnomredu (periodu) pokazuje se stupnjevitost promene svojstava elemenata; a
svojim
svojstvima
meusobno
slini
(homologi) elementi stoje uspravno jedni
ispod drugih (grupa); ovaj raspored je izvrio
ruski hemiar Mendeljejev; prirodni sistem.
periodinost (gr. perfodos) v. periodici-tet.
periodologija (gr. perfodos, logfa) gram. nauka o
pravljenju sloenih reenica (peri-oda).
periodontitis (gr. peri, odtis, odontos zub)
med, zapaljenje pozubnice (cementa).
periopa (gr. peri-orao gledam unaokolo)
osmatranice, zvezdarnica, zvezdara.
perioptrika (gr. perf-orao) fiz. nauka o
prelamanju svetlosnih zraka na povrinama
tela.
periorama (gr. peri, rama pogled, izgled)
slika razglednica; up. panorama.
periorbita (gr. peri, lat. orbita ona duplja)
anat. koni omota one duplje.
periost (gr. peri, osteon kost) anat. pokosni-ca,
koni omota kostiju.
periostitis (gr. peri, osteon) ned. zapaljenje
pokosnice.
periostoza (gr. peri, osteon) med. zadebljavanje kosti.
^
perioha (gr. perioche) obim, celina; kratka i
salveta sadrina (npr. neke knjige); takoe:
ogranien odeljak, deo koji sainjava
zasebnu celinu.
peripateza (gr. peripatesis) etanje, etnja;
ozbiljan razgovor, ozbiljna zabava.
peripatetizam (gr. perf-pateo etam se i
pritom raspravljam) fil. uenje i nain uenja
peripatetika;
Aristotelova
filozofija,
peripatetika filozofija.
peripatetici
(gr.
peripatetikos
filozof
peripatetik, peripatetiki filozof, re-ri-pateo
etam se i raspravljam) fil. sta-rogrki
filozofi koji su izili iz kole Aristotela,
koji je svoje uenje izlagao uenicima
etajui se hodnicima (peripatoi) liceja u
Atini.
peripatetika filozofija v. peripatetizam.

perisodaktila

peripatetiki (gr. perf-pateo etam se)

etajui; fil. koji pripada uenju i koli
Aristotelovoj, aristotelski.
peripatologija (gr. peri oko, okolo, patolo-gija,
v.) nauka i vetina razvijanja preostalih ula
slepih.
peripetije (gr. peripeteia obrt, preokret)
preokret u sudbini glavnog junaka drame;
neoekivana, iznenadna promena u nekom
stanju; rasplet vora u drami; obrt, preokret,
prelom.
peripijema (gr. peri, ruop gnoj) med. zagnojavanje, stvaranje gnoja.
peripleuritis (gr. peri, pleur rebra) med.
zapaljenje tkiva koje obvija grudnu
maramicu, pogrudnicu.
periploka (gr. periploke obavijanje, obuhvatanje; zapetljavanje, upetljavanje, zamrivanje) vetako uvijanje stvari; uvijen,
prikriven govor.
peripneumonija (gr. peri-pneumonla) med.
zapaljenje grudve maramice.
peripsiksis
(gr.
peripsyxis
ohlaenje,
rashlaenje) veliki nazeb; med. oseanje
hladnoe u celom telu.
peripterijum (gr. peri, pteron poloaj stubova
krilne zgrade glavnih vratnica) arh. spoljanji
hodnik, dvorana sa stubovima.
peripteros (gr. peri, pteron) arh. zgrada sa svih
strana opkoljena hodnikom sa stubovima,
naroito takav starogrki hram; up. dipteros.
periptoza (gr. perfptosis sluaj, prigoda)
med. odsudan preokret u razvoju neke bolesti.
perirea (gr. perf-reo optiem, periroroia)
med. opticanje, isticanje na vie mesta ili na
svim mestima.
perireksis (gr. perirrexis krunjenje unaokolo
kostiju) med. otkidanje, odvajanje (npr. kosti).
perisistola (gr. peri, systellc skulim, stegnem)
med. zastoj srca, vreme izmeu stezanje i
rairenja srca, tj. izmeu dva udara bila.
periskop (gr. perf-skopeo gledam unaokolo,
posmatram unaokolo, obazirem se) kod
sumarena (podmornice): optiki aparat
pomou koga se moe motriti vidik iznad
vode: vie metara duga elina cev, 10-20 st
u preniku, koja se, pri zagnjurivanju
sumarena, moe teleskopski toliko produiti
da gornji kraj, na kome se nalazi jedna
totalno-reflektirajua
staklena
prizma,
ostane iznad povrine vode.
periskopski (gr. peri-skopeo gledam unaokolo)
opt. koji gleda unaokolo, koji vidi unaokolo;
periskopska stakla izdubenoi-spupena ili
ispupenoizdubena stakla za oi koja
pokazuju slabije sferno odstupanje nego
dvoguboispupena i dvoguboiz-dubena stakla,
te stoga omoguuju jasnije gledanje i na
ivicama.
perisodaktila (gr. perisss preko broja, preko
obine mere, neparan, daktylos prst)

perisologiJa

692

al. zool. lihoprsti papkari (konj, nosorog, tapir

itd.).
perisologija (gr. perissos preko broja, preko
obine mere, prekomeran, logos re, govor),
bujica rei, suvinost izraza; pleonazam.
perisoma (gr. perissos prekomeran, suvian)
v. peritoma.
perisomeran (gr. perisss, meros deo) zool.
koji ima prekobrojne udove.
perispermijum (gr. peri, sperma seme) vot.
semeni omota; up. perikarp.
perispomenon (gr. perispomenon) u grkoj
gramatici: re koja ima izvijen akcenat
(cirkumfleks) na poslednjem slogu, tj. na
prvom od kraja zdesna nalevo, npr. andron,
skias, tois.
perisprit (gr. peri, lat. spiritus duh, dua) po
shvatanju spiritista, neka sredina izmeu
due i tela, oduhovljeno telo.
peristaltika (gr. peristaltikos obuhvatan i
stiskan, peri-stello) fiol. gmizanje, crva-sto
kretanje bezvoljnih miia crevnog kanala u
cilju pomeranja napred i izbaci-vanja crevne
sadrine (izmeta); motus pe-ristaltkkus,
peristaltiko kretanje.
peristatian (gr. peristasis, peri-istemi postavljam unaokolo) zametak, dugotrajan,
podroban, opiran.
peristil (gr. peristylon) ark. slobodan prostor
okruen stubovima i pokriven; hodnik sa
stubovima.
peristola (gr. peri-stello obuhvatim) fkziol.
crvasto kretanje creva; up. peristaltika.
peristom (gr. peri, stoma usta) zool. ivica usta,
obue.
perisfera (gr. peri, sphalra lopta) spoljanji
deo lopte.
perisciji (gr. periskios krunosenani, koji baca
senku unaokolo) pl. geogr. stanovnici u
polarnom pojasu kod kojih Sunce po vie
dana ili meseci nikako ne zalazi, tako da
njihova senka u 24 asa oko njih obie.
periscitizam (gr. periskythismcs) etn. obiaj
deranja koe s glave (koji je nekada vladao
kod Skita); skalpiranje.
peritiflitis (gr. peri, typhlcs slep) med.
zapaljenje trbune maramice koja obvija
slepo crevo.
peritoma (gr. perithos prekomeran, suvian)
ono to preostaje, suvinost; med. ostatak
hrane koji preostaje posle varenja u elucu,
pogan; ostatak od bolesti.
peritonealan (gr. perf-tnaion) alat. koji
pripada trbunoj maramici, koji se tie
trbune maramice.
peritoneitis
(gr.
peri-tnaion
trbuna
maramica) med. zapaljenje trbune maramice.
peritonejski (gr. peri-tnaion) v. peritonealan.
peritoneum (gr. peritonaion) znat. trbuna
maramica.

per kasa

peritonitis (gr. peri-tnaion trbuna maramica)

med. v. peritoneitis. perihel(ijum) (gr. peri,
helios Sunce) astr. poloaj neke planete kada
se u svom kretanju, najvie priblii Suncu,
npr. Zemlja se nalazi u perihelijumu oko
1. januara; supr. afelijum. periholija (gr. peri,
chole u) med. prekomernost ui. periholus (gr. peri, cholos
u) med. onaj
koji boluje od utice. perihondrijum (gr.
peri, chondros rskavica)
zool. hrskavina opna, pohrusnica.
perihondritis (gr. peri, chondros) med.
zapaljenje hrskavine opne. perifakitis (gr.
peri, phake soivo) med. v.
perifacitis. perifacitis (gr. peri, phake
soivo) med.
zapaljenje onog soiva. periferan (gr.
periphereia obim, opseg) v.
periferijski.
periferija (gr. peripherefa) geom. obim, opseg;
fig. deo grada koji je najudaljeniji od sredita
(centra), predgrae; kraj, ivica. periferijski (gr.
periphereia) koji se nalazi na periferiji,
krajnji, ivini, najudaljeniji od sredita;
periferijski ugao ugao koji grade dve tetive,
a ije teme lei na periferiji (supr. sredini
ugao). periflebitis (gr. peri, phlepsos ila,
vena) med. zapaljenje spoljanje opne vene.
perifraza (gr. periphrasis opisivanje) ret. v.
parafraza. perifrazirati (gr. periphrazo
opisujem) v.
parafrazirati. perifrastian (gr.
periphrastikos opisan)
v. parafrastian.
perifriksis (gr. periphrfsso ceptim, drhtim
jako) med. jeza od hladnoe, drhtavica.
pericement (gr. peri, lat. caementum kamen
lomljenik) zool. koni omota zubnog korena.
pericementitis (gr. peri, lat. caementum)
med. zapaljenje pericementa. pericentar (gr.
peri, lat. centrum) astr. taka na putanji
nebeskog tela u kojoj je ono najblie telu oko
koga se okree. pericistitis (gr. peri, kystis)
med. v. perikistitis.

aerjurant (lat. perjurans) krivokletnik.

perjuracija (nlat. perjuratio) prav. krivo zaklinjanje, krivokletstvo. perjurijum (lat.
perjurium) prav. kriva zakletva, krivokletstvo.
perjuriozan (lat. perjuriosus) krivokletan;
neveran, laljiv. perjurus (lat. perjurus)
prav. krivokletnik,
nevera, laljivac.
perkal (fr. percale) gusto tkana istonoin-dijska
pamuna tkanina, finije od mit-kala.
per kasa (ital. reg cassa) trg. uz plaanje u
gotovom.

perkvizitor

693

perkvizitor (lat. perquisitor) istraivalac,

istraitelj.
perkvizicija (nlat. perquisitio) sudska istraga,
istraivanje; prekvizicio dome-stika (nlat.
perquisitio domestica) premetaine, pretres
kue ili stana.
perkvizicioni protest prav. protest menice koji se
ini ako se trasat, u vreme plaanja, ne
moe nai u mestu plaanja.
perkelt (ma. porkolt) kuv. maarski paprika
od goveeg ili teleeg mesa.
perkolacija (lat. percolatio) hen. procei-vanje,
preiavanje, razbistravanje.
per kontakte (ital. per contante) trg. uz
plaanje u gotovom.
per kovto (ital. per conto) trg. na raun.
perkurzija (lat. percursio) preletanje, pretravanje; letimino prelaenje ega, promiljanje na brzu ruku.
perkurirati (lat. reg-stege) pretrati letimino,
povrno pregledati.
perkusija (lat. percussio) udaranje, sudar, udar,
potres; med. kucanje, opkucavanje, ispitivanje
kucanjem.
perkusioni (lat. percussio) udarni, koji biva
pomou udara; perkusiona maina fiz. sprava
za ispitivanje brzine tela pokre-nutih
udarom; perkusiona puka puka ije se
punjenje pali udarom ekiastog oroza u
kapelu; perkusiono paljenje paljenje
udarom.
perkusor (lat. percussor) sprava za razbijanje,
za lomljenje.
perkustiki instrument (lat. percutere udarati,
kucati, lupati) muz. udaraljka.
perkutanski (lat. per, cutis koa) krosko-ni,
koji deluje kroz kou (lek).
perkutirati (lat. percutere) ned. kucati, ispitivati
kucanjem, vriti perkusiju, npr. grudi,
eluca.
perkutorij(um) (lat. percutere, nlat. percutorium) med. lekarska kucaljka, uk.
kerl (nlat. perla, fr. perle) tip. posle dija-manta
najsitnija tamparska slova (od pet
tipografskih taaka).
perla (nlat. perla, fr. perle) biser; ned. kao
mleko bela, biseru slina pega na ronja-i
(oka).
perlmuter (nem. Perlmutter) unutarnji bise-rasti
sloj u koljke, sedef.
perlustracija (lat. perlustratio) razgledanje,
pregledanje; otvaranje i itanje tuih pisama
bez znanja adresata (u cilju policijskog
nadzora).
peri (po Permskoj oblasti u SSSR) kol. v.
permski period.
permanentan (lat. permanens) trajan, istrajan,
stalan, postojan, neprestan, neprekidan;
permanentni gasovi hen. postojani gasovi
(koji se ranije nisu mogli pretvoriti u teno
stanje); permanentno belilo trajna vodena boja
koja se dobiva od barijum-sulfata.

derniciozan

permanentnost (nlat. permanentia) v. permanencija.

permanencija (nlat. permanentia) neprekidno
trajanje, postojanost, istrajnost; stalno
zasedanje, npr. zakonodavnog tela, do
okonanja izvesnih pitanja; teol. neprestano
prisustvo tela Hristovog u prieu.
permeabilan (lat. permeabilis) probojan,
propustljiv.
permeabilitet v. permeabilnost.
permeabilnost (lat. permeabilitas) propustljivost, probojnost.
permeacija (nlat. permeatio) prodiranje dvaju
tela jednog u drugo, meanje.
permen (eng. pearmain) vrsta jabuke koja ima
ukus kruke, parmenka.
per mile (lat. per mile) na hiljadu, po
hiljada, za hiljadu (komada); pro mile.
permisiv (lat. permissio) liigv. dopusni nain,
nain doputanja.
permisija (lat. permissio) doputenje, dozvola,
odobrenje.
permisionar (nlat. permissionarius) imalac
dozvole, besplatne karte; vojnik na odsustvu;
kod putujuih cirkusa i pozorita: poslovoa
koji putuje ispred trupe da na vreme izvadi
dozvolu za prireivane predstava i pripremi
sve to je potrebno.
permisiovisti (lat. permissio doputenje,
odobrenje) pl. stranci koji imaju dozvolu, da
borave u nekom gradu.
permiscibilan (nlat. permiscibilis) koji se moe
pomeati, izmeljiv.
permocija (lat. permotio) pokretanje, pobuivanje, pobuda; razdraena, afekt.
permska formacija geol. v. permski period.
permski period geol. period u razvitku Zemljine
kore koji se nalazi izmeu karbon-skogk
trijaskog perioda (nazvan po ruskoj oblasti
Permu, gde su njegovi slojevi vrlo dobro
razvijeni i prvo proueni); perm.
permutabilan (nlat. permutabilis) zamenljiv,
razmenljiv, premestljiv.
permutabilitet (nlat. permutabilitas) zamenljivost, premestljivost.
permutacija (lat. permutatio) promena,
razmena, razmenjivanje, zamenjivanje; mat.
premetanje, menjanje mesta u nizu izvesnog
broja datih elemenata.
permutirati (lat. permutare) razmenjivati,
zamenjivati,
promeniti;
razmepggati,
premestiti, premeta.
pernambuk crveno brazilsko drvo ija se
strugotina upotrebljava za bojadisanje i
pravljenje crvenog mastila (nazvane po
brazilskoj pokrajini Pernambuko); fernambuk.
pernioni (lat. pernio, perniones) pl. med. pri-tevi
na nogama od zime, ozebice, smrzotine.
perniciozan (lat. perniciosus) ubitaai, ra-zoran,
kodljiv, opasan; perniciozna groznica
nastupna groznica.

perniciozna anemija

694

perniciozna anemija (lat. perniciosus opasan)

med. naroita vrsta teke malokrv-nosti.
perodinija (gr. pera torba, odyne bol) med. bol
eluca; up. kardialgija.
perozis (gr. perosis ozleda, povreda) ed.
sakaenje, naroito udova i ula.
peroksid (lat. reg, gr. oxys otar) hem. oksid
sa veom razmerom kiseonika nego drugi
oksidi istog niza.
peroksidirati (lat. reg, gr. oxys) hen. pretvoriti,
pretvarati u peroksid.
peroma (gr. peroma uzetost, osakaenost)
med. osakaenost, oteenost ulnih organa.
peron (fr. reggop) slobodan trem (terasa) pred
kuom; mesto na stanicama sa koga se ulazi
u voz i na koji se izlazi iz voza.
nerona (gr. perone bica) aiat. linjaa,
cevanica.
peroneji (nlat. musculi peronei) pl. aiat. li-njani
miii, cevanini miii.
peronbspora (gr. regbpe izrataj na kosti, spora
setva) obol>enje lista i bobica vinove loze koje
izaziva
prisustvo
parazitne
gljivice
Peronospora viticola; suzbija se prskanjem
rastvorom plavog kamena i dr.
peroralni (lat. reg, os usta, peroralis) koji se
uzima kroz usta, npr. lek.
per os (lat. reg os) med. kroz usta.
perotina (fr. perrotine) maina za bojadi-sanje
tkanina, koja moe istovremeno da bojadie u
tri boje: nazvana po pronala-zau Perou
(Perrot).
per pedes (lat. reg pedes) nogama, tj. peice.
per pedes apostolorum (lat. reg pedes
apostolorum) nogama apostola", tj. peke
(kao to su putovali apostoli).
perpendikl (lat. perpendiculum) visak; klatno
na satu, pendel.
perpendikularan
(lat.
perpendicularis)
uspravan, odvesan, okomit; vertikalan.
perpendikularitet
(nlat.
perpendicularitas)
uspravnost, odvesnost, okomitost; vertikalnost.
perper (gr. hiperpyron) nekadanja novana
jedinica Crne Gore (=100 para), kovan od
1909. god.
perpetracija (nlat. perpetratio) izvrenje,
izvoenje, sprovoenje.
perpetuana (lat. perpetuus neprekidan, neprestan, stalan) vrsta veoma jake vunene
tkanine sline seru.
perpetuacija (nlat. perpetuatio) neprekidno
trajanje, ovekoveavanje.
perpetuelan (fr. perpetuel) stalan, nepre-stan,
doivotan, vean.
perpetuirati (lat. perpetuare) neprekidno
nastavljati ili odravati, pustiti da neto
neprekidno traje, ovekoveiti, ove-koveavati.
perpetuitet (lat. perpetuitas) neprestanost,
stalnost, veitost, doivotnost, neprekidno
trajanje, npr. slube, zvanja itd.

persekutirati

perpetuiteti
(lat.
perpetuitates)
pl.
neprekidnosti, zadubinska imanja.
perpetuum mobile (lat. perpetuum mobile
veito pokretno) fiz. opti naziv za sredstvo
koje bi trebalo da samo od sebe stvara
energiju bez korienja nekog drugog
izvora energije, npr. maina ili sprava koja
bi, jednom pokrenuta, obavljala neprekidno
mehaniki rad bez ikakvog spoljnog uticaja
to je nemogue prema osnovnim
zakonima fizike o odranju energije.
perpetuus
(lat.
perpetuus)
neprestan,
neprekidan, stalan, vean.
perpleksan (lat. perplexus) zbunjen, smeten,
smuen; nereljiv.
perpleksitet
(nlat.
perplexitas)
zabuna,
zbunjenost, smetenost, nereljivost.
per posta (ital. reg posta) potom, preko pote,
putem pote.
per primam intencionem (lat. reg primam
intentionem) prvim naprezanjem"; med.
leenje rane neposrednim strastanjem ivica
rane, za razliku od leenja per sekundam
intencionem (drugim naprezanjem"), kod
koga se rana zatvara putem drugih zbivanja,
procesa, npr. stvaranjem granula-cionog
tkiva.
per prokura (ital. reg procura) prav. preko
punomoi, preko punomonika.
per prokuratorem (lat. reg procuratorem)
prav. preko punomonika.
per prokuracionsm (lat. reg procurationem) v.
per prokura.
per rikapito (ital. reg ricapito) trg. v. pod rikapito.
per saldo (ital. reg saldo) trg. za obraunavanje,
za izravnanje; pro saldo.
persan (fr. persan persijski") arh. kip kao stub
koji dragi svod.
per se (lat. reg se) fil. po sebi, sobom, to postoji
samostalno, samo za sebe, samo sobom, npr.
to je, kod sholastiara, supstancija, za razliku
od akcidencije, koja postoji samo per aliud,
tj. preko drugog, pomou drugog.
perseveracija (lat. perseveratio) fil. postoja-nost,
naroito: predstava u svesti, injenica da sve
to je ikada ulo u svest i postalo delom
njene sadrine izaziva u njoj jae ili slabije
promene i ostavlja neki trag.
perseverirati (lat. perseverare) istrajati, biti
istrajan, ostajati pri svome.
Persej (gr. Perseys) 1. kit. sin Jupitera i Danaje,
argivski heroj, ubio gorgonu Meduzu (iz ije
krvi je postao Pegaz); 2. astr. sazvee na
Severnom nebu sa 134 zvezde, koje se mogu
videti i golim okom.
per sekundam intencionem (lat. reg secun-dam
intentionem) med. v. pod per primam
intencionem.
persekutirati (fr. persecuter) prav. sudski
progoniti, tuiti, terati, goniti, progo-niti;
persekvirati.

persekutor

695

psrsekutor (nlat. persecutor) gonilac, progonitelj, dosadan ovek, nasrtljivac.

persekucija (lat. persecutio) gonjenje, progonjenje, proganjanje.
persening (eng. persenning) mor. jako, teram
premazano platno za pokrivanje.
per si (lat. reg, nem. sie) na vi"; biti s nekim
per si govoriti nekome vi"; supr. per tu.
persijanac 1. veoma fino crno jagnjee
krzno iz Buhare (u SSSR = karakul); 2. vrsta
porcelanskih valjaka.
persijen (fr. persienne) vrsta finog persij-skog
cica; rebrenice, roletne, aluzine.
persijski koji pripada Persiji, koga ili ega ima
u Persiji, koji potie iz Persi-je; persijska
zemlja engleska mrkocrvena boja; persi joko
plavetnilo (fr. bleu de Perse) zelenoplava ili
tamnoplava
boja;
persijsko
crvenilo
koralnocrvena boja; persijski poredak arh.
poredak stubova u kome kipovi robova
zamenjuju stubove.
persiko (fr. persicot) liker od kotica bresaka,
breskovaa.
persistevtan (lat. persistens) istrajan, postojan,
stalan, izdrljiv, uporan.
persistencija (nlat. persistentia) istrajnost,
postojanost, stalnost, izdrljivost, upornost;
tvrdoglavost.
persiflaa (fr. persiflage) ismevanje, izrugivanje na fin nain.
persifler (fr. persifleur) ismeva, podsme-va,
podrugljivac.
persiflirati (fr. persifler) ismevati se, praviti
koga ili to smenim na fin nain.
perskripcija (lat. perscriptio) trg. knjienje,
unoenje u knjigu rauna; pismena uputni-ca
za isplatu, doznaka.
persona (lat. persona) osoba, lice, pojedinac,
linost, svako bie obdareno sposob-nou
slobodnog i razumnog htenja i delanja
(fizika persona); prav. svako lice koje ima
sposobnosti da stie izvesna prava i prima
na sebe obaveze, pravio lice (juristika
persona); in persona (lat. in persona)
osobno, lino.
persona grata (lat. persona grata) omiljena
osoba, osoba koja je kod pretpostavljenih u
milosti; persona non grata nepoel>na osoba.
personal (lat. personalis lini) osoblje, svi
nametenici i slubenici nekog preduzea ili
nadletva; broj svih osoba koje sainjavaju
jedan kolegijum.
personalac (lat. personalis lini) onaj u iju
nadlenost spada staranje o osoblju nekog
preduzea, nadletva, neke ustanove.
personalizam (lat. persona) fil. uenje da se svet
sastoji od jedinki koje su sive, koje svesno
tee cilju i koje su svesne svoje vrednosti
(Lajbnic, Loce, Bostrem, Renuv-je, L. V.
tern); shvatanje oveje lino-

perspektiva

sti i osobenosti kao najvie vrednosti

(Kant); teol. vera u boga kao linost.
personalizirati (fr. personnaliser) navodi-ti (ili:
oznaavati) linosti ili line podatke;
oliavati, sliiti; zadirkivati, zadevati,
peckati.
personalije (lat. personalia) pl. blii podaci o
starosti, imovnom stanju, zanimanju itd. neke
osobe.
personalist (lat. persona) onaj kome je priznate
neko pravo samo u odnosu prema njemu
lino.
personalitet
(nlat.
personalitas)
linost,
osobnost, ono to je lino, osobno, osobina
jedne linosti; svest o svojoj linosti,
samosvest; personalitet pl. line uvrede, lina
zadirkivanja.
personalna akta pl. akta o linim prilikama,
sposobnostima, delima i dr. nekog slubenika.
personalna zamenila gram. lina zamenica (ja,
ti, on, ona, ono).
personalna unija ujedinjenje dveju ili vie inae
samostalnih drava pod jednim vladaocem ili
jednom vladalakom porodicom, dravnopravni odnos kakav je, npr., postojao do
1918. god. izmeu Austrije i Ugarske i, od
1102. god., izmeu Hrvatske i Ugarske.
personalki (lat. personalis) lini, osobni, koji se
tie osobe ili osoblja.
personalki konto trg. raun koji se pojedincima
otvara i, kao takav, vodi.
personalki kredit trg. veresija koja se osni-va na
linom poverenju.
personalki poveritelj trg. poveritelj koji za svoja
potraivanja nema nikakve podloge.
personalki porez lini porez, glavarina, porez
po poreskim glavama.
persona publika (lat. persona publica javna
osoba) osoba koja stoji u javnoj slubi,
dravni slubenik, javni radnik, pisac,
glumac, umetnik; podrugljivo: javna ena.
personifikacija (nlat. personificatio) oliavanje, olienje, prikazivanje neke stvari
kao ivog bia; ret. vrsta metafore kojom se
neive stvari i pojmovi zamiljenih predmeta
prikazuju kao bia sa svim znacima
ljudskog ivota, koja ne samo to rade,
misle i oseaju kao ljudi, nego i govore s
njima, npr.: nesrea koraa brzo, sama knjiga
caru besedila, drumovi e poeljet Turaka
itd.; prozopopeja.
personifikovati (nlat. personificare) oliavati,
oliiti, pretvarati, preobraava u osobu;
opte pojmove, osobine, mrtve stvari ili
ivotinje prikazivati da rade i misle kao
razumna bia (kao osobe).
personificirati v. personifikovati.
perspektiv (nlat. perspectivus, lat. perspec-tare
uoavati) mali dogled.
perspektiva (nlat. perspectiva) nauka o prikazivanju predmeta na datoj ravni onako
kako ih, sa odreene take posmatranja,

perspektivizam

696

nae oko vidi; slika predmeta u daljini; fig.

pogled u budunost; izgledi za budunost;
poljska perspektiva kad taka oka lei u
visini oveka iznad vidika; ptija perspektiva
slikanje (ili: crtanje, pogled) na neki predmet
sa visine ptijeg leta, tj. ukoso i odozgo;
ablja perspektiva slikanje (ili: crtanje,
pogled) ukoso i odozdo.
perspektivizam (nlat. perspectiva) fil. uenje
po kome mi stvarnost vazda shvatamo samo
sa gledita naih potreba, interesa i ciljeva, i
po kome nae saznanje ima vanost samo u
tom smislu, a nikako u apsolutnom;
predstavnici: Nie i dr.
perspektivna projekcija crtanje geografske karte
pri kome se zamilja da oko stoji u sreditu
Zemlje i odatle gleda i prikazuje zemlje koje
oko sebe vidi; centralna projekcija.
perspektivni (nlat. perspectivus) crtan (ili:
slikan, gledan) u daljini, onako kako se vidi
izdaleka, u perspektivi; fig. koji je u izgledu,
u budunosti.
perspiracija (lat. perspiratio) odisanje, znojenje,
kono disanje.
perstvo (fr. pairie) v. perija.
persuazija (lat. persuasio) nagovaranje,
nagovor;
nagovorenost;
uveravanje,
ubeivanje; uverenost, ubeenost.
persuazio doloza (lat. persuasio dolosa) prav
lukavo (ili: zlonamerno) nagovaranje.
persuazorije (nlat. persuasoria) pl. prav. sredstva
kojima se vri nagovaranje.
per subrepcionem et obrepcionem (lat. reg
subreptionem et obreptionem) prav. putem
obmane i preutkivanja (istine).
pertinentan (lat. pertinere dopirati, ticati se
koga) pripadan, prikladan; nadlean.
nertinencija (lat. pertinere) pripadnost; stvar
koja slui nekoj drugoj (glavnoj) stvari (npr.
poljoprivredni
alat
je
perti-nencija
poljoprivrednog dobra).
pertinencije (lat. pertinentia) pl. prav. pribor;
pripadajui delovi, npr. imanja, zemlje, koji
se,
pri
otuivanju
glavne
stvari,
podrazumevaju uz nju.
per tu (lat. reg, tu) na ti"; biti s nekim per tu
govoriti nekome ti"; supr. per si.
perturbacija (lat. perturbatio) poremeaj,
poremeenje; pometenost, zbrka, zabuna,
nemir; perturbacije pl. astr. poremeaji,
odstupanja u putanjama nebeskih tela, ili
odstupanja od Keplerovih zakona koja
pokazuje tok jednog tela Sunanog sistema,
planete, komete ili meseca, naroito naega
Meseca, usled istovremenog privlaenja
ostalih tela.
perturbacio kritika (nlat. perturbatio criti-sa)
med. uznemirenost koja prethodi krizi neke
bolesti.
perturbiran (lat. perturbatus) uznemiren,
pometen, poremeen, pobrkan, zbunjen,
doveden van sebe.

perfidnost

nerturbirati
(lat.
perturbare)
pomesti,
poremetiti, remetiti, uznemiriti, pobrka-ti,
zbuniti, zastraiti, dovesti nekoga da bude van
sebe.
pertusis (lat. pertussis) ned. veliki kaalj,
rikavac, hripavac.
peru-balzam v. peruvijanski balzam.
peruvijanska kora far, kora junoameri-kog
kina-drveta (jedan od najvanijih lekova
protiv groznice).
peruvijanski balzam (nlat. balsamum peruvianum) smolast sok, mrkocrven i pri-jatnog
vanilijskog mirisa, dobija se od kore
peruanskog balzamovog drveta Mi-roxylon
pereirae; mae se kao lek na otvorene rane, a
upotrebljava i za spravljanje raznih pomada;
peru-balzam, indijski balzam.
perula (lat. pera torba, uprtljaa, perula
vreica, dai) bog. koasti ili korasti
omota jednog dela biljke, npr. pupoljke.
peru-srebro novo srebro.
peru-alitra ilska alitra.
perfekt (lat. perfectum) gram. prolo vreme (npr.
od raditi: radio sam, od biti: bio sam), gradi
se od sadanjeg vremena glago-la biti, obino
u kreem obliku, i radnsJg prideva glagolskog
trajnih i svrenih glagola.
perfektan (lat. perfectus) gotov, svren,
potpun; savren, usavren.
perfektibilizam (nlat. perfectibilis usavr-ljiv)
fil. uenje o sposobnosti oveka i
oveanstva za usavravanje.
perfektibilist (nlat. perfectibilis) fil. pristalica
perfektibilizma.
perfektuirati (lat. perficere, perfectum) izvriti,
izvesti, privesti kraju, okonati; zakljuiti
neki posao, ostvariti neto.
perfekcija
(lat.
perfectio)
svretak;
savrenstvo, odline osobine.
perfekcionizam (lat. perfectio) fil. uenje po
kome je usavravanje oveka svrha
moralnog htenja.
perfekcionirati (nlat. perfectionare) yca-vriti;
svriti, dovriti.
perfekcionisti (lat. perfectio) pl. fil. pristalice
perfekcionizma; lanovi hrianske sekte u
Sev. Americi koji tee potpunoj zajednici
porodice i imanja, biblijski komunisti".
perfeto (ital. perfetto) kuz. potpuno.
perfeto mogo (ital. perfetto moto) muz. potpuni
tempo (naziv za trotakt, jer se 3 ne moe
deliti parnim brojem bez ostatka).
perfeto moto (ital. perfetto moto) kuz. tro-delni
takt.
perfidan (lat. perfidus) neveran, veroloman,
izdajniki; zloban, podmukao.
perfidije (lat. perfidia) neverstvo, verolomstvo, izdajstvo; zloba, podmuklost.
perfiditet (nlat. perfiditas) v. perfidija.
perfidnost (lat. perfidia) v. perfidija.

perforativ

697

perforativ (nlat. perforativum) med. v. perforatorijum.

perforativ-trepan (nlat. perforativum, fr.
trepan) hir. burgije kojom se kosti samo
otvaraju, a koja ne izbacuje ono pare koje
seivom obrezuje.
perforator (lat. perforare probuiti) bu-ilica,
buile; probojac, zumba.
perforatorijum (nlat. perforatorium) hir. burgija
za buenje kostiju ili lubanje.
perforacija (nlat. perforatio) buenje, probuenje; 1. med. provaljivanje pgupljih organa
ili vena usled oboljenja, npr. perforacija ira u
elucu i dr.; 2. hir.vetake otvaranje upljine
u telu; 3. zupanje hartije, potanskih maraka
i dr. pomou perforacione maine.
perforaciona maina sprava za pravljenje rupica
na hartiji, npr. na potanskim markama itd.
perforacioni ig ig koji bui rupice.
perforiran (lat. perforare) izbuen, snab-deven
rupicama; perforirana hartija u knjigovetvu:
hartija sa rupicama, da bi se listovi lake
mogli otkidati.
perforirati (lat. perforare) buiti, probuiti,
vrteti, provrteti.
perfrigetorijum (lat. perfrigetorium) med.
oseanje zime u velikoj meri kod grozni-nih
bolesti,
velika
zimljivost
(ili:
zimogroljivost).
perfrikcija
(lat.
perfrictio)
promrzlost,
ukoenost od zime.
perhidrol (lat. reg, gr. hydor voda) far. 30procentni rastvor vodonikovog super-oksida
(za dezinfikovanje i sl.).
perhorescentna zakletva prav. tvrenje pod
zakletvom da se neki sudija ili svedok ne
mogu smatrati kao nepristrasni.
perhorescevcija (nlat. perhorrescentia) prav.
strah od pristrasnosti (sudije, svedoka i dr.) i
traenje izuzea.
perhorescirati (lat. perhorrescere) uasnu-ti se,
uzdrhtati od; zgaditi se na to, odbiti to od
sebe; prav. ne primiti, ne priznati, odbiti,
traiti izuzee, npr. sudije ili svedoka, zbog
pristrasnosti.
percent (lat. reg centum) v. procent.
perceptibilan (nlat. perceptibilis) opaljiv,
primetljiv osetom, shvatljiv, pojmljiv,
osetljiv.
perceptibilitet (nlat. perceptibilitas) opaljivost, primetljivost osetom, osetljivost,
sposobnost za percepcije.
perceptivan (nlat. perceptivus) opeen, koji
opaa, koji prima spoljne utiske.
perceptivitet (nlat. perceptivitas) psih. opanost,
sposobnost opaanja, sposobnost primanja
utisaka spolja.
percepcija (lat. perceptio) psih. opaanje,
opaaj, svi oni duevni procesi koji (ili: sva
ona duevne zbivanja koja) se neposredno
izazivaju
ulnim
nedraaji-ma
(up.
apercepcija); prav. naplaivanje,

pestilencija

kupljenje, primanje (prihoda, novca, plodova

itd.).
percepcionalizam (lat. perceptio opaanje) fil.
uenje da celokupne miljenje i znanje vodi
poreklo iz percepcije, tj. opaanja, i da su
opaanja same opaene stvari (Aristotel,
Hamilton).
percipijent (lat. percipiens) onaj koji prima,
prima lac.
percipirati (lat. percipere) primati, primiti,
dobiti; opaati, shvatati, poimati, uiti.
pereronski konj (fr. cheval percheron) vrsta
tekih i brzih konja, poreklom iz pokrajine
Per (Severna Francuska).
perin v. perun.
per-ub (fr. pair, nem. Schub) jednovremeno
imenovanje veeg broja lanova prve komo-re
(perova), da bi se time osigurala vladi
potrebna veina.
perun (lat. petroselinum) bog. batenska
dvogodiglnja biljka iz porodice titarki,
Petroselinum hortense; gaji se zbog mesnatog korena i miriljavog lia. Izr. idi u
perun/ublaeno umesto idi do avola!
per up (lat. reg, nem. Schub) putem straarnog proterivanja, straarno.
pes (lat. pes ten. pedis) l. noga, stopa; stara
rimska mera za duinu (0,29 t); ketr. sti-hovna
stopa.
pes (eng. rase, fr. pas, lat. passus) 2. korak,
hod; tranje iz sve snage, trka, utakmica u
tranju; kao jedinica za duinu = 2Va engleske
stope = 0,762 t.
pesar (gr. pessos) ked. v. pesarijum.
pesarijum (gr. pessos kocka, lat. pessarium)
med. materini prsten, prstenasta naprava od
mekane ili tvrde gume koja spalu matericu
dri u normalnom poloaju; takoe:
duguljasta i okrugla sveica od vune, svile i
dr. umeena sa smolom ili voskom, i
lekovitim sredstvima, koja se mee u
matericu ili stranjicu.
peseta (p. peseta) novane jedinica u paniji od
1868. god., deli se na 100 sentimo-sa; pezeta.
pesimizam (lat. pessimus najgori) fil. pogled na
svet koji smatra da su ovaj svet i ivot, u
svojoj sutini, nepopravljivo ravi, i da je,
prema tome, bolje ne iveti no ovako iveti;
sklonost da se stvari uzimaju sa najgore
strane; supr. optimizam.
pesimist (lat. pessimus) fil. pristalica pesimizma; ovek sklon da sve stvari i pojave
u ivotu uzima s najrunije strane; supr.
OPTIMIST.
peso (p. peso) novane jedinica u Argenti-ni,
Gvineji
Bisau (pezo),
Dominikanskoj
Republici, Kolumbiji, Kubi, Meksiku,
Urugvaju, Filipinskoj Republici i i-leu, deli
se ne 100 sentavose.
pestilencija (let. pestilentia boletina, zareze)
kuge, uma.

pestilencijalan

698

pesgilencijalan (nlat. pestilentialis) kao kuga,

slian kuzi, kuast; izloen kuzi; kuan,
okuen, zaraen.
pesulum (lat. pessulum) med. v. pesarijum.
petalizam (gr. petalon) izgnanstvo na pet
godina iz Sirakuze, pri emu se o onome koga
je trebalo prognati glasale liem od maslina
(petalon=list); up. ostrakizam.
petaloidan (gr. petalon list, eidos vid, oblik)
slian listu, latici, kruninom listiu.
petaloi (gr. petalon) b:t. v. petalum.
petalosome (gr. petalon list, soma, telo) zool.
ribe sa telom slinim listu, listovi.
petalum (gr. petalon list, nlat. petalum) bog.
latica, cvetni listi, krunini listi.
petarda (fr. petard, ital., nni. petardo) voj.
starinski eksplozivni naboj (XVIXIX v.)
za ruenje mostova, bedema i drugih objekata;
danas kartonski cilindar s barutom za
oznaavanje eksplozija pri mane-vrima;
takoe: pucal>ka za zaustavljanje voza u
sluaju opasnosti, i neopasna bomba za
izazivanje pucnjeva.
petaurist (gr. petayron sedalo, motka) igra
na konopcu, akrobat.
petenoteologija (gr. peteins, petenos koji leti,
krilat, pernat, theos bog, logia) teol. pobono
razmiljanje o pticama; dokaz o postojanju
boga na osnovu postojanja ptica.
petent (lat. petens) molilac, molitelj, podnosilac molbe.
petehe (nlat. petechia) pl. med. v. petehije.
petehijalva groznica ned. groznica pri kojoj
izbijaju po telu sitne crvene pege; v. petehije.
petehije (fr. petechie, nlat. petechia) pl. med.
crven(kast)i peati, sitne crvene pege na koi,
obino znak neke vrste ivane groznice,
znak kuge.
petinoteologija (gr. petenos krilat, theos, logi'a)
v. petenoteologija.
petiolaran (nlat. petiolaris, petiolus petelj-ka)
bog. koji pripada peteljci, koji potie od
peteljke, peteljin.
petiolus (lat. petiolus den. od pes) bog. petelj-ka
(kod lista).
petiotizirati umnoavati vino time to se na ve
isceeno groe (kominu) sipa zaeerena
voda, pa se onda pusti da ponovo prevri, od
ega se dobije tzv. ko-minjak; naziv po
burgundijskom vinogra-daru Petiot-u, koji
je, 1859, prvi poeo ovako raditi.
petirati (lat. petere) moliti, traiti; up. petent.
petit (fr. petit mali) top. vrsta tampar-skih
slova od osam tipografskih taaka (izmeu
borgisa i kolonela).
petitor (lat. petitor) molilac, naroito za neko
mesto; prav. tuilac u civilnim (graanskim)
stvarima.
petitoran (lat. petitorius) prav. koji se tie tube
(ili: koji spada u tubu) za dobijanje
izvesnog prava, tubeni.

petre getca

petitorijska tuba prav. v. petitorijum.

petitorijum (nlat. petitorium) prav. tuba ili
pravni spor ija je svrha dobijanje izvesnog
prava uopte (za razliku od posesorijuma,
gde je prethodno posredi samo raspravljanje
pitanja o posedovanju ili pravu sopstvenosti
neke stvari).
petitum (lat. petitum) molba, traenje; fil. naelo
ije se usvajanje pretpostavlja.
peticija (lat. petitio) molba, naroito: pismena
molba, molbenica; traenje, zahte-vanje.
peticionar (nlat. petitionaris) molilac, podnosilac molbe nekom viem mestu.
peticionirati (fr. petitionner) prav. podnositi (ili:
podneti) molbu (molbenicu), moliti.
peticio principii (lat. petitio principi! traenje
principa, moljenje naela) log. pogreka u
zakljuivanju i dokazivanju koja postaje
kada se stav koji tek treba da se dokae uzme
kao premisa, kao razlog dokaza; drugi naziv
ove pogreke je cir-kulus in probando (lat.
circulus in proban-do krug u dokazivanju).
peto (ital. petto, lat. pectus) grudi, srce, dua.
petrarkizam poseban pesniki stil po ugledu na
italijanskog pesnika Franeska Petrarku
(13041374).
petraevci lanovi tajnih kruoka u Rusiji
(184549), nazvanih po organizatoru,
socijalisti utopisti Mihailu Vasiljevi-u
Butaevi-Petraevskom (1821 1866);
pobornici
unipggenja
samodravlja
i1
kreposnog prava; pripadao im i F. M.
Dostojevski.
petrel (fr., eng. petrel, lat. petrellus, Petrus)
zool. mala burnica, ptica sv. Petra (najmanja
vodena ptica).
petrefakt (gr. petra kamen, lat. factum
nainjeno)
okamenotina,
okamenjak,
okamenjena ivotinja ili biljka; nauka o
petrefaktima v. paleontologija.
petrefaktan (gr. petra, lat. factus) v. petrificiraa.
petrinizam (nlat. petrinismus) uenje prvobitnog jevrejo-hrianstva, iji je predstavnik
apostol Petar.
petrifikacija (gr. petra, nlat. petrificatio)
skamenjivanje, okamenjivanje, okamenjenje;
pretvaranje u kamen, okamenjenost, skamenjenje, skamenjenost; okamenotina.
petrificiran (nlat. petrificatus) skamenjen,
skamenjen, pretvoren u kamen; petrefaktan,
fosilan.
petrificiran (nlat. petrificatus) okamenjen,
skamenjen, pretvoren u kamen; petrefaktan,
fosilan.
petrificirati
(nlat.
petrificare)
skameniti,
okameniti, okamenjivati; pretvoriti u kamen,
u stenu; fig. ukoiti, okameniti.
petrogenija (gr. petra stena, kamen, gen-koren
od gfgnonai postanem, nastanem) deo
geologije koji izuava rezultate rada geo-

petrogenska geologija

699

lokih sila s pogledom na stvaranje i

pretvaranje glavnog gradiva Zemlje, tj.
stena.
petrogenska geologija v. petrogenija.

petrografija (gr. petra stena, kamen, grap-hia

opis) deo petrologije koji opisuje minerale.
petrografska mineralogija nauka o mineralima i
stenama.
petrografski (gr. petra stena, kamen, grap-ho
opisujem) koji opisuje stene; petro-grafske
karte geografske karte na kojima su oznaene
vrste planina s obzirom na njihov stenski
sastav i njegove granice.
petrodolar (nlat. petroleum, eng. dollar) dolar
zaraen prodajom petroleja, tj. prihod
ostvaren iskoriavanjem nalazita nafte.
petrolej (nlat. petroleum) v. petroleum.
petrolet (fr. petrolette) automobil koji se kree
pomou petroleja.
petroleum (gr. petra stena, kamen, lat.
oleum ulje, nlat. petroleum) kameno ulje
sastavljeno od smesa i otopina gasovitih,
tenih i vrstih ugljovodonika; nalazi se u
pukotinama i podzemnim slojevima gde
natapa porozno kamenje, a sluha! kao
odlino sredstvo za osvetljenje; nafta.
petroleum-benzin benzin koji se spravlja od
petroleuma.
petroleum-spiritus deo petroleuma koji se, pri
preiavanju, najpre pretvara u paru;
upotrebljava se kao zamena terpentin-skom
ulju.
petroliferan (nlat. petrolifer) petrolejono-san,
petrolejovit, koji ima u sebi petroleuma,
petroleumski.
petrologija (gr. petra stena, kamen, logia
nauka) nauka o sastavu, strukturi i postanku
stena i minerala; u sovjetskoj mi-neralogiji
sinonim za petrografiju.
petrofiti (gr. petra, phyton biljka) v. li-tofiti.
petunija (nlat. petun, petunia)6or. junoamerika ukrasna biljka iz porodice pomo-nica,
slina duvanu.
peucedan (gr. peykedanon, lat. peucedanum)
bog. silj, siljevina.
peucedanin (gr. peykedanon silj, siljevina) hen.
veoma gorka tvar, materija, koja se dobija iz
korena peucedana, silja, silje-vine.
peh (nem. Res) smola; fig. nevolja, nesrea,
baksuzluk, maler.
pehar (nem. Becher) l. vea posuda za pie u
obliku visoke ae; vr, krag, pokal; 2.
posuda, vaza (obino od skupocenog
materijala) koja se daje pobedniku na sportskom takmienju; up. kup.
pehblevda (nem. Pechblende) min. uranski
smolinac, mineral mutan i smolasta masna
sjaja, veoma vaan u nauci i tehnici, poto se
iz njega dobija najvie radioak-tivnih
materija.

pigmentum vigrum

pehiagra (gr. pechys lakat, agra plen) med.

giht u laktu.
pehist (nem. Pech smola; baksuzluk) ovek
koji nema sree u poslovima, baksuz, malerozan ovek.
pehlevi ime persijskog jezika u doba Sasa-nida,
kojim su preteno govorili zapadni Persijanci,
meavina persijskog i semit-skog jezika u
kojoj je preovlaivala per-sijska gramatika;
pahlavi.
pehlivan v. pelivan.
peci (ital. pezzi) pl. novac, vrste novca.
pedo (ital. pezzo) komad, pare (u svakom
smislu).
pedo di bravura (ital. pezzo di bravura) muz.
komad sa tehnikim tekoama.
peco koiertato (ital. pezzo concertato) muz.
koncertni komad.
pe (pere. pi, tur. re) prednji deo haljine.
eikan (ital. pescecane) morski pas, aj-kula.
Peito (sir. Peschito) naziv najstarijeg si-rijskog
prevoda Starog i Novog zaveta (iz II veka).
peke (pere. pike) gar, poklon.
pekir (pere. piglr)"y6pyc, runik, marama.
pi (gr. 7, R) grko ime slova p"; mat.
skraenica rei periphereia (obim): Ludolfov broj, tj. odnos prenika kruga
prema obimu=3,1415926.
piartroza (gr. ruop, gnoj, artron zglob) med.
gnojenje zgloba.
pibrok (eng. pibroch) ratna pesma, ubojna
muzika, kotskih gortaka (za gajde).
Pigmeji (gr. Pygmaioi, pygme pesnica; arin,
lakat) legendarni narod patuljaka, koji je, po
Homeru, iveo na Okeanosu, a po docnijim
predanjima na Nilu ili u Indiji; danas nauni
naziv za tzv. narode patul>aka; fig. pigmej:
kepec, patuljak, mali, siuan ovek, duevno
i telesne zaostao ovek, nitavilo.
pigmejski (gr. pygmios) kepeji, patuljast, kao
kepec, kao patuljak; mali, siuan.
pigment (lat. pigmentum boja) fiziol. bojena
materija u ivotinjskim i biljnim elij-skim
tkivima, koja se nalazi u naroitim
pigmentskim elijama
(hromatoforama);
bojena materija, boja, minka; adjektivni
pigment bojeve materije koje ne mogu
same, bez posrednog sredstva, da prionu za
tkaninu na koju treba da se prenesu; supstakgivni pigmenta bojene materije koje same
neposredno prijanjaju.
pigmevtacija (lat. pigmentatio) obrazovanje
pigmenata, prisustvo pigmenata; bojenje
pomou pigmenata.
pigmentirati (nlat. pigmentare) bojiti pomou
pigmenata; bojadisati, minkati.
pigmentum indikum (lat. pigmentum indicum) v. indigo.
pigmentum vigrum (lat. pigmentum nigrum)
ono crnilo na unutranjoj povrini
sudovnjae.

pignorativan

700

pignorativan (nlat. pignorativus) zaloni, u

obliku zaloga.
pignorator (lat. pignorator) onaj koji prima u
zalog.
pigioracija (lat. pignoratio) zalaganje, davanje
ili primanje u zalog.
pignus (lat. pignus) prav. zalog; ugovor o
zalogu, zaloio pravo; pignus imperiji (lat.
pignus imperij.) dravna zaloga, dravna
podloga.
pijezis (gr. rue81z)lged. gnojenje, zagnojavanje.
pijekhiza (gr. ruop gnoj, ekchysis izlivanje)
med. izliv gnoja.
pijelitis (gr. pyelos valov) med. gnojno
zapaljenje bubrega i bubrenog levka.
pijelonefritis (gr. pyelos valov, nephros
bubreg) med. v. pielitis.
pijemezis (gr. ruop gnoj, emesis povraanje)
med. povraanje gnoja, bljuvanje gnoja.
pijemija (gr. ruop, halma krv) med. trovanje
krvi usled zagnojavanja, sepsa, bolest koja
nastaje usled prodiranja u krvne sudove
izazivaa gnojenje (stafilokoka i strep-tokoka).
pijemian (gr. ruop, a!ta)med. bolestan od
trovanja krvi usled gnojenje.
piama (pere.) odea za spavanje: duge akire
i kaput; pidama.
pion (fr. pigeon, lat. pipio) golub; vrsta finih
jabuka; vrsta hartije malog formata; ples
slian otiu.
pijade (pere. piyade, tur. piyade) vojnik-pe-tak;
peak u ahu.
nija mater (lat. pia mater) pobona mati";
znat- mreasta opna modane.
lija mater spinalis (lat. pia mater spinalis) znat.
mreasta opna modinska.
pijanevole (ital. piangevole) kuz. tuno, tuei,
plano, setno.
pijanino (ital. planino) uz. mali pijano kod
koga su ice uspravno.
pijanino droa (fr. planino AgoI)muz. -v. pijanino.
pijanisimo (ital. pianissimo) kuz. sasvim tiho,
veoma blago.
pijanista) (fr. pianiste) kuz. svira u pijano, u
klavir.
pijanistkinje (fr. pianiste) ,ita. sviraica u pijano,
u klavir.
pijano (ital. piano) l. muz. tiho, lagano,
blago, slabo.
pijano (ital. piano) 2. muz. v. pijanoforte 2.
pijanola (lat. pianola) klavir-automat, kod koga
se, pomou podnonika ili elektri-citeta,
izaziva udaranje maljica.
pijanotip (ital. piano, gr. typos otisak) pit.
maina-slagaica; up. secmaina.
pijanoforte (ital. pianoforte)iw>-3. l. umereno
jako, srednjom jainom.
pijanoforte (ital. pianoforte) 2. muz. instrumenat
sa icama na kojima se proizvodi zvuk
pomou ekia ili maljica; forte-pijano,
klavir, fligl.
pijaristi oevi pobonih kola" (lat. patres
scholarum piarum), katoliki du-

pijetizam

hovni red, osnovan 1591. u Rimu, iji se

lanovi zavetuju da e omladinu besplatno
pouava; u Poljskoj =pijarci.
pijarci pl. v. pijaristi.
pijasava (ital. piasava) vrsta rogoza sa An-tila,
upotrebljava se naroito za metle i sl.;
takoe: lina vlakna junoam. palme Attalea
funifera Mart., koja slue za izradu metli,
etaka i dr.
pijaster (ital. plasira, nlat. plastra) metalna
ploa"; nekada novana jedinica u raznim
zemljama (npr. Italiji, paniji, Turskoj), danas
stoti deo novanik jedinica u Egiptu, Libanu,
Siriji i Sudanu; pjaster.
pijafa (fr. piaffe) odmeren i po taktu izvo-en
kas konja u mestu; pijafa koja se izvodi
kretanjem napred zove se panski korak".
pijafirati (fr. piaffer) gordo, ponosno koraati,
naroito kada konj, stojei u mestu, prednje
noge izbacuje veoma visoko i sputa ih
ustro na zemlju, odravajui se u ravnotei
samo pomou zadnjih nogu.
pijaca (ital. piazza, lat. platea ulica) trg, trite
;up. pjaca, plac.
pijedestal (fr. piedestal, ital. piedestallo)
podnoje, postolje, podloga; arh. stopa,
podnoje, cokla; u cirkusu: stub na ijem
gornjem kraju akrobata izvodi svoje vetine.
pijezoelektricitet (gr. piezo pritiskujem,
elektron ilibar) fiz. svojstvo nekih kristala,
naroito kvarca, da se pod pritiskom ili
vuom naelektriu na svojoj povrini.
pijezometar (gr. piezo, metron mera, merilo)
fiz. sprava za merenje stiljivosti (kompresivnosti) tenosti.
pijelografija (gr. pyelos korito, valov, grapho
piem) med. rendgensko snimanje (pomou
kontrastnih sredstava) bubrene karliice.
pije istorije (lat. piae memoriae) blaene
uspomene, svetle uspomene (pokojnik,
pokojnica).
pijesa (fr. piece, ital. pezza) v. podd/es.
pijeta (ital. pieta) pobonost; smernost,
milosre; u likovnoj umetnosti posle XIV
veka: umetniko kompozicije koje prikazuju
Bogorodicu, as samu as okruenu
apostolom Jovanom i trima Marijama, kako
na rukama ili kolenima dri i oplakuje telo
svog sina skinutog s krsta.
pijetet (lat. pietas) pobonost; detinjska ljubav,
uspomena puna potovanja i ljubavi prema
kome ili emu, zahvalna ljubav, odanost i
uopte neno oseanje prema roditeljima,
dobrotvorima, otadbini itd., naroito prema
milim pokojnicima.
pijetizam (nlat. pietas pobonost) pobonjatvo, smirenost, ednost; sklonost da se
religija prvenstveno shvata oseanjem i da se
odravaju naroiti tajni sastanci radi
vebanja u pobonosti i

pijetist(a)

701

vrenju dobrih dela; bolesna religiozna

oseajnost kojoj oveja priroda izgleda
potpuno pokvarena i koja smatra svako
dobro to ga uine ljudi kao neposredno delo
i izliv boanske milosti.
pijetist(a) (nlat. pietista) pobonjak; u Luterovoj i reformiranoj crkvi, od Filipa Jakoba
Spenera 1675: vernik koji, pored ostalog,
naroito polae na odravanje sastanaka radi
vebanja u pobonosti.
pijetistiki (lat. pietas) pobonjaki; u duhu
pijetizma.
pijetozo (ital. pietoso) uz. pobono, sveano;
izazivajui sauee.
piju (ital. piu, lat. plus) muz. vie.
pijum korpus (lat. pium corpus) dobrotvorna
ustanova, zadubina.
pijus (lat. pius) poboan, bogobojaljiv; poten,
savestan, bogougodan.
pik (fr. pique) 1. koplje sa dugakim kopljiP1tem; u kartama: crni list.
pik (fr. pique, nem. Pik) 2. potajna srdba,
prikrivena mrnja, elja za osvetom u prvoj
zgodnoj prilici; imati pik na koga ili to eleti
da se kome osveti ili da ti padne aka u
prvoj zgodnoj prilici itd.
pik (fr. pic) 3. iljat vrh planine; uglasti
prostor u krmi i kljunu broda.
nika (lat. pia) svrake; ed. prohtev trudnih ena
za stvarima koje inae nisu za jelo,
izopaavanje ukusa, drnost na stvari koje
nisu za jelo (kao to je sluaj kod svrake).
nikada (p. picar) prosecanje puta kroz praumu.
pikador (nm. picadore) borac na konju,
naoruan kopljem, u borbama s bikovima u
paniji.
pikantan (fr. piquant) koji drai, koji izaziva
prohtev, nadraljiv, slan" (npr. pikantna
pria); duhovit, zanimljiv, primamljiv,
dopadljiv, privlaan; zajedljiv, peckav.
pikanterija (fr. piquant) ono to drai, to
izaziva prohtev; duhovitost, zanimljivost,
primamljivost;
dvosmislena,
slana"
napomena, pria i sl.
pikaro (tl. picaro nitarija) lopov, lopua,
ugursuz, nitkov; pikarski roman vrsta
romana u kojem se opisuju ivot i doivljaji
pustolove, probisveta, vrago-lana (poev od
Lazarilja de Tormesa", iz 1554. godine).
pikarski roman v. pod pikaro.
pikacija (lat. pix smola, picatio) smoljenje,
mazanje, premazivanje smolom.
piker (fr. piqueur) psar, lovac na konju koji
upravlja psima; jaha koji obuava konje;
poznavalac vina, okualac vina, proba
vina.
piket (fr. piquc) 1. trg. vrsta pamune tkanine.
piket (fr. piquet) 2. koi za premeravanje
zemljita; voj. odeljenje vojnika, obino 50,
koje je uvek u pripravnosti, naroito

pikrin

radi osmatranja neprijatelja da ne bi izvrio

iznenadan napad; igra karata u kojoj
uestvuju dva igraa sa 32 karte.
pikiran (fr. piquer) darnut, uvreen, ujeden,
koga neto titi, pee.
pikirati (fr. piquer) bosti, ubosti; pecka-ti,
pecnuti, uvrediti; razdraiti; ciknu-ti (za
vino);aaed. velikom brzinom poleteti pravo
zemlji
;muz.
(ital.
piccare)
jednim
prevlaenjem gudala jedno za drugim
ukratko proizvesti vie tonova ;kuv. nade-vati
meso slaninicom; u batovanstvu: ee
presaivati mlade biljke da bi bile to
bolje; pikirati se smatrati neto za ast,
ponositi se im, iznositi to na velika zvona.
piknik (fr. pique-nique) zajednika gozba, izlet
u kome svaki uesnik doprinosi ili plaa svoj
deo; etvrtasta korpa za hladna jela.
piknit (gr. pyknos gust, vrst, zbijen, lithos
kamen) min. vrsta topaza.
piknozis (gr. pyknosis) zgunjavanje, zgusnue, zadebljavanje.
piknometar (gr. pykncs gust, zbijen, metron
mera, merilo) fkz. sprava za odreivanje
specifine teine; sprava za merenje
gustoe; u fabrikaciji hartije: sprava za
merenje debljine.
piknoskop (gr. pykncs, skopeo posmatram) v.
piknometar.
piknostilan (gr. pykncs, stylos stub) arh. koja
je sa gustim stubovima.
piknostilon (gr. pykncs, stylos stub) arh.
graevina sa stubovima nagusto, u kojoj
razmak izmeu dva stuba, iznosi jednu i po
debljinu stuba.
piknotika (gr. pykncs) pl. ned. lekovi koji
pomau zgunjavanje.
nikoli (ital. piccolino) muz. v. pikolo 1.
nikole (ital. piccolo) l. kuz. drveni instrumenat
za duvanje: manja vrsta flaute, sa tokovima
za oktavu viim od tonova flaute.
pikolo (ital. piccolo) 2. stari novac u Veneciji, i
Siciliji; piiolo.
pikolo (ital. piccolo) 3. mali konobarski
uenik, mali kelnerski egrt.
pikoti (fr. picots)mr. fino izraene take,
takice, zupii na ipkama ili opavi-ma;
uzani konani opavi na tkaninama.
pikotiran (fr. picoter) poprskan, pokropljen
takicama (kod grbova).
pikotirati (fr. piquer, picoter) bockati,
izbockati; zaglavljivati (ili: udarati) klinove
u; praviti zupie (na koi, ipkama i dr.).
pikrati (gr. pikrs ljut, otar) pl. hen. soli
pikrinske kiseline (melinit, ekrazit, lidit),
koje mnogo lake eksplodiraju nego ona.
pikrin (gr. pikr6s)xeM. gorka tvar, materija,
koja se dobiva iz Digitalis rigrigea;doggtalin.

pikrinska kiselina

702

pikrinska kiselina hen. postaje uticajem

sumporne kiseline na mnoge organske
materije, a tehniki od fenola i alitrene
kiseline; upotrebl>ava se za uto bojenje svile
i vune i kao jako eksplozivno sredstvo;
trinitrofenol.
pikrit (gr. pikrs ljut, otar) mineral koji po
mineralnom sastavu odgovara pe-ridotu.
pikroholan (gr. pikrocholos sa gorkom u-i,
pikrs ljut, otar, chlos u) sklon jarosti,
uan, naprasit, nabusit.
niks (lat. pix) smola; piks alba (lat. pix alba)
bela smola; piks likvida (lat. pix liquida)
tena smola, katran ter; piks navalio (lat.
pix navali) laarska smola; piks nigra (lat.
pix nigra) crna smola.
piksa (gr. pyxis) kutija od drveta, naroito
imirovog; ua. piksis.
piksis (gr. pyxis) kutija od imirova drveta;
kod katolika: kutija u kojoj se uva
posveena hostija i relikvije.
piksla (nem. Buchse, gr. pyxfs kutija od
imirovine) kutija.
piktogram (lat. pictus slikan, naslikan, gr.
gramma pisano, pismo) slika, crte, koji
prikazuje neki predmet, radnju ili dogaaj.
piktografija (lat. pictus slikan, naslikan, gr.
graphf a pisanje) umnoavanje rukopisa ili
tampanog sloga pomou preslika-vanja.
pila (lat. pila) lopta, kugla.
pilav (pere. pilaw, tur. pilav) pirina sku-van sa
mesom nagusto.
pilada (lat. pila) drveni stub oko koga konj,
vezan za konopac, optrava radi vebanja u
kasanju.
Pilades (gr. Pylades) kit. sin Strofijev, sestri
Agamemnonov, veran prijatelj i pratilac
Orestov, za koga je hteo i ivot da rtvuje i
iju je sestruElektru uzeo za enu; fig. uzoran
i portvovan prijatelj.
pilar (p. pilar) stub u talama, koji stoji
izmeu dva konjska mesta; pilari pl. u
cirkusima: dva jaka stuba, udaljena po dva
metra jedan od drugog, izmeu kojih se
vri obuavanje konja.
pilaster (ital. pilaster) etvrtast stub.
pilatski (po Pokciju Pilatu, rimskom namesniku Judeje, 2636. god.) u frazili-latski
prati ruke znai skinuti sa sebe odgovornost;
ii od Poncija do Pileta ii od nemila do
nedraga, obijati pragove.
pilverizater (fr. pulverisateur) sprava za
pretvaranje vrstih tela u prah, avan; sprava
za pretvaranje tenosti u prah, raspriva,
prskalica, trcaljka.
pileus (lat. pileus kapa od pusta, filcana kapa)
bog., med. klobuk.
pilirati (fr. piler) tucati, istucati, stuca-ti;
pilirani sapuii fini toaletni sapu-ni koji se,
pri fabrikaciji, istucaju (piliraju) da bi se,
pod uticajem vazdune ugljine kiseline,
alkal koji je u njima

pretvorio u manje otar ugljinokiseli

alkal.
pilozan (lat. pilus vlas, dlaka, pilosus dlakav,
kosmat) kosmat, dlakav, rutav.
pilokarpin hem. alkaloid iz listova junoamerike biljke Pilocarpus; upotrebljava se
u medicini za leenje onih bolesti, za negu
kose itd.
pilon (gr. pylon velike vratnice, portal)
kapija, velika vrata; naroito: visoka, kuli
slina graevina na ulazu u staro-egipatske
palate i hramove, spolja obino pokrivena
likovima i slikama u boji.
pilori (vlat. pilorium, fr. pilori) mesto na kome
su zloinci bili vezani i izlagani javnom
prezrenju, sramni stub.
pilorirati (fr. pilorer) privezati za sramni stub,
izloiti javnoj poruzi.
pilorus (gr. pyloros) znat. vratarnik, eludani
izlaz.
pilot (fr. pilote, ital. pilota) prvobitno: krmar,
krmano, prevodilac lae kroz nesigurna i
opasna mesta, loc; voa (ili: upravlja,
rukovodilac) vazdune lae, aeroplana,
balona.
pilotaa (fr. pilotage)ali/ upravljanje (ili: vetina
upravljanja) vazdunom laom, aeroplanom,
balonom; mor. upravljanje laom, krmarenje;
plata (ili: nagrada) onome to provodi lau
kroz opasna mesta \rpai>. pobijanje ipova.
pilot-baloni mali vazduni baloni koji se
putaju radi odreivanja pravca i brzine
vetra.
pilotirati (fr. piloter) rukoveti, upravljati
(vazdunom laom, avionom, balonom);
sprovoditi brod kroz nesigurna i opasna
mesta; gra. udarati ipove, pobijati ipove.
pilule (lat. pila lopta, dei. pilula loptica) lek u
obliku loptice, obino u veliini grakovog
zrna.
pimeloza (gr. pimele mast) med. sklonost
gojenju, gojaznost.
piment (fr. piment, nlat. pigmentum) biberu
sline bobice istonoindijskog drveta Myrtus
pimenta (upotrebljava se za zai-ne);
najkvirc.
pimsntiranje (lat. pigmentum) v. pigmenta-cija.
pimpinela (nlat. pimpinella) vot. dinjica,
bedrenik (aromatina lekovita biljka).
nina (lat. pinna) l. vilo, brno pero, brje pero;
2. vrsta sitnih klinaca bez glave; klinac u
kompasu na kome stoji magnetna igla; 3.
mali, iljasta tapovi (u geodeziji); 4. vrsta
duguljastih koljki (nlat. Pinna marina) ije
se okamenotine zovu piniti.
pinakes (gr. pinax, pfnakos ploica) u staroj
Grkoj, ploice (drvene, glinene, mermerne)
za pisanje.
pinakl (fr. pinacle)apx. iljak, naroito na
gotskim graevinama.

pinakoteka

703

akoteka (gr. pinakotheke dvornice sa

slikama, pfnax, pfnakos daska, tabla, tablica
tithemi metnem, meem) slikama ukraena
prostorija u atinskim Propi-lejima; kod
Riml>ana: prostorija sa slikama; danas:
zbirka slika, dvorana sa umetnikim
slikama;
naroito:
uvena
galerija
umetnikih slika u Minhenu.
pinas istonoindijska tkanina od like ili vlakana
ananasovog lia.
pinasa (ital. pinassa, eng. pinnace, lat. pinus
bor) vrsta ajke sa najmanje 6 vesala;
dugaak i uzan manji brod, korveta; mala
laa sa dve katarke; po veliini drugi amac
na ratnim brodovima, naoruan malim
topom.
pingvin (lat. pinguis mastan, debeo, kelt. rep
gwyn) zool. ptica iz porodice gnjuraca, ispod
koe ima debeo sloj masti koja ga uva od
hladnoe, ivi po morima June polulopte.
ping-pong (eng. ping-pong) sp, tenis koji se igra
na stolu, stoni tenis.
pindarizam (gr. Pindaros) podraavanje
Pindarovog naina pisanja.
pindarski kao Pindar, Pindarovim stilom i
jezikom, tj. zanosno, oduevljeno, naduveno,
neprirodno.
pinenm bezbojna, optiki aktivna i prijatna
mirisa tenost (S10N1b), glavni sa-stojak
terpentinskog ulja, zbog ega je tehniki
veoma vaan.
pinija (lat. pinea smrina iarka) 1. kod
vulkana: stub od vodene pare i ostalog
eruptivnog materijala koji se penje do velikih
visina, pa se onda rasturi na sve strane (izraz
koji je upotrebio Plinije Mlai u opisu
erugije Vezuva, 79. god. n. e.).
pinija (nlat. Pinus pinea) bog. 2. etinar koji
raste
samoniklo
u
zemljama
oko
Sredozemnog mora i u Dalmaciji; gaji se
kao ukrasna biljka, zbog krunice koja je
visoka i slina titu; njen plod (pinjol)
slian je bademu i dobar za jelo.
pinika (gr. pino pijem) re napravljena u
aljivom smislu: nauka o piu i pijenju,
uturologija; pr. tatki,
pinin (lat. pineus smrin, omorikov) omori-kova
smola.
pininska kiselina hem. kiselina omorikove smole,
jedan od sastojaka kolofonijuma; v. pinin.
pinipedi (lat. pinna nepaja, nepaje, pes re pedis
noga) zool. sisari koji ive u vodi (npr.
morski konj i morski lav), perajari.
pink-koler (eng. pink-colour) karanfilasta
boja, crvena porculanska boja, mineralni lak.
pinksit (lat. pingere slikati, naslikati, pinxit
slikao, naslikao) na slikama, pored imena
umetnikovog (obino skraeno pinx):
slikao crtao.
pinolin (lat. pineus smrin, omorikov, oleum
ulje) ulje od smole, alkohol od

pionir

smole, smolina esencija; otvorenouta

tenost, jako miriljave, dobiva se od ulja
omorikove smole i upotrebljava za
osvetljavanje i kao firvajs.
pinseta (nem. Pinzette, fr. pincette) v. pin-ceta.
ninta (p. mal de los pintos) med. kona
bolest u Srednjoj Americi, sa raznobojnim
pegama koje se ljuskaju i sevaju.
pintado (p. pintar, pintado) istonoindijska
pamuna ili lanena tkanina sa arama i
slikama u raznim bojama.
pincete (nem. Pinzette, fr. pincette) male i
tanke hirurke matice za ienje rana,
kletice (za upanje dlaka), tipalj-ice;
pinseta, penseta.
pinbik (eng. pinchbeak) v. pinbek.
pinbek (engl. pinchbeck) uti bakar, bakar-na
bronza, slitina od bakra, cinka i eleza
(nazvane po pronalazau, engleskom
mehaniaru Pinbeku); pinbik, tombak.
piner (eng. pincher) rasa engleskih pasa,
inteligentnih, ivahnih, pouzdanih, izdrljivih, glatke ili hrapave dlake.
pinjon (fr. pignon) vrh. kalkan, zabat,
trouglasti zavretak zida pod krovom.
pio- (gr. ruop) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: gnoj, gnojni.
piogeneza (gr. ruop, genesis postanak, postanje) med. stvaranje gnoja, zagnojavanje.
piogenija (gr. ruop, gen- koren od gignomai
postanem, nastanem) med. v. piogeneza.
piogenian (gr. ruop, gen-, gignomai) med.
koji stvara, koji izaziva zagnojavanje.
piodermija (gr. ruop, erma koa) med. v.
piodermitis.
piodermitis (gr. ruop, erma) ed. gnojavo
zapaljenje koe.
pioemija (gr. ruop, haima krv) ned. prisustvo
gnoja u krvi, trovanje krvi usled
zagnojavanja.
piozis (gr. prosi) med. gnojenje, zagnojavanje.
piokarcinom (gr. ruop, karkinoma rak, rakrana) med. bolest raka praena zagnojzvanjem obolelog mesta.
piokenozis (gr. ruop, kenosis ispranjava-nje)
med. ienje gnoja.
piometra (gr. ruop, metra materica) med.
skupljanje gnoja u materici.
pioi (fr. pion) l. u ahu: peak, bauer; u dami:
zrno.
pion (gr. ruop) 2. gnoj.
pionefroza (gr. pyon, nephros bubreg) med.
zagnojavanje bubrega.
pionir (fr. pionnier) prvobitno: vojnik-pe-ak;
danas: kopa rovova, vojnik koji radi i
opravlja vojne putove; fig. onaj koji kri nove
putove, koji u neemu prednjai, koji utire
put, krilac, zaetnik neega novog;
pionira pl. voj. odredi koji rade tehnike
poslove: mostove, putove, poljska utvrenja,
miniranje raznih objekata itd.; u Sev.
Americi: prvi naseljenici u jednoj jo
nenaseljenoj oblasti (koji su docnijim

pionirati

704

doseljenicima, moe se rei, prokrili put);

kod nas: aktivistika organizacija najmlae
omladine.
pionirati (fr. pionner) u ahu: uzimati to vie
liona; u damama: gubiti pion za pionomJu.
kopati rovove;FJI-, kriti put, prednjaiti.
pioplanija (gr. pyon, planao lutam) irenje (ili:
rasprostiranje) gnoja po telu.
piopneumotoraks (gr. pyon, pneuma dah,
disanje, thorax trup; grudni ko)med. nagomilavanje vazduha i zagnojavanje u oblasti
porebrice.
piopoezis (gr. ruop, poisis pravljenje,
stvaranje) med. v. piogeneza.
pioptizis (gr. ruop, ptyo pljujem) med. pljuvanje
gnoja.
pioragija (gr. ruop, rag- koren od regnymi
prsnem, puknem) med. pojava, poetak gnojenja.
piorea (gr. ruop, teo teem, curim) med.
isticanje gnoja, kuljanje gnoja.
piosalpinks (gr. ruop, salpinx truba) ned.
zagnojavanje jajovoda.
pioseptihemija (gr. ruop, septos koji izaziva
trule, ha'ma krv) med. v. piemija.
pioskop (gr. ruop mastan, debeo, skopo
posmatram) sprava za merenje masnoe
mleka, mlekomer.
piotoraks (gr. ruop, gnoj, thorax trup; grudni
ko) mad. nagomilavanje gnoja u grudnoj
duplji.
pioftalmija (gr. ruop, ophthalms oko) med.
gnojavo zapaljenje oiju.
piohezija (gr. ruop, cheo lijem, sipam) med.
proliv s gnojem.
piocela (gr. ruop, kele prosutost, kila) med
gnojna kila.
piocijanin (gr. ruop gnoj, kyaneos zagasitoplav) med. bojena tvar (CUH14NO2) u plavom
gnoju.
piocistis (gr. ruop, kystis mehur; kesa)med.
gnojni mehur, gnojna kesica.
piociti (gr. ruop, kytos duplja, upljina) pl.
med. elije gnoja.
pipa (p., port. pipa, ital. pippa) l. dugako i
uzano bure u kome se alje vino i zejtin,
naroito u paniji i Portugaliji; 2. (eng. pipe)
jedinica za merenje tenosti u Engleskoj (izg.
paji) = 572,491 1; 3. lula, lua.
piperazin Hem. organska baza C4H10N2;
upotrebljava se u industriji gume kao ubrziva pri vulkanizaciji i u medicini kao
sredstvo protiv glista u crevima.
piperidin (lat. piper biber) hen. materija koja
se nalazi u biberu, kao sastojak piperima:
bezbojna tenost koja mirie kao biber.
piperin (lat. piper) hen. slaba organska baza
koja se dobiva od belog bibera (slui za
pravljenje zaina za kobasice).
pipeta (fr. pipette) lulica, lua; hen. cr-pica,
staklena cev sa valjkastom proi-

piretion

renjem u sredini ili na zailjenom kraju (za

crpenje tenosti, tekuina).
pips (nem. Pips, nlat. pipita) kataralna bolest
kod ptica, naroito kokoaka, u vezi sa
oticanjem vratnih lezda i zae-pljenjem
nosnih otvora; lei se premazi-vanjem
obolelih mesta hlornom vodom).
pir (eng. reeg) v. per 2.
piramida (gr. pyramis gen. pyramfdos, eg.
piromi)
velianstvena
grobnica starih
egipatskih kraljeva: ogromna kamena
graevina, u osnovi etvrtasta, ije se etiri
strane pri vrhu zavravaju u zajednikom
temenu; graevina, naroito spomenik, u
obliku piramide; geom. poliedar ija je
osnova slika sa tri strane ili vie strana a
druge strane, ili plosni, jesu trougli.
piramidalan (gr. pyramis) koji ima oblik
piramide,
kao
piramida;fig.
ogroman,
dinovski, velianstven, gorostasan.
piramidion (gr. pyramis) mala piramida,
piramidica; zavretak obeliska il,a-stog
oblika.
piramidon (gr. pyramis) farm. dimetilami-noantipirin, lek protiv groznice, glavobolje i
neuralgije.
Pirai i Tizba st. mladi vavilonski ljubavnici (po
osnovnoj ideji, mitoloki prethodnici Romea i
Julije) koji su se, zbog protivljenja roditelja,
tajno nou sastajali. Kada ih je jednom
iznenadio lav, oni se razbegnu; Piram,
mislei da je Tizba rastrgnuta, izvri
samoubistvo, a zatim i Tizba. Tema mnogo
obraivana u umetnosti i knjievnosti.
piranometar v. solarimetar.
pirargmrit (gr. rug vatra, argyros srebro) min.
zatvorenocrvena ruda srebra, sulfid antimona
i srebra.
pirat (lat. pirata, gr. peirates) morski
razbojnik, gusar; fig. razbojnik, lupe; pr.
piratski.
piraterija (fr. piraterie) v. piratika.
piratika (lat. piratica) razbojnitvo na moru,
gusarstvo; pljaka, iznuivanje; knjievna
kraa.
pirg (gr. pyrgos) v. pirgos.
pirgos (gr. pyrgos) toranj, toranj tvrave, kula;
kula sagraena uz manastir za odbranu od
gusara i dr.; pirg.
pire (fr. puree) kup. kaa od kuvanog graka,
krompira i plodova raznih mahuna-stih
biljaka.
pireksija (gr. pyresso u vatri sam od groznice,
hvata me groznica) ed. napad groznice,
groznica.
pireterij(um) (nlat. pyreterium) ognjite; deo
hemijske pei u kome stoji vatra.
piretika (gr. pyretcs groznica) t. med. sredstva
(ili: lekovi) protiv groznice (vru-ice).
piretin (gr. rug vatra)dge.. smola za gorenje.
piretion (gr. pyretos groznica, vruina vatra)
med. laka groznica.

piretian

705

piretian (gr. pyretcs) ned. grozniav, koji

izaziva groznicu; koji odgoni groznicu.
pmretogenezija (gr. pyretcs, genesis postanak,
postae) med. postanak groznice.
piretogenija (gr. pyretos, gen- koren od
gfgnomai postanem, nastanem) med. v. piretogenezija.
piretografija (gr. pyretcs groznica, groz-nina
vatra, graphia opis) med. opisivanje groznice.
piretolog (gr. pyretcs, logos nauio
istraivanje) lekar koji se naroito bavi
prouavanjem
groznice,
poznavalac
groznice.
piretologija (gr. pyretcs, logla nauka) deo
medicine koji se bavi uzrocima, pojavama i
leenjem groznice.
piretoteraiija ''r. rug vatra, pyretcs, the-rapefa
leenje med. leenje (sifilisa i dr. zaraznih
bolesti) vetaki izazvanom groznicom.
piridin (gr. rug vatra) hen. isparljivo, bezbojno
organsko jedinjenje (taka klju-anja 115),
mea se s vodom, nastaje pri destilaciji
azotnih organskih tela, glavni sg.stojak
kotane masti; slui za in-halacije kod
sipnje, astme, i sranih oboljenja.
pirija (gr. rupa) med. kupatilo u toplom va
vduhu za preznojavanje, kupatilo u pari, u
ruem pesku.
pirina (pere. piring, biring) ria, oriz.
pirit (gr. pyrites bakarna ruda)min. disul-fid
gvoa, javlja se najee u icama, veoma
rasprostranjen; slui poglavito za dobivanje
sumporne kiseline.
piritian (gr. rug vatra, pyretos groznina
vatra) koji daje vatru, koji proizvodi (ili:
izaziva) vatru.
piritologija (gr. pyrftes kremen, logla nauka)
iii. opisivanje belutka (ljunka); nauka o
belucima.
pirihijus (gr. pyrrfche) ples u oruju i pesma
koja se uz to pevala; u grko j i rimskoj
metrici: stopa od dva kratka sloga: U U;
up. dibrahis.
pirian (gr. rug vatra) vatreni, ognjeni, koji
se tie vatre, koji dolazi od vatre, ognja.
pirjan (pere. biryan, tur. ruguap) meso peeno u
pari.
piro- (gr. rug) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: vatra, oganj.
pirobalistika (gr. rug vatra, balio bacim)
vetina bacanja vatre; vatrometna vetina.
pirobolika (gr. rug vatra, bole bacanje, hitac)
v. pirobalistika.
Pirova pobeda pobeda zadobivena sa ogromnim
gubicima, pobeda koja vie oslabi pobednika
nego pobeenog; nazvana po pobedi epirskog
kralja Pira (306272. pre n. e.) nad
Rimljanima, kod Askuluma, iz koje je iziao
oslabljeniji nego Rimljani.
45 Leksikon

pirol

piroga (fr. pirogue, p. piragua) amac junoamerikih Indijanaca od izdubenog stabla,

drveta, vei i vii od naeg obinog amca.
pirogalna kiselina (gr. rug vatra, lat. galla
iarka) lii bela, lisnata i bezmi-risna masa
koja se dobiva sublimacijom iz ekstrakta
dobro osuenih iarki; upotrebljava se u
fotografiji za rastvaranje soli srebra.
pirogalol (gr. rug, lat. galla) hem. trova-lentni
fenol, dobiva se zagrevanjem sumporne
kiseline;
u
alkalnom rastvoru
jako
redukciono sredstvo, lako apsorbuje kiseonik
iz vazduha, zbog ega se upotrebljava u
gasnoj analizi, takoe i u bojadisanju kose i
fotografiji (kao izaziva).
pirogen (gr. rug, gen- koren od gfgnomai
postanem, nastanem) koji je postao iz vatre,
vulkanski.
pirogenezija (gr. rug, genesis postanak,
postanje)
postanak
(ili:
stvaranje,
proizvoenje) vatre.
pirogenetian (gr. rug, gennetikos vian
stvaranju) koji proizvodi vatru, koji stvara
vatru.
pirogenian (gr. rug, gen- koren od gigno-mai
postanem, nastanem) v. pirogen.
pirografija (gr. rug, graphfa pisanje)
proizvoenje (i postupak pri proizvoenju)
crtea na drvetu vrelim gvoem.
pirodinamika (gr. rug, dynamis snaga, sila)
nauka o snazi vatre.
piroelektricitet (gr. rug, elektron ilibar) fiz.
elektricitet izazvan toplotom, npr. kad se
kristal turmalin zagreva, onda se njegova
povrina na jednom kraju ose naelektrie
pozitivno, a na drugom negativno, i obrnuto
pri hlaenju; isto tako ponaaju se drugi
hemimorfni kristali ;up. pijezoelektricitet.
piroelektrian (gr. rug, elektron ilibar) fiz.
koji ima svojstvo naelektrisavanja na
povrini usled zagrevanje ili hlaenja, koji
je naelektrisan na svojoj povrini usled
zagrevanje ili hlaenja.
piroza (gr. pyrosis zagrevanje, grejanje, ar)
med. goruica, garavica, ljutina, oseaj
peenja koji se od eluca protee uz
jednjak, i grlo, obino praen podrigi-vanjem
kiseline; vatreno rumenilo lica.
pirozija (gr. pyrosis) v. piroza.
piroka (fr. pirogue) v. piroga.
piroksen (gr. rug, xenos) min. v. augit
(nazvan po tome to se u vatri = rug
ponaa kao tuinac = xenos).
piroksilin (gr. rug vatra, hu Ion drvo) he,
praskavi pamuk, trinitrat celuloze, izgleda
kao pamuk, samo je od njega pod prstima
otriji; zbog jake eksplozivne moi nalazi
veliku primenu u tehnici eksploziva; dobiva
se obradom celuloze a-litrinom kiselinom.
pirol (gr. pyrrcs boje vatre, crvenout kao
vatra, lat. oleum ulje) hem. bezbojna te-

pirolater

706

nost, nalazi se u smrdljivom ivotinjskom

ulju, naroito onome koje je dobivene iz
kostiju kojima je oduzeta mast.
pirolater (gr. rug vatra, latreiio oboavam,
potujem) potovalac vatre, oboavalac
vatre.
pirolatrija (gr. rug, latreia oboavanje,
potovanje) potovanje vatre, oboavanje
vatre.
pirolejin (gr. rug, lat. oleum u lje) hen. alaj
kuvan sa oksidom olova.
piroliza (gr. rug, lysis razlaganje) hen.
razlaganje (ili: razluivanje) toplotom.
piroloja (gr. rug, logla nauka) nauka o vatri.
piroluzit (gr. rug, lu kupam, perem;
kvasim)min. manganov oksid, crn kao gvoe,
veoma mek, ostavlja na prstima mrk trag,
poput grafita; upotrebljava se za dobivanje
kiseonika i za ienje stakla od boje.
piromanija (gr. rug, mama pomama, strast,
ludilo) strast za paljenjem, bolesni nagon za
izazivanjem poara.
piromant (gr. rug, mantis prorok) onaj koji
prorie iz vatre.
piromantija (gr. rug, manteia proricanje)
proricanje po nainu gorenja vatre.
pirometar (gr. rug, metron merile, mera) fiz.
aparat za merenje temperatura pomou
termoelektriciteta (termoelektrini pirometar)
ili aparat za vrlo tano odreivanje
temperature na osnovu zavisnosti svetlosti od
temperature (optiki pirometar).
pirometrija (gr. rug, metria merenje) fiz.
merenje temperatura neodredljivih obinim
termometrima.
piromorfit (gr. rug, morphe oblik) min. olovni
fosfat koji je postao uticajem fosforne
kiseline nagalenit; ima ga kod nas u Bosni,
oko Ljubije.
pironizam (gr. Ruggbp) fil. uenje Piroia iz
Elide (360/5270/5. pre n. e.), osnivaa
starije skeptike kole, po kome nita u svetu
nije ni lepo ni runo, ni pravino ni
nepravino, u svemu ima i jednog i drugog,
zavisi samo od toga kako i s koje se strane
neto uzima; stvari su naem saznanju
nepristupane, i zbog toga pravi mudrac
treba da se uzdrava od donoenja odreenog
suda ma o emu; .up. skepticizam.
pironovac fil. pristalica pironizma; onaj koji
sumnja u sve i sva; skeptik.
pirotski u duhu pironizma, kao Piron, tj.
sumnjajui u sve; skeptiki.
pirop (gr. pyropcs plamena lica) min. zatvorenocrveni granat, magnezijski granat u kome
redovno ima poneto gvoa, a ponekad p
hroma (ima ga u ekoj, zbog ega se zove i
eki granat).
piroskaf (gr. rug vatra, oganj, skaphos
brod, amac) brod teran vetrom, tj. parobrod.

pirueta

piroskop (gr. rug, skopeo posmatram) fiz. v.

pirometar.
pirosome (gr. rug, soma telo) pl. zool. svet-lee
morske ivotinje sa hrskaviastim, gotovo
providnim telom.
pirosfera (gr. rug, sphaira lopta) geol. usijana
sfera koja, po miljenju veine geo-loga,
postoji ispod vrste Zemljine kore (litosfere).
pirotehnika (gr. rug, technike) vetina
upotrebe vatre, primenjena nauka o toplo-ti
(prouava i obrauje procese paljenja,
loenja, topljenja, arenja, izrade baruta,
zapaljivih i eksplozivnih smesa, raketa,
signalnih vatara itd.); takoe: vatromet-stvo.
pirotehniar (gr. rug, technikos) onaj koji se
bavi pirotehnikom.
pirotika (gr. pyrotikcs gorui, palei) pl. ned.
sredstva za paljenje ili nagrizanje; adurencia.
pirotikum (gr. pyrotikcs) med. lek koji pali ili
nagriza, npr. zeleni babak.
pirotin (gr. pyrrctes boja crvena, guta kao
vatra) mineral kovna sjaja, neproziran i ute
bronzane boje sa prelazom u smeu; vaan
za dobivanje nikla, a ako ovoga ne sadri,
onda se upotrebljava za dobivanje zelene
galice.
pirotipija (gr. rug vatra, oganj, typos otisak)
utiskivanje u drvetu rel>efnih ukrasa pomou
usijanih graviranih val>aka.
oirotian (gr. pyrotikcs) koji pee, koji pali,
koji nagriza, nagrizan.
pirofag (gr. rug vatra, oganj, phagem jesti,
derati) tobonji guta vatre, vatro-der.
pirofagija (gr. rug, phagem) gutanje vatre,
vatroderstvo.
pirofan (gr. rug, phaino si j am) opal koji
usisavanjem istopljenog voska postaje
proziran \up. hidrofan.
pirofob (gr. rug, phbos strah) med. onaj koji
boluje od pirofobije.
pirofobija (gr. rug, ph6bos strah) med. bolestan
strah od vatre.
pirofan (gr. rug, phone glas, zvuk) muz.
instrumenat na kome se proizvode tonovi
pomou vodonikovog gasa.
pirofor (gr. rug, phero nosim, donosim)
vatronosac; vazduni upalja, materija koja
se na vazduhu sama pali, npr. fosfor.
piroforan (gr. rug, regb) koji proizvodi vatru
ili svetlost; koji se sam od sebe pali,
samozapaljiv.
pirofotografija (gr. rug vatra, phos gei. phots
svetlost, graphia pisanje) izrada fotografija
na topllvoj osnovi i toplji-vim bojama.
piroke (rus. pirook) pl. ruske pastete punjene
iseckanim mesom, ribom, jajima, sirom i sl.
pirueta (fr. pirouette) vrteka, okretaljka; u
plesu: okret oko sebe na jednoj nozi i na

pirheliometar

707

vrhu prstiju; jah. okret konja na zadnjim

nogama; okret jahaa koji stoji na konju.
pirheliometar (gr. rug vatra, helios Sunce,
metron merilo, mera) fiz. aparat za me-renje
iznosa energije koji Sunce dozrai povrini
Zemlje; up. aktinometar.
pisasfalt (gr. pfssa smola, asphaltos zemljana
smola) brdska smola.
pisela (fr. pucelle) nevina devojka, devica.
piseleum (gr. pissa smola, lat. oleum ul>e) spoj
smole i ulja, ter.
pisoar (fr. pissoir) nunik za mokrenje.
pisotjera (fr. pissotiere) mesto gde se mokri,
nunik za mokrenje; mali vodoskok; esma
koja slabo curi.
pista (fr. piste, p. pista) trag konja, trag
divljai; ograda trkake staze u cirkusu; staza
;avij. letilite (deo aerodroma odreen za
uzletanje i sletanje, ili za sletanje na vodu,
vazduhoplova).
pistacija (gr. pistake, lat. pistacium) le-niku i
bademu slian plod drveta Pistacia vera,
uljevit i veoma ukusan, trilja, trialj, morski
lenik; raste na Istoku i u junoj Evropi.
pisteologija (gr. pistis vera, thes bog, logfa
uenje) nauka o veri, veronauk.
pistil (lat. pistullum) l. fark. apotekarski tuak
(pistila), avanski tuak; 2. bog. tuak,
plodnica (enski spolni organ u cvetovima
biljaka, koji se sastoji iz Z dela: ovarijuma,
stubia i iga).
pistila (lat. pistillum) fark. v. podpistil 1.
pietole (fr. pistolet) v. pitolj; par pistole (fr. par
pistolet) u bilijaru: iz slobodne ruke, tj. ne
naslanjajui ruku na bilijar udarati loptu.
piston (fr. piston) teh. klin (kod mrka, pumpe);
na pukama kapislarama: kli-pi na koji se
mee kapsla;muz. mehani-ka naprava kod
duvakih instrumenata pomou koje ovi nisu
upueni samo na prirodne tonove.
piscina (lat. piscina) ribnjak; bazen za vodu u
rimskim termama; krstionica u baptisterijugou; u katolikoj crkvi: udubljenje
pored oltara u koje otie voda.
pita (gr. petta, tur. pite, pide) slatko ili slano
jelo koje se pravi od tanko razvije-nog testa i
raznog drugog prehrambenog materijala
(meso, sir, povre, voe).
pitagorejizam (gr. Pythagoras) fkl. uenje
grkog filozofa, matematiara i astro-noma
iz Samosa Pitagore (580tg-500. pre n. e.) i
njegovih uenika, religiozno i eti-kopolitiko udruenje sa strogo ure-enim
nainom ivota (uzdrljivost, utanje,
vernost, autoritet uitelja); inae od njih
potie: uenje o brojevima kao naelima
svega to postoji, o harmoniji sfera i dr.
pitagorovci (gr. Pythagcreioi) fil. uenici
Pitagore, osnivani i pristalice pitago-rejizma.

piurija

Pitagornno pravilo u pravouglom trouglu

kvadrat nad hipotenuzom jednak je zviru
kvadrata nad obema katetama.
pitanologija (gr. pithans uverljiv, ube-dljiv,
logfa) nauka o ubeivanju, vetina
ubeivanja.
pitekantropus (gr. plthekos majmun, anthropos ovek) zool. prelaz izmeu majmuna ka
oveku, majmun-ovek iji su ostaci naeni
1891/92. u diluvijumu Jave (najstariji,
prelazim tip u razvitku oveka).
Litija (gr. Pythia, Fytho) kit. svetenica
Apolonova koja je u Delfima ili, po
najstarijem imenu, Pitu, uvenom grkom
gradu
na
Parnasu,
proricala;
njena
proricanja" sastojala su se iz rei bez veze i
reenica zagonetnih i dvosmislenih; otuda figosoba koja pravi nejasne i dvosmislene
zakljuke; otuda se zove i pitijska svetenica.
pitije (gr. ta Pythia) pl. v. pod pitijski.
pitijski (gr. pythios) 1. koji se tie Apolona,
posveen Apolonu; pitijske igre sveane igre
i utakmice starih Grka u ast Apolonovu,
koje su se (od 590. pre do IV veka n. e.)
svake 4 god. odravale kod Delfa (pitije);
2. nerazumljiv, dvosmi-slen.
pitirijazis (gr. pityriasis od pftyron mekinje)
med. zarazna bolest koe praena perutanjem.
pitometar (gr. pithos bure, metron mera,
merilo) sprava za merenje zapremine sudova,
buradi i sl.
pitometrija (gr. pithos, metria merenje)
merenje zapremine sudova i buradi.
piton (gr. Python adaja koju je Apolon ubio
i dobio naziv pitijski, Python naziv predela
kraj Parnasa u Fokidi, gde je bio grad Delfi)
1. zool. rod velikih, neotro-vnih zmija u
Africi i Indiji, srodan sa boa; udav, zmijski
car.
piton (fr. piton) 2. zavojit, spiralni ip u
asovniku.
pitonisa (gr. Python, fr. pythonisse) proro-ica,
gatarica, vraara.
pitoreskan (ital. pittoresco, lat. pictor slikar)
ivopisan, ivopisno lep, slikarski, zgodan
za slikanje, npr. predeo; koji sadri
ivopisno izlaganje ili opisivanje (pria,
putopis i sl.).
pitoreske (ital. pittoresco) pl. ivopisni opisi,
ivopisna ocrtavanja.
pituita (lat. pituita)* sluz, itka tenost u
telu.
pituitozan (lat. pituitosus) sluzav, pun sluzi.
piulkija (gr. pyulkcs koji izvlai gnoj, ruop
gnoj, elko vue, odvuem) ed. iscei-vanje
gnoja, isputanje gnoja.
piulkon (gr. pyulkcs koji izvlai gnoj, ruop
gnoj, elko vuem, odvuem) kd. cev za
isputanje gnoja.
piurija (gr. ruop gnoj, urem mokriti) med.
izluivanje gnoja sa mokraom, posledica

piut

708

zapaljenja mokranog mehura ili bubre-nog

zagnojavanja.
piut (hebr., gr. poietn) religiozne pesme i
molitve sinagogalnog kulta (u Jevreja).
piferino (ital. pifferino) muz. poprena svi-ralica
na orgulji.
pifero (ital. piffero) muz. duduk, frula, svirala;
registar na orgulji.
picikando (ital. pizzicando) muz. proizvo-dei
zvuk upkajui prstom mesto gudalom (na
violini).
picikato (ital. pizzicato) muz. v. picikando.
piiolo (ital. picciolo) v. pikolo 2.
pipajn (eng. pitchpine) drvo amerikog bora,
crvenkastouto, odlino za grau.
pidama (pere.) v. tokama.
pipen-ingli (eng. pigeon-, pidgin-english)
kinesko-engleski jezik kojim se govori u
kineskim primorskim mestima i pristanipggima.
piman (pere. peiman, tur. pisman) onaj koji
se kaje.
pimanluk (pere.-tur. pismanlik) kajanje,
odustajanje od ugovora.
pitolj (fr. pistolet, ital. pistola) runo vatreno
oruje sa magacinom za metke koji se
moe brzo zamenjivati (naziv po ital. gradu
Pistoja).
pjaster (ital. piastra) v. pijaster.
pjati (ital. piatti) pl. muz. dve metalne ploe
kojima se udara jednom o drugu, sanovi,
tasovi.
pjatiljetka (rus. pntiletka) petoletka, petogodinji plan i program SSSR za razvoj
privrede; u vremenu od 5 godina izvoenje
tano utvrenog programa rada u oblasti
industrije i poljoprivrede, po kome se mora
postii odreena koliina itari-ca i
industrijskih artikala, sprovesti potpuna
kolektivizacija sela, izvriti podizanje
fabrika, zidanje kua, kopanje kanala,
graenje brodova itd.
pjaca (ital. piazza, lat. platea, gr. plateia irok
put) u Italiji: trg, trite; iroka ulica ;up.
pijaca, plac.
pjaevole (ital. piacevole) muz. usrdno, ugodno,
prijatno.
pjaevolmente (ital. piacevolmente) muz. v.
pjaevole.
pjaere (ital. piacere) muz. po volji, prema
dopadanju; kako se hoe.
pjaimento (ital. piacimento) muz. v. pjaere.
pjedestal (fr. piedestal) v. pijedestal.
pjedu (fr. piedouche) malo podnoje za
poprsja, akvarijume, vazne i dr.
pjekse (fine.) pl. sp. naroite cipele za skijanje
sa vrhovima uzvijenim, savijenim nagore.
pjene (ital. pieno) muz. punim glasom.
pjereta (fr. pierrette) ena obuena u karnevalsku haljinu, slinu kostimu glupog
Avgusta.
pjes (fr. piece, ital. pezza, nlat. pecia) deo,
komad, pare; komad novca, novac, para;
top; pozorini komad; muziki komad;

plazmogonnja
taka u koncertom programu; kratka
pesma, kratak sastav u prozi (pijesa); u
ahu: svaka figura sem liona; sudski dokaz,
dokument, diplomatska nota; soba, odeljenje,
npr. stan od 6 pjesa.
pju (ital. piti) muz. v. pod piju.
pjusijizam teol. uenje religiozne stranke iji je
osniva oksfordski teolot Pjusi (Pusey,
18001882), koja tei (priznavi predanje,
ponovno
zavoenje
posta,
crkvenog
pokajanje, mise i dr.) da priblii englesku
crkvu katolikoj i da suzbije racionalistiki
protestantizam; ritua-lizam.
plaga (lat. plaga, gr. plege) udar, rana; ned.
otok usled udarca, pada itd.
plagiedar (gr. plagios poprean, kos, hedra
osnova, baza) geom. telo ogranieno kosim
povrinama.
plagijarizam (lat. plagiarius lopov ljudi,
dueprodavac; uenjak lopov) sklonost
knjievno] krai i nedoputenom prisva-janju
tue duhovne svojine uopte.
plagijat (lat. plagium kraa ljudi, duepro-daja)
knjievna kraa, prepisivanje iz tuih dela,
nedoputeno prisvajanje tue duhovne
svojine.
plagijator (lat. plagiarius, plagiator lopov ljudi,
dueprodavac) knjievni kradljivac, onaj
koji prepisuje iz tuih dela, onaj koji
prisvaja tuu duhovnu svojinu.
plagioklasi (gr. plagios poprean, kos, klao
lomim) pl. min. glinenci ili feldspati kod
kojih pravdi stoje meu sobom koso; supr.
ortoklasi.
plagiostoma (gr. plagios, stoma usta) zool.
krivoustica", vrsta okamenjenih koljki;
plagiostome pl. ribe iljoglavke sa kosturom
skroz hrskaviavim, bez kr-nih poklopaca,
sa spoljanjim krnim otvorima koji su kao
prorezi, usta ozdo i popreko poloena, npr.
ajkule, kamenice i dr.
plagiocefalija (gr. plagios, kephale glava) med.
krivoglavost, deformacija lubanje koja se
javlja kao posledica rahitisa ili kakvih
mehanikih uzroka.
alagoskop (gr. plagos strana, skopeo
posmatram) sprava koja pokazuje strane
sveta; sprava koja pokazuje pravac duvanja
vetra.
pladarozis (gr. pladars mokar, vlaan)med. v.
pladaroma.
pladaroma (gr. pladaros mokar, vlaan) med.
otok onih kapaka.
plaa (fr. plage) obala (rena, jezerska,
morska) pogodna za kupanje, kupalite,
alo.
plazma (gr. plasso obrazujem, uobliim, plasma tvorevina^ tvorevina, umetniko delo;
med. tenost krvi i limfe (proto-plazma);
zeleni jaspis, vrsta bojadisanog kalcedona;
fiz. materija u jonizovanom stanju.
plazmogonija (gr. plasma tvorevina, gone
raanje, stvaranje) biol. postanak organ-

plazmodij(um)

709

skih tvornih materija bez zaea i oploavanja, to je danas, posle pronalaska

mikroskopa i Pasterovih ^garia o bakterijama, samo joni hipoteza o postanku
najprostijih ivih bia.
plazmodij(um) (gr. plasma tvorevina, nlat.
plasmodium) med. klica, uzronik mala-rije.
plazioliza (gr. plasma tvorevina, lysis razluenje, rastvaranje) rastvaranje elije u
rastvoru gue koncentracije, npr. u jaem
rastvoru eera, pri emu spoljni gui
rastvor izvue iz elije vodu, usled ega se
protoplazma odvaja od elij-ske opne i
skuplja u sredini elije kao lopta.
plajvaz (nem. Bleiweis) olovka, pisaljka.
plana (fr. plaque) ploica, tablica, list;
metalna ploica koju, kao znak, nose milicajci, policajci, nosai i dr.
plakata (fr. placage) oblaganje finih stolarskih
radova listovima nekog finijeg drveta,
furnir.
plakar (fr. placard) drveni ukras vie vrata;
ormar u zidu, dolap; tip. slog u koloni; takoe
plakat.
plakardirati (fr. placarder) saoptiti neto
javnosti putem objava, proglasa i sl.; lepiti
(ili: zalepiti) objave (ili: proglase); tkaninu
luiti i sna bdeti arom, mustrom; up.
plakatkrati.
plakat (nlat. placare, placatum) oglas, objava,
proglas na zidu i drugim javnim mestima da
bi ga mogao svako videti i proitati.
plakatirati (nlat. placatum) objaviti, saoptiti
javnosti putem plakata; lepiti ili prikucavati
plakate na javnim mestima.
planeta (fr. plaquette) ploica, naroito
reljefna ploica, spomenica, umetniki
izraena mala ploa (obino od bronze,
nikla, srebra itd.) ukraena malim figurama;
plaketna umetnost umetniko izra-ivanje
ovakvih ploica; zbirka plakata odeljenje
muzeja u kome se uvaju ovakvi predmeti.
plakirati (fr. plaquer) obloiti (ili: oblagati,
oblepljivati, oslepiti, prevu-i) listiima;
naroito: pozlatiti ili posrebriti oblaganjem
zlatnim ili srebrnim listiima.
plakoidi (gr. plax gen. plakos ploa, tablica,
povrina, ravan, eldos oblik, vid)zool.
hrskaviave ribe (keiga, moruna, jesetra i
dr.).
plav (lat. planum) l. ravnica, povrina, ravan
prostor, ravno zemljite; 2. nacrt, crte
graevine; kartografsko prikazi-van>e neke
manje oblasti; 3. plan u ekono-mici svesno
regulisane raspodele ukupnog proizvodnog
rada na razne oblasti proizvodnje; oblik
regulisanja
i
ostvarivanja
ukupne
reprodukcije, koji odgovara socijalizmu
(komunizmu).

planira

planar (nlat. planarius) ont. fotografski objektiv

koji nadmauje alaetiliag, naroito veom
jainom i otrinom svetlosti, zbog ega vai
kao najbolji objektiv za veoma kratka,
trenutna snimanja (kinematografske slike),
jaka uvelia-vanja i za pojedinostima bogate
reprodukcije.
planer (fr. planeur) l. onaj koji glaa; 2. lice
koje priprema ekonomske planove; 3. avij.
avion bez motora, jedrilica; avion koji
planira.
planerizam (fr. planeur) l. vetina letenja i
upravljanja planerima; 2. planerski sport,
jedriliarstvo.
planerist(a) (fr. planeur) onaj koji leti
planerom, jedriliar.
planeta (gr. planaomai lutam, zalutam,
planetes koji luta, tj. aster zvezda) 1. astr.
tamno nebesko telo koje dobiva toplotu i
svetlost od Sunca, vidljivo stoga to odbija
Sunevu svetlost, mirnog i retko treperavog
sjaja, obre se oko svoje ose (rotacija) i u isto
vreme optie oko Sunca (revolucija) u pravcu
zapad istok; u Sunevom sistemu ima ih
devet: Merkur, Venera, Zemlja, Mars,
Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton.
planeta (gr. planetes) 2. u katolikoj crkvi:
dugaka svetenika odeda.
planeta r (nlat. planetarium) spisak planeta:
model pomou koga se predoava kretanje
planeta oko Sunca.
planetarij(um) (nlat. planetarium) model
Sunevog sistema (planetar).
plavetarni (gr. planets) v. planetski.
planetoid (gr. planetes koji luta, eidos vid,
oblik) astr. nebesko telo koje optie oko Sunca
izmeu Marsove i Jupiterove putanje; dosad
ih otkriveno preko 1200, do kojih mnoga
imaju u preniku jedva 10 km; imaju razliita
imena, ali se oznaavaju rednim brojevima,
po redu kako su otkriveni; asteroid.
planetski (gr. planetos) koji luta naokolo; koji
pripada planetama;planetska godina vreme
koje je potrebno da jedna planeta optee oko
Sunca.
planiglob (nlat. planiglobium) kogr. karta koja
pokazuje Zemljinu ili nebesku loptu, upravo
obe Zemljine ili nebeske polulop-te u ravni;
planisfer, astrolabijum.
planimetar (lat. planum ravnica, ravan, gr.
metron merile, mera) sprava za me-renje
ravnih povrina.
planimetrija (lat. planum ravnica, ravan, gr.
metrfa merenje) merenje ravnih povrina;
ko. nauka o prostornim veliina-ma koje
lee u ravni; ravna geometrija.
planirati (lat. planum ravnica, ravan, pla-page
poravniti, poravnjivati, fr. planer) 1. ravnati,
poravnjivati, glaati; 2. smi-ljati, snova ti,
namerava ti; 3. praviti nacrt (plan)
privrednog razvoja; 4. avij. prekinuti rad
motora i elise, pa se avio-

planir-hemer

710

nom postepeno, lagano, pribliava Zemlji;

sputati se jedrilicom (planerom) lagano.
planir-haier (fr. planer glaati, nem. Hammer
eki) eki kojim zlatari, kujundije i oni
to rade s bakrom glaaju metal.
planisfer (lat. planus ravan, gr. sphaira lopta)
geogr. v. planiglob.
plavkoveksan (lat. planus, convexus
ispupen) ont. ravnoispupen, koji je ravan i
ispupen;
plankonveksno
staklo
ravnoispupeno staklo.
plankonkavan (lat. planus, concavus izduben)
opt. ravnoizduben, koji je ravan i izduben;
plankonkavno staklo ravnoizdubeno staklo.
planktov (gr. planktos koji luta tamo-amo, koji
vrlja tamo-amo, plankton) biol. svet koji
tumara", zajedniko ime za sve biljne i
ivotinjske organizme koji ive u slobodnoj
vodi na povrini ili ispod same povrine, a
sami nemaju dovollo pokret-ne snage da
se'opiru vodenim strujama nego ih ove nose;
planktonska ekspedicija putovanje po moru
radi prouavanje ivota i prirode ivota u
moru; up. bentos i nek-ton.
planografija (lat. planus ravan, gr. grapho
piem) tamparski proces kojim se izvesni
uzorak tampa sa ravne povrine.
plavparalelan (lat. planus ravan, gr. parallelos) ravan i iste debljine.
plantagineje (nlat. plantagineae)mr. vot. porodica
bokvica, bokvice.
plantago (lat. plantago) bog. bokvica.
plantaa (fr. plantage) saenje, zasaivanje;
naroito: industrijskim i trgovakim biljkama
zasaeno i racionalno obraiva-no zemljite u
Americi, Indiji i dr. zemljama (kafom,
eernom
trskom,
pamukom,
ajem,
duvanom itd.).
planta pedis (lat. planta pedis) anit taban.
plantarij(um) (nlat. plantarium) poljopri-vredna
kola, rasadnik.
plantarni (lat. plantaris) znat. koji se tie tabana,
tavanski.
plantacija (lat. plantatio saenje, zasaiva-nje)
v. plantaa.
planteza (fr. planteuse) maina za saenje
krompira.
planter (fr. planteur) sadilac, zasaiva;
sopstvenikplantae u kolonijama; vrtar,
gradinar, bapggovan.
plantigrada (nlat. plantigrada)mi. zool. ivo-tinje
koje idu tabanima, tabanai (npr. medvedi).
plantigradan (nlat. plantigradus) koji ide na
tabanima.
plantirati (lat. planta sadnica, m ladica,
plantare) saditi, zasaditi.
planurija (gr. planos koji luta, koji vrlja,
uron mokraa) ned. izluivanje mokrae
neprirodnim putevima.

plastine limfa

platna (fr. planche, nem. Planke) ploa,

metalna ploa u kovnici novca i medalja;
bakrorez, bakrene ploa.
planeta (fr. planchette) daica; geome-tarska
sprava, stoli za premeravanje; drveni ili
kotani pruti u stezniku (mideru).
plas (fr. place, ital. piazza) svaki slobodan,
otvoren prostor, naroito trg, trite; up. plac.
plas d'arm (fr. place d'armes) stalno vojno
vebalite.
plasiranje (fr. placer) v. plasman.
plasirati (fr. placer) namestiti, postaviti koga ili
to, nai kome slubu; ulagati, uloiti, dati
novac na priplod ili u neko preduzee;
prodavati, prodati, nalaziti prou.
plasman (fr. placement) nametanje, sme-tanje
u slubu; davanje (ili: ulaganje) novca na
priplod ili u neko preduzee; uloeni novac;
prodaja, proa (neke robe); imati dobar
plasman imati dobro mesto, imati dobru
prou, dobro se prodavati;^. plasiranje.
plastelin v. plastelina.
plastidi v. hromatofori.
plastidul (gr. plasso pravim, tvorim) biol.
najmanji organski deli ivota, osetljivi
organski molekul (Hekl).
plastike (gr. plasso uobliavam, oblikujem,
obrazujem, plastike se. techne) 1. pravljenje
likova od neke mekane tvari, materije
(ilovae, gipsa, voska itd.), vajanje, vajarstvo, vajarska dela.
plastika (gr. plasso uobliavam, oblikujem,
obrazujem, lat. plastica) 2. pl. med. v. plastine
sredstva.
vlastelin v. plastelina.
plastilina (gr. plasso, ital. plastilina) vetaka
zamena ilovae u vajanju: staklar-skom kitu
slina masa od voska, oksida cinka, sumpora,
ilovae i olivinskog ulja (kod nas u pogrenoj
upotrebi: plastelin).
plastiiitet
(nlat.
plasticitas)
uobliljivost,
sposobnost uzimanje raznih stalnih oblika pod
dejstvom
izvesnog
pritiska;
ivo
prikazivanje,
ivogsnost,
slikovitost,
oiglednost.
plastian (gr. plastikos, lat. plasticus) stvaralaki, tvoraki; uobliavan, oblikovan,
obrazovan, koji daje oblik; uobli-ljiv,
sposoban da primi i zadri dani oblik (supr.
elastian), koji se upotrebljava za pravljenje
lika, oblika, npr. pla-stina ilovaa; koji
deluje lepotom linija i oblika, ivo opisan,
prikazan kao da je iv, ivopisan.
plastiar (gr. plasso uobliavam, oblikujem)
vajar, likovni umetnik.
plastine limfa ed. tenost koja izlazi usled
zapaljenje ili kod rene, zgruava se i prima
organski oblik.

ilastina sredstva

711

plastine sredstva (lat. plastica) med. sredstva

koja pomau hranjenje i obnavljanje tkiva.
plastine umetnost likovna umetnost, plastike 1.
plastine hirurgija opti naziv za operacije u
cilju pokrivanja ili uklanjanja raznih
telesnih nedostataka (kod koe, kostiju,
itavih delova tela itd.).
plastine operacije v. plastina hirurgija.
plastini ugalj trg. ugalj u obliku kocke, jajeta i
sl.
plastinost (nlat. plasticitas) v. plastici-tet.
plastograf (gr. plasso pravim, tvorim, plastos,
grapho piem) krivotvorilac, falsifikator
spisa.
plastografija (gr. plastos, grapho) falsifikovanje spisa; takoe: postupak pri
izraivanju reljefa pomou hemijskog dejstva
svetlosti.
plastolog (gr. plastos izmiljen, laan,
neprav, Igos re, govor) laac, laov.
plastron (fr. plastron, nlat. plastra) grudni
oklop; grudnjak od koe koji nose oni koji se
ue maevanju; iroka mana za vezivanje;
na enskim haljinama: u metak koji pokriva
otvor na grudima; nian, predmet podsmeha.
plata (i. plata, gr. platyc irok) 1. srebro,
srebrn novac (za razliku od belela, tj.
bakrenog novca).
plata (fr. plat, plate, gr. platys irok) 2.
peskovita povrina, pesak i kamenje pred
pristanitima i uima reka.
platan (lat. platanus, gr. platys irok,
platanos) bog. visoko i lepo drvo sa glatkom
korom, koja se listato ljuspa i irokim,
dlanastim liem, slino javoru, istoni javor
(Platanus orientalis L.).
plateja (gr. platys irok, r1a1e!a).ied. irokolana ojadjelica, trakulja.
platen o titr (fr. platin au titre) slitina ili
legura platine i srebra (upotrebljava se za
izradu ukrasa i nakita).
platana (p. platina dei. od plata srebro, od gr.
platys irok) 1. srebarce", malo srebro";
hen. metalni elemenat, redak, atomska masa
195,09, redni broj 78, znak Pt, boje
kalajnobele ili elinosive, veoma duktilan i
kovan, teko topljiv, spe-cifina teina
21,45, zbog postojanosti upotrebljava se za
izradu hemijskog posua; pronaena 1736. u
Brazilu, ima je naroito u Uralu.
platana (fr. platine) 2. ploa na koju se
oslanja ju svi delovi sata; metalna ploa kroz
koju prolazi klju u bravu.
platinin amalgam hen. platinina iva, jedinjenje platine i ive pomou kojeg se vri
oblaganje pl atinom.
platinirata (p. platina, fr. platiner) poplatiniti, oblagati platinom, popla-tinjavati.

platforma

platinit (p. platina) slitina ili legura nikla i

eleza, slui kao zamena platine za tehnike
svrhe.
platinoid (p. platina, gr. eidos vid, oblik)
slitina ili legura nikla, cinka, bakra i
volframa (za ice elektrinih otpora).
platnnotipija (p. platina, gr. typos otisak) u
fotografiji: izrada pozitiva na hartiji
natopljenoj
kalijum-platin-hlo-ridom
i
gvozdenim oksid-oksalatom.
ilatinski metali mi, retki metali koji se javljaju
pomeani s platinom: rodijum, rutenijum,
paladijum, osmijum, iridijum.
platneno ogledalo metalna ploa prevuena
platinom.
platirata (fr. plaquer, nem. plattieren) v.
plakirati.
plate (fr. plateau) l. plitica ili tas na terazijama;
2. posluavnik; Z.geogr. omanja visoravan.
platonizam (gr. Platon) fil. sistem Plato-nove
filozofije, koja predstavlja vrhunac grkog
filozofskog miljenja, naroito u pojmu
ideje, u znaenju hipoteze, logike
pretpostavke koja slui kao osnova
shvatanju, uvianju, te je i Galilej poao od
nje, nasuprot Aristotelu, u traenju prirodnih
zakona; ideja je lo-gika pretpostavka koju
iskustvo
ili
potvruje
(ogledom,
eksperimentom)
ili
odbacuje,
takoe
eksperimentom,
merenjem.
Merenjem
proverena ideja jeste prirodni zakon. Po
drugom shvatanju Platonove ideje one su
transcendentna bia, tj. bia koja postoje
van prostora i van vremena.
platonizirati
(fr.
platoniser)
sledovati
Platonovom uenju; voleti istom duhovnom
ljubavlju bez ikakvih ulnih pobuda; up.
platonizam.
platononovci fil. uenici i pristalice uenja
(platonizma) grkog filozofa Platona (427
347. pre n. e.).
platonska ljubav ljubav o kojoj Platon govori i
koju preporuuje u svom deluSimpo-zion"
(Gozba"): natulna ljubav, ona koja je
izazvana isto duevnom lepotom, a ne
telesnim odlikama ljubljenog bia, ideal-na
ljubav.
platonska republika drava sa savrenom
upravom kakvu je zamiljao i preporuivao
Platon.
platonski (gr. Platon) fil. koji se tie Platona,
koji potie od Platona, koji je u skladu sa
njegovim uenjem; natulni, savren, idealan;
fig, praktino nemogu, neostvarljiva
platonska ljubav, platonska republika.
platforma (fr. plat-forme) ravan krov na
graevini;voj. mesto na kome su nameteni
topovi za uspeno dejstvo; odeljenje izmeu
spoljnog ulaza i ulaza u kupe (kod vagona,
tramvaja, trolejbusa i autobusa); visoravan,
zaravnjen vis; u vrtovima i parkovima:
vetaki napravljena zarav-njena uzviica
sa koje je lep izgled na

platfus

712

bliu ili dalju okolinu; grac. uravnjeno mesto

za temelj; fig. osnova ega, polazna taka,
misao ili pobuda kao pokreta i osnova neke
delatnosti; up. pletform.
platfus (nem. Plattfufi) med. ravan taban; v.
dustaban.
plaido (ital. placido) kuz. v. plaido.
plauzibilav (lat. plausibilis) vredan plje-skanja,
zasluan javnog odobravanja; prih-vatljiv,
usvojljiv, verovatan, verodosto-jan.
plauzibilitet (nlat. plausibilitas) zaslu-nost
javnog odobravanja (pljeskanja); prihvatljivost,
usvojljivost,
verovatnost,
verodostojnost.
plafon (fr. plafond) l. tavanica; slike na
tavanici, ukrasi na tavanici; 2. najvii ili
najvei iznos (npr. plate); 3. avij. najvea
visina do koje moe doi avion, vrhunac".
plafovaha (fr. plafonnage) tavanisanje,
pravljenje tavanice; ukraavanje tavani- , ce
slikama; ukrasi na tavanici.
plafonirati (fr. plafonner) tavanisati, praviti
tavanicu; ukraavati tavanicu slikama i
figurama.
plac (nem. Platz mesto; prostor, lat. platea) 1.
mesto gde se prodaju namirnice, trg, trite,
pijaca, 2. slobodno mesto za zidanje,
gradilite.
plac-angst (nem. Platzangst) ked. strah ivano
slabih od praznog prostora i od prelaenja
preko ulica, trgova itd.; up. agorafobija.
placebo (lat. placere uiniti po volji) pseudolek, obino neka bezazlena pilule koja se
daje neobavetenom pacijentu umesto pravog
leka, da bi se postigao autosuge-stivno
delovanje.
placenta (gr. plakus kola, lat. placenta kola)
znat. posteljina kod porodilja; bog. semenik,
ono mesto na plodnom listiu odakle izlaze
semeni zameni.
placentalija (lat. placenta kola) biol. si-savci
koji u embrionalnom stanju imaju placentu.
placentalni (nlat. placentalisjaasr. koji pripada
posteljici, posteljini.
placenta savgvinis (lat. placenta sanguinis) ned.
krvava gruavica.
placenta uterina (lat. placenta uterina) anat
posteljice kod porodilje.
placentacija (lat. placentatio) bog. nametanje
semenih zametaka u plodnici.
placet (lat. placere, place t) dopada se, prima se,
usvaja se, odobrava se; kao imenica:
odobravanje, usvajanje, potvrda.
placiditet (lat. placiditas) mirnoa, tihost,
blagost.
placitum (lat. placitum) ono to se dopada, to
se voli, to je omiljeno; miljenje, nahoenje,
smatranje.
plac-komandant (nem Platz-kommandant) voj.
komandant mesta.

pleziosaurus
plaidamente (ital. placidamente) muz. v.
plaido.
plaido (ital. placido) kuz. mirno, spokojno,
blago.
ile (eng. play) igra, zabava (npr. tenis, trke);
kocka,
kockanje;
pozorini
komad,
predstava.
plebejac (lat. plebs narod, plebeijus) l.
graanin, puanin, ovek iz nieg stalea u
starom Rimu, onaj koji ne pripada sta-leu
senatora i plemia; supr. patricije; 2. docnije,
u srednjem veku: ovek iz reda varalike
sirotinje.
plebejski (lat. plebejus) graanski, puki,
puanski, neplemiki, prost, niskog porekla.
nlebiscit (lat. plebis scitum, plebiscitum odluka
naroda) kod Rimljana: zakon donesen
narodnim glasanjem; narodno glasanje,
opredeljivanje
naroda
putem
opteg
glasanje;.^, referendum.
plebiscitarni (lat. plebiscitarius) donesen
optim narodnim glasanjem.
plebokratija (lat. plebs narod, puk, gr.
kratos j anina, snaga; vlada, vlast) vlada
puka (ili: svetine); ohlokratija.
plebs (lat. plere, plebs, plebis, gr. plethos
mnotvo, gomila) ono ega ima mnogo",
svetina, gomila, puk, puani, narod;
graanski stale (u Rimu).
pled (fr. plaid) 1. odbrambeni govor pred
sudom koji dri advokat.
pled (eng. plaid) 2. ogrta od areno karira-ne
vunene tkanine koja spada u kotsku
narodnu nonju; velik debeli al; putniki
pokriva uopte.
pleder (fr. plaideur) branilac, zastupnik,
advokat kao glavni govornik u ime jedne
parnine strane.
pleding (eng. plaiding) grubo ebe za ogrtanje
sa belim i crnim kockama, naroito vuneno.
pledirati (fr. plaider, nlat. placitare) voditi
parnicu, braniti pred sudom (kao advokat),
zauzimati se za, govoriti u prilog, govoriti
za, zastupati.
pledoaje (fr. plaidoyer) odbrambeni govor
advokata na sudu; zavrni govor, zavrna re
dravnog tuioca i branioca u jednoj parnici.
pledoajirati (fr. plaidoyer) v. pledirati.
plezavtan (fr. plaisant) prijatan, zanimljiv,
zabavan, smean, aljiv.
plezanterija (fr. plaisanterie) ala, zabava na
iji raun, zadirkivanja; plezantri a par (frplaisanterie a part) ala nastra-nu, bez ale,
sasvim ozbiljno.
pleziopija (gr. plesfos blizak, susedan, brz gen.
oroz oko) med. v. pleziopsija.
pleznopsija (gr. plesfos, psis vid) med.
kratkovidost.
pleziosaurus (gr. plesfos, sauros guter)gal.
ivotinja bliska guteru", zmija-gu-ter,
fosilni gmizavac, dug 35 t, du-

plezir

713

taka vrata, male glave, kratka repa i sa

perajima mesto nogu.
plezir (fr. plaisir) zadovoljstvo, uivanje,
zabava, prijatnost, udobnost; mon plezir (fr.
top plaisir) moje uivanje, moje veselje
(est naziv letnjikovaca i mesta za
provodnju).
pleistocen (gr. pleistos veoma mnogi, kains
nov) kol. onaj koji sadri veoma mnogo
sadanjih oblika", = diluvijum; naziv uveo
1830. engleski geolog arls La jel (Lyell,
17971875).
Plejade (gr. Pleiades)*nn-. 7 keri mavritanskog kralja Atlanta i Plejone, ljubimice
bogova i ljudi; kad su doznade da im otac
Atlas mora drati na leima itav nebeski
svod, oajne zbog njegove patnje izvrile su
samoubistvo, posle ega ih je Zevs pretvorio u
zvezde, tzv. Vlaie"; astr. Vlaii (sazvee
gledano golim okom izgleda kao da ima
sedam zvezda, ali se jaim teleskopom vidi
preko 2000.
plejada (gr. Pleiades) grupa od 7 slavnih
ljudi (knjievnika, filozofa i dr.), na-zvana
po 7 Atlantovih keri (Plejade); naroito: 7
traginih pesnika koji su se, u veku pre n.
e., javili u Aleksandriji za vreme Ptolomeja
filozofa; grupa od 7 francuskih pesnika, u
XVI veku, koja je radila pod vostvom
Ronsara i Di Belea, i teila da uvede u
pesnitvo antiki duh i antike oblike;
danas: skupio ime za grupu najboljih ljudi u
nekoj struci, pokretu i sl.; fiz. grupa izotopnih
elemenata.
plej-bek (eng. play gluma, igra, back natrag,
odostrag) u kinematografiji, naroito kod
muzikih filmova: snimanje slika uz
istovremeno reprodukovanje ranije snimljenog tona.
plejboj (eng. play igrati, zabavljati se, boy
mladi) mladi, dobro materijalno situi-ran,
kome je provod glavno u ivotu.
plejistocen (gr. to plelston ono to je
najvee, kainos nov) geol. gornji, najmlai
sloj pliocena.
plekseoblaste (gr. plexis pletenje, tkanje,
blastos klica, izdanak) pl. bog. biljke sa
dvostrukim kotiledonima.
pleksiglas (gr. plexis, nem. Glas staklo)
trgovaki naziv za tvrdo, otporno, prozirno,
teko lomljivo staklo od polia-krilne smole;
up. akrilna kiselina.
pleksus (lat. plexus) zool. splet ivaca ili krvnih
sudova.
pleksus solaris (lat. plexus solaris) zool.
sunani splet", splet ganglijskih ivaca u
srednjem trbuhu ili u oblasti eluca.
plektognati (gr. plekts pleten, sukan, gna-thos
vilica) zool. ribe ploare.
clektopode (gr. plekts, pus, podos no ga) zool.
ribe sa sraslim zadnjim perajima.
plektron (gr. plektron) v. plektrum.

pleomastija

plektrum (gr. plesso udaram, lat. plectrum)

pero, trzalica, terzijan (od slonove kosti,
drveta ili metala) kojim su stari udarali u
ice citre, harfe.
plemirija (gr. plemmyris priliv, plima, bujica)
ned. obilje sokova, prisustvo sokova u telu
vie no to treba.
plemirian (gr. plemmyro prelivam se) koji
ima puno sokova, koji potie od obilja
sokova.
plena potestas (lat. plena potestas) v.plenipotencija.
plena proprijetas (lat. plena proprietas)npas.
potpuna svojina (sopstvenost).
plenarija fides (lat. plenaria fides) puna vera,
potpuna vera.
plenarij(um) (lat. planerium) zbirka biblij-skih
odeljaka iz evanelja (evangelijari-jum) i
apostolskih poslanica (epistola-rijum) koji se
itaju na katolikoj misi; kutija u obliku
knjige u kojoj se uvaju relikvije.
plenarna sednica v. plenum.
plenarni (nlat. plenarius) potpun, pun, sa punim
brojem.
plener (fr. plein air vani, na otvorenom, u
prirodi) J. slika raena pod vedrim nebom,
obasjana sa svih strana svetlou; plenerslikarstvo prikazivanje predmeta na slici u
punoj svetlosti, obasjanih sa svih strana
sunanom svetlou i bez senke.
plenerkzam (fr. plein air) v. plener.
plenerist(a) (fr. plain-airist) slikar koji radi
slike pod vedrim nebom, na punoj sunanoj
svetlosti.
plenipotencija (nlat. plenipotentia) puna vlast,
neograniena vlast; punomo, puno-mostvo,
akt kojim se nekome daje punomo.
plenist(a) (lat. plenus pun) fil. pristalica uenja
da u prirodi ne postoji prazan prostor.
pleno jure (lat. pleno jure) s punim pravom.
pleno titule (lat. pleno titulo) sa punim
naslovom, s punom titulom; kao skraenica,
na adresama: p. t.
pleno horo (lat. pleno choro) kuz. sa punim
horom, sa svim glasovima.
plenpuvoar
(fr.
plein
pouvoir)
v.
plenipotencija.
plenum (lat. plenum) puna sednica, puno
zasedanje, sednica u kojoj uestvuju svi
lanovi (za razliku od odborske i komisijske sednice); in pleno (lat. in pleno) u
punoj sednici, sa punim brojem lanova.
pleo- (gr. pleon) predmetak u sloenicama sa
znaenjem mnogo, vie-.
pleogamija (gr. pleon, gamos brak) bog.
javljanje raznopolnih cvetova na jednoj
biljci, ili na raznim primercima iste vrste.
pleomastija (gr. pleon, mastos sisa) med. v.
polimastija.

pleomorfizam

714

pleomorfizam (gr. pleon, morphe oblik)

vieoblinost,
mnogolikost,
vielikost,
raznolikost; up. polimorfizam.
pleonazam (gr. pleonasmos suviak, pretek)
ret. upotreba suvinih rei u govoru ili pisanju,
suvino obilje rei (tj. kad se uz re irega
znaenja upotrebi i druga ije je znaenje
sadrano ve u prvoj rei), npr. siromah
prosjak, stara baba, mali ovei itd.; med.
preterana razvijenost ili prekobrojnost jednog
dela tela, npr. est prstiju na ruci.
pleonastian (gr. pleonazo preobilujem, imam
suvie) suvian, pretrpan izrazima istog
znaenja.
pleorama (gr. pleo plovim, horama pogled,
izgled) slika plovljenja, slika obale koja
polako prolazi ispred oiju gledaoca, dok
ovome izgleda kao da plovi amcem pored
predmeta prikazanih na slici.
pleohroizam (gr. pleon vie, chrosrea chromatos boja koe, boja)fiz. svojstvo bojenih
dvoosnih kristala da u svima anizotrop-nim
pravcima pokazuju drugaije boje i sem
toga za razliite boje na razliit nain.
pleroza (gr. plerosis) med. punjenje, jaanje
tela posle bolesti.
plerotizam (gr. plerotes punoa, potpunost) fil.
uenje o stalnoj ispunjenosti prostora
materijom; supr. atomizam.
plerotika (gr. pleroo punim, ispunjavam, nlat.
plerotica) pl. med. lekovi koji pomau
popravljanje i jaanje tela posle prelea-ne
bolesti; up. sarkotika.
plerofonija (gr. pleres pun, phone glas,
zvuk) muz. bujnost tona, punoa tona, snaga
tona.
plesigraf (gr. plesso udaram, grapho piem,
beleim) sprava koja opisuje prostor iz koga
dopire jek (kod perkusionih ispitivanja).
plesimetar (gr. plesso, metron mera, meri-lo)
med potuk, ploica koja se upotrebljava kod
perkusionih ispitivanja.
pletizmograf (gr. plethos irina, veliina,
grapho piem, beleim) med. instrumenat koji
belei kolebanje zapremine jednog organa.
plet-maina (nem. Platmaschine) sprava za
glaanje (peglanje) rublja.
pletomerija (gr. plethos mnotvo, meros deo)
med. prekobrojnost delova tela, npr. est
prstiju itd.
pletere (gr. plethore punjenje, zasienje) med.
prepunost sokovima, punokrvnost.
pletorian (gr. plethore prepunost) koji ima
suvie krvi, punokrvan.
pletform (eng. platform) uzvieno mesto sa
koga govornik dri govor, tribina; otuda:
programska odluka (stranke, skupti-ne);
narodna odluka; politiki program stranke;^,
llatforma.

pliocen

pleumodan (gr. pleumodes bolestan od

plua, pleumn plue) med. koji boluje od
grudi, grudobolan.
pleumodes (gr. pleumon = pneumon plue)
med. onaj koji boluje od grudi, grudobolni.
pleumonija (gr. pleumonia = pneumonia) med
v. pneumonija.
pleura (gr. pleura) anat. grudna maramica,
pogrudnica, porebrica, pluna maramica.
pleuralgija (gr. pleura pogrudnica, algos bol)
med. bol pogrudnice, bol porebrice.
pleurezija (gr. pleura) med. v. pleuritis.
pleuritis (gr. pleura) med. zapaljenje
pogrudnice (porebrice, grudne maramice).
pleuritian (gr. pleura) bolestan od zapaljenja
grudne maramice.
pleurodinija (gr. pleura, odyne bol) med.
reumatian bol u visini meurebarnog
mipa.
pleuropijeza (gr. pleura, ruop gnoj) med.
zagnojavanje plune maramice.
pleuropneumonija (gr. pleura, pneumon
plue) med. zapaljenje plua i plune
maramice.
pleurotomija (gr. pleura, tome seenje,
rezanje) med. rasecanje grudne maramice,
porebrice radi odstranjivanja kodlji-vih
tenosti koje su u njoj nakupljene.
pleurotonus (gr. pleura, tnos zategnutost,
napon) med. v. pleurototonus.
pleurototonus (gr. pleurothen bono, sa
strane, tnos zategnutost, napon) med. bo-ni
tetanus, iskrivljenost tela na jednu stranu
(vrsta tetanusa).
pleh (nem. Blech) lim.
plivioz (fr. pluviose) peti mesec u novom
kalendaru Prve francuske republike (1793),
od 20. I 18. P.
pliding (eng. pleading) prav. voenje parnice;
odbrana na sudu.
ili jeza (fr. plieuse) maina savij zlica,
previjaica.
plijirati (fr. plier) savijati, previjati, borati,
praviti nabore; voj. poputati, povlaiti se;
jah navikavati konja da se lako obre desno
i levo.
plika (nlat. plia, polonica, fr. plique) med.
poljaka kika, bolest kose usled neistih
sokova (u Poljskoj dosta esta, po emu i
dobila ime).
plikarija (nlat. plicaria)<5br. obina preica (kao
tobonji lek protiv poljake kk-> ke"); up.
plika.
plimaa (fr. plumage) perje; ukras od perja na
eiru i lemu, perjanica.
plimut rok (eng. plymouth rock) vrsta amerike
oplemenjene kokoi.
plinta (gr. pHnthos) apx. etvrtasta ploa (kao
podnoje kipova, stubova, spomenika); deo
zida kue od zemlje pa do visine poda
prizemlja, stopa, crkla".
pliocen (gr. pleion vie, kains nov) geol. drugi,
mlai pododeljak neogena ili mlaeg
tercijara, u ijim se okamenotinama nalazi
najvie novih organskih vrsta.

pliocenska formacija

715

pliocenska formacija kol. v. pliocen.

plise (fr. plisse) pravilni nabori na enskim
haljinama, nabor, bora.
pliseza (fr. plisseuse) maina za pravljenje
nabora na tkaninama.
plisirati (fr. plisser) nabirati, praviti nabore na
enskim haljinama.
pli (nem. Plisch, eng. plush, lat. pilus vlas,
dlaka) somot, kadifa od pamuka, lana, jute ili
vune, polusomot, polukadifa.
ploajirati (fr. ployer, lat. plicare) saviti,
savijati, prenijeti, slagati; voj. izvesti (ili:
izvoditi) pokret u cilju obrazovanje smaknute
kolone.
plombe (fr. plomb olovo, lat. plumbum)
olovni peat ili znak na paketima, vratima,
sanducima, vagonima i dr.; masa kojom se
puni upalj zub (kod nas se esto uje
pogreno: blomba).
plombaa (fr. plombage) zalivanje olovom;
udaranje
olovnog
peata
(plombe);
ispunjavanje upljih zuba olovom ili
drugom kakvom smesom.
plomberija (fr. plomberie) livnica olova;
livenje i preraivanje olova; izrada olova;
peaenje olovom.
plombira (fr. plomber) zapeatiti olovom,
udariti plombu na pop!iljku, vrata, sanduk i
dr.; zaliti (ili: zalivati, ispuniti) olovom;
upalj zub ispuniti olovom ili drugim
metalom,
nekom
smesom
(pogreno:
bloibirati).
plonirati (fr. plonger) gnjurati, zagnjuri-ti,
roniti, zaron>avati;doj. otvor topovske cevi
oboriti nanie, pucati nadole.
plotun (fr. peloton, ital. plotone) voj. eta
polueta ili vod peaka koji po komandi,
istovremeno okidaju puke; plotunska paljba
istovremeno okidanje puaka jednog odreda
vojnika (peaka), istovremeno ispaljivanje
vie vatrenih oruja (i topova).
pluvijale (lat. pluvia kia, pluviale) ogrta
protiv kie; ogrtau slina odeda kat.
svetenika koju nose na popodnevnim bogosluenjima i drugim nekim sveanim
crkvenim priredbama.
pluviograf (lat. pluvia kia, gr. grapho piem,
beleim) pluviometar sa registrom.
pluviozai (lat. pluviosus) kian, kiovit; koji
donosi kiu.
pluviometar (lat. pluvia kia, gr. metron
merilo, mera) kiomer, sud koji se postavlja
radi hvatanja atmosferski taloga, da bi se
posle moglo izmeriti koliko bi bio visok sloj
vode na Zemljinoj povrini kada se od
koliine koja je pala ne bi nita upilo u
zemlju, niti oteklo, niti isparilo; obrometar,
hijetometar.
pluderhozne (nem. Pluderhose) pod. iroke
akire do kolena, obino u boji za izlete i
planinarenje.
plumbago (lat. plumbago) t. v. grafit.

plus-elektricitet

plumbati (lat. plumbum olovo) he, spojevi (ili:

jedinjenja) superoksida olova sa ba-zama.
plumbatura (nlat. plumbatura) v. plumbacpja.
plumbacija (nlat. plumbatio) zalivanje olovom;
udaranje olova (plombe).
plumbizam (lat. plumbum olovo) med. trovanje olovom, tj. parama i prainom
olova.
plumbum (lat. plumbum) olovo; olovni peat;
olovna lopta; olovna cev.
plumozan (lat. plumosus) pernat, perjan;
maljav.
plumula (lat. plumala) bog. pupolji.
plural (lat. pluralis se. numerus) gram.
mnoina; supr. singular.
plurale tantum (lat. plurale tantum) gram.
jednobrojna imenica, koja ima promenu i
koja se upotrebljava samo u mnoini, npr.
ljudi, naoari, gae, gusle, makaze, grudi,
prsa, vrata, kola, Karlovci itd.
pluralizam. (lat. pluralis mnoinski, u mnoini)
fil. postojanje mnoine, prisutnost mnoine;
metafizike pravac koji shvata stvarnost kao
mnotvo odvojenih i samostalnih naela,
principa.
pluralis majestatikus (lat. pluralis majestaticus) mnoina velianstva", kad jedan
vladalac o sebi govori samo u mnoini (mi"
mesto ja").
pluralis modestatis (lat. pluralis modesta-tis)
mnoina skromnosti", kada neki pisac, iz
skromnosti, govorei o sebi i u svoje ime
upotrebljava mnoinu mesto jed-nine (mi"
mesto ja").
pluralisti (lat. pluralis mnoinski, u mnoini)
1. fil. pristalice i sledbenici pluralizma:
Demokrit, Lajbnic, Herbart, Loce, Dems,
Simel i dr.; 2. sopstvenici veeg broja imanja
koja pripadaju poloaju.
pluralitet (lat. pluralitas) mnoina, veina;
pluralitas votorum (lat. pluralitas votorum)
veina glasova.
pluralni (lat. pluralis) gram mnoinski.
pluralni votum (lat. pluralis, votum od vove-ge
sveano obeati, eleti) vrsta nejednakog
izbornog prava prema kojem pojedini birai
(prema poloaju, imovnom stanju itd.)
uivaju vie glasova.
pluralni izborni sistem sistem biranja po kome
jedan biran (prema svojim godinama, imanju,
poloaju i obrazovanju) moe da ima pravo
na vie glasova.
plus (lat. plus) vie; kat. znak za sabiranje ( +
); znak kojim se oznaava pozitivan broj ( +
);fiz.
znak
za
oznaavanjestozitav-nog
elektriciteta, pola; viak, preostatak, vei
iznos; nadmonost, prednost; supr. minus.
plus-elektricitet (lat. plus, gr. elektron) fiz.
elektricitet koji se izaziva na staklu kad se
ono tare svilom, pozitivna elektricitet,
oznaava se znakom

pluskvamperfek(a)t

716

plus ( + ), za razliku od minus-elektrici-teta,

tj. elektriciteta koji se izaziva u ovome
sluaju na svili i to u podjednako} koliini,
ili na ebonitu i smo-lama kada se taru
krznom, i koji se zove negativan elektricitet
i oznaava znakom minus ( ).
pluskvamperfek(a)t (lat. plus-quam-perfectum) gram, glagolski oblik koji znai radnju
koja se izvrila u davnoj prolosti: davno
prolo vreme.
plutokrat(a) (gr. plutos bogatstvo, kratos j
anina, snaga, vlast) onaj koji vlada, koji se
odrava na vlasti pomou bogatstva (novca).
plutokratija (gr. plutokratia) vladavina
bogatih (pomou novca i kapitala), vlada
novca; bogati ljudi, plutokrata.
Pluton (gr. Pluton, lat. Pluto) l. mit. bog
podzemnog sveta kod starih Grka i Rimljana,
vladalac carstva mrtvih; 2. astr. 12. marta
1930. pronaena transneptunska planeta,
udaljena od Sunca oko 5920 miliona km, a
vreme njene revolucije iznosi 248,4 godina.
plutonizam (lat. Pluto) kol. teorija po kojoj se
stvaranje stena, pa i svih ostalih geolokih
pojava, ne pripisuje samo dej-stvu vode, nego
i uticaju Zemljine unutranjosti koja se jo
nije
ohladila
(za
razliku
od
teorijeneltunizma, po kojoj su svi vrsti
sastavni delovi Zemlje postali jedino uticajem
vode ili uz njenu pomo).
plutonij(um) (nlat. plutonium) hen. radioak-tivni
elemenat (transuran), redni broj 94, atomska
masa 238 i 239, znak Ri; u prirodi ne postoji,
ve je dobiven vetaki putem 194344.
god. prilikom radioaktivnog raspadanja
takoe vetakim putem dobi-venog hem.
elementa neptunijuma; ima iskljuivo vanu
primenu u dobivanju nuklearne energije.
plutonisti (lat. Pluto) kol. pristalice plu-tonizma.
plutonistiki (lat. Pluto) koji je postao uticajem
i dejstvom usijane Zemljine unutranjosti.
pnevma- (gr. pneuma dah) v. pod pneuma-.
pneuma (gr. pneuma dah) dah, vazduh, eterina vatra; ivotna snaga, duh ivota, duh,
dua; fil. kod gnostkara: boanska klica
ivota u svetu; u hrianskoj teologiji: sveti
Duh.
pneumat (gr. pneuma dah, teko disanje) med.
ovek kratka daha, tesnih grudi.
pneumatemija (gr. pneuma dah, halma krv)
med. prodiranje vazduha u krv.
pneumatizam (gr. pneuma dah; duhovito
bie, duato bie) fil. shvatanje da u svetu
stvarno postoji samo duh, a da je materija
samo prividnost pojava; spkri-tualizam.
pneumatika (gr. pneuma) l. unutarnja guma
sa zbijenim vazduhom (na toku velosipe-da,
automobila itd.); 2. fiz. nauka o kreta-

pneumatolitski

nju vazduha, nauka o teini, pritisku i

kretanju vazduha i gasova, aeromehanika.
pneumatiari (gr. pneuma) fil. 1. pristalice
uenja o ivotnom dahu (Hipokrit i dr.); 2.
po gnostiarima: oni koji su ispunjeni
hrianskim duhom, za razliku odhiliara
(u!e=tvar,
materija)
tlpsi-hiara
(rzuse=dua).
pneumatina eleznica, obino podzemna, koja
se kree pomou vazdunog pritiska i slui
poglavito za prenoenje paketa i sl.
pneumatina kada hem sandue ispunjeno
vodom ili sivom u kome se, pri hemijskim
radovima, hvataju i dre gasovi u staklenim
valjcima.
pneumatina maina vazduni mrk.
pneumatina pota pota koja se prenosi kroz
cev vazdunim pritiskom.
pneumatini (gr. pneumatikos) koji se tie
vazduha, vazduni; nastao usled vazdunog
pritiska, zasnovan na zakonima pneu-matike
ili aeromehanike.
pneumatini duek duek, obino od gume, koji
se puni vazduhom.
pneumatini telegraf brzojav u obliku zamotuljka koji se alje dejstvom vazdunog
pritiska kroz cevi.
pneumatino leenje leenje planinskim
vazduhom ili udisanjem zbijenog vazduha
(u pneumatinom kabinetu).
pneumatino og&ilo fiz. sastoji se od jedne cevi
sa pokretnim k lipom; kad se klip naglo
gurne u tu cev, u kojoj ima vazduha, savijeni
vazduh se toliko zagreje da se komad truda,
koji se nalazi iznutra na klinu, zapali, jer
kad se jedna vazdune masa od 20
sabijeadiuabath*
na
polovinu
svoje
zapremine, njena temperatura se popne za
96; kompresivno ognjilo.
pneumato- (gr. pneuma) predmetak u sloenicama sa znaenjem dah, disanje; duh.
pneumatograf (gr. pneuma, grapho piem,
beleim) med. v. pneumograf.
pneumatod (gr. pneuma) med. v. pneumat.
pneumatodan (gr. pneumat6des).rw. naduven;
koji ima tesne grudi, koji kalje.
pneumatoza (gr. pneumatosis nadimanje) med.
skupljanje vazduha ili drugih gasova,
naroito u organima i tkivima u kojima ih,
normalno, ne bi trebalo da bude, naduvenost, nadam.
pneumatoliza (gr. rpepa dah, duvanje, vetar,
lysis
razlaganje,
razluivanje)
geol.
razlaganje minerala i stena pod uticajem
vrelih gasova, koje se vri u blizini vulkana
i vrelih izvora.
pneumatolitski (gr. pneuma, lytos raz-loljiv,
razluljiv, rastvorljiv) koji je postao iz
gasova i para, uticajem hemij-skih reakcija;
pneumatolitske rude one koje su postale iz
gasova i para, uticajem hemijskih reakcija,
meajui se ili same meu sobom ili sa
rudama u okolnom kamenju.

pneumatomahiJa

717

pneumatomahiJa (gr. pneuma dah; duato

bie, mache borba, boj) fil. odricanje
postojanja duha uopte, odricanje postojanja
duhovnog u oveku.
pneumatoraks (gr. pneuma, thorax trup,
grudni ko) med. v. pieumotoraks.
pneumatoterapija (gr. pneuma, therapefa
leenje) ned. leenje zgusnutim ili razreenim vazduhom.
pneumatofor (gr. pneuma, phero, phoreo
nosim) zool. vazduna komora u cevastih
meduza.
pveumatohemija (gr. pneuma, chemefa)
hemijska prerada gasova i vazduha.
pneumatohord (gr. pneuma, chorde ica,
struka) Bolova harfa, kutija sa tankim
bokovima na kojoj je razapeto vie ica
udeenih za isti glas, koje, kad se stave na
vetar, trepere i proizvode zvuk.
pneumatocela (gr. pneuma, kele prodor,
prosutost) med. otok nastao usled prodi-ranja
vazduha; vazduni prodor u pluima.
pneumaturija (gr. pneuma, uron mokraa)
med. luenje vazduha ili gasova sa
mokraom.
pveumo- (gr. pneuma, rpepop plue) predmetak u sloenicama sa znaenjem plua.
pneumograf (gr. pneuma, grapho piem,
beleim) med. aparat koji grafiki belei
kretanje grudnog koa pri disanju.
pneumokoka (gr. pneuma, kokkos, lat. coccus
zrno, bobica) med. loptasta klica, najei
izaziva zapaljenja plua.
pneumokonioze (gr. pneuma, konis prah,
praina) med. oboljenja koja nastaju
udisanjem praine i njenim taloenjem u
pluima.
pneumoliza (gr. pneuma, lysis razlaganje,
razluivanje) med. operativno odstranjenje
srasle plune maramice.
pneumolit (gr. rpepbp, Hthos kamen) med.
kamenu slian sloj krea u pluima, pluni
kamen.
pneumometar (gr. rpepop, metron mera,
merilo)med. aparat za odreivanje kapaci-teta
plua za primanje vazduha u zdravom i
bolesnom stanju, odnosno snage kojom se
vri udisanje i izdisanje vazduha.
pneumometrija (gr. rpepop, metrfa mere-nje)
ed. merenje plua s obzirom na veliinu
prostora za primanje vazduha.
pneumov (gr. rpepop) aaat. plue.
pneumonalgija (gr. rpepop, algos bol) med.
bolest plua, grudobolja.
pneumonektazija (gr. rpepop, ektasis istezanje, irenje) ed. proirenje plua.
pneumonija (gr. rpepop) med. zapaljenje
plua, upala plua.
pveumonika (gr. pneumonikos pluni) pl.
med. lekovi za bolesti plua.
pneumonitis (gr. rpepop) med. v. pneumonija.
pneumonian (gr. pneumonikos) pluni;
pneumonina sredstva v. pneumonika.

pveumovogastrian (gr. rpepop, gaster

eludac) koji se tie plua i eluca, plunoeludani.
pneumonografija (gr. rpepop, graphia
pisanje, opis) opisivanje plua.
pneumonologija (gr. rpepop, logfa nauka,
uenje) nauka o pluima.
pneumonomantija (gr. rpepop, manteia
proricanje) proricanje, gatanje iz plua.
pveumonometar (gr. rpepop, metron mera,
merile) med. v. pneumometar.
pneumonopatija (gr. rpepop, pathos bolest)
med. oppggi naziv za sve bolesti plua.
pneumonopatian (gr. rpepop, pathos) koji
boluje od plua, grudobolan.
pneumonosnazmus (gr. rpepop, spasmos
gr) med. gr u pluima.
pneumonofteja (gr. pneumon, phthlo padam,
stradam, iezavam, ilim)med. -a.pneumonoftizis.
pneumonoftizis (gr. pneumon, phthlsis suica) med. tuberkuloza plua.
pneumonocela (gr. rpepop, kele prodor,
PROSUTOST) med. PLunI Prodor.

pneumoperikardij(um) (gr. rpepop, perikardion osre, osrje)med. skupljanje vazduha

u osru.
pneumopiotoraks (gr. rpepop, ruop gnoj,
thorax trup, grudni ko) med. skupljanje
vazduha i gnoja u grudnom kou.
pneumopleuritis (gr. rpepop, pleuron bok,
rebro) med. istovremeno zapaljenje plua i
plune maramice.
pneumoragija (gr. rpepop, rag- koren od
regnymi lomim, kidam, prolomim)ed. krvarenje iz plua, pljuvanje krvi.
ineumotifus (gr. pneOmon, typhos)w<w. tifus
sa zapaljenjem plua.
lneumotomija (gr. rpepop, tome seenje,
rezanje) med. operacija plua u cilju
uklanjanja nakupljenog gnoja, stranih tela,
izumrlih delova plua, gotovana (parazi-ta) i
dr.
pneumotoraks (gr. rpepop, thorax trup,
grudni ko) med. ucrpllvanje (ili: upumpavanje) vazduha u plua tuberkuloznih
bolesnika da bi se oboleli deo plua stisnuo
i na taj nain prestao da radi; pneuma toraks.
pnigalion (gr. pnigaUon) med. mora.
pnigma (gr. pnigma uguenje) med. izliv
krvi koji oveka ugui.
pnigmus (gr. pnigmos uguenje, zadavljenje)
med. guenje, davljenje.
poal d'len (fr. poil de laine) trg. fina nojeva pera.
poal d'evr (fr. poil de chevre) kozja dlaka;
vrsta tkanine od vune i pamuka.
poali d'Orjan (fr. poilu d'Orient) upavko s
Istoka", popularan naziv za francuskog
vojnika koji se, u prvom svetskom ratu,
borio na Solunskom frontu (19151918),
solunac".
poavta v. poenta.

718
poganin v. pagan(in).
pogonijaza (gr. pogon brada, pogonias
bradat) med. bradatost; rastenje brade u ena.
pogonologija (gr. pogon, logfa) nauka o bradi,
o bradatosti.
pogonofil (gr. pogon, philos koji voli, prijatelj)
prijatelj, ljubitelj brade.
podagra (gr. pus gen. podos noga, agra plen,
lat. podagra)jfCT. kostobolja u nogama, ulozi,
giht.
podagrik (lat. podagricus) onaj koji pati od
podagre, kostobolje u nogama.
podagrist(a) (lat. podagra) v. podagrik.
podagrian (lat. podagricus) koji boluje od
podagre, kostobolje, kostobolan u nogama.
podagrozan (lat. podagrosus) v. podagrian.
podalgija (gr. pus gen. podos noga, stopalo,
algos bol) med bol u tabanima; takoe:
podagra.
podartritis (gr. pus. gen. podos, arthron
zglavak) med. v. podagra.
poderbrod (hol. poderbrood) trg. vrsta eera,
izmeu prostog i rafiniranog.
podest (gr. pus, podos noga) arh. odmorite na
stepenicama, iri stupanj stepenica.
podesta (ital. podesta, lat. potestas mo,
vlast;
nadletvo;
glavar,
poglavar)
vlastodrac; namesnik, upravnik pokrajine;
gradski sudija, gradski naelnik u Italiji.
podestat (ital. podesta) v. podesta.
podij(um) (gr. podion, lat. podium) uzvieno
mesto (za govornika, glumca, i dr.);
podnoje, postolje; prednji deo pozornice
(onaj ispred zavese).
podozoa (gr. pus gen. podos noga, zoon
ivotinja) pl. zool. rod u koji spadaju zglavkari, ljuskari, pauci i dr.
podolatrija (gr. pus ge, podos, latreia oboavanje, potovanje) potovanje nogu,
oboavanje nogu (idola, kumira).
podologija (gr. pus gen. pod6s, logf a uenje,
nauka) nauka o nogama.
podometao (gr. r gen. podos, metron mera,
merile) sprava koja broji korake peaka ili
konja, broja koraka, vrstahodometra.
podoreuma (gr. pus gen. podos, reuma tok,
teenje, bolesna tvar koja eta po telu) med.
reumatizam nogu.
poezija (gr. pofesis) pesnika umetnost, pesnitvo; pesma, pesme; fig. divota, ar; supr.
proza.
poema (gr. poiema) vea pesma,, pesniko
delo (najee epsko) spev.
poen (fr. point, lat. punctum) taka; deo,
odeljak; oko na kockama i kartama,
vrednost pojedine karte, bod; u kocki i sportu:
bod, jedinica koja se pri ocenjivanju rauna u
uspeh; pobediti na poene na kraju borbe ili
utakmice imati vei broj bodo-va (tj. taaka
koje se, pri ocenjivanju, raunaju kao uspeh
i, na zavretku, sabiraju).

pozamenterija

poev d'Vniz (fr. points de Venise)jM.

venecijanske ipke, mletake ipke.
poseta (fr. pointe, lat. puncta bod) lit. glavna
misao, cilj, aoka (dosetke, epigrama ili
anegdote).
poenter (eng., fr. pointer) 1. lovaki pas
kratke dlake: ptiar, prepeliar.
poenter (fr. pointeur) 2. onaj koji utvruje i
belei poene; proverava rada, lice koje u
radionici belei podatke o radu koji obave
radnici, normirac; voj. onaj koji niani
topom, niandija; u kartama: protivigra
bankarov, onaj to mee na neku kartu neku
svotu.
poentilizam (fr. point taka) pravac u slikarstvu koji, udaljujui se odimpresioni-zma,
tei da na slici ouva prvobitnu jasnou i
istotu boja, i zbog toga ne stavlja na platno
meane, nego iste boje u odgojenim
takama ili crticama, tako da se, gledane sa
izvesnog odstojanja, u mrenjai oka same
meaju u tonove koji se ele stvoriti;
neoimpresionizam.
poentiran (fr. pointer) naglaen, podvuen,
naroito istaknut; zaotren.
poentirati (fr. pointer) istakati, praviti take,
snabdeti takama, punktirati; istai (ili:
isticati, naglasiti) to i time obratiti panju
na vanost toga; udariti taku, obeleiti
takom, oznaiti takom (svretak ega);
upraviti, upe-riti, nanianiti; fig. smerati,
ciljati, nanianiti, pucati na, teiti;
u'kartama: staviti ulog na kartu.
poet (lat. poeta, gr. poietes) pesnik.
posta laureatus (lat. poeta laureatus) lovorovim vencem ovenani pesnik, nagraeni
pesnik.
poetaster
(nlat.
poetaster)
nadripesnik,
stihoklepac.
poetizirati (lat. poeta, fr. poetiser) praviti
stihove, pisati pesme; baviti se pe-snitvom;
dati (ili: davati) emu pesni-ki karakter (ili:
pesniko obeleje); izlagati (ili: prikazati,
izneti, prika-zivati) to na pesniki nain.
poetika (lat. poetica, gr. poietike) nauka o
pesnitvu, teorija pesnitva.
poetian (lat. poeticus, gr. poietikbs) pesniki,
pesniki lep, pesniki vredan, zanosan,
poletan;.rp. poetski.
poetiar (lat. poetica) uitelj pesnike
umetnosti, poznavalac poetike.
poetski (lat. poeticus, gr. poietikos) pesniki,
koji se tie pesnitva; zanosan, pun poleta
;u. poetian.
poza (fr. pose) 1. telesni stav, poloaj, dranje;
stav modela u kome ga radi slikar ili vajar; 2.
neprirodno,
izvetaeno
draganje,
neprirodan, izvetaen stav.
pozamenterija (nem. Posamenterie, fr. passementerie) 1. izrada gajtana, irita, traka i
dr. za porube, opivenih dugmeta, rojti, resa
itd.; 2. radionica u kojoj se izrauje ovakva
roba.

pozauna

719

pozauna (nem. Posaune, lat. buccina, gr.

bukane) muz. duvaki muziki instrumenat
slian trubi samo sa savijenom cevi, iji se
pokretni delovi pomeraju navie i nanie, i
time proizvode razlike u tokovima; ima
tonove snanije od tonova trube.
pozdentalan (nlat. postdentalis)jpaf. zazubni,
npr. glas.
\
pozer (fr. poseur) ovek izvetaena dranja,
onaj koji daje sebi vaan izgled, koji hoe da
obrati na sebe panju neprirodnim dranjem
i nainom izraavanja (up. loza 2).
poziranje (fr. roze) stajanje (ili: sedenje) kao
model (slikaru, vajaru i dr.); izvetaeno,
neprirodno dranje; predavanje sebi vanosti
zamlaivanjem.
pozirati (fr. poser) stajati (ili: sedeti itd.) kao
model (slikaru, vajaru); izvetaeno se
drati, praviti se vaan, zamlaivati se.
pozitiz (lat. positivus) gran. prvi poredbeni
stepen, prvi stepen poreenja; prideva, npr.
dobar, lep, visok, star, sit itd. (up. komparativ,
superlativ); muz. male sobne orgulje; fot. slika,
otisak, kopija (supr. negativ).
pozitivan (lat. positivus) utvren, odreen,
siguran, poznat; stvaran, izvestan, koji se
osniva na injenicama, injenini; potvrdan
(supr. negativan); trezven (duh); koristan; koji
postoji, stvarno dat; fiz. pozi-tivni elektricitet
plus-elektricitet.
pozitivan broj kat. broj koji je vei od nule,
belei se znakom +, plus.
pozitivizam (lat. positivus) fil. pravac u
filozofiji i nauci kojem je polazna taka
samo ono to je pozitivno, inje-nino i
iskustvom dato, i koji svoja potraivanja i
izlaganja vri samo u ovim granicama,
odbacujui svaki meta-fiziki put kao
potpuno nepotreban i nekoristan; ovim se
imenom naroito zove filozofski i socioloka
kola O. Konta (17981857), tvorca ovoga
izraza,
koja,
odbacujui
metafiziku,
ograniava ljud-sko znanje samo na odnose i
zakone, na pozitivne nauke: matematiku,
astronomi-ju, fiziku, hemiju, biologiju i
sociolo-giju.
pozitivisti (lat. positivus)n#. fil. pristalice i
sledbenici pozitivizma.
pozitivnost (nlat. positivitas) odreenost,
izvesnost, pouzdanost, injeninost, tanost,
utvrenost;
potvrdnost;fz.
pozitiv-noelektrino svojstvo.
pozitivno pravo utvreno, razumno pravo;
pravo koje je sada u vanosti; supr. prirodno
pravo.
pozitron (lat. positivus, gr. elektron) fiz.
elementarna estica pozitivnog elektri-citeta,
pozitivni elektron.
pozitura (lat. positura) poloaj tela, dranje
tela, stav; zauzeti pozituru uzeti

svean ili zvanian stav i sveano ili

zvanino dranje, pripremiti se, biti u
pripravnosti.
pozicija (lat. positio) poloaj, raspored, stanje;
sluba, mesto, nametenje; voj. poloaj,
utvren poloaj za odbranu ili napad; trg.
stavka, rauna stav, bupetski stav; u plesu:
poloaj noge (prvi, drugi, trei poloaj noge);
muz. ^aplikatura; u maevanju: osnovni stav
maevaoca; poet. produavanje jednog
samoglasnika time to iza njega dolaze dva
ili vie sugla-snika, usled ega, u grkom i
latinskom, slog postaje dugim; raspored
figura (u ahu i dr.).
pozicijski rat v. pozicioni rat.
pozicijski top teki, dalekometni top.
pozipiones kapcioze (lat. positiones captio-sae)
pl. prav. zapleteni, zamreni, tugalji-vi
stanovi, zapletena, zamrena, tugalji-va
pravna pitanja.
pozicioni rat voj. rat koji se vodi sa ranije
utvrenih poloaja, rovovski rat, odbrambeni rat.
pozicioni ugao ont. vidni ugao tj. ugao koji
sklapaju prave povueno od krajnjih taaka
lika spoljanjeg predmeta na mrenja-i do
odgovarajuih taaka predmeta ;astr. pravac
komponenata (sastavnica) dvojnih zvezda
rauna se od severa (0) preko istoka
(90), juga (180) i zapada (270).
poivt-les (eng. point-lace) ipka raena rukom,
ipkane trake.
pokal (nem. Pokal) 1. posuda za pie u obliku
visoke ae, obino s drkom, bokal; 2. v.
pehar 2.
poker (eng. poker) hazardna igra karata sa dva
do est igraa s ulozima, u kojoj se karte
igraa ne cene prema vrednosti pojedinih
karata, nego prema broju istih karata, broju
uzastopnih karata, npr. du-plum, triplum itd.
pokisimo (ital. pochissimo) muz. vrlo malo.
poko (ital. roso, lat. paucum) muz. malo,
neto; un ito (ital. un roso) neto malo.
poko alegro (ital. roso allegro) muz. malo bre,
malo ivlje.
poko a poko (ital. roso a roso) muz. malo-pomalo, postepeno.
poko largo (ital. roso largo) muz. neto malo
laganije.
poko lento (ital. roso 1etAo)muz. malo sporije, ne
odvie sporo.
poko meno (ital. roso tepo) muz. malo manje,
neto manje.
poko pjano (ital. roso piano) muz. neto tie.
poko pju (ital. roso piu) muz. malo vie, vie,
neto vie.
poko presto (ital. roso presto) muz. malo bre.
poko forte (ital. roso forte)*^. malo jae.
pol (lat. polus, gr. polos stoer, osa, osovina,
Zemljina osa, nebeska osa) stoer;astr.,

720
geogr., kosmogr. stoer, obe krajnje take na
simetrino] osi lopte, npr. Zemlje, oko koje
se okree: krajnja taka Zemljine ose prema
severu zove se severna ili arkti-ki pol (lat.
polus arcticus), a prema jugu juni ili
antarktiki pol (lat. polus antarcticus);
nebeski polovi krajnje take nebeske ose oko
koje se prividna nebeska lopta u 24 asa
jedanput obrne; fiz. take ili mesta koja su
sedite suprotnih sila ili svojstava, npr.
magnetni polovi su mesta na magnetu koja
tee suprotnim pravcima i u kojima je
njegova privlana sila najjaa; Zemljini
magnetni polovi ne poklapaju se sa njenim
geografskim polo-vima (v. deklinacija).
polaka (ital. polacca) v. polka.
polarizator (nlat. polarisator) fiz. deololarizacionog aparata koji daje polarizova-nu
svetlost, prva Nikolova prizma kroz koju
proe prirodna svetlost ppolarizuje se, tj.
treperi u odreenoj ravni; up. pola-riskop.
polarizacija (nlat. polarisatio) fiz. davanje ili
primanje polariteta; polarizacija svetlosti
svojstvo koje dobiva prirodni svetlosni zrak
prelamanjem, naroito kod tela sa dvojnim
prelamanjem (islandski kristal), koje se
pokazuje u tome to se takav polarizovani
zrak razliito ponaa u raznim pravcima (za
razliku od prirodne svetlosti). I svaka
odbijena,
reflektovana
svetlost
je
polarizovana, to znai da se treperenja
takve svetlosti vre u odreenoj ravni,
treptajnoj ravni; v. dielektrina polarizacija.
polarizacioni aparat fiz. aparat koji slui za
posmatranje providnih tela u polarizovanoj
svetlosti; \ up. Nikolova prizma.
polarizirati (nlat. polaris, fr. polariser) fiz.
davati ili primati polaritet.
polarizovan zrak fiz. zrak koji se u raznim
pravcima ponaa razliito.
polarizovati (fr. polariser) fiz. v. polarizirati.
polarimetar (nlat. polaris, gr. metron mera,
merilo) fiz. v. polariskop.
polarimetrija (gr. polos oca, osovina,
metron) fiz. merenje skretanja polarizova-ne
svetlosti.
polariskop (nlat. polaris, gr. skopeo
posmatram) fiz. deo polarizacionog aparata
(za ispitivanje polarizovane svetlosti).
polaristrobometar (nlat. polaris, gr. stro-bos
vrtlog, metron) ha, aparat za odreivanje
mogunosti optikog obrtanje (obrt-nog
ugla), naroito kod eernih rastvo-ra i
drugih optikih aktivnih tenosti, tj. onih
koje obru polarizacionu ravan.
polaritet (nlat. polaritas) teenje ili pravac
dvaju slobodnih magneta prema mag-netnim
polovima Zemlje; u irem smislu: svojstvo
pozitivnog
i
negativnog
postojanja,
posedovanje dva pola ili dva potpu-

polemograf

no suprotna mesta sa suprotnim (privlanim

ili odbojnim) svojstvima, otuda magnetni i
elektrini polaritet; uopte: cepanje jedne sile
na dve suprotne delatnosti koje tee
ponovnom sjedinja-vanju, suprotnost dvaju
svojstava ili dveju sila koje stoje u
meusobnom odnosu.
polarna distancija astr. odstojanje jedne zvezde
od Severnog nebeskog pola.
Polarna zvezda (lat. Alpha Ursae Minoris)
astr. Severna zvezda, Severnjaa, poslednja
zvezda u repu Malog Medveda, u ijoj se
blizini nalazi Severni nebeski stoer ili pol.
polarna lisica lisica u zemljama oko Severnog
pola, veoma cenjena zbog svog krzna, koje je
inae kao sneg belo, a leti postane sivo.
polarna svetlost treperava tinjava svetlost koja
se vidi nou u krajevima oko Zemljinih
polova, zvana aurora borealis, severna zora,
aurora australis juna zora.
polarne zemlje zemlje koje se nalaze izmeu
pola i polarnog kruga.
polarne koordinate v. koordinate.
polarne struje morske struje koje idu od
polarnih oblasti ka umerenim pojasevima i,
nosei sobom ledene bregove, ugroava-ju
moreplovstvo.
polarni (nlat. polaris) koji se tie ili potie od
polova, stoerni; suprotni, suprotnog dejstva,
suprotnih svojstava.
polarni krugovi stoernici, polarnici, uporednici
(ili: paraleli) od 66V2 severne (severni
polarni krug") i june (juni polarni krut")
irine, koji odvajaju tzv. polarne pojaseve od
umerenih pojaseva.
polarnici (lat. polus, gr. polos stoer) geogr.
stoernici; v. polarni krugovi.
polarnost (nlat. polaritas) fiz, v. polaritet.
polemizirati (gr. polemos rat; prepirka, fr.
polemiser) boriti se, prepirati se, voditi
polemiku, naroito o raznim nau-nim
shvatanjima.
polemike (gr. polemos) vetina prepiranja,
vetina voenja naune prepirke; prepirka
izmeu predstavnika dvaju razliitih
naunih shvatanja, koja se sastoji u
odbrani svoga i napadanju protivnikog
shvatanja; rat perima.
polemisati (gr. polemos) v. polemizirati.
polemiar (gr. polemikos ratni; ratoboran)
vetak u voenju naune prepirke; onaj koji
voli da se prepire (naroito o nau-nim i
umetnikim pitanjima i shvatanjima); pisac
polemike.
polemiki (gr. polemik6s) koji pripada polemici; koji se prepire, koji napada,
napadni; polemiki spisi spisi koji sadre
odbranu jednog i napadanje protivnog
shvatanja.
polemograf (gr. polemos rat, grapho piem,
opisujem) opisiva rata, pisac o ratu, ratni
istoriar.

polemografija

721

polemografija (gr. polemos, grapho piem,

opisujem) opisivanje rata, opis rata.
polemografika (gr. polemos, grapho) vetina
opisivanja rata.
polemoskop (gr. polemos, skopeo gledam,
posmatram) ratni i pozorini dogled
(operituker),
polen (lat. pollen paspalj) vrlo sitno brano,
prah; bog. cvetni prah na praninim nitima.
poleniv (lat. pollen paspalj) hen. bil>ni sa-stojak
koji se spravlja od cvetnog praha; up. polen. ,
polenta (ital., lat. polenta) omiljeno italijansko
jelo: kaa od kukuruzaog brana ili kestenje,
prelivena puterom, zeitinom ili mau i
posuta parmezanom (slina ganjcima ili
kaamaku);^p. palenta.
poleografija (gr. polis grad, graphia opis)
opisivanje gradova, opis gradova.
poli- (gr. poly) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: mnogo, vie-.
poliadelfia (gr. poly mnogo, adelphos brat,
sestra) ,, bog'. HU klasa u Lineovom
sistemu biljaka: biljke sa cvetovima ije su
pranine niti srasle u tri ili vie snopia.
poliakantian (gr. poly, akantha bodlja, trn)
koji ima mnogo trnja, sa mnogo bodljika.
poliangije (gr. poly, angos sud) genj biljke sa
mnogo pregrada u plodniku.
poliandria (gr. poly, aner gei. andros mu,
ovek) pl. bog. H klasa u Lineovom sistemu
biljaka: biljke iji cvetovi imaju vei broj
slobodnih praninih niti.
poliandrija (gr. poly, aner gen. andr6s) mnogomutvo, brana veza ili odnos jedne ene
sa vie mueva; vot. svojstvo biljaka sa 20 do
100 slobodnih praninih niti u cvetu.
polianteja (gr. poly, anthos cvet) zbirka cvea;
zbirka raznovrsnih odabranih be-letristikih
stvari.
poliantian (gr. poly, anthos cvet) bog.
mnogocvetni koji ima mnogo cvea.
poliartritis (gr. poly, arthron zglob) kec. akutno
zapaljenje veeg broja zglobova.
poliarhija (gr. polyarchia) vladanje mnogih u
jednoj dravi; .ri. monarhija.
poliarhijski (gr. polyarchia) naziv za dravno
ustrojstvo u kome vlada vie lanova; up.
monarhijski.
poliautografija (gr. poly, autos sam, gra* phia
pisanje, crtanje) vetina umnoava-nja
crtea, spisa i sl. putem otiskivanja na
mramornim ploama; \up. litografija.
poliblastija (gr. poly, blastos izdanak) velika
razgranatost, obilje ogranaka, obil-nost rasta.
poliblastian (gr. poly, blastos izdanak) koji
ima mnogo ogranaka, koji je mnogo
razgranat.

46 Leksikon

poliblenija (gr. poly, blenna sluz, bale) med.

jako nagomilavanje (luenje) sluzi, laj-ma.
polivipil-hlorid tehnol. sintetina vlakna koja se
dobivaju iz acetilena nizom poli-merizacionih
hemijskih procesa; neosetljiva su prema
dejstvu vode, a znatno otporna i postojana
prema dejstvu alkali-ja i kiselina, ali su
nepostojane prema povienoj temperaturi;
polivinil sluzki za izradu cedila, ribarskih
mrea, predmeta za tehniku upotrebu, kinih
ogrtaa, odela za zatitu radnika u hemijskoj
industriji itd.
polivitaminski (gr. poly, lat. vita ivot) biol.
koji sadri vie vitamine.
poligalaktija (gr. poly, gala gen. galaktos
mleko) med. obilje mleka, punomlenost.
poligalaktian (gr. poly, galare. galaktos)
bogat mlekom, koji ima puno mleka.
poligalija (gr. poly, gala mleko) med. v.
polkgalaktija.
poligamia (gr. poly, gamos svadba, brak,
udaja, enidba, lat. polygamia) pl. bog. HH
klasa u Lineovom sistemu biljaka: biljke koje,
sem hermafroditnih cvetova, imaju i bilo
muke bilo enske cvetove, ili i jedne i
druge u isto vreme.
poligamija (gr. poly, gamos) mnogoenstvo,
brana veza jedne jedinke sa vie jedina-ka
protivnog spola, u uem smislu: sveza
jednog mukarca sa vie ena.
poligamist(a) (gr. poly, gamos) pristalica
mnogogkenstva.
poligamian (gr. poly, gamos) koji ivi sa vie
ena; bog. v. poligamia.
poligenizam (gr. poly, gen- koren od gfgno-mai
postanem, nestanem) biol. shvatanje da sve
ljudske rase ne vode poreklo samo od jedne
vrste, nastale na rodnom geograf-skom
mestu, nego da su postale na raznim
geografskim takama; supr. monogenizam.
politika (gr. poly, gyne sena, nlat.
polyginia) pl. bog. dvanaesti red u klasama
IH Lineovog sistema biljaka: biljke iji
cvetovi imaju mnoto tuaka.
poliginija (gr. poly, gyne) brak izmeu
jednog mukarca i vie ena, mnogozkenstvo;^/. poligamija.
poliglobulija (gr. poly, lat. globulus loptica)
med. preterano veliki broj (ili: nagomilanost)
crvenih krvnih zrnaca.
poliglot (gr. poly, gldtta jezik) ovek koji zna
vie jezika; pisac koji pie na vie jezika;
delo koje sadri istu sadrinu na vie raznih
jezika (naroito izdanja Bi-blije, kod kojih su
osnovnom tekstu doda-ni, u paralelnim
stupcima, prevodi na vie jezika).
poliglotan (gr. poly, glotta jezik) mnogojezini, koji zna mnogo jezika; na mnogo
jezika; poliglotni leksikon renik vie jezika.
poligon (gr. poly, gonfa ugao, kut) 1. geom.
geometrijska slika (ili: figura) ograni-

poligonalni

722

nena sa vite dui, mnogougaonik; 2. voj.

utvrenje, anac zatvoren sa vie strana;
artiljerijske strelite; veliki nena-seljen
prostor ili naroito ureena prostorija, za
ispitivanje tehnikih vojnih sredstava i za
vebanje u tehnikim radovima vojske, npr.
ininjerijski poligon, hemijski poligon i dr.
poligonalni (gr. poly, gonia)i mnogougli,
mnogokutni, mnogougaoni, koji se tie
mnogougaonika.
poligonija (gr. poly, gfgnomai nastanem,
postanem, rodim se) velika sposobnost
raanja, velika plodnost.
poligonometar (gr. poly, gonia ugao, kut,
metron mera, merilo) geom. sprava za merenje mnogougaonika.
poligonometrija (gr. poly, gonfa, metria
merenje)gesas. merenje mnogougaonika, nauka
o premeravanju pravolinijskih figura sa vie
od tri strane.
poligram (gr. poly, gramma crta, linija) figura
ograniena sa mnogo strana; pre-tampana
stvar umnoena kopiranjem.
poligramatski (gr. poly, gramma slovo) koji
ima mnogo slova, sa mnogo slova.
poligraf (gr. poly-graphos) mnogopisac, pisac
koji pie mnogo i o svemu i svaemu maina
za kopiranje.
poligrafija (gr. poly-graphfa) pisanje o
svemu i svaemu (obino na tetu vrednosti i
dubine).
poligrafski (gr. poly-graphikos) koji mnogo
pie; izraen na maini za kopiranje.
polidakrija (gr. poly, dakryon suza) ned.
preterano luenje suza, preterano suenje.
polidaktilan (gr. poly, daktylos prst) koji ima
mnogo prstiju, mnogoprst, estoprst.
polidaktilizam (gr. poly, daktylos) mnogoprstost, pojava estog prsta na jednoj ruci
ili na obe ruke, ili na rukama i nogama.
polidaktilija (gr. poly,
daktylos) v.
polidaktilizam.
polidemonizam (gr. poly, dafmon duh) vera u
postojanje velikog broja dobrih i zlih duhova
(demona).
polidinamija (gr. poly, dynamis sila, snaga,
mo) obilje snage, velika jakost.
polidipsija (gr. poly, dfpsa e) med. mnogo
eica, velika, prekomerna protivpri-rodna
e, naroito kod eerne bolesti.
poliedar (gr. poly, hedra osnova, baza) geom.
telo ogranieno sa vie strana. poliemnja
(gr. poly, haima krv) med. obilnost krvi, punokrvnost. poliemian (gr. poly,
haima) koji ima mnogo
krvi, punokrvan. poliencefalitis (gr. polios
siv, beliast,
ep- u, kephale glava) med. zapaljenje sive
modane supstancije. poliestezija (gr.
poly, aisthesis oseaj,
oseanje) ned. pojava kod bolesnika koji
pate od ivaca i kimene (lene) modine

polimenoreJa

da jedan prost spoljni dodir osete kao da je

izvren vie puta.
poliidejizam (gr. poly, idea predstava, misao)
pete. obilnost misli i celokupne duevne
delatnosti; supr. monoidejizam.
poliidrija (gr. poly, idris vian, iskusan,
obaveten) v. polihistorija.
iolijater (gr. polis grad, iatros lekar)
gradski lekar, gradski fizikus.
polijelej (gr. poly, elaion maslinovo ulje) u
pravosl. crkvi: 1. pevanje 134. i 135.
psalma na praznino j jutrenji; 2. veliki
svenjak sa mnogo svea koji visi nasred
crkve.
polikarpian (gr. poly, karpos plod) bog. koji
ima mnogo plodova, sa mnogo ro d ova.
polikefalan (gr. poly, kephale glava) v.
policefalan.
polikladija (gr. poly, klados izdanak,
mladica) bog. umnoeno, uveano stvaranje
izdanaka i pupoljaka kod biljaka.
poliklinika (gr. polis, klinikds koji lei u
postelji) leenje ili negovanje bolesnika;
zdravstvena ustanova u kojoj se bolesnici
preteno ambulantno lee; bolnica u kojoj se
vebaju kliniki pripravnici; opta bolnica
gde se lee razne bolesti (u Engleskoj); .up.
klinika.
polikotiledone (gr. poly, kotyledon kliin listi)
bog. biljke u kojih klica ima vie od dva
kliina listia.
prliksen (gr. poly, xenos tuinac, stranac) min.
platinina ruda koja sadri gvoa; platana
pomeana sa drugim meta lima.
polikultura (gr. poly, lat. cultura gajenje) 1.
agr. obdelavanje pod priblino podjedna-kim
uslovima raznih vrsta useva i rastinja u
nekoj zemlji, vrlo podesne zbog toga to,
ako jedan usev svojim prinosom podbaci,
narod moe da se koristi ostalim; 2. rastenje
raznih vrsta drvea na jednom kompleksu
(sluaj sa svakom prirodnom umom,
meavinom raznovrsne vegetacije); supr.
monokultura.
polilema (gr. polylemma) log. kod disjunktivnog silogizma: sluaj kad disjunkcija
prvepremise sadri vie mogunosti ;up.
dilema, trilema.
polilog (gr. poly, 16gos re) razgovor vie lica;
dijalog u kome uestvuje vie lica.
polilopca (gr. poly-logfa) razgovornost,
govorljivost, priljivost.
polimastija (gr. poly, mastos sisa, dojka)
med. prisustvo katalakih lezda vie no to
treba. polimat (gr. poly-mathes) onaj koji je
puno
uio, ovek pun znanja.
polimatija (gr. poly-mathla) velika
uenost, velika naitanost. polimelija (gr.
poly, melos ud) med. preko-brojnost delova
tela, npr. est prstiju itd.; pletomerija,
polidaktilija. polimenoreja (gr. poly, men
mesec, rheo teem) med. uestale menstruacija.

polimeran

723

polimeran (gr. poly, meros deo) koji ima

mnogo delova, sa mnogo lanova, mnogolan.
polimernzam (gr. poly, meros) mnogodelnost, mnogolanost.
poliierizacija (nlat. polymerisatio) xea. proces
stvaranja polimernih hemijskih jedinjenja; v.
polimerija.
polimerija (gr. poly, meros deo) mnogodelnostJmag. pojava razliitih oblika hemijskih
elemenata
ili
hemijskih
jedinjenja,
zasnovanih na razliitom broju ili rasporedu
istih a toma u njima.
polimeriai (gr. poly, meros) v. polimeran.
polimetalan (gr. poly, metallon kovina) koji
sadri nekoliko metala.
polimetar (gr. poly, metron mera, merilo) u
klimatologiji: sprava koja predstavlja spoj
termometra i higrometra.
polimetodizam (gr. poly, methodos) sluenje
raznovrsnim nastavnim metodama u procesu
uenja.
polimetrija (gr. poly, metria merenje) mu.
ritmika mnogostrukost jedne melodije.
polimitija (gr. poly, mythos kaa, pria) lit.
nagomilavanje (ili: nagomilanost) pe-snikih
izuma (epizoda); pretrpanost zapletenih
dogaaja u pozorinim komadima.
polimorfan (gr. poly, morphe oblik) mnogooblian, koji se javlja u mnogo oblika, u
razliitim oblicima.
polimorfizam (gr. poly, morphe) v. polimorfija.
polimorfija (gr. poly, morphe) mnogooblinost;dmn. svojstvo nekih kristala da se
javljaju u razliitim kristalnim oblicima, a
imaju isti hemijski sastav (up. hemimorfija,
holiedrija); zool. u vezi sa podelom rada:
razliitost telesnog sastava lanova iste
ivotinjske zajednice (npr. kod cevastih
meduza) ili ivotinjske drave (kod pela,
mrava, termita); bog. lie razliitog oblika
na jednoj istoj biljci.
polinacija (nlat. pollinatio) bog. oprai-vanje.
Polinezija (gr. poly, nesos ostrvo, otok)
zemlja sa mnogo ostrva" (Australija).
polinezijski (gr. poly, nesos) koji pripada ili
ivi na ostrvima Junog mora;loli-nezijski
jezici oceanijski jezici.
polineuritis (gr. poly, neuron ivac) med.
istovremeno zapaljenje veeg broja ivaca.
polinktura (nlat. pollinctnra) pranje mrtvaca;
premazivanje mrtvih tela uljem.
polinom (gr. poly, lat. nomen ime, naziv) kat.
brojna veliina sa vie lanova, v i e l a n
a l g e b a r s k i i z r a z , n p r . a + b-c+d.
polinoman (gr. poly, lat. nomen ime, naziv)
koji ima mnogo delova, mnogo lanova,
vielan.

46*

polipragmatian

poliozis (gr. pollosis seenje, poliog sed) med.

osedelost, sedoa kose.
'
poliomielitis (gr. polios, myelos sr, modina,
mozak) med. zapallnje i degenera-cija sive
modinske supstancije kod dece, bolest koja
dovodi do uzetosti.
polioniman (gr. poly, oputa ime) mnogoi-men,
koji ima vie imena, koji je sa mnogo imena.
polionimija (gr. poly, oputa) mnogoime-nost,
vieimenost.
poliopija (gr. poly, 6psis vienje) med.
mnogostruke vienje, dvostrukovidost.
poliopsis (gr. poly, opsis) v. poliopija.
poliopter (gr. poly, ogab vidim, gledam) opt. v.
polioptron.
polioptron (gr. poly, orao), ot. staklo za
umnoavanje.
poliorketika (gr. poliorketikos opsadni, poliorkeo opsaujem)vo/. nauka o opsedanju, o
opsadnom ratovanju.
polip (gr. polypus koji ima mnogo nogu) 1.
ned. mesnat i bradaviast izrataj u ili na
ovejem telu (na srcu, u nosu, jednjaku,
elucu, mokranoj cevi, materici i dr.); 2.
zool. vrsta morskih ivotinja koje provode
ivot privrene na jednom mestu; od njih
se, bespolnim putem ili pu-pljenjem,
razvijaju meduze, a od meduza spolnim
putem, tj. iz oploenih jaja, nastaju polipi.
polipar (nlat. polyparium) zool. mesto u vodi na
kome su utvreni polipi; v. polip 2.
polipatija (gr. poly, pathos bol, patnja) med.
mnogi bolovi, mnogostruki bol.
polipatian (gr. poly, pathos)^. koji pati od
vie bolesti.
polipedija (gr. poly, pais gec. paidos dete)
mnogodetnost, mnotvo dece, obilje u deci;
politekiija.
polipetalan (gr. poly, petalon list) bog. koji ima
mnogo, tj. vie od est latica.
polipilan (gr. poly, lat. pilus dlaka, vlas) koji
ima mnogo dlake (kose), kosmat.
polipionija (gr. poly, pion mastan, gojazan,
debeo) med. gojaznost, pretilost, sklonost
gojenju.
poliplazijazam (gr. poly-plasios) umnoavanje
crtea, spisa, i dr.;^p. poliautogra-fija.
poliplav (gr. poly, lat. planum ravnina)
aeroplan sa vie od tri krila, koja su
rasporeena jedno ispod drugog.
polipozan (lat. polyposus) slian polipu,
polipast; bolestan od po lipa.
polipozija (gr. poly, posis pijenje; pie)
prevelika sklonost piu, elja za piem.
polipol (gr. poly, poleo prodajem) prodaja na
veliko; supr. monopol.
polipragmatik (gr. poly, pragma delo, rad)
ovek mnogo zaposlen, vrednica koji se
bavi im stigne, svatar.
polipragmatian (gr. poly, pragmatikos delatan; iskusan u poslovanju, poslen) mnogo

poliptera

724

zauzet, mnogo zaposlen, nemirna duha, koji

se stalno neim bavi.
poliptera (gr. poly, pter6n krilo) pl. zool.
mnogokrilci (zglavkari sa vie pari krila);
mnogoperajari (ribe sa vie le-nih pera ja).
poliptihon (gr. poly-ptychon) 1. vie slika
meusobno povezanih tako da predstavljaju
izvesnu celinu (naroito na oltarima); 2.
knjiga sa mnogo listova, antika knjiga sa
vie od tri tablice; 3. spisak crkvenih dobara
(nlat. Polyptichon eccle-siasticum).
poliptoton (gr. poly, ptosis pade) esto
ponavljanje jedne rei sa promenjenim zavretkom.
polir (nem. Polier) v. palir.
poliratk (lat. polire, fr. polir) gladiti, glaati,
uglaati, napraviti sjajnim, us-jajiti trljanjem
(npr. metal); popraviti, doterati, napraviti
lepim; izobraziti, profiniti.
poliritmika (gr. poly, rythm6s mera vremena,
takt) nuz. istovremena upotreba razliitih
ritama u raznim glasovima; supr. izoritmika.
polis (gr. polisj grad, grad koji je u isto vreme
i zasebna drava (npr. kod starih Grka).
polisaa (fr. polissage) glaanje, glaenje, s
jaj anje; sjaj.
polisarkija (gr. poly, sarx gen. sarkos meso)
ned. mesnatost, velika razvijenost miia,
gojaznost.
polisarkoza (gr. poly, zaghgel. sark6s)Me^. v.
polisarkija.
polisaharidi (gr. poly, saharidi, v.) hen.
sloeni ugljeni hidrati iji molekuli sadre
vie od deset molekula monosaha-rida.
polisemija (gr. poly, semeion znak) tv. vie
znaenja u jedne rei, kod kojih postoji
semantika veza (npr. pun ima znaenja:
ispunjen i debeo).
poliser (fr. polisseur) glaalac, gladilac (kod
zlatara, kamenorezaca itd.).
polisijalija (gr. poly, sfalon pljuvaka) med.
preveliko luenje pljuvake.
polisilabian (gr. poly, syllabe slog) gram.
mnogosloni, koji ima vie slogova.
polisilabum (gr. poly, syllabe) gram. mnogoslona re, vieslona re.
polisilogizam (gr. poly, syllogismos silogi-zam,
posredni zakljuak) lot. sloen posredni
zakljuak, lanac silogizama, izvoenje
jednog iz vie od dva suda.
polisindezija (gr. poly, syndesis veza, spoj,
sveza) ret. v. polisindeton.
polisindeton (gr. rogu, syndeton sveza) ret.
mnogosveznost, nagomilavanje i upotreba
mnogih sveza radi pojaavanja utiska,
npr.: I molio sam ga, i kumio sam ga, i
pretio mu, i kanjavao ga, no nita ne
pomae!"; supr. asindeton.

politika

polisinodija (gr. poly, synodla zajedniki put)

esto sastajanje, esto odravanje sastanaka.
polisivteza (gr. poly, synthesis sastavljanje,
sklapanje, slaganje) spajanje vie delova u
jednu celinu.
polisintetizam (gr. poly, synthesis) v. pod
polisintetian.
polisintetian (gr. poly, synthetik6s koji
pripada sastavljanju ili sklapanju, sla-ganju;
sastavan) koji spaja u sebe mnogo delova,
mnogostruke sloen; polisivte-tini jezici
jezici koji razne reenine delove stapaju u
jednu re s glagolom (polisintetizam).
poliskop (gr. poly, skopeo gledam) opt. staklo
za umnoavanje, za umnogostruavanje.
polismen (eng. policement) policajac (u
Engleskoj i SAD).
polisomatija (gr. poly, soma telo) med. punoa
tela, gojaznost.
polisperman (gr. poly, sperma seme) bogat
semenom, pun semena.
polispermija (gr. poly, sperma) prodiranje
veeg broja semenih elija u jaje; prevelik
odliv semena, prosipanje.
polistilan (gr. poly-stylos) vrh. mnogostub-ni,
koji ima mnogo stubova, sa mnogo stubova.
polistilon (gr. poly-stylon) ark. zgrada sa
mnogo stubova.
polistoma (gr. poly, st6ma usta) pl. zool.
mnogoustice (vrsta utrobnih crva).
polishematistian
(gr.
poly,
shematiso
oblikujem, uobliavam, obrazujem) mnogooblian, koji ima mnogo oblika, sa
razliitim oblicima; polishematistiki stihovi
poet. stihovi koji izgleda kao da imaju
nepravilan oblik.
politeizam (gr. poly, the6s bog) verovanje u
vie bogova, mnogobotvoJJtt. monoteizam.
politeist(a) (gr. poly, theos) pristalica
politeizma, mnogoboac.
politekvija (gr. poly, teknon dete, edo) v.
polipedija.
politelija (gr. poly, thele bradavica na dojci,
sisi) med. pojava vie bradavica na sisi.
politehnika (gr. poly, technike umetnost,
vetina) raniji naziv za viu tehniku kolu;
kola u kojoj se ue sve grane tehnike.
politehniki (gr. poly, technikos) koji
obuhvata mnoge grane tehnike i nauke;
koji pripada politehnici.
politizirati (nlat. politisare) baviti se politikom,
govoriti o politici; bistriti politiku.
politika (gr. p61is grad, drava, politikos
graanski, dravniki od polltes graanin,
dravni graanin, politike skraeno od
episteme politike poznavanje drave,
vetina upravljanja dravom) 1. kauka i
vetina upravljanja dravom; nauka o
ciljevima drave i o najboljim sredstvi-

politika

725

ma i putevima koji vode ostvarenju tih

ciljeva; deli se na unutarnju (trgovina,
finansije, privreda, presveta, vojska) i
spoljnu politiku, koja se bavi odnosima
prema drugim dravama; fig. metod rada neke
drave, stranke, ustanove ili pojedinca,
mudrost i vetina ophoenja sa ljudima i
snalaenja
u
ivotu,
dovitljivost,
snalaljivost, lukavost, preprede-nost.
politika (lat. politica) pl. 2. dravni poslovi,
stvari koje se tiu drave.
politikavt (gr. politike politika) v. poli-tikaster.
politikaster (gr. politike politika) nadripolitiar; ovek koji se bavi politikom, a
nije za nju dorastao.
politikologija (gr. politike, logfa nauka) .nauka
o politici, prouavanje politikih pojava na
naunoj osnovi; politolo-gija.
politipi (gr. poly, typos otisak) pl. tip. reljefne
ploe za natpise; rei koje esto dolaze u
jednom komadu; takoe: vinjete, ukrasi itd.
politipija (gr. poly, typos)ranr. umnoavanje
tampanog sloga; tampanje ukrasa,
vinjeta i dr.
politirati (lat. politura) glaati, davati (ili:
dati) spoljanji sjaj emu.
politiar (gr. politikos javni, dravni) ovek
koji se praktiki ili teorijski bavi dravnim
poslovima, vetak i zna-lac upravljanja
dravom, dravnik; fig. snalaljiv, vet,
okretan, lukav i oprezan ovek.
politika geografije deo antropogeografi-je koji
se bavi geografskim posmatranjem i
prikazivanjem
istorijskog
obrazovanja
zemalja i drava, sluei se naroito
statistikom.
politika ekonomija nauka o zakonima
ekonomskog razvoja drutva. Njen su
predmet drutveni odnosi proizvodnje,
koji se razvijaju i menjaju po odreenim
zakonima u vezi sa razvijanjem materijalnih
proi-zvodnih snaga drutva. U ljudskoj istoriji
su bili odnosi proizvodnje (produkcio-ni
odnosi)
prvobitne
zajednice,
ropstva,
feudalizma i kapitalizma. Sada je epoha
smene kapitalizma komunizmom.
politiki (gr. politikos javni, dravni) koji je
u vezi s naukom o dravi, koji se tie nauke
o dravi, dravni, javni; fig. mudar,
snalaljiv, okretan, oprezan, prepreden,
lukav.
politokija (gr. poly, teknoo raam, stvaram
decu) mnogo raanje dece, velika plodnost.
politologija v. politikologija.
politoman (gr. poly, tomos odseak, reanj)
koji ima mnogo renjeva, sa mnogo
renjeva.
politonalnost (gr. poly, t6nos glas, zvuk) kuz.
istovremeno zvuanje dvaju ili vie razliitih
tonaliteta.

polifonian

politop (gr. poly, t6pos mesto) kat. geometrijski

oblik u prostoru od etiri di-menzije ili vie
dimenzija.
politopian (gr. poly, topos) koji vai za
mnogo mesta, koji se nalazi na mnogo
mesta; politopian asovnik sunani sat koji
pokazuje vreme u vie gradova ili mesta.
politrihija (gr. poly, thrixrew. trichos dlaka,
vlas) med. neprirodno uveane rastenje kose
ili dlake, prekomerna rutavost, dla-kavost.
politropija (gr. poly, tropos obrt; nain) velika
okretnost,
doskoljivost,
dovitljivost,
lukavost; raspoloenje, ukus za mnoge stvari.
politrofija (gr. poly, trophe ishrana) med.
mnoga i prejaka ishrana; prehranjenost.
politrofian (gr. poly, trophikos ishram-beni)
uhranjen odvie, suvie uhranjen; odvie
hranljiv.
politura (lat. politura) glaanje; uglaanost,
sjajnost, sjaj; fig. spoljanji sjaj, lep
spoljanji izgled, gladac.
poliurija (gr. poly, uron mokraa) med. poveano luenje mokrae.
polifag (gr. poly, phagein jesti, derati)
mnogoder, svatoder.
polifagija (gr. poly, phagefn jesti, derati)
med. preterana jenost, prodrljivosti
polifarmakon (gr. poly-pharmakon).. lek
sastavljen od vie lekovitih tvari; lek za
mnoge bolesti.
polifarmacija (gr. poly, pharmakon lek)
pretrpanost lekovima, preterivanje u upotrebi
lekova.
polifilan (gr. poly, phyllon list) bog. mnogolist, mnogolisnat.
polifiletian (gr. poly, phylon stablo, pleme,
rod)biat. koji vodi poreklo od vie njih;
polifiletina hipoteza hipoteza po kojoj je
organski svet postao od veeg broja raznih
najniih ivih bia; supr. monofiletian.
polifilija (gr. poly, phflos prijatelj, poliphilla)
1. ljubav prema mnogima; obilje u
prijateljima.
polifilija (gr. poly, phyllon list) 2. bog.
mnogolisnost, umnoenost lia ili cvetova
neke biljke koja odstupa od redovnog,
pravilnog broja.
polifon (gr. poly, phone glas, zvuk) muz.
instrumenat; vrsta aristona.
polifonan (gr. poly, phone) mnogoglasan;
mnogozvuan.
polifonizam (gr. poly, phone) v. polifo-nija.
polifonija (gr. poly, phone) muz. viegla-snost,
mnogoglasnost,
mnogozvunost;
mnogoglasnost jednog muzikog stava, pri emu
svaki glas ima svoju punu melodinu
samostalnost; istovremeno izvoenje dveju,
triju i vie raznih melodija.
polifonian (gr. poly, phone) v. polifo-

polifrazija

726

polifrazija (gr. poly, phrasis govorenje, nain

izraavanja) velika govorljivost, brbljivost)
(naroito kod nekih duevno bolesnih).
polihezija (gr. poly, cheo lijem, sipam) med.
stalan proliv.
polihidrija (gr. poly, hidroo znojim se) ned.
prekomerno znojenje.
polihilija (gr. poly, chylds sok) ed. obilje
hranljive materije koja daje mnogo mle-nog
soka, dakle hrane.
polihilian (gr. poly, chylos sok) soan, bogat
sokom, pun soka, odvie hranljiv.
polihimija (gr. poly, chym6s sok) sonost,
bogatstvo sokom, obilje sokova.
Polihimnija (gr. poly, hymnos pesma) teg.
bogata pesmom", jedna od devet muza, muza
lirske poezije i muzike; asgr. ime jednog
planetoida.
polihistor (gr. poly, historeo znam, poznajem;
upoznajem, iskusim) nauenjak koji vlada
celokupnim znanjem svog vremena; onaj koji
poznaje sve nauke ali, obino, nijednu
temeljno, sveznalac, svatar.
polihistorija (gr. poly, historla znanje,
poznavanje) velika uenost, velika naitanost iz oblasti svih nauka.
poliholija (gr. poly, chole u) med. jako luenje
ui.
polihord (gr. poly, chorde ica, struna)muz.
instrumenat sa vie ica, pronaen 1799,
pretea klavihorda.
polihrestan (gr. poly, chrest6s upotrebllv)
upotrebljiv za mnoge stvari, upotrebllv u
mnogim sluajevima, npr. polihrestna so.
polihroman (gr. poly, chroma boja) koji ima
vie boja, mnogobojan.
polihromatian (gr. poly, chroma) v.
polihroman.
polihromemija (gr. poly, chroma, hafma
krv) med. preterano poveanje krvnog crvenila.
polihromija (gr. poly, chroma) mnogobojnost; bojadisanje delova graevine i plastinih
umetnikih dela raznim bojama (naroito bilo
u obiaju u starom i srednjem veku; u novije
doba ponovo ulazi u modu).
polihromografija (gr. poly, chroma, gra-phia
pisanje, beleenje) istovremeno tampanje u
vie boja.
polihron (gr. poly, chronos vreme) koji dugo
traje, dugotrajan.
polihronian (gr. poly, chronos) v. polihron.
polisa (eng. policy, nni. poliza, fr. police)
isprava (ili: pismeno, povelja) o osiguranju
linosti ili stvari sa tanim i podrobnim
spiskom osiguranih stvari i sa uslovima pod
kojima je osiguranje pogoeno.
policajac ^lat. politia, gr. politeia dravna
uprava; ustav; drava) lice koje je u slubi
javnog poretka i bezbednosti, re-dar, straar.

poltronstvo

policefalan (gr. poly, kephale glava) koji ima

mnogo glava, mnogoglav.
policija (gr. politela dravna uprava; ustav;
drava, lat. politia) ogranak dravne vlasti
koji se stara o odranju javnog poretka, line
i imovne bezbednosti; delatnost te vlasti i
osoblje u njenoj slubi; zgrada u kojoj se
nalazi ta vlast; redarstvo.
policijezija (gr. poly, kyesis trudnoa, kyeo
zatrudnim) med. viestruka trudnoa.
policijski (lat. politia) koji se tke policije, koji
dolazi od policije, koji pripada policiji,
redarstveni.
policist(a) (lat. politia) v. policajac.
policitapija (lat. policitatio) prav. jednostrano
obeanje, obricanje.
policitemija (gr. poly, kytos uplje telo; opna,
omot, hafma krv) med. preterano namnoavanje crvenih krvnih zrnaca.
poliinel (fr. polichinelle) aljivina, lakrdija;
komina figura u nekim za-padnoevropskim
pozoritima lutaka; up. pulinela.
polka (polj. polka) Poljakinja"; ivahan poljski
ples u 2/4 takta;polaka, poloneza.
polka-mazurka (polj. polka-mazurek) okretna
igra u 3/4 takta.
pelo (eng. iz tibetanskog pulu lopta 1. igra
slina hokeju u kojoj dve ekipe (sa po etiri
jahaa) na konjima pokuavaju dugakim
tapovima da ubace drvenu loptu u
protivniki gol, rairena naroito u
Engleskoj, SAD, Indiji, Pakistanu i Ar-gentini.
pole 2. andaluzijski narodni ples; pleu ga Romi
uz kastanjete.
polografija (gr. polos stoer, graphla opis)
geogr. opis stoera, opisivanje podova; v. pol.
poloveza (fr. polonaise) poljska okretna igra i
njena melodija u 3/4 takta (polaka, polka);
vrsta enskog krznenog ogrtaa; haljina
slina redengotu.
polonizirati (nlat. Polonia) napraviti Po-ljakom,
popoljaiti.
polonij(um) (nlat. polonium od Polonia Poljska)
hen. radioaktivni elemenat (koji su otkrili u
pehblendi suprunici Kiri), atomska masa
210, redni broj 84, znak Ro.
polonika (lat. Polonia Poljska) literatura o
Poljskoj (bilo da se tampa u Poljskoj bilo u
inostranstvu).
polos (gr. p61os stoer) vrsta sunanog sata.
poltron (fr. poltron, ital. poltrone, nem. Polster
jastuk) plaljivac, kukavica; junak na jeziku,
razmetljivac; kod nas i u znaenju: ulizica,
puzavac, beskimenjak, podrepa, liisahan.
poltronerija (fr. poltronnerie) kukavitvo,
plaljivost; junatvo na jeziku, razmetljivost;
kod nas: puzavost, podrepatvo.
poltronstvo (fr. poltron) v. poJpronerija.

Poluks

727

Poluks (lat. Pollux, gr. Polydeiikes)*oT. sin

Tindarejev ili Zevsov i Ledii, nerazdvojni brat
Kastorov; astr. ime zvezde prve veliine, jedna
od dveju glavnih zvezda u sazveu
Blizanci.
polucija (lat. polluere ukaljati, uprljati, pollutio
kaljanje, prljanje) obesveenje, os-kvrnjenjej
med. nehotine nono prosipanje semena usled
spolne nadraenosti u snu, ili slinih duevnih
nadraaja po danu.
poludio templi (lat. pollutio templi) prav.
oskvrnjonje (ili: obesveenje) hrama ili
crkve.
polucirati (lat. pollutio) oskvrnaviti, obesvetiti;mvd. prosuti (ili: prosipati) seme usled
spolnih nadraaja, prosuti se, prosipati se.
poa (gr. pdma poklopac) 1. poklopac; zool.
krni poklopac (u riba).
poma (lat. pomum voka, t. rota voe) . pl.
voe.
pomada (fr. pommade, igal. pomata) 1.
mirisava mast za negu lica i kose.
pomada (fr. pommeau, pommade) Z.jax. skok
preko konja, pri emu se skaka pridrava
za jabuku sedla.
pomeridijanski (lat. pomeridianus) popodnevni;
pomeridijanske biljke biljke koje samo posle
podne cvetaju.
pomodar (fr. mode) onaj koji se, u odevanju i
dr., upravlja po modi, kico, gizdavac; za
senu: pomodarka.
pomolog (lat. pomum voka, gr. 16gos)
strunjak, poznavalac voa i voarstva, voar.
pomologija (lat. rotp voka, gr. logia)
poznavanje voa, nauka o vou, voarstvo;
nauka o poznavanju voa.
pomorana v. pomorande.
pomorande (ital. pomarancia, pomo rancio,
sskr. narangas narana drvo) zlatna jabuka",
narana.
pompa (lat. rotra, gr. rotre) sjajna sveanost,
sjaj, rasko; sveana povorka, sveani pohod.
pompadur (fr. pompadour) 1. stil nametaja i
enskih haljina; vrsta torbica koju dame
nose na ruci (nazvani po markizi Pompadur,
ljubaznici Luja XV); 2. francuski salonski
ples u XIX veku; 3. ime jedne
junoamerike ptice lepog perja.
pompezan (lat. pomposus, fr. pompeux) sjajan,
raskoan,
velikolepan,
velelepan,
velianstven, svean; visokoparan, npr. stil.
pompozan v. pompezan.
pompozo (ital. pomposo) muz. sjajno, velelep-no,
sveano.
pomum (lat. rotp) voka, plod drveta;
naroito: jabuka.
pomum Adami (lat. rotp Adami)asar.
ispupeni
deo
grkljana,
Adamova
jabuica".
pom frig (fr. pommes frites) kup. krompir
iseckan na prutie i pren u masti ili ulju.

pongozool. vrsta antropoidnih majmuna, kojima

pripada i orangutan.
pond (lat. pondus teina) jedinica za me-renje
sile i teine; skr. r; up. kilopond.
ponderabilan (nlat. ponderabilis) teljiv,
teinski merljiv, koji se moe meriti po teini.
ponderabilije (nlat. ponderabilia) teljiva tela,
tela teinski merljiva, tela ija se teina moe
meriti; supr. imponderabi-lije.
ponderabilitet (nlat. ponderabi'itas) te-ljivost,
mogunost
merenja
teine,
tein-ska
merljivosg.
ponderacija (lat. ponderatio) merenje, odmeravanje; ravnotea, ravnomerna i odgovarajua podela tereta; u vajarstvu: ravnomerna
podela teine tela na pojedine udove koji
imaju da je nose; snig. ravnotea u poloaju i
kretnji jedne figure.
ponderozan (lat. ponderosus) teak; vaan,
znaajan; vredan razmiljanja, ozbiljan (s
obzirom na svoju vanost).
ponderozo (ital. ponderosoJMys. sa puno
vanosti, sa naglaskom.
ponderometar (lat. pondus, gec. ponderis teina,
teret, gr. metron merile, mera) sprava za
merenje tereta.
iondmetar (lat. pondus teret, gr. metron
mera)fet. rad koji izvri sila od 1 ponda na
putu od 1 t (skra. rt).
pondus (lat. pondus) teina; teg; ad pondus
omnijum (lat. ad pondus otit)mad. isto
toliko od svih drugih delova koji dolaze u
jedan lek.
pondus medipinale (nlat. pondus medicinale)
apotekarska mera (teg).
ponente (ital. ponente) mesto gde zalazi
Sunce, zapad; supr. levante.
ponerologija (gr. poneros trudan, muan; rav,
poroan, logf a) uenje o zlu, naroito o zlu u
ovejoj prirodi.
poni (eng. ropu) vrsta mali* kotskih konja za
jahanje i prezanje, koji su obino visoki
samo 85100 st, a najvie do 140 st.
ponirati (lat. ropege) metnuti, metati, staviti,
stavljati.
ponlevi (fr. pontlevis, lat. pons levaticus)
pokretni most za dizanje i sputanje (pred
starim dvorovima).
poklon (fr. rotre, rotrop) svileni cvetovi
proarani zlatom ili srebrom (kao ukras za
glavu kod ena), kita, resa (npr. na vojnikoj
kapi).
ponseta (fr. poncette) kesica sa ugljenim
prahom za prevlaenje izbockanih crtea koje
treba prenositi.
ponsirati (fr. ropseg, lat. pumpex plovu-ac)
gladiti (ili: glaati) plovucem ili plovcem;
izbockane crtee prevui bojom u prahu, ai,
i tako ih prenositi, prevaliti.
ponta (ital. punta) vrh brda, rt (u Dalmaciji).

ponta de' sospiri

728

povte de' sospiri (ital. ponte Ae' sospiri) most

uzdisaja" u Veneciji preko koga su nekada
vodili na smrt osuene.
tirati (fr. ponter) u farau: stavljati novac na
jednu kartu, igrati protiv ban-kara; poevtirati.
povtifeks (lat. pontifex) svetenik u starom
Rimu kome je bila dunost da vri nadzor
nad svima verskim stvarima; prvosvetenik,
biskup, vladika.
pontifeks maksimus (lat. pontifex maximus)
vrhovni prvosvetenik kod starih Rimljana;
u katolikoj crkvi, od V veka, slubeni naziv
pape.
Pontifikale (lat. Pontificale) zbirka liturgijskih obrazaca koji sadre prava i
dunosti katolikog biskupa (izdana 1485,
1595. preraena i dopunjena pod papom
Klementom VHI, i propisana za celu
katoliku crkvu).
pontifikal (lat. pontifex) 1. katolika liturgijska knjiga za obrede koje vri biskup;
2. sveana misa koju slui biskup ili
ovlaena prelat.
pontifikalije (lat. pontificalia) pl. sveteni obredi
koje moe da vri samo biskup; delovi
odede koje nosi samo biskup i naroiti
znaci biskupskog dostojanstva; svetenika
odeda; sveane haljine.
pontifikalni (lat. pontificalis) prvosve-teniki;
papski: biskupski, vladian-ski, arhijerejski.
pontifikat (lat. pontificatus) in i zvanje
pontifeksa;
prvosvepggenstvo,
papstvo,
dostojanstvo i vlast pape; vladianstvo,
biskupstvo.
pontielo (ital. ponticello mosti) kuz. uprijica, kobilica (na gudakim muzikim
instrumentima).
ponton (fr. ponton) 1. amac za most, amac
optoen bakrom ili limom, kao podloga za
tzv. pontonske mostove, naroito u ratu;
pontonski most; 2. barka sa plosnatim dnom
na kojoj stoje sprave za vaenje zlato-nosnog
peska; 3. buretu slina elina sprava koja
slui pri dizanju brodova.
pontonir (fr. pontonnier) voj. v. pontonjer.
pontonski lim vrsta najjaeg eleznog lima.
pontonski most most sastavljen na podlozi od
amaca; v. ponton 1.
pontonski tren voj. povorka kola, voz, komora
koja prevozi amce i sve to je potrebno za
postavljanje pontona.
pontonjer (fr. pontonnier) onaj koji gradi i
postavlja mostove; vojnik iz pontonske
(mostovne) ete.
pontus (lat. pontus, gr. pontos) more.
Pontus Euksinus (lat. Pontus Euxinus) Crno
more.
pono (p. poncho) vrsta grubog ogrtaa koji se
sastoji od etvrtastog komada tkanine sa
jednim otvorom u sredini kroz koji se
provlai glava; naroito se nosi u Argen-tini,
Peruu i ileu.

populisti

pop-art (skra. od eng. popular art popularna

umetnost) jedan od savremenih likovnih
izraza; idejno blizak dadaizmu, nastao je oko
1955. istovremeno u SAD i Engleskoj kao
reakcija na apstrakciju, obnovivi oseaj za
figurativan
predmeti
sveg,
koristei
odbaene predmete masovne po-tronje
(konzerve, stare automobile, flae koka-kole)
koji se ugrauju u slike; dela istovremeno
veliaju i kritikuju savremenu potroaku
civilizaciju.
popliv (fr. popeline) polusvilena sjajna
tkanina, slina taftu; puplin.
poplitini (lat. poples gen. poplitis koleni zglob;
potkolenjak) znat. potkoleni, pot-kolenini.
pop-muzka (ror skra. od eng. popular) vrsta
zabavne muzike, koja se izvodi na elektrinim gitarama i udaraljkama uz upotrebu
razliitih tehnikih sredstava (zvunici,
maine za umove, svetlosni efekti).
popelo (ital. popolo, lat. populus) narod.
popularan (lat. popularis, eng. rorag, fr.
populaire) narodni; narodski; pisan za
narod, pristupaan i razumljiv irim
slojevima; omiljen u narodu, koji nalazi
odziva u narodu.
ularizacija (nlat. popularisatio) irenje u
narod, rasprostiranje u narod; injenje
pristupanim narodu, injenje razumljivim
irokim narodnim slojevima, npr. neke
nauke; omiljavanje narodu; omiljenost u
narodu.
popularizirati (nlat. popularisare) uiniti da
neto bude opte razumllvo i pristupano
irim narodnim slojevima; iriti u narod,
rasturati
u
narod;
omiliti
narodu;
popularizirati se stei ljubav i naklonost
naroda, omileti narodu; iriti se u narodu.
popularizovati v. popularizirati.
popularisati v. popularizirati.
popularitet (lat. popularitas) omiljenost u
narodu; naklonost narodu, snishodljivost;
razumljivost za svakoga, pristupanost irim
narodnim slojevima.
popularnost (lat. popularitas) v. popularitet.
populacija (nlat. populatio) naseljavanje, nastanjivanje; stanovnitvo, ljudstvo.
populacionisti (nlat. populatio) ljt. protiv' nici
uenja engleskog ekonomisteDGaJpusa o
prenatrpanosti
stanovnitva,
pristalice
mnoenja stanovnitva.
populacionistika (nlat. populatio) nauka o
stanovnitvu, o nastanjivanju; statistika
stanovnitva.
populizam (lat. populus narod, fr. populis-me)
lit. pokret u novijoj francuskoj knjievnosti
kome je cilj da, rukovoen i nadahnut
ljubavlju prema narodu, prikazuje narodni
ivot i njegovu sutinu.
populisti (lat. populus narod) lit. pristalice
populizma; takoe: proleterski pisci

populus

729

u Francuskoj koji u svojim delima

izraavaju revolucionarni duh svoje klase.
populus (lat. populus) narod, rimski narod (i
patriciji i plebejci); populus romanus (lat.
populus Romanus) rimski narod.
pore (gr. poros prolaz; otvor, cev, pl, pdroi,
lat. rogiz)ll. mali meuprostora otvori ili
upljiice na koi; rupice kroz koje se lui
znoj;fiz.
meumolekulski
prosto-ri,
nevidljive upljike.
porencsfalija (gr. poros, en- u, kephale
glava) ned. uroena ili boleu oteena
upljikavost mozga, esto spojena sa blesavou (idiotijom) i uzetou.
porigo (lat. porrigo) med. kraste, kona bolest;
pitirijazis.
porizma (gr. porisma) zakljuak iz neega
to je ve dokazano, dodatak, korolar, npr.
u matematici; pl. porizmata.
poriomanija (gr. poreia idenje, put, mania
pomama, ludilo, strast) med. bolesni nagon za
putovanjem (naroito kod epilepti-ara).
poristika (gr.: poristikos dobavan, pronalazak,
poristike) log. nauka o pravljenju zakljuaka,
o zakljuivanju.
poristian (gr. poristikos) koji je po pravilu,
pravilan; up. poristika.
pornija (gr. porneia) kurvanje, preljuba,
blud.
pornograf (gr. pornem, grapho piem) pisac
ili slikar bestidnih, skarednih dela, razvratnih,
naroito iz ivota bludnica.
pornografija (gr. porneia, graphia pisanje)
P1irenje u narod bludnienje knjievno-u;
bestidna knjievnost i umetnost.
porpografski (gr. porneia, grapho piem)
bestidno i skaredno napisan ili nasli-kan;
koji spada u pornografiju, koji ima karakter
pornografije.
pornokratija (gr. porneia, kratos jaina,
snaga, vladavina) vlada bludnica, doba
najvee pokvarenosti papstva, u H veku,
kada su ljubavnice papa potpuno njima
vladale, upravljale crkvenom dravom i, kao
po nekom pravu nasledstva, bile stvarni
gospodari Svete stolice.
porozan (nlat. porosus) nevidljivo uplji-kav,
pun malih nevidljivih otvora, snab-deven
porama, propustljiv.
porozis (gr. porosis otvrdnue) okorelost; med.
sraslost preloml>enih kostiju.
porozitet (nlat. porositas) nevidljiva upljikavost.
porozvost (nlat. porositas) v. porozitet.
poromfalov (gr. poros otvrdnue, otvrdli-na,
omphalos pupak) ned. prosutost pupka,
pupana kila.
poromfalocela (gr. poros) otvrdnue, otvr-dak,
omphalos pupak, kele prodor, prosutost)
med. v. poromfalon.
poropeja (gr. poros otvor, cev, poieo pravim,
inim) med. otvaranje, pomou raznih lekova,
konih pora ili upljiica za znoj.

portikus

porotikum (gr. rogbb otvrdnem, nlat. rogoticum) med. sredstvo za zaleivanje, za sraivanje.
porotiav (gr. poros otvrdnue) koji stvrdnjava; koji pomae sraivanje.
porocela (gr. poros kele prosutost) med. tvrda
prosutost, lanena prosutost (koja nastaje usled
otvrdnjavanja).
porpezit (po mestu Porpez) min. brazilska ruda
koja se sastoji od istog zlata sa 4% srebra i
10% paladijuma.
port (lat. portus) morska luka, pristanita;
utoite, pribeite, mesto mira i sigurnosti;
uzan brdski prolaz, tesnac (naroito u
Pirinejima).
porta (lat. porta) 1. vrata, kapija, ulaz; 2.
prostor oko crkve, crkvene dvorite (kod
pravoslavnih crkava).
Porta (ital. Porta) ime kojim su ranije, u
Evropi, zvali tursku vladu; Visoka porta.
portabilan (nlat. portabilis) nosi, noljiv, koji
se moe nositi, koji je za noenje.
portabilitet (lat. portabilitas) noljivost,
nosivost.
portabl (fr. portable) 1. v. portabilan; 2. mala
pisaa maina zgodna za noenje, putnika
maina.
portal (lat. porta vratnice, kapija, nlat, portale,
fr. portal) glavna vrata, glavni ulaz, sveana
vrata sa ukrasima, naroito na crkvama,
zamkovima itd.; prednja strana.
pergament (ital. rog1atep!o)muz. kod pevanja i
sviranja na gudake instrumente prelaenje
iz jednog tona u drugi.
portamento di voe (ital. portamento di voce)
muz. v. portament.
porta (ital. portata) pl. trg. u pomorskim
lukama i trgovakim gradovima: spiskovi
robe koja svakog dana stie sa imenima
onih kojima je upuena.
portativ (nlat. portativum) knjiga za dep,
priruna knjiga.
portativav (nlat. portativus) v. portabilan.
port-boner (fr. porte-bonheur) donosilac
sree, batlija.
port-epe (fr. porte-epee) kaii za vep!anje
maa o kai oko pasa; temnjak, ukrasna
resa na balaku sablje.
porter (fr- porteur) nosilac; nosa (prtljaga);
trg. sopstvenik menice ili obvezni-ce,
donosilac; menice glasi na portera = na
donosioca; o porter hartije (au porteur) hartije
od vrednosti koje glase na donosioca.
portijera (fr. portiere) vratarka, portirka; vrata
(na kolima, fijakeru); zavesa na vratima.
portik (lat. porticus) v. portikus.
portikus (lat. porta vratnice, kapija, porti-cus)
dvorana (ili: dvornica), galerija, hodnik na
stubovima, hodnik sa svodovima (gr. stoa).

portilan

730

portilan (fr. portulan, ital. portolano) mor.

knjiga sa podacima o poloaju obala i
pomorskih luka.
portir (fr. portier, nlat. portarius) uvar vrata,
vratar; hotelski nametenih koji uva
kljueve od soba.
portirka (fr. portiere) zratarka.
portland cement (Portland, poluostrvo Dorsetshire) cement po boji slian portlandskom kamenu (portlendstonu), ukasto
belom krenjaku.
portlendston (eng. portlandstone) portland-ski
kamen, vrsta oolitskog krenjaka sa ostrva
Portlanda.
portmone (fr. port-monnaie) novanik.
porte (ital. portare nositi, porto) 1. taksa za
pisma, potarina.
porto 2. uveno portugalsko crveno vino iz
grada Porto.
portolano (ital. portolano) mor. v. portilan.
portofraj (ital. porto potarina, nem. frei
slobodan) v. portofraiko.
portofranko (ital. porto-franco) 1. slobodan od
potarine, slobodno od potarine; 2. (ital.
porto franco) slobodno pristanite koje ima
pravo da izvozi i uvozi robu bez plaanja
carine.
portret (fr. portrait) slika, naroito po-prsje
neke osobe; fig, veran opis neke linosti,
suta slika.
portretirati (fr. portrait) slikati, raditi sliku
neke linosti; opisati, opisivati nekoga.
portretist(a) (fr. portraitiste) slikar koji radi
portrete.
portfelj (fr. portfeuille) lisnice, buelar; torba,
slubena torba (naroito jednog ministra),
otuda: ministarstvo, ministarsko mesto, resor,
npr. primiti portfelj prosvete postati ministar
prosvete; trg. novanik, lisnica za novac;
mesto gde novane ustanove dre hartije od
vrednosti; hartije od vrednosti, menice.
portfolio (eng. portf olio) v. portfelj.
porus (lat. porus, gr. poros otvrdnue,
otvrdak)led izrataj na kosti, nauljeno
mesto.
porfir (gr. porphyra) 1. min. purpurni kamen,
grimizni kamen, meavina raznih stenovitih
masa sa kristalima feldspata i dr.; 2. grimiz,
skerlet, purpur; skerlet-na odea, grimizna
haljina (purpur).
porfiran (gr. porphyreus) grimizan, skerletan, grimizne boje; purpuran.
porfirizma (gr. porphyra) med. v. arlah.
porfiristian (gr. porphyra) med. koji se tie
ili potie od arlaha.
porfirit (gr. porphyra) mramor sa purpur-nim
prugama.
porfirogenet (gr. porphyrogennetos, porph-^ra
purpur, skerlet, gennao rodim) onaj koji se
rodio u purpurnoj dvorani", nadimak nekih
vizantijskih careva, zakoniti car" (izraz
doao od obiaja da se vizan-

posesorij(um)

tijske carice poraaju u purpurnoj

dvorani" carske palate).
porfirogenit (nlat. porphyrogenitus u pur-puru
roen) v. porfirogenet.
porhet (nlat. baraccanus, nem. Barchent) tehnol. jaa tkanina koja je na naliju raupavljena.
porcija (lat. portio) deo, udeo, obrok,
sledovanje, naroito hrane; vojnika limena
posuda za jelo; prav. deo nasledstva.
porcio virilis (lat. portio virilis) prav. jednak deo
nasledstva koji pripada deci.
porcio gracijalis (lat. portio gratialis) prav. deo
imanja ili novca koji se daje dragovoljno, iz
milosti.
porcio legitima (lat. portio legitima) prav. deo
koji nekome pripada po zakonu, zakoniti
deo.
porcio statuarija (lat. portio statuaria) lrav. deo
koji ena, po zakonu, nasleuje posle smrti
mua, udoviki deo.
porcio hereditarija (lat. portio heredi-taria)
prav. deo koji se nasleuje, nasledni deo.
porculan (ital. porcellana) fina smesa od
kaolina i sitno istucanog feldspata, od koje se
grade posude i dr. predmeti; nazva-na po
porculanskom puu" (lat. porcella-na,
concha cypraea), zbog svoje glatkoe i
mlenog sjaja, ili pio se verovalo da se
izrauje od takvih pueva; porculanske slike
prozirne reljefne slike od tankog porculana.
Posejdon (gr. Poseidon) kit. bog mora kod
starih Grka, sin Kronov i Rejin, mlai brat
Zevsov, mu Amfitritin; kod Rimljana:
Neptun.
posesivni (lat. possessivus) posedni, koji se tie
poseda, posedovanja; gram. prisvojni, koji
oznaava posedovanje.
posesivum (lat. possessivum sc. pronomen)
gram. zamenica koja oznaava neko
posedovanje, pristojna zamenica, npr. moj,
tvoj, na, va itd.
posesija (lat. possessio) posedovanje, priteavanje; svojina, posed, imanje, dobro;
teo, opsednutost neastivim silama, besomunost.
posesio preskripta (lat. possessio praescrip-ta)
prav. zastarela dravina, osnov za sticanje
prava svojine putem zastarelosti.
posesor (lat. possessor) prav. priteavalac,
dralac; posednik, vlasnik.
posesoran (lat. possessorius) dravin-ski,
koji se tie dravine, koji spada u dravinu,
posedniki, posedni.
posesor bone fidei (lat. possessor bonae
fidei) prav. astan priteavalac, onaj koji
misli da po zakonskom pravu dri u
posed^vanju neku stvar.
posesorij(um) (lat. possessorium) prav. tuba ili
pravni spor u kojima je re samo o
raspravljanju pitanja o posedovanju ili pravu
sopstvenosti neke stvari (supr. peti-torijum).

aosesor male fidei

731

posesor male fidei (lat. possessor malae fidei)

prav. neastan priteavalac, onaj koji zna da
nema zakonskog prava na pose-dovanje
neega.
posesorna tuba prav. v. posesorijum.
posesorni proces prav. v. posesorijum.
posibilan (lat. possibilis) moguan, mogu.
posibilizam (lat. posse moi, possibilis
mogu)
1.
reformistika
struja
u
socijalistikom
pokretu,
poreklom
iz
Francuske, koja je protiv toga da socijalizam
ostvaruje
svoje
ideje
revolucionari!
metodama, nego hoe politiku mogunosti",
tj. seli da postie svoje ciljeve postepeno,
malo-pomalo, i da ini ono to je mirnim
putem mogue; 2. prilagodljivost, udeavanje
rada prema prilikama i sredini; oportunizam.
posibilisti (lat. possibilis mogu) pristalice
posibilizma.
posibilitet (lat. possibilitas) mogunost.
posologija (gr. posos koliki, logfa) nauka o
koliini u kojoj se mogu i smeju davati
lekovi.
post (lat. post) 1. predmetak u sloenicama sa
znaenjem: pozadi, ostrag, posle, docnije,
zatim.
post (eng. post) 2. direk, stub, kolac (naroito na
trkalitu, sa strane).
postalije (ital. posta pota) potanske stvari.
postament (nlat. postamentum) postolje, podnoje, podloga (stuba, spomenika); temelj,
osnova.
postdatirati (lat. post posle, datum oznaka
vremena) na pismu ili aktu staviti docniji
datum, a ne onaj koga je pisano; up.
antedatirati.
post-debi (fr. poste, debit) odailjanje novina
potom uz povlaenu, snienu po-tarinu.
postdentalan (lat. post posle, densrar. dentis
zub) gran. koji se stvara iza zuba na taj
nain to prednji deo jezika dodiruje zadnju
stranu prednjih zuba, izazubni.
postdiluvijumski (lat. post, diluvium potop)
poslepotopni, koji se dogodio, postojao ili
postao posle potopa; supr. antediluvi-jumski.
postegziegencija (nlat. post-existentia) budue
postojanje, budui ivot (supr. preegzistencija).
poster (eng. poster) plakat obino sa slikom
veeg formata; velika umnoena fotografija.
posteri (lat. posteri) pl. potomci.
posterijus (lat. posterius) pozniji, docniji,
kasniji.
posterioran (lat. posterior) docniji, kasniji,
pozniji, koji se dogodio posle neeg drugog.
posterioritet (nlat. posterioritas) zaostalost u
inu, manji poloaj, poloaj koji iziskuje
potinjenost; supr. prioritet.

postsinhronizacija

posteritet (lat. posteritas) potomstvo, potomci.

posterus (lat. posterus) pr. idui, sledei,
naredni, budui.
postala (lat. post illa sc. verba) kod katolika:
knjiga sa propovedima o nedeljnim i
prazninim evaneljima.
postiljon (fr. postillon) potanski momak,
potanski koija, sprovodnik potanskih
kola; jaha na jednom od prednjih
zapregnutih konja.
postioplastika (gr. posthe kapica na udu,
plastike vetina uobliavanja) med. stvaranje
kaline na mukom udu vetakim putem.
postarati (fr. poster) postaviti, postavljati,
namestiti, nametati.
postigne (gr. posthe kapica na udu) med.
zapaljenje kapice na mukom udu.
postian (fr. postiche) docnije nainjen i dodat,
laan, vetaki, pravljen, npr. postina kosa,
zubi itd.
postliminij(um) (lat. postliminium) povratak
kui, povratak u zaviaj; jus postli-minii (lat.
jus postliminii) prav. ponovno stupanje u
raniji posed, pravo koje nekome ponovo
pipada kada se vrati iz zarobljenitva ili iz
tuine u zaviaj; vraanje ranijih pravnih
odnosa u jednoj zemlji posle njenog
osloboenja od neprijateljske vlasti.
postmeridijanski
(lat.
postmeridianus)
popodnevni; v. pomeridijanski.
postnumerando (nlat. postnumerando) plaajui
unazad (ili: naknadno).
postnumerirati (nlat. postnumerare) platiti
posle, plaati naknadno; supr. prenume-rirati.
postonkus (gr. posthe kapica na udu, onkos
masa)lged. otok kapice na mukom udu.
postpliocenski (lat. post, gr. pleion, kain6s)recr. koji je postao posle pliocenskih
tvorevina.
postpozicija (nlat. postpositio) zaposta-vljanje;
gran. predlog koji ne stoji ispred imenice koju
treba blie da odredi, nego posle nje, npr.:
Mojoj
kui
preko
puta";
mnogi
neindoevropski jezici imaju samo postpozicije.
postremitet (nlat. postremitas) poslednjost,
stanje poslednjega, poloaj poslednjega.
postremum (lat. postremum) (ono to je)
poslednje; prav. poslednja re pred sudom,
pravo na zavrnu re koje optuenom
pripada.
postremus (lat. postremus) najzadnji, poslednji,
krajnji.
post restavt (fr. poste restante) pismo, nov-ana
uputnica ili druga potanska poiljka koja se
ne nosi primaocu u stan, nego eka da on
sam doe po nju; potanski alter za takve
poiljke.
postsinhronizacija (lat. post posle, gr. syn sa,
chronos vreme) u kinematografiji: naknadno
ozvuavanje filma, u dvorani za

postskribirati

732

tonska snimanja, kada glumci govore svoje

uloge pratei slike na platnu ;up. sinhronizacija.
postskribirati (lat. postscribere) napisati iza
ega, pismu dodati jo neto pri dnu, ispod
potpisa.
postskriptum (lat. postscriptum) dodatak pismu
(upotrebljava se obino kao skraenica: P.S.).
postcenij(um) (lat. post posle, iza, gr. skene
pokrivena drvena skela) prostor iza
pozornice; supr. proscenijugl.
postulant (lat. postulans) onaj koji trai neko
mesto, molilac; onaj koji trai da bude
primljen u manastir.
postulat (lat. postulatum) zahtev; log. zahtev
koji se logiki ne moe dokazati, ali koji
je nuan za razumevanje izvesnih injenica,
pretpostavka;mag. pretpostavka istinitosti
nekog stava bez dokaza; up. aksiom.
postulacija (lat. postulatio) zahtevanje,
traenje, el>enje; naroito: proizvoenje
nekog lica u sveteniki in u koji ono, po
panonskom pravu, zapravo ne bi moglo biti
postavljeno.
postulirati (lat. postulare) iskati, traiti,
zahtevati, pretpostavljati kao uslov, eleti;
pretpostaviti (ili: pretpostavljati) kao istinito
bez dokaza; postaviti koga za biskupa
izuzetno.
postumat (nlat. postumatus) poslednje mesto,
najnii stepen, najnii in.
postumum (lat. postumum) v. posthumum.
postumus (lat. postumus) v. posthumus.
post urben konditam (lat. urbem conditam)
od osnivanja grada", tj. Rima, po emu
su stari Rimljani raunali godine.
post faktum (lat. post factum) posle svre-nog
dela (ili: ina).
post festum (lat. post festum) posle
sveanosti", tj. dockan, prekasno, posle boja
kopljem u trnje.
postformacija (nlat. postformatio) zool. v.
epiteneza.
post hominum memorijam (lat. post hominum
memoriam) otkako ljudi pamte, od
pamtiveka, oduvek, odiskoni.
posthuma (lat. posthuma) posmre, ensko
dete roeno posle oeve smrti.
posthumvi (lat. posthumus) posmrtni, ostao u
rukopisu posle pieve smrti, objavljen posle
pieve smrti.
posthumum (lat. posthumum) knjievno ili
nauio delo objavljeno posle pieve smrti;
rukopisna zaostavtine; opus posthumum.
posthumus (lat. posthumus) dete roeno posle
oeve smrti, posmre; liberi posthu-mi (lat.
liberi posthumi) al. deca roena posle oeve
smrti, posmrad.
pot (hol. Pott) 1. jedinica za merenje tenosti u
Holandiji = 0,96612 1.
pot (eng. pot) 2. velika svota novca, ulog
svih igraa (u kartanju); opklada.

potencijalna energija

pota (fr. potage, nlat. potagium) supa,

orba; francusko jelo sa mnogo vrsta
zeleni, slino papazjaniji.
potamide (gr. potamos reka) kdt. vodene
nimfe kod starih Grka, vile vodarice.
potamograf (gr. potamos, grapho piem,
opisujem) opisiva reka.
potamografija
(gr.
potamos,
graphia
opisivanje) opisivanje reka.
potamologij a (gr. potamos, logia nauka) nauka
o rekama i vodenim strujama.
notasij(um) (nlat. potassium) hen. v.kalijum.
potatorij(um) (lat. potatorium) med. sklonost
piu, odanost piu.
potaa (eng. potash, fr. potasse) hen. kalijumkarbonat, ranije dobivan iz pepela
kopnenih biljaka, naroito iz pepela drveta, a
docnije iz melase i dr.; upotrebljava se za
proizvoenje stakla, sapuna i uopte
kalijevih jedinjenja, kao i pri pravljenju
kolaa.
Potemkinova sela opsene, stvari naroito
udeene samo da naoko izgledaju dobre
i
lepe; po ruskom eneralu i ministru J1. A.
Potemkinu (17391791), koji je po pustim
stenama june Rusije dao sagraditi pored puta
vetaka sela, sa seljacima, pastirima i
stadima, samo da bi carica Katarine P,
prolazei tuda (1787), videla kako Rusija, pod
njegovim ministrovanjem, cveta i napreduje.
potentan (lat. potens) moan, snaan, jak;
med. sposoban za vrenje snoaja.
potentat (nlat. potentatus) onaj u ijim je
rukama sila i vlast, samodrac, apsolutni
vladar, car, kralj, knez.
potencija (lat. potentia) mo, sila, snaga, jaina;
med. snoajna mo, sposobnost oploavanja;
fil. snaga, sposobnost, podobnost koju neka
stvar sadri u sebi; mogunost; oivljavajua
sila, ivotvorna sila, pokretna sila;at. stepen
jednog broja.
potencijal (lat. potentialis moan) 1. fiz.
kolinik rada izvrenog pri kretanju nekog
tela i mase tog tela u gravitacio-nom polju,
odn. naelektrisanja tog tela u elektrinom
polju. 2. ono to ima moguu mo ili
skrivenu, latentnu mo; ono to se moe
zbiti, dogoditi, npr. ratni potencijal, svi
industrijski izvori jedne zemlje koji su
potrebni i korisni za voenje rata mogu se
smatrati kao ratni potencijal; 3. gram.
moguni nain, glagolski oblik kojim se
ukazuje da je neto moguno ili verovatno,
ili da se eli da vri ili izvri.
aotencijalan (nlat. potentialis) 1. koji moe, koji
ima snage, koji dejstvuje, koji ima delatnu
snagu; naroito: koji ne deluje neposredno,
nego posredno, skriveno, npr. potencijalni
lekovi (za razliku od aktuelnih); 1. gram.
moguni, pogodbeni.
potencijalna energija fiz. energija poloaja,
nagomilana sposobnost za vrenje rada; supr.
kinetika energija.

potencijalna koturaa

733

potencijalna koturaa fiz. maina sa izvesnim

brojem pominih koturova kojom se moe
dizati teret silom koja je onoliko puta manja
od tereta, koliko je broj koji se dobije kad se
2 uzme onoliko puta kao inilac koliko ima
pominih koturova;
ako ih npr. ima tri, onda
2-2-2 = 2 3 = 8, dakle, osam puta slabijom
silom moe se dizati teret (bez uzimanja u
obzir trenja).
dotencirati (lat. potentia) dati mo, ovla-stiti,
opunomoiti; poveati, pojaati, dati veu
snagu; mat. podii (ili: podizati) na stepen,
stepenovati.
potestas (lat. potestas) mo, snaga, sila, vlast;
in potestate (lat. in potestate) u vlasti, u
rukama.
potestas imperii (lat. potestas imperii) snaga
drave, mo drave.
potestas patrija (lat. potestas patria) prav.
oinska vlast, pravo ili ugled oca u odnosu
prema deci.
potiomanija (fr. potiche sud od kineskog ili
japanskog porcelana, gr. manfa pomama,
strast) vetina da se sudovima od obinog
stakla dade izgled pravih japan-skih i
kineskih porcelanskih sudova le-pljenjem
arene hartije, crtea, cvea i dr.
poto (fr. poteau, nlat. postellum, lat. postis)
stub, direk; sp. polazna ili dolazna taka na
trkalitu.
potografija (gr. poton napitak, pie, gra-phia
opis) opis (ili: opisivanje) raznih vrsta pia.
potologija (gr. poton, logfa) nauka o piima.
potomanija (gr. poton, mania pomama,
strast) odanost piu, strast za piem,
pijanstvo.
potpuri (fr. potpourri)jny3. komad sastavljen iz
vie poznatih komada, niz vie ili manje
razraenih tema ovla meu sobom
povezanih, smea;luv. paprika od raznog
mesa; fig. meavina.
pohovati (nem. backen pei, priti) gys. v.
panirati.
pocior kreditor (lat. potior creditor) prav.
poverilac koji ima prvenstveno pravo
naplate svog potraivanja.
pocolana (ital. pozzolana) v. pucolana.
potada (fr. pochade) prvi nacrt jedne slike,
slika izraena na brzu ruku, u nekoliko
poteza kiicom, nacrt, skida; delo napisano
na brzu ruku.
poeta (fr. pochette) mali dep, depi, depe; depna violinica sa 3 do 4 ice, bila u
modi od XVI do HU veka.
poirati (fr. roseg)luv. ulupati jaja, skuvati jaja
bez ljusaka, tj. poto se razbiju, pa kuvaju u
puteru ili vodi.
pota (ital., p., port. posta, fr. la poste, lat.
ropege metnuti, staviti, postaviti) javna,
najee dravna ustanova za prenos pisama,
paketa i osoba; fig. vest, glas.
pragma (gr. prasso ili pratto uradim, delam,
obavljam, vrim, pragma delo) ono to je

praksa

uinjeno, delo, radnja, in, posao, stvar,

preduzee; pl. pragmata.
pragmatizam (gr. pragma delo) \.fil. savremeni
filozofski pravac, iji je zaet-nik . S.
Pire, po kome celokupne nae saznanje treba
meriti i ceniti samo po njegovoj praktinoj
vrednosti i koristi za ivot, i po kome je samo
ono istinito" to moe imati i praktine
vrednosti; istina je ono to pomae odranju.
Istina ili istinitost nekog suda sastoji se u
tome to je koristan", to uspeva, polazi za
rukom", to zadovoljava" (u Sev. Americi
ovo uenje zovu -l humanizam); 2. nain
pisanja i izlaganja istorije u kome je prianje
dogaaja praeno razmatranji-ma o stvarnim
uzrocima
i
posledicama
prikazivanih
dogaaja.
pragmatika (gr. pragma, pragmatikos delatan, delotvoran; koji se tie dela, poslova,
naroito dravnih) poslovna delatnost,
poznavanje i raspored poslovanja, nauka o
redu u poslovnom prometu, poslov-nik; ono
to je od opte koristi.
pragmatian (gr. pragmatikos delatan,
delotvoran; koji se tie dela, naroito
dravnih poslova, poslovni) stvaran, koji se
tie delanja, koji slui delanju; optekoristan,
pouan, koji daje pouio objanjenje o emu
(npr. pragmatino pisanje istorije, je ono
koje prouava uzroke i posledice dogaaja, pa
iz toga izvodi poune zakljuke).
pragmatina sankcija optekorisna dravna
uredba. nepovredljiv osnovni dravni zakon
koji je odreen da bude stalno u vanosti a za
dobro svih (vane su: francuska, iz 1438, i
nemaka pragmatina sankcija, iz 1439,
kojima se ograniava mo pape, kao i
austrijska, koju je izdao Karlo VI 1724.
kojom se pravo naslea prenosi i na ensko
potomstvo).
prado (p. prado, lat. pratus) livada";
etalite, park, perivoj; ime glavnog etalita
i muzeja u Madridu.
prazeodim (gr. prasinos zelen, dldymos
dvostruk) kem. elemenat iz grupe retkih
zemalja, atomska masa 140,92, redni broj
59, znak Rt.
prajs (nem. Preis) vrednost neke stvari
izraena u novcu, cena.
prajs-kurant (nem. Preis cena, fr. eourant
tekui) trg. cenovnik.
prakrit (sskr. prakrita) naziv izvesnog broja
starijih dijalekata Indije, kojima se pisalo i
govorilo, pored sanskrta, od vremena Budila
(500 god. pre n. e.) pa do kraja 1000 god. n.
e.
prekriti (sskr. prakriti) fil. ono to je prvobitno:
elementi iz kojih sve potie: priroda, tvar,
materija.
praksa (gr. praxis radnja, delo) rad, vrenje, obavljanje nekog rada; vinost,
izvebanost, iskusnost (supr. teorija); sve
muterije nekog trgovca; svi pacijenti

prakseologija

734

jednog lekara; svi kli]enti jednog advokata;

prav. uobiajeni nain rada u sudu; in praksi
(nlat. in praxi) u radu, u praktino] primeni.
prakseologija (gr. praxis, logla nauka) nauka o
ljudskoj praksi posmatrano] sa stanovita
psihologije, sociologije, politike ekonomije i
kibernetike.
praktika (gr. praktikos delatan, radan, preduzetan; koji se tie radnje ili delanja, prasso
delam, uradim, obavljam, vrim, nlat.
practica) vrenje po pravilima neke vrste
rada, neke vetine (obinije: praksa); nain
postupanja; u kalendarskom jeziku: nauka o
vremenu, predskazivanje vremena; astroloko
tumaenje nebeskih pojava.
praktikabilan (nlat. practicabilis) izvr-ljiv,
izvodljiv, uinljiv, obavljiv; upotrebljiv,
primenljiv; prohodan, prolazan.
praktikabilitet (nlat. practicabilitas) izvrljivost, izvodljivost, obavljivost, ui-nljivost;
upotrebljivost, mogunost pri-menjivanja.
praktikant (nlat. practicans) slubeniki (ili:
inovniki) vebe nik, pripravnik; lekarpripravnik; vebenik, pripravnik uopte.
craktikovati (nlat. practicare) v.praktici-rati.
prakticirati (nlat. practicare) raditi, oba-vljati,
vriti neki posao, vritilrahsu (kao lekar,
advokat i dr.).
praktian (gr. praktikos delatan, radan,
preduzetan; koji se tie radnje ili delanja,
prasso delam, uradim, obavljam, vrim)
iskusan, izveban, vian; podesan, zgodan;
primenjen, primenljiv, izvodljiv; opitan,
ogledan, isproban; koji ume mudro da se
koristi svima prilikama, koristan po ivot;
praktina filozofija filozofija koja se bavi
ljudskim de-lanjem; praktine nauke nauke
iji je neposredan predmet neka praksa, neko
delanje; supr. teorijski.
praktiar (gr. praktikos delatan, radan,
delotvoran, preduzetan) onaj koji vri neki
posao, ovek vian i iskusan u poslu; ovek
koji se lako i umeno snalazi u poslovima;
supr. teoretiar.
praktina teologija v. pastoralna teolo-gija.
praline (fr. praline) pl. bademi peeni u eeru;
okolada punjena bademom, mar-cipanom,
sokom od voa i dr.
prangije (fr. Franc Franak, i arap.-pers. sufiks
-i, tur. frengi, firengi evropski) vrsta malog
topa, iz kojega se puca prilikom veselja;
upotrebljava se i za razbijanje gradonosni*
oblaka; fig. tvrdoglav ovek.
praka (ital. pratica) dozvola za pristajanje u
lukama ili za trgovanje, naroito ako laa ili
roba dolazi iz zemlje u kojoj vlada kakva
zarazna bolest.

preventivan

pre (lat. rgae) predmetak u sloenicama sa

znaenjem: pred, ispred, pra- (s obzirom na
mesto, vreme, poloaj, preimustvo ili
prednost).
preadolescencija (lat. rgae napred, spreda,
adolescencija) dve godine pre puberteta; tzv.
pozno detinjstvo"; uzrasni period od 1012
god. starosti.
preambulacija (lat. praeambulare praviti ubod,
pripremati, okoliiti)led. priprema, odnosno
uvoenje u nastavku temu.
preambulirati (nlat. praeambulare) praviti
predgovor, ili uvod, pripremiti, okoliP1ITI.

preambulum (nlat. praeambulum) predgovor,

uvod, uvoenje, npr. u govor; fig. predigra,
okolienje, opirnost.
preanimizam (lat. rgae, animus duh, dua) u
uporednom prouavanju religija: shvatanje po
kome u stvarima ne postoje due, nego samo
sile; dinamizam.
preaprehenzija (nlat. praeapprehensio) unapred
stvoreno miljenje, predrasuda.
prebenda (nlat. praebenda) prihodite, crkveno
imanje koje pripada poloaju; godinji prihod
od takvog imanja; zvanje kome pripada
prihod od takvog imanja.
prebendar (nlat. praebendarius) katoliki
svetenik koji uiva prihod od nekog
crkvenog imanja; up. prebenda.
prebendat (nlat. praebendatus) v. prebendar.
prevalacija (nlat. praevalatio) trg. naknada tete,
povuka.
prevalentan (lat. praevalens) nadmoan, pretean, koji ima prevagu, vredniji, vaniji,
jai.
prevalencija (nlat. praevalentia) nadmonost,
pretenost, prevaga.
prevalirati (lat. praevalere) biti nadmoan, imati
prevagu,
vie
vredeti,
vie
vai-ti;
preovladati, preovlaivati; prevalirati se trg.
izvlaiti korist, koristiti se.
prevarikacija (lat. praevaricatio) prekr-enje
dunosti, povreda dunosti, nesa-vesnost u
vrenju slube, izdajstvo.
prevarikirati (lat. prevaricare) v.prevari-cirati.
prevaricirati (lat. praevaricari) ne ii pravim
putem dunosti; prekriti dunost, ogreiti se
o dunost, raditi nepoteno, zloupotrebljavati
poverenje ili poloaj.
preveniran (lat. praevenire) ranije (ili:
prethodno, na vreme) obaveten.
prevenirati (lat. praevenire) pretei, preduprediti, predupreivati, spreiti, preduhitriti,
doskoiti; predvideti, predviati; rakije
obavestiti, skrenuti panju na vreme.
preventivan (nlat. praeventivus) predohran-beni,
predohranski, koji slui za predo-hranu,
predupredan,
koji
predupreuje,
koji
spreava, zatitni.

preventivna medicina

735

preventivna medicina grana medicine koja se

bavi merama za spreavanja bolesti
(poboljanjem higijenskih prilika, uvoenjem zatitnih cepljenja, karantinom i
DR-)preventivna sredstva sredstva koja spreavaju
zarazu; sredstva koja spreavaju oploenje.
preventivna cenzura pregled knjige, spisa,
novina i dr. u rukopisu ili u prvim tampanim
otiscima, da bi se, po potrebi, mogli zabraniti
pre objavljivane.
preventivni rat rat kome je cilj da se preduhitri
napad neprijatelja koji se jo priprema da
zarati.
prevencija (nlat. praeventio) preduprei-vanje,
predupreenje, spreavanje, preduhi-trivanje;
pobijanje primedaba za koje se pretpostavlja
da bi ih suprotna strana mogla navesti;
predubeenje, predrasuda; ranije uinjena
opomena; prav. stavljanje u pritvor,
pretvaranje, pritvor.
prevenciona teorija prav. teorija koja pravo
dravne vlasti da kanjava krivce osni-va na
pravu i dunosti drave da spreava
ponavljanje krivice time to e kazna na
izvrioca i ostale imati zastraujue dejstvo.
preverbacija (lat. rgae napred, spreda, ver-bum)
lingv. tvorba perfektivnih (svre-nih) glagola
od imperfektivnih (nesvr-enih) pomou
prefiksa.
previgilije (nlalt. praevigiliae)jw. kod katolika:
dan pre predveerja kakvog velikog praznika
\up. vigilije.
previzija (nlat. praevisio) predvianje, nasluivanje onoga to e se dogoditi.
previo egzamine (lat. praevio examine) prav. po
prethodnom ispitivanju.
pretjera (igal. preghiera) ouz. molitva.
preglacijalni (nlat. praeglacialis) zool. koji je
postojao pre ledenog doba.
pregnantan (lat. praegnans) trud an; skotan,
steon; plodan; vaan, koji mnogo kazuje,
duboko misaon, pun smisla, veoma znaajan.
pregnantnost (nlat. praegnantia) v.pregnanckja.
pregvancija (nlat. praegnantia) trudnoa;
skotnost; plodnost, obilnost; fig. bogatstvo
misli, bogatstvo smisla ili pojmova, dubina i
saetost misli.
pregnacija (lat. praegnatio) zatrudnjavanje,
oploavanje; trudnoa; skotnost.
pregravacija (nlat. praegravatio) preoptereenje, pretrpavanje teretom.
pregustirati (lat. praegustare) okuati jelo i
pie pre iznoenja na sto (da bi se videlo
da nije otrovano).
predamnapija (nlat. praedamnatio) osuda
unapred, prokletstvo unapred.
predeizam (lat. rgae, deus bog) doba pre
postojanja vere u boga, kada su bogovi bili
jo samo numina; v. numen.

predikabilije

predela (ital. predella) donji deo krilnog oltara

u katolikoj crkvi, obino ukra-en slikama
ili reljefima; na j gornja stepenica pred
oltarom, na kojoj svetenik stoji dok slui.
predeliberacija
(nlat.
praedeliberatio)
prethodno
dogovaranje,
prethodno
savetovanje.
predelikvent (lat. rgae, deliquere pogreiti)
prav. maloletnik koji nije izvrio odreene
godine starosti, a ini krivina dela; po
naem krivinom zakoniku to su deca ispod
14 god. starosti a izvrila su krivina dela.
predelikvencija (lat. rgae, delinquere pogreiti)
prav. pojava vrenja krivinog dela od strane
dece ispod 14 god. ivota i prema kojima se
ne mogu primenjivati vaspitne mere ili mere
bezbednosti propisane krivinim zakonikom.
predestinacija (lat. praedestinatio) teol. uenje
da je oveku sudbina unapred odreena;
unapred utvreno reenje boije, po kojem e
jedni imati veno blaenstvo, a drugi veno
prokletstvo (uenje sv. Avgustina); sudba,
sudbina.
predestinapijanac (nlat. praedestinatianus)
pristalica uenja o predestinaciji i
predeterminizmupredestiniran (lat. praedestinatus) unapred
odreen,
predodreen,
predopredeljen;
namenjen venom blaenstvu ili proklet-stvu.
predestinirati (lat. praedestinare) unapred
odrediti; predodrediti veno blaenstvo ili
veno prokletstvo.
predeterminacija (nlat. praedeterminatio) teol.
predopredeljenje ljudske volje i sudbine.
predeterminizam (lat. prae-determinare) fil.
uenje o predopredeljenosti, po kome je
oveku, bez obzira na to to on sam eli i
hoe, unapred odreeno hoe li biti srean
ili nesrean, dobar ili poroan, hoe li
doekati veno blaenstvo ili veno
prokletstvo.
predeterminirati v. predeterminisati.
predeterminisati
(lat.
prae-determinare)
unapred odrediti, predodrediti, unapred
opredeliti ljudsku volju.
predeterminist(a)
(lat.
prae-determinare)
pristalica (ili: pobornik) uenja o predopredeljenju ljudske volje i sudbine
(AvJustin, Anzelm, Kalvin i dr.).
pre-decesor (lat. prae-decessor) prethodnik na
nekom poloaju, u nekom zvanju.
predigestija (nlat. praedigestio) med. prerano
varenje, prevremeno varenje, prerana
probava, prevremena probava.
predikabilije (lat. praedicabilia) pl. fil. 1. kod
Porfirija i po njemu kod svih shola-stiara:
pet klasa predikata: rod, vrsta, razlika,
svojstveno, sluajno (zvane takoe quinque
voces i modi praedicandi); 2. kod Kanta: svi
pojmovi a priori koji se mogu

lredikabilitet

736

izvesti iz kategorija, npr. iz kategoriJe

uzronosti sila, radnja, patnja.
predikabilitet
(nlat.
praedicabilitas)
fil.
sposobnost pridavanja ili pripisivanja neke
osobine ili nekog svojstva, izriclji-vost.
predikament (lat. praedicamentum) osobina,
svojstvo, ono to se o nekome moe rei ili
navesti kao njegova osobina, npr. nekoga
hvaliti ili kuditi svima predika-mentima =
nekome predavati sve mogue dobre ili rave
osobine; fil. = kategorija.
predikant (lat. praedicans) propovednik,
protestantski svetenik.
predikat (lat. praedicatum) gram. prirok, tj. onaj
deo reenice koji kazuje neto o predmetu;
log. ono to se o jednom subjektu iskazuje, kao
njegovo svojstvo (u formalnoj logici
oznaava se sa R); poasno ili slubeno ime,
titula, naziv.
predikativni (lat. praedicativus)ipav. v.predikatski.
predikatni (lat. praedicatum) gram, priro-ni,
npr. predikatni dodatak.
predikatski (lat. praedicativus)ipajir. priro-ki,
npr. predikatska reenica.
predikacija (lat. praedicatio) javno objavljivanje; propovedanje, propoved; log. pridavanje (ili: odricanje) predikata subjektu.
predikaciona teorija log. teorija suda po kojoj je
sud sastavljen iz dva lana, subjek-ta i
predikata, od kojih u prostom sudu svaki
predstavlja samo jedan pojam; sutina ovoga
suda sastoji se u predavanju (ili: odricanju)
predikata subjektu, tj. u predikaciji.
predikcija (lat. praedicere, praedictio) predskazivanje, proricanje, gatanje.
predilekcija (nlat. praedilectio) osobita ljubav,
osobite naklonost, povoljna predrasuda o
koma ili emu.
predispozicija (nlat. praedispositio) nastrojenost, prirodna sklonost, primljivost (npr.
za neku bolest); prirodna sposobnost za to
(za muziku, filozofiju itd.).
predisponirati (lat. praedisponere) unapred
rasporediti, pripremiti; uiniti sklonim,
osposobiti,
osposobljavati,
pripremati
unapred za.
predicirati
(lat.
praedicare)
objaviti,
objavljivati, isticati neto s pohvalom;
dokazivati, iskazati, tvrditi, pridati (ili:
pridavati, pripisivati, pripisati) neko svojstvo
ili neku osobinu.
predominantan
(nlat.
praedominans)
nadmoan, koji ima prevlast.
predominantnost (fr. predominance) v.predominacija.
predominacija (nlat. praedominatio) nadmo
nadmonost, prvenstvo, prevaga, prevlast.
predominirati (nlat. praedominare) preovlaivati, biti nadmoan, imati prvenstvo,
imati prevagu.

prezens

preegzistencija (nlat. praeexistentia) ranije

postojanje, raniji ivot; naroito: postojanje
due pre postanka tela;.^. metempsi-hoza.
preegzistencijanizam (nlat. praeexistentia) fil.
uenje po kome su due postojale pre
postanka tela.
preegzistencijanci (nlat. praeexistentia) pl. oni
koji tvrde da su oveje due postojale i pre
roenja ljudi.
areegzistirati (lat. rgae, existere postojati) ranije
postojati, pretpostojati.
preeminentan (lat. praeeminens) izvrstan,
odlian, istaknut, nadmoan.
preeminencija (nlat. praeeminentia) prednost,
nadmonost, prvenstvo (u inu, do-stojanstvu,
pravu).
preemcija
(nlat.
praeemtio)/jpau.
ranija
kupovina; pree pravo kupovine.
prezbidohij(um) (gr. presbys star, doche
prijem, ugoenje) dom za siromane i
iznemogle starce.
prezbiopija (gr. presbys, opsis vid) med. dalekovidost, daljnovidost (starake).
prezbit (gr. presbys) med. onaj koji daleko
vidi, daljnovid ovek (koji ne vidi izbliza);
supr. MIOPS.
prezbiter (gr. presbyteros stariji, najstariji) u
najstarijoj hri. crkvi: crkveni slubenik
svetovnjak koga je birala verska zajednica; u
evanelikoj crkvi: svetovnjak kao lan
uprave crkvene optine; svetenik; ua.
prezviter.
prezbiterijanizam (gr. presbyteros) uenje i
crkvene ustrojstvo prezbiterijanaca.
prezbiterijanci (gr. presbyteros) pristalice
prezbiterijalnog crkvenog ustrojstva, naroito
u Engleskoj i Sev. Americi, koje ne priznaje
nikakve biskupe, nego hoe da njihovom
crkvom, kao u prvim vremenima hrianstva
upravljaju samo svetenici.
prezbiterijat (gr. presbyteros) uprava crkve;
in i zvanje stareine crkve.
prezbiterij(um) (gr. presbyterion vee starijih)
crkvene vee (savet), crkvena uprava.
prezbiterofilija (gr. presbyteros stariji, philia
prijateljstvo, naklonost) med. sklonost osoba
oba pola da se seksualno povezuju sa
partnerima koji su stariji od njih.
prezbitizam (gr. presbys) med. v. prezbiopija.
prezbitija (gr. presbytes starac) med. v.
prezbiopija.
prezviter
(gr.
presbyteros
sgariji)
u
pravoslavno] crkvi: sveteno lice koje sme
svravati sve crkvene obrede, naroito sv.
tajne, sem tajne svetenstva.
prezviterat (gr. presbyteros) u pravoslavnoj
crkvi: in, nadlenost jednog svetenika i
oblast (parohija) koja spada u nadlenost
njegovu; JP. prezbiterijat.
prezens (lat. od rgae, i sum jesam, praesse,
praesens) gram. sadanje vreme (glagolski
oblik koji znai radnju koja se vri

prezens historikum

737

naporedo sa govorom govornog lica); lino

prisutan, koji je sada tu.
prezens historikum (lat. praesens histori-cum)
gram. pripovedaki prezent, istorijsko
sadanje vreme (glagolski oblik koji kazuje
radnju iz prolosti kao da se dogaa u
sadanjosti).
prezent (fr. present) 1. dar, poklon.
prezent (lat. praesens) 2. gram. v. prezens.
prezentabilan (nlat. praesentabilis) predstavljiv, prikaljiv; preporuljiv.
prezentan (lat. praesens) prisutan; sadanji.
prezentant
(lat.
praesentans)
imalac,
sopstvenik menice; onaj koji nekoga
predlae ili preporuuje (za neko zvanje, neki
poloaj).
prezentacija (nlat. praesentatio) podnoenje,
predavanje, pokazivanje, npr. menice;
predlog, predlaganje, pravo predlaganja
kandidata za neko upranjeno mesto (lat. jus
praesentandi); predstavljanje, prikazi-vanje.
prezentira (lat. praesentare) podneti, podnositi,
nuditi, ponuditi; pokazati, pokazivati;
predstaviti, predstavljati, uvesti, uvoditi (u
drutvo); pruiti, pruati, predati, predavati;
izloiti, izlaga-ti; dati poklon, darivati,
darovat; prezentirat se predstaviti se,
pokazivati se, pokazati se, praviti se, pojaviti
se, praviti dobar ili rav utisak, imati dobar
ili rav izgled.
prezencija
(lat.
praesentia)
prisustvo,
prisutnost; in prezencija (lat. in praesentia)
u prisustvu, pred.
prezervativ (nlat. praeservativum) predohranbeno sredstvo, sredstvo za predohra-nu,
zatitno sredstvo; naroito: navlaka od fine
gume koja uva muki ud pri snoaju od
spolne bolesti (up. kondom).
prezervativan (nlat. praeservativus) koji uva,
koji vri predohranu, zatitan.
prezervacija (nlat. praeservatio) uvanje, zatiivanje, predohrana.
prezervirati (nlat. praeservare) izbei, zatiti,
predohraniti.
prezident
(lat.
praesidens)
predsednik;
stareina, najstariji lan jednog kolegijuma;
najvii predstavnik izvrne dravne vlasti u
Sjedinjenim Dravama Amerike.
prezidentura (nlat. praesidentura) predsednitvo, zvanje i dostojanstvo predsednika.
prezidijalni (nlat. praesidialis) predsedni-ki,
koji pripada predsednitvu, koji potie od
predsednitva.
prezidij(um) (lat. praesidinm) predsedni-tvo,
sva lica koja su izabrana da rukovode nekom
skuptinom, zasedanjem, ustanovom i dr.;
predsedniko zvanje; u SSSR je Prezidijum
Vrhovnog sovjeta kolegijalni organ umesto
predsednika republike.

47 Leksikon

prekaucida

prezis (gr. presis) med. zapaljenje, otok sa

zapaljenjem.
prezma (gr. presma zapaljenje, otok, pretho
zapalim; nadujem) med. v. prezis.
preistorija (lat. rgae, gr. istoria) v.prehistorija.
p e
R JUDIkat (lat. praejudicare) prav. ranija sudska
presuda po nekom pravnom pitanju koja vai
kao norma za sve docnije sline sluajeve.
prejudicijalna stvar prav sporna stvar koja se
mora reiti pre poetka reavanja glavne
stvari, a koja ima presudan uticaj na glavnu
stvar.
prejudicijalna tuba prav. tuba kojoj je cilj da
se utvrdi izvestan pravni odnos, ije je
postojanje od presudne vanosti po
donoenju odluke o svima ostalim zahtevima.
prejudicijalni predlog u parlamentarnom
ivotu: predlog ijim usvajanjem svi drugi
predlozi sami sobom moraju otpasti.
prejudicij(um) (lat. praejudicium) prethodan
sud, prethodno reenje, odluka donesena
unapred;
unapred
donesene
miljenje,
predrasuda; prav. teta koju podnosi jedna
strana zbog neispunjavanja sudskog propi* sa;
presuda po jednom pravnom pitanju koja vai
kao obrazac i norma za budue sline
sluajeve; trg. teta koja moe proi-zii od
primanja neke obaveze.
prejudicirana menica menice koja je izgubila
vrednost zbog zastarelost ili ne-podnoenja
protesta na vreme.
prejudicirati (lat. praejudicare) prethodno
suditi, doneti prethodnu odluku; stvoriti
miljenje
o
emu
unapred,
praviti
pretpostavke bez stvarnog osnova; nanositi
tetu; jednim predlogom ostale gurnuti
ustranu.
prekambrij(um) (nlat. praecambrium) kol.
geoloko doba pre kambrijskog doba ili
kambrijskog perioda (naziv po Kambrijp,
keltskom imenu Velsa, gde su kambrijski
slojevi prvi put proueni).
prekaran (lat. precarius) izmoljen, ispro-en,
dat privremeno, zavisan od ije volje ili
milosti; opozivljiv, privremen, nestalan,
nesiguran, prolazan.
prekarij(um) (lat. precarium) prav. besplatno
ustupanje neega po molbi s tim da to
ustupanje vai do samovlasnog opozivanja
od strane onoga koji je ustupanje izvrio;
neto to je dato iz milosti na privremeno
uivanje; opozivljivost, pravio stanje koje
se moe uvek opozvati.
prekativ (nlat. precativus sc. modus) gram.
glagolski oblik kojim se iskazuje neka
molba.
prekativan (nlat. precativus) izmoljen, dat ili
ustupljen iz milosti, privremeno stavljen
kome na raspolaganje.
prekaucija (nlat. praecautio) obazrivost,
opreznost; mera predostronosti.

prekeran

738

prekeran (fr. precaire) nesiguran, neizvestan,

nestalan, opozivan.
irekludirati (lat. praecludere) zakljuati,
zatvoriti, iskljuiti; prav. odbiti zauvek,
proglasiti nekoga lienim prava ili polaganja
prava na to, pretenzija.
arekluzivai (nlat. praeclusivus) iskljuan, koji
iskljuuje, koji odbija potpuno ;pre-kluzugvii
rok iskljuan rok, iskljuujui rok, rok posle
ijeg isteka neko gubi ono na to polae
pravo; prekluzivna presuda presuda kojom
se neko odbija ili iskljuuje od nekog
traenja.
prekluzija (lat. praeclusio) iskljuivanje,
odbijanje od nekog traenja.
prekoks (lat. rgaesoh) prerano zreo, pre
vremena zreo.
prekonzumcija (nlat. praeconsumtio) troenje
unapred, primanje unapred.
prekonizirati (RJ at praeconisare) hvaliti,
slaviti, obas: tti pohvalama; predloi-ti
nekog za biskupa.
prekoncept (nlat. praeconceptum) miljenje o
emu stvoreno unapred, predrasuda, uobrazilja.
prekoncipirati (nlat. praeconcipere) uobra-ziti
neto unapred, stvoriti predrasudu, stvoriti
miljenje o neem unapred.
prekordijalni (nlat. praecordialis) laini, koji
pripada udubljenju ispod grudi a iznad
trbuha, koji je u vezi sa laicom;
prekordijalni strah med. jako oseanje straha
koje je u vezi sa stezanjem srca, pritiskom na
srce.
prekordij(um) (nlat. praecordium)air. lai-ca,
udubljenje ispod grudi a iznad trbuha.
nrekocitet (nlat. praecocitas) prerana zrelost;
prevremenost.
prekurzija (lat. praecursio) prethoenje,
predgredenje.
prekurzor (lat. praecursos) prethodnik; pre-tea
(npr. Jovan Krstitelj kao pretea Hristov).
prekurzoran (lat. praecursorius) prethodni,
uvodni.
prelat (lat. praeferre pretpostaviti, dati
prvenstvo, prelatus izvrstan, odlian) 1.
visoki crkveni dostojanstvenik u kat. crkvi,
koji ima i sudsku vlast, visoko-preasni
(kardinal, nadbiskup, biskup, opat); visoki
crkveni dostojanstvenik u evangelistikoj i
protestantskoj
crkvi;
crkveni
dostojanstvenik
koji
stoji
na
elu
sekulariziranih manastira i za-vetanja; 2.
vrsta crkvenog vinskog likera sa raznim
zainima, naroito sa ek-straktom od ljuske
narane i limuna; prelatske arape ljubiaste
svilene
arape
koje
nose
katoliki
velikodostojnici.
prelatura (nlat. praelatura) dostojanstvo,
nadlenost i sedite prelata.
prelacija (lat. praelatio) izvrsnost; preimustvo,
prednost, prvenstvo, pravo prvenstva.

premija

prelevman (fr. prelevement) posebna taksa

koja ima svrhu poskupljenje jeftinije
uvozne robe do visine domaih cena.
prelegat (lat. praelegatum) prav. zavetanje
napravljeno unapred, neto unapred zavetano.
prelegatum dotis (lat. praelegatum dotis)
prav. zavetanje kojim primalac miraza
ostavlja ono to je primio kao miraz u
nasledstvo eni.
prelegatum dotis restituende (lat. praelega-tum
dotis restituendae) prav. v. prelegatum dotis.
prelegirati (lat. praelegare) prav. zavetati
unapred, zavetavati unapred.
prelibacija (lat. praelibatio) kuanje unapred,
okuanje unapred; pravo prelibaci-je pravo
prve noi.
prelibirati (lat. praelibare) kuati unapred,
okusiti unapred, probati unapred.
preliminiri (nlat. praeliminaria) pl. v. preliminarije.
preliminarije (nlat. praeliminaria) pl. uvodi,
pripreme, prethodni stanovi, prethodne take
sporazuma; mirovne preliminarije pl.
pripreme za zakljuenje mira, prethodne,
osnovne take za sklapanje mira.
preliminarna konvencija prethodni sporazum;
prethodne take sporazuma.
preliminarni (lat. rgae limine, nlat. praeliminarius uvodni, prethodni.
preliminirati (nlat. praeliminare) prethodno
utvrditi u glavnim potezima, ne ulazei u
pojedinosti.
prelogian (lat. rgae, gr. logikos) izraz kojim
Levi-Bril
oznaava
nain
miljenja
primitivnih naroda, koje ne osea potrebu da
izbegava protivrenosti.
preludij(um) (nlat. praeludium) huz. uvodna
pesma, uvod u neko muzike delo, uvodni
komad; fig. uvod, predznak, prvi znak,
poetak.
preludirati (lat. praeludere) svirati to kao
pripremu ili kao uvod; fig. raditi to sitnije
pre
prelaska
na
krupnije
stvari,
nagovetava to.
preluzija (lat. praelusio) predigra.
promaturan (lat. praematurus) preran, prevremen, koji pre vremena sazreva.
prematurirati (nlat. praematurare) prera-niti,
prerano dozreti pre vremena se pojaviti.
prematuritet (nlat. praematuritas) prera-nost,
prevremenost, prevremena zrelost.
premeditacija (lat. praemeditatio) predumiljanje, predumiljaj, umiljaj, namera,
prethodno razmiljanje.
premija (lat. praemium) nagrada, nagrada
kao znak priznanja za iskazani uspeh (u
koli, na utakmici i sl.); u spoljnoj
trgovinskoj politici: pomo koju drava daje
u obliku uvoznih i izvoznih premija; glavni
zgoditak u lutrijskim vuenjima;

premijant

739

kod osiguranje: iznos koji osiguranik ima da

plaa osigurau za primanje rizika.
premijant (nlat. praemians) nagraeni, primalac poasne nagrade.
premijat (nlat. praemiatus) v. premijant.
premijer (fr. premier prvi, lat. primarius) onaj
koji je prvi, najglavniji, najbolji, najstariji;
naroito: prvi ministar, tj. predsednik
ministarskog saveta; u novinarstvu: prvi,
uvodni lanak.
premijere (fr. premiere) prvo prikazivanje
pozorinog komada, muzikog dela, filma i
dr.
premijske obligacije obveznice premijskog
zajma, snabdevene brojem, sa mogunou
dobivanja lutrijeke premije.
premijske hartije v. premijske obligacije.
premijski zajam (vrsta dravnog zajma kod
kojeg mamac za upisivanje nije u visini
interesa koji zajam donosi, nego u
mogunosti dobitka lutrijeke premije; lutrijski zajam.
premijski posao berz. terminski posao kod kojeg
je jednoj strani slobodno da, uz plaanje
izvesne naknade (premije) do odreenog
roka odustane od toga posla.
premijsko pismo pismeni ugovor o zaklju-enju
premijskog posla.
premisa (lat. praemissa tj. propositio ili
sententia ranije postavljen sud) neto to je
napred istaknuto, pretpostavljeno; log. jedan
od dva suda u silogizmu, posrednom
zakljuku; gornja premisa (lat. propositio
maior) ili donja premisa (lat. propositio
minor), koje sadre vei" i manji" pojam i
srednji pojam (lat. terminus medius) iz
kojih se izvlai konkluzija, zakljuak ili
zakljueni sud.
premiso titule (lat. praemisso titulo) sa
napred stavljenom titulom; obino kao
skraenica; R. T.
premolari (nlat. praemolares sc. dentes) pl.
znat. prednji kutnjaci.
premonstrator
(nlat.
praemonstrator)
pokaziva, prednjak (naroito kod telesnih
vebanja i sporta).
premonstracija (nlat. praemonstratio) pokazivanje pred drugima, prednjaenje.
premunicija (lat. praemunitio) predohrana,
obezbeenje;
prethodno
utvrivanje,
naoruanje.
preper (fr- preneur) kupac menice; kladi-lac
na trkama.
prenomen (lat. praeriomen) ime.
prenotacija (nlat. praenotatio) prav. sudska
prethodna napomena, blagovremena opomena
poverioca u sluajevima namernog bankrotstva.
prenotirati
(lat.
praenotare)
prethodno
zabeleiti, napomenuti ranije.
prenumeravdo (nlat. praenumerando) plaajui
unapred, putem pretplate; supr. postnumerando.
47*

preparirati

prenumerant (nlat. praenumerans) onaj koji

plaa neto unapred; abovent, pretplat-nik.
prenumeracija (nlat. praenumeratio) pretplaivanje, pretplata; abonman.
prenumerirati (lat. praenumerare) platiti
unapred, plaati unapred, pretplaivati,
pretplatiti, poslati pretplatu; aboni-rati.
preokupatorav (nlat. praeoccupatorius) prav.
preduhitran,
koji
preduhitrava,
preduhitravajui; naziv za predstavku jednoga
koji je tuen viem sudu pre no to je pozvat
da se brani pred tim sudom.
preokupacija (lat. praeoccupatio) ranije
zauzimanje nekog mesta; zauzetost neim;
briga,
zabrinutost;
zaokupljenost;
predrasuda, predubeenje.
preokupaciona libela prav. odbrana koju
optueni podnosi pre no to mu je sud to i
traio.
preokupirati (lat. rgaeossirage) ranije zau-zati,
ranije zauzimati, unapred zadobiti, obuzeta,
npr. neiji duh; zadavati brigu, zabrinjavati,
uliti nekome predrasude; biti preokupiran
ve unapred biti zauzet nekom stvari, imati
ranije stvoreno miljenje o emu, imati
predrasude.
preoant (nlat. praeopinari) onaj koji prvi
glasa ili daje miljenje o emu.
preparand (lat. praeparandus) pripravnik, onaj
koji se sprema za uitelja, tj. ak uiteljske
kole.
preparandije (lat. praeparare) pripremna
kola; uiteljska kola.
preparat- (lat. praeparans) farm. spravlja
lekova.
preparat
(lat.
praeparatum)
neto
pripremljeno, spravljeno, prireeno, npr.
pripremljen lek i dr.; naroito: anatomski
preparati vetaki uinjeni delovi o-vejeg
ili ivotinjskog tela za odravanje i
iskazivanje acima itd.; mikro-skopski
preparat tanko odseeno pare neke materije
radi stavljanja pod mikro-skop u cilju
posmatranja i prouavanje.
preparator (lat. praeparator) onaj koji se bavi
prepariranjem, onaj koji priprema preparate.
preparatorni (nlat. praeparatorius) pri-pravni,
pripremni, prethodni.
preparatura (lat. praeparatura) pripremanje,
pripravljanje, spravljanje.
preparacija (lat. praeparatio) pripremanje,
pripravljanje, spremanje (kolskog zadatka);
pripremljenost, pripravljenost, pripremanje
zakonfirmacnju (kod katolika); sveska u
kojoj se pripremaju zadaci za kolu;
gotovljenje, spravljanje.
preparirati (lat. rgaeragage) spremati, spremiti,
pripremiti, pripremati, izraditi, zgotoviti;
izraivati anatomske preparate; med. v.
secirati; preparirati se spremati se,
spremiti se za to, pripravljati se, spremiti
se.

prepozitura

740

prepozitura (nlat. praepositura) mesto i

dostojanstvo pretpostavljenog (stareine);
naroito kod katolika: mesto i dostojanstvo
stareine jednog kaluerskog reda.
prepozicija (lat. praepositio) gram. predlog, re
koja pokazuje odnos jednog predmeta prema
drugom (npr. bez, blizu, do, kod, na, od itd.).
preponderavtan (lat. praeponderans) vaniji,
preteak, nadmoan.
preponderancija
(nlat.
praeponderantia)
prevaga, pretenost, nadmonost.
preponderirati (lat. praeponderare) prete-zati,
pretegnuti, imati prevagu, biti nadmoan.
preponirati (lat. rgaeropege) staviti na elo,
uiniti nekoga pretpostavljenim, postaviti za
stareinu.
preposteritet (nlat. praeposteritas) naopa-kost,
izvrnut red, naopak red.
prepotentan (lat. praepotens) vrlo moan,
nadmoan; ohol, drzak, nasilniki, siledijski, nadmen.
prepotentnost (lat. praepotentia) v. prepotencija.
prepotencija (lat. praepotentia) nadmonost,
vea sila, vea vlast, vea sposobnost;
oholost, drskost, nadmenost, samovolja.
prepucij(um) lat. praeputium) anat. kapica na
mukom udu.
prerafaeliti pl. grupa engleskih slikara, koja se
pojavila 1850. god., koji su se ugledali na
ital. slikare pre pojave Ra-faela (1483
1520); osnovna crta njihove umetnosti je
jednostavnost i iskrenost, a motivi esto
mistine sadrine; glavni predstavnici:
Roseti, Hant, Mile i drugi.
prerija (fr. prairie, nm. praderia, lat, rga-tum
livada) livada; naroito: ogromna, travom
obrasla ravnica, bez drvea, u Severnoj
Americi.
prerijal (fr. prairial) trei proleni mesec, a
deveti mesec u novom kalendaru Prve
francuske republike (od 20. V 18. VI).
prerogativ (lat. praerogare) v. prerogativa.
prerogativa (lat. praerogativa) povlastica,
preimustvo, prvenstveno, iskljuivo pravo,
npr. vladaoca da vri pomilovanje itd.; kod
Rimljana: pravo centurije da glasa prva.
pres (eng. press, fr. presse) tampa,
novinarstvo, novine, listovi; presa 2.
presa (fr. presse, nem. Presse) 1. maina za
pritiskivanje; sprava za gnjeenje i ce-enje
groa, mu ljana; tamparska maina; 2. v.
pres.
presantan (fr. pressant) hitan, neodloan,
preko potreban; dosadan, nasrtljiv, nametljiv.
presbiro
(fr.
presse
tampa,
bureau
kancelarija, nadletvo) novinsko preduzee,
privatno ili dravno, koje se bavi organizacijom obavetajne slube, prima vesti iz
celog sveta od svojih naroitih

prestante

dopisnika i daje ih pretplatnicima u svojim

biltenima, naroito dnevnim listovima;
korespondencbiro.
presedan (fr. precdent) preanji sluaj,
raniji sluaj, sluaj koji se ranije bio dogodio
i koji docnijim slinim sluajevima slui kao
primer.
presepe (lat. praesaepe jasle, tala) sdik. scena
koja prikazuje roenje Hristovo u tali; astr.
grupa zvezda u sazveu Raka.
presse (lat. praeses kp. praesidis) v. prezident.
presi (fr. precis) kratak sadraj, izvod iz
neeg; kratak pregled.
presignifikacija
(nlat.
prae-significatio)
prethodan oglas, prethodna objava, predobjava, pre dokazivanje.
presija (fr. pression) pritisak, prisilja-vanje,
primoravanje,
prinuda;
nagonjenje,
pourivanje.
presivg (eng. pressing hitan, vrlo potreban) sp.
naziv za iznenadan prodor, neoekivanu
navalu igraa koji se inae veim delom
igre samo brane; u koarci igra ovek na
oveka.
presirati (lat. pressare) pritiskivati, stezati;
goniti,
napadati,
juriti;
primora-vati,
prinuditi, prinuavati, prisiljava-ti, prisiliti;
uriti, ubrzati, ne dopu-tati odlaganje; biti
dresiran imati hitna posla, biti pritenjen,
biti u kripnu.
pres-konferencija (fr. presse, lat. confe-rentia)
konferencija za tampu.
preskribiran (lat. praescribere, praescrip-tus)
prav. zastareo.
preskribirati (lat. praescribere) propisati,
prepisivati, odrediti (ili: narediti) pi-smenom
naredbom; prav. proglasiti zastarelim, traiti
na osnovu zastarelost^ polagati pravo
zastarelou.
preskriptibilav (nlat. praescriptibilis) koji moe
zastareti, zastarljiv.
preskriptibilitet (nlat. praescriptibilitas) prav.
zastarljivost.
preskripcija (lat. praescriptio) propis, pravilo,
pismena naredba; prav. zastarelost, sticanje
prava na osnovu zastarelost; osloboavanje
na osnovu zastarelost.
prestabilizam (nlat. praestabilare) fil. uenje
o predodreenosti, miljenje da je sve to se
dogaa u svetu i ivotu prethodno odreeno.
prestabilirana harmonija (nlat. harmonia
praestabilata) fil. ranije odreena sklad-nost
koja, po Lajbnicu, ishodi od boga i odrava u
skladnosti sve stvari na svetu; ta skladnost
upuuje sve stvari istom cilju, a njome se
objanjava i zajednica due i tela.
prestabilirati (nlat. praestabilire) ranije
odrediti, prethodno utvrditi.
prestante (lat. praestantes) pl. muz. prednje
velike svirale od kalaja na orgulji; up.
principal.

prestacio damni

741

prestacio damni (lat. praestatio damni)npas,

naknada za pretrpljenu tetu.
prestacio doli (lat. praestatio doli) prav.
naknada za tetu zlonamerno uinjenu.
prestacio evikcionis (lat. praestatio evictionis)npaB. naknada za jemstvo.
prestaciones avue (lat. praestationes anuae) pl.
prav. godinja plaanja, godinje kama-te;
godinji nameti, obavezna godinja plaanja
podanika ili zakupaca.
prestaciones
publice
(lat.
praestationes
publicae) pl. prav. javni dravni nameti,
porezi i prirezi.
prestigijator (lat. praestigiator) opsenar,
maioniar.
presti (fr. prestige) uticaj, ugled, naroito
politiki; via vrednost neke linosti,
dravne, zajednice i sl.
prestisimo (ital. prestissimo) muz. v. pod presto.
prestita kaucione (nlat. praestita cautione)
prav. poto se poloi jemstvenina, po
izvrenom jemstvu.
presto (ital. presto) muz. vrlo brzo; presto asai
(ital. presto assai) ili prestisimo (ital.
prestissimo) to bre, vrlo brzo.
presumabilan (nlat. praesumabilis) pretpostavljiv, koji se moe pretpostaviti, verovatan.
presumirati (lat. praesumere) ranije uzeti u
sebe; pretpostaviti, pretpostavljati, drati,
smatrati za, nasluivati; imati dobro
miljenje o emu, precenjivati, uobraavati
to.
presumptivan (nlat. praesumptivus) verovatan, koji se moe pretpostaviti ili oekivati,
npr. presumptivni predsednik onaj koji ima
izgleda da e biti izabran za predsednika.
presumcija (lat. praesumtio) pretpostavka
stvorena na razlozima verovatnosti, slutnja,
nasluivanje,
verovatnost;
sumnja,
podozrenje; uobraavanje, precenjivanje.
presumcio juridika (lat. praesumtio juridi-sa)
prav. pravna slutnja, pravna sumnja, tj.
smatranje, na osnovu zakonskog propisa, da
se neto moe smatrati kao dokazano sve
dotle dok se ne dokae protivno.
presumcio jurne (lat. praesumtio juris) v.
presumcio juridika.
presupozicija (nlat. praesuppositio) pretpostavljanje, pretpostavka.
presuponirati
(nlat.
praesupponere)
pretpostaviti, pretpostavljati, smatrati kao
istinito.
prescijencija (nlat. praescientia) predznanje,
uroeno znanje, znanje koje prethodi
iskustvu; poznavanje budunosti.
pretekst (lat. praetextus) izgovor, izlika,
tobonji uzrok, prividan izrok ili povod; sub
pretekstu jurne (lat. sub praetextu juris) pod
pravnim ili zakonskim izgovorom, navodei
kao razlog toboe pravo ili zakon.

pretura

preteksta (lat. praetexta) purpurom opervaena gornja haljina starih Rimljana,

rimska narodna tragedija.
pretekstirati (lat. praetextus) izgovarati se,
navoditi kao razlog ili povod, uzimati za
izgovor, opravdavati.
pretendent (lat. praetendus) trailac, po-laga
prava na neto, onaj koji polae pravo na
neto; princ koji polae pravo na presto.
pretendirati (lat. praetendere) zahtevati,
traiti, teiti za neim, polagati pravo na to.
pretendovati (lat. praetendere) v. pretendirati.
pretenzija (nlat. praetensio) zahtevanje,
traenje, polaganje prava na to; uobraenje.
pretenciozni (fr. pr&tentieux) koji polae neka
uobraena prava na to, koji ima o sebi
preterano lepo miljenje, uobraen, naduvan.
pretenciozitet (nlat. praetentiositas) uobraenost, naduvenost, nadmenost, drskost;
polaganje uobraenih ili preteranih prava na
to.
pretencioznost (nlat. praetentiositas) v.
pretenciozitet,
preterit (lat. praeteritnm) gram. proasto vreme,
glagolski oblik koji pokazuje radnju u
prolosti.
preteritoprezent
(lat.
praeteritopraesens)
gram. prolo sadanje vreme.
pretericija (nlat. praeteritio) prividno prelaenje,
preutkivanje, nespominjanje; ret. figura koja
se sastoji u tome to neko tobo kae kako
nee neto da pominje, a ba time obrati
naroitu panju na to (paralipsa); prav.
izostavljanje, obilaenje jednoga koji ima
pravo na nasledstvo.
pretermisija (lat. praetermissio) izostavljanje,
proputanje, propust, prelaenje preko
neeg, obilaenje.
preternaturalan
(nlat.
praeter-natnralis)
protivprirodan, neprirodan, vetaki.
pretor (lat. prae-ire prethodi, prae-itor,
praetor) stareina, pretpostavljeni; kod
Rimljana: zapovednik vojske, vojvoda;
takoe: najvia slubena linost posle
konzula, vrhovni sudija; upravnik pokrajine.
pretorijanstvo (lat. praetorianus) vladavina
vojnika, vladavina vojske; up, pretori-janci.
pretorijanci (lat. praetoriani) vojnici telesne
garde starorimskih careva, koji su se isticali
svojom obeu i nasiljima, tako da su igrali
veliku ulogu u dvorskim prevratima i
ubijali i same careve i druge dovodili na
presto; fig. trupe koje slue kao potpora i
daju podrku svakoj nasilnikoj vladavini.
pretorstvo (lat. praetor) v. pretura,
pretura (lat. praetura) zvanje, in i nadlenost
pretora (kod Rimljana); sud, sudnica.

prefacio

742

prefacio (lat. praefari unapred govoriti,

praefatio) predgovor, uvod; kod katolika:
molitva zahvalnica (izmeu prinoenja rtve
i pretvaranja u telo i krv Hri-stovu).
prefekt (lat. praefectus) pretpostavl>eni,
stareina, naelnik; naziv raznih graanskih i
vojnih zvanja u starom Rthu;muz. prvi peva,
voa hora; danas: upravnik grada, policije,
npr. u Parizu; vaspita (u vaspitnim
zavodima, konviktima i sl.).
prefektura (lat. praefectura) stareinstvo,
naelstvo, uprava grada, uprava policije; in,
zvanje, nadlenost i sedite (kua) prefekga.
preferavs (fr. pr6ferance) vrsta igre karata za
32 karte i tri igraa; sans.
vreferevcija (nlat. praeferentia) pretpostavljanje, davanje prvenstva, davanje prednosti;
vea ljubav prema emu; u kartama: jaa
boja, boja koja ima prvenstvo (kuler).
preferevcijalan (nlat. praeferentialis) povlaen, koji ima prvenstvo; preferei-cijalni
ugovor ugovor izmeu dveju drava kojim
daju jedna drugoj vee povlastice od onih
koje se priznaju treoj dravi.
preferirati (lat. praeferre) pretpostavljati kome
ili emu, dati prvenstvo, davati prvenstvo,
vie ceniti, vie voleti.
prefiguracija (nlat. praefiguratio) prethodno
uobliavanje, prethodno stvaranje, prethodno
obrazovanje.
prefiks (nlat. praefixum) gram. slog koji se
jednoj rei dodaje spreda, predmetak, npr.
predgovor, saradnik, zaraditi itd.; (supr.
sufiks); trg. plaanje kod koga ne vai poek.
prefiksacija (lat. praefixio) lingv. tvorba rei
pomou prefiksa.
prsfiksija (nlat. praefixio) metanje ispred,
dodavanje spreda; odreivanje, utvrivanje,
ugovaranje (npr. roka).
prefivicija (lat. praefinitio) odreivanje
unapred, prethodno utvrivanje, propis.
prefiso (ital. prefisso, lat. praefixum) trg.
plaanje menice bez odlaganja, plaanje po
vienju.
prefokacija (lat. praefocatio) ned. davljenje,
uguenje.
preformacija (nlat. praeformatio) prethodna
uoblienost, prethodno obrazovanje; biol.
uenje po kome se delovi tela potpuno
obrazuju ve u samom jajetu ili u semenoj
eliji, samo to su toliko mali da ih je
nemogue opaati; sam dalji razvitak, po
ovoj teoriji, nije nita drugo nego postepeno
poveavanje i ogrubljivanje tih ve postojeih
delova; supr. epigeneza ili postformacija.
preformirati (lat. praeformare) ranije uo-bliiti,
prethodno stvoriti ili prethodno obrazovati.
prehenzija (lat. prehensio) med. ukoenost,
koevnica; katalepsija.

preciJum

prehistorija (lat. rgae, gr. istorfa) praisto-rija

oveka, nauka koja prouava ivot i kulturu
oveanstva onih vremena iz kojih nema
pisanih spomenika; ispitivanja samo na
osnovu ostataka materija l ne kulture.
precedentni sluajevi v. precedencije.
precedentno pravo (lt. jus praecedentiae)
pravo prvenstva, prvenstveno pravo.
vrecedencija (nlat. praecedentia) prethod-nost;
prvenstvo, preimustvo, nadmonost, prevaga,
pretenost.
precedencije (lat. praecedentiae) pl. prav.
prethodni sluajevi, raniji sluajevi (presude
itd.) koji su, po svom nainu reavanja,
obrasci prema kojima se reavaju svi docniji
slini sluajevi; up. presedan.
precedirati (lat. praecedere) prethoditi,
prednjaiti, nadmaavati, imati prvenstvo,
imati prevagu.
precentor (lat. praecentor) svira, peva; voa
hora i uitelj pevanja crkvenih i kolskih
horova; up. kantar.
precept (lat. praeceptum) uenje, pouka, propis,
pravilo; naredba, zapovest; sudska naredba,
nalog.
precepta (lat. praecepta) al. od precept.
vreceptivav (lat. praeceptivus) pouan, koji
savetuje, opominje, upuuje.
preceptor (lat. praeceptor) domai uitelj,
vaspita, pouavalac.
precesija (lat. praecessio) prethoenje, rgaecedere prethoditi) prethodnost, prednja-enje;
zar. precesija ravnodnevikih taaka,
ekvinocija, jeste lagano pomeranje prolene i
jesenje take na zapad i ono iznosi 50", 2 za
godinu dana ili priblino 1 za 70 godina. Ta
promena dolazi od kretanja nebeskog
polutara (ekvatora), a ovo kretanje jeste
posledica promene pravca Zemljine ose,
odnosno nebesne ose. U stvari, precesija se
sastoji u vrlo laganom krunom kretanju pola
ekvatora oko pola ekliptike i vreme jednog
punog opticaja iznosi 26000 godina.
vrecesor (lat. praecessor) prethodnik u slubi,
na nekom poloaju; antecesor.
vrecizav (lat. praecisus) taan, tano odreen,
pravilan; jasan i razgovetan (npr. stil);
precizna mehanika izroda veoma finih i
tanih aparata, instrumenata i sl.
vrecizija (lat. praecisio) tanost, odree-nost,
opredeljenost; tano odreivanje, tana
odreenost pojmova; kratkoa, jasnost
izraavanja, izlaganja.
precizirati (lat. praecisio, fr. preciser) tano
odrediti, tano odreivati, tano utvrditi,
tano utvrivati, tano izloiti, tano se
izraziti.
preciznost (lat. praecisio) v. precizija.
precijum (lat. pretium) vrednost, cena; nagrada.

precioza

743

precioza (fr. precieuse) otmena i uglaene ena;

fig. sena izvetaenog i neprirod-nog naina
odevanja, ponaanja i govora; up. precioza
1.
preciozav (lat. preciosus) skupocen, dragocen,
skup, vredan; fig. izvetaen, nepri-rodan,
usiljen.
precioze (lat. precieuses) \.pl. u Francuskoj, u
prvoj polovini HUP veka: dame koje su teile
da profine drutvo, a to su mislile postii
pretjerivanjem u nainu odevanja, ponaanja i
govora; otuda: precioza.
precioze (fr. preciouses, lat. pretium) 2. pl.
skupocenosti, dragocenosti, adiari, nakit i
sl.
preciozitet (lat. pretiositas) skupocenost,
dragocenost; fig. nakinurenost, izvetaenost, usiljenost.
precipirati (lat. praecipere) unapred uzeti, ranije
dobiti; propisati, prepisivati, narediti,
zapovediti.
precipitalna mast farm. bela ivina mast za
kone bolesti.
precipitavdo (lat. praecipitandojMpa. v.preipitando.
precipitans (lat. praecipitans) hem. sredstvo koje
izaziva taloenje; med. sredstvo koje unitava
eludanu kiselinu.
precipitavcia (lat. praecipitans, praecipitantiaJiM. or, precipitans.
precipitat (lat. praecipitatum) hem. talog, ono
to je palo na dno; naziv za neka jedinjenja
ive (oksid, aminohlorid).
precipitacija (lat. praecipitatio) prenaglje-nost,
brzopletost; hem. taloenje.
precipitiran (lat. praecipitatus) koji se sta-loio
(na dno); prenagljen, prebrz.
precipitirati (lat. praecipitare) hem. ta-loiti,
staloiti; taloiti se, sta-loiti se; padati na
dno; fig. nagliti, prenagliti, prenagljivati, biti
brzoplet, srljati.
precipuum (lat. praecipuum) prav. pravo
prvenstva pri deobi nasledstva (up. prelegat); pravo prvenstva pri deobi prihoda; deo
koji se, pri deobi, unapred uzima, tj. pre
poetka deobe.
preipitando (ital. precipitando) kuz. urei,
ubrzavajui, sve bre i brise.
pri (fr. prix, nem. Preis, ital. prezzo, lat.
pretium) vrednost ega izraena u novcu,
cena; a pri fiks (fr. a prix fixe) po
utvreno j ceni; a tu pri (fr. a tout prix) po
svaku cenu, ma i po najmanju cenu; gran pri
(fr. grand prix) velika, glavna nagrada.
privado (i. privado, lat. privatus) milo-snik,
ljubimac, poverenik; prvi ministar u paniji.
privatan (lat. privatus) koji nije dravni, koji
pripada jednoj linosti, lini, vla-stit,
domai, kuenik; nesluben, nezva-nian;
poverljiv, skriven; privatan i-

privilegija

vot lini, domai ivot jedne osobe (koji nema

veze sa njegovim slubenim radom).
privativan (lat. privativus) liavan, koji liava,
odrie, iskljuuje;)J>am. koji oznaava lienje,
iskljuenje, nemanje, odrean; alfa privatum
slovo a (a) koje ozna-uje lienje, odricanje
(u
grkom
jeziku);
privatno
pravo
iskljuujue pravo.
privatizacija (nlat. privatisare) svojatanje,
shvatanje da je neka javna funkcija privatna
stvar pojedinca kome je poverena.
privatizirati (nlat. privatisare) iveti kao
slobodan ovek, tj. bez slube, bez nekog
stalnog zanimanja; shvatati svoju javnu
funkciju kao privatnu stvar, svojatati.
privatisime (lat. privatissime) pril. posve sam,
sasvim za sebe, najprisnije, najintimnije.
privatist(a) (lat. privatus) slobodan ovek; ak
koji ne pohaa kolu kao redovan uenik,
nego se sprema kod kue i na kraju godine
polae ispit.
privatje (fr. homme prive, privatier) privatan
ovek, slobodan ovek, onaj koji nije ni u
kakvoj, naroito ne u dravnoj slubi, ovek
bez stalnog zanimanja i poziva, rentijer.
privatna audijencija nezvanian prijem,
poverljiv prijem, razgovor sa vladaocem.
privatna biblioteka domaa, lina knji-nica
jednog oveka.
privatna korespondencija lina, prisna prepiska
jedne osobe.
privatna nastava domaa, kuna, pojedinana
nastava.
privatna tuba prav. lina, graanska tuba,
zakonsko progonjenje kanjivih radnji od
strane lica koje je tim radnjama lino
oteeno.
privatan docent ovek od nauke koji je, na
osnovu habilitacije, dobio od fakulteta
univerziteta odobrenje da dri predavanje, a
nije obavezan i ne prima za to nikakvu
nagradu, sem to se moe nadati da e, poto
se istakne u struci, biti izabran za stalnog
docenta.
privatno pravo deo dravnog zakonodavstva
koji priznaje pojedincima prava koja ih
ovlauju da mogu vriti izvesne radnje ili
ih ne vriti u cilju zadovoljenja svojih
ivotnih potreba, i koja im priznaju izvestan
poloaj (statua) u porodici, drutvu i dravi.
privacija (lat. privatio) liavanje, lienje;
lienje, lienost; oduzimanje, nemanje,
oskudica u najpotrebnijem; gubitak, oduzetost, lienost; odsustvo, nepostojanje (nekog
svojstva ili neke osobine).
privilegija (lat. privilegium, privus, lex) zakon
koji se odnosi samo na pojedinu linost (kod
Rimljana); naroito, izuzetno, iskljuivo
pravo, povlastica; prednost, prvenstvo,
preimustvo; prirodni dar; kum privilegio
(lat. sit privilegio)

privilegij(um) prioritatis

744

sa
doputenjem,
sa dozvolom, sa
povlaenjem.
privilegij(um) prioritatis (lat. privilegium
prioritatis) pravo prvenstva, prioritetno
pravo.
drivilegirati
(lat.
privilegium)
povlastiti,
povlaivati, dati (ili: davati) povla-sticu,
Davati prvenstvo, dati prvenstveno, izuzetno
(ili: naroito) pravo; naroito obdariti.
privilegisan (nlat. privilegiatus) povla-en,
koji ima prvenstveno pravo; naroito
obdaren.
privilegisati (lat. privilegium) v.privile-girati.
privilegovan
(nlat.
privilegiatus)
v.
privilegisan.
privilegovati (lat. privilegium) v. privile-girati.
priz (fr. prise pl en) ai/ sva privatna imovina
neprijateljskih brodova koja se, za vreme
blokade, zapleni na moru, kao i brodovi
neprijateljskih zemalja, zajedno sa tovarom,
kad pokuaju da prebiju liniju blokade pa
pritom padnu u ruke zarae-noj strani koja je
objavila blokadu.
prizis (gr. prfsis testerenje, prisis odonton
krgutanje zubima) med. testerisanje, buenje
lubanje; takoe: grevito krgutanje zubima.
krizma (gr. prisma) kom. poliedar ogranien
sa dva paralelne i podudarna poligona, kao
osnovama, i paralelogrami* kao bokovima;
optika prizna providno telo takvog oblika,
od stakla, kristala itd. obino sa trougaonim
osnovama, upotrebljava se za refrakciju ili
disperziju svetlosti; v. Nikolova prizma,
polariza-cija.
prizmatian (gr. prisma) koji ima oblik
prizme; svojstven prizmi, proizveden
prizmom; prizmatini barut barut preso-van u
obliku prizama (za punjenje tekih topova).
prizmatoid (gr. prlsma ge, prismatos, eidos
vid, oblik) v. prizmoid.
prizmoid (gr. prisma, eidos)reoM. telo nalik na
prizmu koje ima sline osnove ali koje nisu
jednake.
Prijam (gr. Priamos) mit. kralj trojanski, sin
Laomedonov, mu Hekabin, imao 50 sinova,
meu kojima Hektora, iji je le otkupio od
Ahila, i Parisa, ijom je krivicom dolo do
trojanskog rata; prilikom zauzimanja Troje
ubio ga Ahilov sin Neoptolem.
Prijap (gr. Prlapos) mit. bog oploavanja i
plodnosti, vrtova, polja i vinograda, sin
Dioniza i Afrodite; prikazivan kao bra-dat
ovek sa velikim mukim udom (fa-lusom),
kao simbolom oploavanja; fig. pohotljivac,
razvratnik.
prijapeje (gr. Piiapos, lat. priapeae) pl. poet.
vrsta epigramskih razvratnih pesama kod
Rimljana, neznanih po Prijapu.

primarna kola

prijapizam (gr. Rp'aro5)med. bolom praena

trajna ukruenost mukog uda (kod trovanja
kantaridinom, bolova u kimi i nekih
duevnih bolesti).
prijapitis (gr. Prlapos) med. zapaljenje mukog
uda.
prijapski (gr. Priapos) koji se tie Prijana; fig.
razvratan, bludan, pohotljiv;lrtg-japske pesme
= prijapeje; prijapski stih poet. stih kojim su
pisane prijapeje (sastojao se iz jednog
glikonejskog i jednog fe-rekratejskog stiha).
prijapus (gr. Priapos, lat. rpariz)lged. suvie
velik muki ud.
prim (lat. prima od primus prvi) 1. muz.
instrumenat udeen za prvi, vodei glas; a
prim a sa crticom = a'; 2. fin. viak koji se
plaa, na neki novac, devizu, hartiju od
vrednosti preko nominalne vrednosti ili
zakonom utvrenog kursa, aija; 3. u kat.
manastirima: prvi jutarnji as za molitvu, u 6
asova, ili drugi kanonski as; 4. u
maevanju: prvi boraki stav; up. prima.
prima (lat. prima od primus prvi) \.trg. prva,
najbolja ili najfinija vrsta neke robe (prima
sorte); . muz. prvi ton jedne oktave, prva
partija, prvi glas; 3. prvi a i najstariji
razred neke vie kole; 4. prvo izdavanje
menice, prva menice; up. prim.
prima balerina (tal. prima ballerina) prva
igraica, prvakinja u baletu nekog pozorita
i sl.
prima vista (ital. prima vista) trg. po vienju,
tj. platiti menicu; muz. svirati neto odmah,
im se vidi, s lista, bez pripreme.
primadoia (ital. prima donna) prva pevaica
(opere); umetnica koja igra glavne uloge (u
operi, drami, filmu).
primaa (fr. primage)0p. novac nlklremi-ja
koju, u izvesnim sluajevima utovara robe
plaa kapetanu broda, npr. kad hoe da mu
roba brate putuje.
primaliteti (nlat. primalitates) pl. fil. po
Kampaneli: atributi koji sainjavaju sutinu
onoga to jest i onoga to nije; primaliteti
onoga to jest su: sposobnost bitisanja i delanja
(potentia), znanje (sapi-entia) i ljubav (atog);
primaliteti onoga to nije jesu: nesposobnost
(impotentia), ludost (insipientia) i mrnja
(odium).
prima-menica prvi primerak jedne vuene
menice (za razliku od drugog primerka ili
sekunda-menice).
prima-nota (ital. prima nota) trg. prvobe-lenica,
trg. knjiga u koju trgovac najpre unosi sve
dnevne poslove; memorijal.
primaran (lat. primarius) v. primarna.
primarij(us) (lat. primarius) prvi, glavni lekar
jednog odeljenja bolnice; kod katolika: prvi,
glavni'propovednik.
primarna kola osnovna kola.

nrimarne bolesti

745

primarne bolesti med. bolesti koje nisu dole

kao posledica drugih nekih bolesti
(sekundarnih, tercijarnih), nego koje su
postale neposredno, npr. sifilis.
primarne pojave prve, prvobitno pojave, one
koje su dole nezavisno od drugih, npr. kod
bolesti.
primarni (lat. primarius) prvi, osnovni, poetni,
prvobitni; nepatvoren, izvorni, koji postoji
onakav kakav je postao, bez ikakvih
docnijih uticaja.
primarni kvaliteta fll po uenju engleskog
filozofa Dona Loka: kvaliteta nerazdvojni
od pojma materije, koje naa ula opaaju
uvek u svakom delu materije, dovoljno
velikom da bude opaen: raspro-strtost,
vrstoa, oblik, broj, kretanje ili mir; up.
sekundarni kvalitet.
primarni oblik osnovni oblik, prvobitni oblik,
naroito kod kristala.
primas (nlat. primas) u kat. crkvi: poasna
titula arhiepiskopa jedne biskupije, koja mu
pripada zbog nekadanjeg politikog ili
crkvenog znaaja te biskupije; muz. v. prima.
prima sorte (ital. prima sorte) trg. prva,
najbolja, najfinija vrsta robe; prima.
primat (lat. primatus prvo mesto, prvenstvo) fil.
prvenstvo bia nad sveu, materije nad
duhom; primat volje, tj. prvenstvo volje nad
razumom, volja pre razuma; u kat. crkvi:
prvenstvo
pape
nad
svima
ostalim
velikodostojnicima crkve; nadbiskup-stvo;
dostojanstvo i nadlenostprimasa: fig.
prvenstvo po rangu, preimustvo, prvenstveno pravo, npr. na neki poloaj, presto
itd.
primati (lat. primates)njr. odprimas; zool. po
Lineu: prvi red sisara koji obuhvata
oveka, majmune i polumajmune (obino se
pod ovim imenom podrazumevaju samo
ovek i majmuni).
prima (nlat. primas) nuz. prvi violinist
ciganske muz. kapele; priao.
prim-brojevi prosti brojevi koji se ni sa jednim
drugim brojem, sem s brojem 1 i sa samim
sobom, ne mogu deliti bez ostatka, npr. 7,
11, 13, 17, 19, 23, itd.
primipara (lat. primipara) sena koja je prvi put
rodila, prvorotkinja;.up. multipara i nultipara.
primitivan (lat. primitivus) prvobitan, izvoran,
osnovni; nepotpun, poetniki, koji sadri
samo ono to je najnunije, jednostavan,
prost, obian; duhovno slabo razvijen,
nekulturan, koji je na niskom stupnju.
primitivizam (lat. primitivus) 1. v. primitivitet; 2. elt. tehnika primitivaca.
primitivitet (lat. primitivitas) prvobitnost,
izvornost; jednostavnost, prostota, neslonost, obinost; nerazvijenost (duhovna,
kulturna itd.).

principal

primitivni ivci zool ivana stabla koja izlaze

neposredno iz mozga ili lene modine.
primitivci (lat. primitivus prost, nepotpun,
poetniki) 1. prosti, sirovi, neuglaeni,
necivilizovani, jednostrani, nekultur-ni ljudi;
2. SJOOS. naziv za italijanske slikare pre
renesanse, koji su bili jo neuki i naivni,
daleko od znanja velikih renesansnih
majstora.
prime (lat. primo) najpre, prvo, na prvom
mestu, pre svega; pro prtio.
primogenitura (nlat. primogenitura) prvenatvo, prvorodstvo, prvoroenje; pravo
prvoroenja, naroito s obzirom na
nasledstvo prestola; jus primogenigure.
primodijalitet (nlat. primordialitas) prvobitnost,
prapoetnost, osnovnost, bitnost.
primordijalna zena kol. najdonja zona silurske formacije.
primordijalva fauna kol. okamenjene ivotinje
primordijalne zone.
primordijalni (nlat. primordialis) prvobitni,
prapoetni, glavni, bitni.
primus (lat. primus prvi) 1. prvak, onaj koji je
prvi, najbolji, naroito ak u razredu; 2.
naprava za kuvanje na piritusu.
primus inter pares (lat. primus inter pares)
prvi meu jednakim po inu.
prinel (eng. prunello, fr. prunelle) vrsta fine i
guste svilene tkanine; vrsta vunene tkanine,
lasting.
princ (lat. princeps prvi, glavni, glavar, fr.
prince) titula lana vladarske porodice koji
nije vladar; vladarev sin, knez.
princeza (fr. princesse) titula enskih lanova
vladarske porodice (sem ene ranijeg ili
sadanjeg
vladaoca),
vladare-va
ki,
kneginja.
princeps (lat. princeps prvi, glavni) onaj koji
je prvi, najugledniji, glavni; dakle: prvak,
glavar, gospodar, vladar, knez.
princesa (fr. princesse) v. princeza.
princip (lat. principium) poetak, poreklo,
poelo, izvor, praizvor; naelo, osnov,
praosnov, osnovni uzrok, prabie, tvorac,
zaetnik; osnovna tvar, pratvar, pramate-rija;
temelj, podloga, osnovno pravilo, osnovni
pojam, osnovno uenje, osnovna misao neke
nauke; naelo, naroito naelo po kojem
ovek ivi i radi; fil. izvor saznanja, osnov
saznanja, ono to lei u osnovima stvari
(princip bia), ili ono na to se saznavanje
nuno oslanja (princip saznanja), ili naelo
po kojem se radi (praktini princip); v. i
principi.
privciial (lat. principalis) glavna linost,
naelnik, poglavar, upravnik, gospodar;
naroito: upravitelj kole, domain kue,
sopstvenik radnje, gazda, ef; opunomoenik;
muz. glavna, obino spreda, svirala na
orgulji; u sloenicama znai: glavni, npr.
principal-bas glavni bas; principal-glas
glavni glas, solo-glas;

principalan

746

principal-dunik glavni dunik; prin-cipalpoverilac glavni poverilac itd.

principalan (lat. principalis) prvobitan; otmen,
odlian; glavni, poglaviti, najvaniji,
najznatniji.
priEcipalitet (lat. principalitas) prvenstvo,
stareinstvo, upravnitvo; pravo i vlast
domaina.
priicipalka (lat. principalis) domaica kue,
gazdarica; efovica.
priidipat (lat. principatus) po Momzenu prvo
doba Rimskog Carstva nasuprot do-minatu
Dioklecijanovu; prvenstvo, prvo ili najvie
mesto u dravi ili vojsci, zapovedniko
mesto; vladarstvo, vladavina, carevanje,
kraljevanje; kneevsko zvanje i vlast,
kneevstvo, kneevina.
principi (lat. principia) pl. poetna uenja,
osnovna uenja, osnovne misli, naela; fil.
poeci, osnove svega to postoji, npr. voda
(Tales), vazduh (Avaksimen), vatra ili etar
(Heraklit), broj (Pitagora), ato -mi (Demokrat),
ideje (Platon), oblik i materija (Aristotel), dah
ili pneuma (stojici), supstancija (Spinoza),
monade (Lajbnic), ja (Fihte), apsolutno
(eling), volja (openhauer), nesvesno
(Eduard Hartman) itd.
principijelan (lat. princip(i)alis) prvobitan,
osnovni, poetni; koji je u skladu sa
principom, naelan, dosledan.
principijum ekskluzi tercii sive medii (lat.
principium exclusi tertii sive medii)jor. jedan
od etiri zakona miljenja, stav iskljuenja
treeg" ili stav iskljuenog treeg suda"
izmeu dva kontradiktorna suda, po kome
svaka stvar mora ili postojati ili ne
postojati, poto je neto tree nemogue; ili
logiki formulisan: 1. Jednom subjektu mora
se ili predati ili odrei jedan dati predikat
(A mora ili biti B ili ne biti B, neto tree je
nemogue); 2. Od dva protivrena suda
jedan mora biti istinit, ne mogu oba biti lana.
principijum
identitatis
(lat.
principium
identitatis) log. jedan od etiri zakona
miljenja, stav istovetnosti" ili identinosti", po kome svaki pojam je istovetan
sa samim sobom (A je A), a svaka stvar jeste
ono to jeste (A=A); v. identitet.
principijum kovtradikcionis (lat. princi-pium
contradictionis) log. jedan od etiri zakona
miljenja, stav protivrenosti", po kome: 1.
Nijedan pojam nije ono to nije (A nije popA); 2. Jednom istom subjektu ne moe se i
pridati i odrei jedan isti predikat (A ne moe
i biti i ne biti B); 3. Nemogue je da jedna
ista stvar u isto doba i postoji i ne postoji; 4.
Od dva protivrena suda jedan mora biti
netaan, ne mogu biti oba istinita.
principijum racionis suficijentis (lat. principium
rationis sufficientis)jor. jedan od etiri
zakona miljenja, stav drvoljnog

pro ano

razloga", koji glasi: Sve to se zamilja i sve

to postoji mora imati dovoljnog razloga i
opravdanja zato se tako zamilja kako se
zamilja, zato tako postoji kako postoji, a
ne drukije.
princip kauzaliteta zakon uzronosti; v.
kauzalitet.
princ-regent (fr. prince, lat. regens koji vlada)
lan vladarske kue koji vri vladarsku
(kraljevsku) vlast do punolet-stva zakonitog
vladara, knez-namesnik.
privipe (ital. principe) knez vladar; naslov
Makijavelijevog dela Vladar".
prion (gr. prion testera) med. testera za
seenje lubanje, burgija za buenje lubanje.
prior (lat. prior) naelnik, nastojnik, stareina
(naroito kat. manastira).
priora (lat. priora) pl. ono to je ranije bilo,
ranije stvari, raniji dogaaji.
prioran (lat. prior) prvi, prednji (od dvojice),
raniji, preanji; stariji, bolji.
prioritet
(nlat.
prioritas)
prvenstvo,
preimustvo,
prvenstveno
pravo;
stareinstvo, prvenstvo s obzirom na doba
starosti.
prioritetni (nlat. prioritas) prvenstveni, koji
ima pravo prvenstva; prioritetne obligacije pl.
obveznice zajmova i akcio-narskih drutava
ije se kamate moraju ranije isplatiti ili
obraunati pre no to se akcionarima isplati
dividenda: prioritetno pravo pravo prvenstva
pree pravo; prioritetni dugovi dugovi koji se,
prilikom otvaranja steaja, moraju na prvom
mestu uzeti u obzir; prioritetno reenje sudsko
reenje o tome koji se poverioci imaju
prvenstveno isplaivati iz steajne mase.
pritan (gr. prytanis) u staroj Atini: lan
odbora pedesetorice dravnih savetnika koji
su upravljali narodnom skuntinom; reditelj
vitekih igara kod starih Grka.
pritanej (gr. prytaneion) dravna zgrada u
staroj Atini u kojoj je bilo sedite dravne
vlade i u kojoj su sepritani, za vreme svoje
slube, hranili o dravnom troku, a zasluni
ljudi doivotno; ime izvesnih vaspitnih,
naroito vojnih, zavoda u Francuskoj iji se
pitomci izdravaju i koluju o dravnom
troku.
pritaneum (lat. prytaneum, gr. prytaneion) v.
pritanej.
pri fiks (fr- prix fixe) trg. stalna, utvrena cena.
pro (gr. rgb) 1. grki predlog, javlja se kao
predmetak u mnogim sloenicama i znai:
pred, ispred, napred; pre, pre toga, ranije;
radije, drae, vie.
pro (lat. rgo) 2. latinski predlog, javlja se kao
predmetak u mnogim sloenicama i znai:
za, prema, s obzirom, putem, pomou.
proagogija (gr. proagogefa) zavoenje, podvoenje, provoenje bluda.
pro ano (lat. rgo appo) v. per anum.

proapodoza

747

proapodoza (gr. proapodidomi pre vratim, pre

ili prethodno predam) rat. figura u kojoj istom
rei jedna reenica ili neki stav i poinje i
svrava se.
pro ara (lat. pro arrha) kao zaloga, na ime
predujma, kao predujam.
proba (nlat. proba) ispitivanje, ogledanje,
pregledanje, kuanje; mat.
ispitivanje
pravilnosti i tenosti raunskog zadatka ili
konstrukcije raunskim putem ili crtanjem;
ispitivanje sadrine metala od kojeg se kuju
novci; trg. uzorak, mustra; vebanje, priprema
za izvoenje ili pri-kazivanje (muzikog i
pozorinog komada); generalne proba
glavna poslednja veba pre javnog izvoenje
ili prikazi-vanja.
probabilan (lat. probabilis) verovatan, koji se
moe dokazati, dokaljiv.
probabilizam (lat. probabilis) fil. stanovite
verovatnoe; teorijski: shvatanje po kome
nae saznanje i znanje mogu biti samo
verovatni; naelo da je samo miljenje da bi
neka radnja mogla biti dobra i korisna
dovoljno pa da se ta radnja preduzme; pol.
pravac u kat. moralno] teologiji, koji je
jezuita Katrajner ovako formulisao: Ako je
dopustljivost ili nedopustljivost neposredno i
iskljuivo sumnjiva, onda se treba upravljati
po blaem shvatanju, samo ako je ono
stvarno verovatno, pa makar suprotno
shvatanje bilo, nesumnjivo, vie verovatno".
probabilisti (lat. probabilis) fil. pristalice i
predstavnici stanovita verovatnoe, tj.
probabilizma
(Arkesilaos,
Kar-neades,
Ciceron, Hjum i dr.).
probati (lat. probare) v. prebirati.
probatum est (lat. probatum est) ispitan je,
iskuam je, pomae sigurno (esto kao natpis
na lekovima).
probacija
(lat.
probatio)
ispitivanje,
pregledanje, odobravanje; ogled, opit;
dokazivanje, dokaz; iskuenitvo, vreme
isku-enitva.
probiologija (gr. rgo, bios ivot, logfa nauka)
nauka o predstepenima ivota.
probionti (gr. probioo pre ivim, prethodno
ivim)
pl.
prabia,
najjednostavniji
praorganizmi.
prebirati (lat. probare) ispitivati, ogledati,
pregledati, kuati, proveriti da li je neto
onako kako treba da je; ispitati i odrediti
tanu i pravu sadrinu ruda i metala.
problem (gr. problema nauni zadatak,
sporno pitanje, od proballo iznesem pitanje,
postavim zadatak) pitanje, zadatak koji eka
reenje, sporno i sumnjivo pitanje koje treba
reiti; zagonetka. Kao glavni problemi
ovejeg miljenja smatraju se, u filozofiji:
problem odnosa duha i materije, problem
istine i stvarnosti, sutina prostora i vremena,
materija i sila, poreklo i sutina ivota,

provizorij(um)

poreklo i sutina due, problem sls^bod-ne

volje i vrednosti, poreklo i budunost ljudskog
roda.
problematika (gr. problematikos zadani, koji
se tie zadatka ili spornog pitanja) 1.
spornost
reljivosti
zadatka,
spornost
reljivosti pitanja, zagonetnost, sumnji-vost,
dvosmislenost; 2. skup svih problema u nekoj
drutveno], nauio j ili umetniko j grani ili
oblasti, up. tematika.
problematian (gr. problematikos) koji je u
pitanju, sumnjiv, nepouzdan, nepoznat; dvosmislen, zagonetan; problematian sudlog. sud
ija je potvrda ili odricanje samo mogue i
verovatno; up. apodiktian, aser-toran,
modalitet.
proboscidi (nlat. proboscidea, gr. proboskts
gev. probosWdos surla) pl. zool. surlai.
probrahis (gr. rgo, brachys kratak) etr.
stopa koja se sastoji od jednog kratkog i
etiri duga sloga: i ------------------provazal (nlat. provasallus) zamenik kletvenika (vazala).
provansalski jezik jezik kojim se govori u ju.
Francuskoj, danas samo nareje, ali nekada
bio samostalan knjievni jezik.
provansalski pesnici francuski pesnici HP i H
veka iz Provanse i sev.-ist. panije, koji su
opevali viteke motive;
trubaduraprovenijence (nlat. provenientiae) pl. osobe koje
dolaze (ili: roba koja dolazi) iz inostranstva.
provenijencija (nlat. provenientia) poreklo robe
uvezene (iz inostranstva).
proverb (fr. proverbe, lat. proverbium
poslovica) poslovica; naroito: mala komedija
i manji poz. komad u kome se razvija neka
poslovica (naroita vrsta francuske dramske
knjievnosti).
Proverbia (lat. Proverbia) pl. Prie Solomunove.
proverbijalii (lat. proverbialis) poslovi-ki,
poslovini.
provizija (lat. provisio) trg. procenat od
obavljenog posla koji se daje kao nagrada za
trud posredniku u tom poslu (agentu,
pediteru ili komisionaru); hrana, ivotne
namirnice, zaira; snabdevanje ivotnim
namirnicama; u katolikoj crkvi: postavljenje
na neko crkvene zvanje ili u neku parohiju.
provizionalan (nlat. provisionalis) v. provizoran; provizionalni dekret prav. reenje
kojim neka sporna stvar prelazi u posed
jedne od parninih strana.
provizor (lat. provisor) nastojnik, upravnik
(apoteke, fonda, kole i sl.).
provizoran (nlat. provisorius) odreen samo za
kratko vreme, privremen, probni, pomoni.
provizorij(um) (nlat. provisorium) stanje
privremenosti,
privremeno
stanje,
privremeno reenje, privremenost.

provijant

748

provijant (lat. providere predvideti, pripremiti,

ital. provianda) hrana, jelo, ivotne
namirnice; naroito: ivotne namirnice koje
su potrebne i predviene za ishranu vojske
(kod nas se kae i pro-fijant).
provijant-kolona voj. sva prevozna sredstva i
sve osoblje pomou kojih se snabdeva
vojska hranom, naroito za vreme rata
(deo komore).
provincija (lat. provincia) kod Rimljana:
osvojena ili nasleene oblast; danas:
pokrajina, oblast; unutranjost; u katolikoj
crkvi: oblast koja spada pod jednu
nadbiskupiju.
provincijal (nlat. provincialis) kod katolika:
stareina manastira jednog kaluer-skog reda
u nekoj oblasti. provincijalac (lat. provincialis)
stanovnik pokrajine, ovek iz unutranjosti,
palan-anin.
provincijalizam (lat. provincialis) re koja je
poznata samo u jednoj pokraj iii (provinciji)
narodnoj, dijalekatska re; upotreba rei
koje su poznate samo u jednom kraju
(greka protiv jasnosti naroito ako postoji
druga, optepoznata re). provincijski (lat.
provincialis) pokrajinski, oblasni; unutranjosni,
koji pripada ili se tie unutranjosti; palanaki.
provitamini biol. materije iz kojih se u
organizmu ivih bia stvara ju vitamini.
provokando ad akta (lat. provocando ad acta)
prav. pozivom (ili: pozivajui se) na sudska
akta (spise). provokant (lat. provocans) prav.
onaj koji
poziva na vii sud; apelant. provokat (lat.
provocatus)npaa onaj koga zovu
na vii sud; apelat.
provokater (fr. provocateur) v. provokator.
lrovokativan (nlat. provocativus) izazivan,
koji izaziva, izazivaki. provokator (nlat.
provocator)
izaziva,
pod-bada;
agent
provokator
plaeni
buka,
onaj
koji
zlonamerno navodi na akciju, na neto tetno,
pomonik tajne policije. provokacija (lat.
provocatio) izazivanje, draenje, ikanje;
izvoenje na protivza-konito delo ili
protivzakonitu radnju; izazivanje na dvoboj;
prav. izazivanje na podizanje tube; pozivae
na vii sud (apelacija).
provocirati (lat. provocare) izazvati, izazivati,
draiti, ikati, zaikavati; davati povoda,
prouzrokovati; navoditi na protivzakonito
delo i izjave- sa ciljem kompromitovanja i
prijave. progaster (gr. rgb, gaster) zool.
pracrevo. progastor (gr. progastor) med.
kuljavko, onaj
kome trbuh od debljine visi. progenitura (lat.
progenitura) deca, potomstvo; mladunci.
progerija (gr. pr6geros koji stari pre
vremena) med prevremeno starenje, prerano
starenje.

progres

progimnazija (gr. rgb, gymnasion) nia

gimnazija, kola koja priprema uenike za
viu gimnaziju.
prognati (gr. rgb, gnathos vilica) ljudi u koji
su vilice isturene preko gornjeg dela lica, a
zubi u njima koso usaeni; supr. ortognati.
prognatizam (gr. rgb, gnathos) oblik lubanje u
prognata.
prognoza (gr. prdgnosis prethodno znanje,
prethodno saznavanje) odreivanje ishoda
nekog stanja koje je ve u toku ili u
oekivanju, predvianje, predskazivanje,
zakljuivanje unapred o emu, npr. o toku i
ishodu neke bolesti; prognoza vremena
predskazivanje, predvianje, na osnovu
izvesnih podataka, kakvo e biti vreme
(moe biti: opta, oblasna, mesna ili lokalna,
kratkorona i dugorona).
prognostika (gr. prognostikos koji se tie
prethodnog znanja ili saznavanja, koji je
vian prethodnom saznavanju) vetina ili
sposobnost predskazivanja (predvianja), na
osnovu izvesnih podataka, ishoda nekog
stanja, naroito vremena, neke bolesti i dr.
prognostikov (gr. prognostikos) predznak,
pretea,
glasnik;
znamenje,
znak;
predskazivanje na osnovu izvesnih, obino
astro-lokih, znakova; vrsta barometra koji
pokazuje kakvo e biti vreme po zamuivanju tenosti kojom je napunjen (baroskop); postaviti nekome prognostikon =
nekome neto predskazati, naroito sudbinu.
prognostiar (gr. prognosis) onaj koji zna
unapred, predvia, predskaziva.
program (gr. programma) raspored po kome
e se neto izvoditi; spisak muzikih dela i
drugih taaka u nekoj priredbi i red po kome
e se izvoditi; spisak predmeta i obim u
kome e se ti predmeti uiti u jednoj vrsti
kole ili u jednoj kolskoj godini; u politici:
naela
i
ciljevi
politike
stranke,
ministarstva, vlade.
programer (gr. pr6gramma) strunjak za
pripremu i obradu programa za elektronske
raunare i kompjutere,
programska muzika instrumentalna muzika
dela u kojima kompozitor hoe tokovima da
prikae izvestan dogaaj, neku misao i sl. (u
ovoj vrsti naroito se istiu sim-fonije
Berlioza, i simfonijske poeme Lista,
Vagnera, trausa, ajkovskog i
DR-)progres
(lat.
progressus)
napredak,
napredovanje, uspeh; razvijanje, irenje,
uvea-vanje; pomicanje napred, prodiranje
napred; fkl. tok misli koji se kree u
odreenom pravcu: od uzroka ka posledi-ci,
od razloga ka posledici, od optega ka
posebnom, od cilja ka sredstvu; od uslova ka
uslovljenom i obratno; progres moe biti
konaan i beskonaan (ovaj poslednji

progresivan

749

esto se zove progresus in infinitum); supr.

regres.
progresivan (nlat. progressivus) koji se kree
napred, koji se razvija; napredak, uspean;
koji pomae napredovanje; po-stepen,
postupan; koji se postepeno poveava; supr.
regresivan.
progresivna metoda fol. miljenje koje se kree
od optega ka posebnom.
progresivna paraliza (nlat. paralysis rgogressiva) med. sifilitino oboljenje mozga
koje se rauna u tercijarni stadijum si-filisa,
a javlja se posle 1020 i vie godina od
zaraze i vodi postepeno unitavanju mozga
sifilitinim klicama, sve veem ludilu i
smrti; zove se i: progre-sivno ludilo, suenje
mozga.
progresivni porez oporezivanje kod koga se
poreska stopa penje u srazmeri sa penjanjem (poveanjem) prihoda i kapitala poreskih obveznika.
progresija (lat. progressio) unapredno kretanje,
kretanje unapred, napredovanje, postepeno
kretanje; hat. niz brojeva koji se kree po
izvesnom zakonu, moe biti aritmetiki, gde
je razlika izmeu dva uzastopna broja stalna,
npr. 1, 3, 5, 7, 9,11 itd. (aritmetika
progresija), ili geometrijski, gde je kolinik
izmeu narednog i prethodnog broja stalan,
npr. 1, 2, 4, 8, 16, 32, 64 itd. (geometrijska
progresija); kuz. ponavljanje jedne figure u
raznim vrstama tonova.
progresist(a) (lat. progressus) prijatelj napretka,
naprednjak (est naziv lanova raznih
politikih partija).
progresus in infinitum (lat. progressus in
infinitum) fia. v. pod progres.
prodekan (lat. prodecanus) zamenik dekana
(na fakultetu); v. dekan.
pro domo (lat. rgo domo) za svoju kuu, tj. za
svoju korist, za svoj raun, u svom interesu
(govoriti, raditi).
prodoto (ital. prodotto) trg. ist iznos meni-ca i
robe.
prodrom (gr. prodromos koji istrava, koji tri
ispred) ret. uvod, predgovor; nec. predznak
bolesti, nelagodno oseanje koje prethodi
bolesti i nagovetava je; fig. pretea, vesnik.
produkt (lat. productum) 1. proizvod, npr.
zemlje,
prirode
(zemaljski,
prirodni
proizvod) ili neke vetine (vetaki
proizvod), delo, plod; mag. proizvod, iznos
koji se dobije mnoenjem; ham. novostvore-na
sloena materija koja se dobije hemij-skim
procesom (supr. edukt).
produkt (lat. productum) 2. prav. protivnik
producenta.
produktivan (nlat. productivus) koji proizvodi,
proizvodan, bogat, plodan, koji dosta donosi,
prinosan; fig. plodan, npr. pisac, umetnik.

proza

produktivnost (nlat. productivitas) proizvodnost, sposobnost proizvoenje, plodnost,

stvaralaka delatnost.
produktna berza berza na kojoj se trguje
odreenim poljoprivrednim proizvodima i
industrijskim
preraevinama
(itom,
ljivama, jajima, petrolejom, eerom,
ugljem itd.).
produktna trgovina trgovina prirodnim ili
zemaljskim proizvodima.
produktni posao prodaja poljoprivrednih
proizvoda (ivotnih namirnica).
produkcija (lat. productio) predstavljanje,
prikazivanje, npr. nekih vetina; trg.
proizvoenje, proizvodnja; proizvod; prav.
podnoenje dokaza, isprava (lat. productio
documentorum); dovoenje svedoka (lat.
productio testium).
produkcioni termin prav. rok u kome jedna
strana treba da donese dokaze.
producent (lat. producens koji proizvodi,
proizvodan) 1. svako lice koje svojim
radom neto proizvodi, proizvoa, radnik,
fabrikant, poljoprivredni* (supr. konzument);
2. prav. lice koje dovodi sudu svedoke ili
podnosi dokaze, isprave i sl.; ua. produkt 2.
producira (lat. producere) izvoenje,
prikazivanje,
iskazivanje,
izlaganje;
proizvoenje, izraivanje; raanje.
producira (lat. producere) izvoditi, prikazivati, pokazivati, iznositi na videlo,
izlagati; proizvesti, proizvoditi, izra-ivati,
graditi; raati; donositi prihod; producirati se
javno pokazivati svoje sposobnosti ili
osobine, pokazivati se; isticati se.
proegumena (gr. rgb, ago vodim) pl. med.
daleki, pripremni, prethodni uzroci neke
bolesti.
proegumenian (gr. rgo, ago) koji slui kao
priprema, pripremni, prethodni.
proemij(um) (gr. pro-oimion, lat, proemium)
kod starih Grka: manje homerovske himne,
nazvane po tome to su itane pre recitovanja epskih pesama; docnije: predigra,
uvod u neki govor ili pesmu, predgovor.
proeminentan (nlat. proeminens) istaknut,
odlian, vanredan; ispupen.
proeminencija (nlat. proeminentia) istaknu-tost,
odlinost; ispupenje.
pro et kontra (lat. rgo et contra) za i protiv; pro
et kontra neke stvari za i protiv neke stvari, tj.
ono to se moe navesti u prilog i protiv
nje.
proza (od lat. prosa u izrazu prosa oratio
prav govor, upravan govor, neukraen
govor; enski rod od prosus postalo od
prorsus od proversus pravce napred okrenut;
nevezan govor) nevezan slog, govor upuen
neposredno, nain izraavanja koji nije
ogranien rimom ili ritmom, nain pisanja u
onim knjievnim poslovima kojima je cilj
prikazivanje stvarnosti onakve kakva je,
bez ikakvog izmiljanje

prozaizam

750

i odstupanja od onoga to jest ili to je bilo;

fig. suvoparnost, odsustvo svega pe-snikog,
lepog i uzvienog; supr, poezija.
prozaizam (nlat. prosaismus) osobenost nevezanog, nepesnikog govora; fig. suvoparnost,
suva trezvenost.
prozaizirati (lat. prosa) pisati u prozi; fig.
initi (ili: uiniti) neto suvopar-nim.
prozaist(a) (lat. prosa) v. prozaiar.
prozaian (nlat. prosaicus) nevezan, nepesniki; svakodnevni, suvoparan, plitak,
obian, dosadan; supr. poetian.
prozaiar (lat. prosa) onaj koji pie u prozi,
tj. nevezanim slogom;fig. suvoparan ovek.
prozekvirati (lat. prosequi) v. prosekvi-rati.
prozekutor (lat. prosecutor) v. prosekutor.
prozekucija (lat. prosecutio) v. prosekucija.
prozelit (gr. pros-elitos) doljak, pridolica;
obraenik, onaj koji je preao u DRUGU
veru, onaj koji je iz jedne stranke, naroito
religiozno, preao u neku drugu (izraz potie
od grkog jevrejstva, kada su se, u vreme
Hristovo, ovako nazivali neznaboci koji su
primili jevrejsku veru).
prozelitizam (gr. proselytos) manija ili
pomama obraanja u neku veru pristalica
druge vere, tenja onih koji gledaju da,
naroito neasnim i runim sredstvima,
pristalice druge religiozne stranke pridobiju
za svoju stranku.
prozenhim (gr. pros-enchyma) bog. oblik
biljnog elijskog tkiva kod koga je elij-ska
opna odrvenila a elije izduene i na oba
kraja zailjene, tako da svojim vrhovima
zalaze jedna u drugu i nemaju meue-lijskog
prostora.
Prozerpina (lat. Proserpina) mit. ena Plutonova i, po tome, kraljica podzemnog
sveta (kod Grka: Perzefona); astr. ime
planetoida otkrivenog 1853. god.
prezimiti (gr. pro, zyme kvasac) pl. ime
kojim rimokatolici nazivaju pravoslavne,
zato to se ovi prieuju kvasnim hlebom;
upl. azimiti.
prozni (lat. prosa) napisan u prozi; prozaian.
prozodija (gr. prosodia naglaavanje) deo
metrike: izgovaranje rei po glasoudaru
(akcentu) i duini slogova; pravila o duini i
kratkoi slogova; knjiga koja sadri pravila
i primere o duini i kratkoi slogova.
prozodika (gr. prosodikos naglasni, koji se
tie naglaavanja slogova) nauka o duini i
kratkoi slogova, nauka o glasou-daru.
prozodomanija (gr. prosodfa, naglaavanje;
pripev, mania strast, pomama) strast za
pravljenjem stihova, stihoklepetao.
prozopalgija (gr. prosopon lice, algos bol)
ned. bol u licu.

projekcija

prozopografija (gr. prosopon, graphf a opis)

opisivanje osoba, crtanje karaktera.
prozopologija (gr. prdsopon logia nauka)
nauka o izgledu lica;.^. fizionomika.
prozopomant (gr. prosopon, mantis prorok)
onaj koji prorie sudbinu iz crta lica.
prozopomantija (gr. prosopon, mantela proricanje) proricanja sudbine iz crta lica.
prozopopeja (gr. prosopon, poteo pravim,
inim) r-, oliavanje, prikazivanje neega
neosobnog i neivog kao da je ivo,
oivljavanje; personifikacija.
prozopoplegija (gr. rgbzbrop plege udarac)
med. uzetost lica, uzetost linog ivca.
prozoposkopija
(gr.
prosopon,
skopeo
posmatram) motrenje lica, ispitivanje lica;
naroito: nauka o bolesnom izrazu lica, =
patoloka fiziognomika.
prozopospazmus (gr. prdsopon, spasmos gr)
med. grenje obraza, gr u licu.
pro i kontra (lat. pro, contra) v. pro et kontra.
projek(a)t (nlat. project
t, nacrt, skica; predlog; nakak
.-l; generalni
projekt opti nac^- ,,ethodni plan, plan u
glavnim crtama; specijalni projekt nacrt u
pojedinostima.
projektant (nlat. projectans) izumeva (ili
tvorac) projekta (ili nacrta, plana), izraiva plana, nacrta.
projektivan (nlat. projectivus) koji baca,
bacaki, projekcioni; naziv za figure koje
se pomeranjem mogu dovesti u perspek-tivni
poloaj.
projektivna geometrija deo geometrije koji
prouava svojstva prostornih tvorevina, a
koje pri projektovanju iz odreenog centra
ostaju neizmenjene.
projektil (fr. projectile) svako telo baeno
nekom silom, naroito: topovske zrno,
puane zrno.
projektovati (lat. projicare) v. projicirati;
nacrtati, obeleiti, praviti plan (nacrt);
nameravati, smiljati.
projektor (nlat. projector) bacan, sprava za
bacanje,
sprava
bacaica;
takoe:
projekcioni aparat.
projektura (lat. projectura) vrh. deo graevine
koji ispada, streja.
projekcija (lat. projectio) u mehanici: hi-tanje,
bacanje, izbacivanje nekog tela; u crtanju:
nacrt, predstavljanje u crteu prividnog
poloaja ili oblika nekog predmeta, naroito:
crtanje geografskih karata (v. centralna ili
perspektivna,
ortografska,
stereografska,
homalograf-ska ili izografska projekcija;
polarna,
ekvatorijalna,
horizontalna,
vertikalne projekcija); baeni zraci, slika
baena svetlosnim zracima na neku
povrinu, zid, platno; nauka o projekciji
nauka o predstavljanju prostornih oblika
(take, prave, ravni, tela) u ravni
(upotrebljava se u geometriji, kartografiji i
optici).

projekciona vetina

751

projekciona vetina prikazivanje slika, crtea i

sl. pomou skioptikona.
projekcione slike slike proizvedene na zidu ili
platnu pomou projekcionih aparata.
projekcioni aparat ont. elektrini bacam
svetlosti, bacan slika; sprava pomou koje
dobivamo na platnu jako uveane slike.
nrojicirati (lat. projicere baciti pred) na-crtati,
praviti nacrt ili plan, predstavljati na nekoj
povrini ili ravni, praviti projekciju.
prokancelar (nlat. procancellarius) zamenik
kancelara.
prokatalepsa (gr. prokatalepsis prethodno
oduzimanje, prethodno uzimanje)ret. prelazak
sa taaka optube na take koje govore u
prilog optuenoga.
prokatarktian (gr. prokatarktikos prethodni)
ed. prethodni, pripremni.
pro kvota (nlat. pro quota) srazmerno, proporcionalno.
prokimen (gr. prokefmenon) u pravosl.
crkvi: kratak stih, izabran iz psalama
Davidovih, koji se peva pred itanjem
apostola i evanelja.
proklama (lat. proclama) v. proklamacija.
proklamator (lat. proclamator) objavljiva-lac,
vika (na licitaciji).
proklamacija (lat. proclamatio) proglas, objava,
obznana,
obnarodovanje,
objavljivanje;
proklama.
proklamirati v. proklamovati.
proklamovati (lat. proclamare) proglasiti,
proglaavati, objavljivati, objaviti; obnarodovati, obznanjivati, obznaniti.
proklitika (gr. pro-klino napred nagnem)
gram. re koja nema svoga akcenta, nego se
izgovara s reju koja dolazi posle nje (to su
neki predlozi, svezice^g pni i prilog ne na
koje skae akcenat rei uz koje stoje, npr. iza
sna, pred zoru, ni ja, ni, ti, ul, blato, u meso, u
kolo, uz brdo, ne radim itd.); pep. enklitika.
prokonzul (lat. proconsul) kod Rimljana: bivi
konzul i pretor koji je, po isteku svog
slubovanja, dobivao na upravu neku
pokrajinu, potkonzul.
prokrastinacija
(lat.
procrastinatio)npaB.
odlaganje od jednog dana do drugog.
Prokrust (gr. Prokroystes) mit. nadimak
legendarnog atikog razbojnika Polipemona ili
Damastesa, koji je imao dve postelje, jednu
kratku i jednu dugaku. Ako bi mu navratio
radi prenoita kakav putnik visoka rasta, on
bi ga smestio u kratku postelju i odsekao od
njega toliko da moe stati u postelju; ako bi
namernik bio mala rasta, odveo bi ga u
dugaku postelju i istezao dok ne bi ispustio
duu. Ubio ga je Tezej. Otuda: Prokrustova
postelja znai neki proizvoljan oblik ili
kalup u koji neko silom hoe da ugura neku
stvar.

irokurant

proksenetizam (gr. rgohepeb dobavim devojku

za senu) trgovanje belim robljem; podvoenje.
proksenija (gr. proxenia) kod starih Grka:
dravno gostoprimstvo, odnos i pravo
dravnog gostoprimstva prema poslaniku,
uglednoj linosti ili vladaocu strane drave;
ovu dunost, u ime drave, obavljao je
naroito za to odreeni graanin, proksenos.
proksima (lat. proxima) trg. najblii rok koji
izdavalac menice odreuje.
proksimitet (lat. proximitas) blizina, su-sedstvo;
bliskost, blisko srodstvo.
proksimo (lat. proximo sc. mense) trg, idueg,
narednog, tj. meseca.
proksimus (lat. proximus) najblii, najprei;
proksimus
sukcesor
(lat.
proximus
successor) prav. najblii naslednik.
proktagra (gr. proktos mar, trtica, agra plen)
med. reumatian bol mara.
proktalgija (gr. proktos, algos bol) med. bol
mara, marni bol.
prokt-atrezija (gr. proktos, a- bez, ne, tresis
probuenje) lged. suenost mara, zaeplje-nost
zadnjeg creva.
proktitis (gr. rgbM8)med. zapaljenje sluzo-koe
zadnjeg creva.
prokt-odinija (gr. proktos, odyne bol) med. bol
u maru ili zadnjem crevu.
proktonkus (gr. prdktos, onkos masa) med.
oticanje, otok mara.
proktoragija (gr. proktos, rag-koren od regnymi slomim, prekinem, skrham)med. krvarenje mara ili zadnjeg creva.
proktorea (gr. proktos, geb teem, curim)
med. curenje sluzi iz zadnjeg creva.
proktoreuma (gr. proktos, geb teem, curim)
med. reumatian bol u maru, u zadnjem
crevu.
proktoskop (gr. proktos, skopeo posmatram)
med. ogledalo za pregledanje zadnjeg creva.
proktoskopija (gr. proktos, skopeo)^. pregled
(ili: ispitivanje) mara ili zadnjeg creva
pomou proktoskopa.
proktospazmus (gr. proktos, spasmos gr)med.
gr na zavretku zadnjeg creva (na maru).
proktostenozis (gr. prokt6s, stenosis sue-nje)
med. suenost zadnjeg creva.
proktotomija (gr. proktos, tome seenje,
rezanje)med. prosek miia stezaa zadnjeg
creva.
proktocela (gr. proktos, kele prodor, kila) med.
spad, prosutost zadnjeg creva.
prokura (nlat. procura) upravljanje nekim
poslom, zastupanje, zamenjivanje, staranje o
emu, preuzimanje neke stvari na sebe;
pismeno punomostvo koje principal daje
prokuristi; per prokura v. pod per
prokura.
prokurador (p. procurador) 1. v. prokura-tor;
2. lan druge komore u paniji, narodni
poslanik.
prokurant (lat. procurans) trg. v. prokurist.

prokurator

752

prokurator (lat. procurator) poslovoa,

zastupnik, opunomoenik; pravozastupnik,
advokat; stareina, nadzornik, upravnik;
ekonom u katolikim manastirima (kaluer);
kod Rimljana: upravitelj carskih ili
dravnih prihoda.
prokuratura (nlat. procuratura) voenje
poslova (ili: dunosti) prokuratora; javno
tuilatvo.
prokuracija (lat. procuratio) trg. v. prokura.
prokurist(a) (lat. rgosigage starati se o emu)
trg. pomonik, poslovoa, ovlaen od
principala da moe, u ime njegovo,
zakljuivati trgovake poslove i puno-vano
potpisivati njegovu firmu; proku-rant.
prolabij(um) (lat. labium usna, nlat. rijeio)
anat. prednji deo usne, prednja crvena pruga na
usni.
irolapsus (nlat. prolapsus) ned. spadnutost,
ispadnutost mekanih delova.
prolapsus ani (nlat. prolapsus ani) med.
ispadnutost mara ili zadnjeg creva.
prolapsus okuli (nlat. prolapsus oculi) med.
ispadnutost oka.
prolapsus uteri (nlat. prolapsus uteri) med.
ispadnutost materice.
prolacija (lat. prolerre izneti, prolatio)
iznoenje, prianje, spominjanje; proirenje,
odlaganje; iuz. produenje tona, produavanje vrednosti jedne note.
prolegat (nlat. prolegatus) papski namesnik u
jednoj pokrajini nekadanje crkvene (papske)
drave.
prolegomena (gr. prolego kaem prethodno,
kaem unapred) pl. ono to je unapred
reeno, stvari koje slue kao podsetnik,
prethodne napomene, predgovor veem delu,
uvod, priprema za ulaenje u neku nauku;
pripremna predavanja (na univer-zitetima i
dr. visokim kolama).
prolepsa (gr. pro-lepsis uzimanje unapred)
dged. prevremeno nastupanje neke bolesti (npr.
napada groznice); bog. prevremeno pupljenje
(kada se pupoljci, koji treba da izbiju idue
godine, razviju jo iste godine); ret.
odgovaranje unapred na napomene ili
prigovore za koje govornik pretpostavlja da bi
se mogli uiniti (antici-pacija).
proleptiav (gr. proleptikos koji preduhi-trava,
koji prethodno presee) prenagljen, preran,
prethodan, koji pretie, koji pre-dusreta.
proletarizacija (lat. proletarius) osiroma-enje,
osiromaavanje,
umnoavanje
sirotinje
(proletarijata); poveanje broja pro-leterskog
stanovnitva.
proletarizirat (lat. proletarius) srozati neto na
najnii red u najniu vrednost, uiniti
siromakim, osiromaiti, osi-romaavati,
osirotiti, obeskuiti, obe-skuavati.
proletarijat (nlat. proletarius) klasa kapitalistikog drutva koja nema sredstava

promemoriJa

za proizvodnju i ivi samo od rada u

najmu; radnika klasa; osnovna proizvoaka i eksploatisana klasa kapitali-stikog
drutva iji je istorijski zadatak da likvidira
kapitalizam i izgradi besklasno, komunistike
drutvo; antiki proletarijat klasa
slobodnih graana antikog (rimskog) drutva
koja je ivela na raun drave ili imunih
sugraana.
proleter (lat. proles potomak, dete, proleta-rius
graanin najnie klase) 1. u Rimu: graanin
najnieg reda, siromaak koji je koristio
samo po tome to raa decu (proles); 2. u
kapitalizmu: naj amni radnik. On je lien
sredstava za proizvodnju, koja su vlasnitvo
kapitalista. Raspolae jedino svojom radnom
snagom, koju mora da prodaje kapitalisti, da
se podvrgava njegovoj komandi u radu i da
mu besplatno proizvodi viak vrednosti, jer
samo pod tim uslovom moe da pribavi sebi
nuna sredstva za ivot. Za kapital vai kao
njegovo najbitnije, ivo orue; 3. Proleteri
svih zemalja, ujedinite se! zavrna reenica
kao gesla Manifesta Komunistike partije"
od Karla Marksa i Fridriha Engelsa, koja je
postala geslo meunarodnog komunistikog
pokreta.
proliferan (lat. proles dete, potomak, ferre
nositi) biol. koji mnoi pojedine sastojke
jednog elijskog tkiva, koji pupi, koji naglo
raste.
proliferacija (lat. proles, ferre) biol. mnoenje
pojedinih sastojaka elijskog tkiva, mnoenje
elije deljenjem; vot. pupljenje na delovima
koji obino ne nose pupoljke, npr. kad iz
sredine aice izbije nov cvet.
prolifikacija (lat. proles, facere initi, nlat.
rgo1sa1i>)vnalj
oploavanje,
raanje,
proizvoenje.
prolificirati (lat. proles, facere) biol. oploavati,
raati.
prolog (gr. pro-logos predgovor) u antikoj
drami: prvi deo koji se prikazivao pre
pojave hora, a cilj mu je bio da uvede
sluaoce u razumevanje dramske radnje;
otuda: predgovor, uvodni govor, naroito:
govor sluaocima pre poetka prikazi-vanja
nekog komada; predigra; supr. epilog.
prolongacija (nlat. prolongatio) produa-vanje,
produenje;
odgaanje,
odlaganje;
produenje, produenost.
prolongirati (nlat. prolongere) produiti,
produava; odgoditi, odloiti, produiti
rok; prolongirati menicu produiti menicu (tj.
odreeni dan plaanja, po meusobnom
sporazumu, pomeriti unapred za odreeno
vreme).
prolon (fr. prolonge) voj. ue koje vezuje lafet
s prednjakom; municijska kara.
promemorija (lat. promemoria) spis ili knjiga
radi uspomene na koga ili to, spomenice;
podsetnik; pismena molba.

promevada

753

promenada (fr. promenade) etnja, etanje;

etalite.
promesa (fr. promesse, lat. promittere obeati)
obeanje, odobrenje; trg. priznanica, pismena
obaveza da e se u odreenom roku izvriti
plaanje.
Prometej (gr. Prometheus) mit, sin gigana
Japeta i okeanide Klimene, brat Epimete-jev,
otac Deukalionov, najvei prijatel> i
dobroinitelj ljudi; ukrao je vatru od bogova
i doneo je ljudima, a njihove due naselio
slepim nadama; za kaznu Zevs ga prikovao
za jednu stenu na Kavkazu, a orao mu kljuvao
digericu; oslobodio ga Herkul; fig. uman i
vet ovek; junak u podnoenju bola. Motiv je
esto obraivan u knjievnosti i umetnosti.
prometejski (gr. Prometheus) koji je kao
Prometej, koji je junak u podnoenju bola,
velianstven, koji se ne boji neba, koji
prkosi nebu, kao Prometej; koji strano trpi i
pati (kao okovani Prometej), velianstven i
gord u patnji.
prometij(um) hen. elemenat iz grupe retkih
zemalja, atomska masa izotopa sa
najduim vekom 145, redni broj 61, znak
Rt.
promil (lat. rgo mille) v. pro-mile.
pro-mile (lat. rgo mille) na hiljadu, po
hiljadu=/os, 1 promile=1/10 procenta.
prominentan (lat. prominens) istaknut, odlian,
znatan, vodei.
prominentnost v. prominencija.
prominencija (lat. prominentia) istaknu-tost,
znatnost, veliina.
cromiskuitet (nlat. promiscuitas) meavina,
pomeanost,
zbrka;
spolno
optenje
mukaraca sa svim enama jednog plemena,
zajednica ena (kod primitivnih naroda).
promisorai (nlat. promissorius) koji obeava,
koji daje re; progoisorna zakletva prav.
zakletva pre davanja iskaza kojom se obeava
govorenje istine (supr. asertorna zakletva).
promovirati (lat. movere, promovere) unaprediti, doi na vii stepen; na univerzitetima: dati nekome titulu doktora";
primiti titulu doktora".
promovisati (lat. promovere) v. promovirati.
promorfologmja (gr. rgb, morphe oblik,
logfa) nauka o spoljanjem obliku ivih bia
i o njihovoj stereometrijskoj osnovi.
promotor (nlat. promotor) 1. dekan fakulteta
univerziteta koji, po utvrenom ceremonijalu, proizvodi nekog za doktora", vri
promociju; unapreiva u vii in ili vie
zvanje; 2. promotori hemijske supstance
koje
poveavaju
katalitiku
mo
katalizatora.
promocija (nlat. promotio) unapreenje,
proizvodstvo na stepen doktora" nekog
fakulteta univerziteta.
progagg (lat. promptus) v. promptan.

48 Leksikon

pronominaci]a

promptan (lat. promptus) gotov, spreman,

pripravan;
brz,
okretan;
otrouman,
pronicljiv, dovitljiv, doskoljiv; taan, gotov
(novac); neodloan; proggno plaanje
plaanje u gotovom novcu, odmah.
promulgator (lat. promulgator) obznanjiva,
objavljiva.
promulgacija (lat. promulgatio) obnarodovanje, objavljivanje, obznanjivanje.
promulgirati (lat. promulgare) obnarodova-ti,
objaviti, objavljivati, obznanjivati, obznaniti
(zakon).
pronaos (gr. pro-naos) kod antikih hramova:
trem pred ulazom u glavni deo hrama (lau);
aoat. prednji deo usmine.
pronator (nlat. pronator) alat. mii koji okree
ruku napred, obrta.
pronacija (nlat. pronatio) ned. uvrtanje, npr.
materine; naroito: pokret ruke i ake pri
kome, kod sputene ruke, dlan stoji ostrag a
palac unutra; supr. supinacija.
Previjena uzda fiz. dinamometar s koenjem kod
koga je primenjeno trenje radi merenja efekta
maina
(nazvana
po
pronalazau,
francuskom inenjeru i matematiaru
Ironiju).
pronomen (lat. pro-nomen) gram. zamenica.
pronomen aektivum (nlat. pronomen adjectivum) gram. pridevska zamenica.
pronomen supstantivum (nlat. pronomen
substantivum) gran. imenika zamenica.
pronomina (lat. pronomina) pl. gran. zameni-ce;
up. pronomen.
pronomina demonstrativa (nlat. pronomina
demonstrativa) pl. gran. pokazne zamenice
(taj, ovaj, onaj, i dr.).
pronogaa
indefinita
(nlat.
pronomina
indefinita) pl. gram. neodreene zamenice
(neki", neka, neko itd.).
pronomina knterogativa (lat. pronomina
interrogativa) pl. gram. upitne zamenice (ko,
koji, to itd.).
pronominalan (nlat. pronominalis) gram. zamenini, zameniki.
pronominalia (nlat. pronominalia) pl. gram.
oblici koji, u nekim jezicima, slue za
oznaavanje kvantiteta i kvaliteta, veliine i
broja predmeta.
pronomina personalia (nlat. pronomina regsonalia) pl. gram. line zamenice (ja, ti, on,
mi, vi i oni.).
pronomina posesiva (nlat. pronomina possessiva) t. gram. prisvojne zamenice (moj, tvoj,
njegov itd.).
pronomina relativa (nlat. pronomina relati-va)
pl. gram. odnosne zamenice.
pronomina
refleksiva
(nlat.
pronomina
reflexiva) pl. gram. povratne zamenice.
pronominacija (lat. pronominatio) izbega-vanje
pominjanje nekog imena na taj nain to se,
mesto imena, pomene neka okolnost koja je s
tim imenom u poznatoj vezi, npr.
Frukogorska vila mesto Milica Stojadinovi-Srpkinja itd.

prononcijacija

754

prononcijacija (fr. prononciation) gram.

izgovor, izgovarane; javna obznana.
prononsiran (fr. prononce) jako izraen, jako
oznaen, jasno obeleen ili ista-knut; uven;
pronunciran.
prononsirati (fr. prononcer) izgovoriti,
izgovarati, izrei, izricati presudu; obeleiti;
prononsirati se snano se izraziti, jasno
izjaviti, odluno se izja-sniti, obeleiti se;
pronuncirati.
prontamente (ital. prontamente) muz. brzo,
hitro.
pronuncijamento (p. pronunciamento) u Italiji
i Latinskoj Americi: vojniki ustanak u cilju
politikog prevrata, vojniki pu; poziv na
prevrat.
pronuncijato (ital. pronunciato) muz. jasno,
istaknuto, naglaeno.
pronuncijatum jurne (lat. pronuntiatum
juris) sudska odluka, pravio reenje.
pronuncijacija (lat. pronuntiatio) gram. v.
prononcijacija.
pronuncije (nlat. pronuntius) titula nuncija koji
je postao kardinal.
pronunciran (lat. pronuntiatus) v. prononsiran.
pronuncirati (lat. pronuntiare) v. prononsirati.
propaganda (lat. propaganda) 1. delatnost
kojoj je cilj da utie na najire slojeve, irenje
ideja, rasprostiranje ideja; ime drutva koje je,
1623, osnovao u Rimu papa Urban U (lat.
Congregatio de propaganda fide), sa ciljem da
radi na irenju katolike vere; svako drutvo
za irenje politikih ili religijskih uenja i
naela; praviti propagandu raditi na irenju
nekog miljenja, pokreta i sl.; 2. reklama.
propagandizam (lat. propagare) 1. naela i
nain rada neke propagande; revnost u
irenju ideja, pokreta i sl.; 2. reklami-ranje.
propagandist(a) (lat. propagare) irilac ideja;
pristalica i pobornik neke propagande.
propagator (lat. propagator) irilac, rasprostranjiva, razmnoavalac, revnostan
pobornik i irilac neke ideje.
propagacija
(lat.
propagatio)
irenje,
rasprostiranje, razmnoavanje.
propagirati (lat. propagare) 1. iriti, rasprostirati ideje, raditi za koga ili to;
obavetavati javnost o emu; 2. re-klamirati.
propagulum (nlat. propagulum) bog. prah
pomou koga se umnoavaju liaji, klicin
prah.
propanhelg. bezbojni neotrovni ugljovodonik
(S3N8); nalazi se u sirotoj nafti i u zemnom
gasu; upotrebljava se kao gorivni gas u
domainstvu, radionicama i sl.
proparoksitonon (gr. proparox^tonon) u
grkoj gramatici: re koja ima otar

proponent

akcenat (akut) na treem slogu od kraja, npr.

legetai, efpete.
pro parte virili (lat. rgo parte virili) prema
mukom udelu", tj. prema snazi, po
mogunosti; prav. s glave na glavu, na ravne
delove.
propatija (gr. rgo, pathos bolest, patnja, bol)
med. predoseanje neke bolesti.
pro patrija (lat. rgo patria) za otadbinu, za
domovinu.
pronedevtika (gr. propaideuo prethodno
pouavam) prethodno vebanje, predko-la,
znanje koje slui kao uvod i priprema u neku
nauku, pripremna obuka, pripremna nastava;
filozofska pronedevtika nauke koje slue kao
uvod i priprema za uspeno izuavanje
filozofije, naroito logika i psihologija.
propedevtiki (gr. propaidetio) koji slui kao
prethodna veba, pripremni; propedevtiki
zavod pripremna kola.
propeler (lat. propellere goniti napred, terati
napred, eng. propeller) fiz. Arhimedov
zavrtanj; vijak, brodski zavrtanj za
pokretanje brodova; vijak, vazduni zavrtanj
za pokretanje aviona i vazdunih laa (elisa).
properispomenon (gr. properispomenon) u
grkoj gramatici: re koja ima izvijen
akcenat (cirkumfleks) na pretposlednjem
slogu, npr. pheuge, benai.
pro persona (lat. rgo persona) na osobu, po
oveku, npr. plaa se.
propileji (gr. rgo, r1e vratnice, velika vrata,
to propylaion predvorje, ta prop^-laia
predvorja) pl. predvorje, raskoan ulaz u
kakvu
veliku
graevinu;
naroito:
monumentalan i raskoan ulaz u Akropolis,
tvravu stare Atine; fig. spisi koji slue kao
uvod u razumevanje ega, npr. umetnikih
zbirki.
proplazma (gr. rgo, plasma tvorevina) uzor,
uzorak, model od ilovae (prema kome
umetnik radi).
prope (fr. propos) v. propozitum; prigodan
pozorini komad; v. a propo.
propozitum (lat. propositum) govor, rei, iskaz;
predlog, ponuda; namera, odluka, reenje;
propo.
propozicija (lat. propositio) predlog, predlaganje, ponuda; postavka, stav, tvrenje;
log. sud; r-, izlaganje predmeta; sp. svi uslovi
predvieni za jednu trku i druga sportska
takmienja (nagrade, ulozi, teina, duina
staze i dr.).
propozicio major (lat. propositio maior) i-,
gornja prepisa.
propozicio miner (lat. propositio gpog)log,
donja premisa.
propolis (gr. pr6polis) predgrae"; smola-sta
materija kojom pele zatvaraju rupice na
konici i na sau.
proponent (lat. proponens) podnosilac predloga,
predlagan; onaj koji se nezvan mea u govor.

proponirati

755

proponirati
(lat.
rgoropege)
predlagati,
predloiti; predstaviti, pretpostaviti; u
ekarte-u primiti, prihvatiti igru.
proporcija (lat. proporito) razmer, srazmera,
odnos; mat. jednakost dvaju odnosa, npr. 5:15 =
6:18, a:b=c:d; aritmetika proporcija odnosna
jednaina sa jednakim ostacima, npr. 11-8 =
10-7; geometrijska proporcija jednakodeljiva
odnosna
jednaina,
npr.
12:4=6:2;
harlgonina proporcija odnos izmeu 4
veliine kada se razlika prve dve odnosi
prema razlici tree i etvrte kao prva
veliina prema poslednjoj.
proporcionalan (lat. proportionalis) razme-ran,
srazmeran, koji stoji u nekoj srazme-ri,
odmeren; proporcionalne veliine pl. veliine
koje stoje u nekom odnosu jedne prema
drugima,
npr.
proporcionalne
linije;
proporcioialni izborni sistem izborni sistem
kod koga se broj izabranih poslanika
pojedinih politikih stranaka odreuje u
srazmeri prema ukupnom broju svih onih
to su glasali.
proporcionalitet
(nlat.
proportionalitas)
srazmerkost, jednakost odnosa.
proporcioniran (fr. proportionne) srazmeran,
ravnomeran, koji stoji u odnosu ili srazmeri
sa im; srazmerno udeen, srazmerno
skrojen, pravilno ureen ili po-del>en, tano
odmeren, pravilnog rasta.
proporcionirati (fr. proportionner) dovesti (ili:
staviti, dovoditi, stavljati) u srazmeru, uiniti
srazmernim, udesiti prema emu.
proposta (ital. proposta) predlog, predla-ganje;
trg. ponuda; nuz. tema.
propotizam (gr. pro-potlzo) med. lekoviti
napitak i njegovo davanje.
propretor (lat. propraetor) kod starih
Rimljana; upravnik ili vrhovni sudija jedne
pokrajine.
proprija auktoritate (lat. propria auctorita-te)
sopstvenom silom ili vlau, samo-vlasno,
samovoljno.
proprija kauza (lat. propria causa) svoja
stvar, sopstvena stvar, lini posao.
proprija manu (lat. propria manu) sopstvenom
rukom, svojeruno.
proprijetet (lat. proprietas) svojina, sopstvenost;
pravo
svojine;
svojstvenost,
svojstvo, osobina; imanje, dobro.
pro prodigo (lat. pro prodigo)npan. proglasiti
koga rasipnikom i zbog toga staviti ga pod
starateljstvo.
proptoza (gr. proptosis ispadanje) med. v.
procidencija.
proptoma (gr. pr6ptoma ispadanje) med. v.
procidencija.
propulzivan (nlat. propulsivus) koji tera, koji
gura napred, pogonski.
propulzija (nlat. propulsio) teranje napred,
guranje napred; pogon broda.
pro rata (nlat. rgo rata) srazmerno, prema
izraunatom udelu; pro rata temporis

48*

proskomidIJa

(nlat. rgo rata temporis) prema vremenu,

prema isteku delova vremena, npr. kod
utvrivanja dividende novih akcija: 12% rgo
rata temporis od 1. oktobra do kraja
godine=3% od nominalne vrednosti.
proratiziranje (nlat. rgo rata) prav. podela na
rage, tj. na udele.
prorektor (nlat. prorector) na visokim kolama:
zastupnik rektora (poloaj za koji se obino
bira raniji rektor).
prorektorat (nlat. prorectoratus) zvanje i
dostojanstvo prorektora.
prorogativan (lat. prorogativus) odgodan, koji
odgaa, odloan, koji odlae, pro-duan,
koji produava.
prorogirati (lat. prorogare) odloiti, odlagati,
odgoditi, odgaati (npr. skup-tinske
sednice); produiti rok, npr. neke menice;
up, prolongirati.
pro saldo (ital. rgo saldo) trg. v. per saldo.
proseko (ital. prosecco) v. proe.
prosektor (lat. prosector) ned. para lea,
pomonik profesora anatomije koji, pod
nadzorom ovoga, vri paranje lea; takoe:
onaj koji vri ispitivanja seenjem ovejeg
tela.
prosektura (lat. prosectura) ustanova pri
velikim bolnicama za praktino rea-vanje
zadataka iz oblasti patoloke anatomije (u
kome se, dakle, vre seciranja i bakterioloka
ispitivanja,).
pro sekunde (lat. rgo secundo) u drugom redu,
drugo (pri nabrajanju); up. pro primo.
prosekutor
(nlat.
prosecutor)
pratilac,
sprovodnik; sudski gonilac, tuilac.
prosekucija (lat. prosecutio) nastavljanje, predu
ivanje; sudsko progonjenje.
proselit (gr. proselitos) v. prozelit.
proseminar (lat. rgo, semen, seminis seme)
seminar
za
studente
poetnike
na
univerzitetu, u kome se oni osposobljavaju za
docniji samostalan rad u seminaru.
proseuha (gr. pro-euche bogomolja) jevrejska
bogomolja pored puteva, bunara itd.; takoe
= sinagoga.
prosilogizam (gr. rgb, syllogismbs posredni
zakljuak) log. prednji silogizam, tj. onaj iji
je zakljuak gornja ili donja lreldaea sledeeg
zakljuka u polisilogizmu.
prosimo (ital. prossimo sc. mese, lat. proximo)ipr. idueg meseca, narednog meseca.
prosimo venturo (ital. prossimo venturo) trg. za
idui mesec, za naredni mesec.
prosimo pasato (ital. prossimo passato) trg.
prolog meseca.
prosit! (lat. prosum, prosit) neka je na korist,
u zdravlje, na zdravlje!
proskineza (gr. pros-kynesis) tovanje nekog
kao boga, klanjanje, padanje niice pred
kim, npr. pred vladaocem, metani-sanje;
prosternacija.
proskomidija (gr. pros-komlzo prinosim) u
pravoslavno] crkvi: pripremanje za liturgiju,
tj. pripremanje asnih darova (hleba i vina)
za priee.

proskribirati

756

proskribirati (lat. pro-scribere) staviti van

zakona, stavljati van zakona, liti (ili:
liavati) koga zatite zakona; osuditi na smrt
bez sudskih formalnosti; goniti, progoniti,
prognati, iskljuiti, isterati (iz drutva);
zabraniti, ukinuti; igosati, bojkotovati.
proskriptivan (nlat. proscriptivus) koji stavlja
van zakona; koji goni, progoni, preteruje,
proterni; koji izgoni, iskljuuje, iskljuen;
koji zabranjuje, ukida; koji i-goe, bojkotni.
proskripcija (lat. proscriptio) stavljanje van
zakona, osuda na smrt bez sudskih
formalnosti;
gonjenje,
proganjan;
progonstvo; izgnanje, iskljuenje; zabrana,
uki-danje; igosanje, bojkotovanje; izraz
potie od Sulinih proskripcija u starome
Rimu.
proskura (gr. prosphora) v. prosfora.
prospek(a)t (lat. prospectus) izgled, pogled,
prizor; u likovnoj umetnosti: predstavljanje
izgleda grupe graevina, ulica, trgova itd.
(prospekte slikarstvo); iroka ulica (npr.
Nevski prospekt u Lenjingradu); poz. slikana
pozadina, dubina pozornice; nacrt, plan,
skica neke zgrade prema spoljnjem izgledu;
pregledan
plan
o
ureenju
nekog
industrijskog, naunog, umetnikog ili
prosvetnog preduzea; trg. reklama neke robe
u obliku tampanog letka ili broure.
arospektivan (nlat. prospectivus) koji
predvia ono to e doi, dalekovidan.
prosaektor
(lat.
prospector)
ispitivalac
zemljita u mineralnom pogledu, onaj koji se
struno bavi istraivanjem i prona-laenjem
minerala.
prospekcija
(lat.
prospectio)
ispitivanje
zemljita u cilju traenje minerala,
istraivanje minerala.
prosperirati (lat. prosperare) uspevati, napredovati, ii od ruke, polaziti za rukom;
imati sree, dospevati u povoljne prilike.
prosperitet (lat. prosperitas) uspevanje, polaenje za rukom; blagostanje, uspeh,
srea (u poslovima).
prostazija
(gr.
prostasla)
prvenstvo,
preimustvo; stareinstvo.
prestat
(gr.
prostates
stareina,
pretpostavljeni, lat. prostata) stareina,
pretpostavljeni, zapovednik, poglavar; u
staroj Atini: zatitnik onoga koji nije bio
atinski graanin; ned. ono to stri, to
izviruje.
prostata (gr. prost^tes branilac, zatitnik, lat.
prostata)aHBT. predstojnica, pred-stojaa
(korena lezda kod mukarca, na gornjem
delu mokrane cevi i ispod mo-kranog
mehura, lui sok koji se mea sa spermom).
prostalgija (gr. prostates, algos bol) led. bol u
korenoj lezdi (prestati).

prosfora

prostatektomija (gr. prostates, ektome isecanje) med. operativne vaenje prestane.

prostatelkozis (gr. prostates, elkosis gnojenje)
ed. gnojenje (ili: zagnojavanje) .prosta ge.
prostatizam (gr. prostates).^ opti naziv za
sve sluajeve uveanja (hipertrofije) korene
lezde (prostate).
prostatitis (gr. prostates) med. zapaljenje korene
lezde (prostate).
prostatian (gr. prostatik6s) koji stri, koji
se istie, koji stoji na elu, odlian, izvrstan.
prostatolit (gr. prostates, Uthos kamen) med.
kamen u prestati.
prostatovkus (gr. prostates, onkos masa) led.
otok prostate.
prosteza (gr. prdsthesis dodavanje)gram.
dodavanje jednog slova ili sloga na poetku
rei; med. naknada, zamenjivanje izgubljenih
udova vetakim, nametanje ve-takog
dela tela, npr. drvene noge; proteza.
prosternidij(um) (gr. prosternidios koji se
nalazi pred grudima, pretprsni, predgrudni)led. melem (ili: flaster) za grudi.
prosternirati (lat. prcSsternere) prostreti na
zemlju, oboriti; prosternirazi se baciti se
pred nekim na zemlju, pasti na kolena,
poniziti se.
prosteta (gr. prostfthemi dometnem, prislonim)
pl. med. lekovi koji se upotrebljavaju spolja.
prostetis (gr. rgb, stethos grudi, prsa) med.
mesnatost na prednjem delu grudi kod
snanih mukaraca; mesnatost ruku i nogu,
tzv. mi" na ruci i lopta pozadi nonog
palca.
prostil (gr. rgb, stylos stub) vrh. kapija, ulaz
sa stubovima spreda; stubovi samo spreda; pr.
prostilan.
prostituirati (lat. prostituere) v. prosti-tuisati.
prostituisati (lat. pro-stituere) navesti na blud,
izvoditi na blud, javno izlagati bludu;
osramotiti, obeastiti, poniziti; prostituirati
se odati se bludnom ivotu, obeastiti se,
prodavati se, postati javna enska, bludnica;
obrukati se, blamirati se.
prostitutka (lat. pro-stituere) ulina enska,
javna seneka, bludnica.
prostitucija (lat. prostitutio) blud, bludni ivot,
bludnienje; davanje tela za novac kao poziv
(profesije); fig. obeaenje, oskvrnjenje,
skrnavljenje.
prostracio virijum (lat. prostratio virium) med.
iscrpenost, iznemoglost, klonulost, oslabelost.
prosferomena (gr. pros-rbgb) al. med. sredstva
koja deluju spolja.
prosfiza
(gr.
prdsphysis
prirastanje,
srastanje) med. sraslost udova.
prosfora (gr. pros-phora) u pravosl. crkvi:
prinos", hlepi od peninog brana

proshematizam

757

koji se upotrebljava za priest i deli vernima

(nafora) posle liturgije.
proshematizam (gr. proschematism6s) gram.
produavanje jedne rei dodavanjem jednog
slova ili sloga na kraju; pogreno: proematizam.
proscenij(um) (gr. pro-skenion, lat. proscaenium) prednji deo antikog pozorita; u
modernom pozoritu: prednji deo pozornice
(izmeu zavese i orkestra).
prota (gr. protos prvi) prvi svetenik; poasni
in u pravosl. crkvi, iji nosilac ima prava na
crkveni pojas; takoe: svetenik pod ijim su
nadzorom svi svetenici iz dela jedne
eparhije;lrogo-jerej, protoprezviter.
protagonist(a) (gr. protagonistes) prvi borac,
prvoborac, voa, glavni pobornik, glavni
pokreta,
glavna
linost,
prvak;
u
starogrkom pozoritu: glumac koji igra
glavnu ulogu.
proteza (gr. protasis) ret. u samom poetku
istaknuto pitanje; gram. uvodnica, period-ski
prednjak; Poz. uvodni (ili: prvi) deo drame u
kome poinje dramski zaplet; supr. apodoza.
protaktinij(um) (lat. protactinium) hen. radioaktivni elemenat, atomska masa 231,
redni broj 91, znak Ra.
protandrija (gr. protos prvi, andria mukost)
biol. kod nekih ivotinja i biljaka: ranije
razvijanje mujaka nego enki, odnosno
mukih spolnih organa nego en-skih; supr.
protoginija.
protargol (gr. protos, argyrion srebro) med.
jedinjenje belanevine i srebra, utie antiseptiki, upotrebljava se pri leenju rana,
oiju i tripera.
protee (fr. protege) tienik, ljubimac, onaj
koji ima protekciju.
proteirati (lat. pro-tegere, fr. proteger) tititi,
zatititi, zatiivati, zaklanjati, pomagati,
podupirati koga; pre-poruiti, preporuivati.
proteza (gr. pro, tfthemi, pr6thesis izlaganje) v.
prosteza.
proteidi (gr. protos prvi) pl. hem. spojevi
protekla sa organskim spojevima.
proteiv (gr. protos, nlat. proteinum) hem.
belanevina, glavni sastojak protoplazme
biljnih i ivotinjskih grad iva, ima ga i u
krvi, mesu, mleku, kostima, kosi; najvanija
hrana organizma, koji bez nje ne moe da
bude.
proteinoterapija (nlat. proteinum belanevina,
gr.
therapeia
leenje) med.
leenje
ubrizgavanjem belanevinastih materija; up.
protein.
Protej (gr. Proteiis) kit. morski bog starih Grka
koji je imao dar proricanja i sposobnost da se
pretvara u sve mogue oblike; fig. prevrtljiv
ovek, prevrtljivac; u al-hemiji: iva.

protest

protektivni
(nlat.
protectivus)
zatitan,
zap1titni, odbrambeni, potporni, pomoni.
protektivsilk (eng. protective silk zatitna svila)
med. smolom premazana tanka tkani-na za
zatitu rana (kod antiseptikog zavoja).
protektor (nlat. protector) 1. pokrovitelj,
zatitnik, onaj koji nekoga preporuuje; 2.
titula Olivera Kromvela posle uki-danja
kraljevstva u Engleskoj; 3. drava koja
uzima neku zemlju pod pokrovitelj-stvo",
odn. zatitu".
protektorat (nlat. protectoratus) zatit-nitvo,
zatiivanje,
pokroviteljstvo;
u
meunarodnom pravu: odnos zavisnosti koji
postoji
izmeu
jedne
drave
(kao
zatitnice") i druge (kao zatiene");
naziv za zemlju uzetu pod ovakvu zatitu",
a u stvari okupiranu od jae drave.
protektorij(um) (nlat. protectorium) ustanova
za zatitu ili odbranu od ega, odbrambeni
spis; tienje, zatita, pokroviteljstvo.
protektura (nlat. protectura) v. protektori-jum.
protekcija (nlat. protectio) zatita, zatiivanje,
pokroviteljstvo; potpora, po-'
'. mo, pomaganje; preporuka, preporuivanje.
protekciona (nlat. protectio) .protekcio-nist.
protekcionizam
(nlat.
protectio)
sistem
trgovake politike kome je cilj zatiivanje
domaih
proizvoda
od
inostrane
konkurencije putem uvoenja visokih
uvoznih carina na stranu robu a sniavanjem izvoznih itd.
protekdionist(a) (nlat. protectio) pristalica
uvoenja zatitne carine, zabrane uvoza,
kontingentiranja i drugih mera u borbi protiv
konkurencije inostranih poljo-privrednih i
industrijskih proizvoda; tienik, ljubimac,
onaj koji ima preporuku, pomo i potporu
uticajnih ljudi (protee).
pretenzija
(lat.
protensio)
ispruenost,
protegnutost; takoe: protaza.
proteoliza (gr. protos prvi, lysis razlu-ivanje)
med. varenje (ili: probava) belanevina.
proteolitian (gr. protos, lytikds razluan, koji
razlae) koji vari belanevine (pep-sin,
tripsin, fermenti).
proteroandrija (gr. prdteros raniji, andrfa
mukost) biol. v. protandrija.
proteroginija (gr. proteros, gyne ena) biol. v.
protoginija.
protest (nlat. protestus, ital. protesto) prigovor,
izraz negodovanja protiv ega; u meninom
pravu: akt kojim vlasnik menice izvetava
trgovaki sud da menini dunik nije
udovoljio ili odgovorio obavezama; trg. seoca
protest (ital. senza protesto) bez prigovora,
bez protesta; so-

protestant

758

pra protest (ital. sopra protesto) preko

protesta, tj. iz prijateljstva primiti na sebe
menicu.
protestant (lat. protestans koji javno
posvedoava)
hrianin
evaneliko-luteranske veroispovesti (naziv po tome to
su lugerovci uloili, kod rajhstaga u
pajeru 1529, protest protiv odluka kat.
crkve koje su bile uperene protiv njih);
posle Vestfalskog mira ovim imenom zovu i
reformiste.
protestantizai (lat. protestans) naziv za sve
hrianske crkvene zajednice koje su
proizipe iz velikog pokreta reforma-cije u
XVI veku; .up. protestant.
protestacija (lat. protestatio) prigovor, sveana
izjava protiv ega, javno izraavanje
negodovanja.
protestirati (lat. protestari) v. protesto-vati.
protestovati (lat. protestari javno posvedoiti;
javno iskazati, glasno objaviti) otvoreno se
izjasniti protiv ega, dii se protiv ega,
izraziti negodovanje zbog ega; protestovati
menicu po utvrenoj formi izvestiti trgovaki
sud da vlasnik menice nije mogao da
izdejstvuje primanje ili plaanje menice i
pored svih zakonom propisanih uslova i
mera.
protetika (gr. pro-tithemi postavljam ispred)
med. vetina zamenjivanja izgubljenih delova
tela (ruke, noge, zuba i dr.) vetaki \up.
prosteza.
protiiija (gr. prothymia) sklonost, pripravnost,
raspoloenje za to; naklonost, raspoloenje
prema kome ili emu.
protiv (gr. rgb, typos otisak) uzorak, ugledni
primerak, obrazac, mustra.
protipografski (gr. rgb, typos, grapho piem,
beleim, crtam) izraen pre pronalaska
tampe.
protisti (gr. protos prvi) pl. biol. izraz kojim
Hekel oznaava najnie organizme, one kod
kojih jo nisu potpuno razvijene razlike koje
postoje izmeu viih ivotinja i biljaka; dele
se na protozoe i protofite.
proto- (gr. protos) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: prvi, glavni, najraniji, najvii,
najugledniji.
protogala (gr. protos, gala mleko) med. prvo,
materinsko mleko.
protogea (gr. protos, ge Zemlja) prvi,
prvobitni oblik Zemlje (po Lajbnicu).
protogenian (gr. protos, gen- koren od
glgnomai rodim se, nastanem, postanem)
koji je prvo postao, prvopostali, prvostvoreni, prvoroeni.
protoger (gr. protos, geron starac) prvi
starac"; seoski vika i pozivar, pomonik
seoskog stareine.
protoginija (gr. protos, gyrie ena) biol. kod
nekih ivotinja i biljaka: ranije razvijanje
enki nego mujaka, odnosno en-

protov

skih spolnih organa nego mukih; supr.

protandrija.
protografija (gr. protos, graphla pisanje) prvo
crtanje, prvi crte, pravljenje nacrta; vetina
pravljenje nacrta, planova, skida; prvo
pismo, prapismo.
protozoe (gr. protos, zoon ivotinja) zool.
praivotinja,
mikroskopski
mala
jednoelijska iva bia (za razliku od meta-zoa tj.
mnogoelijskih organizama); up. protisti.
protozojski (gr. protos, zoon ivotinja)
praivotinjski, koji se tie protozoa.
protoistorija (gr. protos, historia) v.lroztohistorija.
protojerej (gr. protos, iereus svetenik) v.
prota.
protokol (gr. protos, kolla lepak, prot6kol-lon)
1. zapisniko utvrenje neke radnje izvrene
po nareenju ili slubenoj dunosti, zapisnik
koji sadri odluke ili zakljuke nekog
kolegijuma, zapisnik sa iskazima sasluanih
lica;
zapisnik
sednice;
2.
zapisnik
diplomatske konferencije koji sadri odluke
donesene na takvoj konferenciji; 3.
diplomatski pra-vilnik koji sadri propise o
ceremoni-jalu kojeg se valja pridrava u
prepis-ci i zvaninim odnosima sa pojedinim
dravama, kao i prilikom sastanaka e-fova
drava ili njihovih predstavnika; 4.
odeljenje pri ministarstvu spoljnih poslova
koje vodi ove poslove; ef ovog odelenja
zove se ef protokola; napraviti protokol v.
protokolisati.
protokolant (nlat. protocollum) v. protoko-list.
protokolarni (nlat. protocollarius) zapisniki
;protokolarna lista spisak uglednih linosti
(kod neke ustanove) koje se slubeno
pozivaju na sveanosti, priredbe i kojima se
upuuju estitke, izraava sauee i dr.
protokolirati v. protokolisati.
protokolisati (nlat. protocollum) zapisati po
zvaninoj dunosti; uneti u zapisnik,
napraviti zapisnik, voditi zapisnik, sasluati
(ili: sasluavati) i nekazano zapisati.
protokolist(a) (nlat. protocollum) zapisni-ar.
protolog (gr. proto-16gos) prvi glumac, onaj
koji igra glavnu ulogu.
protologija (gr. protos, logf a) prva filozofija,
osnovna filozofija.
protoma (gr. pro-temno, protome) slika poprsja, poprsje, bista.
protomus (gr. pro-temno) ned. v. prosektor.
protov (gr. protos prvi)fiz. pozitivno jezgro
vodonikovog atoma iji naboj ili optereenje
iznosi jedan pozitivni elektrini elementarni
kvantum; protoni zajedno sa neutronima
nalaze se u sastavu atomskog jezgra; up.
elektron.

protonotar

759

protonotar (gr. protos, lat. notarius belenik,

pisar) prvi pisar, glavni sekretar (ili: tajnik);
prvi svetenik posle patrijarha u Carigradu;
u katolikoj crkvi: titula visokog svetenog
lica, po rangu odmah iza biskupa, koje
obavlja sve poslove koji se tiu papske
stolice u katolikoj crkvi.
protov pseudos (gr. proton, pseudos la) fil.
prva la, prva zabluda, pogrena osnovna
pretpostavka kao izvor svih doc-nijih
pogrenih zakljuaka (Aristotel).
protopatija (gr. protos, pathos bol) naroita
naklonost emu; med. prvo oseanje bola, prvi
znaci bolesti.
protoplazma (gr. protos, plasma tvorevina)
biol. iva belanevina, aktivna belanevina
elija, osnovna tvar iz koje se sastoji svaka
biljna i ivotinjska elija (ima vid polutene,
bezbojne i lepljive mase); fig. prapraslika,
praslika.
protoplast (gr. protos, plastos uoblien,
obrazovan) biol. elino tkivo bez/ opne, npr.
kod biljnih elija.
protoplasti (gr. protos, plast6s) pl. prvostvoreni ljudi, praljudi, prvi ljudi.
protoplastian
(gr.
protos,
plastikds
oblikovan,
obrazovan)
prvostvoren,
praove-ji, praljudski.
protoprezviter (gr. protos, presbyteros stariji)
v. prota.
protoraks (gr. rgb, thorax trup, grudni ko)
zool. prednji deo grudi u zglavkara (insekata).
protorganizmi (gr. protos, 6rganon orue) biol.
v. protisti.
protosindik (gr. protos, syndikos zastupnik)
prvi, glavni branilac, glavni sudija.
protosinel (gr. protos, synklefo spojim,
blisko veem) u pravoslavno] crkvi najstariji
monaki in posle arhimadrita, po rangu
odgovara protoprezviteru.
prototeza (gr. protos, thesis tvrdnja, postav-ka)
fil. nasluivanje o postojanju neke injenice
koja se osniva na zakljucima po slinosti
(analogiji); hipoteza (pretpostavka) koja se
moe braniti i injenicama crpenim iz
iskustva.
prototip (gr. protos, typos otisak) prva slika,
praslika, prauzorak; obrazac, ugled, uzor;
prvi snimak, prvi otisak.
prototipian (gr. protos, typos) koji slui kao
obrazac, uzorak, ugledan.
PrOTOTIPSKI (gr. protOS, typOS) B.JIpOTOTM-

pian.

protofite (gr. protos, phytdn biljka) vot.

jednoelijske biljke, prabiljke (jednoe-lijske
alge, bakterije itd.), za razliku od
vieelijskih
i
mnogoelijskih
biljki
(metafita); up. protisti.
protohistorija (gr. protos, historia) nauka
koja, na osnovu ostataka materijalne kulture,
prouava vreme o kojem u drugim zemljama
ve postoje pisani izvori i spomenici, ali ih
jo nema u onoj zemlji u

profesionalac

kojoj se vre prouavanje toga vremena;

prelazio razdoblje izmeu preistorijskog i
istorijskog doba.
protraktor (nlat. protractor) u geodeziji:
uglomer za odreivanje velikih uglova;
med. instrumenat za ienje rana.
protuberanca (nlat. protuberantia) med. prstenasto ispupenje, jabuica, guka, micina,
izrataj, grba;astr. protuberance Suneve su
ruiasti ili purpurni plamenovi koji sa
povrine Sunca sukljaju u vrlo velike daljine;
jo u drugoj polovini XIX v. je utvreno da je
to ogromna masa usija-nog vodoninoga gasa;
mogu se videti i bez pomraenja Sunca.
protuberanciJa okulorum (nlat. protuberan-tia
oculorum) med. buljavost, izbuljenost oiju.
protutela (lat. protutela) prav. zamena u starateljstvu, sastarateljstvo, sastvarala-tvo.
profaza (gr. pr6phasis) izgovor, tobonji
razlog, prividan povod; udaljen povod ili
razlog emu; med. skriveniji uzrok neke
bolesti; biol. faza u sloenoj deobi ivotinjskih elija.
profan (lat. profanus) koji se nalazi van
hrama", neposveen u to; nesvet, skrna-van,
koji
obesveuje,
bezboan,
bezakon;
svetovni, necrkveni; neplemiki, prost,
obian; prehrane graevine graevine koje
slue svetovnim ciljevima; profana istorija
svetovna istorija (za razliku od crkvene);
profana literatura svetovna knjievnost (za
razliku od biblijske i crkvene).
profanator (lat. profanator) oskrnavilac,
obesvetilac, bezbonik.
profanacija (nlat. profanatio) skrnavljenje,
oskvrnjenje, obesveenje, obesveivanje;
ponienje, zloupotreba.
profanirati (lat. profanere) v. profani-sati.
profanisati
(lat.
profanare)
skrnavi,
obesvetiti, upotrebiti svetu ili uzvienu stvar
ili sveto, uzvieno ime za niske ciljeve;
izbrbljati
poverenu
tajnu;
poniziti,
zloupotrebiti.
profaist(a) (lat. rgo, itz l. fascista) onaj koji je
naklonjen ideologiji i politici faista.
profes (lat. professus) 1. zavetovanje, zavet
kaluera ili kaluericu nekom kaluer-skom
redu; uiniti profes sveano se zavetovati
kaluerskom redu (kod katolika); 2. lan
jezuitskog reda koji je posveen u sve tajne
reda, koji je zareen i ima vii in.
profesije (lat. professio) 1. zanimanje, zanat,
struka, struni poziv; 2. javno ispove-danje,
javno priznavanje.
profesionalac (lat. professio) ovek koji neki
posao obavlja kao svoje stalno, osnovno
zanimanje; takoe sportist kojem je

profesionalizam

760

sport stalno zanimanje (struka), tj. koji od

sporta ivi; supr. amater.
profesionalizam (lat. professio) lingv. re koju
upotrebljavaju poglavito pripadnici jedne
profesije; sp. bavljenje sportom za nagradu,
platu, odn. u vidu zanimanja.
profesionalci (nlat. proiessionalis) koji radi
neto po zanatu, po struci, zanatski, struni;
profesionalna tajna slubena tajna, tajna koju
neko doznaje u vezi sa svojim pozivom
(lekar, advokat, svetenik i dr.) i koji je ne
sme odati bez odobrenja svog klijenta;
profesionalne bolesti bolesti koje dolaze usled
stalnog vrenja posla na isti nain i pod istim
uslovima.
profesionist(a) (lat. professio) onaj koji se
neim struno bavi, npr. zanatlija.
profesor (lat. professor javni uitelj) nastavnik
srednje kole ili univerziteta koji predaje
naunu granu iz koje je poloio, kao redovni
slualac, diplomski ispit na univerzitetu
(filozofskom ili drugom fakultetu) i, pred
naroitom komisijom, profesorski ispit
(profesor univerziteta se bira, a ne mora imati
profesorski ispit).
profesorat (nlat. professoratus) v. profe-sura.
profesura (nlat. professura) nastavnitvo,
nastavnikovanje; nauna katedra; profesorat.
profet (gr. prophetes) prorok; verouitelj
jevrejskog naroda.
profetija
(gr.
prophetefa)
proricanje,
predskazivanje; prorotvo, otkrivenje.
profetkinja (gr. rgbret! predskazujem,
proriem) predskazivaica, proroica; up.
profet.
profetski
(gr.
prophetikos)
proroki,
predskazivaki, nasluivaki.
profijant (ital. provianda) v. provijant.
profil (fr. profil, ital. profilo, lat. filum
tkivo=spoljanji
oblik)
vertikalan,
tj.
uspravan presek, poprean presek, izgled sa
strane, strana; naroito: izgled ove-jeg lica
kad se gleda sa strane; u graevi-narstvu:
izgled neke graevine u preseku; vezovi koji
se ne vezu u tkaninu nego se priivaju na
tkaninu.
profilaksa (gr. prophylaxis predostronost,
smotrenost) ed. zatita od bolesti, predohrana
od bolesti.
profilaktikum (gr. prophylaktikos predohrambeni)*ged. zatitno sredstvo, sredstvo za
predohranu od bolesti; pl. profilak-tika.
profilantian (gr. prophylaktikds predohrambeni) med. zatitni, koji slui za
predohranu
od
bolesti;
profilaktina
vakcinacija
zatitno
cepljenje,
predohrambeno cepljenje.
profilirati (fr. profiler, ital. profilare)
predstaviti telo ili lik onako kako izgleda sa
strane, crtati (ili: nacrtati) u

prohibicioni sistem

preseku, izvesti oblike ili delove graevine u

preseku.
profilni portre slika ovejeg lica kakvo se vidi
sa strane.
profilograf (fr. profil, gr. grapho piem,
beleim, crtam) aparat za grafiko
predstavljanje preseka povrine ulice.
profit (fr. profit, ital. profito, lat. profec-tus) 1.
dobitak, dobit, korist; 2. viak vrednosti koji
se smatra kao plod celokupnog predujmljenog
kapitala. Pojavni oblik vitka vrednosti. Cilj je
kapitalistike
proizvodnje.
Skriva
eksploataciju i mistificira kapitalistike
proizvod-ne odnose; Z.profitna stopa viak
vrednosti (profit) podeljen celokupnim
kapitalom; zavisi od stope vika vrednosti,
organskog sastava kapitala i brzine obr-tanja
kapitala. Sa razvojem proizvodnih snaga ima
tendenciju da pada; ^.proseni profit deo
ukupne mase profita koji dolazi na jedan
kapital date veliine, koji vai kao alikvotan
(odgovarajui)
deo
ukupnog
kapitala
plasiranog u proizvodnju (i trgovinu).
Regulator kapitalistike raspodele profita,
odnosno reprodukcije drutvenog kapitala.
Zavisi od organskog sastava drutvenog
kapitala i njegove raspodele na pojedine
oblasti proizvodnje.
profitirati (fr. profiter, ital. profittare) izvui
korist iz ega.
profluvij(um) (lat. profluvium izlivanje) med.
prekomeran, protivprirodan izliv tenosti iz
tela npr. sluzi (profluvium album), iz trbuha,
creva
(profluvium
alvi),
izliv
krvi
(profluvium cruentum ili rgo-fluvium
sanguinis), izliv semena (profluvi-um
seminis), izliv mokrae kod dijabeti-ara
(profluvium urinae).
pro forma (lat. pro forma) po izgledu, to-bo,
samo da lepe ili bol>e izgleda, forme radi.
profundimetrija (lat. profundus dubok, gr.
metria merenje) merenje dubine.
prohibita (lat. prohibita) pl. ne d oputene,
zakonom zabranjene stvari.
prohibitivan
(nlat.
prohibitivus)
koji
zabranjuje, koji spreava; prohibitoran.
prohibitivna dariva zatitna carina; up.
prohibitivni sistem.
prohibitivni sistem u spoljnoj trgovinske]
politici: opti pojam koji obuhvata sve mere
koje jedna drava preduzima u cilju bilo
potpune zabrane uvoza ili izvoza robe, bilo
to veeg oteavanja putem visokih uvoznih,
odnosno izvoznih carina.
prohibitoran (lat. prohibitorius) -v. prohibitivan.
prohibicija (lat. prohibitio) zabranjivanje,
spreavanje; zabrana proizvoenja, prodaje i
upotrebe alkoholnih pia.
prohibicioni sistem v. prohibitivni sistem.

drohronizam

761

prohronizam (gr. rgb, chr6nos vreme)

pogreka u raunanju vremena (kada se
izrau-na da je neto bilo ranije no to se
stvarno dogodilo); .ri. anahronizam.
procedirati (lat. procedere) ii napred,
napredovati, uspevati; raditi, postupati; non
procedatur (lat. pop procedatur) prav. neka se
ne ide dalje, neka se obustavi postupak.
procedura (nlat. procedura) nain rada, nain
postupanja, postupak; pravni put, zakonom
propisan put sudskog postupka, sudski red.
proceleuzmatikus (gr. prokeleusmatikos)
etr. stopa od etiri kratka sloga: i i i i.
procelijus (nlat. procoelius, gr. prokoilios)
med. debeo trbuh, trbuh koji od debljine visi.
procent (lat. rgo, centum sto, stotina) po-stotak,
kamate, dobitak od stotine (oznaava se
znakom %), npr. 4 ili 5% = 4 ili 5 na svakih
100. Procentualna greka relativna greka
izraena u procentima.
procentualan (lat. rgo centum) odreen po
procentima, koji donosi procente, po-stotni.
proces (lat. processus) tok, put i nain kojim
neto postaje ili biva, razvitak, postupak;
prav. sudski spor, parnica; med. nastavak, tok
npr. bolesti, leenja.
procesije (lat. processio) sveana povorka,
sveani ophod, litija.
procesni (lat. processus) koji se tie spora,
parnini, parbeni; procesni red red po kome
se vodi parnica.
procesus verbalis (lat. processus verbalis) prav.
usmena parnica, sudsko sasluavanje; pismeno
prikazivanje nekog dogaaja, napisan iskaz.
procidencija (lat. procidentia) med. ispadnu-tost,
ispad jednog dela tela.
proek (ital. prosecco) dezertno vino od suvog
groa, obino belog (nazvane po selu
Proseko (u okolini Gorice).
proematizam (gr. pro-shematizo) v. proshematkzam.
prudonizam uenje francuskog teoretiara
radnikog pokreta Pjera ozefa Prudona
(Pierre Joseph Proudhon, 18081865). U
sutini, Prudonovo uenje ima utopijsko-anarhistiki karakter.
prunin (lat. prunus) v. cerasin.
prunus (lat. prunus) bog. ljivovo drvo, ljiva.
prurigo (lat. prurigo) med. svrab koe, svr-be,
eavica;fig. neodoljiv nagon, velika elja za
im.
pruritus (lat. pruritus) med. hronian svrab
koe, naroito kod bolesnih od eerne
bolesti i bolesti jetre, kod nervoznih i starih
ljudi.
prusofil (nlat. Prussia Pruska, gr. philos
prijatelj, koji voli) prijatelj Prusa, onaj koji
voli Pruse.

psamiti

prusofob (nlat. Prussia Pruska, gr. phobos

strah) neprijatelj Prusa, onaj koji mrzi Pruse.
pruf (eng. proof) ogled, proba; naroito:
probni tabak, probni otisak.
psalam (gr. psalmos) v. psalm,
psalenda (lat. psallere pevati uz pratnju
instrumenta, psallenda) pl. ono to treba da
se peva, pesme (praznina pesma u
katolikoj crkvi koja se peva naizmenino).
psaleta (fr. psallette) kola horskog pevanja.
psaligrafija (gr. psalis makaze, graphia
pisanje,
crtanje)
vetina
izrezivanja
makazama i slobodnom rukom oblika (siluete) nekog lika ili predmeta na crnoj hartiji.
psalidij(um) (gr. psalidion) makazice; mali
svod; med. modani svod.
pealidoma (gr. psalidoma svod, lebdei
svod) svod; anat. unutarnja povrina lubanje.
psalis (gr. psalls) makaze, noice, kare;
svod, luk, podzemni vodovod.
psalm (gr. psalmos udaranje u ice, strune)
pobona pesma u slavu boju; naroito: 150
pohvalnih pesama Starog zaveta koji se
pripisuju caru Davidu; psalam.
psalmist(a) (gr. psalmbs) pisac psalama u St.
zavetu, psalmopevac; pesnik psalama
uopte, pisac pobonih pohvalnih pesama.
psalmograf (gr. psalm6s, graphds) v. psalmist.
psalmodija (gr. psalmodfa) pevanje psalama i
drugih starozavetnih tekstova u hri.
bogosluenju; fig. dosadno, poetniko
sricanje, na tucanje.
psalter (gr. psalterion) v. psalterion.
psalterion (gr. psalterion ini instrumenat)
srednjovekovni muz. instrumenat sa icama,
slian harfi; zbirka biblij-skih psalama (up.
psaltkr), duge brojanice koje nose kaluericu
u nekim katolikim manastirima; zool.
listavac (trei deo eluca kod preivara).
psaltir (gr. psalterion) u pravoslavno] crkvi:
bogoslubena knjiga iz koje se itaju i
pevajulsalapg (naziv po tome to su se
nekada psalmi pevali uz pratnju psalteriona).
psaltirati (gr. psalterion ini instrumenat,
psallo sviram na inom instrumentu pomou
prstiju) pevati psalme, itati psalme.
psamizam (gr. psammos pesak) med.
izbacivanje peska sa mokraom, kod
bolesnih od kamena u bubrezima; takoe:
kupanje (ili: parenje) u toplom pesku.
psamiti (gr. psammos pesak) pl. geol.
mehaniki sedimenti sastavljeni od zrnaca
peska u veliini do 1 t.

psamomavtija

762

psamomantija (gr. psammos pesak, mantefa

proricanje) gatanje, vraanje, proricanje iz
peska.
psamos (gr. psammos ) ned. pesak u mokrai
(kod kamena u bubrezima).
psataroza (gr. psatharos krt, sipkav, mek)
med. v. psafaroza.
psatiroza (gr. psathyros krt, sipkav, mek) ned.
v. psafaroza.
psafaroza (gr. psaphards)*, krtost, omekalost, omekanje kostiju.
psevd- (gr. pseudos la) v. pseud-.
pselafetika (gr. pselaphetos opipljiv, pselaphao
opipam) vetina raspoznavanja stvari
dodirivanjem (pipanjem).
pselafija (gr. pselaphao) dodirivanje, pipanje,
trljanje rukama.
pselizam (gr. psellizomai mucam, tepam)l?d.
mucanje, zamuckivanje, tepanje.
pseud- (gr. pseudos neistina, laze, obmana)
predmetak u sloenicama, oznaava neto
lano, netano, pogreno, neto to sadri u
sebi obmanu i sl.; pseudo-,
pseudakuza (gr. pseudos, akoiio ujem) med.
obmana ula sluha.
pseudangelija (gr. pseudos, angelia vest)
lana vest, lana poruka.
pseudapostema (gr. pseudos, apistemi uklanjam, odvraam) med. lani ir, lana
gnojnica.
pseudartroza (gr. pseudos, arthron zglob)
ned. obrazovanje lanog zgloba, naroito kod
potpuno neizleenog preloma kostiju i kod
uganua koje nije sasvim dovedeno u red.
pseudastma (gr. pseudos, asthma teko
disanje) ned. lana sipnja (usled otoka u
organima za disanje).
pseudafija (gr. pseudos, aphe pipanje,
dodirivanje, apto dodirnem, pipam) ned.
obmana dodirnog ula (ula pipanja).
pseudepigrafi (gr. pseudos, epi-grapho) pl. spisi
sa lanenim natpisima, podmetnuti spisi,
naroito: spisi koji su objavl>eni pod imenima
starih bojih ugodnika i proroka, ali ija je
verodostojnost veoma sumnjiva.
pseudestezija (gr. pseudos, aisthesis oseaj,
oset) med. obmana oseaja, postojanje oseta
koji zapravo ne moemo imati poto nam
nedostaje organ koji je za njega potreban,
npr. oseanje da kreemo prstima noge koja
je odseena, amputirana.
pseudo- (gr. pseudos) v. pseud-.
pseudoblepsija (gr. pseudos, blepsis vid) med.
obmana vidnog ula; svaki nedostatak u
oima uopte.
pseudogeuzija (gr. pseudos, geusis ukus) ned.
obmana ula ukusa.
pseudograf (gr. pseudos, grapho piem,
beleim) krivotvorilac spisa, falsifikator
spisa.
pseudografija (gr. pseudos, graphfa pisanje)
krivotvorenje spisa, falsifikovanje spisa.

pseudoperipter

pseudografum (gr. pseudos, grapho piem)

laan, podmetnut, poturen spis.
pseudodemokratiJa (gr. pseudos, demokratia)
vajna, lana, tobonja demokratija.
pseudodontoza (gr. pseudos, odusre. odontos
zub) ned. stvaranje bolesnog zuba.
peeudoepigrafi (gr. pseudos, epi-grapho)jw. v.
pseudepigrafi.
pseudoijater (gr. pseudos, iatros lekar) lani
lekar, nadrilekar.
pseudokijeza (gr. pseudos, kyesis trudnoa)
ned. lana trudnoa.
pseudoklasicizam (gr. pseudos, lat. classis red,
razred) lit. slepo i zbog toga neuspelo
podraavanje starogrkih i rimskih pisaca,
naroito pesnika (kod nas najznaaj-niji
predstavnici toga pravca: Lukijan, Muicki,
Jovan Sterija Popovi i dr.); up. klasicizam.
pseudokriza (gr. pseudos, krisis)e2r. lana,
neprava, nepotpuna kriza.
pseudoleukemija (gr. pseudos, Ieuk6s beo,
haima krv) ned. uveavanje limfnih lezda i
dr. organa, prividna belokrvnost.
pseudologija (gr. pseudos, logia) laganje, la;
lano uenje.
pseudomavt (gr. pseudos, mantis prorok)
lani prorok.
pseudomedikus (gr. pseudos, lat. medicus
lekar) v. pseudoijater.
pseudomesija (gr. pseudos, hebr. masschiach)
lani mesije, laneni prorok.
pseudomnezija (gr. pseudos, mimnesko seam
se, mnesis seanje) peke. obmana u seanju,
kada nam se neto to prvi put vidimo uini
poznato, ili kad nam se neto to smo ve
ranije uli ili videli uini potpuno novo i
nepoznato.
pseudomorfoza (gr. pseudos, morphe oblik)
min. javljanje minerala u kristalnim oblicima
drugog minerala.
pseudomorfom (gr. psefidos, mdrphoma oblik,
lik) tih. lana, neprava ili bolesna tvorevina.
pseudonim (gr. pseudos, 6nyma = 6noma ime)
lano ime, izmiljeno ime; pisac koji pie pod
lanim imenom.
pseudoviman (gr. pseudos, oputa) sa lanenim
imenom, pod lanim ili izmiljenim imenom.
pseudoorgaiizmi (gr. pseudos, organon orue)
pl. prirodne ili anorganske tvorevine koje,
svojim oblikom, podseaju na biljke ili
ivotinje, zbog ega su ih ranije smatrali
okamenjenim ostacima organi-zama.
pseudoparaziti (gr. pseudos, parasitos gotovan) pl. biljke ili ivotinje koje ive na
drugim organskim telima, ali ne izvlae
hranu iz njih; up. izraziti.
pseudoperipter (gr. pseudos, peri oko, okolo,
pter6n krilo) arh. grki hram sa slobodnim
stubovima na prednjoj i zadnjoj strani, a na
uzdunim stranama na polu-stubovima koji
samo upola vire iz zidova.

pseudopetrefakti

763

pseudopetrefakti (gr. pseudos, lat. petre-facta)

pl. v. pseudoorganizmi.
pseudopija (gr. pseudos, ogab vidim) ned. v.
pseudopsija.
pseudoplazma (gr. pseudos, plasma tvorevina)
med. bolesni izrataj.
pseudopleurezija (gr. pseudos, pleur6n bok,
rebro) med. v. pseudopleuritis.
pseudopleuritis (gr. pseudos, pleuron) med.
nepravo, lano zapal>enje plune maramice.
pseudopneumonija (gr. pseudos, pneuma plue)
v. pseudopneumonitis.
pseudopneumonitis (gr. pseudos, pneuma)
med. nepravo, lano zapaljenje plua.
pseudopodiji (gr. pseudos, pus gen. pod6s
noga) biol. lane noice, nestalni pro-dueci
protoplazme, neodreena oblika, kod
praivotinja, a koji slue za pokretanje i
uzimanje hrane.
pseudopolip (gr. psefidos, polys mnogi,, piis
noga) med. nepravi, lani polip \up. polip.
pseudopsija (gr. pseudos, opsis vid) med.
obmana vidnog ula koja se sastoji u tome
to se nekome ini da vidi neto to ne
postoji.
pseudorazis (gr. pseudos, orasis vienje, vid)
med. v. pseudopisija.
pseud-oreksija (gr. pseudos, orexis teenje,
prohtev) med. lana elja za jelom.
pseudosifilis (gr. pseudos, sys svinja, phi-los
prijatel>, koji voli) med. pojava koja ima
slinosti sa sifilisom, ali nije sifilis.
pseudoskop (gr. pseudos, skopeo posmatram)
ont. sprava kroz koju posmatrani predmeti
izgledaju drukiji no to su stvarno, kroz
koju se npr. ispupenja vide kao udubljenje i
obratno; pseudoskopske obmane nehotine
optike obmane u pogledu veliine, oblika i
pravca linija, figura i dr.
pseud-osmija (gr. pseudos, osme miris) med.
obmana ula mirisa, pogreno oseanje
mirisa.
pseudostoma (gr. pseudos, osteon kost) med.
nepravo, lano stvaranje kosti.
pseudosfrazija (gr. pseudos, osphrasfa mirisanje, miris) med. v. pseud-osmija.
pseudotabes (gr. pseudos, lat. tabes) med.
prividno, lano suenje kime.
pseudotanatos (gr. pseudos, thanatos smrt)
med. prividna, lana smrt.
pseudofilozof (gr. pseudos philosophos) lani
filozof, nadrifilozof.
pseudoftiza (gr. pseudos, phthfsis suica)
med. lana suica.
psefiti (gr. psechos oblutak, ljunak) kol.
mehaniki sedimenti sastavljeni od veih i
krupnijih
komada,
bilo
zaobljenih
(konglomerati) bilo uglastih (breije).
psefokratski (gr. psephos kamiak za
glasanje, kratos jaina, snaga, vladavina) koji
vlada na osnovu veine u skuptini.

psihizam

isidracij(um) (gr. psidrakion) med. vodeni

mehuri, naroito na w u ili vrhu jezika,
nazvan po tome to se nekada verovalo da se
takav mehuri stvori na jeziku kad neko
neto slae (psydros = pseudes laljiv).
psiksis (gr. psyxis) med. hlaenje, rashlaivanje; nazeb, prehlada.
psiktika (gr. psyktikos rashladan, koji
rashlauje, nlat. psyctica) pl. lekovi za
rashlaivanje.
psiktian (gr. psyktikds, nlat. psycticus) koji
hladi, koji rashlauje.
psiloza (gr. psilosis elavljenje, elavost)
med. gubljenje kose ili dlaka, elavljenje.
psiloma (gr. psilos elav) med. elavost.
psilometrija (gr. psilometrla) herojska, ep-ska
poezija kod starih Grka, koja se pevala bez
muzike pratnje.
psilotrian (gr. psi!6s elav, go, thrix dlaka,
vlas) koji skida dlake ili kosu, koji
oelavljuje.
psitakozis (gr. psitak6s papagaj) med. papagajska bolest" (bolest slina tifusu).
psitacizam (gr. psittakos papagaj, lat.
psittacus)
psih.
papagajsko
brbljanje,
nedostatak neposrednosti miljenja, govorenje
bez svesti o znaenju izgovara rei.
psih- (gr. psyche) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: duh, dua, duevan.
psiha (gr. psyche) dua, duh; fil. naelo ivota,
osnova ivota;zool. vrsta leptira (kao olienje
ivota i besmrtnosti due); mit. Amorova
ljubavnica, koju su stari Grci predstavljali
kao izvanredno lepu devojku sa leptirovim
krilima; veliko i pokretno sobno ogledalo koje
stoji na podu i u kome se moe ogledati ceo
stas.
psihagog (gr. psychagogeo) voa dua; dueprodavac; mit. nadimak Hermesa koji je
vodio due pokojnika u podzemni svet.
psihagoga (gr. psychagogeo) pl. med. sredstva,
lekovi protiv nesvestice i prividne smrti;
psihagogika.
psihagogika (gr. psychagogeo) pl. med. v.
psihagoga.
psihastenija (gr. psyche dua, astheneia
slabost) med. duevna slabost ili oboljenje koje
se sastoji u nesposobnosti za voljne odluke, u
utuenosti, u stalnoj uplaeno-sti, u tenji za
samoom i u izbegavanju drutva.
psihentonija (gr. psyche, entefno zategnem,
napregnem)
prekomerna
duevna
napregnutost.
psihentonian (gr. psyche, entefno zategnem,
napregnem) koji izaziva duevno naprezanje, koji je u vezi sa duevnim naprezanjem.
psihizam (gr. psyche) filozofsko uenje po
kome je dua neto materijalno ili teno;
takoe: uenje da je dua neto isto duhovno
i natulno; duevni ivot uopte, svesni i
nesvesni; up. idealizam, spiritualizam.

psihijater

764

psihijater (gr. psyche, iatros lekar) ned. lekar

za duevne bolesti.
psihijatrije (gr. psyche, iatrefa leenje) med.
nauka o duevnim bolestima, njihovim
uzrocima, o njihovom razvitku i leenju.
psihiki (gr. psyche, psychikos duevni)
duhovni, duevni, koji se tie due;psi-hike
bolesti duevne bolesti.
psiho- (gr. psyche) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: duh, dua, duevni.
psihoanaliza
(gr.
psyche,
analysis
ralanjavanje, razglabanje) ralanjavanje
due u cilju to boljeg razumevanja i
poznavanje njenih osobenosti; otkrivanje
skrivenog, zaboravljenog i u podsvest potisnutog u duevnom ivotu, kao i nesve-snih
elja i nagona, poglavito spolnih, koji nisu
bili zadovoljeni te nesvesno tee za
zadovoljenjem, izazivajui pri tom esto
bolesne pojave, koje se otklanjaju time to
njihovi pravi uzroci, tj. one nesvesne elje i
nagoni, preu iz podsvesti u svest. Osniva
ovoga psiholokog pravca je Sigmuid Frojd
(Freud, 1856-1939) po kome se naziva, i
frojdizam; pr. psihoanalitiki.
psihobiologija (gr. psyche, bios ivot, 1o-gf a
nauka) fil. biologija duevnog ivota, nauka o
biolokim zakonima duevnog ivota, ili
nauka o duevnim silama; biopsihologija.
psihovitalizam (gr. psyche, lat. vita ivot) fil.
v. psihobiologija.
psihogeneza (gr. psyche, genesis postanak)
razvitak due, nauka o duevnom razvitku
deteta, ivotinja itd.
psihogenetiki (gr. psyche, genesis) koji se tie
(ili koji dolazi u toku) razvitka due; koji se
prouava s obzirom na postanak i razvitak
duevnog ivota.
psihogeni (gr. psyche dua, gen- koren od
gfgnomai postanem) koji je prouzrokovan
psihikim putem, koji je psihikog porekla,
koji je postao pomou predstava.
psihogimnastika (gr. psyche, gymnastike
vebanje) kolovanje (ili: uvebavanje)
duhovnih radnji, funkcija: miljenja,
oseanja i htenja (npr. antropozofsko
kolovanje duha austrijskog filozofa Rudolfa
tajnera, 18611925).
psihognozija (gr. psyche, gnosis poznavanje,
saznavanje) fil. poznavanje due, vetina
upoznavanja due.
psihogram (gr. psyche, gramma crta) opis
duevnih osobina jedne linosti.
psihograf (gr. psyche, grapho piem,
beleim) spiritistiki aparat koji spi-ritiste
dovodi u vezu sa duhovima": jedna ploa sa
slovima, brojkama i reima koje se esto
javljaju (npr. da" i ne"), na kojoj duhovi, u
stvari medijumova ruka, sastavljaju rei i
reenice i tako saoptavaju svoje poruke.

psihomantija

psihografija (gr. psyche, graphia pisanje,

crtanje) predstavljanje individualnih duevnih
pojava i sadraja.
psihodinamika (gr. psyche, dynamis snaga) fil.
dinamika duevnog ivota, nauka o duevnim
silama (Herbart), o dinami-kim izraajima
duevnog.
psihodrama (gr. psyche, drama)noer. monoloka pesma koja prikazuje neku dramsku
radnju, a od monodrame ili solo-scene se
razlikuje naroito po tome, to svoje efekte
postie bez ikakvog scenskog aparata.
psihoza (gr. psychosis dua) 1. duevni
poremeaj za razliku od neuroze, teak
poremeaj linosti sa ozbiljnim posledicama
po odnose jedinke sa sredinom; 2. duevno
raspoloenje, opte stanje uzru-janosti,
uzbuenosti, obuzetosti nekim dogaajem
(npr. ratna psihoza).
psihoid (gr. psyche, efdod vid, oblik)
tvorevina ili sila slina dui, jedan kompleks,
npr. kod niih bia, koji ba nije istovetan sa
pojmom dua", ali se ipak samo psihiki
moe protumaiti da bi se izvesne radnje tih
bia mogle shvatiti.
psiholatrija (gr. psyche, latreia oboavanje)
duboko potovanje due umrlih,
psiholog (gr. psyche, 16gos) ispitivalac due,
poznavalac duevnih pojava i duevnog
ivota uopte, onaj koji se bavi psihologijom
kao strukom.
psihologizam (gr. psyche, logfa) fil. shvatanje
po kome je psihologija osnov celokupne
filozofije, sve ostale nauke u stvari su samo
primenjivanje psihologije, te je, prema tome,
ona jedina nauka; shvatanje da se iz zbivanja,
procesa duevnih mogu izvesti zakoni
miljenja i znaenja, pojmovi; supr.
logicizam, fenomenologija.
psihologija (gr. psyche, logia) nauka o dui, tj.
o onome to se pod pojmom dua"
razumeva, o injenicama, zakonima i
razvitku duevnog ivota uopte; za razliku
od filozofije, odnosno metafizi-ke, ona je
empkrijska nauka, tj. njen predmet su pojave
tzv. neposrednog, unutarnjeg iskustva, one
koje svaka svesna jedinka nalazi u sebi kao
neto to joj je neposredno dato.
psihologisti (gr. psyche, I6gos) pl. fil. pristalice
psihologizma.
psiholoki (gr. psyche, logikos) koji spada u
psihologiju, koji je u vezi sa psihologijom.
psihom (gr. psyche) duevni, psihiki dogaaj,
psihika pojava.
psihomant (gr. psyche, mantis vraar, pogaa, predskaziva) dozivam duhova, onaj
koji je u vezi s duhovima; takoe: izgoni-lac
duhova.
psihomantija (gr. psyche, mantefa vrzmanje,
pogaanje,
predskazivanje)
prizivanje
duhova, optenje sa duhovima; izgonjenje
duhova;^, nekromantija.

psihomatika

765

psihomatika (gr. psyche, matheln uiti)

nauka o psihikim pojavama.
psihomahija (gr. psyche, mache borba) duevna, duhovna borba.
psihometrija (gr. psyche, metria) pokuaj ili,
zapravo, elja da se psihiko predstavi
matematikim putem.
psihomonizam (gr. psyche, m6nos jedini) fil.
shvatanje po kome je sve to je dato i to
postoji psihika prirode.
psihomonisti (gr. psyche, monos jedini) pl. fil.
pristalice psihomonizma (Fervorn, Cijev i
dr.).
psihoneuroze (gr. psyche, neuron ivac) pl.
med. funkcionalna oboljenja ivanog
pribora, nervnog sistema, sa telesnim
simptomima, uzetostima, bolovima i dr.,
naroito sa neurastenijom, histerijom i
epilepsijom; neuropsihoze.
psihonozologija (gr. psyche, nosos bolest, logfa
nauka) med. nauka o duevnim bolestima.
psihonomija (gr. psyche, nomos zakon) fil.
nauka o zakonima duevnog ivota.
psihopat (gr. psyche, pathos bolest) onaj koji
je duevno poremeen, umobolnik.
psihopatija (gr. psyche, pathos) .ied. duevni
poremeaj, bolest duha, umobolnost.
psihopatija seksualne (nlat. psychopathia
sexualis). duevni poremeaj na spolnoj
(seksualnoj) osnovi, oboljenje duha kao
posledica spolnog ivota obolelog.
psihopatian (gr. psyche, pathos bolest) umio
poremeen, duevno oboleo, umobolan.
psihopatologija (gr. psyche, pathos, logfa
nauka) nauka o bolesnim duevnim
pojavama.
psihopedija (gr. psyche, pals/ek paidos dete)
ped. nauka o vaspitanju duevno bolesne
dece.
psihoseksualan (gr. psyche, lat. sexualis
spolni) koji se tie duevnih osobina
svojstvenih svakom od dva spola ponaosob.
psihosociologija (gr. psyche, lat. socius drug,
gr. logfa) nauka koja ispituje du-evna
zbivanja, duevne procese koji igraju ulogu
u postanku, razvitku i izraajima ivota
drutvenih gomila i veih zajednica.
psihoterapija (gr. psyche, therapeia leenje)
leenje duevnih poremeaja (bolesti ivaca)
duevnim uticajima na obolele, leenje
uticanjem na duu, naroito sugestijom i
autosugestijom.
psihotehnika (gr. psyche, technike) deo primenjene eksperimentalne psihologije koji
ispituje prilike i uslove ovejeg rada u
granicama datih stvarnih, privrednik i
tehnikih mogunosti i potreba, kako bi
radnik dao to bolji rezultat za to krae
vreme i sa to manje troenja svoje snage;
utvruje
osobine
svakog
radnika
i
upotrebljava ga na mestu za koje ponajbolje
odgovara; up. tajlorizam, fordizam.

psoromijazma

psihofizika (gr. psyche, physike) nauka o

odnosima izmeu due i tela, naroito:
matematiko uporeenje fizikih na-draaja
sa dejstvom tih nadraaja na duu
(lsihofiziki
zakon,
Veber-Fehne-rov:
nadraaji ine geometrijsku progre-siju, oseti
ine aritmetiku progresiju).
psihofiziki paralelizamfg. odnos izmeu due
i tela, psihikog i fizikog, koji se sastoji u
tome to ovo dvoje jedno drugom odgovara i
na svoj se nain dopunjuje, ali nije
istovetne.
psihofonija (gr. psyche, phone zvuk, glas)
med. psiholoko leenje ivanih bolesti
pomou gramofonskih ploa koje deluju na
ivani sistem (pronalazak bekog lekara
Kazimira de Radvana).
psihohigijena (gr. psyche, hygfeia zdravlje)
deo socijalne medicine koja se bavi pitanjima
koja su ma u kakvoj vezi sa duevnim
zdravljem naroda, vodi rauna o duevnim
bolesnicima koji su otputeni iz bolnice, o
telesne defektnoj i duevno zaostaloj deci i
sl.
psihrologija (gr. psychros hladan, bljutav,
logfa govorenje) hladan, bljutav, neslan,
glup govor; preterivanja u govoru upotrebom
mnogih retorskih figura, bombasti-nost.
psihroluzija (gr. psychros, luomai kupam se)
med. kupanje u hladnoj vodi.
psihrometar (gr. psychr6s, metron mera,
merile) instrumenat koji se sastoji od dva
termometra na istom postelju, od kojih jedan
pokazuje temperaturu vazduha, a drugi
navlaen,
usled
isparavanja
tenosti,
pokazuje niu temperaturu i to utoliko niu
ukoliko je vazduh suvlji (jer je tada
isparavanje jae); na taj nain odreuje se
apsolutna i relativna vlanost vazduha.
psihrometrija (gr. psychr6s, metrfa merenje)
merenje vlanosti vazduha iz snienja
temperature usled isparavanja.
psihrofobija (gr. psychros, phdbos strah) strah
od hladnoe, naroito od hladne vode.
psoas (gr. psoa, nlat. psoas musculns) aoat.
slabinski mii.
psoitis (gr. ps6a slabinski mii) ned.
zapaljenje slabinskog miia.
psora (gr. rzbga)med. uga.
psorijaza (gr. psora svrab, uga) med. hronina
bolest koe; javlja se obino na laktovima,
kolenima i glavi u obliku voria razliite
veliine, koji se na povrini ljute.
psorikum (gr. psorik6n, nlat. psoricum) med.
sredstvo ili lek protiv uge.
psorian (gr. psorikos) uni, koji se tie uge,
ugin; koji slui kao lek protiv uge.
psoromijazma (gr. psora uga, mfasma zagaenje, zaraza) med. zaraza ugom, ugin
otrov.

psoroftalmija

766

psoroftalmija (gr. psora, ophthalmds oko)

med. ugavost onih kapaka.
ptarmikum (gr. ptairo kijam, ptarmikos koji
tera na kijanje, nlat. ptarmicum) med. sredstvo
za kijanje.
ptarmian (gr. ptarmik6s) koji izaziva kijanje.
pterigij(um) (gr. pterygion) med. zadebljanje
venjae (oka) u pravcu ronjae i po njoj.
pteridofite (gr. pter6n krilo, phyton biljka)
pl. vot. papratnjae.
pteriks (gr. pteryx) krilo; med. krilo nozdrve.
pteroidan (gr. pteron krilo, eidos vid, oblik)
krilast, u obliku krila, slian krilu.
pteroma (gr. pterdn krilo) vrh. krilo jedne
graevine; takoe: portikus.
pteropoda (gr. pter6n krilo, pus rea. podos
noga) pl. zool. krilonoci, vrsta velikih slepih
mieva (ljil>aka) u Istonoj In-diji.
pteroforav (gr. pteron krilo, phero nosim) sa
krilima, krilat.
oti-grm (fr. petit-gris) krzno i krznena roba od
sibirske, sure veverice.
ptizis (gr. ptysis) pljuvanje.
ptizma (gr. ptysma) med. pljuvaka, ispljuvak.
ptizmagoga (gr. ptysma pljuvaka, sluz, ago
izazivam, prouzrokujem)g. med. sredstva za
izluivanje sluzi.
ptijalgoga (gr. ptyalon pljuvaka, ago
izazivam, prouzrokujem) pl. med. sredstva
koja izazivaju i pomau luenje pljuvanih
lezda.
ptijalizam (gr. ptyalismos esto pljuvanje,
ptyalfzo mnogo pljujem, usta mi puna
pljuvake)
med.
prekomerno
luenje
pljuvanih lezda, esto pljuvanje; salivacija.
ptijalin (gr. ptyalon pljuvaka) i. amilo-litiki
ferment pljuvake.
ptiloza (gr. ptilosis) menjanje perja kod
ptica, mitarenje; ispadanje kose; med.
gubljenje obrva i trepavica.
ptipoen (fr. petit point takica) vrsta veoma
sitnog i finog goblenskog veza.
ptisana (gr. ptisane) med. jemena voda, aj
od jema.
ptozis (gr. ptosis, pad, padanje) med. 1. sputen
eludac; 2. spadnutost onih kapaka; 3.
takoe: = prolapsus; 4. gram. pade, kazus.
ptomain (gr. ptoma let) hem. otrov koji se
razvija u leinama pri raspadanju, tru-leni
otrov, leinski alkaloid.
pubertet (lat. pubertas) spolno sazrevanje,
spolna zrelost; doba spolnog sazrevanja (kod
deaka izmeu 1418 god., kod devojica
izmeu 12-15 god.).
pubes (lat pubes) alat. mesto gde se nalazi spolni
ud, dlake oko spolnog uda, bruke;
muevnost.

puding

pubescentan (lat. pubescens) koji se nalazi u

doba spolnog sazrevanja; obrastao finim
dlaicama, maljav.
pubescencija (nlat. pubescentia) poetak rastenja brade i dlaka oko spolnog organa,
spolno sazrevanje, zamomavanje; dobivanje
malja, maljavost.
pubikum (nlat. pubicum) znat. preponjaa,
stidna kost.
pubiotomija (lat. pubis stidnik, gr. tome
seenje, rezanje)med. prerez (ili: operacija)
preponjae u sluajevima tekog poroaja;
pubotomija.
publika (lat. publicum) svet; naroito: italaki svet, itaoci, gledaoci, sluaoci,
javnost, narod, ljudi.
publikacija (lat. publicatio) objavljivanje,
obznanjivanje, obnarodovanje, objava, obznana; izdanje, izdavanje (knjige); objavljeno
delo, izdano delo.
publikacio bonorum (lat. publicatio bono-rum)
prav. javno konfiskovanje (ili: uzapivanje)
imovine.
publikovati (lat. publicare) objaviti, saoptiti,
izneti u javnost, tampati (delo, lanak),
izdati knjigu.
publikum (lat. publicum) v. publika.
publikum kolegijum (nlat. publicum collegium) javno predavanje na visokim kolama
(univerzitetima); supr. privatum kolegijum.
publicirati (lat. publicare) v. publikovati.
publicist(a) (nlat. publicista) pisac o javnim,
naroito politikim i drutvenim pitanjima i
stvarima, novinar (urna-list); ranije: znalac
ili nastavnik dravnog prava i nauke o
dravi.
publicistika (nlat. publicista) tampa koja se
bavi dnevnim i aktuelnim pitanjima i
dogaajima, dakle: novine, asopisi, pri-godni
spisi i sve to putem tampe utie na stvaranje
takozvanog javnog mnenja, javnog miljenja;
.up urnalistika.
publicitet (lat. publicitas) javnost, javno
izlaganje, iznoenje u javnost; rasprostranjenost; ova knjiga ima veliki publicitet
ova je knjiga mnogo rasprostranjena, tj. ima
veliki broj italaca.
pubotomija (lat. pubis stidnik, gr. tome
seenje) med. v. pubiotomija.
pud (rus. pud, lat. pondus teina) nekada-nja
ruska jedinica za merenje teine = 16,3805 kg.
pudenda (lat. pudenda) pl. stidni delovi tela,
spolni organi.
puder (fr. poudre, lat. pulvis gen. pulveris)
branjavo belilo za lice; praak, lek u prahu;
pesak za posipanje.
puderisati (fr. poudrer) posuti prakom,
posipati prakom; mazati lice puderom.
puding (eng. pudding) omiljeno englesko jelo,
povarak; ima ga vie vrsta, ali se svako,
uglavnom pravi sa branom, jajima, gri-zom,
pirinom, puterom ili salom, ee-

pudla

767

rom, suvim groem ili drugim voem;

pee se u pari.
pudla (nem. Pudel) vrsta malih pasa kovra-ste
dlake, kudrov.
pudler (eng. puddle) sprava za preia-vanje
livenog gvoa.
pudlovati (eng. puddle meati) liveno gvoe
preiavati oslobaajui ga uglje-nika.
pudr d' ri (fr. poudre de riz) najfinije brano
od pirina (za spravljanje bele minke i
pudera).
pudre-ga (fr. poudrette) ubre, gnojivo u praku
prireeno od ljudskog izmeta; takoe:
mokraa vetaki preraena u gnojivo
(urata)..
pudrijera (fr. poudriere) kutija za puder.
pueblo (tl. pueblo narod) indijansko selo,
indijansko naselje.
pueralna sepsa (lat. puerilis detinji, deaki)
ned. babinja groznica.
puerilan (lat. puerilis) detinji, detinjski,
deaki; detinjast, neozbiljan ili nezreo kao
dete.
puerilizam (lat. puer deak) ponaanje odraslih
osoba koje lii na ponaanje deteta.
puerperalni (lat. puerperalis) porodiljski;
puerperalna groznica porodiljska, babinja
groznica, pueralna sepsa.
puadist pristalica francuskog desniar-skog
poslanika Puada (Poujade), koji je oko sebe
okupljao
francusku
sitnu
trgovaku
buroaziju.
pul (eng. pool) trg. udruivanje vie trgovakih
preduzea u pekulativne svrhe, kartel.
pulard (fr. poularde, lat. pullus) utrojeno i
ugojeno pile, kopun (od 35 meseci).
pularderija (fr. poularderie) negovanje ivine,
ivinarstvo; naroito: ivinar-nik gde se
utrojena ivina (kopuni) proizvodi i goji
uveliko.
pulvav (polj. polowanie) ispunjeni tetreb (kao
mamac u lovu na tetrebe).
pulverizator (nlat. pulverisator) v. pilve-rizater.
pulverizacija (nlat. pulverisatio) spraenje,
pretvaranje u prah.
pulverizirati (nlat. pulverisare) spraiti, stui u
prah, pretvoriti u prah, pretvarati u prah,
smrviti; raspriti, raspr-ivati, tenost kroz
trcaljku rasipati u vrlo sitne kapljice.
pulvilus (lat. pulvillus jastue) med. jastu-ast
zavoj. "
pulvis (lat. pulvis) v. pulfer.
pulen (fr. poulain, lat. pullus drebe) 1.med.
venerina micina u preponama; 2. sp. uenik,
pitomac neke sportske kole (bok-serske,
rvake i dr.).
pulzator (nlat. pulsator) vazduni utiski-va,
levkasta sprava za dovoenje vazduha i
provetravanje zatvorenih prostorija,

puls

npr. mainskih odeljenja na brodovima itd.

pulzacija (lat. pulsatio) udaranje, kucanje,
naroito srca; treperenje svetlosti.
pulzacio aurijum (lat. pulsatio aurium) med.
kucanje u uima.
pulzacio kapitis (lat. pulsatio capitis) med.
kucanje u glavi, naroito u slepoonicama.
pulzacio kordis (lat. pulsatio cordis) ned.
kucanje srca.
pulzimantija (lat. pulsus bilo, gr. mantefa
gatanje, proricanje) proricanje po nainu
kucanja bila.
pulzimetar (lat. pulsus bilo, gr. metron merile,
mera) med. aparat za grafiko predstavljanje,
u obliku krive linije, kretanje bila, pulsa;
sfigmograf.
pulzirati (lat. pulsare) udarati, kucati, biti (kao
puls).
pulzometar (lat. pulsus udaranje; bilo, gr.
metron mera, merile) vrsta crnke za cr-penje
vode pomou pare.
Pulmanova kola vrsta salonskih i spavaih
vagona (naziv po pronalazau, amerikom
industrijalcu D. M. Pulmanu).
pulmologija (lat. rto gei. pulmonis plue,
pluno krilo, gr. logfa nauka) ned. v.
pneumonologija.
pulmoialvi (nlat. pulmonalis) pluni, koji se tie
plua ili im pripada; koji lei plune bolesti.
pulmovarni (lat. rto) v. pulmonalni.
pulmonija (nlat. pulmonia) med. tuberkuloze
plua, grudobolja; zapaljenje plua.
pulmonian (lat. pulmoneus) bolestan od plua,
grudobolan; pluni.
pulmotor (lat. rto plue, motor pokretalo)
med. sprava za vetake disanje.
pulover (eng. pullover) pletena, obino vune-na
muka bluza, nosi se ispod kaputa i oblai
preko glave.
pulomantija (lat. pullus pile, pilence, gr.
manteia vraanje, gatanje, proricanje)
proricanje po kokokama.
pulpa (lat. pulpa krtina, krto meso) 1. med.
zubna sr koja sadri ivac i krvne sudove;
2. mesnati delovi ivotinjskog tela; meso
voa i povra; u apotekama i industriji
vonih konzervi: upihtijano meso ili
upihtijana sr korenja i plodova, kaa.
pulpet (lat. pulpitum) naprava slina stolu sa
kosom povrinom (za pisanje, note i sl.); up.
pult.
pulpitis (lat. pulpa krtina, krto meso,
meso)lged. zapaljenje zubne sri; .up. pulpa.
puls (lat. pulsus) zool. proirenje arterija
izazvane ritminim potiskivanjem krvi iz
srca, koje odgovara kucajima srca i zavisi od
delatnosti srca i sastava zida arterija, bilo; fig.
najosetljivije mesto neke stvari ili oveka;
napipa ti nekome puls pronai nekome
najosetljivije mesto;

pult

768

opipati puls na fin nain, zavijeno ispitati

ta neko o neemu misli.
pult (lat. pulpitum, nem. Pult) nalonj, sto sa
kosom povrinom za itanje, za pisanje, za
note i sl.
pulfer (nem. Pulver, lat. pulvis) barut u
prahu; prah, praina; praak.
puma (per. rita) zool. ameriki ili crveni
tigar,'kuguar (lat. Felis concolor).
pumeks (lat. rpeh) plovuac, plavac kamen,
upljikav kamen.
pumpa (nem. Pumpe) mrk, crpka.
punalua-brak grupni brak iz kojeg su isklju-eni
braa ena i sestre mueva; otkrio ga je T.
H. Morgan na Havajskim ostrvima.
punkt (lat. punctum) v. punktum.
punkta dierezeos (lat. puncta, gr. diairesis
razdvajanje, deljenje) pl. gram. take koje se
stavljaju iznad samoglasnika kao znak da ga
treba itati kao zaseban i samostalan glas,
npr. poeta = posta.
punktacija (nlat. punctatio) skida, nacrt
ugovora, take, uslovi sporazuma, osnovne
odredbe ega; nain proricanja sudbine iz
taaka.
punktirati (nlat. punctare) oznaiti (ili:
oznaavati) takama, stavljati (ili: staviti)
znake interpunkcije; istakati, nainiti od
taaka; naglaavati, podvla-iti, obeleavati;
med. probosti neko mesto na telu da bi izala
bolesna tenost; trg. postaviti, navesti
prethodno uslove ugovora; napraviti taku, tj.
obustaviti plaanja; vrana ti iz ovlano
baenih taaka; verno reprodukovati u
kamenu jedan model; nuz. takom oznaiti da
jedna nota vredi za polovinu vie od svoje
obine vrednosti.
punkto homicidii (lat. puncto homicidii) prav.
zbog ubistva oveka.
punktuacija (nlat. punctuatio) stavljanje
pravopisnih znakova; pravopisni znaci; up.
interpunkcija.
punktuelan (lat. punctum taka) taan, vrlo
taan; takast, u vidu take.
punktum (lat. punctum taka) bod, ubod; gram.
znak koji se stavlja na zavretku reenice i
kod skraenih rei, taka; geoh. granica,
poetak i kraj linije \ret. potpuna i
zaokrugljene reenica; odeljak nekog spisa
koji predstavlja izvesnu celinu s obzirom na
smisao i sadrinu, predmet govora, komad,
stvar.
punktum litis (lat. punctum \\tis) prav. predmet
spora, naroito pravnog.
punktum materije (nlat. punctum materiae) fiz.
materijalna taka, geometrijska taka sa
fizikim znaenjem, taka sa masom (pojam
koji je uveo najdosledniji njutno-vac" Ruer
Bokovi).
punktum salijens (lat. punctum saliens taka
koja odskae) ono to je bitno, sutina
neega, glavna taka oko koje se sve obre,
ono to je odluujue u nekoj stvari,
glavna stvar, jezgro ega.

puplin

punktura (lat. punctura) med. v. punkcija.

punkcija (lat. punctio) med. bodenje, ubadanje,
probadanje tela radi utvrivanja prirode
bolesti; lumbalna punkcija ubod iglom u
slabinski prljen radi vaenja tenosti iz
kime (likvora).
punski (lat. punicus) koji se tie Punaca,
Kartaginjana ili Feniane, njima svoj-stven,
koji od njih potie ili im pripada; punski
ratovi ratovi voeni izmeu Rima i Kartagine
u treem i drugom veku pre n. e.; bilo ih je
tri, a najvaniji je drugi punski rat (219
201); fig. laan, neveran, veroloman (punska
vernost).
punta (ital. punta) vrh, iljak; rt.
punta d'arko (ital. punta d'arco) muz. v. a
punta d'arko.
punta del'arko (ital. punta dell'arco) v. a
punta d'arko.
punca (ital. punzone, lat. punctio) etvrtast ili
okrugao elini ig pomou koga se izrauju
u metalu izdubene ili ispupene figure, znaci
itd; kalup za metalni novac i medalje; ig
na zlatu, srebru i platili.
puncirati (ital. punzone) praviti pomou
elinog iga u metalu izdubene ili
ispupene figure i dr.; igosati (zlato, srebro,
platinu, nakit).
pun (eng. punch) v. pui.
pun (eng. punch, hindost. panch, pantsch,
sskr. pancha, pantscha) pie koje ima pet
sastojaka (panch, pancha = 5): alkohol
(zrak, rum ili konjak), nakiseo sok (limunov ili kakvog drugog ploda), aroma-tian
zain (aj, cimet, limunovu koru i dr.), eer
i vruu vodu ili vrue vino.
pun-bola (eng. punch-bowle) posuda u kojoj
se spravlja pun; pun (pie).
pun-ekstrakt (eng. punch, lat. extractum) svi
sastojci od kojih se spravlja pun:, sem
vode; pun-esencija.
pun-esencija (eng. punch, lat. essentia) v.
pun-ekstrakt.
pui (eng. roor) zadnji deo broda, fara.
punila (lat. pupilla) l.aaar. kruni otvor na
duini oka sa prosenim prenikom od 2
3 mm, zenica.
lupila (lat. pupilla) 2. prav. siroe, podsvoj-e;
nepunoletno dete (bez oca) koje je pod
starateljstvom.
pupilaritet (nlat. pupillaritas) prav. maloletstvo, vreme pod starateljstvom.
pupilarni (lat. pupillaris) prav. sirotni, si-roetni,
koji
se
tie
siroeta,
podsvoje-ta,
maloletnika, maloletniki; anat. koji se tie
zenice (oka), zenini; pupilarni depozit
novac maloletnika-siroeta koji lei, kao
masa, u banci pod nadzorom suda.
pupilni (lat. pupilla zenica) \.anat. zenini.
pupilni (lat. pupilla) 2. prav. v. laksament.
puplin (fr. popeline) v. poplin.

pur aki

769

pur aki (fr. pour acquit) trg. primljeno, plaeno

(na potvrdama o prijemu, raunima i dr.).
purana (sskr. purana) vrsta staroindijskih
epsko-didaktinih knjievnih dela, koja
sadre mitoloke prie o stvorenju, propasti i
obnovi sveta, dela bogova i junaka, propise o
verskim obiajima i prazno-vanjima, odeljke
o pravima i dunostima pojedinih kasta,
filozofska razmatranja itd.
purgavcia (lat. purgantia) pl. med. sredstva za
proiavanje creva.
purgavcija (nlat. purgantia) med. proiavanje
creva; lek za ienje.
purgativ (nlat. purgativnm) med. sredstvo (ili:
lek) za ienje creva.
purgativan (nlat. purgativus) koji proi-ava,
koji pomae ienju (creva).
purgatorij(um) (nlat. purgatorium) kod
katolika: istilite, mesto gde due umrlih
moraju najpre da okaju svoje grehe, pre no
to dospeju u carstvo venog blaenstva;
med. sredstvo za ienje.
purgacija (lat. purgare, purgatio) med. ienje,
proiavanje; prav. opovrgavanje pred
sudom neke sumnje.
purger (nem. Burger graanin) malograanin,
ifta, filistar.
purgirati (lat. purgare)^ istiti, oistiti,
proistiti creva; prav. osloboditi se optube,
opravdati se; pripravi svilu za bojadisanje.
purizam (lat. purus ist) ienje jezika od
nepotrebnih tuih rei i ravih kovani-ca;
preteranost u tenji za istotom govora,
istunstvo.
Purim (hebr. pur, purim) veseli jevrejski
praznik kojim proslavljaju, 14. i 15.adara
(marta), uspomenu na sreno spasenje
Jevreja, pomou Estere i Mordoheja, od
pokolja koji im je pripremao Haman.
purini (lat. purus ist) hem. grupa baza,
derivati purina (kofein, teobromin, ksantin)
C3H4N4; sastavni su deo nuklein-skih kiselina
i nekih fermenata.
purist(a) (lat. purus) onaj koji tei da oisti
jezik od nepotrebnih tuih rei, onaj koji
preteruje u tenji za ienjem jezika,
istunac.
puritanac (lat. puritas istota, nlat. purita-nus)
istunac, onaj koji se strogo pridrava
postavljenih naela; lan prezbi-terske crkve
u Engleskoj, koja je htela da se strogo
pridrava evanelske istote.
puritanizam (lat. puritas, nlat. puritanus)
istunstvo, preterana strogost u vernosti
postavljenim naelima i obiajima; pokret
meu engleskim protestantima, u XVI veku,
za odranjem crkve u evanelskoj istoti
(nasuprot anglikanskoj crkvi, koja se u
mnogome ugledala na katoliku crkvu).
purifikacija
(lat.
purificatio)
ienje,
preiavanje.
49 Leksikon

putrefakcija

puriforman (nlat. puriformis) med. gnojast.

puro (lat. purus ist)mvd. ist sok (ekstrakt) od
mesa (sredstvo za okrepljenje i jaanje).
purpur (lat. purpura, gr. porphyra purpurni
pu; skerletna boja) najfinija ljubiastocrvena boja, koju su prvi prireivali
stari Feniani od bezbojnog soka tzv.
purpurnog pua", koji se tek na svetlosti
oboji; skupocena tkanina ove boje; purpurna
ili skerletna odea, purpurni ili skerletni
ogrta, naroito kardinalski; fig. lepota, sjaj,
rasko, skupocenost, dragocenost.
purpura (lat. purpura) med. v. pelioza.
purpurni (nlat. purpurinum) hem. trioksiantrahinon, nalazi se, pored alizarina, u brou
(nlat. rubia tinctorum), vetaki se dobiva iz
antracena.
purpurna kiselina (lat. purpuricum acidum)
hen. ivotinjska kiselina koja se spravlja od
mokrae.
purulenta (lat. purulenta) pl. ned. sredstva za
gnojenje, za izvlaenje gnoja.
purulentan (lat. pus, puris, gnoj, purulentus)
med. gnojav, zagnojen.
purulencija (nlat. purulentia) med. zagnoje-nost,
gnojenje.
purulescencija
(nlat.
purulescentia)
med.
gnojenje, zagnojavanje, stvaranje gnoja.
purus putus (lat. purus putus) ist deko", tj.
onaj koji poznaje samo svoju struku a o
svemu drugom nema ni pojma.
pusat (tur. pusat) oruje.
pusta (ma. puszta) velika i travom bogata
ravnica, panjak, stepa u srednjoj Maarskoj
(danas
veinom
zasejana
penicom,
kukuruzom i dr.).
pustula (lat. pustula). gnojava bubullca,
gnojnica
pustulozan (lat. pustulosus) med. bubuljiav,
gnojniav.
put mera za teinu, teg u Undiji = lV2 eng. funta
= 680,288 g; vrsta kalajnog novca.
putamen (lat. putamen) vot. jezgro u vou sa
koticom, kotica.
putativan (nlat. putativus) tobonji, zamiljen;
koji se smatra kao zakonit a nije; putativni
brak prav. brak u kome, pri sklapanju, obe
strane, ili samo jedna, nisu znale da postoje
zakonske prepreke sklapanju toga braka.
putir (gr. poter sud za pie, aa, pino
pijem) u pravoslavnoj crkvi: zlatna ili
srebrna aa u koju se sipa vino, raz-blaeno
vodom, i kojim se verni prie-uju.
puto (ital. putto)jif. lik malog golog deteta,
obino
kao
ukras
na
umetnikim
graevinama, naroito esmama i slino; pl.
puti, dei. putino.
putrescin (lat. putrescere prelaziti u truljenje,
truleti) hem. otrov koji se razvija pri truljenju
mesa.
putrefakcija (nlat. putrefacere) truljenje,
trule, raspadanje.

putridan

770

putridan (lat. putridus) truo; pokvaren,

smrdljiv.
puf (eng. puff) preterano hvaljenje, preuznoenje, velimanje; vaarska reklama; ne-slana,
preterana ala.
pufer (nem. Puffer) na eleznikim vagonima:
odbojnik, odbijam (elezna naprava u obliku
tanjira na oprugu za ublaavanje sudara).
pufva (eng. puff) prailica (ili: jastui) za
puderisanje.
pucolapa (ital. puzzolana) vulkanski tuf, vrsta
vulkanske zemlje od koje se pravi malter koji
se, pod uticajem vode, stvr-dnjava (naziv po
ital. varoi Pucuoli tat Pucali, odakle se
mnogo dobavlja).
pu (nem. Putsch) udarac"; iznenadan
oruan ustanak jednog dela naroda ili

pfifikus

kakve grupe koji biva, obino, brzo ugu-en;

prepad, mali prevrat, pokuaj prevrata.
puist(a) (nem. Putsch) uesnik u puu, prevratnik, pobunjenik.
pfalc (nem. Pfalz, lat. palatium) palata"; u
srednjovekovne j nem. dravi: carski dvorci,
kojih je bilo po celoj dravi, i u kojima su
se carevi povremeno bavili radi odravanje
javnog poretka; takoe: oblast koja je bila
pod neposrednom vlau carevom.
pfepig (nem. Pfennig) od 1873. god. novana
jedinica u Nemakoj, = 1/100 marke.
pfifig (nem. pfiffig) okretljiv, dovitljiv, lukav,
prepreden, npr. pfifig ovek.
pfifikus (nem. Pfiffikus) okretan, dovitljiv,
lukav, prepreden ovek.

R
R, r dvadeseta slovo nae irilice, dvadeset
tree nae latinice (E, t); kao skraenica:
.r.=recipe (na receptima); ges. = receazent;
tei.referant; mat. g = radi-jus; fiz. V=oznaka
za stepen Reomirovog termometru; hen.
Ka=radijum;
Kp=radon;
Pe=renijum;
10\=rodijum;
L>=rubidi-jum;
Ki=rutenijum.
Rlmitod. bog Sunca u starih Egipana; praotac
ljudi i bogova, predstavljan sa ptii-jom
glavom.
raba (tur. araba) teretna zaprena kola.
rabab (arap.) arabljanska violina sa dve do tri
ice najvie.
rabarbara (gr. ga, nlat. rha barbarum) bog.
ravel, poznata biljka Srednje Azije, iji se
uti koren upotrebljava u medicini, naroito
kao sredstvo za osveavanje i ienje;
inae ukrasna biljka.
rabarbarin (nlat. rha barbarum)xer. kiselina
koja se nalazi u rabarbari.
rabat (ital. rabattere oboriti, fr. rabais)ip/-.
odbitak, poggust u utvreno] ceni robe,
snienje cene, smanjena cena.
rabatan (tur. harab, harap od. arap. harab
ruenje; ruevine) koji je bez reda, nepovezan; troan, polovan, star.
rabat-konto trg. raun o uinjenom popustu u
ceni neke robe.
rabadija (tur. arabaci) koija.
ragl (arap.) izraz kojim beduini nazivaju
fatamorganu.
rabadija (tur. arabaci) najamni voza robe i
drugog tereta, kirija, kiridija.
rabdologija (gr. rhabdos prut, logia) vetina
raunanja na tapie.
rabdomavt (gr. rhabdos prut, mantis predskaziva, prorok) onaj koji prorie pomou
tapia, naroito koji pomou arobnog
tapia nasluuje rude, izvore i sl.
rabdomavtija (gr. rhabdos prut, mantefa
predskazivanje, proricanje) proricanje po
tapiima, otkrivanje pomou tapia pod
zemljom skrivenih stvari, naroito ruda i
izvora. .
rabdomahija (gr. rhabdomachia) borba palicama ili rapirima u borakim kolama.
rabi (hebr. rab, rabbi) uitelj; u vreme Hristovo
poasna titula palestinskog knji49*

evnika, koju su esto i Isusu pridavali

uenici i potovaoni (u Bukovom prevodu
Novog zaveta: ravi).
rabijatan (ital. arrabbiato, lat. rabies bes) grub,
surov, svirep, besan, pomaman.
rabijes kanina (lat. rabies sapta)dged. psee
besnilo.
rabin (hebr. rabbi) jevrejski svetenik, jevrejski
verouitelj.
rabivat (hebr. rabbi) zvanje i nadlelost
rabina.
rabiner (hebr. rabbi) -v. rabin.
rabinizam (hebr. rabbi) nauka o jevrejskom
jeziku, jevrejskoj religiji.
rabiniti (hebr. rabbi) pl. v. talmudisti.
rabinski jezik novohebrejski jezik koji su
stvorili rabini, naroito nauni jezik
jevrejskih pisaca od H veka.
rabulist (nlat. rabulista) rav pravnik koji
naopako tumai zakone, brbljivac.
rabulistika (lat. rabula) izopaavanje zakona,
mlaenje gloginja.
rabulistiki dokaz log. tobonji dokaz, dokaz
koji je osnovan na lanim zakljucima.
rabuni (hebr. rabbuni) na gospodar i uitelj
(titula kojom su uenici oslovljavali Isusa).
ravi (hebr. rab) -v. rabi.
ravlen (fr. ravelin) voj. spoljanji deo utvrenja,
u obliku polumeseca, koji se obino nalazi
ispred sredinjeg bedema i izmeu dva
grudobrana.
ragades (gr. rhagas napuklina, pukotina)ll.
med. pukotine na koi, naroito venerine na
spolnim udovima i u blizini stranjice.
ragadijum (gr. rhagas napuklina, pukotina,
nlat. rhagadium) med. mala pukotina na
koi.
ragastov (ma. ragaszto) okvir vrata ili
prozora.
ragbi (eng. rugby) sp. igra izmeu dva tima
loptom jajastog oblika, koja se baca rukom
(13 odn. 15 igraa u timu).
raglan (eng. raglan) dug, sportski ili kini, muki
gornji kaput (mantil), kod koga rukavi nisu
uiveni u ramenima, nego idu od same jake
(nazvan po komandantu engle-

ragu

772

ske vojske u krimskom ratu, lordu Raglanu).

ragu (fr. ragout) jelo od iseckanog mesa ili ribe
sa finim zainima, sosovima; fig. meavina,
smeta.
raguzino (ital. ragusino) srebrni novac u
vrednosti 1V2 dukata, kovan u Dubrovniku do
1800. god.; violina, talaro.
ragutantan (fr. ragoutant) koji izaziva volju
za jelom, ukusan; fig. prijatan, umiljat,
draestan.
Radamant (gr. Rhadamanthys) u grkoj mitologiji sudija u podzemnom svetu.
radar (eng. skraeno: radio cfetection and
ranging radio koji otkriva i odreuje u
prostoru) naprava koja emituje i u iu
sjedinjuje jak snop talasa nadvisoke frekvencije i ustanovljava, pomou prijema i
merenja vremena odbijenih talasa, odstojanje,
visinu i pravac kretanja nekog predmeta na
putu snopa, a da pri tom pomrina, oluja,
oblaci ili magla nita ne smetaju.
raderford jedinica za merenje radioaktiv-nosti,
nazvana po Ernest-y Rutherford-y, a
odgovara koliini ma kojeg radioaktivnogv
izotopa u kojem se u 1 sekundi odigra 10
raspada.
radesiga (dan. radesyge) med. veoma teka
bolest, slina gubavosti, u Norvekoj,
vedskoj, Islandu i dr.
radiestezija (nlat. radium, gr. aisthanomai
oseam) noviji naziv za tobonju sposobnost
da se, pomou ravaste leskove grane i
drugih
arobnih
prutia",
otkrivaju
podzemne vode i druga pod zemljom skrivena
tela.
radiestezist onaj koji se bavi radieStezi-jom.
radij (lat. radius) v. radijus.
radijalan (nlat. radialis) zrani, zrakast; koji
se odnosi na radijus, koji ide u pravcu
poluprenika, bini, koji se tie bice ili
joj pripada, npr. radijal-ne arterije, radijalni
ivci, radijalni miii itd.
radijan (lat. radius poluprenik) kat. luk kruga
ija je duina jednaka s polupre-nikom;
sredini ugao kruga koji lei pod takvim
lukom.
radijant (lat. radiare zraiti, radians koji zrai)
ishodite, mesto isijavanja; astr. taka na
nebeskom svodu iz koje prividno izviru
meteori i meteorski rojevi.
radijaran (lat. radiare zraiti) koji zrai.
radijarije (nlat. radiaria) okamenjene zraka-ste
ivotinje (zrakari).
radijati (lat. radiati)mr. zool. zrakaste ivotinje,
zrakari.
radijator (nlat. radiator) 1. zranik, telo kao
deo centralnog grejanja koje greje, zagreva:
cevi od livenog gvoa ili elinog lima
kroz koje prolazi vrela voda ili para u cilju
zagrevanje; 2. pribor sastavljen od tankih
cevica kroz koje

radine

prolazi voda za rashlaivanje motora,

hladnjak.
radijacija (lat. radiatio) fiz. zraenje; brisanje,
precrtavanja stava u raunu.
radij(um) (nlat. ra"dium, lat. radius zrak, gadiare zraiti) ha, element koji su otkrili Pjer i
Marija Kiri, profesori u Parizu, u mineralu
smoljinac" (pehblenda), atom-ska masa
226,05, redni broj 88, znak Ka, radioaktivan;
javlja se kao raspadni proizvod urana u svim
uranovim mineralima, pri emu je koliinski
odnos urana prema radijumu gotovo stalan.
radijumemanacija (nlat. radium, lat. emana-tio
isticanje) hen., fiz. radioaktivan gas koji se
stalno razvija iz radijumovih preparata, i koji
se sa svoje strane pretvara u kakav vrst
radio-element.
radijumterapija (nlat. radium, gr. therapeia
leenje) med. v. pod radioterapija.
radijus (lat. radius) zrak, zraka (Sunca ili
svetlosti); adat. bica; mat. poluprenik.
radijus vektor (lat. radius ues!og)mat. poteg, du
koja spaja iu sa ma kojom takom krive
elipse, parabole, hiperbole.
radikal (nlat. radicalis od radix gen. radicis
koren) 1. mat. znak koji oznaava vaenje
korena iz broja ili algebarskog izraza; 2. kem.
osnova baza i kiselina, jednostavna ili
sloena materija koja sa drugom nekom
materijom moe da obrazuje kiselinu ili bazu;
3. fig. ovek koji tei za kore-nitim
menjanjem ili unitavanjem nekog stanja,
napredak ovek, naroito u politici i sl. (up.
radikali).
radikalan (nlat. radicalis od radixre. radicis
koren) korenit, ukorenjen, potpun, te-meljit,
osnovan, iz osnova, prvobitan, uro-en, koji je
od prirode, prirodan; mat. korenski; radikalno
leenje leenje iz samog osnova bolesti, tj.
leenje u potpunosti (za razliku od palijativnog
leenja); radikalna propast potpuna propast;
radikalno sire potpuno isto, zgusnuto, koncentrisano sire.
radikali (nlat. radicalis korenit, korenski) pl. oni
koji tee za korenitim menjanjem ili
ukidanjem nekog stanja, napredni ljudi; u
Srbiji lanovi radikalne stranke koja se
zalagala za ogranienje vlasti davaoca i za
ujedinjenje austrougarskih Srba sa Srbijom.
radikalizam (nlat. radicalis) 1. korenitost,
temeljitost, potpuna doslednost u zastu-panju
nekog shvatanja ili sprovoenju nekog
programa; 2. naela i ciljevi kojima tee
radikali.
radikalno (nlat. radicale) korenito, potpuno, iz
osnova, iz korena, temeljno.
radikand (lat. radicandus) mat. potkorenik,
potkorena veliina, broj ili izraz iz koga
treba da se izvadi koren.
radine (lat. radix) koren; poreklo, stablo,
osnova; mat. koren (up. potencija); gram. koren,
osnova, korenski slog, onaj koji

radikula

773

slui kao praosnova cele jedne porodice rei.

radikula (lat. radicula) bog. korenak.
radio (nlat. radium) 1. ureaj za odailjanje
beinim putem na veliku udaljenost
elektromagnetskih talasa, pretvarajui ih u
zvuke (slike, znake); aparat za primanje tih
zvukova; 2. ustanova za organizaciju radioemisija; 3. skraenica za radio-telefon, radiotelegraf, radir-te-legram, radio-aparat.
radioaktivan (nlat. radium, activus delatan) koji
ima svojstva radijumovih zrakova, koji
zrai; radioaktivne pojave svojstvo nekih tela
da stalno zrae nevidljivim zracima, koji se
ponaaju kao katodni, kanalski i Rendgenovi
zraci; sve tvari, supstancije koje zrae slino
kao uran i radijum, zovu se radioaktivnim, tj.
koje prodiru kroz tvari svake vrste.
radioaktivitet (nlat. radium activitas delatnost,
dejstvenost) v. radioaktivnost.
radioaktivnn elementi elementi koji su
sposobni da emituju (isputaju) nevidljive
estice i zrake velike energije (radioaktivne
zrake kao to su alfa-, beta- i gama-zraci);
takvi su: uran, radijum, polonijum i dr.
elementi; ivi orga-nizmi, elije i tkiva
izloeni radioak-tivnom zraenju trpe velike
promene.
radioaktivnost (nlat. radium, activitas delatnost,
dejstvenost) hen. svojstvo elemenata da svojim
zracima pocrne fotografsku plou, da jonizuju
vazduh, da prodiru kroz tvari svake vrste; sem
urana i radijuma to svojstvo imaju torijum,
aktinijum, polonijum ("prirodna radioaktivnost);
vetaka radioaktivnost radioaktivnost koja je
izazvana najpre kod aluminijuma.
radio-amater (nlat. radium, fr. amateur) onaj
koji se radio-tehnikom i radiofoni-jom bavi
iz ljubavi (a ne profesionalno, po pozivu, po
zanatu).
radio-aparat (nlat. radium, lat. apparatus)
sprava za primanje talasa emisionih radiostanica, radio-prijemnik.
radio-astronomija (lat. radium, astronomi-ja, v.)
grana savremene astrofizike koja se u
ispitivanju slui radarskim ureajima i
metodama radio-tehnike.
radioautogram (lat. radium, autos, sam,
gramma slika) slika koja se dobija na
osetljivoj povrini fotografske emul-zije
delovanjem zrakova radioaktivne sup-stance.
radioautografija (nlat. radium, gr. autos sam,
grapho piem) ispitivanje nagomila-vanja
radioaktivnih materija i njihove razdeobe u
biljnom i ivotinjskom tkivu pomou
fotografskih ploa i filmova (mnogo se
primenjuje u medicini, mirko-biologiji i dr.).
radiobiologija (nlat. radium, biologija, v.) grana
biologije koja prouava delovanje zraenja
na ivu materiju.

radio-pelengator

radio-boje kisele bojene materije za bojadi-sanje

vune, odlikuju se jednostavnou i
postojanou; upotrebljavaju se za bojenje
raznih pletiva.
radiogen (nlat. radium, gr. gennao raam,
proizvodim) med. radijumov preparat sa
ravnomernim i merljivim zraenjem, uzima
se kao lek u raznim oblicima: u kupatilu,
ubrizgavanjem, u kompresima i DRradiogram (nlat. radium, gr. gramma pismo,
pisano) brzojav koji se alje beinom
telegrafijom; med. slika stvorena naroitim
zracima, obino slika rendgenovim zracima
(rendgenogram).
radiografija (nlat. radium, gr. graphla
pisanje) ispitivanje pomou rendgenovih
zrakova; naroito: izraivanje fotografskih
slika (radiograma) pomou rend-gen-aparata.
radio-difuzija (nlat. radium, difuzija, v.)
planska raspodela mree radio-stanica na
nekom podruju.
radioestezija (nlat. radium, gr. aisthano-mai
oseam, opaam) fizioloka osetljivost nekih
ljudi prema zraenjima koja potiu od raznih
materija i predmeta.
radioizotope (nlat. radium, gr. isos isti, topos
mesto)
radioaktivne
izotope
veinom
dobijene
vetakim
putem;
pri
radioaktivnom raspadanju emituju alfa-, betaili gama-zrake ili pozitrone; imaju veliku
primenu u biohemiji, medicini, hemiji i dr.
radio-kompas (nlat. radium, kompas, v.)
elektronski instrument za navigaciju letelica.
radiolog (nlat. radium, gr. logos) onaj koji se
bavi radijumovim i rendgenovim zracima i
njihovom primenom.
radiologija (nlat. radium, gr. logia) nauka o
zracima,
naroito
radijumovim
i
rendgenovim, i njihovoj praktino] primeni,
poglavito u medicini.
radio-lokator (lat. locare postaviti, metnu-ti,
locus mesto, radius zrak)fiz. u Britaniji naziv
zaradar.
radio-lokacija (lat. locatio postavljanje, nlat.
radium) nain otkrivanja poloaja i puta
udaljenih predmeta, naroito neprijateljskih
vazduhoplovnih i pomorskih snaga, pomou
radioloka tora oke., radara.
radio-metar (nlat. radium, gr. metron meri-lo,
mera) fiz. svetlosni mlin", aparat kojim se
energija toplotnih zrakova preobraa u
mehaniku energiju kretanja.
radio-nuklidi (nlat. radium, nucleus) padioaktivni elementi.
radio-peleng (nlat. radium, hol. peiling)
odreivanje mesta radio-stanice pomou
radiopelenga tora.
radio-pelengator (nlat. radium, hol. peiling)
aparat za pelengiranje pomou elektromagnetnih talasa.

radioskopiJa

774

radioskopija (nlat. radium, gr. skopeo

posmatram) med ispitivanje rendgenovim
zracima.
radio-sonda (nlat. radium, sonda, v.) ureaj za
ispitivanje viih slojeva atmosfere.
radio-televizija (nlat. radium, tele na daljinu,
lat. visio vienje, gledanje) 1. ustanova koja
stvara i emituje informativne, obrazovne,
zabavne i umetnike televizijske i radioprograme;
2.
prenos
audio-vizuelnih
programa sredstvima radio--tehnike.
radio-telegrafija (nlat. radium, gr. tele na
daljinu, graphfa pisanje, beleenje) teletrafija bez ica, beina telegrafija.
radio-teleskop
ureaj
za
prouavanje
kosmikih radio-talasa u radio-astrono-miji.
radio-telefonija (nlat. radium, gr. tele, phone
zvuk, glas) opti naziv za sve ono to
obuhvata prenoenje na daljinu govora putem
elektromagnetnih talasa, tele-foniranje bez
ica.
radio-terapija (nlat. radium, gr. therapefa
leenje) nauka o lekovitom dejstvu zraka, i
to: leenje svetlosnim zracima = foto-terapija,
leenje
rendgenovim
zracima
=
rendgenoterapija,
leenje
radijumovim
zracima =radijumterapija.
radio-tehnika (nlat. radium, gr. technike)
tehnika
koja
slui
dejstvom
elektromagnetnih
talasa,
tj.
tehnika
prenoenja na daljinu znakova, govora,
muzike ili slika elektromagnetnim talasima.
radiotorij hen. radioaktivni izotop toriju-ma,
atomska masa 228, poluvreme raspadanja
2,02
godine;
nastaje
radioaktivnim
raspadanjem mezotorijuma.
radioficirati (nlat. radium, lat. facere) raditi)
podizanje, uvoenje radio-instala-cija, radiostanica i sl.
radioficirati (nlat radium, lat. facere)
sprovesti, sprovodili radiofikaciju.
radiofonija (nlat. radium, gr. rbpe zvuk, glas)
izazivanje (ili: proizvoenje) zvuka putem
svetlosnih ili toplotnih zrakova, koji se, u
pravilnim prekidima, putaju na osetljivu
plou.
radiofor (nlat. radium, gr. phero donosim,
nosim) med. aparat sa strujom visokog napona,
slui za leenje bolesti ivaca, reumatizma i
sl.
radio-hemija (nlat. radium, hemija, v.)
moderna grana hemije koja prouava
delovanje radioaktivnih zraenja na materiju.
radirati (lat. radere) 1. strugati, ostrugati;
izbrisati, brisati struganjem ili gumom; 2.
raditi crte elinom iglom na bakarno j,
cinkanoj ili eline j ploi premazanoj
voskom ili lakom.
radirung (nem. Radierung) crte izraen
radiranjem, bakropis.
radicirati (lat. radicari) ukoreniti, uhvatiti
koren; svesti, vratiti na osnovu, poetak ili
poreklo; osnovati, zasnovati,

rajsferlus

postaviti na vrste i sigurne osnove; mat.

izvaditi koren nekog broja, korenovati.
radolendo (ital. raddolcendo) muz, blago,
ljupko, umiljato.
radon hen. radioaktivni element, inertni,
plemeniti gas, atomska masa 222, red. broj
86, znak Rn; nastaje iz radijuma njegovim
radioaktivnim raspadanjem; upotrebljava se
u medicini i za nauna ispitivanja.
radopijamento (ital. raddoppiamento) muz.
udvajanje, udvostruavanje.
radopijato (ital. raddoppiato)jMj^. izraz koji
znai da neto treba dvaput svirati ili pevati.
raene (ital. ragione) trgovake drutvo,
trgovake firma; raonska knjiga knjiga
koja stoji otvorena na berzi ili u optini, po
veim trgovakim mestima Italije, u koju
svaka trgovake kua upisuje svoju firmu.
raalovati (rus. razalovatv liiti ina, rainiti)
naroito oficira i podoficira).
razantav (fr- raser, rasant) voj. koji nisko kosi,
koji brie, npr. razantna vatra, razantna
paljba.
razirati (fr. raser, ital. rasare, lat. radere) iati,
oiati, ostrii (bradu, kosu); brijati, obrijati;
sravniti sa zemljom, razoriti, unititi
(utvrenje).
razura (lat. radere grepsti, strugati, rasura
struganje; ostruina) izbrisano, precrtano
mesto
(u
spisu):
upljina,
praznina
napravljena brisanjem; kod katolikog
svetenstva: sveano postrinsenje, odse-canje
kose; farm. istrugana apotekarska roba.
RAI skr. od Radiotelevisione Italiana
Italijanska radio-televizija.
raja (arap. gaa'ua stado tur. gaua), nemuslimanski podanici u nekadanjoj Turskoj,
uglavnom hriani, koji su bili podlo-ni
plaanju haraa;fig. sirotinja, prezreni stale.
rajber (nem. Reiber) obrtna kuka za
zatvaranje vrata, prozora i sl.
rajetin (arap. gaa'ua stado, tur. gaua) hrianin
u bivoj Turskoj, koji je morao da plaa
hara; fig. siromaan, prezren ovek; up.
raja.
rajsbret (nem. ReiBbrett) etvrtasta daska od
mekanog, obino amovog drveta (kao
podloga za crtanje).
rajsnegl (nem. ReiBnagel) ekseri sa irokom
glavom za privrivanje na tablu hartije za
crtanje.
rajspapir (nem. Reispapier) hartiji slina
materija za slikanje akvarela i fabri-kaciju
cvea.
rajsfeder (nem. ReiJJfeder) pero za crtanje
tuem.
rajsferlus (nem. ReiBverschluB) zip, na-prava
za brzo spajanje (zatvaranje) i razdvajanje
(otvaranje) ivica tkanine povlaenjem
jednog zatvaraa: dva istovrsna i

rajthozne

775

isprepletena metalna lanca (tzv. lasti-na

repa") zatvaraju se ili otvaraju pomou
srastog guraa (ibera).
rajthozne (nem. Reithosen) pl. akire za
jahanje.
rajh (nem. Reich) drava; carevina.
rajhsbanka (nem. Reichsbank) nemaka
dravna (narodna) banka.
rajhsver (nem. Reichswehr) oruane snage
Nemake od 1919. do 1935. god.
rajhsmarka (nem. Reichsmark) novana
jedinica u Nemakoj.
rajhstag (nem. Reichstag) narodna skuptina u
Nemakoj, nemaki parlament.
raket (nem. Racket) iuz. stari duvaki instrument, nalik na obou, u vidu cilin-drine
kutije; registar na staroj orgulji koji
podraava ton raketa.
raketa (eng. racket, fr. raquette, od arap.
rahat dlan) 1. sp. mrena maka, pala na
kojoj je razapeta mrea (naroito u teni-su,
za keenje, udaranje lopte).
raketa (nem. Rakete, ital. rocchetto, eng.
rocket) 2. cev od tvrde hartije napunjena
barutom i dr. zapaljivim raznobojnim materijama koja, kad se potpali, ikne u visinu
i rasprsne se pravei pri tom razne figure u
razliitim bojama, upotrebljava se u
vatrometima i, naroito, u ratu za davanje
uputstava i signala ar-tiljeriji, kao i za
osvetljivanje neprijateljskih poloaja (sialna
raketa); voj. granata izraena po principu
rakete koja se kree po zakonu reakcije.
raketar (nem. Raketierer) izraiva i bacam
raketa; v. raketa 2.
raketli avion avion koji se kree pomou
raketnog motora, avion na mlaz(ni pogon),
mlanjak.
raketli aparat sprava kojom se, pomou
naroite rakete, sa morske obale ili ostrva
dobacuje
brodolomcima
konopac
za
spasavanje.
raketni motor motor kod koga se gasovi
nastali sagorevanjem neke eksplozivne
smee izbacuju velikom brzinom unazad i
time odbacuju motor i spravu na kojoj se on
nalazi (npr. avion i dr.) u suprotnom pravcu
u kome struje gasovi; reaktivni motor.
raketodrom mesto za postavljanje, pripremu i
lansiranje raketa; up. raketa 2, aerodrom.
rakun (eng. gassoop) zool. vrsta malih medveda
iz Sev. Amerike, ukastosive boje, mogu
se lako pripitomiti.
ralentando (ital. rallentando) kuz. usporavajui, sve lake i lake.
ram (nem. Rahm) 1. skorup, kajmak.
ram (nem. Rahmen) 2. okvir (na slici,
ogledalu); eref.
ram (sskr. rama) 3. v. noc Rama.
Rama (sskr. Kata) mit. glavni junak ind. eposa
Ramajana, koga ramajiti, glavna grupa
vinuita, potuju kao najvie bie; i

rampa

u dananjem narodnom govoru Indije

skraeni oblik ram upotrebljava se esto
mesto bog".
ramadan (arap. ramadan) v. ramazan.
ramazan (arap. rama4an, tur. ramazan) deveti
mesec muhamedanske meseeve godine, u koji
muhamedanski zakon prepisuje verni-ma strog
post, uzdravanje od svih telesnih uivanja
prekodan, a noi se provode u molitvi i veselju;
posle ramazana dolazi praznik Bajram.
Ramajana (sskr. Ramayana) ime velikog
indijskog umetnikog epa, iz ili IV veka pre
n. e., u 7 knjiga i sa 24 hiljade stihova; opisuje
doivljaje Rame, sina kralja Da-arte, u
kome se otelovio bog Vinu; otmicu
njegove ene Site i borbu dok je nije ponovo
zadobio. ramajiti (sskr. Nata) pl. v. pod Rama.
ramapigek (Ramapithecus) fosil otkriven
1934. u Indiji; otkrivena eljust i zubi primata
slini zubima i vilici oveka, po emu se
ubraja u ranog ovekovog pretka; slini fosilni
ostaci otkriveni su i u severoistonoj Africi.
rambada (fr. rambade) mor. ograda na
brodovima. rambura (fr. rambourrage)
prireivane
bojene vune (za arene tkanine). rambursirati
(fr. rembourser) trg. vratiti, naknaditi, platiti
kome trokove; pokriti, dati pokrie;
rambursirati se na-platiti se, naplati
potraivanja, primiti predujam.
rambursman (fr. remboursement) trg. naknad-na
naplata; povuka, pouzee; naknada trokova;
pokrie (za vuevu menicu); rim-borzo.
ramisti fil. pristalice francuskog humanistikog filozofa i filologa Petrusa Ramusa
(15151572), koji je, kao izrazit protivnik
Aristotelov osnovao novu logiku koja se
oslanjala na gramatiku i retoriku.
ramifikacija (lat. ramus grana, nlat.
ramificatio) grananje, ravanje; fig. razgranatost. ramiforman (nlat ramiformis) bog. koji
ima
oblik grane, granast.
ramozan (lat. ramosus) granat; razgranat.
ramolitiv (nlat. gato11\aip)med. umekav-no
sredstvo, sredstvo (ili: lek) za umek-avanje.
rampa (fr. rampe) gra. nagib krovnih direka;
blago nagnut prilaz, pristup (nasipu,
bedemu), pristupnica; naslon, ograda; deo
stepenica koji sainjava krivinu, odmorite;
red svetiljki (sijalica) ispred pozornice koji
osvetljava pozornicu; pregrada koja te
sijalice zaklanja od gleda-lita; gvozdena,
betonska ili drvena pre-prenica kod
troarinskih stanica ili prelaza preko
eleznike pruge, koja se die ili sputa radi
otvaranja ili zatvaranja prelaza.

ramparirati

776

ramparirati (fr. remparer, nlat. ataragage) voj.

opkopati, zatititi bedemom ili op-kopom,
uaniti.
ramplaa (fr. ramplage) gra. ispunjavanje,
ispunjavanje; sitan kamen za ispunjavanje
zidova.
rampstek (eng. rumpsteak) kuv. peeno ili
preno pare govee podleine.
ramstek (eng. rumpsteak) kuv. v. rampstek.
rana (lat. tapa) zool. aba; med. prit, mali otok
ispod jezika.
ranac (nem. Ranzen) vojnika torba koja se
nosi na leima, teleak.
rand (rand) novana jedinica Junoafrike
Republike, deli se na 100 centa.
rang (fr. rang) stepen u nekom drutvenom ili
duhovnom redu, red, vrsta, poloaj; prvi u
rangu prvi po redu (s obzirom na vrednost
ili poloaj).
rang-lista (fr. rang liste) spisak po redu
stareinstva, redni spisak (naroito u vojsci).
rang-glosa (nem. Rand ivica, gr. glossa
jezik) primedba napisana sa strane, pored
samog teksta na koji se odnosi, na listu
knjige ili rukopisa \up. marginalije.
randevu (fr. rendez-vous) zakazali sastanak
(naroito ljubavni); mesto sastanka; zborio
mesto, zborite.
randem kabriolet ili laka kola sa dva toka,
u koja su upregnute, jedan ispred drugog, tri
konja;_up. tandem.
randman (fr. rendement) prinos; dohodak,
naroito: srazmer prinose u fabrikati-ma koji
se dobije od sirovina, npr. koliko se sirovog i
rafiniranog eera dobija od 100 kg eerne
repe, ili npr. kad se kae da je randman
dobivanja masti" 30%, to znai da se od
svinje teke 150 kg ive mere dobiva 45 kg
masti; dinamiki randman koristan rad
(maine).
ranirati (fr. ranger) urediti, ureivati.
povrstati, postrojiti, postrojavati; mane-vrisati
vagone; ranirati se dovesti u red, srediti
prilike; ranirna stanica manevarska stanica.
ranimirati (fr. ranimer) ponovo oiveti,
povratiti u ivot; ohrabriti; pojaati boju,
osveiti boju.
rankontr (fr. rencontre) sluajni sastanak,
neoekivan
susret;
iznenadna
svaa,
neoekivana svaa, neprijateljski susret,
sukob, dvoboj, megdan; prilika, povoljan
stapa j prilika, povoljan sluaj; trg. naznaenje, broj strane glavne trgovake knjige u
drugim knjigama.
rantran (fr. rentrant) voj. upadni ugao u
osnovi jednog utvrenja, udubljenje; igra
koji zauzima mesto onoga to je izgubio pa se
povlai iz igre.
ranula (lat.) ned. otok na donjoj strani jezika
usled zatvorenog kanala podviline lezde.
ranflman (fr. renflement) apx. izboenost,
ispupenost jednog stuba.

rapsodija

ran (p. rancho) u Junoj Americi: majur,

sala sa naroito razvijenim stoar-stvom.
raneri (p. rancheros) pl. meksikanski seljaci
pansko-indijanskog porekla, odlini radnici,
jahai, lovci i glavni deo meksikanskih
konjikih trupa.
rapakivi iii. vrsta granita, crvene boje;
upotrebljava se u graevinarstvu; nalazi-ta u
Finskoj.
rapatrirati (fr. rapatrier) vratiti u otadbinu,
vraati u otadbinu.
rapel (fr. rappel) opozivanje, pozivanje natrag;
akt o opozivanju, naroito poslanika na
strani; voj. znak trubom za skupljanje,
sviranje na zbor": trg. doplata; poz. izazivanje
glumaca da se ponovo pojave; slik. zgodna
razdeoba svetlosti na slikama; dobiti rapel
biti opozvan, dobiti opozivno pismo.
rapelirati (fr. rappeler) opozvati, opoziva-ti;
nanovo pozvati; izazivati glumce da se pojave
ponovo; voj. svirati zbor"; slik. ravnomerno
razdeliti svetlost na slici.
rapert (nem. Rapert) voj. postolje sa tokovima
na kome stoje brodski topovi.
rapidamente (ital. rapidamente) muz. brzo,
ivo; rapido.
rapidan (lat. rapidus) brz, hitar; ustar, nagao,
estok, prek (smrt); ivahan (nain
izraavanja, stil); letimian (itanje); strm,
strmenit.
rapidi (lat. rapidus brz, eng. rapids) pl. brzaci,
vrtlozi, virovi (u severnoameri-kim rekama).
rapido (ital. rapido) muz. v. rapidamente.
rapir (fr. rapiere) dug i iljat ma za
udaranje bodimice (stariji naziv za flo-ret).
raport (fr. rapport) izvep!taj, saoptenje,
dostava, izjava (usmena ili pismena); voj.
slubeni izvetaj, iskaz po zvaninoj
dunosti; slubeni razgovor pretpostavljenog
i potinjenog.
raporter (fr. rapporteur) izvestilac, izve-ta,
prikuplja i donosilac vesti za novine,
reporter; fig. dostavlja; mat. uglo-mer
(transporter).
raportira (fr. rapporter) izvestiti, izvetavati,
podneti izvetaj po slubenoj dunosti,
saoptiti, dostaviti; trg. prenositi stavove iz
jedne knjige u drugu.
rapsod (gr. rapsodos) onaj koji pojedine
pesme ili odeljke pesama sastavlja u celinu;
putujui narodni peva kod starih Grka koji
je stare junake pesme, naroito Homerove,
spajao u vee celine i javno pevao ili
kazivao narodu, slino naim guslarima.
rapsodija (gr. rapsodfa) pesma koju ]erapsod
pevao ili kazivao; naroito: pojedini odeljci
Homerovih pesama; otuda: odlomak iz neke
vee pesme; pesma potpuno slobodnog oblika
;muz, fantazija slobodnog oblika koja se
naslanja na narodnu melodiju.

rapsodist

777

rapsodist (gr. rapsodla) pisac pesama ili

muzikih komada potpuno slobodnog oblika i
bez meusobne veze.
rapsodomantija (gr. rapsodfa rapsodska
pesma, manteia predskazivanje, proricanje)
proricanje iz stiha koji prvi padne u oi kad
se nasumce otvori knjiga pesama.
rapsodski (gr. rapsod6s) istrgnut iz celine, koji
je u odlomcima; potpuno slobodan po obliku,
bez meusobne veze.
raptus (lat. raptus) otmica, odvoenje silom;
oduevljenje, zanos; izliv gneva.
rara avis (lat. gaga avis) retka ptica", tj. neto
retko, velika retkost, bela vrana".
rarefakcija (nlat. rarefactio) med. proirenje,
irenje znojnih otvora; fiz. razre-ivanje
vazduha toplotom.
rarefaciencia (lat. rarefacientia) pl. med. lekovi
za irenje znojnih otvora.
raritet (lat. raritas) retkost, skupocenom; retka
stvar, neto to se retko via ili sreta.
ras (arap. ra's glava) u Etiopiji, do 1974. god.,
vojni ili civilni zapovednik pokrajine;
vojvoda, knez.
rasa (fr. gase, p. gaga, ital. razza, nem.
Rasse) vea grupa srodnih bia ivotinja
ili ljudi sa istorodnim glavnim oznakama,
podobnostima, tenjama, navikama, i sa
istorodnim duevnim ustroj-stvom, pleme,
loza, rod; poreklo, koleno, pasmine; biologija
rasa nauka o sastavu i ustrojstvu, nainu
ivota, postanku i razvitku rasa; rasna
higijena v. eugenika.
rasada (fr. rassade) stakleni biser ili koral,
inuva, inuvica.
rasizam (fr. gase, nem. Rasse) 1. uenje o
nejednakosti ljudskih rasa; javlja se u
politikom delanju kobnom po ljudski rod,
da nie rase imaju da slue nekoj vioj rasi;
svaka rasna teorija je nenau-na, jer su
drutvene osobine ljudi odreene njihovim
drutveno-istorijskim,
a
ne
prirodnoistorijskim razvitkom;
2. pokret
za
odravanjem istote rase, naroito u
nacistikoj Nemakoj, koji se, najveim
delom, sastojao u borbi protiv se-mitizma, u
spreavanju uticaja Jevreja na duhovni,
ekonomski i politiki ivot naroda.
rasisti (fr. gase, nem. Rasse)mr. pristalice i
pobornici rasizma; v. rasizam.
raskacija (nlat. gazsa1;)med. iskaljavanje,
izbacivanje sluzi iz grla.
raskol (rus. raskol) cepanje pravoslavne crkve
u Rusiji, sektatvo.
raskolnici (rus. raskolnik) jeretici, otpadnici od
pravoslavne (dravne) vere u Rusiji, koji su
se 1666. otcepili i osnovali bezbroj raznih
sekta,
sektai;
izma-tici,
staroverci,
malokanci, moreljiki, stranjikk.

raudiJIzam

raspatorijum (nlat. raspatorium) hir. instrumenat

za skidanje pokosnice, strugaljka, makljica;
ratu la.
raspatura (nlat. raspatura) med. v. raspacija.
raspacija (nlat. raspatio) med. struganje,
uklanjanje struganjem.
raster (lat. rastrum grablje) tamp. fino sito u
cikkografiji
koje
slui
za
izradu
tamparskih kliea.
rastral (lat. rastrum) kuz. sprava od mesinga-nog
lima sa pet kukica, pomou koje se povlae
ili izvlae notne linije.
rastrirati (lat. rastrum) povlai linije za note
pomou rastrala.
rata (lat. rata sc. pars izraunati deo)
obrok, srazmeran prinos ili udeo svakog
pojedinca, deo plaanja, otplata;lrorata (lat.
pro rata) srazmerno, u delovima, u
obrocima, u ratama.
ratanija (p. ratania, nlat. radix rathaniae)
farm. koren jedne peruanske biljke veoma
opora ukusa, iji se sok, kao tinktura,
upotrebljava kao sredstvo protiv povreda i za
zaustavljanje krvi.
ratelje (fr. ratelier) soka u koju se ostavljaju
puke; vetaka vilica, vetaki zubi,
vetake zubalo.
ratenendo (ital. rattenendo) muz. usporavajui, sve lake i lake.
ratenuto (ital. rattenuto) v. ratenendo.
ratinirati (fr. ratiner) sukna i druge vunene
tkanine kovrati, praviti na njima s jedne
strane vorie.
ratifikacija (nlat. ratificatio) potvrivanje,
potvrda da je opunomoenik postupao i radio
u duhu elja i uputstava naredbodavca; u
meunarodnim pravu potvrda meunarodnog
ugovora koju vre najvii organi drave iji
su
predstavnici
odn.
opunomoenici
zakljuili ugovor; time ugovor postaje
punovaan; u graanskom pravu naknadno
odobrenje
posla
koji
je
zakljuilo
neovlaeno lice ili punomonik koji je
prekoraio granice ovlaenja.
ratifikovati (nlat. ratificare) v.ratifici-rati.
ratifipirati
(nlat.
ratificare)
potvrditi,
potvrivati, odobriti, saglasiti se, izvriti
ratifikaciju; usvojiti naknadno.
ratihabirati (nlat. ratihabere) v.ratifici-rati.
ratihabicija (nlat. ratihabitio) v.ratifikacija.
raton (fr. raton) zool. v. rakun.
ratula (nlat. ratula) med. v. raspatorijum.
raudi (eng. rowdy, rowdies) pl. larmadije,
grubijani i nasrtljivci u veim gradovima
Sjedinjenih Amerikih Drava, naroito:
zaludni mladii koji su vazda gotovi na
pustolovine i prestupe.
raudijizam (eng. rowdy) nered i uznemirenost
u gradu koji izazivaju raudi svojim
pustolovinama i ispadima.

raut

778

raut (eng. rout) sveana veera za zvanice,

prijem koji ima esto i politiki znaaj.
raucedo (nlat. raucedo) med. v. raucitas.
raucitas (lat. raucitas) med. promuknutost,
promuklost, rapavost glasa.
raut (nem. Rausch) opijenost (alkoholom,
opojnom drogom i sl.).
raf (arap.) pregrada, pretinac, polica, stelaa.
rafa (gr. raphe) znat. av, npr. lubanjski av.
rafal (fr. rafale) vihor, jak i iznenadan vetar;
voj. iznenadan napad brzom paljbom (rafalna
vatra).
rafalna vatra voj. v. rafal.
rafanija (gr. raphanos) ned. ruski katar.
rafija vlakno dobivene od madagaskarske
biljke Raphia ruffia, slui za povezivanje u
voarstvu, za pletenje korpi i dr.
rafinada (fr. raffinade) preiavanje eera;
preieni eer, najfiniji eer.
rafinaa (fr. raffinage) v. rafinada.
rafiner (fr. raffineur) preiava eera,
preraiva eera.
rafinerija (fr. raffinerie) tvornica za pre-radu
eera; preiavanje eera, pre-rada
eera; postrojenje za preiavanje i
oplemenjivanje
neeg,
npr.
bakra,
mineralnog ulja, nafte i dr.; pravljenje
neega finijim, prefinjenost; fig. izvetaenost, prepredenost.
rafinirav (fr. raffine) preien, napravljen
finijim, profinjen; prepreden, lukav, dosetljiv,
dovitljiv.
rafinirati (fr. raffiner) preistiti, pre-iavati
(eer, petrolej i dr.); oistiti metal; praviti
finijim, profi-niti.
rafinoza (fr. raffinose) vrsta eera kojega ima
u melasi eerne repe; melitoza.
rafosimfiza (gr. raphe av, symphyo srastem)
med. sraslost lubanjskih avova.
rafreirati (fr. rafraichir) osveiti, ras-hladiti,
okrepiti, potkrepiti; popraviti, doterati,
obnoviti; voj. zastati u maru radi odmora.
rafreiser (fr. rafraichisseur) sud za hlaenje
pia; sprava za razbijanje osveava-juih
tenosti u kapljice (radi rashlai-vanja lica).
rahat-lokum (arap.-tur. rahatlokum, rahati-halkmn) najomiljenija istonjaka poslastica:
pihtijasta masa od pirinanog branka, sa
eerom, vonim sokovima, bademom,
orahom ili lenikom; ratluk.
rahi- (gr. rachis) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: lea; kima, hrptenjae.
rahiagra (gr. rachis, agra plen) ned. kostobolja
u kimi.
rahialgija (gr. rachis, algos bol) med. bol u
kimi, kimobolja, hrptobolja.
rahialgitis (gr. rachis, algos bol) med. zapaljenje
lene modine.

racionalizam

rahiokifoza (gr. rachis, kyphos kriv) med.

krivljenje kime unazad.
rahiolordoza (gr. rachis, lordos napred
iskrivljen) med. krivljenje, iskrivljenost kime
unapred.
rahiomijelitis (gr. rachis, myelos sr) med.
zapaljenje lene modine.
rahiomijeloftiza (gr. rachis, myelos sr,
phthfsis suica) med. suenje kime
(hrptenjae).
rahioparaliza (gr. rachis, paralysis uzetost)
med. uzetost lene modine.
rahioplegija (gr. rachis, plege udarac) med.
uzetost ivaca lene modine.
rahioreuma (gr. rachis, rheq teem, curim)
med. bol u krstima, krstobolja.
rahiotom (gr. rachis, tome seenje, rezanje)
hir. instrument za seenje kimene (hrbat-ne)
duplje.
rahiofima (gr. rachis, phyma izrataj, otok)
med. otok kime.
rahitis (gr. gasv)med. esta bolest kostiju kod
dece, sastoji se u tome to se kosti, usled
nepravilne ishrane ne skreavaju nego ostaju
meke i gipke, engleska bolest; krivljenje
kime.
rahitian (gr. rachis) med. koji boluje od
engleske bolesti, mekanih kostiju.
rahmetli (arap.-tur. rahmetli) pokojni, po-ivi.
ranija (fr. ration) 1. odreena mera, dnevni
obrok u vojsci, naroito za konje (za
razliku od obroka hrane koji sleduje
vojnicima, porcije).
radija (arap. rgaca, rgacia) 2. prvobitno:
pohod muhamedanac^ u borbu protiv
nevernika; vojniki pljakaki pohod;
masovna potera policije za sumnjivim
osobama.
racio (lat. ratio razum) raun; obzir;
razmiljanje, miljenje, razum; naelo,
pravilo; pravilno ureenje, put i nain, mera;
razlog, uzrok, osnov.
raciolatrija (lat. ratio, gr. latreia oboavanje)
oboavanje (ili: preterano potovanje)
razuma.
racio legne (lat. ratio legis)npas. osnov zakona,
zakone ki osnov; duh i cilj zakona.
racionalan (lat. rationalis) fil. razumljiv,
obdaren razumom; razumni, osnovan na
razumu; nauniJmat. koji se moe izraunati
potpuno, izraunljiv, izraen bez kore-nova
znaka; izraljiv celim koliinama (supr. fil.
empirijski; mat. iracionalan).
racionalizam (nlat. rationalismus) primena
razuma na sve to je oveku dato u iskustvu;
da razum o tome sudi, ispituje i shvata; fil.
pravac koji smatra razum i miljenje kao
jedini, ili bar najglavniji izvor saznanja,
kojim se jedino moe doi do istine
(racionalistiki filozofi su: Elejci, Platon,
Dekart, Spinoza, Lajbnic, Fihte, eling, Hegel,
Herbart i dr.); pravac aktivistike etike koja
smatra razum i nauku kao najveu snagu
oveka; u reli-

racionalizator

779

giji: naelo da nijedno versko uenje ne treba

primati bez razumnog ispitivanja i
proveravanja; ubeenje da je razum najvii
sudija u pitanjima vere,razumna sepafcynp.
supranaturalizam); lit. doba u knjievnosti u
kome su pisci radili pod uticajem ideja
filozofskog racionalizma.
racionalizator (lat. ratio razum) onaj koji u
praktinom delanju radi po savetima razuma,
onaj koji radi u duhuracionaliza-cije.
racionalizacija (lat. ratio) organizacije neke
delatnosti na osnovu najcelishodni-jih metoda
i naina rada, usavravanje, poboljavanje,
poboljanje; racionalizacija proizvodnje
smiljenost u radu kojoj je cilj da se to
manjim utrokom vremena i energije radnika
postigne najvii proizvodni efekat.
racionalist (lat. ratio) koji veruje u razum kao u
jedini pravi izvor saznanja; onaj koji uenje
i naela svog verovanja izvodi razumom, a
trudi se da otkrivenu religiju shvati razumom
(razmiljanjem); pristalica (ili: pobornik)
racionalizma.
racionalistiki (lat. ratio) razumni, stvoren
razumom, koji je u duhu racionalizma, koji se
tie racionalizma, koji je u vezi s
racionalizmom, koji pripada raciona-lizmu.
racionalnost (lat. ratio) fil. razumnost, obdarenost razumom, sposobnost miljenja;
ivljenje i postupanje prema propisima
razuma; mag. izraenost bez korenova znaka;
izraljivost celim koliinama, sra-unljivost,
proraunljivost.
racionirati (fr. ration obrok) 1. deliti na obroke,
podeliti na obroke; up. racija 1.
racionirati (lat. ratio razum) 2. raditi razumno,
tj. onako kako je najcelishodnije i
najpraktinije.
racionisati (lat. ratio) v.racionirati 1, 2.
raciocinacija (lat. ratiocinatio) promi-ljanje,
razmiljanje;
razumno
zakljui-vanje,
razumni zakljuak; dokaz; retorska ili
poetska figura kojom govornik ili pisac sam
sebe poziva da navede razlog zbog koga je
neto tvrdio.
rada (eng. taja, gaja, sskr. gajap, radschan,
lat. geh) kralj", titula domaih vladalaca u
INDIJI;J/P. maharade.
ra (eng. rash, fr. ras) 1. vrsta lake i glatke
vunene tkanine.
ra (eng. rush) 2. sp. tranje punom snagom, na
kraju trke, da bi se pobedilo; ru.
rapa (nem. Raspe, Raspel) turpija.
ratel (ital. rastello) voj. izlaz iz neke tvrave
u otvoreno polje; naziv nekih mesta u
Hrvatskoj du bive austrougarske granice
prema Turskoj.
Rgveda (sskr). v. Rigveda.
re (lat. ge-) 1. latinski i romanski predme-tak (u
ital. ri-) koji u sloenicama znai: natrag,
protiv, ponovo, opet, jo jednom.
re (ital. ge) 2. ua drugi stepen C-dur skale.

read

reagens (nlat. reagens) stvar koja izaziva

suprotno dejstvo; hen. svaka hemijska tvar,
supstanca koja se, po ulno primetnim i
osetnim promenama koje sama pretrpi ili
izaziva pri dodiru sa drugim nekim tva-rima,
supstancama, upotrebljava za utvr-ivanje
postojanja ovih poslednjih supstanca u
napravljenom jedinjenju; reagen-cije.
reagencije (nlat. reagentia)mr. hen. v. reagens.
reagirati (nlat. reagere) v. reagovati.
reagovati (nlat. reagere) protivdejstvovati,
protivdelati, raditi nasuprot; hemijski
delovati, vriti hemijske promene; odupreti
se, odupirati se, opreti se, opirati se, davati
otpor, protiviti se.
readopcija (nlat. readoptio) prav. ponovno
primanje, ponovno usvajanje.
reaktiv (nlat. reagere protivdejstvovati) med.
funkcionalni duevni poremeaj koji se javlja
kao posledica (reakcija) jakih duevnih
potresa ili afekata.
reaktivav (lat. ge-, agere raditi, nlat. reactivus)
koji dejstvuje suprotno, koji ima protivno
dejstvo; reaktivni motor v. ra-ketni motor.
reaktivirati v. reaktivisati.
reaktivisati (nlat. reactivare) vratiti u dejstvo,
vratiti u raniju slubu.
reaktivitet (nlat. reactivitas) obnovljena
delatnost, obnovljeno dejstvo; fiz. sila koja vri
suprotno dejstvo, otporna sila.
reakcija (nlat. reagere, nlat. reactio, fr.
reaction) suprotno dejstvo, suprotno dejstvovanje, protivradnja, protivdejstvo; fiz.
zakon jednakost akcije i reakcije: dejstvo i
protivdejstvo su meusobno jednaki i po
pravcu suprotni (Trei zakon kretanja, Trei
Njutnov zakon); med. delatnost nekog dela
tela izazvana pritiskom na njega; prav.
obnova nekog pravnog spora; u politici:
nazadna
struja,
nazadan
pokret,
nazadnjatvo, namerno koenje napretka ka
boljem u dravnom i drutvenom ivotu i
unitavanje ve ostvarenog napretka da bi se,
mesto toga, opet uspostavilo ono to je ranije
postojalo i to je ve jednom bilo odbaeno
kao zastarelo, tj. kao smetnja napretku.
reakciovar (fr. reactionnaire) ovek nazad-nih
i zastarelih pogleda i metoda u radu,
nazadnjak.
reakcionaran (fr. reactionnaire) nazadan,
nazadnjaki; zastareo.
real (nem. Real) 1. tip. postolje na kome stoji
sanduk sa slovima \up. regal 1.
real (i., port. real) 2. novana jedinica u raznim
zemljama i razliite vrednosti; pl. reis.
real (nlat. realis) 3. fil. kod Herbarta:
elementarni faktor stvarnosti, apsolutno
jednostavan, nematerijalan, nerazor-ljiv,
nepromenljiv i supstancijalan princip bia
(slian Lajbnicovimmo/gademaL' tako je, na
primer, jedan od reala i dua.

realan

780

realan (lat. res stvar, nlat. realis) stvaran,

predmetan (supr. personalan i verbalan);
koji odista postoji, istinski, objektivan, koji
postoji nezavisno od miljenja (supr. idealan).
realgar (arap., fr. realgar) min. mineral, sulfid
arsena, crven sa utim ilicama.
realizam (nlat. realismus) fil. uenje da stvari
postoje nezavisno od subjekta koji ih saznaje
(supr. idealizam); oznaka za materijalizam;
tenja da se stvari gledaju i prikazuju onakve
kakve su u stvarnosti; u sholastikoj
filozofiji: miljenje da optim pojmovima
odgovara, u stvarnosti, realno postojanje;
knjievni i umetniki pravac koji tei da
prikae stvari i ivot onakvim kakvi su u
stvarnosti; surova stvarnost, smisao za
pravilno
shvatanje
stvarnosti;
naivni
realizam shvatanje po kome je svet onakav
kakva ga opaamo ulima.
realizator (fr. realisateur)
ostvarivalac,
ostvariva, izvrilac, privodilac u delo.
realizacija (fr. realisation) ostvarivanje,
ostvarenje, izvrenje, izvoenje, privo-enje
neke ideje u delo; trg. unovavanje, unovenje.
realizirati (fr. realiser) v. realizovati.
realizovati (fr. realiser) ostvariti, ostva-rivati,
izvravati, privesti u delo, pri-voditi u delo;
trg. prodati, pretvoriti (imanje i sl.) u novac,
unoviti, unovava-ti; fil. smatrati stvarnim,
postojeim.
realije (nlat. realia) pl. stvari koje imaju znaaja
za praktian ivot, stvarnosti, stvarna znanja,
stvarne nauke, stvarne injenice.
realist (nlat. realista) u praktinom ivotu:
ovek koji ume, ne podleui nikakvim
tradicionalnim obzirima i nenim oseanjima,
da vidi i prozre stvarnost kakva jest, da se u
njoj na najcelishodniji nain snalazi i ide, ne
obazirui se ni na to, pravo cilju koji je sebi
postavio, trezven praktiar ;fil. pristalica realizma; supr. idealist i teoretiar.
realistiki (nlat. realista) koji shvata stvarnost
onakvu kakva je, koji se upravlja samo prema
stvarnosti, koji trai u praktinom ivotu
samo ono to je korisno; ulan.
realitet (nlat. realitas) stvarnost, bitnost,
injeninost, bie, stvarnost onakva kakva je,
nezavisno od subjekta koji je doi-vljuje i
saznaje; istina, istinitost; pouz-danost;
pravinost karaktera; subjektiv-ni realitet ono
to se zamilja da postoji, zamiljivost;
objektivan realitet stvarnost, izvodljivost,
izvrljivost.
realiteti (nlat. realitates) pl. posedi, nepokretno
imanje, zemljite.
realka (nlat. realis) osmorazredna srednja kola
koja, uglavnom, priprema uenike

realno pravo

za studiranjerealnih .nauka na univerzitetu i

dr. visokim kolama.
realna vrednost, stvarna vrednost, prava
vrednost metala od koga je neki novac
iskovan; supr. nominalna vrednost.
realna gimnazija tip osmorazredne srednje kole
koja tei da u svom nastavnom planu i
programu spoji ciljeve i nastavka sredstva
gimnazije i realke, te pored nacionalne grupe
predmeta (u koju spadaju narodni jezik sa
knjievnou, narodna istorija i geografija),
obraa panju na sive jezike) (francuski,
engleski, ruski i nemaki), latinski i
matematiku.
realna definicijalog stvarno, jedino pravo
objanjenje neke stvari; supr. nominalna
definicija.
realna enciklopedija stvarni renik, re-nik
stvari.
realna znanja stvarna znanja; up. realne nauke.
realna injurija prav. stvarna uvreda, uvreda asti
nanesena delom; supr. verbalna injurija.
realna kaucija prav stvarno jemstvo, jemstvo
osigurano i obezbeeno davanjem u zalog
neke stvari.
realna nadnica po Marksu: Ali niti nominalna
nadnica, tj. svota novca za koju se radnik
prodaje kapitalisti, niti realna nadnica, tj. zbir
robe koju on moe kupiti za ovaj novac, ne
iscrpljuju odnose koje sadri u sebi nadnica."
realna uvija potpuno ili stvarno stajanje
dveju ili vie drava u jednu;supr. personalna unija.
"
realna ciganija prav. poziv na sud preko
sudskog pozivara.
realne nauke nauke koje se bave predmetima
koji su u neposrednoj vezi sa ivotom i
njegovim potrebama, npr. prirodne nauke,
tehnika i dr. (za razliku od spekulativ-nih i
filolokih nauka).
realni indeks spisak stvari, stvarni registar.
realni katalog spisak knjiga sastavljen s
obzirom na njegovu sadrinu; supr. nomi-nalni
katalog.
realni kontrakt prav. ugovor koji stupa na snagu
tek poto jedna od ugovarakih strana izvri
neku stvarnu, realnu radnju, tj. ugovor koji se
zakljuuje predajem neke stvari, kao to su
zajam, ostava (depozit), posluga, zaloga.
realni leksikon stvarni renik, renik koji
sadri stvarna znanja.
realni nameti nameti kojima podlee neko
nepokretno imanje i koji prelaze na svakog
sopstvenika toga imanja.
realni novac stvarni, tj. metalni novac (za
razliku od papirnog i fingiranog novca).
realno (nlat. reale) neto stvarno, ono to
postoji.
realno pravo stvarno pravo, pravo koje se ima
na neku stvar bez obzira na osobu.

reambulacija

781

reambulacija (lat. reambulatio) dopunjavanje i

ispravljanje geografskih karata i planova na
terenu.
reangaman (fr. reengagement) ponovno
primanje u slubu.
reapedirati (nlat. reappellare) ponovo pozvati,
pozvati po drugi put.
rearmirati (nlat. geagtage) ponovo nao-ruati,
preoruati, preoruavati; brod ponovo
naoruati.
reasekurancija (nlat. reassecurantia) ponovno
osiguranje,
dvostruko
osiguranje,
obezbeenje jednog osiguranje drugim,
reosigu-ranje.
reasekurirati (nlat. reassecurare) ponovo
osigurati, jedno osiguranje obezbediti drugim.
reasumcija (nlat. reassumtio) prav. ponovno
preduzimanje, obnavljanje, obnova, npr.
parnice (reasumcio litis).
reasumcio litis (nlat. reassumtio litis) prav. v.
pod reasumcija.
reat (lat. reus kriv, reatus)npan. optueni-ko
stanje,
optuenost;
zloin,
prestup,
zloinaki pothvat.
rebel (lat. rebellis) buntovnik, odmetnik, lice
koje zakonitoj dravnoj vlasti daje oruan
otpor.
rebi (fr. rebut) 1. odbijanje, otkazivanje,
otkaz, nepovoljan odgovor; trg. rava,
pokvarena, upropaena roba koja je za
odba-civanje.
rebi (arap. rabfu') 2. prolee; ime treeg i
etvrtog meseca u arapskom kalendaru;
trei mesec = rebi-el-evel (prvi rebi), etvrti
= rebi-el-aher (poslednji rebi).
rebondirati (fr. rebondir) odskoiti, od-skakati
(za metke i lopte).
rebus (lat. res stvar, rebus stvarima, fr. rebus)
zagonetka u slikama, re ili misao izraena
slikama ili znacima (koje treba reiti) mesto
reima.
rebus sin stantibus (lat. rebus sic stantibus) kad
stvari tako stoje, u takvim prilikama, pod
tim okolnostima.
revakcinacija (nlat. revaccinatio)Mer. ponovno
cepljenje protiv boginja.
revakcinirati (nlat. revaccinare) v. revakcinisati.
revakcinisati (nlat. geuasstage)lged. ponovo
ceniti protiv boginja.
revalvacija (nlat. re-valvatio) fin. popravljanje
vrednosti neke vrste novca; supr. devalvacija.
revalidacija (lat. validus zdrav, krepak, snaan,
nlat. revalidatio) prav. ponovno osnaenje,
ponovno proglaavanje vae-im npr.
zakona.
revalidirati (nlat. revalidare)j7pas. osnai-ti,
ponovo proglasiti vaeim.
revalirati (nlat. revalere) trg. ponovo se oporaviti
od nekog izdatka ili plaanja za drugog,
naknaditi svoju tetu, materi-jalno ozdraviti.

reverzibilan

revalorizacija (nlat. revalorisatio) vraanje

ranije vrednosti nekom novcu ili robi koja
je bila pala.
revandikacija (fr. revendication) prav. v.revindikacija.
revan (fr. revanche) uzvraanje, uzvrat,
vraanje (u dobrom ili ravom smislu);
vraanje milo za drago, osveta; uzdarje,
vraanje poklona; u kocki: druga igra na koju
igra koji je izgubio poziva svog saigraa da
bi naknadno raniji gubitak; sp. druga
utakmica, na kojoj pobeeni imaju prilike da
se osvete za poraz na prvoj; politika ravana
francuska politika prema Nemakoj posle
poraza od 1871, kojoj je bio cilj osveta za
poraz i vraanje izgubljenog Alzas-Lorena.
revavizam (fr. revanche) tenja drave za
osvetom zbog pretrpljenog poraza u
prethodnom ratu.
revanirati (fr. revancher) odmazdi, osvetiti;
revanirati se osvetiti se, vratiti milo za
drago, pribaviti zadovoljtinu; dati uzdarje,
uzvratiti poklon.
revejon (fr. reveillon) obed usred noi (posle
igranke ili zabave, uoi Boia i sl.); kod
slikara: jai potez kiicom ime se nekim
predmetima daje vie svetlosti i izraza;
ivlje obojeno, izrazitije mesto na slici.
revena (pere., tur. herifane) v. refena.
rever (fr. revers, lat. reversus vraen,
okrenut) zadnja strana, nalije, poleina,
strana kovanog novca na kojoj je grb ili
simbol sa oznaenjem vrednosti (supr.
zvere); posuvratak na odelu (rukavima i
okovratniku), parmak na IZMIJVO/. strana
bedema ili rova koja je zaklonjena od
neprijateljske vatre.
reverais (fr. reverence) v. reverencija.
reverber (fr. reverbere) limeno ogledalo koje
se stavlja iza plamena radi jaeg bacanja
svetlosti ili toplote u izvesnom pravcu,
odbija svetlosti.
reverberacija (nlat. reverberatio) odbijanje
svetlosti ili topline, odblesak.
reverend (lat. reverendus) preasni, veleasni
(titula katolikih i engleskih svetenika).
reverevda (nlat. reverenda) duga crna gornja
haljina (mantija) katolikih i evangeli-kih
svetenika; up. talar, sutana.
reverendisimus (nlat. reverendissimus) visokopreasni, veleasni.
reverendus (nlat. reverendus) potovani, asni,
preasni (naroito kao titula katolikih
svetenika).
reverentan (lat. reverens) pun potovanja,
smeran.
reverencija (lat. reverentia) potovanje; dubok
poklon (naklon), klanjanje.
reverzibilan (nlat. reversibilis) povratljiv,
povratan; koji se moe prevrtati (tof); fiz.
povratan (supr. ireverzibilan). Poto

reverzibilitet

782

u prirodi ne postoji nijedno zbivanje (nijedan

proces) koje nije spojeno sa trenjem ili
provoenjem toplote, onda su sva zbivanja u
prirodi u stvari ireverzi-bilna, a reverzibilna
zbivanja su samo idealan granini sluaj. Tok
svakog zbivanja u prirodi usmeren je tako da
se zbir entropija svih tela koja uestvuju u
zbivanju poveava. Kod reverzibilnog
zbivanja, graninog sluaja, ovaj zbir ostaje
nepromenjen.
reverzibilitet (nlat. reversibilitas) prav. povratljivost, povratnost; fiz. povratnost (eupr.
ireverzibilnost, ireverzibilitet).
reverzija (lat. reversio obrtanje; vraanje)
prav. povraaj ustupljenog dobra gospodaru;
ret. ponavljanje rei u obrnutom ili ra-zliitom
znaenju.
reverziovo klatno fiz. klatno udeeno da se moe
obesiti naizmenino i o svoju obinu taku
veanja i o svoju taku oscila-cije, a da se ne
promeni vreme oscilacija.
revers (lat. revertere okrenuti, vratiti, reversus)
pismena potvrda prijeme, priznanice na stvar
uzetu na poslugu (npr. knjigu i dr.); nalije,
druga strana novca; up. rever.
revi (fr. revoir, revue) voj. smotra, pregled trupa
(naroito kao taka programa proslave
kakvog velikog narodnog ili dravnog
praznika).
reviviscencija (nlat. reviviscentia) zool. ponovno
oivljenje, ponovno oivljavanje, npr.
tokara i dr.
revident (nlat. revidens) prav. onaj koji se slui
praznim sredstvom revizije.
revidirati (lat. revidere) pregledati, izvriti
pregled, ispitati.
revizije (nlat. revisio ponovno vienje, ponovno
gledanje) pregled; pra, obnova spora
(procesa); pregled i penjanje zakona,
ugovora, ustavnih odredaba i sl.; til. poslednji
pregled sloga pre ulaska u mainu radi
tampanja, poslednja korektura.
revizionizam (nlat. revisio) 1. pokret za
menjanje ustava; 2. pravac u socijaldemokratskom pokretu koji bi hteo da dovede u
sklad Marksovo uenje sa stvarnim prilikama i
potrebama istorijskog razvoja, u stvari sa
interesima buroazije (up. lenjinizam,
marksizam); 3. traenje da se menjaju
odredbe Versajskog ugovora o miru (u periodu
izmeu prvog i drugog svetskog rata).
revizioiist (nlat. revisio) pristalica izmene
ustava;
pristalicarevizionizma
u
socijaldemokratskom
pokretu;
pobornik
menjanja odredaba Versajskog ugovora o
miru (v. revizionizam 3).
revizor (nlat. revisor) ispitiva, pregleda,
raunoispita; tip. pregleda revizije (poslednje
korekture).
revije (fr. revue, eng. review) 1. knjievno-umetniki asopis, sa knjievnim, nau-nim,
kulturnim i politikim pregledom;

revolucija

2. pozorine delo sastavljeno od niza odelitih

scena, epizoda i taaka sa ak-tuelnom
sadrinom, sa muzikom i igrom (baletom);
Z.voj. smotra trupa; 4. prikazi-vanje
najnovijih primeraka mode, modne revije.
revindikacija (nlat. revindicatio) prav. traenje
povraaja svojine, tuba sopstveni-kaneposednika protiv nesopstvenika-po-sednika.
revindicirati (nlat. revindicare) polagati pravo
na neto, traiti povraaj izgubljene ili otete
svojine.
revir (nem. Revier, lat. ripa obala, fr. rivie-ge
reka, rive obala) kraj, predeo, oblast, okrug,
(npr. ugljeni revir predeo bogat mrkim ili
kamenim ugljem).
revirman (fr. revirement) kor. okretanje broda,
obrtanje lae; trg. obraun izmeu vie dunika
i poverilaca putem prenosa i poravnanja; fin.
upotreba vika u jednoj partiji budeta na
druge budetom nepredviene ili neodobrene
izdatke.
revokacija (lat. revocatio) opozivanje, poricanje; oduzimanje poloaja ili zvanja; otkazivanje, otkaz.
revolver (eng. to revolve okretati, revolver)
obrtni pitolj, ili sa vie cevi koje se okrenu
posle svakog pucnja, ili sa jednom cevi i
obrtnim magacinom za metke (obino sa
56 metaka); u irem smislu: pitolj koji bez
ponovnog punjenja pali nekoliko puta; meci
mu stoje uareru.
revolving-kredit (eng. revolve okretati, fr. credit
veresija) fin. vrsta kredita koji traje
odreeno vreme, ali se u tom roku stalno
obnavlja oko prvobitne visine im imalac
kredita vrati o roku poveriocu bilo ceo iznos
bilo samo jedan deo odobre-nog mu kredita;
najee se javlja u meu-narodnom
kreditnom saobraaju, obino izmeu
novaninih banaka.
revolt (fr. revolte) buna, pobuna, ustanak;
bunjenje, jako negodovanje protiv koga ili
ega.
revoltirati (fr. revolter) buniti, pobuniti, izazvati,
pobunu; uzbuniti, izazvati negodovanje
;revoltirati se pobuniti se, buniti se, ustati
protiv koga ili ega, negodo-vati.
revolucija (nlat. revolutio) 1. prevrat, preokret,
naglo i nasilno menjanje postojeeg
drutvenog poretka koje vre dotle priguene
klase. Buroaske ili graanske revolucije
1618. v. dovele su do novog poretka u
drutvu
(npr.
francuska
revolucija);
oktobarska revolucija, proleterska revolucija,
koja se zbila u Rusiji 1917. god., je
socijalistika revolucija. Cilj socijalistike
revolucije je uki-danje kapitalistikih
drutvenih odnosa i njihovo zamenjivanje
komunistikim. Politiki oblik prelaska od
kapitalizma ka komunizmu jeste diktatura
proletarijata. Engels kae u predgovoru Ma-

revolucionar

783

nifesta Komunistike partije" da je kla- i sna

borba sada dostigla stupanj gde se iskoriavam
i potlaena klasa (pro-letarijat) ne moe vie
osloboditi klase koja je iskoriava i potlauje a
da istovremeno ne oslobodi celo drutvo zauvek
iskoriavani, potlaivanja i klasnih borbi ova
osnovna misao jeste jedino i iskljuivo Marksova".
2. astr. kretanje ili oticanje manjeg nebeskog
tela oko veeg, npr. Zemlje oko Sunca, opti-caj,
opticanje, vreme opticanja; 3. potpuno menjanje
ili preobraavala ega, npr. ivotinjskog
organizma, Zemljine kore (usled velikih poplava,
zemljotresa i sl.); 4. obrtanje, okretanje; obrt,
obrtaj. revolucionar (fr. revolutionnaire)
prevrat-nik, uesnik u revoluciji, onaj ije je
shvatanje da se napredak u drutvu zbiva putem
revolucije.
revolucionara!! (fr. revolutionnaire) prevratniki, koji potie iz revolucije, koji je
zasnovan na revoluciji. Revolucionarni
tribunal (fr. Tribunal revolutionnaire)
vanredni preki sud za vreme velike francuske
revolucije, ustanovljen 10. marta 1793. u
Parizu, radi suenja svima protivnicima
revolucije; ukinut 23. maja 1795. godine.
revolucionirati v. revolucionisati. revolucionisati
(fr. revolutionner) pobuniti, dii bunu, izazvati
prevrat; uzbuditi, uzrujati, uzrujavati; preobraziti
iz osnova, preobraava ta iz osnova.
revolucionist (nlat. revolutio) v.revolucionar, revolucionistiki (nlat. revolutio) v.revolucionaran.
revocirati (lat. revocare) pozvati natrag,
opozvati; oporei, oporicati, povui, npr.
datu re.
revulzija (lat. revulsio odvoenje) med. jako
kretanje telesnih sokova; odvoenje i rasporeivanje sokova po telu; leenje izazivanjem navale krvi daleko od obolelog
organa, da bi se spremila navala krvi na oboleli
organ (vri se putanjem krvi, slaicom,
aicama i dr.). regal (nlat. rega, ital. riga, red,
vrsta) 1. polica za knjige, robu i dr.; ta. ormar
gde stoje sanduci sa slovima; kuz. vrsta orguljskog registre, tzv. oveji glas" (lat. vox
humana); mala orgulja, bez pedala, za
prenoenje.
regal (lat. regalis kraljevski) 2. v.regalija; top.
kraljevsko slovo", vrsta krupnih
tamparskih slova, koja po veliini dolaze
posle tzv. imperkjal-slova. regal (fr. regal, p.
regalo) 3. ast, gozba, goenje, uivanje;
omiljeno jelo; olja crne kafe s konjakom.
regalija (lat. regalia) kraljevska cigara",
vrsta velikih cigara.
regalije (lat. jura regalia) pl. prvobitno:
suverena prava i povlastice vladaoca (u

regijus morbus

srednjem veku); iskljuiva prava drave da

vri zakonodavnu, sudsku, nadzornu i izvrnu
vlast; znaci kraljevskog dostojanstva. regalitet
(nlat. regalitas) pravo vladanja,
pravo posedovanja regalija, regalni (lat. geh
kralj, regalis) kraljevski,
vladare ki.
regal-papir (lat. regalis) kraljevska hartija"
(hartija veoma velikog formata, za
geografske karte, bakroreze i dr.). regata
(ital. regatta) prvobitno: utakmica gondolama
na kanalima Mletaka; docnije, naroito u
Engleskoj: veslaka utakmica, trka na
amcima; vrsta lake pamune tkanine za
radnika, bolesnika i letnja odela. regdova
(e. regdovak) eka narodna igra
u 2/4 i 3/4 takta (vrsta valcera). regelacija
(nlat. regelatio) ponovno smrzavanje, ponovno mrnjenje. regenerat (lat.
regeneratus obnovljen) deo organizma koji je
nastao putem regenera-cije.
regenerator (nlat. regenerator) 1. obnovilac,
preporodilac, preustrojitelj; 2. komora sa
kanalima kroz koju prolazi topao dim iz pei
ili topao gas posle sagoreva-nja u cilju
iskorienja njihove toplote. regeneracija (nlat.
regeneratio) obnavljanje, obnova, preporod,
podmlaivanje, ponovno uspostavljanje; biol.
obnavljanje izgubljenih delova ivotinjskog ili
biljnog tela, naroito kod niih organizama.
regenerirati v. regeierisati. regeverisati (lat.
regenerare) obnoviti, ob-navljati, podmladiti,
preporoditi, ponovo urediti i time osposobiti za
nov ivot ili rad; ponovo proizvesti, ponovo
uspostaviti; u hemijsko] industriji: ponovnom
preradom dobiti od otpadaka dobar materijal.
regent (lat. regens koji vlada, regere vladati)
vrilac vladarske vlasti, onaj koji vlada u ime
kralja (jo neizabranog, ma-loletnog itd.),
kraljevski, vladarski na-mesnik. regeitstvo (lat.
regens, regentis) namesnitvo; v. regent.
regermivacija (lat. regerminatio) bog. ponovno
klijanje, ponovno proklijavanje. regerminirati
(lat. regerminare) bot. ponovo
klijati, ponovo proklijavati. regesta (lat. regesta
spisak) pl. sreeni i u sveske povezani prepisi
svih vanijih spisa, povelja, pisama i dr. u
kancelarijama i arhivama kraljevskih dvorova,
bi-skupskih rezidencija, manastira i sl.;
hronoloki sreeni spiskovi povelja sa
naznaenjem sadrine, zbirke starih spisa i
povelja (veoma vane za prouavanje istorije).
regijus morbus (lat. regius morbus) kraljevska
bolest, utica.

revolucionar

783

nifesta Komunistike partije" da je klasna

borba sada dostigla stupanj gde se
iskoriavani i potlaena klasa (pro-letarijat)
ne moe vie osloboditi klase koja je
iskoriava i potlauje a da istovremeno ne
oslobodi celo drutvo zauvek iskoriavani,
potlaivanja i klasnih borbi ova osnovna
misao jeste jedino i iskljuivo Marksova". 2.
astr. kretanje ili opticanje manjeg nebeskog
tela oko veeg, npr. Zemlje oko Sunca, opticaj, opticanje, vreme opticanja; 3. potpuno
menjanje ili preobraavanje ega, npr.
ivotinjskog organizma, Zemljine kore
(usled velikih poplava, zemljotresa i sl.); 4.
obrtanje, okretanje; obrt, obrtaj.
revolucionar (fr. revolutionnaire) prevrat-nik,
uesnik u revoluciji, onaj ije je shvatanje da
se napredak u drutvu zbiva putem
revolucije.
revolucionaran (fr. reVolutionnaire) prevratniki, koji potie iz revolucije, koji je
zasnovan na revoluciji.
Revolucionarni
tribunal
(fr.
Tribunal
reVolutionnaire) vanredni preki sud za vreme
velike francuske revolucije, ustanovljen 10.
marta 1793. u Parizu, radi suenja svima
protivnicima revolucije; ukinut 23. maja
1795. godine.
revolucionirati v. revolucionisati.
revolucionisati (fr. reVolutionner) pobuniti, dii
bunu, izazvati prevrat; uzbuditi, uzrujati,
uzrujavati;
preobraziti
iz
osnova,
preobraava iz osnova.
revoluciovist (nlat. revolutio) . revolucionar.
revolucionistiki
(nlat.
revolutio)
v.
revolucionaran.
revocirati (lat. revocare) pozvati natrag,
opozvati; oporei, oporicati, povui, npr.
datu re.
revulzija (lat. revulsio odvoenje) med. jako
kretanje telesnih sokova; odvoenje i rasporeivanje sokova po telu; leenje izazivanjem navale krvi daleko od obolelog
organa, da bi se spreile navala krvi na
oboleli organ (vri se putanjem krvi,
slaicom. aicama i dr.).
regal (nlat. rega, ital. riga, red, vrsta) 1. polica
za knjige, robu i dr.; tip. ormar gde stoje
sanduci sa slovima; muz. vrsta orgulj-skog
registre, tzv. oveji glas" (lat. vox
humana); mala orgulja, bez pedala, za
prenoenje.
regal (lat. regalis kraljevski) 2. . regalija; tip.
kraljevsko slovo", vrsta krupnih tamparski*
slova, koja po veliini dolaze posle tzv.
imperijal-slova.
regal (fr. regal, p. regalo) 3. ast, gozba,
goenje, uivanje; omiljeno jelo; olja crne
kafe s konjakom.
regalija (lat. regalia) kraljevska cigara", vrsta
velikih cigara.
regalije (lat. jura regalia) pl. prvobitno:
suverena prava i povlastice vladaoca (u

regijus morbus

srednjem veku); iskljuiva prava drave da

vri zakonodavnu, sudsku, nadzornu i
izvrnu
vlast;
znaci
kraljevskog
dostojanstva.
regalitet (nlat. regalitas) pravo vladanja, pravo
posedovanja regalija.
regalni (lat. geh kralj, regalis) kraljevski,
vladareki.
regal-papir (lat. regalis) kraljevska hartija"
(hartija veoma velikog formata, za
geografske karte, bakroreze i dr.).
regata (ital. regatta) prvobitno: utakmica
gondolama na kanalima Mletaka; docnije,
naroito u Engleskoj: veslaka utakmica,
trka na amcima; vrsta lake pamune
tkanine za radnika, bolesnika i letnja
odela.
regdova (e. regdovak) eka narodna igra u
2/4 i 3/4 takta (vrsta valcera).
regelacija (nlat. regelatio) ponovno smrzavanje, ponovno mrnjenje.
regenerat (lat. regeneratus obnovljen) deo
organizma koji je nastao putem regeneracije.
regeierator (nlat. regenerator) 1. obnovilac,
preporodilac, preustrojitelj; 2. komora sa
kanalima kroz koju prolazi topao dim iz
pei ili topao gas posle sagoreva-nja u
cilju iskorienja njihove toplote.
regeneracija (nlat. regeneratio) obnavljanje,
obnova, preporod, podmlaivanje, ponovno
uspostavljanje; biol. obnavljanje izgubljenih
delova ivotinjskog ili biljnog tela, naroito
kod niih organizama.
regenerirati v. regenerisati.
regenerisati (lat. regenerare) obnovite, obnavljati, podmladiti, preporoditi, ponovo
urediti i time osposobi za nov ivot ili rad;
ponovo proizvesti, ponovo uspostaviti; u
hemijskoj industriji: ponovnom preradom
dobiti od otpadaka dobar materijal.
regent (lat. regens koji vlada, regere vladati)
vrilac vladarske vlasti, onaj koji vlada u
ime kralja (jo neizabranog, ma-loletnog
itd.), kraljevski, vladarski na-mesnik.
regentstvo (lat. regens, regentis) namesni-tvo;
v. regent.
regerminacija (lat. regerminatio) bog. ponovno
klijanje, ponovno proklijavanje.
regerminirati (lat. regerminare) bog, ponovo
klijati, ponovo proklijavati.
regesta (lat. regesta spisak) pl. sreeni i u
sveske povezani prepisi svih vanijih spisa,
povelja, pisama i dr. u kancelarijama i
arhivama kraljevskih dvorova, bi-skupskih
rezidencija, manastira i sl.; hronoloki
sreeni spiskovi povelja sa naznaenjem
sadrine, zbirke starih spisa i povelja
(veoma vane za prouavanje istorije).
regijus morbus (lat. regius morbus) kraljevska
bolest, utica.

regimenta

784

regimenta (nlat. regimentum, fr. regiment, ital.

reggimento))/. puk (vojske);fig. veliko
mnotvo, gomila sveta.
region (lat. regio) predeo, kraj, oblast,
pokrajina; podruje; sloj, drutveni red;
med. deo tela; vazduni sloj.
regionalizam (lat. regio) oblasno rodolju-blje,
pokrajinski duh, tenja za pokrajin-skom
samostalnou; up. partikularizam.
regionalist (lat. regio) pristalica (ili: pobornik)
regionalizma.
regionalni (lat. regionalis) oblasni, pokrajinski,
koji pripada jednom predelu; koji pripada
jednom delu tela.
regionar (nlat. regionarius) katoliki oblasni
svetenik, oblasni biskup.
regirati (lat. regere) vladati, upravljati,
rukovati, voditi; gram. zahtevati odreeni
pade, npr. seati se ega (gde, seati se"
zahteva drugi pade); up. reirati.
registar (nlat. registrum, fr. registre, ital., p.
registro) spisak, popis, spisak rei ili stvari
u azbunom redu (na kraju knjige), spisak
sadrine, pregled, uputstvo; trg. knjiga
udeena azbunim redom; muz. jedan potpun
red orguljskih duvaljki koji ima za razliite
tonove jednu duvalj-ku ili vie njih radi
pojaanja tona; oduka na peima za
topljenje; klju na peima (za udeavanje
toplote).
registar-papir ista hartija velikog formata (za
raunske knjige).
registre (nlat. registra) pl. v. regesta.
registrator (nlat. registrator) slubenik koji
sreuje i zavodi u registar akta koja dolaze i
odlaze.
registratura
(nlat.
registratura)
mesto,
kancelarija gde se vodi registar; vetina
rukovanja slubenim aktima.
registracije (nlat. registratio) zavoenje u spisak
(uregistar),
registrovanje;
graan-sko
venavanje.
registrira (nlat. registrare) v. registro-vati.
registrovati (nlat. registrare) zavesti u registar,
zavoditi
u
registar;
venati
(ili:
venavati) graanskim brakom.
registrofon (lat. registrare, gr. phone glas)
aparat za beleenje telefonskih razgovora.
reglaa (fr. reglage) udeavanje, dovoenje u
red (npr. motora); reglaa aviona radnja
kojom se daje avionskim krilima i repnim
povrinama izvestan nagibni ugao.
regl-detri (lat. regula de tribus sc. numeris)
kat. pravilo trojno, pravilo po kome se iz tri
poznate veliine nalazi etvrta nepoznata,
koja sa onima poznatim stoji u izvesnom
odnosu.
reglementaristi (fr. reglementer zakonom
odrediti) pl. pristalice reglementacije; supr.
abolicionisti.
reglementacija (fr. reglementation zakonsko
ureivanje) socijalni pokret koji zahteva da
se prostitucija prizna kao slobodna

regrutirati

profesija, ali s tim da se obnavlja pod

strogim nadzorom sanitetskih i dravnih
vlasti.
regleta (fr. reglette) tip. mesingana ploica kao
umeta izmeu redaka, tamparski lenjiri.
reglman (fr. reglement) u re d ba, pravilnik o
vrenju slube, odredba, propis, poslovnih;
egzercirni reglman voj. pravilnik o vebanju
vojnika (o vojnoj obuci).
regnum hominis (lat. regnum hominis) carevanje ovekovo, tj. na nauci osnovana vlast
ovekova nad silama prirode (krajnji cilj
nauke, koji su postavili filozofi Bekon i
Hobz).
regredijent (lat. regrediens) u meninom
pravu: zakoniti imalac menice koji trai
naplatu te menice od potpisnika (regresata).
regredijentni naslednik prav naslednik koji ima
pravo nasledstva u sluaju ako ono ne
pripadne nekom drugom.
regredijencija (nlat. regredientia) v. regres.
regres (lat. regressus) povratak, povlaenje,
odstupanje; pribeite; trg. naplata, naknada
tete, npr. od potpisnika na meni-ci; log.
vraanje od posledice uzroku, od uslovljenog
uslovu, od zakljuaka pretpo-stavkama na
kojima je zakljuak zasnovan (ovakav nain
miljenja zove seregresiv-na ili analitika
metoda).
regresant (lat. regressus) v. regredijent.
regresat (nlat. regressatus) u meninom pravu:
potpisnik od koga se trai da plati menicu.
regresivan (nlat. regressivus) unazadan, povratni, odstupni, koji dejstvuje povratio; supr.
progresivan.
regresivna metoda log. v. pod regres.
regresija (nlat. regressio vraanje, odstupanje)
1. kol. povlaenje mora sa kopna, tako da se
njegovo dno ispolji (supr. transgresi-ja); 2. u
psihoanaliza vraanje spolnog nagona jednog
oveka na ciljeve spolnog prohteva u ranom
detinjstvu; 3. ret. v. palilogija.
regresirati (lat. regredi vraati se, ii nazad)
ii natrag, vraati se; povlai se, uzmicati;
naknaditi; regresirati se naplatiti se,
naknaditi sebi priinjenu tetu.
regresni dunici drugi red meninih dunika
koji su obavezni da plate menini dug u
sluaju da ga ne plati glavni menini dunik.
regresni naslednik v. regredijentni naslednik.
regrut (fr. gesgie, ital. recluta) vojnik koji treba
da izdri vojnu obuku, vojnik-no-vajlija,
novak; fig, poetnik, novajlija.
regrutacija (fr. recruter) v. regrutovanje.
regrutirati (fr. recruter, ital. reclutare)
dopuniti (ili: popuniti) novom snagom,
uzimati nove vojnike vrbovati nove vojni-

regrutovanje

785

ke, konaiti; fig. vrbovati, pridobijati, (nove

pristalice, nove planove i sl.).
regrutovanje (fr. recrutement) popunjavanje
kadra novim vojnicima, uzimanje novajlija u
vojsku, novaenje.
regrutovati (fr. recruter) v. regrutirati.
regtajm (eng. ragtime) ouz. ameriki muziki
(klavirski) stil crnakog porekla sa
sinkopiranim ritmom; prethodnih deza; uao
je i u umetniku muziku (Stravinski i dr.).
regula (lat. regula) pravilo, propis, zakon;
merile; red, poredak; pravilnost; naelo koje
odreuje nain rada; med. =menstrua-cija.
regula jurne (lat. regula juris) pravio naelo,
pravio pravilo.
regularan (lat. regularis) pravilan, propisan,
redovan; uredan, ureen; regularna vojska
redovna vojska, stajaa vojska.
regulari (lat. regulares) pl. u katolikoj crkvi:
svi duhovnici svetovnog i kalu-erskog reda
koji su se zavetovali da e se u ivotu
pridrava izvesnih religioz-nih pravila;
religiozi; supr. sekulari,
regulativ (nlat. regulativum) uredba, propis,
pravilnik; poslovni red.
regulativa (nlat. regulativa) v. regulativ.
regulativvi (nlat. regulativus) koji ureuje, koji
upravlja, koji slui kao naelo, kao osnova
nekog rada.
regulator (nlat. regulator) uredilac, urei-va,
udeava, doteriva; kod raznih maina:
sprava za ujednaavanje rada neke maine;
deo na asovniku (spirala) pomou koga se
asovnik udeava da pravilno radi; vrsta
asovnika koji radi vrlo pravilno, tako da se
prema njemu doteruju drugi asovnici; u
junim pokrajinama Sev. Amerike, naroito
u prvoj polovini XIX veka: izvrim organ
neke vrste narodnog suda za borbu protiv
bezakonja, koji je u isto vreme bio sudija,
andarm i izvrilac presude; fig. faktor koji
ureuje i usklauje drutvene odnose.
regula falzi (lat. regula falsi) nain raunanja
pri kome se za traenu veliinu uzima koja
bilo proizvoljna veliina, da bi se posle, iz
dobivenog pogrenog rezultata, izvela prava
traena veliina.
regulacija (nlat. regulatio) ureenje, ureivanje, udeavanje, upravljanje; v. regulisanje.
regulirati (nlat. regulare) v. regulisati.
regulisanje (lat. regula) ureivanje, ureenje,
dovoenje u red, u sklad sa zakonima,
propisima, pravilima i dr.; regulisanje reka
obuhvata ukupne radove koji se vre za
poboljanje prirodnih okolnosti reka radi
postizanje to izjednaenijeg oti-canja vode
smanjenom koliinom visoke vode i
poveanom koliinom niske vode; regulacija.
regulisati (nlat. regulare) urediti, ureiva-ti,
dovesti u red; ozakoniti, dovesti u
50 Leksikon

redova

sklad sa propisima ili zakonima;re/uJIG-rati

menicu u odreenom roku odgovoriti svojoj
meninoj obavezi, tj. poloiti odreenu
otplatu i interes na ostatak Duga.
regurgitacija (nlat. regurgitatio) med. vraanje
mleka kod odojadi; podrigivanje, strujanje
natrag.
redaktor (lat. redactor) 1. urednik, lice koje
rukovodi izdavanjem stvari za tampanje i
utvruje njihovu sadrinu; 2. lice koje
sreuje, priprema i rediguje neki tekst za
tampu i time daje izdanju konaan oblik.
redakcija (nlat. redactio) skupljanje i sreivanje rukopisa za tampu; obrada, prera-da,
jeziko i pravopisno ujednaavanje svih
rukopisa koji treba da se objave u jednoj
svesci ili knjizi, ureivanje; svi pisci koji
stalno sarauju na nekom listu ili asopisu;
mesto, lokal u kome se vri ureivanje lista ili
asopisa, urednitvo.
redakcijski (nlat. redactio) koji pripada
redakciji ili potie od nje.
redan (fr. redan) voj. uglasto poljsko utvrenje,
izboenje.
redatirati (lat. ge-, datum) pomeriti unazad
datum nekog pisma i sl.
redemarkacija (fr. redemarcation) ponovno
stavljanje graninih znakova, na dravnoj
granici.
redemcija (lat. redemtio) spasenje, iskupljenje;lrav. otkupljivanje iz zarobljeni-tva,
osloboenje, osloboavanje.
redengot (fr. redingote, od eng. riding-coat
jahaki kaput) dug muki kaput, naroito
putniki i jahaki.
redi (fr. reduit) voj. povlailite, unuta-rnji deo
utvrenja, jako utvren i sa svih strana
zatvoren (slui kao poslednji oslonac
odbrane utvrenja).
redigovati (lat. redigere urediti, srediti) pismene
sastave sakupiti, pregledati, dovesti u red i
prirediti za tampanje (u obliku knjige,
asopisa itd.); urediti, ureivati, pripremiti,
preraditi; urei-vati, izdavati list i sl.
redintegracija (lat. redintegratio) ponovno
uspostavljanje, obnova, obnavljanje.
rediskontova&e (ital. re-disconto) fin. ponovno
diskontovanje, tj. kad bankar ili banka daju
ponovo u eskont menice koje su sami
eskontovali, da bi i na taj nain doli do
zarade.
redistribucija (lat. ge opet, ponovo, distri-bucija,
v.), preraspodela, ponovna raspo-dela (npr.
dohotka, robe, sredstava i sl.).
redif (arap. radif, tur. redif) rezervna turska
vojska koja je pozivana samo za vreme rata;
supr. nizam.
redicija (lat. redditio) vraanje; izvoenje
nekog razloga ili uzroka;?/, predaja tvrave.
redova (e. rejdovak) eka narodna igra u 2/4
i 3/4 takta.

redovaka

786

redovnika (e. rejdovak) v. redova.

redondilja (p. redondilla) panska i portugalska strofa od 4 osmoslona, ree estoslona trohejska stiha, od kojih se slikuju
prvi sa etvrtim a drugi sa treim (abba), ili
prvi sa treim a drugi sa etvrtim (abab);
upotrebl>ava se u lirici i drami.
redresacija (fr. redressement) med. 1. ponovno
previjanje rane; 2. zamenjivanje nekog dela
koji nedostaje ili ispravljanje neke
deformacije.
redresirati (fr. redresser) ponovo ispraviti,
ponovo uputiti na pravi put; opet uspostaviti,
krenuti nabolje; osujetita, unazaditi; trg.
stornirati.
Red star lajn (eng. Red Star Line) Linija
crvene zvezde", belgijsko parobrodarsko
drutvo, osnovano 1872. god. sa seditem u
Antverpenu, vri saobraaj izmeu Antverpena i severnoamerikih pristanita.
redublirati (fr. redoubler) udvojiti, udva-jati,
udvostruiti, umnoiti, poveati.
redukovati (lat. reducere) v. reducirati.
reduktor (nlat. reductor) ned. nameta,
hirurka sprava za nametnje uganutih ili
slomljenih udova; teh. mehanizam koji
usporava, umanjuje brzinu kretanja; hek.
sredstvo za osloboenje metala od kiseonika,
sumpora i dr.
redukcija (lat. reductio) smanjenje, smanjivanje; uklanjanje, otputanje iz slube;
smanjivanje broja radnika ili slubenika;
he, dobivanje istih metala oslobaajui ih
kiseonika, sumpora, soli i dr.;log. svoenje
jednog modusa druge, tree ili etvrte
silogistike figure na odgovarajui modus
prve;fil. svoenje pojedinanog saznanja na
osnovno i opte, tj. na princip; mat. svoenje,
skraivanje, pretvaranje jedne slike u drugu;
pretvaranje, obraunavanje (mera); med.
nametanje, vraanje u prirodan poloaj; fiz.
vraanje u ranije stanje, vraanje u raniji
poloaj; trg. smanjivanje (ili: snienje,
sputanje) cena nekoj robi; umanjivanje (ili:
suavanje) neke figure; muz. izvod iz
partiture; prenoenje iz nepoznatije melodije
u pozna-tiju.
redukciona tabela tablica za obraunavanje ili
sravnjivanje raznih vrsta novca, mera i
tegova.
redulcerirati (lat. redulcerare) med. ponovo
zagnojavati, izazivati gnojenje, ponovo se
otvarati (o irevima).
redundantan
(eng.
redundant)
nebitan,
suvian, izlian, prekomeran, koji se moe
zanemari.
reduplikativ (nlat. reduplicativum) gram.
reenica u kojoj se jedan od glavnih pojmova
udvaja (ponavlja).
reduplikativan (nlat. reduplicativus) gram.
udvojan, koji udvaja, udvajajui, koji ozna-

reans

ava udvajanje; bog. presavijen sa spoljne

strane.
reduplikacija (nlat. reduplicatio) udvajanje,
ponavljanje; gram. udvajanje, ponavljanje rei,
slogova ili slova.
reduplicirati (nlat. re-duplicare) udvojiti,
udvajati; gram. ponavljati rei; slogove ili
slova.
redut (fr. redoute, lat. reductus)?/ malo, sa
svih strana grudobranima opasane poljsko
utvrenje, anac.
reduta (fr. redoute, ital. ridotto) zabava,
balska sveanost pod maskama; ranije:
mesto, dvorana za igranke i zabave, naroito
u Mlecima, gde su se, za vreme karnevala,
skupljale maskirane osobe radi kockanja.
reducibilan (nlat. reducibilis) svodljiv, smanljiv; med. koji se moe vratiti na staro mesto;
hem. oslobodljiv od kiseonika, koji se moe
osloboditi kiseonika.
reducirati (lat. reducere) svesti, svoditi;
pretvarati, obraunati, obraunava (novce,
mere i tegove); smanjiti, smanjivati, spustiti,
sputati, sniavati, snizi-ti (cenu); svesti,
svoditi
na
manju
meru;
ograniiti,
ograniava; muz. udesiti komad (partituru)
za manji broj instrumenata; hem. osloboditi
metale njihovih je-dinjenja sa kiseonikom,
sumporom ili drugim nekim elektronegativnim telom; pe za reduciranje pe u
kojoj se metali izdvajaju iz svojih prirodnih
jedinjenja; kup. ukuvati, ukuvavati; ukinuti,
otpustiti iz slube.
redhibicija (lat. redhibitio) prav. vraanje i
uzimanje natrag neke stvari kupljene s
manom koja je, pri zakljuivanju kupovine,
bila prikrivena; redhibiciona tuba tuba
kojom se trai vraanje plaenog novca uz
povraa] kupljene robe.
reegzekucija (nlat. reexecutio) prav. vraanje
onoga to je sudskim putem bilo naplaeno.
reedicija (lat. re-editio) novo izdavanje, novo
izdanje (knjige), pretampavanje.
reeksport (nlat. re-export) trg. izvoz uvezene
robe, kako one koja je bila uvezena radi
dorade tako i one privremeno uvezene radi
prodaje na bilo kom tritu; reek-sportacija. .
reeksportacija (nlat. re-exportatio) trg. v.
reeksport.
reeksportirati (nlat. re-exportare) trg. izvo-ziti
uvezenu robu.
reeskontiranje (fr. reescompt) trg. ponovno
odbijanje, pokovan odbitak.
reeskontirati v. reeskontovati.
reeskontovati (fr. reescompter) trg. ponovo
eskontovati.
reans (fr. regence) namesnitvo, re-gentstvo;
naroito:
doba
namesnikovanja
Filipa
Orleanskog u Francuskoj (1715 1723),
uveno sa svoje razvratnosti; stilu francuskoj
umetnosti ovoga vremena, koji

reiJa

787

pretpostavlja prelazio doba izmeu stila koji

je vladao za vreme Luja XIV(baroka) i stila
za vreme Luja XV (rokoko).
reija (fr. regie) odgovorna i na polaganje
rauna obavezna uprava koja gazduje
dravnim privrednim preduzeima (umska,
duvanske itd. reija); troak, ras-hodi oko
podizanje ega ili oko voenja nekog
privrednog preduzea; u sopstvenoj reiji
raditi sam raditi kao preduzi-ma, tj. sam
upravljati
radovima;.
upravljanje
pozornicom
u
umetnikom
pogledu^
pripremanje i konano uoblienje dramskog,
operskog, filmskog, televizijskog dela ili
revijsko-zabavnog programa, takoe i na
radiju.
reim (fr. regime, lat. regimen) upravljanje,
uprava; vlada, oblik vladavine; nain
vladanja i upravljanja dravom; ustroj-stvo,
ureenje; nain ivota; ed. higijenski nain
ishrane, dijeta.
reimlija (fr. regime) slepi pristalica jednog
oblika vladavine, vladin ovek, stranar.
reimski (fr. regime) koji pripada rei-mu,
koji dri uz vladu, vladin, reimski list.
reiranje (fr. regir) v. reija.
reirati (fr. regir, lat. regere) vladati,
upravljati, voditi; vriti posao pozo-rinog,
filmskog, televizijskog rei-sera.
reiser (fr. regisseur) 1. raunski poslovoa,
raunovoa; . ui. reditelj, umetniki
rukovodilac
pozorinog,
filmskog,
televizijskog izvoenja, koji usklauje i
organizuje, umetniki i tehniki, sav rad na
pripremanju predstave; 3. lice koje ruko-vodi
pripremama i izvoenjem neke sveanosti.
rezeda (lat. resedare ublaavati, reseda) bog.
katanac, poznata biljka prijatna mirisa,
poreklom iz Egipta; bleda sivkastozelena
boja.
rezerva (fr. reserve) zadrano pravo, ograda;
zaliha, priuva, ono to je ostavljeno ili to se
uva za sluaj potrebe; voj. vojnici koji su
odsluiti stalni kadar i koji se pozivaju pod
zastavu samo-u sluaju rata; vojska koja nije
u prvom borbenom redu, nego na
raspolaganju vrhovnom (strategijska rezerva)
nli nekom drugom komandantu da je
upotrebi tamo gde se ukae potreba;
dopunska vojska, dopuna; fig. uzdravanje,
uzdrljivost, opreznost; sa rezervom sa
izuzetkom, uz ogradu, osim; bez rezerve Zez
izuzetka, bez ograde, bezuslovno, potpuno.
rezervaa (fr. r^servage) u bojadisanju tkanina: zatitnik koji spreava primanje boje
na izvesnim mestima tkanine; v. i anlevaa.
rezervat (lat. reservatum ono to je zadrano)
l.npan. zadrano pravo, pravo po kojem
upotreba neega pripada samo odreenim

50*

rezidirati

licima; 2. spis poverljive prirode; 3.

rezervacija oblast odreena za obitavanje
zakonom zatienih plemena Indijanaca i
Eskima u SAD i Kanadi, ili za zatitu faune i
flore od izumiranja, odnosno za ouvanje
prirodne sredine.
rezervacija (nlat. reservatio) zadravanje prava
na to, npr. na prodenu stvar, dok ne bude
potpuno isplaena; kum rezerva-cione (nlat.
sit reservatione) sa izuzet-kom, osim, uz
ogradu.
rezervacija (nlat. reservatio) v. rezervat 3.
rezervacio mentalno (nlat. reservatio menta-lis)
preuta ograda, lukava, podmukla ograda,
npr. pri polaganju zakletve, kad neko, u
mislima, svojim reima daje drugo znaenje i
tumaenje no to ga one same po sebi imaju.
rezervacio hovoris (nlat. reservatio honoris)
prav. izuzimanje asti, po kome izreena
kazna ne liava osuenog asti ili asnih
prava.
rezervirav (lat. reservatus) zadran, ostavljen
za posle, za docniju potrebu; namenjen za
posle; koji se ne opredeljuje ili ne izjanjava
o emu otvoreno, uzdrljiv, oprezan,
smotren; drati se rezervirano drati se po
strani, ne opredeljivati se, ne izjanjavati se.
rezervirati (lat. reservare) v. rezervisati.
rezervisati (lat. reservare) zadrati, zadravati,
imati u pripremi (za ubudue); uvati,
priuvati, sauvati, tedeti; na-meniti to za
docniju potrebu.
rezervisan (lat. reservatus) v. rezerviran.
rezervist (fr. reserviste) vojnik iz rezerve, iz
priuve, priuvnik.
rezervoar (fr. reservoir) spremnik, priuvi-P1te
za vodu, petrolej, benzin; vododr, ubao;
ribnjak.
rezignacija (nlat. resignatio) skruenost,
predanost volji bojoj, pomirenje sa
sudbinom, tj. sa onim to je neizbeno,
pripravnost na sve; up. resignacija.
rezignirav (lat. resignatus) skruen, predan
sudbini, pomiren sa sudbinom, pripravan na
sve.
rezignirati (lat. resignare) v. podresigni-rati.
rezident (lat. residens) 1. opunomoeni
poslanik na strani (nieg reda), otpravnik
poslova; 2. graanin neke drave koji
stalno ivi u drugoj nekoj dravi; 3.
obavetajac koji stalno deluje u nekoj
stranoj dravi.
rezidencija (nlat. residentia) mesto stalnog
prebivanja, boravita, prebivalita, stan;
naroito: mesto stalnog boravka poglavara
zemlje, prestani grad, prestonica; dvor; mesto
stalnog
prebivanja
visokog
dravnog
dostojanstvenika, npr. patrijarha, episkopa,
biskupa itd. kao i njegov Dvor.
rezidirati (lat. residere) stanovati, boraviti,
stalno prebivati.

reziduum

788

reziduum (lat. residuum) ostatak, preostatak;

he, talog.
rezil (arap. radfl, tur. rezil) sramota, poruga,
uvreda, grdnja.
rezilijacija (nlat. resiliatio)npaB. odustajanje od
ugovora, ponitenje (ili: raskidae) ugovora.
rezilirati (fr. r6siller) prav. odustati od ega,
raskinuti ugovor sudskim putem.
reziliti (arap.) sramotiti, grditi, ruiti, vreati.
rezilja (i. resilla) svilena mrea ili traka za
kosu (enski ukras).
rezime (fr. rsum6) saetak, saeto ponavljanje
glavne sadrine, kratak pregled, izvod;
zavrna re.
rezimirati (fr. r6sumer) saeti, saimati, ukratko
ponoviti, saeto, ukratko izloiti, dati kratak
i saet pregled neega ranije opirno
izloenog.
rezistentav (lat. resistere) otporan, tvrd.
rezistencija (nlat. resistentia) otpor, otpornost,
odupiranje, odolevanje; odbrana; protivljenje,
protivstajanje;
izdrljivost;
pasivna
rezistencija izvravanje rada tano po slovu
propisa, ali ne u duhu i cilju istih, tako da se
time stvarno ometa i koi uspeh rada,
namerno ometanje i usporavanje rada.
rezistirati (lat. resistere) protivi se, opirati se,
davati otpor, protivstajati; braniti se;
izdrava, podnositi to, istrajati, odolevati.
rezolutan (nlat. resolutus) odluan, reen na
delo, odvaan, smeo, sran; pribran,
priseban.
rezolutnost (nlat. resolutio) odlunost, re-enost,
odvanost, smelost, sranost, po-stojanost.
rezolucija (nlat. resolutio, fr. rsolution)
pismeni zakljuak, odluka, reenje (na kraju
neke skuptine u kome se iznosi raspoloenje
i miljenje uesnika i for-muliu zahtevi);
odlunost, reenost.
rezon (fr. raison, lat. ratio) um, razum;
razlog, povod, pobuda, uzrok; pravo, pravda,
pravinost (imati rezona imati pravo, biti u
pravu); trg. ime trgovakog preduzea, firma.
rezonabl (fr. raisonable) razuman, uman,
uviavan, pametan; umeren, pristojan (cena);
dovoljan, prilian; plemenit, dareljiv.
rezonantan (lat. resonans) koji odjekuje, koji se
ori, koji se razlee, zvuan, snaan (glas);
fiz. koji satreperava, koji sazvua-va, koji
odgovara svojim treptajima u jedinici vremena
kada do njega dopre isti broj treptaja u jedinici
vremena; resonantan.
rezonancija
(lat.
resonantia)
odjek,
odjekivanje; fiz. svojstvo satreperavanja,
svojstvo sazvuavanja, svojstvo odgovaranja
na broj treptaja u jedinici vremena kojom je
neko telo sposobne da i samo zatreperi,
prenoenje treptaja jednog zvunog izvo-

reimprimatur

ra, kroz vazduh ili drugu neku sredinu, na

drugi
zvuni
izvor;
ovo
svojstvo
satreperavanja javlja se i kod elektrinih
treptaja; fig. odjek, saoseanje; resonancija.
rezonator (lat. resonare odjekivati, resona-tor)
deo govornog aparata u kojem dolazi do
rezonancije; to su rezonantske duplje koje su
uvek podeene na odreeni ton i u kojima se
oblikuju glasovi; fiz. sprava pomou koje se
mogu uti gornji tonovi koji zvue
istovremeno sa osnovnim tonom, sazvunik;
resonator.
rezon d-etr (fr. raison d'etre) razlog koji
opravdava postojanje neega, pravo stupanja
u ivot.
rezonirati (lat. resonare) 1. odjekivati, ori-ti se,
razlegati se; fiz. satreperavati, sazvuavati;
resonirati.
rezonirati (fr. raisonner) 2. v. rezonovati.
rezonovati (fr. raisonner) misliti, razmiljati,
umovati, posmatrati, govoriti, rasuivati i
zakljuivati
razumno;
posmatrati
i
zakljuivati o emu na osnovu razumom
opravdanih razloga; prezrivo: mudrijaiti,
protivrei, prigovarati, praviti primedbe.
rezorcin (fr. resorcine)xeM. dvobazni aromatini alkohol, derivat benzina, koji se
upotrebljava u proizvodnji boja i u lekar-stvu;
rezorcinol.
rezultanta (lat. resultare)#3. proizlaznica, sila,
kretanje, veliina i dr. koja se dobije
slaganjem dveju ili vie datih sila ili
upraZaljenih veliina, vektora; up. komponenta.
rezultat (nlat. resultatus) ishod, iznos, kraj-\nje
reenje neke raunske radnje; uspeh, ishod
nekog rada, krajnji zakljuak do koga se
doe ispitivanjem.
rezultirati (lat. resultare) proisticati, proistei,
proizii, proizlaziti, doi (ili: dolaziti) kao
posledica ega.
rezus (lat. Masasa rhesus) zool. uskonosi
majmun iz grupe zamorci, rairen u In-diji i
na Himalajima.
rezus-faktor (skr. Rh-faktor), nasledio obeleje
eritrocita, prisutnost posebnog aglutinogena u
krvi majmuna rezusa i veine (85%) ljudi.
Negativan Rh-faktor moe prouzrokovati
tekoe pri trans-fuziji, a i kod poroda, ako
majka ima negativan Rh-faktor, a otac
pozitivan.
reid (engl. raid) 1. voj. prepad, iznenadan i
plahovit napad manjim konjikim, motorizovanim ili flotnim jedinicama na
neprijatelja; sp. konjika utakmica na dugoj
stazi da bi se pokazala istrajnost jahaa i
konja.
reid (hol. reide) 2. mor. deo mora blizu obale,
kod ulaza u pristanita, zatien od
vetrova, zbog toga zgodan za bavljenje
brodova.
reimprimatur (nlat. reimprimatur) neka se
ponovo tampa", dozvola za ponovno
tampanje, za pretamlzvanje.

reinkarnacija

789

reinkarnacija (lat. reincarnatio) po uenju o

seobi dua: ponovno ulaenje due u telo
(otelotvorenje) posle smrti tela u kome je
dotle bila.
reintegracija (lat. ge-, integratio) upotpunjavanje, dopuna;prav. povraa] oduzetih stvari,
zvanja, prava i dr.
reis (arap. ra'fs) glavar, stareina; zapovednik
trgovakog broda.
reis-efendi (arap. ra'fs poglavar, stareina,
ngr. authentes gospodin, gospodar, tur.
efendi) titula turskog dravnog kancelara i
ministra spoljnih poslova.
reis-ul-ulema (arap. ra'isu-l-'ulama, tur. reisululema) titula vrhovnog poglavara islamske
veroispovesti.
rejd (eng. raid) v. reid.
rejdovak (e. rejdovak) eki narodni ples u
2/4 i 3/4 taktu.
rejektorijum (nlat. rejectorium) prav. odbijanje
priziva jedne parnine strane, presuda vieg
suda kojom se odbija priziv; rejekckja.
rejekcija (lat. rejectio) odbacivanje, odbijanje,
neprimanje; prav. v. rejektorijum.
rejon (fr. gauop, ital. raggio, lat. radius zrak)
1. srez, okrug, obim koji obuhvata neka
nadlenost, deo grada pod upravom
narodnog odbora; (svetlosni) zrak; poluprenik kruga; voj. podruje, oblast tvrave,
gradsko polje, oblast pod domaajem
topovske vatre.
rejon (fr. rayonne) 2. vrsta plastine mase od
koje se izrauju razni predmeti, prven-stveno
odevni;^. najlon, orlon.
rejs (port. reis) mala novane jedinica u
Portugaliji i Braziliji.
rek (nem. Reck) vratilo (gimnastike sprava).
rekadencija (nlat. recadentia) prav. vraanje,
povraaj nekog prava onome koji ga je
ranije posedovao.
rekantacija (lat. recantare poricati, vlat.
recantatio)npaa poricanje, opozivanje onoga
to je neko ranije govorio ili pisao \up.
retraktacija.
rekapitulant (nlat. recapitulans) onaj koji u
glavnim crtama ponavlja sadrinu ega,
ponavlja.
rekapigulacija (nlat. recapitulatio) ponavljanje
sadrine u kratkim crtama; ret. figura koja se
sastoji u tome da se, u opirnom i iscrpnom
dokazivanju, na kraju svakog dela i celine
govora svi razlozi ili glavne take izlaganja
ukratko i saeto ponove; trg. saeto ponavljanje
glavnih stavova rauna.
rekapitulirati (nlat. recapitulare) glavnu
sadrinu ukratko ponoviti, saeto ponavljati,
saeto izloiti; trg. raun, na kraju, ukratko
ponoviti.
rekvizitar (lat. requisitum potreba) lice koje
dobavlja i uva stvari i sitnice potrebne pri
izvoenju pozorinog koma-

reklama

da, ili sprave i opremu za sportska drutva.

rekviziti (lat. requisitum) pl. predmeti koji su
potrebni da bi se mogla izvesti pozo-rina
predstava,rekvizite; sprave, oprema, predmeti
potrebni sportistima.
rekvizite (lat. requisita) poz. svi predmeti i
sitnice koji su, pored dekoracije i garderobe,
potrebni da bi se mogao prikazati neki
pozorini komad; potrebe, potrebne stvari i
orua; fig. potrebne osobine, potrebna
svojstva.
rekvizitorijali (nlat. requisitoriales sc. litterae)
pl. prav. akt kojim jedna vlast trai neto od
druge vlasti zvaninim putem; rekvizitorijum.
rekvizitorijum (nlat. requisitorium) prav. v.
rekvizitorijali.
rekvizicija (lat. requisitio) zahtev, traenje,
molba; prav. zahtev koji jedna vlast upuuje
drugoj radi pomoi i saradnje u nekoj stvari;
popisivanje ili uzimanje stvari za vojne ili
dravne potrebe, naroito u vreme rata, koje
se ne plaaju gotovim novcem, nego uzimaju
na priznanicu; zabrana na neto, polaganje
prava na to, npr. uzeti neto u rekviziciju
staviti na neto zabranu.
rekvizicionar (nlat. requisitionarius) prav. onaj
koji polae pravo na neto, koji stavlja
zabranu.
rekvizicioni sistem voenje rata na taj nain
to
se
vojska
izdrava
sredstvima
pokupljenim putem rekvizicije u samoj
zemlji.
rekvijem (lat. requies mir, poinak; etvrti
pade: requiem) u katolikoj crkvi: sveano
poduje i muziki komad koji se na njemu
izvodi (nazvan po poetnim reima molitve:
Requiem aeternam dona eis, Domi-ne!,
Veni pokoj daj im, Gospode! itd.).
rekvinteron (tl. requinteron) sinkvintero-na i
Evropljanke, ili obratno.
rekvirevt
(lat.
requirens)
istraivalac,
isleiva; molilac, trailac.
rekvirirati (lat. requirere) zahtevati, traiti,
iskati, iziskivati; prav. neku drugu vlast moliti
za pomo ili saradnju; zahtevati neto natrag,
izlagati svoje pravo na neto; istraivati,
ispitivati,
isleivati;voj.
popisati
(ili:
popisivati, uzeti, uzimati) na priznanicu za
vojne ili dravne potrebe (hranu, stoku, prevozna sredstva i dr.).
rekil (fr. recul)so/. ustuk, vraanje, odskok
vatrenog
oruja,
naroito
topa,
pri
ispaljivanju.
rekla (nem. Rockel) kratka enska haljina do
pojasa; ponegde se tako naziva i muki kaput.
reklama (lat. reclamare glasno vikati, fr.
reclame) preporuka, javno isticanje reju ili
putem tampe (objava, oglasa) dobrih
svojstava svoje robe i povoljnih cena u

reklamacija

790

cilju zadobijanja kupaca (muterija); trgovako hvalisanje, vaarsko hvalisanje.

reklamacija (lat. reclamatio) iskanje, zahtevanje, potraivanje; usmena ili pismena
prijana da poiljka upuena na vau adresu
nije prispela; prav. zahtev za povraa j ega;
alba protiv odluke ili reenja suda ili
vlasti.
reklamer (fr. reclameur) onaj koji iznosi na
pazar, reklamdija.
reklamiranje (lat. reclamare) v. reklamacija,
reklama.
reklamirati (lat. reclamare glasno vikati; glasno
negodovati) javno hvaliti svoju robu, mamiti
(ili: dozivati) kupce isti-canjem dobrih
svojstava i povoljne cene robe; iskati, traiti,
zahtevate; po-traivati; prigovarati, ulagati
protest ili prigovor; podneti (ili: podnositi)
prijavu da poiljka upuena na nau adresu
nije prispela.
reklinacija (nlat. reclinatio) naginjanje unazad,
zavaljivanje, posuvraenje; med. operacija
one mrene pri emu se mrena po-svrne.
reklinirati (lat. reclinare) nagnuti unazad,
prevrnuti, previti, zavaliti, posuvrata-ti; med.
posvrnuti, potisnuti onu mrenu.
rekluzija (nlat. reclusio) zatvor, zatoen>e;
povuenost, usamljenost; iskljuivanje iz
dosadanjeg mesta boravka.
rekognicija (lat. recognitio) raspoznavanje;
prav. sudsko priznanje lica, stvari ili spisa za
ono za to se izdaje, priznanje identiteta
(istovetnosti);
pregledanje
spisa
radi
ispitivanja i popravljanje.
rekognoscirati (lat. recognoscerejnpsn. ponovo
saznati; priznati, potvrditi tanost i ispravnost
pregleda i ispitivanja; voj. upoznati se putem
izvianja sa pravim stanjem ega, izvestiti
se, ispitati, uhoditi, osmotrite.
rekolirati (nlat. recolare, fr. recoler) prav.
svedocima jo jednom proitati njihove
iskaze; proveriti, uporediti.
rekomandacija
(fr.
recommandation)
preporuka; preporuka, preporuivanje (pisma,
pot. potiljke).
rekomandiran (fr. recommander) preporu-en;
rekomandirano pismo preporueno pismo,
pismo koje se uvodi u potansku knjigu i o
kome poiljalac dobiva potvrdu.
rekomandirati (fr. recommander) preporu-iti,
preporuivati, davati na preporuku (pismo).
rekombinacija (nlat. recombinatio) fiz. ponovno
stvaranje elektrinoneutralnih molekula od
jona.
rekompevza (nlat. recompensa) v. rekompenzacija.
rekompenzacija (nlat. recompensatio) obeteenje, odteta, naknada tete; odmazda,
kazna, milo za drago.

rekoncilirati

rekompenzirati (nlat. recompensare) obe-tetiti,

obeteivati, naknaditi tetu; nagraditi;
odmazditi, kazniti, vratiti milo za drago.
rekonvalescent (nlat. reconvalescens) med.
oporavljenik, prezdravljenik, onaj koji se
oporavlja od bolesti, koji je na putu
potpunog ozdravljenja.
rekonvalescencija
(nlat.
reconvalescentia)
prezdravljavanje, prezdravljenje, oporavljanje od bolesti.
rekonvenijent (nlat. reconveniens) prav. podnosilac protivtube.
rekonvenirati (nlat. reconvenire) prav. podneti
(ili: podnositi) protivtubu.
rekonvevt (lat. ge-, conventus) prav. onaj protiv
koga je podnesena protivtuba.
rekonvencija (nlat. reconventio) prav. tuba koju
optueni podnosi protiv tuioca istom sudu,
protivtuba.
rekovvevciona tuba . rekonvencija.
rekoiverzija (lat. re-conversio obrtanje,
vraanje ranijem)rekonverzija industrije
vraanje industrije, po zavretku rata, od
vojne
proizvodnje
na
mirnodopsku;
pretvaranje ratne industrije u mirnodopsku.
rekovstitucija (nlat. reconstitutio) ponovno
uspostavljanje, ponovno ustanovljena; prav.
prenos nekog prihoda ili uitka, stupanje u
prava nekog drugog.
rekonstruirati (nlat. reconstruere) v.rekonstruisati.
rekonstruisati (nlat. reconstruere) ponovo
sagraditi, iznova sazidati, prezidati; iz
pojedinih delova ili ostataka stvoriti sebi
sliku prvobitne celine, pa onda ponovo
sastaviti tu celinu, obnovite.
rekonstrukcija (nlat. reconstructio) zidanje
iznova, preziivanje, ponovno uspostavljanje;
ponovno podizanje i obnavljanje propalih
starih umetnikih spomenika, o ijem se
nekadanjem obliku i izgledu zakljuuje po
naenim planovima, ostacima, pismenim
predanjima i sl.; u paleo-biologiji: pokuaj
da se iz okamenjenih ostataka, naroito
kostiju, ponovo sastavi lik neke izumrle
ivotinje.
rekonstrukcionalizam (lat.) idealistika teorija
po kojoj vaspitanje predstavlja sredstvo
kojim moe i treba da se preobrazi svet.
rekonfrontapija (nlat. reconfrontatio) prav.
ponovno suoenje, ponovno suoavanje.
rekonfrontirati (nlat. reconfrontare) prav.
ponovno suoiti, ponovno suoavati.
rekoncilijacija (lat. reconciliatio) ponovno
sjedinjenje,
izmirenje,
pomirenje;
u
katolikoj crkvi: ponovno primanje grenika
u crkvenu zajednicu posle odrane pokore,
odrana
posta;
sveano
osveenje
oskrnavljene crkvene utvari.
rekoncilirati
(lat.
reconciliare)
ponovo
pridruiti,
ponovo
sjediniti,
izmiri,
pomiriti; u katolikoj crkvi: ponovo

rekopirati

791

primiti u crkvenu zajednicu; ponovo osvetiti

crkvu.
rekopirati (fr. recopier) ponovo prepisati,
ponovo prepisivati.
rekord (eng. record, fr. record, nlat. gesogdum, lat. recordari opominjati se, seati se)
sp. najvei iskazani uspeh u jednoj grani
sporta, koji je, kao takav, nadlena sportska
vlast priznala i zvanino potvrdila; najvee
postignue, najvei uspeh, remek-delo.
rekordacija (lat. recordatio) seanje, opominjanje.
rekorder (eng. record) onaj koji je postigao
najvei uspeh u nekoj grani sporta, onaj koji
je odneo ili nosi rekord, prvak.
rekreativan (nlat. recreativus) oporavak, koji
oporavlja, osveavan, koji osveava,
osveavajui, okrepljujui, koji slui za
odmor, razonodan, zabavan.
rekreacija (lat. recreatio) okrepl>enje, osveavanje, osveenje; razonoda, razonoenje,
zabava; ponovno stvaranje.
rekredencija (lat. credere, nlat. recredentia)
prav. privremeno posedovanje ili uivanje
nekog spornog imanja.
rekredencijar (nlat. recredentiarius)npan. lice
koje privremeno poseduje ili uiva neko
sporno imanje.
rekreditiv (nlat. recreditivum) pismeni odgovor
koji poglavar jedne drave daje kod sebe
akreditovanom predstavniku druge drave,
koji mu predaje opozivno pismo svoje vlade,
s tim da ga ovaj preda poglava-ru svoje
drave.
rekreirati (lat. recreare) oiviti, oivljava,
okrepiti, okrepljivati, obodriti; razonoditi;
ponovo stvoriti.
rekrement (lat. recrementum) izmet, pogan;
neistoa, pena, ljaka; med. tenost koja se
odvaja iz krvi.
rekriminacija (nlat. recriminatio) protiv-tuba,
odgovor na tubu tubom, uzajamno
optuivanje; odgovor na grdnje grdnjama.
rekrudescentan (lat. recrudescens) med. koji se
nalazi na putu pogoranja.
rekrudescencija (nlat. recrudescentia) ponovno
otvaranje rane;med. pogoranje bolesti u
stanju prezdravljivanja.
reksis (gr. rexis) med. prskanje, provaljivanje (ireva, vena i dr.).
reksisti (lat. geh kralj)ll. belgijski faisti koje je
vodio, pred drugi svetski rat i u toku rata,
belgijski kvisling Degrel.
rekta indosament (lat. recta, fr. indossement)ipr. menica na kojoj indosant, prilikom
prenosa menice, stavi napomenu ne po
naredbi".
rekta klauzula (lat. recta clausula) trg. oznaka na
menici kojom izdavalac menice naznaava
da je takva menica prenosila samo u obliku i
sa dejstvom obinog ustu-pljenja.
rektalni (nlat. rectalis)anar. gunjani, koji
pripada zadnjem crevu.

rekuzaci]a

rekta menica (lat. recta) trg. menica na kojoj

trasant stavl>a oznaku ne po naredbi", to
znai da se menini iznos moe isplatiti
samo prvom sopstveniku i da se nikome
drugom ne moe ustupiti.
rektangularki (nlat. rectangularis) kom.
pravougaoni.
rekta-papiri (lat. recta) trgovaki papiri koji se
izdaju na ime izvesnog poverioca i koji se ne
mogu prenositi ni na koga drugog.
rektascenzija (lat. rectus prav, ascensio
penjanje, uzlaenje) astr. luk na nebeskom
ekvatoru koji lei izmeu prolene take i
deklamacionog
kruga
jedne
zvezde
raunajui od 0 do 360 sa zapada na
istok.
rektitis (lat. rectum zadnje crevo) med.
zapaljenje (ili: upala) gunjaka, zapal>enje
zadnjeg ili pravog creva.
rektifikacija (nlat. rectificatio) ispravljanje,
popravljanje; mat. pretvaranje krive linije u
pravu, odreivanje duine krivih linija; hen.
potpuno preia-vanje tenosti ponovnom
destilacijom.
rektifikovati (nlat. rectificare od lat. ges-tus
prav) ispraviti, ispravljati, popraviti,
popravljati, poboljati, doterati, izvesti na
isto; mat. odrediti duinu krive linije; hem.
destilovanu tenost ponovnim destilovanjem
jo vie preisti-ti i pojaati; rektifikovani
spiritus potpuno preien spiritus.
rektificirati (nlat. rectificare od lat. ges-tus
prav) v. rektifikovati.
rektor (lat. rector) upravitelj, upravnik,
gospodar; kod Rimljana: titula namesnika
pojedinih pokrajina koji su bili pod
vlauprefekta iliegzarha; u crkvenom
pravu: naelnik konventa, svetenikog
kolegijuma ili zadubine (u katolikoj
crkvi); upravitelj visoke kole, naroito
univerziteta.
rektorat (nlat. rectoratum) zvanje, nadle-nost
i kancelarija rektora.
rektor magkifikus (lat. rector magnificus)
velianstveni upravitelj", zvanina titula
rektora univerziteta.
rektoskop (lat. rectum gunjak, gr. skopeo
posmatram) med. ogledalo za ispitivanje
gunjaka, zadnjeg creva.
rektoskopija (lat. rectum gunjak, gr. sko-reb
posmatram) med. pregled zadnjeg creva
pomou rektoskopa.
rektotomija (lat. rectum gunjak, gr. tome
seenje, rezanje) med. prorezivanje zadnjeg
creva.
rekto folio (lat. recto folio) na prvoj ili
prednjoj strani jednog lista.
rektocela (lat. rectum gunjak, gr. kele
prosutost, prodor) med. prosutost (ili: prodor)
zadnjeg creva.
rektum (lat. rectum sc. intestinum) alat.
gunjak, zadnje crevo, pravo crevo.
rekuzacija (lat. recusatio) prav. odbijanje,
iskljuenje, izuzee (sudije, svedoka).

rekuzirati

792

rekuzirati (lat. recusare) prav. traiti izuzee

sudije, izuzeti sudiju; odbiti, ne primiti,
odbaciti.
rekuperator
(lat.
recuperator
ponovni
osvojilac) teh. ureaj za hvatanje korisnih
sastojaka koji se nalaze u otpacima
proizvodnje radi njihovog ponovnog iskoriavanja; rekuperator toplote ureaj kojim se
toplota to izlazi sa ogrevnim gasovima
ponovo iskoriuje za zagrevanje vazduha
to se troi na gorenje.
rekuperapija (lat. recuperatio dobivanje
natrag) teh. 1. hvatanje i iskoriavani
sporednih proizvoda proizvodnje, npr.
iskoriavanja gasova koji se stvaraju pri
koksovanju uglja; 2. ponovno dobivanje
materija koje se troe pri raznim tehnolokim procesima.
rekurvirostre (lat. recurvus savijen unazad,
rostrnm kljun) zoot. sabljokljunke, ptice
uzvijena kljuna, sa kljunom savijenim nagore.
rekurens (lat. recurens sc. febris). povratka
groznica.
rekurent (lat. recurens) onaj koji trai
pomo; prav. onaj koji se slui rekursom kao
pravnim lekom.
rekurirati (lat. gestege) opet doi, povratiti se,
vraati se (na stvar ili predmet); obratiti se
kome, potraiti utoite; uloiti albu.
rekurs (lat. recursus) prav. alba vioj vlasti na
odluku ili postupak nie vlasti, naroito u
administrativnim pitanjima; takoe: regres,
regredijencija.
rekusija (lat. jputere odjekivati, nlat.
recussio) odbijanje, odjekivanje; odskakanje,
odskok.
rekcija (lat. regere upravljati, rectio)rpax. u
reenici: zavisnost jedne rei od druge, npr.:
Seati se rado svojih roditelja (dakle,
glagol seati se" zahteva drugi pade) \up.
regirati.
relaksancia (lat. relaxantia) pl. med. sredstva
koja izazivaju slabljenje bola, mlitavost,
labavost, ili poputanje.
relaksacija (lat. relaxatio) med. omlitave-lost,
mlitavost
(ivaca);prav.
osloboenje,
oprotenje, oprotaj, npr. kazne.
relaksacio aresti (lat. relaxatio arresti)prav.
osloboenje od zatvora.
relaksacio juramenti (nlat. relaxatio juramenti) prav. osloboenje od izvrenja
obeanja datog pod iznuenom zakletvom.
relaksacio jurne (lat. relaxatio juris) prav.
neprimenjivanje zakona u sluaju koji je
izuzetne prirode.
relansirati (fr. relancer) divlja koja je umakla
pronai i ponovo krenuti; u kartanju: vratiti,
vraati, ponuditi vie, davati vie.
relapsus (nlat. relapsus) padanje nazad,
ponovno okliznue; onaj koji ponovo pada u
staru greku, naroito koji ponovo podlee
jeresi.

relativitet

relata refero (lat. refero predajem, prenosim,

saoptavam, relatum saopteno) priam ono
to sam ili kako sam uo, poto uo poto
prodajem, ne jemim za istinitost onoga to
priam.
relativ (lat. relativus) liti. pod ovim se terminom
u srpskohrvatskoj lingvistici podrazumeva:
vremensko
odreivanje
(od-meravanje)
procesa ili stanja oznaenog glagolskim
oblikom u predikatu ne neposredno prema
vremenu kada se reenica izrie, nego
posredno, preko nekog drugog vremenskog
momenta. Od vremen-skih glagolskih oblika
naeg jezika samo se prefektivni prezent
upotrebljava iskljuivo u ovoj slubi; svi
drugi vremenski glagolski oblici mogu biti
upo-trebljeni i indikativno i relativno.
relativan (nlat. relativus) odnosan, koji se
odnosi na to ili prema emu, koji se tie
ega, koji je u vezi sa neim, koji vai samo
pod izvesnim uslovima; relativna visina, za
razliku od apsolutne ili nadmorske visine,
jeste odstojanje od neke take na povrini
zamiljenoj
paralelne
sa
morskom
povrinom, npr. visina brega od neke take u
njegovu podnoju do vrha; srazmeran; gram.
relativna zamenica odnosna zamenica;
relativna iliodnosna reenica ona koja se
odnosi na koju re glavne reenice, pa tumai
subjekt, objekt, atribut i dr. glavne reenice,
npr.: Neka doe onaj koji mi je poruio;
relativna vrednost vrednost koja zavisi od
raznih okolnosti, te, prema tome, moe biti
veoma razliita, srazmerna vrednost; relativii pojmovi log. pojmovi koji postaju tek iz
poreenja jednog predmeta s nekim drugim;
supr. apsolutan.
relativizam (nlat. relativus) fil. pravac koji
smatra da je svako saznanje samo relativno, tj
uslovljeno i zavisio od odnosa u kome se
nalazi onaj koji saznaje prema predmetu
saznanja, i od stanovita koje on uzima s
obzirom na svoju psihofiziku organizaciju;
etiki relativizam shvatanje po kome su
dobro" i zlo" rela-tivni.
relativitet
(nlat.
relativitas)
odnosnost,
uslovljenost, srazmernost; teorija relati-viteta
uenje u novijoj fizici, koje je osnovao Albert
Ajntajn (18791955), po kojem su
prostorno i vremenske veliine samo relativne
veliine, te se ne mogu ni odreivati
nezavisno jedne od drugih; specijalna teorija
relativiteta: svaki opti prirodni zakon koji
vai u odnosu prema koordinatnom sistemu K
mora takoe nepromenjeno vaiti u odnosu
prema koordinatnom sistemu Kt koji se u
odnosu prema K kree jednako (uniformno)
tran-slatorno. Ova teorija poiva dalje na
naelu da svetlost u vakuumu ima uvek
odreenu brzinu prostiranja; opta teorija
relativiteta: fiziki zakoni neza-

relativno

793

visni su od stanja kretanja koordinatnog

sistema; istovremenost zbivanja u prirodi
odredljiva je jedino merenjem koje je
skopano sa kretanjem.
relativno (nlat. relative) pril. odnosno, srazmerno.
relacija (lat. relatio) odnos, veza; poslovna
veza; izvetaj, izvetavanje, obavest, pria;
voj. pismeni izvetaj, npr. komandanta o
ratnim operacijama svojih trupa; opis ratnog
podviga pri predlogu za odlikovanje; muz.
razmak, interval; fil. meusobni odnos dveju
ili vie stvari ili sadraja svesti.
relacionalizam (lat. relatio) fil. pravac koji u
svemu i svuda obraa panju na odnose
meu stvarima.
relacioni (lat. relatio odnos) odnosni.
rele (fr. relais) v. relej.
relevantan (lat. relevans) znaajan, vaan,
istaknut; bitan, jezgrovit; supr. irelevan-tan.
relevancija (nlat. relevantia) vanost, znaajnost, naroito vanost pravnog sredstva,
sudske radnje i sl.; supr. irelevan-cija.
relevacija (lat. relevatio) prav. rezreenje,
osloboenje obaveze; olakanje.
releve (fr. releve)ip/-. izvod iz nekog rauna;
kuv. prvo jelo posle supe.
relegacija
(lat.
relegatio)
proterivanje,
prognanje (iz drave, grada); udaljenje,
izgnanje (sa univerziteta).
relegirati (lat. relegare) udal>iti, iskljui-ti (sa
univerziteta).
relej (fr. relais) nova, odmorna zaprega,
smena konja; stanica na kojoj ekaju svei
konji radi smene, u cilju to breg prenosa
putnika; voj. malo konjike odeljenje za brzo
prenoenje izvetaja od jedne stanice do
druge, odra veze (peak, konjanik,
velosipedist, motociklist i dr.); kod
elektromagnetnih
telegrafa:
prenosnik,
sprava za zatvaranje struje u lanac kod
lokalnih baterija na telegraf-skim stanicama;
rage.
relejni konji odmorni konji; up. relej.
reli (eng. rally) 1. sastanak, skup, susret; 2.
posebna vrsta automobilskih trka.
religija (lat. religio) uenje koje se tie najvieg
bia (boanstvo, boga); vera; veroispovest;
fig. svetinja, etiko naelo kojim je neki ovek
duboko proet, savest, stvar savesti.
religiozan (lat. religiosus) koji je u vezi sa
religijom, koji pripada religiji; po-boan,
bogougodan, bogobojaljiv, smeran; savestan,
duboko proet oseanjem dunosti prema
sebi i prema drugima.
religioznost (nlat. religiositas) verovanje u boga,
ljubav prema bogu, potovanje boga, strah od
boga; ivljenje u skladu sa propisima vere,
pobonost.
religiozitet (nlat. religiositos) v. religioznost.

remediJum

reliozameite
(ital.
religiosamente)
muz.
pobono, ozbiljno, sveano, dostojanstveno.
reliozo (ital. religioso) muz. v. relioza-mente.
relikvija (lat. reliquiae) ono to je ostalo od
nekog svetitel>a, svetinja; obino re-likvije pl.
u crkvenom jeziku: moti svetitelja, svete
moti.
relikvijar (nlat. reliquiarium) zbirka svetih
motiju; kivot, posuda ili kutija u kojoj se, u
crkvama, uvaju moti svetaca.
relikt (lat. relictus ostavljen) ostatak; bilj-na ili
ivotinjska vrsta, ili druga kakva pojava koja u
nekoj oblasti postoji kao ostatak jo iz doba
kada su u njoj vladali drukiji uslovi ivota,
npr. omorika, ohridska pastrmka, ohridski
suner i dr.; reliktna jezera ostatak starih
velikih jezera.
relicitacija (lat. relicitatio) trg. ponovno
nadmetanje, ponovna prodaja ili kupovina
putem javnog nadmetanja.
relokacija (nlat. relocatio) ponovno izda-vanje
u zakup, pazakup.
relvej-spajn (eng. railway-spine) eleznika
bolest, potres kimene modine i ivaca kao
posledica eleznike nesree.
reljef (fr. relief, ital. relievo, lat. relevare
podii, uzdii) um. ispupen plastian lik
izraen na ravnoj povrini (u drvetu, kamenu
ili metalu), vrsta vajarske umetnosti kod koje
figure ne stoje slobodno u prostoru nego su
vezane za povrinu (up. bareljef, oreljef); fig.
isticanje, ista-knutost, sjaj, znaaj, ugled,
slava; jednoj stvari dati reljef ili prikazati u
reljefu = prikazati stvar tako da pada u oi,
da bude u punoj svetlosti, naroito nagla-ena.
reljefan (fr. relief) 1. ispupen; 2. fig. istaknut,
jasan, pregledan, razumljiv.
reljef-intarzija (fr. relief, ital. intarsia) um. rad
u drvetu kod koga se, za razliku od intarzije,
raznobojni parii drveta slau tako da ne
predstavljaju ravnu povrinu, nego figure i
likovi ine blaga ispupenja.
reljefne karte geogr. karte na kojima su slike
predela prikazane reljefno, na kojima su
predeli prikazani onako kakvi su u prirodi, tj.
sa svima visinama, nizina-ma itd.; takoe:
karte koje pokazuju karto-grafski ili
fotografski otisak jednog reljefa.
rembazam (gr. rembasm6s) lutanje; med.
tumaranje nou (niktobatija).
remedijum (lat. remedium) sredstvo, lek;prav.
pravni lek; u narodnoj ekonomiji: zakonom
doputeno odstupanje od propisane finoe i
teine zlata ili srebra u kovanom novcu
(tolerancija); remedijum jurio (lat. remedium
juris) pravio sredstvo, pravni lek.

remedura

794

remedura (nlat. remedura) sudski lek, otklanjanje, spreavanje neke zloupotrebe,

popravljanje, poboljanje.
remek-delo (iz ma.) delo vrlo velike
vrednosti, savreno delo; remek.
remi (fr. remis) 1. u ahu i kartama: izraz koji
oznaava da niko nije dobio, nereeno,
neodlueno, nereena igra.
remi (eng. remmy) 2. hazardna igra sa dva
pila ili vie petlova karata.
remiza (fr. remise) odgaanje, odlaganje;
oprotaj, popust; trg. = rimesa; staja za kola,
upa za kola; los esta u koju se sitna
plemenita divlja sklanja od neprijatelja ili
na jakom mrazu; mesto gde su pale j
arebine; poz. ponovno prikazivanje komada.
remizje (fr. remisier) trg. posrednik izmeu trg.
posrednika (senzala) i kupaca, naroito na
Pariskoj berzi, predstavnik stranih firmi na
berzi.
remilitarizacija (lat. ge, fr. militarisation)
ponovno uvoenje vojnikog ureenja u
nekoj oblasti ili ustanovi, koja je dotle bila
razoruana, u cilju da se osposobi za isto
vojni napad ili odbranu.
remingtoi vrsta pisae maine i voj. puke
(naziv po pronalazau, amerikom fabrikantu F. Remitonu, 18161889).
remininscencija (nlat. reminiscentia) opominjanje, nejasno seanje, uspomena; mesto
u pesmi ili kompoziciji koje je sluajno, po
seanju, uzeto od drugog autora.
remis (nlat. remissus) odlaganje roka plaanja;
popust u nekom plaanju, naroito od
zakupnine; popust od kupovne cene, raba t.
remisivan (nlat. remissivus) koji oprata,
oprostan, koji poputa, popustljiv.
remisija (lat. remissio) vraanje; otpust;
oprotenje, rprotaj (grehova); prav. milost,
pomilovanje, oprotenje kazne; uki-danje,
povlaenje
(zabrane);
med.
prolazno
slabljenje, poputanje bolesti, naroito
groznice.
remisio juramenti (lat. remissio juramenti)
prav. razreenje zakletve.
remisionar (fr. remissionnaire) prav. onaj koji
je pomilovan, pomilovani.
remisorijales (nlat. remissoriales sc. litterae) pl.
prav. akt kojim vii sud vraa niem predmet
na dalji postupak.
remitenda (lat. remittere poslati natrag) ono
to treba vratiti, npr. neprodata knjige,
novine i sl. izdavau.
remitent (lat. remittens) sopstvenik menice, lice
koje je, samim izdavanjem menice,
ovlaeno da meninu svotu o roku naplati, a
i pre roka da svoja poverilaka prava ustupi
drugom.
remitirati (lat. remittere) natrag poslati,
povratiti; trg. dostaviti novac ili meni-cu;
odobriti popust u nekom potrai-vanju.

rendgenovi zraci

removirati (lat. removere) ukloniti, udaljiti,

smeniti.
remoliencija (lat. remollientia) pl. med. umekavna sredstva, sredstva za umekavanje,
ublaavna sredstva, sredstva za ublaa-vanje.
remonetizirati (lat. ge-, moneta novac) fin. novac
povuen iz opticaja ponovo pustiti u opticaj;
up. moneta.
remonstranca (nlat. remonstrare) protivpredstavka, prigovor, alba; remonstra-cija.
remont (fr. remontage) 1. popravke ili prepravka sredstava za rad posle njihove
due upotrebe radi osposobllvanja za dalje
funkcionisanje u procesu proizvodnje.
remont (fr. remonte) 2. mlad, neobuen konj za
konjicu; popuna konjice novim konjima.
remontirati (fr. remonter) bog. posle glavnog
cvetanja jo jednom cvetati, pozno cvetati;
voj. nabaviti nove konje, rashodo-vane konje
jednog puka zameniti novim; teh. ponovo
sklopiti, ponovo sklapati, ponovo sastaviti;
ponovo spremiti, ponovo snab-deti.
remontoar (fr. remontoir) teh. navija (deo
asovnika za navijanje bez kljua).
remorkaa (fr. remorquage) mor. vuna, vuenje, tegljenje; up. remorker.
remorker (fr. remorqueur) vuni brod, vuni
parobrod, vuni motorni brod, parobrod za
vuu drugog; vuna kola.
remorkirati (fr. remorquer) vui lau
(konopcima).
remotis arbitris (lat. remotis arbitris) prav.
poto se uklone svedoci, bez svedoka, u
etiri oka.
remotis partibus (lat. remotis partibus)npas.
poto se uklone stranke.
remocija (lat. remotio) udaljenje, otputanje,
smenjivanje sa poloaja.
remocio ab oficio (lat. remotio ab officio) prav.
udaljenje sa dunosti.
rempstek (eng. rumpsteak) v. rampstek.
ren (eng. run) navala ulagaa na blagajnu
(kad se pronese glas da je banka pred
padom).
renalni (lat. gep bubreg, renalis) aiat. koji se tie
bubrega, bubreni.

rend -v.raid.

rendgen (nem. R6ntgen)jinw. v.rendgenov

aparat.
rendgenizirati (nem. Rontgen) v. rendgenoskopirati.
rendgenov aparat aparat za dobivanje
(snimaka pomou) rendgenovih zraka; upotrebl>ava se naroito u medicini.
rendgenovi zraci fiz. nevidljivi zraci koji se
obelodanjuju time to izazivaju fluorescenciju, pokazuju hemijska dejstva, ine
da vazduh provodi elektricitet, nisu podloni
uticaju magnetnih i elektrinih sila, a imaju
svojstvo da prolaze kroz kou, miie, drvo,
hartiju i dr. i apsor-

rendgenogram

795

buju se u debelim metalnim slojevima,

kostima itd.; hovu se jo i: H (iks) zraci;
nazvali po pronalazau, nemakom fizi-aru
K. V. Rendgenu (18451923).
rendgenogram (nem. Rontgen, gr. gramma
crta) snimak koji se dobije rendgenovim
aparatom.
rendgenografija (nem. Rontgen, gr. graphfa
beleenje, crtanje) v. radiografija.
rendgenologija (nem. Rontgen, gr. logla) nauka
o rendgenovim zracima i njihovoj primeni.
rendgenoluminiscencija
fiz.
luminiscenci-ja
kristala koju proizvode Reidgenovi zraci i
gama-zraci.
rendgenoskopija (nem. Rontgen, gr. skopeo
posmatram) gledanje (ili: posmatranje)
pomou
rendgenovih
zraka,
odnosno
rendgenovim aparatom.
rendgenoskopirati (nem. Rontgen, gr. sko-reb)
posmatrati ili snimati rendgenovim aparatom.
rendgenoterapija (nem. Rontgen, gr. therapela leenje) med. v. pocradioterapija.
rende (tur. rende) 1. drvodeljski alat za
struganje, strug, blanja; 2. kuhinjska sprava
za struganje povra i testa, ribe, trenica.
rendlet (eng. rundlet) mera za tenost u
Engleskoj, od 18 galona = 81,7851.
renegat (nlat. renegatus) otpadnik od vere,
naroito: hrianin koji je preao u islam;
fig. otpadnik, odmetnik, odrodnik, izrod.
renegirati (nlat. renegare) ponovo odrei (ili:
oporei, porei, poricati).
rener (eng. runner) 1. trka, takmiar; 2.
trkaki konj; 3. krijumar; 4. trgovaki
putnik.
renesansa (fr. renaissance) 1. obnova, preporod, procvat, uskrs; 2. naroito: ponovno
raanje, preporod klasine starine ili,
tanije, slobodnog i stvaralakog ovejeg
duha pod uticajem klasine knjievnosti,
umetnosti i filozofije (za razliku od
srednjovekovnog crkvenog jarma i vlasti
crkve nad ovejim duhom). To je najvei
progresivni prevrat koji je oveanstvo
dotada doivelo, doba koje je trailo i raalo
ninove, dinove po snazi uma, strasti i
karakteru, po svestranosti i uenosti"
(Engels, Dijalektika prirode"). Pokret se
javio u Italiji, oko 1350, odakle se
nadmono
rasprostro
i
zagospodario
duhovima celog Zapada, sadravajui se do
poetka XVI veka. Glavna obeleja ovoga
doba su: odbacivanje autoriteta, obraanje
stvarnom ivotu i iskustvu, poverenje u
sopstveni razum, disciplinovanje mate pod
uticajem razvitka prirodnih nauka, itd.; arh.
graevinski stil ovoga perioda sa elementima
grko-rimske arhitekture.
reneta (fr. reinette) vot. jabuka pegavua.

rent-e-kar

renij(um) (lat. Rhenus Rajna) hen. hemijski

element, hem. znak Re, redni broj 75,
atomska masa 186,22, siv, kovan metal;
otkriven 1925. godine.
reggentan (lat. renior protinim se emu)
uporan, tvrdoglav, prkosan.
renitencija (lat. renior) otpornost, neposlunost,
tvrdoglavost.
reniforman (lat. gepl renis bubreg, nlat.
reniformis) vot. bubreast, u obliku bubrega
(list).
renovatura (nlat. renovatura) prav. pokovan
nacrt i opis imanja.
renovacija (lat. renovatio) obnova, obnavl>anje, obnovljenje, popravljanje, menjanje
nabolje.
renovirati (lat. renovare) obnoviti, obna-vljati,
popraviti, osveiti, podmladiti; renovirati
menicu staru menicu zameniti novom, tj.
produiti je.
renome (fr. renommee) dobar glas, dobro
ime; slava, ugled, uvenost.
renomiran (fr. renommee) uven, slavan,
ugledan, glasovit; redak; na zlu glasu; koji
uiva lep glas, dobro poseen (o
gostionicama).
renomirati (fr. renommer) slaviti, proslaviti;
izneti na glas.
renonsirati (fr. gepopseg) odrei se, odricati se,
odustati; u kartama: baciti drugu boju, ne
odgovoriti kartom iste boje.
renta (fr. rente, ital. rendita, nlat renda) 1. u
feudalizmu oblik vitka kmetovskog rada.
Prola kroz tri stadijuma: radna renta,
naturalna renta i novana renta; 2. u
kapitalizmu oblik vika vrednosti, jedan
njegov deo. Ne proizvodi je ni zemlja, niti
kakva nekretnina, nego najamni rad.
Monopolsko raspolaganje prirodnim izvorima
(zemlja, voda, rudnik i dr.) ini da vlasnici
prisvajaju deo vika vrednosti kao rentu;
apsolutna renta suviak vika vrednosti preko
prosenog profita; diferencijalna renta oblik
ekstra profita, tj. diferencija izmeu nie
indi-vidualne cene proizvodnje poljoprivrednih proizvoda i vie; monopolska renta deo
vika vrednosti koji prisvaja vlasnik
zemljita koje daje retke plodove i ija cena
ide iznad vrednosti, do visine do koje su
kupci spremni da plate (ampanj); 3.
doivotne renta uvean interes koji neko
doivotno prima od nekog kapitala, s tim da
taj kapital, posle smrti onoga koji je primao
uveani interes, pripadne davaocu interesa.
rentabilan (nlat. rentabilis) koji donosi prihod,
koji se isplauje, unosan.
rentabilnost (nlat. rentabilitas) donoenje
prihoda, isplatljivost, unosnost.
rentgeno- (nem. Rontgen) v. rendgeno-.
rent-e-kar (eng. rent-a-car) naziv preduzea
koje se bavi iznajmljivanjem automobila.

rentijer

796

rentijer (fr. rentier) onaj koji ivi od dohotka

svog imanja ili kapitala, uiva-lac, imalac
rente.
rentirati se (fr. renter) isplatiti se, isplaivati
se, donositi prihod.
renumeracija (nlat. renumeratio) vraanje
novca, doplata, doplaivanje; ponovno izdavanje.
renuncijacija (lat. renuntiatio) obznanji-vanje,
objavljivanje; otkaz, otkazivanje; odricanje,
odustajanje od ega.
renuncijacio litis (lat. renuntiatio litis) prav.
ukidanje jednog npaiHor spora.
renuncijacio sukcesionis (lat. renuntiatio
successionis) prav. odricanje, otkazivanje
nasledstva.
reo (fr. rehaut) slik. svetlo, pojaano mesto na
slici.
reoksidacija (nlat. reoxydatio) hen. ponovna
oksidacija, ponovno jedinjenje s kiseonikom.
reoksidirati (lat. ge-, oxys ljut) he, ponovo
jediniti s kiseonikom.
reokupacija (nlat. reoccupatio) ponovno zauzee, ponovno zauzimanje (zemlje, oblasti).
Reomirov termometar toplomer koji je izmeu
take smrzavanja i take kljuanja vode
podeljen na 80 (nazvan po pronalazau,
francuskom fiziaru i zoologu R. A.
Reomiru, 16831757).
reorganizator (nlat. reorganisator) preustrojitelj, preureiva, preuredilac.
reorganizacija (nlat. reorganisatio) ponovno
ureenje, preureenje, preureivanje, preustrojstvo, preustrojavanje, npr. nekog posla,
vojske itd.
reorganizirati (nlat. reorganisare) .reorganizovati.
reorganizovati (nlat. reorganisare) iznova
urediti,
preurediti,
preustrojiti,
preustrojavati.
reosirati (fr. rehausser) slik. pojaa na slici
svetlost, senku itd. i time je jae istai.
reoskop (gr. rheos tok, struja, skopeo gledam,
posmatram) fiz. pokaziva struje, aparat koji
pokazuje prisustvo elektrine struje.
reostat (gr. rheos tok, struja, od teem,
istemi postavim, stavim) fiz. otpornik,
naprava kojom se otpori poznate veliine
mogu po volji uvoditi u kolo struje ili iz njega
iskljuivati a da se struja pri tom ne
prekida, bilo u cilju da se dobije eljena
jaina struje, bilo radi uporeenja poznatih
otpora sa nepoznatim; ago-metar.
reparabilan (lat. reparabilis) popravljiv,
uspostavljiv; zagladljiv, naknadljiv, nadoknadljiv.
reiaratura (nlat. reparatura) opravka, popravka; naknada tete.
reparacija (nlat. reparatio) opravka, popravka,
popravljanje;
ponovno
uspostavljanje,
obnavljanje,
obnova;
naknada, pla-

repetunde

anje tete; naknada tete priinjene

ratom, ratna odteta.
reparirati (lat. geragage) opraviti, opra-vljati,
uspostaviti ponovo; zagladiti, naknaditi,
platiti priinjenu tetu; repa -rirati se okrepiti
se, oporaviti se, oja-ati.
reparticija (nlat. repartitio) podela, razdeo-ba;
razrez, razrezivanje.
repasaa (fr. repassage) ponovno prelaenje,
ponovni pregled, preispitivanje, provere,
doterivanje (teksta, novih asovnika i dr.),
ponovno takmienje u sportu.
repasirati (fr. repasser) nov asovnik pre
upotrebe ili kupovine pregledati i ispitati.
repatrijacija (nlat. repatriatio) vraanje u
otadbinu;
ponovno
primanje
ranijeg
podanika u podanstvo.
repatrirati (lat. repatriare) vratiti u otadbinu;
ponovo primiti u otadbinu ili u podanstvo.
repatrirac (lat. repatriare) lice koje se vraa
u otadbinu, povratnik.
reper (fr. gerege snalazite) u geodeziji:
visinska taka, uoljiva taka.
reperkusija (lat. repercnssio) fiz. odbaci-vanje,
odbijanje (zvuka, svetlosnih zrakova i dr.);
med. suzbijanje;*d^z. ponavljanje istog tona;
ponavljanje postavljene teme u svima
glasovima fuge; fig. protivdejstvo, odjek.
reperkutirati (lat. repercutere) fiz. odbiti,
odbijati, odudarati; protivdejstvovati na
neto, odjekivati.
repertoar (fr. repertoire) spisak uloga koje je
glumac ili peva preuio i koje moe da
izvodi; spisak komada koji se u jednom
pozoritu prikazuju ili e se prikaziva-ti u
odreenom
vremenu,
raspored,
plan
prikazivanja ili predstavljanje.
repertorijum (nlat. repertorium) spisak udeen
za zgodno i brzo snalaenje i obave-tavanje
(otuda esto naslov asopisa koji sadri
preglede, kratke prikaze i saoptenje o
knjievnim i dr. delima); spisak stvari,
registar; ureena zbirka, zbornik.
repetent (lat. repetens) uitelj koji ponavlja s
acima na kolskom asu preeno gra-divo,
pouavalac; ak koji ponavlja razred,
ponovac; repetitor.
repetirati (lat. repetere) ponoviti, ponavljati,
opetovati; ponavljati razred. ' repetirka (lat.
repetere) puka u iji magacin staje vie
metaka, brzometka.
repetitor (lat. repetitor) v. repetent.
repetitorijum (nlat. repetitorium) poua-vanje
koje se sastoji u saetom ponavljanju
preenog gradiva; knjiga koja sadri saet
pregled naunog gradiva.
repeticija (lat. repetitio) ponavljanje, opetovanje; proba pozorinog komada.
repetunde (lat. repetundae sc. res, pecuniae)
pl. prav. stvari ili novac koji se mogu traiti
natrag.

repi

797

repi (fr. repit, ital. rispitto, lat. respectus) trg.

odgaanje, produenje roka.
repignoracija (mlat. repignoratio) prav. ponovno
zalaganje, ponovno davanje u zalog.
replantacija (nlat. replantatio) med. ponovno
usaivanje, ponovno umetanje, npr. izvaenih zuba.
replatirati (fr. replater) ponovo premaza-ti,
ponovo oblepiti gipsom; fig. zamazati,
zabauriti; popraviti, opravdati.
repledirati (fr. replaider)npan. opet povesti spor,
ponovo u sporu zastupati, ponovo braniti
(pred sudom).
replecija (lat. repletio) punokrvnost; preterana
punoa (debljine); pretovarenost (eluca);
zatrudnjavanje (sene).
repli (fr. ger!1)vo/. prihvatna taka trupa koje se
povlae, trupa koja je prihvatnica za
potisnute odrede.
replika (nlat. replica) 1. muz. ponavljanje
jednog niza tonova, naroito u drugom
glasu; si replika (ital. si replica) ponavlja
se, treba ponoviti.
replika (nlat. gersa) 2. prav. odgovor na
odgovor (ekscepciju), odgovor tuioca na
govor optuenog kojim je odgovorio na
tubu; spis koji je odgovor na drugi neki spis;
protivljenje, utuk; ponavljanje, podraavanje,
kopija nekog umetnikog dela koju radi
umetnik koji je izradio i original; replikacija.
replikato (ital. replicato) uz. ponovo, iznova.
replikacija (lat. replicatio) v. replika 2.
replicirati (nlat. replicare) prav. odgovoriti, dati
odgovor na govor protivne strane; protivreiti.
replumbirati (lat. plumbum olovo) tehiol.
izdvojiti olovo od srebra, oistiti od olova.
repozitar (nlat. repositarius) sreivalac i uvar
akata.
repozitorijum (lat. repositorium) polica sa
pregradama za spise ili knjige; ormar za
spise ili knjige; spremite, magacin.
repozitura (nlat. repositura) mesto gde stoji
repozitorijum; sreivanje spisa ili knjiga u
repozitorijum.
repozicija (lat. gero8o)lged. ponovno nametanje
iap!ene ili slomljene kosti; vraanje
prosutog dela utrobe kroz prodor u trbunu
duplju.
reponibilan (vlat. reponibilis) med. name-stljiv,
koji se moe vratiti na svoje mesto (iaena
kost, prosuta utroba itd.).
reponirati (lat. geropege) poloiti, ostaviti,
smestiti u ishranu; med. prosuti deo tela (kilu)
vratiti na svoje mesto; ia-enu kost
namestiti.
repor (fr. report) trg. razlika izmeu cene neke
dravne hartije od vrednosti na kraju
tekueg i cene na kraju narednog meseca
;reporni posao prodaja neke hartije od
vrednosti uz obavezu da e se ta ista hartija
docnije otkupiti po vioj ceni.

represalija

reportaa (fr. reportage) 1. izvetavanje,

skupljanje i dostavljanje politikih i drugih
novosti u dnevnim listovima; 2. knjievna
vrsta koja neki dogaaj, pitanje i dr.
prikazuje novinarskim stilom i nainom, tj.
lako i zanimljivo.
report (eng. report) izvetaj, izvetavanje; trg.
prenos u trgovakim knjigama.
reporter (eng. reporter) novinar, dopisnik,
raporter.
reportirati (lat. reportare, fr. reporter) natrag
odneti, vratiti; u novinarstvu: videti neto na
licu mesta i o vienom izvestiti list, doneti
izvetaj, prepri-ati dogaaj; trg. uneti u
knjigu, pisati na raun.
reprezentand (lat. repraesentandus) onaj koga
treba predstavljati (zastupati).
reprezentant (lat. repraesentans) predstavnik,
zastupnik, zamenik (odsutnoga); naroito:
predstavnik neke pokrajine, grada ili tela u
stalekoj skuptini, narodni zastupnik; sp.
glavni predstavnik jedne grane sporta u nekoj
dravi (reprezentativac).
reprezentativac (nlat. repraesentativus) koji
predstavlja, zamenjuje, zastupa; koji slui za
reprezentaciju.
reprezentativac (nlat. repraesentativus) sp.
najbolji predstavnik nekog sporta u dravi,
naroito: igra koji igra u dravnoj
reprezentaciji.
reprezentativna monarhija ustavna monarhija.

reprezentativni sistem ustavni sistem, po kome

je narodu data mogunost da preko svojih
izabranih
predstavnika
(poslanika)
u
narodnoj skuptini, uestvuje u upravljanju
dravom, naroito u dono-enju zakona.
reprezentativni ustav v. reprezentativni sistem.
reprezentacija
(lat.
repraesentatio)
predstavljanje, zastupanje, zamenjivanje;
gospod-stven
izgled,
dostojanstveno
draganje, ponaanje koje odgovara zvanju
koje neko ima; narodno predstavnitvo; sp.
najbolji predstavnici jedne grane sporta koji
uestvuju, kao celina, na utakmicama u
inostranstvu kao predstavnici sporta jednog
naroda, jedne drave.
reprezevtaciovo pravo pravo zamenjivanja; u
naslednom pravu: stupanje u prava umrlog
pretka.
reprezentira (lat. repraesentare predstavljati,
predstaviti, izraziti) .reprezen-tovati.
reprezevtovati (lat. repraesentare) zastupati ili
predstavljati nekoga odsutnog; znaiti,
oznaavati, predstavljati sobom (npr.
gospodstvo, vlast, silu); dostojanstveno se
drati, predstavljati dostojno svoje zvanje.
represalija (nlat. repressalia) u meunarod-nom
pravu: opravdano nanoenje neke ne-

represivai

798

pravde od Jedne drave drugoj kao odmazda

za nepravdu koju je ova pre toga nanela
onoj prvoj; odmazda, vraanje uvrede
uvredom, nepravde nepravdom i sl.
represivan (fr. repressif) koji spreava, koji
koi, koji obuzdava, koji suzbija.
represivne mere zakonske i druge mere koje
dravna vlast preuzima protiv lica ili grupa
lica koja svojim radom i tenjama
ugroavaju bezbednost ili opstanak
drave.
represija (nlat. repressio) spreavanja, uguivanje, obuzdavanje, suzbijanje.
repriza (fr. reprise) ponovno uzimanje,
povraanje ranije uzetog; ponavljanje,
ponovno prikazivanje pozorine g komada ili
predstave, priredbe; prva predstava posle
premijere; nuz. ponavljanje glavnog dela
nekog komada; znak za ponavljanje; u
cirkusu: pauza zbog zamorenosti vetaka i
jahaa, koju obino ispunjavaju klovni
svojim alama.
reprobacija (nlat. reprobatio) teol. odbaci-vanje,
prokletstvo, veno prokletstvo; u koli:
popravni ispit, popravak; prav. protivdokaz.
reprodukovati
(nlat.
reproducere)
v.
reproducirati.
reproduktivav (nlat. reproductivus) ponovo
proizvodan, koji ponovo proizvodi, koji
ponovo stvara, ponovo proizvodilaki,
umnoivalakiJreprodrktivne umetnosti ili
vetine, one koje ponovo proizvode neto to
ve postoji (gluma, pevanje, muzika).
reproduktivnost (nlat. reproductivitas) no
ponovnog proizvoenje i uspostavljanja;
biol. sposobnost naknaivala osakaenih ili
potpuno unitenih delova tela kod biljaka i
ivotinja, naroito kod crva i amfibija
(vodozemaca).
reproduktor (lat. ge- ponovo, producere
proizvoditi) naprava koja pojaava i ponovo
proizvodi govor ili muziku primljenu radioaparatom ili prenesenu tele-fonskim putem:
zvunik, glasnogovornik.
reprodukcija (nlat. reproductio) u ekonomi-ji:
obnavljanje proizvodnje; moe biti: 1) prosta
reprodukcija ako se obnavlja proizvodnja u
istom razmeru; 2)lroire-na reprodukcija
ako je proizvodnja u narednom periodu na
viem nivou, vea po obimu nego u
prethodnom; karakteristine za kapitalizam, a
jo u veoj meri za komunizam; U)umanjena
reprodukcija ako se obnavljanje
proizvodnje "vri u manjim razmerama;
obino posledica ele-mentarnih nepogoda,
ratova, epidemija, a u kapitalizmu periodino
zakonita u doba kriza; stvar izraena putem
umnoavanja (za razliku od original a); psi*,
ponovno oivljavanje u svesti ranije
doivljenog sadraja; biol. popunjavanje ili
naknada unitenih ili oteenih delova na
ivotinjskim telima, npr. naknadno rastenje

republika

repa kod gutera; popunjavanje ili naknada

materija izluenih iz organskih tela.
reprodukciona metoda nain (ili: postupak) pri
umnoavanju (slika, knjiga itd.).
reprodukciona
reproduktivnost.

sposobnost

biol.

v.

reprodukcioni organi bog. spolni organi pomou

kojih se vri rasploivanje organskih bia
(za razliku od nespolnih organa, pomou
kojih se takoe vri ras-ploavanje, npr.
spore, rasplodni pupoljci, gomolje i dr.).
reproducevt (nlat. reproducens) onaj koji
ponovo proizvodi, koji ponovo stvara;prav.
podnosilac protivdokaza.
reproducirati (nlat. reproducere) ponovo
proizvesti, ponovo proizvoditi, ponovo
stvarati, ponovo stvoriti; ponovo izvesti,
ponovo izvoditi, ponovo prikazivati, ponovo
prikazati: pretampati, pre-tampavati; umio
ito, umnoava; prav. navesti protivrazloge,
protivdokaze, navesti svedoke koji e
dokazati protivno; psih. doivljenu sadrinu
ponovo oiviti u svesti, ponovo usvestiti,
ponovo usve-ivati; reproducirati se ponovo
se pokazati, ponovo se pojaviti, pojavljivati se
ponovo; reprodukovati.
reprozelit (lat. ge- opet, ponovo, gr.
proselytos) onaj koji se ponovo vratio ranijoj
veri ili zajednici.
repromaterijal
(skr.
za
reprodukcioni
materijal) materijal (sirovine, polupreraevine, delovi) potreban za proizvodnju,
izradu konanih proizvoda.
reprotestirati (nlat. reprotestare)npaj>. odgovoriti
na protest ili prigovor, odbiti prigovor i
proglasiti ga nevaeim ili neopravdanim.
reptil (lat. gerege gmizati) zool. gmizavac; fig.
puzavac, ulizica, liisahan, teme-na,
plaenih.
reptilije (lat. gerege gmizati, reptilia) zool.
gmizavci kimenjaci koji diu pluima,
kreu se nogama, koje su u nekih vrsta
posve iezle (npr. kod zmija), mnoe se
jajima, a ree donose gotove mlade: guteri,
zmije, krokodili i kornjae; fig. pu-zavci,
ulizice, liisahani, udvorice, plaenici,
temenai.
reptilska tampa gmizavaka tampa, potkupljena tampa, plaena tampa.
republika (lat. res publica drava, fr.
republique) u antikom smislu: drava,
naroito drava sa priznatim narodnim
pravima; u novije doba: dravno ureenje u
kome dravna vlast pripada narodu (narodni
suverenitet"), bilo celom narodu (demokratske
republika), bilo naju-glednijem staleu, kao u
antiko doba (aristokratska republika); u
demokratskoj republici" vlast moe da
bude u rukama samog naroda (neposredna
demokratija), ili u rukama od naroda
izabranih predstavnika (reprezentativna demo-

republikanad

799

kratija); fig. knjievna republika knji-evni

svet, knjievnici.
republikanac
(fr.
republicain)
graanin
republike; pristalica republikanskog oblika
vladavine; lan stranke koja tei uvoenju
republikanskog oblika drave; supr. konarhiet.
republikanizam (fr. republique) privrenost
republikom obliku dravnog ureenja.
republikanizirati (fr. republicaniser) porepubliiti, uiniti republikom, pretvoriti u
republiku;
zapajati
(ili:
zapo-jiti)
republikanskim duhom, uiniti prietalicom
republike.
repudijacija (lat. repudiatio) odbijanje s
preziranjem, odbacivanje, neprimanje ;lrav
razvod braka; poricanje duga.
repudijum (lat. repudium) k. repudijacija.
repudnjum voluntarijum (lat. repudium
voluntarium) svojevoljan razvod braka.
repudijum necesarijum (lat. repudium necessarium) pravio osnovan, opravdan razvod
braka.
repulzivan (nlat. repulsivus) koji odbija,
odbojan; redulgana sila fiz. odbojna sila (supr.
atraktivna sila privlana sila).
repulzija
(nlat.
repulsio)
odbijanje,
odbacivanje, nepovoljan odgovor (na
molbu).
repulzoran (nlat. repulsorius) v. repulzivan.
repunca (lat. ge-, ital. punzone) peat koji se
utiskuje na robu izraenu od plemenitih
metala (zlata, srebra, platine) kao znak da
je istoa ispravna.
repuncirati (lat. ge-, ital. punzone) na stvari
od plemenitog metala (zlata, srebra, platine),
kao potvrdu da su iste, udariti, sem obinog
peata (punce), jo jedan naroiti (repuncu).
repurgirati (lat. repurgare).. ponovo oistiti,
ponovo proistiti.
repusoar (fr. repoussoir) klin za isteri-vanje,
probojac; dleto; elt. tamno obojen prednji deo
slike, da bi ostali predmeti izgledali to
udaljeniji.
reputacija (lat. reputatio) ime, glas; naroito:
dobar glas koji neki ovek uiva, ugled,
uvaenje.
rerna (nem. Rohre) pekulja, zatvoreni deo
tednjaka (poreta) u kome se pee.
res (eng. gase) 1. sp. utakmica, trka.
res (lat. res) 2. stvar, predmet; stanje, poloaj,
odnos,
okolnost;
posao,
preduzee;
oevidnost, stvarnost, istina; imanje, dobro,
posed; gradivo, graa, sadraj; prazna stvar;
zajednica, drava.
resavtiian
(fr.
ressentiment)
kivnost
(skrivena), dugotrajna (esto nesvesno u sebi
gajena) mrnja, zavist.
res-bot (eng. race-boat) sp. trkaki amac.
resekcija (lat. resectio) med. isecanje, opse-canje,
vaenje (npr. kostiju, zglobova, ivaca).
reserancia (lat. reserantia) pl. med. sredstva (ili:
lekovi) za otvaranje.

resolucida

resecirati (lat. ge-8esage)lged. isecati, opse-cati,

vriti resekciju.
resiver (eng. receiver) hen., fiz. v. recipijent; u
tenisu: igra koji se brani (up. server).
resignacija (nlat. resignatio) prav. otvaranje
testamenta; odricanje, odustajanje, ustupljenje, ustup; ostavka na zvanje; takoe:
rezignacija.
resignirati (lat. resignare) odrei se, odustati
od; ustupiti, ustupati, ostaviti zvanje, dati
ostavku, zahvaliti se na poloaj; prav.
otpeatiti, raspeati, otvoriti, npr. testament.
residencija (nlat. residentia) pl. hen. ostatak,
talog koji ostaje u posudi za.destilapiju.
residuum (lat. residuum) v. reziduum.
resina (lat resina) smola.
resinat (lat. resina smola, nlat. resinatum) hen.
smolina so.
resinejiv (lat. resina smola) hen smolino ulje.
resinirati (lat. resina smola, nlat. resinare)
nasmoliti, mazati smolom, premazati
smolom; pare smole pustiti u vino.
resinifikacija (nlat. resinificatio) pretvaranje u
smolu, usmoljavanje.
resinozan (lat. resinosus) smolast; smolni.
res integra (lat. res integra) prav. stvar
neokrnjena, stvar u celosti.
resital (fr. tesIa1)muz. naziv za solistiki koncert
ili muzike veeri posveene jednom ili
dvojici kompozitora.
res judikata (lat. res judicata) prav. pravovaljana odluka, stvar o kojoj je donesena
zakonska presuda.
reskirati (fr. risquer) v. rizikovati.
res komunis (lat. res communis) opta stvar,
opte dobro.
reskontrirati (ital. rescontrare) trg. v. riskontrirati.
reskontro (ital. rescontro) trg. v. riskontro.
res kontroverza (lat. res controversa) sporna
stvar.
reskript (lat. rescriptum) pismeni odgovor
vladara ili nekog visokog tela podree-nim
telima i ustanovama na pitanja, molbe i sl.,
raspis; u rimskom pravu: carska naredba.
reskripcija (nlat. rescriptio) zapovest, naredba;
trg. pismeni nalog za podizanje ili isplatu
novca.
res naturales (lat. res naturales) pl. prirodne
stvari.
reso (fr. ressaut, lat. saltare) vrh. izbok,
izboeni deo graevine.
re sol (ital. ge soljjrys. promena po kojoj se
posle tona d" ili g" ne peva vie ge", nego
sol".
resolvencia (lat. resolventia). med. sredstva za
razluivanje, za rastvaranje.
resolutivan (nlat. resolutivus) rastvoran, koji
rastvara.
resolucija (lat. resolutio) rastvaranje; poputanje, labavljenje, labavost, umrtvljenost;up. rezolucija.

resolucio domini

800

resolucio domini (lat. resolutio domim)npas.

ukidanje, ponitaj prava svojine.
resolucio nervorum (lat. resolutio nervorum)
med. rastvaranje, uzetost ivaca.
resonantan (lat. resonare odjekivati, reso-nans)
v. rezonantan.
resonancija (lat. resonantia) v. rezonancija.
resonator (lat. resonator) fiz. v. rezonator.
resoniratn (lat. resonare) v. rezonirati.
resor (fr. ressort) opruga, pero, feder (na
bravi); podruje, domaaj, struka, oblast,
obim neke nadlenosti;resor* ministar
ministar kome je povereno neko ministarstvo
(npr. presveta, finansije, vojska i dr.), za
razliku od ministra bez port-felja.
resorbencia (lat. resorbentia) pl. med. ponovo
upojna sredstva, lekovi koji ponovo upiJaJUresorbirati (lat. resorbere) ponovo upiti, ponovo
upijati, usisati ponovo, usisavati ponovo.
resorpcija (nlat. resorptio) ponovno upijanje,
usisavanje, npr. neke tenosti u kredu ili u
telo.
respekt (lat. respectus) obzir, prizrenje;
potovanje,
pota,
uvaenje,
ugled,
poslunost, iz potovanja.
respektabilae
(nlat.
respectabilis)
koji
zasluuje potovanje, dostojan potovanja,
ugledan, uvaen.
respektive (nlat. respective) pril. s obzirom,
odnosno, prema prilikama.
respektivni (nlat. respectivus) odnosni, lo-gini,
uzajamni, obostrani.
respektirati (lat. respectare, fr. respecter) imati
obzira,
potovati,
uvaavati;
tedeti,
potedeti; trg. primati na sebe menicu i
isplatiti.
respektni dani trg. dani poetka, rok koji se
odobrava kao poek za plaanje menice
posle dana isteka roka ;diskrecioni dani,
respirodani.
respektus parentele (lat. respectus parente-lae)
prav. zakonski odnos prema brai i sestrama
ili prema neposrednim srodnicima roditelja,
potovanje dece prema roditeljima.
respirabilan (nlat. respirabilis) pogodak za
disanje, mogu za disanje, za udisanje, diljiv.
respirabilitet (nlat. respirabilitas) mogunost
disanja, diljivost.
respirator (nlat. respirator) pomaga disanja;
sprava za omoguivanje disanja; sprava
koja se stavlja na usta i nos i koja spreava
neposredno prodiranje odvie hladnog ili
kodljivog vazduha u plua.
respiracija (lat. respiratio) disanje, udisanje;
oporavljenje, odmor; isparavanje (vode).
respiracioni aparat organi za disanje; sprava
koja dovodi ist vazduh u radionice sa
neistim
vazduhom;
instrumenat
za
ispitivanje ivotinjskog disanja.

restituisati
respiracioni organi organi za disanje (plua,
dunjaci, krge).
respirirati (lat. respirare) disati, udisati.
respiro (ital. respiro) dah; trg. strpljenje,
produen rok, odlaganje plaanja.
respicijent (lat. respiciens) izvestilac, izveta;
pregleda, nadglednik.
respondent (lat. respondens) na univerzitetima: branilac disertacija.
respondencija (nlat. respondentia) trg. obezbeda za zajam na robu koja se izvozi
morem.
respondirati (lat. respondere) odgovarati,
odgovoriti, dati odgovor, davati odgovor;
slagati se, podudarati se, biti nalik na;
odgovarati (dunosti); biti dorastao, moi
se meriti sa.
responzivan (nlat. responsivus) koji daje
odgovor, koji odgovara na to.
responzorijum (lat. respondere) naizmenino i
zajedniko pevanje svetenika i vernika.
responzum (lat. responsum) pismeni odgovor,
miljenje o emu izloeno u pismu, svaki
pismeni odgovor neke ustanove, nekog
nadletva na pitanje privatnih lica;
responzum jurne (lat. responsum juris)
pravio miljenje, npr. nekog pravnog tela ili
pravnog fakulteta o nekom zamrenom i
spornom pravnom pitanju.
res publika (lat. res publica) opta stvar, opte
dobro; drava, zajednica; up. republika.
rest (fr. reste, lat. restare ostati) ostatak, ono
to preostaje; zaostatak duga, zaostali dug;
kat. ostatak koji se dobije pri oduzimanju,
razlika.
restant (nlat. restans) onaj koji je u zaostat-ku,
dunik; zaostali dug; zaostalo po-traivanje;
preostala roba, neprodata roba.
restaurancia (lat. restaurantia) pl. med. sredstva
za okreBenje.
restaurator (nlat. restaurator) umetnik koji je
strunjak za obnavljanje i spravljanje
oteenih starinskih graevina, kipova ili
slika\up. restorater.
restauracija
(lat.
restauratio)
ponovno
uspostavljanje,
obnova,
obnovljenje;
popravka, npr. umetnikih dela, spomenika i
sl.; vraanje na presto revolucijom ili uzurpacijom
svrgnute
dinastije,
vraanje
prevratom ukinutog oblika vladavine u nekoj
zemlji; gostionica, restoran.
restaurirati (lat. restaurare) uspostaviti,
uspostavl>ati, ponovo podii; obnoviti,
obnavljati, popraviti; osveiti, krepiti,
okrepiti; vratiti na presto, opet dovesti na
vlast.
restaurisati (lat. restaurare) v. restaurirati.
restituirati
(lat.
restituere)
uspostaviti,
uspostavljati, vratiti u prvanje stanje;
naknaditi, vratiti; popraviti.
restituisati -v. restituirati.

restitupiJa

801

restitucija (lat. restitutio) uspostavljanje,

uspostavljena, povraa] u prvanje stanje,
obnova; naknada, popuna, vraanje.
restitupio in integrum (lat. restitutio in
integrum) vraanje u prvanje stanje (posed i
sl.); med. potpuno ozdravljenje.
restitupio naturalijum (lat. restitutio paturalium) ozakonjenje vanbrane dece.
restl (fr. reste, nem. Restlein ostai) ostatak,
naroito neke tkanine i dr.
resto (lat. restare ostati) ostatak u kartama,
naroito u ajncu": ostajem sa kartama
koje sam dobio, tj. neu da vuem vie
karata.
restovati (nem. rosten) priti na masti, ia ulju,
npr. meso, krompir itd.
restoran (fr. restaurant) mesto za okrepljenje
(gostionica, livnica i sl.).
restorater (fr. restaurateur) obnovilac,
uspostavilac, popravlja; onaj to popravlja
oteene umetnike predmete; gostioniar,
krmar.
restriktivan (nlat. restrictivus) ogrania-van,
koji ograniava, ograniavajui.
restrikcija
(nlat.
restrictio)
smanjenje,
ogranienje; log. ograniavanje pojma.
restringirati
(lat.
restringere)
smanjiti,
ograniiti, ograniavati, suziti.
resul (tur. resul, resulullah) boji" poslanik,
svetac, prorok, apostol; (Resul) nadimak
Muhameda.
resumirati (lat. resumere) v. rezimirati.
resumtiv (nlat. resumptivum) med. ojaavno
sredstvo, lek za jaanje, okrepio sredstvo,
sredstvo za okrepljenje.
resumtivan (nlat. resumptivus) med. ojaavan,
koji jaa, koji slui za jaanje, jaajui,
krepei.
resumcija (lat. resumptio) v. rezime.
resupinacija (lat. resupinare, nlat. resupi-natio)
bog. okrenutost cvetne stapke ili peteljke
nanie.
resurekcija (nlat. resurrectio) ustajanje iz
mrtvih, uskrsnue;um. slika koja prikazuje
uskrsnue Hristovo.
resurs (fr. ressource) pomone sredstvo,
izvor pomoi; izvor (privrede) iz koga se
dobavljaju sirovine; mesto za razonodu; ue
drutvo.
resuscitacija (nlat. resuscitatio) ponovno
pokretanje, obnavljanje (npr. spora).
resuscitirati (lat. re-suscitare) opet probuditi,
ponovo razbuktati; prav. obnoviti (parnicu,
spor).
res fakti (lat. res facti) istinsko stanje stvari,
injenica.
rescindirati (lat. ge-8snk!ege)lrav. raskinuti,
oboriti, proglasiti nevaeim, ponititi, npr.
testament.
rescisibilitet (nlat. rescissibilitas)npaB. ponitljivost, mogunost ponitenja pravne
radnje.
rescisija (lat. rescissio) prav. ponitenje, ponitaj
testamenta.
51 Leksikon

retirirati

retablirati (fr. retablir) obnoviti, uspostaviti,

vratiti u preanje stanje, ponovo osposobiti.
retardacija
(lat.
retardatio)
otezanje,
oklevanje;
usporavanje,
usporenje,
zaostajanje.
retardirati (lat. retardare) usporavati, usporiti,
izostajati, zadocnjavati, ii sporo (asovnik).
retenuto nuz. v. ritenuto.
retencija
(lat.
retentio)
zadravanje,
uskraivanje, odbijanje za sebe, npr. od
neke sume; med. zadravanje, zaustavljanje,
zastoj ;psih. sposobnost zadravanja doivljaja
posle prestanka njegovog spoljnog povoda,
tako da on, pri docnijem slinom doivljaju,
neprimetno ponovo iskrsne u svesti.
retencmo
alvi
(lat.
retentio
a\\)med.
zadravanje u crevima, zatvor.
retencio menzijum (lat. retentio mensium) med.
izostanak menstruacije.
retenciona kvota u jugoslovenskom devizno-monetarnom sistemu procenat konverti-bilne
valute od ostvarenog deviznog prihoda kojim
radne
organizacije
mogu
slobodno
raspolagati.
retenciovo pravo pravo zadravanja stvari do
konane isplate duga.
retencio placente (lat. retentio placentae) ned.
zaostajanje posteljice posle poroaja.
retencio urine (lat. retentio urinae) med.
zadravanje mokrae, nemokrenje.
reterirati (fr. retirer) v. retirirati.
retikil (fr. reticule) enska runa torbica.
retakulum (lat. ge1:1sit)med. mreica JZOOD.
kapura.
retina (lat. retina.) anat. mreica, mrenjaa
(oka), najunutarnjija koica jabuice.
retinirati (lat. retinere) zadrati, zadravati;
zadrati za sebe, uskratiti; uvati, sauvati u
pohrani; najmiti, pogoditi, naruiti, npr. kola,
mesto u pozoritu i sl.;retinirano utvrenje
voj. utvreno mesto koje lei samostalno u
nekoj tvravi.
retinitis (lat. retina) med. zapaljenje mre-njae
(oka); up. retina.
retinitis pigmentoza (nlat. retinitis pig-mentosa)
med. nagomilavanje crne bojene materije u
mrenjai koje dovodi do sle-pila.
retinitis septika (nlat. retinitis septica)*?.
zapaljenje mrenjae (oka) usled trovanja
krvi.
retinoid (gr. retine smola, eidos vid, oblik)
fark. lek sa sloenom smolastom osnovom.
retinol (gr. retine smola, lat. oleum ulje) farm.
lek sa jednostavnom smolastom osnovom.
retipede (nlat. retipedes) pl. zool. ptice sa
mreastom koice m na nogama.
retiracija (nlat. retiratio) -lt. tampanje druge
strane tabaka.
retirirati (fr. retirer) povui, povlaiti; povui
se, povlaiti se, udaljiti se, ukloniti se,
skloniti se, pobei; povui se,

reticenciJa

802

povlaiti se, smiriti se, povui se u miran

ivot.
reticencija (lat. reticentia) preutkivanje,
prelaenje utke preko ega; r-, prekid u
toku reenice, apoziopeza.
retl (nem. Rotel) vrsta crvene crtake boje;
crte izraen tom bojom.
retor (gr. rhetor) govornik, besednik.
retorzija (nlat. retorsio) odvraanje istim
razlozima, uzvraanje nanesenih uvreda
uvredama, vraanje istom merom, upotreba
istih mera prema kome.
retorzione carine poveane uvozne carine
kojima se optereuju strani proizvodi, kao
sredstvo u borbi protiv inostrane carinske
politike ili drugih trgovin-sko-politikih
mera.
retorziono pravo pravo odmazde (odgovara-nja
istim merama); it. retorzija.
retorizam (gr. rhetor govornik, besednik)
nain govornikog izraavanja i izlaganja; u
prezrivom smislu: prenemaganje u govoru,
slatkoreivost, razmetanje reima.
retorika (gr. rhetorike) vetina lepog govorenja i tehnika besednitva uopte; deo
stilistike koji se bavi nevezanim govorom u
rei i pismu.
retoriki (gr. rhetorikos) govorniki, besedniki; krasnoreiv.
retorski (gr. rhetorikos) govorniki, besedniki.
retorta (lat. retorta)jcer. metalna, porculan-ska
ili staklena posuda sa nadole povijenim
grliem; slui pri destilaciji kao posuda za
zagrevanje.
retrakt (nlat. retractns) prav. stupanje u prava
prekupca; prekup.
retraktacija (lat. retractatio) vraanje, opozivanje, povlaenje date rei.
retraktacio
juramenti
(lat.
retractatio
juramenti) prav. osporavanje vanosti
zakletve zato to je bila lana.
retraktirati (lat. retractare) povui, opo-rei,
opozvati datu re; ispostaviti po-vratnu
menicu.
retraktno pravo (lat. jus retractus) pravo
prekupa.
retrakcija (lat. retractio) povlaenje, uvlaenje; med. grenje, stezanje, skugovanje
ivaca; smeuravanje oiljaka.
retrasirati (fr. retracer) ponovo crtati, ponovo
nacrtati; ponovo izloiti, ponovo prikazati.
retrata (ital. retratta) trg. v. ritrata.
retrahent (lat. retrahens) imalac preeg
prava, naroito prava prekupa.
retrahirati (lat. retrahere) v.retraktirati.
retribucija (lat. retributio) plaanje po zasluzi, naknada, nagrada.
retro- (lat. retro) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: natrag, nazad, opet, naprotiv; ut
retro (lat. ut retro) kao na prednjoj strani lista.

retrofaringealan

retroaktivan (nlat. retroactivus) koji (tei da)

dejstvuje unazad, unazad dejstven; sa
povratnim dejstvom, sa povratkom silom;
retroaktivan zakon zakon koji ini kanjivim,
ili njemu podvrgljivim, delo izvreno pre
svoga stupanja na snagu.
retroaktivnost (nlat. retroactivitas) povratio
dejstvo, povratka sila.
retroakcija (nlat. retroactio) povratio dejstvo,
povratka sila.
retroaurikularap (nlat. retroauricularis)
anat. koji se nalazi iza donjeg mekog kraja
une koljke, iza obuke.
retrobulbaran (nlat. retrobulbularis)anaT. koji se
nalazi u onoj duplji iza one jabuice.
retrovakcinacija (nlat. retrovaccinatio) kec.
obnavljanje materije za cepljenje (maje)
ponovnim cepljenjem dece.
retroverzija (nlat. retroversio) okrenutost
natrag, zaval>enost.
retroverzio uteri (nlat. retroversio uteri) med.
zavaljenost materice.
retrovizor (lat. retro nazad, natrag, videre
videti) ogledalo na motornim vozilima u
kojem voza moe videti ono to se dogaa na
cesti iza njega.
retrognatija (lat. retro nazad, unazad, gr.
gnathos vilica) alat. prevelika zavaljenost (ili:
zabaenost) gornje vilice.
retrogradan (lat. retrogradus) koji ide unazad,
unazadan, nazadan, zaostao.
retrogradacija (nlat. retrogradatio) uzmak,
uzmicanje, kretanje unazad; voj. vraanje na
nii in; astr. prividno kretanje planete unazad,
unazadno kretanje, tj. sa istoka na zapad.
retrogradivan
(nlat.
retrogradivus)
v.
retrogradan.
retrogradirati (nlat. retrogradi) ii unazad,
kretati se kao rak, uzmicati; fig. nazado-vati.
retrogrado (ital. retrogrado) kuz. sve sporije i
sporije.
retrodatirati (lat. retro-dare) na spis ili pismo
staviti raniji datum, a ne onaj kada je pisano.
retronazalni (nlat. retronasalis) anat. koji se
nalazi iza nosa, koji pripada delu dre-la
koji lei iza nosa.
retroperitonealan (nlat. retroperitonealis) avat.
koji se nalazi iza trbune maramice.
retroraketa (lat. retro nazad, natrag, raketa, v.)
reaktivni motor za koenje rakete, koji
dejstvuje suprotno njenom kretanju.
retrospektivan (nlat. retrospectivus) koji gleda
unazad, koji se osvre, koji se podsea,
podsetiti.
retrospekcija (nlat. retrospectio) gledanje
unazad, osvrt, podseanje, podset.
retrosternalan (nlat. retrosternalis) anat. koji se
nalazi iza grudne kosti.
retrofaringealan (nlat. retropharyngealis) alat.
koji se nalazi pozadi drela.

retrofleksija

803

retrofleksija (nlat. retroflexio) med. presavijenost materice unazad.

retur (fr. retour) vraanje s puta, povratak;
trg. roba vraena zbog mane; roba koja se
vraa zbog toga to se ne moe prodati; roba
koja se prima kao protivvrednost za robu
prodanu u inostranstvu; na pismima i dr.
pot. poiljkama: retur! = natrag, ne prima
se!;retur-bileta povratka karta, povratka
ulaznica; retur-menica v. rikambio; returpismo pismo koje se potom vraa
poiljaocu; retur-raun po-vratni raun (u
meninom pravu) ;retur--recepis povratni
recepis.
retu (fr. retouche) prerada, popravljanje,
doterivanje; popravljanje slike tuem;
popravljeno ili preraeno mesto na slici.
retuer (fr. retoucheur) preraiva, popra-vlja,
naroito fotografija.
retuira (fr. retoucheur) preraditi, preraivati,
doterati,
doterivati,
popraviti
(hemijskim i mehanikim metodama i
sredstvima); popraviti sliku, osveiti sliku;
na fotografskim snimcima ili kopi j ama:
svetle take ili druge nedostatke ponovo
premazati tuem; muz. ukre-siti koloraturama.
reuma (gr. rheo teem, rheuma) med. v.
reumatizam.
reumartritis (gr. rheuma tok, struja, erth-ron
zglob) med. reumatino zapaljenje zloba.
reumatalgija (gr. rheuma, algos bol) med. v.
reumatizam.
reumatizam (gr. rheo teem, rheuma tok,
struja) med. opte ime za razna, nestalna i
bolom praena oboljenja miia, zglobova,
ivaca, ila i krvnog tkiva, kod kojih je
zajedniko to to postaju usled hladnoe i
vlage, i to se hladnoom pogoravaju, a
toplotom ublauju.
reumatian (gr. rheo, rheuma) koji boluje ili
potie od reumatizma.
reumatopira (gr. rheuma, pur vatra) ned.
reumatina groznica.
reunija (nlat. reunio) sjedinjenje, ujedinjenje;
pomirenje, izmirenje; drutvo, udruenje;
skup, zbor, sastanak; med. zatvaranje, zaraenje, zaleenje rane.
reus (lat. ge)lrav. optueni, optuenik.
refaktirati (fr. refaction) odobri popust u
ceni za prevoz robe.
refakcija (fr. refaction) trg. popust u ceni zbog
slabijeg kvaliteta robe; godinji popust za
prevoz = fusti; kod eleznice: popust u ceni
pri veim poiljkama.
refe (fr. refait) neodluena, nereene igra.
refektorijum (nlat. refectorium) dvorana za
ruavanje,
trpezarije
(u
katolikim
manastirima).
refektura (nlat. refectura) pravo uzimanje iz
ume grae za popravku kue.
refekcija (lat. refectio) prepravljanje, prepravka, prerada; oporavljenje, okrepljenje;

refleksibilitet

u katolikim manastirima:
obed posle
posta od 24 asa.
refena (pere., tur. herifene) zajednica, sloga,
udruenje, ortakluk; revena.
referat (nlat. referetus) izvetaj, predavanje;
pismeni ili usmeni struan izvetaj o emu
(npr. o knjizi, o sadrini akta, o stanju
neke stvari ili pitanja itd.).
referendum (lat. referendum) ono o emu
treba da se izvesti", pravo naroda da optim
glasanjem odlui o nekom novom zakonu; u
ustavu nekih drava: optena-rodno glasanje
o naroito vanim pitanjima radi primanja
ili
odbacivanja
nekog
vanog
zakonodavskog akta (plebis-cit); uzeti neto
ad referendum (lat. ad referendum) uzeti
neto na prouavanje, da bi se posle o tome
podneo struan izvetaj nadlenoj vlasti.
referent (lat. referens) izvestilac; preda-va;
slubenik koji podnosi usmeni ili pismeni
struan
izvetaj
pretpostavlje-nom
o
sadrini akata.
referenca (fr. reference, nem. Referenz) trg.
izvetaj, obavetenje; preporuka od poznate i
ugledne
trgovake
kue;
podaci
o
slubevanju nekog lica, ocene (dobre ili
rave) koje mogu posluiti nekom kao
povoljna ili nepovoljna preporuka.
referi (eng. referee) 1. arbitar, presuiva; 2. ot.
sudija (utakmice, mea); 3. recenzent.
referirati (lat. referre) v. referisati.
referisati (lat. referre) izvestiti, izvetavati,
podnositi izvetaj, podneti izvetaj; javiti,
javljati, dostaviti, ispriati; referisati koga
optuiti (po zvaninoj dunosti).
refiio (p. refino) trg. najfinija panska vuna;
tkanina od takve vune.
reficijencia (lat. reficientia) pl. med. sredstva za
oporavljenje, sredstva za okrepljenje.
reflacija (lat. reflare duvati u suprotnom
pravcu, nlat. reflatio) fin. umereno poveanje
kontingenta novanica (papirnog novca) u
opticaju da bi se spreio skok cena
ekonomskih dobara (robe) koja su u prometu;
ovo biva kada se pokae da na tritu ima
vie robe nego novca u opticaju.
refleks (lat. reflexus) odblesak, odsjaj, od-sev,
odbijena svetlosne zraka; odjek; fi-ziol.
nevoljna ili nehotine radnja ivaca i miia
izazvana nadreajem spolja, prenesena
natrag ivanom sreditu, pa onda odvodili
ivcima napolje opet ka delu na koji je uticao
na draa j.
refleksan (lat. reflexus) fiz. odbijen; ftiol.
refleksna radnja v. refleks.
refleksibilan (nlat. reflexibilis) fiz. koji moe da
se odbije.
refleksibilitet (nlat. reflexibilitas) fiz. svojstvo
odbijanja, mogunost odbijenje.

refleksivan

804

refleksivan (nlat. reflexivus) fiz. koji odbija,

odbijajui, odbijen; gram. povratak (glagol,
zamenica); koji je postao na osnovu
razmiljanja ili posmatranja; refle-ksivna
mo mo (ili: sposobnost) razmiljanja i
rasuivanja; refleksivna poezija misaone
pesnitvo, ono u kojem pesnik udruuje
oseanja sa razmiljanjem.
refleksivum (nlat. reflexivurn sc. verbum)
gram. povratni glagol.
refleksija (lat. reflexio) odbijanje (talasa,
svetlosti, svetlosnih zrakova, zvuka itd.);
odblesak, odsev, odsjaj; fil. razmiljanje,
rasuivanje,
razmatranje,
prenoenje
panje sa objekta posmatranja na subjekt i
razmatranje odnosa u kome se nalazi subjekt
prema objektu; znanje radi znanja;
posmatranje, zapaanje, opaska.
refleksiona taka ot. taka u ogledalu sa koje
zrak dospeva u oko.
refleksioni goniometar uglomer za kristale koji
se osniva na odbijanju svetlosti.
refleksioni ugao ugao odbijanja, odbojci ugao,
ugao to ga odbijeni zrak od ogledala gradi sa
normalom na povrinu od koje se odbio; suir.
incidentom ugao.
refleksni pokret pete. pokret koji nastaje
neposredno posle nekog spoljanjeg nadraaja ili oseta, bez uea volje i
miljenja, npr. zatvaranje oiju kad im se
naglo priblii svetlost, trzanje ruke pri
iznenadnom osetu dodira itd.
refleksologija (lat. reflexus, gr. logia)ucx.
nauka o refleksija, noviji pravac u
psihologiji, iji su osnivani ruski nauenja-ci
V. Beherev i J. P. Pavlov, koji kao osnovu
ispitivanja uzima samo objektivno opaljive
spoljne naine ponaanja ivotinje i oveka,
svodei sve to na nasleene ili tokom ivota
navikavanjem ste-ene refleksno pokrete.'
reflektant (lat. reflectere) onaj koji je na to
bacio oko, koji polae pravo na to, koji eli
da dobije neto; onaj koji namerava neto
da kupi.
reflektirati (lat. reflectare) odbijati, odbiti
(svetlost, zvuk itd.); misliti, razmiljati,
prosuivati; reflektirati na to pomiljati na
to, imati to na umu, polagati pravo, hteti
to (npr. kupiti, dobiti neko mesto i sl.).
reflektor (nlat. reflector) opt. odbija svetlosti,
baca svetlosnih zrakova; durbin u koga je
objektiv izdubeno ogledalo, koje daje
stvaran lik predmeta koji se posmatra
okularom; up. refraktor.
refont (fr. refondre pretopiti, pretapati,
refonte) pretapanje, pretop, preliv; kor.
opravka lae.
reforma (nlat. reforma) preinaenje, prei-naka,
preobraaj, promena nabolje, preu-strojstvo,
izmena, popravka; popravka nekog stanja
ne menjajui mu sutinu; menjanje nabolje
postojeih ureenja za-konskim putem; up.
agrarna reforma.

refraktor

reformator (lat. reformator) preinaitelj

nabolje, obnovitelj, popravlja; obnavlja
crkve u duhu istog Hristovog uenja, tj.
Luter, Kalvin, Cvingli.
reformatorski (lat. reformator) koji se tie
reformatora, koji potie od reformato-ra;
popravilaki, obnavljaki, popravan.
reformacija (lat. reformatio) preinaenje,
menjanje nabolje, preustrojstvo, popravka;
naroito: crkveni pokret iz XVI veka,
upravljen protiv papstva i srednjovekovne
katolike crkve, ija je posledica bila
otcepljenje luteranske i reformirane crkve od
Rima.
reformacio in pejus (lat. reformatio in peius)
prav. u krivinom postupku: prvina-avanje
sudske odluke protiv koje se optueni ali
na tetu optuenoga (po naem krivinom
postupku zabranjeno).
reformizam (lat. reformare) oportunistika
struja u meunarodnom radnikom pokretu
koja se odrie revolucije u korist refor-mi;
up. revizioiizam.
reformirana crkva protestantska crkvena
zajednica koju su, u prvoj polovini XVI
veka, u vajcarskoj, osnovali Cvingli i
Kalvin.
reformirani (lat. geogtage)pl. preinaeni
nabolje, popravljeni; pristalice popra-vljenog
verskog uenja Cvinglija i Kalvi-na, lanovi
reformirane crkve.
reformira- v. reformisati.
reformisati (lat. reformare) preinaiti, menjati
nabolje,
izmeniti
nabolje,
popraviti,
poboljati, ukloniti nedostatke, dati nov
oblik.
reformist (fr. reformiste) prijatelj (ili:
pristalica) novina (reformi i refor-mizma); u
Francuskoj: onaj koji tei za novinama
kojima je cilj popravka drutvenog i
ekonomskog poloaja radnika.
reformna gimnazija v. realna gimnazija.
refraktaran (lat. refractarius svadljiv) neprijemiv, otporan.
refrakteran (fr. refractaire) v. refraktaran;
teko topljiv; izdrljiv na vatri.
refraktivan (nlat. refractivus) opt. prelo-man,
koji
prelama
svetlost,
koji
izaziva
prelamanje svetlosti.
refraktometar (lat. refractus prelomljen,
refringere prelomiti, prelamati, gr. te-tron
mera, merile) opt. sprava za odreivanje
koeficijenta ili indeksa prela-manja svetlosti
nekog tela; med. aparat za odreivanje opte
sposobnosti prelamanja svetlosti jednog oka.
refraktometrija (lat. refractus prelomljen, gr.
metron mera) opt. skup metoda za fizikohemijska ispitivanja na osnovu merenja
indeksa
prelamanja
svetlosti
pomou
refraktometra.
refraktor (nlat. refractor) opt. prelama
svetlosti", dogled ili durbin iji objektiv i
okular jesu soiva kroz koja se svetlost to
dolazi od predmeta prelama

refrakcija

805

i daje uvelian lik predmeta za posmatra-evo

oko; dioptrini durbin; up. reflektor.
refrakcija (nlat. refractio) ot. prelamanje
svetlosti.
refrangibilan (nlat. refrangibilis) opt. prelomljiv, koji moe da se prelama (o
zracima).
refren (fr. refrain) poet. stih koji se pravilno
ponavlja posle svakog distiha ili strofe,
napev, pripev, dopevak, svretak koji se
ponavlja; fig. neto na to se ovek
neprestano vraa, stalno ponavljanje, stara
pesma.
refrigerancia (lat. refrigerantia) pl. med.
sredstva za hlaenje, hladila.
refrigerativ (nlat. refrigerativum) sredstvo za
hlaenje, za rashlaivanje.
refrigerativan (nlat. refrigerativus) ras-hladan,
osveavajui, hladei, koji slui za
hlaenje.
refrigerator (nlat. refrigerator) hladilica,
naprava na kazanu u obliku cevi (za bre
hlaenje rakije pri leenju).
refugijum (lat. refugium) utoite, sklonite;
pribeite.
refuzija (lat. refusio) naknada trokova; prav.
prenos parninih trokova.
refuzns ekspenzis (lat. refusis expensis)jrpas. po
odbitku trokova; takoe: ne prizna-jui
trokove (za koje se ak smatra da ih treba da
snosi protivna strana);^, refuzija.
refundacija (lat. refundere natrag levati)
povraaj novca, naknada.
refutacija (lat. refutatio) pobijanje, obaranje,
opovrgavanje.
rehabilitacija (nlat. rehabilitatio) uspostavljanje,
povraaj izgubljenih prava; vraanje u ranije
stanje; vraanje dobrog glasa (asti).
rehabilitirati v. rehabilitovati.
rehabilitovati (nlat. rehabilitare) vraati (ili:
povratiti) izgubljena prava; vratiti u ranije
stanje; vratiti dobar glas, ast, ugled.
recenzent (lat. recensens) ocenjiva, prikaziva, sudija o knjievnim i naunim delima,
kritiar.
recenzija (lat. recensio od recensere kritiki
podrobno pregledati) 1. tenja da se
poreenjem raznih rukopisa, naroito starih
pisaca, uspostavi najbolji i najpotpuniji tekst
dela jednog pisca; kritiki popravljeno
izdanje; 2. ocena, kritiki prikaz (knjige,
pozorine predstave, umetnike priredbe i
sl.).
recenzirati (lat. recensere) kritiki pregledati,
struno prikazati, oceniti (knjigu, pozorinu
predstavu, umetniku priredbu, izlobu itd.).
recentan (lat. recens gei. recentis) nov, svene,
sadanji, skoranji, nedavni.
recepis (lat. recepisse od recipere prihvatiti,
primiti) 1. trg. espapnica, onaj deo

recidiva

smestine priznanice kojom se dokazuje

svojina; 2. pismena potvrda da je pismo
predato poti ;povra tni recepis potvrda
primaoca potiljke da je poiljku primio.
recesisirati (lat. recepisse) trg. izdati espapnicu,
izdavati espapnicu (recepis).
recept (lat. receptum prihvaeno, primlje-no)
svaki ukratko napisan propis, formula za
spravljanje neke meavine za tehnike i
druge svrhe; naroito: pismeno uputstvo o
spravljanju nekog leka koje lekar daje za
apotekara; kratko uputstvo za spravljanje
nekog jela i sl.
receptakulum (lat. receptaculum) bot. cveti-te,
plodnica (deo cveta u kome su srasli oplodni
organi).
receptar (nlat. receptarius) onaj koji se stara o
lekarskim receptima (u velikim apotekama).
receptator (lat. receptare) primalac; prav.
utajiva, pritajiva, jatak.
receptivan (nlat. receptivus) sposoban za
primanje, prijemljiv, osetljiv za to.
receptivitet (nlat. receptivitas) sposobnost
primanja, prijemljivost; fil. sposobnost ula da
uticajem
spoljanjih
predmeta
bivaju
podstaknuta
da
opaaju
(Kant);s.upr.
spontaneitet, produktivitet.
receptirati (nlat. receptare) propisati lek i, po
propisu, izraditi ga.
receptor (lat. receptor) primalac, skuplja
(poreza, carina, duga i sl.); telefonske
slualica; prima na telefonu, telefonist; deo
maine koji neposredno prima motornu snagu.
receptum juris (lat. receptum juris) pravni
propis, zakonski propis.
receptura (nlat. receptura) primanje, ubi-ranje,
skupljanje
(poreza,
duga,
carine);
propisivanje lekova; spravljanje i izda-vanje
lekova po receptima (u apotekama).
recepcije (lat. receptio) primanje, usvajanje;
prijem, doek.
reces (lat. recessus) prav. konaan zakljuak
pregovora, naroito: sporazum naslednika o
deobi ostavtine (iasledni reces), o spornim
pitanjima
izmeu
pojedinih
porodica
(porodini reces); protokol ili pismeni ugovor
veeg obima; trg. zastoj u plaanju, proputeno
plaanje, duna suma; biti u recesu biti u
zaostatku s plaanjem; u katolikoj crkvi:
otpusna molitva (na kraju mise).
recesija (lat. recessus, eng. recession opada-nje)
izraz kojim se u novije doba, naroito u SAD,
u ekonomskoj literaturi, oznaava opadanje
privredne aktivnosti; blai izraz za re
kriza.
recidiv (lat. recidivus koji se ponovo pojavljuje)
med. povratak, vraanje bolesti za koju se
ve mislilo da je prola.
recidiva (lat. recidiva) med. v. recidiv.

recidivizam

806

recidivizam (lat. recidere natrag pasti) prav.

ponovo izvreno krivino delo, ponovo
padanje u kriminal.
recidivirati (lat. recidivus koji se ponovo
pojavljuje) med. vraati se, povratiti se
(bolest); fig. pasti (ili: padati) u istu greku.
recidivist (lat. recidivus) onaj koji je ponovo
uinio neku greku i prestupnu radnju.
recipe (lat. recipe) na lekarskim receptima:
uzmi; kao skraenica: Kr.
recipijent (lat. recipiens) onaj koji prima,
primalac; sud, banj; med. bolesnik koji
prima transfuziju krvi; hen. posuda za
primanje i skupljanje tenih materija i
gasova ;fiz. stakleno zvono (kod vazdunog
mrka).
recipiran (lat. recipere primiti) primljen,
usvojen; recipirano pravo tue, od nekog
drugog (drave, naroda) primljene pravo.
recipirati (lat. recipere) usvojiti, primiti (u
drutvo), pripustiti, dopustiti, pristup.
reciprocitet (nlat. reciprocitas) uzajamnost,
uzajamni odnos; protivusluga; u spoljnoj
trgovinskoj politici: naelo po kome se
stranoj dravi ne moe odobriti po-vlastica
bez odgovarajue povlastice od strane ove
drave prvoj.
reciproan (lat. reciprocus) uzajaman, meusoban, naizmenian, koji se meusobno
uslovljavaju, koji stoje u uzajamnom odnosu,
obostran; reciproni glagol uzajamnopovratni glagol; mat. reciprona vrednost
obinog razlomka jeste taj razlomak sa
razmenjenim brojiteljem i imeniteljem, npr.
reciprona vrednost razlomka a/b jeste b/a;
reciprona vrednost celog broja jeste
razlomak iji je brojilac jedinica, a taj broj
imenilac, npr. a i 1/a.
recitativ (lat. recitare) muz. v. reitativ.
recitativan (nlat. recitativus)jjp3. v.reita-tivan.
recitator (nlat. recitator) onaj koji kazuje ili
ita pesmu i drugo umetniki pravilno,
ritmiki, melodino, sveano i glasno;^,
deklamator.
recitacija (lat. recitatio) umetniko, sveano i
glasno kazivanje ili itanje pesme; pevanje
kao deklamacija.
recitirati (lat. recitare) v. recitovati.
recitovati (lat. recitare) umetniki i glasno
kazivati ili itati npr. neku pesmu; priati;
muz. vie govoriti nego pevati.
reitando (ital. recitando) nuz. vie govorei
nego pevajui.
reitativ (ital. recitativo) muz. vrsta govo-reeg
pevanja pri emu se govorenje ispoljava vie
nego muziki elemenat; stili-zovan govor.
reitativan (ital. recitativus) muz. koji se vie
govori nego peva.
reitativo obligato (ital. recitativo obliga-to)
muz. govoree pevanje sa instrumental-nom
pratnjom.

riveo

reitativo parlante (ital. recitativo rag-lante)

muz. pevanje koje se vie govori nego peva
(uz pratnju samo basa).
reitativo seko (ital. recitativo secco) muz.
govoree pevanje pri kome se samo glavni
akordi pevanja instrumentalno prate.
reitativo semplie (ital. recitativo semrIse)dguz. v. reitativo seko.
redeb (arap. ragab, tur. geser) sedmi mesec u
muslimanskom kalendaru, ima ZO dana.
repisterd (eng. registered) upisano u spisak,
naroito u spisak patenata, zakonom
zatieno; na potanskim poiljkama:
upisano u knjigu.
re (eng. rash) 1. ned. vrsta ospi koje brzo
prolaze (javljaju se naroito na vruini).
re (nem. rosch) 2. ispeen da vruska, vru-skav,
rskavo ispeen, dobro peen.
rean (fr. rechange) trg. povratka menica, iznos
povratne menice.
reanhi (fr. rechanges)mi. rezervni delovi (koji
slue za zamenjivanje, npr. kolski tokovi,
automobilske gume i dr.).
reer (fr. recherche) traenje, istraivanje;
sudska istraga, pretres.
reit (fr. rechute) ponovni pad; med. vraanje
bolesti; fig. padanje u istu greku.
rema (tur. re$me, arap. raSm) okce, rupica na
kleanim ilimima.
reo (fr. rechaud) grejalica, naprava za
kuvanje na elektrinoj struji ili gasu.
ret (nem. Arrest) zatvor, hans.
rz (arap. 'ird, tur. irz) ast, obraz, potenje;
hrz.
ri- (ital. ri-) 1. v. re 1.
ri (jap.) 2. mera za duinu u Japanu:
kopnena = 3,927 km; morska= 1,852 km.
rias (p. rio reka) morski zaliv nastao
potapanjem donjeg dela rene doline.
ribaso (ital. ribasso) trg. v. rabat.
ribizle (nlat. ribes, arap. ribas) bun iz fam.
Grossulariaceae s grozdastim plodovima s
crvenim, beliastim i crnim bobicama.
riboflavin (lat. ribes struja, tok, flavus ut)
vitamin V (V2), vaan za oi, kou i dr.; ima
ga u mleku, kvascu, povru.
riva (ital.) obala.
rival (lat. rivalis suparnik, fr. rival) suparnik,
takmac; naroito: suparnik u ljubavi (tj. onaj
koji ima sa nekim na njivi zajedniki rivus =
potok, i zbog toga potoka sa susedom dolazi
u sukob).
rivalizirati (fr. rivaliser) takmiiti se,
nadmetati se u emu ili oko ega.
rivalstvo
(lat.
rivalitas)
nadmetanje,
takmienje; suparnitvo, ljubomora.
rivalitet (lat. rivalitas) . rivalstvo.
river (eng. river, fr. riviere) reka, u geografskim imenima, npr. the Red River Crvena
Reka.
riverzo (ital. riverso) muz. obrnuto, natrake (tj.
itati note i svirati).
riveo (ital. rivescio) muz. -v. riverzo.

rivijsra

807

rivijera (ital. riviera) primorski kraj, primorje;

naroito: primorski krajevi na Sredozemnom
moru, odlini zbog tople klime i dobra
vazduha, sa uvenim vaz-dunim banjama
(Nila, Monako, Manton i San Remo).
rivolimento (ital. rivolgimento) muz. obrtanje
glasova u udvojenom kontrapunktu.
rivoltato (ital. rivoltato) muz. obrnuto, obratno.
Rigveda (sskr.) najstariji spomenik indijske
knjievnosti, u 10 knjiga i sa 1028 pesama
(himni), veinom religiozne ' sadrine;
Rgveda.
Rigel astr. veoma sjajna zvezda u sazveu
Orion.
rigidan (dat. rigidus) krut; ukruen, ukoen;
strog, neumitan, neumoljiv.
rigla (nem. Riegel) reza, ip, skakavica.
rigl-vand (nem. Riegelwand) slab zid, naroito
pregradni (od drveta i cigle).
rigol (fr. rigole) uzan jarak, odvodni ka-nali.
rigola (fr. rigole) jarak, kanal (za oticanje
vode); rov (iskopan aovom u vrtu ili
vinogradu).
rigometar (gr. rigos mraz, studen, metron
mera, merilo) aparat za merenje veoma
niskih temperatura.
rigor (lat. rigor krutost; ukoenost) ukoenost
od hladnoe, hladnoa, mraz; strogost,
neumitnost, neumoljivost; ukoenost, krutost.
rigore (ital. rigore) muz. v. al rigore di tempo.
rigorizam (lat. rigor krutost) preterana strogost,
nepopustljivost u pitanjima morala i
naelnosti; potpuna vernost naelima,
naroito moralnim.
rigoroz (nlat. rigorosum. sc examen) na
univerzitetu: strog dravni ispit, doktorski
ispit, rigorozum.
rigorozan (nlat. rigorosus) strog, neumitan,
nepokolebljiv u naelima; taan, nepobitan;
neosporan.
rigoroznost (nlat. rigor) strogost, neumitnost,
nesavitljivost.
rigorozum (nlat. rigorosum) v. rigoroz.
rigocefalus (lat. rigare kvasiti, gr. kepha-1e
glava) med. sprava za rashlaivanje glave.
rigsdag (dan.) danski parlament.
rida (arap. rida, tur. rida) ubrus, rubac, pekir,
marama; pokriva na grobu Muha-medovu.
rider (eng. reader) ita", titula docenata i
vanrednih profesora na engleskim visokim
kolama.
ridikil (fr. ridicule) mrea za kosu; enska
torbica za pletivo.
rido (fr. rideau, arap. rudhat) zavesa na
krevetu i prozoru; zavesa na pozornici; voj.
niz blagih uzviica, talasaste povrina, polje,
mali vis sa koga se moe bombardrvati neko
mesto; zatitni bedem.

rizoto

ridoto (ital. ridotto) izdvojeno, zasebno mesto,

skrovite; soba u kojoj se kockaju maskirane
osobe; muz. izvod iz nekog velikog dela. za
jedan instrumenat ili manji broj instrumenata;
up. reduta.
riel novana jedinica Kampuije (=100 sena).
rizalit (ital. risalire isticati se, risalto) arh.
istaknuti deo lica (fasade) graevine koji se
protee kroz sve spratove.
rizavteje (gr. riza koren, anthos cvet) t. vot.
biljke koje cvetaju iz korena.
rizi-bizi (ital. risi-pisi) kup. v. rizi-pizi.
rizik (ital. risico, fr. risque) prvobitno:
opasnost koja je laama pretila od hridina i
stena (risco); docnije: opasnost, izlaganje
opasnosti, smeo podvig; posao ili ulog
skopan sa opasnou da propadne;
osiguranje; trg. osigurana roba, osiguran
predmet.
rizikovati (fr. risquer) usuditi se, izloiti se
opasnosti, staviti na kocku, stavljati na kocku,
raditi ili pokuati to na sreu.
rizi-pizi (ital. risi-pisi) kup. smea od pirina i
zelenog graka; kod nas se obino kae: rizibizi.
rizian (fr. risque) v. riskantan.
rizling (nem. Riesling) vrsta vinove loze sa
belim, sitnim i veoma slatkim zrnima; belo
vino od ovog groa, veoma prijatna mirisa i
ukusa.
rizma (arap. rizma sveanj) mera za hartiju,
papir ( = 100 araka).
riznvele (nem. Riesenwelle) gimnastika
veba na vratilu pri kojoj se veba
opruenim telom i rukama obre oko
vratila, veleobrtanje, velekovrtljaj.
rizoidan (gr. riza koren, eidos oblik, vid) bog.
korenast, slian korenu.
rizoidi (gr. riza, ei&os) pl. kol. okamenotine
oblika korena.
rizoliti (gr. riza, lithos kamen) pl. geol.
okamenjeno korenje drvea.
rizolog (gr. riza, logos) poznavalac korenja,
skuplja korenja.
rizoluto (ital. risoluto) muz. oznaka tempa:
odluno.
rizoma (gr. rizoma korenska masa) bog. podanak, podzemno stablo koje je slino korenu.
rizomorfan (gr. riza koren, morphe oblik)
koji ima oblik korena, oblikom slian
korenu.
rizopode (gr. riza, pus gei. podos noga) zool.
praivotinje, jednoelijske ivotinje sa
protoplazmatinim izratajima (lanim
noicama") koji se stalno izvlae i uvlae.
rizorimento (ital. risorgimento preporod)
naziv italijanskog kulturnog i politikog
pokreta XIX v. za ujedinjenje Italije.
rizoto (ital. risotto) pilav sa digericom od
ivine, gljivama ili parmezanom.

rizotom

808

rizotom (gr. riza koren, tome seenje,

rezanje) prouavalac korenja; poznavalac i
skuplja lekovitih bil>aka.
rizotomija (gr. riza, tome) rasecanje i
prouavanje korenja; skupljanje lekovitih
biljaka.
rizofag (gr. riza, phagein derati, jesti) ZOOJG.
korenoder.
rizus sardonijus (nlat. risus sardonius) capdonski smeh", usiljen, gorak i kiseo smeh;
takoe: grevito razvlaenja miia lica,
slino smehu, koje navodno dolazi od neke
otrovne biljke u Sardiniji (Sardonia herba), od
ijeg se ukusa usta razvlae; fig. podrugljiv,
pakostan smeh.
rijal novane jedinica Irana, Jemena i Saudijske
Arabije.
rijas (gr. rheo teem, curim, rhyas) ned.
suenje oiju.
rijenist (fr. rien nita) v. nihilist.
rijeri (fr. rire smejati se, rieurs) pl. u
francuskom pozoritu: ljudi plaeni da se
smeju alama, smijai.
rikavio (ital. ricavio) trg. ist prihod od prodate
robe.
rikambio (ital. ricambio) trg. povratka me-nica
koja se vraa s protestom.', retur-me-nica.
rikaggirati (ital. ricapitare uputiti, predati,
dostaviti) trg. uputiti nalog, poruiti; primiti na
sebe, isplatiti, otkupiti menicu.
rikapito (ital. ricapito) trg. natpis, naslov, adresa;
mesto gde se menica vue; primanje ili isplata
menice; per rikapito (ital. reg ricapito)
putem isporuke ili dostave.
rikat (tur.) muslimansko klanjanje pri molitvi.
rikecije (Rickettsiae, po amerikom patologu
Rickettu) grupa mikroorganizama, manjih
od bakterija, u obliku kratkih elipti-nih
tapia, uzronicirJpgecioza.
rikecioze med. zarazne bolesti prouzrokova-ne
rikecijama, koje na oveka prenose insekti
lankonoci (vai, krpelji, gri-nje i dr.).
riknoza (gr. rhikn6s ukoen, rhiknosis) dobivanje bora, naboravanje, smeuravanje,
smeuranost.
rikovero (ital. ricovero) ponovno dobivanje; trg.
obeteenje, naknada tete = regres, rekurs.
rikolirati (ital. ricolare) iskopati odvodne kanale
ili duboke brazde radi odvodnja-vanja polja.
rikordanca (ital. ricordanza) muz. seanje.
rikorzo (ital. ricorso) trg. v. rekurs, rikambio.
rikoe (fr. ricochet) odskok, odskakivanje
iljosnatog kamena baenog povrinom vode,
abica; voj. odskok zrna (ili projek-tila) od
predmeta u koji je udarilo pod malim
uglom; par rikoe (fr. rag richo-chet)
posredno, okolinim putem.

rinologiJa

rika (jap., eng. ricksha) u Japanu, Kini i

drugim zemljama Dalekog Istoka: ovek
koji prevozi putnike na lakim dvokolica-ma
koje sam vue.
ril (eng. reel) ivahan kotski i irski ples.
rilaando (ital. rilasciando) muz. poputajui u
tempu, usporavajui.
rima (fr. rime, nem. Reim)noer. slik; stih.
rima glotidis (nlat. rima glottidis) alat. glasnica.
rima oris (lat. rima oris) alat. usni otvor.
rima palpebrarum (lat. rima palpebrarum)
znat. ONI OTVOr.

rima pudevdorum (nlat. rima pudendorum)

alat. otvor, prorez stidnice.
rimborzo (ital. rimborso) trg. .rambursman.
rimesa (ital. rimessa) trg. domaa menica, ona
koja glasi na domau valutu i isplauje se
na domaem tritu.
rimovati se (fr. rime) slikovati se (o
stihovima); up. rima.
rinalgija (gr. rhis ten. rhinos nos, algos bol)
med. bol nosa, nosobolja.
rinaihena (gr. rhis gei. rhinos, anchone
zadavljenje) med. suenost nosa, stenje-nost
nosa.
ring (eng. ring, nem. Ring) prsten, kalup,
alka; sp. borilite, etvorougaoni prostor
ograen konopcima gde se dre borbe,
naroito rvake i bokserske.
ringipil (nem. Ringelspiel) vrteka, vr-tuljak,
obrtaljka, okretaljka.
ringofen (nem. Ringofen) pe u obliku prstena,
kruna pe u kojoj se peku cigla, kre i
cement.
rinezmus (gr. rhis gei. rin6s nos) med.
govorenje kroz nos, unjkanje, unjkavost.
rinelkoza (gr. rhis, gei. rhinos, elkosis
zagnojavanje) med. zagnojavanje nozdrve,
dobijanje ira u nozdrvi.
rinenhizija (gr. rhis rea. rhinds, encheo ulevam, usipam) med. ubrizgavanje leka u nos.
rinenhit (gr. rhis gei. rhinos, encheo) med.
brizgalica, trcaljke za nos.
rinitis (gr. rhis gei. rhinos) med. zapaljenje nosa,
kijavica.
rinkonada (uni. rinconada) junoameriko
zlato u prahu.
rino- (gr. rhis, rhinos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: nos, nosni.
rinoblenorea (gr. rhis gei. rhinos, blenna sluz,
bale, rheo teem, curim) med. slina-vost nosa.
rinokarcivoma (gr. rhisrea rhinos, karkinos
rak) med. rak nosa.
rinoknezmus (gr. rhis gei. rhinds, knesis
svrab) med. svrab nosa.
rinolalija (gr. rhis, lalia brbljanje) med. v.
rinofonija.
rinolit (gr. rhis, rhinos, lithos kamen) med.
nosni kamiak.
rinologija (gr. rhis gei. rhinos, logia nauka)
deo medicine koji, se bavi bolestima i
leenjem nosa.

rinometrija

809

rinometrija (gr. rhis, rhinos, metria merenje)

med. merenje sposobnosti nozdrva za propuP1tanje vazduha.
rinoplast (gr. rhis, rhinos, plasso uoblia-vam,
oblikujem) popravlja oblika nosa, vetak u
rinoplastici.
rinoplastika (gr. rhis, rhinos, plastikos yobliavan, oblikovan, koji pripada uobliavanju) operativno popravljanje (ili:
doterivanje) oblika nosa, unakaenog kakvim
zapaljenjem ili povredama spolja.
rinoragija (gr. rhis gei. rhinos, rhag- koren od
rhegnymi slomim, prekinem) med. krva-renje
iz nosa.
rinorea (gr. rhis ten. rhinos, rheo teem,
curim) med. luenje tenosti iz nosa, cu-renje
vode iz nosa.
rinoskop
(gr.
rhis,
rhinos,
skopeo
posmatram) ned. ogledalo za pregled nosa.
rinoskopija (gr. rhis, rhinos, skopeo) med.
pregled nosa pomou rinoskopa.
rinostegnoza (gr. rhis, rhinos, stegn6s
zapuen) med. Zapuenost nosa, zaepljenost
nosa usled mnoge sline, polipa itd.
rinotomija (gr. rhis, rhinos, tome seenje,
rezanje)lget. operacija nosa.
rinofima (gr. rhis, rhinos, phyma izrataj)
vornovitost nosa, kvrgavost nosa.
rinofonija (gr. rhis, rhinos, phone zvuk, glas)
med. govorenje kroz nos, unjkanje, unj-kavost.
rinoceros (gr. rhis, gen. rhinos, keras rog)
zool. nosorog.
rinforcando (ital. rinforzando) kuz. pojaavajui, u jakom kreendu.
rinforcato (ital. rinforzato)jify3. v. rinforcando.
rinfranko (ital. rinfranco) trg. naknada trokova
(ili: izdataka).
rinfuza (ital. alla rinfusa na gomilu,
uture) trg. roba, utovar robe (u vagon, lau,
tegljenicu, lep) u rasutom stanju, bez
omota, dakova, sanduka i sl., npr. ito,
ugalj itd.
rinhos (gr. rynchos) zool. njuka, surla, rilo.
rinhofore (gr. rynchos rilo, phero nosim)
pl. zool. ICI.

rio (p. rio) reka.

riparograf (gr. rhypards prljav, grapho
crtam, slika) mazalo, rav slikar; slikar
koji slika prljave predmete.
riparografija (gr. rhyparos, graphia) ravo
slikarstvo, ravo slikanje, mazanje, drljanje.
riper (eng. ripper para, paralo, no za
paranje) alatka za raskopavana zemlje,
vaenje korenja i dr.; teka do 2 t; vue je
traktor; primenjuje se prvenstveno pri izradi
i opravci puteva.
ripida (gr. rhipis gen. rhipidos lepeza) u
pravoslavnoj crkvi: deo svetenik sasu-da,
mahalica od pergamenta, paunovih pera ili
platna kojom akoni mau nad putirom da
ne padne u njega kakva buba;

risonante

sem toga: metalna ili drvena ploa,

utvrena na poduoj motki, sa likom anela,
koji simboliki oznaava prisustvo duhovnik
nebeskih sila pri svravanju sv. tajne
evharistije.
ritijenist (ital. ripieno) kuz. dopunjava, onaj
koji ne peva ili ne svira solo, nego samo
slui kao pojaanje solisti i tano se prema
ovome upravlja.
ripijeno (ital. ripieno) 1. muz. popunjavanje
dopunjavanje glasova.
ripijeno (ital. ripieno) 2. prid. muz. svi, u
punom horu; ripijeko-glas dopunjujui
glas, glas koji samo prati i pojaava drugi
glas; up. solo.
ripileri (eng. ripealer) pl. opozivai, otkazivai; Irci, lanovi engleskog parla-menta,
koji trae ukidanje jedinstva izmeu
Engleske i Mrske.
ripozo (ital. riposo) mir, tiina; slika beivotnih
predmeta (til-lebn).
riposta (ital. riposta) doskoica, brz i zgodan
odgovor; u maevanju: brz protivudar
maem.
ripostirati (ital. riposta) na porugu ili uvredljivu
alu brzo i zgodno odgovoriti, doskoiti; u
maevanju: odbiti udarac i odmah zadati
protivudar; .up. parirati.
ripreza (ital. ripresa) muz. ponavljanje glavnog
stava; poet. vrsta stance.
rios (eng. ribs, nem. Rips) pamuna ili svilena
tkanina sa ispupenim uzdunim ili
poprenim brazdama (za haljine i prevlaenje nametaja).
riptika (gr. rhypto istim)pl. med. sredstva,
lekovi za ienje, npr. krvi.
riptian (gr. rhyptikos koji isti) med. koji isti;
naroito: koji isti krv, koji smanjuje
pritisak krvi.
ris (nem. Ries) deme, sveanj; ris hartije
deme (sa 480, 500 ili 1000 tabaka).
risveljando (ital. risvegliando) muz. sve
ivahnije.
risveljato (ital. risvegliato) muz. budno, ivahno,
veselo.
risentito (ital. risentitojjirya. sa puno izraza,
izrazito, ivo.
riskantan (fr. risque) smeo, opasan, skopan s
mogunou neuspeha, sa izgledom i bez
izgleda na uspeh; rizian; . rizik.
riskirati (fr. risquer, nem. riskieren) izla-gati se
opasnosti, riziku, preduzimati neto na sreu.
riskontrirati (ital. riscontrare) trg. meusobno se
obraunati; izravnati stanje du-govanja i
potraivanja.
riskontro (ital. riscontro) trg. meusobno
poravnavanje, obraunavanje dugovanja i
potraivanja.
risolutamente
(ital.
risolutamente)
muz.
odluno, snano, krepko.
risoluto (ital. risoluto) muz. v. risolutamente.
risonante (ital. risonante) muz. zvuei, jeei.

risorimento

810

risorimento (itzl. risorgimento) v. rizori-mento.

rispedirati (ital. ri-spedire) trg. poslati dal>e,
ekspedirati (robu) dalje.
risposta (ital. risposta) v. riposta.
rispostirati (ital. risposta) v.ripostirati.
ristornirati (ital. ristornare) trg. ponovo upisati u
glavnu knjigu, otpisati i odo-briti nekome
neku sumu; up. stornirati.
ristorvo (ital. ristorno) trg. v. ritorno.
ristreto (ital. ristringere, ristretto) trg. kratak
izvod, glavna sadrina rauna; naj-jevtinija
cena neke robe; kuz. suavanje u futi.
rit (nem. Ried) movar, barutina.
ritam (gr. rhythmos) ravnomerno, odmereno
kretanje; kuz. i poet. pravilno, naizmenino
dizanje (arza) i sputanje (teza) glasa,
naizmenina upotreba naglaenih i nenaglaenih (dugih i kratkih) slogova u
reima i reenicama pesnikog stila \up.
numerus, takt.
ritamski (gr. rhythmikos) koji se kree
odmereno, ravnomerno, po taktu, lepo ureen;
ritamska jedinica poet. vezivanje dva
naglaena ili nenaglaena (duga i kratka)
sloga ili vie naglaenih ili nenaglaenih
(dugih i kratkih) slogova u celinu; ritamski
period udruivanje celih ritamskih redova",
tj. stihova, u vee zvune celine (strofe);
ritamski red = stih.
ritardando (ital. ritardando) kuz. usporava-jui,
oteui, poputajui u brzini, sporije; ritardato.
ritardato (ital. ritardatojjirva. v.ritardando.
ritlberger sp. vrsta skoka u umetnikom
klizanju (nazvan po nemakom klizau
Werner-y Ritlberger-y).
ritenuto (ital. ritenuto) muz. sa zadravanjem u
taktu, usporavajui.
riter (nem. Ritter) vitez, plemi.
ritidoza (gr. rhytis gen. rhytidos bora, rhytidosis boranje) ned. smeuranost; iljenje,
nestajanje one jabuice usled suenja oka.
ritmika (gr. rhytmds) nauka o ritmu, naroito u
govoru i muzici, tj. nauka o vremenskoj
vrednosti tonova (za razliku od metrike).
ritmiki (gr. rhytmikds) v. ritamski; rit-mika
gimnastika gimnastika kojoj je cilj da dovede
u sklad kretanje i ritam, tj. da uini pokrete
lepim i odmerenim.
ritmnnost (gr. rhythm6s) postojanje ritma;
dranje ritma; skladnost meu delovima
reenice.
ritmomahija (gr. rhythmos, mache borba)
igra brojevima koja se izvodi kameniima
na ahovskoj tabli.
ritmometar (gr. rhythmds, metron merile,
mera)lguz. sprava za merenje takta.
ritmopeja (gr. rhythmos, poieo inim,
pravim) kuz. nauka o ritmu u kompozicija

roba

ritornel (ital. ritornello) kuz. povraanje,

ponavljanje, svaki muziki stav koji se
ponavlja, refren; svako mesto na kome sologlas zauti i pojavljuje se samo hor; poet.
strofa, kita, od tri stiha od kojih se prvi i trei
slikuju (potie iz talijanskog narodnog
pesnitva i predstavlja osnovni oblik tercine).
ritorno (ital. ritorno) vraanje, povratak; trg.
otpisivanje i ponovno upisivanje jedne svote ili
jednog stava u glavnu knjigu.
ritrata (ital. ritratta) trg. povratka menica;
povlaenje vuene menice; retrata.
ritual (lat. rituale) knjiga o verskim i
crkvenim obiajima i obredima (agenda);
knjiga koja sadri propise o vrenju izvesnih
ceremonija; svi obiaji i obredi koji su u vezi
sa slobodnim zidarstvom.
ritualan (lat. ritualis) koji spada u versko-crkvene obiaje i obrede; obiajni, obredni;
ritualno klanje klanje ivotinja, izmenjenih
za ishranu, po naroitim verskim propisima
(npr. kod Jevreja); ritualno ubistvo ubistvo iz
versko-ob-rednih pobuda, pripisivano, bez
osnova,
Jevrejima,
koji,
toboe,
upotrebljavaju hriansku krv za hleb i vino
o Pashi.
Rituale romanum (lat. Rituale Romanum)
knjiga koja sadri propise o vrenju verskih
i crkvenih obreda u rimokato-likoj crkvi,
objavljena 1614, vai i danas.
ritualizam (lat. ritus) struja u anglikanskoj
crkvi, naroito jaka od 1830, koja'tei ka
zblienju sa katolicizmom; prusijizam,
traktarijanizam.
ritualist (nlat. ritualista) poznavalac ili
pobornik versko-crkvenih obiaja i obreda.
ritualistika (lat. ritus) uenje o vrenju verskocrkvenih obiaja i obreda.
rituelan (fr. rituel) v. ritualan.
ritus (lat. ritus) verski obiaj, obred, verski
propis; obiaj, nain, navika.
rif (ma.) stara mera za duinu, = 0,777 t.
rifiormengi (ital. rifiormenti)mr. kuz. proizvoljni ukrasi (pri pevanju ili sviranju).
rifondo (ital. rifondo) trg. protivpokrie za
vuevu (trasiranu) menicu.
ricinus (lat. ricinus) bog. krlja, protoka,
skoac, arepak (biljka naroito vana to
se iz njenog semena dobiva ukasto-zeleno
ulje, ricinusovo ulje, koje se mnogo
upotrebljava kao lek protiv glista, zatvora
itd).
rierkare (ital. ricercare) kuz. naroito veto
izraena fuga.
rierkata (ital. ricercata) kuz. v. rierkare.
r i (fr. ruche) ukras na enskim haljinama (oko
vrata i na rukavima).
rielje (fr. richelieu) vrsta belog veza sa
izrezima.
roajalist (fr. royaliste) v. rojalist.
roba (ital. roba) 1. a) proizvod rada
namenjen za trite, tj. ide u drutvenu

roba

811

upotrebu putem razmene. Ima dva bitna

svojstva: upotrebiu vrednost, odnosno odreeno
materijalno svojstvo, tlvrednost, tj. drutveno
svojstvo; vrednost se pojavljuje kao prometna
vrednost (u novcu cena). Oblik je svega
bogatstva buroaskog drutva; b) roba radna
snaga, postoji u kapitalizmu. Njena upotrebna
vrednost je da za kapital proizvodi profit. U
njenu vrednost ulazi vrednost ivotnih namirnica potrebnih radniku: za obnavljanje njegove
radne sposobnosti, za izdravanje porodice i za
sticanje
kvalifikacija.
Pored
fizikog
ukljuuje i moralni elemenat (kulturne potrebe
radnika). roba (hol. rob) 2. zool. vrsta ribama
slinih sisara koji ive i u vodi i na kopnu
(morski pas, morsko tele, morski lav i
DR-)roba (fr. robe) 3. dugaka haljina enska i
deja ili komad tkanine dovoljan za takvu
haljinu; zvanino odelo pravnika (advokata i
sudija) u Francuskoj.
Robinson Kruso (eng. Robinson Crusoe) junak
slavnog romana Danijela Defoa, objavlje-nog
1719, mladi koji se posle brodoloma spasao
na neko ostrvo i tu se odrao 28 godina; fig.
usamljenik.
robinsonade pl. romani o doivljajima promuurnih moreplovaca, naroito iz XVEH
veka, pisani po ugledu na roman Danijela
Defoa Robinson Kruso".
Robin Hud (eng. Robin Hood) glavni junak
velikog broja engleskih narodnih balada i
veih pesama iz XV veka: harambae koji
je, sa svojim drugovima, pljakao bogatae, a
siromahe pomagao i titio, i svom kralju bio
odan.
roborans (lat. roborans) med. v. roborativ.
roborancia (lat. roborantia) pl. med. ojaavna
sredstva, lekovi za jaanje, lek ili sredstvo
za okrepljenje.
robot (slov.) mehaniki ovek, automat, po
spoljanjem izgledu slian oveku, koji
podraava ovekove pokrete i moe da
zameni oveka u obavljanju izvesnih isto
mehanikih poslova.
roborativ (nlat. roborativum) med. ojaavno
sredstvo, lek za jaanje, za okrepljenje.
robustan (lat. robustus) jak, snaan, krepak,
vrst.
roveijamento (ital. rovesciamento) muz.
promena glasova u kontrapunktu.
rogacija (lat. rogatio) molba, molbenica;
molepstvije za umrle; molepstvije za otklanjanje tekih nedaa (sue, poplave,
bolesti i sl.); zakonski predlog.
rodelejon (gr. rh6don rua, elaion ulje)
ruino ulje.
rodenticidi (lat. rodere gledati, occidere ubiti)
heh. sredstva za trovanje tetnih glodara
(mieva i dr.).
rodeo (eng. rodeo, iz p.) 1. takmienje kauboja (SAD) u vetini jahanja; 2. obor,
mesto gde se sakuplja stoka.

rozeta

rodij(um)
(nlat.
rhodium)*.
element,
srebrnaste beo metal, otkriven 1804. u platinskim rudama, atomska masa 102,91, redni
broj 45, znak Rh.
rodites (gr. rh6don rua) zool. ruin i-arac
(insekat koji proizvodi na rui-nim
stabljikama iarke koje izgledaju kao
mahovinom obrasle).
rodlanje (nem. Rodeln) sankanje, vonja na
niskim sankama.
rododendron (gr. rhodon rua., dendron
drvo) bog. porodica dbunastih biljki sa
lepim levkastim cvetovima, mnoge vrste su
zimzelene; gotovo sve rastu po planinama
Evrope, Azije i Severne Amerike; alp-ska
rua.
rodologija (gr. rhbdon, logia)6or. opisivanje
rua; nauka o ruama.
rodomel (gr. rh6don, lat. mel med) ruin
med, med od rua.
rodomont (ital. rodomonte) onaj koji moe da
kree s mesta i da valja brda", tj. hvalisavac
(izraz stvoren po Rodomontu, hvaliti i
razmetljivcu u Ariostovom epu Besni
Rolando").
rodomontada (fr. rodomontade, ital. rodomontata) razmetanje, hvalisanje; up. fanfaronada".
rodosaharok (gr. rh6don rua, sakhar
eer, sok koji iz kolenaca bambusove trske
suzi) ruin eer.
rodostagma (gr. rh6don, stagma kap, tenost)
,-ruina voda.
rodohrozit (gr. rh6don rua, chrosis boja)
mineral, manganov karbonat (Mp So3) razne
boje (crvenkast, siv, zelen, ut); javlja se u
rudnim icama u Trepi, Ljubiji i dr.
mestima.
rodsko drvo v. rozvud.
roza (lat. rosa) bot. rua; crvena boja rue,
ruiasta boja; sub roza (lat. sub rosa)
ispod rue", tj. u poverenju.
rozalija (fr. rosalie) muz. ponavljanje jednog
mesta partiture u viem ili dubljem tonu.
rozarijum (lat. rosarium) ruinjak, uli-stan;
ruinjak u kojem se nalaze urne na groblju.
rozacee (nlat. rosaceae) pl. bog. rue.
rozvud (eng. rosewood) ruino drvo, veoma
fino, beliasto-ukasto drvo na ostrvu Rodu
koje ima miris rue i daje skupoceno ulje;
rodsko drvo.
rozein (lat. rosa rua) vrsta crvene bojene
materije.
rozeola (nlat. gozeo1a)lged. crvene ospe, mrase
(bolest koe koja dolazi u toku tifusa,
sifilisa i posle uzimanja izvesnih lekova).
rozeta (fr. rosette) ruica, ruiica, ukras u
obliku rue; traka savijena u obliku rue;
ukras u obliku rue koji se nosi u rupici od
kaputa kao znak nekog odlija ili lanstva u
nekom udruenju; dugme na depnom
asovniku (za navijanje i

rozetirati

812

doterivanje); dijamant kod koga su facete

glaane na jednoj polulopti.
rozetirati (fr. rosette ruica) opiti zlatnim ili
srebrnim ruicama, ukra-avati ornamentima
u obliku ruite; izbrusiti dijamant tako da
pokazuje samo rompske ili trougle povrine.
roziie (nem. Rosinen) pl. suvo groe.
rozolna kiselina (lat. roseus ruiast, oleum
ulje) lepa crvena tenost koja se pravi od
katranskog ulja ili karbolne kiseline.
rozoljo (ital. rosolio, rosoglio) italijanski liker
od ruinog lia, naranninih cvetova i dr.,
nazvan po tome to se nekad slino pie
spravljalo od lia suneve rose" (lat. ros
solis), trave roda Drosepa.
rozomak (polj. rosomak, ma. rozomak) zool.
mnogoder (zver slina medvedu, ivi u Sev.
Evropi).
rojal (fr. royal, lat. rgalis) kraljevski; format
hartije srednje veliine.
rojalizam (fr. royalisme) odanost i vernost
kralju i monarhiji; pripadnitvo monarhijskoj stranci.
rojalist (fr. royaliste) pristalica kraljevstva,
kraljevske vlasti, monarhijskog oblika
vladavine; u Francuskoj: pristalica Burbona
(za
razliku
od
bonaparti-sta
i
republikanaca).
rojalistiki (fr. royaliste) odan kralju ili
kraljevstvu, kraljevski; supr. republikan-skm.
Rojel sosajeti (eng. Royal Society) naziv
naunih drutava (akademija) u Londonu,
Edinburgu i Dablinu.
rojta (ma. rojt) kita, resa (npr. na zavesama,
ilimima, zastorima i sl.).
rok (arap., pere.) legendarna ptica ogromne
snage i veliine u arapskim priama naroito
u Hiljadu i jednoj noi"; top" u ahu.
rokada (fr. gos, rochade) u ahu: potez kod
kojeg kralj, ako nije u ahu i ako su polja
izmeu njega i topa slobodna, a dotle se nije
kretao sa svog mesta, menja svoje mesto sa
jednim od topova i osigurava bokove na taj
nain to se pomera za dva mesta u stranu, a
top zauzima mesto do njega sa druge strane.
roketa (ital. rocchetta) stenovita tvrava.
roketo (ital. rocchetto) kratak stihar katolikog
biskupa sa donjim delom i ipkama, nosi se
preko talara.
rokirati (fr. roquer) u ahu: izvriti rokadu;
voj, pomeriti, premestiti, prebaciti trupe sa
jednog mesta (ili: poloaja) na drugo (drugi);
fig. pomerati u stranu.
rok'n rol (eng. rock'n roll, rock and*roll
tresenje i vrenje) igra u 4/4 taktu sa otrim
ritmom koji omoguava slobodne kretnje
igraa.
roko (ital. goso) kuz. tupo, muklo.
rokoko (fr. gos, gososo) ui. stil u Francuskoj
koji se za vreme namesnitva Filipa

romanizam

Orleanskog i vlade Luja XV (u HU veku),

razvio iz baroka; odlikuje se bogatim,
izuvijanim oblicima i preteranim ukrasima,
naroito u graevinskim ukrasima, u
nametaju i nonji.
rokfor (fr. roquefort) vrsta odlinog
francuskog ovijeg ili kravljeg sira,
proaranog zelenom buom, nazvana po selu
Rokforu.
rola (nem. Rolle) uloga u pozorinom komadu.
Roland (fr. Roland, ital. Orlando) proslavljeni
junak pria iz Karolinkog ci-klusa", jedan
od paladina i sinovac Karla Velikog, iji su
viteki podvizi i borbe protiv Mavara u
paniji predmet velikog broja narodnih i
umetnikih pria i pesama u franc., p. i
ital. knjievnosti.
roler (nem. Roller) 1. kanarinka sa Harca (po
tome to pri pevanju izvija glasom); 2. sp. u
fudbalu: udarac lopte tako da se lopta
kotrl>a po zemlji; 3. takoe = trotinet.
roletna (nem. Rollette) savitljiva drvena,
metalna, plastine ili tekstilna zavesa za
prozore; roleta.
rolna (nem. Rolle) smotuljak, paket u obliku
valjka; kotur, klupko.
rolo (fr. rouleau zavijutak) drvena ili platnene
zavesa koja se pri dizanju savija u svitak;
metalna (limena) zavesa na duanskim
izlozima, vratima i dr.
rolomobil (fr. rouleau valjak, lat. mobilis
pokretan) v. trotinet.
rolfilm (nem. Rollfilm) fot. film namotan na
kalem, predvien za vie snimaka.
roltul (nem. Rollstuhl) stolica na to-kiima.
rolue (nem. Rollschuh) vozaljke, nonim
klizaljkama (lituama) sline sportske
naprave sa tokiima (za vozanje po ravnom
tvrdom tlu).
Rom ime koje je kod nas prevladalo za
pripadnika etnike grupe Cigana.
romadur (fr. romatour) vrsta masnog mekog
sira.
roman (fr. roman, ital. romanzo, lat. romanicus rimski, u Rimu nainjen) prvobitno, u
Francuskoj, izraz kojim su oznaavane
epske pesme napisane romanskim, tj.
narodnim jezikom (lat. lingua romana), za
razliku od svega drugog to je pisano
latinskim jezikom; danas: dui prozni tekst
koji obuhvata veliki krug pojava i odnosa,
obino vie linosti iji se ivotni putevi
ukrtaju, a sve ini jednu umetniku celinu;
neki romani su usred-sreeni na jedan glavni
dogaaj i jedno glavno lice (junaka romana);
fig. redak i zanimljiv doivljaj, naroito
ljubavni.
romaneskan (fr. romanesque) koji je kao u
romanu, izmiljen, udnovat, pun dogaaja;
fig. preteran, zanesen.
romanizam (lat. Nota Rim) rimstvo, rimski
jezik, rimska kultura, rimski duh i sve

romanizirati

813

to je s tim u vezi; u vezi sa religiJom, verom:

papstvo, tj. rimokatolika religija, njeno
uenje i njena naela.
romanizirati (fr. romaniser) poromaniti,
poromanjivati, porimljavati, dati emu
karakter kakav ta stvar ima kod roman-skih
naroda; privesti u krilo katolike crkve,
drati se katolike crkve; dati oblik romana,
priati u obliku romana, pretvoriti u roman,
npr. ep ili dramu.
romanika (dat. romanus rimski) romanski stil
u arhitekturi ranog srednjeg veka.
romanist (nlat. romanista) poznavalac romanskih jezika i knjievnosti; znalac i
pobornik rimskog prava; pristalica rimokatolikog crkvenog uenja.
romanomanija (fr. roman, gr. mania pomama,
strast) preterana strast za itanjem romana.
romavsa (fr. romance) aoet. v. romanca.
romansirati (fr. romancer) pretvoriti u roman,
obraditi u obliku romana ;roman-sirana
biografija ivot nekog oveka napisan u
obliku romana.
romansijer (fr. romancier) pisac romana,
romanopisac.
romanski (fr. roman) 1. v. romanesk,an.
romanski (lat. romanus) 2. koji vodi poreklo od
starorimskog ili latinskog jezika; romanski
jezici oni koji su, u sred. veku, postali od
latinskog: francuski, italijanski, panski,
portugalski i dr.; romanski stil stil loptastih
lukova koji se, u graevinarstvu, razvio od
HXV veka (= vizantijski stil).
romantizam (fr. romantisme) duhovni i
umetniki, naroito knjievni pravac, koji se
na Zapadu pojavio pod kraj HU veka, i
oznaava tenju za oslobaanjem umetnikih
i literarnih mogunosti u smislu sve dublje
subjektivnosti, nadmonosti nad svetom
objekata, ispiranja u svet oseanja, mate i
ulnih senzacija; romantika 2; Supr. antika,
klasika.
romantik (fr. romantique) v. romantiar.
romantika (fr. romantique) 1. sklonost
matanju, sanjarenju, nestvarnim sadrajima; 2. v. romantizam.
romanticizam
(nlat.
romanticismus)
v.
romantizam.
romantian (fr. romantique) . romantian.
romantiar (fr. romantique) pristalica (ili:
sledbenik)roljgantizma u knjievnosti i
umetnosti.
Romantina kola pesnika kola u nem.
knjievnosti HU i XIX veka, iji su
predstavnici pravi izvor poezije i umetnosti
gledali u hrianskom srednjem veku i
narodnim motivima i umotvori-nama.
romantiki (fr. romantique) napisan (ili:
sastavljen) na jednom od romanskih jezika;
koji je u duhu romantizma (supr. antiki,
klasini, moderni); koji ima u sebi pomalo
vitekog ili pesnikog duha, pesniki

rondel

lep, ivopisan, ljubak i prijatan, sa puno

drai, bajan, kao izmiljen, fantasti-an,
matovit, nestvaran, sanjarski, a-roban.
romanca (p., stfr. romans neto napisano na
narodnom jeziku, ne na latinskom) u
narodnom tonu spevana epsko-lirska pesma,
veoma slina baladi, od koje se, u stvari, ne
razlikuje ni po emu sem po tome to je
neto kalja i vedrija od balade i to vodi
poreklo od romanskih naroda, dakle sa juga,
dok balada potie sa severa; romansa.
roman-cement prirodni cement (za razliku od
vetakog portland-cementa).
romancero (p. romancero) knjiga romanci,
zbirka manjih epsko-lirskih, naroito starih
ciganskih romanci.
romanco (ital. romanzo = lingua romanza)
romanski jezik.
Romanja (ital. Romagna) severoistoni deo
nekadanje
crkvene
drave
(sadanje
pokrajine Bolonja, Ferara, Forli i Ravena).
Romanjolac (ital. Romagnolet) stanovnik
Romanje.
romb (gr. rhombos) kom. paralelogram sa
jednakim stranama sa dva otra i dva tupa
ugla.
romb-dodekaedar (gr. rhombos romb, dodeka
dvanaest, hedra osnova) min. kristalni oblik
teseralnog sistema ogranien sa 12
podudarnih rombova; granatoedar.
rombian (gr. rh6mbos romb) rombni, oblika
romba, koji je kao romb.
romboedar (gr. rhombos, hedra osnov) telo
ogranieno sa est rombova.
romboid (gr. rhomboeides oblika romba,
rh6mbos, eidos oblik, vid) geom. paralelogram
ije su samo suprotne strane jednake i
suprotni uglovi jednaki.
romen (fr. romain) 1. tip. latinica u slogu antikva.
romen (fr. romaine) 2. rimska vaga, brza
vaga.
Romeo glavni junak uvene ekspirove
tragedije Romeo i Julija", mladi koji je
zbog svoje velike ljubavi izgubio ivot; fig.
strasno zaljubljen mladi.
Romi v. Rom.
romobil (fr. rouleau valjak, lat. mobilis
pokretan) v. trotinet.
Romul (lat. Romulus) mit. bratRemov, osniva
i p rvi kr alj grad a Ri ma (v lad ao 753
716 pre n.e.), sin vestalke Reje Sil-vije i
boga Marsa.
romulidi (lat. romulidae) pl. potomci Romulovi, tj. Rimljani.
ronda (fr. ronde) okruglina, oblina; put oko
ega, kretanje u krugu; ples u krugu, jedan
obilazak oko dvornice u plesu; obilaenje
straa, patrola; okruglo pisanje; muz. cela
nota;>h. krug; v. i runda.
rondel (fr. rondel) aoet. pesma od 14 stihova u
tri strofe (4-4-6), u kojoj se prva dva

rondela

814

stiha ponavljaju na kraju druge i tree strofe.

rondela (fr. la rondelle) okruglina, okrugao rad,
okrugla graevina, okrugla kula; okrugao
bastion u utvrenjima; okrugla cvetna leja;
rundela.
rondineto (ital. rondinetto) kuz. v. rondino.
rondino (ital. rondino) muz. mali rondo; v.
rondo 2,
rondo (fr. rbndeau) 1. mala pesma, obino od
13 redaka, u dva dela i sa jednim refrenom
koji se po odreenim zakonima ponavlja.
rondo (ital. rondo) 2. muz. komad veselog i
vedrog karaktera, obino u dva dela, u
kome se glavna tema vie puta ponavlja;
takoe: zavrni stav jedne sonate.
rondoleto (ital. rondoletto) muz. v. rondino.
ronerija (fr. rongerie) u bojenju pamunog
platna (katuna): skidanje nepotrebnim boja
sredstvima za nagrizanje.
ronhus (gr. gp6pspo8)d. hrkanje, krkljanje.
ropalian (gr. ropalon buzdovan) buzdovanast, u obliku buzdovana, koji se iri prema
donjem delu; ropalini stihovi stihovi kod
kojih svaka dalja re ima po jedan slog vie.
rosinante (fr. rossinante) ime Don Kihoto-vog
konja; otuda: konju sina, raga, kljusina.
roskona (fr. rosconne) vrsta belog bretanj-skog
platna.
roso antiko (ital. rosso antico) antiki,
crvenkasti mramor.
rospija (pere. ruspi, tur. orospu) ljubaznica;
nevaljalica; prostitutka.
rostbif (eng. roastbeef)jiyB. govee meso peeno
na garu po engleskom nainu, tj. da ostane
polukrvavo.
rostral (lat. rastrum) muz. v. rastral.
rostfraj (nem. rostfrei) koji nije podloan
ranju, koji ne ra.
roshar (nem. Rosshaar) struka, konjska dlaka
od repa i grive, slui prekuvana za violinske strune, naroito tkanine i za punjenje
jastuka, dueka itd.
rota (lat., ital. rota toak) 1. najvii papski
apelacioni sud, vrhovni crkveni sud pod iju
nadlenost spada ceo kato-liki svet; ruota.
rota (nlat. rota, rus. rota, nem. Rotte) 2. voj.
mali odred vojske, vod.
rotang (p. rota, ma la j. rotan) vrsta palme ija
je savitljiva stabljika sluila za batinanje,
tzv. panska trska.
roter (eng. rotary) lan Rotari-kluba.
rotarijanac v. rotar.
Rotari-klub (eng. rotary obrtni, koji je u vezi
sa obrtanjem, club, Rotary Club) udruenje
osnovano najpre u ikagu 1905, a zatim i po
mnogim gradovima Novog i Starog sveta,
kao udruenje poslovnih i profesionalnih
ljudi u nekom gradu ili nekoj oblasti, od
kojih svaki predstavlja poseban posao ili
posebnu profesiju, biran u rotaciji, tj.
uzastopno ili naizme-

rotonda

nino otuda i naziv i koji se sastaju da

raspravljaju o trgovini i poslovanju u gradu i
da ih pomau u cilju optih poboljanja.
rotarstvo (eng. rotary) pokret i osnovna
naela lanova Rotari-kluba.
rotatoria (nlat. rotatoria) pl. zool. tokare;
rotifera.
rotacizam (gr. rho slovo ro", nae r) u
istorijskoj gramatici: prelazak zvunog s" u
r", npr. u lat. flos ge*, florio (cvet) med.
pogreka u izgovaranju izazvana tekoom ili
nesposobnou izgovaranja izvesnih slova,
naroito slova r".
rotacija (lat. rotatio) obrtanje, okretanje,
kretanje, svih taaka nekog tela oko jedne
take ili oko niza taaka, tj. oko obrtne
osovine, tako da svaka taka opisuje
krunu putanju ija je ravan upravna na
obrtnu osu, npr. okretanje, obrtanje, Zemlje
oko svoje ose; u poljoprivredi: naizmenino
sejanje zemljita; takoe: skraen naziv
zarotacionu mainu; ua. translackja.
rotaciona maina tip. maina za tampanje kod
koje tamparski kalup (forma) ne lei u
ravni, nego je razapet oko jednog valjka koji
se obre, a beskrajna hartija", koja se
odmotava s jednog valjka, prolazi izmeu dva
valjka (cilindra) od kojih jedan nosi
zaokrueni kalup koji se tiska na onaj drugi
valjak (cilindar), i time ostavlja otisak na
hartiji koja izmeu njih prolazi; moe da
izbaci na sat po jedan milion otisaka;
nelpresa.
rotaciona osa obrtna osa;_it. rotacija.
rotaciona fotografija postupak pri kome se
mainskim putem sa jednog negativa moe
brzo
proizvesti
veliki
broj
kopija;
kilometarska fotografija.
rotacioni (lat. rotatio obrtanje) obrtni, koji
nastaje obrtanjem, koji poiva na obrtanju,
koji je u vezi sa obrtanjem;roga.cio> telo kat.
obrtao telo, telo koje nastaje obrtanjem neke
povrine.
rotvel (nem. Rotwelsch) nerazumljivi jezik
prosjaka", jezik nem. atrovaca.
rotirati (lat. rotare) obrtati se, okretati se (oko
svoje osovine).
rotifera (nlat. goega)ll. zool. v.rotatoria.
rotlauf (nem. Rotlauf) ned. crveni vetar,
grozniavo zapaljenje koe usled zaraze
prouzrokovane bakterijama Streptococcus
pyogenes;jrr. erizipel.
rotodin (lat. rotare obrtati se kao toak, nlat.
rotor, gr. dynamis sila) avij. najno-vija vrsta
letelice, kombinacija aviona i helikoptera,
uzlee i slee gotovo vertikalno, kao
helikopter, ali ima znatno veu brzinu od
ovog, od koga je i mnogo
J sigurniji.
rotokopija (lat. rotare, kopija, v.) otisak
umnoen a rotoprinteru ili narotoru.
rotonda (ital. rotonda, lat. rotunda) okrugla
graevina sa kubetom, naroito letnjiko-vac,
ardak s kubetom; svaka spolja i

rotor

815

iznutra zaokrugljena zgrada, naroito uveni

Panteon u Rimu; kod. okrugao enski ogrta.
rotor (lat. rotare obrtati se kao toak, mlat.
rotor) teh. deo koji se obre oko svoje
osovine, pokretni deo (kod elektrinog
motora, dinamomaina za naizmeninu struju,
turbine i dr.); supr. stator.
rotule (nlat. rotulae) pl. farh. lek u lopticama.
rotulirati (nlat. rotulare) spise po redu obeleiti,
srediti i povezati u sveske.
rotulus testijum (nlat. rotulus testium) prav.
sveanj sa iskazima svedoka.
rotunda (ital. rotonda) v. rotonda.
rotilj (ma. rostely, nem. dijal. roschitl) 1.
gvozdena reetka za peenje mesa na aru;
peenje mesa na aru; 2. reetka u loi-tu
pei (za prolaz pepela).
ro haana (hebr. glava godine", praznik Nove
godine kod Jevreja, 1. i 2. tirija (septembra),
kao dan koji treba posvetiti razmiljanju o
Bojem sudu i samoposma-tranju.
ro hode (hebr.) glava meseca", prvi dan u
mesecu kod Jevreja.
re (tur. hirs) muka snaga, mukost.
rsuz (tur. hirsiz) bezobrazan, bestidan ovek;
lopua, lupe; rsuzin, hrsuz.
rubalj (rus. rublv) novane jedinica u carskoj
Rusiji i u SSSR, deli se na 100 kopejaka;
rublja.
rubato (ital. rubato) muz. oteto, otrgnuto,
oduzeto; tempo rubato (ital. tempo rubato)
ukradeni takt", osobeni nain sviranja ili
pevanja sa oseanjem pri kome je glavnom
glasu, s obzirom na takt, ostavljena potpuna
sloboda.
rubaka (rus. rubaka) ruska studentska i
radnika koulja.
rubeole (lat. ruber crven) med. ospice, frus, deja
zarazna bolest, slina boginjama.
rubefakcija (nlat. rubefactio) . pretvaranje
crne, zelene i sive boje stena, pri raspadanju,
u crvenu.
rubefacijencia (nlat. rubefacientia) pl. med.
sredstva koja (ili: lekovi koji) izazivaju
crvenilo i vruinu.
rubidij(um) (nlat. rubidium, lat. ruber crven)
he, elemenat, slian kaliju, srebrnasta sjaja,
nazvan po dvema crvenim crtama koje
pokazuje njegov spektar; atomska masa
85,47, redni broj 37, znak Rb.
rubijacee (nlat. rubiaceae) pl. bog, broevi.
rubijacin (lat. rubia bro) narandasto-uta
bojena materija koja se dobiva od broa; up.
purpurni.
rubijacitin (lat. rubia) tablete kestenjaste boje,
lek protiv impotencije.
Rubikon (lat. Rubico) mala reka u Gornjoj
Italiji kod Ravene, danas Pisatelo, koja je
predstavljala granicu izmeu Italije i
ovostrane Galije (tj. Gornje Italije), uvena po
Cezarevom prelasku preko nje, to je bio
znak za poetak graanskog rata;

ru

otuda: prei Rubikon = kroiti poslednjim,

odlunim korakom, posle koga nema
vraanja; up. alea jahta est.
rubin (ital. rubi.no, p. rubin, nlat. rubinus, lat.
rubens crven, crvenkast) . proziran crveni
dragi kamen, pored dijamanta najtvri.
rubivsko staklo staklo obojeno crvenom ili
utom bojom rubina pomou zlata (zlatni
rubin), bakra (bakarni rubin) ili srebra
(srebrni rubin).
rubifikancia (nlat. rubificantia) pl. ned. v.
rubefacijencia.
rubifikacija (nlat. rubificatio) med. pocrvenelost, pojava crvenila, izazivanje crvenila
na koi.
rublja (rus. rublv) v. rubalj.
rubrike (lat. ruber crven, rubrica crvena
zemlja) prvobitno: naslov zakona crveno
pisan; natpis, naslov (knjige, poglavlja, spisa
i dr.); oznaka, odsek, odeljak, crta kao znak
novog odeljka, pregrada; vrsta, struka; u
katolikoj crkvi: obredna uputstva za
liturgijske radnje, tampana crvenim slovima
u liturgijskim knjigama; rubrum.
rubrikator (nlat. rubricator) u sred. veku: pisac
crvenih naslova i linija u knjigama; naroito
slikar koji je izraivao velika poetna slova
(iiicijale) u rukopisima i prvim tampanim
knjigama.
rubricirati (nlat. rubricare) snabde (crvenim)
slovima; oznaiti naslov, napisati naslov;
srediti po odeljcima, odsecima, strukama i sl;
odeljke (ili: poglavlja) obeleiti crtama.
ruvet (arap. hirfa, tur. hirfet) 'v.rufet.
ruderacija (lat. ruderatio) pravljenje poda ili
kaldrme od ljunka ili sitnog kamenja sa
cementom.
rudimentaran (nlat. rudimentarius) poetni,
osnovni; biol. nerazvijen, zaostao u razvitku,
zakrljao; rudimentarni organi pl. u toku
istorijskog razvitka zakrljali organi biljki i
ivotinja koji su izgubili svoju funkciju.
rudimentacija (nlat. rudimentatio) zakrljalost, zaostalost u razvitku.
rudimenti (lat. rudimentum prva nastava,
vebaonica, prvi pokuaj, rudimenta) pl.
osnove, poeci, prvi pokuaji, prvi pojmovi,
osnovna znanja; zakrljali (ili: turi) ostaci
neega.
rudisti (lat. rudis) geol. koljke sa debelim
ljuturama koje su ivele u periodu kre-de,
donji kapak bio im je kupastog ili kao rog
izvijenog oblika i utvren za morsko dno, a
gornji ga je zatvarao kao kakav poklopac
pomou veoma jakih zuba", koji su zalazili
u upljine donjeg kapka.
ru (fr. rouge, lat. rubeus) crven, rumen,
rujan; pl. crvenilo, rumenilo za lice, nokte i
usne, rumen puder; ru veetal (fr. rouge
vegetal) biljno rumenilo, portu-galska
minka.

rudiJa

816

rudija (tur. riidiye) srednja kola, gimnazija.

ru e noar (fr. rouge et noir) crveno i
crno", franc. hazardna igra sa 312 karata sa
crvenim i crnim poljima.
ruirati (fr. rouge) rumeniti, mazati rumenilom,
crvenilom (obraze, usne, nokte).
ruzmarin (lat. ros marinus) bog. morska rosa",
poznata biljka veoma prijatna mirisa (kod nas
igra naroitu ulogu o svadbama, kao simbol
veselja, radosti).
ruina (lat. ruina) propast, nesrea, gubitak;
razvalina, ruevina, ostatak od graevine
koja se vremenom sama sruila; fig. ovek
propala zdravlja.
ruiniran (lat. ruina) sruen, razoren, uniten;
upropaen, propao, oteen, pohaban;
upropaena zdravlja.
ruinirati (fr. ruiner) sruiti, razoriti, unititi,
upropastiti, upropaivati (imanje, odelo,
zdravlje, ugled itd.); pretvarati u ruevine.
ruksak (nem. Rucksack) planinarska i vojnika
torba koja se nosi na leima, ranac, teleak.
ruktacija (nlat. ructatio) med. v. ruktus.
ruktus (lat. ructus) med. podrigivanje.
rulada (fr. roulade) muz. trk, tehniki sloen
pasa u solo-pevanju.Jgoloragura; kup. svitak
mesa.
Rul Britanija engleska rodoljubiva pesma,
nazvana po poetnim reima refrena, koji
glasi: Rule Britannia, Britannia rule the
waves! Britons never shall be slaves!
(Vladaj Britanijo, Britanijo, vlada] talasima!
Briti nikad nee biti robovi!"); rei od
Demsa Tomsona, muzika od T. Aria (1738).
rulet (fr. roulette) toak sree, obrtna okrugla
ploa sa crveno i belo obelee-nim
pregradama po kojoj se kotrlja loptica od
slonove kosti, i broj na kome se zaustavi
dobiva; izreckan toki uvren na drci,
kojim se slue obuari, voskari, kolaari,
bakroresci i dr.; sprava za umekavanje
koa.
ruler (fr. goi!eig)pl. avion koji se vie ne
upotrebljava za letenje, nego slui samo u
pilotskim kolama za obuku u voenju po
zemlji.
rulman (fr. roulement) muz. brzi triler na
dobou i bubnjevima.
rulo (fr. rouleau, pl. rouleaux) svitak hartije;
truba (platna i dr.); valjak, oklagije; valjak za
nabijanje drumova; zavesa od tapia i dr.
(na prozorima ili izlozima) na izmotavanje.
rum (eng. gp) vrsta fine i jake rakije, dobiva
se vrenjem melase od sirovog eera (eerne
trske), sadri 4060% alkohola.
rumba (amer.) amerika poluritmika salonska igra u 4/4 takta.
ruminancia (lat. ruminantia) pl. zool. prei-vari.

rusifikacija

ruminacija (lat. ruminatio) zool. preivanje; fig.

ponovno razmiljanje o emu.
ruminirati (lat. ruminare) zool. po drugi put
vakati hranu koja se vraa iz eluca u usnu
duplju, preiveti; fig. ponovo razmiljati,
zrelo promisliti.
rumicin (lat. gpeh)hedg. ekstrakt iz korena
biljke Rumex patientia, po svojstvima ravan
rabarbari.
rumpirati (lat. rumpere) slomiti, razbiti,
raskinuti, razvaliti, rasei; provaliti, prokriti
(put); ma. izbiti protivniku ma iz ruke.
runda (eng. round, nem. Runde, fr. ronde) 1.
ot deo borbe ili utakmice izmeu dva
odmora (npr. u boksu 2 ili 3 minuta) 2. jedno
naruivanje pia za sve oko stola; v. i ronda.
rundela (nem. Rundell) v. rondela.
rundirati (nem. runden, rundieren) zaokru-gliti,
zaokrugljivati, zaobliti, zaoblji-vati; brusiti
drago kamenje.
rundisa (nem. Rundisse) izbruena ivica
dragog kamena koja se uokviruje.
rune (got. runa) pl. tajne", pravolinijska slova
kojima su se sluili stari german-ski narodi
dok nisu upoznali i primili latinicu; najstariji
alfabet runa imao je 24 znaka.
runografija (got. runa, gr. graphia pisanje)
runsko pismo, rune.
ruota (ital. ruota) v. roga.
rupiah (hindost. rupiyah) novana jedinica
Indonezije (= 100 sena).
rupija (hindost. rupiyah, sskr. girua) novana
jedinica u Indiji.
ruptorijum (nlat. ruptorium) med. sredstvo
koje nagriza kou i time otvara ir.
ruptura (nlat. ruptura) prekid, prelom; pro-boj,
probijanje; razbijanje, obijanje, provala;
prekid pregovora ili odnosa, raskid ugovora;
med. prosutost, prskanje.
ruralizam (lat. rus selo, ruralis seoski)
osobenost sela, ureenje sela s obzirom na
karakter, potrebe i nain ivota njihovih
stanovnika.
ruralni (lat. rus polje, selo, ruralis) poljski,
seoski, seljaki.
rurizam v. ruralizam.
ruristiki (lat. rus, ruris, polje, selo) v. ruralni.
rusalke (slov.) pl. kit. umske i vodene vile kod
starih Slovena.
rusvaj (pere. rusway osramoen, ponien)
udo i pokor, velika guva, mete; bruka.
rusizam re ili jezika osobina koja ukazuje na
uticaj ruskog jezika na na, npr. dozvoliti,
izviniti, nadlenost, upra-njavati, ukaz i dr.
rusifikacija (Rus, nlat -licatio, lat. facere initi,
uiniti) psJruavanje, pretvaranje neega
stranog u rusko, pretvaranje u Ruse.

rusificirati

817

rusificirati (fr. russifier) porusiti, poru-avati,

napraviti u ruskom duhu, napraviti Rusima.
rusomanija (Rus, gr. mania pomama, ludilo)
preterana ljubav prema Rusiji i svemu
ruskom.
rusofil (Rus. gr. philos prijatelj, koji voli)
prijatelj Rusije i Rusa.
rusofob (Rus, gr. ph6bos strah) onaj koji se
boji Rusa, koji zazire od Rusa, neprijatelj
Rusa.
rustika (lat. rustica) graevina od kamenja
otesanog samo na sastavcima.
rustikale (nlat. rusticale) seljatvo, ivot i
prilike sela.
rustikalni (nlat. rusticalis) poljski, seoski,
seljaki.
rustikacija (lat. rusticatio) ivot na selu;
poseljaivanje, postajae seljakom.
ruga (fr. route, lat. rupta probijena sc. via
staza, put) put, deo puta koji treba prevaliti,
pravac putovanja ;up. mar.
ruga ceza (lat. ruta caesa) prav. pokretno
imanje, pokretnine.
rutenij(um) (nlat. ruthenium) hen. elemenat,
veoma teko topljiv metal, atomska masa
101,1, redni broj 44, znak Ru.
rutil (lat. rutilus crvenkast) min. 'mineral,
titanov dioksid, crvene boje, veoma tvrd
(6,3); titanova ruda; kod nas se javlja u
kristalastim
kriljcima,
u
planinama
Rodopskog sistema.

52 Leksikon

rum

rutilizam (lat. rutilus crvenkast) pojava

crvene, rie kose, riokosost. rutine (fr.
routine) vinost u radu, izvebanost u nekoj vrsti poslovanje, spretnost,
vie mehaniki nain rada, po iskustvu
i navici, bez udubljivanja u samu stvar.
rutiner (fr. routinier) ovek iskusan i
izveban u nekom poslu na osnovu dugog
rada, praktiar; oljar koji je nauio
neki posao gledajui druge, a sam nema
nikakvog dubljeg poznavanja stvari kojom
se bavi, npr. takav lekar. rutiniran (fr.
routine) vian, izveban,
spretan, iskusan u nekom poslu. rutinirati
se (fr. routiner) stei (ili:
sticati) okretnost i vinost u nekom
poslu. rufaji (tur.) pl. dervii uveni po
svom
verskom zanesenjatvu koje granii sa
ludilom, nazvali po svom osnivau Ametu
Rufaau (HP vek). rufet (arap. hirfa, tur.
hirfet) zanat, poziv;
zanatlijske udruenje, esnaf;rJet.
rufijanstvo (ital. ruffiano) podvoenje, pomaganje bluda iz koristoljublja. ru (eng.
rush) v. rat 2. rupa (tur. ru?en sjajan, blistav)
mletaki
dukat, cekin, zlatnik; rutpija. Rh-faktor
(izg. er-ha) v. rezus-faktor. rum (pere. hiSm,
tur. hisim) besan, divlji
napad, napad razjarena oveka ili gomile;
razbenjenost, ljutnja.

S
S, s dvadeset prvo slovo nae irilice, dvadeset
etvrto nae latinice (S, &)', kao skraenica: S
= jug: (eng. south, fr. sud, nem. Siid); S ili s
= oznaka za subjekt suda (u formalnoj
logici); sc. = scilicet; sc. ili sculps = skulisit;
sq. = sekvens; Sh. = iling; sing. =
singular; S. L. = sili loko; Sld. = saldo;
Sterl. = ster-ling nuz- S = solo; mat. sec =
seane; sin = sinus; fiz. s = sekunda; hen.
Sm = samarijum; Se = selei; Si = silicijum;
Sc = skandijum; Sn = stanum; Sb = stibijum;
Sr = stroncijum; S = sulfur (sumpor).
saba (tur. sabah, arap. sabah) sve i prijatan
severoistoni vetar; up. sabah.
sabaile (arap.-tur. sabahile) prid. u zoru,
zorom rano; sabajle.
sabat (hebr. schabbath) subota, praznik odmora
kod Jevreja; abat.
sabatarijci (hebr. schabbath) pl. hrianske
sekte koje, drei se strogo Starog zaveta,
smatraju da treba praznovati subotu mesto
nedelje; sabatisti.
sabatisti (hebr. schabbath) pl. v. pod sabatarijci.
sabah (arap. sabah) jutro, svitanjesabejizam (hebr. zaba) oboavanje zvezda,
naroito Sunca i Meseca, stara religija
Arabljana, Egipana i dr.
sabejci (hebr. zaba) oboavanje zvezda,
naroito Sunca i Meseca; up. sabejizam.
Sabinjani (lat. Sabini) staroitalijsko pleme,
susedi Latina. Po kai, podanici Romulovi
izvrili su, prilikom jedne sveanosti, otmicu
Sabinjanki, sabinskih ena i devojaka, i iz
tako
nastalih
bra-kova proizilo je
stanovnitvo Rima; motiv je obraivan u
umetnosti.
sabo (fr. sabot) drvena cipela, klompe; igra;
muz. ivijica od mesinga; kada u obliku
drvene cipele.
sabov (ma. szabo) kroja.
sabon (fr. sabon) tip. vrsta velikih slova, od 68
telegrafskih taaka, za naslove.
saborejci jevrejski naunici u (dravi)
Vavilonu, koji su se bavili prouavanjem
Talmuda.
sabotae (fr. sabotage pravljenje drvenih
cipela) 1. vrsta trajka koja se sastoji u tome
to radnici namerno oljare pri

radu, ometaju rad kvarenjem alata, mainskih delova i sl., da bi se poslodavci

naterali da prihvate njihove zahteve; 2.
potajni, maskirani rad, kome je cilj da
onemogui, oslabi ili odui ostvarenje
neega (kao to obino rade rodoljubi, za
vreme rata, u okupiranim zemljama).
saboter (fr. saboteur) radnik koji namerno
oljari i ometa rad, onaj koji vri
sabotau. sabotirati (fr. saboter) namerno
oljariti
i ometati rad, vriti sabotau. sabura (lat.
saburra pesak, pesak za optereenje broda) optereenje broda peskom,
balast; med. crevna neistoa. saburalan (lat.
saburralis) med. izazvan (ili:
prouzrokovan) neistoom. savana (p.
savana) velika travna ravnica u
Severnoj Americi i Africi, sa rastinjem
slinim stepskom. Savaot (hebr. zebaoth) v.
Zebaot. savoar-vivr (fr. savbir vivre) znati
iveti", mudrost ivota, vetina ophoenja,
fino ponaanje. savoneta (fr. savonnette)
okrugao sapun za
brijanje; kutija za sapun; poklopac preko
stakla na depnim satovima. savornja (tur.
sabur, safra) balast broda. Saga (nord. Saga,
nem. Sage) mit. staronordijska boginja pria i istorije, ljubavnica
Odinova; otuda: saga, kauka, priauprozi,
gatka, bajka (naroita vrsta islandske
literature). sagalin praak za pranje i
ienje mrlja,
nazvan po istonoazijskom ostrvu Sahalinu, gde se proizvodi; sahalin. saganak (tur.
saganak) prekid, mah; kae se:
vetar duva na saganak, tj. duva na mahove;
povetarac. sagitalan (lat. sagitalis) u
obliku strele,
strelast, koji ide kroz sredinu tela. sago
(malaj. sagu) zrnasto skrobno brano od
hranljive sri sago-palme i drugih
palmi. sagoma (ital. sagoma, lat. sacoma)
protivteg
kod brze (automatske) vage; voj. prenik
zrna, kalibar; arh. prenik stuba. sade (pere.)
ist, pravi, jednostavan, prost,
jednolian; sade platno platno u jednoj
boji, bez ara; kao prilog: samo, jedino.

sader

819

sader (pere. sad-dar) stotinu kapija", sveta

knjiga gebara; up. gebri.
sadizam (fr. sadisme) izopaena spolna pohotljivost koja nalazi zadovoljenje u telesnom
muenju osoba prema kojima se osea pohota
(naziv po francuskom piscu mar-kizu de
Sadu, 1740-1814, koji je tu izopa-enu
pohotljivost prvi opisao u svojim romanima);
up. mazohizam.
sadist (fr. sadiste) ovek optereen sadi-zmom,
svirep pohotljivac; pr. sadistiki.
sadukejizam uenje sadukejaca.
sadukejci (hebr. zaddukim) jevrejska religiozna sekta iz II veka pre n. e. koja nije
priznavala predanje i nije verovala u anele
i besmrtnost due, nego samo u Mojsijeve
zakone, konzervativci i protivnici fariseja.
saibija v. sahibija.
saja (tur. saya, lat. saia) vrsta debele ohe.
sajan (fr. saillant, lat. salire) voj. nenadni ugao
kod utvrenja.
saji (fr. saillie) apx. ispust, izboina, istaknuti
deo; fig. ispad, nagla ljutnja; duho-vita
desetka.
sajdije (arap.-tur. saatci) asovniar.
sakagija (tur. sakagi) net. mrkavost, bala-vost
(veoma opasno zarazno oboljenje kopi-tara,
koje prelazi i na oveka, za koga je gotovo
uvek smrtonosno); up. maleni, ma-leinizacija.
sakada (fr. saccade) jax. jak trzaj konjskom
uzdom; fig. otar prekor; muz. jak potez
gudalom kojim se odsvira vie nota.
sakadirati (fr. saccader) jax. cimati, cimnu-ti jako
konjskom uzdom.
sakat (arap. saqat, tur. sakat) oteen u
nekom delu tela, bogaljast, kljast.
sake japanske nacionalno pie od prevrelog
pirina; sadri 12-14% alkohola.
sako (ital. sacco, lat. saccus) kratak muki
kaput.
sakoe (gr. sakkos vrea, haljina) gornja
odeda pravoslavnih episkopa od skupocene
materije.
sakofori (gr. sakkos vrea, dak, phero
nosim) dakonosci, pokajnici koji nose
haljine od dakova.
sakra (lat. sacra) pl. svete stvari, svetinje;
crkvene utvari; crkvene radnje.
sakra konzulta (lat. sacra consulta) najvii
krivini i kasacioni sud u Rimu za podanike
papske stolice.
sakralni (nlat. sacralis) 1. koji se tie crkvenih
obreda; 2. znat. koji se tie krsne (ili: krstane)
kosti kod oveka i ostalih kimenjaka.
sakrament (lat. sacramentum) prvobitno:
sredstvo kojim neko sebi ili drugom namee
izvesnu obavezu (kapara, kaucija, zakletva i
dr.); u hrianskim crkvama: sveta tajna,
naroito priee.
sakramental (nlat. sacramentalis) prav. onaj
koji pod zakletvom dokazuje iju nedu-nost.

sakramentalije (nlat. sacramentalia) pl. u

katolikoj crkvi: sve one svete radnje
(obredi, blagoslov) koje nisu sakrament;
osveeni predmeti, npr. sveta voda, brojanice,
ikone i dr.
sakramentalvi (nlat. sacramentalis) koji se tie
svetih tajni, svet, svean.
sakramevtar (lat. sacramentum) liturgijska
knjiga katolike crkve, sadri sveteni-kove
molitve za vreme mise.
sakramentari (nlat. sacramentarii) pl. reformisti koji ne priznaju stvarno postojanje
tela i krvi Hristove u prieu
sakrarijum (lat. sacrarium) mesto za uvanje
svetih stvari, svetilite; kapela, hram; mesto
gde se uvaju hostije.
sakra skriptura (lat. sacra scriptura) sveto
pismo, crkvene pismo.
sakrileg (lat. sacrilegus) onaj koji hara
crkvu, oskvrnilac svetinje, obesvetilac;
bezbonik, bogohulnik.
sakrilegijum (lat. sacrilegium) pohara crkve,
svetotatstvo; oskvrnjenje, povreda svetinje,
bezbotvo, bogohulstvo.
sakrirati (lat. sacrare) posvetiti, rukopo-loiti
(episkopa); miropomazati.
sakristan (nlat. sacristanus) crkvenjak (kod
katolika).
sakristija (nlat. sacristia) u katolikim
crkvama: soba pored oltara u kojoj se
svetenici oblae za slubu i u kojoj se
uvaju odede i crkvene posue, crkvena
riznica.
sakristicijum (nlat. sacrisittium) kod katolika:
zabrana
vrenja
bogosluenja
(kao
svetenika kazna).
sakrificijum (lat. sacrificium) rtva; u
katolikoj crkvi: misa.
sakrificirati (lat. sacrificare) rtvovati, prineti
na rtvu, prinositi na rtvu; fig. posvetiti.
sakro egoizmo (ital. sacro egoismo) sveti
egoizam", izreka italijanskog ministra
Salandre (1914) koji slui kao lozinka
italijanskog imperij a lizma.
sakropolitika (lat. sacer svet, gr. politike) veza
duhovnog i svetovnog (kao u papstvu).
sakrosanktan (lat. sacrosanctus) presvet; neprikosnoven, nepovredljiv.
sakrum os (lat. sacrum os) znat. krsna kost.
saksifraga (lat. saxifraga sc. herba) bot. kamenika, oplanika (biljka).
saksifragav (lat. saxifragus) med. koji lomi, tj.
koji rastvara kamen.
saksofon (gr. phone zvuk, glas) muz. metalan
duvaki instrumenat sa klarinetskim pi-skom i
kupastom cevi, razliite veliine (od soprana
do kontrabasa); nazvan po pronalazau
Adolfu Seksu (18141894).
sakus (lat. saccus, gr. sakkos kesa, vrea)
sakus lakrimalis (lat. saccus lacrimalis)
anat. suzNI zaton.

sal (lat. sal) hem. so; sal amarum (lat. sal

amarum) gorka so; sal katartikum(lat. sal
52*

820
catharticum) gorka so (za ienje); sal
kulinare (lat. sal culinare) kuhinjska so.
sala (nem. Saal) velika sveana dvornica (ili:
dvorana) za prijeme, igranke, kon-certe i sl.
saladeros (p. saladeros) pl. klanice u Bra-ziliji,
Urugvaju, Paragvaju i Argentini, u kojima se
prireuje usoljeno meso za izvoz i usoljena
koa; sirove koe koje odande dolaze.
salama (ital. salame) slano meso", debela,
tvrda suva kobasica (naroita meavina
odabranog svinjskog i goveeg mesa sa zainima, veoma otporna kvarenju).
salamander (gr. salamandra, lat. salamandra, sskr. salamandala) zool. dadevnjak
(ivotinja o kojoj se nekada prialo da ivi u
vatri); mit. vatreni duh.
salamina (fr. salamine) teka jednobojna franc.
svilena tkanina sa takama u boji i sjajnom
povrinom.
salangana zool. istonoindijska lasta, cenje-na po
svojim gnezdima (tunkin) koja se jedu i
smatraju kao fina poslastica (nazvana po
ostrvu Salang, zapadno od poluostrva
Malake).
salarijum (lat. salarium) godinja plata; plata,
zarada; nagrada.
salata (ital. salato, fr. salade, lat. sal so) kup.
hladno jelo od raznih biljaka i dr., zainjeno
siretom, zejtinom i biberom.
sala (ma. szallas) poljsko imanje sa
potrebnim zgradama, stokom i spravama za
racionalno obraivanje (u Vojvodini i
Maarskoj).
salva (fr. salve) pucanj u znak radosti ili
poasti, pozdravljanje topovskim pucanjem;
takoe: istovremeno pucanje veeg ili
manjeg broja puaka ili topova, plo-tunska
paljba, plotun.
salvaa (fr. salvage, nlat. salvagium) mor.
nagrada za spasavanje lae.
salvarzan med. lek protiv sifilisa i drugih
zaraznih bolesti (povratne groznice i dr.),
pronaao 1910. nem. prof. Paul Er-lih i
njegov asistent Japanac Hata; Erlih-Hata
606.
Salvator (nlat. Salvator) Spasitelj, Hristos;
vrsta uvenog i odlinog bavarskog crnog
piva.
salve! (lat. salve) zdravo, zdravo da si, dobro
doao! (pri doeku); zbogom! (pri odlasku).
salvija (lat. salvia) vot. alfija, kadulja, pelin,
kalaver (lekovita biljka ije lie sadri
izvesno etarsko ulje, jednu gorku materiju,
tanin i smolu).
salvo honore (lat. salvo honore) ne nanosei
tete asti, neka je doputeno rei.
salvus (lat. salvus) neoteen, u dobrom stanju;
a salvo (lat. a salvo) trg. neotee-no, dobro
ouvano (na tovarnim listovima); in salvo (lat.
in salvo) u sigurnosti, na sigurnom mestu,
siguran.

salinijski

salvus konduktus (lat. salvus conductus)

sigurna pratnja, zatitna pratnja; takoe:
zatitno, sprovodio pismo, isprana koja
nekome osigurava bezbedan prolaz, npr.
pregovaraima u ratu.
saldirati (ital. saldare) trg. raune zakljuiti,
izravnati, utvrditi razliku izmeu strane ulaza
i strane izlaza, izmiriti ostatak duga, isplatiti
dug.
saldo (ital. saldo) trg. stanje nekog rauna;
ostatak koji po zakljuenom raunu jo treba
da se plati, razlika izmeu dugo-vanja i
potraivanja u jednom raunu; takoe:
zakljuak rauna; moj raun je saldo moj
raun je zakljuen, tj. izveden naisto; jo
sam u saldu jo sam u zao-statku, jo
dugujem; per saldo, pro saldo v. pod per i
pro; saldo plaanje plaanje dunog ostatka
radi potpunog izravnanja jednog rauna; kasa
saldo stanje blagajne.
saldo-konto (ital. saldo conto) trg. raun
izravnanja; up. saldo.
salep (arap. sahlab, tur. saleb) u doba cvetanja
iskopani, popareni pa sasueni go-moljasti
koreni nekih orhideja, koji sadre skrob, sluz,
eer i belanevinu; samleveni u prah i
skuvani daju gusto i hranljivo pie, naroito
omiljeno na Istoku.
sales delikvescentes (lat. sales deliquescen-tes)
pl. hem. rastopljive soli.
sales fatiscentes (lat. sales fatiscentes) pl. hem.
soli koje izvetravaju ili se rastva-raju.
salze (ital. salse) pl. kol. blatni vulkani, mali
vulkani koji mesto lave izbacuju blato i
sumporni gas.
salzola (nlat. salsola) bot. sonjaa (biljka od ijeg
se pepela spravlja soda).
saliva (lat. saliva) pljuvaka, slina, bala.
salivancia (lat. salivantia) pl. med. sredstva koja
pomau luenje pljuvake.
salivacija (nlat. salivatio) suvino luenje
pljuvake, baljenje.
salivin (lat. saliva pljuvaka) hem. glavni
sastojak pljuvake.
saligenin (lat. salix vrba, gr. gen- koren od
gignomai postajem, nastajem) hem. alkohol
koji odgovara salicilnoj kiselini (u koju se
moe
oksidacijom
pretvoriti),
postaje
hidrolizom od salicina; salicil.
salijski zakon (lat. leges salicae) zbornik
obiajnog prava nemakog plemena Salija-ca
ili Salfranaka, prireen u V veku, najstariji
zbornik nemakih zakona; naroito je
zanimljiv l. 62 toga zakona, koji iskljuuje
keri iz naslea, imanja i prestola; otuda:
salijska dobra ona koja prelaze samo na
muko potomstvo.
silina (lat. salina) majdan soli, solana.
salinijski (lat. salinus) soni, koji sadri so, kao
so, koji se tie soli ili stvaranja soli;
salinijske vode mineralne vode koje sadre
natrijuma i magnezijuma sulfat.

salinitet

821

salinitet (lat. sal so) procenat soli to ga sadri

neko telo, tenost i dr., slanost, sonost.
salinograd (nlat. salinogradus) areometar za
odreivanje koliine soli u nekoj prirodnoj
slanoj vodi.
salinometar (lat. salinus slan, gr. metron
mera) v. salinograd.
salipirin (lat. salix vrba, gr. rug vatra) far,
jedinjenje antipirina sa salicilnom kiselinom;
slui kao lek protiv nazeba i gripa.
salitra (ital. salnitro) hem. v. alitra.
salifikacija (nlat. salificatio) hem. stvaranje soli,
pretvaranje u so.
salificirati (nlat. salificare) hem. pretvoriti u so,
pretvarati u so.
salicil (lat. salix gen. salicis vrba) hem. v.
saligenin.
salicilizam (lat. salix gen. salicis vrba) med.
trovanje salicilnom kiselinom.
salicilna kiselina hem. kristalast praak, u
hladnoj vodi teko rastvorljiv, spreava
vrenje i truljenje, unitava mikrobe (zbog
ega se upotrebljava za konzervisanje
ivotnih namirnice, pia i dr.); upotrebljava
se i u internoj medicini.
salicin (lat. salix gen. salicis vrba) indiferentna
gorka materija koja se dobija u obliku belih
kristala iz kore i lia vrba.
salicineje (nlat. salicineae) pl. vot. vrbe, vrste
vrba.
salmijak (lat. sal ammoniacum) hem. v. niador; salmijakov cvet (lat. flores salis
ammoniaci) salmijak preien sublimisanjem.
Saloma (hebr. Schalom) ki Irodijadina, koja
je na ime nagrade traila i dobila od kralja
Iroda glavu Jovana Krstitelja (Mark, 6, 21 i
d.); drama od Oskara Vajlda, opera od
Riharda trausa.
Salomon (hebr. Sch'16moh) v. Solomon.
salon (fr. salon, ital. salone) prvobitno: velika
dvorana, dvornice; sada: mala dvorana,
elegantna soba za prijem (i u gostionicama);
dvorana sa slikama, dvorana u kojoj se
prireuju izlobe, izloba slika i vajarskih
radova; naroito: izloba dela ivih
umetnika koja se svake godine prireuje u
Parizu; fig. otmeno drutvo, otmen svet;
salonska kola eleznika kola udobno
nametena kao drutvena soba.
salpe (gr. salpe, lat. salpa) pl. zool. vrsta
meinica, prozirne morske ivotinjice koje
nou svetle plavkastom svetlou.
salpetr (lat. sal petrae so kamena) hem. v.
alitra.
salpingemfraksis (gr. salpinx truba, etrhrasso zapuim) med. zapuenost une trube.
salpingitis (gr. salpinx truba) med. zapaljenje
une trube (otosalpingitis); zapaljenje
jajovoda.

salcgajst

salpingoskopija (gr. salpinx truba, skopeo

posmatram, gledam) med. pregledanje une
trube naroitim, za to udeenim aparatima.
salgostafilinus (gr. salpinx truba, staphyle
oteena resa) znat. trubnoresini mii.
salpingostenohorija (gr. salpinx truba, stenochoria uzan prostor, uzina) med. suenost
une trube.
salpingotomija (gr. salpinx, tome seenje,
rezanje) med. seenje jajovoda, vaenje
jajovoda.
salpingofaringeus (gr. salpinx, pharynx
drelo) znat. trubno-drelni mii.
salpinks (gr. salpinx) zool. vrsta morskih
koljki; anat. Eustahijeva truba, una truba;
jajovod.
SALT (skra. za eng. Strategic Arms Limitation Talks) ameriko-sovjetski pregovori (od
1969) o ograniavanju stratekog oruja;
1972. potpisan je sporazum o ograniavanju u
oblasti raketnog naoruanja.
salta (lat. salta) skai"; ahu slina igra sa dva
igraa sa po 15 u tri klase (Sunce, Mesec i
zvezde) podeljenih kamiaka na dasci sa sto
polja.
saltarelo (ital. saltarello) ivahan italijanski,
naroito napuljski narodni ples u 3/8 ili 6/8
takta; poskoica, rimski narodni ples u 6/8
takta uz pratnju doboa; muz. brza tonska
figura.
saltatoria (lat. saltatoria) pl. zool. skakavci
pravokrilci.
saltacija (lat. saltatio) skakanje, igranje sa
podskakivanjem; med. kucanje ila kucavi-ca
(arterija).
salto (ital. salto skok) sa. slobodan skok sa
gimnastike sprave: napred, unazad ili sa
strane; salto mortale (ital. salto mortale)
smrtni skok", vratoloman skok pri kome se
skaka u vazduhu prevrne preko glave; fig.
veoma smeo i opasan podvig.
salubritet (lat. salubritas) zdravost, stanje
povoljno po zdravlje (npr. vazduha), lekovitost.
salus (lat. salus ge salutis) zdravlje, dobro
oseanje; blagostanje, srea, uspeh, spas,
spasenje; salus publika (lat. salus publica)
opte dobro, dravno dobro; salus publika
suprema leko esto (lat. salus publica suprema
lex esto) dobro drave mora da bude najvii
zakon.
salutira
(lat.
salutare)
pozdravljati,
pozdraviti; naroito: pozdraviti po vojniki.
salhov sp. vrsta skoka u umetnikom kli-zanju
(nazvan po vedskom klizau Ulri-hu
Salhovu).
salcgajst (nem. Salzgeist) hem. hlorovodoni-na
kiselina tehnika (Acidum hydrochlo-ricum
crudum), upotrebljava se mnogo u hem.
industriji, u
limarskom zanatu
(pri
lemljenju), za ispiranje porculanskih sudova
i dr.

Saljut

822

Saljut
naziv
za
sovjetsku
svemirsku
laboratoriju; Saljut 1 lansiran 1971. god.
SAM-6 sovjetske protivavionske rakete za
voenje borbe na malim i srednjim visinama
sa svim vrstama protivnikih letelica.
samadan (arap.) deveti mesec Arabljana.
samar (gr. samarion, sagma tovar, tur.
semer) sedlasta podloga za tovar na tovar-noj
ivotinji; podloga na kojoj nosai vuku
teret.
samarij(um) (po rudi samarskitu iz koje je
dobiven) heh, elemenat iz grupe retkih
zemalja, atomska masa 150,35, redni broj
62, znak Sm.
Samariani (hebr. schomron) pl. prastanov-nici
Palestine; po dogaaju isprianom u
Evanelju po Luki (10, 33), u crkvenom
jeziku Samarianin znai: milosrdan ovek.
samarianstvo samilost, milosre prema
nevoljnima; up. Samariani.
Samarjani v. salgarlani.
samarjanski koji se tie Samarjana ili je u vezi s
njima; fig. milosrdan; samarjanski teajevi
Crvenog krsta na kojima se obu-avaju oni
koji e u ratu vriti dunost bolniara.
sambenito (p. sambenito) uta koulja i kapa
sa crvenim Andrijinim (kosim) krstom i sa
slikama ognja i avola, koji su nosili jeretici
poganskom inkvizicijom osueni na lomau;
morali ru je nositi izvesno vreme i oni koji
su se odrekli svoje jeresi i bili puteni na
slobodu.
sambukus (lat. sambucus) vot. zova.
samet (nem. Sammet, ital. sciamito, gr.
eksamiros) kadifa, barun, pli, teka
svilena tkanine sa dlakavom i mekom
povrinom; samt, somot.
samizadat (skr. za rus. samostontelBnoe izdatelvstvo) samostalno izdavanje", privatno,
autorsko izdanje, knjiga, broura itd.; oblik
podzemne" izdavake delatnosti u SSSR.
samit (eng. summit) vrh, vrhunac; u novinarskom jeziku: konferencija na vrhu",
konferencija najviih predstavnika nekih
drava.
Samojedi (rus.) pl. nomadski narod, altajskog
plemena, ivi na krajnjem severu Rusije i
Sibira.
samsar (arap. simsar, tur. sansar) trgovaki
posrednik, senzal.
Samsov (hebr.) izrailjski narodni junak, jedan
od tzv. sudija", zadavao velike jade
izrailjskim neprijateljima Filistejci-ma, dok
im nije, lukavou svoje ljubazni-ce Dalile,
koja mu je na spavanju odsekla kosu u kojoj
je bila sva njegova snaga, pao u ruke,
oslepljen i zatoen; Simson.
samt (nem. Sammet, Samt) v. samet.
Samuilo (hebr. Sch'muel) jedan od velikih
izrailjskih starozavetnih proroka.

sandarak

samum (arap. samum) vreo pustinjski vetar,

esto smrtonosan, u Arabiji, Siriji i
severozapadnom delu istone Indije.
samur (pere. semmur, tur. samur) kuna; krzno
od kune; samurovina.
samurovina (pere. semmur) v. samur.
san (ital., p. san) skraenica od santo.
savatogev (lat. sanus zdrav, gr. gen- koren od
gignomai postajem, nastajem, rodim se) med.
onaj koji raa zdravlje", poznati preparat za
jaanje ivaca i snage uopte, sadri 95%
kazeina.
sanatorijum (nlat. sanatorium) zdravilite,
leilite, lepo ureena bolnica na kli-matski
povoljnim mestima, naroito za lake i
hronine
bolesnike,
prezdravlje-nike,
tuberkulozne i sl.; po veim gradovima:
bolnica za leenje akutnih bolesti, naroito
hirurke prirode.
sanacija (lat. sanatio) v. saniranje.
sangvina (lat. sanguis gei. sanguinis krv) 1.
crvena kreda za crtanje (boje krvi ili re);
2. crte izraen sangvinom.
sangvinarav (lat. sanguinarius) krvoedan,
krvoloan, svirep.
sangvinacija (nlat. sanguinatio) med. krvarenje, krvavljenje.
sangvivik (nlat. sanguinicus) ovek bogat
krvlju, tj. lako uzbudljiv, plah, ivahan
ovek, usijana glava.
sangvinifikacija (nlat. sanguinificatio) zool. v.
sangvifikacija.
savgviniav (nlat. sanguinicus) bogat krvlju,
lako uzbudljiv, lako podloan za prijatno i
neprijatno raspoloenje, plahovit, veoma iv
(npr. temperamenat); takoe: lakomislen,
lakoveran, sanjalaki.
sangvinozan (nlat. sanguinosus) koji ima puno
krvi.
sangvinokratija (lat. sanguis) krv, gr. kra-tos
jaina, snaga, vlada) vladavina krvi, krvava
vlada, npr. u Francuskoj za vreme
Robespjera.
sangvinolevtan (lat. sanguinolentus) krvav,
poprskan krvlju; boje krvi, obojen krvlju,
pomean sa krvlju.
sangvifikancia (nlat. sanguificatia) pl. med.
sredstva koja pomau stvaranje krvi.
sangvifikacija
(nlat.
sanguificatio)
zool.
stvaranje krvi u ivotinjskim telima.
sandal (arap. sandal, tur. sandal) vrsta polusvilene tkanine.
sandale (gr. sandalon, lat. sandalium, tur.
sandal) pl. 1. proste drvene cipele kod starih
Grka (samo onovi) koje su vezivali za noge
kaiima; 2. danas: veoma lake muke i
enske letnje cipele; 3. kratke, zlatom i
dragim kamenjem bogato izvezene arape
koje nosi visoko katoliko svetenstvo o
sveanim prilikama; 4. proste, plitke kone
cipele (onovi) nakai-e, kakve nose
kalueri.
sandarak (gr. sandareke, pere. sandar) 1. min.
crveni sumporov arsen, realgar; 2. v. sandarah.

sandarah

823

sandarah (gr. sandarake, pere. sandarah) hem.

bledouta smola od severnoafrike smreke
(venje), od koje se pravi firnajs, lakovi,
gitovi i dr.; branjava materija koju pele
sakupljaju u sae sebi za hranu; sandarak 2.
sandvi (eng. sandwich) v. sendvi.
sandolina (pere. sandol, ital. sandolino) vrsta
malih i lakih kupakih" amaca za jednu
osobu ili dve osobe.
sanduk (arap. sanduq, tur. sandik) drveni
koveg, krinja.
san en (fr. sans-gene) bez ustezanje, bez
ustruavanja, neusiljeno; tl. neustrua-vanje,
neustezanje.
sanijes (lat. sanies) med. redak, krvav gnoj,
sukrvica.
saniozan (lat. saniosus) sukrviav.
saniranje (lat. sanare leiti) izleenje;
popravljanje, poboljavanje, sreivanje, ozdravljavanje (stanja, prilika, privrede);
sanacija.
sanirati (lat. sanare leiti) izleiti; popraviti,
srediti (stanje, prilike).
sanitarni (lat. sanus zdrav, fr. sanitaire) koji
se tie zdravlja, zdravstveni.
sanitacija (nlat. sanitatio) v. saniranje.
sanitet (lat. sanitas) zdravlje; opte stanje
zdravlja, zdravstvenost; rad i ustanova za
uvanje i podizanje zdravlja i negovanje
bolesnika koje ostvaruje drava; dravna vlast
u iju nadlenost spadaju sve sanitetske
ustanove; pr. sanitetski.
sankilot (fr. sansculotte) gola; u vreme
francuske revolucije: onaj koji ne nosi kratke
akire (kakve su nosili plemii) nego duge
(pantalons), naziv za pripadnike narodne
garde", oruanu snagu francuske revolucije;
fig. rodoljub, proleter.
sankiloterija (fr. sansculotterie) v. sankilotizam.
sankilotizam (fr. sansculottisme) golastvo;
zanos za slobodom, odanost naelima sankilota, neobuzdanost.
savija (sskr. sankhja) sistem indijske predbudistike filozofije koji ui da se ovaj svet
razvio iz pramaterije, da postoji apsolutna i
bitna razlika izmeu duha i materije, i da u
saznanju te razlike lei sredstvo za spasenje
iz sansare.
sankt (lat. sanctus, sanct) sveti; skraeno: S.,
Sct, St, npr. St. Paulus sv. Pavle.
sankta simplicitas (lat. sancta simplicitas) sveta
prostota, blaena prostota (bezazlenost,
naivnost, glupost).
Sanktitas (lat. Sanctitas) Svetost, titula
katolikih biskupa, naroito pape.
sanktifikacija (nlat. sanctificatio) osvee-nje,
posveenje, proglaavanje svetim.
sanktuarijum (lat. sanctuarium) svetinja,
najsvetije mesto u hramu starih Jevreja;
unutranji hor u katolikim crkvama; prostor
oko glavnog oltara; mesto gde se

santorin

uvaju
relikvije
i
svetinje;
sveto,
neprikosnoveno, nepovredljivo mesto.
sankcija (lat. sanctio posveenje) 1. sveana
potvrda nekog zakona, ugovora i sl. koju vri
via vlast ili poglavar drave, davanje
zakonske sile emu; 2. prav. kazna, prisilna
mera kao jemstvo za uvanje zakona,
potovanje ugovora i dr.; 3. ekonomske,
finansijske i vojne mere koje se preduzimaju
protiv drave koja ne potuje meunarodne
ugovore.
sankcionirati v. sankcionisati.
sankcionisati (lat. sanctus svet, fr. sanctionner) jedan zakon uiniti svetim i
neprikosnovenim, potvrditi, odobriti; neto
utvrditi, uiniti zakonom, dati emu
zakonsku silu.
san-nijans (fr. sans-nuance) vrsta teke svilene
tkanine sa zlatnim cvetovima.
sans (fr. sans atout bez aduta) v. preferans.
savsara (sskr. sansara) fil. kruni tok ivota u
indijskoj filozofiji, ivot koji se ponovnim
raanjem stalno obnavlja, sa svim svojim
patnjama i nezadovoljivim eljama, i od
koga je u nirvani jedini spas; up. sankja.
sanskrit (sskr. samskrta) v. sanskrt.
sanskrt (sskr. samskrta) savren, klasini
jezik", drevni jezik Indusa ili Brahmina u
Hindostanu kojim su napisana njihova
klasina religiozno-filozofska i pesnika
dela; kao narodni jezik izumro ve u VI veku
pre n. e., ali naunici u Indiji i danas njim
govore i piu; sanskrit.
Sansusi (fr. Sansouci) bezbrinost", ime
omiljenog zamka nemakog cara Fridriha
Velikog, kod Potsdama.
santa (ital., tl. santa) pr. sveta; im. svetica; santa
kaza (p. santa casa) sveta kua", zgrada
inkvizicije u Madridu.
santal-drvo (nlat. santalum, arap. sandel) fino,
mirisavo drvo iz Indije i sa ostrva Junog
mora: uto se upotrebljava za kaenje i
umetnute radove, crveno za boja-disanje;
sandel-drvo.
santalin (nlat. santalum) bojena materija koja
se dobiva od crvenog santal-drveta.
santigram (fr. centigramme) v. centigram.
santilitar (fr. centilitre) v. centilitar.
santim (fr. centime) francuska i vajcar-ska
novana jedinica, = 1/10o franka, para.
santimetar (fr. centimetre) v. centimetar.
santinela (fr- santinelle) voj. straa; straar,
iljbok.
santo (ital., p. santo) pr. svet; J. svetac.
santonizam (nlat. santoninum) med. -trovanje
glistomorom; up. santonin.
santonin (nlat. santoninum) farm. gorak prah koji
se dobija od biljke Arthemisia cinae, slui kao
lek protiv glista, glistomor.
santorin vulkanska zemlja sa grkog ostrva
Santorin, upotrebljava se za pravljenje
vodenog maltera i cementa.

Sano Pansa

824

Sano Pavsa (p. Sancho Pansa) trampavi

titonoa Don Kihota, olienje trezve-nosti,
praktinosti i snalaljivosti.
sandak (tur. sancak) prvobitno: zastava;
oblast koju su sultani davali na upravu
svojim vojvodama; uprava nad manjom
oblasti.
sanjinizam shvatanje da ovek treba da ivi u
slobodnom uivanju i podmirivanju svojih
prirodnih potreba i prohteva, naroito
erotinih (slobodna ljubav i sl.). Predstavnik
ovoga prilino izopaenog epikurejskohedonistikog shvatanja je Sanjin, glavni
junak istoimenog romana ruskog pisca Mih.
P. Arcibaeva.
saorija (lat. saoria) farm. etiopijska biljka koja
sadri bornu kiselinu, upotrebljava se kao lek
protiv ojaelice, pantljiare.
sapa (fr. sape, nlat. sappa, ital. zappa) voj.
zatien rov, podzemni hodnik koji vodi u
tvravu.
saparina (p. zarzaparrilla) bot. v. sarsapa-rila.
saper (fr. sapeur) kopam rovova, pionir.
savijene (lat. sapiens) mudar, pametan; sapijenti sat! (lat. sapienti sat) mudrom dosta! tj.
pametnom ne treba mnogo (govoriti itd.).
sapirati (fr. saper) voj. potkopati, potkopa-vati,
praviti podzemne hodnike, kopati rovove.
sapo (lat. sapo) sapun; salo amigdalinus (nlat.
zaro amygdalinus) bademov sapun; sapo
medicinal (nlat. sapo medicinalis) lekoviti
sapun.
saponarija (nlat. saponaria) bot. sapunika.
sanonin (lat. zaro) hen. sapunska materija, u
korenju biljki sapunika i dr.
saponifikacija (nlat. saponificatio) pravljenje
sapuna, vetina pravljenje sapuna; hem.
usapunjavanje, usapunjenje, pretvaranje u
sapun.
saponificirati (nlat. saponificare) hen. usa-puniti,
usapunjavati, pretvoriti u sapun, pretvarati u
sapun.
sapremija (gr. sapros truo, haima krv) med.
trovanje krvi usled prodiranja u krv bakterija
koje izazivaju truljenje.
saprinum (gr. sapros, nlat. saprinum) xex.
truleni alkaloid, leni alkalodi.
saprogen (gr. sapros, gen- koren od gignomai
nastati, postati, roditi se) koji izaziva
truljenje; koji je postao truljenjem.
sapropira (gr. sapros, pur vatra, silna
groznica) med. trula groznica.
saprostoma (gr. sapros smrdljiv, stoma usta)
med. neprijatan zadah iz usta.
saprofiti (gr. sapros truo, phyton biljka) med.
trulene klice, biljni organizmi koji se
nesposobni da asimiliu ugljenu kiselinu i,
prema tome, bez biljnog zelenila hrane
mrtvim organskim materi-jama, poglavito
bakterije i gljivice.
sarab (arap.) v. fatamorgana.

sardina

sarabanda (ital. sarabanda, p. zarabanda)

umeren i ozbiljan panski ples u 3/4 takta,
slian menuetu; takoe: koraanje konja po
taktu.
sarazina (fr. sarrasine) voj. reetke za
sputanje (na tvravama).
saraj (pere. seray, tur. saray) v. seraj.
saraori (arap.-pers., tur. silahsor) pl. stanovnici
nekih sela u Turskoj koji su bili osloboeni
od plaanja poreza i dr. da-bina, ali su, u
naknadu za to, vrili javne radove
(odravali drumove, utvrenja i sl.).
sarapa (p. zagara) areni al koji u Latinskoj
Americi nose kao gornju haljinu, a i kao
ukras; serapa.
sarapus (gr. serapus onaj koji je irokih
stopala i vue ih pri hodu, seiro metem, riz
stopalo) med. onaj koji ima plosna stopala,
duz-tabanlija.
saraf (arap. sarraf, tur. sarraf) menja novca,
trgovac novcem, hartijama od vrednosti i sl.
sarafan (rus., gr. sarapis bela persijska odea
sa skerletnim prugama) dugi kaput bez
rukava ruskih seljanki.
Saraceni (lat. Saraceni) istonjaci, orijentalni;
prvobitno: ime kojim su u Evropi zvali
Arabljane, a zatim sve muhamedovce, Turke i
sve nehrianske narode protiv kojih su
voeni krstaki ratovi; fig. grubi, surovi
ratniki narodi.
sara (arap. sarrag, tur. zagas) zanatlija koji
pravi i prodaje razne predmete od koe
(sedla, uzda, bisage, razno remenje, pletene
kamdije itd.).
sarada (arap. siraga, tur. siraca) med. skrofu-le,
tuberkuloze limfnih lezada, najee na
vratu; vrsta sakagije, konjske bolesti.
sarbaz (pere.) persijski ratnik-peak.
sargasum (nlat. sargassum) bot. morska trava,
vrsta mrkih algi u Atlantskom okeanu,
Sredozemnom i Jadranskom moru, ije
delove nose morske struje.
sargija (tur. sargi) gruba i retka tkanine za
pokrivanje i umotavanje robe.
Sardanapal (gr. Sardanapalos) ime poslednjeg
asirskog kralja (667626. pre n. e.), koga su
Grci smatrali olienjem raskoi, mekutva i
sladostraa; otuda: fig. me-kuac, pohotljivac,
sladostrastan; pr. sa-radanapalski.
sardela (ital. sardella) zool. po ostrvu Sardi-niji
nazvane vrsta malih heringi u Sredozemnom
i Jedrenskom moru; u trgovinu dolezi
usoljena, marinirana i, u zejtinu kuvana, u
dobro zalemljenim limenim ku-tijeme;
sardina, srela.
sarder (gr. sardion) min. sardski kemen,
kalcedon mrke boje, nazvan po lidijskom
gradu Sardu.
sardina (lat., ital., p. sardina, fr. sardine) trg.
naziv za konzerviranu sardelu.

sardonski smeh

825

sardonski smeh (gr. Sardo Sardonija) v.

rizus sardonijus.
sarkazam (gr. sarkasmos) 1. grizenje usana
od ljutine", tj. zajedljiva, pakosna tala,
zajedanje; 2. ret. vrsta krajnje zajedljive i
pakosne ironije, npr. Tvoj je sinak junak bio,
/Ako j' umo kamen gristi,/ Mora da se ugojio
(Zmaj, Tri hajduka").
sarkastian (gr. sarkazo grizem usne od
ljutine, rugam se stisnutih usana) koji grize,
koji ujeda, tj. zajedljiv, pakosno aljiv.
sarkitis (gr. sarx meso) med. v. sarcit.
sarko- (gr. sarx genj sarkos) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: meso.
sarkoda (gr. sarkodes mesnat, poput mesa)
zool. v. protoplazma.
sarkoza (gr. sarkosis stvaranje mesa) med.
stvaranje mesa, obrazovanje mesa.
sarkolema (gr. sarx, lemma ono to je
primljene) zool. tkivni omota pojedinih
miinih vlakana.
sarkologija (gr. sarx genj sarkos meso, logia
nauka) nauka o mesnatim delovima tela, o
miiima.
sarkom (gr. sarkoma izrataj mesa) med.
mesni izrataj, mesna guta, mesnik; sarkoma.
sarkoma (gr. sarkoma) med. v. sarkom.
sarkomatoza (gr. sarx, nlat. sarcomatosa)
med. sarkom koji se krivim kanalima rairio
po celom telu; pr. sarkomatozan.
sarkomfalus (gr. sarx, omphalos pupak) med.
sarkom na pupku.
sarkoplazma (gr. sarx, plasma tvorevina)
zool. protoplazma miinih elija.
sarkostoza (gr. sarx gei. sark6s, osteon kost)
med. otvrdnjavanje mesa.
sarkotika (gr. sarkotikos koji pomae rastenje mesa) pl. med. sredstva koja pomau
obrazovanje mesa.
sarkotian (gr. sarkotikos) med. koji pomae
stvaranje mesa, koji izaziva obrazovanje
mesa.
sarkofag (gr. sarko-phagos koji jede meso,
mesojed, mesoder) koji dere, koji nagriza
meso; kod starih: mrtvaki sanduk od
trojanskog krenjaka koji je imao svojstvo da
brzo troi leinu; docnije: mrtvaki sanduk
od kamena, naroito od mermera, luksuzan
kovek; grob u obliku kamenog kovega.
sarkofaga (gr. sarko-phagos koji jede meso,
mesojed) pl. med. sredstva za najedanje, za
nagrizanje mesa.
sarkofija (gr. sarx ki. sarkos, phyo nastanem, postanem) med. mesnati izrataj, divlje
meso.
sarkocela (gr. sarx genj sarkos, kele prodor,
kila) med. tvrdi otok semenjaka (muda) tuberkulozne, kancerozne ili sifilitine prirode.
sarma (tur. sarma ono to je zamotano) vrsta
jela koje se pravi od iseckanog, mlevenog

mesa uvijenog u list kiselog kupusa, vinove

loze i dr.
Sarmati (gr. Sarmatai) lat. Sarmatae) pl.
nomadski slovenski narodi, stanovnici
oblasti Sarmatije, u starom veku, koja se
nalazila u severoistonoj Evropi i susednom
delu Azije.
sarong (malaj.) deo narodne nonje u Indoneziji, na Malaji i Cejlonu: platnene ili svilena
tkanine koja se omotava oko tela.
saros (hald.) razdoblje od 18 godina, posle
kojega se priblino istim redom ponavljaju
Suneva i Meseeva pomraenja.
sarsaparila (p. zarzaparrilla) vot. lekoviti koren
amerike vrste tetivke (nlat. Smi-lax
sarsaparilla); sasaparila.
sarsenet (eng. sarsenet) laka, kao platno
tkana, glatka pamuna tkanina u jednoj
boji; upotrebljava se za postavu i povezivanje knjiga.
sartorijus (lat. sarcire krpiti, nlat. sartori-us)
kroja; anat. dugaki bedreni mii.
sarfalada (nem. Zervelatwurst) v. safalada.
sarcidijum (gr. sarx meso, nlat. sarcidium)
med. mesna bradavica, zamladak.
sarcina (lat. sarcina sveanj, denjak) med. vrsta
bakterija kod kojih se pojedine bakterije
(koke) dele u tri pravca i tako obrazuju
gomile sline unakrsno vezanim denjkovima
robe;
sarcina
ventrikuli(lal.
sarcina
ventriculi) nagomilavanje ovih bakterija u
elucu.
sarcitis (gr. sarx gei. sarkos meso) med.
zapaljenje miia; sarkitis.
sasaparila (p. zarzaparrilla) bot. v. sarsaparila.
sasolin hem. prirodna borna kiselina, ima je na
ivicama toplih izvora kod mesta Saso (Sasso)
blizu Firence.
sat (arap. saa', tur. saat) asovnik, ura; sahat.
satana (hebr. satan, gr. satanas protivnik,
avo) buntovnik, neprijatelj; u Starom
zavetu (knjiga o Jovu); aneo nesree i
kazne koji stoji u slubi Boga; aneo koji se
odmetnuo od Boga, zao duh, avo; fig. rav
i odvratan ovek; sotona.
satang stoti deo bata, novane jedinice u
Tajlandu.
satanizam (hebr.
satan) 1.
religiozno
potovanje, kult satane; 2. strahopotovanje
prema naelu zla u ivotu; avolstvo.
satara (arap. satyr, tur. satir) sekirica sa duim
seivom i kratkom drkom, mesarska,
kuhinjska sekirica za seenje mesa.
satelit (lat. satelles gen. satellitis) 1. pratilac,
telesni straar, pomaga, ortak (u ravom
smislu); 2. astr. naziv za nebeska tela koja
optiu oko planeta po istim zakonima kao ove
oko Sunca, npr. Mesec je satelit, pratilac,
Zemlje; trabant; 3. fig. poslunik, skutonoa,
npr. satelitska drava".

826
saten (fr. satin, ital. setino, lat. seta svila) vrsta
svilene tkanine, atlas, satin; atla-su slina
vunena tkanina.
sati (sskr. sati, eng. suttee) dobra, prava
ena"; u Indiji: ena koja posle smrti mua
pristaje da bude spal>ena ili iva sahranjena s
muem; ovaj in naziva se: satja; suti.
satin (fr. satin, ital. satino) v. saten.
satinada (fr. satin, satinade) lak polusvile-ni
atlas.
satinet (fr. satinette) polusvilena tkanina sa
prugama, poluatlas.
satinirati (fr. satiner) izraditi slino atlasu, dati
emu sjaj atlasa; zlatan konac priiti na
ispupen vez; glaati, sjajati, naroito
hartiju.
satir (gr. Satyros) 1. mit. pratilac Bahov,
umski bog sa kozjim nogama, malim
rogovima, konjskim ili kozjim repom i upavom kosom, simbol gruboulne poluivotinjske oveje prirode; 2. lan hora u
satirinoj drami kod starih Grka; 3. zool.
orangutan.
satira (lat. satira, satura; satur sit, zasien)
prvobitno: zdela, inija (lat. satura sc. lanx)
napunjena svakojakim voem; docnije: pesma
razliitog sadraja; danas: pesma, pria i sl.
koja duhovito i na podrugljiv nain osuuje i
iba sve to ne valja u drutvu ili kod
pojedinaca; podsmeh, ruganje.
satirijaza (gr. Satyros) med. bolesna pojaa-nost
spolnog nagona, spolna nezajalji-vost kod
mukaraca; takoe: unakaenost lica gubom.
satirik (nlat. satiricus) pisac satira; duhovit
podsmeva; pr. satiriki.
satirska igra (gr. Satyros) parodian epilog u
starogrkoj tragediji u kome su satiri
sainjavali hor.
satisfakcija (lat. satisfactio) zadovoljenje, u
sluaju uvrede asti, dostojanstva i sl.,
naroito
putem
dvoboja;
izvinjenje,
opravdanje; naknada tete.
satja (sskr. sutya) v. pod sati,
satrap (stpers. gr. satrapes) pokrajinski
namesnik u staroj Persiji; fig. velik, ugledan,
ohol i raskoan gospodin, de-spot.
satrapija (gr. satrapeia) 1. velika oblast na
kakve je bila podeljena stara persijska drava;
1. namesnitvo (ili: upravni-tvo) persijske
pokrajine; 3. fig. zemlja ili oblast u kojoj neki
pojedinac samodra-ki vlada.
saturancia (nlat. saturantia) pl. med. sredstva za
upijanje i odvoenje eludane kiseline.
saturacija (lat. saturatio) hem. zasiavanje,
zasienje; zasienost; preiavanje ra-stvora
eera; up. neutralizacija.
saturirati (lat. saturare) hen. zasititi, za-siavati,
neutralizirati.

saharat

Saturn (lat. Saturnus) 1. mit. po starorimskoj

legendi, najstariji kralj Lacijuma, zatim bog
useva i zemljoradnje, docnije smatran kao
grki Kronos; 2. astr. posle Jupitera najvea
planeta Sunanog sistema, u ravni njegova
polutara lebdi sistem od tri prstena koji se
sastoje od velikog broja vrlo malih pratilaca
(tela koja optiu oko Saturna); 3. hem. olovo.
saturnalije (lat. Saturnalia) pl. sveanosti u ast
Saturna kod Rimljana, slavljene poetkom
decembra, dani veselja, odmora, slobode i
jednakosti, kao uspomena na zlatno doba
Saturnove vladavine u La-ciji.
saturnizam (nlat. saturnismus) med. trovanje
olovom, olovna bolest.
saturnijski (lat. saturnius) prastari, staro-drevni;
jednostavan,
srean;
saturnijski
stih
starorimski stih (pre no to su primili grku
metriku).
saturski (nlat. saturnius) hem. olovat, koji
sadri olova, olovni.
saturnit (lat. Saturnus olovo, gr. nastavak ites) in. mrka olovna ruda.
saura (pere. sicure) slamna kotarica, naroito
za hleb; saurica.
saum (arap. sawm, tur. savm) muslimanski
post.
sauroliti (gr. sauras guter, lithos kamen) pl.
geol, okamenjeni guteri.
Safa (gr. Sappho) starogrka lirska pesnikinja
iz Mitilene na ostrvu Lezbosu (oko 600 pre n.
e.); astr. asteroid, otkriven 1864; Sapfa, Safo.
safalada (nlat. Zervelatwurst) vrsta kratkih i
debelih kobasica od kae svinjskog i goveeg
mesa; sarfalada.
safar (arap. safar, tur. safer) drugi mesec u
muhamedanskom kalendaru; safer.
safizam (gr. Sappho) homoseksualnost meu
enama, lezbijska ljubav (po gr. pesni-kinji
Safi); up. tribadizam.
safijan (polj. safian, pere. sahhtijan) vegetabilno utavljena fina crvena kozja i jarea
koa, nazvana po marokanskom gradu Safi;
up. maroken.
safijski stih metr. stih nazvan po starogrkoj
pesnikinji Safi: -U-UI-U UI-OI*-U; safijska
strofe strofa od tri safijska stiha i jednog
adonijskog.
safir (lat. sapphirus, gr. sappheiros, arap.
safir, hebr. sappir, hald. sampir) min. plavi
korund (dragi kamen).
saflor (fr. safran, lat. flos gec. floris cvet)
osueni cvetni venii afranike; prena i
obino sa peskom pomeana kobaltova ruda
od koje se dobiva smalta.
sahalin v. sagalin.
Sahara (arap.) pustinja, ravnica; ime ogromne,
preko 340 miliona hektara velike peane
pustinje u Sev. Africi.
saharat (nlat. saccharatum) hem. jedinjenje
sirovog eera sa raznim bazama.

saharimetar

827

saharimetar (gr. sakchar eer, metron

merile, mera) sprava za merenje koliine
eera u rastvoru pomou polarizacije
svetlosti.
saharimetrija (gr. sakchar eer, metria
merenje) merenje koliine eera pomou
saharimetra.
eaharin (gr. sakchar eer, sok koji suzi iz
kolenaca bambusove trske Bambuca
arundinacea, lat. saccharum) xex. eerne
materija; takoe: slatka materija, dobiva se
iz toluola, 500 puta slaa od eera, nije
hranljiva, zbog ega se preporuuje
bolesnima od eerne bolesti.
saharina (nlat. saccharina) pl. farm. lekovi koji
sadre eera.
saharifikacija
(nlat.
saccharificatio)
pretvaranje u eer, pretvaranje skroba u
eer; spravljanje eera; ueeravanje.
saharoza (gr. sakchar eer) obini trani ili
repni eer (up. glikoza).
saharometar (gr. sakchar, metron) sprava za
odreivanje koliine eera u rastvoru
specifinom teinom.
saharometrija (gr. sakchar, metria) merenje
saharometrom.
saharum (gr. sakchar, sskr. carhara) eer,
eerna trska; saharum laktis (lat. saccharum lactis) mleni eer; saharum Saturni (lat. saccharum Saturni) olovni eer.
sahat (arap. saa', tur. saat) v. sat.
sahem poglavica severnoamerikih Indija-naca;
skuptina starih indijanskih ratnika.

sahib v. sahibija.
sahibija (tur. sahib, sahip) gospodar, posednik;
domain.
sahija (tur. sai, arap. sai) glasnik, knjigo-noa.
sacelan (nlat. sacellanus) v. kapelan.
sacelar (nlat. sacellarius) uvar crkvenih
dragocenosti i crkvenog novca; naroito
jedan od prvih slugu papinih.
sa (tur. sac) plitak metalni ili zemljani
poklopac pod kojim se na ognjitu pee hleb
i pita, pekva.
sama (tur. zasta) sitna olovna zrna za
puku; rot.
sadak (pere., tur. sac ayak) gvozdeni tronoac
koji stoji na ognjitu i na kome se, u nekom
drugom sudu, kuva jelo.
Svada (lat. suadere nagovarati, Suada) kit.
boginja nagovaranja kod Rmuivana (grka
Pejito); fig. reitost, dar nagovaranja, vetina
izlaganja
lepim
prianjem;
prezrivo:
govorljivost, brbljivost.
Svadela (lat. Suadela) kit. v. Svada.
svadei (ind. swadeshi) narodni pokret u Indiji
koji je imao za cilj da oivi domau
industriju i da se Indija oslobodi engleske
vlade.
svastika (sskr. swastica srean) kukasti krst,
prvobitno: znak Sunca; u Hitlerovoj

nemakoj: simbol nacionelsocijelisti-kog

pokreta.
Svebi (lat. Suebi) pl. veliko germanske pleme na
obalama Baltikog mora, odakle se
rasprostrlo na zapad i jug (docnije je od ove
rei postala re vabe, koja se kod nas, u
narodu, upotrebljavale za Nemce uopte).
svedenborgovci
pl.
pristalice
vedskog
prirodnjaka, teozofa i vidovnjaka Eme-nuela
Svedenborga (16881772).
svelto (ital. svelto) muz., slik. lako, neusilje-no,
prirodno.
sveljato (ital. svegliato) muz. ivo, ivahno,
krepko.
sveng (eng. swing) sp. u boksu: iroki udarac
izmahnutom rukom (ovim udarcem je bivi
svetski ampion Siki nokautirao francuskog
ampione Karpantijea).
sveter (eng. sweater skuplja znoja) debela
pletena vunena ili pamuna sportska koulja
(za zatitu od prekomernog znojenja); kod
nas se obino nepravilno izgovara: sviter.
sveting sistem (eng. sweating system) sistem
znojenja", vrsta radnog odnosa (najma) u
kome se izmeu preduzimae i radnika
pojavljuje tree lice (sveter) koje prima od
preduzimae rad po utvreno] ceni, a zatim
glede de mu radnici izvre taj posao to
jevtinije, dakle, sistem iskori-avanja
radnika.
svipsteks (eng. sweepstakes) pl. vrsta kle-enje
ne konjskim trkama u Engleskoj gde
sopstvenici grle uleu izvesne svote koje sve
dobive sopstvenik najboljeg grle; vrsta
kockanja gde jedan igra dobiva sve uloge.
svita (fr. suite, lat. sequi pretiti, sledo-vati)
pratnja, praenje, naroito vojniko; posluga
visokog gospodina; muz. kompozicija od vie
delove, obino plesove, koji su bez potrebne
nevezanosti (npr. kod simfonije ili sonate);
tekoe: kamerna ili plesna sonate; a la svit (fr.
a le suite) u pratnji, iz pratnje (o oficirima
koji nemaju svoje komande, nego su u pratnji
vojskovoe ili vladaoca, da bi po potrebi
mogvo njime raspolagati).
sviter (eng. sweater) v. sveter.
svomps (eng. swamps) pl. movare u dolini reke
Misisipi i na istoku Sjedinjenih Amerikih
Drava.
seansa (fr. seance) sedenje, zesedenje, sesija;
sedenje kao model (pred slikarom, vejarom); naroito: spiritistike sednice ne
kojoj medijum, tobo, vri posredovanje
izmeu prisutnih i duhova.
seborea (lat. sebum loj, gr. rheo teem,
curim) med. perutanje koe sa preteranim
luen>em masti.
sevap (arep. teweb, tur. sevap) dobro delo,
zadubina; nagrada ze dobro delo (od
Voga); sevab.

828
sevast (gr. sebastos uzvien, carski) naziv za
sudiju u staroj srpskoj dravi.
sevastokrator (gr. sebastos uzvien, carski,
krateo zapovedam) in u staroj srpskoj
vojsci: zapovednik jednog dela vojske.
sejv aur soulz (eng. save our souls) spasite
nae due", meunarodni radiotelegraf-ski
doziv u pomo koji, kao skraenicu S. O.
S. alju avioni i oni koji se nalaze na moru u
ivotnoj opasnosti; SOS.
sevdalija (arap.-tur. sevdah) zaljubljen,
strastan ovek; ljubitelj ljubavnih pesama.
sevdaliika (tur. sevda ljubav, arap. sawda crna
u) ljubavna pesma puna enje i strasti.
sevdah (arap. sawda, tur. sevda) ljubav,
ljubavna enja i strast.
sevdisati (tur. sevda, arap. sawda) goreti
ljubavnom enjom, biti zaljubljen.
sevicije (lat. saevus besan, svirep, saevitiae) pl.
prav. surovi postupci, zlostavljanje.
segve (ital. segue, lat. sequi) iuz. sledi.
segidilja (i. seguidilla) vrsta ptanske pesme u
strofama od asonirajuih stihova sa po
sedam i pet naizmeninih stihova, peva se uz
ples u 3/4 takta i uz pratnju gitare ili
kastanjeta.
segment (lat. segmentum od secare sei) odseak; kom. odseak, deo (krune) povrine
izmeu luka i njegove tetive; deo nekog
luka odseen pravom ili ravni; zool. prstenak, pl. segmenti prstenci; biol. elija
obrazovana cepljenjem ili segmentacijom.
segmentacija (nlat. segmentatio) deljenje ili
cepanje na odseke; biol. brazdanje,
obrazovanje elija cepanjem.
segregat (lat. segregatum) ono to je odvojeno,
udaljeno, odstranjeno.
segregatorijum (nlat. segregatorium) hen.
sprava za razluivanje raznih tenosti.
segregacija (nlat. segregatio) odvajanje,
izdvajanje iz neke celine; deoba zajednikog
zemljita; rasna segregacija v. pod diskriminacija.
segregirati (lat. segregare) odvojiti od stada;
odvojiti, odvajati, udaljiti, odstra-niti.
sedalna crkva (lat. sedes sedite) stolna (ili:
saborna) crkva, katedrala.
sedancia (lat. sedantia od sedare umiriti, stiati,
uminugi) pl. med. lekovi za umi-njenje (ili:
utiavanje, utoljenje, umirenje) bolova.
sedativa (nlat. sedativa) pl. ned. v. sedancia.
sedativan (nlat. sedativus ublaavan, koji
ublaava) ublaavajui, umirujui, koji
utoljava bol; sedativna so so za ublaa-vanje
bolova, borna kiselina.
sedentaran (lat. sedentarius) stalan, stalno
nastanjen; koji mnogo sedi, naviknut na
mnogo sedenje; sedentaran ivot (lat. vita
sedentaria) ivot koji se mahom provodi u
sedenju.

seizmogram

sedes (lat. sedes) sedite; stolica; stan,

boravite; med. stolica, ienje; per sedes
(lat. per sedes) putem stolice, putem ienja.
sedes apostolika (lat. sedes apostolica)
apostolska stolica, papska stolica.
sedef (arap. sadaf) v. aerlmuter.
sedec (lat. sedecimus esnaesti) oblik (ili:
format) esnaestine (tabaka, knjige).
sedilja (fr. cedille) kukica, pravopisni znak
ispod francuskog slova s (s) koji kazuje da
se s ispred a, o, une ita kao k, nego kao
irilsko s".
sediment (lat. sedimentum) talog (neke
tenosti); materija izdvojena iz vode; naslaga,
sloj.
sedimentaran (nlat. sedimentarius) taloni, koji
je postao taloenjem; sedimentarne planine
kol. planine koje su postale od naslaga iz
vode.
sedimentacija (nlat. sedimentatio) taloenje
estica mehaniki zdrobljenih materija;
nataloenje.
sedimentozan (nlat. sedimentosus) taloan, koji
ostavlja talog.
sezam (gr. sezamon, lat. sesamum) bot. orijentalska zeljasta biljka iz porodice pedalijacea (nlat. Sesamum orientale) od ijeg
se utog semena dobiva bistro i slatko ulje; su
sam.
Sezame, otvori se! arapska arobna formula
pomou koje se otvaraju vrata od blaga (iz
prie Alibaba i 40 hajduka" u Hiljadu i
jedna no").
sezona (fr. saison, lat. satio sejanje, setva od
serere sejati) godinje doba, doba najzgodnije
za neku vrstu poslova ili bavljenja (kupanja,
etve, berbe, smuanja, pozorita, igranki,
zabava i dr.); a la sezon(fr. a la saison)
prema doba godine, u pravo vreme; or d'
sezon (fr. hors de saison) u nezgodno vreme,
u nevreme.
sezonski (fr. saisonnier) koji se tie godinjeg
doba, koji odgovara izvesnom dobu godine,
koji se javlja sa godinjim dobom; sezonska
industrija, trgovina, roba i dr., ona koja se
obavlja, trai samo u izvesno doba godine;
sezonska karta mesena, dvo-mesena, stalna
karta; sezonski radovi oni koji se mogu
obavljati samo u odreeno doba godine.
seid (arap.) gospodin, gospodar, poglavar,
vladalac, potomak Muhamedov, emir iz
Prorokova plemena; ime jednog roba i
fanatikog pristalice Muhamedovog koji je,
nesvesno, postao oceubica; fig. slepo orue
verskog zanesenjatva i sile.
seiz (arap. sayis, tur. seyis) konjuar.
seizmian (gr. seismos potres) trusni, koji se
tie zemljotresa, zemljotresni, koji potie od
zemljotresa.
seizmogram (gr. seismos, gramma slovo) kol.
kriva linija koju izbelei seizmograf.

seizmograf

829

seizmograf (gr. seismos, grapho piem,

beleim) sprava koja automatski belei
zemljotres, trusomer.
seizmologija (gr. seism6s, logia nauka) nauka
o zemljotresima, trusovima.
seizmometar (gr. seismos, metron merile,
mera) v. seizmograf.
seiento (ital. seicento) u istoriji italijanske
umetnsosti i kulture, naziv za HUP vek.
sejm (polj). 1. sastanak, skuptina, zbor; 2.
(Sejm) poljska narodna skuptina.
sejmen(in) (pere. segban, tur. seymen, segmen)
psar; vojnik janiarskog puka; kod nas:
straar, pandur.
sek (fr. sec suv) vino u kojem je sav eer iz
groa fermentacijom pretvoren u alkohol,
suvo vino.
sekans (lat. secans) geom. goniometrijska
funkcija: odnos izmeu hipotenuze i na-legle
katete (skraeno: sec), reciprona vrednost
kosinusa.
sekanta (lat. secans) geom. seica, linija koja
see drugu liniju; sekanta kruga prava koja
see obim u dvema takama.
sekantan (ital. seccante) nervozan, dosadan,
zagriljiv, svadljiv; koji zanoveta, zame-ra,
prigovara.
sekativ (ital. secco suv) v. sikativ.
sekvenca (lat. sequi slediti, pratiti) 1. ono to
dolazi posle ega, to sledi iza ega; 2. muz.
ponavljanje nekog motiva na razliitim
stupnjevima uzlazno ili silazio, u istom glasu;
3. u filmu: najmanja filmska celina, scena,
epizoda.
sekvestar (nlat. sequestrum) prav. davanje na
uvanje (ili: u ostavu) neke sporne stvari po
sudskom nalogu ili po sporazumu stranaka u
ruke treem koji treba da je uva d<^
konanog reenja spora; uzabranjeno, uza
peno dobro; staviti pod sekvestar staviti pod
zabranu, uzaptiti; med. istrulela kost koja se
jo dri u novostvorenoj kotanoj masi,
odvojak.
sekvester (lat. sequester) v. sekvestrator.
sekvestrator (nlat. sequestrator) prav. dravom
ili sudom odreeni upravnik ili staralac
imanja i stvari koji su u sporu o svojini;
sekvester.
sekvestracija (nlat. sequestratio) prav. stavljanje
pod zabranu spornog imanja (sekve-striranje);
med. odvajanje istrulele kosti.
sekvestrirati (nlat. sequestrare) prav. na imanje
u sporu staviti (ili: stavljati) sudsku zabranu i
dati ga nekome treem na upravu ili uvanje,
uzabraniti, uzabra-njivati, uzaptiti.
sekvestrotomija (nlat. sequestrum, gr. tome
seenje, rezanje) med. vaenje seenjem kosti
koja je u truljenju.
sekvitur (lat. sequitur) sledi, sleduje, pro-izlazi.
sekvoja bog. vrsta dinovskog etinarskog drveta
(Sequoia), ija pojedina stabla do-stiu
visinu i preko 100 t a doive i do

4.000 godina; rastu u brdskim i planinskim

vlanim predelima Kalifornije.
seke (tur. seki?, ciki?) stariji ovek koji voli
da se muva oko devojaka.
sekirati (ital. seccare suiti) dosaivati, srditi,
ljutiti, gristi koga.
seko (ital. secco, fr. sec, lat. seccus) suv,
osuen; slikati al seko (ital. al secco) slikati
na suvoj osnovi (supr. al freske).
sekret (lat. secretum) tajna; tajni peat
(vladara); nunik, zahod.
sekretaa (fr. secretage) alitrena kiselina u
kojoj je rastvorena iva, pomou koje
eirdije izrauju od dlake filc.
sekretar (nlat. secretarius) 1. pisar; tajnik,
delovoa; onaj koji vodi zapisnik (sednice,
skuptine); 2. pisai sto; 3. zool. afrika
stepska ptica grabljivica, poznata kao
utamanjiva zmija.
sekretarijat (nlat. secretariatum) in ili zvanje
sekretara, tajnitvo; soba u kojoj radi tajnik,
kancelarija tajnikova.
sekretirati (lat. secretum) drati u tajnosti,
preutkivati; drati pod bravom u pisaem
stolu (sekretaru); luiti, izlu-ivati.
sekretist (lat. secretum) onaj koji je odvojen; u
industrijskim preduzeima: radnik na tajnim
poslovima, uvar industrijskih tajni.
sekrecija (lat. secretio) fiziol. odvajanje, lu-enje,
izluivanje tenosti iz tela, npr. znoja;
izluena tenost, luevina.
seks (lat. sex) 1. est. seks (lat. sexus) 2. v. seksus.
seksagezimalni (lat. sexagesimus) mat. ezde-setni,
esetni; seksagezimalna podela podela punog
ugla na 360 jednakih delova, stepena, podela
stepena na 60 jednakih delova, lunih
minuta, podela minuta na 60 jednakih delova,
lunih sekunda; podela asa na 60 minuta,
minute na 60 sekundi; seksagezimalni raun
raunanje ra-zlomcima iji je imenitelj 60,
600 itd.
seksagon (lat. sex est, gr. gonia ugao) v.
heksagon.
seksangulum (lat. sex, angulus ugao) geom.
estougaonik; pr. seksangularan.
seksepil (eng. sexappeal) neposredna privlana
sila za osobe drugog spola, spolna (seksualna)
privlanost.
seksologija (lat. sexus spol, gr. logia nauka)
nauka o seksualizmu.
seksta (lat. sextus esti, sexta sc. classis) esti
razred neke kole; muz. esti ton skale; u
kartama: est karata iste boje koje dou
jedna za drugom.
sekstant (lat. sextans) astr. instrument sa dva ravna
ogledala i durbinom, slui za me-renje uglova
do veliine gotovo 2 puta po 60, rastojanja
zvezda, dakle i geografske irine i duine;
geom. esti deo kruga, sektor od 60 stepena (up.
kvadrat; oktang).
sekstet (nlat. sextetum, ital. sestetto) muziki
komad za 6 glasova ili 6 instrumenata.

sekstiliJun

830

sekstilijun v. sekstilion.
sekstilion (lat. sextns esti i nastavak po
slinosti sa billion) 1. kod Engleza zvi
Nemaca: milion podignut na esti stepen, 10 ;
2. kod Francuza i Amerikanaca:
hiljada
podignuta na sedmi stepen, 1021.
sekstola (nlat. sextola) muz. grupa od 6 tonova
koji imaju vrednost od 4 tona.
seksualan (nlat. sexualis) 1. spolni, koji se
odnosi ili koji je u vezi sa spolnim ivotom;
2. koji ima jake spolne prohteve, ulan.
seksualizam (nlat. sexualis) spolni ivot,
stalnost; seksualitet.
seksualist (nlat. sexualis) pristalica Li-neovog
seksualnog sistema.
seksualitet (nlat. sexualitas) v. seksualizam.
seksualne biologija nauka o spolnom ivotu.
seksualne etika nauka koja se bavi pitanjima
spolnog ivota sa etikog gledita.
seksualne patologija nauka o bolesnim naklonostima spolnih oseaja.
seksualne pedagogija vaspitna naela i mere to
ih primenjuju roditelji, kola i medicina da bi
se omladina sauvala od opasnosti spolnog
ivota, spolno pro-sveivanje omladine.
seksualna psihologija deo psihoilogije koja se
bavi prouavanjem spolnog nagona.
seksualna higijena higijena spolnog ivota.
seksualni nagon spolni nagon.

seksualni sistem bog. podela biljaka prema

njihovim spolnim delovima, Lineov sistem;
takoe: svi muki ili enski spolni organi.
seksus (lat. sexus) spol, pol, spolnost.
sent (fr. sec, ital. secco suv) fino pansko i
italijansko vino koje se cedi od suvarka, suvog
groa; opti naziv za fina bela vina iz
panije i sa Kanarskih ostrva, nemaki naziv
za penuava vina (Sekt).
sekte (lat. secta od sequi sledovati, pratiti naela
kojih se neko dri; stranka, kola) manja
verska stranka ili manje udruenje koje se
odvojilo od neke vee, vladajue verske
stranke; jeres.
sekta (lat. secta) pristalica neke sekte; onaj
kojij je sklon da zastranjuje i da se odvaja od
grupe (npr. knjievne, politike itd.) kojoj
pripada.
sekteiti (lat. secta) izazivati podvojenost u nekoj
iroj grupi; odvajati se iz neke ire zajednice,
stvarati sektu.
sektatvo (lat. secta) stvaranje sekti,
podvojenost u nekoj iroj zajednci; zatvorenost i tuenost od irokih masa.
sektor (lat. sector iseak) 1. geom. iseak, deo
kruga izmeu luka i dva poluprenika
povuena iz sredita do krajeva toga luka;
2. voj. deo ili odsek borbene ili utvrene
linije; 3. u privredi: oblast proizvodnje gde
se proizvodi na nain

sekundira

svojstven toj oblasti (dravni sektor,

zadruni sektor, privatan sektor).
sekularizacija (nlat. secularisatio) posvetovljavanje, posvetovljenje, pretvaranje neega
crkvenog u svetovno (mirsko); posvetovljenost, pretvorenost neeg crkvenog u
svetovno (mirsko).
sekularizireti (nlat. secularisare) posvetov-niti,
posvetovnjavati, uiniti svetovni^ (ili:
mirskim), crkvene lice ili crkvenu stvar uinti
svetovnom.
sekularitet (lat. saeculum vek) svetovnost,
svetovno pravosue u crkvi.
sekularni (lat. secularis) vekovni, stoleni,
STOGODIPJNJI; svetovni, mirski, necrkve-ni;
svetski; sekularna proslava proslava
stogodinjice.
sekulum (lat. saeculum) stolee, vek; vek, dug
niz godina; ljudski vek, jedno pokolenje; u
sred. veku: svet, zemaljski ivot.
sekunda (lat. secundus drugi, drugi po redu,
secunda od nlat. pars minuta secunda drugi
umanjeni deo, pa je ostalo, kratkoe radi,
samo secunda) ezdeseti deo lune minute ili
vremenske minute (up. munuta); ma. drugi
nain izvoenja udarca maem; muz. drugi ton
posle osnovnog tona; sekunda menice druga
menica (v. traga); sekunda vuna manje fina
vuna, vuna druge vrste; fiz. jedna od osnovnih
mernih jedinica po Meunarodnom sistemu
jedinica = trajanju 9.192.631.770 perioda
zraenja koje odgovara prelazu izmeu dva
hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma
cezijuma 133; oznaka s; sekundno klatno
klatno ije jedno klaenje traje jednu
sekundu pro sekunde (lat. pro secundo)
drugo.
sekundant (lat. secundans povoljan, koji
pomae) pomonik, dever, svedok u dvoboju.
sekundar (lat. secundarius) 1. kod katolika:
svetenik po rangu drugi posle opata; kod
evengelika: drugi propovednik, onaj koji dri
propovedi posle podne; 2. muz. pratilac, onaj
koji u orkestru na istom instrumentu svira
drugi glas.
sekundarni (lat. secundarius) koji zauzima
drugo mesto u nekom redu, drugog reda,
sporedan, uzgredan, pomoni, podreen, zavisan; sekundarne pojave med. pojave u
bolesti koje su dole kao posledica prvih
(primarnih) pojava, pojave docnije po
postanku; sekundarni lekar pomoni lekar
(u bolnicama).
sekundarni kvaliteta fil. po uenju eng. filozofa
Dona Loka: kvaliteta koji ne postoje
onakvi kakvi su opaeni, ve su izvesna
odreenja primarnih kvaliteta.
sekundine (nlat. secundina) med. posteljice
(opna u kojoj dete lei za vreme trudnoe);
sekundina retenta (nlat. secundina retenta)
zaostala posteljica.
sekundira (lat. secundare) pomagati kome,
podupirati koga, ii na ruku kome, povlaivati kome; prisustvovati kao svedok

sekundni

831

ili dever (u dvoboju); muz. svirati ili pevati

drugi glas, pratiti.
sekundni koji se tie sekunde, koji pripada
sekundi, koji je u vezi sa sekundom, koji
traje sekundu itd.; up. sekunda.
sekundi klatno fiz. v. sekunda.
sekundogenitura (nlat. secundogenitura) prav.
drugo roenje, prava drugog sina i njegovih
naslednika na nasledstvo; supr. primogenitura.
sekundus (lat. secundus) pr. drugi, drugi po
redu, sledei; prav. onaj kojo nasleuje ako
prvi naslednik (primus) ne dobije nasledstvo.
sekcija (lat. sectio) 1. med. seenje, paranje,
otvaranje lea; 2. odeljenje, deo (knjige,
geografske karte); 3. odeljak, odsek (nekog
veeg nadletva); deo puta ili pruge; voj. vod.
sekcio aurea, sekcio divina (lat. sectio aurea,
sectio divina zlatni presek, boanstveni
presek) geom. podeljenost jedne dui takom
tako da se manji deo ima prema veem delu
kao to se ima vei deo prema (celoj) dui;
ovaj odnos dui na predmetima, slikama itd.
izaziva
kod
posmatraa
oseanje
svadljivosti ili dopadanja.
sekcio cezarea (lat. sectio ceasarea) med. carski
rez (operativne otvaranje trbuha i materice
radi vaenja ploda, u sluaju velike
suenosti karlinih kostiju); kajzernit.
se la ger (fr. c'est la guerre) to ti je rat, tako ti je
to u ratu.
selam (arap., tur. selam) turski pozdrav;
vetina izraavanja misli i oseanja pomou
cvea (omiljena zabava haremskih ena),
govor cveem.
selemet (arap.) srea, uspeh; selamet.
selvasi (p. selva uma) pl. geogr. vlane tropske
ume u Junoj Americi, u oblasti reke
Amazona.
selekta (lat. selecta sc. pars) 1. odabrano,
odabrani deo, izabrano, izabrani deo; 2. lat.
selecta sc. classis) najbolji razred, razred
odabranih uenika (u nekim kolama).
selektivan (lat. seligere odabira, fr. selectif)
koji ima svojstvo odabiranja oda-biran;
sposoban da tano i isto prima emisije
radio-stanica (o radio-apara-tima).
selektivnost (nlat. selectivitas) odabirnost, mo
(ili: sposobnost) odabiranja; up. selektivan.
selekcija (lat. seligere odabrati, odabirati,
selectio) odabiranje, izbor; selekciona
teorija po . Darvinu, borbom za opstanak
izazvano prirodno odabiranje i odranje
jedinaka najsposobniji za ivot, tj. onih koje
se uslovima ivota mogu najbolje prilagoditi
(up. darvinizam).
selekcionizam v. selekcija.
selen (gr. Selene Mesec) hem. elemenat, metaloid, atomska masa 78,96, redni broj 34,

Sem

znak Se, pod dejstvom svetlosti poveava

mu se elektrina provodljivost; selenove
elije slue kao ispravljai struje za
pretvaranje naizmenine u jednosmernu
struju.
Selena (gr. Selene Mesec) kit. boginja Meseca
kod starih Grka; ed. selena bela pega na
noktu.
selenati (nlat. selenium) pl. hen. soli selen-ske
kiseline (H2SeO4).
selenijaza (gr. Selene) med. v. selenogamija.
selenijum (nlat. selenium) hem. v. selen.
selenogamija (gr. Selene Mesec, gamia brak)
brak s Mesecom; med. mesearstvo; up. somnambulizam.
selenograf (gr. Selene, grapho piem,
opisujem) opisiva Meseca, prouavlac
Meseca.
selenografija (gr. Selene, graphia) opisivanje
Meseca, prouavanje povrine i drugih
svojstava Meseca; grafiko predstavljanje
Meseeve povrine.
selenolabijum (nlat. selenolabium) v. lunarijum.
selenolog (gr. Selene Mesec, logos) v.
selenograf.
selenologija (gr. Selene, logia) v. selenografija.
selenostat (gr. Selene, istemi postavim,
namestim) sprava za posmatranje Meseca.
selenotopografija (gr. Selene, topos mesto,
graphia opisivanje) opisivanje Meseevih
mesta.
selfaktor (eng. self sam, actor delalac) automatska maina za fino predenje (u fabrikaciji pamuka).
selfgavernment
(eng.
selfgovernment)
samouprava.
selfi sistem (eng. selfish system) fil. ,,se-bini
sistem", shvatanje po kojem se ove-ija
priroda uglavnom upravlja po nagonu
samoodravanja, a altruizam je samo prefinjena samoivost koja je postala putem
uviavnosti i navike; glavni predstavnici: T.
Hobz, Lametri, Helvecijus i dr.
selfmedmen (eng. self-made tap) ovek koji
sopstvenom snagom kri put kroz ivot,
pravi karijeru, koji za sve to postie i to
ima treba samo sebi da zahvali.
self-fider (eng. self-feeder) samopunja,
sprava koja automatski domee ugalj pri
loenju kazana i dr.
Sem (eng. Sam) engleska skraenica imena
Samuel: ankl Sem (eng. uncle Sam) ujka
Sem", aljiv naziv Severnoamerikanaca i
njihove vlade. U ratu za slobodu Sev.
Amerike bio je neki Elbert Anderson vojni
liferant, a Samuel Wilson, poznat pod
imenom ankl Sem, nadzornik liferovane,
isporuivane robe, koga je vlada postavila. Na
upakovani provijant stavljani su znaci E. A.
(Elb. Anderson) i U. S. (United States,
Sjedinjene Drave). Kada su jednom zapitali
onoga to je stavljao ove znake ta znae ta
slova, odgovorio je: Elbert

semazija

832

Anderson i Uncle Sam. tampa je prihvatila

ovu alu i raznela je po celom svetu.
semazija (gr. semasia oznaavanje) davanje
znaka, oznaavanje;
med.
nagovetaj,
predznak.
semaziologija (gr. semasia, logia) nauka o
znaenju rei; filozofija jezika (deo
gramatike); pr. semazioloki.
semantema (eng. semantema) upotrebljava se
kao termin novije lingvistike, prema terminima morfema i fonema, a oznaava
najmanju jedinicu u sistemu sadrine jezikih znakova.
semantika (gr. semantikos koji oznaava,
koji znai) v. semaziologija.
semafor (gr. sema znak, phero, reteb
nosim) nosa znakova, telegraf znacima,
pomorski telegraf; dava znakova koji se
moe upotrebljava danju i nou.
semafore (gr. sema, phero, rpogeb) koji
daje znake u daljinu; koji se tie morskog
telegrafa (semafore), ili mu pripada.
sementema (gr.) lingv. re kao oznaka pojma
koji prikazuje.
semejografija v. semiografija.
semejoza (gr. semeiosis oznaavanje, zabeleavanje) v. semioza.
semejotika (gr. semeion znak) v. semiotika.
semema v. semantema.
semen (lat. semen) seme; pl. semina.
semestar (lat. sex est, mensis mesec, semestris) pola godine, polugoe, estomeseje.
semi- (lat. semi, gr. emi) pola, upola polu
. . . (pojavljuje se samo kao predmetak, u
sloenicama).
semibrevis (nlat. semibrevis) muz. polubre-vis,
cela nota.
semivokal (lat. semivocalis) gram. polusamoglasnik.
semidijametar (lat. semi pola, polu, gr.
diametros prenik) poluprenik kruga; up.
radijus.
semikolon (lat. semi, gr. kolon ud, deo) gram.
taka i zaleta (;); u grkom se upotrebljava
kao znak pitanja (upitnik).
semiluksacija (natl. semiluxatio) med. poluiaenje, poluuganue.
semimetali (lat. semi-, gr. metallon) pl.
polumetali.
semiminima (nlat. semiminima) muz. etvrtina
note.
semina (lat. semen gen. seminis seme, semina
semenje) pl. v. semen.
seminar (lat. semen gen. seminis seme,
seminarinm) rasadnik; pripravni zavod ili
pripremna kola (za bogoslove, uitelje),
semenite; na univerzitetima: zavod za
struno usavravanje u nauci (istorijski,
srpski, filoloki i dr. seminar); seminarsko
rad probni pismeni sastav koji se ita i
kritii pretresa u seminaru.
seminarist (lat. seminarium) ak, pitomac
jednog seminare; bogoslovac.

seminacija (lat. seminatio) biol. rasturanje

semena prirodnim putem, sejanje; oploavanje.
semiografija (gr. semeion znak, graphia
pisanje) pisanje znacima, brzo pisanje; muz.
nauka o muzikim znacima, vetina
stavljanja tonova u note, pisanje nota;
semejografija.
semiologija (gr. semeion znak, logia) v.
semiotika.
semiotika (gr. semeiotike) fil. uenje epiku-rejca
Filodemosa po kojem rei nisu slike nego
samo znaci (oznake) naih predstava; ned.
nauka o znacima (simptomima) bolesti;
semejotika.
semiotian (gr. semeiotikos koji pokazuje, koji
nagovetava, pokazan, nagovetavan) koji
pokazuje, koji slui kao znak (bolesti).
semipermeabilan (lat. semi polu . . . , regmeabilis propustljiv) fiz. polupropustljiv
(opna).
semipermeabilitet (lat. semi, permeabilis
propustljiv) fiz. polupropustljivost.
semiplata (p. semiplata) polusrebro"; metalna
smesa koja se sastoji od jednakih delova
kalaja i cinka.
semiplena prebacio (lat. semiplena probatio)
prav. polupotpun dokaz, nedovoljan dokaz.
semitestes (lat. semitestes) pl. prav. polusve-doci,
tj.
poluvaljani,
sumnjivi,
nepouzda-ni
svedoci.
Semiti pl. istonjaki narodi kavkaske rase koji
vode poreklo od Sem-a, jednog od trojice
Nojevih sinova (Jevreji, Sirci, Etiopljani,
Arapi i dr.; u uem smislu samo Jevreji);
semitski jezici jezici Se-mita: jevrejski,
sirski, haldejski, arapski i dr.
semitizam jevrejstvo posmatrano sa etnografskog gledita.
semitist prouavalac, znalac semitskih jezika.
semitologija nauka koja se bavi prouavanjem istorije i kulture Semita, naroito
semitskih jezika, semitska filologija.
semiton (lat. semitontum) muz. poluton.
semitonije (lat. semitonia) pl. polutonovi.
semifinale (lat. semi-, finale kraj) sp. polufinale, pretposlednja borba (ili: utakmica),
posle koje dolazi finale.
semifuza (nlat. semifusa) muz. 1/16 note.
semnologija (gr. semnos potovanja vredan,
pote dostojan; astan, dostojanstven, 1o-gia
govor, govorenje) govorenje ozbiljnim i
sveanim tonom.
semovencije (lat. se movere kretati se) pl.
pokretnosti, pokretne stvari, ija je pokretljivost posledica sile koja je u njima kao
ivim biima.
semons (fr. semonce) mor. opomena pucanjem
iz topova sa ratnih ili patrolnih brodova
kojom se pozivaju trgovaki brodovi da
stanu da bi bili podvrgnuti pregledu.

sempervivum

833

sempervivum (lat. sempervivum uvek ivo")

bog. uvarkua.
sempiterna (lat. sempiterna vena) veoma
jaka vunena tkanina; v. perpetuaia.
sempiternel (lat. sempiternus vean) vrsta
grube keplovane tkanine.
semplie (ital. semplice, lat. simplex prost) muz.
prosto, jednostavno, bez ukrasa.
sempliisimo (ital. semplicissimo) muz, sasvim
jednostavno i prosto.
sempre (ital. sempre, lat. semper) muz. uvek,
stalno, neprestano.
sempre pijanisimo (ital. sempre pianissimo) uz.
uvek vrlo tiho, stalno vrlo tiho.
sempre iju moso (ital. sempre piu mosso) muz.
sve bre, sve bre i bre.
sen (jap.) japanska novana jedinica = 1/100
jena.
sepa (ital., p., arap. sena) farm. sredstvo za
ienje koje se dobiva od lia drveta Cassia
senna (raste u Egiptu, Siriji i dr.).
separ (lat. senarius) etr. v. trimetar.
senat (lat. senex ten. senis starac, senatus)
vee staraca"; savet, vee; kod starih
Rimljana: dravni savet; od sred. veka:
optinske vee u velikim gradovima; na
univerzitetima: samoupravne telo (up. senatus akademikus); sudski kolegijum; u
novije doba: ime prve komore (gornjeg
doma) u mnogim dravama; zgrada, dvorana
u kojoj zasedaju lanovi senata.
senator (lat. senator) lan senata; venik,
savetnik.
senatus akademikus (lat. senatus academicus)
akademski senat, vee iji su lanovi
redovni profesori univerziteta.
senatus konzultum (lat. senatus consultum)
odluka senata, reenje senata.
senatus populuskve romapus (lat. senatus
populusque Romanus) senat i narod rimski.
sendvi (eng. sandwich) dve krike hleba,
namazane buterom, izmeu kojih je umetnu-ta
unka, salama, sir i dr. (naziv po grofu
Conu Sendviu, 17181792); up. sendvimen; sendvi.
sendvi-men (eng. sandwich-man) ili samo
sendvi, ljudi koji idu ulicama nosei na
grudima i leima velike reklamne plakate;
sandvi-men.
senega-koren koren biljke Polygala senega
(lek od ujeda zmije zvearke); poligala.
senegin hen. materija koju sadri senega-koren.
senzal (ital. sensale, lat. censualis procen-ski)
berzanski, trgovaki posrednik; up. kurtje.
senzalija (ital. sensale) v. kurtaa.
senzarija (ital. sensale) v. kurtaa.
senzacija (nlat. sensatio) psih. oset, oseaj,
utisak koji se dobiva od energije iz spoljanjeg sveta (eupr. refleksija); fig. uzbuenje,
stvar ili pojava koja izaziva uzbuenje,
novost koja skree optu i veliku panju,
zanimljiv dogaaj.
53 Leksikon

senzus

senzacionalan (nlat. sensationalis) koji izaziva

uzbuenje, uzbudljiv.
senzibilan (lat. sensibilis) opaljiv, osetan,
primetan, zapaljiv; osetljiv, sposoban za
primanje utisaka, sposoban za osete; osetljiv,
pun oseanja, nean.
senzibilizatori (nlat. sensibilisatores) 1. pl. u
fotografiji: bojene materije koje se dodaju
elatinu bromnog srebra da bi se dobile
ortohromatske ploe.
senzibilizatori (lat. sensibilisatores) 2. hem,
materije koje neke druge materije osposobljavaju za neku fotohemijsku reakciju
(neke organske boje, jedinjenja zlata i vanadijuma).
senzibilitet (nlat. sensibilitas) osetljivost,
sposobnost opaanja osetom; pojaava ulna
osetljivost, oseajnost, uv-stvenost, nenost
oseanja.
senzitivan (nlat. sensitivus) sposoban da oseti,
osetan, ulan, osea j an; koji se osniva na
opaanju, udnom opaaju (senzacija).
senzitivitet (nlat. sensitivitas) osetljivost,
sposobnost oseanja, senzibilitet.
senzitometar (nlat. sensitus, gr. metron
mera) aparat za merenje fotografskih
emulzija.
senzitometrija (lat. sensitus, gr. metron)
merenje osetljivosti fotografskog materijala
na svetlost seizitometrom.
senzificirati (nlat. sensificare) pooseaji-ti,
poosetiti, uiniti da se moe osetiti ili ulima
opaziti, oigledno predstaviti, uiniti neto da
bude pristupano ulima.
senzoran (nlat. sensorius) osetni, oseajni, koji
se tie sedita oseanja u mozgu; senzorni
ivci, oni koji spoljnim na-draajem izazvani
ivani pokret sprovode od jednog ulnog
organa do ivanog centra, sredita.
senzorijum (nlat. sensorium) psih. deo mozga u
kome je sedite osetljivosti; senzorijum
komune (nlat. sensorium commune) opte
sedite oseaja, deo mozga u kome se
susreu oseaji izazvani preko svih ula.
senzualan (nlat. sensualis) ulni, putevi,
telesni;
sklon
ulnim
uivanjima,
sladostrastan; senzuelan.
senzualizam (nlat. sensualis ulni) fol. uenje
koje celokupne saznanje svodi na ulne
doivljaje, pa ipak ostavlja jednu neulnu
aktivnost: panju (Kondijak); fig. sklonost
ulnim uivanjima.
senzualist (nlat. sensualis) pristalica senzualizma (up. epfizam, empirist); ovek
sklon ulnim uivanjima, sladostrasnik.
senzus (lat. sentire osetiti, oseati, sensus)
oseanje, oseaj, ulo; smisao; senzus komunis (lat. sensus communis) zdrav razum;
seizu bono (lat. sensu bono) u dobom smislu;
seizu malo (lat. sensu malo) u ravom
smislu; seizu proprio (lat. sensu proprio) u
pravom smislu; senru strikciori (lat. sensu
strictiori) u uem smislu; sensu

834
striktisimo (lat. sensu strictissimo) u najuem
smislu.
senilan (lat. senilis) staraki, oronuo, gro-nuo;
izlapeo.
senilnost (lat. senilis) starake slabost i nemo
(duhova i telesna), gronulost.
senilitet (lat. senilitas) v. senilnost.
senior (lat. senex gen. senis starac, senior)
stariji (za razliku od juiiora); stariji lan
nekog sportskog kluba; kolegijum seniorum
(nlat. collegium seniorum) vee (ili: savet,
skuptina) starijih lanova.
seniorat
(nlat.
senioratum)
zvanje
i
dostojanstvo seniora; prav. prvenstveno pravo
na nasledstvo najstarijeg u porodici (vrsta
majorata).
se non e vero e ben trovato (ital. ze pop vero,
fe ben trovato) ako nije istinito, ipak je lepo
zamiljeno.
sen-simonizam socijalistiki sistem koji je
osnovao grof Claude Henry de Saint-Si-mon
(17601825) i njegovi uenici An-fanten i
Bazar: dravom treba da vladaju privrednici, a
ne plemstvo i visoko inovnitvo; drutvo
treba preustrojiti u duhu naela prvih
hriana, na osnovi proizvoakih zadruga,
ukidanja line svojine i prava naslea
proizvodnih sredstava u korist drave;
simonizam.
sen-simonisti pl. pristalice sen-simoniz-ma;
simonisti.
sen-sirac (fr. Saint-cyrien) pitomac uvene
francuske Sen-sirske vojne akademije.
sent (eng. cent) amerika novana jedini-ca =
1/100 dolara; up. cent.
sentencija (lat. sententia) miljenje, sud,
odluka; izreka, mudra izreka, povodom
kakvog naroitog sluaja kazana reenica u
kojoj je usredsreena kakva opaska, moralna misao i dr., te se tako optim nainom
objanjava onaj sluaj, npr. to god ko ini,
sve sebi ini"; sudska presuda; smisao,
znaenje, pojam.
sentenciozan (lat. sententiosus) pun izreka,
bogat mislima, zbijen, jezgrovit, kao izreka,
npr. nain pisanja, stil.
sentiment (ital. sentimento, lat. sentire osetiti)
oseanje; uvstvo, osetljivost; duevni pokret,
afekat; sud, miljenje, na-zor; kon sentimento
(ital. con sentimento) muz. sa oseanjem,
oseajno.
sentimentalan (fr. sentimental) podloan
oseajima, osetljiv, oseajan, uvstven, pun
oseanja, boleiv.
sentimentalizam (fr. sentimental) 1. sentimentalnost; 2. knjievni pravac u drugoj
polovini HU i u poetku XDC v. koji se istie
idealizacijom radnje, preteranom oseajnou
linosti, kao i tenjom za izazivanjem
sentimentalnosti, boleivosti.
sentimentalitet (fr. sentimentalite) v. sentimentalnost.
sentimentalnost (fr. sentimental) pojaana
oseajnost, pojaana osetljivost, laka

separaciJa

uzbudljivost oseanja, boleivost; u poeziji:

prevlaivanje subjektivnog nad objektivnim.
sentina (lat. sentina) mor. najnii deo broda u
koji se skuplja voda i neistoa; fig. izmet;
ljam, kaljuga, rasadnik prljavtine.
sentr-fovedz (eng. centre-forwards) sp. u
fudbalu: voa navale, centarfor.
senf (nem. Senf, gr. sinapi) slaica, goru-ica;
zain za jelo koji se pravi od mlevenog
semena slaice.
senca (ital. senza, lat. sine bez) senca repeticione (ital. senza repetizione) muz. bez
ponavljanja; senca sordini (ital. senza
sordini) muz. bez sordine, prigunice; senca
tempo (ital. senza tempo) muz. bez odreenog
tempa.
senjer (fr. seigneur, lat. senior) gospodin,
gospodar; vlastelin; gran senjer (fr. grand
seigneur) veliki gospodin, ovek koji ivi
na velikoj nozi.
senjo (ital. segno, lat. signum) muz. znak; fin al
senjo (ital. fin al segno) do znaka.
senjor (port. senhor, inn. senor, lat. senior)
gospodin; gospodar, vlastelin.
senjora (port. senhora, p. senora) gospoa;
gospodarica, vlastelinka.
senjorita (p. senorita) mlada, otmena devojka,
gospoica.
senjorito (p. senorito) mlad, otmen gospodin.
separat (lat. separatus) v. pod separatan.'
separatan (lat. separatus) odvojen, odelit,
razliit od drugih; separatan mir zaseban mir,
mir koji sklopi jedna drava bez uea
drava s kojima je dotle bila u savezu,
separatan otisak zaseban otisak, naroit
otisak, npr. iz nekog asopisa (separat);
uputiti ad separatum (lat. ad separatum) prav.
uputiti neki predmet na naroit, odvojen
postupak.
separativan (nlat. separativus) odvojen, koji
odvaja, razdvojen, koji tei da razdvoji,
odvajajui, koji izraava razdvajanje.
separatizam (fr. separatisme) sklonost otcepljenju, tenja za otcepljenjem, pokret za
otcepljenje iz neke zajednice (dravne,
verske i sl.), otpadnitvo.
separatist (fr. separatiste) onaj koji tei za
cepanjem, za otcepljenjem iz neke zajednice
(politike, verske), pristalica otce-pljenja; pr.
separatistiki.
separator (lat. separare odvojiti) centrifu-ga za
spravljanje masla (butera), za vaenje meda
iz saa (vrcaljka) itd.
separacija
(lat.
separatio)
odvajanje,
razdvajanje, rastavljanje, izdvajanje, deljenje,
npr. zajednikog imanja; razvod, rastava;
neslaganje, podvojenost; separacio a toro et
menza ili separacio kvoad torum et men-zam
(lat. separatio a thoro et mensa, s. quoad
thorum et mensam) razvod braka od stola i
postelje; separacio kvoad vinku-lum (lat.
separatio quoad vinculum) potpu-

separe

835

ni razvod braka; ruk. postrojena za odvajanje

rude od jalovine.
separe (fr. separe) zasebna soba u gostionicama
i dr. (za ue drutvo, prisne sastanke i dr.).
separirati (dat. separare) odvojiti, odvajati,
razdvajati, izdvojiti, razdvojiti; rastaviti,
razvesti, rastavlja, razvoditi.
sepedogeneza (gr. sepedon trule, genesis
postanak) med. nastavak truljenja, truljenje.
sepedon (gr. sepedon) med. trule; zagnojeni
otok, ir.
eepedonian (gr. sepedonikos truleni) med.
truleni.
sepet (pere. seped, tur. sepet) kotarica opletena
od rogoza ili prua.
sepija (gr. sepia) 1. zool. sipa, morska ivotinja
najsavrenija iz kola mekuaca, poznata
naroito po crnoj tenosti koju puta pred
neprijateljima da bi zavarala trag; crnomrka
boja ove ivotinje; sepija crtei crtei raeni
sepija-bojom.
sepija (tur. sepi) 2. naroita mrka boja u kojoj
se tavi koa; kaca ili udubljenje u zemlji za
tavljenje koe.
seplasijar (nlat. seplasiarius) ranije: putujui
prodava lekova; danas: trgovac lekovima
naveliko, drogist (po Seplasiji, ulici u Kapui
gde su se prodavali mirisi i razne masti).
sepsa (gr. sepsis) med. trovanje organizma
zaraznim
klicama,
truljenje,
truleno
raspadanje.
septana (nlat. septana) med. sedmodnevna
groznica, groznica koja se vraa svakih 7
dana, sedmo d anka.
septavgulum (nlat. septangulum) geom. sedmougaonik; pr. septangularan.
septem (lat. septem) sedam.
septembar (lat. september) jesenji mesec, sed-mi
mesec u najstarijem rimskom kalendaru;
danas: deveti mesec, rujan.
septembrizade (fr. septembrisades) septembarski pokolji u Parizu 1792. god.
septembristi (lat. september) pl. pristalice ustava
od 1820. u Portugaliji (nazvani po svome
pobedonosnom ustanku od 9. septembra
1836).
septemvir (lat. septemvir) lan kolegijuma
sedmorice (za vrenje kakvog posla);
naroito: lan suda od 7 sudija.
septemvirat (lat. septemviratus) zvanje i sluba
septemvira; sto sedmorice".
septempunktata (nlat. Coccinella septempunctata) sa sedam taaka"; zool. bubamara,
pudarka.
septenat (lat. septennatum) sedmogodinje
trajanje, naroito: period sedmogodinjeg
predsednikovanja predsednika Francuske
Republike.
Septentrion (lat. Septentrio) astr. naziv za sedam
zvezda na Severnom nebu koje sainjavaju
sazvea Velika (Mala) kola ili Veliki
(Mali) medved; otuda: sever, severni vetar.
53

serasker

septet (nlat. septetum, ital. settetto) muz.

komad u 7 glasova ili 7 instrumenata.
septika (gr. septikos koji izaziva truljenje) pl.
med. sredstva za nagrizanje, za najedanje.
septikemija (gr. septikos koji izaziva trule,
halrna krv) med. trovanje krvi; pr.
septikemian.
septilion (lat. septem, sedam, i -illion po
slinosti sa million) 1. kod Engleza i
Nemaca:
milion podignut na sedmi stepen,
(10v)'=1042; 2. kod Francuza i Amerikanaca:
hiljada podignuta na osmi stepen, (103)8=1024.
septima (lat. septima) muz. sedmi ton skale iji
broj treptja u sekundi iznosi 15/8 broja
treptaja osnovnog tona; akord septima
etvorozvuk (ili: etvorozvon) koji se sastoji
od osnovnog tona, terce, kvinte i septime.
septimola (lat. septem sedam, mollis oznaka za
mol lestvicu) muz. figura od 7 nota koje se
smatraju kao 4 note jednake vrednosti; septola.
septina (lat. septem sedam) poet. strofa od sedam
stihova (sastoji se od jednog katrena i jedne
tercine).
septian (gr. septikos) truleni, zagaen,
zaraen, okuen; koji izaziva truljenje, koji
izaziva trovanje.
septola (lat septem sedam) muz. v. septimola.
septon (gr. sepein truleti) hem. trulena tvar.
septopira (gr. septos truleni, pur vatra,
vatrutina) med. groznica koja se javlja usled
trovanja.
septohimija (gr. septos, chymos tenost, sok)
med. truljenje sokova, sklonost sokova
truljenju.
Septuaginta (lat. septuaginta sedamdeset) naziv
za grki prevod Starog zaveta koji su, po
prii, izradili 72 uena Jevrejina u
Aleksandriji (200. g. pre n. e.) po naredbi
egipatskog kralja Ptolomeja Filadelfa;
aleksandrijski
prevod,
aleksandrijska
verzija,
septum (lat. saeptum ograda) med. opnasta
pregrada izmeu dve telesne duplje, npr. u
nosu ili izmeu polovina srca.
sepulkralan (lat. sepulcralis) grobni, nadgrobni,
pogrebni; fig. mrtvaki.
ser (eng. sir) gospodin; izraz kojim se oslovljavaju vitezovi i baroneti i koji se stavlja
pred krteno ime; izraz kojim se oslovljava
svaki otmen ovek, samo bez pominjanja
imena; izraz kojim se oslovlja-vaju kralj i
prinevi; up. sir.
svrab (arap.) v. fatamorgana.
seraj (pere. seray, fr. serail) palata biveg
turskog sultana; dvor istonjakog veli-kana
i njegovih ena, u kome je harem samo jedan
njegov deo; sara/.
serapa (p. serapa) v. sarapa.
serasker (pere. ser glava, arap. 'askar vojska)
glavni zapovednik vojske; danas: ministar
vojni (u Turskoj).

seraskeriJat

836

seraskerijat (pers.-arap.) kancelarija seraskera;

zgrada vojnog ministarstva u Turskoj.
serafim (hebr. saraph, lat. seraphim) aneo
svetlosti sa est krila; seraf.
serafimski
(hebr.)
aneoski;"
nebesni,
velianstven.
seraer (pers.-arap. ser 'askar) v. serasker.
serbes (pere. serbest) slobodan, odvaan,
bezbrian; pril. slobodno, bez straha, neusiljeno.
serval (lat.) zool. vrsta velike afrike make,
sline leonardu, Felis serval.
server (eng. server) u tenisu: igra koji
poinje igru; napadam; up. resiver.
servijeta (fr. serviette) salvet, ubrus; kona
torba (za akta i sl.).
servilan (lat. servilis, servus rob) ropski,
pokoran; podao, nizak, izmearski.
servilizam (lat. servilis ropski) v. servil-nost.
servilvost (lat. servilis) slugeranjstvo, puza-vost,
ropski duh, ropska pokornost bez i malo
dostojanstva.
servirati (lat. servire, fr. servir) sluiti; sluiti,
posluiti (jelom, piem), izneti na sto, iznositi
na sto (ruak je servi-ran ruak je na stolu); u
tenisu: poinjati igru, napadati.
servis (fr. service, lat. servitium) sluba,
sluenje;
posluivanje;
nagrada
za
posluivanje,
napojnica,
baki
(npr.
kelneru); steni pribor, stono posue
(jednoobrazno po obliku i boji).
servitut (lat. servitus) robovanje; sluenje;
potinjenost; prav. stvarno pravo na neiju
svojinu; teret na jednom delu imanja ili na
celom imanju nekoga (npr. sloboda prolaska
kroz iju kuu, dvorite i sl.).
servus (lat. servus) rob, sluga (i kao pozdrav).
serdar (pere. serdar) poglavica, zapovednik,
vojvoda; nahijski poglavica; sirdar.
sereani (lat. servire, fr. sergent) pl. andarmi
u bivoj Vojnoj granici (u bivoj Austriji).
serenada (fr. serenade) veernja ili nona
muzika, nona pesma pod prozorom dragane,
podoknica; tendhen.
serenata (itzl. serenata) v. serenada.
serenisimus (lat. serenus vedar, serenissimus
presvetli) kao vladarska titula: pre-svetli.
cepeW (ital. sereno) uz. vedro, zadovoljno.
ser (fr. serge) vrsta lake vunene pamune ili
svilene tkanine; slui poglavito za izradu
postave.
seran (fr. sergent) podoficir, podnarednik u
francuskoj vojsci.
serigrafija (lat.-gr.) nain tampanja uz pomo
svilene tkanine.
serija (lat. series) red, niz, grupa, lanac; grupa,
niz predmeta koji imaju neka zajednika
obeleja i namenu, npr. serija slika iz
Beograda.

serpiginozan

serijski (lat. series) koji je izraen u serijama;

objavljen u serijama.
serimetar (gr. serikos svilen, metron mera,
merilo) svilomer, instrumenat za ispitivanje
jaine i elastinosti svile.
seriveta (fr. serinette) ptije orgulje, vergli,za uenje ptica pevanju.
serio (ital. serio) kuz. ozbiljno, sveano.
seriozan (lat. serius ozbiljan, fr. serieux)
ozbiljan, svean, znaajan, vaan.
seriozo (ital. serioso) muz, v. serio.
sericit (gr. serikos svilen) po. mek, mastan,
beliast ili zelenkast mineral svilasta sjaja.
sericitisanje (gr. serikos svilen) kol. stvaranje
belog, mekog liskuna iz feldspata, naroito
iz ortoklasa, najvie pod uticajem orogenog
pritiska, vie temperature i vode.
serkl (fr. sercle, lat. circulus) krug, oblast,
obim; drutvo, drutvance, drutveni krug;
prednji redovi parketa u pozoritu; drati serkl
na dvorskim sveanostima: razgovarati sa
gostima.
sermologijum (nlat. sermologium) zbirka,
zbornik, propovedi.
sermocinacija (lat. sermocinatio) razgovor;
retorska figura po kojoj se neko govorei
uvodi na pozornicu.
serodijagnostika (lat. serum, gr. diagnosis
razlikovanje, raspoznavanje) med- ispitivanje i
utvrivanje bolesti pomou krvnog seruma.
seroza (lat. serosa) anat. omota, tkivni sloj koji
zastire zid telesne duplje (trbune, grudne,
srane itd.).
serozan (nlat. serosus) vodnjikav, sukrvi-ast,
slian sukrvici; koji sadri ili lui serum.
serologija (lat. serum, gr. logia) med. nauka o
krvnom serumu i njegovoj terapeutskoj
upotrebi.
seroterapija (lat. serum, gr. therapeia leenje)
med. leenje serumima.
serpent (ital. serpentone) muz. zmijasto, u obliku
slova S izvijen drveni duvaki instrument za
najdublji bas.
serpentarijum (nlat. serpentarium) zmijinjak, kavez za zmije.
serpentin (lat. serpentinus zmijinji) min. mrkozelen ili otvorenozelen, veoma rasprostranjen mineral; upotrebljava se za zidanje,
a moe se i glaati (nazvan po tome to je
proet belim mineralnim icama vijugavim
kao zmija).
serpentina (lat. serpentina) vijugav put,
vijugava staza, krivudava staza; zmija od
hartije (za bacanje na zabavama i sl.).
serpentinski stihovi stihovi iji poetak i kraj
sadri iste rei.
serpentist (ital. serpentone) muz. onaj koji svira
u serpent.
serpiginozan (nlat. serpiginosus) bog. koji se
pue po zemlji, krivudav, vijugav; med.
razjedljiv.

serpuliti

837

serpuliti (lat. serpula zmijica, gr. lithos

kamen) geol. okamenotine iz porodice glista
cevaica.
sertaun (port. sertao) udal>ena, jo nekultivisana unutranjost Brazilije.
serum (lat. serum) zool. tenost koju lui
usirena krv, sukrvica; surutka; med. vetakim putem umnoena lekovita tvar,
materija koju obolelo telo samo stvara borei
se protiv zaraze (ta se materija ubrizgava
bolesniku kao lek protiv dif-terije i dr.
bolesti).
serdade (arap. saggada, tur. seccade) mala
prostirka na kojoj muhamedanci klanjaju.
sesija (lat. sedere sedeti, sessio) sednica;
zasedanje, skup sednica; vreme zasedanja,
period zasedanja (npr. skuptine).
sestet (ital. sestetto) v. sekstet.
svetina (ital. sestina) poet. lirska pesma koja se
sastoji od est strofa sa po est stihova i,
na kraju, sa jednom strofom od tri stiha,
osobita strofa od est stihova, estostih.
Set (hebr. Scheth) trei sin Adamov (I Moje., 4,
25), praotac setita.
set (eng. set) sp. est dobivenih igara
(gemova) u tenisu.
seter (eng. setter) pas ptiar duge svilaste dlake
(pasmina sa tri odlike: engleski, irski seter i
gordon-seter).
seteentist (ital. settecento sedam stotina,
settecentista) ital. knjievnik i umetnik iz
HU veka.
seteento (ital. settecento sedam stotina) naziv
za HU vek u istoriji ital. knjievnosti i
umetnosti.
setiti (hebr. scheth) pl. potomci Seta; ogranak
gnostike sekte ofita.
setler (eng. settler) naseljenik, kolonist.
setlment (eng. settlement) naselje, naseobina,
kolonija; posed (npr. britanski posedi na
Malajskom poluostrvu); naroito: naseobina
akademski obrazovanih ljudi u naj-bednijim
radnikim delovima nekog vele-grada da bi se
uspostavio dodir izmeu viih i niih klasa i
u materijalnom i moralnom pogledu.
sef (eng. safe) u bankama: od vatre i krae
osigurano sandue (pregradak) koji banke
iznajmljuju privatnim licima da u njemu
uvaju dragocenosti, novac, hartije od
vrednosti i sl.
sefardi (hebr. s'pharad) pl. panjolci, naroito
panski Jevreji, koji su se, posle proterivanja
iz panije, raselili po Evropi, najvie po
balkanskim zemljama (po imenu nekog
nepoznatog predela u paniji).
sef-rum (eng. safe-room) odeljenje u banci u
kojem se nalaze sefovi; v. sef.
sefte (arap. istiftah, tur. sefta, sifta) prvi
dnevni pazar koji napravi trgovac, poetak
rada.
sehir (arap. sayr, tur. seyir) gledanje,
posmatranje neeg sa uivanjem, uivanje;
seir.

sigilaciJa

secer (nem. Setzer) tip. slaga, slovoslaga.

secesija (lat. secessio seoba) odvajanje,
politiko otcepljenje, otpadnitvo; naziv
umetnikog pokreta u srednjoj Evropi na
prelazu XIXXX v., koji se odvojio od
starijeg pravca u izboru materije, u shvatanju
i tehnici.
secesionisti (lat. secessio) pl. 1. slik. pristalice
(ili: predstavnici) secesije; 2. pristalice grupe
(ideoloke, politike i sl.) koji su se odvojili
iz neke vee celine.
secirati (lat. secare) sei, rasei, razuditi,
razuivati, otvarati (le).
secmaina (nem. Setzmaschine) tip. maina
slagaica; up. linotip, monotip.
secovati (nem. setzen) tip. slagati (slova);
stavljati (ili: staviti) svoj ulog radi klaenja;
secovati se taloiti se, nata-loiti se, slegati
se.
seentizam (ital. secentismo) stil talijanskih
knjievnika HUP veka, koji se odli-kovao
pretrpanou i kitnjastou; kon-etizam.
seentist (ital. secentista) italijanski pesnik
HUP veka (seenta).
seento (ital. secento) XVII vek talijanske
knjievnosti; up. seentizam.
Sibarit (gr. Sybarites) stanovnik starogr-kog
grada Sibaris-a u Donjoj Italiji, poznatog sa
svoje razvratnosti; otuda: fig. sladostrastan,
razvratnik; mekuac; pr. sibaritski.
sibaritizam (gr. Sybaris) sladostrae,
razvrat; mekutvo; up. Sibarit.
siberit t. crveni turmalin iz Sibira.
siberjen (fr. siberienne) tkanina slina
kalmuku (za zimske kapute).
sibonktiv (fr. subjonctif) naziv za konjuk-tiv u
francuskoj gramatici.
Sibila (gr. Sibylla, lat. Sibylla) ime veeg
broja (oko 10) proroica u starom veku (kod
Grka i Rimljana); fig. babetina, matora
vetica.
sibilant (lat. sibilare itati, sibilans) gram.
piskavac, utavac, utavi glas ( i ).
sibilarizacija (lat. sibilare piskati, zvi-dati) fon.
glasovna pojava promene zadnjo-nepanih
suglasnika u vezi sa samogla-snicima
prednjeg reda pri kojoj se menjaju u sibilante,
odnosno u afrikate.
sibilacija (nlat. sibilatio) med. v. sirigmus.
sibilizam (lat. sibilare) med. v. sirigmus.
Siva (sskr. Siwa) jedno od tri najvia
boanstva u Indiji, prvobitno bog vatre, kao
oiviteljice i unititeljke vaseljene; up.
Brahma i Vipu.
sigban fiz. jedinica za merenje duine talasa
rendgenskih i gama-zrakova, oznaka: sigb
XU (po K. M. G. Sigbanu Siegbahn,
vedskom fiziaru).
sigilacija (nlat. sigillatio) udaranje peata,
peaenje.

sigilografija

838

sigilografija (laG. sigilum peat, gr. gra-phia

opisivanje) opisivanje peata.
sigilum (lat. sigillum) peat; lako sili (lat.
loco sigilli) mesto peata.
sigla (lat. sigillum, siglum) znak za skraivanje pojedinih rei i slogova, naroito u
steiografiji.
silna (gr. sigma) naziv za grko slovo S" (2,
o, <,).
sigmatizam (gr. sigma) izbacivanje glasa s iz
zavrnih slogova is i us ispred sugla-snika,
da bi se izbegla poloajna duina (kod
starijih rimskih pesnika); med. pogreno
izgovaranje glasa s", vrskanje.
sigmatian (gr. sigma) gram. koji se zavrava
slovom s" (osnova rei).
sigmodan (gr. sigma, eidos oblik, vid) koji je
u obliku srca ili polumeseca; sigmoi-dan.
sigmoidan (gr. sigmoeides polumeseast) v.
sigmodan.
signal (lat. signum znak, nlat. signale) znak,
poziv objavljen nekim instrumentom (trubom,
rogom, zvonom, plamenom); voj. znak kojim
se neto javlja (pomou naroitih zastava,
ogledala, raketa i dr.).
signalizacija (lat. signum znak) davanje signala,
znakova.
signalizirti (nlat. signale) dati znak, davati znak
(ili: znake), objaviti znakom; signalizirati se
istaknuti se, odlikova-ti se, pokazati se; pr.
signaliziran.
signalirati (nlat. signale) v. signalizira.
signal ist (nlat. signale) davalac znakova,
znaar, truba.
signatar (lat. signatarius) potpisnik; sitna-tarne
sile drave potpisnice nekog ugovora koje tim
potpisivanjem jeme za njegovo potovanje.
signatum (lat. signare udariti peat, zapea-titi,
signatum) potpisano i snabdeveno peatom
(na poveljama).
signatura (lat. signatura) znak koji obelea-va
sutinu ega; potpis, potpisivanje javne
isprave, naroito skraenim potpisom; potpis
umetnika, naroito slikara, na svome delu;
tip. stavljanje broja na prvu stranu pri dnu
svakog tabaka, broj na prvoj strani pri dnu
svakog novog tabaka; u kartografiji: znak za
obeleavanje izvesnih predmeta, prirode
zemljita itd.; na receptima: uputstvo o
nainu upotrebe propisanog leka i ime onoga
za koga je lek; muz. oznaavanje nota
brojkama, ciframa (naroito kod basa);
takoe: predznak, klju; trg. stavljanje znaka,
znak (na robi); uenje o signaturi teorija
sledbenika Paracelzusovih, prema kojoj se
dejstvo jednog prirodnog tela na oveji
organizam moe poznati po njegovim
spoljnim svojstvima (obliku, boji i dr.), npr.
crvenog turinka na krv, kao sredstvo za
umirivanje krvi (na ovome uenju osniva se
verovanje u mnoge narodne lekove).

siderni

signet (nlat. signetum) lini, privatan peat;

prsten sa urezanim grbom ili poetnim slovima
imena koji slui mesto peata; znak, oznaka (u
knjizi); naroito: vinjeta tampara ili izdavaa
na natpi-| snoj strani knjige.
| sigiirati (lat. signare) oznaiti, obelei-ti;
potpisati, obeleiti skraenim potpisom
(parafom); posvedoiti (potpisom, j
peatom);
igosati, zapeatiti. i signifijant (lat. signare)
lingv. grupa gla-|
sova kojom se neto
oznaava; up. signifije.
signifije (lat. signare) lingv. ono to je ozna-eno
nekom grupom glasova, tj. signifi-jantom
oznaeni pojam.
signifikantan (lat. significans) oznaavan, !
koji oznaava, naznauje; znatan, zn aa-'
jan, karakteristian.
\
signifikativav (nlat. significativus) v.
signifikantan.
sigvifikacija (lat. signare) lingv. jezika strana
znaenja, znaenja koje re ima kao jezika
jedinica, za razliku od znaenja koje ona
dobiva pri upotrebi u konkret-nim
situacijama govora.
signum (lat. signum) znak, belega, obeleje,
oznaka; steg, zastava; znamenje, predznak;
slika u peatu, peat.
Sid (p. Cid, arap. sidi gospodar, knez)
panski narodni junak, odlikovao se u borbi
protiv panskih Mavara, ija dela jo i danas
ive u narodnim pesmama (zapravo Ruy
Diaz de Bivar, kastilijanski plemi i vojvoda,
iveo u drugoj polovini XI veka).
| sideralan (lat. sideralis) zvezdani, koji se tie
zvezda, koji pripada zvezdama, koji biva pod
uticajem zvezda; sideralna svetlost bela
svetlost praskavog gasa, upotrebljava se za
projekcione aparate i re-flektore.
sideracija (lat. sideratio) poloaj zvezda; med.
potpuno izumiranje jednog dela tela;
sunanica, omarica.
siderizam (lat. sidus ki. sideris zvezda) 1.
uenje o uticaju zvezda na ovekov ivot i
ovekovo zdravlje; vera u takav uticaj.
siderizam (gr. sideros gvoe, elezo) 2.
tobonji uticaj metala, vode i dr. na
oveka; naroito: sposobnost oveka da
oseti gde ima pod zemljom metala i vode.
siderit (gr. sideros) min. gvozdeni karbonat,
gvozdena ruda.
siderian (lat. sidereus) v. siderni.
siderni (lat. sidereus zvezdani, sidus gei. sideris
zvezda) v. sideralan; siderni dan vreme za
koje zvezda nekretnica jedanput opie svoj
krug oko polarne ose na nebeskom svodu ili
vreme koje protekne izmeu dveju
uzastopnih gornjih ili donjih kulminaciju
jedne nekretnice; siderni, siderski mesec
zvezdani mesec, pravo vreme za koje Mesec
optee jednom oko Zemlje (27 dana 7 h 43
min. 11,8 s); siderna godina zvezdana godina,
vreme koje protee izme-

siderograf

839

u dva uzastopna ista poloaja Suneva '

prema nekoj zvezdi nekretnici (365 dana 6 h
9 min. 9 s); v. i pod tropski.
siderograf (gr. sideros gvoe, elik, gra-pho
piem, beleim) elikorezac.
siderografija (gr. sideros, graphia pisanje)
vetina rezanja u gvou ili eliku.
sideroza (gr. sideros) ned. ogvoavanje .
plua, bolest koja se dobiva od udisanja |
gvozdene praine (kod metalurgijskih
radnika).
sideroksilon (gr. sideros, xylon drvo) gvozdeno
drvo, tj. neto protivreno, nemogue, neto
to samo sebe iskljuuje, contradictio in
adjecto.
siderolit (gr. sideros, Hthos kamen) gvozdeni
kamen, masa od koje se pravi posue j
slino fajansu, bronzirano ili pozlaeno,
prevueno lakom mesto glazurom, gleu.
sideromantija (gr. sideros, manteia predskazivanje, proricanje, gatanje) gatanje u
gvoe, vraanje iz iskri koje baca slamka
kad se pusti da sagoreva na usijanu gvou.
sideronim (lat. sidus gei. sideris zvezda) vrsta
pseudonima izvedenog od pojma, odnosno
izraza iz oblasti astronomije.
sideroskop (gr. sideros gvoe, skopeo po- ,
smatram, gledam) sprava za ustanovljenje
gvozdene trunke koja padne u oko (magnetna
igla ije se pomeranje vidi pomou ogledala i
skale; kad je pomeranje jae, onda je traeni
predmet blie).
siderostat (lat. sidus ki. sideris zvezda, gr.
istemi postavim, stavim) opt. heliostat sa jednim
vrstim i jednim pokretnim ogledalom.
siderotehnika (gr. sideros gvoe, technike)
izraivanje gvoa, gvozdena industrija,
metalurgija gvoa i njegovih legura.
siderski (lat. sidereus) zvezdani: siderski dan,
siderski mesec, siderska godina, v. siderni.
siderurgija (gr. sideros, ergon) v. siderotehnika.
sidi (arap.) gospodin, gospodar (kao titula
plemenskih poglavica, kneeva i dr.).
smesta (i. siesta, lat. sexta sc. hora esti as)
esti as dana", tj. popodnevni odmor,
spavanje posle ruka (za vreme najvee
ege u paniji i Italiji).
sie (fr. sujet, lat. subjectum) predmet, sadrina
(nekog govora, spisa, umetnikog dela i dr.);
ouz. glavni stav, tema.
sizeler v. cizeler.
sizelirati v. cizelirati.
sizeren (fr. suzerain, lat. sursum, susum
navie, gore) u feudalizmu: vlastelin ili
vladar koji je dao vazalu zemlju u feud, ili
mu nametnuo svoju vlast.
sizerenitet (fr. suzerainete) vlast i dostojanstvo
sizerena.
sizigija (gr. sun sa, zygon jaram) astr. take na
Meeeevoj putanji u kojima se on nalazi

sikeri

na istoj pravoj sa Zemljom i Suncem, ili kad

je Mesec u konjunkciji ili opoziciji; sicigija;
gram. v. konjugacija; takoe: izo-stavljanje
srednjeg sloga; poet. v. dipodija.
Sizif (gr. Sisyphos) mit. sin Eolov, kralj
Korinta, po prii otac Odisejev, poznat kao
prepreden i grabeljiv ovek; zato to je
odavao tajne bogova, morao je za kaznu u
podzemnom svetu veito valjati ogroman
kamen uzbrdo, odakle bi se svagda opet
skotrljao; otuda: Sizifov posao uzaludan teak
posao, besciljan posao koji zamara i
iznurava.
sizmian (nlat. sismicus) v. seizmian.
sizmograf (nlat. sismicus, gr. grapho) v.
seizmograf.
sizmometar (nlat. sismicus, gr. metron) v.
seizetar.
sijagonagra (gr. siagon vilica, agra plen) ned.
kostobolja eljusti.
sijalagoga (gr. sialon pljuvaka, ago dovodim,
izazivam) pl. med. sredstva koja izazivaju
luenje pljuvake; pr. sijalagogian.
sijaladenitis (gr. sfalon, aden lezda) med.
zapaljenje pljuvanih lezda.
sijalizam (gr. slalon) med. v. ptijalizam.
sijalozemija (gr. sialon, semia gubitak) med.
gubitak (ili: prestanak) luenja pljuvake.
sijalologija (gr. slalon pljuvaka, logia nauka)
ned. nauka o pljuvaci i njenom luenju.
sijalonkus (gr. slalon, onkos masa) med. otok
pljuvanih lezda.
sijalorea (gr. sf alon, rheo teem, curim) med.
ptijalizam.
sijalosirinks (gr. sialon, syrinks truba) med.
pljuvaka fistula.
sijalostenoza (gr. sialon, stenosis suenje)
med. suenost pljuvanog kanala.
sijaloshezija (gr. sfalon, schesis zadravanje)
med. zadravanje pljuvake, zastoj luenja
pljuvake.
sijalofagija (gr. sfalon, phagein jesti, derati)
med. gutanje pljuvake, esto spojeno sa
aerofagijom, ima obino za posledicu razna
oboljenja eluca.
sijenit min. zrnasta gromadna stena sastavljena
od ortoklasa i augita (ili liskuna); naziv po
egipatskom gradu Sijena.
smjera (tl. sierra testera) planinski lanac.
sin (lat. sic) tako; sic!, tako!, tako pie, od rei
do rei (obino se stavlja u prikazi-ma i dr.
kod izraza i mesta na koja se eli obratiti
panja).
sikancia (lat. siccantia) pl. med. sredstva (ili:
lekovi) za zasuivanje.
sikativ (lat. sicativum) hem. sredstvo za ubrzavanje suenja: od olovnog eera, lane-nog
i terpentinskog ulja (kod masnih boja i
lakova).
sikativav (lat. siccativus) koji sui, koji
zasuuje, zasuujui.
sikeri (eng. seekers) pl. oni koji trae",
lanovi jedne prezbiterijanske sekte u

840
XVII veku, koja je smatrala da pravu religiju
treba tek traiti.
sikozis (gr. sukon zrela smokva; smokvasta
bradavica) med. stvaranje
smokvastih
bradavica; bolest smokvastih bradavica;
smokvast mlade.
sikoma (gr. sukon) med. smokvasta bradavica;
liajasta ogrubelost onih kapaka, ija je
unutarnja strana posuta grudvica-ma slinim
smokvinim zrncima.
sikomantija (gr. sukon, mantela gatanje,
predskazivanje) gatanje, proricanje iz
smokvinog lia.
sikomora (gr. sykdmoron) bat. divlja misir-ska
smokva i njen plod (od njenog drveta stari
Egipani pravili su sarkofage).
sikofant (gr. sykophantes) u staroj Atini: lice
koje je dostavljalo vlastima one koji su
oteivali svete smokve i, protivno zabrani,
prodavali ili izvozili iz Atine smokve: fig.
dostavlja, potkaziva, pi-jun, izdajnik,
klevetnik, podlac, ucenji-va; pr. sikofantski.
sikofantizam (gr. sykophantia) dostav-ljatvo,
potkazivapggvo, klevetnipggvo, podlatvo,
ucenjivatvo.
sikofantija (gr. sykophantia) v. sikofantizam.
sikspens (eng. sixpence) ranije: engleski
srebrn novac od 6 /tea, = 1/2 ilinga.
Sikstinska kapela papska kapela u Vatikanu,
sagraena 1473. za vreme Siksta IV, sa
freskama
Mikelanelovim,
raenim
15081512; udruenje muziara koje u toj
kapeli izvodi, o velikim praznicima, visoku
crkvenu muziku.
Sikstinska Madona slik. uvena Rafaelova slika
Bogorodice, nazvana po tome to je na njoj
predstavljen i sv. Sikst.
sikhazija (gr. sikchasia) med. gaenje,
gnuanje, odvratnost.
sil (eng. seal) krzno izraene od koe morskog
psa; up. silskin.
silabian (gr. syllabikos) slogovni, koji se
sastoji iz slogova; silabini stihovipoet. stihovi
koji se mere samo po broju slogova, a ne po
duini i naglasku.
silav (arap. silah) pojas za oruje; sila j, silah.
silaa (i. silo ambar) 1. ukiseljena zelena
stona hrana, ije ukiseljavanje izazivaju
naroite bakterije; spravlja se od zelenih
biljaka koje sadre dosta eera (zeleni
kukuruz, repa, seme suncokreta, sirak,
komine i dr.).
silaa (fr. sillage) 2. mor. brzina broda.
Silvan (lat. Silvanus) mit. starolatinski bog ume,
polja i stada.
Silvestrovo vee poslednje vee u godini, vee
uoi Nove godine (nazvane po papi Silvestru
I, koji je umro poslednjeg dana 335. g.).
Silen (gr. Seilenos, lat. Silenus) kit. vaspitan i
pratilac Bahov, predstavljan sa

silogistike figure;

debelim trbuhom i elav, pijan i na magarcu;

simbol pijanstva.
silencijari (lat. silentiarii) pl. utalice; vrsta
viih slubenika na dvoru grkih careva,
tajni savetnici; katoliki kalueri koji su se
zavetovali da e veno utati, npr. trapista.
silencijum (lat. silentium) tiina, utanje; kao
zapovest: mirno! tiho!
silepsis (gr. syllepsis) gram. obuhvatanje vie
predmeta jednom reju; slivanje dvaju
slogova u jedan; upotreba jednog predikata za
vie subjekata, koji pripada samo jednom.
sili novana jedinica Gvineje ( = 100 kau-risa).
silikati (lat. silex gen. silicis kremen) hen.
jedinjenja (ili: spojevi) silicijuma s
kiseonikom i nekim mineralima, soli raznih
silicijskih kiselina (pored kvarca, glavno
gradivo Zemljine kore).
silirati (p. silo ambar) ukiseljavati zelene
biljke koje sadre dosta eera, u cilju
spravljanje stone hrane; v. silaa 1.
siliskin (eng. sealskin) v. silskin.
silificirati (lat. silex kremen, facere uiniti,
nainiti) hem. v. silicificirati.
silicijati (nlat. silicium) pl. hem. v. silikati.
silicijum (lat. silex kv. silicis kremen, nlat.
silicium) hem posle kiseonika najrasprostranjeniji element na Zemlji (25%), atom-ska
masa 28,09, redni broj 14, znak Si; silicijumbronza bronza koja je, prime-som
silicijuma, dobila veu tvrdou (upotrebljava
se za telefonske i telegrafske ice).
silicirati (lat. silex) hem. v. silicificirati.
silicifikacija (nlat. silicificatio) hem. pretvaranje
u silicijsku kiselinu.
silicificirati (nlat. silicium, facere) hem.
pretvarati se u silicijsku kiselinu.
silkin (eng. silk svila, silkeen) vrsta teke
svilene manesterske tkanine.
silk-nankins (eng. silk-nankeens) pl. polusvileni nanking sa arenim atlasastim
prugama.
silo (p. silo) trap za ito (u paniji); danas:
veliki, moderno ureen, od betona izraen
ambar za ito i hranu; silos.
silogizam (gr. syllogismos) log. posredni
zakljuak, zakljuak iz dva suda ili iz vie
sudova, npr. Metali su elementi", Gvoe je
metal", zakljuak: Gvoe je elemenat".
silogizirati (gr. syllogizomai) zakljuiva-ti
posredno, praviti (ili: izvoditi) posredne
zakljuke.
silogistika (gr. syllogismds posredni zakljuak)
log. nauka o izvoenju silogizama.
silogistike figure log. oblici kategori-iih
silogizama, u kojima su premise kategorini sudovi, izlaze iz poloaja

silogistiki

841

srednjeg pojma (M) u obema premisama. Ako

se pojam subjekta oznai sa S, a sa R
pojam predikata u zakljuku, onda te figure
glase:
I
P

IV
MR
RM
MR
RM
SM
SM
MS
MS
SR
SR
SR
SR
Prve tri figure potiu od Aristotela, a
poslednja od Galena.
silogistiki (gr. syllogistikos) koji ima oblik
logiki pravilnog posrednog zakljuka, koji
pripada silogizmu.
silograf (gr. sfllos onaj koji podrugljivo
prevre oima, grapho piem) pisac satirinih pesama (silosa).
silometar (fr. sillage, gr. metron merile, mera)
mor. sprava za merenje brzine brodova.
silos (gr. sillos) 1. vrsta starogrkih sati-rinih
pesama u kojima su ismevane izreke uvenih
filozofa a
stihovi
velikih
pesnika
primenjivani, u podrugljivom smislu, na
druge predmete.
silos (p. silo) 2. v. silo.
silskin (eng. sealskin) krzno izraene od koe
morskog psa, ili morskog medveda; vrsta
finog svilenog plia izraenog slino ovome
krznu (kod nas uobiajeno: siliskin).
silueta (fr. silhouette) slika oblika, lica i dr.
izraena sa strane po senci, profil (kao
slika), slika izrezana po ivicama makazama
iz crne hartije pa zalepljena na belu, i obratno
(nazvane, zbog svoje jevti-noe, po
tedljivom fr. ministru finan-sija Siluetu, u
HU veku); fig. senka, prilika.
silur kol. v. silurski period.
silurski period geol. slojevi u razvitku Zemljine
kore koji su se obrazovali posle kambrijskog
a pre devonskog perioda (naziv po starom
britskom plemenu Silu-ri, koji su iveli u
jugoistonom delu Velsa); silur.
silfide pl. enski vazduni duhovi, vile; fig.
nene i ljupke ene.
sim- (gr. syn) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: sa, zajedno, istovremeno; v.
sin-.
sima (sloenica od poetnih slogova rei:
silicijum i magnezijum) geol. sloj Zemljine
kore koji dopire do 1200 t dubine.
simahija (gr. symmachia) savez za napad i
odbranu.
simbioza (gr. syn sa, bfos ivot, biosis ivot,
nain ivota) biol. zajedniko ivljenje,
korisna, tesna i trajna zajednica dvaju ili vie
raznovrsnih
organizama
(simbionata),
ivotinje i ivotinje, ivotinje i biljke, biljke i
biljke.
simbionti (gr. syn, bioo ivim) pl. biol. v. pod
simbioza.
simblefaroza (gr. syn, blepharon oni
kapak) med. v. simblefaron.

simentalsko govee

simblefarov (gr. syn, blepharon) med, sra-slost

onog kapka sa onom jabuicom.
simbol (gr. symbolon) znak po kome se
neto moe raspoznati, saznati ili zakljuiti,
oznaka, znamenje, znak koji predstavlja
neto to se inae ne moe slikovito
predstaviti (apstraktno, natul-no, duhovno,
pojam, ideal); ugovoreni znak* usmeni znak,
lozinka, ispovest, simbol vere; simvol.
simbolizam (gr. symbolon) pesniki i slikarski
pravac, nastao u Francuskoj krajem XIX v.,
koji tei da slikovitim nainom izraavanja i
zvunim reima utie na stvaranje izvesnog
raspoloenja i pomou simbola izrazi
oseanja i apstraktne pojmove.
simbolizacija (nlat. symbolisatio) predstavljanje
znacima (simbolima).
simbolizirati (nlat. symbolisare) prikazi-vati
znacima, predstavljati znacima; prikazivati
(ili: govoriti) u prenosnom znaenju; stajati u
izvesnoj vezi s im, slagati se, biti srodan s
im.
simbolik (gr. symbolik6s) uitelj simbolike na
visokim kolama; bezuslovni pristalica
simbolinih knjiga, koji ih stavlja pored i
gotovo iznad Biblije.
simbolike (gr. symbolike) uenje ili nauka o
izraavanju religijskih predstava slikovitim
znacima; uenje o simbolima, uzorima;
ispitivanje i tumaenje simbola vere
hirianske crkve; nauka o simbo-linim
knjigama neke konfesije (v. simbolian).
simbolian (gr. symbolikos) slikovit, iskazan
znacima, prikazan znacima, koji ima
prenosio znaenje; koji se tie simbolike;
simbolina logika logika koja tei da logike
radnje i odnose pojmova i sudova izrazi
kao matematike funkcije i jednaine, dakle,
da stvori algebru logike (matematika logika);
simbolina knjige veroispovedne knjige koje
sadre uenje po kojima se jedna konfesija
razlikuje od drugih.
simboloklastika (gr. symbolon, klao lomim,
skrham, prelomim) unitavanje simbola,
borba protiv simbola.
simbololatrija (gr. symbolon, latreia oboavanje, potovanje) potovanje simbola;
preterano potovanje simbolinih knjiga.
simbolologija (gr. symbolon, logia) uenje o
znacima, naroito o znacima bolesti.
simbolomahija (gr. symbolon, mache borba)
borba protiv simbola; borba protiv
simbolinih knjiga.
simvol (gr. symbolon) v. simbol.
simelija (gr. syn sa, melos ud) med. v. simpodija.
simens (po nem. pronalazau W. Siemensu
fiz. jedinica za elektrinu provodnost.
simentalsko govee plemenita pasmina goveda,
veoma cenjena po mleku, mesu i sposob-

simetrala

842

nosti za rad (nazvana po dolini reke Sime u

vajcarskoj).
simetrala (gr. syn sa, metron mera) geo.
prava koja deli du, ugao na dva dela tako da
se ti delovi mogu poklopiti kada se jedan
deo obrne oko te prave za 180.
simetrije (gr. symmetria) ravnomernost,
skladnost, slaganje, ravnomeran odnos
pojedinih delova neke celine, suprotna
skladnost, suprotno slaganje.
simetrian
(gr.
symmetros
samerljiv;
srazmeran) ravnomeran, skladan, saglasan u
rasporedu delova (predmet i lik njegov u
ravnom ogledalu simetrini su); geodg.
simetrina je geometrijska figura prema
pravoj ili ravni kad upravne iz taaka figure
na pravu ili ravan produene za svoju
vlastitu duinu daju opet take figure
(simetrine take prve).
similaran (lat. similis slian, fr. argent srebro)
novo srebro i druge srebru sline slitine,
legure.
eimile (lat. simile) pr. slino; im. slinost, slian
primer.
similia similibus kurantur (lat. similia similibus
curantur) slino se slinim lei, klin se
klinom izbija (naelo homeo-patije).
simili-gravura prenoenje fotografija na ploe
radi umnoavanja.
simili-dijamanti pl. lani dijamanti koji se prave
od stakla sa primesom talijuma, tako da
prelamaju svetlost gotovo kao pravi, samo
su mnogo manje tvrdi nego pravi dijamanti.
similor (lat. similis slian, fr. og zlato) lano,
manhajmsko zlato, slitina od 4 dela bakra i
jednog dela cinka.
simiografija (gr. semeion znak, graphfa
beleenje) pisanje nota i melodija kukama,
crticama, lukovima i dr. znacima tzv. trilama
(upotrebljava se i danas u istonim crkvama).
simit (tur. simit, simid) hleb od najfinijeg
peninog brana.
simonizam (St. Simon) v. sen-simonizam.
simonija (nlat. simonia) Simonov greh, kupovanje ili prodavanje svetih stvari, naroito
crkvenih zvanja, radnja po kanonskom pravu
strogo zabranjena (po haldejskom arobniku
Simonu, koji je, po legendi, hteo da kupi od
apostola tajnu pravljenje udesa; Dela
apostolska", 8, 18-21).
simonijak (nlat. simoniacus) onaj koji daje ili
dobiva svete stvari za novac; up. simonija.
simonisti (St. Simon) pl. v. sen-simonisti.
simpazma (gr. syn sa, passo pospem, posipam) v. katapazma.
simpatetian (gr. sympatheia saoseanje) koji
jednako osea; koji tajno dejstvuje, koji
dejstvuje tajanstvenim sredstvima, aroban;
simpatetino leenje leenje tobonjom
tajanstvenom silom i telima koja nisu lekovi;
simpatetino mastilo tajno

simploka

mastilo koje se ne moe odmah videti,

nego tek posle izvesnih hemijskih postupaka
(npr. uticaja toplote ili prevla-enja
kakvom tenou).
simpatizer (gr. sympatheo saoseam) onaj
koji s nekim saosea, koji nekoga voli, koji
je nekom naklonjen.
simpatizirati (gr. sympath6) biti iste naravi,
istih oseanja s kim, saoseati, slagati se,
biti naklonjen, voleti.
simpatija
(gr.
simpatheia)
saoseanje,
sauee; prirodno slaganje u oseanjima,
duhovna srodnost, potajna naklonost nekome;
arobna, tajanstvena sila i tajanstveno dejstvo
jednog tela na drugo; veza pojedinih delova
tela; fig. naklonost, ljubav; predmet
naklonosti, ljubavi (moja, tvoja simpatija).
simpatikus (nlat. sympathicus) zool. simpatini
ivac.
simpatisati (gr. sympatho saoseam) v. stopa
tizira ti.
simpatian (gr. sympathes) saoseajan,
jednakih oseanja, duhovno srodan; koji
uestvuje u bolu ili oseanju nekog dela tela;
prijatan, drag, ljubazan; simpatine bolesti
one koje dolaze kao posledica drugih bolesti
(za razliku od idiopatinih bolesti, koje se
pojavljuju samostalno); simpatini ivani
sistem deo vegetativnog (autonomnog)
ivanog sistema; simpati-no bojenje zool.
zatitno bojenje ivotinja, tj. bojenje ivotinje
u boju predmeta na kojem ona obino ivi, ili
u boju okoline u kojoj ivi, tako da je teko
primetiti je i progoniti (mimikrija).
simpepsis (gr. sympepsis) med. varenje, probavljanje, probava.
simpetalan (gr. syn, p6talon list) bot. koji je
srastao ili spojen sa laticama.
simpetale (gr. syn, p6talon) bot. biljke sa sraslim
laticama; monopetale.
simpijezometar (gr. sympizo stiskam,
obuhvatam, metron mera, merile) sprava za
merenje vazdunog pritiska, vrsta baro-metra.
simplegmata (gr. symplegma splet) pl. kipovi
rvaa koji su se uhvatili u kotac; grupe
sastavljene od vie kipova i reljefa, npr.
Laokoont, Nioba; spojene glave i slike
poprsja na novcu.
simpleks sigilum veri (lat. simplex sigillum veri)
posl. prostota je peat (znak) istine.
simplifikacija (nlat. simplificatio) uproavanje, uproenje, pojednostavljenje.
simplificirati (nlat. simplificare) upro-stiti,
uproavati, pojednostavniti.
simplicije (lat. simplicia) pl. farm. jednostavni,
prosti lekovi.
simplicitet (lat. simplicitas) prostota, neukraenost;
jednostavnost,
prostodunost,
bezazlenost,
prirodnost;
ogranienost,
glupavost.
simploka (gr. symploke) isprepletenost, splet,
spletenost; ee ponavljanje rei;

simpodija

843

post. udruene aiafora sa epiforom, npr. Veza

konja za jednu jeliku, Veza hajku za drugu
jeliku.
simpodija (gr. syn sa, pus ki. podos noga) ned.
sraslost nogu; nakaza sraslih nogu; sime-lija.
simpozijum (gr. symposion gozba, nlat.
symposium) sastanak ueg kruga strunjaka,
najistaknutijih predstavnika jedne nauke, na
kome se strogo nauio raspravlja samo o
jednom pitanju iz njihove struke.
simpozion (gr. symposion) gozba, pijanka
(kod starih Grka); naslov Platonovog dela u
kome izlae svoje misli o ljubavi, erosu.
simpsihija (gr. syn sa, psyche dua) duev-na
sloga, jednodunost, saglasnost.
simptoza (gr. symptosis) ruenje; ned. naglo
slabljenje, mravljenje, opa danje.
simptom (gr. symptoma sluaj, udes) znak,
obeleje; med. predznak, znak po kome se
poznaje neka bolest; fig. znak, nagovetaj,
pretee.
simptomatian (gr. symptomatikos sluajan)
koji slui kao znak ega, nagoveta-van,
koji nagovetava, nagovestilaki; med. koji
slui kao znak neke bolesti; simptomatino
leenje ono koje lei samo simptome a ne
uzroke bolesti.
simptomatografija (gr. symptoma sluaj, udes,
graphfa opis) med. opisivanje znakova
(pojava) i sluajeva pojedinih bolesti.
simptomatologija (gr. symptoma, logla nauka)
med. nauka o znacima po kojima se poznaje
postojanje pojedinih bolesti.
sime (nem. Sims) apx. v. gesims.
simulant (lat. simulans) pretvaralo, pri-tvornik,
onaj koji se pravi (npr. da je bolestan),
zabuant.
simulacija (lat. simulatio) pretvaranje, zabuavanje; prav. prikazivanje nekog pravnog
stanja drukije nego to je u stvari.
simulirati (lat. simulare) praviti se onim to
nije, izdavati se za to, predstavljati se;
podravati koga; zabuavati.
simultan (lat. simul istovremeno, u isti mah,
nlat. simultaneus) zajedniki; isto-vremeni,
istodobni; simultana pozornica tip pozornice
na kojoj se jedno pored drugog mogu
istovremeno videti mesta na kojima se
odigravaju svi delovi radnje; simultana
posmatranja astronomska i me-teoroloka
posmatranja koja se vre jednovremeno na
raznim mestima; simultana utakmica ili
simultanka ahovska igra u kojoj jedan
dobar majstor igra u isto vreme protiv
veeg broja (ZO i vie) igraa (majstor ide
od table do table, i im kojoj pristupi mora
protivnik da izvri potez, na koji majstor
obino odmah odgovori); simultana crkva
crkva kojom se slue dve veroispovesti;
simultana kola kola za uenike raznih
veroispovesti.

sinagoge

simultaneizam (nlat. simultaneus) uh. pravac

(jedna vrsta kubizma) kod koga su npr. na
slici, ruke i noge umnoene (make s
osam nogu") da bi dale izraza pokretu,
koji je ukoen na trenutno uhvaenoj slici.
simultaneitet (nlat. simultaneitas) istovremenost, jednovremenost, istodobnost.
simultaneum (nlat. simultaneum) stvar kojom se
istovremeno slue dve osobe; zajedniko
sluenje istom crkvom od strane dveju I
raznih veroispovesti.
simultanka (nlat. simultaneus istovremen) v.
pod simultan.
simfiza (gr. symphysis) med. srastanje, sraslost
kostiju.
simfili (gr. syn, phflos prijatelj) pl. biol. v. pod
simfilija.
simfilija (gr. symphilia saprijateljstvo,
uzajamno prijateljstvo) biol. sljubljenost,
prijateljstvo (mravi primaju i dre u
j 1svojim mravinjacima neke kukce od kojih
imaju koristi; njih i njihove larve oni
I
neguju i hrane, jer oni lue neke slatke
| sokove koji mravima prijaju; ti kukci su
j
tzv. gosti, prijatelji ili simfili mrava).
simfonija (gr. symphonia slaganje, saglasnost)
sklad; muz. orkestarska kompozicija, obino
sa 4 glavna stava (alegro, adao ili andante,
skerco, presto i sl.), u kojoj se pojedini
instrumenti pojavljuju samostalno, a ne kao
pratnja.
simfonijski (gr. symphonos koji skladno zvui,
skladan) koji pripada simfoniji, izraen kao
simfonija; simfonijska poe-ma simfoniji
slina kompozicija koja tokovima prikazuje,
u slobodnoj formi, poznate pesme ili pesnike
motive (List, Berlioz, Rihard traus);
simfonijski orkestar orkestar u kome
uestvuju svirai na duvake (drvene i
limene), gudake (sa ilama) instrumente i
udaraljke
(doboi,
triakol,
sanovi,
kastanjete i DR-)simfonion (gr. symphonia) muz. mehaniki
instrument na kome se, umetanjem okruglih
ploa, moe svirati svaki komad; ariston,
melifon, polifon, orfenion, herifon.
simfonist
(gr.
symphonia)
sastavljam
simfonija (Betoven, ubert, uman, Brams,
ajkovski i dr.); muziar koji svira u
simfonijskom orkestru.
simfoniar v. simfonist. simforeza (gr.
symphoresis sanoenje, sabijanje) med.
nagomilavanje, naroito krvi ili drugih
sokova; up. kongestija. sin- (gr. syn)
predlog koji se pojavljuje u mnogim
sloenicama i znai: sa, zajedno, skupa,
istovremeno i sl.;=lat. sit, sop. sinagoga (gr.
synago skupim, okupim, syna-goge skup,
skuptina) skuptina vernih, zborio mesto;
naroito: jevrejska kola, jevrejski hram.

sinaksar

844

sinaksar (gr. synaxsis skupljanje, oku*

pljanje, skup) pravoslavna crkvena knjiga
koja sadri kratke, saete biografije
svetitelja
poreane
po
kalendarskim
datumima.
sinaksis (gr. synaxis) skuptina, zbor,
sastanak, naroito crkveni.
sinaktika (gr. synaktikos koji skuplja, stezan)
pl. med. sredstva za skupljanje, za stezanje.
sinaktian (gr. synaktik6s) med. koji skuplja,
koji stee.
sinalagmatian (gr. synallage razgovor,
razmena) dvostran, obavezan za obe strane.
sinalefa (gr. synaleipho dva sloga stopit u
jedan) v. sinalojfa.
sinalojfa (gr. synaloiphe) gram. stajanje,
stapanje dvaju samoglasnika ili dvoglasnika
na kraju i u poetku naredne rei; up. kraza.
sin al fine (ital. sin al fine) muz. do kraja, tj. treba
ponoviti do kraja.
sinandrija (gr. syn, aner gen. andros ovek,
muke) bog. sraslost pranikovih niti
(filamenata) i pranica (antera) u izvesnih
biljaka.
sinanteran (gr. syn, anthos cvet) pr. bog. sraslih
pranica.
sinantropus (nlat. sinanthropus pekinesis
kineski ovek iz Pekinga) biol. ostaci ljudskih
kostiju naeni u blizini Pekinga, isti kao kosti
pitekantropusa.
sinanhe (gr. synanche) ned. zapaljenje grkljana,
zapaljenje krajnika.
sinapeleon (gr. sinapelaion) hem. slaino ulje.
sinapizam (gr. sinapismos) ned. slaini oblog,
oblog od slaice.
sinapizacija (nlat. sinapisatio) med. privi-janje
slaice na obolelo mesto.
sinapizirati (gr. sinapizo) oblagati slai-com,
posipati slaicom.
sinapis (lat. sinapis, gr. sinapi, sinapy) bog.
slaica, goruica.
sinapsa (gr. synapsis sveza) med. 1. stupanj u
promenama hromozoma pri sazrevanju
oplodkih elija; 2. mesta dodira ogranaka dva
susedna neurona i supstancije na kojoj se
neuron zavrava.
sinartroza (gr. syn, arthron zglob) v. koartikulacija.
sinarhija (gr. synarchia) zajedniko vladanje,
savlada.
sinafija (gr. synaphe veza, povezanost) fiz. v.
kohezija.
singevezia (nlat. syngenesia) pl. vot. biljke ije su
pranine niti srasle na antera-ma (XIX klasa
u Lineovom sistemu biljaka).
singerica ivaa maina (nazvana po amer.
industrijalcu i osnivau industrije i-vaih
maina Ajzaku Meritu Singeruj 18111875.
god.)
Singidunum (lat. Singidunum) rimske ime
Beograda.

sindezmozis

singl (eng. single pojedinaan) sp. igra samo

jednog igraa, npr. u tenisu, protiv samo
jednog protivnika; u veslanju: kad jedan
vesla vesla sa dva vesla.
singlosa (gr. syn, glossa jezik) ispitivanje veze
izmeu pojmova i oblika ovejeg govora;
prikazivanje srodnosti raznih jezika na
osnovu slinosti korena koji slino glase i
imaju isto znaenje.
singl-taks (eng. single-tax) jedini porez",
shvatanje fiziokrata i pristalica agrar-nog
socijalizma, naroito Henri Dorda (1839
1897), po kome bi konfiskovanje zemljine
rente od strane drave uinilo suvinim sve
ostale poreze.
singlton (eng. singleton) u vistu i bridu: izraz
koji oznaava da igra ima samo jednu
kartu neke boje u ruci.
singrafa (gr. syn-, grapho piem) prav. pisanje
isprave pred svedocima, koju sastavlja i pie
tree lice, a potpisuju izdavalac i svedoci.
singular (lat. singularis sc. numerus) gram.
jednina; supr. plural.
singularan (lat. singularis) pojedinaan,
poseban;
osobit,
vanredan,
odlian,
jedinstven;
osoben,
svojstven;
redak,
neobian, udnovat; sikgularan sud log.
pojedinani sud, sud iji se predikat pripisuje
ili odrie samo jednoj jedinci, npr.: Milo je
srpski junak; singularan ovek osobenjak;
mat. koji ima svojstva u kojima ne uestvuju
druge stvari iste klase.
singulare tantum (lat. singulare tantum) re koja
se upotrebljava samo u jednini, tj. imenica
koja ima samo singular, npr. ovek, Dunav,
Avala itd.; supr. plurale tantum.
singularizam (lat. singularis pojedinac) fil.
metafiziki pravac koji: 1. samo Boga
priznaje kao uzrok sveta; 2. smatra da
postoji samo jedna vasiona, jedan univer-zum;
3. mnotvo raznovrsnog izvodi iz jednog
naela; 4. smatra da postoji jedinstvo ideala
koji gleda u Bogu ili vasioni; 5. pretpostavlja
samo kvantitatavno razliite elemente bia
(atome); supr. plura-lizam.
singularijum (nlat. singularium) med. naroit lek,
lek koji ima naroito povoljno dejstvo protiv
neke bolesti.
singularitas testijum (nlat. singularitas tes-tium)
prav. pojedinanost svedoka, kada za svaku
injenicu koju treba dokazati postoji samo po
jedan svedok; testes singuli.
singularitet (nlat. singularitas) pojedinanost,
posebnost; osobenost, nastranost, udnovatost.
singultus (lat. singultus) med. jecanje; tu-canje.
sindezis (gr. synadesis) zool. veza, spoj.
sindezmitis (gr. syndesmos veza) med.
zapaljenje zglobnih veza.
sindezmozis (gr. syndesmos) anat. vrst spoj
kostiju pomou zglobnih veza.

sindezmologiJa

845

sindezmologiJa (gr. syndesmos, logia) alat.

nauka o vezama (iliastim tvorevinama koje
dre delove skeleta).
sindetizam (gr. syndeo sveem) prisustvo
veznika, vezanost pojedinih reenica u s
loeno j reenici odreenim veznicima.
sindik (gr. syndikos) pravni zastupnik,
predstavnik, punomonik, pravni savetnik
(neke
zajednice, ustanove,
dravnog
nadletva, preduzea i sl.); poslovoa,
sekretar trgovake komore; opunomoeni
slubenik.
sindikalizam (gr. syndikos) uprava poslovima
preko
sindikata;
oblik
sindikalne
organizacije, naroito radnika, kojoj je cilj
da sredstva proizvodnje preu u ruke
proletarijata putem direktne akcije, a
kapitalistiko vlasnitvo da se ukine.
sivdikalist (gr. syndikon) pristalica (ili:
pobornik) sindikalizma.
sindikat (gr. syndikos) zvanje ili poloaj
sindika; udruenje, savez na profesionalno]
osnovi: radnika jedne struke, slubenika,
trgovaca,
bankara
(sindikat
banaka),
brodovlasnika (brodarski sindikat) i dr.,
poslovni, upravni odbor jedne profesije;
radniki sindikati predstav-nitva radnika
kao celine (naroito u odnosu prema
poslodavcima), profesionalna udruenja
radnika
kojima
je
cilj
otklanjanje
konkurencije meu radnicima iste struke pri
zakljuivanju ugovora o radu, a time i
ublaavanje tekih ekonomsko-socijalnih
posledica koje moe po radnike da ima
takva konkurencija; po Lenjinu, sindikati su
kole komunizma.
sindikati (lat. syndicatus) prav. sindikata tuba
(lat. actio syndicatus in factum) tuba radi
zatite od imovinske tete koju je tuilac
pretrpeo usled nepravil-nog vrenja sudijske
vlasti; sindikati zloin (lat. crimen
syndicatns) greenje o sudijsku dunost,
sudijska pristrasnost.
sindicirati (gr. sindikeo branim na sudu)
kupovati i prodavati na zadrunoj osnovi,
preko profesionalnih udruenja; davati
pravne savete (drutvu, preduzeu i
DR-)sindon (gr. sindon) fina indijska tkanina,
indijsko platno, vrsta muslina.
sindroma (gr. syndrome) sticaj; zajedniko
dejstvo, sadejstvo vie inilaca; ned. skup
simptome koji se istovremeno pojavljuju u
izvesnom broju oboljenja, udruivanje
znakova bolesti.
sinel (gr. syn sa, lat. cella elija) onaj koji je
zajedno s kim u eliji"; prvobitno: monah
koga je sa sobom dovodio novoiza-brani
episkop, s kojim je, i kao episkop, provodio
manastirski ivot; tajni savetnik episkopa
(vii monaki in u pravoslavno j crkvi); up.
sincelus.
sinelija (gr. synkeleo zajedno zapovedam) 1.
diploma ili gramata kojom je episkop

sinergizam

postavljao ili utvrivao svetenika na

odreenoj parohiji; 2. patrijarka diploma
kojom se episkop postavljao ili utvrivao na
izvesnoj eparhiji.
sinegdoha (gr. synekdoche) zajedniko
uzimanje"; reg. zamenjivanje znaenja jedne
rei znaenjem druge po obimu i koliini,
gde se mesto celine uzima deo (pars pro
toto) ili celina mesto dela (totum pro parte),
ili jednina mesto mnoine i obratno, npr.
glava mesto ovek, grlo mesto govee; Silan
vojnik polje pritisnuo, Neu tvoga hljeba
pogaziti; pr. sinegdohi-an.
sinedrijum (gr. synedrion) zasedanje,
skuptina vea; naroito:
nekadanji
jevrejski visoki savet u Jerusalimu, koji je
imao 72 lana.
sineza (gr. synesis) mo shvatanja, razboritost; gram. red rei po smislu.
sive ira et studio (lat. sine ira et studio) bez
mrnje i naklonosti, tj. nepristrasno, ni po
babu ni po strievima (pisati, govoriti o kome
ili emu).
sinekdroma (gr. synekdrome isti zavretak,
isti oblik) ipatf. zajednika osnova, koren
razliitih rei.
sinekija (gr. syn-oikfa) zool. zajednika
kua, zajedniko stanovanje, pojava kada
mravi grade svoja gnezda na biljkama; ua.
simbioza.
sinekura (lat. sine sita bez brige, eng. sinecure) zvanje koje donosi dobar prihod a u
kome se gotovo nita nema da radi, laka i
unosna sluba.
sinekurist (lat. sine sita) ovek, naroito
slubenik koji ima dobro plaen poloaj na
kome ne treba gotovo nita da radi.
sinekfoneza (gr. synekphonesis) gram. spajanje slogova, spojeno izgovaranje odvojeno
napisanih samoglasnika ili slogova jedne rei.
sine leko et ano (lat. sine loco et anno) u
bibliografiji: bez oznake mesta i godine (gde
i kad je knjiga tampana).
sinemaskop v. kinemaskop.
sinerama (gr. kfnema pokret, okretanje,
ogao gledam, fr. cinema) vrsta trodimenzionalnog plastinog filma, koji se prikazuje
na konkavnom platnu, triput duek od
obinog, sa tri projekciona aparata; ovaj
nain stvara kod gledaoce predstavu potpune
plastinosti; gleda se bez naoara.
sinergetika (gr. syn sa, zajedno, ergon delo)
nova nauna grana iskljuivo interdisciplinarnog karaktera; osnovni joj je cilj da
prouava tzv. kooperativne pojave u veoma
razliitim sistemima.
sinergetian (gr. synerg6s sadelatan) koji
zajedno deluje, pomoni.
sinergizam (gr. syn, ergon delo) uenje o
sadejstvu, uenje o slobodnom sadejstvu
ljudi u tenji za svojim popravljanjem i
sticanjem blaenstva.

sinergiJa

846

sinergija (gr. synergfa) zajedniko delovanje,

saradnja, pomagae; fiziol. udrui-vanje vite
organa (miia) radi oba-vljanja neke
radnje ili nekog pokreta.
sinergist (gr. syn, ergon delo) pristalica
sinergizma; pr. sinergistiki.
sivereza (gr. synairesis saimanje) gram. slivanje dvaju samoglasnika ili dvaju slogova;
supr. dijereza.
sinestezija (gr. synaisthesis saoseaj, sao-set)
sposobnost jednog nenadraenog ula da oseti
nadraaj drugog nekog ula, npr. da se vidi
boja kad se uju tonovi, tzv. sluanje boja"
(pri zvuku trube vidi se crvena boja itd.).
sinehija (gr. sinecheia) veza, jedinstvo; med.
neprestano trajanje neke bolesti; bolesna
sraslost duice oka.
sinehiologija (gr. synecheia veza, logia) f il.
uenje o vezi stvari, o postojanosti stvari u
prostoru, ili o jedinstvu materije (Herbart,
Fehner).
sinehologija (gr. synecheia, logia) fil. v.
sinehiologija.
sinzoian (gr. syn, zoikos ivotinjski) koji se
vri
saradnjom
ivotinja;
sinzoino
rasprostranjivanje plodova bot. rasprostranjivanje semena i plodova koje vre neke
ivotinje, naroito glodari (pogla-vito
veverica i hrak) koji skupljaju seme i
plodove kao zalihu hrane za zimu.
sinija (arap.-pere. sini kineski, predmet kineske
izrade, tur. sini trpeza, sofra) niska i
okrugla, drvena, bakarna ili srebrna trpeza
sa malim okvirom, na kojoj se prinosi jelo i
sa koje se jede; velik drveni tanjir.
sinister (lat. sinister levi) naopak, nespretan;
nepovoljan, zlokoban; odvratan, rav; kola
sinistra (ital. colla sinistra) muz. levom
rukom.
siniceza (gr. synizesis saimanje) stapanje u
jedno; gram. izgovaranja dvaju samoglasnika u
jednom slogu.
sinkarpija (gr. syn, karp6s plod) bog. sraslost
plodova.
sinkatateza (gr. syn-katathesis) uporeenje,
uporeivanje
miljenja
jednog
sa
miljenjem nekoga drugog da bi se u okladila;
odobravanje, priznavanje tueg miljenja.
sinkategorema (gr. syn, kategorema) ono to se
u drutvu s drugim kae o kome ili emu;
poet. umetnuta re, npr. da bi se ispunio
jedan stih.
sinklinala (gr. synklind naginjem se
istovremeno, saginjem se) pol. geoloka
tvorevina kada se slojevi naginju ka osi
nabora, ulegnuti deo bore; supr. antiklinala.
sinklonus (gr. syn, klonos gr) med. opti gr
koji obuhvata sve delove tela.
sinkopa (gr. synkope) 1. gram. skraivanje rei
izbacivanjem iz sredine jednog sloga ili
jednog samoglasnika izmeu dva sugla-snika,
npr. stan'te, za nj'ga; 2. med. iznenadna duboka
nesvestica usled zastoja kucanja

sinod

srca; iznenadna smrt usled oduzetosti srca;

3. muz. spa j anje u jedan ton druge polovine
prvog dela takta sa prvom polovinom drugog,
tj. nenaglaenog sa naglaenim, pomeranje
metrikog akcenta; karakteristine je za
dez-muziku.
sinkopirati (gr. syn-k6pto skratim) gram.
skratiti re izbacivanjem jednoga sloga ili
vie slova iz sredine; med. onesvesti-ti se.
sinkoptian (gr. synkoptikos koji izaziva
naglu malaksalost, koji pati od iznenadne
malaksalosti) med. koji je u nesvestici,
malaksala srca.
sinkrazija (gr. synkrasis smesa, syn, kerannymi mepham) meanje, meavina,
smesa.
sinkranian (gr. syn, kranion lubanja) med.
vezan (ili: spojen) sa lubanjom.
sinkratija (gr. synkrateo zajedno drim,
vladam) savladavina, oblik dravne
uprave u kome narod, preko svojih
izabranika, uzima izvesnog uea u
vrhovnoj upravi.
sinkretizam (gr. synkretismos ujedinjenje,
spajanje, proimanje) 1. ujedinjenje dveju
protivnikih
stranaka
protiv
treeg
neprijatelja;
2.
meanje
i
spajanje
raznovrsnih elemenata u jedan filozofski ili
verski sistem; 3. gram. formalno izjednaavanje dvaju padenih oblika i njihovo
spajanje u jedan oblik; npr. u slovenskim
jezicima izjednaavanje starog genitiva i
starog ablativa u docniji genitiv, ili
izjednaavanje dativa, instrumentala i
lokativa mnoine u srpskohrvatskom jeziku
(npr. kuama oblik za dativ, instrumental
i lokativ).
sinkretist (gr. synkretizo ujedinjujem dve
protivnike
stranke
protiv
treeg
neprijatelja) tvorac ujedinjenja protivnih
stranaka, ujedinjiva verskih partija; fil.
lan grupe filozofa u XVI veku koji su hteli
da spoje uenja Platona i Aristotela;
nekritian eklektiar; up. sinkretizam.
sinkretistiki (gr. synkretizo) ujedinju-jui,
meajui; eklektkki; v. sinkretist.
sinkriza (gr. synkrisis sastavljanje, sjedinjenje; sravnjenje) sastavljanje, meanje;
poreenje, uporedio prosuivanje.
sinkritika (gr. synkritik6s koji sastavlja,
sastavan) pl. med. sredstva (ili: lekovi) za
spajanje.
sin-neurozis (gr. syn, neuron ila) zool.
spojenost kostiju ilastom koom i vezom.
sinod (gr. synodos sastanak, skup, skuptina)
skuptina, sabor, naroito sve-tenih lica radi
reavanja verskih ili crkvenih pitanja,
crkveni sabor; crkvena upravna vlast,
crkvene
vee;
sveti
sinod
posle
arhijerejskog sabora" najvia upravna vlast
u pravoslavnoj crkvi, izvr-

sinodal

847

ilac odluka arhijerejskog sabora (tj. zbora

svih arhijereja pravoslavne crkve).
sinodal (gr. synodos) lan crkvenog vea, lan
crkvene skuptine, lan sinoda.
sinodalni (gr. synodos, nlat. synodalis) koji se
tie sinoda, koji potie od sinoda; sinodalni
dekret odluka, reenje crkvene skuptine ili
sinoda; sinodalna pitanja pitanja koja spadaju
u nadlenost crkvene skuptine; sinodalno i
prezbiterijalno ustrojstvo ustrojstvo po kojem
protestant-skom crkvom upravljaju sinodi i
prezbi-terije.
sinodian (gr. synodikos koji se tie
sastanka) zborni, skuptinski; sinodian
mesec vreme koje protee izmeu mla-dine i
mladike, dakle, vreme posle koga Mesec
doe opet u isti poloaj npeivja Suncu (29
dana, 12 . 44 m. 2 s.); up. siderski mesec;
sinodian opticaj Meseca = sinodian mesec.
sinolog (gr. Sinai Kinezi) prouavalac (ili:
poznavalac) kineskog jezika, kineske
istorije, kulture, umetnosti, knjievnosti.
sinologija (lat. Sinae, gr. Sinai Kinezi, kineski
narod, logfa nauka) prouavanje kineskog
jezika, kineske istorije, kulture, knjievnosti,
umetnosti.
smionim (gr. synonymos istog imena, istog
znaenja) lingv. srodica, re koja je slina po
smislu, po znaenju sa drugom nekom rei,
dok se po obliku od nje razlikuje, npr.: kua
dom, izvor kladenac studenac,
zboriti govoriti besediti, itd.
sinoniman (gr. syn, oputa ime) slian, srodan
po znaenju, slinog znaenja (re).
sinonimija (gr. synonymia istoimenost,
istoznanost) lingv.
slinost
znaenja,
srodnost znaenja; slino znaenje.
sinonimina (gr. synonimos istog imena, istog
znaenja) lingv. nauka o reima slinog
znaenja; zbirka i objanjenje rei slinog
znaenja.
sinopsa (gr. synopsis) pregled, nacrt, skica
(npr. neke nauke); uporedni pregled veeg
broja slinih stvari; poreenje spisa koji
govore o istom predmetu; sinopsa evanelja
poreenje glava iz evanelja koja isto ili
slino priaju ivot Isusa Hrista, naroito iz
evanelja Matije, Marka i Luke, a koja se,
za razliku od Jovanovog, zovu sinoptina
evanelja.
sinopsis (gr. synopsis) v. sinopsa.
sinoptici (gr. synopsis pregled) pl. prva tri
evanelista (Matija, Marko i Luka), iji se
opisi ivota Hristovog mogu srediti u
preglednu celinu; up. sinopsa.
sinoptian (gr. synoptikos pregledan) koji se
moe istovremeno videti, tj. pregledan,
ukratko izloen, u obliku nacrta, skice;
sinoptina evanelja v. pod sinopsis; sinoptine karte vremenske karte, na telegrafskim izvetajima meteorolokih

sintematografija

stanica osnovane i izraene karte koje

prikazuju, pomou naroitih znakova,
istodobno stanje vremena u raznim
predelima.
sinorganizam (gr. syn, 6rganon orue) organsko bie koje je izilo iz ivotinjskog
tela, npr. utrobna glista.
sinoha (gr. synoche spoj, sticaj) med. potajna
groznica koja traje nekoliko dana, sa
temperaturom nas viom, nas niom.
sintagma (gr. syntagma odred; sastav; spis,
propis) sastavljanje, sreivanje; zbornik,
zbirka spisa, napomena itd.; gram. grupa rei
koje obrazuju jedan pojam, npr.: dobar
ovek, zeleno drvo, krsti kume dete
(biljka) itd.
sintagmatik (gr. syhtagma sastav; spis)
skuplja, sabira, sastavlja.
sintagmatian (gr. syntagmatikos poput ili na
nain sintagme) skupljen, sabran, sastavljen.
sintaksa (gr. syntaxis jeziki taan ree-nini
sklop) ureenje, ureivanje; trak. deo gramatike
koji se bavi reenicom i njenim sastavnim
delovima, tj. reima i oblicima.
sintaksis orvata (lat. syntaxis ornata) ki-tnjasta
sintaksa, zbirka i prikazivanje izvesnih
osobenosti izraza ija upotreba daje govoru
nacionalnu boju.
sintaktiki (gr. syntaxis) gram. koji se tie
sintakse, koji je u vezi sa sintaksom.
sinteza (gr. synthesis) sastavljanje, spoj,
spajanje; log. stajanje vie delova u celinu
(npr. pojam je sinteza, tj. spoj vie raznih
oznaka u celinu); sinteza nli sintetina metoda,
progresivna metoda, jedna od istranih ili
heuristinih metoda; put ili polaenje od
prostijega kao poznato-ga, istinitoga, ka
sloenijim istinama dovoenjem u vezu tih
prostijih istina (npr. Euklidova geometrija
izgraena je sintetinom metodom); put od
delova ka celini; postupak kojim se od
suprotnih pojmova (teze i antiteze) stvara
vii pojam u kome su suprotnosti uklonjene
(dijalektina metoda); hem. postupak izgraivanja neke tvari spajanjem, jedinjenjem njenih sastojaka, elemenata; supr.
analiza.
sintezist (gr. synthesis) onaj koji se slui
sintetinom metodom; supr. analitiar.
sintema (gr. synthema) ono to se osniva na
nekom dogovoru; ugovoreni znak, kratka i
nejasna izreka koju treba reavati gotovo kao
i kakvu zagonetku; ugovor, sporazum.
sintematian (gr. synthematikos u dogovorenim znacima, u ugovorenim znacima) koji
je osnovan na ugovoru, na sporazumu, na
dogovoru.
sintematografija (gr. synthema ugovoren
znak, graphia pisanje) pisanje tajnim
znacima: uputstvo o iskazivanju misli
ugovorenim znacima jasno kao obinim
govorom.

sintetizam

848

sintetizam (gr. syntithemi sastavljam, spa-jam)

sintetian sistem, sintetino uenje.
sintetizirati (gr. syntithemi) sastavljati,
spajati; log. postupati sintetiki, po sintetinom metodu.
sintetika (gr. synthesis sastavljanje) proizvodi
od vetake materije; predmeti od plastinih
masa.
sintetist (gr. syntithemi sastavljam) v. sin-tezist.
sintetian (gr. synthetikos) spojni, sjedinjavajui; sintetina metoda v. sinteza;
sintetian sud log, sud koji proiruje nae
saznanje, tj. iji predikat iskazuje neto o
subjektu to nije identino vezano sa
subjektom, dakle, sud ije se jedinstvo osniva
na opaaju; npr.: Neka tela su teka; sintetina
reenica gram. reenica iji predikat nije ve
sadran u subjektu, nego je samo spojen s
njim; hen. sintetiki proizvodi ivotne
namirnice i dr. sirovine izraene hemijskim
putem.
sinto (jap. sinto, shinto) v. into.
sintomija (gr. syntomia) kratkoa, saetost
izraavanja; kratak, saet izraz.
sintonin (nlat. syntoninum) hen. materija
miinih vlakana.
sinuzijasti (gr. synusiastes) pl. hriani koji
smatraju da su u Hristu obe prirode,
boanska i oveanska.
sinuitis v. sinusitis.
sinumbra-lampa (lat. sine umbra bez senke)
vrsta lampe koja ne baca senku.
sinuozan (lat. sinuosus) sa naborima, krivu-dav,
vijugav, izvijugan, talasast.
sinuozitet (nlat. sinuositas) naboranost, vijugavost, krivudavost, talasastost.
sinus (lat. sinus) poluokrugla povrina; nedra,
grudi, krilo; zaliv, zaton; nabor na odelu; att.
duplja, upljine (kosti, mekog tkiva); geom.
goniometrijska funkcija: odnos izmeu
suprotne katete i hipotenuze (sin).
sinusitis (lat. sinus eona duplja) med. zapaljenje
eone duplje.
sinusna busola magnetna igla sa pokretnim
provodnikom struje (za merenje galvanske
struje).
sinusoida (lat. sinus, gr. eidos oblik) mat.
ravanska kriva ili kriva u ravni koja
predstavlja promene sinusa kad se ugao ili
luk menja; anat. venska mrea u tkivi-ma
nekog organa.
sinfonija (gr. symphonia, ital. smfonia) v.
simfonija.
sinfonijeta (ital). kuz. mala simfonija.
sinhiza (gr. synchysis slivanje, sasipanje)
razblaavanje, razvodnjavanje, meanje.
sinhondroza (gr. syn, chondros hrskavica)
znat. vrsta spojenost zglobova hrskavi-com.
sinhron (gr. synchronos) istovremen, jednakovremen; sinhrono snimanje u filmu:
istovremeno snimanje (kad se ton snima
istovremeno sa slikom).

sirena

sinhronizam (gr. synchronismos) istovremenost, jednovremenost, istodobnost.

sinhronizacije (gr. syn, chronos vreme) usavravanje, usavremenjenje, istovremeno
obavljanje dveju radnji koje su u vezi;
naroito: ozvuavanje, ozvuenje filma, tj.
snimanje i tona i slike u isto vreme; up.
postsinhronizacija.
sivhronizirati (gr. synchronos istovremen,
jednovremen) doterati (ili: uiniti) da dve
radnje ili vie radnji imaju isto trajanje, da
pokazuju isto vreme, da se pojavljuju
istovremeno (npr. slika i ton u ton-filmu).
sinhronija (gr. syn, chrdnos vreme) lingv.
dananje, sadanje stanje jezika; stanje u
nekom jeziku u jedno odreeno vreme, npr.
prouavanje
odnosa
i
svojstava
samoglasnika
u
naem
dananjem
knjievnom jeziku; supr. dijahromija.
sinhronistian (gr. synchronos istovremen,
istodoban)
istodoban,
jednovremen;
sinhronistine tablice istorijske tablice u
kojima su istovremeni dogaaji pregledno
stavljeni jedni pored drugih; up. sinhron.
sincelus (gr. syn, lat. cella elija) sabrat (po
eliji); domai svetenik; up. sinel.
sinciput (lat. sinciput = semi caput pola glave)
znat. gornji deo glave, teme.
sinpilat (tur. sicillat, arap. sigill) sudsko
potvrivanje, suenje.
sindir (pere. zengir, tur. zincir) lanac.
sinjo (ital. signo) muz. v. senjo.
sinjor (ital. signore, lat. senior stariji) gospodin,
gospodar.
sinjora (ital. signora) gospoa, gospodarica.
sinjorija (ital. signoria) gospodstvo; plem-stvo;
kao titula: visost, svetlost.
sinjorine (ital. signorina) gospoica.
sinjorine (ital. signorino) mladi gospodin.
Sion (hebr. zijjon) v. Cion.
sipahi (pere. sipahi) konjanik; up. spahi.
sir (fr. sire) milostivi gospodar (izraz kojim
se oslovljava car, kralj).
smrada (arap. sirat) gajtan za gunjeve.
siraa (fr. cirage, lat. sega vosak) mazanje
voskom, voenje; slika izraena nekom
utom bojom slinom vosku.
sirvant (fr. sirvente) prigodna pesma, vrsta
lirske pesme starih trubadura (prvobitni u
slubi svetaca i vladalaca), pohvalne ili
satirine sadrine.
sirdar (pere. serdar) v. serdar.
sirealizam (fr. surrealisme) knjievni i
umetniki pravac nastao u Francuskoj posle
prvog svetskog rata koji se oslanja na
psihoanalizu, nastavak dadaizma; nadrealizam.
sirena (gr. Ceiren) fiz. sprava za ispitivanje
postanka tonova i za merenje visine tonova;
cev iz koje zgusnuti vazduh ili para puta
jake i duge tonove (objavljuje u fabrikama
poetak i prestanak rada, slui u
moreplovstvu kao signal u magli,

sirene

849

daje znak za uzbunu zbog neprijateljskih

aviona itd.); znak za uzbunu; zool. morska
krava; med. nakaza sraslih nogu; up. sirene.
sireve (gr. Seiren, lat. siren) pl. kit. morske
nimfe sa arobnim glasom koje su svojom
zavodnikom pesmom mamile brodare pa
ih onda ubijale (prikazivali su ih kao ptice
sa enskom glavom, ili kao devojke sa
krilima i kandama); fig. zanosna pevaica,
lepa zavodnica, ena opasna za mukarce
zbog svoje lepote; sirenska pesma arobna
pesma, zanosna pesma.
si replika (ital. si replica) muz. ponavlja se, treba
ponoviti.
sirigmofonija (gr. syrigma svirka, rbpe glas,
zvuk) med. piskavost glasa, piskav glas.
sirigmus (gr. syrigmos sviranje, zvidanje)
med. pitanje, umljenje u uima; sibila-cija.
sirijaza (gr. seiriasis) med. sunani udar,
sunanica, zapaljenje mozga i modane
opne.
Sirijus (gr. Selrios, lat. Sirius) astr. najsjajnija
zvezda u sazveu Velikog psa.
siringa (nlat. syringa) med. panska groznica.
siringomijelija (gr. syrinx cev, muelos sr.,
modina) med. oboljenje poglavito vratnog
dela lene modine, izraava se u postepenom i sve veem obamiranju i uzetosti
miia ruke.
siringotom (gr. syrinx, tome seenje, rezan>e) med. no za seenje fistule.
siringotomija (gr. syrinx, tome), med. seenje
fistule, rasecanje fistule.
sirinks (gr. syrinx) cev, trska, svirala,
pastirska frula; zool. organ za pevanje,
pevalo (u ptica); med. v. fistula.
siridik (pere. siraga, tur. siraca) belilo za lice,
kozmetiko sredstvo (sa ivom i drugim
kodljivim materijama).
sirmaizam (gr. syrmaia uljana rotkva za
povraanje i ienje) med. upotreba kakvog
jakog sredstva za ienje.
sirmeja (gr. syrmafa) med. sredstvo za
povraanje i ienje, za stolicu.
sirpriz (fr. surprise) iznenaenje, uenje;
zgranjavanje, zgranutost.
sirta (gr. syrtis) geol. sprud od pokretnog
peska; naroito dva opasna peana spru-da
na obali Severne Afrike.
sirtu (fr. surtout) ogrta, vrskaput; srebrni i
porculanski sud nasred stola sa eerom,
solju, biberom i dr.
sire (pere. sirke) ocat, kvasila.
sirup (nlat. syrupus, ital. siroppo) gust eerni
sok; gusto ukuvan biljni ili voni sok; farm.
gusto ukuvan lek sa 2/3 eera koji slui za
popravku ukusa toga leka.
sistem (gr. systema) ono to je sastavljeno,
sastav, sustav, celina; prema izvesnom
gleditu ureena i od raznovrsnih stvari ili
saznanja sastavljena celina, skup ure-

54 Leksikon

enih delova npr. u matematici po logi-kim

naelima
ureena
raznovrsnost
matematikih tvorevina kao: jednaina, taaka,
krivih,
povrina;
oblik
ureenja
i
upravljanja dravom; nain rada, nain
postupanja; zgrada, graevina, plan, celishodno sastavljena celina (npr. sistem sveta,
Sunani sistem, notni sistem itd.); bez sistema
bez veze, bez plana, nenauno.
sistematizam (gr. systema sistem, celinski
sastav, celinski sklop) sreivanje (ili:
nagraivanje) po strogo naunim metodama;
naela po kojima se ovako radi; sklonost
ovakvom nainu rada.
sistematizacija (gr. systema gei. systclmatos) 1.
razvrstavanje, klasifikovanje i grupi-sanje
predmeta i pojava; 2. utvrivanje radnikih i
slubenikih mesta u pri-vrednim i drugim
organizacijama prema vrsti i opsegu
poslova kojima se bave.
sistematizirati v. sistematizovati.
sistematizovati (gr. systema celinski sastav,
celinski sklop) izvoditi (ili: izvesti) neto
tako da predstavlja sklad-nu celinu, srediti
nauio, sreivati po loginom naelu, urediti
u sistem.
sistematika (gr. systematikos u celinu spojen,
u celinu sreen) 1. vetina planskog i
naunog izlaganja, prikazivanja; plan-sko,
nauio prikazivanje; 2. razvrstavanje i
grupisanje izvesnih stvari i pojava; 3. biol.
grana biologije koja razvrstava i grupie
organizme prema njihovoj slinosti u: vrste,
redove, familije, redove, klase, odeljke i
kola.
sistematian (gr. systematik6s) koji je u
skladu sa nekim utvrenim sistemom, koji
odgovara jednom utvrenom sistemu.
sistematologija (gr. systema, logfa) nauka o
celishodnom i pravilnom sreivanju
naunog grad iva.
sistematomanija (gr. systema, mania pomama,
strast) pretvaranje u tenji da se sve dovodi
i sreuje u naune sisteme.
sistematski (gr. systematikos u celinu spojen, u
celinu sreen) ureen u obliku sistema,
planski, metodian, ureen prema utvrenim
gleditima (naelima, principima), nauio
obraen; dosledan.
Sitem jedinica (skr. SI od fr. Systeme
International d'Unit6s) Meunarodni sistem
mernih jedinica usvojen na XI gene-ralnoj
konferenciji za mere i tegove 1960. god.;
obuhvata 7 osnovnih mernih jedinica: za
duinu metar (t), masu kilogram (kg), vreme
sekunda (s), jainu elektrine struje amper
(A), temperaturu kel-vin (K), jainu svetlosti
kaidela (cd), i koliinu materije mol (mol), i
sve izvedene merne jedinice.
sistil (gr. syn, stylos, systylos sa stubovima sa
meusobnim razmahom od dva prenika)
vrh. graevina, dvorana sa stubovima izmeu
kojih razmak iznosi samo dve debljine stuba,
tj. sa stubovima nagusto.

sistilan

850

sistilan (gr. systylos) apx. sa gustim stubovima.

sistilije (gr. systylos sa gustim stubovima) pl.
arh. hodnici, dvorane sa stubovima nagu sto.
sistilon (gr. syn, stylos) arh. v. sistil.
sistirati (lat. sistere) zadrhtati, zaustaviti,
obustaviti, prekinuti, spreiti, ukinuti.
sistola (gr. systole) gram. skraivanje slogova,
kratak izgovor drugog samoglasnika; med.
stezanje, skupljanje srca (supr. dija-stola).
sistrofa (gr. systrophe) ned. otok, ir.
sistrum (lat. sistrum od gr. seistron) muz.
jedan od najstarijih instrumenata, slian
egrtaljci; sastojao se od ruke i metalnog
okvira sa privrenim zvonima ili metalnim
kolutima.
sitakratija
(gr.
sftos
hrana,
akratia
nemogunost) med. nemogunost zadravanja
hrane.
siti (eng. city) grad, varo; naroito: deo
Londona kao bankovno i trgovinske sredite
Engleske i Britanske Imperije (the City).
sitiologija (gr. sition hrana, namirnice, logia
nauka) nauka o hrani; v. antologija.
sitologija (gr. sitos penica, ito; hrana, logfa
nauka o hrani.
sitomanija (gr. sitos, tata pomama, strast,
ludilo) med. bolesna elja za jelom.
sitomer (fr. sitomere) optiki instrument za
priblino merenje vertikalnih i horizontalnih
uglova (uglovnih rastojanja) u poljskoj
artiljeriji.
sitometar (gr. sitos penica, ito, merile, mera)
sprava za merenje ita.
sitofag (gr. sftos, ito, phagem jesti) zool.
itojed.
sitofobija (gr. sitos hrana, phobos strah) med.
bolesna odvratnost prema jelu.
situacija (lat. situs poloaj, nlat. situatio)
stanje, poloaj (kue, mesta); drutveni
poloaj, umovno stanje; opte stanje, prilike
(vojske, drave i dr.); sadanje politiko
stanje (u dravi, Evropi, svetu); komedija
situacija pozorini komad u kome se
oseanje smenoga ne izaziva reima, nego
samom radnjom i predmetom komada;
situacioni plan plan npr. graevine, s
obzirom na poloaj.
situirati (lat. situs poloaj, fr. situer) staviti,
stavljati, postaviti, postavljati, poloiti, dati
poloaj; biti dobro si-tuiran biti u ekonomski
povoljnom stanju, biti imuan.
situs (lat. situs) poloaj; anat. prirodni poloaj
nekog organa prema svojoj okolini; situs
oblikvus uteri (lat. situs obli-quus uteri) kosi
poloaj materice.
sifilid (gr. sys svinja, syn, philos) med. mekani
vor (osip) koji se, kod sifilisa, stvara na
raznim organima, brzo se raspr-

sifraetkinje

skava i zasuuje; sufilidi pl. venerina

oboljenja koe.
sifilidoklinika (nlat. syphilis, gr. klini-kos
bolestan, koji lei u postelji, lat. clinice
nauka lekara kraj bolesnike postelje)
bolnica za leenje bolesnih od sifilisa.
sifilidolog (nlat. syphilis, gr. logos) med.
specijalista za leenje sifilisa.
sifilidologija (nlat. syphilis, gr. logia) deo
medicine koji prouava sifilis i pronalazi
mere za borbu protiv njega.
sifilidofobija (gr. sys svinja, phobos strah)
med. v. sifilofobija.
sifilis (izraz napravljen u srednjem veku od
gr. sys svinja i phflos drag, mio; naziv se,
izgleda, prvi put pojavio 1530. god. u
latinskoj pesmi Hijeronimusa Frakasto-ro
pod naslovom Syphilis", ali kao ve
odomaen naziv, koji pesnik izvodi iz
imena svoga izmiljenog junaka, pastira
Syphilus-a; kako se bolest najpre bila
pojavila u vojsci francuskog kralja Karla
U, nazvana je i francuskom boleu
[morbus Callicus]) med. vrenga, belina,
francuska bolest, hronina i veoma rasprostranjena zarazna spolna bolest, nastaje
prenoenjem sifilitinog izaziva-a dodirom,
obino putem spolnog op-tenja ili putem
naslee (hereditarni ili kongenitalni sifilis);
uslov za prenoenje zaraze je povreda
pokoica; iza-ziva bolesti je spiroheta (nlat.
spiroc-haeta pallida); primarni sifilis tvrdi
ir na spolnim delovima, tvrdi ankr;
sekundarii
ili
konstitucionalni
sifilis
oboljenje celokupnog tela od ove bolesti,
praeno oticanjem lezda, bolestima koe i
mnoenjem sluzi u grlu i ustima; tercijarni
sifilis dolazi od sekundar-nog i izraava se u
oboljenjima najrazli-itijih organa (jetre,
mozga, plua, kostiju, creva i dr.); lues.
sifilitika (nlat. syphilitica) pl. med. lekovi protiv
sifilisa.
sifilitian (nlat. syphilis) bolestan od sifilisa,
koji se tie ili potie od sifilisa, venerian.
sifiloida (nlat. syphilis, gr. eidos vid, oblik)
bolest koe slina sifilisu.
sifilom (nlat. syphilis) med. v. sifilid.
sifilomanija (nlat. syphilis, gr. tata pomama,
ludilo) med. vrsta hipohondrije u kojoj se
bolesnik bez razloga smatra spol-no
zaraenim.
sifilofobija (nlat. syphilis, phobos strah) med.
strah od spolnih bolesti.
sifon (gr. siphon trubica, cev, lat. sipho)
nategaa, krivi nateg; boca za penuava pia
kod koje se tenost isteruje pritiskom ugljene
kiseline koja se iz nje razvija.
sifraetkinje (fr. suffragettes) pobornice
enskog pokreta i enskog prava glasa,
naroito u Engleskoj.

sifra iniverzel

851

sifra iniverzel (fr. suffrage universel) opte

pravo glasa.
sicilijava aoet. lirska strofa od osam stihova,
poreklom sa ostrva Sicilije; sici-lijanski
pastirski ples; muz. pratnja za ovaj ples.
sicilijansko vee pobuna stanovnika Pa-lerma
koji su ZO. marta 1282. god., u asu kad je
zvonilo veernje pobili francusku posadu i
time dali povoda proterivanju dinastije Anu
sa Sicilije.
sian (tur. sican) mi; sredstvo za trovanje
mieva, miomor (trioksid arsena).
sjekl (fr. siecle, lat. saeculum) stolee, vek; fen
d'sjekl (fr. fin de siecle) kraj stolea",
izraz kojim se oznaava najmoder-niji
duhovni i umetniki pravac, vrhunac
naturalizma i realizma.
skabijes (lat. scabies) med. uga.
skabiozan (lat. scabiosus) med. ugav.
skabiv (nlat. scabinus, ital. scabino) prav.
protivnik.
skabinat (nlat. scabinatus) prav. zvanje porotnika, porotnitvo.
skavid (eng. scavage) gradska carina, troarina (u Londonu).
skadevca (ital. scadenza) trg. rok, dan dospelosti, dan plaanja menice.
skadirati (ital. scadere) trg. dospeti iste-i (o
roku plaanja menice).
skazov (gr. skazo hraml>em) etr. v. holijambus.
skaj (eng. sky, od f. skytos koa) vetaka
koa (polimerna materija).
skajlajt (eng. skylight) prozor na tavanici (za
svetlost odozgo); up. oberliht.
skaj-skrepr (eng. sky-scraper) oblakoder,
vrsta veoma visokih kua u Americi.
skal (eng. scull) lagani sportski amac, jednosed.
skala (lat. scala) 1. lestve, stube, merdevine;
muz. lestvica, niz od est uzastopnih tonova
izmeu osnovnog tona i oktave, dakle, sedam
stupnjeva izmeu oktave i osnovnog tona; fiz.
na stepene podeljena lestvica kod barometra
i slinih instrumenata; podela na stepene,
merilo, razmer, mer-nik; u osiguranju:
promenljive vrednost osigurane robe za
vreme trajanja osigu-ranja; otuda: skala
osiguranje osiguranje robe sa promenljivom
vrednou.
skala (ital. Teatro alla Scala) 2. zgrada opere na
Piazza della Scala u Milanu, jedno od
najveih pozorita u Evropi (3600 sedita).
skalar (lat. scala lestve, stube) fiz. svaka
veliina koja je potpuno odreena brojnom
vrednou; up. vektor.
ska ldi (nord.) pl. -islandski i norveki pesnicipevai, od UH veka.
skalenoedar
(gr.
skaleiids
raznostran,
nejednakih strana, hedra osnova) min.
kristalni oblik ogranien sa 8 ili 12 raznostranih trouglova.
54

skapular

skaliranje (lat. scala) ped. nain sastavljanja i

reanja istovetnih pitanja.
skalma (gr. skalmos) vet. zarazna konjska
bolest, javlja se u obliku katara organa za
disanje, praena slabom groznicom, bronhitisom, kaljem i baljenjem.
skalp (eng. scalp lubanja) odrana koa s
glave pobeenih neprijatelja, ratniki trofej
severnoamerikih Indijanaca i drugih nekih
naroda.
skalpel (lat. scalpellum) med, manji hirurki
no kod koga je seivo nepokretno usaeno
u drku.
skalpirati (lat. scalpere grepsti, rezati, eng.
scalp lubanja) odrati kou s glave (po obiaju
severnoamerikih Indijanaca i drugih nekih
naroda koji su to inili, u znak pobede,
pobeenim neprijateljima).
skalptura (lat. scalptura) rezanje (ili: urezivanje dubaem; naroito: vetina pravljenja malih reljefa u kamenu i na peatima
(razliito od skulpture).
skaljola (ital. scagliola) meavina od finog
gipsa i liskuna u prahu sastavljena u testo
pomou tutkala; upotrebljava se za izradu
kamenih slika, slinih mozaiku.
skamija (lat. scamnum) klupa, naroito:
kolska klupa.
skamnum Hipokratis (lat. scamnum Hipocratis) med. Hipokratova klupa", sprava za
nametanje iaenih udova.
skandal (gr. skandalon) sablazan; bruka,
sramna stvar; vika, galama, nered; ljutnja,
negodovanje, srdba.
skandalizirati (nlat. scandalisare) sablaz-niti,
sablanjavati; izazivati jako negodovanje,
srditi, rasrditi; skandalizirati se sablanjavati
se, ljutiti se, negodo-vati.
skandalirati (nlat. scandalum) praviti (ili:
izazvati, izazivati) skandal.
skandalozan (nlat. fr. scandaleux) cablanjiv, sraman, odvratan, uasan.
skandijum (nlat. scandium) hem. element,
atomska masa 44,956, redni broj 21, znak
Sc, metal.
skandinavizam (lat. Scandinavia) 1. tenja da
se skandinavske zemlje (Danska, vedska i
Norveka) ujedine ili bar da sklope savez; 2.
knjievni pravac Bjernsona i Ibzena.
skandirati (lat. scandere) metr. deliti stihove po
stopama i itati ih po taktu (ritmu), bez
obzira na znaenje.
skanzija (lat. scansio) metr. deljenje i itanje
stihova po stopama; skandiranje.
skapulalgija (lat. scapula plee, gr. algos bol)
med. bol u pleima.
skapulodinija (lat. scapula gr. odyne bol) med.
v. skapulalgija.
skapular (nlat. scapularium) deo odela
katolikih kaluera: dve dugake trake u boji
koje se na ramenima skopavaju i vise
preko plea i grudi, naplenjak; brojanice;
med. naramenik.

skarabeus

852

skarabeus (lat. scarabeus, gr. karabos) 1.

zool. kotrljan, balegar (kukac); 2. amulet u
obliku skarabeusa; skarabej.
Skaramu (fr. Scaramouche, ital. Scaramuccio) ime pod kojim je uveni ital.
glumac-komiar Tiberio Fjoreli (1608
1694) dugo vremena igrao, u Francuskoj, na
istoj pozornici sa Molijerom; inae: tip
razmetljivog kukavice, stalna karakterna
uloga na staroj ital. i fr. pozornici (u
panskoj nonji i sav u crno odeven).
skardamigmus (gr. skardamytto mirkam)
med. mirkanje.
skaredan (rus. skarednim) ruan, gadan, nakazan, neprilian; pogan, prljav, bezobra-zan.
skarifikator (nlat. scarificator) hirurki
instrument za povrinsko zasecanje koe radi
putanja malo krvi; poljoprivredna sprava za
drljanje, drljaa s noevima (ekstirpa tor).
skarifikacija (lat. scarificatio) med. mali zasek,
ubod skarifikatorom radi putanja malo
krvi.
skarificirati (lat. scarificare) med. malo zasei,
bocnuti lancetom, npr. desni, radi putanja
malo krvi.

skarlatina (nlat. scarlatina) med. v. arlah.

skarlatinozan (nlat. scarlatinosus) arlah-ni,
slian arlahu.
skarpirati (ital. scarpare) v. eskarpirati.
skartirati (ital. scartare) v. kartirati.
skaska (rus. skazka) bajka, narodna pria.
skatol (gr. skor gen. skatos izmet, pogan, lat.
oleum ulje) hen. trula belanevinasta
materija u ovejem izmetu, koja poglavito
prouzrokuje njegov neprijatan miris.
skatofagija (gr. skor gen. skatos pogan,
izmet, phageo jedem) med. jedenje izmeta
(duevna bolest).
skatula (nlat. scatula) v. katula.
skaurus (lat. scarus) med. v. sarapus.
skaut (eng. scout) izvidnik, lan meunarodnog
omladinskog saveza izvidnika (skau-tizma).
skautizam (eng. scaut izvidnik) nain telesnog
odgajivanja omladine kome je cilj da se
gradska omladina dovede u vezu sa
prirodom i da se upozna sa pojavama u
prirodi putem izleta i logorovanja po
umama, gde se ui razvijanju samopomoi
sa lozinkom: Budi spreman"; ovaj pokret
zahteva od svojih lanova trezvenost,
naroito zabranjuje pie i puenje.
skafa (gr. skaphe) svaki izduben predmet;
valov, korito, zdela, karlica, abar, kaf;
laa, amac, un; sunanik, sunani
asovnik.
skafander (gr. skaphe) pojas za plivanje od
plute i dr.; plivako, gnjurako odelo.
skafoidan (gr. skaphoeides valovast) u
obliku amca, unast.
sivo (eng. squaw) ena severnoamerikog
Indijanca.

skercozo

skvadrist
(ital.
squadrista)
faistiki
dobrovoljac (u vreme Musolinijeve diktature); faista koji je priao pokretu u samom
poetku i pomogao Musoliniju da utvrdi
vlast.
skvamozan (lat. squamosus) krljutat, sa
krljutima, sa ljuskama, ljuskav.
ekver (eng. square, lat. exquadra) skupina ili
blok kua u obliku etvorougaonika;
naroito: etvrtast ili okrugao manji park
u
gradovima; mera za povrinu, = 55,3 t2.
skver majl (eng. square mile) kvadratne
milja.
skvoter (eng. squatter) u Sev. Americi: naseljenik koji se bespravno naseli na neobraenoj zemlji; u Australiji: onaj koji uzme
u zakup panjake izvan granice ve
izmerenog zemljita i bavi se ovarstvom i
stoarstvom.
skela (lat. scala, tur. iskele) veliki amac,
splav za prevoz preko vode.
skelalgija (gr. skelon bedro, algos bol) med. bol
u bedrima.
skelet (gr. skelet6n sc. soma) isueno telo",
tj. kostur, okosnica.
skeletografija (gr. skeleton kostur, graphfa
opis) opisivanje kostura.
skeleton (eng. sleletdn) kostur, rebra (broda,
kiobrana); sp. niske sanke na kojima
voza lei potrbuke i tera ih nogama.
skeletopeja (gr. skelet6n kostur, poieo pravim,
inim) vetina pravljenje kostura.
skelonkus (gr. skelos onkos masa) med. otok
bedra.
skenofilaks (gr. skenophylax rizniar)
inovnik u starim srpskim patrijarkim i
episkopskim dvorovima i manastirima koji se
starao
o
dragocenostima,
knjigama,
odedama, sasudima sabornog, katedralnog
hrama.
skepsa (gr. skepsis posmatranje, razmiljanje)
sumnja, sklonost sumnjanju, naroito s
obzirom na mogunost saznavanja istine.
skeptar v. skiptar.
skeptik (gr. skeptikos koji nita odreeno ne
tvrdi, ve samo iskazuje svoje miljenje uz
dvoumljenje) fil. onaj koji sumnja u mogunost
saznavanja istine, pristalica skepticizma;
sumnjalica, nepoverljiv ovek.
skepticizam
(gr.
skepsis
posmatranje,
miljenje) fil. shvatanje koje sumnja u
mogunost saznanja, a dolaenje do istina
smatra
iskljuenim
i
nemoguim;
sumnjiavost.
skeptiki (gr. skeptikos) sumnjalaki.
skerlet (ital. scarlato, tur. iskerlet) otvoreno
crvena boja; tkanina u takvoj boji.
skercando (ital. scherzando) muz. aljivo,
nestano, vragolasto; skercozo.
skerco (ital. scherzo, nem. Scherz) aljivo i
nestano pesniko ili muzike delo.
skercozo (ital. scherzoso) v. skercando.

sketing-rink

853

sketing-rink (eng. skating-rink) sp. klizali-te.

ske (eng. sketch) nacrt, skida; kratak sastav;
paz. kratka dramska igra sa jakim efektima
humora i kominih sukoba; kratko muzike
izvoenje.
ski (norv. ski) pl. sp. smuke, drvene klizaljke
810 st iroke, do 3 t duge i na vrhu
uzvijene za 1315 st; skije.
skijagrafija (gr. skia senka, graphia beleenje, crtanje) izraivanje fotografskih
rendgenskih snimaka; vetina odreivanja
vremena prema senci, vetina pravljenje
sunanika, sunanih asovnika skiografija.
skijamahija (gr. skia, mache borba) borba sa
senkom, borba sa ogledalima; sp. borba sa
zamiljenim protivnikom, npr. u bokser-kom
treningu; skiomahija.
skijaskop (gr. skia, skopeo posmatram)
ispitiva senki, sunanik, sunani asovnik.
skijaskopija (gr. skia, skop66) med. posmatranje
stvaranja senki u oku; ot-. reidgenoskopija.
skijati (norv. ski) sp. klizati se na skijama,
smuati se.
skija (norv. ski) sp. smuar.
skijatrofija (gr. skia senka, troph&j hranim)
vaspitavanje u senci, tj. u sobi, bez
blagotvornog
uticaja
spoljnog
sveta,
vaspitanje slabotinja; takoe: sobna uenost,
kabinetska uenost, bez veze sa stvarnou.
skije (norv. ski) pl. sp. v. ski.
skijering (norv. skikjoring) sp. sijanje pomou
konja ili motocikla koji skijae vuku o
konopcu dugom desetak metara.
skijeropija (gr. skieros senovit, ogab vidim)
med. obmana vida kod koje bolesnik sve
predmete vidi zamraene.
skijetamente (ital. schietamente) muz. v. ski-jeto.
skijeto (ital. schietto) muz. prosto, jednostavno,
bez ukraavanja.
skiografija (gr. skia senka, graphla pisanje,
beleenje, crtanje) v. skijagrafija.
skiomantija (gr. skia, manteia predskazivanje, gatanje) proricanje iz senke; takoe: =
nekromantija.
skiomahija (gr. skia, mache borba) v.
skijamahija.
skioptikon (gr. skia, optikon vidni, koji
pripada vienju) ont. aparat za prikazi-vanje
uveanih slika u mraku (usavrena arobna
lampa") pred velikim brojem gledalaca (npr.
u koli).
skiostat (gr. skia, istemi postavim) asovnik
za odreivanje sunanog vremena.
skiptar (lat. sceptrum, gr. skeptron) ezlo
(kao znak vladalake moi careva i
kraljeva); fig. vlast, gospodarstvo.
Sniti (gr. Skythai, lat. Scythae) pl. u starom
veku: ime svih nomadskih naroda severne

skolekodian

od Crnog i Kaspijskog mora do duboko u

Istonu Aziju.
skitovi (gr. skutos uinjena koa) mali
manastiri u kojima su siveli kalueri
isposnici (naziv po tome to su bili pravi
beskunici, te se zadovoljavali koama
raznih ivotinja od kojih su pravili sebi
atore).
skif (eng. skiff) sp. dug i uzan trkaki amac,
vrsta skulera, u kome vozi samo jedan
vesla sa dva vesla.
skica (ital. schizzo) navrzo izraen (neizve-den
potpuno) crte; nacrt, osnova, glavni potezi
neeg (npr. slike, kipa, graevine i sl.); lit.
crtica, priica.
skicirate (ital. schizzare) izraditi (ili:
izraivati) u glavnim potezima, na brzu ruku
nacrtati, naznaiti, napraviti nacrt ega.
skicist (ital. schizzare izraditi u glavnim
potezima) slikar koji se zadovljava da
dade na slici karakteristine delove, a ne
ulazi u briljivo izvoenje pojedinosti.
sklera (gr. skleros tvrd) anat. beonjaa (oka).
skleradenitis (gr. skleros, aden lezda) med.
otvrdnue limfnih lezda usled zapaljenja.
sklereide (gr. skleros) pl. vot. veoma tvrde i
vrste
elije
s
odebljalim
opnama
(membranama) kojima je zadatak da biljku
uine vrem.
sklerem (gr. skleros) med. stvrdnjavanje koe,
naroito kod ena.
sklerenhim (gr. skleros nchyma uliv,
usuto) vot. odebljalo i otvrdlo tkivo elija koje
biljci daje vrstou.
sklerija (gr. skleros) med. ulj; skelerija-zis.
skleritis (gr. skleros) med. zapaljenje beonjae,
upala beonice.
sklerodaktilija (gr. skleros, daktylos prst) med.
otvrdnjavanje prstiju.
sklerodermija (gr. skleros derma koa) v.
sklerem.
skleroza (gr. skleros) suenje, otvrdnjavanje,
skreavanje; med. bolesno otvrdnjavanje
organa i tkiva; up. arterioskleroza.
sklerom
(gr.
skleroma
otvrdnjavanje,
otvrdnue) med. v. sklerem.
sklerometar (gr. skleros tvrd, tegop mera,
merilo) sprava za merenje tvrdoe neke
tvari.
sklerotika (gr. skleros tvrd) 1. v. sklera.
sklerotika (gr. skleros suv, nlat. sclerotica) 2.
pl. med. sredstva za zasuivanje.
sklerotian (gr. skleros) tvrd, otvrdnut,
zadebljan, zakreen.
skolastika (gr. sholastike) v. sholastika.
skolekijaza (gr. skolex glista) med. glisna
bolest, bolest od glista.
skolekodian (gr. skolekodes crvast, skolex
glista, crv, eidos vid, oblik) kao crv, crvast.

skolekologija

854

skolekologija (gr. skolex glista, logla nauka)

nauka o prstenastim glistama.
skolioza (gr. skoliosis krivljenje) med. bono
krivljenje hrptenjae, kime.
skoliom (gr. skolioma krivl>enje) med. v.
skolioza.
skolopendra (gr. skolopendra) zool. striga
(ivotinja iz klase stonoga).
skontirati (ital. scontare) trg. v. diskoiti-rati.
skonto (ital. sconto) trg. v. diskonto.
skontracija (ital. scontro) trg. obraunavanje
meusobnih potraivanja i obaveza na taj
nain to jedan plaa drugom samo razliku
(skontro).
skontrirati (ital. scontrare) trg. v. riskon-trirati.
skontro (ital. scontro) trg. v. riskontro.
skopofilija (gr. skopeo gledam, philia
ljubav) med. polio zadovoljavanje gledanjem
tueg golog tela, tuih polnih organa.
skopci (rus. skopeglj) pl. lanovi jedne ruske
religiozno sekte u H\G veku, koji su sami
sebe kopili da bi se onesposobili za
mnoenje.
skor (eng. score) sp. broj bodova u igri, broj
golova na utakmici.
skorbut (nlat. scorbutus) med. zarazna bolest sa
poveanim gubljenjem snage i povrin-skim
krvarenjem, naroito u miiima lista
(mesnatog dela gnjata) i desnima; dolazi
usled nedostatka vitamina i jedno-like ishrane
(nestaice sveeg mesa i povra), poljaina,
gnjilac, nepomenik.
skorzo (ital. scorso) trg. proli mesec = pasato;
takoe: rok plaanja menice.
starija (gr. skoria) troska, zgura, ljaka.
skorifikacija (nlat. scorificatio) pretvaranje u
trosku (ljaku).
skorpija (gr. skorpios, lat scorpio) zool. raku
slian zglavkar, srodan sa naukom, iji je
otrovni ubod veoma opasan, jakrep, cpgu-rak;
fig. ena zla i pogana jezika; korpija.
skotazma (gr. skotasmos pomrina, tama) med.
mrak pred oima, nesvestica koja spreava
sposobnost gledanja, mrlje vidnog polja.
skotizam 1. fil. filozofija franjevca Dun-sa
Skotusa,
najotroumnijeg
od
svih
srednjovekovnih mislilaca, koja je smatrala
volju osnovnom silom due i teila da odvoji
filozofiju od teologije; u Svetoj porodici" od
Marksa i Engelsa kae se: Materijalizam je
jedinorodni sin Velike Britanije. Ve njen
sholastiar Dune Skotus pitao se: Da li
materija ne moe misliti"; supr. tomizam.
skotizam (lat. Scoti) 2. osobenost kotskog
jezika.
statisti fil. pristalice filozofije Dunsa Skotusa; v.
skotizam 1.
Skotland jard (eng. Scotland Yard) naziv
zgrade u kojoj se nalazi centralna uprava
engleske policije u Londonu; fig. engleska
politika i tajna policija.

skrofulizam

skotograf (gr. skotia pomrina, mrak, gra-pho

piem) sprava pomou koje se moe pisati u
mraku.
skotidinija (gr. skotia, odyne boljka) ned. v.
skotazma.
skotoma (gr. skotoma mrak na oima usled
nesvestice) ned. v. skotazma.
statomija (gr. skotfzo pomraim) med. v.
skotazma.
statofobija (gr. skotia mrak, phobos strah)
med. strah od mraka.
skrap-buk (eng. scrap-book) knjiga u koju se
lepe iseci iz novina ili slike.
skrejper (eng. scrape strugati, grepsti, scra-reg
struga, greba) teh. maina za kopanje i
prenoenje
velikih
koliina
zemlje,
upotrebljava se pri velikim
zemljanim
3
radovima (skrejper
od 4,6 t moe za 1 sat
iskopati 84 t 3 zemlje i preneti je na daljinu
od 60 t).
skribeng (lat. scribens) pisar, prepisiva;
kopist.
skrinja (lat. scrinium) sanduk, drveni kofer,
kutija; krinja.
skrip (eng. scrip) privremena priznanica koja
se izdaje za jo u celosti neisplae-ne ili
neizraene originalne dravne hartije od
vrednosti
(engleski
berzanski
izraz,
skraenica od inscription).
skripta (lat. scripta) al. v. skriptum.
skriptor (lat. scriptor) pisac; pomonik ku-stosa
(u bibliotekama, knjinicama).
skriptorijum (lat. scriptor pisac) pisarska
radionica u kojoj su se u srednjovekov-nim
samostanima pisala i prepisivala slubena
akta.
skriptum (lat. scriptum) pisano, napisano,
pismeno; kolski sastav radi vebanja u
prevoenju; pisano predavanje; pismena
naredba; pl. skripta.
skrilturist (nlat. scripturista) prouavalac
Svetog pisma; lan sekte skripturista" koji
su bili pristalice ponovnog krta-vanja i
verovali samo u ono to jasno pie u
Svetom pismu.
skrlet 1. v. arlah.
skrlet (ital. scarlato, tur. iskerlet) 2. v. skerlet.
skrotalan (nlat. scrotalis) znat. koji pripada
monicama, monini.
skrotiforman (nlat. scrotiformis) moni-ast, u
obliku monica, slian moni-cama.
skrotocela (lat. scrotum monice, gr. kele
prosutost, kila) med. prosutost, kilavost
(monica).
skrotum (lat. scrotum) znat. monice.
skrofula (lat. scrofa krmaa, scrofula
krmaica) med. tuberkulozni otok lezda,
oteena i otvrdla vratna lezda, guka;
krofula.
skrofulizam (lat. scrofula krmaica) med.
obolelost od otoka vratnih lezda, guka-vost.

skrofuloza

855

skrofuloza (lat. scrofula krmaica) med. oteenost vratnih lezda, gukavost; kro-fuloza.
skrofulozan (nlat. scrofulosis) med. sa oteenim,
tuberkulozno bolesnim lezdama, gu-kav.
skrupula 1. (lat. scrupulum) geom. deseti deo
jedne linije; ezdeseti deo stepena (jedna
minuta); 2. (lat. scrupulus) planja (ili:
zabrinutost) zbog dunosti, bojaljivost,
preterana tanost, savesnost u poslu.
skrupulozan (lat. scrupulosus) preterano taan,
krajnje oprezan i savestan.
skrupulozitet (lat. scrupolositas) preterana
tanost, krajnja savesnost.
skrutator (lat. scrutator, ital. scrutatore)
istraiva, ispitiva; naroito: skuplja
glasova, brojilac glasova; skrutato-ri (ital.
scrutatori) pl. tri skupljaa glasova pri
izboru biskupa ili pape.
skrutinijum (lat. scrutinium) ispitivanje,
istraivanje; u crkvenom pravu: ispitivanje
sposobnosti kandidata pre no to e se preneti
na njega neko crkvene zvanje (kod
katolika); biranje (ili: izbor) biskupa ili pape;
biranje putem
glasanja listiima
ili
kuglicama, tajno glasanje; per skrutinijum
(lat. reg scrutinium) putem skupljanje
glasova (naroito pri izboru pape).
skul (eng. scull) sp. uski trkaki amac u
kojem svaki vesla vozi sa po dva vesla, tj. sa
po jednim u svakoj rupi, bez kormilara; amac
kojim se obavlja prevoenje preko reka,
naroito na Temzi.
skulpsit (lat. sculpere vajati, izvajati, sculpsit)
na bakrorezima, pored imena umetnika:
izvajao, isklesao (je) N. N.
skulptor (lat. sculptor) vajar, kipar; pr.
skulptorski.
skulptura (lat. sculptura) vajarska umetnost,
vajarstvo; vajarski rad; vajarski ukras;
bakrorezaka umetnost.
skunk (eng. skunk) zool. ameriki tvor,
smrdljivac (ivotinja iz porodice kuna, Merhitis mephitis); trg. crno krzno amerikog
tvora.
skurilan (lat. scurrilis) prostaki aljiv,
lakrdijaki, egaki.
slavizam (fr. slavisme) slovenstvo.
slavizirati (fr. slaviser) posloveniti, poslovenjivati.
slavistika nauka koja prouava duhovni ivot i
kulturu slovenskih naroda, naroito slovenske
jezike i knjievnosti; slovenska filologija.
slavoman (fr. Slave Sloven, gr. manfa
pomama, ludilo, strast) ovek koji se
oduevljava slovenstvom.
slavomanija (fr. Slave, gr. manla) preterana
ljubav prema slovenstvu.
slavofil (fr. Slave, gr. phflos prijatelj, koji
voli) prijatelj Slovena, ljubitelj Slovena.

slavofob (fr. Slave, gr. phobeo bojim se) onaj

koji se boji Slovena, koji mrzi na Slovene.
slalom (norv.) sp. teka skijaka utakmica na
kratkoj, ali strogo propisanoj i veoma
krivudavoj stazi; pri oceni uzima se u obzir
vreme i preciznost vonje.
slam (eng. slum) deo grada nasel>en pukom
sirotinjom; prljava, zabitna, uliica loe
reputacije.
slang (eng. slang) osobeni govor neke grupe
ljudi (sportski, ribarski, studentski, vojniki,
livaki, glumaki, atrovaki itd.); vulgarne
rei i izrazi londonske ulice; sleng.
slargando (ital. slargando) kuz. proirujui.
s le (hol. Slee) sprava za izvlaenje brodova na
suvo, brodske saonice (u Holandiji).
sleng v. slang.
slentando (ital. slentando) muz. usporavajui.
slink (eng. slink) trg. krzna mladih jaganjaca iz
Kine.
slip (eng. slip) 1. engleska mera za konac =
1800 jardi.
slip (eng. slips) 2. vrsta kratkih gaica.
sliper (eng. slipper) papua; cipela od gume;
grejalica za noge.
sliping-kar (eng. sleeping-car) kola za spavanje
(u eleznikom saobraaju).
slogen (eng. slogan) stari ritmiki ratni pokli
kotskih gortaka; u SAD: lo-zinka, parola,
geslo, krilatice (politika, kulturne i dr.), npr.
Svake nedelje kupi po jednu knjigu";
slogan.
sloka (sskr.) dvostih u epskim pesmama In-dusa,
koji se sastoji od dva reda sa po 16 slogova,
od kojih svaki ima u sredini cezuru.
slup (eng. sloop) mala, brza sportska jedri-lica
sa jednom katarkom; vrsta neoklop-ljenih
ratnih brodova u Engleskoj, Sev. Americi i
SSSR.
smalta (ital. smalto) hek. plavo staklo koje se
dobiva topljenjem prenih kobaltovih ruda;
stucano slui kao lepa plava boja za bojenje
porculana, stakla i fajansa.
smaniozo (ital. smanioso) muz. besno, zgranuto.
smaragd (gr. smaragdos, sskr. marakata) po.
skupocen dragi kamen, providan i kao trava
zelen, vrsta berila.
smegma (gr. smegma mazanje, trljanje; mast)
sapun; zool. koni loj koji lue lojne lezde;
med. sapunjak (sirasta materija na obrubu
glavia i pored vezice).
smektika (gr. smecho otrem, obriem, nlat.
smectica) pl. farm. lekovi za ienje i
opiranje.
smektian (gr. smecho) koji isti, koji spira.
stog (eng. kovanica od smoke dim i fog
magla) vazduh zagaen nagomilanim produktima sagorevanja, stvara se u industrijskim centrima i veim gradovima.

856
smokivg (eng. smoking) zapravo: kaput koji se
nosi u sobi za puenje; kratak, duboko
iseen crni kaput, opiven svilom, za sveane
prilike.
smorendo (ital. smorendo) muz. umirui.
smorcando (ital. smorzando) muz. gasei se, sve
slabije; smorcato.
smorcato (ital. smorzato) muz. v. smorcando.
snajper (eng. sniper) voj., sp. odlian strelac,
onaj koji dobro vlada vetinom streljanja,
prikrivanja i osmatranja; strelac snabde-ven
optikim, snajperskim nianom na puki.
snap fiz. nuklearni sistem za proizvodnju
elektrine energije za pogon ureaja na
zemlji, moru ili u kosmosu; projektovan je od
strane Komisije za atomsku energiju SAD, a
ime je dobio po prvim slovima naziva na
engleskom Systems for Nuclear Auxillary
Power.
snast broda (rus. snast) OPPJTI naziv za jarbole
i jedra s pripadajuom opremom.
snekbar (eng. snack-bar) ugostiteljski objekt u
kome se u svako doba moe neto na brzinu
pojesti ili popiti.
snob (eng. snob) onaj koji se slepo povodi za
modom i obiajima i manirima tzv. vieg
sveta", onaj koji hoe da izigrava gospodina
a nema za to ni smisla ni sredstava,
pokondirena tikva", uobraen ovek; fifiri
(izraz je, verovatno, skraenica od lat.
izraza sine nobilita-te = 6es plemstva, od
napomene koju su, u HU veku, stavljali, u
skreenom obliku s. nob., u katalozima
engleskih univerziteta posle imena mladia
graanskog porekla).
snobizam (eng. snob) osobine kojima se odlikuju snobovi: predavanje vanosti sebi,
izigravanje gospodina bez us lova za to,
pokondirenost; fifiristvo.
soave (ital. soave) muz. blago, ljupko, umilno;
suave.
soavemente (itaL. soavemente) muz. v. soave.
soare (fr. soiree, lat. serus poziv, kasni) vee;
veernje drutvo (ili: selo, poselo), veernja
sedeljka, veernji posedak.
soarija (fr. soierie) svilara; fabrika svile;
svilena roba.
sobranje makedonska narodna skuptina; u
Bugarskoj: parlament.
soverin (eng. souvereign) engleski zlatan
novac =1 funta sterlinga.
Sovnarkom (rus.) skraenica od rei Sovet
Narodnih Komissarov (Savet narodnih
komesara).
sovra (arap. sufra) v. sofra.
sovhoz (rus. sovetskoe hoznistvo) skraen
naziv za dravno poljoprivredno gazdin-stvo
u SSSR.
soda (fr. soude, ital., port., p. soda, lat. salsus)
1. hen. natrijum-karbonat, veoma vaan
inilac u industriji stakla, sapuna, kao i za
pranje, beljenje i dr. (ranije se -dobivala iz
pepela nekih morskih i pri-

solarizacija

morskih biljaka, a sada gotovo iskljuivo od

kuhinjske soli); 2. voda sa rastvorenom
ugljenom kiselinom, SO2 (u naroitim, jakim
staklenim bocama, tzv. sifonima).
sodijum (nlat. sodum) hem. v. natrijum.
sodoku (jap.) ned. zarazna bolest Dalekog
istoka, slina malariji; prenosi se uje-dom
pacova.
Sodoma (hebr.) legendarni grad u Palestini, na
mestu gde je sada Mrtvo more, koji je, sa
Gomorom, zbog bezbonosti i razvrata bio
uniten ognjem; (I Moje. 19); fig. grad greha i
razvrata.
sodomija
protivprirodno
zadovoljavanje
spolnog nagona izmeu oveka i ivotinje,
skotolotvo (po gradu Sodomi, gde su, po
predanju, vrili blud ove vrste).
sodomit onaj koji vri sodomiju, skoto-loac.
soeto (ital. soggetto) uz. stav ili tekst koji
treba muziki obraditi.
soj (tur. soy) porodica, pleme; rod, vrsta.
soja (nlat. soja hispida) bog. vrsta pasulja u Kini
i Japanu, ije se brano, mesto masla,
upotrebljava za jela.
sokak (arap. zuqaq, tur. sokak) kratka i
uzana ulica.
sokl(a) (fr. socle, nem. Sockel, lat. socculus)
podloga, podnoje, postolje, stopa.
sokratika nain pouavanja grkog mudraca
Sokrata (470399. pre n. e.) koji se sastoji u
tome da se ideje razviju iz duha samog
uenika, time to ovaj, veto postavljenim
pitanjima, malo-pomalo sam doe do pojma
koji je uitelj hteo da mu objasni; v. majeutika.
sokratovska ironija upoznavanje neijih ideja i
intelektualne vrednosti na taj nain to se
pred njim napravi kao da nita ne zna.

sokratovska metoda v. sokratika.

sokratovske kole fin. kole starog veka koje su
proizile iz Sokratovog uenja.
sokratovci fil. prijatelji i uenici Sokrata:
Ksenofon, Eshil, Evklid, Fedon, An-tisten,
Aristip i dr.
sokslet aparat za sterilizovanje mleka (nazvan
po pronalazau F. Soxhlet-y, 18481926).
Sol (lat. Sol) mit. rimski bog sunca; Sunce; hem.
ime za zlato.
sol novana jedinica Perua ( = 100 centa-vosa).
solanacee (nlat. Solanaceae) pl. bog. pomonice
(vrsta biljaka koje imaju mo opijanja).
solaniv (lat. solanum) hem. otrovan alkaloid u
mnogim vrstama biljke solanum, npr. i u
klicama starog krompira.
solanum (lat. solanum) bog. pomonice, biljka
porodica sa oko 1200 vrsta.
solarizacija
(nlat.
solarisatio)
sunanje,
osunavanje; u fotografiji: pojava kad
nastupa suprotno dejstvo svetlosti ako se
ploa veoma dugo osvetljava, npr. kod sni-

solariJum

857

maka predela: slika sunca je u negativu

staklasto sjajna, a u pozitivu duboko crna.
solarijum 1. (lat. solum tle, zemljite,
solarium) prav. porez na zemljite; 2. (lat. sol
Sunce) sunani asovnik, sunanik; asovnik
uopte; mesto izloeno suncu, altan, ravan
krov (za sunanje), sunano kupatilo.
solarimetar (lat. solaris sunani, gr. te-tron
mera) instrumenat za merenje jaine Suneva
zraenja na povrinu Zemlje; pi-ranometar.
solarni (lat. solaris sunani) koji se tie Sunca,
sunev, sunani; solarna konstan-ta fiz.
koliina toplote koju svaki kva-dratni
santimetar crne Zemljine povrig ne primi
zraenjem od Sunca u jednom minutu pri
upravnom ozraenju na granici vazdunog
okeana ili omota ( = 1,93 gram-kalorije);
solarna maina mehani-ka naprava koja
toplotu sunanog zraenja upotrebljava kao
pogonsku snagu; solarna svetlost sunana
svetlost; solarno ulje sunano ulje, koje se
dobiva od mrkog uglja i ima veliku mo
svetljenja.
solvabilan (fr. solvable) v. solventan.
solvatur (lat. solvere rastvoriti; platiti;
solvatur) na receptima: neka se rastvori; na
izlozima za plaanje: neka se plati, da se
plati!; ua. salve.
solve (lat. solvere rastvoriti; platiti, solve) na
receptima: rastvori! na izlozima za plaanje:
plati!
solvens (lat. solvens) med. rastvorio sredstvo,
sredstvo, lek zz rastvaranje; pl. solvencia.
solventan (lat. solvens) koji je u stanju da
plaa, platean; solvabilan.
solventnost (lat. solvens koji je u stanju da
plaa) sposobnost udovoljzvanja dospelim
finansijskim obavezama, platenost; supr.
insolventnost.
solvencia (lzt. solventia) pl. v. solvens.
solvencija (nlat. solventia) sposobnost plaanja,
platenost.
soldat (ital. soldato, nlat. soldatus) prvobitno:
vojnik koji slui za platu, plae-nik; sada:
vojnik.
soldateska (ital. soldatesca) razuzdana vojska,
nedisciplinovana vojska.
soleja (gr. solea, soleion) uzvien prostor
ispred oltara i ikonostasa na kome se nalaze
pevnice i amvon (u pravoslavnim crkvama).
solenitet (lat. solennitas) sveanost, svetkovina;
prav. zzkonski oblik; solenitas testament (lzt.
solennitas testamenti) oblik koji, po zzkonu,
jedan testamenat treba da ima.
solenoid (gr. solen cev, elclos oblik) fiz.
cevzsta metalna zavojnicz koja se pri
provoenju elektrine struje ponaa kao
magnet; elektrodinamiki cilindar.
soleito (ital. sollecito, lat. sollicitus) muz.
zabrinuto, tuno, nujno.

solicitant

solecizam (gr. soloikismos) jezina greka,

naroito protiv pravilnog izgovora i sintakse;
fig. greka protiv prirodnih zakona (naziv po
kilikijskom gradu Soli gr. Eoloi, iji
su stanovnici svoj atiki maternji jezik pod
stranim uticajem sve vie kvarili).
solid (lat. solidus trajan) naziv za staro-rimski
zlatnik.
solidan (lat. solidus) vrst, jedar, gust, zbijen;
trajan, izdrljiv, valjan; temeljan, postojan,
pravi, istinit, estit; trezven, umeren; zdrav,
jak (telom).
solidarni (nlat. solidaris) zajedniki, uzajamno
odgovoran (po naelu: svi za jednog, a jedan
za sve).
solidarizam (nlat. solidaris) sistem koji se,
najpre u Francuskoj, samostalno razvio,
pored individualizma i socijzlizma, sa idejom
o potrebi izvesnog prirodnog soli-dariteta, koji
bi naao izraza u praved-nom reenju pitanja
podele rada, nasled-nosti dobara i dr.
solidarisati (nlat. solidaris) uiniti uzajamno
obaveznim i odgovornim; solidarisati se
saglasi se, sloiti se s kim, uzajamno se
obavezati.
solidarna patologija ned. uenje o bolesti koje
smatra da su osnovne bolesti vrsti delovi
tela, nzroito ivci; supr. humo-ralna
patologija.
solidarnost (nlat. solidaritas) zajednika
obavezz, uzajamna odgovornost, svest o
potrebi uzajamne odgovornosti.
solidnost (lat. soliditas) gustoa, tvrdoe,
vrstoz; trajnost, izdrljivost, jaina,
postojanost; valjanost; temeljitost, pouzdanost, ispravnost; trezvenost, umerenost.
solilokvijum (lat. soliloquium) razgovor sa
samim sobom; up. monolog.
solingen (nem. Solingen) opti naziv za
proizvode eline i elezne industrije u
nemakom gradu Solingenu (noevi, sablje,
brijai, pribor za jelo i dr.).
solipsizam (lat. solus sam, bez drutva, ipse
sam, lino) sebinost, egoizam; fil. doktrine
zasnovane na tezi da je individualno ja
celokupna realnost, a dz se sve to je izvan
njega svodi na osete, opazje i predstave
(oblik subjektivnog idealizma).
solipsist (lat. solus, ipse) fil. pristalica
solipsizma; sebinjak, egoist.
solist (ital. solo) peva koji peva sam, uz
pratnju klavira ili orkestra.
solitar (lat. solitarius) 1. usamljenik, pu-stinjak;
2. jedan brilijant uglzvljen u prstenu; 3. astr.
sazvee na junom nebu, izmeu Device" i
Terazija".
solitaran (lat. solitarius) usamljen, povuen,
nedruevzn.
soliter (fr. solitaire) 1. u graevinarstvu naziv
za visoku zgradu, toranj"; 2. v. solitar 2.
solicitant (lat. solicitans) prav. trailac, molilac,
podnosilac molbe.

solicitator

858

solicitator (lat. sollicitator) prav. vodilac

parnice, teralac parnice.
solicitacija (lat. sollicitatio) uznemiravanje;
moljenje sa navaljivanjem; prav. voenje
parnice, teranje parnice.
solicitirati (lat. sollicitare) pokrenuti, pokretati;
draiti, razdraiti; uznemira-vati; prav.
sudskim putem goniti, traiti pravni lek.
solmnzacija (nlat. solmisatio) muz. izgovor
samoglasnika, pravilno naglaavanje i jasno
izgovarane rei pesme koja se peva; svako
vebanje glasa uopte.
solmizirati (nlat. solmisare) muz. v. solfe-irati.
solo (ital. solo, lat. solus) sam, bez pratnje, bez
pomoi; muz. pevanje samo jednog glasa,
izvoenje samo jednog instrumenta; svako
izvoenje u kome uestvuje samo jedno lice;
solo-partija mesto u kompoziciji koje izvodi
samo jedan peva ili svira; solo--peva v.
solist; solo-scena dramska ili komina scena
koju izvodi samo jedan predstavlja.
solokrat (lat. solus sam, bez drutva, gr. kratia
vladam, gospodarim) samovladar; monokrat,
monarh.
solo-menica (ital. solo) sopstvena menica.
Solomon (hebr. Schlomoh) legendarni kralj
Izrailjaca, oko 970930. pre n. e., sin kralja
Davida i Vatsebeje, uven sa svoje
pravinosti i mudrosti (Premudri"); fig.
mudar vladalac ili sudija.
solomonski mudar poput kralja Solomona;
solomonski sud otrouman sud, slian
onome kojim je Solomon presudio spor
dveju matera oko deteta.
solsticija (lat. Sol Sunce, sistere stati, zastati,
solstitium) astr. taka na eklipti-ci u kojoj se
Sunce nalazi oko 22. juna (dugodnevica,
letnja solsticijska ili severna povratka taka,
lat. solstitium aesti-vum) i 22. decembra
(kratkodnevica, zimska solsticijska ili juna
povratka taka, lat. solstitium hibernum ili
brumale).
solsticijske take astr. v. solsticija.
solubilan (nlat. solubilis) koji se moe
rastvoriti, rastvorljiv; reljiv.
solutiva (lat. solutiva) pl. med. v. solvens.
solucija (lat. solutio) hen. rastvaranje; rastvor;
fig. reenje nekog pitanja; prav. plaanje,
isplate (duga).
solfanarija (ital. solfo) v. solfatara.
solfatara (ital. solfo, lat. sulphur sumpor) kol.
izvor vrele vodene pare sa sumpora-stom
kiselinom i sumpor-vodonikom, pojava koja
predstavlja kod vulkana prelazak iz rada u
mirovanje.
solfeirati (ital. solfeggiare) muz. pevati
melodijske vebe upotrebljavajui samo
imena nota (sol, fa i sol, mi itd.).
solfeo (ital. solfeggio) muz. melodijsko
vebanje u pevanju bez rei (teksta).
soman najotrovniji nervni otrov dugotrajnog
dejstva, iz grupe trilona; bezbojna

sonar

tenost, slabog mirisa; pronaen 1944. u

Nemakoj.
somatian (gr. soma telo) v. somatski.
somatoliza (gr. soma, lysis razreenje)
prilagoavanje boje tela ivotinja boji
okoline u kojoj ive, u cilju zatite od
neprijatelja.
somatologija (gr. soma, logia nauka) nauka o
ovejem telu (deo antropologije).
somatomimika (gr. soma, mimikos predstavljan,
koji
predstavlja,
podraavan)
predstavljanje duevnog stanja pokretima.
somatotomija (gr. soma, tome seenje, rezanje) v. anatomija.
somatski (gr. soma, somatikos telesni) koji se
tie tela, telesni.
somacija (fr. sommation, lat. summonere)
prav. poziv pred sud; poslednja (pismena)
opomena; takoe: ultimatum.
sombrerit ivotinjske ubre slino fos-foritu,
koji se dobiva sa antilskog ostrva Sombrero.
sombrero (um. sombrero) panski eir sa
irokim obodom; nosi se u junoj Americi i
Meksiku.
sombrero-fosfat v. sombrerit.
somista (ital. sommista) skuplja, kompila-tor
teolokih dela; prepisiva, izrai-va
papskih bula.
somnambul (lat. somnus san, ambulare gre-sti,
etati, hodati) onaj koji eta spavajui,
mesear; onaj koji je postao vidovit pomou
magnetisanja; up. somnambulizam.
somnambulizam (lat. somnus, ambulare)
spavanju slino stanje koje nastaje ili samo
sobom (prirodni somnambulizam, mesearstvo) ili hipnotikim uticajem (vetaki
somnambulizam, hipnotizam u uem smislu);
u popularnom smislu, somnambulizam je i
vidovitost (budnoa u spavanju), stanje u
kome izvesne za to podobne osobe
(somnambuli) mogu da znaju dogaaje, da
vide predmete itd., bez obzira da li je
(nevidljivi) predmet blizu ili daleko i da li su
u pitanju dogaaji prostorno ili vremenski
udaljeni.
somnambulirati (lat. somnus, ambulare), etati
pri spavanju, biti mesear.
somnambulist(a) v. somnambul.
somnilok (lat. somnus san, loqui govoriti) onaj
koji govori u snu.
somnifera (lat. somnifera) pl. med. uspavna
sredstva, sredstva za uspavljivanje.
somun (gr. psomfon, tur. somun) penini
hleb sa kvascem.
sonant (lat. sonans) gram. glasnik, artikuli-san
glas koji stoji izmeu samoglasnika (to su:
v, j, l, lj, m, n, nj, r).
sonante (ital. sonante) muz. zvuei, zvuno.
sovar (lat. sonare zvuati) 1. aparat za
merenje dubine mora; 2. u ribolovu: aparat za
otkrivanje ribljih jata u morskim dubinama
(pomou odailjanje u dubinu osetljivih
ultrazvunih talasa).

859
sonata (ital. sonata) muz. kompozicija samo za
klavir, ili uz pratnju malog broja
instrumenata, sastoji se iz dva do etiri, a
najee iz tri stava: jednog alegra, jednog
andanta ili adaa i jednog presta ili ronda.
sonata da kamera (ital. sonata da camera) muz.
kamerna sonata, = svita.
sonatina (ital. sonatina) iuz. mala sonata.
soit (eng. song pesma, spev) englesko-ameri-ka
pesma lakog, zabavnog karaktera.
sonda (fr. sonde) 1. med. tanak srebrni pru-ti sa
dugmetom na vrhu za ispitivanje rana,
kanala i upljina tela; 2. tanka, uplja i
elastina gumena cev kojom se iz upljih
organa tela (eluca, bubrega i mokranih
kanala) vade luevine radi ispitivanja; 3.
mor. naprava za merenje morskih dubina; 4.
burgija za buenje zeml>e; 5. prut za
ispitivanje kojim se slue troarinci i
carinici.
sondaa (fr. sondage) med. ispitivanje pomou
sonde; mor. merenje dubine; ispitivanje zemlje
buenjem;
fig,
ispitivanje,
ogledanje,
probanje; sondiranje.
sondirati (fr. sonder) ispitivati (ili: meriti)
dubinu vode viskom; med. ispitivati ranu i dr.
pomou sonde; fig. ispitivati, ogledati,
izviati; stvarati uslove za neto, pripremati
teren za to.
sonet (ital. sonetto, fr. sonnet) poet. vrsta pesme,
poglavito lirske, sa etiri strofe, od kojih
prve dve imaju po etiri, a poslednje dve po
tri stiha koji se slikuju.
sonetist (ital. sonetto) pesnik soneta.
sonitet (lat. sonus zvuk) liv. zvunost, zvuna
sadrina glasa.
sonometar (lat. sonus, gr. metron mera,
merilo) fiz. zvukomer, sprava za odreivanje
broja zvunih treptaja; med. sprava za
odreivanje stepena gluvoe neke osobe.
sonoramente (ital. sonoramente) muz. v. sonoro.
sonoran (lat. sonorus) koji je prijatna i puna
zvuka, zvuan, zvonak, jasan.
sonoro (ital. sonoro) muz. zvuno, zvonko,
jasno.
sopijencia (lat. sopientia) pl. med. lekovi za
uspavljivanje, ublaavanje, utoljavanje,
uminjavanje.
sopirati (lat. sopire) uspavati, uspavaljiva-ti,
opijati, opiti, utiati, ublaiti, utoliti,
utoljavati; asupirati.
sopor (lat. sopor vrst san, dubok san)
spavanje, dremanje; med. duboka dremljivost,
elja za spavanjem.
soporativan (nlat. soporativus) uspavan, koji
uspavljuje, uspavljujui; fig. dosadan.
soporifera (lat. sopor vrst san, dubok san,
soporifera) pl. med. sredstva, lekovi za
uspavljivanje.
sopra (ital. sopra, lat. supra nad, iznad,
preko) trg. preko, vie od ; gore; v. supra.

sopran (ital. soprano) muz. najvii enski ili

deji glas, diskant; peva ili pevaica koja
peva ovaj glas.
sopranist (ital. soprano) muz. peva koji peva
sopran.
Sorbona (fr. Sorbonne) prvobitno: kola za
svetenike na univerzitetu u Parizu i zgrada u
kojoj se nalazila (teolog Robert de Sorbon,
12011274, osnovao taj zavod 1250)
docnije, do 1792, naziv za teoloki fakultet u
Parizu;
sada:
istorijsko-fi-loloki
i
matematiko-prirodni
fakulteta
sa
univerzitetskom bibliotekom u Parizu.
sordamente (ital. sordamente) muz. prigueno,
potmulo.
sordina (ital. sordino) muz. prigunica, muziki
ealj, dempfer; kon sordino (ital. con
sordino) prigueno, sa prigu-nicom, npr.
svirati.
sordo (ital. sordo, lat. surdus potmuo) muz.
potmulo, prigueno, tiho.
sorites (gr. sor6s gomila, hrpa, sorites) log.
verini zakljuak, lanani zakljuak (npr.
svi A su V, svi V su S, svi S su D, svi D su E;
dakle svi A su E; Lavovi spadaju u pleme
maaka; ivotinje iz plemena maaka su
zverovi; Zverovi su mesoderi; dakle:
Lavovi su mesoderi).
sororalan (lat. soror sestra, fr. sororal
sestrinski) koji se tie sestre; sororalnk brak v.
sororat.
sororat (lat. soror sestra) et., prav. brak sa
sestrom umrle ene, brak sa svastikom.
sororijacija (nlat. sororiatio) med. razvijanje
enskih dojki.
sororicida (lat. sororicida) sestroubica.
sorta (lat. sors gen. sortis dreb; rod, vrsta, ital.
sorta, fr. sorte) vrsta (robe, novca); soj, kov
(o eveku, konju i sl.).
sorte (lat. sors gea. sortis dreb, kocka, abl.
sorte) kockom, drebanjem; per sortem.
sorti (fr. sortie) izlazak, izlaenje; izjahivanje, isplovljavanje; voj. ispad, kapija kroz
koju se vri ispad (na gradu, tvravi).
sortilegijum (lat. sors gen. sortis dreb, kocka,
nlat. sortilegium) proricanje iz kocke.
sortiment (ital. sorta vrsta, kov) zbirka (ili:
zaliha) razliitih predmeta iste vrste,
slagalite robe sreeno po vrstama; u
knjiarstvu: zaliha tuih i stranih izdanja.
sortimentar (ital. sorta vrsta, kov) knjiar koji
na stovaritu ima i prodaje tua izdanja.
sortira (ital. sortire) razvrstati, razvr-stavati,
odabrati (ili: odabira, odvajati, odvojiti,
srediti, sreivati) po vrstama (ili: po veliini,
po kakvoi); upotpuniti, snabdeti (zbirku,
knjinicu, radnju).
sos (fr. sauce, nlat. salsa) kuv. umokac od
povra sa raznim zainima; moa; fig. prpa,
kripac.

860
sosisa (fr. saucisse kobasica; osmatraki balon,
ital. salsiccia) kobasiica; voj. osmatraki
balon.
sospirando (ital. sospirando) muz. uzdiui,
tuei.
sospire (ital. sospiro) pl. muz. male poivke
(pauze) u pevanju koje su pevau potrebne
da udahne vazduh.
sospirevole (ital. sospirevole) v. sospirando.
sospirozo (ital. sospspiroso) v. sospirando.
sosteiuto (ital. sostenuto) muz. postojano,
izdrljivo, stalno.
sotadian (lat. sotadicus) prl>av, razvratan,
bludan; sotadini stihovi razvratni stihovi
(nazvani po nekom starogrkom pe-sniku
Sotadesu).
Soter (gr. soter) Spasitelj; nadimak bogova
(Zevs) i vladalaca; teol. Hristos (kao spasitelj,
iskupitelj oveanstva).
soteriologija (gr. soter spasilac, logia uenje)
teol. v. soterologija.
soterologija (gr. soter, logia) teol. hrianske
uenje o spasenju ljudi od greha, uenje o
Hristu kao soteru, tj. spasitelju i isku-pitelju
oveanstva; sotirologija.
sotirologija (gr. soter, logia) teol. v. soterologija.
sotoar (fr. sautoir, lat. saltare) mala enska
marama koja se nosi o vratu a na grudima je
unakrst previjena.
sotovoe (ital. sotto voce) muz. ispod glasa", tj.
tihim, priguenim glasom.
sotona (hebr. satan) v. satana.
sofa (arap. suffa, tur. sofa) iroka klupa du
zida, u sobama, pokrivena tkaninama,. na
kojoj se sedi i spava.
soferimi (hebr.) knjievnici", skupljai,
tumai i uitelji zakona" kod Jevreja posle
izgnanstva, koji su uivali vei ugled nego i
svetenici.
sofizam (arap.) 1. mistine uenje jedne
religiozno sekte, naroito u Persiji i Indiji, po
kome je sve to u svetu postoji identino, a
ovek emanacija boanstva koja tei
ponovnom sjedinjenju sa boan-stvom;
sufizam.
sofizam (gr. sophisma lukavstvo, zavaravanje)
2. neto mudro ili lukavo smiljeno; naroito:
zakljuak na osnovu dvosmisle-nosti izraza
za srednji pojam gde se to namerom ini
radi zavoenja drugog (primer: Epimenid,
Krianin, kae da svi Kriani lau; a
Epimenid je sam Krianin, te, prema tome,
nije istina da Kriani lau; dakle, Epimenid
govori istinu; dakle, svi Kriani lau).
sofizma (gr. sophisma) v. sofizam 2.
sofija (gr. sophia) mudrost.
sofioni (ital. soffioni) pl. hem. pare (fumaro-le)
koje sadre bornu kiselinu a izbijaju iz
pukotina zemlje (u Toskani), iznad kojih su
bazeni s vodom u koju hvataju bornu kiselinu.

softa

sofist (gr. sophistes) onaj koji se namerno

slui
lanim
zakljucima,
prepreden
mudrija; fil. u V veku pre n. e.: ovek od
nauke, mudrac, narodni uitelj i prosve-titelj;
docnije, malo-pomalo, sofisti su se izvrgli u
ljude koji su od svog znanja napravili unosan
posao, sluei se izvr-tanjem istine, zakona
itd., kako je kad trebalo; najznaajniji i
nauio najsolid-niji bio je Protagora.
sofisterija v. sofistikacija.
sofistika (gr. sophistes) filozofija prvih
sofista, tj. uverenje u odnosnost (ili:
relativnost) ovejeg saznanja u teo-rijskom i
praktinom pogledu; namerno izvrtanje
istine i pravljenje lanih zakljuaka pomou
govornike vetine.
sofistikacija (nlat. sophisticatio) krivo-tvorenje,
patvorenje,
kvarenje;
krivotvore-vina,
patvorina; fil. sofistikacijama istog uma
naziva Kant zakljuke istog uma koji ne
sadre empirijske premise i pomou kojih na
osnovu neeg to znamo stvaramo zakljuke
o neemu o emu nemamo ni pojma, a emu
ipak pridajemo objek-tivnu realnost; to su
sofistike opsene istog uma, npr. kada na
osnovu toga to postoji svet, ili na osnovu
celishodnosti organizama, ili na osnovu
postojanja moralnog zakona u nama"
zakljuujemo da postoji bog.
sofistiki (gr. sophistikos) pr. namerno
krivotvoren i pogrean (sud, dokaz), prevaran.
sofita (ital. soffitta) vrh. izgled luka, arhi-trava
ili poljima ukraene sobne tavanice kada se
gledaju odozdo; poz. pokretna, visea
dekoracije na pozornici koja predstavlja
tavanicu, vazduh, oblake, grane drvea koje
su se nadnele i dr.
sofologija (gr. soph6s mudar, logos govor)
ironizirajui nain, kad neki pisac ili
govornik, na osnovu premisa jednog odomaenog miljenja (s kojim se on u dui ne
slae), izvodi zakljuke formalno pravilne
ali stvarno potpuno apsurdne, pa ih onda,
drei se strogo logine dosledno-sti, sa
ubeenjem" brani i zastupa. To, u stvari,
ini s namerom da uini oigled-nom svu
glupost toga miljenja. Sofologi-jom su se
ljudi esto sluili da bi mogli, bez opasnosti
po sebe, iskazati neku misao koju su
vladajue drutvene sile strogo zabranjivale.
sofra (arap. sufra, tur. sofra) trpeza.
sofronisterijum (gr. sophronlzo opametim,
pouim, nlat. sophronisterium) bolnica, dom
za umobolne.
sofrosine
(gr.
sophrosyne)
razboritost,
umerenost, uzdrljivost, trezvenost (jedna od
etiri kardinalne vrline u staro-grkoj
filozofiji).
softa (pere. su^te, tur. softa) ak velike kole
u Turskoj, naroito prava i bogoslovije;
imam koji se na grobu umrlog

socida

861

sultana svaki dan moli Bogu za njegovu

Duu.
socida (nlat. socida) prav. vrsta ugovora o
zakupu po kome zakupac prima inventar
zakupljenog imanja, naroito stoku, po
proceni, dakle, zapravo ga kupuje; kontraktus socide.
socijalan (lat. socialis) 1. drutveni, koji se tie
drutva; socijalna demokratija oblik
vladavine koji se osniva na drutveno]
jednakosti i ravnopravnosti; soci-jaldemokrat
pristalica socijalne demo-kratije; socijalna
etika pravac u etici koji smatra predmetom
etikog delovanje oveji drutveni ivot;
socijalna medicina grana medicine koja
prouava zdravstveno stanje naroda i
pronalazi puteve i naine da se ono popravi;
socijalna politika na potrebama graanskog
drutva nauio zasnovan dravni sistem koji
tei za ostvarenjem naela socijalizma,
politika drave sa ciljem pomaganja
drutveno ugroenih; socijalna reforma
postepeno preobraavanje drutvenih odnosa
nabolje; socijalna higijena grana socijalne
medicine koja prouava higijenske prilike u
narodu i radi da se one poprave, bori se
protiv
alkoholizma,
spolnih
bolesti,
tuberkuloze i ostalih zaraznih bolesti itd.;
socijalnikontrakt drutveni ugovor; socijalne
pravo drutveno pravo; 2. drutven,
drugarski, drueljubiv, druevan.
socijaldemokratija (lat. socialis drutveni,
demokratija) opti naziv za radnike
socijalistike partije, nastale u kapitalistikim zemljama u drugoj polovini XIX
veka.
socijalizam (lat. socialis drutveni, od so-cius
drug, fr. socialisme) filozofsko, ekonomske
ili politiko uenje i pokret koji ima za cilj
postizanje drutvene jednakosti ljudi na
osnovu zajednice dobara, pre svega sredstava
za proizvodnju. Socijalizmom se esto
naziva i prelazni period od kapitalizma
komunizmu, u kom vlada pravilo: svako
prema sposobnostima svakom prema
uloenom radu; nau-ni socijalizam v.
marksizam; utopijski socijalizam opti
naziv za socijalistika uenja pre Marksa (T.
Mora, T. Kampanele, Sen Simona, Furijea,
Ovena i dr.), koja nisu imala naunu osnovu
u materijalistikom shvatanju istorije; administrativni socijalizam naziv za naj-raniju
etapu prelaznog perioda do predaje preduzea
pod upravu neposrednih proi-zvoaa;
agrarni socijalizam politiko uenje ili
pokret koji ima za cilj postizanje socijalizma
putem agrarne reforme; dravni socijalizam
naziv (po uenju K. Marksa) za socijalnopolitike mere u
korist siromanog
stanovnitva, a ponekad i za dravni
kapitalizam. Uloga sprovoenja socijalizma
istorijskim ra-

sociologiJa

zvojem dodeljena je klasi proletarijata.

Lenjin kae: . . . Marks izvodi neizbe-nost
pretvaranja
kapitalistikog
drutva
u
socijalistike potpuno i iskljuivo iz
ekonomskog zakona kretanja modernog
drutva. Podrutvljavanje rada koje u tisuu
vidova napreduje sve veom brzinom i za
polovinu stolea od Marksove smrti naroito
se ispoljava u rastenju velike industrije,
kapitalistikih kar-tela, sindikata i trustova, a
isto tako u cinovskom poveavanju obima i
moi fi-nansijskog kapitala to je glavna
mate-rijalna osnova za neizbeni dolazak
socijalizma".
socijalizacija (vlat. socialisatio) pretvaranje
line svojine u zajedniku.
socijalizirati (nlat. socialisare) podru-tveniti,
podrutvenjavati,
uiniti
drutvenim,
druevnim,
drueljubivim;
podrutviti,
podrutvljavati, pretvarati (ili: pretvoriti)
linu svojinu u optu; ureivati (ili: urediti)
po naelima socijalizma.
socijalisti (lat. socialis drutveni) pristalice
naela
socijalizma;
takoe:
englesko
udruenje za filantropizam i ra-ciovalizam.
socijalistiki (fr. socialisme) koji pripada
socijalizmu; koji se tie socijalizma, koji
oznaava socijalizam, koji se zasni-va na
socijalizmu, koji ide na ruku socijalizmu;
socijalistika demokratija v. demokratija.
socijalitet
(lat.
socialitas)
druevnost,
drutvenost, drueljubivost, nagon za
drutvenim ivotom, sklonost drutvenom
ivotu.
socijativ (lat. socius drug) gram. instrumen-tal s
predlogom s kojim se oznaava drutvo, npr.:
Doao sam s bratom, spremam se s drugom.
socijetas Jezu (lat. societas Jesu) drutvo
Isusovo, isusovci (ovako Jezuiti sami sebe
nazivaju).
socijetet (lat. societas) udruenje, zajednica;
trgovake drutvo; nauio drutvo.
socijus (lat. socius) drug, pratilac; uesnik, drug
u radnji, ortak; saveznik.
sociografija (lat. socius drug, gr. grapho
piem) opisivanje ivotnih prilika i opteg
stanja nekog naroda u jednom odreenom
periodu vremena.
sociolog (lat. socius, gr. logos) nauenjak, koji
se bavi sociologijom.
sociologizam (lat. socius, gr. logia nauka) fil.
shvatanje po kome sve duhovne i kulturne
injenice i pojave treba objanjavati
iskljuivo drutvenim stanjem.
sociologija (lat. socius, gr. logfa) nauka o
osnovnim uslovima ovejeg drutva (izraz
potie od O. Konta, osnivaa novije
sociologije). Kao socijalna statika i
morfologija, sociologija prouava oblike,
sklop i razloge trajanja i vrstine

sociometrija

862

izvesnih stanja oveje zajednice; kao

socijalna dinamika, ona prouava uslove i
zakone razvitka ovejeg drutva.
sociometrija (lat. socius, gr. metron mera)
pravac u sociologiji koji se bavi merenji-ma i
istraivanjima da bi se utvrdili razliiti
odnosi u malim drutvenim grupama
(porodici, koli, preduzeu).
spageti (ital. spaghetti) pl. v. pageti.
spagirian (gr. spao izvuem, ageiro
skupim) koji je dobiven izvlaenjem, koji
oplemenjava rude; spagirini lekovi lekovi
dobiveni hemijskim putem, koje je prvi
pravio uveni srednjevekovni lekar, hemiar i
teozof Teofrastus Paracelzus, 14931541
(za razliku od galenskih lekova); spagirina
vetina (lat. ars spa-girica) vetina
rastvaranja i preia-vanja ruda radi
tobonjeg pretvaranja u plemenite metale.
spada (ital. spada sablja) v. pada.
spazis (gr. spao trzam, cimam, upnem) med.
upanje, trganje.
spazma (gr. spasma trzaj, gr) med. gr.
spazmatian (gr. spasmos trzaj, gr) med.
koji pati od greva.
spazmacija (gr. spasma gr) med. mali gr, lak
gr.
spazmodian (gr. spasmodes) med. nalik na
trzaj, poput trzaja, nalik na gr, poput gra,
trzajast, grast, grevit; naklonjen grevima;
koji utiava greve, npr. lek (bolje:
antispazmodian).
spazmologija (gr. spasmos gr, logia nauka)
med. nauka o grevima.
spazmofilija (gr. spasmos, philos prijatelj,
naklonjen) med. velika sklonost grevima.
spazmus (gr. spasmos trzaj, gr) med. v.
spazma.
spali (ital. spalmo) loj pomean sa katranom i
smolom za mazanje laa.
spalmirati (ital. spalmare, fr. spalmer)
premazivati lau lojem pomeanim sa
katranom i smolom; up. spalm.
spanemija (gr. spanios redak, oskudan, hai-ma
krv) med. bolesno stanje krvi sa smanje-njem
krvnih zrnaca i vrstih sastojaka.
sparagmodian (gr. sparagmodes koji kida,
rastrza, cima, sparagmos cimanje, kidanje,
rastrzanje; jak gr) med. sklon grevima;
koji pati od greva.
sparagmus (gr. sparagmos) med. jak gr.
sparadrap (nlat. sparadrapa) med. flaster s obe
strane namazan voskom ili melemskom
masom.
sparaktian (gr. sparasso trgam, upam,
sparaktes kida, rastrza) koji trga, koji
upa (o grevima).
sparganozis (gr. sparganon pelena, novoj)
povijanje; zavijanje obolelog uda.
spargozis (gr. spargosis bubrenje, nabreknjivanje) med. bubrenje; nabubrele dojke, nabubrelost ili oteenost dojki usled navale mleka.

spediciJa

sparing-partner (eng. spar) protivnik na

treningu (najee u boksu).
spartakijada (lat. Spartacus) utakmica naroda
Sovjetske Unije i svih radnikih sportskih
organizacije u svima vrstama sporta i vetina,
radnika i proleterska olimpijada; naziv po
Spartaku, voi po-bunjenih robova i
gladijatora; up. Sparta-kus.
spartakisti (lat. Spartacus) pl. lanovi grupe
nemakih socijalista-leviara koja je, pod
vostvom Karla Lipknehta i Roze
Luksemburg, pokuala za vreme prvog
svetskog rata, 1918. god., da izvri socijalistiku revoluciju i zavede diktaturu
proletarijata u Nemakoj; nazvani po
Spartaku, voi pobunjenik robova i
gladijatora; up. Spartakus.
Spartakus (lat. Spartacus) uveni rimski
gladijator, poreklom Traanin, voa pobunjenih robova i gladijatora protiv
Rimljana, pobedio vie rimskih voj ski,
poginuo 71. pre n. e. (predmet mnogih
knjievnih i umetnikih dela).
Spartanci (lat. Spartanus) pl. stanovnici grada
Sparte u staroj Grkoj, uveni po strogosti,
otpornosti, vrlini i nainu vaspitanja
omladine.
spartito (ital. spartito) muz. = partitura; kod
Italijana: muziki komad, kompozicija
uopte.
spastian (gr. spastikos trzav, koji cima, vue)
med. v. spazmodian.
spatula (gr. spade lopatica, lat. spatula)
iroka i pljosnata drvena lopatica, npr.
slikarska (za metanje i razmazivanje boja);
med. metalna lopatica za mazanje melemom.
snahi (pere. sipah) pl. nekada vojnici-konja-nici
u slubi francuskih kolonijalnih vlasti u
Aliru i Senegalu.
spahija (pere. sipahi) 1. konjanik u nekadanjoj
turskoj vojsci; 2. veliki posednik zemlje,
veleposednik.
spahiluk (pres., tur.) veliki posed, imanje
spahije.
spacijum (lat. spatium prostor; meupro-stor;
rok) muz. prostor izmeu dveju notnih linija;
tip. veoma tanke olovne ploice za
ispunjavanje prostora izmeu rei.
spacionirati (lat. spatium prostor meu-prostor)
tip. umetati (ili: umetnuti) izmeu rei tanke
ploice, prorediti slova u rei, proreivati
slova u rei; pr. spa-cioniran.
spedirati (ital. spedire, lat. expedire) trg. poslati,
otpraviti, otpravljati, otprema-ti, otpremiti,
odaslati (robu i sl.) na iji raun.
spediter (ital. spedire) trg. poiljalac, ot-pravlja,
otpremilac,
odailja
robe;
carinski
posrednik; pediter.
spedicija (ital. spedizione) trg. slanje, otpravljanje, otpremanje, odailjanje robe; pedicija.

spektaoilan

863

spektabilan (lat. spectabilis) vredan da se vidi,

sjajan, ugledan, uvaen.
spektakl (lat. spectaculum, fr. spectacle)
pogled,
prizor;
pozorite; gledalite;
predstava, naroito: komad u kome ima
mnogo ta da se vidi (rasko, ples i drugi
velelepni prizori) kako bi se privuklo to vie
sveta; fig. galama, prizor na javnom mestu.
spektar (nlat. spectrum) avet, avetinja, utvara,
sablast, privienje, priina, vizija; fiz.
disperzijom bele, Suneve, iz raznih boja ili
raznih svetlosti sloene svetlosti nastala traka
boja crvene, narandasta, ute, zelene,
otvorenoplave, zatvoreno-plave, ljubiaste,
zvanih duginih boja, zove se Sunev
spektar, spektar toga svet-losnog izvora
dobiven, dakle, prelamanjem ili refrakcijom
svetlosti; moe nastati i difrakcijom,
savijanjem svetlosti; onda se zove difrakcioni
spektar, savojni spektar; kontinuirani ili
neprekidni spektar dobiva se razlaganjem
prizmom svetlosti od belousijanih vrstih,
tenih i gustogasovitih tela; ovakva tela zrae
sve vrste zrakova; usijani gasovi i usijane
pare zrae samo ogranien broj zrakova i
njihov je spektar od pojedinih svetlih linija, to
je diskontinuiraniili prekid-ni spektar; ovi
kontinuirani i diskonti-nuirani spektra zovu
se emisioni spek-tri. A kad svetlost polazei od
svetlosnog izvora koji je usijano vrsto ili
usijano teno telo prolazi kroz gas nie
temperature nego to je to telo, onda gas iz
bele svetlosti svetlosnog izvora apsorbuje sve
one zrake koje gas inae sam izrauje,
emituje; od emisionog spektra postao je
apsorpcioni spektar, nastalo je obrtanje linija.
spektarska analiza v. spektralna analiza.
spektator (lat. spectator) gledalac, posmatra,
promatra.
spektatorijum (nlat. spectatorium) krug
gledalaca, gledaoci, posmatrai.
spektogram (lat. spectrum, gr. graphein
pisati) snimljeni spektar na fotograf-skoj
ploi ili filmu u spektrografu.
spektralna analiza fiz. ispitivanje hemij-skog
sastava nekog tela posmatranjem njegovog
spektra (ako u jednom telu ima vie elemenata,
pa se ono unese u Bunzenov plamen da
isparava, u spektru e se videti karakteristine
linije za svaki od tih elemenata, svaka na
svom odreenom mestu).
spektralne boje opt. boje spektra, dugine boje; v.
spektar.
spektralni aparati fiz. sprave za posmatranje i
tanije ispitivanje spektralnih pojava.
spektrogram (nlat. spectrum, gr. gramma crta,
linija) fotografija spektra nekog nebeskog
tela ili neke hemijske sup-stance.

spekulativan

spektrograf (nlat. spectrum, gr. grapho

beleim, crtam) kombinacija spektralnog
aparata sa fotografskom kamerom, slui za
fotografisanje spektara; na mesto mrenjae
osetljive na svetlost, kao kod spektralnog
aparata, dolazi na svetlost osetljiva
fotografske ploa.
spektro-kolorimetar (lat. spectrum color, gr.
metron) v. oftalmo-spektroskop.
spektrometar (nlat. spectrum, gr. metron) fiz.
sprava za odreivanje veliine skretanja
bojenih zrakova spektra.
spektroskop (nlat. spectrum, gr. skopeo
posmatram) fiz. sprava pomou koje se
dobiva jasna slika nekog svetlosnog izvora,
jer se kod spektra, dobivene g obinom
prizmom, boje meusobno meaju, dok kod
spektroskopa, sastavljenog od vie soiva i
prizmi, boje jasno stoje jedna pored druge
i ne meaju se.
spektroskopija (nlat. spectrum, gr. skoped),
hen. nain ispitivanja sastava hemijskih
jedinjenja prouavanjem njihovih spektara;
up. spektralna analiza.
spektrotelegrafija (nlat. spectrum, gr. te-le,
graphia) optika telegrafira kod koje
svetlosni zraci prolaze kroz jednu izbu-enu
metalnu plou, koja odgovara Mor-zeovoj
azbuci, i kroz prizmu raspadaju se u
pojedinane spektre; primalac vesti takoe
posmatra kroz prizmu.
spektrofotometar fiz. aparat za merenje jaine
svetlosti u spektru.
spektroheliogram (nlat. spectrum, gr. he-lios,
gramma) v. pod spektroheliograf.
spektroheliograf (nlat. spectrum, gr. he-lios
Sunce, grapho beleim) aparat tako podeen
da prima samo jednu jedinu vrstu svetlosti
(jedne talasne duine), a za sve ostale je
neosetljiv; pomou njega se fotografie Sunce
u svetlosti jedne odreene spektralne linije,
radi ispitivanja podele i kretanja para koje
izazivaju tu liniju, na osnovu poreenja
mnogobrojnih
uzastopnih
fotografskih
snimaka (spektro-heliograma).
spektrohemija (nlat. spectrum, gr. chemeia)
ispitivanje, naroito hemijskih elemenata,
pomou spektralne analize.
spekulant (lat. speculans) posmatra, istraiva, razmilja, teoretiar; mudri-ja;
ovek preduzimljiv u trgovakim poslovima,
onaj koji misli o zaradi putem kupovine i
preprodaje (naroito na berzi), iardija;
kod nas se esto uje i pekulant.
spekulativan (lat. speculativus) 1. isto mi-sleni,
do koga se dolazi putem istog miljenja, koji
postaje
putem
spekulacije,
teorijski;
spekulativna filozofija filozofija Fihtea,
elinga i Hegela, poto su oni, nezavisno od
iskustva, stvorili sisteme kojima su mislili
ostvariti apsolutno saznanje stvarnosti; supr.
empi-rijski; 2. koji je u vezi sa
spekulacijom,

spekulativnost

864

koji ima karakter spekulacije (v. spekulacija

2).
spekulativnost (lat. speculativus) 1. rezonovanje koje nema osnove u praktinom
iskustvu, prazno umovanje; 2. fil. isto
teorijsko saznanje, nasuprot akciji i praksi.
spekulacija (lat. speculatio) 1. fil. ispitivanje
istim miljenjem, tenja za saznanjem
putem istog miljenja uz saradnju intuicije i
fantazije, tenja za saznanjem koje prelazi
granice iskustva; 2. trgova-ka tenja za
zaradom, predvianje verovat-nog dobitka ili
gubitka u nekom trgovakom preduzeu,
naroito u berzanskom poslovanju; mudro
zamiljen trgovaki posao; spekulacioni
efekti trgovake hartije kolebljive vrednosti,
koje su zbog toga zgodan predmet
spekulacije.
spekulirati (lat. speculari osmatrati, izgledati,
gledati unaokolo) 1. udubljivati se duhom u
to, razmiljati, mudrovati; 2. praviti
trgovake planove, razmiljati o mogunosti
zarade putem kupovine i prodaje (robe,
hartija od vrednosti i dr.).
spekulum (lat. speculum ogledalo) hir. instrument pomou koga se izvesni delovi tela
dre otvoreni, proiruju ili pomou koga se
gleda u njih, npr. spekulum ani (lat.
speculum ani) marno ogledalo (za irenje i
pregledanje zadnjeg creva); spekulum okuli
(lat. speculum oculi) ogledalo za pregled
oiju; spekulum oris (lat. speculum oris)
ogledalo za pregled usta; spekulum uteri (lat.
speculum uteri) ogledalo za pregled
materice.
speleogeneza (gr. spelaion peina, genesis
postanak) deo speleologije i geomorfolo-gije
koji se bavi prouavanjem nastanka i
razvitka peinskih prostorija i procesa koji
uestvuju u njihovom stvaranju.
speleologija (gr. spelaion, logia nauka) deo
geografije i geologije koji izuava peine i
druge srodne pojave u kriom zemlji-tu.
speleofauna (gr. spelaion, lat. fauna)
ivotinjski svet koji ivi u peinama.
spelin svetski jezik, izraen prema volapi-ku,
samo uproeniji.
spelovati (eng. spell) izgovarati, imenovati
svako slovo za sebe pri itanju pojedinih rei,
npr. re rad ako je napisana latinicom,
speluje se: er, a, de.
spelter (eng. spelter) trgovaki naziv za cink.
spelunka (lat. spelunca) peina, razbojniko
gnezdo; mraan i prljav stan, mrana i
prljava gostionica; kod nas: pelunka.
sperma (gr. sperma seme) 1. zool. ivotinjske i
oveje seme, gusta i beliasta semena
tenost spolno zrelih mujaka koju pri
snoaju izbacuje ud i koja sadri spermatozoe; 2. vot. seme.
spermatida (gr. sperma zool. zrela spolna
elija iz koje postaje spermatozoon.
spermatin (gr. sperma) zool. semena materija.

specijalan

spermatisti (gr. sperma) pl. zastupnici uenja

o preformaciji budue generacije u mukim
semenim elijama; up. animalku-listi.
spermatitis (gr. sperma) med. zapaljenje semenih kanala.
spermatian (gr. spermatikos) semeni, koji
sadri ili proizvodi seme; spermatini sudovi
semeni sudovi.
spermatogeneza (gr. sperma seme, genesis
postanak, roenje) zool. postanak obrazovanja semena ili semenih elija; spermiogeneza.
spermatozoe (gr. sperma, zoon ivotinja) pl.
zool. semeglavci, semene elije, diferencirane elije u mukom semenu koje vre
oploavanje.
spermatozoidi (gr. sperma, zoon) pl. zool. v.
sperma tozoe.
spermatologija (gr. sperma, logia nauka)
zool. nauka o semenu.
spermatorea (gr. sperma, rheo teem, curim)
med. neprekidno curenje semena (kod nekih
oboljenja).
spermatofite (gr. sperma, phyton biljka) pl.
bog. biljke semenjake; spermofite.
spermatofore (gr. sperma, phero nosim) pl.
zool. semene grudvice kod beskimenjaka
koje se, pri parenju (stapanju), prenose u
ensko telo i tamo postepeno vre
oploavanje.
spermatocidan (gr. sperma, lat. caedo ubijam,
cecidi) med. koji ubistveno deluje na semeglavce (spermu).
spermaturija (gr. sperma, uron mokraa) med.
prisustvo semenih telaaca u mokrai.
spermacet (gr. sperma, lat. cetus kit, del-fin
itd.) zool. itka mast u glavi uljeu-re (vrste
kita).
spermiji v. spermatozoidi.
spermiogeneza (gr. sperma seme, genesis
postanak) zool. v. spermatogeneza.
spermisti (gr. sperma) pl. biolozi koji su
smatrali spermatozoid za pravu klicu iz koje
se razvija ivo bie, a jaje i embrio-nalnu
kesicu samo kao pogodnu sredinu za razvoj
muke klice.
spermozoe (gr. sperma, zoon ivotinja) t. v.
spermatozoe.
spermolit (gr. sperma lithos kamen) geol.
okamenjeno seme.
spermofite (gr. sperma, phyt6n biljka) pl. vot.
v. spermatofite.
spes (lat. spes) nada; in spe (lat. in spe) u
nadi.
specija (lat. species vrsta) farm. smesa od raznih
sastojaka koja slui kao lek.
specijal (lat. specialis) dobar poznanik,
poverljiva osoba, prisni prijatelj; vrsta
velikih vinskih aa; naroito dobro pie
(vino, pivo); proizvod izuzetne kak-voe.
specijalan (lat. specialis) naroit, osoben,
poseban; odreen, taan, poblii; struan;
supr. generalan.

speciJalizaciJa

865

specijalizacija (nlat. specialisatio) posebno

oznaavanje, ponaosobno oznaavanje,
posebno izvoenje; struno usavravanje,
struno spremanje i izuavanje (grane neke
nauke, zanata i dr.); specijaliziranje.
specijalizirati (lat. specialis, fr. speciali-ser)
naroito (ili: ponaosob) oznaiti (ili:
oznaavati, navoditi, navesti); specijalizirati
se usavravati se (u grani neke nauke, zanata
i dr.), struno izua-vati.
specijalizovati v. specijalizirati.
specijalije (lat. specialia) pl. naroite okolnosti,
blie okolnosti, pojedinosti, po-drobnosti.
specijalist (lat. specialis naroit) strunjak,
onaj koji se posvetio iskljuivo jednoj grani
(umetnosti, nauke, zanata i sl.); naroito:
lekar koji se posvetio jednoj grani medicine,
npr. specijalist za tuberkulozu, za unutranje
bolesti itd.
specijalitet (nlat. specialitas) 1. naroi-tost,
osobenost, posebnost, svojstvo vrste, svojstvo
rada; 2. struka, strunost; naroita grana neke
umetnosti kojoj se neko (specijalist)
iskljuivo posveuje; 3. naroiti proizvod
neke fabrike, ija su spoljna i unutranja
svojstva (sastav i oblik) uvek ista.
specijalnost (lat. species) struka kojom se neko
posebno bavi; posebna vetina, spretnost.
specijes (lat. species) izgled, spoljanjost;
pojam; predstava; izgled, vid; vrsta (nekog
rada); kat. osnovna raunska vrsta; dodatak,
sastojak (leka, jela i sl.); med. meavina
isitnjenih biljnih delova.
specijes fakti (lat. species facti) prav. izlaganje
injenica, injenino stanje.
specilum (lat. specillum) med. v. soida.
specimen (lat. specimen) ogled, proba, ogled-ni
rad, probni rad, pokus, pokuaj, dokaz.
specifikaciJa (nlat. specificatio) nabrajanje
pojedinosti, podroban (detaljan) opis, spisak
svih pojedinanih predmeta koji spadaju
zajedno; posebno oznaenje.
specifikovati (nlat. specificare) v. speci-ficirati.
specifikum (nlat. specificum) naroito sredstvo,
osoben, siguran i celishodan lek za neku
bolest.
specificirati (nlat. specificare) naroito oznaiti
(ili: oznaavati), posebno navoditi, posebno
navesti, nabrojiti, poimence ili tano odrediti,
navesti (ili: navoditi) taku po taku, oznaiti
sve ponaosob, upojediniti, upojedinjavati.
specificitet (nlat. specificitas) specifi-na
osobina, specifino svojstvo, specifian
sastav, osobenost, svojstvenost, npr. neke
bolesti
specifian (nlat. specif icus) svojstven samo
jednoj osobi ili stvari, koji njoj iskljuivo
pripada,
osoben,
naroit,
odreen,
opredeljen; specifina diferencija ra-

55 Leksikon

spirala

zlika koja sainjava vrstu ili rod; specifina

teina odnos izmeu teine nekog tela i teine
iste zapremine vode, teina kubnog
santimetra neke grae izmerena gramovima;
specifina toplota koliina toplote potrebna
da se prida jedinici mase nekog tela da bi se
zagrejale za 1 S, od 14,5 do 15,5; specifino
sredstvo lek koji ima naroito dejstvo na neku
bolest (npr. iva na sifilis, kinin na malariju
itd.), ili koji naroito utie na neki organ
(npr. digitalis na srce).
spianato
(ital.
spianato)
huz.
prosto,
jednostavno, neizvetaeno.
epika (lat. spica) bog. klas.
spikato (ital. spicato) muz. jasno, naglaeno,
razgovetno (kod pevanja).
spiker (eng. speaker) 1. govornik, predsednik
Donjeg doma u engleskom parlamentu (zato
to on uzima re u ime skuptine); 2. stalni
govornik, objavljiva vesti i dr. na radiju i
televiziji.
spilom (gr. spiloma mrlja) med. mlade.
spilja v. pilja.
spin (eng. spin okretati se, vrteti se) sopstveni
mehaniki momenat koliine kretanja
elementarne estice ili atomskog jezgra.
spina (lat. spina trn, bodlja) anat. (nlat. spina
dorsalis) hrbat, kima, hrptenjaa.
spinalni (lat. spinalis) hrbatni, kimeni,
hrptenjani; spinalna iritacija nadra-enost
lene modine; spinalna punkcija v. pod
lumbalan; spinalni meningitis zapaljenje
koaste opne lene modine; spinalni sistem
sistem lene modine, lena modina i njeni
ivci.
spinel (fr. spinelle) min. ljubiastocrveni rubin.
spinet (ital. spinetto) muz. instrument sa icama
u obliku trapezoida, pretea klavira.
spinozizam filozofija Baruha Spinoze
(16321677), naroito njegov panteizam, po
kome su bog i priroda isto, jedno (deus sive
natura).
spinozist fil. pristalica spinozizma.
spinterizam (gr. spinther varnica, iskra)
bacanje iskri, vrcanje varnica, bacanje
zrakova.
spinteriskop (gr. spinther, skopeo gledam)
aparat za posmatranje i ispitivanje alfa-zrakova (pronalazak eng. naunika
Kruksa).
spinterometar (gr. spinther, metron mera,
merile) sprava za merenje duine elektrinih
varnica.
spirala (gr. speira savijutak, vijuga, lat. spira)
1. zavojnica, loznica; 2. mat. kriva sa
beskrajno mnogo zavojaka (ima: Arhimedova, hiperbolna, parabolna, logaritam-ska
itd. spirala); najobinija je valjana ili
cilindarska spirala ili zavojnica zvana jo i
loza; teh. lozasto zavijena opruga, lozasto
zajen feder; lozasto

spiralan

866

uvijena ica; 3. avaj, akrobacija koja se

sastoji u tome to se avion, pri spu-tanju,
obre oko zamiljene vertikalne ose.
spiralan (gr. speira, lat. spira, nlat. spira-lis)
lozast, uvijen kao pu ili kao zavr-tanj,
zavojit, uvojit.
spirant (lat. spirans) gram. strujnik, produ-ni
suglasnik, suglasnik koji se moe proizvoditi
sve dok nam traje daha; to su: f, s-z, -, h.
spirato (ital. spirato) trg. u prolom mesecu, u
proloj godini.
spiriloze (lat. spirilum dei. od spira za-vojnica,
loznica) pl. med. bolesti koje izaziva bakterija
spirilus.
spirilus (lat. spira zavojnica, loznica, dei.
spirillum) med. grupa bakterija, uvojica,
izazivaa raznih bolesti, naroito kolere.
spiritizam (lat. spiritus duh, nlat. spiritis-mus)
verovanje u duhove, verovanje da s one strane
groba postoji svet duhova sa kojima se moe,
pod izvesnim okolnostima (posredstvom
stolia i naroitih posrednika medijuma),
doi u dodir i op-titi. Spiritizam je,
polovinom XIX veka, doao iz Amerike u
Evropu; up. okul-tizam.
spiritist (nlat. spiritista) onaj koji veruje u
postojanje duhova i u mogunost optenja s
njima.
spiritozo (ital. spiritoso) muz. v. spirituozo.
spiritualan (lat. spiritualis) v. spirituelan.
spiritualizai (lat. spiritus duh) fil. metafizike
shvatanje po kome je ono to postoji, u
svojoj sutini, duhovne prirode, duhovna
supstancija sastavljena od du-hovnih bia, a
tela su samo predstave, ili prividi pojave
jedne iste duhovne stvarnosti; supr.
materijalizam.
spiritualizacija (nlat. spiritualisatio) 1. hen.
pretvaranje u alkohol, izvlaenje alkohola;
2. fig. oduhovljavanje, pripisivanje duha,
tumaenje u duhovnom smislu.
spiritualizirati (nlat. spiritualisare) 1. hem.
pretvoriti (ili: pretvarati) u alkohol,
ualkoholiti, uiniti alkoholnim, izvui iz ega
alkohol; 2. fig. oduhoviti, oduho-vljavati, dati
emu duhovno obeleje, tumaiti u
duhovnom smislu.
spiritualije (lat. spiritualia) pl. duhovne stvari,
stvari vere; duhovna prava koja su vezana s
nekom crkvenom slubom (supr. temporalije).
spiritualisti (lat. spiritus) fil. pristalice,
predstavnici spiritualizma.
spiritualitet (nlat. spiritualitas) duhovnost,
duhovna priroda, duhovni ivot.
spirituelan (fr. spirituel) bogat duhom, duhovit,
otrouman; duhovni, bestelesni, natulni;
duhovniki, crkveni.
spirituozan (nlat. spnrituosis) koji ima u sebi
alkohola, alkoholni (o piima).

spirituoze (nlat. spirituosa) pl. pia koja sadre

alkohola, alkoholna pia.
spirituozo (ital. spirituoso) muz. sa duhom i
arom, plameno, ivo; kon spirito.
spiritus (lat. spiritus dah; duh) disanje, dah;
ivotni dah, ivot; duh, dua, jak i
preduzimljiv duh; hem. alkohol, piritus;
spiritus agens (lat. spiritus agens) duhovni
(ili: glavni) pokreta, dua pokreta; spiritus
asper i spiritus lenis (lat. spiritus aspep,
lenis) u grkom jeziku grubi dah, glas h (') i
blagi dah (') na poetnom samoglasniku;
spiritus movens (lat. spiri-tus movens) v.
spiritus agens; spiritus rektor (lat. spiritus
rector)
oivljavajui
duh,
duhovna
ivotvorna sila, duh upravlja, duhovni
pokreta; bot. mirisava tvar u biljkama.
spirometar (lat. spirare disati, gr. metron
mera, merilo) sprava za merenje koliine
udahnutog i izdahnutog vazduha.
spirohete (nlat. spirochaeta pl. med. jednoelina iva bia iz grupe bakterija spi-rila,
izazivai sifilisa (spirochaeta pallida) i dr.
bolesti.
spisitas (lat. spissitas) med. gustoa, zgusnu-tost
tenih tela (usled ega postaju manje tena,
npr. krvi).
spisitudo (lat. spissitudo) med. v. spisitas.
splanhnian (gr. splanchnon utroba, iznutrica, drob) utrobni, koji se tie utrobe,
iznutrini, drobni.
splanhnografija (gr. splanchnon) opisivanje
utrobe.
splanhnologija (gr. splanchnon, logla nauka)
nauka o utrobi, nauka o unutranjim
organima.
splanhnopatija (gr. splanchnon, pathos
bolest) med. bolest utrobe.
splanhnoptoza (gr. splanchnon, ptosis pad)
med. spadnutost utrobe.
splenalgija (gr. splen slezina, algos bol) med,
bol slezine; pr. splenalgian.
splendidan (lat. splendidus) raskoan, sjajan,
velelepan; fig. dareljiv, izdaan; tip. sa
velikim proredima (slog).
splenektomija (gr. splen slezina, ektome
isecanje) med. operativne vaenje (ili:
isecanje) slezine.
splenijum (gr. splenion zavoj, lat. splenium)
med. oblog, obloga; up. kompres.
splenitis (gr. splen slezina) med. zapaljenje
slezine, upala slezine.
splenografija (gr. splen, graphia opisivanje)
opis, opisivanje slezine.
splenologija (gr. splen, logia nauka) nauka o
slezini (deo anatomije).
splenomegalija (gr. splen, megas velik, me-gale
velika, Mega veliko) med. uveanje slezine,
naroito kod malarije.
splin (eng. spleen, lat. splen) med. mrzovolja,
vrsta hipohondrije koja esto donosi oseanje
dodijalosti ivota, a obino se javlja kao
posledica dosade; zlovolja, neraspoloenje.

spodkju
m

867

spodijum (gr. spodion metalni pepeo) hen.

kotani ugalj, ugalj koji se dobiva pougljavanjem kostiju; zbog velike upljikavosti upotrebljava se za ienje eer-nog
soka; beli spodijum kotani pepeo.
spodomant (gr. spodos pepeo, mantis predskaziva, vraar, prorok) onaj koji prorie
iz pepela.
spodomantija (gr. spodos, manteia predskazivanje, proricanje) proricanje iz pepela.
spolije (lat. spolia) ia. u srednjem veku: znaci
viteke asti (ma, tit, lem i dr.) koji su
se nosili pri sahranama i u drugim
sveanim prilikama.
spolijum (lat. spolium) plen, pljaka; naroito:
zaplenjeno oruje i dr. kao znak pobede;
prav. oduzimanje poseda; kod katolika:
prav pape na prisvajanje imanja koja
ostanu iza katolikog svetenika; akcio
spolni (lat. actio spolii) prav. tuba kojom se
trai da se odmah vrati ili naknadi ukradena
stvar.
spongija (gr. spongos) zool. spuva, suner.
spongioza (gr. spongos suner, lat. spongio-sus)
med. sunerasta kopggana supstancija u
kostima.
spongiozan (gr. spongos, lat. spongiosus)
sunerast, spuvast, upljikav.
spovgioliti (gr. spongos, lithos kamen) pl. geol.
okamenjeni sunerasti korali.
spovgozoe (gr. spongos, zoon ivotinja) pl.
zool. morski suneri.
spondaikus (lat. spondaicus) v. spondijakus.
spondej (gr. spondeios, lat. spondeus) metr.
stihovna stopa od dva duga sloga: .
spondijakus (lat. spondiacus) hetr. heksame-tar
ija je peta stopa spondej.
spondilartroza (gr. spondylos prljen, ag-thron
zglob) med ukoenost zglobova kimenog
stuba.
spondilitis (gr. spondylos, sphondylos prljen)
med. tuberkulozno zapaljenje prljena.
spondiloartrokace (gr. spondylos, arthron
zglob, kakbn zlo) med. zagnojavanje,
truljenje prljenova.
spondilozoe (gr. spondylos, zoon ivotinja) pl.
zool. v. vertebrata.
spondilus (gr. spdndylos, sphondylos) anat.
prljen.
spontav (lat. spontaneus) dobrovoljan, svojevoljan, iz sopstvenih pobuda, iz vlastitih
pobuda; sam sobom postao, samonikao;
iznenadan; spontano iaenje ned. ia-enje
usled nekog oboljenja zgloba, bez spoljnog
uticaja; v. generacio ekvivoka.
spontaneitet (lat. spontaneus) svojevoljnost,
dobrovoljnost, vlastita pobuenost, sopstvena
pobuenost, pobuenost samim sobom,
dobrovoljno odluivanje; samodelat-nost,
samoodreivanje; samoniklost; pojava bez
spoljnih i vidnih uzroka; fil. stvaranje (ili:
obrazovanje) iz sebe (supr. receptivitet);
sposobnost razuma da stvara sam pojmove (po
Kantu).
55*

cnpej

spora (gr. spora setva) bog. klica semena,

elija koja vri umnoavanje (kod biljki
bescvetnica).
sporadi (gr. sporas gei. sporados rasut, ratrkan, speiro sejem) pl. razasuta ostrva i
ostrvca.
sporadian (gr. sporadikos rasut, ratr-kan,
pojedinaan; osamljen) razasut, rasturen po
raznim oblastima, pojedinaan, usamljen;
sporadine bolesti one koje napadaju samo
pojedince (za razliku od epi-deminih, koje
napadaju itave oblasti i narode).
sporadinost (gr. sporadik6s), pojedina-nost,
osamljenost,
pojedinano
javljanje,
povremeno javljanje.
sporangidija (gr. spora setva, angos sud,
posuda) bog. semeni sudi; plodni ovojak
kod bescvetnica; matica-elija spora kod algi.
sporangija (gr. spora, angos) bot, v. sporangidijasporno (ital. sporco, lat. spurcus) trg. = bruto.
sporogeneza (gr. spora setva, genesis
postanak, raanje) biol. umnoavanje putem
spora; sporogonija.
sporogon (gr. spora, gdnos roenje, raanje)
bog. kod mahovina: plod koji stvara spore, a
koji se razvija iz oploenog jajeta arhegonija, tj. enskih spolnih organa.
sporogonija (gr. spora, gonos) biol. v.
sporogeneza.
siorozoe (gr. spora, zoon ivotinja), pl. zool.
jednoeline praivotinje koje sive kao
paraziti, gotovani, u drugim ivotinjama, a
razmnoavaju se pomou spora snabdeve-nih
ljuskom.
sporofili (gr. spora, phyllon list) bog. listovi na
kojima se razvijaju sporangije sa sporama.
sporofite (gr. spora, phyton biljka) bot.
sporonoe biljke koje se razmnoavaju
pomou spora.
sport (lat. disportare raznositi, nlat. di-sportus
raznoenje, eng. sport) igra, ala, provodnja
u slobodnoj prirodi; naroito: sva ona
telesna vebanja za koja su potrebne snaga,
smelost, izdrljivost, okretnost i umenost
(npr. jahanje, veslanje, , klizanje, lov,
tranje, loptanje, rvanje, vebanje na
naroitim spravama itd.).
sportist (eng. sport) lice koje se bavi sportom.
sportsmen (eng. sportsman) onaj koji se bavi
sportom, sportist; onaj koji se oduevljava
sportom.
sporulacija (gr. spora setva, nlat.
sporulatio) biol. stvaranje spora, postajanje
spora, npr. kod bakterija.
sprej (eng. spray) mlaz tenosti itrcan u
vazduh, gde se raspruje u vrlo sitne kapi;
naprava za itrcavanje
tog mlaza;
raspriva; tenost u toj napravi.

sprinkler

868

sprinkler (eng. sprinkler kanta za zalivanje)

ureaj za zatitu od poara, obino u
skladitima, robnim kuama, fabrikama,
brodovima.
sprint (eng. sprint) sp. tranje na kratku
stazu, takmienje u brzini.
sprinter (eng. sprint) sp. trka na kratkoj stazi;
up. sprint.
sprinterice (eng. sprint) pl. naroita obua za
trkae sa klincima na prednjem delu, da se
trka ne bi klizao.
spru (eng. sprue) med. tropska bolest koja
naroito napada Evropljane, sastoji se u
propadanju sluzokoe probavnog kanala, u
tekoi jedenja i govorenja i u kataru creva.
spumozan (lat. spuma pena, spumosus) penuav; penast.
sputacija (nlat. sputatio) med. pljuvanje.
sputum (lat. sputum) pljuvaka, ispljuvak.
srdela v. sardela.

srma (tur. sirma) srebro, srebrna ili zlatna ica,

konac.
srmajli (tur. sirmah) srmom, tj. srebrnim ili
zlatnim koncem vezen, ukraen.
S romanum (lat. S romanum) med. rimske S",
iskrivljenost debelog creva u obliku latinskog
slova S, na mestu gde prelazi u zadnje crevo.
sra (tur. sirca) staklo; pril. srali.
Stabat mater (lat. Stabat mater) Stajae
(pored krsta) majka (Isusova)" poetne rei
uvene katolike crkvene pesme, na-pisane
oko 1300. god., koja se peva na Veliku
subotu; muziki esto obraivana (Palestrina,
Pergolezi, Astorga, Rosini, Hajdn i dr.).
stabilan (lat. stabilis) postojan, stalan, tra-jan,
nepromenljiv, stamen, vrst; supr. la-bilan; up.
indiferentan.
stabilizam (lat. stabilis) v. stabilitet.
stabilizator (lat. stabilis) 1. fiz., ham. materija
koja slui da se neki materijal, podloan
promenama, odri stalan, postojan; 2.
ureaj koji slui da se odri stalan napon
struje; 3. sprava koja spreava da se karoserija
automobila nagiba na zavojima.
stabilizacija (nlat. stabilisatio) ustaljenje,
ustaljivanje, uvrenje; stabilizacija valute
fin. uvrivanje meunarodnog kursa novca
jedne drave.
stabilizirati v. stabilizovati.
stabilizovati (lat. stabilis) ustaliti, usta-ljivati,
uvrstiti, utvrditi, uiniti postojanim, stalnim,
trajnim.
stabilirati (lat. stabilire) v. stabilizovati.
stabilist (lat. stabilis) pristalica onoga to ve
postoji, tj. postojeeg stanja.
stabilitet (lat. stabilitas) 1. postojanost,
vrstina, stalnost, ustaljenost; 2. fiz. tenja za
odravanjem postojeeg stanja, koja je tim
vea to je vea teina i to je vei oslonac i
to je teite dublje; 3. u politici: tenja za
odravanjem onoga

to ve postoji (nasleenog), politika

ustaljenost, stajanje na sigurnim nogama
(stabilizam), stabilizacija.
stabilnost v. stabilitet.
stavrodulija (gr. stauros uspravan kolac, krst,
duleia ropstvo) potovanje krsta, oboavanje
krsta.
stavrolater (gr. stauros, latreia oboavanje)
oboavalac krsta.
stavroskop (gr. staurds, skopeo posmatram)
polarizacioni aparat za ispitivanje op-tikih
svojstava kristalnih ploa.
stavrofilaks (gr. stauros, phylax uvar) uvar
krsta, ranije titula jerusalimskog patrijarha
kao uvara ostataka krsta na kom je Hristos
bio razapet.
stavrofor (gr. staurds, phepo nosim) krstonosac; u pravoslavno] crkvi: svetenik-protoprezviter odlikovan pravom da nosi o
vratu zlatan krst; stavrofori pl. nosai krstova
pri katolikim crkvenim ophodima.
stagnacija (nlat. stagnatio) stajanje, zastoj,
zastalost, labavost, npr. u industriji,
trgovakim poslovima itd.
stagnirati (lat. stagnare) stajati, ne oticati (o
vodi); fig. biti u zastoju, ne napredova-ti, ne
razvijati se (o poslovima, radu i DR-)stad-buk (eng. stud ergela, book knjiga) u
konjarstvu: matina zapatna knjiga sa
podacima (poreklo, teina, sposobnost ploenja i dr.) o konjima, rodoslovnik konja; up.
pedigri.
stadiometrija (gr. stadion odreen deo puta,
metrfa merenje) grana geodezije koja
utvruje,
pomou
optiko-geodetskih
instrumenata, na terenu, odstojanje izvesnog
niza taaka od jedne osnovne take.
stadijum (lat. stadium trkalip!te, gr. stadion)
v. stadion 1, 2, 3.
stadion (gr. stadion) 1. stara mera za duinu od
125 koraka ili 600 grkih i 625 rimskih
stopa, 40 stadija=1 geogr. milja; 2. trkalite,
mesto na kome su Grci odravali viteke
igre; naroito ureeno mesto za sportske
utakmice veeg obima; 3. fig. odsek vremena,
period u neprestanom razvitku nekog
dogaaja ili stanja, npr. neke bolesti (lat.
stadium morbi), pitanja i sl.; stanje stvari,
poloaj stvari (kod nas: stadijum).
sta (fr. stage) 1. trajanje delatnosti na nekom podruju rada, posle kojeg se stiu izvesna
prava (na godinji odmor, penziju, dobijanje
stana
i
dr.);
2.
pripravna
sluba,
pripravnitvo, vreme koje neko posle
zavrenog kolovanja mora da provede u
pripravnikoj slubi.
stairati (fr. stage) izdrava obavezno vreme
pripravi slube, sluiti kao pripravnik, kao
vebenik.
staist (fr. stage) pripravnik, osoba na stau.

869
stazis (gr. stasis) stajanje; stanovite, npr.
filozofsko; med. zastoj sokova, naroito krvi
(koji obino dovodi do zgruavanja).
stazofobija (gr. stasis stajanje, phobos
strah) tih. bolestan strah da se ne moe drati
uspravno.
stakato (ital. staccato) muz. odseno, nevezano;
up. ligato.
stalagmit (gr. stalagma kap, kaplja) min.
kapljanik koji se slae na tlu kapanjem vode
sa tavana peine, kupasta ledena svea; supr.
stalaktit.
stalaktit (gr. stalazo kapljem, stalaktos
kapljav, koji kaplje) min. kapljanik (ledena
svea) koji visi sa tavana ili sa strane
peine, a postaje kapanjem vode; supr.
stalapoit.
staltika (gr. staltik6s koji skuplja, stee) pl.
med. sredstva za stezanje, za ustavljanje krvi.
staljinizam (po Josifu Visarionoviu Staljinu) 1.
Staljinove teorijsko postavke o drutvenim
pojavama
i
njegova
inter-pretacija
marksizma-lenjinizma; 2. skup drutvenih
pojava i metoda upravljanja u SSSR-u
vezanih za period Staljinove vlasti (jako
izraen birokratski centrali-zam, dravni
kapitalizam, kult linosti).
Stambul tursko ime za Carigrad; zapravo
Istambul, od grkog eis ten polin=y grad.
stamen (lat. stamen) bog. pranina nit,
pranini sud u cvetu (up. antera); fig. poetak;
pl. stamina.
staminodijum (nlat. staminodium) bog. sporedan pranini sud koji nema antere i koji je,
zbog toga, neplodan.
stampa (ital. stampa) v. tampa.
standard (eng. standard) svaka zakonom
utvrena mera, normalna mera, merile;
zakon-ska novana stopa i sl.; neto to vai
kao uzor, obrazac, to je priznate kao
klasine; standard ivota (eng. standard of
life)
prosena
mera
zadovoljavanja
ekonomskih potreba pojedinca, pojedinih
drutvenih klasa (apstraktno naroda);
standard zlato normalno, novano zlato, zlato
od 22 karata; standard obrazac trg. obrazac,
uzorak neke robe kome mora i isporuena
roba da odgovara.
standardizacija (eng. standardization) racionalizacija proizvodnje putem smenjivanja
veeg broja oblika proizvodnje na manji
broj tipinih obrazaca (standarda istog
kvaliteta, oblika, veliine, teine itd.
standardni (eng. standard) koji se odnosi na
standard, koji odgovara standardu; istog tipa,
tipian.
standarta (eng. standard, p. estandarte)
zastava, steg; konjika zastava.
stanin (lat. stannum kalaj) legura koja se
sastoji od kalaja, bakra, gvoa i cinka.
stanirl (lat. stannum, tal. stagnuolo) kalaj
razvuen u veoma tanke listie (upotreb-

stataran

ljava se za uviJanje okolade, aja, sapuna

itd.).
stante (ital. stante) trg. ovoga meseca, tekueg
meseca.
stante pede (lat. stante pede) smesta, odmah, iz
ovih stopa.
stanum (lat. stannum) hen. kalaj, sjajan beo
metal, mekan i jako rastegljiv, atomska
masa 118,69, redni broj 50, znak Sn.
stanca (ital. stanza) 1. mesto prebivanja, soba,
odaja; zidna slika kao sobni ukras (naroito
uvene Rafaelove zidne slike u vatikanskom
dvoru); 2. kitica, strofa, naroito talijanska
strofa (otava rima) koja se sastoji od osam
petostopnih jamp-skih stihova; 3. elini
udubeni kalup za utiskivanje u lim; elini
valjak za izre-zivanje metalnih pareta
razliitog oblika pritiskivanjem.
stapel (hol. stapel) 1. mesto na brodogradi-litu
sa podijumom nagnutim prema vodi na kome
se sastavljaju delovi broda i sa koga se brod
sputa u vodu; 2. podijum na koji se izvlae
hidroplani iz vode; 3. pomona naprava na
kojoj se sklapaju avioni.
star (eng. star) 1. zvezda; fig. pozorine
veliina,
sportska
veliina,
filmska
zvezda", virtuoz i sl.
star (nem. Star) 2. med. ime veeg broja onih
bolesti koje se svravaju deliminim ili
potpunim slepilom; zeleni star zelena mrena
= glaukom; sivi star zamuenost i
neprovidnost onog soiva, usled ega
svetlosni zraci ne mogu da dopru u
unutranjost oka (lei se operativnim vaenjem onog soiva); crni star neizleivo
slepilo kao posledica bolesne neose-tljivosti
mren-ae ili onog ivca.
etarbord (eng. starboard) mor. desna strana
broda.
starleta (ital. starletta zvezdica) pozori-na ili
filmska glumica za sporedne uloge.
start (eng. start) sp. na trkakim utakmicama:
polazite, linija sa koje polaze takmia-ri
(trkai, peaci, velosipedisti, avija-tiari,
veslai, konji itd.); poetni trenutak trke,
utakmice; prvi nastup na nekom takmienju;
odluan polazak na loptu koja se nalazi kod
protivnikog igraa (u fudbalu).
starter (eng. starter) 1. elektropokreta, v.
anlaser; 2. ot. na trkakim utakmicama: onaj
koji zastavicom i dr. daje takmiari-ma znak
za polazak.
startovati (eng. start) poi, polaziti, krenuti;
pokretati motor; sp. uestvovati na utakmici
(kao trka, vesla, pliva, avijatiar); krenuti
sa polazne trkake take, zapoeti trku; avij.
poleteti.
start-stop-maina (eng. start-stop, lat. ta-china)
teh. v. teleprinter.
stataran (lat. statarius koji se zbiva u
stajanju) koji stoji mirno, nepomian, tra-

870
jan, koji polako napredne; statarna lektira
itanje sa zastajkivanjima radi objanjavanja.
stativ (nlat. statiwun) stalak, postolje, naroito
za geometarske instrumente; sp. u fudbalu:
preka od gola; stativa.
statika (gr. statike) fiz. deo mehanike koji
prouava uslove pod kojima kakav
mehaniki sistem ostaje u miru, nauka o
ravnotei; supr. dinamika.
statistkinja (lat. stare) v. pod statist.
statist (lat. stare stajati) poz. lice koje se
pojavljuje na pozornici samo u sporednim,
obino nemim ulogama, naroito u prizorima
kada nastupaju narod, vojnici i sl.; za enu:
statistkinja.
statistike (lat. status stanje) prvobitno: nauka
o stanju u dravi izraenom u brojevima;
deo sociologije kojem je zadatak da,
uporeujui u brojevima injenice koje se
javljaju u nekoj oblasti dravnog i
drutvenog ivota, izvodi opte zakljuke i
utvruje uzroke i posledice opaanjem
utvrenih injenica, i da prouava metode
sistematskog utvri-vanja, sreivanja i
preglednog uporei-vanja tih injenica (npr.
u oblasti kola, trgovine, poljoprivrede,
zdravstvenog stanja nekog kraja, drave,
naroda itd.), statistika je sredstvo (metod) za
izua-vanje netipinih (kolektivnih) pojava".
statistiar (lat. status stanje) onaj koji
prikazuje stanje ega u brojevima, koji se
bavi statistikom.
statistiki (lat. status) koji prikazuje stanje
ega u brojevima, brojni; statistiki ured
dravna ustanova koja ispituje prilike u
zemlji pomou podataka izra-enih u
brojevima.
statiki (gr. statikos) koji se tie nauke o
ravnotei (statike).
statmika (gr. stathmos teg) poznavanje tegova, nauka o tegovima.
statmograf (gr. stathmos stanica, postaja,
grapho beleim, piem) aparat koji
automatski belei vreme vonje i vreme
zadravanja na stanicama voza.
stator (lat. stare stajati) teh. nepomini deo
elektrinog generatora ili motora; pokrivnica, ono u emu se obru lopatice parne
turbine; supr. rotor.
statoreaktor (lat. status stanje, reagere
protivdejstvovati) ali/, avion sa naroitom
vrstom mlaznog pogona, male teine i
jednostavne konstrukcije; razvija vrlo veliku
brzinu.
statoskop (lat. status, gr. skopeo posmatram)
1. sprava koja belei nagle promene u
vazdunom pritisku.pri nepogoda-ma; 2.
avij. sprava koja belei razlike u visini u
metrima.
statua (lat. statua, statuere postaviti, staviti)
um. kip; fig. osoba hladna (kao kip).

stadija

statuar (nlat. statuartus) kipar, vajar.

statueta (ital. statuetta) mali kip, kipi.
statuirati (lat. statuere) odrediti, odreivati,
opredeljivati, opredeliti, utvrditi, utvrivati;
podii, rsnovati; narediti, odluiti, postaviti,
reiti; dopustiti, dozvoliti.
statura (lat. statura) stas, struk; rast, uzrast.
status (lat. status) prav. stanje, pravni poloaj
jednog lica; sastav, prilike, poloaj.
status insolvencije (lat. status insolventiae)
nesposobnost plaanja obaveza.
status in statu (lat. status in statu) drava u
dravi.
status kvo (lat. status quo sc. ante) stanje koje je
bilo pre, prvobitno stanje, dosadanje stanje.
status kognacionis (lat. status cognationis)
prav. stanje srodstva, srodstvo.
status konjugalis (lat. status conjugalis) prav.
brane stanje, brak.
statusna prava prava koja sainjavaju pravni
poloaj punopravnog lica.
status vascendi (lat. status nascendi) hen.
trenutak nestajanja, tj. ono veoma kratko
vreme kada se atomi oslobaaju iz jedinjenja dok se jo nisu udruili u mole-kule.
statut (lat. statutum) zakon, osnovni zakon;
propis, odredba; naroito: pravila nekog
drutva (statuti).
statutaran (lat. statutum odredba) zakonski,
koji je po pravilima, propisan pravilima.
statuti (lat. statutum) pl. v. statut.
stauro- (gr. stauros krst) v. pod stavro-.
stafaa
(fr.
staffage)
u
slikarstvu:
oivljavanje slike tim to joj se dodaju
pojedine figure ili itave grupe ljudi,
ivotinja i dr.; sami ti dodaci; dodatak emu,
neto uzgredno.
stafeta v. tafeta.
stafilagra (gr. staphyle grozd, agra plen) med.
maice za pridravanje resice (nep-ane).
stafilion (gr. staphyle) med. priti na ronjai
(oka) slian kotici groa.
stafilitis (gr. staphyle grozd; oteena resa)
med. zapaljenje resice (nepane).
stafilokoke (gr. staphyle, kokkos kotica,
zrnce) pl. med. loptaste, grozdaste bakteri-je,
izazivai raznih vrsta gnojenja (bubuljica i
ireva).
stafiloplastika (gr. staphyle oteena resa,
plasso uobliavam, oblikujem) med. vetake
pravljenje nepca pomou sluzokoe usne
duplje.
stahanovac (po imenu sovjetskog radnika
Stahanova) radnik koji se naroito istie u
radu, udarnik.
stadija (lat. stare, statio) stanica, postaja; u
katolikim crkvenim ophodima: mesto na
kome uesnici zastanu radi molitve.

stadiona r

871

stacionar (lat. statio, nem. Stationar) manja

zdravstvena ustanova u kojoj bolesnici
mogu da lee, bolesnike prihvatilite.
stacionaran (nlat. stationanus) koji miruje,
stalan, nepokretan, postojan, koji ne menja
mesto, utvren u svom mestu, poloaju i sl.;
stalan; stacionarno leenje leenje bolesnika
u bolnici, u postel>i (za razliku od
ambulantnog); stacionarna struja.
staciovirati (fr. stationner) namestiti, postaviti,
npr. strau.
stearin (gr. stear gen. st6atos loj) he. smesa
stearinske i palmitinske kiseline (slui za
pravl>enje raznih svea); stearinska kiselina
glavni sastojak biljnih i ivo-tinjskih masti;
steatin.
stearodermija (gr. stear loj, derma koa)
med. bolesna masnoe koe.
steatin (gr. stear gen. steatos loj, dem. steation) v.
stearin.
steativian (gr. stear gen. steatos) lojast, koji
ima loja, lojni.
steatit (gr. stear gen. steatos) min. slaninac,
masnik, vrsta guste i masne milovke.
steatitis (gr. stear gen. steatos) med. sklonost
gojenju.
steatoza (gr. stear gen. steatos) med. stvaranje
masti, debljanje, gojenje.
steatopigija (gr. stear gen. steatos, pyge
zadnjica) prekomerno razvijena zadnjica
(sedalo), usled velikog nagomilzvanja sala na
trtinom delu tela.
steatorea (gr. stear gen. steatos, rheo teem,
curim) med. luenje masti kroz izmet.
steganografija (gr. steganos utljiv; pokriven,
graphia pisanje) vetina tajnog pisanja,
tajno pismo; nauka o igranju aha.
steganopode
(gr.
steganos
vododrljiv,
pokriven, pys, podos noga) pl. sisari sa
plovnim koicama, veslarice.
stegnozis (gr. stegnoo zapuavam, zaepljujem) med. stezanje, zatvorenost, zaepljenost, npr. znojnih rupica; up. stenoza.
stegnotika (gr. stegnos) pl. med. sredstva,
lekovi za stezanje, za skupljanje.
stegnotian (gr. stegnotikos koji zapuava,
zaepljuje) koji skuplja, koji zatvara, stee
ili zapuava.
stegoptera (gr. stegos krov, pokrivalo, pte-ron
krilo) pl, zool. tvrdokrilci.
stezo (ital. steso) muz. otegnuto; stezo moto (ital.
steso moto) laganim kretanjem, polako,
razvueno, otegnuto.
steirozis (gr. steirosis jalovost, neplod-nost)
med. neplodnost.
stek (eng. stake) 1. ulog pri igri, u opklada-ma,
naroito na konjskim trkama.
stek (eng. steak) 2. kup. komad mesa; biftek.
stelaa (nem. stellen postaviti, Stellage) polica,
orman u zidu ili uza zid bez vrata (u
bibliotekama, radionicama itd.).
stelarni (lat. stella zvezda, stellaris zvezdani)
zvezdani; stelarna astronomija deo astronomije
koji prouava grau vasione i

bavi se merenjem zvezdanih mesta i kretanja

zvezda, merenjem jaine njihove sjaj-nosti i
ispitivanjem njihovih spektara.
stele (gr. stele) uspravan stub; naroito:
uspravna
mramorna
ploa,
ukraena
reljefima ili slikama, kao nadgrobni
spomenik starih Grka.
stelionat (lat. stellionatus) prevara, obmana,
prevarna prodaja, lano bankrotstvo (lat.
stellio = guter, kao simbol varalice zbog
njegove hitrosti i vetine da se izvue iz
kripca).
stelit (lat. stella zvezda, gr. lithos kamen) 1.
geol. okamenjena morska zvezda; 2. tehnol.
meavina
nikla,
kobalta
i
hroma
(upotrebljava se za medicinske instrumente).
stelografija (gr. stele kameni stub, graphia
opisivanje) izrada natpisa na stubovima; up.
stele.
shema (gr. stemma venac) kod starih
Rimljana: venac kojim su kitili slike
predaka; otuda: venac, niz predaka, rodoslov,
rodoslovna tablica; pl. stemata.
stematografija (gr. stemma rodoslov, gra-phia
pisanje) v. genealogija.
stenizirati (gr. stheno) jaati, krepiti,
poveavati delatnosti ivotne snage; supr.
astenizirati.
stenija (gr. sthenos jaine, snaga) puna
snaga, jaina, krepkost, poveana ivotna
delatnost tela; supr. astenija.
stenian (gr. sthenos) u punoj snazi, krepak;
stenina groznica v. stenopira; pope. stenian
afekt duevni pokret koji pojaava ivotne
radnje organizma, npr. radost (supr. astenian).
stene- (gr. stenos) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: tesan, uzan.
stenogram (gr. stenbs tesan, uzan, kratak,
gramma slovo, pismo) ono to je napisano
stenografski, rukopis napisan stenogra-fijom.
stenograf (gr. stenos, grapho piem) onaj koji
pie stenografski, brzopisac.
stenografija (gr. stenos, graphla pisanje) brzo
pisanje pomou naroitih znakova, tako da se
njim moe verno zabeleiti i najbri govor;
brzopis, kratkopis.
stenografirati v. stenografisati.
stenografisati (gr. sten6s tesan, uzan, kratak,
grapho piem) brzo pisati sluei se
stenografijom.
stenodaktilograf (gr. stenos, daktylos prst) onaj
koji je vian stenodaktilografiji.
stenodaktilografija (gr. stenos, daktylos,
graphla pisanje) kombinovanje stenografi-je i
daktilografije; kada stenograf sam otkucava
na pisaoj maini ono to je stenografisao.
stenodaktilografkinja (gr. stenos, dakty-los)
ona koja je vina stenodaktilogra-fiji.
stenoza (gr. stenosis suavanje, suenje) med.
suenost sudova i kanala; up. stegnozis.

stenokardiJa

872

stenokardija (gr. stenos tesan, kardia srce)

kec. stezanje srca, javlja se kao jaka zaptivenost u grudima praena tekim disanjem
i jakim bolovima; angina pektor.
stenopira (gr. sthenos jaina, mo, rug
vatra) med. groznica usled zapaljenja; ste-nina
groznica.
^tenostomija (gr. stenos tesan, uzan, stoma
usta) med. grenje donje vilice.
stsnotahigrafija (gr. stenos, tachys brz,
graphia pisanje) uzano i brzo pisanje",
jedan od sistema stenografija, objavljen 1875;
Lemanova stenografija.
stenotelegraf (gr. stenos, tele na daljinu,
grapho piem) telegraf koji radi sistemom
znakova maine za stenografisanje, u minutu
moe da poalje do 400 rei.
stenoterman (gr. stenos, thermos topao) biol.
prilagoen odreenoj temperaturi sredine u
kojoj ivi, koji teko podnosi vee promene u
temperaturi (o ivim biima); supr. euriterman.
stenotermija (gr. stenos, thermds) biol. osobina
onih ivih bia koja mogu da ive samo na
jednoj, uvek istoj temperaturi.
stenotika (gr. stenos, nlat. stenotica) pl.
sredstva i lekovi za stezanje, za sua-vanje.
stenotip (gr. stenos, typos otisak) maina za
stenografisanje koja pie slogove ili cele
rei.
stenotipija (gr. stenos, typos) stenografisanje,
pisanje stenotipom.
stevotipisati (gr. stenos, typos) pisati mainom
stenotipom.
stenotipist (gr. stenos, typos) onaj koji
stenografigpe i stenografisano prepisuje
obinim slovima na pisaoj maini,
daktilograf koji zna stenografiju; za enu:
stenotipistica.
stenotian (gr. stenos) koji suava, suavajui; suen.
stenotopan (gr. stenos, topos mesto) koji ima
malu, slabu rasprostranjenost zbog toga to
moe da ivi i uspeva samo pod strogo
uslovljenim i veoma ogranienim klimatskim
prilikama
(naroito
o
biljkama
i
ivotinjama); supr. euritopan.
stenotoraks (gr. stenos, thorax grudni ko)
med. ovek uskih grudi.
stenofilan (gr. stenos, phyllon list) koji ima
gusto lie, gustog lia.
stenohorija (gr. stenos, chora prostor) med.
suenost nekog prirodnog otvora, naroito
vagine.
stenohromija (gr. stenos, chroma boja) tamp.
jednovremeno tampanje svih boja na gravirama i crteima.
stentando (ital. stentando) huz. oteui,
razvlaei.
stentato (ital. stentato) muz. bolno, tonom, koji
izraava bol; slik. plaljivo, usiljeno, kruto,
teko, glomazne.

stereotipi

Stentor (gr. Stent6r) ime jednog Grka pod

Trojom koji je mogao da nadvie 50 ljudi;
otuda: ovek jakog, gromkog glasa; Stento-rov
glas neobino jak, gromak glas.
step (eng. step) u plesu: korak.
stepa (rus. stepn) velika, pusta i suva ravnica u
Rusiji, sa travama i biljkama koje mogu da
podnesu suu.
eter (fr. stere, gr. stereos krut, tvrd, vrst)
francuska jedinica za merenje zapremine
suvih tela, naroito drva, = 1 kubni metar.
stereo- (gr. stereos) predmetak koji se javlja u
sloenicama i znai: vrst, tvrd, jak, gust,
telesni, prostorni.
stereoautograf (gr. stereos, autoa sam, grapho piem) aparat za snimanje terena.
stereografija (gr. stereos, graphia crtanje)
perspektivno crtanje vrstih tela u ravni
supr. ihnografija.
stereografska projekcija crtanje geografske
karte pri kome se oko zamilja kao da se
nalazi na jednoj taki povrine Zemljine
lopte, pa kroz Zemlju obuhvata pogledom
suprotnu poluloptu i ova kao da se ogleda u
ravni koja polovi Zemlju; up. projekcija.
stereoizomerija (gr. stereos krut, tvrd, vrst)
v. izomerija.
stereometar (gr. stereos, metron mera,
merile) sprava za merenje zapremine mase
branastih i poreznih (upljikavih) tela.
stereometrija (gr. stereos, metria merenje)
merenje zapremine tela; geom. nauka o prostornim veliinama za ije je predstavljanje
potrebno vie od jedne ravni; (supr.
planimetrija).
stereoplazma (gr. stereos, plasma) fiziol. v. pod
idioplazma.
stereoplanigrafija (gr. stereos, grapho piem,
lat. planus ravan) geogr. izrada karata sa
stereografskih snimaka.
stereorama (gr. stereos, horama pogled,
prizor) reljefna karta.
stereoskop (gr. stereos, skopeo posmatram)
ont. aparat pomou koga se moe najjasnije
pokazati prostornost likova; kutija sa dve
pregrade, od kojih svaka ima kao okular
po jedno naroito soivo, a na suprotnoj
strani je zatvorena mutnim staklom.
stereostatika (gr. stereos, statike) fiz. nauka o
ravnotei vrstih tela.
stereotelemetar (gr. stereos, tele na daljinu, u
daljini, metron mera, merilo) opt. sprava za
merenje
odstojanja
neke
take
od
posmatraa.
stereotipan (gr. stereos, typos otisak) tip.
tampan ploama sa nekretnim slogom; fig.
uvek isti, starokovan, nepromenljiv, u istom
obliku, ukalupljen, uobiajen.
stereotipi (gr. stere6s, typos) pl. tip. ploe sa
nekretnim slogom; kliei; stvari tampane
ovakvim ploama.

stereotipiJa

873

stereotipija (gr. stere6s, typos) tampanje

ploama sa nekretnim slogom, klieima,
matricama.
stereotipika (gr. stereos, typos) v. stereotipija.
stereotipirati (gr. stere6s, typos) izrai-vati
ploe sa nekretnim slogom; tampati takvim
ploama.
stereotian (gr. stereotikos koji ini vrstim,
koji ovrpgava) med. suv, sasuen, koji je
postao suenjem.
stereotomija (gr. stereos, temno seem, tome
sek, presek) deo stereometrije koji se bavi
presecima povrina onih tela koja prodiru
jedna u druga delimino ili potpuno (kod
kamenorezaca, maina i dr.).
stereofonija (gr. stereos telesni, prostor-ni,
phone glas, zvuk) kod zvunog filma: sistem
kod koga zvuk, pri projiciranju filma, dolazi
sa vie mesta, a ne sa jednog, kao kod
obinog zvunog filma.
stereohemija (gr. stereos, chemeia) nauka o
prostornom rasporedu atoma u molekuli-ma,
ispituje izomeriju kod jedinjenja.
stereohromija (gr. stereos, chroma boja)
vrsta zidnog slikarstva kod koga se na
prepariranom suvom sloju maltera izrauju
slike obinim vodenim bojama.
sterilan (lat. sterilis) jalov, neplodan, suv,
MpniaB, oskudan, siromaan; uzaludan, beskoristan,
nesposoban,
neodriv;
med.
osloboen od zaraznih klica (zavojni
materijal, hirurki instrumenti i sl.).
sterilizacija (nlat. sterilisatio) jalovljenje,
ujalovljavanje, injenje jalovim ili neplodnim;
ujalovljenje,
ujalovljenost;
unitavanje klica i mikroba, npr. u mleku, na
hirurkim instrumentima, zavojima i dr.;
unitenost klica, mikroba; up. paste-rizacija.
sterilizirati v. sterilizovati.
sterilizovati (fr. steriliser) jaloviti, uja-loviti,
ujalovljavati, initi neplodnim; ubijati (ili:
ubiti, unititi, unitavati) klice, mikrobe;
takoe: dezinficira-ti; up. pasterizovati.
sterilitet (lat. sterilis) v. sterilaost.
sterilnost (lat. sterilis) jalovost, neplod-nost,
nerodnost; fig.
mravost,
siroma-nost,
oskudnost.
sterkoracija (lat. stercus izmet, stercoratio)
stvaranje izmeta; gnojenje izmetom, ubrenje izmetom.
sterling (eng. sterling) ono to ima punu, pravu,
utvrenu vrednost; srednjovekovni engleski
srebrni novac; funta ili livra sterlinga raniji
kovani novac, danas samo novana raunska
jedinica = 20 eng. ilinga.
sternalan (gr. sternon grudi, prsa, nlat.
sternalis) znat. koji se tie trudne kosti, koji je
u vezi sa grudnom kosti.
sternalgija (gr. sternon, algos bol) ned. v.
stenokardija.

stigmatizaci]a

sternodinija (gr. sternon, odyne bol) med. v.

stenokardija.
sternum (gr. sternon, nlat. sternum) znat.
grudna kost.
sternutament (lat. sternutamentum) med. sredstvo
(ili: lek) protiv pijavice.
sternutativan (nlat. sternutativus) koji izaziva
(ili: koji drai) na kijanje.
sternutatorijum (nlat. sternutatorium) sredstvo
koje drai na kijanje.
stetograf (gr. stethos grudi, prsa, grapho
piem,
beleim)
aparat
za
grafiko
predstavljanje kretanja disanja.
stetografija (gr. stethos, graphia beleenje)
beleenje kretanja disanja.
stetodezmis (gr. stethos, desmos veza) med.
zavoj za grudi.
stetopoliskop (gr. stethos, poly mnogo, sko-reb
posmatram) med. stetoskop na koji mogu vie
njih u isto vreme auskultirati.
stetoskop (gr. stethos, skopeo) med. drvena ili
metalna slualica levkasta oblika za
ispitivanje plunih promena (auskul-taciju).
stetoskopija (gr. stethos, skopeo) med.
ispitivanje plua sluanjem, auskultacijom.
stehiogenija (gr. stoicheion elemenat, gen
koren od gignesthai roditi se, postati)
stvaranje, postajanje elemenata.
stehiogonija (gr. stoicheion elemenat, gone
raanje) v. stehiogenija.
stehiologija (gr. stoicheion, logia uenje,
nauka) uenje o pretvarima ili elementima, =
hemija.
stehiometrija (gr. stoicheion, metria mere-nje)
merenje elemenata, hemijsko merenje, hem.
uenje o proporciji, nauka o vrstim ili
prostornim
uslovima
pod
kojima
se
raznorodne materije hemijski spajaju u nova,
jednorodna tela.
stehiometrijski (gr. stoichefon, metria) koji se
tie hemijskog merenja ili uenja o proporciji;
stehiometrijski broj = atom-ska teina ili
hemijski ekvivalenat.
stibialia (lat. stibium antimon, nlat. stibi-alia) pl.
med. lekovi napravljeni od antimo-ia ili sa
antimonom.
stibijum (lat. stibium) min. v. antimon.
stigijski (gr. stygios) 1. koji pripada Stik-su i
podzemnom svetu uopte; fig. uasan, grozan,
straan, jeziv, paklen; 2. hem. koji nagriza,
koji izjeda, kao npr. ezap (zbog vode reke
Stiksa, koja je, po verovanju starih Grka,
vila otrovna).
stigma (gr. stigma) bod, ubod, taka, mrlja;
bog. ig na tuku cveta; zool. spoljni otvor
traheje (dunjaka) kod zglavkara, disaona
oduka; oiljak, opekotine; ig, znamenje
srama koje su stari Grci i Rimljani udarali
zloincima i odbeglim robovima; f-. sram, stid;
pl. stigmata.
stngmatizacija (nlat. stigmatisatio) udaranje
iga, igosanje; pak. obino bolom praena
tobonja sposobnost uivljavanja u Hristove
patnje na taj nain to se kod

stigmatizirati

874

izvesnih osoba (stigmatizovanih) pojavljuju po

telu
Hristove
rane
(po
miljenju
psihopatologa, ovo stanje je slino stanjima
kod nekih hipnotiziranih i histeri-nih osoba).
stigmatizirati (gr. stigmatizo) obeleiti igom,
igosati; fig. obediti, oklevetati; stigmatizirane
osobe psih. osobe na kojima se rane sline
Kristovim pokazuju bilo spolja bilo da ih
one oseaju u sebi (Franjo Asisijski, Lujza
Lato, Ana Eme-rih, Tereza Nojman i dr. (po
miljenju psihopatologa, stanje slino stanju
kod nekih sluajeva hopnotizma i histerije).
stigmatograf (gr. stigma bol, ubod, taka, ig,
grapho piem) onaj koji radi stigma-tografiju.
stigmatografija (gr. stigma, graphla pisanje,
beleenje) pravljenje malih ara, mustara u
boji, npr. sitnih crvenih taaka na plavoj
osnovi itd.
stigmeologija (gr. stigme, log'a) gram. v. akcentuacija.
Stiks (gr. Styx) mit. reka ili izvor u
podzemnom svetu preko kog je Haron
prevozio due umrlih i u iju su se vodu
bogovi zaklinjali najsvetijem i najstranijom
zakletvom (po verovanju starih Grka, koje se
odralo do danas, ova voda je bila
smrtonosno otrovna).
stil (gr. stylos, lat. stilus) obina gvozdena
rezaljke, poput dananje pisaljke, na jednom
kraju zailjeno gvoe koje je paralo, tj.
pisalo po votanim tablica-ma); 1. pisaljka
starih Grka i Rimljana; 2. nain pisanja i
izraavanja
misli
(pro-zni,
pesniki,
besedniki, poslovni, zvanini stil); 3. u
likovnim umetnostima, arhitekturi, nametaju
itd. umetniki ukus, oblik prikazivanja,
umetniki pravac, nain davanja oblika;
naroito: ist, plemenit, neizvetaen i
prirodan nain prikazivanja (za razliku od
manira)', 4. sp. nain upranjavanja neke
vrste sporta; 5. fig. obiaj, navika; 6. stari p
novi stil . pod julijanski kalendar.
stilet (ital. stiletto, fr. stilet) bode s obe strane
otar i sa kratkim seivom; ti-let.
stilizacija (nlat. stilisatio) davanje stila, tj.
pravilnog i lepog oblika nainu iskazivanje
misli; um. menjanje prirodnog oblika u duhu
izvesnog
umetnikog
shvatanja
(odbacivanjem svega sporednog u predmetu
prikazivanja itd.).
stilizirati v. stilizovati.
stilizovati (nlat. stilisare) napisati, sastaviti,
prikazati pravilnim i lepim stilom; um.
menjati (ili: izmeniti) prirodni oblik u duhu
izvesnog umetnikog shvatanja ( npr.
odbacivanjem svega sluajnog, sporednog
itd.).
stilist (lat. stilus rezaljka, paraljka, pisaljka)
pisac koji pie dobrim stilom-,

stimulus

poznavalac dobrog i pravilnog naina

izraavanja pismom.
stilistika (lat. stilus) 1. nauka o stilu, tj. dobrom
i pravilnom pisanju; pr. s-gili-stiki.
stilistika (lat. stilistica) 2. pl. stvari koje su u
vezi sa naukom o dobrom i pravilnom pisanju
ili se odnose na nauku o dobrom i pravilnom
pisanju.
stiliti (gr. stylos stub, stylites) pl. stolpni-ci,
hrianski asketi u V veku koji su,
ugledajui se na sirijskog kaluera Simeona,
vei deo ivota provodili na platformi
visokih stubova.
stile (gr. stylos rezaljka, pisaljka, aralj-ka,
aralica) dralja sa perom i mastilom za
pisanje, nalivpero.
stilobat (gr. stylobates stubno podnoje) arh.
zajedniko podnoje za vie stubova.
stilograf (gr. stylos rezaljka, pisaljka, grapho
piem) v. stilo.
stilografija (gr. stylos, graphla pisanje)
rezanje ili graviranje u masi koja nije
provodnik elektriciteta, radi izrade bakrenih
tamparskih
ploa
galvanopla-stinim
putem.
stiloliti (gr. stylos, stub, Ifthos kamen) pl. geol.
krene tvorevine u obliku stubova.
stilometar (gr. stylos, metron mera, merilo)
sprava za lake pronalaenje i odreivanje
odnosa na stubovima, stubomer.
stilometrija (gr. stylos, metrla merenje)
vetina merenja stubova.
stilopinakije (gr. stylopinakion, stylos, pi-pah
gen. pmakos slika) pl. um. reljefi na
stubovima koji prikazuju mitoloke i
istorijske slike i motive.
stilus (gr. stylos, lat. stilus) bot. stubi, deo
cvetnog tuka.
stimatoza (gr. styma ukruenost mukog
uda) med. krvarenje iz mokrane cevi
praeno pohotljivim kruenjem mukog uda;
uretroragija.
stimer (eng. steamer) parobrod.
stimpot (eng. steampot) med. parni lonac za
udisanje tople pare; inheler.
stimulans (lat. stimulans) med. nadrano
sredstvo, sredstvo za draenje, za podstrekavanje, za podsticanje.
stimulantan (lat. stimulans) med. nadraan, koji
drai, koji nadrauje; koji podstre-kava, koji
podstie.
stimulancia (lat. stimulantia) pl. med. na-drana
sredstva, sredstva za nadrai-vanje; v.
stimulans.
stimulacija (lat. stimulatio) med. draenje,
nadraivanje; podsticanje.
stimulirati (lat. stimulare) pobuditi, pobu-ivati,
podsticati, draiti; u ekonomi-ci: podsticati
na veu proizvodnost ili intenzivnost rada,
npr. sistemom plata i zarada.
stimulus (lat. stimulus) dra, nadraaj, nagon,
podstrek.

875
stipaa (fr. stypage) med. lokalna obamrlost, ili
utrnulost usled hladnoe.
stipendija (lat. stipendium od stips gen. stipis
novani prilog, pendere odmeriti) kod starih
Rimljana: plata, nagrada u novcu; porez,
danak (tribut); danas: novana pomo,
potpora za kolovanje, blagodejanje; kod
katolika: zavetanje za itanje mise.
stkpendist (lat. stipendium) primalac sti-peidije,
blagodejanac.
stipl-es (eng. steeple toranj, chase hajka, trka)
prvobitno: trka preko polja kojoj je bio cilj
neki crkveni toranj; danas: trka s preponama.
stipsa (gr. stypho, stypsis skupljanje) 1. hen.
kiseli kamen, alaun.
stipsa (gr. stypho, stypsis skuplan>e, stezanje)
2. cicija, dimrija.
stipsis (gr. stypsis) med. stezanje, skupljanje,
zatvaranje; zaustavljanje krvi; zatvor
(stolice).
stiptika (gr. styptikos opor, trpak, stypho
skupljam, kupim, steem, nlat. stypica) pl.
ned. sredstva za stezanje, naroito za
zaustavljanje krvi.
stipticin (gr. stypho skupljam, kupim, steem)
farm. proizvod oksidacije iarkotina, utie na
stezanje sudova; pije se kao sredstvo protiv
krvarenja.
stiptian (gr. styptikos opor, trpak) med. koji
stee, koji skuplja, koji zaustavlja krv.
stipulant (lat. stipulans) onaj koji sklapa
pogodbu, ugovara, ugovorna strana.
stipulacija (lat. stipulatio) prav. uslov, po-godba;
pristanak, obeanje; ugovor; sveano
priznanje u govorene obaveze.
stipulirati (lat. stipulari) ugovoriti, ugovarati,
utvrditi, uglaviti, uglavljivati; usloviti,
sklopiti ugovor; obeati, oba-vezati se.
stih (gr. stichos) poet. v. vere.
stihar (gr. sticharion, stoicharion) deo odede
svetenika pravoslavne crkve: dugaka i
iroka haljina, slina dugakoj koulji, od
bele i arene materije; nosi se ispod feloia.
stihija (gr. stoicheion ono to je osnovno,
elemenat, pratvar) 1. neodoljiva sila prirode;
bura, oluja, poplava, poar, nepogoda; 2. fil.
osnovni elemenat sveta (prema starogrkim
filozofima bilo ih je 4: vatra, voda, zemlja i
vazduh; 3. hen. v. elemenat; pr. stihijski.
stihomantija (gr. stichos, red, vrsta, stih,
manteia) ggroricanje iz stihova, sreaka, ili
ceduljica kod Rimljana: stihove iz sibilskih
knjiga napisali bi na ceduljice, koje bi potom
izmeali, zatim ih izvlaili i itali iz njih
ubudunost.
stihometrija (gr. stichos, metria merenje)
merenje stihova, brojenje redaka (u
rukopisima).
stihomitija (gr. stichos, mythos govor,
razgovor) poet. govorna figura, podvrsta

stomatitis

antiteze: razvijeni stihovi (u dramama i dr.),

koji su obino jedni drugima i odgovori, npr.
More, Marko, ne ori drumova More,
Turci, ne gaz'te oranja".
stjuard (eng. steward) kelner, konobar (na
brodu i avionu).
stjuardesa
(eng.
stewardess)
kelnerica,
konobarica (na brodu i avionu).
stoa (gr. stoa) dvorana (ili trem, hodnik) sa
stubovima; naroito: arena dvorana sa
stubovima (stoa poikile) u Atini, u kojoj je
uio Zenon iz Kitiona i njegovi sledbeni-ci;
stoika kola v. stoici.
stov (eng. stove) pe, visoka pe; sunica (u
fabrici eera).
stoik v. stoici.
stoici (gr. Stoikof, lat. Stoici) pl. fil. staro-grki
filozofi iz stoike kole, pristalice stoicizma;
fig. hladni, mirni, neuzbudljivi i nepokolebljivi
ljudi, koji sve spoljne nedae podnose mirno i
spokojno.
stoicizam (nlat. stoicismus) fil. uenje Zeno-na,
osnivaa stoike kole, i njegovih sledbenika,
koje trai ivot u strogoj vrlini, suzbijanje
mekunih i slabih oseanja, preziranje bola i
ravnodunost prema svakom bolu i ivotnim
nedaama; fig. duevni mir, mirnoa,
ravnodunost, neuzbudljivost, neuzrujljivost,
nepokole-bljivost.
stoiki (gr. stoikos) miran, ravnoduan,
neuzbudljiv, neuzrujljiv.
stop (eng. stock) lager, koliina robe na
stovaritu, koliina robe na skladitu, koliina
robe na tritu; glavnica, go-tovina, osnovni
kapital; naroito: dravna glavnica; udeo,
ulog; dravne ob-veznice koje su u opticaju (u
Engleskoj); desnica, akcija.
stok-broker (eng. stock-broker) posrednik u
trgovini hartijama od vrednosti.
stok-eksend (eng. stock exchange) novano
trite, berza hartija od vrednosti, efektna
berza.
stokfi (eng. stock-fish) zool. bakalar.
stokholder (eng. stock-holder) sopstvenik
dravnih obveznica, akcionar.
stok-dobr (eng. stock-jobber) bankar koji
spekulie na berzi, trgovac deonicama
(akcijama), efektima, aioter.
stola (gr. stole, lat. stola) duga seneka
haljina starih Rimljanki; mod. iroka traka
koju dame nose preko haljine oko vrata;
traka sa krstiima katolikih i anglikanskih
svetenika koju nose preko odede oko vrata
(odgovara oraru pravoslavnih akona).
stoma (gr. stoma) usta, ue; ustaca; bog.
otvor na epidermisu bilja kroz koji se vri
razmena gasova.
stomak (gr. stomachos) zool. eludac.
stomatitis (gr. stoma usta, nlat. stomatitis) med.
zapaljenje sluzokoe usne duve, zapaljenje
desni.

stomatitis aftoza

876

stomatitis aftoza (gr. stoma, nlat. stomati-tis

aphtosa) med. plikovitost usta.
stomatografija (gr. stoma, graphla opis)
opisivanje usta ili usne dupl>e.
stomatologija (gr. stoma, logia nauka) nauka o
oboljenjima usne dupl>e.
stomatoplastika (gr. stoma, plasso uoblia-vam,
oblikujem) med. vetake pravljenje usta.
stomatopodi (gr. stoma, pus, gen. podos noga)
pl. zool. vrsta rakova oklopnika u kojih samo
tri para trudnih nogu slue za kretanje, a
dva kao organi za hvatanje p lena.
stomatoskop (gr. stoma, skopeo posmatram)
med. usno ogledalo, ogledalo za osvetljavanje i ispitivanje usne i oblinjih duplji.
stomahalan (gr. stomachos nseludac, nlat.
stomachalis) koji se tie eluca, eludani;
stomahalne kapljice kapljice za jaanje
eluca.
stomahalgija (gr. stomachos, algos bol) med. bol
eluca.
stomahale (gr. stomachos, nlat. stomachale)
ned. lek za eludac, sredstvo za jaanje
eluca.
stomahika (gr. stomachikos eludani) pl.
med. sredstva, lekovi za eludac.
stop! (eng. stop!) stoj, stani, prekini!; u
telegramima: taka.
stopila (ital. stoppino) voj. upalja, fitilj; v.
tapin.
stoping (eng. stopping) asovnik za merenje
veoma malih delova vremena; upotrebljava se
naroito u sportu, v. toperica.
stopirati (eng. stop, fr. stopper) zaustaviti,
zaustavljati (brod, mainu); stati, zaustaviti
se.
stor (eng. store) zaliha, priuva, rezerva;
stovarite robe; u Sev. Americi: duan u
kojem se prodaju sve ivotne namirnice.
stora (fr. store) prozorska zavesa na oprugu;
naroito: zavesa ukraena bogatim motivima
(za ceo prozor).
storija (ital. storia, eng. story) pria, pripovest, zgoda, dogaaj.
stornirati (ital. stornare stuknuti, suzbi-ti;
skrenuti) trg. dovesti u red; ispraviti greku u
pisanju ili raunanju) ne precr-tavanjem, nego
otpisivanjem i prepisiva-njem); ispraviti
greku u knjienju protivnom pozicijom
(stavkom); ponititi, ponitavati (narudbinu
itd.).
storvo (ital. storno) trg. ispravljanje pogreno
uknjiene
stavke
otpisivanjem
i
prepisivanjem, protivna pozicija, stanka (u
knjigovodstvu); up. ritorno.
storting (norv. stor, thing) velika narodna
skuptina"; norveki parlamenat, sastoji se od
latinga (prve komore) i obelstin-ga (druge
komore).
stohastika (gr. stochastike) vetina pogaanja,
vetina pogaanja onoga to je tano;
uenje o onome to je verovatno.

stratokumulus

strabizam (gr. strabismos, strabos razrok)

med. razrokost.
strabitian (gr. strabon) razrok.
strabo (gr. strabon, lat. strabo) med. razrok
ovek.
strabometar (gr. strabon razrok, metron
mera, merilo) med. sprava za merenje stepena
razrokosti.
strabotomija (gr. strabos, temno seem, reem,
tome seenje, rezanje) med. leenje razrokosti
operacijom.
stragl for lajf (eng. struggle for life) biol. borba
za ivot, za opstanak (izraz koji Darvin esto
upotrebljava izlaui svoju teoriju o
prirodnom odabiranju).
strajk (eng. strike) v. trajk.
strakdija (nlat. extractio) tip. izdizanje rei ili
redaka koji treba da se tampaju u jednoj
boji ili u vie boja.
stralo (ital. stralcio) trg. prijatelsko poravnanje, nagodba, sporazum.
stramin (lat. stramen stelja, slama, ital. strame)
fina kaneva za pravljenje ilima; takoe:
gusta pamuna tkanina za papue i dr.
strangulacija (lat. strangulatio) davljenje,
guenje, veanje; smrt veanjem.
strangurija (gr. stranguria) med. teptko mokrenje praeno bolovima.
stranac (ital. strapazzo) v. trapac.
strateg (gr. strategos) poznavalac vetine
ratovanja, vojskovoa.
strategem (gr. strategema) ratno lukavstvo; fig.
lukavstvo, majstorija.
strategija (gr. strategia) nauka o voenju
vojske, vetina ratovanja; knjiga o vetini
ratovanja.
strategijski (gr. strategikos) vojskovoni, koji
se tie vojskovoe; sposoban da vodi vojsku,
koji se tie voenja vojske, ratne vetine.
strategika (gr. strategike) v. strategija.
strategist (gr. strategia) vet vojskovoa;
pisac knjige o vetini ratovanja.
stratigrafija (lat. stratum sloj, gr. gra-phla
opis) nauka ili opisivanje odnosnog,
relativnog, poloaja slojeva stena; istorijska
geologija (po tome to su slojevi materijalni
ostaci i predstavnici pojedinih faza Zemljine
istorije).
stratiot (gr. stratiotes vojnik) u staroj srpskoj
dravi: vojnik, obino najamnik.
stratifikapija
(nlat.
stratificatio)
geol.
obrazovanje slojeva, slaganje u slojeve;
naslaganost u slojeve, slojevitost.
stratificirati (lat. stratum sloj, facere nainiti)
geol. uslojiti, uslojavati, slagati u slojeve, sloj
na sloj.
stratograerija (gr. stratos vojska, graphla opis)
opisivanje vojske, istorija ratova uopte.
stratokratija (gr. stratos, krateo jak sam,
vladam) vladavina vojnika (ili: vojske).
stratokumulus (nlat. stratocumulus) meteor. sloj
okruglastih ili valjastih oblaka,

stratonaut

877

lepo poreanih u skupine, nizove ili talasaste

oblike, obino sivih sa mranim delovima.
stratonaut (lat. stratum sloj, gr. nautes brodar,
mornar) ali/, pilot koji je strunjak za letenje
u stratosferu.
stratopauza (lat. stratum, pausis prestajanje) sloj
vazduha na granici izmeu stratos-fere i
mezosfere.
stratopedija (gr. stratopedeia) voj. vepggina
podizanja okola (logora), nauka o biranju
mesta zgodnog za okolovanje (logorovanje)
trupa i o podizanju i ureenju, okola
(logora).
stratoplan (lat. stratum sloj, fr. planer leteti
bez mahanja krilima) avij. avion udeen za
letenje u stratosferu.
stratostat (lat. stratum, gr. istemi postavim,
stavim) vazduni balon naroito sagraen za
dizanje u stratosferu.
stratosfera (lat. stratum, gr. sphaira lopta) sloj
vazduha, debeo oko 1260 km, koji stoji
iznad troposfere, sa tekim gaso-vima, gotovo
stalnom temperaturom, bez vremenskih
pojava itd.
stratus (lat. stratus prostrt, razastrt od sternere
sterati) meteor. visoka magla, sloj niskih oblaka
slian magli, obino mesni, lokalni, oblak
koji se stvara od magle.
strada (ital. strazza) trg. v. traca.
straikavdo (ital. strascicando) uz. v. strainando.
strainando (ital. strascinando) muz. povlaei,
vukui; strainando l'arko (ital. strascinando
Gagso) sa pripijenim gudalom.
strebloza (gr. strebloo uvinem, uganem) med.
uganue, iaenje udova.
strema (gr. stremma); 1. med. uganue,
iaenje nekog uda.
strema (gr. stremma) 2. mera za povrinu u
dananjoj Grkoj = 1000 t 2 .
strepigozo (ital. strepitoso) muz. sa umom,
burno, larmajui; kon strepite.
streptazol (gr. streptos uvijen) fark. veoma
uspean lek protiv streptokoka i mnogih
drugih mikroba; lei anginu, grip, zapaljenje
plua, sepsu i dr.
streptokoke (gr. streptos sukan, uvijen; obrtljiv, okretljiv, kokkos kotica, zrnce) pl.
med. bakterije okruglasta oblika koje vezujui
se obrazuju lance, izazivai gno-jenja.
streptomicin (gr. streptos uvijen, mykes gljiva)
farm. veoma uspean lek (antibio-tik) protiv
tuberkuloze, tifusa, dizente-rije i dr.
streptocid (gr. streptos, lat. caedo ubijam)
farm. sredstvo za unitavanje sreptokoka.
streha (ital. stretta) muz. v. pod streto.
streto (ital. stretto) muz. pr. kratko, brzo,
zbijeno; im. ivahni pasa na zavretku (streta).
stridor (lat. stridor) med. zvuk razliitih
svojstava koji se uje pri disanju (ita-

strofa

nje, zvidanje), prouzrokovan suenjem

dunika.
striktan (lat. strictus) strog, odseen, tano
odreen, izrian; strikto jure (lat. stricto jure)
po strogom pravu, tano po zakonu; strikto
seizu (lat. stricto sensu) u uem smislu, strogo
uzevi.
striktisimo seizu (lat. strictissimo sensu) u
najstroem smislu (rei).
striktura (lat. strictura) stezanje, suavanje
nekog prirodnog kanala, npr. crevnog kanala,
mokrane cevi i dr.
strinendo (ital. stringendo) muz. zbijeno, urei
se, sve bre.
strinjendo (ital. strignendo) muz. v. strinendo.
strip (eng. strip, nem. Streifen) pruga, traka,
kai (koe, hartije, zemljita); roman u
stripovima roman sa posve malo teksta, u
kome su glavne slike koje prikazuju radnju,
dakle, niz slika koji lii na dugaak kai.
strihnin (gr. strychnos) hem. veoma otrovan
alkaloid koji se nalazi u semenu biljki
strihioza; i u veoma maloj koliini deluje na
ivani pribor i izaziva ukoenost miia i
smrt.
strihnomanija (gr. strychnos manikos velebilje, manfa pomama, ludilo) med. ludilo
izazvano uzimanjem velebilja (beladone).
striando (ital. strisciando) muz. razvlaei,
pretapajui jedan ton u drugi.
strobiloidan (gr. strobilos igra, efdos vid,
oblik) igrast, iarkaet, slian igri, iarci,
kao igra.
strobilus (gr. strobilos) igra, zvrk; Not. iarka,
iarica.
stroboskop (gr. strobilos vrtlog, evrntija,
skop6 posmatram) v. zootrop.
stroma (gr. strdmma prostirka, stronnymi
prostrem) fiziol. osnovna supstancija nekog
tkiva, naroito vezanog tkiva lezda-stih
organa; prostirka, pokriva, ilim.
stromatika (gr. stromata prostirke, ilimi,
tepisi) vetina tkanja ilima, ili-marstvo.
stroncijanit (nlat. strontium) hem. bezbojan ili u
boji mineral, straklasta sjaja, kar-bonat
stroncijuma; slui za stroncijske preparate i u
fabrikaciji eera (nazvan po prvom
nalazitu Stroncijan u kotskoj).
strondijum (nlat. strontium) hem. elemenat,
atomska masa 87,62, redni broj 38, znak Sr,
beo kao srebro; njegova jedinjenja bojadiu
plamen crveno, zbog ega se mnogo
upotrebljava u pirotehnici.
strop (eng. strop kai) oma od konopca za
vuu ili dizanje; konopac ili metalno ue za
vezivanje tovara za dizalicu, gondole za
diriabl ili aerostat, padobrana za oveka.
strofa (gr. strophe obrtanje, okretanje) 1.
prvobitno: okretanje hora, kod starih Grka,
dok je igrao i pevao, za vreme toga

strofika

878

okretan>a; 2. poet. ritamski period koji se

dobije vezivanjem dvaju ili vie ritam-skih
redova (stihova) u celinu koja se vie puta
ponavlja, kitica; 3. muz. pro-menjeno
ponavljanje melodije.
strofika (gr. strophe) poet. podela stihova na
strofe; deo poetike koji govori o pravljenju
strofa; teol. odmeravanje stavova u pesnikim
knjigama Starog zaveta.
strofulus (gr. strophos) med. kona bolest kod
male dece; javlja se u obliku kvrica i
mehuria.
strofus (gr. strophos) med. zavijanje u trbuhu.
struktura (lat. structura) nain graenja,
sklop, sastav, ustrojstvo; raspored; kol. nain
kako su spojeni delovi stena i planina;
tvorevina, graevina; up. konstrukcija.
strukturalizam (lat. structura) pravac u savremenoj nauci (biologiji, antropologiji,
lingvistici, sociologiji, psihologiji, filozofiji)
koji trai da se injenice jedne naune
oblasti prouavaju kao elementi zavisni od
celine (strukture) u koju su ukljueni.
struma (lat. struma otok lezda) med. skrofulozan otok i zagnojenje limfnih lezda,
naroito na vratu, gua, krofula.
strumektomija (lat. struma, gr. ektome
isecanje) med. vaenje strume operacijom.
strumitis (lat. struma) med. zapaljenje gue.
strumozan (lat. struraosus) med. guav, krofulozan.
student (lat. studens) redovni slualac
univerziteta ili neke visoke kole.
studija (lat. studium) tenja, stremljenje,
revnost,
ornost
za
to;
ispitivanje,
istraivanje, uenje, prouavanje; bavljenje
nekom naukom ili umetnou; rasprava iz
oblasti nauke i umetnosti; prethodan rad,
nacrt nekog umetnikog dela; pro studio et
lavore (lat. rgo studio et labore) za pokazanu
revnost i rad.
studio (ital. studio) 1. soba za rad umetnika,
naroito slikara, vajara, glumca itd.;
kinematografska
radionica,
atelje;
2.
odeljenje u RTV stanici iz kojeg se daju
emisije.
studirati (lat. studere) nastojati da se neka stvar
ispita, pomno ispitivati ili razmiljati;
naroito: baviti se naukom, posvetiti se
nauci, uiti, prouavati; biti slualac
univerziteta, velike kole, visoke kole (radi
prouavanje neke nauke).
stukatura (ital. stucco) v. tukatura.
stupa (sskr.) u budistikoj arhitekturi u Indiji,
kupolasta graevina koja obe-leava neko
sveto mesto.
stupefacijencia (lat. supefacientia) pl. med.
sredstva za uspavljivanje, za umrtvljavanje.
stupidan (lat. stupidus) glup, tup, tupoglav,
blesav.

subvencioniran

stupor (lat. stupor) med. ukoenost, utrnu-lost,

obamrlost, neosetljivost; duhovno oboljenje u
kome se volja gotovo nimalo ne ispoljava; fig.
preneraenost, zaprepa-enost.
stuprator (lat. stuprator) prav. oskvrnilac
devojake nevinosti, obeastilac.
stuprum (lat. stuprum) prav. skvrnavljenje
devojake nevinosti, silovanje, blud.
su (fr. sou, lat. solidus) francuski bakreni
novac od 5 santama, petparac (nije vie u
upotrebi).
suave (ital. suave) muz. v. soave.
sua sponte (lat. sua sponte) v. pod sponte.
sub (lat. sub) predlog, javlja se u mnogim
sloenicama i znai: 1. za prostor na pitanje
kuda": pod, do, u; 2. za vreme: oko, ba
pred, odmah posle; 3. za stanje: pod; 4. za
prostor na pitanje gde": pod, ispod; 5. za
vreme: u toku, pri, oko, za vreme; pred
bezvunim suglasnicima: sun-.
subakutan (nlat. subacutus) med. koji se ne
razvija naglo, koji se javlja sa umerenom
vatrom (groznica).
subakcija (lat. subactio) med. obraivanje,
preraivanje, umekavanje, meanje.
subalimentacija (lat. sub, alimentum hrana,
nlat. subalimentatio) med. pothranjivanu,
nedovoljna ishrana, nedovoljnost koliine
hrane potrebne za povoljno stanje i razvitak
organizma.
subalteran (nlat. subalternus) koji stoji pod
nekim drugim, zavisan od koga, podreen,
potinjen, nii; log. posebno prema optem je
subalterno; neki stoji u subalter-nom odnosu
prema svima; subalterni slubenik potinjeni,
nii, mlai slubenik.
subalternacija (nlat. subalternatio) log. odnos
podreenosti uih pojmova prema op-tijim,
posebnih sudova prema optim.
subarenda (nlat. subarrenda) podzakupljivanje, podzakup, pazakup.
subarendator (nlat. subarrendator) podzakupac, pazakupac.
subarendacija
(nlat.
subarrendatio)
v.
subarenda.
subarktian (lat. sub, gr. arktos sever) koji se
nalazi ispod severnog stoera, sever-nog
pola, tj. u ledenom pojasu.
subaciditet (nlat. subaciditas) med. slaba,
umanjena koliina kiseline.
subaa (tur. subai) gradski nadzornik u
Turskoj Carevini, predstavnik dahijske
vlasti u selima u Srbiji pred prvi srpski
ustanak.
subvenirati
(nlat.
subvenire)
pomagati,
pomoi, pritei u pomo (novano).
subvencija (nlat. subventio) pomo, pripomo;
naroito: dravna pomo u novcu (npr.
pozoritu, strunim kolama, naunoj ili
humanoj ustanovi itd.).
subvencioniran (nlat. subventio) pomognut
(novano) od drave.

subvencionirati

879

subvencionirati (nlat. subventio) v. subve-nirati.

subvevcionisati (nlat. subventio) v. subve-nirati.
subverzivan (nlat. subverzivus) razoran,
ruilaki, prevratni, prevratniki.
subverzija (nlat. subversio) prevrat, razo-renje,
ruenje; subverzio stomahi (nlat. subversio
stomachi) med. izokrenutost eluca, tj. jako
povraanje.
sub voce (lat. sub voce) pod rei . . . (kod
upuivanja na neki renik); v. voks.
subdermalan (lat. sub, gr. derma koa) znat.
potkoni, koji se nalazi pod koom povrine
tela.
subditicijus infavs (lat. subdititius infans) prav.
podmetnuto dete; kopile.
subdominanta (ital. sub-dominante) muz. donja
dominanta, ton ispod dominante, etvrti ton u
dijatonskoj skali tonova.
subdukcija (lat. subductio) odvoenje, uklanjanje; ned. odvoenje neistoe iz tela;
ceenje, filtrovanje.
suberizacija (lat. suber pluta, nlat. suberi-satio)
bot. oplutavanje.
suberit (lat. suber pluta) tehnol. sintetiki, vetaki
proizvod od izmrvljene plute i kakvog
mineralnog lepka, tvri od plute.
suberozan (nlat. suberosus) plutast.
subzis- (lat. subsis-) v. pod supsis-.
subinvolucija (lat. sub, involutio uvijanje)
med. nepravilno i nedovoljno smenjivanje i
skupljanje materice posle poroaja i pobaaja.
subito (lat. subito) iznenada, odjednom; muz.
brzo, urno.
subjekat (lat. subjectum ono to je
podmetnuto) podloga, temelj; gran. podmet,
osnovni pojam, predmet o kome se u reenici
neto iskazuje; lice, osoba (za razliku od
objekta ili stvari); fig. ovek s obzirom na
sposobnost ili valjanost svoju za neki
(podreeni) posao, naroito: apotekarski
pomonik; upotrebljava se i u prezrivom
smislu mesto: osoba, ovek; fil. nosilac
doivljaja, ono to ima opaaje, predstave,
oseaje i elje, tj. ja.
subjektivan (nlat. subjectivus) lini, unutranji,
koji se tie subjekta, koji potie od subjekta
(osobe), a ne od stvari; fig. koji polazi od sebe,
jednostran, pristrastan, lian; subjektivan oset,
oseaj psih. oseaj koji je postao unutranjim
nadraajem; supr. objektivan; z. idealizam.
subjektivizam (nlat. subjectivismus) fil. 1. u
teoriji saznanja: shvatanje da je celokupne
saznanje subjektivno, i to: a) da svi iskazi
zavise od subjekta koji ih daje, tako da
jedan sud za nekoga moe vaiti kao istinit
a za drugog kao laan, a opte-vaee istine
su iskljueno, ili da jedna vrsta subjekta
moe neto smatrati isti-nitim, a druga
lanim, te prema tome apsolutne istine
nema; b) da svako saznanje shvata stvari
onako kako se pri-

sublimatorijum

kau subjektu koji ih saznaje, a ne kakve su

u stvari (glavni predstavnici su sofi-sti,
naroito Protagora sa svojom milju: ovek je
merile svih stvari"); 2. u etici: shvatanje da je
cilj
moralnog
delanja
uspostavljanje
subjektivnog
stanja,
bila
to
radost
(hedoiizam) ili blaenstvo (eudaj-mokizam);
fig. pristrasnost; supr. objekti-vizam.
subjektivitet (nlat. subjectivitas) postojanje i
vaenje neega samo za duh koji saznaje,
lino opaanje i shvatanje; jednostranost,
pristrasnost; supr. objektivitet.
subjektivnost
(nlat.
subjectivitas)
v.
subjektivitet.
subjekcija (lat. subjectio podmetanje) ret. pitanje
koje govornik sam sebi postavlja, pa zatim
sam na njega odgovara.
subjunktiv (lat. subjunctivus modus) gram. v.
konjunktiv.
subkarbon (lat. sub, carbo ugalj) kol. donja
formacija kamenog uglja.
sub kondicione (lat. sub conditione) prav. pod
uslovom.
subkonzekvencija (nlat. subconsequentia) log.
zakljuak izveden iz zakljuka.
subkontraoktava (lat. sub contra octava) muz.
lestvica S 2-N 2, koja je za jednu oktavu ispod
kontraoktave (njen najdublji ton sa 16,17
treptaja u sekundi je najdublji ton celog
tonskog sistema).
subkontraran (nlat. subcontrarius) podsuprotan"; log. naziv za suprotnost izmeu
delimino potvrdnih i delimino odre-nih
sudova od kojih jedan ne odrie isto to drugi
potvruje, npr.: Neke ptice su selice" i
Neke ptice nisu selice". (Oba subkontrarna
suda mogu biti istinita).
subkontrariost
(nlat.
subcontrarius)
subkontrarna suprotnost; up. kontrarnost, kontradikcija.
subkutan (lat. sub, cutis koa, potkono tkivo)
potkoni;
subkutana
injekcija
med.
ubrizgavanje lekovitih materija (morfijum,
kinin i dr.) ili hranljivih sastojaka u
potkono tkivo.
sub lege libertas (lat. sub lege libertas) prav.
sloboda u granicama zakona.
subligakulum (lat. subligaculum) pregaa,
kecelja; med. potpasa, utega (kod kile).
subligacija (lat. subligatio) med. podvezi-vanje,
potpasivanje.
subliman (lat. sublimis) uzvien; divan,
velianstven, velelepan.
sublimat (lat. sublimatum) hen. vrsto telo koje
je zagrevanjem pretvoreno u paru pa vraeno u
vrsto stanje; naroito: hlorid ive (HgCl2),
najotrovnije ivino je-dinjenje (upotrebljava se
kao antiseptino sredstvo, za konzervisan^
drveta, ivo-TIN.SKIH i anatomskih preparata i
dr.). sublimatorijum (nlat. sublimatorium) hem.
mesto gde se vri sublimacija; sredstvo za
sublimisanje.

sublimacija

880

sublimacija (nlat. sublimatio) hem. prelaenje

vrstog tela u paru i ponovno zgunjavanje
te pare u vrst oblik.
sublimirati v. sublimisati.
sublimisati (lat. sublimare) hem. vrsto telo
zagrevanjem pretvoriti u paru, pa hla-enjem
pustiti da ponovo ovrsne; fig. uzvisiti,
pretvoriti
u
neto
vie,
ople-meniti,
oblagoroditi (npr. ulnu poudu u potovanje
itd.).
sublicitacija (nlat. sublicitatio) trg. ustu-panje
najjevtinijem ponuau.
sublokacija (nlat. sublocatio) trg. pazakup,
podzakup.
subluksacija (nlat. subluxatio) med. nepotpuno
iaenje.
sublunaran (lat. sub, lunaris Meseev) koji se
nalazi pod Mesecom, tj. zemal>ski, prolazak.
submisija (lat. submissio) 1. potinjenje,
pokoravanje, poniavanje; pokornost, ponienost, poslunost; 2. (fr. soumission)
isporuka nekog posla po utvrenoj ili po
najnioj ceni; ponuda.
sub mode (lat. sub modo) prav. uz obavezu, pod
uslovom (tj. da se neto izvri pa da se dobije
izvesna korist, npr. kad neko nasledi imanje
sub modo da ispuni kakav uslov, u
protivnom gubi pravo na to imanje).
subnormala (nlat. subnormalis) geom. projekcija normale na h-osu (iksnu osu).
suboksid (lat. sub, gr. oxys ljut, otar) hem.
podoksid, stepen oksidacije jednog metala koji
sadri manje kiseonika nego baza toga
metala; up. hiperoksid.
subordinacije (nlat. subordinatio) 1. podreenost, potinjenost, zavisnost; poslunost,
naroito u vojsci; 2. log. odnos nieg pojma
prema viem; odnos vrste prema
RDUsubordinirati (nlat. subordinare) podredi-ti,
podreivati,
potiniti,
potinjavati;
subordiniran pojam log. pojam iji obim lei
pod obimom nekoga vieg pojma.
sub pena (lat. sub repa) prav. pod pretnjom
kazne. ,
subrepcija (lat. subreptio) prav. obmana, prevara
izvrena prikrivanjem istine; su-brepciona
pogreka log. pogreka u miljenju i suenju
koja nastaje potkradanjem ulne obmane
(nedovoljnom" panjom, ne-promiljenou i
sl.).
subreta (fr. soubrette) sobarica; naroito: uloga
nestane i duhovite sobarice na pozornici;
pevaica veselih i smenih uloga u opereti,
najee sopran.
subrogacija (nlat. subrogatio) prav. posta-vljanje
na mesto drugoga, stupanje u ija prava.
sub roza (lat. sub rosa) pod ruom" (kao
simbolom utljivosti), tj. u poverenju,
poverljivo, tajno.

sugestiJa
subsekvens (lat. subsequor idem za kim ili za
im, subsequens) sledee, naredio, koje se
odnosi na neto prethodno.
subsekcija (nlat. subsectio) pododeljak, podrazdeo; up. sekcija.
subsemifuza (nlat. subsemifusa) muz. trideset
drugi deo taktne note.
subsi- (lat. subsi-) v. pod supsi-.
subsonina brzina brzina kretanja manja od
brzine zvuka.
sub specije (lat. sub specie) pod vidom, u vidu.
sub
specije
eternitatis
(lat.
sub-specie
aeternitatis) pod vidom venosti, u svetlu
venosti, sa gledita venosti i beskonanosti.
subspecies (lat. subspecies) podvrsta.
subsultus tendinum (lat. subsultus tendinum)
med. poigravanje ila; trzanje miia ruke u
samrtnom gru.
subt- (lat. subt-) v. pod supt-,
sub una specije (lat. sub una specie) pod
jednim vidom, naime samo sa hlebom (kako
se katolici prieuju).
sub utrakve (lat. sub utraque sc. specie) pod
oba vida, naime sa hlebom i vinom (kako se
prieuju pravoslavni i protestanti); up.
utrakvisti.
sub utrakve specije (lat. sub utraque spe-cie)
v. sub utrakve.
subfebrilan (nlat. subfebrilis) med. podgroznini, kae se za temperature koje su blizu
temperaturama groznice, izmeu 38 i 38,5S.
suveren (fr. souverain, nlat. superanus, lat.
super nad, iznad) neogranieni gospodar,
samodrac; vladar.
suvereni (fr. souverain) pr. najvei, najvii,
nenadmaan;
vrhovni,
neogranien;
neprikosnoven; suverena drava slobodna i
nezavisna drava.
suverenitet (fr. souverainete) vrhovna vlast,
neograniena vlast; potpuna dravna
nezavisnost; neprikosnovenost.
sugerira- v. sugerisati.
sugerisati (lat. suggerere) podmetnuti", uliti
kome to u glavu, izdahnuti koga im,
uplivisati, duhovno uticati na volju,
miljenje ili oseanje nekoga, uticati na koga
da uini to; naroito: hipnotiziranom narediti
neto to e ovaj morati da izvri u toku svoga
hipno-tikog sna ili tek kad se probudi.
sugestibilan (fr. suggestibilite) podloan
hipnozi; nagovorljiv.
sugestivan (nlat. suggestivus) sposoban za
vrenje sugestije, uplivan, uticajan; koji drai
ulnost, privlaan; sugestivna linost linost
naroito sposobna da utie na druge; sugestivna
terapija med. leenje sugestijom i hipnozom
(deo psihoterapije).
sugestija (nlat. suggestio) ulivanje kome u
glavu, uticanje na koga, uplivisanje,
nadahnue nekom milju; nagovor, nagova-

sugilaciJa

881

ranje, navoenje na to; naroito: uti-canje na

onoga koji se nalazi u hipnotikom snu; up.
autosugestija. sugilacija (lat. sugillatio) med.
podliv krvi, naselost krvi, modrica; fig. ruganje,
gr-enje.
sudamina (lat. sudare znojiti se, nlat.
sudamina) pl. med. znojni mehurii, znojne
ospice.
sudatorijum (lat. sudatorium) odeljenje u
kupatilu za preznojavanje, znojilite.
sudacija
(lat.
sudatio)
med.
znojenje,
preznojavanje.
sudra (sskr. sudra) etvrti, najnii stale (kasta)
kod Indusa, koju sainjavaju zanatlije; udra.
sueto (ital. suggetto) v. soeto.
sui generis (lat. sui generis) svoje vrste" kae
se za ljude originalno i osobenjake ili za
neto jedinstveno, naroito, osobeno.
suzafon muz. limeni duvaki instrument
basovskog registre; upotrebljava se najvie u
duvakim orkestrima, a nosi se preko
ramena (ime po amerikom kompozi-toru
ekog porekla Sousi, (18541932).
suicid (lat. sui sebe, occidere ubiti) samoubistvo.
sujeta (rus. sueta) osobina nekoga da istie svoju
linost, da se otima za slavom i poastima,
tatina, slavoljublje.
sukaril (ital. zucchero eer) hen. sintetiki
sulfamid, trideset puta slai od eera, ne
ostavlja gorak ukus kao saha-rin i nema
nikakvih ravih posledica; sem za
dijabetiare, veoma je pogodan za gojazne
ljude, poto daje mali broj kalo-rija;
upotrebljava se pri izradi nonih sokova,
ueerenog voa, demova i mnogih drugih
slatkia.
sukre novana jedinica Ekvadora (=100
centavosa).
sukulentan (lat. succulentus) soan, pun soka;
hranljiv, snaan, jedar.
sukulente (lat. sucus sok, sr) bog. biljke iji su
listovi, a esto i stablo, mesnati i soni
(kakteje, uvarkue, tustike i dr.).
sukulevcija (nlat. succulentia) sonost obilje
soka; hranljivost.
sukumbencija (nlat. sucumbentia) podleganje;
prav. gubljenje parnice (spora).
sukus (lat. succus) sok.
sukusija (lat. succussio) drman,, ttotresanje; ned.
drmanje, prodrmavanje nekog bolesnika da bi
se utvrdilo postojanje bolesti ili da bi mu se
olakali bolovi; farm. mukanje.
sukusoran (nlat. succussorius) potresan, koji
potresa, potresni, npr. sukusorno kretanje
zemljotresa (za razliku od undulatornog).
sukcesivan (nlat. successivus) uzastopan, koji
dolazi uzastopce, koji dolazi jedan za drugim,
postepen.
sukcesija (lat. successio) stupanje na ije
mesto; sledovanje (jedno za drugim), uza-

56 Leksikon

suma

stopnost; prav. nasleivanje, red nasledstva;

nasledstvo, zaostavtina.
sukcesio ab intestato (lat. successio ab
intestato) prav. zakonsko ili prirodno
nasleivanje (bez testamenta).
sukcesor (lat. successor) prav. sledbenik, poslenik, naslednik.
sukcinati (nlat. succinatum, lat. succinum
ilibar, jantar) pl. hen. soli ilibarske kiseline.
Sulioti pl. hrianske pleme, meavina Ilira i
Grka, na jugu pokrajine Janjine, u planinama
Suli.
sultan (arap. sultan, tur. sultan) muslimanski
vladalac, samodrac, car; ranije: turski car.
sulfati (lat. sulfur sumpor) pl. hem. soli
sumporne kiseline.
eulfatijazol (lat. sultur) far, lek protiv zaraza
izazvanih gonokokama, stafiloko-kama,
streptokokama i dr.
sulfidi (lat. sulfur) pl. hem. jedinjenja
(spojevi) elemenata, naroito metala, sa
sumporom.
sulfiti (lat. sulfur ) pl. hem. soli sumporaste
kiseline.
sulfozan (lat. sulfur) hem. sumpor natopljen
sumporastom kiselinom, slui kao dezinfekciono sredstvo.
sulfoksizam (lat. sulfur, gr. oxys otar, ljut)
med. trovanje sumpornom kiselinom.
sulfonal (lat. sulfur) hem. jedinjenje, nastaje
oksidacijom iz merkaptola (koji se pravi od
merkaptana i acetona), bezbojno je bezmirisno i bezukusno; slui kao sredstvo za
spavanje i aiesteziju.
sulfonalizam (lat. sulfur) sumpor med. trovanje
sulfonalom.
sulfur (lat. sulfur, sulphur) hem. sumpor,
prosto, nemetalno telo, ute boje, atomska
masa 32,064, redni broj 16, znak S.
sulfurator (lat. sulfur sumpor, nlat. sul-furator)
sprava za posipanje biljki prahom
sumpornog cveta.
sulfuracija (lat. sulfuratio) hen. sumporenje,
sumporisanje; jedinjenje sa sumporom.
sulfurid (lat. sulfur sumpor) hem. jedinjenje
sumpora, naroito sumporni metal.
sulfurirati v. sulfurisati.
sulfurisati (lat. sulfurare) sumporiti, nasumporiti, zasumporiti; hen. jediniti sa
sumporom.
sulfurozan (lat. sulfurosus) sumporni, koji
pripada sumporu; sumporast.
sulc (nem. Sulze) v. ele.
suma (lat. summa) zbir, iznos, ishod sabi-ranja;
svota (novca); fig. mnotvo, mnoina; in suma
(lat. in summa) u svemu, u celini, uglavnom,
ukratko; suma kum lau-de (lat. summa sit
laude) sa najveom pohvalom, sa odlinim
uspehom (na kolskim diplomama); suma
sumarum(pat. sum-ta summarum) zbir
zbirova, svega skupa, ukupno.

suma idi

882

sumandi (lat. summandus) pl. mat. sabirci,

brojevi ili veliine koje treba sabrati; adendi.
sumaran (lat. summa) zbijen, saet, kratak;
pregledno izveden, ukratko izveden,
skraen; ukupan, dobiven sabiranjem;
sumaran proces prav. kratak sudski postupak,
parnica kod koje se, radi ubrzanja, uzima u
obzir samo to je najglavnije u jednom
postupku.
sumaren (fr. sous-marin) voj. ubojna laa koja
plovi ispod vode, podmornica.
sumacija (nlat. summatio) mat. sabiranje,
zbrajanje; up. adicija.
sumirati (nlat. summare) kat. sabrati, sabi-rati,
zbrojiti zbrajati.
sumitet (lat. summitas) vrh, vrhunac; najistaknutija linost; najvia vlast; farm. cvetna
krunica.
sumpor (lat. sulfur, sulphur) v. sulfur.
sumptuarni zakoni (lat. leges sumptuariae)
zakoni protiv preterane raskoi.
sumptum (lat. sumptum uzeto") prepis, kopija
(za razliku od originala).
sumpcija (lat. sumptio) uzimanje; dog.
pretpostavka, premisa.
sumcija (lat. sumere) v. sumpcija.
sunamitizam oivljavajue dejstvo to ga ima
na stare, po prirodnom verovanju, blizina
mladih osoba, naroito mladih devojaka (po
primeru cara Davida i lepe devojke Avisage
Sunamke koju su mu bili doveli da ga
ostarelog i onemoalog zagreje i okrepi, I
Knjiga o carevima, 1, 1 4).
suner (tur. sunger) zool. spuva, Euspongia
officinalis; spuva za brisanje.
sunet (arap. sunna, tur. siinnet) pravilo,
zakon, Prorokov propis (obavezan kao i
boja zapovest); obred obrezivanja muke
dece kod muslimana; suneti pl. dela i izreke
Muhamedovo.
suniti (arap. sunniyy, tur. sunni) pl. lanovi
islamske sekte koji, sem Korana, smatraju
obaveznim samo predanjem sauvana dela i
izreke Muhameda i etvorice prvih kali-fa;
up. iiti.
sunetiti (arap. sunna) obrezati, obrezivati
muku decu (kod muslimana).
sunjatsenizam kineski narodnooslobodila-ki
pokret, koji je osnovao kineski revolucionar-demokrat Sun-Jat-Sen
(1866
1925. god.); uenje Sun-Jat-Senovo sadri tri
glavna naela: a) nacionalnu nezavisnost
(nacionalizam); b) uvoenje demokratske
republike (demokratija); v) spro-voenje
socijalnih reformi, koje olak-avaju ivot
narodnih masa (narodno blagostanje).
sumijski jezik (fin. Suomi) knjievni jezik
naroda koji pripadaju finsko-udijskom
jezinom stablu.
sup- (lat. sub) v. sub-.
supa (fr. soupe, nem. Suppe) juha, orba.
supe (fr. souper) veera.

supernaturalist

supedaieum (lat. sub pod, ispod, pes /et. re-dis

noga, nlat. suppedaneum) med. Kaniacr oblog
oko nogu.
super (lat. super) predlog, javlja se u mnogim
sloenicama i znai: nad, iznad, preko, vie,
previe; osim.
superarbitrijum (nlat. superarbitrium) prav.
odluka (ili: reenje) u vioj instanciji, najvia
odluka.
superaciditet
(nlat.
superaciditas)
med.
neprirodna uveanost kiseline u eluda-nom
soku.
superacija (lat. superatio) prelaenje, prevazilaenje,
preovlaivanje,
prednost,
nadmonost; astr. razlika u brzini kretanja
planeta.
euperdividenda (lat. super-dividenda) deo
dividende koji se, po pokriu svih ostalih
rashoda, isplauje akcionarima kao viak.
superdrednot (lat. super, eng. superdreadnought) mor. vrsta najveeg ubojnog broda,
po veliini i oruanju veeg od drednota, do i
preko 40.000 tona.
superelekta (lat. superelecta najodabranija) trg.
vrsta najfinije vune.
supererogirati (nlat. supererogare) ili supererogativno postupati plaati (ili: davati,
initi) vie no to si duan.
superimpregnacija (nlat. superimpraegnatio)
fiziol. istovremeno oploavanje vie jaja.
superivventar
(nlat.
superinventarium)
umnoavanje postojeeg; ono to neki
zakupac na imanju, s obzirom na poljoprivredne sprave, popravi ili umnoi.
superindukt (nlat. superinductum) vanredni
porez, prirez koji se razrezuje kad redov
ni porezi ne mogu da podmire dravne
potrebe.
,
superior (lat. superus, superior) pr. vii, bolji,
izvrsniji, nadmoniji; im. stareina, upravnik,
nastojnik
(naroito
u
kato-likim
manastirima).
superioran (lat. superus, superior) nadmoan,
vii, preteniji, istaknutiji; supr. in-ferioran.
superioritet v. superiornost.
superiornost (nlat. superioritas) nadmonost,
prevaga,
preimustvo;
via
vlast;
stareinstvo, nastojnitvo; supr. infe-riornost.
superlativ (lat. superlativus sc. gradus) trak. trei
stupanj poreenja prideva (npr. superlativ od
dobar je najbolji); ua. pozitiv, komparativ.
superlativan (nlat. superlativus) koji je u
superlativu; fig. krajnji, preteran, izvanredan.
supernatancija (nlat. supernatantia) med. prekomernost sokova.
supernaturalizam (lat. super, natura,
priroda) fil. v. supranaturalizam.
supernaturalist (lat. super, natura) fil. v.
suprana turalist.

superoksigenian

883

superoksigenian (lat. super, gr. oxys otar,

ljut, genos roenje, raanje) hen. jedinjen sa
kiseonikom prekomerno, tj. preko odreenog
stepena.
superoksid (lat. super, gr. oxys) xex. stepen
oksidacije jednog metala koji sadri vie
kiseonika nego baza, a manje nego kiselina
toga metala; hiperokspd.
superordinirati (nlat. superordinare) staviti u
vii red, pretpostaviti; superor-diniran pojam
log. pojam pod ijim obimom (ili: opsegom)
lee obimi (ili: opsezi) drugih pojmova.
superpozicija (lat. superpositio) stavljanje (ili:
metanje) jednog preko drugog; produavanja, npr. posta.
superponirati (lat. superponere) metati (ili:
metnuti, staviti, stavljati, slagati) nad (ili:
iznad, preko); fiz. superponirati se slagati se
jedno na drugo (kod talas-nog kretanja); v.
interferencija.
superporta (lat. super porta iznad vrata) arh.
ukras ili slika nad vratima.
supervrofit v. natprofit.
superpurgativan (nlat. superpurgativus) med.
koji izaziva prekomerno ienje.
superpurgacija (nlat. superpurgatio) med.
prekomerno ienje.
superrevidirati (nlat. super-revidere) ponovo
pregledati, vriti natpregled.
superrevizija (nlat. super-revisio) ponovan
pregled, natpregled, ponovno ispitivanje i
proveravanje, npr. rauna.
superrojal hartija (lat. super, fr. royal) hartija
veoma velikog formata, izmeu rojal- i
imperijal-hartije.
supersaturacija (nlat. supersaturatio) hen.
prezasienost, presienost.
supersaturirati (nlat. supersaturare) hen.
prezasititi,
prezasiavati,
presititi,
presiavati.
supersenzibilan (nlat. supersensibilis) natulan.
supersesija (nlat. supersessio) prav. obustava,
odgaanje, odlaganje.
supersonina brzina brzina kretanja tela posle
prebijanja zvunog zida; transso-nina
brzina.
supersticiozan (lat. superstiosus) praznove-ran,
sujeveran.
superstrukcija (nlat. superstructio) nadziivanje; gornji deo graevine.
supertunika (nlat. supertunica) plat; naroito:
zlatotkani plat engleskih kraljeva koji
nose pri krunisanju.
supertvrava voj. vrsta gorostasnih aviona
bombardera.
superfekundacija (nlat. superfoecundatio) v.
superfetacija.
superfetacija (nlat. superfoetatio) fiziol. tobonje
ponovno oploavanje, zatrudnjenje ve trudne
sene (to predstavlja fizio-loku mogunost);
bog. bujnost rastenja, bujanje; fig. suvino
ponavljanje, izlino ponavljanje.
56*

suplirati

superfncijalan (lat. superficialis) koji se nalazi

na povrini, povrinski; fig. plitak, povran.
superficijar
(nlat.
superficiarius)
prav.
obraivalac tueg zemljita, onaj koji moe,
uz izvesno godinje plaanje, da obrauje
tue zemljite i da se slui zgradama na
njemu podignutim.
superficijes (lat. superficies) povrina;
spoljanja strana; prav. sve to je na povrini
nekog zemljita ili tla sagraeno ili
zasaeno.
superfosfat (nlat. superphosphatum) hen.
smesa kalcijum-sulfata i monokalcijum-fosfata, dobiva se uticajem sumporne
kiseline na trikalcijum-fosfat, hemijsko
ubre.
supercesija (nlat. supercessio) prav. osloboenje,
proglaenje nevinim.
supercilijarav (nlat. superciliaris) anit. obrani,
veni, koji pripada obrvama, veama.
supiv (lat. supinum) gram. drugi infinitiv-ni
oblik u latinskom jeziku, zapravo glagolska
imenica od koje se upotrebljavaju samo
akuzativ i ablativ.
supinator (nlat. supinator) anat. mii koji vri
supiiaciju.
supinapija (lat. supinatio) leanje poleuke;
naroito: okretanje dlana nagore (supr.
pronacija).
supir (fr. soupir, lat. suspirium) uzdah,
uzdisaj; nuz. etvrtina poivke.
suplantalna sredstva (lat. sub, planta taban) ned.
sredstva za leenje tabana.
suplement (lat. suplementum) dopuna, dodatak
(knjizi, novinama); dopunska sveska (knjizi,
leksikonu); kat, ugao koji dopunjuje drugi neki
ugao do 180.
suplementaran (nlat. suplementarius) dopunski,
naknadni; suplementarni uglovi, suplementni uglovi kom. uglovi koji se
dopunjuju do 180.
suplevt (lat. supplens koji dopunjuje) pomoni
nastavnik, nastavniki pripravnik (u srednjoj
koli).
supletivan (lat. supplere dodati, dopuniti,
popuniti) dopunski, dopunjujui, dometni,
naknadni.
supletivi (dat. supplere) lingv. dopunski oblici,
oblici razliitog korena ali istog osnovnog
znaenja: ovek ljudi, dobar bolji,
jesam biti i dr.).
supletoran (nlat. suppletorius) dopunski,
dopunjujui, naknadan; supletorna zakletva
prav. zakletva koja se polae za drugo lice,
npr. zakletva potinjenog mesto zakletve
stareine; zakletva koja se daje mesto
dokaza.
sukant (lat. supplicans) podnosilac molbe,
molilac.
suplirati (lat. supplere, fr. suppleer) dopuniti,
dopunjavati, popuniti, popunjavati; zameniti,
zamenjivati, zastupati; dopuniti (iju misao).

supozita

884

supozita (lat. supposita) pl. prav. podmetnute

stvari, poturene stvari.
supoziticia (lat. supposititia) pl. v. supozita.
supozitorijum (nlat. suppositorium) ned. iljati
epi, sapuni koji se uvlai u mar.
supozitum (lat. suppositum) ono to se
pretpostavlja, to se zamilja.
supozicija (lat. suppositio) pretpostavljanje,
zamiljanje,
nagaanje,
nasluivanje;
pretpostavljeni
stav
(hipoteza);
prav.
podmetanje, poturanje.
suponirati
(lat.
supponere)
podmetnuti,
podmetati; pretpostaviti, pretpostavljati, uzeti
kao, zamisliti, zamiljati, misliti; prav.
pripisati, pripisivati, podmetnuti (kome to).
supra (lat. supra) gore, iznad; na gornjoj
povrini, na gornjem delu; ut supra (lat. ut
supra) kao gore, kao pre (pri upuivanju, na
mesta u knjizi).
supranaturalan (lat. supra, naturalis prirodan)
natprirodan, natulan.
supranaturalizam (lat. supra iznad, gore,
natura priroda) fil. vera u postojanje nekih
natprirodnih sila i u natprirodno i natulno
boansko
otkrivenje
religije;
supr.
naturalizam, racionalizam.
supranaturalist (lat. supra, natura) fil.
pristalica, sledbenik supranaturalizma.
suprarenin (lat. supra, ren bubreg) v. adrenalin.
sucremat (nlat. suprematum) v. suprematija.
suprematizam (lat. suprematum nadmo,
prevlast) klik. pravac koji je oko 1913. god.
osnovao ruski slikar K. Maljevi za-laui
se za prevlast oseajnog i duhovnog nad
predmetnim u slikarstvu i teei na svojim
slikama ka istoj bespredmet-nosti (Crni
kvadrat na beloj osnovi"); znaaj mu je velik
za teoriju apstraktne umetnosti.
suprematija (nlat. suprematum, fr. suprematie) vrhovni nadzor, vrhovna vlast,
naroito pape nad biskupima i crkvama;
fig. nadmonost.
supresivan (nlat. suppressivus) priguivan,
priguilaki,
zaustavan,
zaustavljaki,
obustavan, obustavljaki.
supresija (lat. supressio) med. spreavanje (ili:
suzdravanje) materije koje treba izbacivati;
zatajivanje, preutkivanje.
suprimkrati (lat. supprimere) prignjeiva-ti,
uguivati,
zaustavljati,
zadravati;
izostavljati,
brisati;
sakriti,
preutati,
zabauriti.
supsignacija (nlat. subsignatio) potpisi-vanje,
potpis svoga imena.
supsidencija (lat. subsidentia) med. suenost,
suavanje, naroito zenice; taloenje, talog.
supsidijaran (lat. subsidiarius) prav. pomoni,
koji prua pomo; drugostepeni, spo-redan;
supsidijarna obaveza obaveza koja stupa na
snagu tek kad se neko drugi ne

supstancijalizam

odazove SVOJOJ ; supsidiJarni poziv poziv koji

se moe dostaviti samo pomou drugog
nekog sudije ili suda; supsidijarno pravo
pravo ije se odredbe poinju pri-menjivati
tek kad se odredbe drugog prava pokau kao
nedovoljne.
supsidijum (lat. subsidium) priuva, pozadina,
rezerva; pomo, potpora, pomono sredstvo;
pomo u ratnom materijalu, vojsci, novcu i
dr. koju jedna drava daje drugoj; dravni
prirez, narodna novane pomo, npr. za
voenje rata.
supsistencija (nlat. subsistentia) postojanje,
trajanje, ivljenje; izdravanje (ivota),
izlaenje na kraj (s obzirom na potrebe); ono
to postoji samo po sebi, to je supstancija (a
ne akcidens).
supskribent (lat. subscribens) potpisnik.
supskribirati (lat. subscribere) potpisati,
potpisivati, potpisivanjem svog imena obvezati se (kao supskribent) na sudelovanje u
nekom preduzeu.
supskripcija (lat. subscriptio) potpisivanje,
potpis, primanje obaveze na uestvovanje u
nekom preduzeu davanjem svoga potpisa;
poziv na supskripciju poziv kojim drava ili
banka javno poziva graane na upisivanje
zajma, akcija i sl.
supstantiv (nlat. substantivum) gram. imeni-ca;
supstantivum verbale (lat. substanti-vum
verbale) imenica napravljena od gla-gola,
glagolska imenica.
eupstantivan (nlat. substantivns) gram. imeniki; samostalan.
supstantivacija (lat. substantivum) lingv.
poimeniavanje, pretvaranje neke rei u
imenicu: Stari ( = stari ljudi) to dobro pamte.
supstantivirati (nlat. substantivum imenica)
gram. napraviti imenicom, poimeni-iti.
supstanca (lat. substantia stanje) v. supstancija
2.
supstancija (lat. substantia) 1. ono to je osnov
ega,
samostalan
i
trajan
nosilac
nesamostalnih i promenljivih pojava, sutastvo; fil. po Spinozi ono ija sutina (ili:
pojam)
obuhvata
sobom
egzistenciju,
postojanje, ili ono ija se sutina ne moe
zamisliti do da postoji (ona ima dva atributa:
miljenje i rasprostrtost); 2. tvar, celina,
materija nekog tela ukoliko se posmatra kao
sastavljeno iz neistovr-snih delova (vie
hemijski, nego mehaniki); 3. bitnost, sutina
najvanija i najglavnije sadrina ega, jezgro,
glavni sastojak, ono to je najbolje i
najsnanije u nekoj stvari.
supstanpijalan (nlat. substantialis) bitan,
sutastven, glavni; samostalan; snaan,
hranljiv.
supstancijalizam (lat. substantia) fil. shvatanje
prema kojemu se stvarnost sastoji od
nepromenljivih optih sutina (supstancija).

supstancijaliziranje

885

supstancijaliziranje (lat. substantia sutina) fil.

upredmetljavanje; v. hipostaza.
supstaicijalitet (nlat. substantialitas) bitnost,
sutastvenost, samostalnost; fil. teorija
supstancijaliteta a) u metafizi-ci: uenje da se
stvarnost sastoji u miru-juem, trajnom,
supstancijalnom,
a
ne
u
zbivanju
(predstavnici: eleaani, elejci); b) u
psihologiji: uenje da se duevne zbivanja
osnivaju na izvesnoj supstanciji, i da je dua
stvarno, jedinstveno i samostalno bie
(predstavnici: Demokrit, De-kart, Lajbnic,
Berkli, Herbart,, Loce i
DR-)supstanciozav (nlat. substantiosus) v. supstancijalan.
supstituent (lat. substituens) hen. v. pod supstitucija.
supstituirati (lat. substituere) podmetnuti";
postaviti (ili: postavl>ati, metnuti) na ije
mesto, zameniti, zamenjivati; prav. oznaiti,
imenovati za naslednika.
supstitut (lat. substitutus) zamenik, zastupnik;
prav. panaslednik, lice koje nasleuje u
sluaju da prvi naslednik ne moe primiti
nasledstvo.
supstitucija (nlat. substitutio) zamenjivanje,
zastupanje; lingv. zamena jednog glasa drugim;
mat. zamenjivanje, zamena; prav. posta-vljanje
panaslednika za sluaj ako prvi naslednik ne
primi nasledstvo; hem. zamena atoma ili
atomskih grupa drugim ato-mima ili
atomskim grupama (supstitu-entima); pismena
supstitucija punomo.
supstrat (lat. substratum od substernere
podastreti)
podloga,
osnova,
nosilac,
supstancija.
supstratosfera (lat. sub, stratum sloj, gr.
sphaira lopta) sloj vazduha izmeu troposfere i stratosfere na visini od 913 km u
kome se javlja izvesno povienje temperature.
supsumirati (nlat. subsumere) podreivati
emu to, podrazumeva pod im; log.
(ili: podvlaiti) ui pojam pod iri.
supsumtivan (nlat. subsumtivus) podredan,
koji podreuje, podrazumeva, pretpostavlja.
supsumcija (nlat. subsumptio) log. podreivanje posebnog pod opte, podrazumevanje;
zakljuivanje iz posebnoga o optem i
obratno; pretpostavljanje.
suptangenta (lat. sub, tangens) mat. deo apsci-sne
linije ogranien tangentom i ordina-tom za
jednu taku jedne krive linije.
suptilan (lat. subtilis) tanak, tanan, fin,
prefinjen, nean; taan, oniTap (o ulima);
vet, lukav, dovitljiv.
suptilnost (lat. subtilitas) tananost, utana-nost;
tanost, otrina (ula); opggrou-mnost,
dovitljivost; lukavost, preprede-nost.
suptilnost (lat. subtilitas) v. suptilitet.
suptraktivav (nlat. subtractivus) koji se moe
odbiti ili odraunati; mat. oduzi-

suspendovati

mljiv, izraz za veliine sa znakom suptrakcije () ili za negativne; supr. aditi-van.

suptraktor (nlat. subtractor) mat. v. suptra-hend.
suptrakcija (nlat. subtractio) mat. odbijanje,
oduzimanje (jedna od etiri osnovne raunske radnje); ua. adicija, divizija, multiplikacija.
suptrahend (lat. subtrahendus) mat. oduzimak,
umalilac, umalitelj, broj koji treba oduzeti
od drugog broja; up. adend, dividend,
multiplikand.
suptrahent (lat. subtrahendus) mat. v. suptrahend.
suptrahirati (lat. subtrahere) mat. oduzeti,
oduzimati (broj od broja).
suptropski (lat. sub, gr. tropos okret, obrt)
geogr. koji se nalazi ili javlja izmeu
tropskog i umerenog pojasa, koji je blizak
tropima (povratnicima), koji je neto hladniji
nego arki pojas, koji se nalazi izmeu
umerenog i arkog pojasa; polu-tropski;
suptropski pojas prelazni pojas izmeu
tropskog i umerenog.
sura (arap. sura, tur. sira) glava, poglavlje,
red, linija, redak u knjizi, odeljak iz Korana
(kojih ima 114); u Frukoj Gori: red drva u
hvatovima.
surgun (tur. surgiin) prognanih, izgnanik; dati
surgun-paso proterati, isterati, izagnati,
najuriti, otpustiti.
sur dina (fr. sourdine) muz. v. sordina.
surditas nervoza (nlat. surditas nervosa) med.
gluvoa usled obolelosti ivaca.
surditas organika (nlat. surditas organica)
med. gluvoa usled obolelosti slunih organa.
surdomutitet (nlat. surdomutitas) med. gluvonemost.
surduk (tur. surmek) mali brdski klanac.
surzum (lat. sursum) gore, uvis, u visinu:
surzum korda (lat. sursum corda) gore srca,
uzdignite srca.
surzumverzija (nlat. sursumversio) med.
obrtanje uvis (oiju); dalekovidost (staraka).
surla (arap. sur) njuka.
surma (tur. surme) boja za kosu i obrve.
surogat (nlat. surrogatum) zamenik; zamena,
sredstvo zamene; roba koja zamenjuje drugu
neku robu, ali joj nije po vrednosti i
valjanosti ravna, npr. margarin mesto bu-tera,
cigura mesto kafe itd.; fig. patvori-na,
falsifikovani proizvod.
suruntija (tur. suriintu) nevaljala ena,
skitnica, suklata (izraz se upotrebljava i za
mukarce).
susam (arap. susam, simsim, tur. susam) bot. v.
sezam.
suspendovati (lat. suspendere) obesiti";
odloiti,
odlagati,
odgoditi,
odgaati;
prekinuti, obustaviti, zadrati; ostaviti
nereeno; razreiti koga dunosti za

suspendirati

886

neko vreme, udaljiti od dunosti; trg.

obustaviti plaanje.
suspendirati v. suspendovati.
suspenzivan (nlat. suspensivus) odloan, koji
odlae izvrenje neega, koji zadrava,
odgodan; suspenzivan pravni lek onaj kojim
se zadrava izvrenje presude.
suspenzija
(nlat.
suspensio)
odgaanje,
odlaganje, zadravanje, obustavljanje nekog
izvrenja;
privremeno
u
klanjanje,
udaljavanje od dunosti; neizvesnost, nereljivost, sumnja, podozrenje; ostaviti to in
suspenzo (lat. in suspenso) ostaviti nereeno,
u sumnji, da lebdi u vazduhu; fkz. stanje kada
delii lebde ili vise u nekoj sredini, npr.
praak razmuen u vodi.
suspenzionist (nlat. suspensio) vetak, op-senar
koji se vea rukama ili nogama, naroito na
trapezu.
suspevzorijum (nlat. suspensorium) ned. utega u
obliku kesice za pridravanje viseih delova
tela (grudi ili monica); upotrebljava se i u
sportu.
susurando (ital. sussurando) muz. sa uborom,
uborei.
suscepcija (lat. susceptio) primanje svetenikog ina, rukopoloenje (kod rimokatolika).
suscipirati (lat. suscipere) poduzeti, primiti se
ega, preduzeti; suscipere et fi-nire (lat.
suscipere et finire) primiti se ega i privesti
kraju (kao lozinka).
suscitacija (nlat. suscitatio) buenje, izazivanje;
podbadanje,
pokretanje,
rasterivanje,
podbunjivanje, podstrekavanje, podsticanje,
izazivanje.
sutana (fr. soutane, nlat. subtana) mantija
katolikih svetenika; fig. sveteniki stale,
svephtenstvo.
sutanela (fr. soutanelle) kratka mantija
katolikih svetenikih pripravnika.
sutener (fr. souteneur) zatitnik javne sene
koji ivi od njene zarade; up. makro.
suteren (fr. souterrain, lat. subterraneus
podzemni) 1. deo zgrade ispod prizemlja,
podzemni sprat, podzemlje, uzemlje; 2. stan u
tom delu zgrade ako nije u zemlji dublje od
1 t.
suti v. sati.
sutlija (tur.-pere. sutlu a?) pirina kuvan u
mleku, sa eerom i cimetom.
sutura (lat. sutura) aiat., bot av; zaivanje.
suum kuikve (lat. summ cuique) svakom svoje,
svakome ono to mu pripada.
susreti (hebr. schofet, lat. sufes, sufetis) pl.
sudije, dva najvia slubenika u staroj
Kartagini.
sufiks (lat. suffixum) gram. nastavak, dodatak
(deo rei izmeu korena ili osnove i zavretka,
npr. potpis-ivati, ru-i--ast, nos-i itd.); supr.
prefiks, sufioni (ital. suffioni) pl. geol. vodena
para i gasovi sa bornom kiselinom, vodonikom i
barskim gasom koji sukljaju iz zemlje kod
Sijene i dr.

sfera

suficit (lat. sufficere biti dovoljan, dostajati,

sufficit) dovoljno je, dostie; im. pretek, vei
iznos u raunu; svota za koju su prihodi vei
od izdataka; viak u kasi; supr. deficit.
sufle (fr. souffle) kuk. upalj, naduven kola od
jaja (povarak), udeen tako da bude vrlo
mek.
sufleza (fr. souffleuse) maina za duvanje,
duva lica.
sufler (fr. souffleur) poz. apta; fig. dosta-vlja,
potkaziva.
suflirati (fr. souffler, lat. sufflare) poz. aptati;
fig. doaptavati kome to.
sufokacija (lat. suffocatio) davljenje, guenje,
zaguivanje, zaguljivost.
sufragan (nlat. suffraganeus) svaki lan
jednog katolikog svetenikog kolegija koji
ima pravo da mu prisustvuje i glasa; naroito:
biskup koji je podreen nadbi-skupu,
zastupnik nadbiskupov.
sufragijum (lat. suffragium) glas, glasanje;
pravo glasa (kod Rimljana).
sufragistkinje (lat. suffragium glasanje) v.
sifraetkinje.
sufuzija (lat. suffusio) med. podlivanje, podilaenje krvi; sufuzio kornee (lat. suffu-sio
corneae) pomraenost ronjae; sufuzio lentis
kristaline (nlat. suffusio lentis crystallinae)
pomraenost kristalnog soiva, zelena mrena;
sufuzio nigra (nlat. suffusio nigra) crna
mrena; sufuzio. san-gvinis (lat. suffusio
sanguinis) podliv krvi.
sufumigacija (lat. suffumigatio) med. v. apokapnizam.
suduk (tur. sucuk) kobasica; kobasica od
oraha i zgusnutog slatkog vina.
su (fr. souche) trg. levi deo lista u ekov-noj
knjizi, knjizi sa priznanicama, protokolu itd.
koji, radi kontrole, ostaje, dok se desni deo
otkida.
sfacelozan (gr. sphakelos) med. bolestan od
vuca (mrline).
sfacelus (gr. sphakelos) med. vuac, mrlina;
brand.
sfen (gr. sphen klin) min. naziv za titanit, zbog
kristalizacije u obliku klina.
sfendona (gr. sphendone) praka; med. zavoj
za glavu oblika prake.
sfenoid (gr. sphen gen. sphenos klin, efdos
oblik, vid) min. hemiedarski oblik tetragonalnog i rompskog kristalnog sistema.
sfenoidan (gr. sphen gei. sphenos, eidos)
klinast; os sfenoides (nlat. os sphenoi-des)
aiat. klinasta kost.
sfera (gr. sphaira, lat. sphaera) lopta;
naroito: nebeska lopta; krug, putanja; fig.
krug delovanja ili rada, delokrug, domaaj,
oblast, podruje; obim; drutveni krug;
armilarna sfera (lat. sphaera armillaris) astr.
sprava za predstavljanje raznih putanja
nebeskih tela; sfera uticaja teritorija ili deo
teritorije neke poluzavisne drave koja se
stvarno nala-

sferika

887

zi pod politikim i ekonomskim uticajem neke

velike, naroito imperijalistike sile; vie
sfere nadzemaljski svetovi ili krajevi;
muzika ili harmonija sfera po Platonu i
pitagorejcima: nebeska muzika koja nastaje
kretanjem nebeskih tela u vasioni.
sferika (gr. sphalra lopta) v. sferologija.
sferisterijum (nlat. sphaeristerium) lopta-lite.
sferipitet (nlat. sphaericitas) loptastost,
svojstvo nekog tela koje ima oblik lopte.
sferni (gr. sphafra lopta) loptast, okrugao kao
lopta; loptni, koji pripada lopti i povrini lopte;
sferna ogledala opt. ogledala ija je povrina
deo lopte, dakle, izdubena kad je uglaana
unutranja povrina uplje lopte (konkavna), i
ispupena kad je uglaana spoljanja povrina
lopte
(konveksna)
ogledala;
sferna
trigonometrija ona koja se bavi rea-vanjem
sfernih trouglova; sferni eksces viak zbira
uglova sfernog trougla preko dva prava ugla;
sferni poligon svaki mnogougaonik na povrini
lopte koji je ogranien lukom najveih krugova;
sferni trougao trougao zatvoren sa tri luka
najveih krugova; sferni ugao ugao koji prave
dva luka najveih krugova. sferoid (gr.
sphaira lopta, eldos oblik, vid) telo slino
lopti, telo koje je priblino lopti (Zemlja je
sferoid). sferoidalan (gr. sphaira lopta, eidos
vid,
oblik) slian lopti, nalik na loptu. sferoidan
(gr. sphaira lopta, eidos vid, oblik) loptast,
slian lopti, kao lopta. sferoidicitet (nlat.
sphira lopta, spha-eroidicitas) sklonost ka
stvaranju lopte, tenja za primanjem oblika
lopte, npr. vode. sferologija (gr. sphalra, logia
nauka) nauka
o lopti, nauka o Zemljinom sferoidu.
sferoma (gr. sphaira) zaokrugljene, loptasto telo. sferomahija (gr. sphaira, mache boj,
borba)
igra lopte, loptaka utakmica. sferometar
(gr. sphaira, metron mera, merilo) 1.
loptomer, sprava za nalaenje prenika jedne
lopte od ije je povrine dat samo mali deo; 2.
opt. sprava za odreivanje oblika staklenih
soiva i debljine tankih ploica. sferometrnja
(gr. sphaira, metrfa merenje)
merenje lopte ili kruga. sferosiderit (gr.
sphaira, sideros gvoe, elezo) min. siderit
oblika lopte, bubrega. sfigmian (gr.
sphygmos bilo) bilno, koji
se tie bila, pulsa.
sfigmogram (gr. sphygmos, gramma pisano,
pismo) grafiki snimak bilnih udara
ili otkucaje sfigmografom.
sfigmograf (gr. sphygmos, grapho beleim) instrument za merenje bila, pulsa,

shedi]azma

za beleenje bilne krvne (ili' pulsne) krivulje.

sfigmografija (gr. sphygmos, graphfa pisanje,
opisivanje, beleenje) vetina upotrebe
sfipaografa; prouavanje sfigmo-grafa,
opisivanje pulsa.
sfigmodan (gr. sphygmds bilo, eidos oblik,
vid) slian pulsu.
sfigmologija (gr. sphygmos, logfa nauka)
nauka o bilu.
sfigmomanometar (gr. sphygmos, manos labav, mtron mera, merilo) aparat za merenje
krvnog pritiska.
sfigmometar (gr. sphygmos, m6tron) v.
sfipaoskop.
sfigmoskop
(gr.
sphygmos,
skopeo
posmatram) aparat za merenje, za
ispitivanje bila, pulsa.
sfigmoskopija
(gr.
sphygmos,
skopeo)
ispitivanje bila, pregledanje pulsa.
sfigmofon (gr. sphygmos, phoneo zvuim)
prekida struje spojen sa galvanskom baterijom i telefonom, stavlja se na arteri-ju i
ini da se otkucaji bila uju.
Sfinga (gr. Sphinx, lek Sphingos) mit. 1.
fantastina figura sa telom lava i ovejem
ili ovnujskom glavom, u starom Egiptu, kao
simbol boga Sunca, esto stajala pred
hramovima, i u blizini nadgrobnih spomenika
(uva grobove); 2. kod Grka: udovite sa
telom lava a glavom i grudima devojke, na
steni kod Tebe, koje je svakom putniku
postavljalo jednu zagonetku i razdirale svakog
koji je ne bi reio; kad je Edip uspeo da je
rei, Sfinga se survala sa stene. Smatrali su je
as sim-bolom plodnosti zemlje, as
simbolom mudrosti i tajni u prirodi; fig.
zagonetka linost.
sfingodonta (gr. sphingo steem) pl. med.
lekovi i sredstva koja izazivaju jako stezanje
miia.
Sfinks (gr. Sphinx) mit. v. Sfinga.
sfinksis (gr. sphinxis) ned. stezanje, zatvaranje
miia.
sfinkter (gr. sphinkter od sphlngo steem)
aiat. mii steza, mii zatvara.
sforcando (ital. sforzando) mta. pojaano, jae,
naglaeno.
sforcato (ital. sforzato) muz. v. sforcando.
sfragid (gr. sphragis) peatna zemlja.
sfragistika (gr. sphragfs gen. sphragidos
peat) pomona istorijska nauka: nauka o
peatima, poznavanje peata na poveljama,
naroito starim; pr. sfragistiki.
sfumato (ital. sfumato) slik. nejasno, razlivene,
mutno (slikane); slikanje blagim senkama
(Leonardo da Vini, Koreo i
DR-)shazis (gr. schasis) med. putanje krvi.
shazma (gr. schasma) med. zaseeno mesto na
telu na kome se puta krv, shedijazma
(gr. schedfasma) kratak, na brzu
ruku izraen sastav, nacrt, skica.

888
shema (gr. schema) draganje, ponaanje,
oblik, forma; slika, uzor; nacrt, skida, svaki
obrazac koji slui kao uzorak i uputstvo za
sreivanje, istraivanje i prikazivanje ega;
osnovni nacrt, pregled; gram., poet. figura.
shematizam (gr. schematismos dranje,
ponaanje; spoljanjost; oblik) oblik nacrta;
formalizam, krut i jednoobrazan poslovni
(kancelarijski,
administrativni)
nain
postupanja; zvanian kalendar sa spiskom
svih dravnih vlasti i ustanova, slubenika i sl.,
npr. uitel>ski, svete-niki shematizam; fil.
postupak razuma sa predstavama danim u
opaaju iz kojih se sintezom na osnovu
vremenske
sheme
i
transcendentalne
apercepcije dolazi do saznanja predmeta (po
Kantu); ematizam.
shematizirati (gr. shematlzo) napraviti nacrt,
izraditi u obliku pregleda, nacrta, skicirate;
ematizirati.
shematian (gr. shema oblik, nacrt) izraen u
obliku nacrta, pregleda, u glavnim potezima;
ematian.
shematografija (gr. shema, grapho crtam)
crtanje likova ili slika.
shematopeja (gr. shema, poieo inim, pravim)
vetina prikazivanja (ili: prikazivanje) neke
radnje pokretima tj. pantomi-mikom.
shenobat (gr. shoinobates) igra na konopcu.
shenobatika (gr. shoinos konopac, bafno
idem) vetina igranja na konopcu.
shizogen (gr. schfzo cepam, rascepam, razdvojim, gen- koren od gignesthai nastati,
postati) koji je nastao putem delanja, razdvajanja, odvajanja.
shizogonija (gr. schiza cepanje, schizo cepam,
gone raanje) biol. bespolno mnoenje
neprestanim deljenjem celokupnog organizma
(kod sporozoa, bakterija i dr.).
shizotrihija (gr. schizo cepam, thrix gen.
trichos dlaka) med. cepanje kose pri vrhu.
shizofite (gr. schizo, phyton biljka) pl. bog.
biljke (bakterije i neke alge) kod kojih se
mnoenje vri iskljuivo bespolnim putem, tj.
deljenjem.
shizofrenija (gr. schizo, schiza cepanje, phren
gen. phren6s dua) med. duevni poremeaj koji
se sastoji u izvesnom cepanju duhovne
linosti, ispoljava se u naglom menjanju
pravca miljenja, nedostatku jedinstva htenja,
nadmonosti unutranjeg ivota i u
izbegavanju spoljanjeg sveta (naroito se
javlja kod tzv. mladalakog ludila; up.
demencija); izofrenija.
sholastika (gr. sholastikos kolski; ovek
kolske mudrosti, dedak; prvo znaenje:
dokon, koji ima vremena da ui, sholastike) 1.
fil. srednjovekovne filozofija koja je smatrala
svojim zadatkom da dokae da su verske
istine u isto vreme i nune istine razuma; to je,
u stvari, teologija ili, kako su je zgodno
nazvali, sluavka teolo-gije".

scenograf

sholastika (dat. scholastica, gr. schole kola)

2. kod katolika: opatica (kalu-erica) koja je
i uiteljica.
sholasticizam (gr. scholastike) fil. nazori i
naela sholastiara.
sholastiari (gr. schole kola, nlat. scholastici)
fil. kolski naunici, kolski mudraci;
hrianski filozofi sred. veka koji su
pokuavali da utvrde nauno-filozofski
sistem hrianske crkve (Erigena, Roscelin,
Anzelm Kenter-berijski, Abelar, Albertus,
Magnus, Toma Akvinski, Dune Skot, Biljem
Okam i dr.); prezrivo: preklapala ija je
mudrost vie za kolu nego za ivot.
sholastiki (gr. scholastik6s dokon; kolski;
ovek kolske mudrosti, dedak) kolski; fig.
dosetljiv, mudrijaki; sho-lastiko pitanje
kolsko
pitanje,
mudri-jako
pitanje;
sholastika filozofija v. sholastika.
sholija (gr. scholion tumaenje, objanjenje) pl.
sholije nauna izlaganja, objanjenja;
napomene kao objanjenja grkih i latinskih
pisaca koje su pisali stari gramati-ari.
sholijast (gr. scholiastes tuma, objanjava-lac)
pisac sholija, tuma nekog starogr-kog ili
latinskog pisca.
sholiograf
(gr.
scholion
tumaenje,
objanjenje, grapho piem) v. sholijast.
scelerat (lat. sceleratus) zloinac.
scelus (lat. scelus) zloin, prestup.
scena (gr. skene drvena skela, drvene skele,
pozornica, lat. scaena) pozornica, pozorite;
prizor, pojava (deo ina pozori-nog
komada); predstava, radnja, dogaaj; slika;
mesto gde se dogaa neka radnja; fig. neto to
obraa na sebe panju, prizor; svaa; staviti u
scenu obraditi kao pozorini komad, udesiti za
pozornicu; prirediti scenu prirediti prizor
svetu (izazivanjem svae, nereda, loma i
dr.).
scenarijum (nlat. scaenarium) knjiga scena,
uputstvo o promenama, pojavama i dr. u
pozorinim komadima.
scenario (gr. skene pozornica, ital.
scenario) tekst prema kome se snima film;
vrsta knjievnog dela pisanog tako da moe
posluiti kao osnova za snimanje filma.
scenarist (gr. skene pozornica) lice koje vodi
nadzor nad pozornicom i rukovodi kretanjem
glumaca na pozornici i daje znakove za
scenske efekte i dr.
scenarija (lat. scaena) sve ono to treba da je na
pozornici u nekom pozorinom komadu,
naroito nametaj; slika; predeo, okolina.
sceniti (gr. skene ator; arnjevi; bora-vljenje u
atoru) pl. stanovnici atora, ergari.
, scenograf (gr. skene pozornica, grapho
crtam, slikam) pozorini slikar; instrumenat
za lake vrenje perspektiv-

scenografija

889

nog crtanje nekog predmeta; sprava za

snimanje panorama.
scenografije
(gr.
skenographia,
skene
pozornica, graphfa crtanje) slikanje pozorinog dekora, pozorine slikarstvo; slikanje
predmeta u daljini, perspektivno slikarstvo.
scenski (lat. scaenicus) pozornini, koji se tie
pozornice, koji pripada pozornici; pozorini.
scibala (gr. skybalon izmet) pl. med. brabonj-ci
(kod tvrde stolice).
scijentizam (lat. scientia znanje, nauka)
hrianska nauka", sekta koju je u Sev.
Americi osnovala 1866. Meri Beker-Edi,
koja smatra da se bolesti mogu leiti
verom u Sv. pismo i molitvom, jer bog
jedini je ono to je stvarno, a sve materi-jalno,
dakle i bolesti, nestvarno je; zrnce istine i
povoljnog dejstva lei u sugestivnom uticaju
vere i molitve.
scijevciologija (lat. scientia, gr. logfa uenje)
fil. uenje o nauci, tj. nauka o metodima,
osnovama, pretpostavkama i ciljevima
nauke, teorija saznanja.
Scila (gr. Skylla, lat. Scylla) visoka i opasna
stena u Sicilskom moreuzu, kod Mesine,
prema vrtlogu Haribdi; u grkoj mitologiji
predstavljena kao ensko udovite koje
prodire mornare koji tuda prolaze; nalaziti
se izmeu Scile i Ha-ribde biti u poloaju
kada opasnost preti sa dve strane, i kada se
izbegne jedna doekuje druga, jo vea; fig.
bliska opasnost.
scilicet (lat. scire licet, scilicet) pril. naime, to
jest; skraeno: sc. = tj.

scifoid

scimpodijum (lat. scimpodium, gr. skimpodion) med. stolica za sklapanje, poljska

stolica, poroajna stolica. scintilatori (lat.
scintillatio) organske ili
neorganske materije ili njihovi rastvori
u kojima, pod uticajem jonizujuih (radioaktivnih) zraenja, nastaje svetlucanje
(scintilacija). scintilacija (lat. scintillatio)
treperenje,
blistanje, sevanje, prtanje varnica; astr.
treperenje zvezda. scirozan (gr. skfrros
otvrdnue, nlat.
scirhosus) med. tvrdo oteen, sa otvrtkom,
slian raku. scirozis (gr. skirros) med.
stvaranje scirusa,
otvrdnjavanje. sciroma (gr. skfrros) med.
raku slian otvrdak. sciroftalmija (gr. skirros otvrdnuo ir,
ophthalmos oko) med. rak u oima. scirus
(gr. skirros otvrdak) med. raku slian
otvrdak, tvrdi otok lezde. scisalije (nlat.
scissaliae, lat. scindere
cepati) pl. novci koji izlaze iz kovnice sa
nekim nedostatkom.
scisija (lat. scissio) cepanje, rascep,
odvajanje; up. izma. scisura (lat. scissura)
rascep, pukotina; med.
razderano mesto, raseeno mesto. scititis
(gr. skytos koa) med. zapaljenje
koe. scitogen (gr. skytos koa, genkoren od
gignesthai nastati, postati) sredstvo za
tavljenje koe, tanin. scifoid (gr.
skyphos pehar, vr, eidos
oblik, vid) geol. okamenotina u obliku
pehara.

T
T, t dvadeset drugo slovo nae irilice,
devetnaeste nae latinice (T, t); kao
skraenica: T.= Testamentu*!, tom, tribun; 1.=
titula, tu, tare; t. r.= Titule pleno; t. t. = titule
toto; tab. = tabula; Test. tes-tamenat; muz. t^tenor; mat. tg ili tang= tangens; fiz. T =
apsolutna
temperatura;
t=TOHa;
hen.
t
P=talijum,1a = tantal; Te = telur; 1Lj =
terbijum; Ts=tehnecijum; Ti = gigan;
1\l=torijum; Tt = tulijum; 1vo-donkkov
izotop tricijum.
tabak (arap. tabaq, tur. tabak) 1. komad
hartije razne veliine sa dva lista; tamparski
tabak list hartije koji ispresavijan daje 16
tampanih strana razne veliine; autorski
tabak tampana hartija sa ZO 000
tamparski^ slova i drugih znakova.
tabak (p. tabaco, ital. tabacco, fr. tabac, nem.
Tabak) 2. biljka za puenje i umr-kivanje,
duvan (nazvana po pokrajini Ta-bako u St.
Domingu, gde je 1496. najpre naena; po
nekima, re tabako znai, u jeziku ostrva
Haiti, posudu iz koje su uroenici puili).
tabakana (arap.-pers.-tur. tabakhane) koarska radionica, mesto gde se ini sirova
koa.
tabakera (fr. tabac duvan, tabatiere) kutija za
duvan, cigarete ili burmut (kona, drvena ili
metalna).
tabakoza (nlat. tabacosis) med. bolest radnika u
fabrikama duvana koja dolazi od udisanja
duvanske praine.
taban (tur. taban ravan) donja strana stopala.
tabardiljo (p. tabardillo) arlahna groznica u
Junoj Americi.
tabela (lat. tabella) ploica, tablica, pre-gledna
tablica, skrialjka, pregledno sreen spisak
(grafiki ili u brojkama), npr. genealoke,
istorijske, hronoloke tablice.
tabelaran (nlat. tabellarius) tabliast, u obliku
tablice; tablini, prikazan na tablici ili
pomou tablica; pregledan, prikazan ili
sreen po rubrikama.
tabelirati (lat. tabella) farm. pomou eerne
materije izraditi u obliku ploica, npr.
okoladu.

tabernakl (lat. tabernaculum) ator, paviljon,

senica s kovegom kod starih Jevreja; kod
katolika: koveg, povea kutija u obliku
kuice u kojoj se uva monstran-ca sa
posveenom hostijom (up. kivot); zatitni krov
za kipove, oltare, grobove i DRtabes (lat. tabere ileti, kopneti, sahnuti,
raspadati se, tabes ilenje, kopnjenje, sahnjenje, raspadanje) med. suenje, kopnjenje
tela; tabes abdominalis (lat. tabes abdominalis) tuberkuloze trbuha; tabes dorsa-lis
(lat. tabes dorsalis) suenje lene modine
praeno
poremeajima
stabilno-sti
i
sigurnosti hoda, posledica sifili-sa; tabes
pulmonalis
(lat.
tabes
pulmona-lis)
tuberkuloza plua.
tabescencija (nlat. tabescentia) med. suenje,
mravljenje, kopnjenje, iljenje.
tabetian (lat. tabes) med. bolestan od tabesa,
tabesni, koji se tie tabesa.
tabetiar (lat. tabes) med. onaj koji je bolestan
od tabesa, sifilisa, sifilitiar.
tabian (lat. tabes) med. v. tabetian.
tabla (lat. tabula) ploa; ploa za pisanje,
crtanje itd.; up. tabula.
tabl d'ot (fr. table d'hote) gostionika trpeza,
ruak u gostionici sa istim brojem i vrstama
jela i sa istom cenom za sve goste, za razliku
od ruka a la kart (fr. a 1a carte), gde gost
bira i plaa jela po jelov-niku.
tableta (fr. tablette) 1. ploa, tablica za pisanje;
2. posluavnik za kafu, aj i dr.; 3. farm.
ukalupljena, zbijena (ili: presova-na) lekovita
masa u obliku etvrtastih ili okruglih
ploica (pastkla).
tabletirati (fr. tablette ploa) farm. od lekovite
mase (smese) praviti okrugle ili etvrtaste
ploice (tablete, pastile).
table (fr. tableau, lat. tabula) slika; pregledno
sreeno prikazivanje; spisak, lista; u
pozorinom komadu: slika (izmeu ina i
pojave);
fig,
veliko
iznenaenje,
zaprepaenje.
tablonet (fr. tableau) omiljena drutvena igra
karata u kojoj uestvuju dva ili etiri
igraa sa 52 karte.
tabl-rond (fr. Table-ronde) lit. drutvo
okruglog stola kralja Artusa", sto za ko-

tabor

891

jim sedi kralj Artus sa svojim vitezovima (iz

kruga pria o kralju Artusu u staroj
francuskoj i nemakoj knjievnosti);
taflrunde.
tabor (slov.) kod eha i Maara: utvreni vis,
artiljerijski park; naroito: brdska tvrava,
ratni logor husita koji je 1420. god. podigao
Jan ika, po kome su husite nazivali
taboritima; kod Turaka: odeljenje vojnika u
jaini oko jednog bataljona.
taboriti pl. v. pod tabor.
taboriani v. husiti,

tabu svetost i neprikosnovenost bogovima \

posveenih stvari, mesta ili osoba, jer ako se
dodirnu, oni, toboe, donose veliku nesreu,
bolesti i smrt (u religiji ostr-vljana Junog
mora), jedan od najniih kultova demona i
prirodnih predmeta; tabuizam.
tabuizam v. tabu.

tabula (lat. tabula) daska, ploa, tabla

(naroito za pisanje); pl. spisi, povelje,
pismena, dokumenta, rauni, raunske
knjige.
tabula votiva (lat. tabula votiva) spomen-ploa.
tabula raza (lat. tabula gaza ploa ili tabla iji
je vosak poravnjan, na kojoj dakle, nita nije
napisano, jer se ranije pisalo stilom po
takvim
tablicama)
istrugana,
glatko
izbrisana, neispisana tabla; otuda: glatka,
prazna bakrena ili kamena ploa, neispisan
list; ovaj izraz najee se upotrebljava da
se oznai kako ljudska dua nema nikakvih
uroenih ideja, predstava (poreklo mu je u
jednom mestu Aristotelova dela O dui", ,
4); napraviti tabulu razu neto potpuno
ukloniti ili odstrani, potpuno rai-stiti; ft.
potpuno neznanje.
tabulator (nlat. tabulator) na pisaoj maini:
izraiva redaka i rubrika (za pravljenje
tabela).
tabulatura (nlat. tabulatura) najtaniji red i
pravilnost; muz. na nekim instrumentima:
oznaavanje tonova slovima i brojkama mesto
notama.
tabulet (nlat. tabuleta) lak drveni sanduk sa
pregradama koji nose na leima putujui
trgovci.
tabun 1. (rus. tabun) velika ergela konja u
stenama Rusije.
tabun 2. (eng. tabun) dugotrajni bojni otrov iz
grupe trilona; ima izgled crvenomrke
tenosti, iji miris podsea na miris kruaka;
pronaen 1944, ali nije upotrebljen u ratu.
taburet (fr. tabouret, p. taborete) stolica bez
naslona; klupica za noge (pri sedenju);
floretna tkanina sa arenim cvetovima.
tavelirati (fr. taveler) slik. iarati pegama,
poprskati.
tavoleta (ital. tavoletta) slik. daica na kojoj
slikar, pri radu, dri boje; up. paleta.

taksativan

tavoloca (ital. tavolozza) v. tavoleta.

Tagalci pl. malajski narod na Filipinima koji
govori tagalskim jezikom malajskog jezikog
stabla, potomci malajskih doseljenika.
taze (pere. taze, tur. taze) novo, svee, mlado,
tek spravljeno (jelo), tek ubrano (voe).
tazimetar (gr. tasis zatezanje, napon; irenje,
metron merilo, mera) sprava za me-renje
irenja nekog tela usled pridavanja toplote
itd.
tain (arap. ta'yin odrediti, tur. tayin obrok,
sledovanje) obrok; vojniki hleb, sledovanje.
tajga (rus. tanga) ogromna sibirska prauma,
1.0002.500 km iroka, neprohodna i bogata
ivotinjama (lisicama, kurjacima, mrkim
medvedima, samurima, vidrama, se-vernim
jelenima i dr.).
tajlorizam (Taylor) po amerikom inenjeru
Frederiku Vinslovu Tajloru (18561915)
nazvani sistem naune organizacije rada koji
se sastoji u tome to se, tanim aparatima i
metodima, mere pojedini pokreti radnika pri
radu, pa se, izbegavajui premaranje i
rasipanje
snage,
utvruje
formula
najcelishodnijeg vrenja potrebnih pokreta
pri radu; ovim se meto-dom postie velika
uteda u vremenu i poveava proizvodnja.
Tajlorov sistem v. tajlorizam.

tajmkiper (eng. time-keeper) sp. sat za tano

merenje vremena.
tajfun (kin. tai-fung) v. tifon.
tak (fr. taquet koi) bilijarski tap.
takelaa (nem., hol. Takel) sve to slui
kretanju lae pomou jedara i to dri
katarke (jarboli, ueta, krstovi i jedra na
brodu).
taklidi-seif (tur. taklid seyif) ceremonija kad
sultan pripasuje sablju (to je za-menjivalo
krunisanje).
takrir (arap. taqrir, tur. takrir) slubeni akt,
naroito akt o ubatinjenju.
taksa (lat. taxare proceniti, nlat. taxa, fr. taxe)
1. zvanino propisana cena (hleba, mesa,
vonje autom itd.); 2. vrsta posrednog
tarifskog poreza: dabina, pristojba, zakonom
utvrena suma novca koju je potrebno
poloiti u taksenim markama ili novcu da bi
se neka stvar, npr. molba, mogla uzeti u
postupak, ili da bi neto moglo stupiti na
snagu (prenosna taksa, nasledna taksa itd.);
taksa stole (nlat. taxa stolae) utvrena
nagrada katolikom sveteniku za pojedine
svetenike radnje.
taksametar v. taksimetar.
taksativan (nlat. taxativus) koji se moe
taksirati, koji se moe tano odrediti ili
utvrditi;
taksativno
nabrajanje
prav.
poimenino nabrajanje, npr. u nekom
zakonu, svih sluajeva na koje se izvesna
zakonska odredba moe primeni

taksator

892

taksator (nlat. taxator) procenilac, odrei-va

cene.
taksacija (lat. taxatio) odreivanje vrednosti,
utvrivanje cene; procenjivanje, pro-cena;
polaganje propisane takse; stavljanje taksene
marke na neku ispravu itd.
taksi (fr. taxi) putniki automobil sa taksimetrom.
taksi-automobil v. taksi.
taksiderma (gr. taxis ureenje, derma koa)
ispunjena ivotinja
taksidermija (gr. taxis, derma) vetina
punjenja ivotinja; uputstvo o punjenju
ivotinja i o njihovom odravanju.
taksidermist (gr. taxis, derma) ispunjava
ivotinja.
taksija (gr. taxis) biol. v. tropizam.
taksimetar (fr. taxi, gr. metron mera,
merilo) na automobilima: sprava koja sama,
automatski,
belei
preeni
put
u
kilometrima (radi odreivanja cene
vonje).
taksin hem. otrov koji se dobija iz lia,
izdanaka i semena tise.
taksiologija (gr. taxis ureenje; red, poredak,
logia nauka) nauka o redu, o raspore-ivanju,
o sistematisanju.
taksionomija (gr. taxis, nomos zakon) v.
taksiologija.
taksirati (lat. taxare) odrediti cenu; utvrditi
cenu; proceniti, procenjivati; poloiti (ili:
platiti) propisanu taksu; prilepiti taksenu
marku (na molbu).
taksis (gr. taxis red, raspored) ubojni red,
raspored bitke; med. nametanje (kile i
DR-)taksonomija (gr. taxis, nomos zakon) lingv.
poreenje slinih pojava u jednom ili u
raznim jezicima koje slui kao osnova za
klasifikovanje
(razvrstavanje)
jezikih
pojava i samih jezika.
taksofon (nlat. taxa, gr. phone glas, zvuk)
telefon-automat.
takt (nlat. tangere dodirnuti, dirati, taknuti,
tactus) 1. dodir, dodirivanje, pipanje,
sposobnost dodirivanja, opil; fig. smisao za
fino, finoa i sigurnost ponaanja u
ophoenju s drugima, oseanje za ono to
prilii; 2. muz. grupa tonova dobivena
ravnomernom podelom jednog niza tonova;
3. ravnomerna podela vremena, ravnomerno
kretanje, npr. u plesu.
taktizirati (gr. taktike) raditi, postupati po
taktici; postupati pri radu i ophoenju
oprezno i smiljeno.
taktika (gr. taktike od tasso postavim,
postrojim) voj. naukd o upotrebi trupa pre, za
vreme i posle borbe, vetina voenja trupa;
grana ratne vetine koja se bavi reavanjem
taktikih zadataka na kartama i terenu; fig.
celishodno i odmereno postupanje pri radu ili
ophoenju, umetnost.
taktilan (lat. tactilis) koji se tie ula pipanja,
opipljiv, dodirljiv.

talentovan

taktirati (lat. tactus) beleiti takt, ozna-avati

takt; rukom odbrojavati trajanje nota; davati
takt, udarati takt. taktian (gr. taktikos) koji se
tie taktike, vet u voenju trupa; umean, koji
radi po planu ili smiljeno; obazriv, paljiv,
fin u ophoenju.
taktiar (gr. taktik6s strojni, vian postrojavanju, vet u rasporeivanju ubojnog
reda) voj. onaj koji veto primenjuje taktiku;
umean, obazriv, paljiv ovek (pri radu itd.).
taktmeser (lat. tactus, nem. Messer) v. metronom ili hronometar. tal (nem. Teil) deo neke
celine, udeo (npr. u
imanju, nasledstvu i sl.). talambas (arap. tabl
bubanj, pere. baz od baljten igrati, tur.
davulbaz, tulumbaz) vrsta bubnja.
talamus (gr. thalamos) brana postelja; bog.
semeno leite cvetova; znat. deo sive
supstancije mozga koja sadri nervne elije i
koja se nalazi ispod modane kore na
prednjem delu modanog stabla. talant (gr.
talanton) v. talent 1. talar (lat. talaris) duga
sveana haljina, kraljevski ogrta; duga
gornja haljina katolikih i evangelikih
svetenika; slubeno odelo sudija.
talasarhija (gr. thalassa more, agsb vladam)
gospodarstvo
na
moru,
pomorska
nadmonost.
talasografija (gr. thalassa, graphia opisivanje)
v. oceanografija.
talasokratija (gr. thalassokratia) v. talasarhija.
talasometar (gr. thalassa more, metron mera,
merilo) sprava za merenje plime i oseke;
sprava
za
merenje
morskih
dubina.
talasoterapija (gr. thalassa, therapeia leenje)
med. leenje morem; nauka o lekovito-sti mora,
nauka koja prouava uticaj morske klime na
oveji organizam.
talbotipija (gr. typos otisak) fotografija
nazvana po jednom od pronalazaa, Engle-zu
Foksu Talbot-u; up. kalotipija.
galeb (arap. talib, tur. talebe) istraiva,
ispitiva, naroito na polju nauke; uenik;
student; naunik.
taleman (v. tala, tap) govornik u ime
seljakog stalea u vedskom parlamentu.
talent (gr. talanton, lat. talentum) 1. kod
starih Grka i Jevreja: odreena teina i
izvesna svota novca (talant); u novoj Grkoj:
teg od 100 mina =150 kg; 2. fig. prirodan dar,
darovitost koja se vebom moe razviti u
sposobnost naroito lakog, sigurnog i dobrog
obavljanja poslova u nekoj oblasti, bez
postojanja stvaralake snage genija; darovit,
obdaren ovek.
talentovan (lat. talentum) 'darovit, od prirode
sposoban, obdaren za to.

taliziJanizam

893

talizijanizam (gr. thatysia sc. iera rtve

prvenice, rtve prvih plodova) v. vegetarijanizam i talizije.
talizije (gr. thalysia sc. iera) pl. rtve u slavu
boginje Demetre, koje su se sastajale od prvih
zemaljskih plodova.
Galija (gr. Thalia, Thaleia) mit. 1. jedna od tri
gracije; 2. jedna od devet muza, muza
zatitnica dramskog pesnitva, naroito
komedije; otuda: Talijin hram = pozorite.
/galija (arap. tali', tur. talih) srea, naroito:
dobra srea; zvezda pod kojom se neko
rodi; sudbina.
talijum (gr. thallos mladica, izdanak, nlat.
thallium) hem. osoben metal, u spektru
pokazuje sjajnu zelenu liniju, otuda mu i naziv;
atomska masa 204,37, redni broj 81, znak
T1; slui za izradu optikih stakala koja jako
lome svetlost.
talik (arap.) vrsta poloenih persijskih slova,
koja su docnije primili i Turci.
talio (lat. talis takav, talio gen. talionis)
uzvraanje, odmazda, vraanje istom
merom; jus talionis (lat. jus talionis) pravo
odmazde, po naelu: oko za oko, zub za zub;
talion.
talir veoma est i star naziv novca u
mnogim zemljama i u raznim oblicima
(taler, daler, dalder, dolar i dr.); naziv po
Joahimstalu (Joahimovu) u dananjoj ehos
lovake j, gde je kovan jo u XVI veku; kod
nas ih kovala samo Dubrovaka Republika.
talisman (fr., p. talisman, arap. tilsim, gr.
telesma danak, porez, dabina, od teleein
platiti; izvriti, ispuniti, telos izvrenje,
ispunjenje) arobni magijski predmet koji, po
veoma rasprostranjenom narodnom sujeverju,
daje onome ko ga nosi arobnu mo, titi ga
od zla i donosi mu sreu; amajlija.
talit (hebr.) etvrtasto ebe kojim Jevreji, za
vreme molitve u sinagogi, pokrivaju glavu i
vrat; takoe: mrtvaka haljina, mrtvaka
koulja.
talk (arap, p. talco, nlat. talcus) min. mi-lovka,
magnezijev silikat s vodom, lju-spast ili
listast, boje ute ili crvenkaste, pod prstima
mastan (upotrebljava se kao praak za
mazanje maina, glaanje koe i dr.).
talkist (arap., nlat. talcus) min. talkov kriljac.
talmi-zlato uta slitina bakra, sadri samo do
1% zlata, kao ica ili lim upotrebljava se za
izradu ukrasa i nakita (nazvan po
pronalazau, fr. fabrikantu Tallois i demior = Talmior.
Talmud (hebr. Talmud, rab. thalmud usmena
pouka) zakonik pohrianskih Jevreja, zbirka
jevrejskih predanja i zakona, pri-reena
izmeu P i VI veka n. e., koja sadri
celokupne uenje jevrejstva, judai-zma.

tambur in

talmudisti (hebr. Talmud usmena pouka) pl.

Jevreji koji priznaju Talmud, zovu se jo i
rabiiiti (za razliku od karaita, koji ne priznaju
ni Talmud ni predanja).
talov (fr., p. talon, ital. tallone, lat. talus peta,
potpetica) 1. voj. ispupenje na spoljanjem
zidu bastiona; 2. u kartanju: karte (za
kupovanje) koje preostanu posle podele
karata igraima; 3. arh. ukras na donjem delu
izduben a na gornjem ispupen; 4. muz, donji
deo gudala, bica; 5. kod akcija i hartija od
vrednosti: tabak s kuponima, od koga se
svake godine odseca po jedan kupon radi
unovavanja po utvr-enoj ceni.
talofite (gr. thallos mladica, izdanak, phyton
biljka) pl. bot. biljke koje nemaju ni jednog
pravog biljnog organa, tj. ni korena, ni stabla,
ni listova (npr. okreci, liaji, gljive itd.).
talpa (tur.) velika debela daska, brvno.
talpara (tur.) brvnara, kua nainjena od talpi.
talus (gr. thallos mladica, izdanak, phytbn
biljka) 1. bog. biljno telo na kome se ne
razlikuje ni koren, ni stablo, ni list; up. talofite.
talus (lat. talus) 2. zool. skona kost; kocka (za
igru); nagib zemljita, nagnute zemlji-te.
talcijum (nlat. talcium) hen. v. magnezijum.
taman (arap. taman, tur. tamam) pril. ba, upravo, potpuno.
tamandu (braz. tamandua) zool. mravojedac,
junoameriki bezubi sisar.
tamarind (ital., p. tamarindo, nlat. Tata-rindus
indica) bot. afrika i istonoindij-ska kisela
urma, od koje se pravi pekmez koji se
upotrebljava kao blago sredstvo za ienje.
tamariska (lat. tamariscus) bot. azijske, afriko
i junoevropsko zimzeleno drvo, iji se solju
bogati pepeo upotrebljava za tavljenje i bo j a
disanje.
tambula (arap.) crnaki dobo od drveta.
tambur (fr. tambour, ital. tamburo) 1. dobo;
doboar; 2. zaklon nad vratima od vetra, kie,
zime i sl.; 3. arh. deo graevine oblika valjka,
cilindra, ili mnogougla na kome lei kube; 4.
pokrivena platforme eleznikog vagona; 5.
vrsta veza.
tambura (arap. tanbur, tur. tanbura) muz.
poznati muziki instrument sa etiri do est
metalnih ica.
tamburelo (ital. tamburello) v. tamburin.
tamburin (ital. tamburino) mali dobo u koji
se udara dlanom i koji ima praporce u
obruu, daire (upotrebljava se na Istoku, u
paniji i kod nas kao pratnja narodnih
plesova i pesama, naroito sevdalinki);
eref za vez; iv panski i junofrancuski
ples, slian gavoti, u kome igra sam sebe
prati tamburinom.

tambur -maor

894

tambur-maor (fr. tambour-major) podoficir

stareina doboara i trubaa u puku.
tamiz (fr. tamise) uglaana vunena tkanina.
tampon (fr. tampon) zapua, ep; ned. zapua
od vate, gaze, arpije i dr. koji se stavlja u
prirodne ili boleu nastale otvore na telu da
bi se zaustavile krva-renje; tamponska drava
mala drava koja se nalazi, kao kakav ep,
izmeu dve velike drave.
taiponada (fr. tampon) med. zatvaranje rane
tamponom, stavljanje tampona.
tamponaa (fr. tampon) rud. 1. svi radovi
kojima je cilj da se odvoje slojevi vode od
slojeva nafte i da se sprei pristup vode u
izbueno mesto; 2. kod probijanje rudnog
okna: vetake zapuavanje praznina i
pukotina cementom, glinom, bitumenom itd.
tamponacija v. tampona da.
tamponirati (fr. tamponner) zaepiti, zapuiti,
zatisnut; med. staviti tampon, zaustaviti krv
(vatom, gazom i sl.).
tamtam (kin.) gong, kineski ili indijski runi
dobo od slitine bakra i belog lima, u obliku
okrugle ploe, u koji se udara maljicom; fig.
vaarska galama, graja, buka.
tan (kin.) 1. najvea kineska i japanska trg.
mera = 100 kina = 60,453 do 60,479 kg
(pikul); japanska mera za povrinu =
9,917 zri.
tan (eng. thane) 2. visoka plemika titula u
kotskoj.
tanagra (gr. Tanagra) mali ivotinjski i
ljudski kipovi raeni od peene zemlje,
odlikuju se gracioznou (naziv po beotijskom gradu Tanagri, gde su proizvoene u
GU veku pre n. e.).
tanaimi (hebr.) pl. jevrejski tumai Mojsije-vih
zakona od I veka n. e.
tanatizam (gr. thanatos smrt) uenje i
verovanje da je dua oveja smrtna.
tanatozis (gr. thandtosis usmrenje) med.
umiranje jednog dela tela.
tanatoide (gr. thanatos smrt, eidos vid,
oblik) pl. med. bolesna stanja slina smrti, npr.
obamrlost, bolest spavanja, nesvestica,
tetanus i dr.
tanatologija (gr. thanatos, logia nauka) nauka
o prirodi i uzrocima smrti.
tanatometar (gr. thanatos, metron mera,
merilo) sprava za utvrivanje smrti.
tanatofobija (gr. thanatos, phobos strah)
med. preteran (ili: bolesni) strah od smrti.
tanad (nem. Tanz) igra, ples; igranka.
tang (dan. tang, isl. thang) 1. biljna vrsta iz
porodice algi, bojadijska mahovina od
koje se dobiva crvena boja; up. fukus.
tang (ind.) 2. vrsta istonoindijskog muse-lina.

tang (jap.) 3. mera za povrinu u Japanu, u

duini od 20 i irini od 15 Jgenga = 9,917 ari;
tan.
tavgens (lat. tangens dodiran, koji dodiruje)
kom. goniometrijska funkcija: u pravouglom trouglu odnos izmeu suprotne i
nalegle katete (tang) za dani ugao.
tangent (lat. tangere dodirivati, tangens)
ekii, maljica kod muzikih instrumenata
sa ilama i asovnika to sviraju.
tangenta (lat. tangere dodirivati, tangens)
geok. dirka, prava koja spaja dve uzastopne
(konsekutivne) take krive, krivulje.
tangentni (lat. tangere dodirivati) dodiran, koji
dodiruje; dodirni.
tangentometar (lat. tangere dodirivati, tangens, gr. meiron mera, merilo) tahimetar za
merenje visina trigonometrijskim putem.
tangenckjalni (nlat. tangentialis) dirni, koji
je u pravcu dirke, koji dejstvuje u pravcu
dirke, koji se kree u pravcu tangente;
tangencijalna sila komponente sile u pravcu
tangente (supr. normalna sila); tangencijalno
kretanje kod centralnog kretanja kretanje
jednog tela u pravcu tangente, time to
centripetalna sila u ma kojoj taci krune
putanje ne deluje, tako da se telo usled
inercije, lenivosti, dalje kree po pravoj
liniji.
tangina bog. madagaskarska otrovna, zimzelene,
ljiva, Tanghima venenifera.
tangara (lat. tangere) dirati, dodirivati,
ticati, tai, taknuti, tai se, taknuti se;
graniiti; pogoditi, pogaati, praviti utisak;
ticati se.
tango (p. tango) argentinski apaki ples uz
pratnju narodnih instrumenata, koji se,
preraen u Parizu, rairio po celoj Evropi i
postao jedan od najomiljenijih drutvenih
plesova; melodija mu ima teke i
melanholine ritmove sa mnogo sinkopa.
tandara (tur. tandir) prvarnice.
tandara-mandara
(tur.
tandir-mandir)
zbrkano, ispreturano, s brda s dola, bez reda i
smisla.
tandem (eng., fr. tandem) 1. lake otvorene
dvokolice sa dva konja koji su upregnut
jedan ispred drugog; 2. toak (ili: bicikl,
velosiped) sa dva sedita jedan iza drugog; 3.
teh. sistem motora sa dva cilindra jedan iza
drugog.
tandler (nem. Tandler, Trodler) prodavac
polovne robe, starinar.
tane (pere. dane, tur. tane) topovske ili
puane zrno, metak iz vatrenog oruja.
tanizirati (fr. tanin, taniser) d odavati vinu
tanin.
tanimi (hebr.) pl. velike morske nemani,
zmajevi, zmije, krokodili.
tanin (fr. tanin) hem. matecija koja se dobiva od
iarki i kore hrasta, jasena, breze, ive i dr.
bezbojan, beo ili ukast prah,

895
gorka ukusa i kupi usta, upotrebljava se u
industrijske svrhe, naroito za ta-vljenje
koa; up. scitogen.
tank (eng. tank) voj. v. tenk.
tanker (eng. tanker) v. tenker.
tanpon (fr. tampon) v. tagapon.
Tantal (gr. Tantalos) mit. sin Zevsov, otac
Pelopa i Niobe, kralj u Frigiji; zbog toga to je
odavao tajne bogova, s kojima je bio u
prijateljstvu, i to je, da bi iskuao njihovo
sveznalitvo, izneo pred njih na trpezu
roenog sina (Pelopa) kao jelo, baen je po
kazni u donji svet, gde je morao edan da stoji
u vodi do vrata, koja bi mu se ispred usta
izmakla im bi posegao da se napije, i gladan
da gleda u divno voe vie same svoje glave,
koje bi mu se odmah izmaklo im bi posegao
da ga ubere; otuda: trpeti Tantalove muke =
uzaludno eznuti za neim to je oveku tako
rei pred samim nosom.
tantal (nlat. tantalum) hen. element, metal,
atomska masa 180,95, redni broj 73, znak
Ta; tegljiv (duktilan), sjajnobeo, upotrebljava
se za izradu tantal-sijalica, opruga (federa) za
asovnike, hirurkih instrumenata koji ne
raju itd. (nazvan po tome to se njegov
oksid, tj. kiselina, ne rastvara u kiselinama
koje ga okruuju, te se, dakle, ne moe
zasititi; up. Tantal); kolumbijum.
tantalit (nlat. tantalum, gr. Ifthos kamen) min.
redak, kao gvoe crnosiv i veoma sjajan
mineral; sadri, pored gvoa i mangana,
tantal, niobijum i titan.
tantal-sijalica elektrina sijalica ije su ice
od tantala.
tantijema (fr. tantieme) odreeni udeo u
emu;
dobitni
deo
koji
pripada
predsednicima, lanovima upravnog i
nadzornog
odbora,
slubenicima
i
saradnicima
u
nekom
deonikom
(akcionarskom)
drutvu,
privrednom
preduzeu
(banci);
naroito:
postotni
(procentualni) deo koji pripada dramskim
pesnicima i kompozi-torima od prihoda sa
predstava njihovih dela.
tantuz (p., tanto, pl. tantos) novac za
obraunavanje, obino od lima, kartona i sl.,
naroito u kafanama.
ganc (nem. Tanz) igra, ples.
tancati (nem. tanzen) igrati, plesati.
tancmajstor (nem. Tanzmeister) uitelj
igranja (ili: plesa).
tancul (nem. Tanzschule) kola igranja.
tanul (nem. Tanzschule) v. tancul.
tanjir (arap. tannur) plitica, pladanj.
tanjur (arap.) v. tanjir.
tao (kin.) kod kineskog filozofa Lao-cea:
apsolutno bie, nevidljivo, neujno, nepipljivo, neodreeno, pa ipak savreno; ono
miruje, pa ipak je stalno u pokretu; samo
sebe n e menja, a ipak je uzrok svih
menjanja; ono je veno jedno, svuda prisutno,
veito; ono je koren svega, majka svih

tarabit

stvari, u svemu je i sve je u njemu; ono je

poreklo i svrha saznanja; to ono sazna, to
je mudro, to je sveti ovek" (re tao se
prevodi sa: bog, put, razum, re, smisao,
lotos).
taoizam (kin.) uenje Lao-cea o tao; docnije se
izrodilo u zadrtu mistiku i puku
praznovericu; up. tao.
Tao-teh-king (kin.) Knjiga o tao i teh", tj. o
logosu i vrlini, osnovna knjiga taoizma i
najznaajnije delo kineske filozofije,
pripisuje se Lao-ceu.
taner (fr. tapeur) pijanist ili klavirist koji
svira za platu, na veernjim igrankama.
tapet (gr. tapes prostirka, ilim, lat. tapetum)
stoni prekriva, otuda: izneti na tapet uiniti
to predmetom razgovora, izneti na reavanje;
biti na tapetu biti na dnevnom redu, na
reavanju.
tapeta (gr. tapes, lat. tapetum, ital. tappe-to)
prvobitno: ilim za pokrivanje zidova, zidni
tepih; sada: naroita materija (od hartije,
koe ili tekstila) u arama, mustrama, za
oblaganje zidova.
tapetar (lat. tapetum) v. tapecirer.
tapecirati (nem. tapezieren, fr. tapisser) sobne
zidove obloiti (ili: oblagati, ukrasiti)
ilimima, naroito bojadisa-nom hartijom,
koom ili tekstilnom materijom.
tapecirer (nem. Tapezierer) 1. ureiva ili
ukraavalac soba tapetama; 2. majstor koji
vri presvlaenje nametaja (tek-stilom,
koom, skajem).
tapija (tur. tapu) zvanino pismeno o svojini
kakvog nepokretnog imanja.
tapioka (braz. tapioca) zrnato skrobno
brano koje se dobiva od krtolastog
podzemnog stabla biljke manihot (Manihot
utilissima).
tapir (braz. tapy'ra) zool. ivotinja slina
svinjetu, sivi oko reka i bara prauma Ju.
Amerike i june Azije.
tapiserija (fr. tapisserie) ilimarstvo; vez na
retkom platnu, slian ilimskom vezu;
tkanina ili hartija za oblaganje zidova;
tapetarska radnja.
tapsel grub istonoindijski katun sa prugama,
obino plave boje.
tapati (ma. taps pljesak) pljeskati rukama,
aplaudirati.
tara (ital., p. tara, fr. tare, arap. tarh) trg. dara,
odbitak teine zavoja od ukupne teine
merene robe; teina sanduka, bureta, daka i
dr.; sopra tara (ital. sopra tara) odbitak koji
se odobrava preko uobiajene tare; tara-raun
raun o odbitku tare.
taraba (pere., tur. tahta daska, perde pregrada,
zaklon) plot, ograda od dasaka.
tarabit (p. taravita) panski i junoame-riki
visei mostovi (na lancima ili elinim
konopcima).

tarabolos

896

tarabolos (tur.) svileni pojas ukraen resama i

arama.
tarai pl, nezdrave, vegetacijom i zverinjem
veoma bogate barovite ravnice na junom
podnoju Himalaja.
taraksakum (gr. tardsso uznemirujem, nlat.
Leontodon taraxacum) vot. maslaak, veoma
lekovita biljka (nazvana po tome to izaziva
uznemirenosti u trbuhu i proliv ako se uzme u
veoj koliini); up. taraksis.
taraksis (gr. tiraxis uznemirenje) med. poremeenost (ili: uznemirenost) u trbuhu, proliv;
takoe: lako zapaljenje oiju.
tarana (pere. terjiane, tur. tarhana) izdrobljeno testo na mrvice u obliku zrnaca, i
osuene, od ega se pravi istoimena orba.
tarantas (rus. tarantas) vrsta nekadanjih
ruskih putnikih kola s arnjevima.
taraitela (ital. tarantola) 1. vrsta otrovnog
pauka u Italiji, naroito kod grada Ta-ranto
(Tarento) i u tropskoj Aziji i Americi.
taraitela (ital. tarantella) 2. ivahan narodni
ples u 6/8 takta i muzika pratnja, naroito
na Siciliji i u Kalabriji (nazvan po gradu
Taraito).
tarantizam (ital. tarantola) med. ujed taran-tele i
bolest igranja koja dolazi od toga ujeda.
tarapana (arap.-pers., tur. darbhane) 1. kovnica novca; 2. guva, gomila, gurnjava.
tarator (arap.) salata od zelenih krastavaca,
belog luka, kiselog mleka, ulja i soli.
taraca (ital. tarrazza) v. terasa.
tardando (ital. tardando) muz. oklevajui,
zateui, usporavajui.
tardato (ital. tardato) muz. v. tardando.
tardo (ital. tardo) muz. lagano, sporo.
tarzalgija (gr. tarsos stopalo, algos bol) med. bol
stopala, stopaonog korena.
tarzija (ital. tarsia) v. intarzija.
tarzitis (gr. tarsos rub kapka i trepavica) med.
zapaljenje hrskavice onih kapaka.
tarzofima (gr. tarsos stopalo; rub kapka i
trepavica, phyma izrataj) med. izrataj na
stopaonom korenu; izrataj na hrska-vici
onog kapka.
tarzus (gr. tarsos, lat. tarsus) znat. stopaoni
koren; hrskavica onih kapaka.
tarik (arap. tariq, tariqa put) derviki red.
tarirati (ital., p. tara) trg. odrediti istu teinu
neke robe pre pakovanja i izraunati taru.
tarifa (arap. ta'rifa, fr. tarif) utvrena cena
za obavljanje raznih poslova, npr. tarifa
grafikih radnika, automobilska, nosaka
itd. tarifa; cenovnik za prevoz putnika i
robe (eleznika tarifa); spisak sa cenama
robe; utvreni stavovi po kojima se
naplauje carina na razne uvozne i dr.
artikle.
tarifirati (fr. tarifer) odrediti (ili: odreivati,
utvrivali, utvrditi) cenu, carinski stav itd.;
up. tarifa.

tarlatan (fr. tarlatane) fini i laki pamuni

muselin za sveane haljine. tarnkapa (nem.
Tarnkappe) kit. arobni ogrta koji je onoga
koji ga nosi inio nevidljivim i davao mu
neobinu snagu (kod starih Germana).
taro (ind.) skrobom bogat gomoljasti koren
jedne istonoindijske biljke, glavna hrana
stanovnika Sandvikih ostrva.
tarok (ital. tarocco, nem. Tarock) igra karata,
poreklom iz Egipta, u kojoj uestvuju tri
igraa sa 78 karata, od kojih su 22 taroka
(aduti).
tarpan (rus. iz tatar.) zool. mali divlji konj
ruskih stepa.
Tarpejska stena (lat. saxum Tarpeium) stena u
Rimu sa koje su na smrt osuene survava-li u
Tibar (nazvana po Tarpeji, keri rimskog
zapovednika tvrave Tarpejusa, koja je, za
vreme rata sa Sabinjanima, izdala prolaz u
tvravu, zbog ega su je sami Sabinjani
ubili).
tartan (eng. tartan) kotska vunena ili svilena
tkanina
iarana
kockama;
kotski
ogrta=pled.
Tartar (gr. Tartaros) kit. dubok i mraan ponor
ispod podzemnog sveta, sa eleznim vratima i
elinim pragovima, u koji je Zevs bacio
titane kad su se bili protiv njega pobunili i
gde borave grenici i zloinci; fig. ponor,
bezdan, pakao.
tartar (nlat. tartarus) hem. vinski kamen, stre.
tartarati (lat. tartarus) hem. soli vinske kiseline.
tartarizacija (nlat. tartarisatio) ienje
vinskim kamenom; stvaranje vinskog
kamena; up. tartar.
tartarizirati (nlat. tartarisare) istiti vinskim
kamenom; stvarati vinski kamen (tartar).
Tartinijev ton ak. v. kombinacioni ton (nazvan
po ital. virtuozu na violini i muzikom
teoretiaru uzepe Tartiniju, 16921770).
Tartif (fr. Tartuf) ime glavnog junaka u
istoimenoj
Molijerovoj
komediji;
fig.
pretvoran ovek, licemer, farisej.
tartrati (nlat. tartarus vinski kamen) pl. hem. soli
vinske kiseline.
tas (arap. tas, nem. Tasse) 1. plitak ovei
tanjir od drveta ili metala, npr. za skupljanje
priloga u crkvi itd.; 2. okrugla metalna ploa
na kantaru; 3. okrugla mesingana ploa na
bubnju.
tasa (nem. Tasse, fr. tasse, ital. tazza, p. taza,
arap. tas) olja, oljica, naroito za topla
pia (kafu, aj). '
taseta (fr. tasSfette) deo oklopa koji pokriva
donji deo butine, nabutnica.
taslaisati (tur. taslamak) ponositi se, oholo se
drati, praviti se vaan.
taslak (tur. taslak) panj; neobraeno drvo od
kojeg se pravi orue; ekipa, forma.

tasta

897

tasta (nem. Taste, ital. tasto) uz. dirka (na

klaviru, orguljama).
tastatura (ital. tastatura) sve gornje i donje
dirke na jednom instrumentu (npr. na klaviru,
gsaoj maini itd.).
taster (nem. Taster) dirka, tipkalo, sprava na
kojoj se, pritiskivanjem i otputan>em
naroitog dugmeta, otkucava telegram.
tastijera (ital. tastiera) uz. v. klavijatura; sula
tastijera (ital. sulla tastiera) kod gudakih
instrumenata: napomena da treba prevlaiti
gudalom po ilama to dalje od kobilice.
tasto solo (ital. tasto solo) muz. udaranje
prostih bas-tonova, bez pratnje.
Tatari (pere. Tatar, tur. Tatar) pl. prvobitno: ime
jednog mongolskog plemena; docnije, u sred.
veku: opte ime razliitih ratni-kih plemena
mongolskih, tunguskih i turskih u Srednjoj
Aziji; danas: Turcima srodne pleme koje
ivi u krajevima na severnom delu Crnog
mora (Krim, Kavkaz, Ural i dr.); nekada u
Turskoj bili uveni kao skorotee; otuda:
tatarin = skorote-a, glasnik, ulak.
Tatarin (pers.-tur.) v. Tatari.
tatarski (pers.-tur.) koji se tie Tatara, koji
pripada Tatarima; tatarska vest ne-pouzdana
vest, vest kojoj se ne sme pokloniti vera (po
tome to je jedan Tatarin, za vreme krimskog
rata 1854. bio doneo ne-tanu vest o padu
Sevastopolja).
tat aham asmi (sskr. tat aham asmi) fil. v. tat tvam
asi.
tatersal (eng. tattersall) ustanova za gajenje i
prodaju konja trkaa, obraunavanje opklada i sl., konjska berza; trkalite za konje
sa seditima za gledaoce (naziv po R.
Tatersalu, koji je 1777. osnovao prvu ovakvu
ustanovu u Londonu; danas postoje i U
Drugim velikim gradovima).
tatli (tur. tatli) slatko, ukusno, blago.
tatovirati (eng. tattoo) v. tetovirati.
tatonirati (fr. tatonner) traiti pipanjem; slik.
raditi nesigurnom rukom, plaljivo; lutati u
radu.
tat tvam asi (sskr. tat twam asi) to si ti!", tat
aham asmi to sam ja!", izraz u ind. filozofiji
kojim se izraava identitet subjekta i objekta,
izmeu Ja i spoljanjeg sveta; celokupne
prividna mnoina osni-va se na jednom
identinom biu, atmanu.
tatu (braz., port. tatu) zool. junoameriki
oklopnik; armadilj.
tatuirati (fr. tatouer) v. tetovirati.
taumatologija (gr. thauma ten. thaumatos
udo, logia nauka) nauka o udima.
taumatomah (gr. thauma ten. thaumatos udo,
macheomai borim se) protivnik verovanja U
uda.
taumatomahija (gr. thauma ten. thaumatos
udo, mache borba) borba protiv verovanja u
mogunost uda.
taumatrop (gr. thauma udo, tropos obrt) ont. v.
zootrop.
57 Leksikon

taft

taumaturg (gr. thaumaturgbs udotvorac,

opsenar) udotvorac.
taumaturtja (gr. thauma udo, thaurmaturgia opsenarstvo) udotvorstvo; arolije
Indijanaca.
taurat (hebr.) Stari zavet (kod Jevreja).
taurokola (gr. tauros bik, kolla lepak) lepak
spravljen od bijih koa.
tauromahija (gr. tafiros, mache borba) borba s
bikovima.
taurofag (gr. tauros, phagelh derati) onaj
koji jede bikove, bikoder.
taurofon (gr. tauros, phonetio ubijem,
ubijam) onaj koji ubija bikove.
tautacizam (gr. tautdn, t6 auto isto) ret.
pogrena jednakozvunost bliskih slogova;
nagomilavanje mesta koja jednako ili slino
glase.
tautogram (gr. t6 auto, gramma) poet. pesma
iji redovi poinju istim slovima.
tautologija (gr. tautologfa ponavljanje,
reenoga) ponavljanje jedne misli istim ili
razlinim reima, npr.: Oboavati idole i
kumire; Uzmimo na primer, sledei primer.
tautoloki (gr. tautologfa) koji iskazuje (ili
znai) isto.
tautomerija (gr. taut6n isto, meros deo) hei.
svojstvo nekih jedinjenja da reaguju na
osnovu dveju svojih izomernih formula.
tautometrija (gr. tauton, metron mera) razmer, srazmera, skladnost.
tautosilabiki (gr. tauton, syllabe slog) liv.
koji pripada istom slogu; npr. dif-tong ai u
grkoj rei tauto pripada prvom slogu (tauto) i za njega se kae da je u tautosilabikom
poloaju; supr. hetero-silabiki.
tautofonija (gr. taut6n, phone zvuk) stalno
ponavljanje
istog
zvuka,
neprestano
ponavljanje istog tona.
tautohrona (gr. tauttin, chronos vreme) gega*.
istovremenica, kriva koju teka taka t
opisuje u padu sa poetnom brzinom nula iz
poetnoga poloaja A do krajnjeg poloaja
V pri emu vreme pada T ostaje isto ma
gde da se uzme poetni poloaj A na krivoj,
cikloida; up. izohrona.
tautohronian (gr. tauton, sgbpov) koji
jednako traje, ravnotrajan; taugohronina
krivulja geoh. v. tautohrona.
tauirati (nem. tauschieren) plemeniti metal,
obino zlato, srebro ili platinu, umetati radi
ukrasa u metalnu podlogu (od gvoa, bakra,
bronze i dr.); tauirano srebro = tudasrebro.
tafefobija (gr. taphe pogreb, grob, phobeo
bojim se) strah od groba, strah onoga koji se
boji da ne bude na sahranjen.
taflrunde (nem. Tafelrunde) v. tabl-rond.
taft (nem. Taft, fr. taffetas, pere. tafte) laka i
glatka svilena tkanina, slina platnu, izrauje
se od kuvane svile; slui pogla-vito za izradu
postava.

taftija

898

taftija (pere. sahtyan, tur. sahtiyan) uinjena

koa.
tahiblastija (gr. tachys brz, blastano kli-jam,
niem) vot. brzo klijanje, brzo razvijanje.
tahigeneza (gr. tachys, genesis postanak)
biol. ubrzan razvitak jednog organizma, ili
sluaj kad neka faza u razvitku izostane te
se razvitak usled toga ubrza.
tahigraf (gr. tachys, grapho piem) vetak u
brzom pisanju; up. stenograf.
tahigrafija (gr. tachys, grapho) vetina brzog
pisanja, brzopis, starogrka steno-grafija.
tahidrit (gr. tachys, hydor voda) hem. lako
rastvorljivo prirodno jedinjenje hlorkalcijuma, hlormagnezijuma i vode.
taikardija (gr. tachys, kardia srce) med.
ubrzano kucanje bila (pulsa) do 200 i vie
otkucaje u minuti, usled naprezanja, tranja,
psihikih uzbuenja, nervoze, trovanja
nikotinom itd.
tahilit (gr. tachys, Ifthos kamen) min. povrinska eruptivna stena; po hem. sastavu
odgovara bazaltu.
tahimetar (f. tachys, metron mera, merile) 1
brzinomer; 2. sprava za brzo merenje
rastojanja, brzo snimanje zemljita.
tahimetrija (gr. tachys, metria merenje) brzo
merenje; brzo pravljenje snimaka.
tahograf (gr. tachys brzina, grapho bele-im)
tahometar koji pored merenja brzine
obrtanja, u isto vreme i belei, vri
registrovanje.
tahometar (gr. tachys brzina, metron mera)
tek. mera brzine, sprava na mainama,
motornim kolima i dr. koja meri brzinu
obrtanja tokova, naroito kod elektrodinaminih maina.
tacet (lat. tacet) muz. on (ona, ono) uti.
tacite (lat. tacite) prid. utom, utke, preutno;
kriom, neopaeno.
tacitovski (lat. Tacitus) kratak, zbijen, saet,
teak za razumevanje (kao stil ili nain
pisanja rimskog istoriara Tacita, 55117. n.
e.).
tacitus kovsenzus (lat. tacitus consensus)
preutan pristanak.
taclije (nem. Tazeln) narukvice, manetne.
tacna (ital. tazza) plitak tanjiri za olju, plitica.
tadici (pere.) pl. sa stranom krvlju pomeani
potomci starih Persijanaca, Meana i
Baktrijaca u Aziji (za razliku od vlada-juih
tatarskih plemena).
ta (tur. ta) kamen.
taizam (fr. tache mrlja) elt. nain slikanja
pomou mrlja, tj. bacanje boje na platno
bez upotrebe etkice; prvi put primenjen
sredinom ovog veka u Francuskoj.
tairati (nem. taschieren) kipove od drveta i
platna prevlaiti gipsom.
talih (hebr. schalach) jevrejski praznik
ienja, prvog dana Nove godine.

tevtoian

tana (nem. Tasche, ital. tasca) torbica,

naroito kona (enska i muka). taner
(nem. Taschner) izraiva torbica;
trgovac robom izraenom od koe i dr.
tanpiler (nem. Taschenspieler) onaj koji iz
jedne toboe prazne torbice vadi kao od ale
razne stvari, opsenar, maioni-ar.
tvid (eng. tweed) fino keplovana vunena ili
poluvunena tkanina za izradu odela i
ogrtaa. tvil (eng. twill) gusta i fino tkana
pamune
tkanina.
tvist (eng. twist) 1. engleski mainski raen
pamuni konac; 2. pie od rakije, piva i
jaja; 3. vrsta igre (plesa); 4. ot udarac
lopte tako da se ova u letu obre.
teagog (gr. theds bog, dgo dovodim, prizivam)
doziva, priziva bogova (duhova). teagogija
(gr. the6s, ago) dozivanje (ili:
prizivanje) bogova (duhova). teatar (gr.
theatron) pozornica; pozorite, kazalite
(zgrada); mesto, poprite neke radnje, nekog
dogaaja; pozorine predstava. teatika (gr.
theaomai gledam; posmatram)
nauka o gledanju, nauka o vidu. teatralan (lat.
theatralis) pozorini, kaza-lini; fig. slian
onome kako se radi na pozornici, sraunat na
efekat, nepriro-dan, udeen, izvetaen,
afektiran. teatrolog (gr. theatron pozorip!te,
16gos re, govor) strunjak za pozorinu
umetnost.
teatromanija (gr. theatron pozorite, ta-nfa
pomama, strast, ludilo) strast za poseivanjem pozorita.
teatrum (lat. theatrmn) pozorite; teatrum
anatoliosum (nlat. theatrum anatomicum)
anatomska dvornice; teatrum mundi (lat.
theatrum mundi) pozorite svete, melo
pozorite u kome se prikazuju predeli,
gradovi i dr. sa pokretnim figurama. tebaizam
med. trovanje opijumom; up. tebain. tebain hem.
otrovan alkaloid opijuma, bez boje i mirisa,
rastvera se u alkoholu i etru; i u najmanjim
koliinama izaziva greve (nazven po starom
egipatskom gradu Teba).
tebet (hebr. tebeth) etvrti mesec graanske a
deseti crkvene godine kod Jevreja, odgovara
naem decembru.
tebecin med. fabriko ime za preparat koji se
spravlja od arsenificiranih kultura bacila
tuberkuloze; slui kao lek protiv tuberkuloze.
tebib (arap.) lekar.
tevabija (arap. tawabi', tur. tevabi) pratnja;
pristalice, istomiljenici; fig. sena i deca,
lanovi porodice (blii). tevtoman (lat.
Teutones,
Teutoni
ime
jednog
starog
germanskog naroda, Nemci, gr. ta-nfa
pomama, strast, ludilo) oboavalac svega to
je nemake.

tevtomaniJa

899

tevtomanija (lat. Teutoni, Teutones, gr.

manfa) oboavanje svega to je nemako.
tevtonizam (lat. Teutoni, Teutones) oduevljenost svim onim to je nemako.
tevtonski (lat. Teutonicus germanski) koji se tie
Tevtonaca, staronemaki.
Tevtonci (lat. Teutoni, Teutones) germanske
pleme na Baltikom moru, poznato po
svojim borbama s Rimljanima 103. god. pre
n. e., zdruilo se sa Cimbrima, 102. godine
potpuno ih porazio rimski vojskovoa
Marije.
teget tamnoplava boja tkanine (po Wilhelm--u
Tegetthof-y, austrijskom admiralu, koji je
1866. komandovao u bici kod Visa).
tegla (lat. tegula crep) posuda, obino staklena,
za dranje slatkog, turije i drugih
namirnice.
tegument (lat. tegumentum) pokriva, zastor;
zool. koa; bat. ljuskasti omota pu-poljia.
Tedeum (lat. Te deum laudamus Tebe boga
hvalimo) sveano blagodarenje (u katolikoj
crkvi).
teza (gr. thesis stavljanje, postavljanje;
postavka) postavka, tvrdnja, tvrenje; fil. prvi
stav
u
dijalektikojlgetodisamokre-tanja
pojmova (up. aititeza, sinteza); stav, naroito
stav koji treba dokazati, sporan stav;
pismena radnja kao uslov za polaganje
doktorskog ispita (doktorska diser-tacija); etr,,
kuz. sputan>e glasa, nenagla-eni deo takta
(supr. arza).
tezauracija (gr.) v. tesaurizacija.
tezaurizacija (nlat. thesaurisatio, gr. thesauros blago, riznica) v. tesaurizacija.
tezaurirati (gr. thesaurfzo sauvam, nagomilam) v. tesaurirati.
tezaurus (gr. thesaurds blago; riznica) v.
tesaurus.
tezga (pere. destgah, tur. tezgah) trgovaki,
duanski sto ili klupa; zanatlijske klupa.
Tezej (gr. Theseiis) nit. jedan od najveih
junaka starogrke mitologije, sin Egejev,
atinski kralj; poto je, pomou Arijadne, ubio
na Kritu Minotaura i pobegao iz lavirinta,
vratio se u Atinu i ujedinio atike oppggine u
jednu dravu sa presto-nicom Atinom; sem
toga, Tezej je pobedilac amazonki, uesnik u
pohodu argonauta, u kalidonskom lovu, u
borbi protiv kentaura i dr.
teizam (gr. theos bog) vera u boga uopte (za
razliku od ateizma); vera u postojanje
jednog boga (za razliku od panteizma).
tein he, osobena materija koju sadri aj
(Thea chinensis) = kafeni.
teist (gr. the6s bog) onaj koji veruje u boga;
pristalica teizma.
teihoskopija (gr. teichoskopfa gledanje sa
bedema gradskoga zida) posmatranje sa
zida", sredstvo koje se esto primenjuje u
tehnici drame pri prikazivanju dogaaja,
bitaka i sl., koji bi se na po zornici
57

tekstolopca

veoma teko mogli izvesti ili se nikako ne

bi mogli izvesti: na pozornici se nalazi
bedem, kula, breuljak i sl. gde stoji
posmatra i prikazuje onima na pozornici
dogaaj koji toboe posmatra (npr. u
ekspirovom Juliju Cezaru", V, Z, u
Geteovom Gecu", , u tragediji J. Sterije
Popovia Milo Obili", V itd.).
tej (fr. the, nem. Tee, ital. te, p. te, eng. tea,
rus. ai, kin. tscha) sasuene lie poznate
kineske i japanske biljke Thea chine-sis ili
sinesis i toplo pie od toga lia, aj.
tejlorizam sistem naune organizacije rada i
plaanja najamnine, nazvan po amerikom
inenjeru V. F. Tejloru (Taylor, 18561915).
teka (gr. theke priuva, sandue, koveg, od
tithemi meem, lat. theca) kutija, sanduk,
ormar; sveska, belenica (aka).
tek-drvo v. tik-drvo.
tekija (arap. takya, tur. tekle) muslimanski
(derviki) manastir u Turskoj; turska kape
la.
tekila (p. tequila) vrsta estokog alkohol-nog
pia u Meksiku, dobiva se destilaci-jom
nekoliko vrsta agava.
teksis (gr. teksis topljenje) med. suenje,
kopnjenje, supca.
tekst (lat. texere tkati, plesti, textus tkanje,
pletivo; prikazivanje, sadraj) 1. rei,
sadrina nekog dela, napisa i sl. (za razliku
od slika, napomena i dr. u njemu); 2.
odlomak, reenica iz Biblije (kao osnova
propovedi); 3. nuz. rei pesme, opere i dr. za
razliku od muzike (npr. tekst opere i dr.); 4.
tip. vrsta tamparskih slova u veliini od 20
topografskih taaka.
tekstil (lat. textile sc. opus) tkanina, tkivo,
tkanje, sukno, platno.
tekstilac (lat. textile sc. opus tkanina, tkivo,
sukno, platno) radnik u tekstilnoj industriji,
tkaninac.
tekstilije (lat. textilia sc. orega tkane stvari,
tkanine) pl. opti naziv za sve pre-divne
sirovine, polupreraevine i gotove proizvode,
tekstilni materijal.
tekstilni (lat. textilis tkan, pleten, tkanin-ski,
tkivni, sukneni, platneni, pletivni) koji se tie
tkanja, koji se moe tkati, tkaki; tekstilna
industrija opti naziv za razliite grane
predanja, tkanja, pletenja, vezenja, bojenja,
apreture itd. kojima je svrha izrada materija
za ode-vanje; tekstilna hemija hemija
vlaknatih
materija, naroito
bojarstva;
tekstilne biljke biljke od kojih se dobivaju
prediv-na vlakna (konoplja, lan, pamuk,
itd.).
tekstologija (lat. textus tkivo; sadrina, gr.
logia nauka) grana filologije koja se bavi
istorijom i kritikom tekstova i njihovim
naunim objavljivanjem.

tekstuelan

900

tekstuelan (lat. textus, fr. textuel) koji se dri

tano teksta, veran tekstu, doslovan, bukvalan,
od rei do rei.
tekstura (lat. textura) tkanje, tkanina; sklop,
sastav, spoj.
tektian (gr. tektikos) topan, rastopan, koji topi,
koji rastapa.
tektologija (gr. tekton drvodelja, tesa, te-sar,
gradilac, radnik, izraiva, logla) nauka o
podizanju ega, npr. jednog organizma.
tekton (gr. tekton) vetaki graevni materijal,
slian betonu.
tektonika (gr. tektonik6s drvodeljski, te-saki,
tesarski, neimarski, tektonike sc. techne
vetina obrade drveta) 1. vetina crtanja i
graenja alata, orua, sudova, nametaja itd.
koja udruuje korisno i umetniko; 2. vetina
spajanja,
izvoenje
i
rasporeivanja
materijalnih i umetnikih elemenata u
umetnikom delu; 3. geol. deo geologije koji
prouava sastav Zemljine kore i procese koji
se u njoj zbivaju = geotektonika.
tektonofizika (gr. tekton radnik, gradi-telj,
umetnik, fizika) grana geofizike koja
prouava oblike stena nastale delo-vanjem
prirodnih sila.
tektonski (gr. tektonik6s neimarski) koji je u
vezi sa sastavom Zemljine kore; tektonski
zemljotres zemljotres izazvan pore-meajima
i pomeranjima Zemljine kore.
tektura (nlat. tectura) pokrov, zavoj; isto
pare hartije koje se lepi preko onoga dela
u rukopisu koji se eli ispraviti, drukije
stilizovati i sl.
tela (lat. tela) tkanje, tkivo.
telazis (gr. thelazo dojim; sisam) med. v.
telazmus.
telazmus (gr. thelasmos, thelazo sisam,
dojim) sisanje; dojenje.
telal (arap. dallal, tur. tellal) javni vika,
glasnik; trgovac starim stvarima, stari-nar.
telalnica (arap.-tur.) starinarnica.
telamon (gr. telamon) koni kai za ma ili
no; med. pojas za potpasivanje; tela-moni pl.
arh. stubovi u ovejem obliku koji dre
opivnicu (sime), atlanti.
telautogram (gr. tele daleko, u daljini, na
daljinu, autogram, v.) vest (ili poruka) poslata
i zabeleena telautografom.
telautograf (gr. tele daleko, na daljinu, u
daljini, autograf, v.) instrument koji reprodukuje pisani tekst ili sliku, crte;, mapu
itd. na daljinu.
Tel Biljem (nem. Tell Wilhelm) legendarni junak
vajcarske slobode u XIV veku, koji je, po
predanju, ubio austrijskog namesni-ka Geslera
i time poeo narodnooslobodi-laku borbu;
poznat i po tome to je ustrelio jabuku na
glavi svog sina; predmet vie umetnikih,
knjievnih (F. iler) i muzikih dela (Rosini).

telekomanda

tele- (gr. tele) predmetak u sloenicama sa

znaenjem: daleko, u daljinu, na daljinu, u
daljini.
televizija (gr. tele na daljinu, lat. visio vienje,
gledanje) gledanje u daljinu"; fiz. prenoenje
(transmisija) i dostavljanje slika na daljinu
pomou elektromagnet-skih talasa.
televizor (gr. tele, lat. visor posmatra) fiz.
televizijski prijemnik, aparat sa ekranom na
kojem se prikazuju preneseno slike, odnosno
na kojem se prikazuje televizijski program.
telegonija (gr. tele, gone raanje; potomak)
uticaj prve muke jedinke na sve docnije
roene jedinke (nauio nedokazan).
telegram (gr. tele, gramma pisano, pismo)
saoptenje putem telegrafa, brzojav, depea.
telegraf (gr. tele, grapho piem, beleim) 1.
svaka optika, akustika ili elektromagnetska naprava za brzo dostavljanje
vesti na velika odstojanja; 2. ustanova koja
alje i prima brzojave.
telegrafija (gr. tele, grapho) brzo dostavljanje
vesti na daljinu pomou telegrafskih aparata,
brzo javljanje.
telegrafika (gr. tele, grapho) v. telegrafija.
telegrafira (gr. tele, grapho) v. telegra-fisati.
telegrafisati (gr. tele na daljinu, u daljini,
grapho piem) javljati telegrafom, javiti
telegrafski, brzojaviti, depei-rati.
telegrafist (gr. tele, grapho) slubenik koji
alje i prima brzojave.
telegrafska (gr. tele, grapho, phone zvuk) spoj
prijemnog aparata sa fotografom, iji
votani valjak automatski belei govor, tako
da se moe ponoviti.
teledirigiranje (gr. tele, lat. dirigere upravljati)
v. teledirigovanje.
teledirigovanje (gr. tele, lat. dirigere) da-ljinsko
upravljanje, upravljanje iz daljine (npr.
nekom mainom, procesom, saobraajem,
svemirskom letelicom) elektro-mehanikim
ili elektromagnetskim putem.
teleikonografija (gr. tele na daljinu, daleko,
eikon slika, grapho piem, crtam, slikam)
vetina slikanja veoma udaljenih predmeta.
telekamera (gr. tele, lat. camera) aparat za
televizijske snimanje.
telekiveza (gr. tele, kinesis kretanje)
sposobnost izvesnih medijuma koji mogu, po
tvrenju okultizma, neki udaljen predmet da
pokreu i ne dodirujui ga, samom snagom
duha".
telekino (gr. tele, kino, v.) kinematograf-ska
vrpca emitovana na televiziji.
telekomanda (gr. tele, ital. comando) avaj.
ureaj pomou koga se, sa zemlje upravlja
avionom u letu posredstvom radio-talasa.

telekomunikaci)a

901

telekomunikacija (gr. tele, lat. comunicatio

saoptavanje; optenje) prenoenje na
daljinu vesti, izvetaja, slika itd. icom
(putem elektriciteta) ili beino (putem
radio-talasa).
telelal (gr. tele, 1a166 brbljam, govorim)
sprava za dovikivanje na daljinu.
telelalija (gr. tele, lalia govorenje, razgovor)
govor na daljinu.
telelog (gr. tele, logos govor) voj. vrsta
poljskog telegrafa koji se upotrebljava pri
vebama u artiljerijske! gaanju; pronaen
1877. godine.
telematizam (gr. thelema volja) fg. v. voluntarizam.
telematologija (gr. thelema, logia nauka)
nauka o volji (deo psihologije).
Telemah (gr. Telemachos) mit. sin Odisejev i
Penelopin, nazvan (koji se bori u daljini")
po tome to se rodio kad mu je otac polazio
u trojanski rat.
telemetar (gr. tele na daljinu, u daljini, daleko,
metron mera, merilo) daljinomer, daljnomer,
sprava za merenje odstojanja neke take od
posmatraa (naroito kod artiljerije).
telemetrija (gr. tele, metria merenje) vetina
upotrebe telemetra, merenje odstojanja izmeu
posmatraa i predmeta posmatranja.
telemehanika (gr. tele, mechanao vetaki
radim, pronalazim) upravljanje meHanizmima (ureajima, postrojenjima) na daljinu;
merenje na daljinu.
telemikroskop (gr. tele, mikros mali, sko-reb
posmatram) sprava za uveavanje slika
udaljenih predmeta.
teleobjektiv (gr. tele, nlat. objectivum) ont. v.
pod telefotografija.
teleozis (gr. tel^o vodim k cilju) fil. usavravanje, razvijanje u pravcu jednog savrenijeg stanja, organsko usavravanje
(Hekl).
teleologija (gr. telos kraj, ishod; svrha, cilj,
logia uenje) fil. uenje o celishodno-sti ili o
svrhovnosti; uenje po kome se sve to se
zbiva u svetu, u prirodi, u ivotu
oveanstva upravlja nekom svrhom,
nekim ciljem; posmatranje stvari i pojava sa
gledita svrhovitosti, celis-hodnosti.
teleoloki (gr. telos, logfa) koji se tie uenja o
svrhovnosti, celishodnosti, koji se posmatra
sa gledita svrhovnosti, celishodnosti; up.
teleologija.
teleosaur (gr. teleos potpun, sauros guter)
krokodilu slian prepotopni gmizavac iz
donje jure, sa dugom njukom i trbunim
oklopom.
telepat (gr. tele na daljinu, u daljini, pathos
oseanje; zbivanje, dogaaj) ovek sposoban
da vidi i oseti udaljene stvari i dogaaje,
vidovit ovek, vidovnjak.
telepatija (gr. tele, pathos) vanulno
opaanje i oseanje na daljinu, vidovi-

telefonika

tost, sposobnost da se jako udaljene stvari i

veoma udaljeni dogaaji koji se zbivaju na
tim udaljenim mestima osete i vide istoga
trenutka kada se odigravaju, tako kao da se
nalaze i zbivaju u neposrednoj blizini (ova
sposobnost nije opte priznata).
teleprinter (gr. tele, eng. printer tampar)
maina koja tampa na daljinu"; pisaa
maina koja prenosi tampane tekstove
preko ica na velika rastojanja (moe preneti
6575 rei u minutu); start--stop-maina.
telesitometar (gr. tele, metron mera, merilo,
lat. citus brz) voj. v. telecitometar.
teleskop (gr. tele, skop^o posmatram) ont.
(veliki) astronomski durbin (dogled) sa
ogledalom izdubenim kao objektivom, a
okular mu je lupa (up. refraktor, reflektor);
slui za davanje jasnih likova udaljenih
predmeta.
teleskopija (gr. tele, skopeo) deo optike koji
se bavi durbinima, dogledima, njihovim
sastavom i njihovom upotrebom.
teleskopiran (gr. tele, skopeo) uvuljiv,
uvlaljiv (jedan u drugi); izvlaljiv (jedan iz
drugog).
teleskopski (gr. tele, skop^o) koji se tie
teleskopa; koji se moe videti samo pomou
teleskopa.
telestereoskop (gr. tele) opt. Helmholcov veliki
stereoskop
za
posmatranje
udaljenih
predmeta, predela i dr.
telestih (gr. telos kraj, stiehos red, stih) re
ili izreka sastavljena od poslednjih slova
stihova ili strofa neke pesme (obino
zajedno sa akrostihom u zagonet-kama).
teletajp (gr. tele na daljinu, daleko, typos
otisak, pismo, eng. teletype) aparat u obliku
velike pisae maine koji otkucava slova i
pomou koga se moe tekst prenositi na
daljinu, pri emu se primanje teksta vri
mehaniki.
teletipseter (eng. teletypesetter) slagaka
maina; vrsta linotipa za daljinski prenos
otkucanog teksta iz redakcije na li-vaku
mainu (u tampariji).
telefijum (gr. Telephos) med. vrsta opasnog,
neizleljivog prita (po Telefosu, Heraklovom sinu, koji nije mogao da izlei ranu
koju mu je zadao Ahil).
telefian (gr. Telephos) teko izleljiv,
neisceljiv; up. telefijum.
telefon (gr. tele na daljinu, u daljini, daleko,
phone
zvuk)
sprava
za
prenoenje
izgovorenih rei i drugih glasova na neku
udaljenu stanicu pomou elektrine struje;
radio je beini telefon gde se zvuci prenose
elektromagnetskim talasima; pr. telefonski.
telefonima (gr. tele, phone) prenoenje tonova
na daljinu pomou elektrine struje.
telefonika (gr. tele, phone) v. telefonlja.

telefonirati

902

telefonirati (gr. tele, phoneo zvuim, zovem)

telefonom govoriti (ili: javiti, javljati,
saoptiti, saoptavati) govoriti, javljati preko
telefona.
telefonist slubenik na telefonu koji daje
veze.
telefoniskinje slubenica na telefonu koja
daje veze.
telefovogram (gr. tele, na daljinu, rbpe glas,
zvuk, gramma slovo) vest, saoptenje, tekst i
dr. koji se dostavljaju putem telefona.
telefoto (gr. tele u daljini, daleko, phos gen.
photds svetlost) fotografija prenesena
fototelegrafijom.
telefotograf (gr. tele na daljinu, phos gen.
photos svetlost, grapho crtam, slikam)
sprava kojom se, pomou elektriciteta,
prenose i dostavljaju slike, rukopisi, crtei i
dr. na udaljena mesta.
telefotografija fotografija udaljenih predmeta
uveana
pomou
naroitih
ob-jektiva
(teleobjektiva).
telefrazija (f. tele, phrasis govorenje) vetina
govorenje na daljinu.
telefuvken (gr. tele, nem. Funke varnica,
iskra) pl. elektrine varnice koje se
upotrebljavaju za beinu telegrafiju.
telecitometar (gr. tele, metron mera, meri-lo,
lat. citus brz) voj. aparat za odreivanje
pravca, brzine i visine leta aviona (kod nas
odomaeno po fr.: telesitometar).
telizam (gr. thelo hou) fil. v. voluntari-zam.
telin (nord. telyn) harfi slian instrumenat
staroindijskih skalda.
telitis (gr. thele bradavica, dojka, sisa) med.
zapaljenje prsnih bradavica, dojki.
telodinamian (gr. tele na daljinu, daleko,
dynamis sila) koji dejstvuje na velika
odstojanja (kablovi, transmisiona postrojenja
itd.).
telonkus (gr. thele dojka, 6nkos masa) med.
otok (ili: oticanje) dojki.
telorizam v. tajlorizam.
Telorov sistem v. Tajlorov sistem.
telofaza (gr. telos kraj, phasis faza) biol.
krajnji stupanj u deobi elija.
telstar (gr. tele daleko, eng. star zvezda)
Zemljin komunikacioni vetaki sate-lit;
izbaen je u Zemljinu orbitu 10. jula 1962.
god. iz lansirne baze u Kejp Kanave-ralu u
SAD.
telur (nlat. tellurium) hen. selenu slian, redak
elemenat, u prirodi se obino javlja sa zlatom,
srebrom, olovom i bizmutom, atomska masa
127,60, redni broj 52, znak Te.
telureti (nlat. tellurium) pl. hen. jedinjenja
telura sa elektropozitivnim metalima.
teluridi (nlat. tellurium) pl. hen. jedinjenja telura
sa elektronegativnim metalima.
telurizam (lat. tellus gen. telluris Zemlja
sutina, graa Zemlje) prirodna snaga

temperament

Zemlje, sistem opteg ureenje Zemlje;

takoe: zemaljski magnetizam.
telurijum (nlat. tellurium) sprava za predoavanje kretanja Meseca oko Zemlje (lunarijum) i ove sa njim oko Sunca.
telurski (lat. tellus) zemaljski, zemni,
zemaljskog porekla, koji pripada zemlji,
koji je vezan za zemlju, kome zemlja daje
snagu ili delatnost; telurska fizika v.
geofizika.
Telus (lat. Tellus) Zemlja (nebesko telo); mit.
rimska boginja Zemlje i plodnosti (kod Grka:
Gea).
telferip (eng. telpherage) elektrina ina
eleznica.
tema (gr. eta stavljeno, postavljeno, tit-hemi
stavim, postavim) 1. predmet, osnovna misao,
glavna misao (govora, spisa itd.); 2.
pismeni zadatak, predmet koji treba pismeno
obraditi; 3. muz. osnovna misao (ili: glavna
misao) jednog muzikog dela, motiv koji slui
kao osnova za varijacije; 4. naziv za vojnoadministra-tivne oblasti, na koje je bilo
podeljeno Vizantijske carstvo od poetka UP
veka.
temat (gr. eta) v. tema.
tsmatika (gr. eta stavljeno, postavljeno) skup
svih aktuelnih problema neke drutvene,
naune ili umetnike oblasti; up. problematika.
tembr (fr. timbre, gr. tympanon) 1. zvono
bez brenceta (klatna), u koje se udara
spolja ekiem; boja zvuka, boja tona, boja
glasa; 2. ig; marka; 3. lem na titu grba.
tembromanija (fr. timbre marka, gr. mania
pomama, strast, ludilo) strast za skupljanjem potanskih maraka.
tembrofil (fr. timbre marka, gr. phllos
prijatelj, ljubitelj) skuplja potanskih
maraka; up. filatelist.
temena (arap. tamanni eleti, tur. temenna,
temennah) pl. turski nain pozdravljanja, pri
emu se ruka, uz mali naklon, stavi na srce pa
onda na elo.
temenati (arap.) praviti pred kim temena, tj.
ponizno se klanjati, ropski se ponaati pred
kim; metanisati.
tempera (ital. tempera) slih. 1. slikanje mineralnim bojama, gde se boje vezuju umancetom, smokvinim mlekom, medom ili
lepkom; bilo u upotrebi do pronalaska
masnih (uljanih) boja, naroito u srednjem
veku; tempera al seko (ital. tempera al
secco) slikanje na suvim zidovima; 2. slika
izraena ovakvim bojama.
temperament (lat. temperamentum pravi odnos
pomeanih stvari, valjana meavina; prava
mera, umerenje) psih. narav, ud, skup
sklonosti nekog oveka, oblik stanja svesti,
naroito uvstvenosti ili oseajnosti, koji u
nekom oveku preovlauje; po Loceu:
formalne i stepenske razlike u uzbudljivosti
prema spoljnim utiscima, u veoj i manjoj
obimnosti s kojom izazvane

temperamentan

903

predstave izazivaju druge, u brzini kojom se

predstave menjaju, u jaini kojom se za te
predstave vezuju oseanja radosti ili
turobnosti, najzad u lakoi s kojom se za ta
unutranja stanja vezuju i spoljnje radnje"
(up. kolerian, melanholian, san-gvinian,
flegmatian); fig. bujnost, pla-hovitost,
ulnost, strastvenost.
temperamentan (lat. temperamentum) pr. koji
ima temperamenta; fig. bujan, plah, ulan,
strastven.
temperans
(lat.
temperans
umeravan,
ublaavam, koji umerava, ublaava) med.
sredstvo za rashlaivanje, za ublaavanje.
temperancija (lat. temperantia) uzdrljivost,
umerenost, trezvenost.
temperatura (lat. temperatura) ublaavanje,
umeravanje; fiz. stepen zagrejanosti, stupanj
zagrejanosti; stanje toplote: srednja ili
prosena kinetika energija ili iva sila svih
molekula jednog tela; muz. izjednaenje
intervala lestvice (skale) meu sobom; v.
temperirati 4.
temperirati (lat. temperare) 1. ublaiti,
ublaavati, umeriti, umeravati; 2 u topioniarstvu: uiniti metale otporni-jim,
oduzeti im krtost, napraviti ih kov-nim; 3.
umereno zagrejati; temperiranvazduh umereno
zagrejan vazduh; 4. muz izjed-naiti intervale
lestvica, skale; kad je interval dva susedna
tona '^2~= 1,0595, onda je to ravnomerno
temperirana ili tem-perovana lestvica, ili
lestvica sa ravnomernom temperaturom.
tempesta (ital. tempesta) nevreme, bura,
meava; slih. slika koja prikazuje nevreme,
buru, meavu i sl.
tempestozo (ital. tempestozo) uz. neobuzdano,
burno.
tempirati (ital. tempo vreme) odrediti vreme;
voj. pomou naroitog kljua (tempi-raa)
udesiti upalja topovskog zrna (rapnela,
tempirne granate, bombe) tako da u tano
odreenom trenutku izazove eksploziju zrna.
tempira (ital. tempo) voj. v. pod tempirati.
tempirnik (ital. tempo) voj. sprava koja
automatski regulie visinu i daljinu take
rasprsnue
topovskog
zrna
(granate,
rapnela).
templ (lat. templum hram) prvobitno: svaki
posveen ogranien prostor ili mesto; zatim:
zgrada, dom posveen nekom boanstvu,
hram.
templeri (lat. templum, nlat. templarii) pl.
hramovnici, viteki red osnovan za vreme
krstakih ratova (1118) u cilju zatite hadija
koji putuju u Palestinu, borbe protiv
nevernika i uvanja svetog groba; ukinut
1312. godine.
templinsko ulje (nlat. oleum templinum) hen.
eterino ulje od semena iarica jele;
upotrebljava se kao terpentinsko ulje i
parfem.

teider

tempo (ital. tempo, lat. tempus vreme; pravo

vreme) muz. brzina kretanja tonova, stepen
brzine kojom se jedno muzike delo izvodi
(largo, adao, andante, alegro, presto,
vivae); u igri, plesu: brzina kretanja; a
tempo (ital. a tempo) na vreme, za vremena;
trg. za izvesno vreme; a tempo-udarac udarac
izveden istovremeno sa udarcem protivnikovim (u maevanju); al tempo ili a l
rigore di tempo (ital. al rigore di tempo) uz.
strogo po taktu; templ pasati! (ital. tempi
passati) prola vremena tj. prolo je! bilo pa
nije!
tempora (lat. tempus vreme, tempora vremena)
vremena) pl. v. tempus.
temporalan (lat. temporalis) 1. gram vremenski,
za vreme (pridev, prilog); zemaljski,
svetovni, prolazan; temporalna ili vremenska reenica zavisna reenica koja
kazuje vreme kad se dogaa radnja u glavnoj
reenici, npr.: Javiu ti kad budem stigao.
temporalan (lat. temporalis) 2. alat. slepoo-ni,
koji pripada slepoonicama.
temporalije (lat. temporalia) svetovna prava i
prihodi
katolikih
svetenika;
supr.
spiritualije.
temporeran (lat. temporarius) vremenski,
privremen, prolazak, udeen prema vremenu
i prilikama.
tempus klauzum (lat. tempus clausum) kod
katolika: zatvoreno vreme, tj. vreme-posta (u
koje se ne mogu obavljati svadbe i sl.).
tempus ferijatum (lat. tempus feriatum) v.
tempus klauzum.
ten (fr. teint, lat. tingere bojiti, obojiti) boja;
boja lica, boja i kakvoa koe.
tenakl (lat. tenaculum) 1. tip. dra, napra-va za
pridravanje rukopisa (kod slaga-a); 2.
med.
hirurka
sprava,
naroito
za
pridravanje otoka koji treba rascepiti.
tenalja (fr. tenaille, ital. tanaglia, lat. tenaculum klepgga) voj. kleta, malo spoljanje
utvrenje koje slui za zatitu ravelina kod
stalnih utvrenja; tenaljna trasa trasa u vidu
kleta, sa ispadnim i upadnim uglovima (kod
stalnih utvrenja).
tenaljon (fr. tenaillon) voj. utvrenje u obliku
kleta.
tenapitet (lat. tenacitas) upornost, izdrljivost;
privrenost; krtost; ila-vost, jaina metala.
tenda (ital. tenda) platneni krov za zatitu od
sunca i kie.
tendencija (nlat. tendentia) tenja, teenje (u
odreenom pravcu, za izvesnim ciljem);
sklonost; smer; stremljenje; namera, cilj (npr.
knjige); na berzi: sklonost cena (skakanju ili
padanju).
tendenciozan (nlat. tendentiosus) upravljen u
naroitom omeru, uperen naroitom cilju,
nameran, sa (naroitom) tenjom, koji ima
(skrivenu) tenju.
tender (eng. tender) 1. deo lokomotive u kome
su ugalj i voda; 2. manji brod kao pratilac

tendirati

904

velikog bojnog broda (za prenoenje

zapovesti i izvetaja).
tendirati (lat. tendere) razapeti, pruiti,
ispruiti; teiti; ii za im, naginjati emu,
nastojati.
tendo (lat. tendo) aiat. ila.
tendovapitis (lat. tendo ila, vagina) med.
zapaljenje ilnice.
tenezmus (gr. tenesm6s) med. naponi, napinjanje; veoma teak i muan gr u
miiima stezaima drevnog kanala i mokranog mehura koji oteava ispranjavanje izmeta i mokrae.
teneramente (ital. teneramente) muz. neno, s
nenou.
tenero (ital. tenero) muz. v. teneramente.
taneta (fr. tenette) med. kletice za vaenje
kamena iz mehura.
tenzija (lat. tendere ispruiti, upraviti, tensio)
napregnutost,
zategnutost;
usilje-nost,
neprirodnost; fiz. napon.
tenziometar (lat. tensio zategnutost, gr. metron
metar) avij. vrsta dinamometra koji, u
vazduhoplovstvu, slui za merenje zategnutosti ica i zatega.
tenzor (lat. tensor) 1. aiat. mii oprua; 2.
mat. uopten pojam vektora, ili upra-vljene
veliine, za iji je opis potrebno vie od tri
komponente, veliina kojom se izraava
odnos u kojem se duina vektora poveava.
tekija (lat. taenia), vrpca, traka oko glave ili
pojas; arh. ukras u obliku ravne trake sa
geometrijskim ornamentima; zool. tra-kul>a,
ojaenica.
tenijaza (lat. taenia) med. infekcija ovejeg ili
ivotinjskog tela pantljiarom.
tenis (eng. tennis) sp. vrsta igre raketom i
loptama (poreklom iz Engleske); v. lan-te-nis.
teniser (eng. tennis) ot. igra tenisa.
tenk (eng. tank) 1. voj. borna kola, motorna,
elikom sklopljene, mitraljezima i (malim)
topovima naoruana kola koja se, mesto na
tokovima, kreu pomou tzv. beskrajnog
platna" (gusenica"); 2. veliki rezervoar za
tenosti (vodu, ulje, benzin i dr.); tank.
tenker (eng. tanker) brod-cisterna za prevoz
nafte i dr. tenosti; tanker.
tenkist (eng. tank) lan posade tenka.
teno (jap. tenno) gospodar neba (zvanina
titula japanskog cara).
tenontagra (gr. tenon gei. tenontos ila, agra
plen) med. giht sila ili miia.
tenontografija (gr. t^non k t^nontos ila,
graphla opis) aiat. opis ila, opisivanje ila.
tenontologija (gr. tenon ila, logla) znat. nauka
o ilama.
tenontomija (gr. tenon ila, tome seenje,
rezanje) med. prerez ile.
tenor (lat. tenere drati, tenor) 1. neprekidan
tok, neprekidno trajanje; uno tenore (lat. ipo
tenore) neprestano, neprekidno;

teodiceja

smisao, sadrina nekog zakona, presude,

nareenja i sl.; put i nain miljenja; kuz.
glavna melodija u nekom vieglasnom muzikom komadu.
tenor (ital. tenore); 2. muz. najvii muki glas;
lirski tenor nean i mek tenor (za pevanje
nenih i ljubavnih pesama); herojski tenor
tenor za pevanje junakih melodija; tenorski
klju klju na etvrtoj liniji linijskog notnog
sistema, koji kazuje da se nota koja je na toj
liniji zove s (ce) i da tako treba itati i
ostale.
tenore (ital. tenore) muz. v. tenor 2; tenore primo
(ital. tenore primo) prvi, vii tenor; tenore
sekondo (ital. tenore secondo) drugi, dublji
tenor.
tenorist (ital. tenore) muz. peva tenora.
tenotom (gr. tenon ila, tome seenje,
rezanje) med. no za vrenje tenontomije.
tenotomija (gr. t6non ila, tome seenje,
rezanje) med. v. tenontomija.
tentakula (nlat. tentacula) pl. zool. ruice,
lovke, pipaljke.
tentamaresk (fr. tintamaresque) malo pozorite
u kome igra samo lice glumca, a udovi su
mu vetaki izraeni u najmanjem obliku.
tentamen (lat. tentamen) predispit, meui-spit;
tentamen fizikum (lat. tentamen physicum)
predispit iz prirodrpisa, ana-tomije i fizike
koji medicinari polau posle druge godine, a
kad ga poloe postaju kandidati medicine i
tek tada poinju dobivati pravo medicinsko
obrazovanje.
tentati (ital. tentare) kuati, probati; na-voditi
na zlo, nagovarati.
tenuitet (lat. tenuitas) tankoa, tananost;
mravost; nenost, suvonjavost; siromatvo,
malenkost.
tenuta (ital. tenuta, tenere) 1. muz. ton u kome
treba neko vreme izdrati; 2. poljsko
imanje, sala.
tenuto (ital. tenuto) muz. izdravajui, izdrano.
tencona (ital. tenzone) pesma u vidu dijaloga
dvojice trubadura, obino ljubavne ili aljive
sadrine.
teo- (gr. theos) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: bog, boanski, boji.
teogamija (gr. theos bog, gamos svadba) svadba
bogova; svadbena pesma u slavu bogova.
teognozija (gr. theos, gnosis saznanje,
poznanje) poznanje boga, saznanje boga.
teogonija (gr. theogonfa) postanak (ili:
stvaranje) bogova, istorija bogova; naslov
jedne pesme grkog pesnika Hezioda; fil.
ispitivanje o psiholokom poreklu ideje o
bogu.
teodiceja (gr. theos bog, dike opravdanje)
teol.-fil. opravdanje boga", pokuaj teologa i
nekih filozofa (stoika i Lajbnica) da
opravdaju boga to ima zla u svetu, jer ako je
bog stvorio svet i bog je, dakle, uzrok
postojanju sveta, onda otkud zlo u posledici,
u svetu, kad pojmu Boga pripa-

teodolit

905

da da je apsolutno dobar? (a logika zahteva

causa aequat effectum uzrok i posledica su
jednaki).
teodolit (poreklo nepoznato) opt. sprava za
merenje azimuta i visine nebeskih tela, sastoji
se iz jednog astronomskog durbina i dva
izdeljena kruga (horizontalnog za merenje
azimuta i vertikalnog za merenje visina, tj.
zenitnih odstojanja zvezda); sprava za
merenje uglova.
teozof (gr. theos bog, sophos mudar) pristalica
teozofije.
teozofija (gr. theos bog, sopMa mudrost)
boanska mudrost, saznanje, toboe, boga
putem neposrednog duhovnog opaanja i
udubljivanja u sebe i u natulni svet
(sistem religiozne mistike, sastavljen od
prastarih
praznovernih
hriansko-magijskih predstava, veruje u seobu dua i
reinkarnaciju).
teokratija (gr. theokratia) boja vladavina,
oblik dravnog ureenja u kome bog, toboe,
vlada, preko svetenstva ili nekog svetovnog
poglavara kao njegovog zastupnika, npr. kod
starih Izrailjaca, papska drava Vatikan itd.;
pr. teokratski.
teolog (gr. theologos) poznavalac uenja o
bogu; onaj koji ui o bogu; bogoslov; student
teologije; verouitelj, svetenik.
teologija (gr. theologfa) nauka ili, tanije,
uenje o bogu, o bogovima; bogoslovlje;
takoe: sistem uenja hrianske crkve.
teomanija (gr. theos bog, mania pomama,
ludilo, strast) preteran verski zanos, versko
ludilo.
teomonizam (gr. theos, monos jedini) fil.
monizam
koji
samo
bogu
pripisuje
postojanje, a sve ostalo smatra njegovim
delom (za razliku od fiziomonizma, koji
smatra prirodu kao jedino to stvarno
postoji).
teoplegija (gr. the(5s, plege udarac) boji udar;
med. kaplja koja odmah zadaje smrt.
teopleksija (gr. theos, plesso udarim) med. v.
teoplegija.
teopornija (gr. theos, porneia kurvanje,
preljuba) svepggeniki nemoral, lopovski
blud.
teorem (gr. theorema) pravilo, pouak, postavka koju treba dokazati, dokaljiva
istina; matematika istina u iju se tanost
uveravamo pomou dokaza; teorema.
teoretizirati (gr. theorfa) praviti teorije,
razmiljati o emu bez osvrtanja na
stvarnost.
teoretian (gr. theoretikos) osnovan, na teoriji,
misaoni, isto nauni; supr. praktian i
empirian.
teoretiar
(gr.
theoretikos)
posmatra,
istraiva putem miljenja, poznavalac neke
nauke koji se ne bavi njom i praktino; ovek
od iste nauke; supr. praktiar.
teorija (gr. theoria gledanje, posmatranje) u
irem smislu: uopteno iskustvo, isto
saznanje (supr. praksa); u uem smislu: sistematsko izlaganje neke nauke, izvoenje

terapiJa

jedne pojave iz zakona na kome se ona

osniva (supr. empirija); uenje stvoreno od
zakona i pretpostavki; isto nauio
posmatranje bez obzira na stvarnost; kolska mudrost.
teorija
relativiteta
Ajntajnova
teorija
savremene fizike o vremenu, prostoru,
kretanjima i fizikom polju; v. relativi-tet.
teorijski (gr. theoria) pr. v. teoretian.
teofanmja (gr. theophaneia) javljanje boga
ljudima (kod mnogoboaca i u Starom
zavetu); u hrianstvu: Bogojavljenje (kod
pravoslavnih), Sv. tri kralja, epifanija (kod
katolika).
teofobija (gr. theos bog, phobos strah)
strah od boga.
tepeluk (tur. tepelik) enski fes izvezen zlatom
ili srebrom i ukraen niskama bisera i
zlatnim i srebrnim novcem.
tepih (lat. tapium, nem. Teppich) ilim, sag.
tepsija (tur. tepsi) plitka i okrugla bakrena
posuda, naroito za peenje pite.
ter (nem. Teeg) katran.
tera (lat. terra) zemlja.
teravija (arap. tarwiha, tur. teravi) kod
Muslimana: klanjanje uz ramazan.
tera di Sijena (ital. terra di Siena) sijenska
zemlja, jedna vrsta mrkocrvene akvarel
boje.
terazije (pere. terazu, tur. terazi) runa vaga,
sprava za merenje koja ima dva tasa sa dve
strane, koji vise.
Terazije (pere. terazu, tur. terazi) ime ulice u
centru Beograda i jedne mahale u Sarajevu.
Za vreme turske vlasti to je bilo mesto gde se
na vodovodnoj mrei nalazio rezervoar
(terezija, terazije) odakle se merila, razvodile
voda u raznim pravcima.
tera inkognita (lat. terra incognita) nepoznata
zemlja; fig. to je za njega tera inkognita on
nema ni pojma o tome.
teralit (lat. terra zemlja, gr. lithos kamen)
grnarija (lonarska roba) slina side-rolitu,
samo polirana.
terakota (ital. terra cotta) kuvana, tj. peena
zemlja; negleosana glinena roba crvenkaste
ili ukaste boje; od nje se grade kipovi,
ukrasi na kuama, ibuci, cevi, hladionice za
vodu, ploe za podove i dr.
teramicin (terramycin) jedan od antibioti-ka,
uti kristalni prah bez mirisa; dobiva se od
Streptomyces griseus; dejstvuje na mnogo
bakterija.
terapeut (gr. therapeutes) praktini lekar,
onaj koji vri lekarsku praksu.
terapeutika (gr. therapeutike) v. terapija.
terapija (gr. therapefa opsluivanje, dvo-renje,
negovanje; leenje) nauka o leenju uopte
(opta) ili samo pojedinih bolesti (specijalna
terapija); ona je ili kau-zalna (sa ciljem da
otklanja uzroke bolesti), ili simptomatina
(da odstranjuje bolove, vatru i sl.), i
oekivna (ekspekta tivna).

terari]um

906

terarijum (lat. terrarium) zagraen prostor ili

staklena posuda napunjena zemljom i
kamenjem u kojoj se dre i taje tropske
biljke i suvozemne ivotinje.
tera rosa (lat. terra rossa) kol. crvenila,
nerastvorljivi ostatak u obliku crvene gline
koji ostaje pri rastvaranju krenjaka u krnim
(karstnim) predelima; skuplja se u dolinama i
vrtaama i predstavlja gotovo jedino plodno
zemljite u kru (karstu).
terasa (fr. terrasse) 1. uzvienje tla u obliku
irokog stupnja, basamaka (stepenice), slino
vodoravno]
ili
priblino
vodo-ravnoj
platformi, zaravni; 2. arh. plat-formast,
zaravanast, otkriven ili pokriven deo
graevine u visini spratova, izmeu njih ili
na krovovima; ravan krov; 3. plonik, trotoar
pred kafanom sa stolovima.
terasirati (fr. terrasser) uzdizati, graditi u
obliku terasa; fig. oboriti, udariti o zemlju,
poraziti.
ter-a-ter (fr. terre-a-terre) jax. galop u kratkim i
veoma niskim skokovima, kod koga konj
istovremeno obe prednje noge die pa sputa.
teratogen (gr. t6ras gec. t^ratos nakaza) koji
prouzrokuje nakaznost ploda; npr. terato-geni
lekovi.
teratogenija (gr. teras gen. teratos udovite,
nakaza, gen- koren od gignomai postanem,
nestanem, raam se) raanje (ili: posta j
anje) nakaza.
teratologija (gr. teras gen, teratos znamenje,
udo; nakaza, udovite, logia) nauka o
udima, prianje uda (naroito biblij-skih);
med. nauka o nakazama; nauka o nepravilnim
tvorevinama kod biljki i mi-nerala.
teratom (gr. teras ki. teratos nakaza) med.
uroen nakazni izrataj koji se sastoji od
najrazliitijih tkiva.
teratoskopija (gr. teras gen. teratos udo,
skopeo posmatram) gledanje uda, vienje
uda; tumaenje uda.
teraco (ital. terrazzo) kamena masa za izradu
terasa i sl.
terbijum (nlat. terbium) hek. elemenat, jedna od
retkih zemlji, atomska masa 158,924, redni
broj 65, znak Tb.
tergum (lat. tergum) lea, lena strana, poleina; in tergo (lat. in tergo) na leima, na
poleini menice.
terebra (lat. terebra) burgija, naroito kao
hirurki instrumenat; up. trepan.
terebracija (lat. terebratio) buenje, vrenje,
npr. drveta radi vaenja soka.
terezin vrsta asfalta od katrana kamenog uglja,
sumpora i krea.
terela (nlat. terrella) magnet oblika lopte za
predstavljanje i prikazivanje zemljinog
magnetizma.
terev (fr. terrain) zemljite, tle, zemlja; voj.
oblik zemljita, naroito s obzirom na

terirati

njegov utica] na poloaj i kretanje trupa; fig.

poloaj, okolnosti; oblast gde se dejstvuje,
radi; gubiti pere gubiti uslove uspeha; pr.
terenski.
terestrian (lat. terrestris) zemaljski, zemni;
Zemljin, koji potie od Zemlje, koji se tie
Zemlje; takoe: kopneni; tere-strini talozi
kol. kopneni talozi (za razliku od morskih);
terestrini durbin opt. zemaljski durbin, durbin
kojim se vide uspravni predmeti, a ne izvrnuti
kao kod astronomskog durbina.
teretrum (gr. teretron) med. v. trepan.
terzija (pere. derzi, tur. terzi) kroja narodnog,
seljakog odela.
terzijan (pere. tar ica, zene od zeden udarati,
svirati, tur. taziyane, tarzene) pero kojim se
udara u tamburu.
Terzites (gr. Thersites) po dui i telu najruniji
ovek u grkoj vojsci pod Trojom (razrok,
hrom i grbav), na zlu glasu po svom poganom
jeziku, koga je Odisej tukao, a Ahil zbog
klevete, ubio; fig. klevetnik, ovek drzak i
pogana jezika.
terijak (gr. theriakon sc. antidoton) uveni
protivotrov sastavljen od gotovo 70 raznih
delova (meu ovima i meso otrovnih zmija),
koji su stari upotrebljavali kao lek protiv
ujeda otrovnih ivotinja, protivotrov.
terijakalan (gr. theriakbn) koji sadri terijak.
terijakologija (gr. theriakon, logfa) nauka o
ivotinjskim otrovima; nauka o spravljanju
protivotrova.
terijaci (gr. theriak6n) pl. oni koji jedu opijum
(na Istoku).
terijer (eng. terrier, lat. terra zemlja, nlat.
Terrarius canis) ptiaru bliska rasa pasa,
srednje veliine, slui za lov pod zemljom,
na mieve i pacove.
teriodan (gr. theriodes) ivotinjski, zverski;
med. ljut, estok, opasan.
teriodeksis (gr. therion zver, divlja ivotinja,
dexis ujed) med. ujed divljih i otrovnih
ivotinja.
teriodonti (gr. therion, odfis ki. odontos zub)
pl. kol. okamenotinski (fosilni) ogromni
gmizavci izmeu trijasa i jure, po lubanji i
zubima slini mesoderima sisarima.
terioliti (gr. therion, lithos kamen) pl. kol.
okamenotine iz ivotinjskog sveta.
teriom (gr. therioma) med. opasan razjedni ir,
naroito u pluima.
teriomorfija (gr. therion ivotinja, mor-phe
oblik) stvaranje nakaza slinih ivotinji, to
daje mogunost pretpostavci da takav ovek
potie od ivotinje (pojava naroito kod
duhovno zaostalih ovejih rasa); teromorfija.
teriotomija (gr. therion, tome seenje, reza-nje)
v. zootomija.
terirati (lat. terrere plaiti, zaplatiti,
zastraiti) hen. uzavrelu eernu masu

terisati

907

iznenadnim dosipanjem hladne vode razbistriti.

terisati (nem. teeren) natopiti teram, namazati
terom, nakatranisati (drvo, konopac, krovnu
hartiju, gvoe itd.).
teritorija (lat. terra zemlja, territoriiun)
zemljita, okrug, oblast; u Sjedinjenim
Amerikim Dravama: oblast koja jo nema
dovoljan broj stanovnika da bi mogla biti
priznata za dravu, te, prema tome, nema
pravo glasa u saveznom Kongresu (eng.
territory).
teritorijalizam (lat. territorium zemljita) 1. u
crkvenom pravu: shvatanje po kojem je
crkva, kao jedan deo drave, u svemu
podlona vrhovnoj dravnoj vlasti, po
naelu: cujus regio, ejus religio (ija je
vlast, onoga je i vera); 2. voj. sistem odbrane
ije se ureenje u svemu osniva na podeli
zemlje.
teritorijalitet (fr. territorialite) 1. dra-vopravno shvatanje po kome se suvereni-tet
osniva na posedovanju teritorije; 2.
pripadnost dravnom zemljitu.
teritorijalva politika dravna politika kojoj je
cilj uveavanje sopstvenog zemljita, a
spreavanje uveavanja zemljita drugih
drava.
teritorijalne vode delovi mora koji se smatraju
kao deo neke drave ili su pod kontrolom te
drave.
teritorijalni (lat. territorialis) koji pripada
teritoriji, koji se tie teritorije, oblasni.
teritorijalni princip pravio naelo po kome su
sva lica koja se nalaze u jednoj dravi
podlona vrhovnoj vlasti i zakonima te
drave.
teritorijalni sistem v. teritorijalizam.
teritorijalnost (fr. territorialitej v. teritorijalitet.
terluci (tur. terlik papue) pl. obua od meke
koe koja uva unutarnju obuu, slino
kaljaama.
terma (gr. therme toplota) topao izvor; v.
terme.
termazma (gr. thermasma) med. topao oblog.
termalan (nlat. thermalis, gr. thermos topao,
vru, vreo) koji se tie toplih izvora, banjski;
termalna voda topla mineral-na voda.
termanteria (gr. thermanterios podesan za
zagrevanje) pl. med. sredstva za zagrevanje.
termantika (gr. thermantikos podesan za
zagrevanje) pl. med. v. termanteria.
terme (gr. th6rmai topli izvori, pl. od therme
toplota, lat. thermae) pl. topli izvori, topla
kupatila, (tople) banje.
termesteziometar (gr. thrme toplota, aisthesis oseaj, oset, metron mera, merile)
instrument za ispitivanje sposobnosti za
oseanje toplote.
termidor (gr. thermds topao, fr. thermidor)
mesec toplote, XI mesec u franc. revolucionarnom kalendaru (od 19. ili 20. jula

terminus miner

do 17. ili 18. avgusta); naroito je znaajan 9.

termidor P godine (27. UP 1794), kada je
sruen Robespjer, iji su protivnici, zbog
toga, na zvani termidoristi.
termidoristi (fr. thermidor) v. pod termidor.
termika (gr. therme toplota) nauka o to-ploti.
termin (lat. terminus mea, granina linija,
granica; kraj) 1. granina taka u vremenu,
odreeno vreme u kome neto ima da se
dogodi ili obavi, rok; 2. izraz koji tano
oznaava neto iz oblasti nauke ili
umetnosti, struan izraz (terminus tehnikus);
3. log. glavni pojam u zakljuku; 4. mat. lan
jednog algebarskog izraza, proporcije itd.;
terminus.
terminal (lat. terminus mea, granina linija,
granica; kraj) 1. zavretak, kraj, konac; 2.
poetak ili zavretak tran-sportne ili
saobraajne linije na eleznici, u autobuskom
ili avionskom saobraaju; postaja, stanica.
terminata (lat. terminata) pl. prav. svrene
stvari, zavrene stvari.
terminizam (lat. terminus mea, granina
linija, granica, mea; kraj, svretak) 1.
postavljanje cilja, nauka o odreivanju cilja;
2. teol. uenje terminista koji su smatrali da je
bog svakom oveku ostavio izvestan rok
(termin) radi popravke, posle koga ne treba
da se nada nikakvoj milosti; 3. fil. obnovljeni
nominalizam Viljema Okama (12701347),
prema kome opti pojmovi nisu slike stvari,
nego samo njihovi prirodni znaci (rei).
Pojam se odnosi prema predmetu kao znak
(terminus) prema onome to oznaava, a ne
kao slika prema svom originalu; ali pojam se
moe u miljenju upotrebiti kao znak za ono
to oznaava.
terministi (lat. terminus) pl. teol., fil. pristalice i
pobornici terminizma.
terminologija (lat. terminus granica, mea,
16gos re, govor) vetaki govor, skup
vetaki napravljenih (strunih) izraza
(termina) neke naune oblasti.
termine (lat. terminus) roni, vezan za rok
ogranien rokom; terminski posao trg. roni
posao, posao robom koja se mora ispo-ruiti
u odreeno vreme, utvreno pri zakljuivanju
posla.
termintus (gr. th6rminthos vrsta ira) med.
psee boginje, modrocrni krvavi ggrite-vi,
naroito na bedrima.
terminus major (lat. terminus maior vei
lan) log. pojam koji je uvek predikat
zakljuka.
terminus medijus (lat. terminus medius srednji
lan) log. srednji pojam, zajedniki pojam
premisa u zakljuku.
terminus minor (lat. terminus minor manji
lan) log. pojam je uvek u zakljuku subjekat.

terminus tehnikus

908

terminus tehnikus (lat. terminus technicus) v.

pod termin.
termita (fr. termites, lat. termes gen. termitis
drvomorac, potkornjak) pl. zool. narodski i
pogreno zvani beli mravi" u tropskim
krajevima, uveni po svojim umetnikim
graevinama; u Africi ive u velikim
zajednicama i grade od gline i peska, u
obliku valjka, graevine 34 t visoke;
strani neprijatelji uma.
termiki (gr. thermos topao, th^rme toplota)
toplotni.
termo- (gr. therme, thermos) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: toplota, toplotni,
topao.
termobarometar (gr. thermos topao, bartis
teak, metron mera, merile) fiz. termometar sa
lestvicom (skalom) podeljenom na veoma
male delove stepena, slui za odreivanje
vazdunog pritiska i za merenje visina
(osniva se na zavisnosti take kljuanja vode
od vazdunog pritiska); hipsotermometar.
termogen (gr. therme toplota, koren gen- u
znaenju proizvesti, roditi) telo koje
proizvodi toplotu.
termogeneza (gr. thermos topao, genesis
postajanje) proizvoenje, stvaranje toplote u
ivom organizmu.
termo gram (gr. therm6s, gramma crte) crte
koji se dobije na termografu.
termograf (gr. therm6s, grapho beleim)
aparat za automatsko beleenje temperature.
termografija (gr. thermtfs, grapho) grafi-ko
predstavljanje promena temperature, npr.
temperature krvi kod grozniavih.
termodinamika (gr. tnerme toplota, dyna-mis
sila) fiz. nauka o odnosima toplote prema
mehanikom radu, nauka koja se bavi
odnosom izmeu toplotne i mehanike
energije.
termoelektricitet (gr. thermds topao, elek-tron)
elektricitet izazvan ili proizve-den toplotom.
termoelektrina baterija fiz. v. termo-stub.
termoelement (gr. therm6s topao, lat. elementum) fiz. aparat za proizvoenje termoelektriciteta (za tana merenja temperature
do 1600).
termokauter (gr. therra6s, kauter sagoreva,
saiva) med. v. termokoter.
termokoter (gr. therm6s, fr. cautere) kec. od
platine izraen upalj instrument za
sagorevanje obolelih mesta na telu i
zaustavljanje krvi.
termolabilan (gr. therme toplota, lat. labi-lis
nepostojan) nepostojan na toplota.
termolampa (gr. thermos topao, nem. Lampe)
tedna pe koja istovremeno zagreva,
osvetljava i pokree maine.
termoliza (gr. thermos, lysis razluivanje,
razluenje, razlaganje) hem. razluivanje (ili:
razlaganje) hemijskih jedinica putem
zagrevanje.

termostabilan

termologija (gr. thermos, logia nauka) nauka o

toplim mineralnim izvorima i banjama.
termoluminiscencija (gr. thermos, luminiscencija, v.) fiz. luminiscencija kristala koja
se javlja usled zagrevanje do temperatura
koje su nie od crvenog usijanja.
termomagnetizam (gr. thermos, Magnes
magnet) magnetizam izazvan zagrevanjem.
termometar (gr. thermos, metron mera,
merilo) fiz. toplomer, naprava za odreivanje
ili merenje temperature; Celzijusov ili
centezimalni termometar podeljen je na 100;
maksimalni termometar slui za odreivanje
najvie, a minimalan termometar za
odreivanje
najnie
temperature;
up.
kalorimetar.
termometrija (gr. therm6s, metria merenje) 1.
fiz. deo nauke o toplota koji se bavi
odreivanjem ili merenjem temperature; 2. med.
upotreba termometra za merenje temperature,
naroito temperature tela kod bolesti.
termometrograf (gr. therm6s, metron mera,
merilo, grapho beleim) termometar za
merenje najviih i najniih temperatura
vazduha; takoe: aparat koji na traci od
hartije automatski belei sve promene u
temperaturi vazduha (termograf).
termometar (gr. therme toplota, lat. motor
pokreta) teh. maina koja radi pomou
toplote.
termomultiplikator (gr. thermos topao, nlat.
multiplicator umnoilac) fiz. v. termo-stub.
termonuklearan (gr. thermos, nlat. nuclea-ris
koji se tie jezgra, jezgreni) fiz. koji je u vezi
sa razvijanjem toplote koja nastaje pri
razvijanju atomskog jezgra.
termopenetracija (gr. therme toplota, lat.
penetratio prodiranje) med. metod leenja
elektrinom strujom visoke frekvencije a
niskog napona, npr. leenje pritiska krvi,
reumatizma, ishijasa i dr.
termoplegija (gr. thermos topao, plege udarac)
ed. omarica, udar toplote.
termopodijum (gr. thermos, ptis, gen. pod6s
noga) sprava za parenje nogu.
termoregulapija (gr. thermos, lat. regulatio)
automatsko regulisanje temperature.
termos (gr. thermos topao) posuda ili boca
(Djuarova-Oe\uag-boca)
sa
dvostrukim
staklenim zidovima u metalnom ili konom
oblogu, usled dobrog izoliranja odrava ono
to je u njoj dugo vremena (24 asa) na
priblino istoj temperaturi; termos-flaa.
termosifon (gr. therm6s, siphon cev) naprava
za zagrevanje staklenih bata pomou cevi
u kojima tee topla voda.
termoskop (gr. thermos, skopeo posmatram)
fiz. instrument za pokazivanje razlika u
temperaturi tela bez tanog merenja.
termostabilan (gr. thermds, lat. stabilis
postojan) postojan na toplota.

termostat

909

termostat (gr. thermos, istemi stavim,

postavim) aparat za podeavanje temperature
automatski.
termostatika (gr. thermtis, statike) nauka o
odravanju toplotne ravnotee.
termo-stub (gr. thermos topao) fiz. spoj
bizmutovih i antimonovih stubia u cilju
proizvoenje termoelektriciteta.
termosfera (gr. thermbs, sphaira lopta,
kugla) sloj atmosfere na visini od oko 80 km
iznad sloja najniih temperatura.
termos-flaa (gr. thermos, nem. Flasche
boca) v. termos.
termoterapija (gr. therm6s topao, therapefa
leenje) leenje toplotom (toplim kupanji-ma,
toplim vazduhom i sl.).
termotehnika (gr. thermos, tehnika, v.) jedna
od tehnikih nauka koja se bavi graenjem i
iskoriavanjem toplotnih maina, aparata i
postrojenja.
termotika (gr. thermos) nauka o toplota.
termotian (gr. thermdtes toplota) koji je
postao usled toplote, koji je izazvan
toplotom.
termotropizam (gr. thermos topao, trope
obrt, obrtanje, okretanje) biol. uticaj toplote
na kretanje niih organizama; svojstvo
protoplazme da reaguje na toplotu.
termofagija (gr. thermds, phago jedem) jedenje toplih ili vrelih jela.
termofeugoskop (gr. thermos, phetigo beim,
skopeo posmatram) med. sprava koja
pokazuje gubitak toplote koe.
termofobija (gr. thermos, phobos strah) med.
strah od pokrivanja pri spavanju i od
odevanja u tople haljine, kao tobonjih
uzroka nekih bolesti.
termofon (gr. thermds, phone zvuk) instrument na kome se proizvode tonski
zraenjem toplote.
termofonija (gr. thermos, phone) v. radiofonija.
termofor (gr. therm6s, phero nosim, donosim)
toplonoa", aparat za trajno zagrevanje
nekog dela tela, grejalica (obino kesa od
gume koja se puni toplom vodom ili se
metal zagreva elektrinom strujom).
termohemija (gr. thermos, chemela) nauka o
odnosima izmeu toplote i hemijskih pojava,
tj. o toplotnim pojavama koje nastaju pri
hemijskim zbivanjima.
termohigroskop (gr. thermos, hygrds vla-an,
skopeo posmatram) fiz. aparat koji pokazuje
apsolutnu koliinu vlage u vazduhu.
termohipsometar (gr. thermos, hypsos visina,
metron mera, merile) fiz. v. termobaro-metar.
termohroza (gr. thermds, chroma boja) fiz.
svojstvo izvesnih boja da proputaju samo
neke vrste toplotnih zrakova.
termohroiav (gr. thermos, chroia boja) koji
proputa samo neke vrste toplotnih zrakova,
samo delimino dijaterman.

terpentin

ternaran (lat. ternarius) od tri, trojni; tro-gub;

up. binaran; ternarni period geol. tree i
najmlae doba u razvitku Zemljine kore.
ter-nev (fr. Terre Neuve Nova Zemlja) v. njufaundler.
terno (ital. terno, fr. terne) u tomboli: tri broja
(numere) izvuene u istom redu, trei
dobitak.
terno-vuna (fr. ternaux) vrsta fine vune (naziv
po imenu jednog francuskog odgajivaa
ovaca).
teromorfan (gr. ther gen. theros ivotinja) 1.
slian ivotinji, oblika ivotinje (teromorfni
su, npr. bogovi starih Egip-ana); 2.
ivotinjskim tvorevinama i osobinama slian
u ljudi, npr. iljaste uvo, oblik njuke i dr.;
up. antropomorfan.
teromorfija (gr. ther gen. theros ivotinja,
morphe oblik) v. teriomorfija.
teropode (gr. ther gen. ther6s divlja ivo-tinja,
zver, piis gen. pod6s noga) pl. geol.
okamenotinski (fosilni) veliki gmizavci iz
grupe dinosaura, slini guterima i
kengurima.
teror (lat. terror) uas, strah, strah i trepet;
vladavina
zastraivanjem,
strahovlada
(naroito za vreme francuske revolucije);
politiko nasilje.
terorizam (lat. terror uas, strah) vladavina
zastraivanjem, nain vladanja uli-vanjem
straha i nasiljem; politika borba putem
individualnog terora.
terorizirati v. terorisati.
terorisati (lat. terror uas, strah, fr. terroriser)
ispunjavati strahom, zadavati strah i trepet,
zastraivati; vladati pomou zastraivanja i
nasilja;
nasilno
spreavati
slobodu
miljenja.
terorist (lat. terror) pristalica vladavine
zastraivanjem; pristalica onih koji misle da
e individualnom akcijom, poje-dinanom
radnjom zastraivanja (ubistvima i sl.
netaknutih lica suprotnog shvatanja i rada)
doi do ostvarenja svojih politiko-socijalnih
ciljeva.
teroristika (lat. terror) zastraan, koji
zastrauje,
zastraujui,
nasilniki;
teroristika akcija delanje onih koji bi hteli da
zastraivanjem (pretnjama, ubistvima i sl.)
dou do ostvarenja svojih politikosocijalnih ciljeva.
ter-papir (nem. Teerpapier) krovna hartija
natopljena terom (katranom).
terpe (hol.) pl. vetaki breuljci u ho-landskoj
pokrajini Frizland koji slue stanovnitvu
kao utoite od poplava.
terpeni he. nezasieni ugljovodonici pri-jatnog
mirisa, opte formule S10N1v, prisutni u
eterinim uljima.
terpentin (gr. terebinthos) hen. tena smola ili
smolasto ulje, koje se prvobitno dobivalo od
terpentinskog drveta na ostrvima Hio i
Kipar; dobiva se i od drugih etinara, ali
po vrednosti zaostaje. De-

terpodion

910

stilacijom terpentina s vodenim parama ili

bez njih dobiva se terpentinsko ulje, a u retorti
ostane smola kalofonijum.
terpodion (gr. terpo veselim, ode pesma) muz.
instrument koji proizvodi tonove frule, roga
i fagota.
Terpsihora (gr. Terpsi-chora) ona koja voli da
igra, plee; met. jedna od devet muza, muza
plesa i horskog pevanja; astr. aste-roid
otkriven 1864. godine.
terca (ital. terza, lat. tertius trei) 1. muz. trei
ton poev od osnovnog
tona (broj treptaja u
sekundi iznosi 5/4 broja trepta-ja osnovnoga
tona; v. tonika); velika terca ona koja se sastoji
od dva cela tona; mala terca ona koja se
sastoji od jednog celog tona i jednog polutona;
umanjena terca ona koja se sastoji od dva
polutona; prekomer-na terca ona koja se
sastoji od jednog celog tona i jednog
prekomernog tonskog stepena; 2. kom. 60.
deo jedne sekunde; 3. u bilijaru: udaranje
lopte treom loptom koja stoji izmeu lopte
igraeve i one koju eli da pogodi; 4. u
kartama: tri karte u istoj boji jedna za
drugom; 5. u maevanju: trei nain
zadavanja
udarca;
6.
u
katolikim
manastirima: vreme molitve koje poinje od
9 asova pre podne (nlat. tertia horarum
canonicarum).
tercera (i. tercera) trea vrsta (vune).
tercerol (ital. terzeruolo) depni pitolji.
terceron (it. terceron) dete roeno od mulatkinje i Bvropljanina.
tercet (ital. terzetto, lat. tertium tree) iuz.
kompozicija za tri glasa; fig. drutvo od tri
lana.
tercija (lat. tertius trei) tin. vrsta tam-parskih
slova u veliini od 16 tipograf-skih taaka;
tercija menica trea meni-ca, menica u tri
primerna (v. trata).
tercijal (nlat. terciale) treina godine.
tercijanski (lat. tertianus koji pripada treem)
tercijanska groznica (lat. febris tertiana)
groznica koja se vraa svakog treeg dana.
tercijar (lat. tertius trei) geol. tree, novo doba
u razvitku Zemlje, u kome su kontinenta i
mora poeli dobivati svoj dananji izgled, i u
kome je stvoren najvei deo mrkog uglja;
slojevi od eocena do pliocena; tercijarna
formacija.
tercijarvi (lat. tertius) koji je na treem mestu,
trei po redu; tercijarna formacija geol. v.
tercijar.
tercijarci (lat. tertius) pl. kalueri treeg reda,
svetovna lica koja pristupaju nekom
katolikom kaluerskom redu, naroito kod
franjevaca, samo iz pobonosti i radi
askeze, a ne polau glavni zavet i ne
naputaju svoj poziv u graanstvu i porodini
ivot.
tercijum (lat. tertium) tree; tercijum non datur
(lat. tertium pop datur) tree ne postoji,
treega nema (sluaja, naina, izlaza).

tercijus (lat. tertius) pr. trei (po redu); per

tercijum (lat. reg tertium) preko nekog
treeg, npr. svriti posao; tercijus gau-dens
(lat. tertius gaudens sc. duobus litigan-tibus)
trei koji se veseli (kad se dvojica svaaju);
tercijus
intervenijens
(lat.
ter-tius
interveniens) trei koji posreduje, izborni
sudija.
tercina (ital. terzina) poet. strofa od tri stiha u
jampskom ritmu.
terciogenitura (nlat. tertiogenitura) deo
imanja i prava koji pripada treem po redu
roenom.
terduman (arap. targXimon, tur. terciiman)
tuma; takoe: posrednik kod turskih vlasti.
tesarotipija nain upisivanja imena, slova i dr.
na geografske karte i planove pomou
tokia sa azbukom (naziv po prona-lazau,
Italijanu Angelo Tessaro).
tesaurizacija (nlat. thesaurisatio) skupljanje
novca, gomilanje novca.
tesaurizirati (nlat. thesaurisare) skupljati
novac, gomilati blago, novac.
tesaurirati (gr. thesaurozo skupljam, nagomilavam) v. tesaurizirati.
tesaurus (gr. thesaur6s blago; riznica) blago,
dragocenosti; riznica: riznica znanja" (nlat.
thesaurus eruditionis) naslov
velikih
renika, jezikih zbornika i sl.
teselaran (lat. tessellarius kockin, koji pripada
kocki, tesella kockica; mozaino kamene)
kockast, u kockama, iskockan.
teselirati (lat. tessella kockica) raditi u
mozaiku.
teseralni (gr. tesseres etiri) koji ima oblik
kocke, kockast.
teskera (arap. tadkira, tur. tezkere podsetni-ca)
pismeno, cedulja; pismena dozvola, putna
isprava; potvrda; poziv.
teslimiti (arap. tasllm, tur. teslim) predati,
ustupiti kome to; osloboditi se ega.
tesmotet (gr. thesmothetes) zakonodavac.
tespijada (gr. Thespis) pozorini dogaaj;
pria ili pustolovina iz pozorinog ivota,
glumaka posla.
Tespis (gr. Thespis) Atinjanin, savremenik
Solonov, izveo 534. pre n. e. prvu tragediju,
dodavi starim dionizijskim horovima i
jednog glumca koji je govorio s horom, zbog
ega se smatra osnivaem tragedije; svoje
komade je prikazivao na jednim kolima;
otuda Tespisova kola putujua pozornica.
test (eng. test, lat. testari svedoiti, posvedoiti)
1. ogled, proba; odricanje od pape pod
zakletvom, zakletva kojom je svaki Englez
stupajui u dravnu slubu posve-doavao da
nije potajni katolik.
test (lat. testum zemljana zdela; sa) 2. heh.
plitka i okrugla posuda od nesagorljive gline
za vrenje ogleda.
testa (lat. testa ljuska, ahura) bog. semena
ahura, semenica.

testament

911

testament (lat. testamentum) 1. poslednja

volja, zavetanje, oporuka; per testamen-tum
(lat. reg testamentum) putem formalno g
zavetanja; 2. zavet, naziv za dva dela
Biblije: Stari i Novi zavet.
testamenta? (lat. testamentarius) prav. izvrilac
poslednje volje, zavetanja.
testamentarni (lat. testamentarius) zave-tajni,
oporuni, koji se tie zavetanja, oporuke.
testantibus aktis (lat. testantibus actis) prav.
prema svedoenju akata, kao to se vidi iz
spisa.
testat (lat. testatum) svedoanstvo, potvrda,
dokaz.
testato (lat. testato) prav. sa ostavljenim
zavetanjem (umreti).
testator (nlat. testator) onaj koji ostavlja
zavetanje, zaveta.
testatoran (nlat. testatorius) koji se tie volje
zavetaa, koji je prema volji zave-taa.
testera (pere. destere, tur. testere) pila, aga.
testes (lat. testis svedok) pl. svedoci; alat.
lezdani organi u kojima se stvaraju muke
oplodne elije, muke spolne lezde,
semnici (svedocima" su nazvane zbog toga
to se kod starih, pri svedoenju, mesto
zakletve, stavljala ruka na taj deo tela, jer su
oplodni organi smatrali kao simbol boanske
moi); testes siigu-li (lat. testes singuli) prav.
v. singularitas testijum.
testija (pere. desti, tur. testi) zemljani krag za
vodu.
testikul (lat. testiculus) anat. semenjak, monice,
mudo.
testimonijui (lat. testimonium) svedoanstvo,
uverenje, potvrda.
testirati (lat. testari svedoiti, posvedoiti;
zavepggati, napraviti zavetanje) za-vetati,
pismeno izloiti svoju poslednju volju,
napisati
zavetanje,
potvrditi
uredno
pohaanje
univerzitetskih
predavanja
(potpisom profesora u upisnici).
testis 1. (lat. testis) prav. svedok.
testis 2. (lat. testis) anat. muka polna lezda,
smetena u monicama.
testis klasikus (lat. testis classicus) prav.
verodostojan svedok.
testitis (lat. testiculus mudo) med. zapaljenje
semenjaka (jaja, muda).
testifikacija (lat. testificatio) svedoenje,
posvedoenje, dokazivanje svedocima.
testosteron med. muki polni hormon (S19N2802).
testudo (lat. testudo kornjaa) ned. kornja-nik
(izrataj na glavi i kolenu); vrsta zavoja koji
se stavlja na povreene koleno.
tetanija (nlat. tetanus intermittens) med. poglavito mladalaka bolest, ali se javlja i kod
trudnih ena, dojilja, pijanica i dr.; sastoji se u
obolelosti ivaca u obliku tekih i
dugotrajnih greva (tetanske

tetraetiJa

kontrakcije miia) u simetrinim delovima

tela, naroito gornjim ekstremi-tetima.
tetanski (gr. tetan6s napet) ukoen, zgren.
tetanus (gr. t^tanos napetost, od teino zategnem, napnem) med. grevita trzavica, koenje miia, sklopac, zli gr (veoma
opasna zarazna bolest iji se izaziva nalazi
u talskom ubretu, zemlji, praini i dr.).
tetartea (gr. tetartos etvrti) ed. etvorodnevna groznica.
tet-a-tet (fr. tete-a-tete) 1. tajni sastanak,
razgovor na samo, u etiri oka; 2. kanabe sa
dva sedita; 3. pribor za aj za dve osobe.
Tetida (gr. Thetis) mit, nimfa, ena Peleje-va,
mati Ahilova, koga je uinila neran-ljivim
okupavi ga u Stiksu, sem u petu za koju ga
je pri kupanju drala; astr. asteroid otkriven
1852. godine.
tetovirati (eng. tattoo, tahit. tatan) ukraa-vati
kou usecanjem (ubadanjem) ara i figura u
boji, naroito kod Indijanaca, Australijanaca
i crnaca, pa i kod Evropljana (mornara,
zanatlija itd.).
tetra- (gr. tetra) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: etiri.
tetraginije (gr. t6tra etiri, gyne ena) pl. vot.
etvrti red u klasama I-H Lineovog sistema:
biljke iji cvetovi imaju etiri stubia; pr.
tetragiiian.
tetragon (gr. tetra, gonia ugao, kut) kon.
etvorougao, etvorokut.
tetragonalan (gr. tetra, gonfa) etvorougao-ni,
etvorokutni; min. tetragonalni sistem sistem
kristalisanja u kojem su tri ose pod pravim
uglovima, od kojih su dve bone ose
jednake a vertikalna, uspravna, je razliite
duine.
tetragonizam (gr. tetra, gonia), v. kvadra-tura.
tetragramatov (gr. tetra, gramma slovo) re od
4 slova, naroito ime Boga, koje se u
mnogim jezicima sastoji od 4 slova, npr.: gr.
Theos, lat. Deus, fr. Dieu, p. Dios, nem.
Gott i dr.
tetradaktilan (gr. tetra, daktylos prst) sa etiri
prsta, etveroprst.
tetradinamia (gr. tetra, dynamis sila, snaga,
mo) al. bat. XV klasa u Lineovom sistemu:
biljke sa hermafroditnim cvetovima koji
imaju est praninih niti, od kojih su etiri
due (monije) od ostalih dveju.
tetraedar (gr. tetraedron, tetra etiri, he-dra
osnova) geom. telo ogranieno sa etiri
podudarna ravnostrana trougla (jedno od pet
pravilnih geometrijskih tela: tetraedar,
heksaedar, oktaedar, dodekaedar, iko-siedar).
tetraetija (gr. tetraetfa) vreme od etiri godine.

tetrakord

912

tetrakord (gr. tetra etiri, chorde ica) uz.

dijatonski niz od etiri tona, pola dijatonske
lestvice.
tetralema (gr. tetra, lemma postanka) log.
hipotetian zakljuak koji se sastoji od
etiri suda ili etiri preiise.
tetralogija (gr. tetra, logos re, govor; pria)
etiri drame spojene u jednu celinu, tj. tri
tragedije (trilogija) i jedna satirska igra (kod
starih Grka).
tetrametar (gr. tetra, metoon mera, merilo;
metar) etr. stih od etiri metra (prosta ili
dvostopna), odnosno etiri stope, sa cezurom
u sredini, npr.: I ovaj kamen zemlje Srbije,
to prete' nebu dere kroz oblak" (.
Jaki).
tetrandria (gr. tetra, aner, andros ovek,
mu) pl. bog. IV klasa u Lineovom sistemu:
cvetovi sa etiri jednako duge pranine niti.
tetrapak (od gr. tetra etiri) vrsta etvorostranog omota od naroito preparira-nog
papira koji slui za pakovanje tenosti
(mleka, sokova i dr.).
tetrapetalan (gr. tetra, petalon list) bog. koji
ima etiri latice.
Tetrapla (gr. tetraplus etvorostruk) etvorostruka, tj. na etiri jezika prevedena
Biblija, uporedio tampanje etiri razna
grka prevoda Starog zaveta.
tetrapoda (gr. tetra, ptis gei. podos noga) pl.
zool. etvoronoci (opti naziv za suvozemne kimenjake koji imaju dva para
nogu).
tetrapodija (gr. tetra, piis gen. pod6s noga;
stopa) etr. stih od etiri proste stope.
tetrapodoliti (gr. tetra, ptis lek pod6s noga,
lithos kamen) pl. kol. okamenotine etvoronoaca.
tetrapodologija (gr. tetra, ptis gen. podds
noga, logla nauka) zool. nauka o etvoronocima.
tetrapterije (gr. t^tra, pter6n krilo) pl. zool.
etvorokrilci, ivotinje sa po dva para krila.
tetrarh (gr. tetrarches) vladalac koji vlada
etvrtinom neke zemlje, npr. Palestine (u
starom veku).
tetrarhat (gr. tetra, archo vladam) vladavina i
dostojanstvo tetrarha; deo zemlje kojim on
upravlja.
tetrarhija (gr. tetrarchta) v. tetrarhat.
tetrasilabian (gr. tetra, syllabe slog) gram. sa
etiri sloga, etvorosloni.
tetraspermian (gr. tetra, sperma seme) zool.
koji ima etiri semene elije.
tetrastilon (gr. tetra, stfllos stub) vrh. graevina
sa etiri stuba.
tetrastihon (gr. tetra, stychos red; stih) pesma
od 4 stiha; strofa od 4 stiha.
tetrastrofon (gr. tetra, strophe kita) pesma od
etiri strofe, kitile.
tetrateizam (gr. tetra, theds bog) verovanje da
postoje etiri boga, etvorobotvo.

tehnikum

tetrafarmakon (gr. tetra, pharmakon lek)

med. lek sastavljen od 4 tvari.
tetrafilan (gr. tetra, phyllon list) bog. koji ima
etiri aina listia.
tetrahord (gr. tetra, chorde ica, struka) muz.
instrument sa etiri ice; akord izveden na
etiri ice.
tetrivan (pere. taht presto, rewan pokretni, tur.
tahtiravan) nosiljke, palankin.
tetripon (gr. tethrippon) etveropreg, zaprega
od etiri konja; kola sa zapregom od etiri
konja.
teurg (gr. theurg6s) udotvorac, vidovnjak,
priziva duhova.
teurgija (gr. theurgia ini, arolije) sposobnost
injenja uda, vidovitost.
teutoman (lat. Teutoni, gr. mania strast)
oboavalac svega to je germanske (nemako).
teutomanija (lat. Teutoni, gr. mania) oboasavanje svega to je germanske, tj. nemake
(po Teutonima, germanskom plemenu na
Baltikom moru, koje je, 102. god. pre n. e.,
sa Kimbrima upalo u junu Francusku).
teferi (arap. tafarrug veseliti se, tur. teferiic)
izlet u prirodu sa zabavom, razo-nodom,
uivanje u prirodi; mesto gde se prireuju
ovakvi izleti.
tefilin (rab. thephilien) uzan crni kai sa
kutijicom, u kojoj se nalaze izreke iz
Biblije napisane na pergamentu (Jevreji ga,
pri molitvi, obino stavljaju oko glave i
ruke).
tefromantija (gr. tephra pepeo, mantefa
predskazivanje, proricanje) proricanje iz
pepela, naroito iz pepela spaljenih rtava;
up. spodomantija,
tefter (gr. diftira, tur. defter) belenica,
spisak, zapisnik; raunska knjiga; trgovaka knjiga primanja i izdavanja.
tefterdar (gr.-pers., tur. defterdar) inovnik
koji vodi knjigu primanja i izdavanja,
raunovoa.
tehnecij(um) hem. radioaktivni elemenat, redni
broj 43, znak Te.
tehnika (gr. techne vetina, mehanika
spretnost; vinost, umetnost; zanat; nauka,
umetnost, technikds umetnosni, umet-niki;
vetaki, zanatlijski; vet, vi-an, umean)
1. umetnika i zanatska delatnost uopte; 2.
nauka o pravilima kojih se valja pridravali
u radu neke umetnosti, vetine ili nekog
zanata, naroito s obzirom na upotrebu
mehanikih sredstava (npr. tehnika slikanja,
vajanja, sviranja, igranja, pisanja, graenje,
bo-renja, plivanja, leenja, glumljenja,
pamenja itd.); 3. oblast primenjenih nauka:
matematike, fizike, hemije, radi proizvodnje
dobara.
tehnikolor (gr. techne vetina, lat. color boja)
film u bojama.
tehnikum (gr. technike, nlat. technicum)
via tehnika kola.

tehnicizam

913

tehnicizam (gr. technike) vetina postupanja i

rada, strunost.
tehniar (gr. technikbs) 1. poznavalac pravila s
obzirom na materijalni i mehaniki deo neke
umetnosti, vetine ili zanata; vetak u svom
poslu, strunjak; naroito: svreni ak
srednje tehnike kole; slualac tehnikog
fakulteta, student visoke tehnike kole; 2.
strunjak u primeni naunih metoda na
proizvodnju.
tehniki (gr. technikos) umetniki, vetaki,
struni, koji se tie materijalne i mehanike
strane neke umetnosti ili vetine, koji je u
vezi sa materijalnom i mehanikom stranom
neke umetnosti ili vetine; koji se tie
tehnike, koji je u vezi sa tehnikom, tj. oblau
primenjenih nauka: matematike, fizike,
hemije radi proizvodnje dobara; tehnika
komisija odbor strunjaka; tehnika hemija deo
hemije koji se bavi hemijsko-tehnikim procesima koji se izvode u hemijskim fabrikama;
tehniki izrazi (lat. termini technici) struni
izrazi i nazivi iz neke zanatske, umetnike ili
naune i dr. oblasti, ter-mini.
tehno- (gr. techne) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: vetina, vinost, ume-nost.
tehnoglif (gr. techne, glypho dubem, reem, va
j am) umetniki izrezak kamen.
tehnografija (gr. techne, grapho opisujem)
opis vetina ili zanata.
tehnokratija (gr. t6chne, kratos jaina,
snaga) 1. vladavina tehnike i tehniara; 2.
socijalno-ekonomska teorija po kojoj bi u
organizaciji privrede i ureivanju svih
drutvenih odnosa trebalo primeniti merile
energije", tj. utvrene i nauio mogune
injenice u svim granama drutvenog ivota,
ime bi se blagostanje naroda znatno
uvealo; tehnokratizam.
tehnolit (gr. techne, Ifthos kamen) vetaki
kamen, vetaka kamena masa.
tehnolog (gr. techne, 16gos nauka) struni
poznavalac vetina i zanata.
tehnologija (gr. techne, 16gos) nauka o
vetinama i zanatima; nauio prikazivanje
ljudske delatnosti kojoj je svrha prerada
prirodnih proizvoda (sirovina) za ljudsku
upotrebu; mehanika tehnologija se bavi
preradom sirovina kod koje se menja samo
njihov oblik; hemijska tehnologija se bavi
preradom sirovina kod koje se menja
njihov unutranji sastav.
tehnoloki koji se tie tehnologije.
tehnomorf (gr. techne, morphe oblik) kamen
sa likom ili slikom.
tece dov (gr. t6kedon kopnjenje; suica) med.
suica, tuberkuloze.
Tibet 1. autonomna oblast u sastavu Kine u
junom delu Srednje Azije; 2. tibet trg. vrsta
veoma finih gustih vunenih tkani-na; krzna
kineskog jagnjeta sa belim kovricama.
58 Leksikon

tibija (lat. tibia) anat. penica, golenjaa,

cevanica, cvolika.
tibijalni (lat. tibialis) anat. golenini, ceva-nini,
golenjani.
tiganj (gr. teganon, tur. tigan) plitka metalna
posuda za peenje (mesa, jaja i dr.), tava.
tigar (gr. tigris, lat. tigris) zool. velika zver iz
porodice maaka; fig. besan i krvolo-an
ovek, krvolok.
tigmotropizam (gr. thingano tiem, dodirujem,
tropos obrt) biol. v. pod tropizam.
tigroid (gr. tigris tigar) zrnasta telaca koja se
nalaze u citoplazmi ivane elije, slina
krznu tigra, otuda i naziv.
pijade (gr. thyades) pl. kit. v. menade.
tijara (gr. tiara) 1. raskona kapa, slina
turbanu staropersijskih kraljeva; 2. trospratna papina kruna, kao simbol tro-struke
papske vlasti, nad duama: na zemlji, u
istilitu i na nebu.
tik (fr. tic) grizenje jasala (kod konja); grevito
trzanje lica; grevit, nenormalan pokret
miia ili nekog organa; udna, smena
navika, udljivost.
tik-drvo (eng. teack, malabarski theka, tek-ka)
tamnomrko, teko, veoma tvrdo i istrajno
indijsko drvo, koristi se u bro-dogradnji i
graevinarstvu, tek-drvo.
tiket (eng. ticket) listi, cedulja, biraki listi;
ulazna karta, ulaznica, eleznika karta,
vozna karta i sl.
tiketiran (fr. tiquete) iaran pegama, pegav,
poprskan.
tikset (eng. thickset) trg. vrsta teke manesterske tkanine.
til (fr. tulle) laka, retka i providna tkani-na od
najfinijeg svilenog ili pamunog konca
(nazvana po francuskom gradu Tul-1e, gde
su je najpre poeli izraivati); tul.
tilberi (eng. tilbury) lake otvorene engleske
dvokolice sa jednim konjem i sa dva sedita.
tilda (p. tilde crtica) 1. u gramatikoj i
renikoj terminologiji: izvijena poloena
crtica (-) na latinikom slovu n (p), to znai
da ga treba itati kao nj (npr. u p. senor ita
se senjor); 2. u renicima znak za ponavljanje
rei (npr. kod rei izgubiti stavlja se, mesto
da se re ponovi, <> glavu=izgubiti glavu).
Tilerije (fr. Tuileries) nekadanja palata u
Parizu, podignuta 1564. na mestu gde su
dotle bile crepane (tuileries), od Luja XVI
rezidencija francuskih kral>eva i careva;
prilikom ustanka Komune 24. V 1871.
izgorela; tilerijski kabinet francuska vlada.
galija (lat. tilia) bog. lipa.
tilma (gr. tyllo upam) v. arpija.
tiloza nemaki trgovaki naziv za razne etre
celuloze koji slue kao apreture u industriji
tekstila, kao zguivai, kao

914
dodaci sredstvima za pranje, lekovima,
ivotnim
namirnicama,
kozmetikim
preparatima i dr.
tilozis (gr. 66 dobivam uljeve) med. zadebljalost koe, uljevitost, nauljenost.
Til Ojlenpigel (nem. T Eulenspiegel) junak
velikog broja starih nemakih narodnih pria
o raznim podvizima jednog eret-budale,
nemaki Petrica Kerem-puh.
tiloma (gr. tyloma) med. ulj.
tilotian (gr. tylotos) med. uljevit, nau-ljen.
tim (eng. team) sp. skupina igraa, grupa
igraa koja nastupa kao celina, npr.
fudbalski tim".
timar (pere., tur. timar) 1. negovanje stoke,
naroito konja; 2. feudalne dobro koje je
donosilo do 20 000 aspri prihoda, a koje su
turski sultani davali odlinim vojnicima na
uivanje, pod uslovom da na svakih 3 000
aspri godinjeg prihoda daju za rat po jednog
konjanika i da sami idu u rat.
timaristan (pere., tur. timar) turska bolnica za
umobolne.
timetian (gr. time vrednost) fil. koji priznaje
izvesnu naim oseanjima podre-enu
vrednost kao osnovu naih voljnih odluka.
timitis (gr. thymos majina duica) med.
zapaljenje grudne kotalane lezde.
timokratija (gr. timokratfa ustav ija je
osnova ast Platon, ili imetak
Aristotel) vladavina bogataa, oblik drave u
kome se politika prava daju i odmeravaju
prema visini imetka.
timologija (gr. time vrednost, logia) fil. uenje
o vrednostima, teorija vrednosti.
Timon (gr. Timon) ime jednog Atinjanina,
savremenika Sokratovog i glavnog junaka
ekspirove drame Timon Atinjanin", koji je,
razoaravi
se
u
prijatelje,
postao
ovekomrzac; fig. ovekomrzac, mizan-trop.
timonski (gr. Timon) pr. mrgodan, zlovoljan,
ovekomrzaki, mizantropski.
timopatija (gr. thymos dua, pathos patnja)
duevna patnja, duevni poremeaj.
timorozamente (ital. timorosamente) muz. v.
timorozo.
timorozo (ital. timoroso) muz. plaljivo,
snebivljivo, tiho.
timpani (gr. tympanon runi dobo, ital.
timpani) muz. v. pauke.
timpanizam (gr. tympanon runi dobo, runi
bubanj) med. naduvenost malog trbuha usled
gasova.
timpanitis (gr. tympanon runi dobo, runi
bubanj) med. naduvenost trbuha usled gasova.
timpanitian (gr. tympanon runi bubanj, runi
dobo) med. bubnjast, naduven, nadut; koji
potmulo jei, potmula zvuka.

tipizacija

timpanon (gr. tympanon talambas) 1. arh.

koritasto udubljenje u zidu u kojem stoji
kakav kip i sl.; trouglast, reljefima ukraen
prostor iznad prozora i vrata; 2. znat. bubna
opna (u uhu); muz. v. pauke.
timun (ital. timone) lom. brodska krma.
timuniti (ital. timone) krmaniti.
timus (gr. thym6s) 1. srce, dua; strast, gnev;
med. suvi kaalj.
timus (gr. thymos majina duica) 2. anat.
grudna lezda (zbog slinosti sa cvetnim
glavicama timijana, majine duice).
ting (kin.) kineski hladnjak, batenska kuica.
tingltangl (nem. Tingeltangel) kafana sa pevaicama, kabaret nieg reda.
tinea (lat. tinea) zool. moljac; med. krasta.
tinkal (malaj. tingkai) hem. naziv za boraks u
sirovom stanju.
tivktura (lat. tingere bojiti, obojiti, tinctu-ga
bojenje, bojadisanje) tena boja; bojenje,
bojadisanje; u heraldici: heraldine boje;
farm. rastvor neke tvari, ekstrakt iz biljnih ili
ivotinjskih materija, obino pomean sa
alkoholom ili etrom.
tinta (ital. tinta) tena boja; tenost u boji za
pisanje, mastilo.
tintinabula (lat. tintinnabula) pl. zvonca sa
razliitim zvukom na kojima se, kod orgulja,
izvodi zvonjenje.
tintnfi (nem. Tintenfisch) zool. sepija, sipa
(glavonoac, morski mekuac sa ruicama
lovkama na glavi).
tioindigo (gr. theion sumpor, indigo, v) organsko hemijsko jedinjenje, iji su mole-kuli
gotovo istog sastava kao i molekuli indiga;
upotrebljava se kao sintetina crvena boja.
tiokol (gr. thelon sumpor) naziv za neke
elastine i termoplastine mase sline
kauuku.
tiosulfati (gr. theion, sulfati, v.) soli
tiosumporne kiseline; najvanija natri-jumtiosulfat; upotrebljava se u fotografiji i u
kvantitativnoj volumetrijskoj analizi.
tip (gr. typos otisak; oblik; lik; uzor) 1. otisak,
slika; uzor, uzorak, obrazac; pra-slika koja
sadri u sebi sve bitne oznake izvesnog broja
ili niza slika; karakter-ni, opti oblik, lice
konvencionalnog karaktera, karakteristian
primerak nekog roda, neke vrste; fig.
osobenjak;
prepredenjak,
pokvarenjak;
sumnjiv ovek; teorija tipova uenje Kivijea
po kome treba u ivotinjskom svetu
razlikovati etiri glavna tipa: kimenjake,
zglavka-re, mekuce i zrane rizopode ili
zraka-re.
tip (eng. tip) 2. mig, nagovetaj, potajno
obavetenje o mogunosti uspeha u emu
(pri kocki, na berzi i dr.).
tipizacija (gr. typos otisak; uzor, uzorak)
utvrivanje jedinstvenih osobina to ih

tipizirati

915

mora imati odreeni proizvod da bi bio

iznesen na prodaju.
tipizirati (gr. typos) srediti (ili: srei-vati) po
tipovima, tj. po vrstama ili klasama, npr.
izraenu robu.
tipik (gr. typos nacrt) u pravoslavnoj crkvi:
crkveni ustav, knjiga koja za sva vremena
odreuje kako treba vriti bogosluenja preko
godine i kada se to ita i peva na
bogosluenju; pravilnik o ivotu monaha u
manastirima.
tipika (gr. typos) v. tipologija.
tipian (gr. typos) koji pripada jednom tipu,
koji predstavlja neto opte i mnogima
zajedniko,
uzoran,
bitan,
znaajan,
karakteristian; koji se u odreeno vreme
vraa, periodian (o bolestima); tipian broj
stajai broj tj. onaj koji se upotrebljava.
tipkaica (gr. typos otisak) maina za pisanje;
pisaica na takvoj maini.
telegraf (gr. typos, grapho piem, be-leim,
crtam, slikam) tampar, slovo-slaga,
slaga.
tipografija (gr. t^pos, grapho) tamparska
vetina, tamparstvo; tamparije.
tipokonian (gr. typos, konos kupa) u obliku
kupe, kupast.
tipoliti (gr. typos, Kthos kamen) pl. kamenje na
kome se vide otisci drugih tela.
tipolitografija (gr. t^pos, Ifthos, grapho piem,
crtam) tampanje na kamenu.
tipolog (gr. typos, 16gos) poznavalac tipo-,
va, prouavalac tipova.
tipologija (gr. typos, logfa) nauka o tipovima;
uenje po kome su dogaaji u Starom zavetu
sluili za ugled onima to su sastavljali Novi
zavet.
tipometar (gr. typos, tegop mera, merilo)
sprava za tano merenje zapremine tamparskih slova.
tipometrija (gr. t^pos, metria merenje) vetina
slaganje i tampanja geografskih karata
kao to se slau i tampaju knjige.
tiposkop (gr. typos, skopeo posmatram) ot.
kaleidoskop koji ne pokazuje samo zvezdaste
figure, nego njegove figure slue kao uzorci
za crtanje mustri.
tipotelegraf (gr. t^pos, tele na daljinu, u
daljini, grapho piem, beleim) telegraf koji
odmah pie rei depee.
tipotet (gr. typos, tithemi meem) slovosla-ga.
tipohromija (gr. tjrpos, chroma boja)
tampanje u boji.
tipski (gr. typos) v. tipian.
tip-top (eng. tip-top) neto najbolje, najizvrsnije, najotmenije, kruna ega.
tipus (gr. t^pos) v. tip.
tirada (fr. tirade) rat. podue mesto u nekom
govoru koje se izgovara bez prekidanja,
bujica rei; govorancije, prazno govorenje,
zamlaivanje; muz. v. pasa.
58

tireotomiJa

tiraden (gr. thyreos tit, duguljast, etvrtast

tit) sa mlenim eerom sasueni ekstrakt
ovije titaste lezde; slui emu i tireoidin.
tira (fr. tirage) vuenje; tip. tampanje;
odtampana stvar; broj primeraka koji se
tampaju (lista, knjige).
tirajer (fr. tirailleur) voj. peak u prvom
borbenom redu (koji moe da puca i bez
komande), arka; strelac (vrsta peadije u
francuskoj vojsci sastavljene od alirskih
uroenika).
tirajirati (fr. tirailler) 1. voj. pukara se, pucati
bez reda, potrebe i uspeha; 2. trg. trasirati
menice ovde-onde da bi se dolo do novca ili
da bi se prikrila novana neprilika.
tiran (gr. tyrannos) v. tiranin.
tiranizira (fr. tyranniser) v. tiranisati.
tiranija (gr. tyrannfs) vladavina i vlast
tiranina; vlast do koje se dolo nezako-nitim i
nasilnim putem; fig. svirepost, ugnjetavanje,
zlostavljanje.
tiranin (gr. tjrannos, lat. tyrannus) 1.
prvobitno, u starom veku; vladalac, kralj,
svaki samovladar u jednoj dotle slobodnoj
dravi (bez prekornog smisla) koji je
prevratom doao do vlasti; 2. danas:
nasilnik, muitelj, zulumar, ovek koji
bezobzirno sprovodi svoju volju.
tiranisati (gr. tyrannos, fr. tyranniser)
postupati svirepo, nasilniki, samovoljno,
bezobzirno; zlostavljati, kinjiti, muiti.
tiranski (gr. tyrannikos) pr. nasilniki, nasilan,
svirep, nemilosrdan, bezobziran, samovoljan,
despotski, samodraki.
tiranja (p. tirana) panska pesmica od etiri
stiha koja se peva uz igru; vrsta panskog
narodnog plesa u 3/4 takta.
tirasa (fr. tirasse) etvrtasta mrea za hvatanje
jarebica, prepelica, eva i dr. ptica.
tirata (ital. tirata) v. tirada.
tir-emezis (gr. tyros sir, emesis povraanje)
med. sirasto povraanje kod odojadi.
tireoidea (gr. thyreos tit, eidos lik, izgled)
alat. titna lezda.
tireoidektomija (gr. thyreoeides titast, thyreos
tit, efdos oblik, ektome isecanje) hir.
vaenje titaste lezde.
tireoidin (gr. thyreoeides titast) farm. sasuena
ili u prah istucana tvar telee ili kopeve
tiroidne lezde, titnja-e; upotrebljava se u
organoterapiji protiv guavosti, gojaznosti,
Bazedovljeve bolesti i dr.; up. tiraden.
tireoiditis (gr. thyreos tit, efdos oblik, vid)
med. zapaljenje titnjae, titaste lezde.
tireonkus (gr. thyre6s, ongkos masa) med.
otok titnjae, titaste lezde; gua.
tireotomija (gr. thyreos, tome seenje, rezanje) med. seenje (ili: rasecanje) titaste

tireofima

916

hrskavice (Adamove jabuice); takoe:

operativne vaenje strume.
tireofima (gr. thyreos, phyma izrataj) med.
otok titaste lezde.
tireuzis (gr. tyreusis sirenje, pravljenje sira)
med. stvaranje sira, usiravanje mleka, naroito
u elucu.
tirkiz (fr. turquoise, ital. turchese) min. dragi
kamen lepe modre boje i priline tvrdoe;
najlepi dolaze iz sev. Persije, veinom
okruglo uglaani (naziv po tome to su prvi
doneseni u Evropu iz Turske).
tiro (dat. tiro) poetnik u ratnoj vetini, regrut,
novajlija, svaki mladi Rimljanin koji je u 17.
god. bio proglaen sposobnim za vojnika; fig.
poetnik u poslu, umetnosti, nauci.
tirodan (gr. tyrodes) pr. sirast, usiren.
tirozis (gr. tyros sir) med. v. tireuzis.
tiroidna lezda (gr. thyreoeides titast, thyreos
tit, eidos oblik, vid, nlat. glan-dula
thyreoidea) znat. titnjaa, titasta lezda
(krvnim sudovima veoma bogat organ vrata,
ima u sebi joda koji lui neposredno u krv).
tirojodin (gr. thyreos tit, nlat. jodum jod)
hem. jedinjenje koje sadri joda i fosfora, ima
ga u tiroidnoj lezdi.
tiromant (gr. tyros sir, mantis predskazi-va,
gatar) onaj koji tata u sir.
tiromantija (gr. tyros, manteia predskazivanje, gatanje) gatanje u sir, proricanje iz
sira.
tironske note (lat. notae Tironianae) znaci za
skraivanje rei u stenografiji starih
Rimljana, prvi sistem stenografije (naziv po
Marku Tuliju Tironu, rimskom uenjaku i
ljubimcu Ciceronovom, koji ih je pronaao).
tirotoksizam (gr. tyros sir, toxon otrov) med.
trovanje sirom.
tirocinijum (lat. tirocinium) prvo vreme
vojnike slube, prvi pohod u rat; godine
uenja, godine egrtovanja; ogledni rad,
probni rad, udbenik za poetnike.
tirs (eng. tierce) engleska mera za tenosti, =
42 galona = 190,830 1.
Tirtej (gr. Tyrtaios) grki elegijski pesnik u
VII veku pre n. e. koji je svojim ratnim
pesmama oduevljavao Spartance i pomogao
im da pobede Mesenjane; otuda, fig. tirtejski
zanosan, oduevljen, koji oduevljava.
tir-tet (fr. tire-tete) hir. kleta za vaenje glave
deteta (kod poroaja).
tir-fon (fr. tire-fond) hir. burgija za vr-enje
trepanacije;
drveni
zavrtanj
za
privrivanje drvenih pragova.
gigan (gr. Titan) 1. gorostas, div, ispolin; 2.
hem. element, atomska masa 47,90, redni broj
22, znak Ti, upotrebljava se u industriji
elika, a njegova jedinjenja za dobi-vanje
utih porculanskih boja i zelenih boja za
mazanje.

titulisati

titanati (nlat. titanium) hem. soli titanske

kiseline; up. titan 2.
Titani (gr. Titan) pl. mit. preolimpski rod
bogova, est sinova Urana i Geje (Okean,
Kej, Hiperion, Krij, Japet i Hronos), koji su
zbacili oca sa prestola i zavladali Nebom, ali
ih je Hronosov sin Zevs, posle ogorene borbe
(titanomahije), savladao i bacio u Tartar, gde
ih uvaju hekaton-heiri.
titanit (gr. Titan, nastavak -ites) 1. min.
veoma rasprostranjena ruda, ima je u eruptivnom kamenu i kristalastim kriljci-ma,
silikat kalcijuma i titana; 2. vrsta jakog
eksploziva.
titanomahija (gr. Titan, mache borba) borba
Zevsova sa Titanima.
tati (fr. titi) aljiv naziv prijateljice pariskih
studenata, = grizeta.
titotelizam (eng. teetotal trezvenjaki, koji se
sasvim uzdrava od alkoholnih pia) naela
i nain ivota trezvenjaka.
titr (fr. titre) titula; isprava; hartija od
vrednosti; finoa zlatnog ili srebrnog novca;
stepen finoe svile; hem. titr nekog rastvora:
teina tvari rastvorene u odreenoj zapremini
rastvornog sredstva.
titra (tur. titremek titrati, treperiti) jeza,
drhtavica (od zime).
titrirati (fr. titrer) 1. srediti, sreivati,
razvrstati, razvrstavati, sortirati; naroito:
sortirati svilu po finoi, tj. s obzirom na
teinu i duinu njenih konaca; 2. hem.
odrediti (ili: odreivati) teinu tvari
rastvorene u odreenoj zapremini rastvornog
sredstva.
titula (lat. titulus) 1. naslov, natpis (knjige,
umetnikog dela i dr.); 2. naziv, predikat, koji
nekome pripada po njegovom staleu,
poloaju ili zvanju, poasno ime, npr. grof,
baron, ekselencija, gospodin, doktor itd; 3.
prav. pravni razlog, razlog postojanja nekog
prava, uzrok, izgovor; kao ti-tulo? (lat. quo
titulo?) sa kakvim pravnim razlogom, iz kog
razloga?; titule plelo ili toto (lat. titulo
pleno, toto) sa punom ili potpunom titulom (na
adresama); titu-lo premiso (lat. titulo
praemisso) stavivi napred, tj. ispred imena,
titulu.
titular (nlat. titularius) onaj koji ima samo
titulu, a ne i stvarni poloaj koji ona
oznaava, titularni.
titularni (nlat. titularius) koji ima samo titulu,
poasni, npr. titularni predsednik poasni
predsednik, tj. onaj koji ima samo taj naziv a
ne vri dunost predsednika; up. titular.
titulatura (nlat. titulatura) puni naslov; puni
naziv, puna titula; oslovljavanje slubenim
ili poasnim imenom, tituli-sanje.
titulirati v. titulisati.
titulisati (lat. titulus natpis, naslov; poasno
ime, poasni naziv) dati titulu.

titulomanija

917

naimenovati, nazvati slubenim ili po-asnim

imenom (pismeno ili usmeno).
titulomanija (lat. titulus poasno ime, poasni
naziv, gr. manfa pomama, strast, ludilo)
strast za titulama, pomama za titulama.
titulus posesionis (lat. titulus possessionis) prav.
pravni osnov ili pravni poetak dravine,
pravna radnja kojom neko stupa u pravnu
dravinu (npr. nekog imanja).
tiflitis (gr. typhlos slep) med. zapaljenje slepog
creva.
tifloza (gr. typhlosis oslepljenje, slepilo) med.
slepilo.
tiflolog (gr. typhlos slep, logos re, govor)
strunjak u nauci o slepilu.
tiflologija (gr. typh!6s, logia nauka) med. nauka
o slepilu i slepima.
tiflopedagog (gr. typhlos, pedagog, v.)
nastavnik u koli za slepu decu.
tiflopedagogika (gr. typhlos, pedagogika, v.)
nauka o vaspitanju slepe dece i omladine.
tiflopedija (gr. typhlos, paidefa vaspitanje,
odgoj) nauka o vaspitanju dece s potpuno ili
delimino oteenim vidom.
tiflotipografija (gr. typhlos, typos otisak,
grapho piem, beleim) ispupena, reljefna
tampa za slepe.
tiflotrofeum
(gr.
typh!6s,
tropheion
izdravanje, hrana, trepho hranim) zavod za
slepe, dom slepih.
tifozan (nlat. typhosus) med tifusni, koji pripada
tifusu, vruini; slian tifu-sutifoid (gr. typhos dim, para, nesvestica, efdos
vid, oblik) med. laki tifus, vruia-sto stanje.
tifoidan (gr. typhos, eidos) med. vruiast,
slian tifusu, sa znacima tifusa.
tifomanija (gr. typhos, manfa ludilo) med.
ludilo praeno zagluhnuem.
tifon (gr. typhon vihor, arap. tufan opti
potop) vru i veoma opasan juni vetar u
kineskim vodama, naroito u velikom Indijskom moru i du june i istone obale
Kine, duva od jula do novembra; tajfun.
tifotoksin (gr. typhos dim, para, nesvestica,
t6xon OTrOV) med. TIfuSNI OTrOV, Vru-

ini otrov.
tifoftalmija (gr. typhos, ophthalm6s oko) med.
epidemino tifusno zapaljenje oiju, ona
kuga.
tifus (gr. typhos para, dim; vrsta bolesti po
Hipokratu) med. crevna vruica, akutna
zarazna bolest koju izazivaju naroiti bacili
pravei u tankom crevu irie (abdominalni
ili trbuni tifus), poinje jakom glavoboljom,
visokom
temperaturom,
umornou,
zatvorom, zatim sa prelivom, i traje 46
nedelja; egzantema-tini tifus pegavi tifus (v.
egzantema-tian); tifus rekurens ili tifoidna
groznica (nlat. typhus, febris recurrens)
povratni tifus, povratka groznica.

tihizam (gr. tyche udes, sudbina, srea) fil.

uenje o vladavini sluaja i sree u svetu.
hitler (nem. Tisehler) stolar.
hitlera j (nem. Tischlerei) stolarstvo, stolarski
zanat; stolarska radionica.
tiri (hebr. tischri) prvi mesec graanske, a
sedmi crkvene godine kod Jevreja, u kome je
pet velikih jevrejskih praznika; odgovara
naem septembru i oktobru.
Tjudor (eng. Tudor) engleska vladarska
porodica (14851603); stil Tjudora vrh.
pretrpan graevinski stil pozne gotike, vladao
u Engleskoj do oko 1550. godine.
tmeza (gr. tmesis od temno seem, rastavljam) gram. rastavljanje sloene rei umetanjem druge rei izmeu njenih rei, npr.:
ako sam i bio", mesto iako sam bio".
tmetika (gr. tmetikbs koji see, rastavan,
temno seem, rastavljam) pl. med. lekovi koji
pomau rastvaranje.
tnetopsihiti (gr. thnetos smrtan, psyche dua)
pl. oni koji misle da je dua smrtna.
to (jap.) mera za ito i tenosti u Japanu =
18,039 1.
toalet (fr. toilette, lat. tela tkivo, tkanina;
razboj) sto sa ogledalom i priborom za
udeavanje pri oblaenju; ormari ili kutija
sa priborom za udeavanje; soba za
oblaenje; soba za umivanje; nunik, zahod;
an grand toalet(fr. en grande toilette) u
sveanom odelu; up. toaleta.
toaleta (fr. toilette) odelo, haljine; oblaenje
(sa udeavanjem i eljanjem); praviti toaletu
oblaiti se i doterivati.
toaline (fr. toilinet) vrsta fine vunene tkanine
za prsluke.
tob crnaka koulja, komad sukna koje
crnci obavijaju oko tela.
Tobija (hebr. Tobijjah) junak apokrifne
Knjige Tobijine", jednog porodinog romana
u kome se velia stroga pobonost i ednost
(ova je knjiga zanimljiva naroito po tome to
je u njoj izbaena ideja o potrebi
uzdravanja od spolnog snoaja u prvoj
branoj noi, zbog straha od zlih duhova,
kojima pripada jus prima noktis; ovakve
Tobijine noi, obino jedna do tri posle
svadbe, nalaze se u narodnom verovanju
mnogih prirodnih i kulturnih naroda);
Tovija.
tobogan (indijanski toboggan) 1. niske sao-nice
severokanadskih i prerijskih Indi-janaca: dve
uporedne daske privrene jedna za drugu
kaiima; 2. sprava za klizanje.
tobdibaa (tur. topcu ba?i) zapovednik
artiljerije.
Tovija (hebr. Tobijjah) v. Tobija.
toga (lat. toga) starorimska duga bela gornja
haljina od vune koju su nosili prebaenu
preko levog ramena, tako da je desno rame
ostajalo slobodno; noena je samo u vreme
mira; fig. mir, vreme mira; toga preteksta

tod

918

(lat. toga praetexta) purpurom opervaena

toga koju su nosili starorimski vii
slubenici i deaci do 17. godine.
tod (eng. tod) u trgovini vunom: teg od 28 eng.
funti =12,701 kg.
tozluci (tur. tozluk) pl. dokolenice.
toka (ital. tocca) kapa pripijena uz glavu koja
se moe nositi ispod eira; kapa
(advokatske, sudijska, trkaka); vrsta malog
enskog eira.
tokadila (nni. tocadillo, ital. toccatille)
italijanska igra na dasci u kojoj uestvuju
dva igraa sa kockama, triktrak.
tokajac (ma. Tokay) najbolje maarsko vino iz
varoi Tokaj.
tokata (ital. toccata) muz. klavirska ili
orguljska kompozicija slobodne forme u
kojoj se obe ruke esto smenjuju pri
izvoenju jedne notne figure.
tokatina (ital. toccatina) muz. v. tokata.
toke (tur. toka) pl. krupna srebrna dugmad, kao
ukras na prsima dolame.
tokirati (ital. toccare) slik. raditi u krupnim i
punim potezima, u obliku skida.
tokmak (tur. tokmak) malj, mali buzdovan;
zvekir na vratima; teg obeen o ue iza vrata
tako da se sama zatvaraju; velika kljusa,
gvoa (za hvatanje zveradi); fig. omalen i
pleat ovek; mokljan, zvrn-dov, ovek
zadrt a glup.
tokogenija (gr. tokos raanje, poraanje,
poroaj, genos roenje) biol. postajae,
raanje putem sparivanja starijih organizama (za razliku od abiogeneze), tj. da se iv
organizam moe roditi samo od ivog
(omne vivum e vivo sve ivo od ivog).
tokogonija (gr. tokos raanje, poraanje,
poroaj, gonos roenje) biol. v. tokogenija.
tokograf (gr. tokos, grapho piem) ned.
instrumenat pomou koga se moe tano
odrediti kada e se trudna ena poroditi
(pronalazak ma. lekara andora Loran-Da).
tokodinamometar (gr. tokos, dynamis sila,
snaga, metron mera, merilo) med. sprava za
merenje napona porodilje (pri poroaju).
gokologija (gr. tokos, logla nauka) nauka o
poroajima.
toksalbumini (gr. toxik6n otrov, lat. albu-men
belance) pl. med. otrovne belanevine (javljaju
se, kao proizvodi razmene materija
bakterija, u zmijskom otrovu i u otrovnim
biljkama).
toksemija (gr. toxik6n, haima) v. toksike-mija.
toksikacija (nlat. toxicatio) trovanje; otro-vanje.
toksikemija (gr. toxikon otrov, haima krv)
med. vrsta trovanja krvi izazvana toksi-nima.
toksikofobija (gr. toxikon otrov, phobeo
bojim se) strah od otrovanja.
toksikolog (gr. toxik6n, logia nauka)
poznavalac otrova, prouavalac otrova.

Toma

toksikologija (gr. toxikon sc. pharmakon

otrov kojim su mazane strele, od toxikos koji
pripada luku i streli, logfa nauka) nauka o
otrovima, njihovom dejstvu, razvijanju i
leenju.
toksikomanija (gr. toxikon otrov, mania
strast), strast za uivanjima koja sadre
otrov, npr. alkohol, nikotin, opijum, ko-kain
i dr.
toksikonoze (gr. toxikon, nosos bolest) pl.
med. V. TOKSONOZv.

toksikum (gr. toxikon, lat. toxicum)

prvobitno: otrov u koji su se natapale strele;
danas: otrov.
toksivi (gr. t6xon luk za strelu koja je
mazana otrovom) pl. med. otrovni, po
hemijskom svojstvu nepoznati proizvodi
razmene materija patogenih bakterija,
ivotinja vieg reda (pela, zmija i dr.) ili
protozoa, izazivai tekih oboljenja.
toksicitet (gr. toxikon) otrovnost.
toksian (gr. toxikos) otrovan.
toksodermije (gr. toxon luk za strelu namazanu otrovom, derma koa) med. toksina,
otrovna oboljenja koe.
toksodonti (nlat. toxodontia) kol. gorostasni
sisari ije su okamenotine naene u oligocenu i plistocenu June Amerike.
toksonoze (gr. toxon luk za strelu namazanu
otrovom, n6sos bolest) pl. med. bolesti usled
trovanja.
toledo (p. toledo) enski runi rad na platnu,
svili i dr., kod koga se izvlae ice i prave
upljike sa raznim arama (naziv po
panskom gradu Toledo).
tolerantan (lat. tolerans) koji podnosi, popustljiv, trpeljiv (naroito u verskom
pogledu).
tolerantnost (lat. tolerantia) v. tolerancija.
tolerancija (lat. tolerantia) 1. popustljivost,
trpeljivost (prema tuim shvatanjima, mada
se ovek s njima ne slae, naroito u
pitanjima vere i dr.); 2. fin. zakonom
doputen viak ili manjak u teini zlatnog
ili srebrnog novca.
tolerirati v. tolerisati.
tolerisati (lat. tolerare) podnositi, snositi, trpeti,
doputa.
toluidin hen. anilinu veoma slina organ-ska
baza, dobiva se od toluola kao i anilin od
benzola; kristalnim u bezbojnim i sjajnim
kristalnim listovima i, zajedno sa anilinom,
predstavlja sirovinu od koje se izrauju
anilinske boje.
toluol hem. S7N8, benzolu veoma srodna ugljenovodina tvar katrana kamenog uglja:
bezbojna i gorljiva tenost; upotrebljava se
za izradu toluidina, vetakog bade-movog
ulja i saharina.
tolus (gr. th61os, lat. tholus) apx. kube,
graevina s kubetom.
tom (gr. tomos odsek, odseen komad, temno
seem) odsek, deo; sveska (knjige), knjiga.
Toma (gr. Thomas) jedan od 12 apostola,
koji, po Novom zavetu, nije verovao da se

tomasu

919

Hristos posle smrti javio sve dok ga lino

nije video i opipao mu rane; otuda: neverni
Toma ovek koji teko veruje.
tomasu japanska mera za tenosti i ito =
18,039 1.
tomat (fr., p., port. tomate) bot. crveni
patlidan.
tomahavk (eng. tomahawk) ubojna sekira severoamerikih Indijanaca.
tombak (malaj. tambaga, ital. tombacco) uti
bakar, crveni mesing, slitina (legura)
crvenkastoute boje od bakra sa oko 20%
cinka.
tombola (ital. tombola) poznata vrsta lutrije,
poreklom iz Italije.
tomizam teol. uenje dominikanca Tome Akvinskog (1225-1274) koje je papa Lav XIII
proglasio, 1879. god, zvaninom filozofijom
rimokatolike crkve; v. tomisti.
tomisti pl. pristalice najveeg sholastia-ra i
teologa Tome Akvinskog (v. tomizam};
up. SKOTISTI.

tomomanija (gr. tome seenje, rezanje, t6mos

odsek, manfa pomama, strast) strast za
seenjem, preterana sklonost hirurkim
operacijama.
tomotozija (gr. tome, tfkto rodim) med. vrp!enje poroaja pomou tzv. carskog reza".
ton (gr. telno zateem ice na liri, tonos ton,
lat. tonus) 1. fiz., muz. zvuk koji postaje
pravilnim treperenjem elastinih tela, koje se
treperenje prenosi obino vazduhom kao
elastinom sredinom talasima (u muzici
upotrebljavaju se tonovi izmeu 40 i 5000
treptaja u sekundi, E kontrabasa 41 i d5 pikolo
flaute 4702); 2. slik. meavina i slaganje
boja; glavna, osnovna boja 1 neke slike;
jaina i sjaj boje; 3. fig. nain ponaanja i
govora u drutvu, lif, takt 1.
tona (eng. ton) ili metarska tona mera za teinu
= 1000 kg (u Francuskoj i Nemakoj); u
Engleskoj i SAD 1016,0475 kg; registarska
tona mera za zapreminu i nosivost
brodova =
100 kubnih stopa = 2,83 t3.
tonadilja (p. tonadilla) vesela narodna pesma
koja se obino peva izmeu inova nekog
poz. komada (na panskoj pozornici).
tonaa (fr. tonnage) tovarna nosivost, zapremina broda (u tonama).
tonalitet (gr. tonos glas, zvuk) odnos svih
tonova i akorda prema jednom osnovnom
tonu u istoj lestvici.
tonzile (lat. tonsillae) pl. znat. krajnici.
tonazilektomija (lat. tonsillae krajnici, gr.
ektome isecanje, izrezivanje) med. hirurke
odstranjenje krajnika.
tonzilitis (lat. tonsillae krajnici) med. zapaljenje
krajnika.
tonzilotomija (lat. tonsillae krajnici, gr. tome
seenje, rezanje) med. operativne vaenje
krajnika.

tonfilm

tonzura (lat. tonsura strienje, stria) kod

katolikih svetenika: okruglo obrijano mesto
na temenu (kao simbol predanosti bogu); fig.
postrig, rukopoloenje; tonzura Pauli (lat.
tonsura Pauli) obrijan prednji deo glave
grkokatolikih
(unijatskih)
svetenika;
tonzura Petri (lat. tonsnra Petri) obrijane
teme rimokatolikih svetenika.
tonzurirati (lat. tonsura) podstrii, obrijati
teme (kod katolikih svetenika).
tonika (ital. tonica) 1. uz. osnovni ton
tonske lestvice; sled i nazivi pojedinih tonova
lestvice jesu: tonika ili osnovni ton, sekunda,
terca, kvarta, kvinta, ili dominanta, seksta,
septima, oktava.
tonika (gr. t6nos snaga tela, krepkost, nlat.
tonica) 2. pl. med. farm. sredstva, lekovi koji
osveavaju i okrepljavaju; tonina sredstva v.
tonpan.
tonikum (gr. t6nos, nlat. toniciun) med. v.
tonika 2.
tonkan (gr. tonikos naponski) okrepan, koji
okrepljuje, osveavan, koji osveava; tonina
sredstva v. tonika 2; up. kloniai.
tono (fr. tonneau bure) avij. akrobacija pri kojoj
se avion, u vodoravnom letu, obrne oko
svoje uzdune ose.
tonogram (gr. t6nos zatezanje, napon; ton,
gramma pisano, pismo) slika krvnog pritiska
dobijena na tonografu.
tonograf (gr. tonos, grapho beleim, piem) 1.
ak. sprava koja automatski belei tonove; 2.
med. sprava za beleenje kretanja krvnog
pritiska.
tonologija (gr. tonos ton, logla) nauka o tonu.
tonometar (gr. t6nos zatezanje, napon;
dizanje; ton, metron mera, merilo) med. aparat
za merenje krvnog pritiska; aparat za
merenje napetosti one jabuice.
tonometrija (gr. tonos, metrla merenje) muz.
merenje tonova; med. merenje krvnog pritiska;
merenje napetosti one jabuice; fiz. merenje
napona pare kod rastvora.
tonofonitet (gr. tonos, plione glas) lingv. visina
glasa.
tonski (gr. tonikos) muz. koji se tie tona,
zvuni; poneka lestvica ili skala sled tonova
poev sa osnovnim tonom ili toni-kom (v.
tonika); tonski plan reanje svih tonova koji
dolaze jedan za drugim, poev-i od
najdubljega pa do najvieg.
tovtina (ital. tontina) drutvo za uzajamno
nasleivanje, kod koga udeoniari koji due
ive nasleuju interes (rentu) ranije umrlih
(naziv po pronalazau Lorencu Tonti, 16301695, Italijanu iz XVII veka); takoe:
hazardna igra karata sa vistkar-tama, u kojoj
uestvuje 12-15 igraa.
tonus (gr. tonos zatezanje, napon, lat. tonus)
med. normalno stanje napetosti organa ovejeg tela, naroito miia.
tonfilm (gr. tonos ton, eng. t) film kod koga
su slike praene odgovarajuom zvu-

920
nom pratnjom (prirodnom, govornom i
muzikom).
top (eng. top) 1. hor. vrh katarke, ko na
katarci.

top (tur. top) 2. voj. artiljerijske oruje.

topaz (gr. topazos, lat. topasius, sskr. tapus)

min. veoma cenjen dragi kamen, tvrdoe 8
(po Mosovoj lestvici), boje obino ukaste,
ali moe biti i drukije obojen i potpuno
bistar.
top-vet (eng. top-weight) jax. najvei teret to
ga, u handikapu, najvie optereeni konj
ima da nosi.
tolika (gr. topos mesto, topikos mesni,
topike) 1. ret. sistematsko izlaganje izvesnih
optih pojmova i stavova koji, pri izradi
predavanja,
slue
kao
smernice
za
pronalaenje celishodnih dokaza; gram. nauka
o redu rei; teol. nauka o dokazima koji se
nalaze u Sv. pismu.
tolika (gr. topos, topikds, lat. topica) 2. pl. spisi
u kojima su okupljeni ili izvedeni izvori za
dokaze.
topinaibur (braz. topinambur) bog. morska
repa, iovka, nahod (severnoamerika
biljka, ije su krtole podzemnog stabla dobra
stona hrana).
topian (gr. topik6s) mesni, poloajni, koji se
tie mesta ili poloaja; topina sredstva med.
lekovi koji dejstvuju na odreeno mesto, spolja
ili iznutra (flaster itd.).
toples (eng. topless bez gornjega dela) vrsta
enskog kupaeg kostima bez grudnjaka.
topognom (gr. topos mesto, gnomon pokazalo,
kazaljka) pokaziva, odreiva mesta za
brodove i dr.
topograf (gr. topos, grapho crtam, bele-im)
onaj koji predstavlja zemljite cr-tanjem.
topografija (gr. t6pos, grapho) grana geode-zije
koja se bavi predstavljanjem delova
Zemljine povrine crtanjem; anatomska
topografija (nlat. topographia anatomica)
anatomsko opisivanje poloaja delova tela.
topografirati v. topografisati.
topografisati (gr. topos mesto, grapho crtam,
beleim) snimati neki predeo, crtanjem
prikazivati prirodu nekog predela.
topografski koji se tie topografije; topo-grafske
karte velike karte na kojima je tano i do
sitnica zabeleena i oznaena priroda samo
jednog kraja ili predela.
topologija (gr. topos mesto, logia nauka)
nauka o mestima, nauka o poznavanju mesta.
toponimija (gr. topos, oputa ime) jeziko i
istorijsko
objanjenje
porekla
imena
pojedinih mesta.
toponomastika (gr. topos, oputa) nauka o
imenima mesta; nauka koja ispituje poreklo i
znaenje imena pojedinih mesta.
toponomastikon (gr. topos, oputa) spisak
mesta, renik mesta.

torefakcija

toposkop (gr. topos, skopeo posmatram) v.

topognom.
topuz (arap. dabbus, tur. topuz) buzdovan.
Topider (tur. topcu deresi tobdijska dolina)
dolina sa reicom kod Beograda, danas park.
topilar-aga (tur.) artiljerijski general u
Turskoj.
Tor (nord. Thor) mit. bog groma u nordijskoj
mitologiji, naroito potovan u Norve-niKoj;
u edskoj mitologiji: sin Odina i Jerde
(Zemlje), naoruan ekiem kojim oploava
zemlju, pobednik u borbi s divovima itd. (kod
starih Nemaca odgovara mu Donar).
Tora (hebr. thorah) Mojsijev zakonik, Pentateuh, iz koga kantor u sinagogama subotom
peva po jedan deo.
torakodinamometar (gr. thorax ki. thorakos
grudni ko, dynamis sila, snaga, metron
mera, merile) sprava za merenje snage,
sposobnosti udisanja.
torakometrija (gr. thorax grudni ko, te-trla
merenje) merenje grudi.
torakoplastika (gr. thorax, plastike vetina
uobliavanja) pravljenje grudnog koa; med.
jedan od naina leenja plunih bolesti,
naroito tuberkuloze plua: operativne
odstranjivanje niza rebara u jednoj polovini
grudnog koa, ime se smanjuje njegova
zapremine, a tim i obolelo plune krilo
obustavlja svoj rad.
torakoskop (gr. thorax, skopeo gledam) med.
endoskop kojim se vri pregled grudnog
koa.
torakoskopija (gr. thorax, skopeo) med. pregled
grudnog koa pomou torakoskopa.
torakotomija (gr. thorax, tome seenje,
rezanje) med, operativne otvaranje grudnog
koa.
toraks (gr. thorax) oklop za grudi; znat.
grudni ko.
toracika (gr. thorax, nlat. thoracica) pl. med.
sredstva, lekovi za grudi.
toracici (gr. thorax, nlat. thoracici) pl. zool. ribe
kod kojih se trbuna peraja nalaze ispod
grupnih peraja.
torba (pere., tur. torba, tobra) manja vrea
koja se nosi preko ramena ili na leima
(lovaka, vojnika, aka itd.).
toreador (p. toreador) borac s bikovima koji
se bori na konju.
torero (p. torero) borac s bikovima koji se bori
peke.
toreumatografija (gr. toreuma rezba, rezbarija,
graphia opis) opisivanje i poznavanje
rezbarija.
toreut (gr. toreutes) rezbar, graver.
toreutika (gr. toreuma rezbarija, rezbar-ski
rad, toreutike) vetina izraivanja stvari od
metala ili slonove kosti (kipova, posuda,
reljefa) otrim oruem, re-zbarstvom,
rezbarska umetnost.
torefakcija (nlat. torrefactio) suenje, prenje.

torziJa

921

torzija (nlat. torsio) uvrtanje, uvijanje, upredanje; fiz. otpor to ga uvrnuto telo daje
spoljnoj sili; med. uvrtanje kraja proseene ile
da bi se zaustavile krvarenje.
torziona vaga sprava pomou koje se mere
male sile time to im se uvrtanjem naroite
ice odrava ravnotea, uvrtne terazije.
torzo (ital. torso, gr. thyrsos, lat. thyrsus)
gornji deo ovejeg tela (ramena, grudni ko
i bokovi); um. vajarsko ili slikarske delo koje
prikazuje gornji deo ovejeg tela, bez
glave i ruku (npr. uveni Herku-lov torzo u
Vatikanu).
gori (eng. tory) v. torijevac.
torizam
(eng.
tory)
politiko-socijalna
shvatanja i naela torijevaca.
torijevac (eng. tory) lan aristokratske stranke
u Engleskoj, pristalica starog dravnog i
crkvenog ustrojstva, tzv. dvorske stranke
(prvobitno: podrugljivo ime ir. tory =
razbojnik, koje su im dali protivnici,
vigovci);
u
Sjedinjenim
Dravama:
demokrat.
torij(um) (nlat. thorium) hem. radioaktivan
element, atomska masa 232,038, redni broj
90, znak Th.
Torielijeva cev fiz. = barometar, nazvan po
pronalazau, ital. filozofu i mate-matiaru
Evangelista Torricelli (1608 1647):
Torielijeva praznina bezvazdu-p:an prazan
prostor u gornjem delu baro-metarske cevi;
Torielijev teorem (stav): brzina kojom istie
teka tenost kroz otvor na sudu ravna je
onoj brzini koju bi ona dobila kad bi slobodno
pala za visinu jednaku rastojanju otvora od
slobodne povrine tenosti u sudu.
tormento (ital. tormento) strahovita vejavi-ca u
Visokim Alpima.
tormentum (ital. tormentum) sprava za
muenje; muenje, muka.
tormina (lat. torquere, tormina) med. zavijanje
(u trbuhu), trbobolja.
tornado (p. tornado) veoma jak vihor na
zapadno] obali Afrike i u oblasti reke
Misisipi (Severna Amerika).
toro (p. toro, lat. taurus bik) borba s
bikovima (u paniji).
toros (gr. thoros animalno seme) biol. spolno
seme.
torped (lat. torpedo) voj. v. torpedo.
torpedika (lat. torpedo) voj. poznavanje torpeda, nauka o torpedima.
torpedirati (lat. torpedo) voj. v. torpedovati.
torpednjaa (lat. torpedo ukoenost) voj. v.
torpiljer.
torpedo (lat. torpedo utrnulost, ukoenost) 1.
voj. podvodna plovee mina oblika vre-tena,
kree se pomou sopstvenog mehanizma, pali
se
elektricitetom (elektro-tor-pedo)
ili
dodirom sa stranim telima (kontaktni
torpedo); slui za odbranu (defranzivni
torpedo) ili napad (ofanzivna torpedo)
protiv neprijateljskih

totalan

plovnih objekata, a izbacuje se sa ratnih

brodova (torpiljera, podmornica, krsta-rica,
brzih berbenih amaca) i sa obala pomou
naroitih (lansirnih) cevi; 2. zool. drhtulja
(riba).
torpedovati (lat. torpedo utrnulost, ukoenost)
voj. napasti (ili: pogoditi, potopiti, razoriti)
torpedom.
torpidan (lat. torpidus) obamro, utrnuo, ukoen,
neosetljiv.
torpiditet (nlat. torpiditas) med. v. torpor.
torpiljer (fr. torpilleur) voj. uzan i onizak ratni
brod sa oko 600 tona deplasmana, brzine
preko ZO milja na as, sa nekoliko lansirnih
cevi za bacanje torpeda.
torpiljirati (fr. torpiller) voj. v. torpedovati.
torpor (lat. torpor) med. utrnulost, ukoenost,
obamrlost.
torta (ital., p. torta, lat. tortus uvijen, uvrnut;
uvoj, vijuga) kuv. velik, obino okrugao fini
kola (sa jajima, puterom, okoladom,
voem, raznim likerima i dr.).
tortikolis (lat. tortus uvijen, uvrnut, lat. collum
vrat, nlat. torticollis) med. krivovra-tost.
tortuozan (lat. tortuosus) zavojit, krivudav,
vijugav, iskrivudan; fig. podmukao, pota-jan,
lukav; zamren, nerazumljiv.
tortura (lat. tortura) muka, muenje; nain da se
stvaranjem jakih telesnih bolova dobije
sudsko priznanje; muenje pitanjima (na
sasluanju); tortura oris (lat. tortura oris)
med. iskrivljenost usta, gr usta; tortura faciei
(lat. tortura faciei) iskrivljenost lica.
torus (lat. torus) jastuk, uzglavlje; postelja,
krevet; brana postelja; vrh. okruglo
ispupenje na bazi jonskih stubova; bog. cvetite; med. mesnati deo tela, mii; tri
konscenzio (lat. tori conscensio) prav. leganje
u branu postelju, tj. stupanje u brak.
tost (eng. toast, lat. tostus) 1. prena krika
hleba, prenica (uz aj); 2. zdravica,
nazdravljanje (po nekadanjem engleskom
obiaju, da onaj koji nekome nazdravlja
spusti u svoj vr pare prenog hleba, zatim
puta vr da ide od jednog do drugog, pa
kad opet doe do njega, on ispije ostatak, a
hleb pojede).
tosto (ital. tosto) uz. brzo.
total (lat. totalis ceo, potpun, sav) filmski
termin koji znai da je glumac snimljen ceo,
u prirodnoj veliini.
totalan (nlat. totalis) ceo, celokupan, potpun,
ukupan, sav; totalna refleksija ot. potpuno
odbijanje svetlosti, pojava koja nastupa kada
zrak dolazi iz sredine koja jae prelama pa
naie na sredinu koja slabije prelama, onda
on ne pree u ovu, ve se na razdvojnoj
povrini kad dostigne granini ugao odbije
kao od ogledala; totalno pomraenje astr.
potpuno pomra-enje, npr. Meseca, Sunca;
totalni rat rat u kome ceo jedan narod svim
sredstvima

totalizator

922

vojnim, ekonomskim i duhovnim radi na

unitavanju
drugog
naroda,
odnosno
stanovnika drave s kojom je u ratu.
totalizator (alat. totalisator) maina za
sabiranje, sabiraica; vrsta klaenja na
konjskim trkama kod koje se ukupan iznos
(totalna suma) opklade srauna i potom izvri
podela dobitaka; visina dobitka moe se
utvrditi tek kada je pobednik poznat.
totalizacija (fr. totalitaire) zbrajanje, sabiranje,
sumiranje.
totalitaran (lat. totus ceo, sav, potpun, fr.
totalitaire) ukupan, celokupan, sav; totalitarna drava ona koja uzima na sebe
kontrolne staranje o svim fazama ivota
svojih podanika: kapital i rad, proizvo-aa i
potroaa, trgovinu, industriju i ostale
profesije, zeml>oradnju, veru, vaspitanje,
umetnost, knjievnost, nauku, radio i tampu,
sport, sve javne ustanove, ak i porodini
ivot. Takve su, npr. drave bile, sve do
svoga sloma, Musoli-nijeva Italija i Hitlerova
Nemaka; to-talitarni rat v, pod totalan.
totalitet (lat. totus, fr. totalite) celokup-nost,
celina, ukupnost, svi.
totalni reflektometar opt. sprava pomou koje se,
merenjem graninog ugla, odreuje indeks
prelamanja svetlosti jednog tela.
totem (ind.) simbol imena, plemenski znak,
vrsta ivotinje ili biljke u kojoj su potovani
preci i duhovi zatitnici plemena.
totemizam (ind.) jedan od najranijih oblika
religije, verovanje u zajedniko poreklo i
mistini odnos izmeu jednog plemena i neke
vrste ivotinja, a ponekad i biljaka; takvu
ivotinju ili biljku (totem) su oboavali i
smatrali osnivaem svog plemena, pa se
obino po njemu i celo pleme nazivalo.
toto (lat. totus sav, ceo) hazardna igra
pogaanja rezultata razliitih sportskih
takmienja; vrsta klaenja kod konjskih
trka.
tofus (gr. tophos upljikav kreni kamen, lat.
tophus) med. tvrdi otok, kotana kvrga,
okvrak.
tohubohu (hebr.) v. tohuvabohu.
tohuvabohu (hebr. tohu wabohu) pusto i
praznina; u I. Moje. I, 2: izraz kojim se
oznaava stanje pre stvorenja sveta; otuda,
fig. haos, zbrka.
trabakol (ital. trabaccolo) obalska laa sa dve
katarke na Jadranskom moru.
trabakula v. trabakol.
trabant (e. drab pandur, ital., p. tra-bante
vojnik telesne garde, telohranitelj) fig.
priipetlja; astr. v. satelit.
trabanti (ekg. drab, ital., p. trabante) pl.
telesna straa i stalni pratioci vladara,
kneeva i dr. u srednjem veku; fig. odani i
posluni pratioci koji stalno nsive i
odravaju se, duhovno ili fizi-

tragedija

ki, u senci nekog znatnog oveka; priipetlja;

astr. zvezde pratilice, sateliti.
trabeata (lat. trabea) lit. starorimska komedija
sa motivima iz visokog rimskog drutva
(nazvana po trabei, sveanoj go-rnjoj haljini
rimskih vitezova i augura).
traber (nem. Traber) kasa (konj).
trabuko (p. trabuco) kratka puka sa irokim
grliem, tuc; vrsta cigara.
travada (port. travado) mor. neobuzdan i promenljiv
vetar,
praen
sevanjem
i
grmljavinom.
traverza (fr. traverse, lat. transversa) gra.
poprenica, poprena greda, treger; voj.
poprean bedem, pogfeni hodnik kod
utvrenja (za zatitu od vatre s lea i
bone); poprena brana, brana iskosa,
poprean sprud (kod regulisanja reke); fig.
odvratan sluaj, odvratnost.
traverzirati (fr. traverser) prei preko, proi
kroz; ispreiti se kome; jah. skakati ukoso,
popreke; u maevanju: napasti, napadati s
boka; izbei udarac.
travertin (ital. travertino, lat. lapis Ti-burtinus)
min. tvrdi tuf koji je postao od taloga iz
krenjakih toplih izvora; jo od starog doba
slui kao odlian graevinski materijal (od
njega je sazidana Crkva sv. Petra u Rimu).
travestija (ital. travestire, lat. trans pre, vestire
obui) preruavanje, preoblaenje; poet.
aljiva obrada ozbiljnog knjievnog dela; up.
parodija.
travestirati
(ital.
travestire)
preruiti,
preruavati, preobui; izokrenuto, izvrnuti
(na aljivo); ozbiljno knjievno delo
preraditi na komian nain.
travl (eng. trawl izgovara se trbl) 1. mrea za
lovljenje ribe u morskim dubinama; 2. voj.
sprava za lovljenje i unitavanje morskih
mina.
travler (eng. trawler) 1. brod za ribolov
pomou travla; 2. voj. brod za lovljenje i
unitavanje morskih mina.
tragala (p. tragala) panska pesma slobode.
tragant (gr. tragos jarac, anthos cvet) bog.
jarev cvet, kozlinina; gumasta sluz koja
curi iz stabljike astragala, slui kao sredstvo
za slepljivanje pastila, pilula, emulzija i
poslastiarske robe.
tragea (gr. trageln grickati, glockati, rumati)
prislaci, poslastice: orasi, ba-demi, kolai i
dr. PJTO se jede posle obeda; med. grubo
istucan praak od zaina i eera (za jaanje
eluca).
traged (gr. tragod6s) v. tragiar.
tragedija (gr. tragodfa) poet. jareve pesma",
alosna igra, vrsta drame u kojoj istaknuti
karakter (tragini junak), borei se za neku
viu zamisao, dolazi u sukob sa interesima i
shvatanjima svoje okoline; tim svojim
radom stvara sebi tzv. traginu krivicu,
zato to dolazi u sukob sa prilikama u kojima
ivi, i u toj

tragedijant

923

borbi (tragini konflikt) podlee, ali zamisao

za koju se borio njegovom smru, ipak
pobeuje; fig. alostan, koban, nesrean
dogaaj (naziv po pesmi koju je hor pevao o
svetkovinama u slavu Baka, na kojima se
prinosio na rtvu jarac a svi pevai u horu
oblaili u jaree koe).
tragedijant (gr. tragodfa) nadritragiar, rav
pisac ili igra tragedija.
tragema (gr. tragema prislaak, poslastica) v.
tragea.
tragi- (gr. tragike) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: tragedija, tragian.
tragizam (gr. tragike) v. tragika.
tragik (gr. tragik6s) v. tragiar.
tragika (gr. tragike) potresno zbivanje, kobno
zbivanje, koban sukob, sudbonosan sukob;
celokupne dejstvo traginih dogaaja i
tragine umetnosti.
tragikomedija (gr. tragodfa, komodfa) nolualostan a poluveseo pozorini komad,
drama u kojoj se tragian predmet prikazuje
ili zavrava komino.
tragian (gr. tragikos) koji pripada tragediji,
koji ima oblik ili karakter tragedije; fig.
koban, zlokoban, nesrean, alostan, dirljiv,
sudbonosan, koji izaziva saaljenje.
tragiar (gr. tragikos) pesnik tragedije; glumac
koji igra tragine uloge.
traginost (gr. tragike) kobnost, zlokob-nost,
zlosrenost; v. tragika.
tragomashalija (gr. tragos jarac, maschale
pazuho) med. previnast smrad pod pazuhom.
tragopodija (gr. tragos, ptis gen. podos noga)
stvaranje nogu kao u jarca.
tragofonija (gr. tragos, phone zvuk, glas)
jarei veketav glas, zamuckivanje u govoRUtragus (gr. tragos) med. previna, smrad koji se
stvara pod pazuhom; anat. ispust na prednjoj
ivici une koljke, uni koz-lac.
tradirati (lat. trans, dare, tradere) predati,
predavati, izruiti, isporuiti, usmeno preneti,
razneti (vest, priu, pouku); pou-avati.
traditivan (nlat. traditivus) v. tradiciona-lan.
traditor (lat. traditor) 1. predavalac, izdajnik,
prokaziva; naroito: prokaziva svetih
knjiga i utvari vlastima (u vreme gonjenja
hriana pod Dioklecijanom); 2. voj. skriveni
zaklon za orua poloene putanje (mitraljez,
poljski top i dr.) radi iznenadnog dejstva.
traditorno orue voj. orue koje se nalazi u
traditoru; up. traditor 2.
tradicija (lat. traditio) predavanje s kolena na
koleno, usmeno irenje (pria, pouka;
verovanja, obiaja, pravila ponaanja i sl.)
vest; obiaj, navika; prav. predaja.
tradicionalan (lat. traditio predanje) predanjski, rairen predanjem; osnovan na

tramvaj

predanju;
uobiajen;
tradicionalna
knjievnost narodna knjievnost.
tradicionalizam (lat. traditio) teol. uenje da je
bog otkrio prvim ljudima govor i prvo
saznanje, i da su oni to predanjem sauvali za
potomstvo; vera u predanje.
tradicionalne (lat. traditio) pristalica predanja.
traducijavizam (lat. traducere) fil. shvatanje
da dua deteta pri roenju izlazi iz due ili
semena oevog, a da se ne stvara tek pri
raanju tela, kao to shvata kreacijanizam;
pristalice ovoga shvatanja (traducijanci) su
stolci i epikurej-ci, Tertulijan, Lajbnic i dr.
traducijanci (lat. traducere) pl. fil. v. pod
traducijanizam.
trajber (nem. Treiber) tera, gonilac; hajka.
trajekt (lat. trajectus prelaz; prelazak) skela,
prevoz (preko vode), prelaz; prelazak,
prelaenje; trajektni brod brod koji prenosi
eleznicu preko reke ili jednog dela mora,
eleznika skela.
trajektorija (nlat. trajectoria) geom. kriva koja
pod stalnim uglom see krive danog skupa f
(h, u;) = 0.
trajekcija (lat. trajectio prevoz, prelaz); 1.
gram. premetanje jedne rei iz glavne
reenice u relativnu reenicu (ret. figura; 2.
hem. vrsta proceivanja.
trajel (eng. trial sasluanje; ispitivanje, proba)
jak. probanje i ispitivanje konja koji treba
da uestvuju u trci.
trakt (lat. tractus) vuenje, potez, prosti-ranje
u duinu; predeo, kraj; arh. krilo graevine.
traktat (lat. tractatus) rasprava, spis, mala
knjiga; mali spis ili letak verske sadrine
koji rasturaju u narod verska udruenja radi
podizanje vere i morala; prav. pogodba,
ugovor na osnovu koga se sklapa
meunarodni sporazum.
traktirati (lat. tractare) obraivati neto,
raspravljati o emu; ponaati se, postupati s
kim (up. tretirati); aavati, astiti, ugostiti.
traktor (lat. trahere vui, nlat. tractor) teglilac,
maina motornog voza; motorni deo kod
motornog pluga.
traktorima (nlat. tractoria) mat. kriva od ijih
tangenti, raunajui od dodirne take, jedna
data kriva ili prava (direk-triks) odseca uvek
jednake delove.
traktoriograf (lat. trahere vui, gr. grap-ho
piem) sprava kojom se tano izrau-nava
duina krivih linija.
traktriks (nlat. tractrix) mat. v. traktorima.
trama (lat. trama, fr. trame) potka, poutka u
tkanine; tram-svila svila sa potkom koja se
izrauje od svilenih ahura druge klase.
trambulina (ital. trampolino) v. trampolin.
tramvaj (eng. tramway) ulina elektrina
eleznice za gradski i prigradski saobraaj.

traminac

924

traminac (nem. Traminer) 1. vrsta veoma

slatkog i ukusnog belog i crnog groa,
poreklom iz Tramina (Juni Tirol); 2. vino
visokog kvaliteta koje se dobiva od toga
groa; 3. vrsta jabuke.
tramontana (ital. tramontana) 1. severni vetar
u Italiji; 2. severna zvezda, Seve-rnjaa;
izgubiti tramontanu izgubiti pravac, zbuniti se,
ne umeti se vie snai (po govoru mornara
kojima zvezda Sever-njaa
slui
za
snalaenje).
tramper (eng. tramp-steamer) brod koji ne
plovi prema utvrenom redu plovidbe, ve
prema sklopljenom ugovoru o prevozu.
trampolin
(ital.
trampolino)
odskonica,
skakaka daska, kosa pruena daska koja
pojaava zamah tela kod skoka (gimnastikog, u vodu i dr.); trambulina.
tran (nem. Tgap) uljana masnoe, smea glicerida masnih kiselina; riblje ulje, koje slui
za predohranu od rahitisa.
tranzit (ital. transito) trg. provoz (ili: prevoz)
robe ili dobara kroz jednu zemlju u drugu
bez carine ili po naroitoj ca-rinskoj tarifi);
pr. tranzitni provozni, prevozim.
tranzitivan
(lat.
transitivus)
prelazan;
tranzitivan glagol v. tranzitivum.
tranzitivum (lat. transitivum sc. verbum)
gram. prelazak glagol.
trankvilamente (ital. tranquillamente) muz.
mirno, tiho.
trankvilitet
(lat.
tranquillitas)
mirnoa,
spokojstvo.
trave (lat. trans) 1. predlog koji se javlja u
mnogim sloenicama i znai: preko, s one
strane, pre-.
trans (eng. trance, lat. transire prei) 2. psi*.
stanje
duboke
hipnotike
uspavanosti
spiritistikog medijuma; fig. zanos, us-hienost,
ekstaza.
transaktor (nlat. transactor) posrednik, pregovara; izabrani sudija.
transakcija (lat. transactio) poravnanje, nagodba, sporazum; krupniji trgovaki posao.
transalpivski (lat. trans-alpinus) koji lei s one
strane Alpa, prekoalpski.
transanimacija (nlat. transanimatio) seljenje
dua, prelaenje dua.
transatlantski (nlat. trans-atlantinus) koji lei s
one
strane
Atlantskog
okeana,
prekookeanski.
transverza (lat. transverza) v. traverza.
transverzala (nlat. transversalis) ko. poprenica, linija ili povrina koja preseca
sistem linija ili povrina.
transverzalan (nlat. transversalis) poprean; fiz.
transverzalno talasno kretanje kretanje kod
kojega delii elastine sredine trepere upravio
na pravac prostiranja poremeaja, tj. zraka
(supr. longitudi-nalan).

transmitirati

transvestizam (lat. trans pre-, vestis odelo) med.

bolestan nagon za oblaenjem haljina lica
suprotnog pola.
transvestija (lat. trans pre-, vestis) nagon za
menjanjem odela, obino erotine prirode.
transvestiti (lat. trans pre-, vestis) pl. osobe koje
pri
normalnom
spolnom,
seksualnom,
oseanju imaju nagon da oblae haljine
suprotnog spola.
transgresija (lat. transgressio) prestup, prekoraenje (zakona, naredbe i dr.); kol. prodiranje mora u kopno i irenje na raun
kopna (supr. regresija).
transelementacija (nlat. transelementatio) hem.
pretvaranje
elemenata,
hemijsko
preobraavanje jednog elementa u drugi.
transeuntan (lat. transiens, transeuntis) fil. koji
prelazi preko ega (npr. pojma, stvari),
koji zalazi u drugu oblast.
Transilvanija (lat. trans- preko, silva uma)
zemlja s one strane ume", Erdelj.
transkontinentalan (nlat. transcontinenta-lis)
koji prelazi preko kopna, prekokopne-ni; koji
spaja ili vezuje okeane.
transkribirati (lat. transscribere) 1. prepi-sati (iz
jedne knjige u drugu, iz jednog oblika u
drugi; drugom azbukom); 2. prav. prepisati na
drugog, npr. neko istraivanje.
transkripcija (lat. transscriptio) 1. prav.
prenoenje na drugog prepisivanjem; 2. prepisivanje, prenoenje nekog teksta na drugu
azbuku, npr. sa latinice na irilicu; 3. muz.
podep!avanje jedne kompozicije za drugi glas
ili drugi instrument.
translatirati (lat. trans, latio) trg. prenositi =
transferirati.
translator (lat. translator) prevodilac, tuma.
translatoran (nlat. translatorius) pomeran, pri
kojem se svaka taka kree; v. tran-slacija 4;
rotatoran.
translacija
(lat.
translatio)
1.
prenos,
prenoenje, premetanje; 2. prevod, prevoenje (na drugi jezik); 3. prav. prenoenje,
prenos (nekog prava); 4. fiz. pomerio kretanje,
kretanje jednog tela kod koga sve njegove
take
opisuju
paralelne,
podjedna-ke,
istoupravljene puteve.
translacio juris (lat. translatio juris) prenoenje
jednog prava na nekog drugog.
translokacija (nlat. translocatio) menjanje
mesta, premetanje.
transmarinski (lat. transmarinus) koji je s one
strane mora, prekomorski.
transmisija (lat. transmissio) prenoenje,
isporuivanje; fiz. prenoenje sile; u mainskoj tehnici: one naprave (zupanini,
tokovi, vratila, kaii i dr.) koje prenose
pogonsku silu sa motora na mainu radilicu.
transmitirati
(lat.
transmittere)
predati,
isporuiti; fiz. preneti silu, prenositi silu (up.
transmisija).

transmutacija

925

transmutacija
(lat.
transmutatio)
preobraavanje,
pretvaranje;
preobraenje,
pretvorena; preobraenog, pretvore-nost;
sposobnost
preobraavala;
teorija
transmutacije biol. uenje o preobraavanju ili
postanku, shvatanje koje su (jo pre Darvina,
up. darvinizam) postavili Lamark i drugi
prirodnjaci, po kome su se sva organska bia
razvila iz jednog prao-blika ili nekoliko
najprostijih praob-lika=descendentna teorija.
transnaturalan (lat. trans, natnralis prirodan)
koji se nalazi s one strane prirode,
prekoprirodan, natprirodan.
transokeanski (nlat. transoceanus) koji je s one
strane mora, prekookeanski.
transparent (lat. transparere) 1. hartija sa
debelim crnim ili crvenim linijama koja se,
pri pisanju, podmee pod hartiju bez linija na
kojoj e se pisati; 2. prozrana, providna slika
(izraena na providnoj hartiji ili platnu
natopljenom u ulju); 3. tanka gornja haljina
ispod koje se vidi boja donje haljine.
transparentan (lat. transparere) prozraan,
providan; bistar, jasan; transparentne folije
tanki, providni (transparentni) listovi
izraeni od vetake plastine mase, po
nainu izrade slini vetakoj svili; prodaju
se pod imenom celofan, neofan, transparin i
dr. a slue za zatitu ivotnih namirnice od
vazduha, vlage, za zatvaranje konzervi,
boca itd.
transparentnost (nlat. transparentia) v.
transparencija.
transparencija
(nlat.
transparentia)
prozranost, providnost.
transpiracija (nlat. transspiratio) ispara-vanje,
isparenje; znojenje, znoj.
transpiracioni (lat. transpiratio isparava-nje)
koji se tie transpiracije; transpiracioni
koeficijenat bot. koliina vode koju biljke, u
toku svog razvijanja, ispare (transpiriu) da
bi stvorile jedinicu (jedan gram) suve
materije.
transpirisati (nlat. transspirare) ispariti,
isparavati; znojiti se; fig. prouti se, izii na
glas.
transplantat (nlat. transplantare) med., bog. deo
tkiva ili organ koji je presaen putem
transplantacije.
transplantacija (nlat. transplantatio) presaivanje, presaenje, premetanje; med., bot.
zamenjivanje unitenog dela biljnog ili
ivotinjskog tela drugim delom uzetim s
drugog nekog mesta od istog ili drugog
organizma (u plastino] hirurgiji i vrtarstvu).
transpozicija (nlat. transpositio) premetanje,
premetaj;
mat.
prebacivanje
lanova
jednaine s jedne strane na drugu; muz.
prevoenje na drugi ton.
transpolaran (lat. trans preko, s one strane,
polus stoer, osa, zemljina osa) pr. koji ide
preko Zemljinih podova (odnosi se na

transurani

transport koji je, u novije vreme, zapoeo

preko Severnog pola i ispod njega).
transponirati (lat. transponere) premestiti,
premetati; mat. lanove jednaine prebaciti s
jedne strane na drugu; muz. prevesti na drugi
(vii ili nii) glas.
transponovati (lat. transponere) v. transponirati.
transport (nlat. transportus) 1. prenos, prevoz,
prenoenje, prevoenje (putnika, robe i dr.);
2. roba koja se prevozi; 3. u knjigovodstvu:
prenos, prenoenje zbira rauna sa zavretka
jedne strane na poetak druge.
transportacija (lat. transportatio) prenoenje,
prevoenje; prevoenje osuenika u koloniju,
deportacija.
transporter (fr. transporteur) 1. teh. ureaj za
prenoenje materijala koji se obrauje ili
sastavnih delova neke maine od jednog
radnika do drugog; 2. veliki auto za prevoz
trupa i vojnog materijala; 3. lice koje se bavi
prevoenjem robe; 4. straar--sprovodnik,
pratilac; 5. geom. instrument za prenoenje ili
merenje uglova (polukrug podeljen na 180).
transportirati (lat. transportare) preneti,
prenositi, prevoziti, prevesti, npr. robu, trupe,
osuenike u koloniju, deportirati.
transporti
(lat.
transportus)
prenosni,
prevozni, koji se tie prenosa ili preveza, koji
vri prenos ili prevoz; tran-sportne maine
teh.
sprave
koje,
obino
pokretane
transmisijom, vre prenos materijala s jednog
mesta rada na drugo, a same ostaju na istom
mestu, npr. dizalice i dr.
transportovati
(lat.
transportare)
v.
transportirati.
transsonina brzina v. supersonina brzina.
transsubjektivan (nlat. transsubjectivus) fil. koji
je s one strane, tj. izvan subjektivnog,
sopstvenog Ja, objektivan.
transsupstancijacija (nlat. transsubstantia-tio)
preobraavala jedne sutine u drugu.
transtermija (nlat. trans, gr. thermos topao,
vru) med. v. termopenetracija.
transudat (nlat. transsudatum) med. v. pod
transudacija.
transudacija (nlat. transsudatio) med. luenje
serozne tenosti (transudata) iz krvnih sudova
u okolne tkivo usled poremeaja u
cirkulaciji, poveanog pritiska u sudovima
itd.
transudirati (nlat. transsudare) med. izbijati,
izlaziti kroz upljine, npr. znoj.
transumpt (lat. transsumptum) prav. overen
prepio (kopija).
transurani (lat. trans, gr. uranos nebo, nlat.
uranium) pl. hem. radioaktivni elementi
(neptunijum i plutonijum) koji dolaze posle
urana, poslednjeg hem. elementa po tablici
Mendeljejeva; dobiveni su ve-

transfer

926

takim putem,
kao rezultata reakcije
atomskih jezgra.
transfer (lat. transferre prenositi) 1. prav. akt
kojim se prenosi pravo sopstvenosti neke
rente, radnje, poseda i sl. na neko drugo lice;
2. fin. prenos izvesne sume novca iz jedne
zemlje u drugu, tj. iz jedne valute u drugu; 3.
prenos nominalnih hartija od vrednosti s
jednog sopstvenika na drugog.
transferirati (lat. transferre) preneti, prenositi,
premestiti, premeta; prevesti (na drugi
jezik); trg. iznos menice otpisati sa ijeg konta;
transferirati ad uzum (lat. ad usum) pustiti u
opticaj, u promet.
transfigurator
(fr.
transfigurateur)
fiz
preobraiva,
preinailac
oblika,
=
kaleidoskop.
transfiguracija (lat. transfiguratio) preobraavanje,
preobraene;
Preobraene
Hristovo (praznik).
transfigurirati (lat. transfigurare) preobraziti,
preobraavati, preinaiti, pre-inaavati.
transfiks (lat. transfixum) prav. naknadan
dokumenat (koji se pergamentnom trakom
spaja sa glavnim dokumentom).
transformator (nlat. transformator) 1. fiz. sprava
pomou koje se struja visokog napona moe,
bez znatne promene ukupne elektrine
energije, preobratiti u struju niskog napona, i
obratno; 2. maioniar, vetak u tobonjem
pretvaranju jednih predmeta u druge.
transformacija
(lat.
transformatio)
1.
pretvaranje, preobraavanje, preinaavanje,
preobliavanje;
preuoblienje,
preuoblienost; 2. fiz. pretvaranje struje visokog
napona u struju niskog napona, i obratno,
pomou transformatora; teorija trans-formacije
v. transformizam.
transformizam (lat. trans, forma) biol. uenje o
preobraavanju ivog sveta u toku istorijskog
razvitka, = darvinizam.
transformirati v. transformisati.
transformisati (lat. transformare) preuo-bliiti,
preuobliavati, preobliiti, preoblikovati,
preobraziti, pretvoriti, preobratiti, preinaiti;
mat.
preinaiti,
preinaavati,
jednom
matematikom izrazu dati drugi oblik ne
menjajui mu vrednost.
transfuzija
(lat.
transfusio)
presipanje,
prelivanje, pretakanje; med. pretok, presipanje
krvi iz ila jedne osobe u ile druge (u
sluajevima teih oboljenja koja su u vezi sa
veim gubitkom krvi).
transfuzor (nlat. transfusor) med. sprava za
pretakanje krvi; up. transfuzija.
transfundirati (lat. transfundere) sipati tenost
iz suda u sud, prosipati, presuti, preliti,
prelivati, pretoiti, pretakati; med. presipati krv
iz ila jedne osobe u ile druge.

trapezoid

transcendentalan (nlat. transscendentalis) fiz.

koji, posmatran logiki, lei pre svakog
iskustva, koji ini moguim saznanje iskustva;
transcendentalna logika (nasuprot optoj
logici) bavi se oblicima miljenja u vezi sa
saznanjem iskustva, predmeta, danoga u
prostoru i vremenu; transcendentalna filozofija
po Kantu: sistem svih principa istoga uma,
sistem svih pojmova razuma i naela, ali
samo ukoliko se tiu predmeta koji su dati
ulima i koji se mogu dokazivati iskustvom"
(njen osobeni zadatak je anali-za istog
razuma, a sadri uslove i prve elemente
celokupnog naeg saznanja a priori");
transcendentalni idealizam uenje Kantovo po
kome se stvar po sebi ne moe saznati, i koje
smatra prostor i vreme oblicima ulnog opaa
j a a priori.
transcendentalizam (lat. transscendere) fil.
stanovite transcendentalnog ideali-zma"; u
Americi: vrsta idealistike me-tafizike.
transcendentan (lat. transscendens, transscendere prelaziti, prevazilaziti) 1. mat. koji se
ne moe izraziti algebarski (npr. broj l
odnos obima kruga prema preni-ku, broj e
osnova prirodnih ili Nepe-rovih logaritama,
goniometrijske funk-cije sinus, kosinus,
tangens itd.); 2. fil. koji prelazi granice
mogueg iskustva, koji prelazi granice
prostornovremenske stvarnosti, koji je izvan
ili iznad mogunosti ulnog opaanja,
natulan, natpri-rodan, hiperfiziki; supr.
imanentan.
transcendencija (nlat. transscendentia) fil.
prekoraavanje granica iskustva, nesaznatljivog iskustvom, ono to je s one strane
iskustva.
trant-e-en (fr. trente-et-un) trideset jedan",
hazardna igra karata, kod koje igrai gledaju
da u 3 karte imaju 31 poen.
trant-e-karant (fr. trente et quarante) trideset
i etrdeset", hazardna igra karata, slina igri
ru e noar.
trana (fr. tranche) 1. krika, reanj (hleba,
mesa); 2. venac na kovanom novcu (sa
natpisom ili ukrasom); 3. deo jednog zajma
(kad se zajam ne emituje odmah ceo nego u
odreenim delovima).
traneja (fr. tranchee) voj. anac.
tranirati (fr. trancher) sei, rasecati, razuivati
(peenje).
trap (nem. Trab) jax. kas, kasanje.
trapez (gr. trapeza) gega*, etvorougaonik sa
dvema paralelnim stranama; sp. visee
vratilo (gimnastike sprava). trapezoedar
(gr. trapeza, hedra osnova) telo
sa 24 jednake, neravnostrane etvorouglaste povrine (kristal). trapezoid (gr. trapeza,
eidos oblik, vid) kom.
etvorougaonik u kome nijedna strana nije
paralelne s drugom.

traper

927

traper (eng. trapper) severnoameriki lovac

divljai sa skupocenim krznom naroito
dabrova i vidri.
trapist (fr. trappiste) vrsta odlinog sira koji su
izraivali do poetka drugog svetskog rata
kalueri trapista na svom imanju kod
Banjaluke.
trapista (fr. trappistes) katoliki kalueri reda
od Trape, osnovanog 1122. god, reformiranog
u XVII veku, uvenog po strogosti svojih
propisa, naroito po obavezi stalnog i
potpunog utanja (nazva-ni po opatiji La
Trappe u jednom pustom kraju Normandije).
trasa (fr. trace trag, p. traza, ital. traccia trag)
nacrt, obeleena, oznaena linija nekog puta,
eleznike pruge i sl.; voj. crte, nacrt
(utvrenja).
trasant (ital. trassare) trg. izdavalac menice, lice
iji je potpis bitan uslov za vrednost
trasirane menice.
trasat (ital. trassato) trg. lice na koje se vue
menica, lice koje treba da plati menicom
odreenu sumu novca.
trasirati (fr. tracer) 1. obeleiti, obele-avati,
oznaiti, oznaavati, odrediti liniju puta ili
eleznike pruge; na-crtati, skicirati.
trasirati (ital. trassare, lat. trahere vui) 2. trg.
izdati, vui menicu (tragu) na neko drugo lice.
trata (ital. tratta) trg. vuena menica, tj. menica
koju smo potpisali i po kojoj dugujemo; sulr.
rimesa.
tratarela (ital. trattarella) trg. mala menica,
menica sa malim iznosom.
traulizam (gr. traulismos) vrskanje, tepanje,
izgovaranje glasa r" iz grla (kao pogreka u
izgovaranju).
trauma (gr. trauma) rana, ozleda, povreda
(telesna ili duevna); psihika trauma veoma
jak i neizgladljiv duevni potres, kao
posledica nekog stranog i po ivot opasnog
doivljaja.
traumatizam (gr. trauma, gen. traumatos rana,
ozleda)
opti
poremeaj
organizma
prouzrokovan teom povredom.
traumatika (gr. trauma, traumatik6s raneni,
koji se tie rane, koji pripada rani, koji lei
ranu) pl. med. sredstva (ili: lekovi) za rane.
traumaticin (gr. trauma rana) farm. rastvor
gutaperke u hloroformu.
traumatian (gr. traumatik6s) raneni, koji se
tie rana, ranjav, koji je doao usled rana.
traumatologija (gr. trauma, gen. traumatos
rana, povreda, logos) med. grana medicine
koja se bavi prouavanjem i leenjem
povreda tela.
trafika (nlat. trafficum, fr. trafic, ital. traffico)
trgovina, trgovanje, naroito sa izraenim
fabrikatima; prodaja, prodavnica, naroito
duvana.

tre

trafikant (ital. trafficante) trgovac, prodavac,

naroito duvana.
trahealai (gr. tracheia) dunini, koji se tie
dunika.
traheide (gr. trachefa dunik, eidos) biol.
oblik, izgled elije nekih biljaka (cvet-njaa)
koje sprovode vodu i druge mine-ralne
materije od korena do lista.
traheitis (gr. tracheia dunik) ned. zapaljenje
dunika.
traheja (gr. arteria e tracheia dunik,
trachys neravan, hrapav, tracheia neravna,
hrapava) anat. dunik.
traheje (gr. tracheia) pl. zool. dunjaci, cevi na
koje diu zglavkari, prelje, stonoge i
DR-trahelagra (gr. trdchelos vrat, gra
plen)
med. kostobolja (giht) vrata, ije; vrsta
krivovratosti. trahelizam (gr. tr^chelos) med.
koenje (ili:
ukoenost, gr) u vratu. trahelofima (gr.
trachelos vrat, phyma
izrataj) med. ir na vratu. traheoblenorea
(gr. trachefa dunik, b!6npa sluz, rheo teem, curim) med. luenje
sluzi iz dunika. traheobronhitis (gr.
trachela, bronchia
dunice) med. zapaljenje dunika i dunica. traheopioza (gr. tracheia, pyon gnoj)
med.
zagnojenost dunika, gnojenje dunika.
traheoragija (gr. tracheia, koren rag- od
regnymi slomim, skrham, prekinem) med. krvarenje dunika.
traheoskopija
(gr.
tracheia,
skopeo
posmatram)
med.
ispitivanje
(ili:
pregledanje)
dunika pomou naroitog ogledala.
traheostenoza (gr. trachela, stenosis suenje,
suenost) med. suenost (ili: suavanje)
dunika. traheotomija (gr. tracheia, tome
seenje,
rezanje) hir. rezanje, prorezivanje, otvaranje
dunika. traheotomirati (gr. tracheia, tome) hir.
operisati, razrezivati dunik. traheocela (gr.
tracheia, kele prosutost,
prodor, kila med. prosutost dunika.
trahielkoza (gr. tracheia, elkos gnojava rana)
med. ir ili prit u duniku. trahit (gr. trachys
hrapav, neravan) min.
gromadna stena porfirne strukture, boje
obino svetle i hrapav; ima ga u Srbiji,
Frukoj Gori i Bosni. trahifonija (gr.
trachys, phone glas) med.
grubost glasa, promuklost. trahoma (gr.
trachoma hrapavost) med. veoma
teak oblik zaraznog zapaljenja oiju, kod
koga se u veznici onih kapaka i jabuica
stvaraju mnoge utocrvenkaste grudvice;
moe dovesti i do slepila. tra (nem.
Tratsch) brbljanje, ogovaranje, olajavanje, klevetanje. tre (ital. tre, lat. tres) tri; a
tre, a tre voi,
a tre parti (ital. a tre voci, a tre parti) muz.
za tri glasa, troglasno.

trebie

928

trebie (fr. trebuchet) osetljiva vaga (za

merenje zlata, srebra).
treger (nem. Trager) nosa, amalin; gra. nosa,
greda (elezna ili betonska).
tred (eng. trade) 1. zanat, trgovina, obrt,
posao, promet.
tred (eng. thread) 2. engleska mera za konac
razliite veliine, prema vrsti konca.
tredjunion (eng. trade-union) zanatlijske,
radnike
profesionalno
udruenje
u
Engleskoj; radniki sindikat.
tredjunionizam (eng. trade-union) oportunistika struja u meunarodnom radnikom
pokretu, nazvana po svojim glavnim
predstavnicima, engleskim sindikatima.
tred-mark (eng. trade-mark) trg. zatitni ig,
zatitna marka (fabrike).
trezne (gr. tresis) med. otvaranje burgijom,
buenje.
trezor (gr. thesaur6s blago, riznica, lat.
thesaurus, fr. tresor) 1. blagajna, riznica,
kasa, banin pretinac (sef); 2. zidna polica za
ae, olje i dr.; 3. prozorska zavesa sa
oprugom od ice za sputanje; trezorni
bonova fin. blagajniki bokovi (vrsta papirnog
novca).
trek (eng. track) sp. staza za biciklistike trke
ili za takmienje u tranju.
trezorerija (fr. tresorerie) blagajna; dravne
finansije.
trema (gr. trema) 1. gram. v. punkta dierezeos
(pod diereza).

trema (gr. tremo drem) 2. drhtanje,

grozniavo uzbuenje, strah (kandidata pred
ispit, glumca pred izlazak na pozornicu i sl).
tremando (ital. tremando) muz. drpgui, podrhtavajui.
trematode (nlat. trematoda) pl. zool. pljosnate
gliste, sisaice.
tremolando (ital. tremolando) muz. v. tremando.
tremolo (ital. tremolo) muz. drhtanje, podrhtavanje, treperenje; brzo ponavljanje
istog tona.
tremor (lat. tremor) med. brzo kretanje, drhtanje
jedne grupe miia.
tremulant (nlat. tremulans) muz. treperav (ili:
drhtav) zvuk ili glas; peva koji peva
drhtavim glasom; nain sviranja na
orguljama koji im daje treperav ton.
tren (fr. train, lat. trahere vui) voz, vlak,
eleznica; voj. komora, vozarske trupe
(artiljerijski,
municijski,
pontonski,
provijantski, sanitetski tren).
trend (eng. trend) opta sklonost, tendenci-ja;
osnovni pravac kretanja nekog drutvenog
procesa ili pojave koja preovlau-je u
odreenom razdoblju.
trener (eng. trainer) 1. sp. vebalac, obuavalac, onaj koji nekoga trenira.
trener (fr. traineur) 2. vojnik koji zaostane za
vojskom, maroder.

tref

trenzla (hol. trense) metalni em koji se

stavlja u usta tvrdoustim i nemirnim
konjima.
trening (eng. training) sp. veba, vebanje,
sistematsko, povremeno pripremanje tela
vebanjem kako bi moglo, na utakmici, biti
u najboljoj kondiciji i razviti punu vetinu i
snagu.
trenirati (eng. train, lat. trahere vui) vui za
sobom, povlaiti, razvlaiti; sp. obu-avati,
sistematskim vebanjem i celis-hodnim
nainom ivota (dijetom) osposo-biti telo za
potpun razvitak snage (bokseri, rvai,
loptai, dokeji, veslai, plivai, trkai itd.),
vriti stalan trening.
trenirka v. trenerka.
trenodija (gr. threnodia naricanje, nari-caljka)
pesma tugovanka, tuba lica.
trenkot (eng. trench-coat) kaput za rovove",
vrsta mukog (i enskog) lanenog ili vunenog
gornjeg kaputa, koji je po materiji i kroju
praktian, tako da moe dobro posluiti i za
ravo vreme.
trepan (gr. trypanon svrdlo, fr. trepan) hir.
instrument za buenje lubanje (kojim se
rukuje obema rukama).
trepanacija (nlat. trepanatio) hir. otvaranje
lubanje (jedna od najstarijih poznatih
operacija, ranije vrena trepanom ili trefinom,
danas pomou dleta, ekia ili elektrine
burgije) radi odstranjivanja skupljene krvi ili
gnoja, ireva, komadia kostiju ili drugih
stranih tela; takoe: svaka operacija pri kojoj
se otvara neka telesna duplja buenjem ili
izre-zivanjem kosti itd.
trepang (malaj.) v. holoturije.
trepidacija (lat. trepidatio) drhtanje, bojaljivo
kretanje; prezanje, kolebanje; trepidacija
Zemljine ose, pored precesije, nutacije,
jedno malo kretanje.
tresalvo (p. tresalvo) sin jednog mestika i
Indijanke, i obratno.
trest (eng. trust) v. trust.
tres facijunt kolegijum (lat. tres faciunt
collegium) trojica ine kolegijum, trojica su
potrebna pa da bude kolegijum, tj. trojica
predstavljaju telo sposobne za donoenje
odluke ili presude (staro pravio naelo).
tretirati (fr. traiter) 1. obraivati, raspravljati (o
emu); 2. ponaati se, postupati, ophoditi se s
kim.
tretman (fr. traitement) postupanje, postupak,
nain prilaenja nekom pitanju, nain
leenja.
treuga Dei (nlat. treuga Dei) Boji mir, verski
zakon u sred. veku koji je zabranjivao vrenje
nasilja ili neprijateljstava od etvrtka,
docnije od srede uvee do ponedeljka ujutru.
tref (nem. Treff) 1. pogodak, zgoditak.
tref (fr. trefle, nem. Treff) 2. v. trefl.

trefer

929

trefer (nem. Treffer) onaj koji dobro gaa,

dobar strelac; zgoditak, dobitak.
trefina (gr. trypanon) hir. kratki trepan koji se
pokree jednom rukom.
trefiti (nem. treffen) zgodi, pogoditi (npr.
pukom); susresti, naii na; sluajno naii;
trefiti se dogoditi se, desiti se.
trefl (fr. trefle, lat. trifolium) detelina; list
deteline ili krst u franc. kartama za igranje,
tref.
treentisti (ital. trecento) ital. pesnici i umetnici
XIV veka (treenta).
treento (ital. trecento tri stotine) ital. n a zi v za
X IV v e k kn ji e vn o s ti i umetnosti
(skraenica, mesto 1300).
gri- (gr. treis, tria, tri-, lat. tres, tria)
predmetak u sloenicama sa znaenjem: tri,
tro-.
triangl (lat. triangulus trougao, trokut) muz.
udaraljka, elini instrument za udaranje u
obliku trougla.
triangularan (nlat. triangularis) trougli,
trougaoni, trokutni; trouglast, trokutast;
triangularni brojevi mat. najprostiji od tzv.
figuriravih brojeva, naime 1, 3, 6, 10, 15, 21,
28, 36, 45, 55, 66, 78 itd., koji se mogu
izraziti takama podjednako udaljenim jedne
od drugih na povrini jednog ravnostranog
trougla.
triangulator (nlat. triangulator) kod. lice koje
se bavi iskljuivo triangulacijom (inenjer,
tehniar i dr.).
triangulacija (nlat. triangulatio) geod. premeravanje zemljita pomou
meusobno
povezanih trouglova, sa stranama ZO60
km, pri emu se temena (trigonometri) i strane
odreuju i izraunavaju trigonometrij-skim
putem (slui kao osnova za topo-grafsko
snimanje zemljita; rad poinje sa tano
izmerene baze ili osnovice).
triangulirati (nlat. triangulare) 1. premera-vati
(ili: premeriti) pomou trouglova, meriti
trigonometrijski; 2. cepljenjem kalemiti
mladicu u trouglast procep na stablu.
triandrija (gr. treis, tria tri, aner gen. ap-dros
ovek, mu) bot. trea klasa u Lineo-vom
sistemu biljaka: tromuevne biljke iji
hermafroditni cvetovi imaju tri pranine
niti.
triarhija (gr. tria tri, archo vladam,
triarcWa) vladavina trojice, trovlada,
trijumvirat.
trias (gr. trias trojstvo) muz. trozvuk (u duru ili
u molu).
triba (lat. tribus) u starom Rimu: deo, klasa
naroda u politikom i administrativnom
pogledu (prvobitno ih je bilo 3, najzad 35).
tribada (gr. tribas gen. tribad6s ena koja
bludnii sa sobom ili sa enama, tribo tarem,
trljam) ena koja ima spolnu sklonost prema
istom spolu, ena homoseksua-lac; up.
safizam.
59 Leksikon

trigemin

tribadizam (gr. tribas) spolna sklonost ene

prema istom spolu (v. tribada); up. lezbijski
(lezbijska ljubav).
tribina (fr. tribune) uzvieno mesto za
govornika, govornice; uzvieno mesto za
gledaoce, sluaoce itd.; tribuna.
triboluminiscencija (nlat.) vrsta luminis-cencije
koja nastaje pod mehanikim uticajem, npr.
pri mrvljenju kristala eera.
tribometar (gr. tribo trem, tarem, metron
mera, merilo) fiz. sprava za odreivanje
veliine otpora trenja, tj. sainioca trenja,
koeficijenta frikcije.
tribrahis (gr. tribrachys od tri kratka sloga)
etr. stihovna stopa od tri kratka sloga: UUU.
tribulkon (gr. tri-, elko vuem, fr. boule lopta,
kugla) med. sprava za izvlaenje puanog
zrna iz rana.
tribun (lat. tribunus) kod Rimljana: stareina
tribe (up. tribunus); stareina tri-bunata u
Francuskoj (od 1799); fig. narodni voa,
demagog.
tribuna (fr. tribune) v. tribina.
tribunal (lat. tribunal) 1. prvobitno: uzvieno
mesto na rimskom Forumu na kome je sedeo
pretor i sudio; 2. sudijska stolica; sudski
kolegijum, sud, vii sud.
tribunat (lat. tribunatus) sluba i zvanje
tribuna, tribunstvo; u Francuskoj: ustanova
koja je reavala o predlozima zakona (od
17991807).
tribus (lat. tribus) deo gradskog teritorija u
starom Rimu.
tribut (lat. tributum) porez, dabina, danak koji
plaa pobeeni narod pobediocu ili vazalni
vladalac vladaocu gospodaru; fig. dug,
oduenje.
tributar (lat. tributarius) onaj koji plaa
danak; poreski obveznik.
trivalentan (nlat. trivalens) hem. koji ima tri
valencije, npr. zlato i dr.
trivijalan (lat. trivialis opte pristupaan, opte
poznat, obian, trivium raskre od tri puta)
koji se moe nai i na ulici, tj. obian,
prostaki, svakidanji, suvie poznat, otrcan.
trivijalitet v. trivijalnost.
trivijalnost (lat. trivialitas) svakidanjost,
otrcanost, prostatvo (u ponaanju ili
izraavanju); stvar otrcana i suvie poznata,
prostaki izraz, svakidanja pojava.
trivijum (lat. trivium) raskre od tri puta; u
sred. veku: naziv za nii stepen nastave
(gramatiku, dijalektiku i retori-ku); up.
kvadrivijum.
triga (lat. triga) zaprega za tri konja, trojka.
trigamija (gr. trigamfa trei brak, trea
enidba, trea udadba) troenstvo, tromutvo, trogubi brak.
trigemin (lat. trigeminus trogub, trojni) beo
praak, lek protiv glavobolje i groznice,

trigeminus

930

naroito protiv bolova to ih izaziva tzv.

trostruki ivac".
trigeminus (lat. trigeminus sc. nervus) anat.
trostruki ivac (lica i vilica).
triginije (gr. tri-, gyne ena) pl. vot. trei red u
klasama 1-H Lineovog sistema biljaka:
biljke iji cvetovi imaju po tri stubia ili
iga; pr. triginian.
triglif (gr. trfglyphos) apx. trorez, tri uspravna
ureza na frizu dorskih stubova.
triglot (gr. tri-, glotta jezik) delo napisano na
tri jezika, naroito Biblija; ovek koji zna
i govori tri jezika.
trigov (gr. trigonon) trougao, trokut.
trigonalan (gr. trigonon trougao, trokut)
trougaoni, trokutni, trostran.
trigonometar (gr. trigonos trougaon, trou-gli,
trokutni, metron mera, merilo) kod. taka na
zemljitu iji su poloaj i visina, pri
triangulaciji, odreeni tri-gonometrijskim
putem; slui kao osnova za telegrafske
radove (oznaen je visokom drvenom
piramidom i ispod nje etvrtastom, oko 1 t
dugim, u zemlju usaenim kamenom koji
oko 20 st viri iz zemlje).
trigonometrija (gr. trigonos trougaon, trou-gli,
trokutni, metria merenje) geodg. deo
geometrije koji se bavi reavanjem trouglova, tj. koji pomou dovoljnog broja datih
elemenata jednog trougla iznalazi, raunskim
putem ili konstrukcijom, njegove ostale
elemente; ravna trigonometrija bavi se
reavanjem
ravnih
slika;
sfer-na
trigonometrija bavi se reavanjem sfernih
trouglova.
trigonometrijski (gr. trigonos, metrla) koji
spada u nauku o trouglu; trigonometrijske
funkcije, goniometrijske funkcija odnosi
strana u pravouglom trouglu (v. sinus,
kosinus, sekans, kosekans, tangens, kotangens).
tridaktilan (gr. tri-, daktylos prst) tro-prst, sa
tri prsta.
tridens (lat. tridens) trozubac (Neptunov).
trident (lat. tridens, tridentis) v. tridens.
hridi (fr. tridi) trei dan dekade (u
nekadanjem francuskom republikanskom
kalendaru).
triduum (lat. triduum) vreme, rok od tri
dana; trodnevne molitva u katolikoj crkvi.
triedrian (gr. tri-, hedra osnova) sa tri
povrine ili strane, trostran.
triekija (gr. tri-, oikos kua) bog. trodomost,
trogubo izdvajanje biljaka (koje imaju
muke, enske, i dvospolne cvetove).
trienijum (lat. triennium) vreme od tri godine,
trogoe.
trieteris (gr. trieterfs) vreme od tri godine,
trogodinjica; svetkovina koja se slavi svake
tree godine.
triecija (gr. tri-, oikos kua) bot. v. triekija.
trizis (gr. trfzo kripim) med. v. trizmus.
trizmus (gr. trismos) med. kripanje zubima;
grenje donje vilice.

trijumfalan

trijada (gr. trias gen. triados) trojstvo

(skupina triju lica, stvari, rei itd.); hem.
trovalentan element ili radikal; mat. skupina
triju taaka; neodreen proizvod triju
vektora.
trija (fr. triage odabiranje, probiranje,
prebiranje) trg. roba slabijeg kvaliteta, ona
to je preostala posle odvajanja boljih
komada ili zrna, npr. trija-kafa i dr.
trijakontaedar (gr. triakonta trideset, he-dra
osnova) mi, telo zatvoreno sa ZO jednakih
povrina koje imaju oblik romba (kristali).
trijalizam (gr. trias gen. triados tri, trojica,
trojka, trojstvo) 1. podela na troje; 2.
ravnopravna podela vlasti izmeu tri drave
u jednom savezu drava; 3. psih. v. trihotomija
2.
Trijanon (fr. Trianon) dva zamka za uivanje
u Versajskom parku: Veliki Trijanon zamak
koji je podigao Luj XIV za gospou de
Mentnon (u njemu je, 4. VI 1920, potpisan
ugovor o miru izmeu Antante i Ugarske);
Mali Trijanon zamak koji je podigao Luj
XV za groficu Dibari, omiljeno boravite
Marije Antoanete; fig. paviljon ili zasebna
zgrada u nekom parku.
trijas (gr. trias trojstvo) geol. doba pre jure,
formacija u razvitku Zemljine kore u kojoj
je skoro sva Juna Evropa bila pod morem,
sa slojevima poglavito od peska, liskunovitih
kriljaca i dr. (trijaska formacija ili perioda).
trijaska formacija geol. v. trijas.
trijas harmonika (nlat. trias harmonica) muz.
harmoniki trozvuk.
tr pjer (fr. trieur) maina za ienje ita od
kukolja, grahorice, peska i dr.
trijera (gr. trieres) ratna laa starih Grka, sa
svake strane sa po tri veslake klupe jedna
nad drugom; trirema.
trijerarh (gr. trier-archos) zapovednik ratne
lae kod starih Grka; u Atini: bogati graanin
koji je morao da opremi trijeru i sam njom
da komanduje.
trijumvir (lat. triumvir) u starom Rimu: lan
trojice koji su upravljali dravom ili
obavljali druge vane poslove; pl. trijumviri.
trijumvirat (lat. triumviratus) sluba trijumvira; vladavina trojice, drutvo trojice.
trijumf (lat. triumphus, gr. thriambos) 1.
prvobitno, kod starih Grka: sveani bahovski pohod i sveana pesma koja se pri
tom pevala; 2. kod Rimljana: sveani ulazak
u Rim, vojvode (trijumfatora) posle
zadobivene pobede, proslava pobede; otuda:
sjajan uspeh, puna pobeda i radost zbog
toga.
trijumfalan (lat. triumphalis) pobedniki,
pobedonosan, sjajan; trijumfalne kapija
slavoluk.

trijumfator

931

trijumfator (lat. triumphator) pobednik, onaj

koji slavi pobedu; v. trijumf.
trijumfirati v. trijumfovati.
trijumfovati (lat. triumphare) potpuno pobediti,
doiveti potpun uspeh; jako se radovati,
klicati, likovati.
trik (eng. trick, nem. Trick) obmana, opsena,
veto izvedena prevara; lukavstvo, podvala,
smicalica, ujdurma; doskoica, vetina,
majstorija.
triklinski (gr. tri-, kllno naginjem, nagi-bam)
min. sa tri ose nagnute meusobno pod kosim
uglom (kristalni sistem).
trikloretilev v. trihloretilen.
triko (fr. tricot) pletenjem izraene tkanine;
pleteno odelo, pletena potkoulja; tesno
pripijene pletene akire (balet-nih igraa,
akrobata, gimnastiara i dr.).
trikolov (gr. tri-, kolon lan) stvar sastavljena
od tri lana ili dela; poet. pesma sa tri vrste
stihova.
trikolora (fr. tricolore) zastava od tri boje,
trobojka, trobojnica.
trikotaa (fr. tricotage) 1. roba od vune,
pamuka i svile koja se izrauje main-skim
pletenjem; 2. radionica gde se izrauje ili
trgovina u kojoj se prodaje pletena roba.
trikoteza (fr. tricoteuse) 1. pletilja; 2. maina za
pletenje; 3. soba u kojoj se plete.
triktrak (fr. trictrac) v. tokadila.
trilateralan (nlat. trilateralis) trostran.
trilema (gr. tri-, lemma postavka) 1. log.
posredni zakljuak stvoren na osnovu
pretpostavki (hipoteza) sa trolanim drugim
stavom u prvoj, pogodbenoj, premi-si; 2. izbor
izmeu triju stvari ili triju puteva za delanje.
triler (eng. thriller) 1. jezoviti roman,
detektivski ili pijunski film; triling.
triler (nem. Triller, ital. trillo) 2. kuz. treperenje
glasa ili zvuka usled brzog ponavljanja
jednog tona.
trilijarda (nlat. trillio) hiljadu triliona.
triling (eng. trilling) v. triler 1.
trilivgvian (lat. tri-, lingua jezik) troje-zini,
na tri jezika; koji govori tri jezika.
trilion (nlat. trillio, fr. trillion) kod Engleza
i
Nemaca:
milion na trei stepen, (106)3 =
18
10 ; kod Francuza
i Amerikanaca: milion na
drugi stepen, (10v)2 = 1012.
trilirati (nem. trillern) istresati, treperiti glasom
ili zvukom; urlikati.
triliteralan (lat. tri-, littera slovo) koji se sastoji
od tri slova, troslovan.
trilo (ital. trillo) kuz. v. triler.
trilobiti (gr. tri-, lobds mahuna, ljuska) pl. zool.
okamenotinski (fosilni) lanko-noci iz reda
ljuskara, sa telom podelje-nim u tri renja.
trilovati (nem. Trillern) v. trilirati.
trilogizam (gr. tri-, 16gos pojam) fil. nain
miljenja po kome se svaki predmet
saznanja svodi na tri pojma, a svet shvata i
59

triorhos

objanjava trilogino", tj. troetapno, i

trilogistiki", tj. tropojamno.
trilogija (gr. trilogia tri tragedije sa kojima su
pesnici tragiari istupali u dram-skim
utakmicama) 1. govor u tri dela; 2. tri
drame, sneva, romana koji svaki za sebe
predstavljaju celinu, a sva tri zajedno takoe
ine celinu; 3. kod starih Grka: tri tragedije
jednog pisca koje su zajedno inile celinu, ili
su prikazivane jedna za drugom o
Dionizosovim svetkovinama (uz ove se
obino, kao etvrta, prikazivala jo i jedna
satirska igra, to se onda zvalo tetralogija).
trilogrif (gr. tri-, logos re, grfphos
zagonetka) zagonetka u tri rei.
triloni nervni bojni otrovi.
trilupa (gr. tria, lat. tria, fr. loupe) ot. lupa
sa tri soiva.
trimestar (lat. trimestris) tromeseje.
trimetar (gr. trimetros) etr. stih od tri stope ili
dipodije; naroito: jambski trimetar ili senar,
stih grkih tragia-r a ( U - I U -IU - I U - I U - I U ).
trimo (fr. trumeau) deo zida izmeu dva
prozora; ogledalo na zidu izmeu dva prozora
ili iznad kamila.
trimorfan (gr. tri-morphos) trooblian,
trolian, sa tri lika; trimorfne biljke bog.
biljke kod kojih se cvetovi javljaju u tri
oblika.
trimorfizam (gr. trf-morphos) troobli-nost,
trolinost.
trimurti (sskr. tri, murti) u indijskoj reli-giji:
Trojstvo, Trojica, Brahma, Vinu i iva
zamiljeni i pretpostavljeni kao jedno lice.
trinitet (nlat. trinitas) trojstvo.
trinitrotoluol (skr. TNT), eksploziv kojim se
pune granate za pomorsku artiljeriju i morske
mine; trotil.
trinokcijum (nlat. trinoctium) vreme od tri
noi, tronoje.
trinom (gr. tri-, lat. nomen ime, naziv) mat.
algebarski izraz koji se sastoji od tri lana,
npr. a + b+c, trolan izraz.
trio (ital. trio) muz. komad za tri glasa ili
instrumenta; druga polovina komada (u igri,
marevima i sl.), srednji deo plesa; up. tercet.
trioda (gr. tri-, odos put) trg., fiz., teh. vaku-umna
cev, lampa, sa tri elektrode.
triole (ital. triole) pl. kuz. tri note koje se izvode
za isto vreme za koje bi se izvede dve takve
note.
triolet (fr. triolet) poet. pesmica od osam stihova
kod koje se posle treeg stiha ponavlja prvi
stih, a posle estog oba prva stiha.
Trioni (lat. triones) pl. astr. sazvee Velikog i
Malog medveda.
triorhos (gr. tri-, orchis mudo) med. trosemenjak, ovek sa tri jajeta (muda).

ptosonata

932

triosonata (ital. sonata a tre) kuz. barokna

kompozicija za tri instrumenta (najee za
gudae).
grip (ital. trippa, fr. tripe de velours) polusomot, vuneni somot (od sirove svile ili vune
na lanenoj ili kudeljnoj osnovi).
tripalj (fr. tripoli) v. tripoli.
tripanozis (gr. trypanon svrdlo, burgija) med.
bolest spavanja, spavaa bolest.
tripanosoma (gr. trypanon svrdlo, burgija,
soma telo, nlat. Trypanosomae) biol. praivotinje iz klase biara koje ive kao
gotovani u krvi i tkivnom soku ivotinje, dva
do tri puta vee od crvenih krvnih zrnaca,
izazivai raznih oboljenja, naroito spavae
bolesti; up. tripanozis.
tripanocidan (gr. trypanon, lat. caedere ubiti)
koji ubija tripanosome.
tripartitan (lat. tripartitus) podeljen natro-je, na
tri dela, trostruk.
triparticija (nlat. tripartitio) deljenje na tri
dela, deoba natroje.
tripe (ital. trippa) pl. kup. kembii.
tripezis (gr. tripesis) med. buenje.
triper (nem. triefen, tropfen, kapati, kaplja-ti,
Tripper) med. kapavac, zapaljenje mo-krane
cevi izazvane bakterijom gonokok, spolna
bolest; gonoreja.
tripetalan (gr. tri-, petalon list) bot. tro-list, koji
ima tri latice.
tripl (fr. triple) pr. trostruk, trogub; ih. u vistu:
trostruko dobivena igra (kad protivnici imaju
samo dva tiha).
tripl-alijans (fr. triple-alliance) trojni savez
(savez izmeu tri sile).
triplan (gr. tri-, lat. planum ravan, vodoravan) avij. aeroplan sa tri reda krila.
tripl-antant (fr. triple-entente) trojni sporazum,
naroito
sporazum izmeu
Engleske,
Francuske i Rusije (1904. god.), kao
protivtea tzv. trojnom savezu" koji je
postojao izmeu Nemake, Austro-Ugarske i
Italije.
tripleks staklo (lat. triplex trostruk) slo-eno
staklo dobivene slepljivanjem dve staklene
ploe slojem elastinog lepka.
triplet (lat. triplex trostruk, trogub) opt. 1. lupa sa
tri soiva; 2. spektralna linija koja se pri
razlaganju raspada u tri pojedinane linije.
triplika (lat. triplex, nlat. triplica) u pole-mici
odgovor, utuk na dupliku.
triplikat (nlat. triplicatum) izrada nekog
predmeta ili dokumenta u treem primer-ku;
trei primerak ega; up. duplikat.
triplikacija (nlat. triplicatio) utrostrua-vanje,
utrostruenje.
triplirati (fr. tripler) utrojiti, utrostru-iti,
utrostruavati, utrogubiti.
triplicirati (lat. triplicare) utrostruiti, utrojiti,
utrostruavati, utrogubiti; predati (sudu)
tripliku; odgovoriti na dupliku.
triplicitet
(nlat.
triplicitas)
trostrukost,
trogubost; trojstvo.

tristihon

tripl-takt (fr. triple, lat. tactus) muz. tro-struki

takt, trojni takt.
triplum (lat. triplum) neto trostruko, tro-gubo;
in triplo (lat. in triplo) u tri primerna, u tri
prepisa.
tripod (gr. tri-pus gen. trlpodos tronoac) v.
tripus.
tripodija (gr. tripodfa) etr. stih od tri stope.
tripoli (fr. tripoli, nlat. terra tripolitana zemlja
triprliska) eivouta ili crvenkasta zemljasta
vrsta kamena, slui za gla-anje metala,
kamenja i dr. (naziv po gradu Tripolisu,
preko koga je dolazio u trgovinu iz Sev.
Amerike); tripalj.
tripsin (gr. thrypto rastarem, razmrvim)
ferment guterae; rastvara belanevine i
produkte njihovog nepotpunog raspadanja.
tripsis (gr. tripsis) med. trenje, trljanje,
masiranje, frotiranje.
tripteran (gr. trfpteros, tri-, pterdn krilo) zool.
trokrilan.
tripterigian (gr. tri-, pteryx gen. pt^rygos
peraje) zool. sa tri peraja.
triptihon (gr. triptychos troslojan, od tri sloja)
trostruka slika, kod koje se dve krilne slike
mogu preklopiti na treu koja je u sredini.
triptian (gr. trlbo tarem) izazvan trljanjem,
masiranjem; up. trkps.
tripudijum (lat. tripudium) 1. kod Rimljana:
sveani ples salijskih svetenika u tri koraka;
2. ples pod orujem ratnika divljih naroda
pri polasku u boj.
tripus (gr. tri-pus) tronoac, naroito zlatni
tronoac na kome je sedela i proricala
delfijska Litija.
trirema (lat. triremis) v. trijera.
trisekcija (nlat. trisectio) mat. deljenje na tri
jednaka dela, naroito ugla.
trisikl (fr. trycicle) nekadanja francuska kola
na tri toka; velosiped na tri toka; kolica na
tri toka; tricikl.
trisilabian (gr. tri-, syllabe slog) gram. od tri
sloga, trosloan.
trisilabum (gr. tri-, syllabe) gran. troslona re.
Trismegist (gr. trfsmegistos) kit. triput
najvei", grki nadimak egipatskog boga
Hermesa ili Toga; tip. trismegist vrsta velikih
tamparski slova.
trispast (gr. tri-, spao vuem, privuem) teh.
trostruki kolotur, trostruka koturaa.
trispermian (gr. tri-, sperma seme) biol.
trosemen, sa tri semena.
tristije (lat. tristia) pl. pesme u kojima se opeva
tuga; naroito: elegije koje je rimski pesnik
Ovidije spevao u progonstvu.
tristimanija (lat. tristis alostan, tuan, gr.
manfa ludilo) med. tuno, neveselo ludilo.
tristihon (gr. tri-, stichos red, stih) pesmica ili
strofa od tri stiha.

tristrofon

933

tristrofon (gr. tri-, stropfe kita, kitica) pesma

od tri strofe.
triteizam (gr. tria tri, lat. deus bog) vera u tri
boga, trobotvo; pretpostavka o trima
boanstvima u sv. Trojici.
triteist (gr. tria, lat. deus) onaj koji veruje u tri
boga, u sv. Trojicu.
tritemimeres (gr. trftos trei, emi pola, meros
deo) etr. u heksametru: presek (cezura) posle
tree polustope.
triteofija (gr. tritaiophyes tyretos vrsta
groznice koja hvata svakog treeg dana) v.
triteus.
triteus (gr. tritams, sc. pyretos) med. groznica
koja hvata svakog treeg dana.
tritij(um) (gr. tritos trei) v. tricijum.
triticin (lat. triticum penica) lepljiva tvar koje
ima u peninom branu.
triton (nlat. tritono) muz. trozvuk, prekomer-na
kvarta koja se sastoji od tri cela tona.
Triton (gr. Triton) mit. sin Posejdona i
Amfitrite, bog mora koji duvanjem u
P1koljku, die i stiava morske talase,
predstavljan s likom ovejim i ribljim
repom.
tritoni (gr. Triton) pl. 1. mit. vie niih morskih
bogova kod starih Grka, koji su bili sluge
Posejdonove; 2. zool. vodenjaci.
trituracija (nlat. trituratio) mrvljenje, sitnjenje, npr. hrane u zubima.
trifa (fr. truffe) bog. v. trifla.
trifarmakon (gr. tri-, pharmakon lek) lek
koji sadri tri sastojka.
trifilan (gr. trfphyllos) bog. trolist, koji ima tri
aina listia.
trifla (nem. Truffel, eng. truffle, fr. truffe)
gomoljika, vrsta malih i okruglih, veoma
ukusnih gljiva koje rastu pod zemljom.
trifolijum (lat. trifolium) bog. trolist" =
detelina; fig. drutvo trojice, trojica, troje,
trio.
trifora (lat. triforium) apx. prozor razdeljen sa
dva uspravna stubia na tri dela.
triforijum (nlat. triforium) vrh. hodnik na
svodove sa trostrukim otvorom.
trifosgen (lat. tres, fosgen, v.) bojni otrov
zaguljivac, (S13SO)2SO.
trifurkacija (nlat. trifurcatio) ravanje u tri
grane, u tri kraka.
trifonija (gr. tri-, phone zvuk, glas) kuz.
troglasnost.
triftong (gr. tri-, phth6ngos glas, zov, ton)
gram. troglasnik, slog od tri samoglasnika.
trihizam (gr. trix, trich6s vlas, dlaka) med.
veoma fin, kao dlaka tanak rascep kosti.
trihijaza (gr. trichfasis) med. nepravilan
poloaj na ivici onih kapaka, uvrae-nost
trepavica tako da nadrauju onu jabuicu i
izazivaju zapaljenje.
trihina (gr. trix, trich6s dlaka, vlas, trichi-nos
dlani, vlasni, lat. Trichina spiralis) zool.
vlasica, kao dlaka tanak, veoma mali gotovan
(enka duga do 3, mujak 1,5 mm), ivi
naroito u pacovima, od ovih prela-

trihoshiza

zi u svinje i na oveka koji jede svinjsko

meso zaraeno ovim gotovanom.
trihiiijaza (lat. trichina) v. trihinoza.
trihiioza (lat. trichina, gr. nosos bolest) med.
teka, esto smrtonosne bolest onih koji jedu
svinjsko meso zaraeno trihina-ma, usled
toga to se ove razmnoe u crevima, prebiju
crevnu sluzokou, dou u krv i odatle u
miina vlakna.
trihinozan (nlat. trichinosus) med. zaraen
trihinom.
trihinoskop (lat. trichina, gr. skopeo
posmatram)
projekcioni
aparat
za
posmatranje trihina.
trihitis (gr. trix gen. trichos dlaka, vlas) med.
oboljenje, zapaljenje kose.
trihloretilen (gr. tri-, tri, chloros zelen, etilen
v.) hemijsko jedinjenje SNS1 = SS12 bezbojna
nezapaljiva i u vodi nerastvo-rljiva tenost;
mirie na hloroform; koristi se kao
rastvara ulja i masti.
trihoza (gr. trix) 1. med. v. trihijaza.
trihoza (gr. trichosis) 2. dobivanje kose ili
dlaka, dlakavljenje.
trihoze (gr. trichoo dlakav sam) pl. med.
bolesti koe usled anomalija u stvaranju
dlaka; dobivanje dlaka na neobinim
mestima.
trihologija (gr. trix gen. trichos dlaka, vlas,
logla nauka) nauka o kosi; takoe = karfologija.
trihoma (gr. trix rett. trich6s dlaka, vlas,
trfchoma) obraslost dlakom ili kosom,
kosmatost; dobivanje dlaka ili malja,
dlakavljenje; med. poljaka kika (bolest u
oblasti reke Visle, tj. u Poljskoj, i podunavskim zemljama: hronino oboljenje kose,
poglavito usled neistoe).
trihomikoza (gr. trix gen. trichos dlaka,
vlas, mykes gljiva) med. bolest kose izazvana
gljivicama.
trihomonas (gr. trix gen. trichos dlaka, vlas)
parazit koji ivi obino u crevima, va-gini i
mokranoj beici oveka; prou-zrokuje
prolive i vagiiitis.
trihoptera (gr. trix vlas, dlaka, pter6n krilo)
pl. zool. tularci, vodeni moljci (insekti srodni
sa leptirima).
trihord (gr. trichordos troini, sa tri ice)
muz. mala lauta ili mandolina sa tri ice;
takoe: niz od tri dijatonska tona.
trihorea (gr. trlx vlas, dlaka, rheo opadam)
med. opadanje kose.
trihoreksis (gr. trix gen. trich6s dlaka, vlas,
rag- koren od regnymi slomim, skrham,
prekinem) med. bolest kose sa beliastim i
grudviastim zadebljanjima na kojima se
kosa lako kida.
trihoriza (gr. trfx, rysis opadanje) med. v.
trihorea.
trihoshiza (gr. trlx, schfsis cepanje) med.
cepanje kose.

trihotomiJa

934

trihotomija (gr. trlx, tome razuivanje,

cepanje) 1. cepkanje dlaka", tj. cepidlaenje.
trihotomija (gr. tricha na tri dela, tome
odvajanje, razdvajanje) 2. podela na tri
(dela); razvrstanje na tri skupine, klase,
kategorije; psih. deljenje oveka na telo, duu
i duh (up. dihotomija).
trihotomian (gr. trix vlas, dlaka, tome
razdvajanje, cepanje) 1. cepidlaki; 2. (gr.
tricha na tri dela) podeljen na tri dela.
trihofitika (gr. trfx vlas, dlaka, rub raam
stvaram, proizvodim) pl. sredstva koja
pomau rastenje kose.
trihofitoza (gr. trfx, phyt6n biljka) med.
zarazno gnojavo zapaljenje lezda dlanih
mepgia na usnama i obrazima, izazvano
gljivicom kosopasicom.
trihoftora (gr. trlx vlas, dlaka, phthora
unitenje, razorenje) pl. sredstva za
unitavanje dlaka i malja.
trihroizam (gr. tri-, chros boja) trobojnost.
tricenijum (lat. tricennium) vreme od ZO
godina, tridesetolee.
triceps (lat. tri-, caput glava, triceps) tro-glav.
triceraptos (gr. trels tri, keras rog) zool. izumrli
gmizavac iz krede, dug 68 t; iveo u
Severnoj Americi i Kini.
tricij(um) (gr. tritos trei) hem. radioakti-van
vetaki izotop vodonika iji je atom tri
puta tei od atoma vodonika, znak T.
tricikl (gr. tri-, kyklos, lat, cyclus krug, toak)
v. trisikl.
tricinijum (lat. tricinium) muz. troglasna
kompozicija za duvake instrumente: troglasni stav.
troakar (fr. trois-quarts tri etvrtine") 1. med.
cevasto ilo u obliku luka i sa tri reza za
putanje tenosti iz telesnih duplja onih koji
boluju od vodene bolesti, ili za ispranjivanje
vazduha iz buraga preivara; 2. kaput
duine tri etvrti.
troa-tur (fr. trois-tour) igra utroje.
troglobionti v. trogloditi.
troglodit (nlat. troglodytes) zool. cari.
trogloditi (gr. troglodytes stanovnik peine) pl.
stanovnici peina; u starom veku: ime jednog
etiopskog plemena koje je sta-novalo u
peinama; docnije: naziv za kri-voverne
hriane koji su se skupljali po peinama.
Troilos (gr. Troilos) mit. najmlai sin kralja
Prijama i Hekabe, ubijen po naredbi
Ahilovoj; njegovi ljubavni doivljaji sa
Hrizendom, erkom Apolonovog svetenika
Hrizesa, u srednjovekovnoj knjievnosti bili
su omiljen predmet obraivanje (Bokao i
dr.).
Troja (gr. Trola) glavni grad drave Troja-de,
na Helespontu, koju je, po legendi, osnovao
kralj Tros, uvena po trojanskom ratu
(11931174 pre n. e.), koji su protiv Troje i
kralja Prijama poveli grki vla-

trompetina

dari Agamemnon, Menelaj, Diomed, Odisej,

Ahil i dr., da bi se osvetili za otmicu Lepe
Jelene, koju je bio odneo Parne; tek posle
desetogodinje opsade Grci su uspeli da
osvoje i unite Troju pomou ogromnog
drvenog konja u kome su bili sakriveni
najbolji grki junaci a koga su lukavstvom
uvukli u grad.
trojanski konj fig. lice koje se lukavou uvue
u neku organizaciju i sl. da bi je iznutra
oslabilo i time lake unitilo; v. pod Troja.
trojka (rus. troika) ruska zaprega sa tri konja,
jedan pored drugog, od kojih srednji tri
ispod velikog luka.
Trokadero (p., fr. Trocadero) tvravica u
paniji koju su Francuzi zauzeli 1823. god;
po toj tvravici nazvana uzviica u Parizu,
na desnoj obali Sene, sa palatom za izlobe i
muzejom.
trokar (fr. trois-quarts) v. troakar 1.
trokarirati (fr. trois-quarts) med. bosti tro-karom
radi putanja tenosti ili vazduha; up.
troakar 1.
trola (eng. trolley) 1. motka sa tokiem na
elektrinim kolima koja slui kao provodnik struje; 2. fabrika i rudarska kolica
koja se kreu po konopcu.
trolejbus (eng. trolley trola, motka, lat.
omnibus svima) kola koja se kreu po
slobodnom drumu, a ne po inama
(tranicama), pomou elektrine energije
koju dobivaju iz ica kroz dve trole kao
provodnike struje, omnibus sa dve trole.
tromba (ital. tromba) 1. muz. v. trompeta.
tromba (ital. tromba, lat. turba) 2. keteor. vodeni
stub; vihor; up. tifon.
tromblon (fr. tromblon) voj. puka rasipaa;
elina sprava u obliku cilindra, udeena za
nametanje na puanu cev (za bacanje
puanih bombi pomou puanog zrna).
tromblonska bomba voj. puana bomba; up.
tromblon.
tromboza (gr. thrombosis zgruavanje) med.
zgruavanje krvi u ivim krvnim sudovima i,
kao posledica toga, zaepljenost krvnih
sudova.
trombon (ital. trombone) muz. velika truba,
pozauna.
tromboflebitis (gr. thr6mbos grudva, grumen,
kap, phleps, phleb6s ila) med. zapaljenje
vena usled kakve grudvice usirene krvi ili
parenceta tkiva koje je zaepi-lo venu.
trombociti (gr. thrombos grudva, grumen)
krvna zrnca ploastog oblika.
troml (nem. Trommel) dobo.
troml-fajer (nem. Trommel-feuer) voj. brza
paljba velikog broja artiljerijskih orua,
uraganska, bubnjarska" vatra.
trompeta (fr. trompette, ital. trompetta, p.
trompeta) muz. truba.
trompetina (ital. trompettina) muz. mala truba
sa nenim tonom.

trompetist

935

trompetist (fr. trompetiste) truba.

tromplej (fr. trompe-1'oeil) slik. u reali-stikom
postupku nain da se na dvodi-menzionalnoj
povrini slike stvori prividan utisak dubine i
(iluzija) stvarnosti; fig. varka, prividnost.
tromus (gr. tromos drhtanje, treenje) med. v.
tremor.
tron (gr. thronos) presto, jedan od znakova
vladalakog dostojanstva.
tron (gr. tr6pos, trepo obre, lat. tropus) obrt;
poet. obrtanje, prenoenje rei iz pravoga
znaenja u nepravo, oblik pesni-kih ukrasa
koji menjaju i oblik i znaenje rei, kod
kojih se, dakle, rei i reenice prenose" i
dobivaju drugi smisao, te tako, mesto
obine i vie misaone predstave dobivamo
drugu, manje obinu, ivlju, oigledniju i
lepu (npr. kamen u srcu", ratarevo zlato",
grlo" = glas, klica" = poetak, itd.); u trope
spadaju:
metafora
(sa alegorijom
i
personifika-ckjom),
metonimija
(sa
eufemizmom i ironijom) i sinegdoha (sa
hiperbolom i litotom).
trona (p., port. tropa) karavana sa mazgama u
Latinskoj Americi.
tropar (gr. tropos obrt; melodija) u pravoslavnoj crkvi: pesma u slavu nekog svetitelja,
himna svetitelju.
tropi (gr. trope obrt, okret) 1. pl. povratni-ci: a)
astr. svaki od dva kruga nebeske lopte (trop
Raka i trop Kozoroga) parale-lan sa nebeskim
polutarom, ekvatorom, na odstojanju oko
2328' severne i juno od ovoga, dodiruje
ekliptiku u solsticijal-nim takama; b) geogr.
svaki od dva uporednika na Zemljinoj
povrini
(koji
odgovaraju
nebeskim
krugovima pod a) i imaju iste nazive) na
odstojanju oko 2328' sever-no i juno od
Zemljinog polutara koji ini granicu arkoga
pojasa, tropske zone; 2. poet. v. trop.
tropizam (gr. tr6pos obrt, okret) biol. nastrojenost biljaka i ivotinja vezanih za
mesto da na izvesne spoljne nadraaje
odgovaraju
pokretima.
Te
nadraaje
izazivaju tea (geotropizam), vazduh (heliotropizam), toplota (termotropizam), svetlost
(fototropizam),
hemijske
materije
(hemotropizam), voda (hidrotropizam), dp-dir
(tigmotropizam),
elektricitet
(galvanotropizam).
tropikal vrsta lake tkanine, pogodna da se nosi
za vreme velikih (tropskih") vruina.
tropikus (gr. tropik6s sc. kyklos) geogr.
povratnik.
tropo (ital. troppo) muz. vrlo, mnogo, jako; non
tropo (ital. pop troppo) ne odvie, ne
premnogo.
tropologija (gr. tropos obrt, logfa nauka)
poet. ret. nauka o slikovitim izrazima, o reima
koje imaju preneseno znaenje, o troila.

rpoxej

tropon (gr. trepho hranim, trophe) hranljivi

preparat koji se sastoji od rastvorlji-vih i
lako probavljivih biljnih i ivo-tinjskih
belanevina.
tropopauza (gr. tr6pos obrt, okret, pausis) sloj
vazduha na granici izmeu troposfe-re i
stratosfere.
troposfera (gr. tr6pos, sphafra lopta) prvi
vazdupi sloj koji obmotava Zemlju, na
polutaru visok do 18, oko 45 do 12, a na
polovima do 8 km; posle nje poinje stratosfera.
tropski (gr. tropik6s obrtni, povratni; pre-nosni,
lat. tropicus) 1. ret. prenosan, sli-kovit,
iskazan u tropima, figurativan; 2. astr. geogr.
povratniki, koji pripada po-vratnicima, koji se
nalazi na povratni-cima; tropska godina
vreme koje protekne izmeu dva uzastopna
prolaska Suneva kroz prolenu taku (365
dana, 5 asova, 48 min., 46 sek.; up.
siderski); tropske biljke one koje se nalaze u
tropskim zemljama ili izmeu povratnika, tj.
u arkom pojasu (a kod nas mogu uspevati
samo u staklenim batama); tropska vruina
nesnosna vruina; tropske bolesti one koje
poglavito vladaju u arkom pojasu i koje su
uslovljene podnebljem tih zemalja; tropska
zona, tropski pojas v. tropi.
trot (eng. trot) sp. kratak konjski kas.
trotinet (fr. trottinette) kotrlja, uzana daska sa
dva tokia i rukom za upravljanje vie
prvog toka (deija igraka); pati-net, roler.
trotoar (fr. trottoir) peaki plonik, ulina
peaka staza.
trofej (gr. tropaion obrtite, tropos obrt, okret)
1. u starom veku: znak pobede koji se sastojao
od ratnog plena (zastave, oruje, oprema) koji
je bio vean o drvee i motke na mestu gde je
neprijatelj okrenuo" da bei; 2. vrh. ukras u
obliku pobednik znakova; 3. fig. pobeda, pun
uspeh.
trofian (gr. trophe hrana, ishrana) hram-beni,
ishrambeni, koji se tie hranjenja ili ishrane.
trofiki v. trofian.
trofologija (gr. trophe hrana, ishrana, logfa
nauka) nauka o ishrani.
trofoneuroza (gr. trophe, neOron ivac)
med. poremeaj u ishranjivanju usled
oboljenja ivaca koji reguliu ishranu i
razvijanje tkiva.
trofoplazma (gr. trophe, plasma tvorevina)
fiziol. nosilac radnji, funkcija ishrane, sastavni
deo elije (za razliku od idio-plazme,
drugog sastavnog dela, nosioca nas lea).
trohanter (gr. trochanter) trka; znat, veliki i
mali valjak na gornjem kraju bedrene kosti
(kod oveka i sisara).
trohej (gr. trochaios kolut, kotur, toak)
etr. stopa od jednog dugog i jednog kratkog
sloga: i.

trohiske

936

trohiske (gr. trochfskos loptica, toki) farm. v.

pastile.
trohleja (dat. trochleia, gr. trochalla) koturaa, ekrk, vitlo, dizalica.
trohoida (gr. trochos krug, kolut, kotur,
toak, eldos vid, oblik) v. cikloida.
trohometar (gr. trochos, metron mera,
merile) sprava za merenje brzine brodova.
trohoskop (gr. trochos, skopeo gledam) med.
ureaj za pregled bolesnika rendgenovim
zracima
u
vodoravnom
(leeem)
poloaju.
trohotika (gr. trochos) nauka o krunom
kretanju, o krunom obrtanju.
trubadur (fr. troubadour, itz l. trovatore) u
sred. veku: provansalski pesnik-peva; fig.
ljubavni pesnik, zaljubljeni pesnik.
truveri (fr. trouvere) pl. severnofrancuski
pesnici-pevai u sred. veku, koji su obraivali bajke, romane i dr.
truzija (nlat. trusio) trzanje; naroito: kretanje
srca u trzajima.
truizam (eng. truism) oigledna, optepoz-nata
istina (koju je suvino dokazivati), banalnost.
trun (eng. truck) tovarna kolica; teretna kola
(za guranje).
truk-sistem (eng. truck, gr. systema) sistem
isplaivanja radnika koji se sastoji u tome
to fabrikant radnike isplauje, mesto
gotovim novcem, proizvodima svoje fabrike,
koje radnici ili uopte ne troe ili ih ne
mogu sve potroiti, nego sami moraju da ih
unove kako znaju i umeju; ovaj sistem je
po radnike veoma nepovoljan i u veini
drava zakonom zabranjen.
trupa (nem. Truppe, fr. la troupe, lat. turba
gomila, mnotvo, eta) 1. voj. deo, jedinica
vojske; 2. drutvo putujuih umetnika,
naroito glumaca; svi lanovi jednog
pozorita ili cirkusa.
trust (eng. trust) udruenje velikih proizvo-aa
neke vrste robe u cilju monopoli-sanja
prodaje i postizanje to bolje cene; trest; up.
kartel 2.
trud (nem. Trotz) prkos, inat.
tuaa (fr. touage, eng. towage) mor. vuenje
lae pomou konopca (palamara), naroito po
kanalima i rekama.
tuba (lat. tuba) 1. dugaka ratna truba kod
Rimljana; muz. najdublja bas-pozauna.
tuba (lat. tubus, eng., fr. tube) 2. cev, crevo;
naroito: limena cev u koju se pakuju
kremovi, vazelini, pasta za zube, lanolin i dr.
sa limenim zavrtnjem na uzanom otvoru,
kroz koji se sadrina u pogrebnoj koliini
dobija istiskivanjem.
tuba Eustahii (nlat. tuba Eustachii) znat. una
truba, Eustahijeva truba.
tuba stentorea (lat. tuba stentorea) cev za
govor, za pojaavanje glasa; up. Stentor.
tubafon (lat. tuba cev, gr. rbpbb zvuim)
muz. instrument sa dva reda hromatski
zglaenih elinih cevi uvrenih na

tugizam

jednom postelju, koje, kad se udaraju

maljiima, daju zvonima slian zvuk.
tuberkula (lat. tuber grba; guka, kvrga, dem.
tuberculum guica, kvrica) med. izrataj,
kvrga na kosti; siva, kao zrno prosa velika
kvrica u raznim organima ove-jeg tela,
naroito
u
pluima
(lat.
tubercu-la
pulmonum).
tuberkulizacija (nlat. tuberculisatio) med.
obrazovanje tuberkuloznih bacila u telu,
zaraavanje tuberkulozom.
tuberkulin (lat. tuberculum) med. sredstvo (ili:
lek) protiv tuberkuloze spravljeno od
tuberkuloznih bacila (pronalazak dr Roberta
Koha).
tuberkuloze (nlat. tuberculosa) med. suila,
jektika, (veoma rasprostranjena i opasna
zarazna bolest koju izaziva tzv. tuberkulozni
bacil).
tuberkulozan (nlat. tuberculosus) kvrgav, gukav; med. bolestan od tuberkuloze, suiav,
jektiav; tuberkulozna kaverna med. upljine u
pluima koju je napravio tuberkulozni bacil;
tuberkulozni
bacil
(nlat.
Bacillus
tuberculosis) med. izaziva tuberkuloze koji
je otkrio dr Robert Koh 1832. godine.
tuberkulocidin (lat. tuberculum, caedere
ubijati, ubiti) med. toksin spravljen od
tuberkuloznih bacila, lek protiv tuberkuloze.
tuberoza (lat. tuber vor) vot. biljka iz
porodice sunovrati (Polyantes tuberosa), sa
vrlo mirisnim belim cvetovima; gaji se' u
toplim krajevima; upotrebljava se u
proizvodnji mirisa.
tuberozan (lat. tuberosus) kvrgav, gukast,
krtolast; bolestan od tuberkuloze; koji potie
od tuberkuloze.
tuberozitet (nlat. tuberositas) kvrgavost, gukavost; med. izrataj.
tubuliti (lat. tubus cev, gr. Hthos kamen) pl.
geol. cevasta okamenotina jedne vrste biljkiivotinja; kanomiti.
tubulozan (nlat. tubulosus) u obliku cevi,
cevast; tubulozne lezde zool. cevaste lezde.
tubus (lat. tubus) cev; dogled, durbin; gubi
kapilares (nlat. tubi capillares) pl. kapilarne cevi.
tug (pere. tug, tur. tug) konjski rep privezan na
vrhu koplja, sa zlatnom jabukom na vrhu,
koji se nosio kao zastava, pred paama kad
su putovali ili ili u boj (veziri su imali
pravo na tri tuga, zato su se zvali u tugli
paa, paa od tri konjska repa).
tugi (eng. thougs) pl. tajna bratstva zlikovaca i
ubica u Indiji, iji lanovi, po propisima
svoje boginje Bavani, koja zahteva ljudske
rtve, napadaju i dave putnike; ta, fansigari.
tugizam (eng. thougs) zlikovake metode indijskih tuga; v. tugi.

tugrik

937

tugrik novana jedinica Mongolije (1 tug-rik =

100 monga).
Tuzla (tur. tuzla solana, mesto gde se vadi so)
ime dveju bosanskih varoi sa izvorima soli
koje su se pre dolaska Turaka zvale Soli.
tuizam (eng. tu, tuism) fil. v. altruizam.
tuja (lat. thuia) bot. drvo ivota, zimzeleno
mirisavo drvo u Sev. Africi.
tukan (braz. tucano) zool. ptica sa vrlo velikim
kljunom, slina gavranu.
tul (fr. tulle) v. til.
tula radovi od srebra ukraeni umetnutim malim
arama, mustrama, koji se izrauju u ruskom
gradu Tuli; tula-srebro.
tula-metal masa od srebra, belog bakra,
olova i sumpora koja se umee na fino
gravirane srebrne kutije (tula-doze), elegantne
noeve, kaike i dr. i obrauje slino emajlu
(naziv po ruskom gradu Tula, gde je
pronaen).
tularemija (gr. haima krv) med. zarazna
zeja bolest u Tularskoj oblasti (Kali-fornija),
slina kugi; na ljude se prenosi insektima.
tula-srebro v. tula.
tulban (pere.) v. turban.
tulbe (arap. turba, tur. turbe) grobnica, ka-pela
nad grobom (turskih careva i velikaa); turbe.
tulijum (nlat. tullium) hem. element iz grupe
obojenih retkih zemalja, atomska masa
168,93, redni broj 69, znak Tt.
tulipan (nlat. tulipa, pere. diilbend) bog. lala, cvet
iz familije ljiljana (nazvan zbog slinosti sa
turbanom).
tulipomanija (nlat. tulipa, gr. mania pomama,
strast) strasna ljubav prema tulipa-nima
(lalama).
tulum (gr. tylemos, tur. tulum) meina, npr. za
vino; fig. prazne glave, nesabran ovek.
tulumba (ital. tromba, tur. tulumba) 1. mrk za
crpljenje vode ili za gaenje poara; pumpa;
2. vrsta slatkih zalivenih kolaa u obliku
malih krastavaca.
tulumina (tur.) velika meina; takoe: porez
koji su nekada spahije uzimale od
vinogradara.
tulus (nlat. tulus, gr. tylos) v. kalus.
tumbas (pere. dum rep, kraj, krma, baz koji se
igra, tur. tombaz) amac za pontonski most.
tumescencija (nlat. tumescentia) med. v. tumefakcija.
tumescirati (lat. tumescere) med. oticati,
prelaziti u otok, u izrataj.
tumefakcija (nlat. tumefactio) med. oticanje;
otok, oteenost, naduvenost.
tumidan (lat. tumidus) med. otekao, oteen,
nateen, naduven.
tumor (lat. tumor) med. otok, novostvoreni
izrataj tkiva na ovejem ili ivotinjskom
organizmu; benigni tumor dobroudni tumor,
sastavljen od zrelih elija koje nemaju veze
sa okolnim tkivom; maligni

turbina

tumor, zloudni tumor, sastavljen od ne-zrelih

elija koje prodiru u okolno tkivo.
tumul (lat. tumulus) gomila; grob.
tumult (lat. tumultus) mete, buka, graja,
guva, nemir, lom; uzbuna.
tun (eng. tun bava) najvea eng. mera za
tenosti=252 galona11,450 hl.
tuna (gr. thynnos, lat. thynnus) zool. morska
riba, cenjena zbog ukusna mesa; tunjina.
tungsten hem. naziv za hemijski element volfram.
tundra (rus. tundra, fin. tuntur) velika, samo
mahovinom i liajima obrasla barovita
ravnica u arktikim delovima Evrope, Azije i
Amerike.
tunel (eng. tunnel) put ili hodnik prebijen kroz
breg ili ispod reke, podzemni put (naroito
elezniki), podzemni prolaz.
tunika (lat. tunica) kod Rimljana: donje odelo,
donja haljina od bele vune (koulja) preko
koje su mukarci nosili togu a rimske gospe
palu; danas: vrsta enske kratke haljine.
tunikata (lat. tunicata) pl. zool. platai, vrsta
mikroskopski sitnih, iskljuivo morskih
ivotinjice.
tunicela (lat. tunicella) odeda katolikih
svetenika koju nose preko albe.
tunkin-gnezda v. pod salangana.
tunjina (lat. thynnus) zool. v. tuna.
tupe (fr. toupet) kovrast pramen kose iznad
ela; smelost, drskost.
tur (nlat. Sarga caucasica) 1. zool. kavkaski
kozorog, veoma cenjen zbog ukusnog mesa i
odlinog krzna.
tur (fr. tour, nlat. turnus) 2. obrt, okret; hod,
etnja, putovanje, izlet; red u nekom nizu;
okret, naroito u plesu; fig. podvala,
obeenjakluk, vetina.
tura (fr. tour) odreen deo puta, mala etnja,
izlet, putovanje.
turaa (fr. tour obrt) broj obrta, npr. to ih
uini jedan motor u odreenom vremenu.
turacin (nlat. turacus) crvena bojena materija
ivotinjskog porekla, sadri bakar, dobija se
od
pera
tropskoafrike
ptice
turako
(bananoder).
turban (pere. dulbend, tur. tiilbent) belo
platno koje muslimani obavijaju oko fesa, kao
ukras; obviti turban primiti islam, poturiti se.
turbe (arap. turba, tur. turbe) v. tulbe.
turbijon (fr. tourbillon) raketa koja se penje
vertikalno i u kovitlac.
turbina (lat. turbo gen. turbinis vrtlog, vitlo, fr.
turbine) vitlo, stalan toak sa izvijenim
lopaticama (izmeu kojih, kao kroz kanale,
protie voda koja se ozgo dovodi do jaza u
jedan uspravan cilindrian rezervoar), kod
kojeg voda dejstvuje bonim pritiskom na
lopatice i obre ga (sprava za iskoriavani
vodene energije); parne turbina vitlo koje
obre, udaranjem u

turbe

938

lopatice toka, zagrejana i jako napeta para.

turbo (lat. turbo vrtlog; vitlo) teh. predme-tak
koji se stavlja ispred naziva maina koje
pokree parka turbina.
turbogenerator (lat. turbo, gei. turbinis
vrtlog; vitlo; fr. turbine) agregat za
proizvodnju elektrine energije kod koga kao
pogonska maina slui turbina koja pokree
generator elektrine struje.
turboreaktor (lat. turbo gei. turbinis, reak-tor,
v.) motor na mlazni pogon.
turbulentan (lat. turbulentus) nemiran, bu-ran,
uzburkan, buan, neobuzdan.
turgencija (nlat. turgentia) v. turtor.
turgescevcija (nlat. turgescentia) v. turgor.
turgor (lat. turgor nabreklost) bot. napetost
biljnog tkiva koja ne doputa nedrvena-stim
delovima biljke da umaju.
turela (fr. tourelle kulica, tornji) voj. kruno
postolje za orua (mitraljeze, topove)
pomou kojih se moe gaati na sve strane,
naroito iz aviona.
turizam (fr. tour obilazak, putovanje, tourisme) putovanje radi zabave, zadovoljstva,
razgledanja zanimljivih krajeva, leenja;
turistika.
turist (fr. touriste) onaj koji putuje iz
zadovoljstva, radi razgledanja zanimljivih
krajeva, leenja.
turistika (fr. touriste) v. turizam.
turkoman (ital., p. Turco Turin, gr. manfa
pomama, strast) v. turkofil.
turkopoli (ngr.) potomci, deca Turaka i
Grkinja.
turkofag (ital., p. Tigso Turin, gr. phagem
derati) turkoder, onaj koji mrzi na Turke.
turkofil (ital., p. Tigso, gr. phflos) prijatelj
Turaka; kome je sve lepo i drago to je tursko;
turkoman.
turkofob (ital., p. Tigso Turin, gr. phobos
strah) v. turkofag.
turmalin (ital. turmalino) 1. min. dragi kamen
boje zelene, mrke, crvene (rubelit), ruiaste
ili bezbojan; 2. fiz. jednoosni kristal koji slui
za
ispitivanje
pola-rizovane
svetlosti;
turmalinska kleta kleta u kojima se svetlost
polarizuje
prolaskom
kroz
plou
turmalinskog kristala idui paralelne sa
osom, a drugi zrak se upije.
turmino tip. sedam srednjih pregradaka u
slagakom sanduku (nazvani po tome to
sadre slova ovim redom).
turn-aut (eng. turn-out) v. trajk.
turneja (fr. tournee) obilaenje, slubeno
putovanje nekog slubenika, trgovca;
putovanje od mesta do mesta nekog umetnika
ili sportiste (ili: grupe umetnika ili sportista)
radi prireivane predstava, utakmica ili
gostovanja.
turner (nem. Turner) gimnastiar.
turnike (fr. tourniquet) 1. obrtni krst, na
ulazima i prolazima, koji doputa da se

tutenag

prolazi samo jedan po jedan; 2. hir. instru-ment

za stezanje ila; slui za zaustavljanje krvi.
turnir (fr. tournure) 1. obrt; zgodan, spretan
nain
izraavanja;
sigurno
dranje,
okretnost; jastue to ene podmeu pod
gornji deo suknje pozadi.
turnir (fr. tournoi, ital., p., port. torneo, nem.
Turnier) 2. viteka utakmica u sred. veku sa
kopljem i titom, obino na konju; prireivali
su ih na vladarskim dvorovima i u sveanim
prilikama, a bile su strogo odreene
propisima (pravo ue-stvovanja imali su samo
plemii); danas: nadmetanje, utakmica, npr.
ahista.
turnira (nlat. turnare, fr. tourner) 1.
okrenuti, okretati, obrnuti, obrtati; voj. obii
neprijatelja, zai mu za lea.
turnira- (fr. tourner) 2. uestvovati kao borac
ili takmiar u turniru.
turnman (fr. tournement) jax. veto izvedeno
okretanje konja.
turnus (gr. tornos alatka drvodelja za obeleavanje kruga, nlat. turnus) utvren red po
kome vie lica jedno za drugim obavljaju
neki posao, red; naizmenino menja-nje,
naizmeninost, smenjivanje; per tur-num
(nlat. per turnum) po redu, redom.
tur-retur (fr. tour-retour) odlazak i povratak;
karta tur-retur karta koja vai za odlazak i
povratak, povratka karta.
turtur (lat. turtur) zool. grlica.
turf (eng. turf) sp. trkalite.
turfiti (eng. gentlemen of the turf) prijatelj,
ljubitelj konjskih trka.
turija (pere. turS, turu kiselo, tur. turgu) voe
ili povre ostavljeno u slanoj vodi ili siretu
za zimu.
tueikulacija (lat. tussiculatio) dged. suvo
kaljucanje.
tusis (lat. tussis) med. kaalj.
Tuskulanum (lat. Tusculanum) uvena vila
Ciceronova u blizini Tuskuluma (danas
Fraskati), u starom Lacijumu, gde je proveo
svoje najsretnije asove; otuda fig. mirno
seosko boravite nekog naunika ili
dravnika.
tu-step (eng. two-step) u dva koraka", ples
(vrsta uanstepa) u 2/4 takta.
tuga la forca (ital. tutta la forza) muz. svom
silom.
Tutankamon (Tut-anch-Amon) egipatski
kralj (oko 1350. god. pre n. e.), ija je
gotovo posve ouvana grobnica sa njegovim
kovegom i njegovom mumijom otkrivena
1922. u Dolini kraljeva" kod Luksora, sa
bogatom i veoma dragocenom arheolokom
graom.
tutela (lat. tutela) prav. staralatvo, stara-teljstvo,
titnitvo (maloletnika); fig. zatita, okrilje.
tutelarni (lat. tutelaris) prav. staralaki,
starateljski; fig. zatitniki.
tutenag slitina (legura) bakra, cinka i nikla,
kineske novo srebro.

tuga

939

tuti (ital. tutti) muz. svi glasovi zajedno, ceo hor,

ceo orkestar; tuti-kvanti(ital. tutti--quanti) svi
koliko god ih ima, svi odreda.
guti fruti (ital. tutti frutti) svi plodovi", jedno
ital. jelo sa mnogo plodova (povra ili voa);
fig. meavina, smesa, potpuri.
tutkalo (tur. tutkal) lepilo koje upotrebljavaju
stolari i obuari.
tutor (lat. tutor) prav. staralac, staratelj; tutor
testamentarijus (lat. tutor testamen-tarius)
staralac odreen zavetanjem; fig. zatitnik,
oslonac.
tutorijum (nlat. tutorium) prav. sudsko postavljanje za staraoca; tutorio lomine (nlat.
tutorio nomine) starateljski, putem starateljstva.
tutorstvo (lat. tutor) prav. v. tukla.
tutun (tur. tutiin) duvan.
tuf (nem. Tuff, lat. tofus, tophus vulkanski
kamen) geol. kamen koji je postao od masa
razdrobljenog materijala i pepela koje je
vulkan izbacio i koje su samo vodom
slabije ili jae slepljene.
tufegdija (pers.-tur. tufekci) pukar.
tufek (pere. tufenk, tur. tufek) puka; pucanj
iz puke.
tuciorizam (lat. tutus bezbedan, tutior bezbedniji, nlat. tutiorismus) fil. etiko na-

tuirati

elo priline sigurnosti", po kome se za

dopustljivost nekog dela trae razlozi koji
ga opravdavaju ne sa vie ili manje
verovatnosti, nego sa dovoljnom sigurnou.
tu (tur. tuc, tunc) bronza.
tu (fr. touche dodir, dodirivanje) 1. muz. dir
ka (na klaviru); 2. draenje, vreanje, uvreda;
3. slik. prenoenje boje kiicom; poslednji
potez kiicom; naknadno stavljanje tamne
boje na sliku; 4. vrsta finog kineskog crnog
mastila koje se spravlja od najfinije ai,
dobivene sagorevanjem kamfora; 5. sveano
pozdravljanje dobo-em i trubama, naroito
posle odrane zdravice. (Kod nas se
pogreno upotrebljava i mesto du.)
tue (fr. toucher) 1. sa. u rvanju: trenutak kada
rva koji je na zemlji dodirne obema
plekama zemlju, to znai da je pobeen; 2.
muz. razlika u jaini udara u dirke (kod
klavira).
tuirati (fr. toucher) dirnuti, dodirivati; pilati,
ispitivati pipanjem (npr. enu da li je trudna);
dirnuti, dirati, ganuti, tronuta; vreati,
uvrediti; crtati ili slikati tuem; vodene boje
prenositi kiicom. (Kod nas se pogreno
upotrebljava i mesto duirati.)


, dvadeset tree slovo nae irilice, peto
nae latinice (S, s).
aba (arap. Ka'ba koska, tur. Kabe) v. Kaba.
age (pere. kagag tur. kagit) hartija; pismo.
haja (pere., tur. kahya) 1. domain, stareina;
zamenik, nadzornik; 2. kola sa sirom,
kajmakom ili mesom.
aknut (pere.) glup, sumanut, aav.
ar (pere. kar, tur. kar) dobit, zarada, korist.
asa (pere. kase, tur. kase) zdela, inija,
posuda.
atib (arap. katib, tur. katib, katip) pisar;
pisac, mudrac, uenjak.
afir (arap. kafir, tur. kafir) onaj koji ne
priznaje boga, nevernik (naroito kao
pogrda).
e.. . (ital.) v. e. . .
evap (arap. kabab, tur. kebap) komadi raznog mesa peeni na ranju.
evapii (arap.) valjuci od seckanog mesa
peeni na rotilju.
ezap (tur. kezzap, pere. tizab otra voda)
alitrina kiselina kao sredstvo za izdvajanje
zlata i srebra.
eif (arap. kayf, tur. keyif) v. ef.
eifli (arap.-tur. keyifli) v. efli.
elav (pere. kel, tur. kel) bez kose, sa malo
kose na glavi.
ele-kula (pere.) Kula od glava", straan
spomenik turskog varvarstva koji su Turci
podigli kod Nia od lubanja Srba poginulih
1809. god. pri opsadi Nia, kada je herojski
poginuo resavski junak Stevan Sineli.
elija (lat. cella soba, soba za ostavu, ostava,
dem. cellula, gr kalia koliba) 1. zasebna
sobica, samica, naroito kaluerske; 2. naziv
za organizacionu jedinicu neke politike
organizacije; 3. okce u pelinjem sau; 4.
biol. osnovna jedinica ive materije, sposobna
za umnoavanje.
emane (pere. keman, tur. keman) violina.
emer (pers.-tur. kemer, gr. kamara, ngr.
kemeri) 1. muki koni pojas sa pregrada-ma
za novac, potpaa; 2. bogato ukraen enski
pojas.
emerli (pers.-tur. kemerli) sagraeno na svod,
svedeno.

enar (pere. kenar, tur. kenar) obala, strana,

kraj, ivica, kut; vrsta platna.
enifa (arap. kanif, tur. kenef, kenif zatien
od pogleda) nunik, zahod.
entezimo v. entezimo.
epenak (tur. kepenk) krilo od prozora;
kapak ispred duana; duani.
eramida (gr. cheramis, cheramisidos, tur.
keremid) vrsta krovnog crepa.
erana (pere., tur. kerhane) zanatlijska
radionica, naroito: radionica sapuna i
uarska radionica.
Kerpi (tur. kerpic) nepeena cigla.
ertovi (tur. kertik) pl. urezana i ukrtene grede,
balvani na uglovima zgrada sagra-enih od
brvana.
erivo (tur. cercive) okvir, oplata, ram na
prozoru.
esam (tur.) srea; kupiti na pesam kupiti na
sreu.
esar (lat. Caesar, nem. Kaiser) car.
esatluk (arap.-tur. kesatlik) nemanje novca,
novana kriza, besparica.
esma (tur. kesme od kesmek sei, odsei)
vrsta veza na upljike.
eten (arap. kattan, tur. keten) lan.
eten-halva (tur. keten halva) vrsta halve,
konana halva.
ef (arap. kayf, tur. keyif) dobro raspoloenje,
dobra volja, radost, veselje, uivanje;
prohtev.
efli (arap.-tur. keyifli) veseo, dobro raspoloen;
pri piu.
ehaja (pere. ked kua, Jjuda gospodar, vlasnik,
tur. kahya) 1. poglavica, upravitelj dobara; 2.
stareina obana, katunar.
i ... (ital.) v. i. . .
ibrit (arap. kibrit sumpor) palidrvce, i-bica
sumporaa.
ivot (gr. kibotos) v. kivot.
iler (lat. cella ostava, soba za ostavu, nem.
Keller) soba za ostavu, klet, vajat.
ilibar (tur. kehruba, kehlibar, pere. kahruba ono to privlai slamu) fosil-na smola
koja potie od etinare, jantar.
ilim (pere. kilim, tur. kilim) zastira, arenica, za podove i zidove, sag, tepih; vrsta
kecelje.
ilit (gr. chleidos klju, tur. kilit brava)
katanac, lokot.

iriz

941

iriz (tur.) v. iri.

iri (tur. ciris) .obuarski lepak.
ispet (arap. kiswa, tur. kispet) odelo, odea;
nakit. itab (arap. kitab, tur. kitab, kitap)
pismo,
knjiga; zakon, naredba; verska knjiga; itap.

itap (arap.) v. itab. ifta (hebr., tur. cifit,

cifut) Jevrejin; kod
nas samo u znaenju: tvrdica, filistar. orav
(pere. kur, tur. kor) slep na jedno oko. orda
(pere. kard no, tur. gorda, ma. kard)
sablja. orsokak (pere.-arap., tur. kor sokak)
slepa
ulica; fig. bezizlazno stanje, kritino
stanje.
otek (tur.) v. utek. uvik (pere. kuh, tur, kfth)
breuljak. ulav (pere. kulah, tur. kulah)
polukruna
kapa od uvaljane vune, koja se nosi ispod
fesa. ulbastija (tur. kulbasti) meso
peeno na
aru; ulbastija. umez (tur. kiimes)
kokoinjak; mala kuica,
uperila. umur (tur. kumur) drveni
ugalj.

ufte

up (arap. kiib, tur- kup) velik zemljani sud (za

pekmez, kajmak, turiju i dr.).
upa (pere.) zemljani krag sa irim grlom.
uprija (gr. gephyra, tur. koprii) most.
urak (tur. kiirk) gornji zimski kaput postavljen
i opiven krznom, bunda, kouh.
urdija (pere. kiirte, tur. kiirde) kratak krz-neni
kaput; dug enski kaput bez rukava od
belog, crnog ili crvenog sukna.
urta (tur.) grudnjak, prnjak.
urtauk (tur.) bolest ivine koju dobiva za
vreme sparivanja.
urija (tur. kurkcu) krznar, kouhar, zanatlija
koji pravi predmete od krzna.
uskija (tur. kiiskii) gvozdena poluga; pijan kao
uskija treten pijan.
ustek (tur. kostek) sveza, spona kojom se
sapinju noge konju, bukagije, negve.
utek (tur. kotek) batina, iba, tap; udarac.
utuk (tur. ktituk) panj, klada; po Vuku:
gomila, buljuk, eta.
ufte (pere. kufte od kuften istui, smrviti, tur.
kofte) loptica od iseckanog mesa sa biberom i
lukom; pl. ufteta.

U
U, u dvadeset etvrto slovo nae irilice,
dvadeset sedmo nae latinice (U, i); kao
skraenica: u. i. = ut infra (lat. ut in-fra)
kao dole; ult. = ultimo; ung. = ungve-ntum; i.
s. = ut supra (lat. ut supra) kao gore; U. S. =
United States (Junajted Ste-its) Sjedinjene
Amerike Drave; hem. U = uranijum
(uran).
uanstep (eng. onestep) okretna igra u 2/4
takta (kod nas obino: vanstep).
ubi (lat. ubi) pril. gde; ubi bene, ibi patrija (lat.
ubi bene, ibi patria) posl. gde mi je dobro, tu
mi je otadbina (iz Cicerona); ubi leko, ibi
pena (lat. ubi lex, ibi poena) gde je zakon,
tu je i kazna; ubi perikulum, ibi leko (lat. ubi
periculum, ibi lex) gde je (ili: gde se
pojavljuje) opasnost, tu je (ili: tu se pojavljuje)
i zakon (koji e je predu-prediti ili otkloniti).
ubikvisti (lat. ubique svuda) pl. 1. biol. opti
nazivi za tzv. kosmopolitske biljke i
ivotinje koje mogu da uspevaju i ive
svuda, bez obzira na klimatske i druge
uslove; 2. teol. oni koji veruju u sveprisutnost
tela Hristovog u prie-u, = luteranci.
ubikvitet (nlat. ubiquitas) sveprisutnost,
javljanje, postojanje na svakom mestu.
ubikvitisti (lat. ubique) v. ubikvisti.
uvea (nlat. uvea sc. membrana) alat. grozdnja-a,
opna tamnoica (u oku).
uvertira (fr. ouverture otvor; otvaranje;
poinjanje, poetak) muz. orkestarski uvod u
vee muzike delo, naroito u operu,
oratorijum i dr.
uvula (lat. uvnla grozdi) alat. resica (na nepcu).
uvulitis (lat. uvula) med. zapaljenje resice
(uvule).
uvulotomija (lat. uvnla resica, gr. tome
seenje, rezanje) med. odsecanje resice
(uvule).
ugursuz (tur. ugursuz) nevaljalac, nesrenik.
uzane (lat. usus upotreba, fr. usance) trgovinski obiaj, obiaj koji je u trgovini usvojen
kao zakon; up. uzo.
uzanca (ital. usanza) trg. v. uzo.
uzengija (tur. iizengi) stremen na sedlu.
uziologija (gr. usfa bie, sutina, logfa uenje)
fil. uenje o biu, o sutini.

uzo (ital. uso upotreba) trg. rok meninog

plaanja, meseni rok; uzo-menica menica
iji je rok plaanja odreen a uzo"; a uzo
(ital. a uso) prema obiaju kod menica, po
uobiajenom vienju ili roku plaanja, dve
do etiri nedelje; a uzo dopio (ital. a uso
doppio) pe dvostrukom roku plaanja.
uzukapija (lat. usucapio) prav. sticanje prava na
neku stvar dugim posedovanjem, dobi-vanje
neke stvari zastarevanjem prava nekoga
drugog na nju.
uzukapirati (lat. usu-capere) prav. prisvoji-ti
neku stvar dugom, neprekidnom upotrebom ili
dravinom, proglasiti je svojim vlasnitvom,
koristiti se pravom zasta-relosti.
uzun (tur. uzun) dug, dugaak, visok.
uzur (arap. huzur prisutnost, tur. huzur
smirenje) odmor, dokolica, poivanje.
uzura (lat. usura) upotreba, uivanje; kamate ili
interes na kapital; med. habanje, troenje,
nestajanje, ojedanje (tkiva, kostiju).
uzurpancija (nlat. usurpantia) obiaj, navika,
predanje, tradicija.
uzurpator (nlat. usurpator) nasilni i be-spravni
prisvaja, otmiar (naroito vlasti, prestola);
pr. uzurpatorski.
uzurpacija (lat. usurpatio) protivpravno i
samovlasno prisvajanje, otimaina, prigrabljivanje (npr. vlasti).
uzurpirati (lat. usurpare) prigrabiti, oteti;
samovlasno, bespravno i nasilno pri-svojiti
neko pravo, vlast i sl.
uzus (lat. usus) upotreba; obiaj, navika.
uzus fori (lat. usus fori) sudski obiaj.
uzusfruktuar (lat. ususfructuarius) prav.
uivalac tue svojine.
uzusfruktus (nlat. ususfructus) prav. upotreba,
uivanje tue svojine.
uzufruktuar (nlat. usufructuarius) prav. v.
uzusfruktuar.
uzufruktuirati (lat. usus upotreba, kori-enje,
iskoriavani, fructus plod) prav. koristiti se
tuim, uivati tue dobro (bez prava
svojine).
uj (ma. ij) nov, naroito u imenima mesta.
ujdurma (tur. uydurma udeavanje, podudaranje) veto udeena stvar, smicalica, podvala.

ulak

943

ulak (tur. ulak) skorotee, glasnik-konjanik (koji

je nekada, u Turskoj, imao pravo da svog
umornog konja uz put zameni odmor-nim
konjem svakog konjanika koga sretne).
ulalgija (gr. op desni, algos bol) med. bol u
eljustima (vilicama).
ulama (tur.) vrsta veza.
ulan (polj. ulan, hulan, tur. oghlan) koplja-nikkonjanik, vrsta lake konjice tatar-skog
porekla, najpre uvedene u Poljskoj,
naoruane pitoljima, sabljama i kopljima.
ulanka (polj. ulan) mundir u lana.
ular (gr. eega, tur. yular) konjski povodac.
ulema (arap. 'ulama, tur. ulema) pl. znalci
zakona, klasa turskih pravnika koji se ujedno
smatraju i kao svetenici i dobri poznavaoci i
tumai teksta Korana, islamskog predanja i
njihovog znaaja.
ulema-medlis (arap.-tur. ulema meclisi) skup,
vee ulema (upravni i nadzorni organ
islamske verske zajednice).
ulemoragija (gr. op desni, haima krv, ragkoren od regnymi slomim, skrham, prokinem, raskinem) med. uloragija.
Ulis (lat. Ulixes) latinske ime slavnog grkog
junaka pod Trojom Odiseja.
ulitis (gr. op desni) 1. med. zapaljenje desni.
ulitis (gr. ule oiljak) 2. med. zapaljenje oiljaka.
ulkus (lat. ulcus) ed. ir, prit, rana; ulkus
atonikum (lat. ulcus atonicum) iva rana;
ulkus duodeni (lat. ulcus duodeni) ir u
dvanaestopalanom crevu; ulkus durum (lat.
ulcus durum) tvrda grizlica, tvrdi ankir;
ulkus mole (lat. ulcus molle) meka grizlica,
meni ankir; ulkus ventrikuli rotundum (lat.
ulcus ventri-culi rotundum) okrugli ir
eluca.
ulna (lat. ulna) anit. lakatna kost.
ulonkus (gr. op desni, onkos masa) 1. med.
otok desni, izrataj na desnima.
ulonkus (gr. e oiljak, onkos masa) 2. med.
otok oiljka.
uloragija (gr. op desni, rag-, koren od regnymi
slomim, skrham, prekinem, raskinem) med.
krvarenje iz desni; ulemoragija.
ulotika (gr. ule zarasla rana, oiljak) pl. med.
sredstva za zaraivanje rana.
ulofilan (gr. oz kovrav, krecav, phy-llon
list) sa kovrastim listovima.
ulster (eng. ulster) dug i irok muki vrs-kaput
bez postave (kakav se najpre nosio u
Ulsteru, pokrajini na severu Mrske); alster.
ultima (lat. ultima) gram. poslednji slog neke rei.
ultima racio (lat. ultima ratio) poslednji razlog,
poslednja odluka, poslednje, krajnje sredstvo.

ultramonarhisti

ultimatizam (nlat. ultimativus) koji ima oblik

ili prirodu ultimatuma.
ultimatum (nlat. ultimatum) poslednja izjava,
poslednji predlog za zakljuenje nekog
sporazuma; zavrna re; poslednja re,
poslednji uslovi sa ogranienim rokom, ije
neprimanje znai prekid daljih razgovora o
tom predmetu, a esto i prisilne mere.
ultimo (lat. ultimo) berz. poslednjeg dana u
mesecu; poslednji dan meseca; ultimo--menica
menica iji rok pada poslednjeg dana u
mesecu; ultimo-novac novac koji se
pozajmljuje do ultima, dakle, za mesec dana;
ultimo-regulisanje ili likvidacija regulisanje
krajem meseca, meseni obraun.
ultimogepitura (lat. ultimo, genitura) prav.
docnije roenje; pravo ultimogeniture pravo
po kome, pri deobi nasledstva, stariji deli a
mlai bira.
ultimum (lat. ultimum) poslednje, krajnje,
krajnost, krajnji cilj.
ultimus (lat. ultimus) pr. najudaljeniji, krajnji,
poslednji.
ultra (lat. ultra) 1. pril. predmetak u sloenicama sa znaenjem: s one strane, preko
(toga), dalje, vie, jo, iznad; preko mere,
preterano.
ultra (lat. ultra) 2. kao imenica: onaj koji o
onome to hoe ne ume (voen strau ili
predrasudama) da bude umeren, zbog ega
obino ne postie ni ono to bi moda mogao
postii, npr. ultrarevolucionar, ultrarojalist,
ultramonarhist, ultrali-beral, ultrademokrat
itd.
ultravioletni zraci ont. v. ultraljubiasti zraci.
ultragama-zraci zraci koji dolaze iz kosmosa
(iz dosad nepoznatih izvora).
ultraizam (lat. ultra) miljenje i naela onih
koji vole da proteruju; up. ultra 2.
ultraljubiasti zraci ont. nevidljivi zraci na
krajnjem ljubiastom delu Sunevog spektra
koji dejstvuju hemijski (akttgski zraci) i kod
nekih supstancija izazivaju fluorescenciju;
supr. infracrveni, ul-tracrveni zraci.
ultramarin (lat. ultra preko, marinus morski)
koji je s one strane mora" (zato to se
ranije dobivao iz prekomorskih zemalja,
naroito iz Kine), veoma lepa i kao nebo
plava boja, rakije spravljana mlevenjem
prirodnog lazurnog kamena, danas se
izrauje vetaki.
ultramikroskop (lat. ultra, gr. mikr6s malen,
skopeo posmatram) ot. mikroskop kod koga su
i najsitniji delii gotovo uporno osvetljeni na
pravac gledanja, usled ega ti delii, zbog
savijanja (difrakcije) svetlosti na njima,
postaju vidljivi.
ultramonarhisti (lat. ultra, gr. monos jedini,
archo vladam) strasni privrenici i
potovaoci monarhijskog oblika vladavine ili
neograniene vladarske moi.

ultramontanac

944

ultramontanac (nlat. ultramontanus) pristalica

neograniene crkvene vlasti papine, kurijalist.
ultramontanizam (lat. ultra, mons breg,
Alpi) shvatanje u rimokatolikoj crkvi po
kome je Rim, tj. papa, duhovno sredite
hrianske crkve i sveta uopte.
ultramontanski (nlat. ultramontanus) koji je s
one strane planine (Alpa); otuda: koji je u
duhu papskog katolicizma.
ultrafiltracija (lat. ultra, filtratio) preiavanje (filtracija) kroz porozne membrane,
npr. za izolaciju belanevina i virusa.
ultracentrifuga (lat. ultra, cerifuga, v.)
naprava sa ogromnim brojem obrtaja (preko
150.000 obrtaja u minutu); upotrebljava se za
odreivanje molekularne teine he-mijskih
jedinjenja, za analizu koloida i u nuklearnoj
tehnici za odvajanje razliitih izotopa istog
elementa (konstruisao ju je vedski hemiar
T. Svedber).
ultracizam (lat. ultra) v. ultraizam.
ultracrveni zraci ot. nevidljivi zraci Suneva
spektra koji su manje lomljivi no crveni, a
odlikuju se toplotnim dejstvom.
ulus (mont.) horda, pleme, rodovski savez.
ulceracija (lat. ulceratio) 1. med. zagnojavanje,
izbijanje ira, obrazovanje ira; ir; 2. fig.
ogorenje, ogorenost.
ulcerirati (lat. ulcerare) 1. med. gnojiti,
zagnojavati; 2. fig. ogoriti, ozlojediti.
ulcerozav (lat. ulcerosns) gnojav, zagnojen,
pun ireva; fig. ozlojedljiv.
umajija (pere. humajum) vrsta jakog pamunog platna.
umbela (lat. umbella) vot. tit.
umbelate (nlat. umbellatae) pl. vot. v. umbelifere.
umbelifere (nlat. umbelliferae) pl. vot. biljke
titare, titonoe.
umbilikalni (nlat. umbilicalis) alat. pupa-ni, koji
pripada pupku.
umbilikus (lat. umbillicus) znat. pupak; sredina
ega; prav. srednji, etvrti deo Pan-dekta (od
HH-HHUP knjige).
umbo (lat. umbo) pupak na titu; zool. rt (na
ljuturi koljke).
umbra (lat. umbra senka) 1. astr. jezgro Suneve
pege; 2. hen. boja slina mrkoutom okeru,
od koga se razlikuje time to pri arenju
pocrni; mrki mineral koji se upotrebljava u
molovanju.
Umbri (lat. Umbri) pl. prastari narod u Italiji
koji su, oko 308. god. pre n. e., Rimljani
pobedili.
umformer (nem. Umformer) v. transforma-tor.
una korda (ital. una corda) muz. samo na jednoj
ici (svirati); up. korda.
unanimizam (lat. unanimus jednoduan,
sloan) lit. knjievni pokret u Francuskoj u
XX veku koji tei za ujedinjenjem na
osnovi zajednice i jedinstva moralnih
interesa.

univerzalna matematika

unanimist lit. pristalica, sledbenik unani-mizma.

ungventum (lat. unguentum) mast, pomast;
farm. lek prireen s mau.
ungula (lat. ungula) zool. kanda; kopito. !
ungulata (lat. ungulata) pl. zool. ivotinje sa
kandama ili kopitima.
unda (lat. uncia) val, talas.
undacija (lat. undatio) udaranje vala, kretanje
talasa; talasasti srani kucaj.
undulatoran (nlat. undulatorius) talasast,
vijugav.
Undina (nlat. Undina) 1. mit. enski vodeni duh,
vila brodarica (predmet veeg broja pesnikih
i muzikih dela); 2. astr. aste-roid otkriven
1867. godine.
undulacija (lat. undulatio) talasaste kretanje,
talasanje, lelujanje, njihanje; undu-laciona
teorija opt. uenje o talasnoj prirodi svetlosti;
supr. emisiona teorija, korpuskularva teorija,
emanaciona teorija.
undulisti (lat. undula) um. slikari koji, za
razliku od karakteristiara, vole oblinu i
mekou bez isticanje karaktera prikazivanog predmeta, a vijugavu liniju smatraju
uzorom i simbolom lepote.
undulirati (lat. undulare) talasati, leluja-ti,
praviti talase, valove.
univalve (lat. unus jedan, valva ljutura) pl. zool.
ivotinje sa jednom ljuskom, puevi.
univalvian (lat. unus, valva) 1. bog. sa jednom
mahunom; 2. zool. jednom ljuskom.
univaskularan (lat. unus, vasculum sudi) zool.
sa jednim sudom; sa jednim levkom; bog. sa
jednom aicom, jednoaini.
univerzalan (lat. universalis) opti; sveobuhvatni, koji je svemu (svima) zajedniki,
bez izuzetka; univerzalan sud log. sud kod
koga se predikat odnosi na ceo opseg
subjektovog pojma (npr.: Sva tela su rasprostrta", Nijedan sisar nema krga");
univerzalni naslednik prav. glavni naslednik.
univerzale (lat. universale) v. manifest.
univerzalizam (lat. universalis opti) 1. tenja
za obuhvatanjem svega; 2. u etici: shvatanje
da predmet etikog delanja nije u jedinci,
pojedincu, nego u nekoj celini ili zajednici
(porodici, dravi); 3. teol. uenje da se milost
boja prostire na ceo ljudski rod.
univerzalije (lat. universalia) opte stvari, opti
predmeti i dr.; fil. opti pojmovi, srodni pojmovi;
up. nominalizam, reali-zam, konceptualizam,
nominalisti. j univerzalist (lat. universalis)
pristalica univerzalizma.
univerzalitet (nlat. universalitas) optost,
ukupnost.
univerzalna istorija opta, svetska istorija,
istorija koja obuhvata sve.
univerzalna matematika fil. kod Dekarta: nauka
iji je zadatak pronalaenje jedne opte
metode (univerzalne metode) pra-

univerzalni

945

vidnog saznavanja (nazvana po tome to je

Dekart njen uzor gledao u pouzdanosti
matematike).
univerzalni (lat. universalis) opti.
univerzijada sp. meunarodna takmienja u
raznim disciplinama; odrava se svake druge
godine.
univerzitet (lat. universitas) velika kola,
sveuilite, najvia nastavna ustanova koja u
svom sastavu ima vie fakulteta; narodni
univerzitet
ustanova
kojoj
je
cilj
popularizovanje umetnosti, nauke itd.
univerzum (lat. universum) vasiona, vaseljena,
svemir, svet.
univokan (nlat. univocus) koji ima jedno
znaenje, jedan smisao; koji jednako glasi,
ravnoglasan.
unija (nlat. unio, fr. union) savez, sjedinjenje, zdruenje; sporazum; udruenje,
zadruga; sjedinjenje, spajanje, spojenost;
trajno spajanje vie drava u jednu veu
(federativnu)
dravu,
npr.
Sjedinjenje
Amerike Drave; latinska unija ugovor
(sklopljen 1865, obnovljen 1885) izmeu
Francuske, Italije, Belgije i vajcarske o
istovrsnom kovanju zlatnog i srebrnog novca
sa stalnim odnosom vrednosti zlata i srebra
od 1:15V 2 ; od ostalih drava uniji je Grka
pristupila 1867, a po istom sistemu kovale su
svoj novac ne pristupa-jui uniji formalno,
panija,
Rumunija,
Bugarska
i
junoamerike republike.
unijati (lat. unire ujediniti, sjediniti, nlat.
uniare, uniati) pl. pravoslavni (u istonom
delu Galicije, Hrvatskoj i Vojvodini) koji su
se, pod politikim pritiskom, ponovo
sjedinili" sa rimoka-tolikom crkvom tako to
su priznali vlast papinu i dogmu filiokve, a
zadrali svoje ranije crkvene ustrojstvo,
crkveni jezik i prieivanje u oba vida (i
hlebom i vinom), grkokatolici.
unikat (lat. unicatum) prvi ili jedini izra-eni
primerak ega; original.
unikum (lat. unicus jedini) neto to je jedno u
svojoj vrsti, to se samo jednom nalazi; samo
jo jedan otisak neke retke knjige; novac od
koga ima samo jo jedan primerak; neto jo
nevieno, jedinstven sluaj, udo; udo od
oveka.
unilateralan (nlat. unilateralis, lat. latus gen.
lateris
strana)
jednostran;
unilateral-ni
kontrakt jednostrani ugovor, po kome
uglavnom samo jedna strana prima na sebe
obavezu; up. bilateralni kontrakt.
unilobiav (lat. unis jedan, gr. lobos ljuska,
mahuna) zool. sa jednim plunim renjem.
unilokularan (nlat. unilocularis, lat. unus,
loculus kovei s pregradama) zool. jednopregradni, jednokesast.
unilokulozan
(nlat.
uniloculosus)
v.
unilokularan.
unionizam (nlat. unio sjedinjenje) tenja za
jedinstvom, za ujedinjenjem.
60 Leksikon

Unkl Sem

unionist (nlat. unio sjedinjenje) pristalica

jedinstva, pobornik ujedinjenja (upije).
unio prolijum (nlat. unio prolium) prav.
podjednako pravo dece dovedene u novi brak
(pastoraka) sa decom roenom pre sklapanja toga braka.
unipetalan (lat. unus, gr. petalon list) bog. koji
ima samo jednu laticu.
uniolaran (nlat. unipolaris) jednostoerni, koji
ima samo jedan pol ili jednu vrstu polarnosti;
koji se tie samo jednog pola, koji se
proizvodi samo jednim polom, koji dejstvuje
samo jednim polom.
unisono (ital. unisono) kuz. jednozvuno, u
jedan glas; jednoglasno, slono.
unitamente (ital. unitamente) muz. saglasno,
skladno.
unitaran (nlat. unitarius) koji tei za
jedinstvom ili ujedinjenjem.
unitarac (nlat. unitarius) 1. onaj koji tei za
jedinstvom, pristalica jedinstva; 2 onaj koji
veruje samo u jedno lice boga, koji ne
priznaje dogmu o trinitetu (supr. trinitarac).
unitarizam (nlat. unitarismus) tenja za
jedinstvom, za ujedinjenjem; tenja da u
jednoj saveznoj dravi vostvo pripadne najjaoj dravi, ili da se savezna drava pretvori
u jedinstvenu; supr. federalizam.
unitet (lat. unus, unitas) jedinica; jedinstvo;
jedinstvenost; jednakost, jednoobraz-nost;
slaganje, saglasnost; zajednica, bratstvo.
unifikacija (nlat. unificatio) ujedinjavanje,
ujedinjenje;
sjedinjavanje,
sjedinjenje;
ujedinjenje, ujedinjenost, sjedinjenje, sjedinjenost; izjednaenje uravnivanje.
unificirati (nlat. unificare) ujediniti, uje-dinjavati,
sjediniti,
sjedinjavati;
ujedna-iti,
ujednaivati.
uniforma (nlat. uniforma) jednoobrazno odelo;
staleka nonja; slubeno odelo, npr.
vojniko, milicijsko, elezniarsko i dr.
uniforman (nlat. uniformis) jednoobrazan,
jednorodan, jednolik; jedinstven, novog
oblika; fiz. uniformno kretanje jednako
kretanje, kretanje ija se brzina ne menja;
supr. multiforman.
uniformizam (nlat. uniforma) tenja da sve
drave ili crkve budu jednako ureene.
uniformirati (nlat. uniformare) izjednai-ti, dati
jednak
oblik;
jednako
odevati;
pr.
uniformiran, uniformisan.
uniformisana (nlat. uniforma) izjednai-vanje,
davanje
jednakog
oblika;
zavoenje
uniforme, oblaenje uniforme.
uniformisati v. uniformirati.
uniformisti (nlat. uniforma) pristalice (ili:
sledbenici) uniformizma.
uniformitet (lat. uniformitas) jednoobraz-nost,
jednorodnost,
jednolikost;
saglasnost,
slaganje; jednakost.
unicitet (nlat. unicitas) jedinstvenost.
Unkl Sem (eng. uncle Sam) v. pod Sem.

unkcija

946

unkcija (lat. unctio mazanje) pomazivanje,

posveivanje; konfirmcija.
un peko (ital. un roso) v. pod poko.
unra (eng. UNRRA=United Nations Relief and
Rehabilitation Administration) Uprava Ujedinjenih naroda za pomo i obnovu (1943
1949).
unterok (nem. Unterrock) donja suknja.
unter-oficir (nem. Unter-offizier) podoficir,
potasnik.
untercig (nem. Unterzeug donje rublje) donje
toplo rublje, tople gae, potkoulja (od
flanela).
unus (lat. unus) jedan.
unca (lat. uncia) mera za teinu; u SAD i
Velikoj Britaniji iznosi 28,349 g (za droge i
plemenite metale 31,103 g); uncija.
uncija v. unca.
uncijalan (lat. uncia, uncialis) sa jednog
palca irine = 2,5 st; uncijalna slova tip.
velika poetna slova.
upaniada
(sskr.)
istina,
vrlina;
ime
mnogobrojnih indijskih rasprava filozof-ske
i ritualne sadrine, deo veda koji hoe
njihovu sadrinu filozofski da obrazloi;
najstarije potiu iz predbu-distikog, a mlae
(sektake) iz hrianskog doba.
upas (malaj.) otrov u koji stanovnici Indo-nezije
natapaju strele, pravi se od soka dvaju
drveta: Antiaris toxicaria., koji sadri otrov
upas antiar, i Strychnos Tieute, koji sadri
strihnin.
ura (nem. Uhr, lat. hora) as, sat; asovnik.
uragan (fr. ouragan) v. orkan.
uragoga (gr. uron mokraa, ago teram,
gonim) pl. ned. sredstva koja teraju na mokrenje.
urakrazija (gr. uron, akrasia rava meavina)
med. rava meavina (sastav) mokrae.
urakratija (gr. uron, a-kratia neuzdrlji-vost,
slabost) med. nemogunost zadravanja
mokrae.
uralit 1. t. crnozeleni, kao svila sjajni amfibol
sa Urala; 2. kamena masa od azbesta, krede,
stipse i silikata, moe se rezati u ploe i
zakucavati ekserima; kao nesagorljiva i rav
provodnik toplote slui za graevinski
materijal (za po-krivanje krovova, oblaganje
zidova i dr.) i za posude.
Uran (gr. Uranos Nebo) mig. bog neba kod
Grka, sin i mu Teje, s kojom je izrodio
gigane; astr. sedma planeta, otkrivena 1781.
god., po daljini od Sunca dolazi posle
Saturna, po masi 14,6 puta vei od Zemlje.
uran(ijum) (nlat. uranium) hem. elemenat
atomske mase 238,03, redni broj 92, znak U,
radioaktivni metal po izgledu slian gvou,
ali znatno tei od njega; uranski smoljinac v.
uranit.
uranati (nlat. uranium) hem. soli uranske
kiseline.

urbanizam

uranizam (gr. Uran6s) ned. homoseksualitet

meu mukarcima, mukoblue.
Uranija (gr. Urania) mit. Nebeska, ime jedne od
9 muza, muza zatitnica astronomije (v. pod
muza), prikazivana sa globusom u ruci;
nadimak boginje Afrodite (Venere); astr.
asteroid otkriven 1854. godine.
uranijum v. uran.
uranikon (gr. uranos) muz. instrumenat,
kombinacija dveju harfi na ijim se icama
proizvodi zvuk dirkama.
uranioni (gr. Uraniones) pl. stanovnici neba,
nebeski, vinji (nadimak starogrkih bogova
kod Homera).
uraniskus (gr. uraniskos) nebece; nebo nad
prestolom, baldahin; med. nepce.
uranist (gr. Uran6s) med. v. urning.
uraniscitis (gr. uraniskos nepce) med.
zapaljenje nepca.
uranit (nlat. uranium, gr. nastavak -ites) min.
jedna od najvanijih uranskih ruda, veoma
vana u nauci i tehnici (u njoj je naen
radioaktivni elemenat, pa i danas slui za
dobivanje radioaktivnih materija).
uranografija (gr. uranos nebo, graphia
opis) opis neba, opisivanje neba.
uranolatrija (gr. uranos, latreia oboavanje)
oboavanje neba i zvezda.
uranoliti (gr. uranos, lithos kamen) pl. meteorsko kamenje.
uranologija (gr. uranos, logia nauka) nauka o
nebu i nebeskim telima.
uranometrija (gr. uranos, metria merenje)
merenje, premeravanje neba.
uranoplastika (gr. uraniskos nepce, plastike
uobliavanje) med. pravljenje vetakog
nepca.
uranorama (gr. igapbz nebo, orama pogled,
prizor) slika zvezdanog neba.
uranorafija (gr. uraniskos nepce, raphe av)
med. nepani av.
uranoskop (gr. uranos nebo, skopeo
posmatram) posmatra neba; dogled za
posmatranje neba.
uravnoskopija
(gr.
uranos,
skopeo
posmatram) gledanje (ili: posmatranje,
prouavanje) neba.
uranoshiza (gr. uraniskos nepce, schisis
med. potpuni rascep nepca.
urari otrov spravljen od biljnih sokova u koji
Indijanci natapaju svoje strele i oruje.
urat (gr. uron mokraa) hem. so mokrane
kiseline; vetake ubre od urina i gipsa.
urahus (gr. urach6s mokrani vod u pupku)
znat. mehurna uzica, kanal koji kod ove-jeg
embrija polazi od gornjeg kraja mehura i,
prolazei kroz trbunu duplju, zavrava se u
pupanoj vrpci.
urbanizam (lat. urbanus gradski, varoki) 1.
ureenje gradova s obzirom na estetske,

urbanizacija

947

higijenske i praktine potrebe stanovnika; 2.

lingv. re (izraz) karakteristine za govor
gradskog stanovnitva.
urbanizacija (lat. urbs grad, urbanus
gradski) naglo razvijanje gradova na tetu
sela, pojava u vezi sa koncentracijom
industrije po gradovima.
urbanizirati (lat. urbs gen. urbis grad, varo,
urbanus) uiniti po gradski, pova-roiti.
urbanist (lat. urbs, urbanus) inenjer-arhi-tekt
koji se bavi urbanizmomi. urbanisti-kom.
urbanistika (lat. urbs, urbanus) nauka o
ureenju gradova s obzirom na estetske,
higijenske i praktine potrebe stanovnika.
urbanitet (lat. urbanitas) pristojnost, uti-vost,
uglaenost.
urbanski (lat. urbanus) gradski, varoki;
obrazovan, uglaen, pristojan.
urbari (lat. urbum ralo, plug, urbare orati)
zbornici propisa kojima su u Hrvatskoj,
Sloveniji i Vojvodini ureivani odnosi
izmeu feudalca i kmetova; do XVIII v,
donosili su ih sami feudalni, a kasnije poela
ih je dravna vlast donositi; najstarijim
urbarom smatra se Vinodol-ski zakon (od
1288. god.).
urbarij(um) (nem.-lat. Urbarium) zemljita
knjiga, katastarske knjiga; pl. urbarije.
urbi et orbi (lat. urbi et orbi) 1. gradu (tj.
Rimu) i svetu (naroito kao formula
papinog blagoslova koji podaruje katoli-cima
o Velikoj nedelji); 2. fig. razglasiti neto
celom svetu, svima i svakome.
urgentav (lat. urgens) hitan, prean, neodloan.
urgencija (nlat. urgentia) hitnost, prenost,
neodlonost, pourivanje.
urgirati (lat. urgere) navaljivati, gurati,
pourivati neku stvar (ili: reenje), uporno
nastojati da se to izvri.
URDU jezik kojim se sada govori i pie u
Pakistanu.
urea (gr. uron) med. mokrana tvar, mokraevina (CON2HJ.
urede (lat. uredo svrab koji pee; snet) 1. med.
osip koji pee; 2. bog. snet, gara.
urezis (gr. uresis) ned. mokrenje.
uremija (gr. uron mokraa, hafma krv) med.
trovanje organizma ostacima materija koje su
se zadrale u krvi a nisu bile izbae-ne putem
bubrega; ti ostaci skupljaju se u mokrai (u
sluajevima tekih oboljenja bubrega).
urencia (lat. urere goreti, ei, sagoreti,
urentia) pl. med. sredstva za nagrizanje, za
najedanje.
ureter (gr. ureter) zool. mokrani sprovod-nik,
mokraovod.
ureteralgija (gr. ureter, algos bol) med. bol u
mokraovodu.
ureteritis (gr. ureter) med zapaljenje mokraovrda.

60*

urinirati

ureterolit (gr. ureter, lithos kamen) med.

kamiak u mokraovodu.
ureterotomija (gr. ureter, tome seenje,
rezanje) hir. rasecanje mokraovoda radi
vaenja kamiaka.
uretika (gr. uretikos koji tera na mokrenje) pl.
med. sredstva koja teraju na mokrenje.
uretikalan (gr. uron, lat. ureticalis) v. uretian.
uretian (gr. uretik6s) mokrani, koji se tie
mokrae; koji goni na mokrenje.
uretra (gr. urethra) zool. mokrana cev,
mokrani kanal.
uretralgija (gr. urethra, algos bol) med. bol u
mokranoj cevi.
uretralni (gr. urethra, nlat. urethralis) koji
pripada mokranoj cevi; uretralna struktura
suenje (ili: suenost) mokrane cevi.
uretrizam (gr. urethra) med. gr mokrane
cevi.
uretritis (gr. urethra) med, zapaljenje mokrane
cevi.
uretroragija (gr. urethra mokrana cev, ragkoren od regnymi slomim, skrham,
prekinem) med. v. stimatoza.
uretroskop (gr. urethra, skopeo posmatram)
med. v. endoskop.
uretroskopija (gr. urethra, skopeo) med. pregledanje mokrane cevi pomou endoskopa.
uretrotom (gr. urethra mokrana cev, tome
seenje, rezanje) hir. no za otvaranje
mokrane cevi.
uretrotomija (gr. urethra, tome) hir. otvaranje
mokrane
cevi
radi
proirivanja
i
odstranjivanja stranih tela.
uridroza (gr. uron mokraa, idros znoj) v.
urhidroza.
Urija (hebr. Urijjah) mu Batsebin (Dani-i:
Vitsaveja), vojskovoa cara Davida, koji ga
je, samo da bi se doepao njegove, ene,
poslao s pismom svom glavnom vojskovoi
Joavu u kome mu je naredio da postavi
Uriju na takvo mesto u borbi gde e sigurno
poginuti (P Sam. 11, 14-17); otuda: Urijino
pismo pismo koje donosi propast ili smrt
donosiocu.
urijazis (gr. igeb mokrim, uron mokraa)
med. mokrenje.
urijas (gr. uron mokraa) mokrana fi-stula.
Urijel (hebr. Uriel) Boja svetlost"; mit. ime
jednoga od 4 arhanela, koji je s leve strane
Bojeg prestola.
urikum (gr. uron mokraa) v. urea.
urina (lat. urina) med. mokraa.
urinal (nlat. urinale) bandaom privrena za
telo boca od gume za hvatanje mokrae; sud
za mokrenje bolesnika, guska".
urinalan (nlat. urinalis) mokrani.
urinat (lat. urina mokraa) ubre od izmeta i
mokrae.
urinirati (lat. urina) med. mokriti.

urinozan

948

urinozan (nlat. urinosus) mokraevit, koji

sadri mokrane materije; mokraast, koji
smrdi na mokrau.
urinometar (lat. urina mokraa, gr. metron
mera, merilo) sprava za merenje koliine
mokrae.
urian (gr. uron mokraa) hem. koji ima u
sebi mokrane kiseline.
urma (pere. hurma, tur. hurma) plod od jedne
vrste palmi, datu la.
urna (lat. urna) krag za vodu; sud u kome se
uva pepeo spaljenog mrtvaca; sud za
izvlaenje sreaka.
urnek (tur. ornek) pregledalica, obrazac,
mustra; uzor, remek-delo.
urning (gr. Uranos) mukobludnik, homoseksualac, pederast (po Venus uraniji,
boginji nebeske, iste ljubavi) zato to su
homoseksualci kod starih Grka izbegavali
spolno optenje sa javnim enskinjem i zbog
toga, kod neobavetenih, pravili utisak istih
ljudi.
uro- (gr. uron) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: mokraa, mokrani.
urobilin (nlat. urobilinum) hem. crvenomrka
bojena materija u mokrai, naroito kod
bolesnih od groznice i utice.
urobilinurija (nlat. urobilinum, gr. igeb
mokrim) med. poveane luenje urobilina
mokraom.
urogenitalan (gr. uron mokraa, lat. genita-lis
koji raa, oploava, oplodan, od genere ili
gignere roditi, raati, stvoriti, oploditi) zool.
koji slui luenju mokrae i razmnoavanju;
urogenitalni sistem pribor mokrano-spolni
(svi organi tela koji slue luenju mokrae i
razmnoavanju:
bubrezi,
mokraovod,
mokrani mehur, mokrana cev sa korenom
lezdom kao i svi spolni organi).
uroza (gr. uron) med. mokrana bolest.
urokriterijum (gr. uron, kriterion znak za
upravljanje, merilo) med. znak, simptom
ega u mokrai.
urokritika (gr. uron, kritikos presudan) med.
pregled (ili: ispitivanje) mokrae; urokritini znaci ili urokritika znaci koji su se
pokazali u mokrai.
urolagnija (gr. uron, lagneia telesne uivanje)
med. doivljavanje spolnog zadovoljenja u
bilo kakvom dodiru s mokraom neke osobe
drugog pola.
urolit (gr. uron, lithos kamen) med. mokrani
kamen.
urolitijaza (gr. uron, lithiasis kamen u mokranom mehuru) med. oboljenje od mokranog kamena.
urologija (gr. uron, logia nauka) med. grana
medicine koja ispituje i prouava bolesti
mokranih organa i bavi se njihovim
leenjem, nauka o mokrai.
uromavt (gr. uron, mantis predskaziva,
prorok) onaj koji prorie po mokrai.

uterinalan

uromanpca (gr. uron, manteia predskazivanje, gatanje, proricanje) vraanje (ili:

gatanje, proricanje) po mokrai.
uropoetian (gr. uron, poieo pravim, stvaram)
zool. koji se tie stvaranje mokrae;
uropoetini sistem deo urogenitalnog smg stema
koji slui luenju mokrae.
uroskopija (gr. firon, skop66 gledam,
posmatram)
med.
pregled, ispitivanje
mokrae.
urotropin (gr. uron, tropos obrt, okret) farm.
lek od formaldehkda i amonijaka, utie na
rastvaranje mokrane kiseline i tera na
mokrenje; upotrebljava se kod gi-hta i
katara mokranog mehura.
urohrom (gr. uron, chroma boja) hem. bojena
materija mokrae.
urocela (gr. uron, kele prosutost, prodor, kila)
med. mokrana kila, naduvenost mud-ne
kesice usled izliva mokrae u nju.
urocistis (gr. uron, kystis mehur, beika) med.
mokrani mehur.
urocistitis (gr. uron, k^stis) med. zapaljenje
mokranog mehura.
urtikarija (nlat. urticaria, lat. urtica kopriva,
ara) med. koprivnjaa.
urtikacija (lat. urtica kopriva, ara, nlat.
urticatio) med. ibanje koprivom (kao sredstvo
za
razdraivanje
kod
uzetosti
i
neosetljivosti).
urf (arap.) 1. na tradiciji osnovane odred-be,
obiajno pravo muhamedanskih naroda; 2.
okrugao turban evrekasta (kobasias-ta)
oblika.
urhidroza (gr. uron mokraa, idros znoj) med.
luenje mnogo mokrae znojem (kod uremije); uridroza.
usiologija fol. v. uziologija.
ustabaa (pere.-tur. usta basi) stareina,
predsednik zanatlijskog esnafa, glavni,
struni majstor.
ustija (lat. ustio) med. gorenje, arenje,
eenje, peenje, paljenje; takoe = kauterizacija.
ustilaginizam (lat. ustilago snet) med. tro-vanje
sporama kukuruzne sneti. Deja bolest koja
nastaje kad deca jedu hleb i kaamak od
kukuruznog brana koje sadri spore
gotovanske gljive Ustilago mai-dis.
ustulacija (nlat. ustulatio) med nagorevanje,
paljenje, saizanje.
utenzilije (lat. utensilia) pl. stvari za upotrebu,
pomona sredstva; poljoprivredne, kuhinjske,
kune stvari; orue, pribor (za pisanje, za
slikanje i dr.); lekarski instrumenti i sprave;
konto utenzilija trg. raun koji se vodi u
glavnoj knjizi o stvarima i priboru radnje.
uteri inflacio (lat. uteri inflatio) med. nadimanje
materice, oticanje materice.
uterina (nlat. uterina) pl. med. sredstva protiv
bolesti materice.
uterinalan (nlat. uterinalis) anat. materini, koji
pripada materici.

uterini

949

uterini (lat. uterini) pl. prav. deca od jedne

majke a raznih oeva, polubraa, poluse-stre.
uterinski (lat. uterinus) materini, koji pripada
materici; up. uterus.
uteroskopija (lat. uterus materica, gr. sko-reb
posmatram) med. pregled materine.
uterus (lat. uterus) zool. materica.
utija (tur. iitii) zagrejano glatko gvoe za
glaanje rublja, pegla.
util (lat. utilis koristan) opti naziv za sve
stvari i predmete koji su postali neprikladni
za dalju upotrebu, ali zgodni da poslue kao
sirovina za preradu u industriji, npr. razni
otpaci, krpe, kosti, staklo, prazne konzerve,
stara obua, hartija i dr.
utilizam (lat. utilis) fil. v. utilitarizam.
utilizacija
(nlat.
utilisatio)
korienje,
iskoriavani, upotreba; pravljenje neega
upotrebljivim.
utilitaran (lat. utilis koristan, fr. utilitai-ge)
praktino koristan, pogodan, prikladan,
upotrebljiv.
utilitarizam (lat. utilis koristan) 1. fil. gledite
korisnosti, etiki pravac koji smatra da je
svrha ovejeg delanja korist i blagostanje,
bilo pojedinca (individualci utilitarizam) bilo
celine (socijalni utilitarizam). Osniva
utilitarizma kao etikog sistema je
Deremi Bentam (Bentham, 17481832),
po kojem treba da je cilj to vea srea za
to vei broj", a radei na optem dobru,
radimo i na sopstvenom; 2. prav. shvatanje po
kojem je pravu cilj da zatiti samo izvesne
interese, a ne da ostvari neku viu pravdu;
glavni predstavnik Rudolf Jering (Jhe-ring,
18181892); 3. tenja da se u svemu trai
samo lina korist.
utilitarist (lat. utilis) v. utilitarci.
utilitarci (lat. utilis) fil. pristalice utilitarizma
(Deremi Bentam, Don Stjuart Mil i dr.);,
fig. ljudi koji se u radu rukovode poglavito
naelom
koristi
i
uspeha,
naroito
materijalnom
utilitet (lat. utilitas) korisnost, probita-nost,
upotrebljivost, celishodnost, korist, dobit;
princip utiliteta naelo korisnosti; teorija
utiliteta v. utilitarizam.
Utopija (gr. i ne, topos mesto) zemlja koja ne
postoji", izraz kojim engleski drav-

UUR

nik i humanist Tomas Mor (14781535)

naziva, u svom istoimenom fantastinom
romanu, neko zamiljeno ostrvo, na kome
postoji njegovo zamiljeno ustrojstvo
drave; otuda: naziv za svaku dravu sa
idealnim ureenjem; takoe: neostvarljiva
zamisao, sanjarija, kula u vazduhu.
utopist (gr. u, t6pos) sanjalica, zanesenjak;
politiki ili socijalni radnik koji se zanosi
neostvarljivim planovima o popravni stanja;
up. Utopija.
utopistiki (gr. u, t6pos) sa ureenjem kakvo je
u zemlji Utopija; zamiljen, sanja-laki
stvoren, neizvodljiv, neostvarljiv, nemogu.
utrakvisti umerenija stranka meu husiti-ma
koji su uveli u obiaj au i putir pri
prieivanju svetovnjaka i prie-ivali
pod oba vida" (lat. sub utraque specie), tj.
pod vidom i hleba i vina; up. kalikstinci.
ut, re, mi, fa, sol, la, si (ut, ge, mi, fa, sol, la, si)
uz. naziv tonova dijatonske lestvice,
uobiajen u Italiji, Francuskoj i kod nas.
Slogovi, kojima je poslednji (si) tek docnije
dodan, zovu se aretinski ili gvi-donski
slogovi, po ital. kalueru-bene-diktincu
Gvidu iz Areca (Guido Aretinus, 9951052),
koji ih je uzeo iz stare katolike crkvene
pesme, u kojoj se sv. Jovan, kao zatitnik
pevaa, moli da sauva i spase od
promuklosti: Ut queant laxis Re-sonare
fibris Mi-ra gestonim Fa-muli tuorum Solve polluti La-bii reatum Sancte loannes! (Da
bi tvoje sluge mogle rairenim grudima da
pevaju o tvojim udesnim delima, o izbrii
krivicu obesveene usne, sveti Jovane!).
utrijuskve jurne doktor (nlat. utriusque juris
doctor) doktor oba prava, tj. kanonskog i
rimskog.
utrikulus (lat. utriculus) bog. mei, mali meh
(biljnog soka).
ukur (tur. uckur) svitnjak, ganik.
utuglija (pers.-tur. iictuglu, ii?, tri, tugKOH,-ski
rep) paa sa tri tuga.
udera (arap. frugra tur. hucre) mala i trona
kua, straara.
uur (arap. 'ur, tur. 6ur) desetak, ujam,
naknada za uslugu; uzeo bog od njega uur
bog ga obeleio nedostatkom, tj. nije pri svoj
pameti.

F
F, f dvadeset peto slovo nae irilice, deseto
nae latinice (F, f); kao skraenica: . = fak
(lat. fac) uini; f. = futu-rum; . ili es. =
fecit; . ili lem. = feminlnum; . ili fol. ili *.
= folijum, folio; f*. g. = folio rekto; R. v.
= folio verzo; Fasc. = fasciklu g. =
franko; fr., frc. = franak (fr. franc); JCGZ. f =
fa (etvrti ton od osnovnog tona S); . = forte;
. = fortisimo; fiz. F. = oznaka za stepen po
Farenhajtu; = oznaka za frekvenciju; hem.
Fm = fermijum; F = fluor; Gt = francijum.
fabijevci (eng. Fabian society) englesko
socijalistike drutvo osnovano 1884. god. u
Londonu koje je teilo da izvri preo-braaj
postojeeg
drutva
u
socijalistike,
ograniavajui postepeno privatnu svojinu i
prenosei zemlju i proizvodnju u dravnu
svojinu; nazvani po rimskom vojskovoi
Fabiju Maksimu Kunkta-toru (Oklevalu),
koji je oklevao da se pusti sa Hanibalom u
odlunu borbu.
fabrika (lat. faber izraiva, spravlja, vetak,
zanatlija, fabrica radionica, fr. fabrique)
tvornica, obrtnika ustanova u kojoj vei broj
radnika, uz znatnu pripomo mehanizama
koje pokreu naroite maine, sa veom
podelom rada i veim kapitalom proizvode
bre, jevtinije i u velikim koliinama neku
vrstu robe (tkanine, svilu, maine, staklo,
eer, municiju, avione itd.); fig. mesto gde se
stvaraju izmiljotine, obino u ravom
smislu, npr. fabrika lai" i sl.
fabrikavt (lat. fabrica radionica) vlasnik (ili:
sopstvenik) fabrike, tvorniar, proizvoa
fabrike robe.
fabrikat
(lat.
fabricatum
izraene,
napravljeno, fabricare izraditi, spravljati)
potpuno preraena roba, tj. roba koja se, po
izlasku iz fabrike, vie ne prerauje.
fabrikatura (nlat. fabricatura) v. fabrika-cija.
fabrikacija (lat. fabricatio) proizvoenje;
prerada,
preraivanje
(sirovina);
fig.
izmiljanje, kovanje (lai).
fabrikovati (lat. fabricari) v. fabricirati.
fabricirati (lat. fabricari) proizvoditi (ili:
proizvesti, izraditi, izraivati) u

fabrici; proizvoditi naveliko; patvori-ti, npr.

vino; raditi po odreenom obrascu; fig.
izmiljati, kovati (vesti, lai).
fabriki (lat. fabrica) koji pripada fabrici,
izraen u fabrici, tvorniki; fa-brika roba
roba izraena u fabrici; fabrike biljke biljke
koje se prerauju u fabrikama; fabriko zlato
bakar sa veoma malim procentom zlata (za
nakite i dr.); vrsta zlata u listovima (za pozlaivanje).
fabula (lat. fari govoriti, kazivati, fabula)
1. basna, pria u kojoj se prikazuju dogaa
ji iji su junaci ivotinje, koje misle,
rade, govore i ponaaju se kao ljudi,
obino sa ciljem da poui ili da ismeje
mane i slabosti ljudske. Kao pisci ovak
vih pria uveni su: Ezop, Lafonten,
Lesing, Krilov, Dositej Obradovi i dr.;
2. izmiljotina, bajka, la; 3. predmet,
sadrina (drame, epa, prie itd.).
fabulirati (lat. fabulari) priati prie,
izmiljati, matati, askati.
fabulist (lat. fabula) pisac basana, basno-pisac.
fabulozan (lat. fabulosus) kao u bajci, basnoslovan, izmiljen, neverovatan.
favor
(lat.
favor)
milost,
naklonost,
privrenost, odanost; in favorem (lat. in
favorem) prav. u korist, u prilog.
favorizirati v. favorizovati.
favorizovati (fr. favoriser) biti naklonjen,
pozleivati kome, ii kome na ruku, potpomagati koga.
favorit (ital. favorito) 1. ljubimac, milo-snik; 2.
ovek koji je u milosti kod neke mone,
uticajne linosti; 3. neto naj-omiljenije,
naroito konj trka na koga se najvie klade i
koji ima najvie izgleda na pobedu; 4. sp.
fudbalski tim, bokser, rva itd. koji ima
najvie izgleda da e pobediti.
favoritizam (nlat. favoritismus) slabost prema
ljubimcima, vlast ljubimaca.
favoritkinja (fr. favorite) ljubimica, miljenica,
milosnica, dragana, naroito nekog vladara.
favus (lat. favus) sat, sae meda ili voska; med.
vrsta kraste na glavi, strup.

fagedena

951

fagedena (gr. phagedaina) med. razjedan ir

kod koga se raspadanje tkiva vri veoma
brzo tako da se povrina ira naglo
poveava.
fagedenian (gr. phagedainikos) met. razjedan,
koji razjeda, nagrizan, KOJI nagriza;
fagedetgna sredstva sredstva protiv fagedene.
fagena (gr. phagaina) med. bolesna strast za
jelom, halapljivost.
fago (gr. phagos, lat. phago) deronja, izjelica.
f a go l iza (gr. phagein derati, lysis rainjenje, rastvaranje, slabljenje) biol. slabljenje snage elija dernjaa (fagocita).
fagot (ital. fagotto) muz drven duvaki instrument sa najdubljim topovima od svih
drvenih duvakih instrumenata i sa potmulom bojom tona.
fagotino (ital. fagottino) muz. fagotu slian manji
instrument sa viim tonom; tenor fagot.
fagotist (ital. fagottista) muz. svira u fagot.
fagociti (gr. phagein derati, kytos u-plje telo;
koa, opna) pl. fiziol. elije dernjae, elije
koje imaju sposobnost da prodiru", tj.
unitavaju mikrobe i mrtve elije organizma;
to su poglavito leukociti.
fagocitoza (gr. phagein derati, jesti, kytos
uplje telo; koa, opna) zool. svojstvo elija
dernjaa (fagocita) da primaju u sebe i
unitavaju bakterije i druga strana tela.
fada (eg. fadda) negdanji sitan egipatski
srebrn novac = 1/40 pjastera.
fadem (eng. fathem) hvat, eng. mera za duinu
= 2 jarca = 6 stopa = 1,828 t.
Faegon (gr. Phaeton) met sin Heliosa (boga
Sunca) i Klimene; na njegovu molbu dopusti
mu otac da jedan dan upravlja nebeskim
kolima, ali deak, preslab da rukuje vatrenim
konjima, skrene s puta i zapali nebo i
zemlju, zbog ega ga Zene ubije munjom
da bi spreio dalju nesreu; fae-ton (fr.
phaeton) laka, nepokrivena, elegantna kola
na etiri toka; stariji oblik putnikog
automobila sa platnenim krovom.
faza (gr. phainesthai pojaviti se, pojavljivati
se, phasis pojavljivanje) 1. izgled, pojava; 2.
astr. mena (Meseeve faze, Vene-rine faze),
naziv za razliite izglede Meseca i planeta
koji zavise od njihovog poloaja prema Suncu
i Zemlji; 3. oblik, stepen razvitka (uslovljen
promenom vremena i prilika), promena u
stanju ovejeg ivota; 4. fiz, stanje kretanja
(kod oscilo-vanja) u odreenom trenutku,
odreuje poloaj i pravac kretanja take;
istovremeno postojanje dveju faza, tj.
tenosti i vrstog tela, npr. vode i leda.
fazan (gr. phasianos) zool. gnjetao, poznata
ptica iz reda koka", poreklom iz Zap.

fakopsis

Azije, odomaena i u Evropi (nazvana po

azijskoj reci Fazis), spada u nau najvaniju divlja.
fazon (fr. facon, lat. factio injenje, pravljenje)
rad, izrada, nain izrade; oblik, kroj, nain
nonje; spoljanji izgled.
fazonirati (fr. faconner) izraditi, izrai-vati,
uobliiti, uobliavati, oblikovati, doterati,
doterivati,
udeavati,
udesiti;
obraditi,
obdelati; ukrasiti; fazonirana pia vetaki
napravljena pia, npr. konjak, rum itd.;
fazonkrane tkanine tkanine sa arama,
mustrama, cvetovima.
faj (fr. faille) teka svilena materija krupno
tkana.
fajans (fr. faience, ital. porcellana di
Faenza) vrsta poluporculana (nazvana po
italijanskom gradu Faenca).
fajda (arap. fa^a, tur. fayda) korist, dobit;
vajda.
fajn (nem. fein) tanak, tanan, utanan,
nean, lep, fin.
fajnmeker (nem. Feinschmecker) sladokusac,
gurman.
fajront (nem. Feierabend) prestanak s radom;
naroito: vreme kad se noni lokaln (kafane
i sl.) moraju zatvoriti; fajerunt, faj(e)ramt.
fajta (ma. faj, fajta) vrsta, soj, pasmina,
bagra.
fajter (eng. fighter) sp. hrabar i otar borac,
onaj koji u borbi otro i estoko napada,
naroito u boksu.
fajfuter (eng. fiveshooter) vrsta revolvera sa
pet cevi.
fakat (lat. facere initi, factum) injenica, delo,
radnja, dogaaj; de fakto (lat. de facto) u
stvari,
stvarno,
zaista;
samovoljno,
samovlasno; odmah, smesta, bez okoliavanja; fakt.
faken (fr. faquin, ital. facchino) lutka od drveta
ili slame koju konjanici, radi vebe, gaaju
kopljem; up. fakin.
fakin (ital. facchino, fr. faquin) mangup, hulja,
nitkov, ugursuz; nosa, amalin; up. faken.
f a ki r (arap. faqir, tur. fakir) siromah; muhamedanski kaluer-prosjak, dervi; u
Indiji: isposnik-pokajnik (kome pripisuju
sposobnost razvijanja natprirodne snage, to
postie
ubijanjem
telesnosti
i
jakim
usredsreenjem volje).
fakodan (gr. phakodes, phakoeides) soivost, u obliku soiva.
fakozis (gr. phakos soivo, lee) med. tamna
pega u oku.
fakoliza
(gr.
phakos,
lysis
dreenje;
osloboenje) med. vaenje onog soiva.
fakometar (gr. phakos, metron mera, meri-lo)
sprava za meree jaine soiva.
fakopalingeneza (gr. phakos, palin ponovo,
genesis stvaranje) med. ponovno stvaranje
onog soiva.
fakopsis (gr. phak6s, dpsis vienje, oko) med.
pegavost onog soiva.

fakos

952

fakos (gr. phakos) med pega na koi u

obliku soiva, naroito pega od sunca.
fakoskotoma (gr. phak6s, skotia tama,
pomrina) med. zamraenost onog soiva.
fakocistitis (gr. phakbs, kystis mehur) med.
zapaljenje ahure onog soiva.
faksimil (lat. fac simile uini slino) veran
snimak, verna kopija ijeg rukopisa (izraena
pomou bakroreza, litografije i dr.), tano
podraavanje rukopisa, potpisa itd.
fakt (lat. facere initi, factum injenica) v.
fakat.
faktaa (fr. factage) taksa za prenos robe,
prenosnina; preduzee za prenoenje robe.
faktis (fr. factice) laka pahuljiasta masa,
zamena za kauuk; dobiva se vulkanizovanjem biljnog uglja sumporom ili nekim
njegovim jedinjenjem; dodaje se gumi za
brisanje, mekim gumenim valjcima i
listovima.
faktitiva (nlat. factitiva) pl. gram. uzroni
glagoli, uinski glagoli (npr. be liti, belim
initi da postane belo, za razliku od beleti,
belim postajem beo); kauzativa.
faktitivan (nlat. factitivus) koji stavlja u
delatnost, uinski, uzroni; faktitivni glagoli
gram. v. faktitiva.
faktiki (lat. factum) injeniki, stvaran, pravi;
osnovan
na
injenicama,
dokazan
injenicama.
faktor (lat. facere initi, factor) inilac,
initelj; poslovoa, nadzornik, delovoa (u
tamparijama, fabrikama, rudnicima itd.);
posrednik izmeu radnika koji rade kod kue
i fabrikanata; disponent koji zastupa neki
trgovaki posao ili upravlja nekom radnjom;
upravnik faktorije; u Rusiji i Engleskoj:
trgovaki agent, komi-sionar; fig. inilac,
okolnost, sila koja neto stvara, injenica;
uticajna linost; mat. inilac, broj kojim se
mnoi.
faktorija (eng. factory) 1. fabrika; 2. vee
trgovake naselje u prekomorskim zemljama;
mesto u udaljenim krajevima (npr. na severu
Kanade) gde se vri otkup leine i snabdevanje
lonaca i mesnog stanovnitva.
faktotum (lat. fac totum uini sve) onaj koji sve
radi, koji se moe upotrebiti za sve, glavni
inilac, desna ruka, sve i sva (u nekom
poslu).
faktura (lat. factura) 1. trg. spisak kupljene (ili
prodate) robe i raun o tome, raun o robi; 2.
muz. obrada i graa muzikih komada.
fakturirati (v. fakturisati).
fakturisati (lat. factura) izdati podroban raun
(fakturu) o prodatoj robi.
fakule (lat. facula buktinjica, dei. od fax gen. facis
buktinja) pl. astr. buktinje", sjajne pege,
izvesna svetlija ispupenja na fo-tosferi,
sjajnije od nje i zrae jae no ona.

faliment

fakultativan (nlat. facultativus) 1. neobave-zan,

ostavljen slobodnom izboru onoga koga se
tie; 2. koji osposobljava, koji daje pravo (na
neko zvanje, posao i dr.); fakul-tativni brak
brak (graanski ili crkveni) ostavljen
slobodnom izboru graana; supr. obligatoran.
fakultet (lat. facultas sposobnost) prirodna
sposobnost, dar; odeljenje univerziteta
(pravni, filozofski); med. sila koja stvara
proces u ivom telu.
fakultetlija (lat. facultas) onaj koji je svrio
fakultet.
fakh (arap.) erijatsko pravo.
falake (arap. falaq, tur. falake) klade, klada s
uetom u sredini kojim se veu noge krivcu
pa mu se udaraju batine po tabanima.
falakra (gr. phalakra) med. elavost.
falakrodan (gr. phalakroeides elast, slian
eli) med. elav.
falakrozis (gr. phalakrosis) e davljenje.
falanga (gr. phalanx) 1. zatvoren ubojni red
eta; jezgro makedonske peadije, u obliku
etvorougla tesno zbijen odred peadije (od 4,
8 do 16 hiljada vojnika), naoruan dugim
kopljima, koji je estinom svog naleta obino
reavao sudbinu bitaka; 2. u utopistikom
uenju ar la Furijea (17721837) radna
socijalistika
optina
od
15002000
lanova; 3. panska faistika stranka;
falange pl. aiat. lanci nonih i runih prstiju.
falangitis (gr. phalanx lanak) med. zapaljenje
lanaka.
falangoza (gr. phalangosis) med. v. trihijaza.
falanster (nlat. phalansterium) zajedniki dom
i radionica za jednu falangu, tj. za zadrugu
oko 400 radnikih porodica, po sistemu
francuskog socijaliste-utopiste arla Furijea
(Fourier, 17721837). falarizam (gr.
Phajaris) svirepa vladavina, slina onoj
giranina Falarisa. Falaris (gr. Phalaris)
tiranin u Akragasu na Siciliji (oko 570
554. pre n. e.), uven po svojoj svireposti i
pljakanju (na smrt osuene pekao je u
jednom elinom biku); ua. falarizam.
falacija (lat. fallacia) prevara; log. pogreka,
pogrean zakljuak; sofizam; falacija optika
(lat. fallacia optica) optika obmana.
falda (nem. Falte) v. falta. faldistorijum (nlat.
faldistorium) biskupski sto (kod katolika).
falecijski stih metr. trohejsko-daktilski stih
jedanaesterac, nazvan po gr. pesniku Falekosu:
'- 01 *- U UI'- UI'- UI'- 0 up. hende-kasilabus.
falzet v. falset. falzi- v. falsi-.
faliment (ital. fallimento) 1. trg. obustava
plaanja obaveza, bankrotstvo, steaj; 2.
onaj koji je pao pod steaj, bankrot.

falirati

953

falirati (ital. fallire, fallere) pogreiti; popustiti;

trg. obustaviti plaanje, ban-krotirati, pasti
pod steaj, propasti.
falian (nem. falsch) pogrean, laan, lo, rav;
neiskren, lukav, pritvoran; ma-nljiv, sa
manom, sa nedostatkom.
falkada (p. falcado) jax. skok konja u obliku
srpa.
faloragija (gr. phallos napravljen muki ud,
rag- koren od regnymi slomim, skrham,
prekinem) med. krvarenje iz mukog spol-nog
uda.
falorea (gr. phallos napravljen muki ud, rheo
teem, curim) med. curenje, izlaenje semena
iz mukog spolnog uda.
falset (ital. falsetto) muz. glas iz glave (iz
fistule), najvii registri ovejeg glasa pri ijem
stvaranju ne pravi rezonancu grudna duplja,
nego gornje upljine2 govor-nog
organa (kod
mukaraca od g do f , g2, a kod ena za jednu
oktavu vie); falzet.
falsetist (ital. falsetto) muz. peva iz fal-seta (iz
fistule).
falsifikat (nlat. falsificatum) krivotvorena
stvar, patvorena stvar, lano izdanje, lana
izrada.
falsifikator (nlat. falsificator) krivotvo-rilac,
patvorilac, varalica.
falsifikacija (nlat. falsificatio) krivotvo-renje,
patvorenje.
falsifikovanje {nlat. falsificatio) v. falsifikacija.
falsifikovati
(nlat.
falsificare)
patvoriti,
'Krivotvoriti, praviti lane stvari (novac,
svedoanstva i dr.).
falso bordone (ital. falso bordone) kuz.
pogrena, jednolika pratnja, npr. u sekst-akordima, ili kad razni glasovi imaju iste
note, a samo bas ide za jednu notu dublje.
falta (nem. Falte) bora, nabor.
faltati (nem. falten) naborati, nabirati, nabrati,
praviti bore.
falus (gr. phallds napravljen muki ud) muki
spolni ud; naroito: muki ud napravljen od
crvene koe koji se, kao simbol stvaralake
sile prirode, nosio o bahovskim sveanim
ophodima (sluba falusu" igrala je u
prirodnim religijama Istoka veliku ulogu).
falciforman (lat. faix ki. falcis srp, nlat.
falciformis) srpast, u obliku srpa.
falcmaina (nem. Falzmaschine) maina za
savijanje hartije, savijalica.
falcovati (nem. falzen) 1. previja, previ-ti,
savijati tabake hartije (kod knjigove-zaca); 2.
lebiti, P1ipiliti, npr. daske, crep i dr.
fal (nem. falsch) v. falian.
fama (lat. fama) glas, vest, kaa; govor,
govorkanje; mit. boginja vesti (kod Rimljana).
familija (lat. familia) 1. porodica, ukuani,
domaa eljad, svojta, rod, poreklo; 2. u
prirodnom sistemu biljaka ili ivo-

fango

tinja: grupa ivotinja ili biljaka koje imaju

zajedniko poreklo.
familijaz v. famulus.
familijaran
(lat.
familiaris)
porodini,
srodniki; koji ima porodicu (npr. familijaran
ovek); slobodan, prirodan, neu-siljen (u
ophoenju); prijateljski, iskren, poverljiv,
prisan.
familijarizirati se (fr. se familiariser)
sprijateljiti se; dobro se upoznati s im,
naviknuti se na to.
familijarnost (lat. familiaritas) prijateljsko
ophoenje, prisnost, druevnost, iskrenost.
famoza (lat. famosa) vrsta karanfila koji samo
na gornjem delu latice ima aru u boji, a
donji deo je vazda beo.
famoza akcio (lat. famosa actio) prav. tuba
koja vrea ast, uvredljiva tuba.
famozan (lat. famosus) uven, glasovit, slavan,
o kome se mnogo govori, izvrstan; na zlu
glasu, uven po zlu.
famozum judicijum (lat. famosum judicium)
prav. obeaavajua presuda.
famulus (lat. famulus) sluga, posluitelj;
naroito: kolski posluitelj.
fanal (fr. fanal, gr. phanos lua, zublja) 1. kula
svetilja; 2. znak (vatrom, dimom ili
svetlou); 3. voj. motka sa svetiljkom (kao
znak bliske opasnosti); 4. fenjer na brodu.
Fanar (arap., ngr. Phanari) grki kvart u
Carigradu (nazvan po kuli svetilji koja je u
njemu); up. fanal.
fanariot(i) (ngr. phanari) pl. stanovnici kvarta
Fanar (fenjer), ugledne i veinom bogate
grke porodice u Carigradu koje vode
poreklo od grkih aristokratskih porodica
poteenih od gonjenja pri zauzeu Carigrada;
docnije: naziv za sve Grke koji su u Turskoj
bili na visokim poloajima i imali velik uticaj
na cari-gradsku patrijariju; kod nas: Grci
koji su dolazili u Srbiju za vladike i druge
svetenike predstavnike, a isticali se
sebinou i lukavstvom.
fanatizam (lat. fanaticus zanet, zanesen)
zanos, preterana odanost ili revnost, preterana
zaslepljenost (za neku ideju, narod-nost, veru,
stranku itd.).
favatizirati (lat. fanaticus) zaneti, zasle-piti,
ludo zagrejati za to, uiniti nekog fana
tanim.
fanatik (lat. fanum hram, svetilite, fa-naticus
zanet, zanesen, van sebe od oduevljenja)
ovek do krajnosti odan nekoj ideji, nekom
pokretu; poslu i dr., zanesenjak, naroito
verski.
fanatian (lat. fanaticus) zanet, zaslepljen,
preterano zagrejan za to, mahnito odan
emu, naroito veri.
fango (ital. fango) glib, blato, naroito vrue
vulkansko blato; fango-kupanje kupanje u
mineralnom blatu (protiv reumatizma).

fandango

954

fandango (p. fandango) panski narodni ples u

3/4 takta, pri kome igrai udaraju u
kastanjete.
fanerogame (gr. phanerds vidljiv, oit, ga-mos
svadba, brak) pl. vot. cvetnjae, cveto-noe
(biljke sa vidljivim spolnim organima).
fanerokristalinski (gr. phaneros, Kystal-los)
koji pod golim okom izgleda kao kri-stalinski
(o kamenju) supr. mikro- ili kripto-kristalinski.
faneromeran (gr. phaneros, m^ros deo) koji se
moe raspoznati golim okom; naroito: kamen
iji se pojedini sastojci mogu razaznati golim
okom (supr. mikromeran ili kriptomeran, tj.
koji se moe raspoznati samo pod
mikroskopom).
Fantaz (gr. Phantasos) kit. bog sna kod starih
Grka, brat Morfejev, koji doarava ljudima u
snu prijatne stvari.
fantazija (gr. phantasia) 1. mata, uobra-zilja;
matarija, sanjarija; 2. muz. (ital. fantasia)
kompozicija bogata sadrinom, u nevezanom
obliku, esto sa vie delova ili stavova koji
prelaze jedan u drugi; 3. psih. svesno
preobraavanje predstava i njihovo spajanje u
nove spojeve predstava koji nisu u opaanju
dati (delatnost kojom u dui postaju slike
predmeta je repro-duktivna ukoliko ponovo
predoava opaanja, a produktivna ukoliko
proizvodi nove tvorevine; ona poslednja ima
najvei znaaj u umetnosti); 4. pria stvorena
matom; 5. privienje, utvara, tlapnja; up.
Fantaz.
fantazira (gr. phantazein) 1. matati,
sanjariti, uobraavati, zanositi se; 2. med. biti u
bunulu, buncati, bulazniti; 3. muz. svirati bez
pripreme (to se hoe i kako se hoe),
improvizovati.
fantazma (gr. phantasma) slika stvorena
matom, varljiva slika, utvara, privienje,
avet; fantom.
fantazmagorija (gr. phantasma priina;
predstava, agora skup) vetina prikazi-vanja
avetinja i dr. pomou optikih sprava; opsena,
varljiva slika, utvara, arolija, halucinacija.
fantazmoskopija (gr. phantasma, skopeo
posmatram) psih. privienje, vrsta ludila kod
koga bolesnik vidi aveti i sl.
fantaskop (gr. phantazesthai pojavljivati se,
skopeo posmatram) v. zootrop.
fantast(a)
(gr.
phantasia)
sanjalica,
zanesenjak, onaj koji svoje matarije smatra
stvarnim i koji hoe da udesi stvarnost prema
njima; ovek sa preteranom i suvie
razigranom matom.
fantastike (gr. phantastikos mateni, uobraziljni; matav) plod fantazije, ono to je
stvoreno matom, izmiljeno, udnovato,
nestvarno.
fantastian (gr. phantastikos mateni, uobraziljni; matav) koji je postao istom
delatnou maete, bez obzira na stvar-

Farenhajtov termometar

nost,
matarski,
uobraen,
zamiljen,
zanesenjaki; basnoslovan, neverovatan,
neobian; ogroman, preterano velik.
fantom (gr. phaino, fr. fantome) 1. v.
fantazma; 2. ned. vetaki napravljeni delovi
tela, npr. grkljan, radi vebanja u operisanju; 3. model oveka ili ivotinje u
prirodnoj veliini (u muzejima, panoptikumima i dr.).
fantaskop (gr. phantazein, skopeo) v. zootrop.
fanto (fr. fantoche) lutka' koja pomou konca
podraava ljudske kretnje.
fanfara (fr. fanfare) muz. limeni duvaki
instrument; komad koji izvode samo trube;
vesela lovaka kompozicija; kratka i tre-tava
svirka trubama (u konjici); fig. galama, buka,
razmetanje, hvalisanje.
fanfaron (fr. fanfaron) razmetljivac, hvalisavac, junak na jeziku.
fanfaronada (fr fanfaronnade) hvalisanje,
hvalisavost, razmetanje.
fanon (fr. fanchon) med. laka enska povezaa, ubradaa.
far (gr. Pharos, fr. phare) 1. kula svetilja,
svetionik (nazvan po malom ostrvu Faru, na
kome je Ptolomej Filadelf podigao 825.
god. pre n. e., svetionik visok 135 t); 2.
prednji fenjer na automobilu (slui za
osvetljavanje puta); velika lampa, velika
svetiljka.
Faradejeva struja fiz. indukovana struja; v.
faradizam.
farad fiz. jedinica za merenje elektrinog
kapaciteta, kapacitet kondenzatora izmeu
ijih provodnika poraste napon za 1 volt kad
se napuni koliinom elektrici-teta od 1
kulona; za merenje upotrebljava se milion
puta manja jedinica zvana mi-krofarad; naziv
po eng. fiziaru i hemi-aru M. Faradeju(M.
Faraday, 1791-1867).
faradizam fiz. indukcioni elektricitet, nazvan po
Faradeju; v. indukcija,
faradizacija med. leenje indukovanom, Faradejevom strujom.
faradizirati med. leiti Faradejevom strujom.
farandola (fr. farandole) brzi provansal-ski
ples u 6/8 takta, sastavljen od pet figura.
farao (gr. pharao) hazardna igra karata.
faraon (hebr. paroh, gr. pharao) u Starom
zavetu: titula egipatskih kraljeva.
farba (nem. Farbe) boja; boja u kartama.
farbati (nem. farben) bojiti, bojadisati; fig. varati,
obmanjivati, lagati.
farbl (nem. Farbe boja) hazardna igra karata u
kojoj je glavno njihova boja.
fargo belgijska mera za teinu: = oko 75 kg.
Farenhajtov termometar toplomer koji je
izmeu take smrzavanja i take kljuanja
vode podeljen na 180 (nazvan po pronalazau, nem. fiziaru G. D. Farenhajtu, 1686
1736).

farzovi

955

farzovi (arap.) pl. strogo propisane verske

dunosti muslimana. farip (lat. farina
brano) sitan eer,
jednom preien eer. farina (lat. far,
farina) brano. faring- (gr. pharynx gen.
pharingos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: grlo,
drelo. faringemfraksis (gr. pharynx gen.
phatingos drelo, grkljan, emphrazis zaepljavanje, zaepljenje, zapuavanje) med. zaepljenost, zapuenost drela. faringeurizma
(gr. pharynx, eyrys irok)
med. proirenost drela. faringizam (gr.
pharynx) med. grevito skupljanje miia drela.
faringitis (gr. phdrynx) med. zapaljenje
drela. faringografija (gr. pharynx, graphia
opis)
opisivanje drela.
faringolizis (gr. pharynx, lysis, malaksalost,
iznurenje) med. uzetost drela; fariigoplegija. faringologija (gr. pharynx,
logia nauka)
nauka o drelu i njegovim bolestima.
faringoparaliza (gr. pharynx, parilysis
uzetost) med. uzetost drela. faringoperistola
(gr. pharynx, peristole
pokrivanje, oblaganje) med. suenost, suavanje drela. faringoplegija (gr. pharynx,
plege) med. v.
faringolizis. faringoragija (gr. phdrynx,
rag- koren od
regnymi slomim, skrham, prekinem) med.
krvarenje drela.
faringoskopija (gr. pharynx, skopeo
posmatram) med. pregled drela naroitim
ogledalom. faringospazmus (gr. pharynx,
spasmos gr)
med. gr drela. faringostenija (gr.
pharynx, sten6s uzan)
med. suenost, suavanje drela. faringotom
(gr. pharynx, tome seenje, rezanje) hir. instrument za otvaranje jedn>aka
rasecanjem. faringotomija (gr. pharynx,
tome seenje,
rezanje) med. rasecanje drela. farinks (gr.
pharynx drelo; grlo) anat.
drelo (poetak jednjaka). farinograf (lat.
farina brano, gr. grapho
piem) aparat za ispitivanje kvaliteta i
vodopivosti brana. farinografija (lat.
farina, gr. grapho)
ispitivanje kvaliteta i vodopivosti
brana; nauka o tome. farinozan (lat.
farinosus) branjav, branast; slik. beliast, bled, mutan. farinometar
(lat. farina brano, gr. tetron mera, merilo) sprava za ispitivanje
kvaliteta brana. farisej (hebr. parusch,
lat. pharisaeus)
odvojeni", lan religiozno-politike
stranke kod Jevreja, od II v. pre n. e., koja
je propovedala strogo ispovedanje Mojsijevog zakona, u emu je bilo mnogo pritvor-

farmakoterapija

stva; fig. licemer, pretvaran ovek; pr.

farejski. farisejizam (lat. pharisaeus)
licemerstvo,
pretvorstvo. farisi (arap. -pere. Faris Persija,
tur. farisi
persijski) najamnika konjica po tvravama nekadanje Turske Carevine, koja se
upotrebljavale i za kurirsku slubu. farma
(eng. farm od lat. firmus vrst,
ustaljen, nepokretan) ureeno poljsko
imanje, sala, majur (naroito u Engleskoj i SAD).
farmazon (fr. franc-macon) v. franmason.
farmako- (gr. phdrmakon) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: lek.
farmakognozija (gr. pharmakon, gnosis
poznavanje) deo farmakologije koji se bavi drogama, tj. spoljnim, fizikim svojstvima lekova. farmakognostika (gr.
pharmakon, gnosis
poznavanje) v. farmakognozija.
farmakografija (gr. pharmakon lek, grapho piem) 1. opisivanje lekova, 2. receptura, nauka o propisivanju lekova.
farmakodinamika (gr. pharmakon, dynamis
sila, snaga) nauka koja prouava dejstvo
lekova. farmakokatagrafologija (gr.
pharmakon,
katagraphb propiem, logia nauka) nauka o
propisivanju lekova; up. katagrafologija.
farmakolit (gr. pharmakon, lithos kamen)
otrovni kamen, arseno-kiseli krenjak.
farmakologija (gr. pharmakon, logia nauka)
nauka o sredstvima za leenje (lekovima) i
o njihovom dejstvu na oveji organizam.
farmakomanija (gr. pharmakon, mania pomama, strast) preteranost u traenju ili
upotrebljavanju lekova. farmakometar (gr.
pharmakon, metron merilo, mera) sprava za merenje lekova.
farmakometrija (gr. pharmakon, metria merenje) merenje lekova. farmakon (gr.
pharmakon) lek; arobno
sredstvo, arobni napitak, otrov. farmakopeja
(gr. pharamakopoiia) spravljanje lekova;
zvanini spisak uputstava za apotekare o
spravljanju, ispitivanju i odravanju lekova,
koji objavljuje sani-tetska vlast neke drave
(dispenzatorifarmakopoetika (gr. pharmakon, poietik6s
vian da spravi, vet da izradi) nauka o
propisivanju lekova. farmakopozija (gr.
pharmakoposia) pijenje,
uzimanje lekova; pijenje otrova.
farmakopola (gr. pharmakon, poles prodavac) prodavac lekova, trgovac lekovima.
farmakoteka (gr. pharmakon, theke priuva, koveg) kuna i putna apoteka, sanduk s
lekovima. farmakoterapeutika (gr.
pharmakon, therareib negujem, leim) v. farmakoterapija.
farmakoterapija (gr. pharmakon, therapeia
negovanje, leenje) nauka o primeni (upotrebi) lekova.

farmakohemija

956

farmakohemija (gr. pharmakon, chemeia)

deo farmakologije koji se bavi hemijskim
svojstvima sredstava za leenje (lekova).
farmasoi (fr. franc-mafon) v. franmason.
farmacajt (gr. pharmakeus spravlja lekova,
spravlja otrova) onaj koji spravlja lekove,
apotekar.
farmaceum (gr. pharmakeion) v. apoteka.
farmaceut (gr. pharmakeiis) 1. v. farmacajt;
2. slualac, student farmacije; 3. skraen
naziv za magistra farmacije, di-plomirani
apotekar.
farmaceutska hemija grana hemije koja se
bavi prouavanjem sastava lekovitih materija
i hemijskih procesa pomou kojih se one
mogu spraviti.
farmacija (gr. pharmakeia davanje leka,
upotrebljavanje leka) 1. nauka o spravljanju
lekova i svemu to je s tim u vezi,
apotekarstvo; 2. apoteka.
farmer (eng. farmer) posednik poljskog
imanja (farme), naroito u Americi.
farnezijski um. koji pripada galeriji dela antike
umetnosti u vili Farneze u Rimu, koji potie
iz te galerije, npr. Farnezijski bik",
Farnezijski Herkul" i dr.
far njente (ital, far niente) nerad, besposlienje; dole far nijente (ital. dolce far niente)
slatko je nita ne raditi.
farsa (fr. farce, lat. farcire zapuiti, napuniti)
manje pozorine delo vulgarne komike, ala,
lakrdija, burleska.
farser (fr. farceur) lakrdija, aljivina.
farsirati (fr. farce) kuv. puniti, nadevati
iseckanim mesom, filovati.
fas (lat. fas) 1. pravo osnovano na moralnom
zakonu, boansko pravo, ono to je doputeno
(za razliku od jus, ovejeg prava); fas et
nefas (lat. fas et nefas) pravo i nepravo,
doputeno i nedoputeno; per fas et nefas (lat.
per fas et nefas) svim sredstvima.
fas (fr. face, lat. facies lice) 2. lice, izgled,
prednja strana; an fas (fr. en face) s lica,
spreda, s prednje strane.
fasada (fr. facade) vrh. prednja strana, glavni
izgled, lice (graevine).
fasenda (port. fazenda) veliko poljsko
imanje u Brazilu.
faseta (fr. facette lice, malo lice) bru-enjem
uglaana pljosan na dragom kamenju i finoj
staklenoj robi (udeena prema zahtevima
optikih zakona o pre-lamanju svetlosnih
zrakova).
fasetirati (fr. facetter) brusiti (ili: iz-brusiti) u
kose pljosni (staklo, drago kamenje i dr.).
fasovanje (nem. Fassung) sledovanje hrane
(vojnike); uzimanje potrebne koliine (npr.
uglja za brod, itd.). fason (fr. fa9on) v. fazon.
fasonerija (fr. facon) pravljenje ara, mu-stara
ili cvetova (ka tkaninama).

fatigirati

fastozamente (ital. fastosamente) muz. v. fastozo.

fastozo (ital. fastoso) muz. raskono, sjajno,
velelepno.
fasung (nem. Fassung) 1. optoavanje, optoenje, uokvirivanje, uokvirenje (slike); 2.
uvrivanje dragog kamenja u zlato ili
srebro; 3. okov, okvir, optok, dralo; 4. v.
fasovanje.
fasces (lat. fascis sveanj, snop, fasces) pl.
snopi prua iz koga je provirivala sekira (koji
su, kao znak krivinog pravosua, liktori
nosili pred konzulima kod Rimljana).
fascija (lat. fascia) med. opna koja obavija
miie i grupa miia; veza, traka, zavoj,
povoj.
fascijacija (nlat. fasciatio) med. stavljanje
zavoja, zavijanje, povijanje.
fascikl (lat. fascis sveanj, dem. fasciculus
svenji, kitica) sveanj, sveska, sveica
(spisa, akata).
fascikule (lat. fasciculus svenji, kitica) v.
fascikl.
fascikulirati (lat. fasciculus) povezati u sveske
(fascikle).
srascinacija (lat. fascinatio) opinjavanje,
opinjenje,
opsenjivanje;
opuinjenje,
opinjenost, oaravanje; oaranost.
fascinirati (lat. fascinare) opiniti, opinjavati,
opseniti, opsenjivati, oma-ijati, omaijavati,
zaslepiti, zasleplji-vati; oarati, oaravati.
fata (nem. Watte, eng. wadding, fr. ouate) v.
vata.
fatalan (lat. fatum sudbina, fatalis sudbin-ski;
sudbonosan) sudbinom odreen, sueni,
sudbonosan, neizbean, koban, zlokoban,
nesrean; neprijatan.
fatalizam (lat. fatum sudba, sudbina) 1. vera
u sudbinu i njenu neizmenljivost; 2. teol.
uenje o predodreenosti za blaen-stvr ili
prokletstvo (up. predestinacija).
fatalist (lat. fatum) onaj koji veruje u sudbinu,
pristalica fatalizma.
fatalnost (lat. fatum) sudbonosnost, neizmenljiva sudbina, zla kob, nesrea; nesrean
sluaj.
fata morgana (nlat., ital. fata Morgana) vila
Morgana", optika pojava u atmosferi, lik
predela i predmeta u vazduhu usled preloma i
potpunog odbijanja (total-ne refleksije)
svetlosti, tera baba ko-zlie", vazdune
pojava koja se esto vidi u tropskim
krajevima, naroito na obalama Sicilije iKalabrije, kada je vedro a vreme toplo i
mirno (naziv po tome to narodno verovanje
ovakve pojave pripisuje arobnoj moi vile
Morgane); Arabljani je zovu: sarab, svrab ili
sirab; fig. opsena, varka.
fatelin v. vatelin.
fatigirati (lat. fatigare umoriti, zamoriti) 1. slik.
pokvariti sliku suvinom izve-taenou,
slabo, s mukom izraditi

Fatima

957

sliku; 2. huv. pustiti da listovi salate malo

provenu na taj nain to se malo preliju
naroitim sosom i siretom raz-blaenim
toplom mau.
Fatima (tur. Fatime, Fatma, arap. fatam
odbiti dete od sise) ime etvrte keri
Muhamedovo, ene Ali-kalifa.
fatirati (nem. wattieren, Watte) postaviti
vatom; fig. dobro se snabdeti im, npr.
potrebnim novcem i sl.
fatiha (arap. fatilja otvoriti, osvojiti, tur. fatiha)
ime prvog poglavlja (sure) u Ko-ranu, koje
ima svega sedam stihova, glavna molitva
muhamedanaca, muslimanski oena",
molitva za duu umrlih.
fatne (gr. phatne) znat. zubna duplja.
fatum (lat. fatum) sudba, sudbina, kob, udes.
fatura (ital. fattura) v. faktura.
faul (eng. foul prljav, nepoten) ot. prekraj
pravila u sportskom takmienju (u boksu:
nedoputen udarac; u fudbalu: namerna
grubost; na trkama: svaki zabranjen postupak
vozaa ili jahaa).
faulencer (nem. Faulenzer) hartija sa pravim
linijama (kao podmeta pri pisanju).
faulirati (eng. foul nepoten, prljav) sp.
nepropisno, grubo napasti, prekriti propis u
igri (fudbalu, boksu i dr.).
Faun (lat. Faunus) mit. rimski bog uma i polja,
docnije identifikovan sa grkim Papom.
Pored njega je bilo, slino gr.
* satirima, vie fauna (umskih demona koje su
predstavljali sa krivim nosem, jareim
nogama i repom), odanih udnim poudama i
ljubavnim pustolovinama; otuda fig.
sladostrasnik, razvratnik, veliki pohotljivac.
fauna (lat. Faunus rimski bog uma i polja, nlat.
fauna) ivotinjski svet jedne zemlje ili nekog
kontinenta, mora ili dela mora; opis ili
spisak takvih ivotinja (knjiga); up. flora.
faunist (nlat. fauna) poznavalac nsivotinja; up.
fauna.
Faust (lat. Faustus, nem. Faust) lit. glavni junak
istoimene Geteove tragedije, koji je, u elji da
sazna istinu i pozna trenutak sree koji bi
bio toliko lep da bi se moglo poeleti da
veno traje, sklopio savez sa avolom
(Mefistofelom) i, pro-avi mnoge peripetije,
najzad doao do saznanja da je najvea
srea u radu za dobro drugih.
fautor (lat. fautor) zatitnik, pokrovitelj,
pomaga; fautor delikti (lat. fautor delic-ti)
prav. podbada na zloin, pomaga zloina.
fah (nem. Fach) 1. struka, grana (znanja,
nauke); 2. pregradak, pretinac (na poti).
fahman (nem. Fachmann) strunjak, znalac,
vetak u nekom poslu.
facijalni (nlat. facialis) lini, koji se tie lica,
koji pripada licu; facijalna linija (nlat. linea
facialis) crta lica; facijal-

feb

ni nerv znat. ivac lica, pokreta miia

lica i pljuvanih lezda.
facije (lat. f acies lice, izgled) pl. kol. razni izgledi
i sastavi talonih stena koje postaju
istovremeno, ali pod razliitim pogodbama i
u razliitim sredinama.
facijes (lat. facies) Spoljanjost, izgled, lice;
facijes Hipokratika (lat. facies Hippocratica)
med. mrtvake lice, primetna promena u licu
samrtnika.
facinus (lat. facinus) nedelo, zloin.
facit (lat. facit ini) suma, zbir, traaseni i naeni
broj; iznos, ishod, rezultat.
facitis (gr. phake) med. zapaljenje onog soiva.
faa (ital. fascia) traka.
faanke (nem. Fasching) mesojee, poklade.
faizam (lat. fascis sveanj prua iz koga je
strala sekira, kao znak gospodarske vlasti,
koji su liktori nosili ispred rimskih
vlastodraca kada su se ovi javno
pojavljivali, ital. fascismo) sistem dravnog
kapitalizma
i
nacionalisti-ka,
imperijalistika,
antidemokratska,
aristokratska i apsolutistika ideologija i
politika, koju je sprovodio u Italiji Benito
Musolini, sa ciljem da odri kapitalizam u
Italiji i proiri itali-jansku imperiju. Toj svrsi
stavljene su u slubu sve pojedinane oblasti
javnog ivota. Jedinka je samo dravni
graanin, deo nacije ovaploene u dravi; ona
mora svoje miljenje, oseanje, htenje i
delanje prvenstveno da posveti celini i da joj
slui telom i duom, imanjem i krvlju;
individualna sloboda ima da se utopi u
svemoi drave i njenog voe: ne sloboda,
nego red, hijerarhija i disciplina"; faistika
drava hoe da bude gospodar nad svima
radi dobra sviju"; simbol faizma je sveanj
prua sa sekirom (vlast nad ivotom i smru);
up. nacionalsocijalizam.
fatina (ital. fascina, lat. fascis sveanj prua)
santra, snop prua za ispunjavanje aneva
(kod radova u vodi i opsada, da bi se anac
pred utvrenjem ispunio i tako napravio most
za opsaivae pri vrenju napada).
faing (nem. Fasching) mesojee, poklade,
karneval.
fairati (nem. faschieren) sei, seckati (meso);
fairana nicla nicla od sec-kanog mesa
umeenog sa hlebom i lukom (a i
krompirom).
faist(a) (ital. fascista) pristalica i pobornik
faizma.
fe (fr. f6e, nem. Fee, ital. fata, lat. fatua) vila
(u romanskom i keltskom narodnom
verovanju, natprirodne seneka bia koja se,
kao i kod nas, meaju u oveju sudbinu as
kao prijatelji, as kao neprijatelji).
feb (gr. Phoibos) mit. sjajni", isti", jedan
od nadimaka Apolona, antiki bog Sunca.

feba

958

feba (gr. Phoibe) mit. sjajna", ista", jedan

od nadimaka antike boginje Meseca
(grka Artemlda, rimska Dijana).
feblaa (fr. faiblage) zakonom doputena
manja teina kovanog novca.
febrilan (nlat. febrilis) med. groznini;
grozniav.
febrilnost (dat. febrilis) med. stanje poviene
telesne temperature.
febris (lat. febris) med. groznica.
febrifuga (nlat. febrifuga) pl. med. sredstva,
lekovi protiv groznice.
febrifugijum (nlat. febrifugium) med. prestanak
groznice.
febronijanizam slobodoumni pokret kome je bio
cilj stvaranje samostalne biskupske narodne
crkve i otcepljenje od Rima u Nemakoj (po
biskupu U. N. Honthajmu, koji je pisao pod
pseudonimom Justus Febronius).
februar (lat. februarius) veljaa, drugi mesec u
godini (28 ili 29 dana), nazvan po rimskom
godinjem prazniku ienja i pokajanja
(februa) koji je toga meseca pro-slavljan.
februacija (lat. februatio) religiozno ienje,
pokajanje.
fedajin (arap.: onaj koji je rtvovao svoj ivot)
palestinski gerilac koji vodi ne-pomirljivu
borbu protiv drave Izrael.
feder (nem. Feder) pero (za pisanje); pero
(kao ukras), perjanica; meh. opruga, pruglo,
gibanj, pokreta.
federalizam (lat. foedus gen. foederis savezni
ugovor, savez, fr. f^deralisme) 1. sistem
ureenja federativne (savezne) drave; 2.
politika tenja za stvaranjem saveznog
oblika drave, federacije; supr.: centra-lizam i
unitarizam.
federalist(a) (lat. foedus) pristalica (ili:
pobornik) federalizma,
federalni (nlat. foederalis) koji se tie saveza,
savezni.
federativni (nlat. foederativus) savezni;
federativna
drava
savezna
drava;
federativni sistem savez drava.
federacije (nlat. foederatio) savez; savez
drava, savezna drava.
federirati (nlat. foederare) 1. spojiti (ili:
udruiti) u savez; stupiti u savez.
federirati (nem. Feder) 2. istezati se i skupljati
se, rastezati se i stezati, poputati pod
pritiskom, ali se opet vraati u raniji poloaj.
feding (eng. fading) rad. povremeno slabljenje ili
potpuni prestanak prijema zvuka prilikom
sluanja radio-emisija.
fezer (fr. faiseur) izaziva politikih nemira,
politiki smutljivac, spletka; lakta; onaj
koji provodi u delo ije planove, npr. nekog
ministra.
fejaa (fr. feuillage) apx. ukras od lia
(rezbarski ili slikarski).

feljton

fekalan (lat. faex gen. faecis talog, mutljag)

izmetni, koji se tie izmeta; koji sadri izmet
(pogan).
fekalije (nlat. faecalia) pl. ivotinjski i oveji
ekskrementi.
fekul (v.) lednik (gleer) u skandinav-skim
visokim planinama.
fekula (lat. faecula peen vinski stre) hen.
skrob, tirak.
fekulentan (lat. faeculentus) talogovit, mutljagovit, sa talogom, zamuen, mutan od
taloga.
fekulencija (lat. faeculentio) talog, zamue-nost
od taloga, neistoa.
fekulometar (lat. faecula, gr metron mera,
merile) sprava za utvrivanje koliine vode
u skrobnom branu.
fekundacija (lat. fecundatio) biol. spa j anje
enske oplodne elije sa mukom, oploenje, oploavanje.
fel (lat. fel) u.
fela (ma. fel, fele) vrsta; pasmina, soj.
felah (arap. fallah, tur. fellah) arabljanski,
naroito egipatski seljak (zemljoradnik).
felbebl (nem. Feldwebel) narednik (u bivoj
austrougarskoj vojsci).
feldmaral (nem. Feldmarschall) najvii
vojniki, in u nekim vojskama, vrhovni
komandant vojske; feldmaral-lojtnant (nem.
Feldmarschall-leutnant)
podvojvoda,
podmaral.
feldspat(i) (nem. Feldspat) pl. min. glinenci,
veoma esti sastojci vulkanskih stena,
hemijski isti su bezbojni, inae obino beli
ili crveni; cepaju se u dva pravca: kod jednih
ti pravdi su meusobno uprav-ni (ortoklasi), a
kod drugih kosi (plagioklasi).
feldcajgmajster (nem. Feldzeugmeister) artiljerijski general u bivoj austrijskoj vojsci,
odgovara
naem
general-pukovni-ku
(armijskom generalu); maral.
feler (nem. Fehler) mana, nedostatak, porok;
greka, pogreka.
feliks (lat. felix) srean.
felozan (lat. fellosus) uan, pun ui.
felon (gr. phelones, phainoles debela gornja
odea, ogrta) u pravoslavno] crkvi: iroka
gornja svetenika odeda bez rukava, nosi
se preko stihara i epitrahilja.
felovija (nlat. felonia) verolomstvo, izdaja; u
Engleskoj nekada: svaki zloin s ubistvom.
feloplastika (gr. phellos pluta, plastike vetina
uobliavanja) vetina vajanja u pluga.
fels (arap.) najstariji arapski bakreni novac.
feluka (ital. feluca, arap. feluqah) mala, duga
i uska jedrilica s veslima.
feler (nem. Feldscher) vojniki bolniar,
lekarski pomonik; ranarnik, vidar.
feljton (fr. feuilleton) podlistak, stalna rubrika
dnevnog (politikog) lista odreena za lepu
knjievnost (ro mane i

fsljtonist

959

prie), umetnike i knjievna prikaze i

popularnonaune lanke.
feljtonist (fr. feuilletoniste) pisac podli-staka
(feljtona).
feljtonski (fr. feuilleton) u obliku podlist-ka, kao
to se piu feljtoni, tj. lako, prijatno,
zabavno.
femina (lat. femina) ena.
feminizam (lat. femina ena) 1. pokret ena
za osloboenje od podreenog poloaja i za
izjednaena u pravima sa mukarcima;
enskost, enstvenost, enske drai; 2.
enske osobine kod mukaraca, naroito kod
homoseksualaca.
feminin (lat. femininum) gram. enski rod; re
enskog roda.
femininski (lat. femininus) enski; gram.
enskog roda.
feminiranje (lat. femininum) fiziol. v. pod
maskuliranje.
feminist (lat. femina) pristalica emanci-pacije
ena; up. feminizam 1.
feministkinja
(lat.
femina)
pobornica
emancilacije ena; up. feminizam 1.
femicid (lat. femina, occidere ubiti) nasilje nad
enama, od batinanja do prisiljavanja na
prostituciju; ubistvo sene, enoubo j stvo.
femoralan (lat. femur gen. femoris stegno,
butina, but, bedro, nlat. femoralis) znat.
stegneni, bedreni, butinski, koji se tie stegna,
bedra.
fen (vajc. Fohn, lat. favonius blag zapadni
vetar) 1. topao i suv vetar u Alpima; 2. teh.
sprava za proizvoenje vazdune struje,
elektrini aparat za suenje kose.
fenakistoskop (gr. phaino iznosim na videlo,
kiste sanduk, skopeo posmatram) v. zootrop.
fenacetin (gr. phaino osvetljavam, lat. ase-tum
sire) farm. bezbojan kristalni praak, jedan od
antipiretika, lek protiv visoke temperature i
glavobolje.
fengofobija (gr. phengos videlo, svetlost, sjaj,
phobos strah) med. strah od sjajnih predmeta,
znak pseeg besnila; otuda i = hidrofobija.
fender (eng. fender) odbojnik, jastuk ili lopta
napunjena plugom ili kuinom koja visi na
brodovima sa strane i slui za umanjivanje
jaine sudara pri pristajanju brodova.
fenigmus (gr. phainigmos) med. crvenilo koe;
sredstvo za izazivanje crvenila koe.
fenijanizam (eng. Fenians) sistem i metode
borbe fenijanaca.
fenijanci (eng. Fenians, staroirski fene stanovnik
Irske) lanovi revolupionar-nog irskog
udruenja, osnovanog 1861. u Americi, kome
je bio cilj otcepljenje Irske od Engleske i
osnivanje samostalne irske republike; svoje
ciljeve hteli su da postignu krajnje nasilnim
sredstvima (ubistvima, paljevinama i dr.).

fenomenografija

feniks (gr. phoinix) 1. mit. sunana ptica,

mitska ptica starih Egipana, koja ivi 500
godina a zatim, na lomai koju sama priredi,
sama sebe spali i iz svog pepela ponovo oivi
podmlaena (simbol neega veoma retkog,
odlinog, neprolaznog i besmrtnog); 2. vrsta
japanskih petlova koji se odlikuju neobino
dugim repom, katkad do 3 t, perje im je
raznobojno a naravi su mirne (dre se
samo radi ukrasa); 3. vrsta mehanikog
muzikog instrumenta, slinog artonu; 4.
est naziv raznih osiguravajuih drutava; 5.
feniks-period u hronologiji vreme od 500
godina, petstolee.
fenicizam (gr. phoinix purpur, purpurna boja)
med. male boginje.
fenianska vatra rastvor fosfora u sul-fidu
ugljenika; slui za punjenje zrna koja
izazivaju poar.
fenol (gr. phaino iznosim na videlo, obelodanim, pokazujem, lat. oleum ulje) hem.
karbolna kiselina, deluje antiseptiki, zbog
ega se njegov rastvor u vodi (15%)
upotrebljava za dezinfekciju.
fenologija (gr. phainomai pojavljujem se,
logia nauka) biol. nauka o pojavljivanju,
grana prirodnih nauka koja se bavi
povremenim (periodinim) pojavama u
biljnom i ivotinjskom svetu, kao i njihovim
uzrocima (cvetanje i datumi u razvitku biljki
u toku godine, datumi seobe ptica, zimskog
sna, doba parenja itd.).
fenomen (gr. phainomenon pojava, phainomai pojavljujem se) 1. svaka pojava u
duhovnom i spoljnom svetu koja se
prikazuje naem opaanju (ulima), naroito
teko objanjiva ili retka prirodna pojava;
udo; 2. sjajna pojava, retko sposobna linost;
3. fil. pojava (za razliku od stvari po sebi",
noumenon-a).
fenomenalan (gr. phainomenon) pojavni;
veoma redak, vrlo neobian, udnovat;
izvanredan (ovek, uspeh, delo itd.).
fenomenalizam (gr. phain6menon) fil. pravac
filozofije koji ono to je dato u iskustvu
smatra pojavma" (feiomenima) nesaznatljive
stvari po sebi" (Kantov kriticizam, Kontov
pozitivizam, Spense-rov evolucionizam).
fenomenizam (gr. phainomenon pojava) v.
fenomenalizam.
fenomenogenija (gr. phainomenon pojava,
gen- koren od gignesthai postati, nastati,
roditi se) postanem, postajanje pojava.
fenomenogonija (gr. phainomenon pojava,
gonos raanje, roenje, poreklo) v.
fenomenogenija.
fenomenogonologija (gr. phainomenon pojava,
gonos raanje, roenje, poreklo, logia nauka)
uenje o postajanju pojava, naroito pojava
bolesti.
fenomenografija (gr. phainomenon, graphia
opis) opis, opisivanje pojava.

fenomenologija

960

fenomenologija (gr. phainomenon, logia

uenje) fil. uenje o pojavama (za razliku od
uenja o stvari po sebi"); nauka o prirodnim
pojavama, kao i o pojavama, izraajima,
silama itd. duha s obzirom na njihov
razvitak i meusobnu vezu.
fenomenon (gr. phainomenon) fil. pojava; po
Kantu: predmet iskustva (supr. stvar po sebi"
noumenon).
fenomenoskopija (gr. phainomenon, skopeo
posmatram) posmatranje pojava.
feioskandija (Fenno-Scandia) opti naziv, zbog
slinosti njihovog geolokog razvitka,
zemalja severnog dela Evrope (Norveka,
vedska, Danska i Finska).
fenotip (gr. phainomenon, typos lik, oblik)
u nauci o nasleu; skup spoljnih, vidljivih
osobina ivih bia, za razliku od genotipa, tj.
skupa unutranjih, nevidljivih osobina (oboje
su samo dve strane jednog ivog bia, nikakve
suprotnosti, poto se jedno bez drugog ne
moe ni zamisliti).
fenjer (gr. phanari, stgr. phanarion, tur.
fenar) svetiljka, runa svetiljka, staklom ili
na drugi nain uokvirena, u kojoj gori svea
ili petrolej.
fer (eng. fair) besprekoran, pristojan, astan,
poten; fer plej (eng. fair play) asna,
besprekorna, otvorena igra (u kla-enju,
kockanju, sportskim utakmicama i
DR-)-

ferventan (lat. fervens) revnostan, usrdan,

arki, vatren.
fervidan (lat. fervidus) vreo, usijan; vatren,
estok, ljutit; strastan.
fergazer (nem. Vergaser) teh. pretvara u gas
(deo na motoru koji iz pogonskog materijala
proizvodi upotrebljivu gasnu smesu).
ferdin (pere.) prvi mesec persijske godine.
ferekratski stih etr. sedmosloni trohejskodaktilski stih ((L U UI' U), nazvan po
grkom pesniku komedija Ferekraste-su (oko
430. pre n. e.).
fereda (arap. farag uteha, teenje, tur. fera
se) dugaka gornja haljina muslimanki.
ferijalni (lat. ferialis) raspusni, odmorski koji se
tie raspusta, koji pada o raspu-stu; ferijalne
kolonije zajednika letovanja kolske
omladine za vreme letnjeg raspusta u
klimatski zdravim krajevima ili na moru;
ferijalni kurs teaj u vreme letnjeg raspusta
(za uenje ili usavra-vanje u emu).
ferije (lat. feriae) dani odmora, odmor; ra-spust
(kolski, sudski).
ferit (lat. ferrum gvoe) isto gvoe (ili:
elezo).
feriferan (lat. ferrum gvoe, ferre nositi) koji
sadri gvoe, gvoevit.
ferifikacija (nlat. ferrificatio) pretvaranje u
gvoe, stvaranje gvoa.
ferkin (eng. firkin) engleska mera za
pivo = 40,89 1.

ferula

ferlong (eng. furlong) eng. mera za

duinu = 201,1662 t.
ferman (pere. ferman od fermuden zapovedati,
narediti) pismena naredba sultanova, carska
dozvola (patent); putna isprave; postavljenje,
ukaz.
fermata (ital. fermata) muz. muziki znak (^
ili^) koji ukazuje da oznaenu notu ili pauzu
treba due izdrati od njene obine vrednosti;
nad zavrenom notom: znak zavretka
komada.
fermen (tur. fermen) vrsta kratkog mukog
prsnika koji se ne zakopava, izrauje se od
oje i ukraava gajtanima.
ferment (lat. fermentum) hen. kvasac, izazi-va
vrenja (mikroskopski sitna gljivica koja
svojim razvojem i umnoavanjem izaziva
vrenje); fermentum ventrikuli (lat. fermentum
ventriculi) med. eludani sok; fermentum
morbi (lat. fermentum morbi) bolesna tvar.
fermentabilan (nlat. fermentabilis) hem. previrljiv, koji moe da previre, da kisne,
uskinjiv.
fermentativan (nlat. fermentativus) hem. koji
izaziva ili pomae vrenje.
fermentacija (lat. fermentatio) hem. rastva-ranje
organskih supstancija u jednostavnije
jedinjenja, vrenje, previranje, uski-njavanje.
fermentirati (lat. fermentare) hem. vreti,
previrati, kisnuti.
fermentograf (lat. fermentum kvasac, gr.
grapho opisujem) aparati za odreivanje
sposobnosti vrenja kod brana.
fermij(um) hem. radioaktivan elemenat,
atomska masa 253, redni broj 100, znak Fm;
ime po ital. fiziaru E. Fermaju (1901
1954).
ferotipija (lat. ferrum gvoe, gr. typos lik,
otisak) fotografija izraena na eleznom
limu.
ferocitet (lat. ferocitas) divljanost, surovost,
svirepost, krvolonost.
feroe (ital. feroce) muz. divlje, burno.
ferster (nem. Forster) umar.
fertilan (lat. fertilis, ferre) plodan, roden.
fertilizacija (lat. fertilis) biol. oploenje, proces
spajanja spermatozoida i jajne elije.
fertilitet (lat. fertilitas) 1. biol. plodnost, rodnost;
2. u statistici: broj roenih na hiljadu ena.
ferto (lat. ferre nositi, ferto neka nosi) deo
imanja koji katoliki svetenik mora da
ostavi zavetanjem crkvi.
feruginozan (nlat. ferruginosus) gvoevit;
rast, boje kao ra. feruginoze (nlat.
ferruginosa) pl. med. gvoeviti lekovi, lekovi koji sadre gvoa
(pomau stezanje i stvaranje krvi). ferula
(lat. ferula) bat. ukva, ukovina;
med. uloga, udlaga, daica; kod katolika:
biskupski tap.

ferum

961

ferum (lat. ferrum) gvoe, elezo.

fes (tur. fes, arap. F'as, po gradu Fesu u
Maroku gde je izraivana) kapa zatvorenocrvene boje sa kiankom ili bez nje, od
1826. god. u Turskoj uvedena kao vojnika
kapa, umesto alme, a potom postala i
narodna.
festival (lat. festum, fr. festival) 1. velika
sveanost sa muzikom; 2. povremena kulturna sveanost (pozorine, muzika, filmska
i sl.).
festivo (ital. festivo) muz. sveano.
festilog (lat. festum, gr. logos) u katolikoj
crkvi: spisak praznika.
festum (lat. festum) svetkovina, sveanost,
praznik; post festum (lat. post festum) posle
sveanosti, tj. prekasno.
festung (nem. Festung) voj. tvrava, utvrenje.
fet akompli (fr. fait accompli) svrena stvar,
gotova stvar, svren in.
fetalan (lat. foetus, fetus zametak, nlat.
foetalis) koji pripada zametku; embriona-lai.
fetacija (nlat. foetatio) zool. stvaranje za-metka
(fetusa).
fetva (arap. falwa, tur. fetva) 1. pravio
reenje turskog muftije o nekoj spornoj stvari,
naroito o sluaju koji nije zakonom
predvien; 2. pismeno miljenje muftije o
tome da li je neto doputeno ili nije po
islamskim verskim propisima; 3. osnaenje
neke presude od strane velikog vezira, bez
kojeg se ne moe izvriti smrtna kazna.
feti (fr. fetiche, port. feitico, lat. facti-cius
pravljen, vetaki nainjen) materi-jalan
predmet za koji se veruje da u njemu prebiva
duh, svaka mrtva stvar kojoj se pripisuje neka
arobna snaga, npr. kamen, izrezana figura i
dr.; neto emu je ovek preterano odan,
to oboava.
fetiizam (fr. fetiche) 1. oboavanje feti-a; u
seksologiji: izazivanje i zadovolje-vanje
spolnog prohteve na delovima odela i dr.
voljene osobe protivnog spola; 2. oboavanje
raznih predmeta kod primi-tivnih naroda;
predavanje natprirodnih svojstava stvarima;
3. fetiizam robe, vezan za robnu
proizvodnju, potie iz samog robnog oblika,
tj. iz injenice da se: a) jednakost ljudskog rada
robnih proizvo-aa javlja kao jednakost
predmetnosti vrednosti njihovih proizvoda; b)
vremensko merenje utroka ljudske radne
snage robnih proizvoaa javlja kao veliina
vrednosti njihovih proizvoda; v) drutveni
odnosi proizvoaa robe javljaju kao
drutveni odnosi samih proizvoda, tj. stvari.
U robnom obliku, tj. kada proi-zvoai
proizvode i razmenjuju robe a time stupaju u
meusobne odnose proizvodnje i razdeobe, ne
pojavljuju se drutveni odnosi kao odnosi lica
preko stvari, nego obratno, kao drutveni
odnosi stvari, proizvoda, posrednitvom
ljudi. Dru61 Leksikon

fibrinogen

tveno svojstvo robe izgleda njoj kao od

prirode dato, van ljudi i njihovih odnosa.
Robni proizvoai ne gospodare svojim
drutvenim odnosima, niti kretanjem svojih
roba, nego obrnuto, robe svojim kretanjem
gospodare proizvoaima, odreuju i reguliu
njihove odnose. Roba, iako proizvod
proizvoaa, javlja se kao neto natulno,
kao samostalno bie, koje odreuje sudbinu
proizvoaa, slino feti-ima u primitivnim
religijama.
fetotomija (lat. foetus zametak, gr. tome
seenje) med. v. embriotomija.
fetus (lat. foetus) zool. dete u majinoj utrobi od
trenutka kad pone u amnionu da se slobodno
kree, zametak, zaetak, plod utrobe;
embrio.
feugidron (gr. feuno beim, beim od,
izbegavam, hydor voda) med. v. hidrofobija.
feud (nlat. feudum) u sred. veku: kletveni-ko
dobro, leno, imanje koje su davali u naslednu
svojinu i na uivanje, npr. vladari
vitezovima, uz obavezu vernosti i pomaganja
u ratu (osnova srednjovekovnog drutvenog
ureenja).
feudalizam (nlat. feudum) kletvenitvo;
vlastelinstvo, vlast plemia (oblik ureenja u
kome su seljaci vezani za zemlju koja nije
njihova nego pripada plemstvu); privrenost
ovome sistemu.
feudalist (nlat. feudum) pristalica feu-dalizma;
poznavalac feudalnog prava.
feudalni (nlat. feudalis) kletveniki, pronijarski,
vlastelinski;
srednjovekovni,
nazadan; feudalne pravo pravo feuda;
takoe: svako pravo koje se osniva na
zastarelim shvatanjima; feudalni sistem v.
feudalizam.
feudalci (nlat. feudum) pristalice feuda-lizma i
nazadnjatva; naroito: pristalice utvrivanja
vlasti i povlastice plemstva i velikih
posednika.
feudatar (nlat. feudatarius) kletvenik, vaze l.
feferon (ital. reregope) vrsta male, obino
veoma ljute paprike (Cepsicum annuum);
peperon.
fecit (lat. facere initi, izraditi, fecit) na
umetnikim delima: izradio, napravio
(skraeno: /es./
feces (lat.) izmetine (iz tela).
fe (eng. fashonable, nem. fesch) lep, eleganten, gizdav (u odelu i poneanju).
fibra (lat. fibra) znat. vlakno, ilica, koni;
naroito: miino vlakno.
fibrila (nlat. fibrila) anat. vlakance, ilice u
elijskom tkivu (miinom i ivanom).
fibrin (lat. fibra vlakno) fiziol. belanevina
usirene ivotinjske krvne plazme.
fibrinogen (lat. fibra vlakno, gr. gen-koren
od gignesthai postati, nastati, roditi se) fiziol.
vrsta belanevine krvne plazme od koje
zgruavanjem postaje fibrin.

fibrinozan

962

fibrinozan (nlat. fibrosus) v. fibrozan.

fibrozan (nlat. fibrosus) vlaknast, ili-ast,
konast; vlaknovit, vlaknav.
fibroin (lat. fibra vlakno) hem. glavni sa-stojak
svile i prediva insekata uopte.
fibrom (nlat. lat. fibra vlakno) med. dobroudni
otok miinih vlakana, vla-knenik, vezivnik.
fibrosarkom (lat. fibra vlakno, gr. sarko-ma
izrataj mesa) med. zloudni (maligni) tumor u
organima gde ima vezivnog tkiva (javlja se
kod mlaih osoba).
fibula (lat. fibula) 1. kopa, spona (na
haljinama); 2. znat. linjaa, cevanica.
fibulacija (lat. fibulatio) v. infibulacija.
figantropija (gr. phyge beanje, bekstvo,
anthropos ovek) zaziranje od ljudi, nedrueljubivost.
Figaro 1. ime prepredenog berberina u Bomareovim komedijama Seviljski berberin"
(1775) i Figarova enidba" (1784); obradili
ih kao opere Mocart (1785), Rosini (1816) i
dr.; fig. okretan posrednik u ljubavnim
poslovima; 2. ime velikog pariskog
konzervativnog lista, osnovanog 1854. godine.
figura (lat. figura) 1. lik, oblik; pojava, prilika;
crte, slika; stas, rast; kip; lik (u ahu i na
novcu); slika na kartama za igranje, karta sa
slikom; 2. mat. slika, crte (geometrijski); 3.
slik. ovek (za razliku od slike mrtve
prirode" ili bezumnih stvorove"); 4. poet.
predstava slike stvorena reima, slikovit izraz,
izraz u slici; 5. muz. niz tonova koji brzo
dolaze jedan za drugim i meusobno
povezanih, tonovi koji kao ukras opisuju
glavni ton, tonski ukras; 6. fil. oblik posrednog
zakljuivanja (silogizma); v. silogi-stike
figure; 7. kor. pokreti i slike koje izvode
plesai.
figuralan (nlat. figuralis) snabdeven figurama;
figuralna muzika muz. komadi sa notama
aritmetiki
tano
odmerenog
tem-pa,
simfonija.
figurant (lat. figurans) poz. sporedni igra ili
plesa, nema osoba, statist; fig. beznaajna (ili:
bezuticajna) linost.
figurativan (nlat. figurativus) slikovit, izraen u
slici, u prenesenom smislu.
figurator (lat. figura) v. figurist.
figuracija (lat. figuratio) 1. uobliavanje,
uoblienje, oblikovanje, davanje oblika; oblik;
2. poet. slikovito predstavljanje, izraavanje u
slikama; 3. muz. meavina skladnih i
neskladnih akorada; oivljavanje govora ili
muzikog komada figurama.
figurizam (lat. figura) v. tipologija.
figurina (lat. figura, fr. figurine) figuri-ca,
kipi; sporedna figura, naroito na slikama
predela; mo dna lutka. figuriran (lat. figura)
ukraen arama, na cvetove, na cvetie, sa
cvetovima (tkanine); slikovit, predstavljen ili
prika-

fizeter

zan u prenosnom smislu; muz. ukraen,

ulepan; figurirana muzika v. figuralna
muzika pod figuralan.
figurirati (lat. figurare) praviti, stvarati (figure);
predstavljati, prikazivati oigledno ili
slikovito; praviti figuru, tj. prikazivati se,
davati o sebi sliku (dobru ili ravu); trati,
isticati se, padati u oi; igrati ulogu; sluiti
samo radi popunjavanja neke praznine (npr.
on samo figurira"); sluiti kao ukras.
figurist(a) (lat. figura) 1. crta, slikar ili
prikaziva raznih likova; 2. livac kipova u
gipsu; 3. slikar koji radi grupe; 4. plesa koji
ukraava igru figurama.
fideizam (lat. fides vera) fil. pravac iste vere"
koji je odbacivao svaku vezu religije, odnosno
teologije, sa filozofijom, i koji nije hteo da
zna za filozofiju zasno-vanu na samom
razumu; opti naziv kod V. I. Lenjina za sve
one elemente u filozof-skim uenjima koji
otvoreno ili prikriveno ili po logikoj
doslednosti vode k religioznom shvatanju
sveta.
fideikomis (lat. fideicommissum ono to je dato
na poverenje) prav. nepokretno imanje koje, po
elji zavetavaoca, prelazi ne-razdeljeno i
neotuivo s kolena na koleno u istoj porodici,
ime se omoguava opstanak te porodice
kroz pokolenja.
fideikomisar (lat. fideicommissarius) prav.
naslednik jednog fideikomisa.
fideikomitent (lat. fideicommitens) prav. lice
koje svojim zavetanjem ostavlja i odreuje
fideikomis.
fidejusiv (lat. fidejussivum) prav. pismeno
jemstvo.
fidejusio (lat. fidejussio) prav. jemstvo.
fidejusor (lat. fidejussor) prav. jemac.
fidelan (lat. fidelis) veran, estit.
fider (eng. feeder od feed hraniti, snab-devati)
elektrini vod za prenos elektrine energije.
Fidija (gr. Feidias) najvei grki vajar iz Atine
(oko 500438. pre n. e.), savremenik Periklov;
pod njegovim vostvom podignut je Panteon;
glavna dela: kipovi od zlata i slonove kosti
Atine Partenos (za Partenon) i Zevsa (za hram
u Olimpiji); fig. nedrstino velik vajar.
fiducijar (lat. fiducijarius) prav. privremeni
primalac zavetanja, koji ga, posle izvesnog
vremena ili po ispunjenju nekog uslove, ima
da preda drugom (fideikomi-saru).
fiza (gr. physa) med. vodeni mehur, plik.
fizagogum (gr. physa nadimanje, vetar, ago
odvodni) med. lek protiv nadimanja i vetrova;
karminativ.
fize (fr. fus6e) voj. upalja bombe; raketa.
fizezis (gr. physesis) med. v. fizema.
fizema (gr. physema) med. nadim, nadimanje,
naduvenost, nadutost.
fizeter (gr. physeter) meh za duvanje, naroito
u orguljama.

fiziautokratija

963

fiziautokratija (gr. physis priroda, ai-tos

sam, kratos jaina, vlada) samovlada-vina
prirode, lekovita mo prirode.
fizijater (gr. physis, iatros lekar) prirodni
lekar, onaj koji se poglavito oslanja na
lekovitu mo same prirode.
fizijatrija (gr. physis, iatrefa leenje) prirodno
leenje, lekovita mo prirode.
fizik (lat. physicus) v. fizikus.
fizika (gr. physis priroda, theoria phy-sike
nauio istraivanje prirode, sutine stvari)
nauka o prirodi uopte; u uem smislu:
nauka o zakonima prirodnih pojava ukoliko
ove nisu izazvane organ-skim ili hemijskim
silama, dakle, nauka o energiji i njenim
razliitim vido-vima (danas je teko povui
granicu izmeu fizike i hemije).
fizikalni (gr. physike) koji se tie fizike, koji
spada u fiziku; fizikalna tera-pija leenje
prirodnim sredstvima: ku-panjem, masaom,
oblozima i dr.
fizikat (nlat. physicatum) nadlenost i oblast
fizikusa.
fizikoteologija (gr. physikos prirodni, theos
bog, logia uenje) fil. prirodno uenje o bogu,
pokuaj da se na osnovu celis-hodnosti u
prirodi zakl>ui da postoji i prvi uzrok toga
poretka, tj. bog; fiziko-teoloki dokaz o
postojanju boga teol. dokaz da postoji bog na
osnovu postojanja celishodnosti u prirodi,
koju je mogao da stvori samo apsolutno
savren um, tj. bog (up. geodiceja).
fizikus (lat. physicus) lekar koga postavlja
dravna vlast za nadzornog lekara (u
gradu, srezu ili okrugu).
fizileta (fr. fusillette) raketica.
fizio- (gr. physis) predmetak u sloenica-ma sa
znaenjem: priroda.
fiziogenija (gr. physis, gen- koren od gignesthai postati, nastati, roditi se) v.
fiziogonija.
fiziognozija (gr. physis, gnosis poznavanje,
saznanje) poznavanje prirode, prouavanje'
prirode.
fiziognom (gr. physiognomon koji sudi o
prirodi ili o prirodnom svojstvu, koji
prosuuje o karakteru oveka iz prirode
njegova sklopa, naroito iz crta lica) v.
fiziognomist.
fiziognomija (gr. physis, gnomon poznavalac)
spoljni izgled oveka (u irem znaenju i
3mqTHibe, biljke, predela i sl.) kao izraz
unutranje osobenosti; naroito: crte, kroj,
graa lica (ukoliko izraava trajne prirodne
osobine duha), izraz lica.
fiziognomika (gr. physis, gnomon) tumaenje
(ili: itanje) crta lica, nauka koja po crtama
lica, kretnjama, grai i dranju tela
zakljuuje o duevnim osobinama ljudi.

fizioloka psihologija

fiziognomist (gr. physiognomon) onaj koji

moe da pozna duevne osobine oveka po
crtama njegovog lica.
fiziognotip (gr. physis, gnomon poznavalac,
typos otisak, lik) crta lica, aparat za brzo
snimanje crta lica i izradu po-prsja.
fiziognotipija (gr. physis, gnomon, typos)
automatske snimanje prirodnih objekata.
fiziogonija (gr. physis, gignomai nastanem,
postanem) istorija prirode, nauka o postanku
prirode.
fiziograf (gr. physis, grapho piem, beleim)
med. aparat koji jednovremeno belei i
kontrolie rezultate devet raznih funkcija
ovejeg tela: otkucaje srca, koliinu
kiseonika u pluima i telesnim elijama,
komplikacije u mozgu i dr.
fiziografija (gr. physis, graphia opis)
opisivanje, opis prirode.
fiziozofija (gr. physis, sophia mudrost)
prirodna mudrost.
fiziokeramika (gr. physis, keramike trnarstvo) izraivanje medaljonskih slika
prema fotografijama.
fiziokrati (gr. physis, kratos jaina, snaga)
ekonomisti fiziokratizma; po njima je
proizvodan samo rad u oblasti poljo privrede,
tj. samo se u njoj proizvodi viak
vrednosti. U svojim teorijama (Kenej
16941774) dali su ,, . . .prvo siste-matsko
shvatanje kapitalistike proizvodnje".
fiziokratizam (gr. physis, kratos) 1. fil.
shvatanje po kome je celokupan ivot
ljudi, socijalni i politiki, potinjen zakonima
koje je postavila sama priroda; 2. u nar.
ekonomiji: uenje po kome jedino priroda
proizvodi vrednosti, zbog ega samo one
radinosti koje su neposredno vezane za
zemlju (zemljoradnja, umarstvo, rudarstvo i
ribarstvo) imaju proizvodni karakter; poto,
dakle, jedino zemljoradnja daje ist prinos
(produit net), to treba da postoji samo jedan
porez, koji bi plaala ova proizvodna
radinost, jer van nje nema bogatstva
(fiziokratski, agrikul-turni, ekonomski sistem).
fiziokratija (gr. physis, kratos) vladavina (ili:
snaga, sposobnost) prirode.
fiziologija (gr. physiologia) 1. prvobitno:
nauka o prirodi (fizika); 2. sada: nauka o
prirodnim zbivanjima, procesima u organizmima biljaka (fitofiziologija) i ivotinja i
oveka (zoofiziologija); opti fiziologija bavi
se pojavama svojstvenim svima ivim
biima; specijalna fiziologija prouava
vegetativne funkcije ivotinjskog tela koje su
zajednike sa funkcijama biljke (ishrana,
disanje, raz-mnoavanje), i animalne
radnje svoj-stvene samo ivotinji (kretanje,
oseanje, mo predstavljanja).
fizioloka psihologija psihologija koja prouava
duevne, psihike pojave u vezi

fiziomonizam

964

sa fiziolokim pojavama i na osnovu

fiziolokih pojava; osnivai E. H. Ve-ber, G.
T. Fehner i naroito Vilhelm Bunt.
fiziomonizam (gr. physis, monos jedini) fil.
monizam koji smatra prirodu kao jedino to
stvarno postoji; supr. teomonizam.
fizionomija (gr. physis, gnomon poznavalac)
izgled, izraz, crte lica.
fizioplastika (gr. physis, plastike) vetina
uoblaavanja 1. vetako stvaranje oblika; 2.
vetako zamenjivanje izgublje-nih delova
tela, npr. nosa koom sa ela i dr.; 3.
primitivno crtanje koje tei za gotovo
fotografski
vernim
reproduko-vanjem
predmeta crtanja (naroito kod prirodnih
naroda).
fizioskop (gr. pysis, skopeo posmatram)
instrument koji prikazuje prirodna bia u
jako uveanim slikama.
fizioteleoloki (gr. physis, telos svrha, logos
re) koji se osniva na celishodnom ureenju
prirode; fizioteleoloki razlozi vere razlozi
(opravdanja) vere osnovani na celishodnosti
u
prirodi;
fizioteleoloki
dokaz
v.
fizikoteologija.
fizioterapija (gr. physis, therapeia nego-vanje,
leenje) leenje prirodnim sredstvima
(kupanjem, masaom, oblozima i
DR-)fiziotip (gr. physis, typos otisak, lik) v.
fiziognotip.
fiziotipija (gr. physis, typos) v. fiziogno-tipija.
fiziofilozofija (gr. physis, phylosophia)
filozofija prirode.
fiziar (gr. physis) prirodnjak koji se bavi
fizikom.
fiziki (gr. physikos) prirodni, osnovan u
prirodi; ulni, telesni, putni, zemni,
zemaljski; fizike nemogunost ono to je po
prirodnim zakonima neizvodljivo; fizike
potreba prirodna potreba (glad, e i dr.);
supr. psihiki; fizikalan koji spada u fiziku,
koji se tie fizike.
fizodes (gr. physodes, physa vetar, nadimanje,
nadim, eidos oblik, vid) med. v. em-fizem.
fizometra (gr. physa nadim, nadutost, te-tra
materica) med. naduvenost materine.
fizonkus (gr. physa vetar, naduvenost, op-kos
masa) med. vazduni otok.
fizospazmus (gr. physa, spasmos gr) med.
gr izazvan vazduhom (vetrovima).
fizostigmin hem. otrov koji se nalazi u plodu
kalabarskog pasulja" (nlat. Physo-stigma
venenosum); u medicini se upotrebljava za
suavanje zenica, protiv iva-nih bolova,
naroito protiv kolika kod konja; uroenici
njim truju svoje strele.
fizotoraks (gr. physis vetar, naduvenost, thorax
grudni ko) med. naduvenost plua i trudne
duplje (usled nagomilanosti vazduha).

fikser

fizocela (gr. physa, kele prosutost, prodor,

kila) med. v. pneumatocela. fizocelija (gr.
physa, koilia trbuita duplja, trbuh) med.
naduvenost trbuha. fizocefalus (gr. physa,
kephale glava) med.
skupljanje vazduha, nadim na glavi. fizharmonika (gr. physao duvam, armoni-ke)
orgulji slian muziki instrument kod koga
proizvode tonove metalni jezici koje pokree
vetar.
fijaker (fr. fiacre) koije, naroito koije u
slubi ulinog saobraaja po gradovima
(nazvane po svecu Fiacre, ija je slika, oko
1650, bila na kui u Parizu gde su se koije
mogle uzeti u najam); fijaker--praak farm.
narodski naziv poznatog sredstva za ienje
pulvis liquiritiae com-positus. fijakerist (fr.
fiacre) koija koji tera
srijaker.
fijala (gr. phiale) 1. v. fiola; 2. arh. iljata
kulica na gotskim graevinama (najvaniji
ukras gotskog graevinar-stva).
fijasko (ital. fiasco) velik neuspeh, propast,
slom, bruka (naroito nekog komada na
pozornici); pretrpeti fijasko potpuno propasti u
neemu, obrukati se. fijat! (lat. fiat) neka bude;
pristaje se, odobrava se!; fijat mikstrura (lat. fiat
mixtura) farm. neka bude smesa, neka se
izmea.
fijerant (ital. fiera vaar, sajam) trgovac koji
prodaje svoju robu samo po vaarima. fijumara
(ital. fiumara) kol. reina, na-plav, suica
(suva dolina kroz koju samo povremeno protie
voda). fikologija (gr. phykos okrek, alga,
logia
nauka) bog. nauka o algama; up. alge.
fikomicete (gr. phykos, mykes gljiva) pl. bog.
okrecima (algama) sline gljive, biljke ije
hife nisu izdeljene poprenim zidovima, ve
izgledaju kao dugake elije (plesni,
krompirova peronospora i dr.). fikohrom (gr.
phykos, chroma boja) zelena bojena tvar u
jednoelijskim okrecima (algama).
fiks (lat. fixus) vrst, privren, nepokretan,
postojan, stalan; izvestan, odreen, utvren (o
ceni); fiks-ideja v. fiksna ideja. fiksaa (fr.
fixage) utvrivanje, uvrivanje (boja i dr.).
fiksativ (nlat. fixativum) sredstvo za uvrivanje (boje, fotografske ploe,
stiska). fiksativan (nlat. fixativus) koji
utvruje,
koji uvruje, koji odreuje. fiksatoar (fr.
fixatoir) sredstvo za uvrivanje, vosak za brkove, pomada. fiksacija
(nlat. fixatia) v. fiksiranje. fikser (nem.
Fixer) igra na berzi koji pekulie padanjem
kurseva; onaj koji se bavi terminskim
poslovima.

fiksiranje

965

fiksiranje (nlat. fixus vrst, utvren) 1.

utvrivanje, uvrivanje, odreivanje (stalne
plate); 2. utvrivanje (boje, negati-va
fotografskih slika; up. fiksirati 3); 3.
neskidanje oiju sa koga, piljenje, upi-ljivanje,
gledanje netremice.
fiksirati (lat. fixus) 1. utvrditi, uvrsti-ti,
odrediti, oznaiti (npr. dan, rok, cenu i dr.); 2.
netremice gledati, piljiti u to, ne skidati oiju
sa koga, upiljivati se u koga; 3. u fotografiji:
razvijeni negativ spustiti u vodeni rastvor
natrijum--tiosulfata (Na2S2O3) da bi se zaostali
nerazloeni bromid srebra rastvorio i uklonio
sa ploe, kako svetlost ne bi vie na nju
dejstvovala.
fiksna ideja psih. misao utvrena u glavu, misao
koja se stalno namee bolesnom duhu,
misao koja potiskuje sve druge predstave
(simptom bolesnog duha).
fiksum (lat. fixum) neto vrsto, sigurno,
utvreno, stalno, npr. plata, prihodi.
fiktivan (lat. fingere izmisliti, nlat. fictius)
zamiljen, izmiljen, uobraen, tobonji;
pretpostavljen; up. fikcija.
fiktilan (lat. fictilis) zemljan, od zemlje, od
gline.
fiktilije (lat. fictilia) pl. zemljano posue,
glineno posue.
fikh (arap.) sastavni deo erijatskog prava,
verske pravo muslimana koje se osniva na
boanskim izvorima i koje je, kao takvo,
neprikosnoveno i nezamenljivo; up. kanuni.
fikcija (lat. fingere izmisliti, fictio izmiljanje,
izmiljotina) 1. izmiljotina, zamiljena stvar;
2. u naunom miljenju: pretpostavka ija se
neverovatnost i nemogunost uvia, ali je ipak
od velike vanosti kao pomoni pojam
ovejeg razuma, npr. prazan prostor",
stvar po sebi" itd.; 3. fikcio jurne (lat.
fictio }\ir\s) prav. zamiljanje neega to se
nije desilo kao da se desilo (radi donoenja
reenja o takvom sluaju).
fikcionalizam (lat. fictio) fil. oblik prag-matizma
koji smatra da je religija, odnosno pojam
boga, samo jedna fikcija, ali celishodna i
nuna, kao i mnogi drugi pojmovi i fikcije,
npr. pojam due, besmrtnosti due, slobode,
savrenstva i dr.; naziv Faingerove filozofije
kao da" (Als-Ob").
fil (nem. fullen puniti, nadevati) 1. kuv.
nadev, nadevak (za paprike, kola itd.). fil(gr. philos) 2. predmetak i nastavak u
sloenicama sa znaenjem: prijatelj, ljubitelj,
pristalica, npr. filozof, fran-kofil, srbofil itd.
fila (gr. ph#le) u staroj Grkoj: pleme,
plemenska zajednica. filagram (lat. filum
nit, konac, gr. gramma crta) vodeni ig na hartiji. filadelfija (gr.
philadelpia) bratska ljubav, ljubav prema
blinjima; kod nas se

filatelizam

vrlo esto upotrebljava u znaenju: prepreden

ovek, prepredenjak, promuuran ovek. filaa
(fr. filage) predenje; predivo; predionica.
filakterij (gr. philakterion) 1. straarsko
mesto, straara; 2. zapis kao zatita od nesree,
amajlija; 3. jevrejska amajlija sa 10 bojih
zapovesti, koju nose na elu, grudima ili odelu.
filaktian (gr. philaktikos) koji uva, koji
titi, zatitni.
filalet (gr. philalethes) prijatelj istine. filaletija
(gr. philos koji voli, aletheia
istina) ljubav prema istini. filament (nlat.
filamentum vlakno, ilica) 1. adat. fina vlakna
(u ila i ivaca); 2. bog, pranina nit,
pranikov konac. filanda (ital. filanda)
predionica svile,
svilara. filandrija (gr. philandria) ljubav
prema
muu.
filavtrop (gr. philanthropos) ovekolju-bac;
filantropi pl. ovekoljupci, naziv pedagoga
HU veka kojima je bilo osnovno pedagoko
naelo slobodan prirodni razvitak, a podstrek u
radu ljubav prema blinjima (filantropija).
filantropizam (gr. philanthropta) zastupanje filantropije reju i delom. filantropija
(gr. philantropfa) ovekoljublje, ljubav prema blinjima. filantropinizam
(gr. philos prijatelj, ljubitelj, anthropos ovek)
led. vaspitni i nastavni sistem Bazedoa i
njegovih prijatelja (filantropa), po kome osnova
vaspitanja ima da bude ista oveja priroda i
prvobitni, isto oveanski odnosi, a svrha:
vaspitanje pitomaca da postanu praktino
korisni, vedri i blagorodni ljudi; up. filantrop.
filar (tur. filar) pl. vrsta enske obue;
ranije', vrsta janiarske obue. fikus (lat.
ficus) 1. bog. smokva (drvo i plod); 2. med.
tuka (ili: otok) na stranjici ili na enskom
spolnom organu. filantropomanija (gr.
philanthropos ove-koljubac, mania pomama,
strast, ludilo) preterano ovekoljublje.
filantropske misije (gr. pilanthropos
ovekoljubiv) organi humanitarnih
organizacije, koji se iz ovekoljubivih pobuda
upuuju na specijalne zadatke pruanja
pomoi; najee ih alju nacionalna
drutva Crvenog krsta ili Meunarodni komitet
Crvenog krsta. filargirija (gr. philargyrfa)
ljubav prema
novcu, srebroljublje.
filatelizam (gr. philos koji voli, ljubitelj,
ateleia osloboenost od dravnih nameta, aalfa privativum i telos dabina, pristojba)
sakupljanje potanskih i dr. maraka; strast za
sakupljanjem potanskih maraka.

filatelija

966

filatelija (gr. philos, atelela, a- privati-vum

bez", telos dabina) poznavanje potanskih
maraka, nauka o potanski i dr. markama,
poznavanje maraka.
filatelist (gr. phllos, a-, telos) sakuplja
potanskih i dr. maraka; timbrofil.
filatorijum (nlat. filatorium) sprava za odmotavanje i usukivanje svile.
filautija (gr. philautia) ljubav prema samom
sebi, samoljublje = egoizam.
fil-a-fil (fr. -a-) vrsta svilene tkanine u
raznim bojama (za enske letnje haljine).
fild (eng. field polje) sp. svi konji koji e
uestvovati u jednoj trci.
fildi (arap.-tur. fildii) slonova kost, slonovaa.
fildmaral (eng. fieldmarshal nem. Feldmarschall) voj. najvii oficirski in u
Engleskoj; vrhovni komandant vojske u
Engleskoj; v. i feldmaral.
file (fr. filet) 1. mreast enski runi rad; 2.
ukras od zlatnih linija na leima korica
knjige; 3. kuv. peenica.
Filemon i Baukida (gr. Philemon, Baukis) mit.
mu i ena iz Frigije, uveni po svojoj vernoj
ljubavi, kojima je Zevs, zato to su ga jednom
gostoljubivo primili u svom siromanom domu
i ne slutei ko je on, ispunio elju da u
dubokoj starosti zajedno umru; posle smrti
Filemon je pretvoren u hrast, a Baukida u lipu;
fig. deda i baka koji ive u slozi i ljubavi.
filen (fr. ffiin) tehnol. vrsta tkanine od eljane
vune.
filetirati (fr. fileter) ukraavati zlatom; up. file
2.
filetian (gr. phyle pleme) koji se tie plemena,
plemenski; koji pokazuje istoriju razvitka.
filetski (gr. phyle) v. filetian.
filigrap (fr. filigrane, lat. filum konac, nit,
ica, granum zrno) 1. umetniki, obino uresni
(ornamentalni) mreast rad od zlatne ili srebrne
ice, kujundij-ski rad; 2. vodeni ig na hartiji,
na novanici; filigran-papir fina hartija sa
utisnutim mreastim arama, mu-strama.
filigranirati (lat. filum, granum) raditi
(ili: izraivati) filigrane. filijala (lat. filia ki)
trg. podrunica, ogranak neke radnje ili banke.
filijater (gr. phllos prijatelj, koji voli,
iatros lekar) prijatelj lekarstva. filijacija (nlat.
filiatio) 1. odnos dece prema roditeljima,
detinjska obaveznost; 2. poslunost kaluera
prema stareini reda; 3. prav. poreklo;
filijaciona proba dokaz o istoti plemikog
porekla. filing-maina (eng. filling, gr.
mechane) sprava koja, pri izradi sukije,
preseca svilu u odreenim duinama. filiokve
(lat. filioque) teol. i sina . . .", dogma
rimokatalike crkve koja iskazuje

filogeneza

da sv. Duh ishodi od Oca i Sina" (eh

Patre et Filio), dok pravoslavna crkva veruje
da ishodi samo od Boga-Oca.
filipika (gr. Philippos) 1. naziv za otre govore
atinskog
besednika
Demostena
protiv
makedonskog kralja Filipa P (359 336. pre
n. e.), kojima je uticao na Grke da mu se ne
pokore; 2. naziv za Ciceronove govore protiv
Antonija; 3. fig. ustar govorniki napad.
filir (ma. filler) para, potura; stoti deo krune i
penga; up. heler.
filira (fr. filer) 1. presti, raditi mreastu
tkaninu; u fabrikaciji svile: upredati; 2. muz.
jedan ton pevajui izdrati toliko koliko dah
podnosi; 3. u kartama: varati, podmetnuti
kartu; gusti-rati polako otkrivajui svoje
karte.
filistar (hebr. Plischthi) ifta, ovek ograniena
duha (iji duhovni ivot ne prelazi granice
njegovih animalnih potreba i sitnih zarada); u
studentskom jeziku: prezrivo ime za graane i
sve koji nisu studenti (izraz postao po
Filistejci-ma, ratobornom nesemitskom narodu
u ju-gozapadnoj Palestini, koji je dugo
ratovao sa Izrailjcima).
filistarstvo (hebr.) iftinstvo, malogra-anstvo;
up. filistar.
filiti (gr. phyllon list, lithos kamen) pl. kol.
okamenjeno lie biljaka, otisci lia.
filiforman (lat. filum nit, konac, nlat.
filiformis) koji je kao konac, konast, vlaknast.
film (eng. film) tanka i nena koica, opna;
u fotografiji: 1. tanka ploa od celuloida
premazana slojem elatina u kome je fino i
ravnomerno rasturen prah bromida srebra; 2.
dugaka traka od celuloida na koju se brzo
snima, jedna za drugom, vrlo mnogo slika
koje predstavljaju scensku celinu (filmski
komad).
filmova (engl. t) snimati za film.
filmologija (eng. film koica, opna, mem-brana,
gr. logia nauka) nauka o filmu, filmskoj
umetnosti.
filmofil (eng. film, gr. phflos prijatelj) onaj
koji voli film, prijatelj filma, ljubitelj filma.
filmofob (eng. t, gr. phobos strah) onaj koji
ne voli film, protivnik filma, neprijatelj
filma.
filoblaste (gr. phyllon list, blastos klica) pl. bot.
biljke kod kojih se, pri klijanju, javljaju dva
(dikotiledone) ili vie (po-likotiledone)
kliinih listia.
filovati (nem. fiillen) kuv. puniti, nadevati, (npr.
paprike).
filogeneza (gr. phylon pleme; rod, vrsta;
genesis postanak) biol. razvitak vrste; geo-loki
razvitak biljnih i ivotinjskih vrsta, redova,
familija i klasa; supr. ontogeneza.

filogenija

967

filogenija (gr. phylon, gen- koren od glgnesthai postati, nastati) nauka o filoge-nezi,
istorija razvitka biljnih i ivo-tinjskih oblika,
nauka koja (na osnovu paleontologije,
uporedne anatomije, onto-genije i biohemije)
objanjava razvitak bil>nih i ivotinjskih
vrsta.
filogin (gr. philogynos) ljubitelj ena;
supr. MIZOGIN.

filoginija (gr. philogynia) ljubav, strasna

naklonost prema enskom spolu; supr. mizoginija.
filogonija (gr. philogynla, phflos koji voli,
genos potomak, mladune) ljubav prema
deci, ljubav prema mladuncima.
filodoksija (gr. philodoxla) slavoljublje,
astoljublje.
filozoja (gr. philozofa) v. filopsihija.
filozof (gr. philosophos prijatelj mudrosti)
mudrac, mudar ovek, ovek koji se posvetio
istraivanju istine o svetu i ivotu, koji se
bavi filozofijom, koji se bavi apstrakcijama;
student filozofije (na univerzitetu); fig.
zamiljen, rasejan ovek, ovek ije je misli i
rei teko razumeti; v. filozofija.
filozofem (gr. philosophema) pitanje iz oblasti
filozofije, filozofsko uenje (ili: tvrenje,
miljenje, posmatranje).
filozofizam
(nlat.
philosophismus)
nadrifilozofija, vajna filozofija.
filozofija (gr. philosophfa ljubav prema
mudrosti) mudrost, nauni rad na izgraivanju opteg pogleda na svet i sam taj
pogled na svet; prema tome: najvii oblik
drutvene svesti, nauka o najoptijim
zakonima kretanja i razvitka prirode, drutva
i ljudskog miljenja; osnovno pitanje
filozofije je pitanje odnosa izmeu
miljenja i bia (subjekta i objekta), duha i
materije i ispitivanje uzroka i principa stvari;
up.
materijali-zam,
idealizam;
fig.
mudrovanje.
filozofira (gr. philosophem) baviti se
filozofijom, umovati, misliti i istra-ivati
istinu o svetu i ivotu; teiti za saznanjem
putem istraivanja, odreivanja i vezivanje
pojmova; fig. mudrovati.
filozofist (gr. philos, sophia) drveni, vajni
filozof, nadrifilozof.
filozofski (lat. philosophicus) koji se tie
filozofije, koji pripada filozofiji; filozofska
propedevtika nauke koje se smatraju kao
uvod i predsprema za prouavanje filozofije
(logika i psihologija); filozofska kola uenici
i sledbenici nekog filozofa koji, pod njegovim
posred-nim ili neposrednim uticajem, dalje
rade u njegovom duhu.
filoidan (gr. phyllon list, eidos izgled, vid,
oblik) bog. slian listu, listolik.
filokalija (gr. philokalia) ljubav prema onome
to je lepo, asno, etiko.
filoksenija (gr. philoxenla) ljubav prema
tuincima, strancima, gostoljubivost.

filotimija

filoksera (gr. phyllon list, xeros suv) zool. lozna

vaica, ilodera, trena u (Philoxera
vastatrix) koja unitava vinograde suei
lie loze.
filolog (gr. philologos) onaj koji prouava
jezik, koji utvruje i opisuje jezike
injenice.
filologija (gr. philologia ljubav prema uenosti i
knjievnosti, bavljenje time) nauka iji je
zadatak da iznese i opie jezike injenice,
nauka o jeziku.
filoloki (gr. philologos) jeziki, koji se tie
filologije, koji pripada filolo-giji.
filomatija (gr. philomathfa) elja za
znanjem i uenjem, ljubav prema nauci.
filomela (gr. philos, melos melodija) muz.
violina sa 4 eline ice (u obliku male viole).
filomimezija (gr. philos, mimesis podraavanje)
sklonost podraavanju drugih.
filomuzos (gr. philo-musos) prijatelj muza, tj.
prijatelj, ljubitelj umetnosti.
filon (gr. phylon) 1. pleme, rod, vrsta.
filon (gr. phyllon) 2. bog. list, naroito: aini
listi.
filonus (gr. philos, omos vino) ljubitelj vina,
veseli brat.
filopatrija (gr. phllos, patra otadbina,
domovina) ljubav prema otadbini, rodoljublje.
filopedija (gr. philos, pais gen. paidos
deak) ljubav prema deacima i vaspitanju.
filopode (gr. phyllon list, pus gen. podos noga)
pl. zool. listonoci (grupa najprostije graenih
rakova).
filopozija (gr. philoposfa) ljubav prema piu,
odanost pijanenju.
filopolemian (gr. philo-polemos koji voli rat,
ratoboran) koji voli da se kavi, da polemie.
filopsihija (gr. philopsychla) ljubav prema
ivotu, plaljivost.
filoristija (gr. philoristia strast za odreivanjem pojmova, philos, orizein ogranii-ti,
pojmovno odrediti) sklonost objanjavanju do
tanina, cepidlaenje, sitniarenje.
filosarkija (gr. phflos, sarx gen. sarkos
meso) ljubav prema mesu, sklonost putnom
uivanju.
filosemit prijatelj Jevreja, protivnik antisemitizma.
filosomatija (gr. phllos, soma gen. somatos
telo) ljubav prema telu, preterivanje u nezi
tela.
filostorgija (gr. philostorgla) nena ljubav,
zaljubljenost.
filoteknija (gr. phllos, teknon dete, philoteknla) ljubav prema deci.
filotehnija (gr. philotechnla) ljubav prema
umetnosti.
filotimija
(gr.
philotimia)
astoljublje;
takmienje.

filofagi

968

filofagi (gr. phyllon list, phagem derati) pl.

zool. listoderci, naroito familija torbara.
filofizik (gr. phflos, physis priroda) prijatelj
prirode, prirodnjak.
filtar (nlat. filtrum) cedilo, cediljka (na-prava
kojom se tenost isti od vrstih delia i
klica).
filtrat (nlat. filtrum) proceena tenost,
ceenjem preiena tenost, procedak.
filtracija (nlat. filtratio) ceenje, procei-vanje,
preiavanje ceenjem.
filtrirati (nlat. filtrare) cediti, procedi-ti,
preistiti ceenjem.
filtrovati (nlat. filtrare) v. filtrirati.
filtromanija (gr. phlltron ljubavni napitak,
manla pomama, ludilo) ljubavno bezumlje
izazvano ljubavnim napitkom.
fil-feder (nem. Fullfeder) v. stilo.
filharmonija (gr. phflos, harmonia sklad) 1.
ljubav prema muzici; 2. udruenje muziki
obrazovanih lica za negovanje muzike i za
izvoenje simfonijskih i kon-certnih
programa.
filhelen (gr. phllos, Hellen Grk) prijatelj Grka
(ime onih koji su, 1821, pomagali Grke u
borbi za slobodu i samostalnost).
filhelenizam (gr. phflos, Hellen) prijateljstvo,
ljubav prema Grcima.
filc (nem. Filz) pust, presovana materija od
vlakana, dlake (zeje) i dr. za izradu eira,
domaih cipela, ebadi, odela itd.
fildan (pere. pingan, arap. fingan tur.
fincan) oljica za crnu kafu (bez drke).
fima (gr. phyma izrataj) med. svaki otok koe,
naroito lezdani otok.
fimata (gr. phyma) pl. med. v. fima.
fimatian (gr. phyma izrataj) med. oteen, sa
stokom; v. fima.
fimacija (gr. phyma nlat. phymatio) med. mala
guka, mala micina, iri.
fimoza (gr. phimosis suenje, zatvaranje
nekog otvora na ovejem telu) med. sue-nost
kapice (mukog uda); fimozis femi-narum
(nlat. phimosis feminarum) sue-nost
materinog kanala.
fin (fr. fin, nem. fein) tanan, utanan, nean;
sitan; odlian, odabran, ist; prepreden.
finalan (lat. finis granica, kraj, svrha, finalis)
zavrni, krajnji, konani; svrhov-ni, svrhni
(v. kauza finalis; up. kauza eficijens); gram.
namerni; finalna kon-junkcija namerna
svezica (sveza, veznik); finalna ili namerna
reenica ona zavi-sna reenica koja kazuje
nameru ili cilj radnje glavne reenice, npr.:
Doao sam da te posavetujem.
finale (lat. finale) 1. zavretak, kraj; 2. muz.
zavrni komad, zavrna pesma; zavrni stav
u viesatnom muzikom komadu; zavrni deo
operskog ina; 3. sp. zavrna borba ili
utakmica, zavrna runda u takmienju.

fioka

finalizam (lat. finis kraj, finalis) fil. uenje da je

svako zbivanje, i u psihikoj i u biolokoj
stvarnosti, odreeno izvesnim ciljevima i
celishodnou, svrhovno-u.
finalitet (lat. finalitas) fil. svrhnost, svr-hovnost,
odreenje svrhe; supr. kauzalitet.
finans (lat. finis granica, kraj, fr. finance)
finansijski slubenik (straar) koji suzbija
krijumarenje i stara se o priku-pljanju
dravnih prihoda i taksa.
finansije (lat. finis, nlat. financia) pl. 1. dravni
prihodi, dravno gazdinstvo, dravna
imovina; 2. imovno stanje pojedinaca,
novane prilike, gotovila, gotov novac; 3.
nauka o dravnim prihodima i dravnom
gazdinstvu.
finansijer (fr. financier) 1. finansijski
slubenik; 2. znalac nauke o finansijama; 3.
onaj koji radi s novcem, bankar; 4. onaj koji
daje novac za kakvo preduzee.
finansijski (fr. fmanciel) prihodni, koji se tie
prihoda; koji se tie novca, novani.
finansirati (fr. financer) plaati; praviti
finansijske operacije; davati novac za kakvo
preduzee.
financ (nem. Finanz) v. finans.
financije (lat. finantia granica) v. finansije.
financijer (lat. finantia) v. finansijer.
fingiran (lat. fingere izmisliti) izmiljen,
zamiljen, pretpostavljen, prividan, tobonji,
fiktivan; fingirana menice menica sa
potpisima lica koja ne postoje.
fingirati (lat. fingere) izmisliti, izmiljati,
zamisliti, zamiljati; praviti se, lano
predstavljati.
fine (ital. fine, lat. finis) muz. kraj.
finesa (fr. finesse) finoa, nenost, tana-nost,
utananost, tanina; neto naroito fino,
tanane i tano (izraene, nekazano itd.);
lukavost.
finizam (lat. finis kraj) fil. uenje o krajnosti
sveta.
finis (lat. finis) kraj, svretak; cilj, krajnji cilj,
svrha.
finisimo (ital. finissimo) najfinije, vrlo fino
(skraeno ff.).
finitizam v. finizam.
finito (ital. finito) trg. zakljuak rauna.
finit (eng. finish) kraj, zavretak; sp. za-vrn!ni
deo trke, zavrna borba.
finper (eng. finish) tehn. maina za polaganje
gornjeg betonskog ili asfaltnog sloja na
kolskom putu.
finta (ital. finta, lat. fingere) 1. pretvaranje,
pritvornost; 2. prevara, podvala, lukavstvo; 3.
maevalaki trik, tobonji udarac.
findan (pere.) v. fildan.
fioka (ma. fiok) kutija na izvlaenje (u stolu
ili ormaru).

fiola

969

fiola (gr. phiale duboka asa) trbuasta

staklena posuda sa dugim i uzanim gr-liem
(upotrebljava se u hemiji, a slui za uvanje
tenosti koje lako isparavaju i onih koje treba
uvati od vazduha i vlage).
firanga (nem. Vorhang) prozorska zavesa.
firaun (arap. Fira'wn Faraon, tur. firavun)
Rom, Ciganin (i kao pogrda).
firer (nem. Fiihrer) voa.
firma (ital. firma) ime pod kojim neki trgovac
vodi svoj posao, daje potpise i pod kojim se
vodi u registru suda; natpis nad radnjom;
trgovake kua.
firmament (lat. firmamentum) nebeski svod,
zvezdano nebo.
firmati (lat. firmare) kod katolika: utvrditi u
veri, konfirmirati.
firmirati (ital. firmare) trg. potpisati firmu,
potpisivati firmu.
firmitet (lat. firmitas) vrstine, jakost, trajnost;
istrajnost, postojanost.
firn (fr.) viegodinji planinski sneg zrnaste
strukture; od njega su graeni lednici.
firnajs (nem. Firnis) hem. uljasta ili smola-sta
tenost koja kad se u tankom sloju namae
na tvrde predmete (drvo, metal, kamen i dr.)
otvrdne i titi ih od vlage i vazduha.
first (nem. Furst=vorderster) knez vladar
(titula).
firc (ma. fercz) konac za proivanje ili
prihvatanje.
fircati (ma. ferczolni) ujemiti, koncem
prihvatiti.
firciger (nem. Vierziger etrdesetak) med. vrsta
konog ekcema koji nije na zaraznoj osnovi,
javlja se naroito kod male dece koja se
vetaki hrane a ne sisaju majku (nazvan po
tome to obino traje 40 dana).
fisija (lat. fissio cepanje) u nuklearnoj fizici:
reakcija, pri kojoj se jezgra tekih elemenata
dele na dva priblino jednaka dela.
fisilan (lat. findere cepati, fissilis) koji se daje
cepati, cepljiv.
fisilitet (nlat. fissilitas) cepljivost.
fisk (lat. fiscus) v. fiskus.
fiskal (lat. fiscalis) zastupnik dravne blagajne;
dravni pravobranilac (up. fiskus); kod nas i
u znaenju advokat (fikal).
fiskalni (lat. fiscalis) koji se tie dravne
blagajne, koji pripada dravnoj blagajni, koji
ide u korist dravne blagajne; fi-skalna
godina raunska godina.
fiskarijus (nlat. fiscarius) dunik dravnoj
blagajni; zakupac dravnog prihoda.
fiskovija (gr. physkon, lat. physconia) med.
nadimanje, nadutost trbuha ili nekog drugog
organa.
fiskultura (gr. physis priroda, lat. cultura
negovanje) sportske vebe kojima je cilj
razvijanje i jaanje tela kao uslov za
odravanje dobrog zdravlja.

fitografija

fiskus (lat. fiscus) 1. blagajna nekog nadletva;

2. u doba rimskih careva: carska privatna
blagajna (za razliku od erariju-ma, dravne
blagajne); 3. danas: dravna imovina,
dravna
blagajna;
4.
drava
kao
privatnopravna linost, u poloaju obinog
graanina.
fistan (gr. phossaton, pere. fistan, tur.
fistan) suknja, suknjica.
fistula (lat. fistula cev; frula) 1. svirala od
trske; 2. med. upalj ir, gnojni otvor u koi; 3.
muz. usiljeno visok i tanak glas (kao na
svirali od trske) = falzet.
fistulirati (lat. fistula) govoriti ili pevati iz
fistule.
fistulozan (lat. fistulosus) cevast, uplji-kav;
oblika fistule.
fisura (lat. fissura) rascep, pukotina, pu-klina.
fig (eng. fit) sp. pripravan, pripremljen (npr.
konj za trku).
fitalija (gr. phytalia) saenje, zasaivanje,
doba saenja (biljaka).
fitaurari (amh.) general (u etiopskoj vojsci).
fiteumakola (gr. phyteuma sad, posaene
drvo, posaen grm, kolla lepak) biljni
lepak, biljno tutkalo.
fitilj (arap. faffl, tur. fitil) gajtan za paljenje
(mina); iak, stenjak (u svei, lampi).
fito- (gr. phyton) predmetak u sloenica-ma sa
znaenjem: biljka, biljni.
fitobentos (gr. phyton biljka, benthos
dubina) biol. celokupnoga biljnih organi-zama
koji ive na dnu morskih i konti-nentalnih
bazena.
fitobiologija (gr. phyton, blos ivot, logf a
nauka) nauka o ivotu (biologija) biljaka.
fitogen (gr. phyton, gen- koren od glgnest-hai
postati) ono to stvara biljku, biljna materija;
fitogeni pl. minerali koji su postali od biljaka
(kameni ugalj, treset i DR-)fitogenian (gr. phyton, gen- koren od
gignesthai postati) koji je postao od biljaka,
biljnog porekla.
fitogeografija (gr. phyton, geographia) nauka
o rasprostranjenosti biljaka na Zemlji, biljna
geografija.
fitoglifi (gr. phyton, glypho dubem, reem) pl.
kamenje sa otiscima biljaka.
fitognozija (gr. phyton, gnosis poznavanje)
prirodopis bilja.
fitognomonika (gr. phyton, gnomonikos
uvidan, shvatljiv) poznavanje biljaka i
njihove vrednosti prema njihovoj spoljanjosti i njihovom izgledu.
fitograf (gr. phyton, grapho opisujem)
opisivalac bilja.
fitografija (gr. phyton, grapho) v. fito-logija.

fitoekologija

970

fitoekologija (gr. phyton, oikos okolina,

sredina, kua, logfa nauka) bat. botanike
disciplina koja prouava odnose bil>aka i biljnih
zajednica prema spol>an>oj sredini, kao i
uzajamne odnose biljaka i biljaka i drugih
organizama. fitozoe (gr. phyton, zoon ivotinja)
pl. zool.
biljke-ivotinje. fitokemija v. fitohemija. fitoliti
(gr. phyton, Hthos kamen) pl. biljne
okamenotine.
fitologija (gr. phyton, logia nauka) opisivanje
bilja, nauka o bilju, = botanika. fitomorfi
(gr. phyton, morphe oblik) pl.
kamenje sa arama slinim biljkama.
fitonimija (gr. phyt6n, onoma ime) nadevanje, davanje imena biljkama. fitonomija
(gr. phyton, nomos zakon) fiziologija biljaka.

fitopaleografija (gr. phyton, palaios star,

graphfa opis) opis prepotopskih biljaka.
fitopaleontologija (gr. phyton, palaios
star, op bie, logla nauka) v. paleofitologija.

fitoparaziti (gr. phyton, parazit) biljni

paraziti.
fitopatologija (gr. phyton, pathos bolest, logia
nauka) nauka o bolestima i uzrocima bolesti
biljaka.
fitosociologija (gr. phyton, logia nauka, lat.
socius drug) nauka koja ispituje, prouava
meusobne odnose biljaka. fitoterapija (gr.
phyton, therapeia nego-vanje, leenje) leenje
biljaka, biljno le-karstvo. fitotipoli (gr.
phyton, typos otisak,
lithos kamen) otisci biljaka na kamenju.
fitotoksin (gr. phyton, toxon strela,
otrov) otrov koji sadre u sebi neke biljke
(npr. neke gljive, ricinus i dr.), biljni otrov.
fitotomija (gr. phyton, tome seenje, rezanje) anatomija biljaka.
fitotopologija (gr. phyton, topos mesto, logia
nauka) nauka o mestima povoljnim za rastenje i
razmnoavanje biljaka. fitotropija (gr. phyton,
tropos obrt, okret) preobraavanje biljaka,
vetina menjanja i ukrtanja biljaka.
fitotrofija (gr. phyton, trophe ishrana,
hrana) ishranjivanje biljaka, negovanje
biljaka. fitofag (gr. phyton, phagem
derati,
jesti) biljoder, biljojedac. fotofiziologija (gr.
phyton, physis priroda, logia nauka) nauka o
zakonima biljnog ivota.
fitofilacijum (gr. phyton, phylakos uvar)
zimska, staklena bata, staklara. fitohemija
(gr. phyton, hemija) nauka o hemijskim
materijama koje se dobivaju iz biljaka.
fitocenoza (gr. phyton, koinos zajedniki) vot.
biljna zajednica (zajednica biljaka).

flakon

fitocenologija (gr. phyton, koinos, logos re,

govor) biol. nauka o biljnim zajednica-ma ili
fitocekozama.
fiturgija (gr. phyton, ergon posao, delo, rad)
nauka o zasaivanju biljaka.
fifti-fifti (eng. fifty-fifty pedeset-pede-set)
podjednako podeljeno; pola i pola;
podjednaka pripadnost; koji imaju jednake
izglede (anse); podeljen na jednake interesne
sfere.
fibajn (nem. Fischbein) riblja kost, roa-sta
ploa iz usta kitova od koje se prave ipke u
stezniku (mideru), epgljevi, razni sitni
ukrasi i dr.
fiek (pere., tur. fi^ek) naboj za puku, metak;
kesa od hartije u obliku levka.
fieklija (pere., tur. figekli) voj. koni pojas sa
pregracima u kojima stoje naboji, fieci za
puku; kona torbica za metke.
fikal (lat. fiscalis) v. fiskal; fig. lukav ovek,
prepredenko.
fjoko (ital. fioco tmuo) muz. slabo, tiho.
fjord (dan. Fjord) dugaak a uzan morski
zaliv na obalama polarnih oblasti i u
Norvekoj.
fjoritura (ital. fioritura) muz. v. koloratura.
flavescentan (lat. flavescere, flavescens) koji
prelazi u zlatnouto, ukast.
flagelanti (lat. flagellantes) lanovi katolikog
kaluerskog reda u XIII i XIV veku koji su
sebe; s vremena na vreme, javno bievali
radi kazne za grehe.
flagelata (nlat. flagellata) pl. zool. biari
(praivotinje sa dugakim, konastim
protoplazmatinim izraphtajima).
flagelacija (nlat. flagellatio) bievanje.
flagelirati (lat. flagellare) bievati, ibati.
flagitacija (lat. flagitatio) silno moljenje,
zahtevanje, opominjanje.
flagicijum (lat. flagitium) prav. sramno delo,
neasno delo.
flagrantan (lat. flagrans) 1. koji gori, vatren,
estok; 2. oevidan, oit, koji bode oi,
otvoren, nesumnjiv; in flagranti (lat. in
flagranti sc. delicto) na delu, tj. uhvaen.
flagrantnost (lat. flagrantia) v. flagran-cija.
f.pagrancija (lat. flagrantia) ar, vatra; oitost,
oevidnost, oiglednost.
flaolet (fr. flageolet) muz. mala uzduna flauta
sa est rupica; upotrebljavana ze vreme
baroka rokokoa u muzici za igru.
flazis (gr. phlasis pritiskanje, gnjeenje) med.
prelom neke ravne kosti.
flajer (eng. flyer, flier leta") 1. -kh. na-prava
na maini za predenje koja namotava konac
na kalemove; 2. sp. brz trkaki konj.
flakon (fr. flacon) boica za miris.

flakcescencija

971

flakcescencija (nlat. flaccescentia) laba-vost,

mlitavost; flakcescencija pulmo-num (nlat.
flaccescentia pulmonum) med. mlitavost,
uzetost plua.
flamboajan (fr. flamboyant) apx. plameni
stil", oblik stila pozne gotike, u XV i XVI
veku u Francuskoj i Engleskoj, sa
plamenastim ukrasima na prozorima.
fdamet (fr. flammette) kupica, arak (za
putanje krvi, naroito konjima).
flamingo (lat. flamma plamen) zool. plame-nac,
crvena aplja (ptica slina rodi, u Zapadnoj
Aziji i Sev. Africi).
flamirati (lat. flammare) u finom stolar-stvu: na
letvi, dasci i dr. napraviti plamenaste ureze.
flanel (fr. flanelle) mekana vunena ili pamune
tkanina, tkana kao platno, slui za izradu
toplog rubl>a.
flanka (fr. flanc, ital. flanco, nem. Flanke) bok,
slabina; voj. bok, strana, krajnji deo krila
vojske, krilo.
flanker (fr. flanqueur) voj. arka (vojnik koji
uznemiruje neprijatelje).
flankirati (fr. flanquer) voj. udariti s boka,
napadati s boka; zatiavati s boka;
utvrivati bokove.
flankonada (fr. flanconnade) u maevanju:
boni udarac.
flaster (gr. emplastron, nem. Pflaster) med.
melem namazan na naroitu tkaninu (za
spoljnu upotrebu).
flat-res (eng. flat-race) sp. trka bez prepona.
flatumentan (lat. flare duvati) med. nadiman, koji
nadima; fig. prazan, nitavan.
flatulencija (nlat. flatulentia) med. nadutost
trbuha usled gasova.
flauta (nem. Flote) muz. drven duvaki instrument, sa tokovima viim od tonova svih
ostalih drvenih instrumenata na duvanje
(danas preovlauje flauta od metala).
flautando (ital. flautando) muz. kao na flauti.
flah (nem. flach) ravan, pljosnat.
flah-druk (nem. Flachdruck) tip. ravno
tampanje na ofset-presi.
flaa (nlat. flasco, nem. Flasche) boca, staklo.
flancug (nem. Flaschenzug) tek. koturaa,
dizalica koja se sastoji od jednog pomi-nog
kotura ili vie pominih koturova.
fleb- (gr. phl^ps gen. phlebos) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: ila, vena.
flebektazija (gr. phleps gen. phlebos vena, ila,
ektasis istezanje, irenje) med. v. flebeurizma.
flebeurizma (gr. phleps, eurys irok) med.
proirenje vena.
flebile (ital. flebile) muz. tuno, plano,
moleivo.
flebitis (gr. phleps gen. phlebos) med.
zapaljenje vena, upala vena.
flebografija (gr. phleps gen. phlebos, grap-hia
opis) opis vena.

fleksibilitet

flebodav (gr. phlebodes) ilat, venat, pun

ila; ilast, venast, slian ili. flebolit (gr.
phleps, lithos kamen) med. ka-menast
konkrement u venama, venski kamen.
flebologija (gr. phleps, logfa nauka) nauka
o venama.
fleboragija (gr. phleps, rag- koren od
regnymi slomim, skrham, prekinem) med.
krvoliptanje iz vene. fleboskleroza (gr.
phleps, skleros tvrd,
krt) med. zadebljanje vena.
flebotom (gr. phleps, tome rezanje, seenje)
med. instrument za putanje krvi iz vena.
flebotomizirati (gr. phleps, tome) med. putati
krv iz vena. flebotomija (gr. phleps, tome)
med. putanje
krvi iz vena. flebotomist (gr. phleps,
tome) onaj to
puta krv iz vena.
flebotomomanija (gr. phleps, tome, tata
pomama, strast) preterana sklonost pu-tanju
krvi.
flegma (gr. phlegma sluz, sluzava tenost u
telu) 1. kod starih hemiara: vodnjikavi
ostatak destilacije neke alkoholne tenosti; 2.
danas: alkoholom siromani sirovi piritus; 3.
kod starih medicina-ra: tobonja sluzasta krv
kao osnova flegmatlnog temperamenta; otuda:
prirodna
neosetljivost
i
tromost,
hladnokrvnost, ravnodunost.
flegmagoga (gr. phlegma sluz, sluzava tenost,
ago odvodim) pl. med. sredstva za izbacivanje
sluzi (lajma).
flegmazija (gr. phlegmasla) med. zapaljenje;
flegmacija alba dolens (nlat. phlegmasia
alba dolens) beli otok, belo zapaljenje
butine kod porodilja.
flegmapira (gr. phlegma sluz, pur vatra)
med. sluzava groznica. flegmatija (nlat.
phlegmatia) med. vodeni ili
sluzavi otok.
flegmatik (gr. phlegmatikos sluzav, pun itke
sluzi) ovek hladne krvi, ovek koji se
teko uzbuuje, hladan, ravnoduan,
neosetljiv ovek.
flegmatian (gr. phlegmatikos) pun itke sluzi;
hladnokrvan, neosetljiv, ravnoduan, trom,
nedelatan; flegmatian tempe-rament v.
flegmatik.
flegmone (gr. phlegmone) bolom praeno
zapaljenje elinog tkiva usled zaraze
izazivaima gnojenja (obino prelazi u
gnojenje i stvaranje apscesa).
fledonija (gr. phledon brbljivost, eretljivost) med. ludilo. fleka (nem. Fleck)
mrlja, pega, isprljano
mesto (na odelu); zakrpa (na cipeli). flekice
(nem. Fleckchen) kup. krpice, na
parie izrezane testo (za supu). fleksibilitet
(lat. flexibilitas) savitlji-vost, vitkost; gram.
promenljivost.

fleksivan

972

fleksivan (lat. flexio savijanje) gram. koji ima

fleksiju; fleksivni jezici jezici koji imaju
fleksiju, npr. indoevropski. fleksija (lat. flexio
savijanje) gram. menjan>e, promena (brojna,
glagolska, zamenika, imenika, meovita,
neodreena, odreena, pridevna, sloena).
fleksometar (lat. flectere saviti, kriviti, gr.
metron mera, merile) sprava za me-renje
savijanja (krivljenja). fleksor (lat. flexor) znat.
mii savija
(pregiba).
fleksura (lat. flexura) kol. kolenasta bora,
izvijanje vodoravnih slojeva tako da se
jedna strana slojeva spusti prema drugoj ali
obe strane ostaju i dalje u vezi. flektirati (lat.
flectere menjati) gram. menjati (imenice,
prideve, zamenice, brojeve, glagole). flek-tifus
(nem. Fleck pega, gr. typhos) med.
pegavi tifus, pegavac.
flenkiizam (eng. flunkeyism) dodvoravanje,
slugeranjstvo; osobina u karakteru eng.
naroda da se strasno, ali kratkotrajno, oduevi
nekom namerom, milju, nekim ovekom itd.
flenkokratija (eng. flunkey slugeranja, gr.
krateo vladam) vlast slugeranja, lakeje,
udvorica.
fleret (fr. fleuret) etvorougaoni tanak ma
sa kuglicom na vrhu, slui za vebanje u
maevanju; tkanina od otpadaka svile,
polusvilena tkanina; floret. fleron (fr. fleuron)
ukras u obliku cvea
ili lia.
flert (eng. flirt) zabavljate, udvaranje,
aikovanje, ljubakanje, namigivanje, oijukanje, koketiranje; flirt. flertovati (eng. flirt)
zabavljati se, udvarati se, aikovati, koketirati.
flesibile (ital. flessibile) muz. savitljivo,
teno.
fle (skr. mesto flelajt od eng. flash-light) 1.
magnezijumova svetlost pri fo-tografisanju;
blic.
fle (eng. flush pun, bogat, obilan) 2. figura u
kartama kod pokera kad igra sloi sve karte
jedne boje po redu. fliakografija (gr. phlyax
gen. phluakos lakrdija, graphia) lakrdija. fligl (nem. Fliigel
krilo) muz. v. pijanoforte. flizis (gr. phlysis) med. izbijanje
plikova
po koi. fliktena (gr. phlyktaina) med.
bubuljica od
vruine, plik (na oku). fliktenodan (gr.
phlyktainoeides pliast)
med. slian prostim ospicama. fliktenoza (gr.
phlyktainosis) med. plikovitost koe.
flint (eng. flint) kremen, ognjilo, ocilo. flinta
(nem. Flinte) ena lakog morala,
laka roba". flirt (eng. flirt)
v. flert.

floriferan

flobert (nem. Flobert-gewehr) puka gluva-ra,

nazvana po pronalazau Floberu.
flogistizirati (gr. phlogizo zapalim, izgorim)
spojiti sa gorivom.
flogistika (gr. phloglzo) nauka o sagorlji-vim,
zapaljivim telima.
flogistian (gr. phlox gen. phlogos plamen)
sagorljiv, upaljiv; flogistina teorija v. flogiston.
flogiston (gr. phlogistos sagoren, sagorljiv)
gorivo, po teoriji sagorevanja (flogistina
teorija) nem. hemiara G. E. tala (Stahl,
16601734) hipotetina tvar koja postoji u
svima sagorljivim telima; up. antiflogistika 1.
flogozis (gr. phlogosis zapaljenje) med. lo-kalno
zapaljenje; trenutno porumenjavanj"e obraza.
flogopira (gr. phlox gen. phlogos plamen, pur
vatra) med. groznica koja dolazi usled
zapaljenja.
flogoskop (gr. phlox, phlogos plamen, sko-reo
posmatram) 1. vrsta tednjaka (poreta) koji
ne samo to zagreva nego i osvetljava; 2.
instrument koji pokazuje stepen zagrejanosti.
flogohemija (gr. phloglzo zapalim, sago-rim,
chemela) v. flogistika.
flogurgija (gr. phlogizo, ergon delo) v.
flogistika.
flok-buk (eng. flock stado; book knjiga) u
racionalnom stoarstvu: matina knjiga sa
podacima
(poreklo,
teina,
proizvodna
sposobnost) o ovcama, rodoslovnik ovaca; up.
pedigri.
flor (lat. flos gen. floris cvet) laka i tanka
tkanina od svile, preliva od koprive ili vune;
koprena, veo (nazvan po tome to je nekada
raen od floret svile, ili to su u njega
utkivali cvetove).
Flora (lat. Flora, flos gen. floris cvet) mit. rimska
boginja cvea i prolea.
flora (lat. Flora) biljni svet, sve biljke koje
rastu u jednoj zemlji ili nekom kraju; spisak
ili opis tih biljaka.
floreal (fr. floreal) mesec cvetanja (U mesec
u francuskom republikanskom kalendaru, od
20. aprila do 19. maja).
florescencija (nlat. florescentia) cvetanje,
procvetavanje; cvat.
floret (nlat. floretum) 1. zool. gornje, grubo tkivo
u gusenice sviloprelje; 2. tkanina od
otpadaka svile, polusvilena tkanina, floret
svila; 3. vrsta maa = fleret.
floridan (lat. floridus) cvetak, bogat, cveem;
koji je u cvetu, sveze, mlad.
florilegijum (lat. florilegium) 1. berba cvea;
2. zbirka odabranih tiva (iz dela), antologija.
florimanija (lat. flos gen. floris cvet, gr. mania
pomama, strast) strast za cveem.
floristika (lat. flos gen. floris cvet) nauka o
cveu, poznavanje cvea.
floriferan (lat. florifer) cvetonosan, cve-tan,
bogat cveem.

flos

973

flos (lat. flos) cvet; in flore ili in floribus

(lat. in flore, in floribus) u cvetu, u cvetanju,
u blagostanju.
floskula (lat. flosculus cveti; izreka) ret.
besedniki cvet, govorniki ukras, fraza,
prazna re.
floskulirati (nlat. flosculare) upotreblja-vati
zvune ali prazne rei.
flota (ital. flotta, fr. flotte, nem. Flotte)
brodovlje, mornarica (ratna, trgovaka);
naroito: celokupna pomorska snaga jedne
drave.
flotantan (fr. flottant) lelujav, talasast;
kolebljiv; flotantan dug (fr. dette flot-tante)
letei dug.
f l stadija (nlat. flotatio) rud. 1. mokra metoda za
odvajanje dveju ruda i za njihovu koncentraciju kada su u prirodi pomeane: pena
nekih tenosti (npr. mineralnog ulja,
hlorbenzola), adhezijom i povrin-skim
naponom, zadrava delie sitno sa-mlevene
rude na povrini, dok delii druge padaju i
taloe se na dnu; 2. ureaj za koncentraciju
rude po ovoj metodi.
flotila (fr. flotille) 1. mala flota, eskadra; 2.
odred manjih renih brodova za akciju pored
morske obale, po jezerima i rekama (npr.
dunavska flotila").
flotirati (fr. flotter) plivati, plutati, ploviti;
talasati se, lelujati se; koleba-ti se; flotirajue
stanovnitvo stanovnitvo bez stalnog mesta
boravljenja, koje se stalno seli, seljaka.
fluvijalan (lat. fluvialis) reni, vodeni, koji
raste u rekama, u vodi.
fluvijatilan (lat. fluviatilis) reni, koga ima u
reci, koji ivi u reci.
fluviograf (lat. fluvius reka, gr. grapho
beleim) sprava za merenje vodostanja.
fluvio-marinski (lat. fluvius, marinus morski)
od rene i morske vode, slankast.
fluid (lat. fluidum) tenost, teno telo; fiz. teno
telo, gasovito telo; fig. neto nestalno,
prolazno.
fluidan (lat. fluidus) tean, tekui; fiz. tean,
gasovit; fig. lak, neusiljen, neizve-taen.
fluidifikacija (nlat. fluidificatio) utenja-vanje,
utenjenje, pretvaranje u tenost.
fluid mit (eng. fluid meat) teno meso",
preparat od krtog mesa ije su belanevi-ne
pretvorene u peptone (za bolesne od eluca).
fluidnost (nlat. fluiditas tenost) tenost,
gasovitost; lakoa, neusiljenost (u govoru,
izlaganju).
fluksija (lat. fluxio) teenje; mat. v. dife-rencijal;
med. navala, naviranje krvi.
fluks(us) (lat. fluxus) teenje, tok; curenje,
krvavljenje, odliv, proliv.
fluktuacija (lat. fluctuatio) 1. med. talasanje,
lelujanje, gibanje, mikanje (npr. vode ili
gnoja u nekoj telesnoj duplji ili otoku pri
dodirivanju); 2. kolebanje, menjanje (cena i
dr.), nestalnost, nepostojanost.

foka

fluktuirati (lat. fluctuare) talasati se, lelujati

se; kolebati se, biti nestalan.
fluktuozap (lat. fluctuosus) talasast, lelujav;
kolebljiv, nestalan. fluor (lat. fluere tei) hem.
halogen element, atomska masa 18,9984, redni
broj 9, znak F, ukastozelen gas zaguljiva
mirisa i veoma opasan.
fluorescencija (fr. fluorine fluorit, koji pokazuje
ovo svojstvo) opt. svojstvo nekih tela da pod
uticajem jedne vrste svetlosti zrae svetlost
druge vrste (manje talasne duine) i to samo
dok ta svetlost na njih dejstvuje.
fluoridi (lat. fluere) pl. hem. jedinjenja fluora.
fluorit (lat. fluor, gr. nastavak -ites) min.
mineral, CaF2, bledoute, ljubiaste ili zelene
boje, pokazuje svojstvo fluorescen-cije.
fluorografija (lat. fluor, gr. grafein pisati)
fotografske snimanje na malom filmu
slike
koja
se
dobija
rendgenskim
prosvetljavanjem; naroito u upotrebi kod
masovnih
pregleda
za
utvrivanje
tuberkuloze plua.
flus (nem. FluB) v. fluksus.
Fo osniva religije u Kini i Japanu, kineske ime
Bude, potovan kao bog.
foaje (fr. foyer, lat. focus ognjite) u pozoripJtima i sl.: hodnik ili dvorana, sa bifeom,
gde se gledaoci izmeu inova etaju i
osveavaju.
fob (eng. fob = free op board franko brod) trg.
skraenica u meunarodnoj trgovini kojom se
oznaava da se roba prodaje s tim da je
prodavac o svom troku utovari na brod.
fobija (gr. phobos strah) med. patoloki strah,
bezrazlono
oseanje
straha,
npr.
agorafobija i dr.
fobodipson (gr. phobos, dfpsa e) med.
strah od vode, pasje besnilo.
fobur (fr. faubourg) predgrae; naroito:
pariske predgrae St. ermen, na levoj obali
Sene, i po njemu nazvana stara aristokratija
koja tu ivi.
fov (eng. fow = free op waggon franko
vagon) trg. skraenica u meunarodnoj trgovini
kojom se oznaava da se roba prodaje s tim
da je prodavac o svom troku utovari u
vagon.
fod (dan. Fod) stopa, mera za duinu u
Danskoj = 0,3138 t.
foder (eng. fodder, fother) mera za olovo u
Engleskoj = oko 990 kg.
fozgen (gr. phos svetlost, gennao rodim,
stvorim) hem. svetlou stvoreni gas", ugljenoksihlorid, veoma otrovan gas, mirie na trulo
voe; u tehnici se upotrebljava za spravljanje
raznih bojenih materija; inae opasan bojni
otrov; fosgen.
foizam = kineski budizam; up. Fo.
foka (gr. phoke) zool. tulanj, tuljan.

fokalni

974

fokalni (lat. fpcus ia, arite, nlat. focalis)

ini, arini; fokalna di-stancija opt. ina
daljina;
fokalno osvetljenje
osvetljenje
reflektorima.
fokozo (ital. focoso) muz. v. fuokozo.
fokometar (lat. focus ia, arite, gr. metron,
mera, merile) sprava za merenje ine
daljine.
foksterijer (eng. foxterrier) vrsta engleskog psa
lisiara; ivahan, snaan, glatke ili grube
dlake, obino beo sa crnim ili crvenim
pegama.
fokstrot (eng. foxtrot) lisiji hod", ivahan
salonski ples u 4/4 takta, poreklom iz Amerike,
kod koga se kretanje izvodi na prstima nogu
(slino unjanju lisice).
fokus (lat. focus ognjite) fiz. laska, arite.
folada (gr. pholas) zool. kamotoac, (morska
ivotinja koja probija hodnike u najtvr-im
obalskim stenama, u mraku svetli).
folding (eng. falding) vrsta grubog sukna.
fol ija (p. follia) 1. ludost"; ivahan panski
muz. komad sa varijacijama.
folija (lat. folium list, nlat. folia) 2. tanak metalni
listi (obino od zlata, srebra, aluminijuma ili
kalaja) kao podloga za ogledala i umetnuto
drago kamenje; fig. predmet poreenja manje
vrednosti koji slui da bi se to jae istakla
vrednost drugoga nekog predmeta.
folijant (lat. folium list) knjiga se velikim
listovima (u veliini tabaka), knjiga u folioformatu.
folijaran (lat. folium) koji se tie lista, liski.
folijacija (nlat. foliatio) 1. bot. listanje (u prolee),
izbijanje lia.
folijacija (lat. folio) 2. paginacija, obe-leavanje
strana
knjiga
(rukopisa)
brojevima;
ostranienje, ostraniavanje.
folijirati (lat. folium) 1. listove, strane knjige
oznaiti brojevima; 2. ogledalsko staklo
oblagati staniolom.
folijum (lat. folium) list, npr. u trgovakim
knjigama.
folikul (lat. folliculus) anat. kesica, me-i, npr.
uni mehur, ahura i dr.
folio (lat. folium list, folio) 1. format knjige u
veliini tampanog tabaka; 2. strana knjige; 3.
na tom i tom mestu knjige; folio meo (lat. folio
teo) na mom listu, tj. na listu mojih
izdataka; folio rekto (lat. folio recto) na
prvoj ili prednjoj strani lista; folio verzo (lat.
folio verso) na drugoj strani lista; in folio
(lat. in folio) u veliini lista, tj. knjiga, =
folijant; fig. budala in folio arhibudala, budala
nad budalama, preispoljna buda-lina.
folklor (eng. folklore) narodoslovlje, nauka o
narodnom predanju (obiajima, igrama,
pesmama, priama, bajkama, zagonetkama,
poslovicama i dr.).

fonetiki

folklorist (eng. folklore) onaj koji prouava

folklor.
folkloristika (eng. folklore) v. folklor.
folkloroidan (eng. folk narod, lore predaje,
tradicija, gr. eidos vid, oblik) muz. komponovan, oblikovan u duhu i stilu narodne
muzike, muzikog folklora.
foment (lat. fomentum) med. oblog (topao, suv,
hladan, mokar), obloga.
fomentativan (nlat. fomentativus) med. zagrevan, koji zagreva, koji izaziva zagrevanje.
fomentacija (lat. fomentatio) med. stavljanje
obloga, parenje, utopljavanje.
fomentirati (lat. fomentare) oblagati, me-tati
obloge, pariti, utopljavati.
fon (gr. phone glas) 1. lingv. zvuk, glas kao
fizika pojava; 2. um, pucketanje (u
radioprijemniku i sl.); 3. jedinica za merenje
glasova i umova.
fonastenija (gr. phone, asthenela slabost) med.
slabost glasa.
fonascija (gr. phonaskfa) vebanje u pevanju
i govorenju kod starih Grka.
fonautogram (gr. phone zvuk, glas, autos
sam, gramma crta, linija) fiz. v. vibro-gram.
fonautograf (gr. phone, autos, grapho beleim) fiz. v. vibrograf.
fonacija (lat. fonatio) stvaranje, obrazovanje
glasa.
fond (fr. fond, lat. fundus temelj) 1. glavni-ca,
suma novca kao osnova nekog preduzea,
osnovni kapital; zaklada, novac koji se moe
troiti samo za odreenu svrhu, ili samo u
izvesnim sluajevima; inva-lidski fond novac
koji slui za izdravanje invalida i njihovih
porodica; di-spozicioni fond novac za
poverljive svrhe, o ijem utroku vlada ne
mora polagati raune parlamentu; rezervni
fond u akcionarskim drutvima, glavni-ca
koja se stvara redovnim odvajanjem
odreenog procenta od dobitka, a slui za
pokrie eventualnog gubitka i sl.; 2. u
Engleskoj:
dravni
prihodi
namenjeni
plaanju kamata na dravne zajmove.
fondamento (ital. fondamento) muz. osnovni bas,
osnovni glas.
fondirati (fr. fonder) v. fundirati.
fonendoskop (gr. phone zvuk, endon unutra,
skopeo posmatram) med. instrument za vrenje auskultacije; metalni dobo (rezo-nator)
sa dve gumene cevi koje se stavljaju u ui
onoga koji ispituje (osetljiviji od stetoskopa).
fonetika (gr. phonetikos zvuni, glasni, govoril)
gram. nauka o glasovima i r tvorbi glasova;
eksperimentalna fonetika nauka koja ispituje
kako postaju glasovi ljudskog govora i kako
zvue.
fonetiki (gr. phonetikos) gram. koji se tie
fonetike (npr. fonetika ispitivanja); fonetiki
pravopis pravopis u kojem se rei piu onako
kako se izgovaraju (za razliku od istorijskog
pravopisa, koji se

fonetski

975

dri nasleenog), tj. koji se dri naela: pii

kao to govori (srpskohrvatski pravopis je
fonetiki pravopis).
fonetski (gr. phone zvuk) gram. glasovni (npr.
fonetska promena, fonetski zakon, fonetski
pravopis).
fonizmi (gr. phone) pase. oseti zvuka koji
postaju nadraajem drugog nekog, a ne
slunog, ivca; up. fotizmi.
fonijatrija (gr. phone, iatrela leenje) med.
nauka o leenju glasa; leenje glasa.
fonika (gr. phone) ak. nauka o zvuku.
foniki (gr. phonikos) zvuan, koji zvui;
zvuni; foniki toak u nekim sinhro-nim
mnogostrukim telegrafskim sistemi-ma jedan
od dvaju tokova, jedan u prijem-noj a drugi
u otpremnoj stanici, koji se sinhrono obre.
fono- (gr. phone) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: glas, sluh, zvuk.
fonogenian (gr. phone, gennao raam,
proizvodim) pogodan za snimanje (glas),
koji je (glas) na tonfilmu zvuan i lep kao
to je u prirodi, ili jai, zvuniji i lepi.
fonognomika (gr. phone, gnome saznavanje,
uvianje) vetina da se po glasu ili govoru
nekog oveka pozna njegov nain miljenja.
fonograf (gr. phone, grapho beleim) ak.
sprava pomou koje se oveji glas ili topovi
muzikih instrumenata upisuju na jedan obrtni
votani valjak ili votanu plou, tako da se
posle mogu ponovo proizvoditi (pronalazak
T. Edisona, 1877).
fotografija (gr. phone, grapho) glasovne
pisanje (naziv za stenografije Karla
Faulmana, 1874, i Engleza Pitmena, 1840,
sastavljene na fonetikoj osnovi); be-leenje
zvunih treptaja.
fonografika (gr. phone, grapho) pisanje rei
onako kako se izgovaraju.
fotografski (gr. phone, grapho) koji pie
glasove; fonografsko pisanje koje se slae
sa izgovorom.
fonozofija (gr. phone, sophia znanje,
nauka) nauka o zvuku.
fonokampsija (gr. phone, kampsis savijanje)
fiz. prelamanje zvuka.
fonokamptian (gr. phone, kampto savijam)
koji prelama zvuk; fonokamptiki centar kod
odjeka: mesto od koga se zvuk odbija.
fonoklastian (gr. phone, klao lomim) koji
prelama zvuk (kod odjeka).
fonola (gr. phone zvuk) mehaniki klavir.
fonolit (gr. phone, Hthos kamen) . tra-hit koji
sadri nefelina, sive i zelen-kastosive boje i
jedar; ima ga i u blizini Beograda i na
nekoliko mesta u Bosni.
fono logi j a (gr. phone, logla nauka) 1. gram.
nauka o glasovima; 2. med. nauka o bolestima
i leenju glasa i sluha.
fonometar (gr. phone, metron mera, merile)
fin. zvukomer, aparat za merenje jaine
(intenziteta govora).

forenzian

fonometrija (gr. phone, metria merenje) 1. fiz.

merenje jaine zvuka; 2. med. ispitivanje
rezonancije pojedinih delova tela stavljanjem
na njih zvune viljuke.
fonomimija (gr. phone, mimeomai podraavam) podraavanje glasa ili govora mimikom.
fonomimika (gr. phone, mimika) muz. nain
vizuelnog prikazivanja tonova u lestvici
pomou poloaja desne ruke.
fonosinakter (gr. phone, synago skupim)
skuplja zvukova", cev za sluanje,
slualica.
fonoskop (gr. phone, skopeo) aparat sa
skalom koja pokazuje broj treptaja jednog
tona.
fovohromatska terapija (gr. phone, chroma
boja, therapeia leenje) med. leenje duev-no
bolesnih pomou svetlosti u boji.
fonsir-maina (fr. foncier, gr. mechane)
maina za grundiranje (u fabrikaciji arene
hartije i tapeta).
fontana (lat. aqua fontana) izvor, zdenac,
esma, kladenac; vodoskok.
fovtanela (ital. fontanella) 1. izvori, e-smica;
2. med. vetaki napravljen kanal za
odvoenje kodljivih sokova (gnoja); 3.
mekano mesto na temenu novoroeneta gde
kosti jo nisu srasle, nego su vezane
hrskavicom.
fonurgija (gr. phone, zvuk, glas, ergon delo)
nauka o zvuku; nauka o glasu.
for (fr. fort, lat. fortis jak) voj. samostalno
malo utvrenje, tvravica; forteca.
foramen (lat. foramen otvor, rupa) anat. ue
kanala, spojki put (u mozgu, kostima).
foraminifere (lat. foramen otvor, ferre nositi)
zool. grupa praivotinja srodna amebama;
ive preteno u morima.
foraminozan (nlat. foraminosus) izbuen,
probuen.
foraminulozan (nlat. foraminulosus) koji ima
vidljive, opaljive pore.
forve(r)d (eng. forward) sl. navala, napad;
igra iz navale (u fudbalu).
fordizam sistem naune organizacije rada,
nazvan po svom tvorcu, amer. velikom
industrijalcu Henri Fordu; uspeh nekog
preduzea zavisi od tane procene potreba za
nekim dobrom i organizacije rada; glavno
sredstvo kojim se postie uspeh u svom
preduzeu je tzv. beskrajno platno", tj.
predmet izraivanja kruno! na pokretnoj
tezgi od radnika do radnika i kod svakog se
zadrava tano onoliko koliko je radniku
potrebno da izvri odreeni i uvek isti posao;
na ovaj nain nema potrebe nadzora, nego se
radnik prilagoava ritmu odreenom mu
kretanjem toga beskrajnog platna".
forenzian (lat. forensis koji je na trgu, javni)
prav. sudski; koji slui sudskom istranom i
dokaznom postupku; foren-zina medicina
sudska medicina.

Forin ofis

976

Forin ofis (eng. Foreign Office) englesko

ministarstvo spoljnih poslova.
forinte (ital. fiorino) novac u raznim zemljama
razne vrednosti; u Austro-Ugar-skoj: srebrn
novac od 2 krune, srebrna dvo dinarka.
forlana (ital. forlana) veseo venecijanski ples u
6/8 takta; furlana.
forma (lat. forma) oblik (supr. sadrina); kroj;
vid; lik, izled, spoljanja strana; kalup, uzor,
obrazac, mustra, model; ure-enje, nain,
propis; tip. sloene strane ta baka stegnute u
gvozdeni okvir; biti (nalaziti se) u formi biti
spreman za to, biti oran; sub utrakve forma
(lat. sub utraque forma) teol. pod oba vida, tj.
pod vidom hleba i vina (priest).
formalan (lat. formalis) oblini, vidni, koji se
tie oblika ili spoljanjeg izgleda neke stvari
(a ne sadrine), spoljanji (supr. materijalan);
pravi, pravian, potpun; izrian, odreen,
taan.
formaldehid (lat. forma, nlat. alcohol dehydrogenatus) hem organsko jedinjenje, gas
bez boje i otra mirisa; stvara se oksi-dacijom
metilalkohola i nepotpunim sa-gorevanjem
mnogih organskih supstancija.
formalizam (lat. forma) 1. preterano polaganje
na
spoljanju
stranu
(formu),
pretpostavljanje oblika sadrini i sutini;
2. fil. pravac koji polae samo na formu,
a zanemaruje sadrinu i sutinu stvari;
3. preteranost u uvanju ustaljenih formi
u nekom radu na tetu sutine stvari,
bukvalno shvatanje zakonskih propisa i
nevoenje rauna o njihovom cilju i njiho
voj sutini.
formalizirati (fr. formaliser) tano
se
pridravati spoljanjih propisa i sl.
formalin (lat. forma) hem. 40% vodeni rastvor
formaldehida; slui za konzervi-sanje
anatomskih,
botanikih
i
zoolo-kih
preparata i za dezinfekciju stanova od
zaraznih klica.
formalist (lat. forma) 1. onaj koji se mnogo dri
forme i pazi samo na spoljanjost; 2.
pristalica formalizma.
formalno (lat. forma) upravo, potpuno, naroito,
prosto, odreeno, izriito.
formalnost (nlat. formalitas) uobiajenost,
utvren obiaj, postupanje po izvesnom redu
i propisima, koliko da se uini.
formamamid hem. amid mravlje kiseline NSOKNj, bezbojna uljasta tenost; ra-stvara.
formant (lat. formare, formans uobliavaju-i)
lingv. 1. neodreeni glas usne upljine koji slui
kao pratilac obinog glasa; 2. nastavak pri
tvorbi rei, pomou koga se tvori re od
njenog korena, npr. -ar u rei stol-ar itd.
format (lat. forma) 1. oblik i veliina (lista,
knjige), duina i irina knjige; 2.

foronomija

oblik i veliina neega, npr. fotografije.

formativan (nlat. formativus) uobliavan,
oblikovan, koji daje ili stvara oblik,
uobliavajui.
formacija (lat. formatio) 1. obrazovanje,
tvorenje, tvorba, stvaranje; 2. voj. sastav,
ureenje (vojske); 3. geol. niz kamenih masa
koje se, po redu svojih slojeva i svojim
okamenotinama i dr., smatraju kao delovi
jedne celine koja je postala u istom periodu
vremena; 4. drutveno-ekonomska formacija
(npr. kapitalistike, feudal-na) sveukupnost
proizvodnih odnosa nastala na osnovu
odreenog stepena razvitka proizvodnih
snaga, kojoj odgovaraju odreene forme
nadgradnje.
formijati (lat. formica mrav) hem. soli mravlje
kiseline.
formika (lat. formica) zool. mrav.
formikacija (lat. formicatio) med. oseaj kao da
po koi mile mravi.
formil (lat. formica mrav) hem. radikal mravlje
kiseline.
formil-hlorid (lat. formica, gr. chloros
otvorenozelen) hem. v. hloroform.
forminga (gr. phorminx) harfi slian, najstariji
muziki instrument sa icama (starogrkih
pevaa).
formirati (lat. formare) dati (ili: davati) oblik,
uobliavati, uobliiti, oblikova-ti; stvoriti,
tvoriti, stvarati, napraviti, sklopiti, sklapati,
sastavljati, sastaviti; obrazovati (odred);
postroji, po-strojavati, urediti, svrstati
(vojnike).
formol (lat. forma) hem. v. formalin.
formula (lat. formula, dem. od forma oblik)
obrazac, pravilo; izraz; propis.
formular (nlat. formulare) obrazac, tampan
ugledni primerak (prema kome treba sve
ostale izraivati).
formulacija (lat. formula) jasno i odreeno
izraena neka misao, zakonska odredba ili
neto slino.
formulirati (lat. formula) v. formulisati.
formulisati (lat. formula) dati (ili: davati)
odreeni oblik, tano i jasno izloiti (usmeno
ili pismeno), sroiti.
fornikacija
(lat.
fornicatio)
bludnienje,
kurvanje, kurvarstvo.
forometar (gr. rpegb, rogeb nosim; donosim,
metron mera, merile) 1. sprava za merenje
sposobnosti noenja (izdrljivo-sti) mostova,
svodova itd.; 2. u poljopri-vredi: sprava za
merenje rodnosti; 3. med. odreiva skretanja
vidne ose, stupnja he-teroforije.
forometrija (gr. phero, phoreo nosim, te-tria
merenje) nauka o merenju i utvrivanju tereta.
foronomija (gr. phora brzo kretanje od
pheresthai brzo se kretati, nomos zakon)
merenje kretanja; nauka o zakonima
kretanja vrstih i tenih tela.

forpens

977

forpens (eng. fourpence) stari engleski novac

od 4 pensa.
fore (fr. force) sila, snaga, mo, jaina; nasilje.
forsirati (fr. forcer) 1. ubrzati posao, ubrzavati
posao, zapeti, zapinjati (pa raditi); 2. prisiliti,
prisiljava, nago-niti, nagnati, naterati,
naterivati, primorava ti (da se neto bre
uradi); 3. iznuditi, iznuavati, silom uzeti; 4.
pre-terati, prenagliti; 5. u vistu: baciti kartu
koju protivnik nema i time ga primorati da je
see adutom; 6. voj. pod borbom zauzeti,
osvojiti; forsiran mar voj. usiljen mar,
ubrzan mar.
fore maer (fr. force majeure) v. vis major.
fortati (tur.) vui nekoga za nos, ismevati se
kome; vortati.
forte (ital. forte) muz. jako.
fortev (fr. fortin) voj. malo, na brzu ruku
napravljeno poljsko utvrenje.
forte pijano (ital. forte piano) muz. 1. najpre
jako, zatim slabo (tj. izvoditi); 2. forte-pijano
v. pijanoforte 2.
forteca (ital. fortezza) voj. v. for.
fortisimo (ital. fortissimo) muz. vrlo jako.
fortifikacija (lat. fortificatio) soj. 1. nauka o
utvrivanju poloaja; 2. utvrenje, utvreno
mesto; 3. utvrivanje, podizanje utvrenja.
Fortuna (lat. Fortuna) 1. mit. boginja sree kod
starih Rimljana (kod Grka: Tihe); 2. astr.
asteroid otkriven 1852. godine.
forum (lat. forum) trg. trite; fig. javno mesto;
sud, merodavan sud, nadleno mesto; forum
romanum (lat. forum Romanum) trg u starom
Rimu, okruen javnim graevinama i
duanima, sredite javnog ivota rimskog
(politikog, sudskog i trgovakog).
forcando (ital. forzando) muz. pojaavajui,
naglaujui.
forcato (ital. forzato) muz. pojaane, snano,
naglaujui.
forceps (lat. forceps kleta, klete) med. kleta
za izvlaenje deteta (kod tekog poroaja).
forcimer
(nem.
Vorzimmer)
predsoblje;
ekaonica.
forus (nem. VorschuB) predujam, avans,
akontacija.
fosa (lat. fossa jama, rupa) anat. duplja,
jamica, aica, udubljenje.
fosgen v. fozgen.
fosil (lat. fossilis iskopan) geol. okamina,
okamenotina, okamenjena biljka ili ivotinja
(iz ranijih geolokih perioda); fig. (neto)
prestarelo, ovek zastarelih pojmova.
fosilan (lat. fossilis iskopan) kol. okamenjen, skamenjen, npr. fosilne biljke i
ivotinje; fig. zastareo, starovremski.
fosilizacija (lat. fossilis) okamenjivanje,
pretvaranje organizama u fosile. fosilist
(lat. fossilis) v. mineralog.

62 Leksikon

fotizmi

fostin hem. bezbojan vrlo otrovan gas RNz,

neprijatnog mirisa.
fosfati (gr. phosph6ros koji nosi svetlost,
svetlonosan, koji donosi svetlost) hem. soli
fosforne kiseline.
fosfidi (gr. phos svetlost, phero nosim,
donosim) hem. jedinjenje fosfora sa nekim
drugim elementom, metalima.
fosfiti (gr. phos, phero) pl. hem. soli fos-foraste
kiseline.
fosfor
(gr.
phos,
phero,
phosphoros
svetlonosan, koji nosi ili donosi svetlost) hem.
svetlonosac", elemenat, atomska masa
31,9738, redni broj 15, znak R, na vazduhu
lako oksidie (beli fosfor) i zbog toga u mraku
svetli, veoma jak otrov; upotrebljava se
poglavito za pravljenje iica.
fosforescencija
(gr.
phosphoros,
nlat.
phosphorescentla) svetljenje bez davanja
osetne toplote i sagorevanja, svojstvo mnogih
tela da due vremena u mraku svetle poto su
prethodno bila izloena zra-enju sunane
svetlosti (naroita vrsta luminescencije).
fosforescirati (nlat. phosphorescere) svet-lucati
u mraku, svetleti bez davanja osetne toplote i
sagorevanja.
fosforeti (gr. phos svetlost, regb nosim)
hem. V. fosfidi.

fosforizam (gr. phos, phero) med. trovanje

fosforom.
fosforit (gr. phos, phero) vrsta fosfata krea,
vrsta apatita, odlino sredstvo za ubrenje.
fosforna bronza legura (slitina) bakra, kalaja i
fosfora (slui za izradu delova vatrenog
oruja, nakita, otpornih ma-inskih delova
itd.).
fosforna kiselina hem. kiselina koja se dobije
jedinjenjem fosfora sa kiseonikom.
fosfornekroza (gr. phos, phero, nekros le)
med. bolest kostiju, naroito vilica, koja se
javlja kod radnika fosforom.
fosforno ulje fosfor rastvoren u bademo-vom
ulju, sredstvo za utrljavanje.
Fosforos (gr. Phosphdros) svetlonosac"; u
starom veku: ime planete Venere (nem.
Venus) kao zvezde Zornjae, zvezda Danica
(kod Rimljana: Lucifer).
fosforoskop (gr. phosphoros svetlonosan,
skopeo posmatram) aparat pomou koga se
moe videti i veoma slaba fosforescencija.
fot (gr. phos gen. photos svetlost) praktina
fotografske svetlosne jedinica: uticaj to ga
svetlost od jedne Hefnerove svee sa
odstojanja od 1 t vri na neki na svetlost
osetljiv sloj.
fotelja (fr. fauteuil) 1. udobna naslonjaa,
poasna stolica; 2. u Francuskoj: sedite ili
mesto u Francuskoj akademiji; 3. ministarski
poloaj.
fotizmi (fr. photismos osvetljenje, svetlost)
psih. saoseti, osobeni dvojki oseti nekih
osoba koje pri izvesnim zvucima

foto

978

primaju tano odreene osete svetlosti ili

boja.
foto (gr. phos, photos) fotografske slika.
foto- (gr. phos, photos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: svetlost, svetlosni.
fotoamater (gr. phos, fr. amateur) onaj koji
se, kao nestrunjak, bavi fotografijom iz
ljubavi prema njoj.
fotogalvanografija (gr. phos, graphia) izrada
plonog sloga pomou fotografije i
galvanoplastike.
fotogen (gr. phos, gen- koren od gignesthai
postati, nastati) onaj koji stvara svetlost",
materija koja stvara svetlost, ve-tako
mineralno ulje.
fotogenian (gr. phos, gennao raam,
stvaram) 1. koji je proizveden svetlou; koji
proizvodi slike pomou svetlosti; 2. koji dobro
utie na fotografsku plou; pogodak za
fotografisanje, koji na slici izlazi lep ili
lepi nego to je u prirodi.
fotograver (gr. phos, fr. graveur) izrai-va
slika u bakru.
fotogravira (gr. phos, fr. gravure) fotomehaniko slikanje i izraivanje slika u
bakru; heliogravira.
fotogram (gr. phos, gramma slika) slika prema
kojoj se odreuje veliina fotogra-fisanog
predmeta; fotografske slika.
fotogram-metar (gr. phos, gramma, metron
merile, mera) aparat za snimanje foto-grama.
fotogram-metrija (gr. phos, gramma, metria
merenje) vetina da se prema fotografijama
odredi stvarna veliina fotografi-sanih
predmeta,
naroito
u
topografiji,
aerofotogram-metrija
izrada
geodetskih
planova i karata na osnovu snimaka terena iz
vazduha.
fotogram-metrirati (gr. phos, gramma, me-tron
mera, merilo) snimati ili izrauna-vati
(odreivati) pomou fotogram--metrije.
fotograf (gr. phos, grapho pip!em, slikam)
izraiva
(profesionalac)
fotografskih
slika.
fotografija (gr. phos, graphia) 1. pisanje
svetlou", slikanje svetlou", postupak
kojim se, pomou dejstva svetlosti na
materije na nju osetljive, izrauju slike
predmeta koji na te materije alju svetlost; 2.
slika izraena na ovaj nain, naroito na
hartiji (fotogram); fig. verna slika.
fotografirati (gr. phos, grapho) v. foto-grafisati.
fotografisati (gr. phos, grapho piem, crtam,
slikam) praviti fotografske snimke; fig.
verno predstavljati ili opisati (koga ili to).
fotografometar (gr. phos, grapho, metron)
instrument za merenje osetljivosti na
svetlost, koju pokazuju razni fotografski
preparati.

fotoreksis

fotoelektricitet (gr. phos, elektron ilibar)

elektricitet izazvan svetlou.
fotoelektron (gr. phos gen. photos svetlost,
elektron) fiz. elektron emitovan iz neke
materije pod uticajem svetlosti.
fotoelemen(a)t (gr. phos gen. photos, elemenat)
vrsta fotoelije; upotrebljava se za merenje
jaine svetlosti, naroito u fotografiji.
fotoefekat (gr. phos gen. photos, lat. effec-tus
uin, uinak, posledica) fiz. svetlo-snoelektrini uin: ozrai li nad-ljubiasta
svetlost metalnu povrinu, onda iz nje izlaze
elektroni.
fotokamlsis (gr. phos, kampsis savijanje) fiz.
prelamanje svetlosti.
fotoksilografija (gr. phos, xylon drvo, graphia
crtanje, slikanje) izrada fototipa na drvetu.
fotoliza (gr. phos, lysis razlaganje) hem.
razlaganje (ili: razluivanje) pod uticajem
svetlosti, naroito pod uticajem nadljubiastih zrakova.
fotolitografija (gr. phos, lithos kamen,
graphfa) prenoenje fotografskih slika na
litografski kamen; fotolitografske karte
fotografisane
i
litografski
umnoene
reljefne i gipsane karte.
fotologija (gr. phos, logia nauka) fiz. nauka o
svetlosti.
fotoluminescencija (gr. phos, nlat. luminiscentia) fiz. zajedniko ime za fluores-cenciju
i fosforescenciju.
fotomagnetizam (gr. phos, Magnes magnet)
magnetizam izazvan dejstvom svetlosti.
fotometar (gr. phos, m^tron mera, merilo) opt.
svetlomer, sprava za merenje jaine svetlosti.
fotometrija (gr. phos, metria merenje) 1. fiz.
merenje jaine svetlosti; odreivanje i
ispitivanje jaine i promena u jaini svetlosti
koju primamo od nebeskih tela; 2. merenje
prema fotografskim snimcima.
fotomitraljez (gr. phos, fr. mitrailleuse) avij.
fotografski aparat s filmom koji se namesti na
avion, mesto mitraljeza, i pri vebama u
vazdunoj borbi snima protivniki avion;
snimanje se vri skidanjem okidaa pravog
mitraljeza i slui za kontrolisanje tanosti
pogodaka koje je imao strelac u vazdunoj
borbi.
fotomontaa (gr. phos, fr. montage sklapanje)
sastavljanje iseaka od vie raznih slika u
jednu novu zajedniku sliku, koja se potom
fotografie.
foton (gr. phos gen. photos) fiz. svetlosni kvant,
svetlosni kvantum, najmanji deli svetlosti
shvatanje da je i svetlost kao energija
diskontinuiranog ili diskret-nog sklopa kao i
materija.
fotopsija (gr. phos, opsis vienje) ned.
svetlucanje pred oima (kao posledica
unutranjih oboljenja oka).
fotoreksis (gr. phos, rexis lomljenje) fiz. v.
fotokampsis.

fotoreportaa

979

fotoreportaa (gr. phos, fr. reportage)

snimanje aktuelnih dogaaja, osoba i sl. radi
objavljivane u novinama i asopisima.
fotoreporter (gr. phos, fr. reporter) saradnik
novina ili asopisa koji vri reportau.
foto-robot portret izraen na osnovu opisa;
upotrebljava se u kriminalistici za
pronalaenje delinkvenata.
fotosenzibilitet (gr. phos gen. photos svetlost,
lat. sensibilitas) svojstvo nekih materija da se
menjaju pod uticajem zraenja (npr.
fotografski materijali pod uticajem svetlosti).
fotoseter (gr. photos, eng. setter slaga)
jedna od najmodernijih tamparskih tehnika;
fotoslog.
fotosinteza (gr. phos gen. photos, sinteza) bog.
proces u kome biljka uzima ugljen-dioksid
preko svojih zelenih delova.
fotoskijaterika (gr. phos, skia senka) nauka o
svetlosti i senci.
fotoskop (gr. phos, skopeo posmatram)
sprava za posmatranje svetlosnih efe-kata.
fotoskulptura (gr. phos, lat. sculptura
vajarstvo) mehanika primena fotografskih
snimaka u plastici (npr. za izradu poprsja,
kipova i dr.), tako to se neki predmet snimi
fotografski sa to vie raznih strana (obino
24), pa se dobivene konture prenesu na
ilovau.
fotoslog v. fotoseter.
fotostat (gr. phos, istemi postavim, stavim)
fotografska kopija nekog rukopisa ili
dokumenta u prirodnoj veliini.
fotosfera (gr. phos, sphaira lopta) fiz. bletava
povrina Sunca, sa temperaturom oko
6000S.
fototaksija (gr. phos, taxis nametanje) bot.
kretanje biljnih organa mnogih biljaka u
pravcu Sunca, kao izvora svetlosti, npr.
suncokret i dr.
fototahimetar (gr. phos, taxys brz, metron
mera) kombinovani aparat za snimanje vrlo
brdovitih i planinskih krajeva radi izrade
telegrafskih karata i situa-cionih planova.
fototelegraf (eng. phototelegraph) aparat za
prenos vesti putem radijske ili ine veze;
slui za predaju i prijem rukopisa, tampanog
teksta, crtea, shema, grafikona i fotografija,
koje se u prijemniku registruju na
fotografskom papiru.
fototelegrafija (gr. phos gen. photos svetlost,
telegrafija, v.) 1. prenos fotografija
telegrafijom ili radio-telegrafi-jom; 2. prenos
Morzeovih signala helio-grafom.
fototerapija (gr. phos, therapeia leenje) med.
leenje pomou svetlosti, naroito uticajem
plavih, ljubiastih i nadljubi-astih zrakova.
62*

fraza

fototehnika (gr. phos, technike) 1. vetina

osvetljavanja; 2. tehnika fotografskog
proizvoenje.
fototip (gr. phos, typos otisak, slika) slika
izraena pomou dagerotipa.
fototipija (gr. phos, typos) opti naziv za
reljefne ploe izraene primenom fotografije
i nagrizanja.
fototopografija (gr. phos, t6pos mesto, grapho
crtam, slikam) snimanje predela pomou
fotogram-metrije.
fototropizam (gr. phos, tropos) biol. v. pod
tropizam.
foto-fini (gr. phos gen. photos svetlost, eng.
finish) fotografski snimak kraja neke
sportske trke na osnovu kojega se moe tano
utvrditi kojim su redom takmiari proli kroz
cilj.
fotofobija (gr. phos, phobos strah) med. strah
od svetlosti, nepodnoenje svetlosti (kod
bolesnih od oiju).
fotofoi (gr. phos, phone zvuk) instrument za
prenoenje tonova pomou svetlosti.
fotohalkografija (gr. phos, chalkos bakar,
grapho crtam, slikam, graphia) izrai-vanje
fototipa na metalu.
fotohemija (gr. phos, chemela) nauka o
hemijskom dejstvu svetlosti.
fotohrom (gr. phos, chroma boja) fotografska
slika u boji.
fotohromatska terapija leenje duevno
bolesnih svetlou u boji.
fotohromija (gr. phos, chroma boja) fotografisanje u prirodnim bojama, reprodukcija
boja fotografskim putem; heliohro-mija.
fotohronograf (gr. phos, chronos vreme,
grapho crtam, slikam) fotografski aparat za
snimanje slika u kretanju.
fotocinkografija (gr. phos, grapho crtam,
slikam, nem. Zink) prenoenje fotografije na
cinkanu plou.
Fo-hi kineski heroj, pronalaza nauke i
vetina, osniva kineskog carstva i prvi
zakonodavac (oko 28522738. pre n. e.).
fra skraenica ital. rei frate (brat), dolazi samo
pred imenom obinih katolikih kaluera,
npr. fra Vrne.
fragilan (lat. fragilis) loman, lomljiv, krt;
prolazak, troan, slab.
fragilitet (lat. fragilitas) lomljivost, kr-tost,
prolaznost, tronost.
fragment (lat. fragmentum) odlomak, ulomak
(naroito nekog starog knjievnog dela koje
je ouvano samo u odlomcima).
fragmentaran (nlat. fragmentarius) odlomani, koji je u odlomcima; koji se daje u
odlomcima; sauvan samo u odlomcima;
nepotpun, delimian.
fragmentacija (nlat. fragmentatio) komadanje, raskomadavanje, rasparavanje.
fragrantan (lat. fragrans) koji ima lep miris,
miomirisan.
fraza (gr. phrasis govorenje, nain kazivanja,
nain izraavanja; izreka, izraz)

frazeologizam

980

uobiajeni izraz; izraz koji lepo zvui, a po

sadrini je upalj, prazna re; muz. v. motiv.
frazeologizam (gr. phrasis, logos govor, re)
sklonost upotrebljavanju izraza koji lepo
zvue, a ne kazuju nita.
frazeologija (gr. phrasis, logfa) nauka o
osobenim izrazima svojstvenim nekom jeziku;
zbirka takvih izraza; prazno prianje (bez
vrednosti i sadrine).
frazer (gr. phrasis, fr. phraseur) onaj koji voli
da u govoru upotrebljava fraze, onaj koji lepo
govori, a ne kazuje nita, prialo, benetalo.
frazirati (gr. phrasis nain izraavanja, izraz)
1. govoriti u frazama; 2. muz. jedan komad ili
neku pesmu umetniki izvoditi.
fraj (nem. frei) slobodan, besplatan.
frajkor (nem. Frei-korps) dobrovoljaki odred.
frajla (nem. Fraulein) gospoica.
frajlauf (nem. Freilauf) naprava, naroito na
osovini velosipeda, pomou koje se pogonski
toak moe iskljuiti; toak sa takvom
napravom.
frak (fr. frac, eng. frock, lat. floccus) 1. muki
kaput bez leeva, poreklom iz Engleske (u
Evropi u modi od 1770); 2. dvorske i galaodelo za vreme Luja XVI, a posle francuske
revolucije i vojnika i inovnike uniforma;
3. danas: sveano drutveno odelo.
fraktura (lat. fractura) 1. med. prelom
(kosti); 2. gotica (iljasta azbuka).
frakcija (lat. frangere lomiti, slomiti, skrhati,
fractio lomljenje) 1. deo, odsek, odeljenje; 2.
deo neke politike stranke (leviari, desniari)
koji se u izvesnim pitanjima razilazi sa
shvatanjem
celine,
krilo,
grupa
jednomiljenika; 3. hem. tvar izdvojena
precipitacijom ili kristali-zacijom; mat.
razlomak.
frakciona destilacija (lat. frangere, destil-latio)
hem. odvajanje tenosti s razliitim takama
kljuanja.
frakciona (lat. fractio lomljenje) lan frakcije;
onaj koji stvara frakciju, onaj koji se ne slae
sa politikom linijom partije.
frakcionisati (lat. fractio razbijanje) praviti,
stvarati frakcije, tj. raditi svesno ili nesvesno,
na razbijanju i slabljenju jedinstva neke
organizacije stvaranjem u njoj krila"
(frakcija).
frambezija (fr. framboise malina) med. malinaste boginje (hronina, zarazna, tropska
osipna bolest, naroito kod crnaca).
franak (fr. franc) osnova francuskog novanog sistema=100 santima (francuski
franak); osnova vajcarskog novanog
sistema=100 rapena (vajcarski franak).
fraikatura (nlat. francatura) osloboenje od
potarine, plaanje potarine unapred.

frapirati

frankirati (ital. francare) platiti pota-rinu,

prilepiti (na pismo) potansku marku itd.
franklinizacija 1. proizvoenje statikog
elektriciteta; 2. med. upotreba ovog elektriciteta u leenju = franklinoterapija (naziv
po Bendaminu Franklinu, 1706 1790).
Franklinova tabla po Bendaminu Frankli
nu nazvan kondenzator za statiki elek
tricitet: staklena ploa s obe strane
oblepljena staniolom tako da po ivici
ostane slobodna povrina stakla u iri
ni od nekoliko centimetara; jedna obloga
vezana je sa zemljom, a preko druge visi
elektrine klatno i svojim dizanjem meri
stepen elektrisanja.
^.,'
franklinoterapija med. v. franklinizacija.
frankmason v. mason.
franko (ital. franco) slobodno od plaanja,
besplatno; osloboeno od potarine; trg.
plaeno; franko stanica plaeno do stanice
(prenos).
frankomanija (ital. Franco Francuz, gr. mania
pomama, strast) preterana ljubav prema
Francuzima i svemu francuskom; up.
galomanija.
frankofil (ital. Franco Francuz, gr. phf-los
prijatelj, koji voli) prijatelj Francuske i
Francuza.
frankofob (ital. Franco Francuz, gr. pho-beo
bojim se) onaj koji mrzi na Francuze.
franmason (fr. franc-macon) slobodni zidar,
frimesn, mason.
franmasonerija
(fr.
franc-maconnerie)
slobodno zidarstvo.
franseza (fr. francaise) ivahan francuski ples
u 6/8 takta, sa dva reda igraa.
fransijada (fr. franciade) period od 4 god. u
francuskom republikanskom kalendaru.
fran-tirer
(fr.
franc-tireur
dobrovoljac,
slobodni strelac) borac protiv Nemaca u
okupiranoj Francuskoj (u drugom svetskom
ratu).
francij(um)
hem.
radioaktivan
elemenat,
atomska masa 223, redni broj 87, znak Fr.
francikanac v. franjevac.
francuzirati (fr. franfais) govoriti francuski;
ponaati se kao Francuz, ugledati se na
Francuze.
francuska bolest= sifilis.
franiza (fr. franchise) deo tete koji na osnovu
ugovora o osiguranju snosi sam osiguranik.
franjevac katoliki kaluer reda koji je 1210.
god. osnovao sv. Franja Asiki.
frapantan (fr. frappant) koji pada u oi,
upadljiv, koji pravi jak utisak, neobian,
udan, koji izaziva divljenje.
frapirati (fr. frapper) padati u oi, iznenaditi,
iznenaivati, ubezeknuti, zauditi, zauivati;
rashladiti (vino, ampanjac).

fras

981

fras (nem. Frais) med. gr sa trzajem ili

ukoenou, klopci, prekojas, padavica,
eklampsija kod dece.
fratar (lat. frater brat, ital. frate) kato-liki
kaluer, redovnik.
frater (lat. frater brat) v. fratar.
fraternizacija (fr. fraternisation) brati-mljenje,
bratske ophoenje.
fraternizirati (fr. fraterniser) prijatelj-ski
iveti, bratski se ophoditi; brati-miti se;
pobratimiti se.
fraternite (fr. fraternite) bratstvo, bra-timstvo;
pobratimstvo; v. liberte.
fraternitet (lat. fraternitas) v. fraternite.
fratricidijum (lat. fratricidium) prav. bratoubistvo, sestroubistvo.
fraudator (lat. fraudator) varalica.
fraudacija (lat. fraudatio) varanje, prevara.
fraudirati (lat. fraudare) varati, prevariti,
obmanuti, krijumariti.
fraudulentan (lat. fraudulentus) prevaran,
varljiv, koji vara, lupeki, lukav.
fraudulozan (lat. fraudulosus) v. fraudulentan.
fraus (lat. fraus) prevara, obmana.
fraus optika (nlat. fraus optica) optika
obmana (varka), obmana vida.
fraht (nem. Fracht) vozarina, podvoz; tovar,
teret; sporovozna roba.
fraht-brif (nem. Fracht-brief) tovarni list.
fregata (ital. fregata, fr. fregate) 1. hor. vrsta
brzih ratnih brodova sa tri katarke i sa do 70
topova (ranije zamenjivala krstaricu); 2. zool.
tropska morska ptica iz reda trkova (roda),
neobino laka i brza u letenju.
frez (fr. fraise, fraiser) 1. crvena boja jagode;
2. enska naborana jaka; 3. voj. zatitno kolje;
4. leb i sl. ukrasi u drvetu i metalu.
frez-maina (fr. fraise, gr. mechane) glodalica, maina za pravljenje razliitih
povrina, lebova i drugih ukrasa u drvetu i
metalu.
frekventan (lat. frequens est) mnogoljudan,
gusto naseljen; obilno poseen; frekventan
puls med. ubrzan puls.
frekventant (lat. frequentans) trgovac koji
obilazi vaare.
frekventativan (nlat. frequentativus) gram.
uestao, uestan.
frekventacija (lat. frequentatio) esto poseivanje; druenje, optenje.
frekventirati (lat. frequentare) esto posetiti,
poseivati, pohaati.
frekvencija (lat. frequentia) 1. ee
ponavljanje, uestanost, uestalost; 2. obilna
poseenost, navala; broj posetilaca; 3. fiz.
broj treptaja u sekundi; broj perioda
naizmenine struje u sekundi; estina.
frenga (tur. frengi illeti evropska bolest) med. v.
sifilis.
frenezija (gr. phren gen. phrenos dua, duh,
razum, lat. phrenesis) med. duevni pore-

friider

meaj spojen sa delirijumom i zapaljenjem

mozga, ludilo, besnilo.
frenetiav (gr. phren dua, duh, razum) 1.
pomaman, besan; 2. mahnit, lud od
oduevljenja, buran.
frenitis (gr. phren preaga, vetrila) med.
zapaljenje preage, vetrila, dijafragma.
frenolog (gr. phren dua, logos) onaj koji se
bavi frenologijom.
frenologija (gr. phren gen. phrenos dua, logia
nauka) nauka o lubanji; nauka koja po obliku
i grai lubanje zakljuuje o duevnim
osobinama i sposobnostima nekog oveka,
polazei od misli da su duevne radnje
(psihike funkcije) lokalizovane u raznim
delovima velikog mozga, i da stvaranje
mozga mora da uobliuje i ahu-ru u kojoj
on stoji, tj. lubanju.
frevopatija (gr. phren dua, pathos bolest) med.
duevna poremeenost, duevne bolest.
freska (ital. fresco svene) um. slika izraena
vodenim bojama na jo sveem malteru
zida; slikati al freske (ital. al fresco) slikati
na jo sveem malteru.
fresko (ital. fresco) 1. muz. svee, ivahno; 2.
fresko slikarstvo v. freska; 3. vrsta vunene
tkanine.
freta (ital. fretta) urba, naglost; kon fre-ta
(ital. con fretta) muz. urno.
freter (fr. freteur) zakupac broda.
fretirati (fr. freter) dati brod pod zakup,
iznajmiti brod.
freter (fr. fraicheur) sveina, hladovina; slik.
ivahnost, sveina boja.
frivolan (lat. frivolus troan; bezvredan;
beznaajan) raskalaan, razvratan; lakouman, lakomislen; drzak, bezobrazan;
nitavan, prazan, tat, beznaajan, bez
vrednosti, bedan, siuan; frivola ape-lacio
(lat. frivola appellatio) prav. lakomislen,
neosnovan i zbog toga uzaludan pri-ziv viem
sudu; frivola ekscepcio (lat. frivola exceptio)
prav. oevidno netaan, nitavan izgovor.
frivolnost
(nlat.
frivolus)
raskalanost;
lakomislenost;
drskost,
bezobrazluk;
nitavnost, beznaajnost; frivoliteti pl. sitnice,
igrake, vezene arabeske.
frivolitet (lat. frivolitas) v. frivolnost.
frigidan (lat. frigidus) studen, leden, hladan;
ravnoduan, hladnokrvan, mlitav, bez
ivota; med. spolno (seksualno) neosetljiv i
hladan.
frigiditet (nlat. frigiditas) 1. studen, stude-nost,
hladnoa; 2. hladnoa, hladnokrvnost; med.
seksualna hladnoa, odsustvo erotinih
oseaja, umanjena spolna osetljivost ili
potpuna ravnodunost prema seksualnom
ivotu.
friider (fr. frigidaire, zapravo prema na-zivu
jedne fabrike) hladionik za ostavu sa
aparatom koji proizvodi led automatski,
obino pomou struje.

friz

982

friz (fr. frise) 1. ark. vodoravna pruga izmeu

arhitrava i glavne opivnice, kod grkorimskih hramova ukraena trigli-fima i
metopima, ili reljefima (zbog ega se esto
ovi poslednji takoe nazivaju friz); 2. vrsta
upave i grube vunene tkanine.
frizer (fr. friseur) vlasuljar, osoba koja
prirodnu kosu vetaki doteruje i struno
neguje, berberin; za enu: frizerka.
frizeta (fr. frisette) kovrica kose, uvojak (kao
ukras na elu).
frizirati (fr. friser) doterivati (ili: doterati,
udesiti,
udeavati)
kosu
(e-ljanjem,
kovranjem, ianjem).
frizura (fr. frisure) nain eljanje, nain
doterivanja (ili: udeavanja) kose; ukudravljena kosa, ukovrena kosa, vetaki
doterana kosa.
frikazmus (gr. phrikasmos jeenje) med. najeenost koe, oseaj hladnoe.
frikandela (fr. fricandelles) kup. uftice.
frikavdo (fr. fricandeau) kup. slaninom nadeveno i upirjanjeno pare govedine, tele-tine
ili divljai (od buta).
frikase (fr. fricassee) kup. paprika.
frikasirati (fr. fricasser) kuv. omanje komadie
mesa
preliti
zainjenim
umokcem,
zgotovljenim od kuvana, iseckana i proce-ena
mesa.
frikativ (lat. fricativus) gram. trenik (glas) =
spirant.
friktidor (fr. fructidor) mesec berbe (HP mesec
u fr. republikanskom kalendaru, od 18.
avgusta do 16. septembra).
friktorijum (lat. frictorium) odeljenje u kupatilu
za trljanje kupaa.
frikcija (lat. frictio) trenje; trljanje; neslaganje
stvarnih cena sa cenama koje su propisane;
fig. trvenje, nesloga, razdor.
frimer (fr. frimaire) trei mesec u nekadanjem
fr. republikanskom kalendaru (od 21.
novembra do 20. decembra).
frimesn (eng. freemason) slobodni zidar;
franmason, mason.
frisoileri (eng. freesoilers) pl. stranka u Sjed.
Dravama (od 1848) koja je traila da se
dravna zemlja podeli onima koji je stvarno
obrauju.
fri-tred (eng. free trade) slobodna trgovina.
friholder (eng. freeholder) nezavisan posednik
zemlje (u Engleskoj).
frojdizam v. psihoanaliza.
frok-kot (eng. frock-coat) salonski kaput,
redengot s leevima.
Fronda (fr. Fronde) praka"; stranka
politikih nezadovoljnika u Francuskoj koja
je, za vreme maloletnosti Luja XIV, bila
protiv dvora i apsolutistike vladavine
kardinala Mazarena, a 16481654. izazivala
u Francuskoj velike nemire.
fronder (fr. frondeur) lan Fronde; politiki
nezadovoljnik, onaj koji otvoreno napada i
grdi vladu.

frustracija

frondescencija (nlat. frondescentia) bot. teranje,

pupljenje drvea, listanje.
frondirati (fr. fronder) gaati iz prake";
javno i otvoreno protiv vlade govoriti, grditi,
rovariti.
frondozitet
(nlat.
frondositas)
lisnatost,
bogatstvo liem.
fronezis (gr. phronesis) razumnost, mudrost,
uviavnost, razboritost.
front (fr. front, lat. frons ten. frontis elo;
spoljanja strana, prednja strana; prednji stroj)
1. lice, proelje, prednja strana (graevine); 2.
voj. stroj, duina postrojene vojske; bojite,
prvi borbeni red; napraviti front protiv koga
istupiti protiv koga, usprotiviti se otvoreno;
stati u front stati u stroj, postrojiti se; fig.
pridruiti se onima koji se otvoreno bore
protiv koga; Narodni front FNRJ negdanja
jedinstvena
politika
organizacije
pod
rukovodstvom KPJ (sada: Socijalistiki savez
radnog naroda).
frontalni (nlat. frontalis) 1. aiat. eoni, koji se
tie ela ili mu pripada (npr. arterija, kost,
reanj i dr.); 2. vrh. koji se tie prednje strane
ili joj pripada; 3. voj. s lica, spreda, s fronta, u
frontu; frontalna vatra vatra spreda;
frontalni mar kretanje (ete, voda) u
razvijenom stroju; frontalni napad napad s
lica, spreda.
fronta (fr. front) nekolovan oficir (koji je to
postao od vojnika).
frontispis (fr. frontispice) proelje, prednja
strana (graevine); bakrorezom ukraen
naslovni list knjige.
fronton (fr. fronton) krov na kalkan, gornji
kalkanski (zabatni) zid zgrade; glavni zid,
zid s lica; ukras (nad vratima, prozorima).
froncla (nem. Franse) kita, resa, rojta.
froteza (fr. frotteuse) trljaica, maserka (u
kupatilu).
froter (fr. frotteur) trlja, maser (u kupatilu);
onaj koji mae voskom pod (parket).
frotir (fr. frotte) trt. hrapava i upava pamuna
ili svilena tkanina sa kovrdi-cama po
povrini (upotrebljava se za izradu ubrusa,
ogrtaa za kupanje i dr.).
frotirati (fr. frotter, lat. frictare) trti, trljati,
istrljati, masirati.
frotoar (fr. frottoir) krpa, rukavica, etka za
trljanje.
frugalav (lat. frugalis) umeren, skroman,
malim zadovoljan; tedljiv.
fruktidor (lat. izgovor za fructidor) v. friktidor.
fruktoza (lat. fructus plod, rod) hem. v. levu
loza.
fruktuarije (lat. fructuarius plodonosan) bot.
biljke koje donose plod, itarice.
fruktuozan (lat. fructuosus) plodan, rodan;
koristan, prinosan.
frustracija
(lat.
frustratio)
nenormalno
(bolesno) stanje koje se javlja kod pojedin-

fruti

983

ca kada, usled objektivnih spoljnih okolnosti,

nisu ostvarene njegove elje.
fruti (ital. frutti) pl. plodovi.
fru-fru (fr. frou-frou) 1. utanje (svile,
haljine); 2. naziv jedne svilene donje suknje;
3. ime dame koja nosi takvu donju suknju
(u francuskim komedijama).
frutuk (nem. Friihstuck) doruak.
ftaleinske boje katranske boje koje se dobivaju
od ftalne kiseline.
ftalna kiselina hem. benzolova ortodikar-bonska
kiselina, dobiva se iz naftalina i alitrene
kiseline.
ftiziologija (gr. phthisis suica, logia nauka)
med. deo medicine koji se bavi suicom
(tuberkulozom).
ftiziopneumonija (gr. phthisis, pneumonfa
bolest plua) med. gnojava pluna suica sa
zapaljenjem.
ftizis (gr. phthfsis) med. suica, jektika; ftizis
bronhijalis (nlat. phthisis bron-chialis)
suica dunica; ftizis pulmona-lis (nlat.
phthisis pulmonalis) pluna suica.
ftiziurija (gr. phthisis suica, uron mokraa)
med. v. dijabetes.
ftizian (gr. phthisikos) suiav, jekti-av,
tuberkulozan.
ftinodan (gr. phthinodes) v. ftizian.
ftirijazis (gr. phtheirfasis) med. valji-vost,
uljivost.
fu (kin.) administrativna oblast u Kini, izmeu
pokrajine i okruga; takoe: naziv za sedite
viih mandarina (dodaje se uz imena mesta,
npr. Si-ning-fu); kao mera: v. king.
fuga (lat., ital. fuga, fr. fugue) 1. muz.
kompozicija za vie glasova u kojoj isti stav
ponavlja, jedno za drugim, vie raznih
glasova: (lat. fuga = bekstvo, zato to
izgleda kao da glasovi jedan za drugim jure i
jedan od drugog bee), najvaniji i umetniki
najbogatiji kontrapunkt-ski oblik.
fuga (lat. fuga) 2. beanje, bekstvo; fuge
suspektus (lat. fugae suspectus) prav. pod
sumnjom da e pobei.
fugasa (fr. fougasse) voj. plitka, nagazna
mina, koja se ukopana plitko u zemlju i
eksplodira kada je neprijatelj pri prelazu
nagazi; veliko razorno dejstvo nema, ali
moralno vrlo jako.
fugato (ital. fugato) muz. stav u obliku fuge u
muzikom komadu.
fugirati (ital. fugare) muz. komponovati u
obliku fuge.
fugna (nem. Fuge) spoj, sastavak, leb.
fudbal (eng. foot-ball) sp. 1. nogometna lopta; 2.
nogomet (igra); futbal, fusbal.
fudbaler (eng. football) sp. igra nogometa,
nogometa; fudbalist.
fudroajantan (fr. foudroyant) munjevit, koji
bije (ili: ubija) kao grom; med. koji na
mestu, brzo, ubija (npr. kaplja, teke vrste
meningitisa i dr.).

fulminacija

fuza (ital. fusa) muz. osmina note.

fuzija (lat. fusio livenje; topljenje) 1. topljenje,
meanje, livenje (metala); 2. stapanje, spajae
(banaka, preduzea, politikih stranaka); 3.
fiz. nuklearna reakcija u kojoj se spajaju
jezgra lakih elemenata u jezgra neto teih
elemenata, uz oslobaanje velike koliine
energije.
fuziona (lat. fusio) v. fuzionist.
fuzionirati (lat. fusio livenje; topljenje) stapati,
otopiti; spajati, spojiti.
fuzionist (lat. fusio livenje; topljenje) pristalica
fuzije, lan fuzioniranih stranaka, banaka,
preduzea i dr.
fukara (arap. fuqara', tur. fukara) sirotinja;
nikogovii, olo.
Fukoove struje fiz. vrtlone, vihorne struje,
struje indukovane u masivnim provodnicima; Fukoovo klatno klatno pomou koga
se dokazuje da se Zemlja obre oko svoje
ose; naziv po fr. fiziaru Leonu Fukou
(Foucault, 18191868).
fukologija (lat. fucus lakmus-liaj, gr. logla
nauka) nauka o morskim (primor-skim)
biljkama.
fuks (nem. Fuchs) lisica; u jeziku nem.
studenata: student prve godine, bruco.
fuksija bot. minuica, ukrasna biljka sa
oborenim, obino tamnocrvenim cvetovima
(n azvan a po botan iaru L. Fu ksu , +
1565).
fuksin (nem. Fuchsin) anilinska crvena boja;
slui za direktno bojenje vune i svile.
fukus (lat. fucus) bot. lakmus-liaj.
fular (fr. foulard) laka tanka svilena tka-nina
u boji, pravi se od kuvane sirove svile (za
haljine i depne maramice); mala svilena
marama (za dep, za oko vrata).
ful-blad (eng. full-blood) istokrvni konj,
punokrvni konj.
fulgentan (lat. fulgens) sjajan; blistav.
fulgencija (lat. fulgentia) sjaj, blesak.
fulguracija (lat. fulguratio) sevanje; med. leenje
opasnih oteklina polivanjem obole-log mesta
varnicama
Arsonvalove
struje
(up.
darsonvalizacija).
fulgurit (lat. fulgur munja) min. cevasta,
upravio u pesku pobodena tvorevina koja je
postala topljenjem zrna peska usled udara
groma u pesak, nebeska strela"; vrh joj je
obino u obliku strele, a ponekad je visoka po
vie metara.
ful-dres (eng. full-dress) potpuno odelo,
zvanino, sveano, gala-odelo.
fulminantan (lat. fulminans) koji seva, ble-tav,
sjajan, besan od gneva, plah, estok; vatren,
gromovit; praskav. fulminati (lat. fulmen munja)
hem. soli pra-skave kiseline.
fulminatin (lat. fulmen munja) hem. eksploziv
(vuna natopljena nitroglicerinom).
fulminacija (lat. fulminatio) 1. sevanje i
pucanje zlata u listovima ili praskavog
praha; 2. benjenje, praskanje od jarosti; 3.
papska anatema, prokletstvo.

fulminirati

984

fulmivirati (lat. fulminare) sevati, grmeti,

praskati od gneva; rasprskava se uz jak
prasak.
fulminska kiselina hem. praskava kiselina.
fumarole (ital. fumariolo) pl. vodnjikave pare
sa sumpornim i ugljovodonikim ga-sovima
koje izbijaju iz zemlje; up. so-fioni.
fumigacija (nlat. fumigatio) med. nadimlja-vanje,
kaenje; suenje na dimu.
fumozan (lat. fumosus) dimljiv, koji se dimi,
pun dima, zadimljen; maglovit.
funambulist (lat. funambulus) igra na konopcu
ili ici.
fungibilije (nlat. fungibilia) pl. stvari koje se u
prometu odreuju prema teini, broju i meri,
npr. novac, ito i dr.
fungirati (lat. fungi) v. funkcionirati.
fungiforman
(lat.
fungus
gljiva,
nlat.
fungiformis) u obliku gljive, gljivast.
fungicidi (lat. fungus, caedere ubiti, ubijati) opti
naziv za razna hemijska sredstva pomou
kojih se suzbijaju biljne bolesti izazvane
gljivicama.
fungozan (lat. fungus, fungosus) gljivast,
spuvast.
fungozitet (nlat. fungositas) men. spuvast,
upljikast izrataj.
fungus (lat. fungus) gljiva; med. izrataj.
fundament (lat. fundamentum) osnov, osnova,
temelj; tip. ploa na tamparskoj maini na
kojoj se uvruje forma.
fundamentalni (nlat. fundamentalis) osnovni,
temeljni,
glavni,
bitni,
prvobitni;
fundamentalni zakon osnovni zakon, ustav;
fundamentalni pojmovi fil. osnovni pojmovi,
naela.
fundator (lat. fundator) osniva, utemelja,
zaveta.
fundacija (lat. fundatio) temelj; udaranje
temelja, polaganje temelja; ustanovljenje;
osnivanje ega, npr. zadubine; zadubina,
zavetanje, zaklada.
fundiran (lat. fundare osnovati; zasnovati)
osiguran, obezbeen, sa pokriem; fundiran
dug dug za koji ima pokria; fundira-ni
prihod obezbeen, siguran prihod (od
imanja).
fundirati (lat. fundare) 1. udariti temelj emu,
osnovati, ustanoviti; 2. uloiti, dati novac na
priplod; 3. obrazloiti, potkrepiti dokazima.
fuvdus (lat. fundus dno) 1. tle, zemlja; zemljite; 2. anat. dno neke telesne duplje, npr.
eludano dno; 3. nepokretno imanje i prihod
koji ono donosi; 4. i. celokupna imovina
nekog pozorita u kostimima, dekoracijama i
dr.; fundus instruktus (lat. fundus instructus)
prav. poljoprivred-no imanje snabdeveno svim
to je potrebno (stoka, alat, sprave za
obraivanje i korienje) za racionalno
voenje gazdin-stva; smatra se sastavnim
delom imanja; up fond.

furgon

funehoreografija (lat. funis konopac, gr.

choros kolo, igra, graphfa opis) opis
igranja na konopcu.
funikul (lat. funiculus) anat. organ ili deo organa
u vidu vrpce.
funikuler (lat. funiculus konope, tanko ue)
teh. 1. ina eleznice, koja, mesto po inama,
prunicama, ide po jakom elinom uetu
koje je razapeto iznad gvozdenih ili drvenih
stubova; o ue se veaju vagoneti kojima se
prevlai ruda i dr. roba; 2. zupana
eleznica, koja se kree odupiranjem
lokomotive o zupanu plou privrenu na
pragovima
izmeu
ina;
slui
za
savlaivanje uspona.
funikulitis (lat. funiculus) med. zapaljenje
semenog kanala.
funkcija (lat. functio vrenje; vrenje slube)
rad, radnja; poziv, sluba, slubovanje,
vrenje neke dunosti; dunost; zadatak; biol.
rad koji obavlja neki organ; mat. promenljive
veliina koja zavisi od druge neke veliine,
zavisnost, odnos; za jednu veliinu kae se
da je funkcija (ili: da zavisi od) druge
veliine kad za svaku posebnu vrednost jedne
postoji od-govarajua vrednost ili niz
odgovarajuih vrednosti druge.
funkcionalan (nlat. functionalis) radni, koji se
tie (nekog) rada; med. funkcionalne bolesti
bolesti izazvane poremeajem funkcije, a
organi nisu oteeni (supr. organske bolesti).
funkcionalnost (lat. functionalis) sluenje
odreenoj svrsi.
funkcioner (lat. functio vrenje; vrenje slube)
slubenik, inovnik; namete-nik; lice kome
je poverena izvesna dunost u nekom
drutvu, ustanovi itd. (npr. partijski, sportski
funkcioner).
funkcionirati (lat. functio) v. funkcioni-sati.
funkcionisati (lat. functio) raditi, dejstvovati,
delati, ii (npr. sat); vriti slubu, slubovati.
funkcijski (lat. functio) koji se tie funkcije,
koji je u vezi sa funkcijom, koji poiva (ili
se zasniva) na funkciji; log. funkcijski pojam
zakonski pojam (supr. rodni pojam).
funta (lat. pondus teina; teret; teg) 1. mera
za teinu: u Nemakoj = 500 grama, u
Engleskoj = 453,5972 grama; apotekarska
funta = 358 grama; 2. eng. novac; funta
sterlinga = 20 ilinga = 100 pense.
fuokozo (ital. fuocoso) muz. vatreno, sa arom,
strasno; kon fuoko, fokozo.
fura (fr. fourrage) stona, naroito konjska
hrana, krma, pia (u konjici).
furaer (fr. fourrageur) nabavlja stone hrane
(u konjici).
furairati (fr. fourrager) nabavljati sto-nu (ili
ljudsku hranu).
furgon (fr. fourgon, ital. forcone, lat. furca
rogulje) 1. ara za vatru; 2. zatvoren

furda

985

teretni elezniki vagon;

3. velika
zatvorena teretna kola za prenos prtljaga.
furda (re romansko-germanskog porekla, got.
fodr, rum. furdale, ital. fodera, nem. Futter)
otpaci.
Furija (lat. Furia) mit. boginja osvete kod
Rimljana (kod Grka: erinije i eumenide).
furija (lat. furia) bes, pomamnost, jarost;
aspida, zla ena, otrokona.
furijant (lat. furia bes) ehoslovaka brza igra
u 3/4 takta.
furiozan (lat. furiosus) besan, pomaman, jarostan, mahnit.
furiozo (ital. furioso) muz. besnei, burno.
furir (fr. fourrure) krzno; postava od krzna;
krzneni kaput, ogrta od krzna; unutranja
obloga broda.
furnir (fr. fournir, nem. Furnier) veoma
tanka daica, debljine 0,6 3,5 mm od finog
drveta (za oblaganje pokustva iz-raenog od
jevtinijeg drveta).
furnirati (fr. fournir) u stolarstvu: predmete od
obinog drveta obloiti (oblagati) tankim
daicama (listovima) od finijih vrsta drveta,
naroito oraho-vog.
furijerizam uenje francuskog ekonomiste i
socijalnog reformatora arla Furijea (Fourier,
17721837),
glavnog
predstavnika
utopijskog socijalizma, koji je zamiljao novi
poredak zasnovan na asocija-ciji i harmoniji;
up. falanster.
furnologija (lat. furnus pe, logfa nauka)
nauka o graenju pei.
furor (lat. furor, ital. furore) bes, pomama;
oduevljenje, zanos; silna elja, slepa strast;
praviti furor, praviti furore dobiti burno
odobravanje, napraviti, postii velik uspeh;
furor poetikus (lat. furor poeticus) pesniko
oduevljenje, pe-sniki zanos; furor skribendi
(lat.
furor
scribendi)
luda
pisancija,
pomanitalost pisanja; furor uterinus (lat. furor
uteri-nus) enska pohotljivost; furor teutonikus (lat. furor teutonicus) tevtonski bes s
kojim su stari Germani polazili u boj;
nemaki bes, nemaka silovitost.
furuna (gr. fotirnos, tur. furun, firm) pe.
furunkul (lat. furunculus) med. ir.
furunkulin (lat. furunculus) farm. preparat od
pivskog kvasca (lek protiv prostrela i
furunkuloze).
furunkuloza (nlat. furunculosis) med. rairenost ireva po celom telu, iravost.
furfuracija (nlat. furfuratio) med. perutanje.
fus (nem. FuB, lat. rez, gr. pus noga, stopalo)
1. stopa (mera: oko ZO cm); 2. jedinica za
merenje koe: povrina kvadrata ija

fuer

je strana duga 0,3048 t, a ija povrina

iznosi 0,092903 t 2.
fusbal (nem. Fufiball) sp. v. fudbal.
fusela (ital. fussela) muz. 1/64 note.
fusnota (nem. FuBnote, lat. nota beleka)
beleka ili primedba pri dnu strane u knjizi,
koja slui kao dopuna ili objanjenje neega u
gornjem tekstu (obino se oznaava
zvezdicom ili sitnom cifrom s desne strane
rei u tekstu, a tampa se redovno sitnijim
slovima).
fusta (ital. fusta, lat. fustis) mala teretna laa
na Dunavu; brza ubojna laica.
fustaa (ital. fusto drveno bure) trg. posuda i dr.
u emu se roba otpravlja.
fustanela (fr. foustanelle) deo muke nonje u
dananjoj Grkoj, tzv. bela alban-ska koulja
(ide od struka do ispod kolena u irokim
naborima).
fusti (ital. fusti odbitak u teini) pl. trg. gubitak,
sve ono to se rauna na ime oteivanja ili
zagaivanja robe; peo; fusti raun
obraun u gubitku ili oteenosti robe.
fustija dete belca i mustije.
fut (eng. foot) engleska stopa = 1/3 jarda =
0,305 t.
fugbal (eng. foot-ball) sp. v. fudbal.
futer (nem. Futter) stona hrana, krma,
pia; postava (za odelo).
futing (eng. footing) sp. tranje i peaenje na
istom vazduhu (kao trening).
futrola (nem. Futteral) korice, kapija.
futur (lat. futurum) gram. budue vreme; egzaktni futur (lat. futurum exactum) preanje
budue vreme.
futurizam (lat. futurus budui) umetniko-knjievni pravac koji bi, kako smatraju
njegovi pobornici, tek kod buduih, novih
pokolenja trebalo da nae puno razumevanje.
Program mu je izradio italijanski pesnik
Filipo Tomazo Marineti (1909), po kome
umetnost i knjievnost treba da veliaju
mehaniku i male parobrode u kanalima
Venecije namesto ljuljake za kretene"
(gondole), a naroito hrabrost, drskost i
buntovnost".
futuristi (lat. futurus) pl. pristalice i sledbenici
futurizma.
futurum (lat. futurum) gram. v. futur.
Fu-hi v. Fo-hi.
fu (nem. Pfusch) 1. ravo, nestruno oba-vljen
posao, fueraj; 2. bespravno oba-vljanje
posla izvan redovnog radnog odnosa.
fuer (nem. Pfuscher) oljar, eprtlja, studenklepa, ovek koji radi povrno i ravo,
nadrimajstor, majstor kvari.

H
H, h dvadeset esto slovo nae irilice,
dvanaesto nae latinice (N, h); kao
skraenica: h = hora; a = kektar; h. a. = hok
ano ili hujus ani; . e. = hok est; \L =
hektolitar; h. 1. = hok loko ili hujus loci; h. m.
= hok menze ili hujus menzis; h. t. = hok
tempore; muz. N = sedmi stepen di-jatonske, a
dvanaesti hromatske skale; astr. N=asovni
ugao; h = visina nebesnog tela i nadmorska
visina take na Zemljinoj povrini; fiz. N =
henzi; h = Plankova konstanta; N. R. ili NR
= konjska snaga (eng. horse power); hem. Hf
= hofnijum; Ne = helijum; Hg =
hidrargirum; N = hidrogenijum; No =
holmijum.
habanera (p. Habana Kavana, habanera)
vrsta panjolskog plesa, poreklom iz Ha-vane
(Kuba).
Habeas-korpus-akt (lat. habeas, corpus,
actus) imaj telo" (slobodno), 1679. god.
izdani engleski zakon po kome nijedan
engleski podanik bez sudske istrage ne moe
biti zadran u zatvoru, a ako nije okrivljen za
zloin koji povlai smrtnu kaznu, moe,
posle 24 asa, traiti, uz davanje jemstva, da
bude puten na slobodu; ovaj zakon moe
parlamenat,
u
izuzetnim
prilikama,
privremeno staviti van snage.
habemus napam (lat. habemus papam) imamo
papu! uzvik kojim se u Petrovoj crkvi u Rimu
objavljuje narodu ime novog u kon-klavu
izabranog pape.
haber (arap. habar, tur. haber) 1. glas. vest,
poruka; 2. saznanje, pojam; mar, oseaj.
habernik (arap. habar, tur. haber) 1. vesnik,
glasnik; 2. top, puka na uzbunu; haber-dar,
habernjaa.
habilitacija (lat. habilitatio) osposoblja-vanje;
sticanje prava na dranje predavanja na
univerzitetu; prav. sudsko priznanje pravne
sposobnosti.
habilitaciona rasprava v. pod habilitira-ti se.
habilitet (lat. habilitas) spretnost, okretnost,
sposobnost; pravo dranje predavanja;
habilitet svedoka prav. zakonom priznata
sposobnost svedoka da moe davati iskaze na
sudu.

habilitirati se (nlat. habilitare) original-nom

naunom raspravom (habilitaciona rasprava)
i pristupnim predavanjem dokazati svoju
sposobnost za nastavnika univerziteta.
habit (lat. habitus) v. habitus 3.
habituelan (lat. habitus stav, fr. habituel)
stalan, uobiajen, koji je preao u naviku.
habitus (lat. habitus) 1. dranje tela, izgled,
ponaanje; 2. odelo, nonja; 3. mantija
katolikih kaluera (redovnika); 4. med.
telesni sastav.
habn (nem. Haben) trg. primanje, istraivanje;
zol i habn (nem. Soll und Haben) dugovanje
i istraivanje.
habronoa (arap. habar, tur. haber) dosta-vlja,
potkaziva.
havana vrsta finih cigara od duvanskih listova
sa ostrva Kube (nazvan po Havani, glavnom
gradu Kube).
havarija (nem. Havarie) v. avarija.
have (lat. have, ave) v. ave.
havelok (eng. havelock) vrsta mukog poluogrtaa bez rukava (nazvana po engleskom
generalu Haveloku, 17951857).
havlija (tur. havh) velika bela meka marama;
upav runik, frotir.
hagio- (gr. hagios) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: svet, sveti.
hagioglipt (gr. hagios, glyptos u drvetu, tuu,
kamenu izrezak) kip svetitelja.
hagiograf (gr. hagios, grapho piem) pisac
ivota hrianskih svetaca.
hagiografa (gr. ta hagiographia) pl. knjige
Starog zaveta, osim Pentateuha i Proroka.
hagiografije (gr. hagos, grapho piem,
opisujem) ivotopis hrianskih svetaca,
itija svjatih".
hagiolatrija (gr. hagos, latreia potovanje,
oboavanje) potovanje svetaca, sluba
svecima.
hagiolog (gr. hagios, logos) v. hagiograf.
hagiologija (gr. hagios, logia uenje) uenje o
svetiteljima; zbir ka pria o svetiteljima;
takoe = hagiografija.
hagiomahija (gr. hagios, mache borba) borba
protiv potovanja svetaca.

hagiotika

987

hagiotika (gr. hagios) teol. uenje o nainu

nestajanja boljim, o posveivanju.
Had (gr. Haides) mit. grki bog podzemnog
sveta; fig. podzemni svet, grob, smrt.
hadis (arap. hadit, tur. hadis) muslimanska
tradicija, izreke i dela koja se pripisuju
Muhamedu
ili
njegovim
najbliim
saradnicima.
hadum (arap. hadim, tur. hadum) ukoplje-nik,
evnuh; sluga.
hazan (hebr. chasan) pojac u sinagozi.
hazard (fr. hasard, ital. azzardo) sluaj; srea,
igra na sreu, kocka; smelo preduzee;
hazardna igra igra na sreu, svaka igra u
novac kartama, kockama ili brojevima iji
ishod jedino ili uglavnom zavisi od sree.
hazardirati (fr. hasarder) stavljati na kocku,
izlagati se opasnosti, preduzimati na sreu;
kockati se u novac.
hazena (e. hazeti bacati) sp. seneka igra
fudbalskom loptom, u kojoj sa svake strane
uestvuje po sedam igraice, slina fudbalu,
rukomet za ene.
hazidejci (hebr.) pristalice Jude Makabi u borbi
protiv
Siraca;
lanovi
jevr.
sekte,
rasprostranjene po slovenskim zemljama, koja
je ostala verna starom i ne priznaje rabinski
zakon; hazidimi.
hazidimi (hebr.) pl. v. hazidejci.
hazma (gr. chasma) ponor; razjapljivanje
usta, zevanje.
hazmodija (gr. chasmodes koji stalno zeva)
med. bolest zevanja, neodoljivo zevanje.
hazmofite (gr. chasma pukotina, phyton biljka)
bet. biljke koje ive u pukotinama stena.
hazmus (gr. chasma) med. v. hazmodija,
hazna (arap. hazina, tur. hazne) blagajna,
riznica, kesa.
haznadar (arap.-pere. hazinadar, tur. haznadar) blagajnik, haznadar-aga blagajnik,
rizniar sultanov.
hazurala (arap.-tur.) v. azurala.
hajvan (arap. haywan, tur. hayvan) ivotinja,
stoka.
hajvar (tur. hayvar) ajvar; kavijar, posoljena
ikra.
Hajdpark (eng. Hyde park) uveni kraljevski
zverinjak i gpetalite u zapadnom delu
Londona.
hajduk (arap. haydud skrenuti s pravog puta,
ma. haydu vojnik) kod nas prvobitno:
odmetnik koji se borio protiv turskih
nasilnika; danas: odmetnik od vlasti i zakona;
kod Turaka: razbojnik; kod Maara: lako
naoruan peak; sluga u maar-skom
narodnom odelu, glasnik, ulak.
hajl (nem. Heil) zdravo, zdravo da si, iveo!
haj-lajf (eng. high-life) otmeni, vii drutveni
krugovi, otmen svet.
hak (arap. haqq pravo, istina, tur. hak) ono to
je pravo, to je pristojno; plata; porez,
namet.

halif

hakara (p. hacara, jacara) vrsta romance

koja se peva; melodija za jednu takvu
romancu; ples koji se izvodi po takvoj
melodiji.
hakik (tur.) v. akik.
hakim (arap. hakim onaj koji sudi, tur.
hakim) mudrac, filozof; titula lekara i sudije;
up. heim.
haknkrojc (nem. Hakenkreuz) kukasti krst
(simbol faistike Nemake); up. sva-stika.
hala (nem. Halle trem, dvorana) u fabrikama:
velika dvorana obino sa staklenim zidovima,
u kojoj se nalaze maine i dr.
halaza (gr. chalaza) bot. mesto u semenom
zametku gde ulazi sudovni snopi.
halazion (gr. chalazion dem. od chalaza) med.
jemiak, jamen, jamiak, miak.
halazis (gr. chalasis) med. mlitavljenje, labavljenje, malaksavanje.
halazozis (gr. chalaza) med. obrazovanje (ili:
stvaranje) jemika na onom kapku.
halastian (gr. chalastikos olabavan, koji
olabavljuje) koji umekava, omekava-jui,
razneavajui.
halva (arap. halwa, tur. helva) orijentalski
slatki od meda, niehepa, skrobnog brana,
masla i dr.; eten-halva poslastica od lanenog
semena i drugih sastojaka; alva.
Haldejci (gr. Chaldafoi) semitsko pleme koje
je, na 1000 i vie godina pre n. e., provalilo iz
Ist. Arabije u Vaviloniju i dalo joj ime
Haldeja; oni su stalno vladali Vavilonijom u
kojoj su postali naroit sveteniki red,
odlikovali se astro-nomskim znanjem,
astrologijom i vetinom tumaenja snova;
haldejski jezik jezik srodan jevrejskom,
kojim su od vavilon-skog ropstva Jevreji
govorili.
halebarda (fr. hallebarde) otroperac, starinsko
srednjovekovne koplje sa sekiri-com pri
vrhu, ispod iljka, ubojna sekira.
halebardar (fr. hallerbardier) kopljanik
naoruan halebardom.
haleluja (hebr. hallal) v. aliluja.
halibeata (gr. chalyps elik, nlat. cha-lybeata)
pl. elini preparati.
halibografija (gr. chalyps gec. chalybos elik,
grapho crtam, slikam) eliko-rez.
haligrafija (gr. hals ki. halos so, grapho
opisujem) opis, opisivanje solana.
halieutika (gr. halieutikos ribarski, e chaleutike ribarski zanat) 1. vetina hvatanja
riba; fig. vetina hvatanja, tj. zado-bivanja
ljudi; 2. pesma o ribarenju.
halikoza (gr. chalix gec. chalikos kamiak,
ljunak) med. bolest plua usled udisanja
praine.
halkantit (gr. chalkos bakar, anthos cvet) hem.
modra (plava) galica, sulfat bakra.
halitozan (nlat. halitosus) parovit, pun pare;
vlaan od znoja.
halif (arap. aa) v. kalif.

988
halka (arap. Ijalqa, tur. halka) beoug,
prsten, zvekir; viteka igra gaanja beo-uga
kopljem; alka.
halkar (arap. Ijalqa, tur. halka) igra halke; v.
halka.
halkelefantin (gr. chalkos bakar, elephas
slon) masa od slonove kosti i bronze.
halkionski dani vreme oko kratkodnevice kad
je more posve mirno, i kada ptica vodomar
(gr. halkyon) po verovanju starih gradi svoje
gnezdo.
halkograf (gr. chalkos bakar, grapho
crtam, slikam) bakrorezac.
halkografija (gr. chalkos, grapho crtam,
slikam) bakrorez.
halkozin (gr. chalkos bakar) min. crn i
tamnometalan sulfid bakra.
halkoiirit (gr. chalkos, pyrites kremen) min.
sulfid bakra i gvoa, najea ruda bakra,
sadri gotovo 1/3 bakra, bakarni pirit.
halkotipija (gr. chalkos, typos otisak, slika)
hemijsko pretvaranje crtea izra-enog na
bakrenoj ploi u reljefan bakreni kalup, od
koga se posle, na tamparskoj maini, moe
uzeti proizvoljan broj oti-saka.
halikofilit (gr. chalkos, phyllon list, lithos
kamen) min. bakarni liskun.
halkohemigrafija (gr. chalkos, chemeia,
graphia) v. halkotipija.
halma (gr. halma skok, skakanje) igra na
ahovskoj tabli sa dva, tri ili etiri igraa,
sastoji se u tome da jedna strana prevede
svoje figure na protivnika polja.
halo (gr. halos) 1. okruglina, guvno; fiz. beo ili
obojen krug (prsten) oko Sunca i Meseca;
med. crven krug oko bradavice na dojci.
halo (eng. hallo) 2. hej! uj! sluaj!
(uobiajeni nain dozivanja i oslovlja-vanja,
naroito telefonom); u lovu: uzvik kojim se
tutkaju psi.
halo- (gr. hals gen. halos) 3. predmetak u
sloenicama sa znaenjem: so.
halogen (gr. hals, gen- koren od gignesthai
postati, nastati) hem. elemenat, ili drugi
radikal, koji gradi so u jedinjenju sa nekim
metalom; halogeni elementi brom, fluor, jod
i hlor (zato to oni direktno s metalima daju
soli).
halografija (gr. hals, grapho opisujem)
opisivanje soli; opisivanje solana.
haloidi (gr. hals, eidos oblik, vid) pl. hem.
brom, fluor, jod, hlor i cr. = haloidni
elementi; haloidne soli soli koje postaju
jedinjenjem jednog haloida sa jednim metalom,
npr. hlor-natrijum ili kuhinjska so.
halokserofiti (gr. hals so, xeros suv) bot. biljke
koje su svojom graom tela prilago-ene
uslovima zaslanjenih stanita.
haloksilin (gr. hals, xylon drvo) puani i minski
barut od drvene strugotine natopljene u feridicijan-kalijumu.

halologija (gr. hals, logfa nauka) hem. nauka

o solima.
halomantija (gr. hals, mantefa predskazivanje, gatanje) proricanje po soli, gatanje u so.
halometar (gr. hals, metron merilo) eona
vaga, areometar za odreivanje stepena
slanoe slane vode (slanobare). halometrija
(gr. hals, metria merenje) me-renje slanosti
sonog rastvora; odreivanje koliine alkohola u
pivu pomou njegove sposobnosti da rastvara
kuhinjsku so. halopega (gr. hals, pege izvor)
slani izvor. haloskop (gr. hals, skopeo
posmatram) eona vaga, sprava za odreivanje
koliine soli u slanoj vodi prema njenoj
specifinoj teini. haloterme (gr. hals,
thermos topao) topli
slani izvori. halotehnika (gr. hals,
technike) nauka o
dobivanju i proizvoenju soli. halofite (gr. hals,
phyton biljka) bot. biljke koje uspevaju u slanim
predelima, naroito na obalama mora.
halohemija (gr. hals, chemeia) hemija soli.
haltere (gr. halteres) pl. olovne dralice
(ulad) koje se dre u rukama pri ve-banju
u skakanju; takoe: gimnastike motke za
odravanje ravnotee. halurgija (gr. hals so,
ergon delo) v. halotehnika.
halucinacija (lat. hallucinatio trabunjanje,
benetanje) privienje; tih. predstava koju
smatramo za opaanje spoljnih predmeta i
dogaaja koji ne postoje (posledica bolesne
razdraenosti centralnog nervnog sistema,
sredinog ivanog pribora); najee su
halucinacije ula vida (vizije) i ula sluha, a
ree ula pipanja, mirisa i ukusa; up. iluzija.
halucinirati (lat. hallucinari) imati privienja,
opaati predmete i dogaaje koji ne postoje.
halucinogeni (lat. hallucinari, gr. genesis
postanak, postajanje) materije koje izazivaju
prolazne duevne poremeaje, praene
halucinacijama. halucinoza (lat. hallutinatio)
stanje u kojem
se doivljavaju halucinacije. half (eng. half
polovina; sredina) sp. igra half linije; centarhalf srednji pomaga.
half-linija (eng. half-line srednja linija) linija
trojice srednjih pomagaa u fudbalu (izmeu
bekova i forverda, tj. navale). half-tajm (eng.
half pola, time vreme, half--time) sp. 1.
poluvreme, polovina igre; 2. odmor izmeu
prve i druge polovine igre (utakmice).
hama (gr. hamma vrpca, zamka) med. utega.
hamadrijada (gr. hamadryas) kit. nimfa ume
ili drveta, koja sa svojim drvetom ivi i
umire.
hamaza (arap.) zbirka staroarabljanskih
junakih pesama.

ajlija

989

amajlija (arap. Ijamila) v. amajlija.

amalin (arap.-tur.) v. amalin. amam
(arap.) v. amam.
amahromija (gr. hama istovremeno, chroma boja) tip. istovremeno tampanje u vie
boja.
:amburgirati (nem. Hamburg) bombardovanjem (iz vazduha) do temelja sruiti.
Engleski izraz kao odgovor na nemaki
koventrirati, jer je nemaki grad Ham-burg
silno ruen iz vazduha. ;ameleon (gr.
chamaileon) zool. v. kameleon. samsfiti (gr.
chamai na zemlji, phyton biljka) bog. biljke
koje imaju stablo podzemno, viegodinje, a
nadzemni delovi im izumiru.
sametice (arap., tur. ammeten sve, sav) pril.
potpuno, sasvim; potui hametice potui do
nogu.
Mamiti pl. potomci Hama, drugog Nojevog
sina (I Moje. 10), praoci Etiopljana, Egipana, Feniane, i dr., crnci.
Hamlet legendarni princ danski, iveo, po Saksu
Gramatiku, 500 g. pre n.e.; glavni junak
istoimene ekspirove tragedije (opera od
Tomasa), tip inteligenta ali neodluna
mladia.
han (pere. han, hane, tur. han) kua, svratite i
prenoite, gostionica.
hangar (fr. hangar) staja, upa, sklonite za
kola; naroito: zgrada za avione i vazdune
lae.
handbal (nem. Handball) sp. rukomet.
handikap (eng. handicap) sp. trka sa konjima
razne starosti i razliitih sposobnosti, kod
koje se nejednaki uslovi i izgled na uspeh
pojedinih grla izjednauju doda-vanjem
veeg ili manjeg optereenja, davanjem za
megdana (fore) i dr., trka s proputanjem
(izraz potie od staroen-gleske igre
trampljavanja hand in the sar = ruku u
kapu"); pravilnije: hendi-kep.
handikapirati (eng. handicap) oteati, dovesti u
tei poloaj, smesti, onemoguiti; pravilnije:
hendikepirati.
handle (nem. Hand ruka) pl. gimnastike
gvozdene buice, ruice, ulii (za jaanje
ruku).
Hanza (nem. Hansa) trgovinski savez severnonemakih gradova u srednjem veku.
hanzabund (nem. Hansabund) savez nemakih
trgovaca, zanatlija i industrijalaca, osnovan
1909. u Berlinu.
hanzeati (nem. Hanseaten) pl. lanovi Hanze;
stanovnici i, u uem smislu, vojnici triju
nem. slobodnih hanza-gradova" (Bremena,
Libeka i Hamburga).
hank (eng. hank) engleska mera za duinu
konca, i to: za pamuni konac = 768,08 t, za
vunicu = 512,06 t, za kudeljin i laneni
konac u Engleskoj = 2743,17 t, u Irskoj
= 3291,81 t, za upredenu svilu = 3043,09
t.

harangirati

hansvurst (nem. Hanswurst) lakrdija, pa-jac.

hansem dvokolice sa koijaevim seditem
pozadi i vie sedita gosta koji se vozi
(naziv po pronalazau, engleskom arhitekt
J. A. Hansom-y).
hanuma (tur. hanim) gospoa.
handar (tur. hancer) kratak ma.
handija (pers.-tur. hanci) sopstvenik hana,
gostioniar, ugostitelj.
haomantija (gr. chaos vazduh, manteia proricanje, predskazivanje) proricanje po
vazduhu i vremenskim pojavama.
haos (gr. chaos) zbrka, nered; darmar.
haotian (gr. chaos) zbrkan, u neredu.
hapaks (gr. hapax jednom, jedanput) lingv. v.
hapakslegomenon.
hapakslegomenon (gr. hapax jedanput, lego
kaem) lingv. samo jednom reeno", re
koja se samo jednom javlja (naroito kod
starih klasika).
haplografija (gr. hap!6os jednostavan,
prost, grapho piem) uproigeno pisanje"
izostavljanjem, pri pisanju i pre-pisivanju,
jednakozvunih
(homonimnih)
slova,
slogova i rei.
haploza (gr. haploo uinim razumljivim)
uproavanje, uproenje.
haplologija (gr. haploos jednostavan, logos re,
govor) lingv. ispadanje jednoga od dva srodna
glasa ili sloga, npr. zakonoa od zakononoa
i sl.
haploskop (gr. haploos jednostavan, prost,
skopeo gledam) olt. sprava za ispitivanje
binokularnog gledanja.
haplotomija (gr. haploos jednostavan, tome
rezanje, seenje) hir. obian, jednostavan
zarez.
haps (arap. habs, tur. hapis) zatvor, pritvor.
haptian (gr. haptikos) opipni, koji se tie
dodira (ula pipanja) ili mu pripada;
haptina obmana obmana ula pipanja.
harakiri (jap.) v. harikiri.
karakter (gr. charakter) v. karakter.
harambaa (arap.-tur. harami ba?i) voa
hajduka.
haramija (arap., tur. harami) razbojnik,
kradljivac.
haran (skra. od eng. High Range Navigation:
navigacije na velikim udaljenostima) vrsta
radarskog daljinomera za aeronavi-gaciju.
haranga (fr. harangue) svean govor; govor
pred gomilom ili vojnicima; nagovaranje,
podbadanje, tutkanje, hukanje.
haranger (fr. haranguer) govornik pred
gomilom ili vojnicima; podbada, huka.
harangirati (fr. haranguer) drati svean
govor; voditi prvu re; govoriti pred
gomilom ili vojnicima; otuda, kod nas:
govorom raspravljati i podbadati, tutka-ti,
hukati, podgovarati, npr. harangirati mase.

hara

990

hara (arap. tur. harac) glavarina; godinji

danak koji su plaali nemuslimani u bivoj
Turskoj; izdatak, troak.
harem (arap. agat, tur. harem) 1. mesto gde
nije svakom slobodan pristup (npr. hram u
Meki); 2. naroito odvojeno odeljenje u
muslimanskoj kui u kojem borave ene.
haribda (gr. Charybdis) v. pod. Scila.
harizma (gr. charisma milosni dar) dar,
milota; u Sv. pismu (I Korinanima, 12):
naroit duhovni dar za neko zvanje ili slubu
u
hrianskoj
optini
(besed-niki,
udotvorni i dr.).
harijsntizai (gr. charis blagost) oznaa-vanje
ega ravog blagim izrazom; takoe: ala.
harikari (jap.) v. harikiri.
harikiri (jap.) vrenje samoubistva rase-canjem
stomaka (japanski obiaj, naroito kod
lanova tzv. vieg drutva").
haringa (eng. herring) zool. sle (Clupea harengus), morska riba iz porodice koljo-riba;
vaan trg. artikal.
haris (gr. charis) ljubav, ljupkost, umil-nost,
naklonost; up. haritine.
haristija (gr. charistfa) v. euharistija.
haristikon (gr. charis) dar za dar, uzdarje.
haritine (gr. Charites) pl. mit. grke boginje
ljupkosti, koje ulepavaju oveji ivot; kod
Rimljana = gracije.
harlekin (ital. arlecchino) lakrdija, pa-jac; fig.
vrdalama, prevrtljivac.
harlekinada (fr. arlequinade) lakrdija, lakrdijaka gpala, pajacduk.
harmatan veoma suv, topao i zaguljiv vetar u
severozap. Africi, duva poglavito od
decembra do februara.
harmonizirati (gr. harmoma sklad) muz.
melodiju obraditi prema zakonima o
harmoniji, uskladiti; zglasiti; fig. saglasi-ti,
sloiti.
Harmonija (gr. Harmonia) 1. mit. ki Aresa i
Afrodite, ena Kadmova; od ovoga dobila,
kao svadbeni poklon, ogrlicu, koju je radio
Hefest, a koja, onome kod koga je, donosi
razne nesree; astr. asteroid otkriven 1856. god.
harmonija (gr. harmonia) 2. sklad, sklad-nost,
saglasnost; pravilan odnos izmeu delova
neke celine; uz. spajanje razliitih tonova u
skladnu celinu; svi akordi u jednom
vieglasnom muzikom stavu; pravilan odnos
izmeu pojedinih tonova muzikog komada;
nauka o harmoniji ili harmonika nauka o
zakonima po kojima se stvaraju i vezuju
akordi; fig. sloga, slaganje, podudaranje.
harmonija
prestabilita
(nlat.
harmonia
praestabilita) v.prestabilirana harmonija.
harmonij(um) (gr. harmonia sklad) muz. instrument slian orgulji, samo od ove manji
(mesto piskova ima metalne jezike koji
proizvode ton svojim treperenjem).
harmonika
(gr.
harmonike
nauio
poznavanje muzike) 1. muz. v. pod
harmonija.

harfa

harmonika (gr. harmonfa sklad) 2. ime raznih

muzikih instrumenata na kojima se
proizvode tonovi razvlaenjem, duvanjem (v.
mundharmonika) itd.; hemijska harmonija
ton to ga proizvodi plamen vodoni-kovog
gasa u staklenoj cevi kad je drimo nad njim.
harmonirati (gr. harmonia) biti u skladu, biti
saglasan s kim, slagati se, biti u prijateljskim
odnosima.
harmonist(a) (gr. harmonia) majstor u
harmoniji, slikar ili muziar koji harmoniju
osea i izraava u delima.
harmonisti (gr. harmonia) v. harmoniti.
harmoniti (gr. harmonla sklad) lanovi jedne
sekte u SAD (nazvali po tome to su hteli da
uspostave u ivotu harmoniju", tj. prvobitnu
istotu, i to su siveli u bezbranosti i
zajednici imanja).
harmonian (gr. harmonikos) skladan, blagozvuan; sloan; harmonina proporcija
mat. v. pod proporcija.
harmoni-elo
(ital.
harmonicello)
huz.
instrumenat sa icama u obliku uspravlje-nog
izvijenog klavira i sa tonom slinim tonu
harmonike.
harmonometar (gr. harmoma sklad, metron
mera, merilo) instrumenat za odreivanje
blagoglasnosti.
Haron (gr. Charon) mit. vozar u donjem svetu
koji je umrle prevozio na onaj svet preko
(reke) Aherona, za to su mu plaali po 1 obol, koji su mrtvima metali u usta;
prikazivan kao sed starac sa dugom bradom.
Harpagon ime tvrdice u Molijerovoj komediji
L'Avare"; fig. tvrdica.
Harpija (gr. Harpyia) mit. ime krilatih, kao vetar
brzih udovita (pola devojke, a pola ptice
grabljivice),
simboli
nezasi-tljive
gramljivosti, zato to su grabila sve to
stignu.
harpsihord (gr. harpazo zagrabim, uhvatim,
chorde ica) muz. izvijen klavir forte-pijano
(kod Engleza).
harpun (eng. harpoon) 1,20-1,50 t dugo koplje
sa gvozdenim iljkom u obliku ostvi,
dugim 60-90 st, kojim se hvataju kitovi.
harpunaa (eng. harpoon) lovljenje ribe
ostvama.
harpuna (eng. harpoon) baca harpuna.
harpunirati (fr. harponner) bacati harpun;
loviti ribu ostvama.
harto- (gr. chartes) v. pod karto-.
haruspeks (lat. haruspex gen. haruspicis) u
starom Rimu, svetenik koji je proricao
budunost promatrajui jetru, plua i srce
rtvovanih ivotinja.
haruspik v. haruspeks.
harfa (strnem. harpha, nvnem. Harfe) muz. jo
kod starih Egipana poznati muziki instrument sa 30-40 i vie ica, udeenih po
nainu dijatonske skale; ima oblik trougla,
visok gotovo kao ovek; najva-

harfist(a)

991

niji instrumenat kod koga se ice zatreperavaju prstima.

harfist(a) (nem.) svira na harfi.
hasna (arap., tur. hasna, ma. haszon) korist,
dobit.
hat (ind.) mera za duinu u Indiji, = 1/2 jarda=
0,457 t.
hat (tur.) v. at.
hata (rus.) ukrajinska seljaka kua.
hatar (arap. tur. hatir) obzir, ljubav, naklonost,
milost, ef.
hatierif (tur. hatti^erif, arap. hatt pismo, sarif
asni, plemeniti) svojeruno pismeno
nareenje sultanovo koje mora odmah da bude
izvreno, najvii turski dravni dekret.
hauba (nem. Haube) kapa u priboru za
stavljanje trajne ondulacije; poklopac
motora.
haubica (e. houfnice, nem. Haubitze, ital.
obizzo, fr. obus) prvobitno: drvena sprava za
bacanje kamenja; voj. vrsta artiljerij-skog
orua (topa) krae cevi, slinog mer-zeru,
kalibra 100 i vie (305, 420) mili-metara, sa
krivom i ubacnom putanjom; upotrebljava se
za gaanje ciljeva koji se nalaze, npr. iza
nekog brda i koje gaa ne vidi direktno; tophaubica artiljerijske orue konstruisano da
moe gaati i ubacnom i poloenom
putanjom.
hauzmajstor (nem. Haus-meister) pazikua,
nastojnik kue.
hauptman (nem. Hauptmarm) kapetan.
haupttrefer (nem. Haupttreffer) glavni
zgoditak.
haustus (lat. haustus crpenje; gutljaj) ned. lek
koji treba popiti najednom.
haf (dan. Hav, nem. Haff) zaliv na uu
reka, odvojen od mora uzanim i dugakim
obalskim jezikom (nerungom).
haf-blad (eng. half-blood) sp. polukrvno
grlo, polukrvan konj.
haf-dolar (eng. half-dollar) novac od 1/2
dolara.
hafiz (arap., tur. hafiz uvar) kod muslimana:
onaj koji zna napamet ceo Koran ili druge
uvene pesme; poasno ime naunika.
hafnij(um) (naziv prema Hafoija, staro ime
Kopenhagena) hai. elemenat, hem. znak Hf,
redni broj 72, atomska masa 178,50; redak
metal,
haf-peni (eng. half-penny) novac od 1/2 peni
ja.
haf-tajm (eng. half-time) v. half-tajm.
hadi (arap. hagg) v. hadija.
hadija (arap., tur. haci) musliman koji je
putovao da se pokloni svetim mestima u
Meki; pravoslavni hrianin koji je putovao u
Jerusalim o velikom postu i Uskrsu da se
pokloni grobu Hristovu, hodoasnik.
hadiluk (arap.-tur. hacihk) putovanje na
poklonjenje sv. mestima (u Meku i Jerusalim)
hodoae.

hegemonikon

hai (arap. Ija&is, tur. hagi?) opojno sredstvo

koje se spravlja od cvetova indijske konoplje;
na Istoku ga piju ili pue radi izazivanja
pohotljivosti. hvan novana jedinica June
Koreje ( = 100
ona).
heautognozija (gr. heautu sebe, gnosis
saznanje) saznavanje samog sebe,
samosaz-nanje, samospoznaja. heautonomija
(gr. heautu, nomos zakon) v.
autonomija.

heautontimorumenija (gr. heautu, timoreisthai kanjavati, muiti) muenje samog sebe,

samomuenje.
Heba (gr. Hebe) 1. kit. boginja mladosti kod
starih Grka, peharnica olimpijskih bogova (pre
Ganimeda); predstavljena sa ibrikom i aom
od koljke (rimske Juven-tus); 2. astr. asteroid
otkriven 1847. god. hebetirati (lat. hebetare)
stupiti,
zatuliti;
zaglupiti,
zaglupljivati;
hebetudo vizus (lat. hebetudo visus) med.
slabost vida; hebetudo mentis (lat. hebetudo
mentis) med. slaboumnost, blesavost; hebetudo
senzus (lat. hebetudo sensus) med. otupelost,
osla-bljenost ula.
hebefrenija (gr. hebe stasalost, phren gen.
phrenos dua) med. mladalako ludilo
(obino izmeu 16 i ZO god.). hebraizam (lat.
Hebraeus Jevrejin) starija jevrejska religija
(za razliku od mlae, judaizma); osobenost
jevrejskog jezika; jevrejski karakter i nain
miljenja. hebraicitet (nlat. hebraicitas)
poznavanje jevrejskog jezika; osobenost
jevrejskog jezika.
hebrejist (lat. Hebraeus Jevrejin) onaj koji se
bavi prouavanjem jevrejskog jezika,
knjievnosti i kulture.
Hevisajdov sloj (A. W. Heaviside, engleski
fiziar, 18501925) sloj jonizovanih estica
od 80 do 120 km iznad Zemlje koji dejstvuje
kao reflektor, odbija, bei-nih talasa i
primorava ih da idu oblikom Zemlje.
hegelijanizam fil. uenje Hegela (1770
1831) i njegovih pristalica, ije je jezgro
panlogizam, shvatanje da su miljenje i bie
(postojanje) istovetni. hegelovac pristalica
hegelijanizma. hegemon (gr. hegemoneuo
vodim, vladam, zapovedam) neogranieni
gospodar, vladar; voa.
hegemonija
(gr.
hegemonia)
voenje,
upravljanje, vostvo, vrhovno zapovednitvo,
nadmonost, prevlast, prvenstvo, naroito
jedne mone drave nad ostalim savez-nim
dravama, ili neke jae klase prema drugim
klasama.
hegemonikon (gr. hegemonikon) fil. kod
stoika: najvia duevna sila, ije je sedite u
srcu, a koja je izvor predstava, misli i htenja,
kao i jedinstvene veze psihikih funkcija.

hegemonist(a)

992

hegemonist(a) (gr. hegemonu6 vodim,

vladam) onaj koji sprovodi hegemoniju,
pristalica hegemonije.
hedizma (gr. hedysma zain) farm. sredstvo za
razblaivanje i zaslaivanje lekova.
hedipatija (gr. hedys sladak, pathos oseanje,
uvstvo) 1. oseanje slasti (prijatnosti),
prijatnost, ugodnost, udobnost; 2. odanost
ugodnom i raskonom ivotu, sladostrasnom.
hedonal (gr. hedone zadovoljstvo, prijatnost)
med. nekodljivo sredstvo za uspa-vljivanje.
hedonizam (gr. hedone) fil. etiki pravac koji
smatra da je ulno uivanje i zadovoljstvo
najvie dobro i, prema tome, pobuda i svrha,
motiv i cilj celokupnog naeg delanja; up.
epikurejizam.
hedonija (gr. hedone) med. bolesna veselost,
bolesna razdraganost.
hedonisti (gr. hedone) fil. pristalice he-donizma.
hedrika (gr. hedra zadnjica, stranjica) ned.
sredstvo (ili: lek) protiv bolova u zadnjem
crevu.
hedrocela (gr. hedra, kele prosutost, prodor,
kila) med. prosutost zadnjeg creva.
hezitacija (lat. haesitatio) zapinjanje u govoru,
mucanje; oklevanje, ustezanje, kolebanje,
neodlunost.
hezitirati (lat. haesitare) zapinjati u govoru,
mucati; kolebati se, oklevati, usteza-ti se, biti
neodluan, premiljati se.
hezihasti (gr. hesychazo mirujem) oni koji
miruju", lanovi mistine sekte meu
pravoslavnim kaluerima u Svetoj Gori
(Atosu), u XIV veku, koji su provodili ivot
po elijama u neprekidnoj molitvi i
smirenosti, po ugledu na svete oce.
hezihijasti (gr. hesychazo) pl. v. hezihasti.
heilalgija (gr. cheilos usna, algos bol) ned. bol
usne, usnobolja.
heilitis (gr. cheilos) med. zapaljenje usana.
heiloplastika (gr. cheilos, plastike vetina
uobliavanja) vetake, operativno pravljenje
(krpljenje) oteene ili nepravilne usne.
heiloshizis (gr. cheilos, schisis cepanje) rnja,
rascepljena usna.
heimarmene (gr. heimarmene) sudbina.
heirijater (gr. chefr ruka, iatros lekar) onaj koji
lei rukama, tj. vidar, ranar, hirurg.
heiro- (gr. cheir) v. pod hiro-.
heironomija v. hironomija.
heiroskopija
(gr.
chefr
ruka,
skopeo
posmatram) v. hiromantija.
heirospazmus (gr. chefr, spasmos gr) med.
spisateljski gr u prstima ili celoj ruci (dobiva
se usled dugog pisanja ili nepra-vilnog
dranja ruke).
heirotonija (gr. cheirotonia ispruanje ruke)
glasanje dizanjem ruke; takoe = hi-rotonija.
Hekaba (gr. Hekabe) kraljica trojanska, ena
Prijamova, mati Hektorova.

heksarh

hekatomba (gr. hekaton sto, bus gen. boos vo,

hekatombe) 1. kod Grka: rtva od sto
volova; 2. fig. velika i sveano prinesena rtva
velikog broja ljudi.
hekatonheiri (gr. hekaton, chefr ruka) pl. mit.
storuki", tri divska sina Urana i Geje (Kotos,
Brijarej ili Egeon, Gijes ili Giges), koji su
pomagali Zevsu u borbi sa titanima i posle
ove uvali u Tartaru; centimani.
hekatostilon (gr. hekaton, stylos stub) arh.
hodnik sa sto stubova.
heklati (nem. hakeln) plesti iglom kukaom,
kukiati.
heklovati (nem. hakeln) v. heklati.
heks- (gr. bh) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: est, esto-.
heksagivia (gr. hex est, gyne ena) pl. vot.
estoene biljke", biljke sa est stu-bia.
heksagon (gr. hexagonon) estougaonik.
heksagonalan (gr. hexagonios) estougli; min.
heksagonalni kristalni sistem tri jednake,
sporedne, ose koje se seku pod uglom od 60
i jedna, glavna, osa koja stoji na njima upravio;
up.
teseralni,
tetrago-nalni,
rombini,
monoklinski, triklin-ski.
heksagram (gr. hex est, gramma geometrij-ska
slika, matematika figura) esto-traka zvezda
(figura sastavljena od dva ravnostrana, jedan
u
drugi
utisnuta
trougla,
znak
za
raspoznavanje kod pitagore-jaca).
heksaedar (gr. hex, hedra osnova) geom. kocka.
heksametar (gr. hexametros koji se sastoji od
est stopa, to hexametron) metr. stih od est
stopa, od kojih su prve etiri dakti-li ili
spondeji, peta daktil, ree spondej, a pgesta
spondej ili trohej; epski stih Grka i Rimljana.
Pravilna shema: -SGO1 -UUl-UUi-UUI -UUI-0
heksan (gr. hex est) hem. zasien ugljovodo-nik
iz reda parafina; vaan sastojak benzina.
heksangularan (gr. hex, lat. angularis ugaoni,
uglovni) gest. estougli, koji ima est uglova.
heksandria (gr. hex, aner gen. andros ovek,
muns) pl. bog. estomune biljke", biljke iji
cvetovi imaju 6 slobodnih prani-nih niti (VI
klasa Lineovog sistema biljaka).
heksapetalan (gr. hex, petalon list) vot. sa est
latica.
Heksapla (gr. hexaplus estostruk) knjiga koja
sadri, u 6 stubaca, prevod Sv. pisma na 6
jezika.
heksapoda (gr. hex, pus gen. podos noga) pl.
zool. estonoci" = kukci, insekti.
heksaptera (gr. hex, pteron krilo) pl. zool.
pgestokrilci, bube sa est krila.
heksarh (gr. hex, archo vladam) lan vlade
estorice.

heksasilabian

993

heksasilabian (gr. hex, syllabe slog) estosloan, od est slogova (re).

heksastilon (gr. hex, stylos stub) graevina (ili:
dvorana) sa est stubova.
Heksateuh (gr. hex, teuchos sveska, knjiga)
koji se sastoji od 6 knjiga", naziv za 5
knjiga Mojsijevih (Pentateuh) i Knjigu Isusa
Navina.
heksafilan (gr. hex, phyllon list) vot. e-stolist,
sa 6 listova.
heksahord (gr. hex, chorde ica, struna)
muz. = seksta; takoe: instrumenat sa est ica.
heksenus (nem. HexenschuC) med. protisli,
probadi u krstima, krstobolja.
heksogen (gr. hex est, genos rod) brizant-ni,
rasprskavni eksploziv; izrauje se od
urotropina i sulfonitrine smee.
heksoze (gr. hex est) eeri sa est
ugljenikovih atoma (npr. glukoza i fruk-toza).
hektar (gr. hekaton sto, lat. agea povrina)
mera za povrinu=100 ara, 10* t..
hekgo- (gr. hekaton) kao predmetak u sloenicama znai: sto (npr. hektolitar 100 1).
hektogram (gr. hekaton, gramma teina,
teg) teg od 100 grama.
hektograf (gr. hekaton, grapho piem) aparat
za umnoavanje spisa i crtea.
hektografirati v. hektografisati.
hektografisati (gr. hekaton sto, grapho piem)
umnoavati rukopise na hekto-grafu.
hektolitar (gr. hekaton, litra mera za teinu i
za tenost, lat. libra) mera za tenosti = 100
litara.
hektometar (gr. hekaton, metron mera) mera
za duinu=100 metara.
Hektor (gr. Hektor) sin Prijama i Hekabe,
muze Andromahin, najvei junak trojanski,
ubio ga Ahil.
Hekuba (gr. Hekabe, lat. Hecuba) kit. v.
Hekaba.
Hela (gr. Helle) mit. ki beotskog kralja
Atamanta i Nefele. Beei od mrnje
maehe Inone na zlatorunom ovnu u Kolhidu, padne s ovna i udavi se u moreuzu, koji
je po njoj nazvan Helespont (Helino more).
Helada (gr. Hellas) Grka, naroito stara,
klasina Grka, Jelada.
Helvecija (lat. Helvetia) staro latinske ime
vajcarske.
helebarda (nem. Helmbarte, Hellebarde) cpednjovekovno oruje: koplje sa sekirom pri
vrhu, ispod iljka, ubojna sekira, brada-tica.
heleborizam (gr. helleboros kukurek) med.
ienje creva kukurekom.
Helen (gr. Hellen) mit. sin Deukaliona i Pire,
kralj u Ftiji, praotac Helena, po ijim su
sinovima (Eolu, Doru, Jonu i Aheju)
nazvana staro grka plemena: Eol-ci, Dorci,
Jonci i Ahejci.
63 Leksikon

Helena (gr. Helene) mit. ki Lede (ene

spartanskog kralja Tindareja) i Zevsa, sestra
Kastora i Polideuka (Poluksa), ena kralja
Menelaja, uvena sa svoje lepote (Lepa
Jelena); od Parisa odvedena, zbog ega je
dolo do trojanskog rata.
Heleni (gr. Hellenes) pl. stari Grci, Jedini.
helenizam (gr. Hellenes) osobenost starih
Grka, naroito s obzirom na jezik, obiaje i
obrazovanost; u uem smislu: period grke
knjievnosti i kulture od smrti Aleksandra
Velikog do cara Avgusta; up. grecizam.
helenizirati (gr. hellenfzo) pogriti, poje-liniti,
pogravati, pojelinjavati; ugledati se na grki
jezik i nain ivota; up. grecizira ti.
helenist(a) (gr. Hellen Jelin, Grk) 1. poznavalac
starogrkog jezika; 2. grki Jevrejin, ili Grk
koji je primio jevrejsku veru; 3. helenisti pisci
u periodu od Aleksandra Velikog do cara
Avgusta, koji su, roeni na Istoku, primili
od Grka jezik i kulturu; 4. filolozi koji se
bave staro-grkom istorijom i starogrkim
jezikom (grecisti).
helenofil (gr. Hellen Jelin, Grk, philos
prijatelj, ljubitelj) prijatelj Grka.
heler (nem. Heller) para, potura; filir.
Helespont (gr. Hellespontos) Helino more"
= Dardaneli; up. Hela.
helidonijus (gr. helidon lasta) lastin vetar",
topao vetar poetkom prolea.
helidrom (gr.) mesto za poletanje i sletanje
helikoptera.
helijazis (gr. helfasis sijanje Sunca, sunanje)
med. sunano kupanje; sunanica.
helijaktian (gr. heliakos) koji se tie Sunca
ili mu pripada, sunani.
helijantus (gr. helios Sunce, anthos cvet) bog.
suncokret.
helij(um) (nlat. helium) hen. gasovit elemenat,
bez boje i mirisa, atomska masa 4,0026,
redni broj 2; spada u plemenite gasove (zato
to se ne spaja s drugim elementima);
upotrebljava se za punjenje vazdunih balona
i elektrinih sijalica (jer je lak i ne gori), za
gasne termome-tre.
helik (gr. helix ki. helikos) v. elisa.
helikoida (gr. helix gen. helikos zavojnica,
spirala, loza, eidos oblik, vid) geom. povrina
koja postaje kad se prava kree po spirali
(zavojnici) pod stalnim uglom sa njenom
osom.
helikoidan (gr. helix, gen. helikos, eidos)
zavojniast, lozast, u vidu zavojnice ili loze.
helikometrija (gr. helix, metria merenje) deo
geometrije koji se bavi spiralama.
Helikon (gr. Helikon) planina u Beotiji (1749
t), po predanju sedite Apolona i muza; up.
helikonide.
helikon (gr. helix) kod grka: etvrtast
instrumenat sa 9 ica koji je sluio za

helikonide

994

odreivanje tona; danas: najvei duvaki

instrumenat koji svira nosi preko glave i
ramena.
helikonide (gr. Helikonides) pl. mit. nadimak
muza (po bregu Helikonu).
helikoplan (gr. helix zavojnica, spirala, fr.
planer leteti bez mahanja krilima) avij. v.
helikopter.
helikopter (gr. helix, pteron krilo) avij. aerodin
ije se odravanje u letu uglavnom postie
reakcijama vazduha na dve povrine ili vie
povrina koje se obru pomou motora;
odlika mu je sposobnost da se uspravno,
vertikalno, die, da stoji u mestu, da leti
vodoravno, horizon-talno, i da se lagano
sputa na eljenu taku.
helio- (gr. helios) predmetak u sloeni] a-ma sa
znaenjem: Sunce, sunani, koji je u vezi sa
Suncem.
heliobiologija (gr. helios, bios ivot, logia
nauka) nauka koja prouava direktan uticaj
pojava na Suncu na razne prirodne promene i
pojave.
heliognosti (gr. helios, gnostes) oboavaoci
Sunca,
heliogravira (gr. helios, fr. gravure reza-nje) v.
fotogravira.
heliogram (gr. helios, gramma slovo) traka od
hartije na heliografu na kojoj sunevi zraci
ostavljaju tragove svog zraenja; up.
heliograf 2.
heliograf (gr. helios, graphos) 1. instrumenat
pomou koga se fotografie Sunce; 2.
instrumenat koji pokazuje trajanje sijanja
Sunca; 3. aparat koji pokazuje i izrauna-va
jainu suneve svetlosti; 4. u vojnoj telegrafiji:
aparat kojim se, pomou jednog okretljivog
ogledala o koje se odbija sunana svetlost,
daju znaci na velika odstojanja.
heliografija (gr. helios, grapho opisujem,
crtam, slikam) opisivanje Sunca, nauka o
Suncu kao nebeskom telu; takoe = fo-totipija.
heliografski (gr. helios, grapho crtam, slikam)
nacrtan ili predstavljen uticajem sunane
svetlosti.
heliodor (gr. chelios, doron dar) min. vrsta
berila; spada u drago kamenje; ima ga u
junoj Africi.
heliozis (gr. heliosis izloenost Suncu) med.
v. helijazis.
heliolatrija (gr. helios, latrefa oboavanje)
oboavanje Sunca, sluba Suncu kao bogu.
heliometar (gr. helios, metron merile)
astronomski
durbin
sa
prepolovljenim
objektivom, slui za vrlo tano merenje
veoma malih rastojanja i uglova na nebu,
naroito prenika Sunca.
helioilastika (gr. helios, plastike vetina
uobliavanja) fotografisanje reljefnih slika.
Helios (gr. Helios Sunce) mit. bog Sunca kod
starih Grka, prikazivan kao mladi na

heliferan

zlatnim kolima sa 4 konja i sa zracima oko

glave (kod Rimljana: Sol).
helioskop (gr. helios, skopeo posmatram)
durbin sa obojenim seivom za posmatranje
Sunca.
heliostat (gr. helios, istemi postavim, stavim)
sprava pomou koje se sunevi zraci, i pored
kretanja Zemlje, uvek projektuju u istu taku.
helioteoloki dokaz teol. dokaz da postoji bog na
osnovu postojanja Sunca.
helioterapija (gr. helios, therapeia leenje)
leenje sunanim zracima.
heliotermometar (gr. helios, thermos topao,
metron mera, merile) naroit termometar za
merenje iznosa apsorpcije Sunanog zraenja
prolaskom kroz atmosferu.
heliotipografija (gr. helios, typos otisak, slika,
grapho piem, slikam) vrsta fotografije za
odtampavanje rukopisa i dr.
heliotrop (gr. helios, trepo okreem, obr-em)
1. instrumenat za proizvoenje svetlosnih
signala na dalekim rastojanjima, naroito
kod trigonometrijskih mere-nja (sastoji se
iz jednog durbina pred kojim stoje, odvesno
jedno na drugom, dva ogledala); 2. sunanik,
sunani asovnik; 3. bot. posunac; 4. min. vrsta
kalcedona tamnozelene boje sa crvenim
mrljama.
heliotropizam (gr. helios, tropos okret, obrt)
bot. tenja jednog dela biljke da se okree
prema Suncu (pozitivni heliotropizam) ili da
se
odvraa
od
njega
(nega-tivni
heliotropizam).
heliotropii (gr. chelios, trepo okreem,
obrem) hem. vrsta mirisa; po hemijskom
sastavu aromatski aldehid piperonal.
heliofob (gr. helios, phobos strah) onaj koji
ne voli svetlost, ili se nje plai.
hsliofobija (gr. helios, phobeo bojim se) strah
od sunca, zaziranje od sunane svetlosti.
heliohromija (gr. helios, chroma boja) v.
fotohromija.
heliocentrizam (gr. helios, lat. centrum sredite)
astr., fil. uenje koje smatra Sunce kao sredino
telo oko koga krue sve planete obrui se u
isto vreme oko svojih osa; ovo je uenje
postavio na naunu osnovu veliki poljski
astronom Nikola Kopernik (14731543); supr.
geocentrizam.
heliocentrian (gr. helios, lat. centrum) sa
Suncem u sreditu, suncosredini (naziv za
shvatanje po kome je Sunce sredite sunanog
sistema; supr. geocentrian; he-liocentrini
sistem = Kopernikov sistem; geocentrini
sistem = Ptolemejev sistem.
helisa (gr. helix gen. helikos, fr. helice) v.
elisa.
heliferan (gr. chele tipci, makaze, lat. ferre
nositi) zool. snabdeven makazama (tipcima).

heliforman

995

heliforman (gr. chele tipci, makaze, lat. forma

oblik) zool. u obliku tipaka, maka-zast.
heliciti (gr. helix loza, zavojnica, spirala i
nastavak -ites) geod. okamenjeni puevi.
helicitian (gr. helikos) uvojit, zavojit, spiralan.
helkizmometar (gr. helkysmos vuenje, tetron mera, merile) sprava za merenje
privlane sile.
helkozis (gr. helkosis) med. gnojenje.
helkologija (gr. helkos gnojava rana, logia
nauka) med. nauka o irevima i zagnojavanju.
helkoma (gr. helkoma) med. rana, ir.
helktika (gr. helkos rana, gnojava rana) pl.
med. sredstva za stvaranje, za izazivanje
ireva.
helktian (gr. helkos) koji izaziva stvaranje
ireva.
helminti (gr. helmins gen. helminthos glista) pl.
zool. gliste, naroito utrobne (drevne) gliste.
helmintijazis (gr. helminthiao patim od glista)
med. naziv za bolesti nastale usled drevnih
glista.
helmintika (gr. helmins gen. helminthos
glista) pl. med. sredstva protiv glista.
helmintian (gr. helmins) glisni, koji se tie
glista.
helmintologija (gr. helmins glista, logfa) nauka
o glistama i o njihovom odnosu prema
njihovim domainima ljudima i
ivotinjama (grana parazitologije).
helmintopira (gr. helmins glista, rug vatra,
vatrutina) med. groznica usled prisustva
glista u crevima.
heloderma (Heloderma suspectum) zool. jedini
otrovni guter, ivi po pustinjama SAD.
helonijarija (gr. chelone kornjaa, eljka)
kornjanjak, ribnjak za gajenje morskih
kornjaa.
helonofagi (gr. chelone kornjaa, phageln
jesti) kornjaojedi, oni koji jedu kornjae.
helopira (gr. helos bara, rug vatra, vatrutina)
med. baroka groznica.
helos (gr. helos klinac, avao) klin; med. ulj,
kurje oko.
heloti (gr. heilotes) robovi u staroj Sparti, koji
su vrili poljske radove i sluili kao
titonoe i lako naoruani vojnici.
helotizam (gr. heilotes spartanski dravni rob)
sklonost ugnjetavanju.
helotija (gr. heiloteia) robovanje, ropstvo.
helofiti (gr. helos movara, phyton biljka) vot.
biljke koje ive u movarama.
hema- (gr. haima gen. haimatos krv) kao
predmetak u sloenicama znai: krv, krvni;
hemat-, hemo-.
hemagoga (gr. haima krv, ago teram, izazivam) pl. med. sredstva koja izazivaju
menstruaciju.
hemadenoza (gr. haima, aden lezda) med.
bolest krvnih sudova.

63*

hematoteologiJa

hemataporija (gr. halma, aporia nedostatak,

oskudica) med. malokrvnost, = adeloc'a.
hematemeza (gr. haima gen. afmatos krv, hemesis povraanje) med. v. melema.
hematizam (gr. haima) med. krvarenje,
naroito: krvarenje iz nosa.
hematikum (gr. haima, nlat. haematicum)
med. sredstvo za poboljanje sastava krvi.
hematin (gr. haima) crvena bojena materija
krvi; boja u kampehovom drvetu.
hematinon (gr. hafma) jo u starom veku za
mozaik i raskone posude upotrebljavana
neprovidna staklena masa crvene boje;
1846. god. ponovo pronaena.
hematit (gr. haima krv i nastavak -ites: slian
krvi) min. gvozdena ruda, mrkocr-ven oksid
gvoa; kod nas ga ima u Vareu i Ljubiji.
hemato- (gr. halma, halmatos) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: krv, krvni.
hematoblaste (gr. haima, blastos klica) fiziol.
bojene elije od kojih postaju crvena krvna
zrnca; krvne ploice.
hematogen (gr. haima, gen- koren od gignesthai nastati, postati) med. krvotvoran, koji
stvara krv, koji daje krv; im. lek protiv
malokrvnosti.
hematoglobin (gr. hafma, lat. globus lopta,
grudva) fiziol. krvno crvenilo.
hematografija (gr. haima, grapho opisujem)
fiziol. opisivanje krvi, opis krvi.
hematoza (gr. halma) fiziol. postajanje krvi,
pretvaranje hranljivog soka u krv.
hematozoe (gr. halma, zoon ivotinja) ivotinje koje ive u krvi kao paraziti (gotova
ni).
hematoidan (gr. haimatoeides krvast) boje
krvi, kao krv, slian krvi.
hematokratija (gr. haima, kratos vlada)
vladavina koja se odrava prolivanjem krvi.
hematokrit (gr. haima, krinem izdvajati)
sprava za izdvajanje krvnih zrnaca.
hematologija (gr. haima, logla nauka) nauka o
krvi, nauka o stvaranju krvi.
hematom (gr. hafma) med. izliv krvi pod
kou, krvni otok.
hematomantija (gr. halma, mantefa predskazivanje) med. predvianje razvitka i ishoda
bolesti po sastavu krvi.
hematonoze (gr. haima, nosos bolest) pl.
krvne bolesti, bolesna odstupanja od
normalne koliine i normalnog sastava krvi.
hematopoezis (gr. haimatopoiesis) med.
stvaranje krvi.
hematoptizija (gr. haima, ptysis pljuvanje)
med. pljuvanje krvi.
hematoskopija (gr. haima, skopeo gledam,
posmatram) med. pregled krvi, ispitivanje krvi.
hematostatika (gr. haima, statikos koji
zaustavlja, od istemi zaustaviti) pl. med.
sredstva za zaustavljanje krvi.
hematoteologiJa (gr. haima, theos bog, logfa
uenje) etn. uenje da se bog moe umilosti-viti
prinoenjem krvnih rtava.

hematoterapiJa

996

hematoterapiJa (gr. haima, therapefa leenje)

med. leenje krvlju i krvnim serumom.
hematofobija (gr. haima, phobos strah) strah
(ili: groenje) od vienja prelivene krvi.
hematohrom (gr. haima, chroma boja) krvna
boja, krvno crvenilo.
hematurija (gr. haima, uron mokraa) med.
prisustvo krvi u mokrai, mokrenje krvi.
hemendegz (eng. hem and eggs) kup. unka
prena sa jajima, unka u kajgani.
hemeralopija (gr. hemera dan, ops gen. opos
vienje, vid) med. nono slepilo, kokoije
slepilo (ona bolest kod koje se uvee ili nou
ne vidi gotovo nimalo, a danju dosta dobro i
normalno).
hemerobaptisti (gr. hemera dan, baptlzo
umoim, zagnjurim) pl. lanovi jevrejske
sekte koji su svakoga dana vrili verske
obrede pranja.
hemerologijum (gr. hemerologion) sraunavanje na dane", brojenje na dane", =
kalendar.
hemeroteka (gr. hemera dan, theke priuvi-te,
koveg) biblioteka stvari koje svaki dan
izlaze (novine).
hemi- (gr. hemi-) 1. predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: pola, polovina.
hemi- (gr. cheo, chemela) 2. predmetak u
sloenicama sa znaenjem: hemija, hemijski.
hemialgija (gr. hemi- pola, polu-, algos bol)
med. jednostrana glavobolja, migrena.
hemianestezija (gr. hemi-, a-, ne-, bez-,
aisthesis oseaj) neosetljivost jedne strane tela.
hemianopija (gr. hemi-, a-, brz gen. oroz) med.
v. hemiopija.
hemiantrop (gr. hemi-, anthropos ovek)
poluovek.
hemiantropija (gr. hemi-, anthropos ovek)
med. stanje poluoveka, ludilo u kome je
ovek gotovo ravan ivotinji.
hemiglifija (gr. chemefa, glypho izdubem,
izreem) izraivanje kliea nagrizanjem
ezapom.
hemigrafija (gr. chemeia, grapho crtam)
izrada reljefa, pomou ezapa, u pinku,
bakru ili mesingu; = cinkografija.
hemigrafirati (gr. chemeia, grapho) hemijskim putem izraivati crtee, slike, arabeske
i dr.
hemiedrija (gr. hemi-, hedra ravan, pljosan) u
kristalografiji: pojava jednog kristalnog
oblika samo sa polovinom njegovih pljosni
koje se imaju oekivati po kristalnom sistemu
(supr. holoedrija).
hemizam (gr. chemeia) opti naziv za sve
hemijske pojave u prirodi; sposobnost (npr.
svetlosti) da izaziva hemijske promene,
hemijska zbivanja; fil. shvatanje po kome je
priroda postala hemijskim proce-som,
zbivanjem.
hemija (gr. cheo levam, lijem, chemeia) deo
nauke o prirodi koji se bavi promenama u

hemistih

materiji, TJ. pojavama pri kojima se i

materija tela kao takvih menja, i zakonima
po kojima se te promene dogaaju; or-ganska
hemija bavi se ugljenikovim slojevima (naziv
iz vremena kad se mislilo da organski spojevi
mogu nastati samo uticajem tzv. ivotne
snage" u organizmima biljaka i ivotinja).
hemijatrija (gr. chemeia, iatrefa leenje)
leenje po hemijskim naelima.
hemijska kinetika grana fizike hemije koja
prouava brzinu hemijskih reakcija.
hemijski (gr. chemefa) koji se tie hemije ili u
nju spada; hemijska tehnologija nauio
opisivanje razliitih grana tehnike koje govori
o hemijskoj preradi, upotrebi, trgovini i dr.
sirovinama; hemijski efekt spajanje atoma i
stvaranje novih molekula; hemijski proces
zbivanje koje se vri pri spajanju ili
jedinjenju hemijskih elemenata ili pri
razlui-vanju jedinjenja na elemente; hemijski
rat rat u kome se upotrebljavaju kao borbeno
sredstvo bojni otrovi; hemijski spojevi,
hemijska jedinjenja tela koja se mogu rastaviti
na svoje elemente.
kemikalije (gr. chemeia) pl. hemijski proizvodi,
hemijski artikli.
hemikranijum (gr. hemi-, kramon lubanja)
med. v. hemialgija.
hemiluminescencija (gr. chemefa, nlat.
luminescentia) fiz. svetljenje uslovljeno
hemijskim zbivanjima, procesima.
hemimorfizam (gr. hemi-, morphe oblik) v.
hemimorfija.
hemimorfija (gr. hemi-, morphe oblik) u
kristalografiji: pojava kada su kristali koji ne
pripadaju regularnom sistemu na suprotnim
krajevima ogranieni plosni-ma, povrinama
razliitih oblika, tj. kada su na gornjem kraju
drukije razvijeni nego na donjem.
hemiolian (gr. hemiolios) koji sadri celinu i
po, podrug; etr. kod Grka: ritam iji delovi
stoje u srazmeri 2:3.
hemionian (gr. hemf-onos mazga) koji je
kao mazga, tj. trom, mlitav.
hemiopija (gr. hemi-, brz gen. oroz oko) med.
bolest oiju u kojoj bolesnik vidi predmete
samo upola, poluvidost.
hemiopsija (gr. hemi-, opsis gen. opseos
vienje, vid) v. hemiopija.
hemioterapija v. hemoterapija 2.
hemipareza (gr. hemi-, paresis oputanje,
poputanje, labavljenje) v. hemiplegija.
hemiplegija (gr. hemi-, plege udarac) med.
nepotpuna, jednostrana uzetost.
hemipleksija (gr. hemi-, plexis udarac) med. v.
hemiplegija.
hemiptera (gr. hemi-, pteron krilo) pl. zool.
polukrilci, riliari, rilai.
hemipterologija (gr. hemi-, pteron, logfa
nauka) nauka o riliarima.
hemistih (gr. hemi-, stichos vrsta, red, stih) etr.
polustih.

hemisfera

997

hemisfera (gr. hemi-, sphaira lopta) polulopta, polukugla (nebeska, zemaljska); aiat.
velikomodana polutina.
hemisferan (gr. hemi-, sphatra lopta) u
obliku polulopte, poluloptast.
hemitipija (gr. chemefa, typos otisak, slika)
pretvaranje radiranih i nagrize-nih metalnih
ploa hemijskim sredstvima u reljefne
ploe.
hemiton (gr. hemi-, tonos) muz. poluton.
hemitropan (gr. hemi-, tropos obrt, okret,
trepo obrem, okreem) min. za polovinu
pomeren, polupomeren (kristali).
hemitropije (gr. hemi-, tropos obrt) pl. sra-sli
kristali, kristali blizanci.
hemifonija (gr. hemi-, phone zvuk, glas)
poluglasnost, slaboglasnost, slab glas.
hemicefalus (gr. hemi, kephale glava) med.
nakaza roena sa pola glave.
hemicikl (gr. hemi-, kyklos krug) polukrug.
hemiar (gr. chemeia) onaj koji se bavi
hemijom, koji prouava hemiju.
hemo- (gr. haima) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: krv, koji je u vezi sa krvlju,
krvni.
hemoblastoza (gr. haima gen. heimatos krv)
med. bolest zbog malignog bujanja elija
krvotvornih tkiva.
hemoglobin (gr. haima, lat. globus lopta,
grudva) biol. krvni pigment, krvno crvenilo;
med. sredstvo koje stvara krv.
hemogram (gr. hafma, gramma slovo) med.
krvna slika, slika iz koje se vidi sastav krvi s
obzirom na koliinu hemoglobina, crvenih i
belih krvnih zrnaca i dr.
hemodinamika (gr. haima, dynamis sila,
snaga) nauka o jaini kretanja krvi.
hemodinamometar (gr. haima, dynamis, metron mera, merile) med. aparat za merenje
snage strujanja krvi.
hemozis (gr. chemosis) med. oticanje veznice
onih kapaka (znak drugih onih bolesti).
hemokatartika (gr. haima, kathartikos za
ienje, koje slui za ienje) pl. med.
sredstva za ienje krvi.
hemokultura (gr. haima krv, lat. cultura
negovanje) med. sterilno uzimanje krvi radi
odgajivanja zaraznih klica u cilju utvrivanja dijagnoze tifusa i dr. oboljenja.
hemoliza (gr. haima, lysis rastvaranje) med.
rastvaranje (ili: razlaganje) crvenih krvnih
zrnaca.
hemometar (gr. halma, metron mera, merilo)
krvomer, sprava za odreivanje gustine krvi.
hemopatologija (gr. haima, pathos bolest,
logia nauka) nauka o bolestima krvi (deo
medicine). hemoperikardij(um) (gr. haima,
nlat. pericardium osre) med. krvarenje u srcu usled
prekida u sranim ilama. hemoptizija (gr.
haima, ptysis pljuvanje) med.
v. hematoptizija.

hemeriJa

hemoragija (gr. haima, rag- koren od regnymi slomim, skrham, prekinem) med. krvavljenje, krvoliptenje, jak izliv krvi.
hemorea (gr. haima, rheo teem, curim) med.
v. hemoragija.
hemoroidi (gr. haimorois gen. haimoroidos,
haima, rheo teem, curim) pl. med. uljevi,
proirenje vena zadnjeg creva u blizini mara
(spoljni hemoroidi) ili u miiu stezau
(unutranji hemoroidi); stvara veinom
okrugle, kao zrno pasulja velike izrataje koji
s vremena na vreme prskaju i iz njih tee ista
krv ili se zagnojavaju; javljaju se naroito kod
osoba iji rad zahteva dugo sedenje.
hemosorpcija (gr. chemeia, lat. sorbere
upijati) usisavanje, upijanje jednih materija
(tenosti, pare, dima, plina) od drugih usled
ega dolazi do hemijske reakcije meu njima.
hemostaza (gr. haima, stasis stajanje,
zaustavljanje)
med.
zaustavljanje
krvi
(krvarenja) pomou raznih instrumenata i
podve-zivanja zavojima i sl.
hemostatika (gr. haima, istemi) pl. med. v. hema
gosta tika.
hemostatina sredstva v. hematostatika.
hemogsrapija (gr. haima, therapeia leenje) 1.
med. v. hematoterapija.
hemoterapija (gr. chemeia, therapeia leenje)
2. leenje bolesti hemijskim sredstvima.
hemotoraks (gr. haima, thorax grudni ko)
med. izliv krvi u pleuralnu upljinu (kao
posledica
povrede
grudnog
koa, ili
tuberkuloze, raka, sifilisa i dr.).
hemotropizam (gr. chemefa, tropos okret,
obrt, trepo obrem, okreem) biol. v. pod
tropizam.
hemofilija (gr. hafma, philla prijateljstvo,
naklonost) med. sklonost krvavljenju, nasledna bolest tekog zaustavljanje krvi.
hemofiliar (gr. haima, philia) med. onaj koji
boluje od hemofilije.
hemofobija (gr. haima, phobos strah) med.
strah od pogleda na krv.
hemoftalmus (gr. haima, ophthalmos oko)
med. izliv krvi u jabuicu oka.
hemohromatoza (gr. haima, chroma boja) med.
taloenje pigmenta u koi i unutranjim
organima zbog poremeenog metabolizma
gvoa.
hemociti (gr. haima, kytos uplje telo; omot)
biol. krvna zrnca.
hemurgija (gr. chemeia hemija, ergon delo)
nauka koja iz raznih poljoprivrednih
proizvoda izvlai, hemijskim putem, velik
broj doskora nepoznatih, a sada veoma
korisnih i unosnih industrijskih izra-evina
(npr. vetaka guma, platno, pluta, vuna,
tofovi, boje, ilimi, eksplozi-vi, lakovi za
metale, lek penicilin i dr.).
hemerija (pere. pet zajedno, sehr grad, tur.
hemgeri) zemljak; fig. drug, prijatelj.

henade

998

henade (gr. henas gei. henados jedinica) pl. fol.

jedinice; po Platonu: ideje, po Pro-klusu:
duhovne sile koje emaniraju na jednog"; up.
monade.
hendekagon (gr. hendeka jedanaest, goma
ugao) kom. jedanaestougaonik.
hendekasilabus (gr. hendekasyllabos, hende-ka
jedanaest, syllabe slog) etr. stih od 11
slogova, jedanaesterac; hendekasilabe pl.
trohejsko-daktilski stihovi (alkejski, safijski
i falecijski stih), naroito kod Katula i
Marcijala.
hendijada (gr. hen dia dyoln jedno pomou
dvoga) poet. govorka figura kada se jedan
pojam izrie dvema reima od kojih prva
odreuje drugu iako su vezane veznikom i:
kita i svatovi (tj. kieni svatovi).
hendijadioin (gr. hen dia dyoln) ret. v. hendijadis.
hendijadis (gr. hen dia dyoln) ret. v. ecdi-jada.
hendiksp (eng. handicap) sp. v. haidikap.
hends (eng. hand ruka) u nogometu: greka
uinjena zabranjenim dodirom lopte rukom:
kad lopta udari igraa u ruku, ili kad je
igra namerno zadri rukom.
hends of! (eng. hands off) k sebi ruke (devere)!
henoteizam (gr. ep jedno, theos bog) fil.
potovanje jednog (glavnog) boga, koje ne
iskljuuje postojanje i drugih bogova (prvi
stepen monoteizma).
henotian (gr. epoo ujedinjujem, sjedinju-jem)
ujedinjavan, koji ujedinjuje, sjedi-njavan,
sjedinjujui, kome je cilj ili koji vodi
ujedinjavanju ili mirenju, naroito u verskim
stvarima.
henri fiz. jedinica indukovanih elektrinih struja;
znak N (prema severnoameri-kom fiziaru
J. Henriju).
heortologija (gr. heorte praznik, sveanik, logia
uenje) teol. uenje o praznicima, njihovom
postanku i znaenju.
hepar (gr. erag gen. hepatos) 1. aiat. jetra; 2.
hen. svako u vodi rastvorljivo jedinjenje
nekog alkalnog metala sa sumporom (naziv
po sumpor-kaliju koji ima boju jetre).
heparin (gr. erag) supstanca dobivene iz jetre
koja slui za spreavanje malokrv-nosti.
hepat- (gr. erag gen. heparos) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: jetra.
hepatalgija (gr. erag, algos bol) med. bol jetre.
hepatemfraksis (gr. erag, emphraxis zapuavanje) med. zaepljenost jetre.
hepatizacija (gr. erag) med. pretvaranje plua
u jetrastu masu.
hepatizirati (gr. erag) med. pretvarati se u
jetrastu masu (o pluima).
hepatik (gr. erag, hepatikos jetreni) med.
bolesnik od jetre.
hepatika (gr. erag gen. hepatos, hepatikos
jetreni) pl. med. sredstva, lekovi protiv bolesti
jetre.

heptarh

hepatitis (gr. erag) med. zapaljenje jetre.

hepatian (gr. hepatikos) jetreni, koji se tie
jetre ili joj pripada; bolestan od jetre;
hepatian
vazduh
sumporni
vazduh,
kodljiva vrsta vazduha koji zaudara na
smrdljiva jaja; hepatina sredstva v. hepatika.
hepatografija (gr. erag, grapho opisujem)
med. opisivanje, opis jetre; rendgenski snimak
jetre.
hepatodinija (gr. erag, hepatos, odyne bol)
med. bol jetre.
hepatolit (gr. hepar, Mthos kamen) med. kamenac u jetri.
hepatologija (gr. hepar, logla nauka) nauka o
jetri.
hepatomegalija (gr. erag, hepatos, megas
velik) med. poveavanje jetre; poveava jetra.
hepatonkus (gr. erag, onkos masa) med. izrataj na jetri.
hepatoskopija (gr. erag, hepatos, skopeo
gledam, posmatram) proricanje po jetri,
gatanje po jetri.
hepatotomija (gr. erag, tome seenje, rezanje) med. seenje, operacija jetre.
hepatocela (gr. hepar, kele prosutost, kila) med.
prosutost, kila jetre.
hepatocistis (gr. erag, kystos mehur) znat. uni
mehur.
hepening (eng. happening dogaanje) savremeni
oblik likovnog, pozorinog ili mu-zikog
izraavanja zasnovan na improvi-zaciji,
iznenaenju i okiranju publike; izvodi ga
umetnik obino na javnom mestu (ulica) uz
sudelovanje svih prisutnih; prvi hepeninzi
organizovani su 1958. u Njujorku.
hepiend (eng. arru srean, end kraj) u
knjievnom, pozorinom i filmskom jeziku:
nasilu, neoekivano izveden srean svretak
(nekog romana, pozorinog komada, naroito
filma).
hepta- (gr. hepta) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: sedam.
heptaginian (gr. hepta, gyne ena) bog. ,,sa
sedam ena", naziv za sve Lineove klase
biljaka koje imaju 7 stubia (kao red).
heptagon (gr. hepta, gonfa ugao) geom. sedmougaonik.
heptada (gr. hepta) sedmica, vreme od sedam
dana u svom simbolikom i mistinom
znaenju.
heptaedar (gr. hepta, hedra osnova, plosan)
min. kristal sa sedam plosni.
heptakord (gr. hepta, ital. accordo, gr.
chorde ica) muz. v. heptahord.
heptametar (gr. hepta, metron mera, merile)
metr. stih sa sedam stopa, sedmerac.
heptandria (gr. hepta, aner gen. andros ovek,
muhe) pl. bog. sa sedam mueva", biljke iji
cvetovi imaju 7 praninih niti (UP klasa
Lineovog sistema).
heptarh (gr. hepta, archo vladam) lan vlade
sedmorice.

xeirrapxnja

999

heptarhija (gr. hepta, archo) vladavina sedmorice.

Heptateuh (gr. hepta, teuchos knjiga) koji se
sastoji od sedam knjiga", naziv za 7 prvih
knjiga Starog zaveta (5 knjiga Moj-sijevih,
knjiga Isusa Navina i Knjiga o sudijama).
heptafilan (gr. hepta, phyllon list) bat.
sedmolist, sa sedam listova.
heptahord (gr. hepta, chorde ica, struna) muz.
lira sa sedam ica; takoe: = sep-tima.
her (nem. Negg) gospodin, gospodar, vlasnik.
Hera (gr. Nega) 1. mit. sestra i ena Zevsova i,
kao takva, najstarija boginja, boginja brakova
i poroaja; inae gorda, vla-stoljubiva,
podmukla i ljubomorna boginja (kod Rimljana
Junona).
Hera (gr. Nego) 2. mit. svetenica Afrodi-tina,
ljubaznica Leandrova.
herakleje (gr. Hrakles) pl. pesme iji su
predmet ivot i dela Heraklova.
heraklit (gr.) ploe izraene od drveta, rezanog
u obliku tankih pljosnatih rezanaca, i
cementa; slue za graenje pre-gradnih
zidova, toplotnu i akustinu izo-laciju,
pokrivanje itd.
heraklitizam fil. uenje grkog filozofa
Heraklita, oko 500. pre n.e., po kome se sve
sastoji u bivanju, dogaanju i delatnosti; up.
panta rej.
Heraklo (gr. Herakles) mit. najslavniji grki
heroj, ideal muke snage, hrabrosti i vrline
(kod Rimljana: Herkul).
heraldika (nlat. heraldus) nauka o grbovima
(obuhvata poznavanje, vetinu izraivanja i
pravo na grbove); heraldine figure likovi
na grbovima.
heraldiar (nlat. heraldicus) poznavalac,
prouavalac grbova.
herba (lat. herba) travka, biljka, trava.
herbar (nlat. herbarium) 1. bog. sveska udeena
za uvanje osuenih biljaka; 2. zbirka
presovanih i osuenih
biljaka; slui
prouavanju flore nekog kraja, drave i
DR-

herbarizacija (nlat. herbarisatio) skupljanje

biljaka (trava) u zbirku.
herbarijum (nlat. herbarium) v. herbar.
herbarist(a) (lat. herba travka, trava, biljka)
poznavalac biljaka; travar, skuplja biljaka;
trgovac biljkama.
herbartijanizam
filozofija,
psihologija
i
pedagogija nem. filozofa Johana Fridriha
Herbarta (17761841).
herbivore (lat. herba biljka, vorare derati) zool.
biljoderi, biljojeci.
herbicidi (lat. herba biljka, caedere ubiti, cecidi)
pl. hen. preparati za unitavanje korova i
drugog tetnog i nepoeljnog rastinja
(odlikuju se time to njihovo veoma jako
otrovno dejstvo nimalo ne kodi ostalim
biljkama, npr. strnim itima, a potpuno
unitava korovske biljke).

hermafroditizam

herbozan (lat. herbosus) travan, bogat travom.

hergela (pere.) v. ergela.
herd-buk (eng. herd staklo, book knjiga) u
racionalnom stoarstvu: matina zapatna
knjiga sa podacima (poreklo, teina,
proizvodom sposobnost i dr.) o govedima,
rodoslov goveda; up. pedigri.
hereditarni (lat. hereditarius) nasledan, nasledni; nasleen; hereditarno optereenje
nasledio optereenje, nasleena sklonost
nekoj bolesti ili slabosti (piu, krai, zloinu i
dr.).
hereditet (lat. hereditas) naslee, nasledstvo;
naslednost; pravo naslea.
herezija (gr. hairesis) v. jeres.
herezijarh (gr. hairesis jeres, archo vodim,
vladam, hairesoarches) glavni jeretik, tvorac,
osniva neke jeresi.
heres (lat. heres) naslednik; heres eks ase ili
heres univerzalna (lat. heres eh asse,
universalis) jedini naslednik.
herzologija (gr. chersos kopno, logia nauka)
geogr. nauka o oblicima, visinskim i drugim
odnosima Zemljine povrine, deli se na
orografiju i hidrografiju.
herihter (nem. Herrichter) prireiva koe,
krojilac i proiva koe za obuu.
Herkul (lat. Hercules) mit. = Heraklo; fig.
vanredno hrabar i snaan ovek; astr. sazvee
na severnom nebu; Herkul na raskru navod
iz jedne prie sofiste Predika prema kojoj se
Herkul na raskru dugo reavao: da li da
poe putem uivanja ili putem vrline;
Herkulovi stubovi (lat. Columnae Herculis)
Gibral-tarski moreuz na ijim je obema
obalama po verovanju starih, Herkul podigao
po jedan stub (kao oznaku dokle je u svojim
putovanjima najdalje na Zapad stigao).
herkuleus morbus (lat. herculeus morbus) med.
Herkulova bolest", padavica.
herkulski (lat. herculeus) koji je kao u
Herkula, koji pripada Herkulu; gorosta-san,
divovski, dinovski.
herma (gr. Hermes, lat. Herma) Hermesova i
svaka bista postavljena na stubu ili
etvrtastom postolju; up. herme.
hermafrodizam (gr. Herm-aphroditos) v.
hermafroditizam.
Hermafrodit (gr. Herm-aphroditos) mit. sin
Hermesa i Afrodite, koga su bogovi, na molbu
karijske izvorske nimfe Salmaki-de, sjedinili
s ovom u jedno dvospolno bie (pola
mukarac pola ena), zato to joj nije
uzvraao ljubav; up. hermafrodit.
hermafrodit (gr. Hermes, Aphrodite Afrodita)
dvospolac, ivo bie (ivotinja ili biljka)
kod koga postoje i muki i enski spolni
organi; up. Hermafrodit.
hermafroditizam (gr. Herm-aphrodites)
biol. istovremeno postojanje mukih i enskih
spolnih organa u jednoj jedinici (pojava kod
mnogih biljaka i niih ivotinja normalna, a
kod kimenjaka, sem

herme

1000

malog broja riba, i oveka nakaznost i

zakrljalost spolnih organa).
herme (gr. Hermai) pl. kod starih Grka:
glave i poprsja (prvobitno Hermesa, kao
boga puteva, a zatim i drugih bogova i
znamenitih ljudi) koja su stajala na etvrtastim stubovima; stavljali su ih na vrata
hramova i kua, po raskrsnicama, trgovima i
ulicama.
hermelin (lat. hermellina, nem. Hermelin)
zool. zver iz porodice kuna (Mustela
erminea), severna, velika lasica; krzno mu je
na visokoj ceni.
hermenevtika (gr. hermeneutike tumaenje)
v. hermeneutika.
hermeneut (gr. hermeneutes tuma, objanjavalac) tuma, prevodilac Sv. pisma u
staroj hrianskoj crkvi.
hermeneutika (gr. hermeneutike tumaenje)
vetina tumaenja ili izlaganja nekog govora
ili spisa, naroito biblijskog; vetina
simbolikog
predstavljanje
nekog
umetnikog dela.
Hermes (gr. Hermes) mit. sin Zevsa i Maje,
glasnik bogova, bog trgovine, puteva, putnika,
kradljivaca, reitosti, vo dua u Had, bog
spavanja i snova, pronalaza lire;
prikazivan kao umiljat mladi sa putnikim
eirom, krilatim cipelama i heroldskim
tapom (kod Rimljana: Merkur).
Hermes Trismegist (lat. Hermes Trismegi-stus)
triput najvei Hermes", mitski egipatski
mudrac koga su smatrali tvo-rcem svih
tajnih nauka i ocem alhemije (hermetike
filozofije); otuda: hermeti-ka = alhemija;
hermetiar = vetak u spravljanju zlata,
alhemist, zanesenjak.
hermetizam (gr. Hermes) zatvorenost, nepropustljivost; lit. jedan od vidova subjektivizma, zatvaranje, povlaenje u sebe i
stvaranje sveta prema sopstvenoj zamisli.
hermetika v. pod Hermes Trismegistus.
hermetian (gr. Hermes) zatvoren tako da ne
proputa ni tenosti ni vazduh, potpuno
zatvoren (po tome to je Hermesu Trismegistu
pripisivana vetina da riznice, posude i dr.,
pomou magijskog peata, uini potpuno
nepristupanim).
hermetiar v. pod Hermes Trismegist.
hermoglif (gr. Hermes, glypho izdubem,
reem) izraiva kipova Hermesa (Merkura); va j ar, kipar.
hermoglifika (gr. hermoglyphike) vajarska
vetina, vajarstvo, kiparstvo.
hernija (lat. hernia) med. prosutost, prodor, kila
(uroena ili stepena ispadnutost utrobe jedne
zatvorene telesne duplje kroz neprirodan
otvor, tako da izgleda kao izrataj van duplje
glave, grudi, trbuha itd.).
herniografija (lat. hernia prosutost, kila, gr.
grapho opisujem) opisivanje raznih vrsta
prosutosti.

herpetian

herniologija (lat. hernia, gr. logfa nauka)

nauka o vrstama i oblicima prosutosti.
herniozan (lat. herniosus) ned. prosut, kilav.
herniotomija (lat. hernia prosutost, kila, gr.
tome seenje, rezanje) hir. operacija hernije.
heroin derivat morfijuma, beli prah, opojna
droga.
heroj (gr. heros) kod starih Grka: polubog,
junak potovan kao bog, naroito onaj
kome je otac ili mati neko vie, boansko
bie (Heraklo, Tezej, Kastor i Poluks itd.);
fig. junak, ovek koji se istakao hrabrou,
duhovnom nadmonou ili sposobnou.
herojida (gr. herois gei. heroidos) 1. poet. lirskoelegijska pesma u obliku poslanice, u kojoj
neki stari junak (ili stara junakinja) iznosi
svoja oseanja.
herojida (gr. herois gei. heroidos) 2. v.
herojima 2.
herojizam (gr. heros) junatvo, vitetvo,
velika duevna i telesna nadmonost.
herojizirati (gr. heros) uzdizati nekog do
heroja, potovati kao heroja.
herojina (lat. heroina) 1. junakinja, poluboginja, sena junakinja; 2. glumica koja igra
glavnu ulogu; herojida.
herojski (gr. heroikos) junaki, koji se tie
junaka ili junakog doba jednog naroda;
junaki, viteki; herojska poezija junako,
epsko, pesnitvo; herojski stih=hek-sametar
(kod nas: deseterac); herojski doba doba
junaka, naroito, kod Grka, doba trojanskog
rata i ranije.
herold (nlat. heraldus, p. heraldo, nem.
Herold) u srednjem veku: nadzornik koji je,
pri vitekim igrama i sveanostima, ispitivao
i objavljivao grbove; poklisar, glasnik,
vesnik.
heromanija (gr. heros junak, tata pomama,
strast) strasno ponaanje junaka i junakih
dela.
heroologija (gr. heros heroj, polubog, junak,
logia uenje) uenje, nauka o junacima i
polu bogovima.
heroon (gr. heroon) hram podignut u slavu
nekog heroja, grob heroja.
Herostrat (gr. Herostratos) zanesenjak iz
Efeza koji je hteo da mu ime poto-poto ue
u istoriju i da se proslavi, te je, 356. god. pre
n. e., zapalio uveni Artemidin hram u Efezu;
fig. ovek koji se proslavio i postao uven,
poput Herostrata, naopakim i razornim
radom.
heroteizam (gr. heros junak, theos bog)
oboavanje heroja.
herpes (gr. herpes gen. herpetos) med. kosopasica, pljuskavica, jaglina (akutno oboljenje
koe koje se sastoji u obrazovanju grupa
sitnih mehuria sa seroznom ili gnojavom
sadrinom).
herpetian (gr. herpes gei. herpetos) med.
kosopasian, pljuskaviast, bolestan od
herpes a.

herpetografija

1001

herpetografija (gr. herpes gei. herpetos kosopasica, grapho opisujem) med, opisivanje
raznih vrsta i oblika herpesa.
herpetologija (gr. herpes, logia nauka, herpo
gmiem) med. nauka o herpesu; zool. nauka o
gmizavcima i vodozemcima.
herpografija (gr. herpo gmiem, grapho
opisujem) gmizaviko pisanje, = reptilska
tampa.
heruvim (hebr.) u hrianskoj crkvi: aneo,
natoveansko bie sa detinjom glavom i
krilima, koje se nalazi uz boga.
herc (nem. Herz) 1. srce; na kartama: karta sa
slikom srca, adut; erc.
herc 2. fiz. jedinica za merenje frekvencije
naizmeninih struja: broj treptaja u jedinici
vremena, Hercov broj (naziv po pronalazau, nem. fiziaru H. R. Hercu Hertz
18571894).
herceg (nem. Herzog) Vojvoda; up. hercog.
hercig (nem. herzig, Herz) mio, umiljat, lju-bak,
lep, krasan.
hercija (nlat. hercia) trokrak crkveni
svenjak.
hercog (nem. Herzog, stvnem. heri vojska,
zogo=^aT. dux) vojvoda (nekada vladarska i
najvia plemika nasledna titula kod
Nemaca).
hesap (arap.) v. esap.
hesonit (gr. hesson manji) mineral, vrsta
poludragog kamena.
Hesperide (gr. Hesperides) pl. nit. u starogrkoj mitologiji keri titana Atla-nta (na
krajnjem zapadu uvaju zlatne jabuke).
Hesperija (lat. Hesperia) 1. zapadna zemlja
(za Grke Italija, za Rimljane panija); 2. astr.
asteroid otkriven 1861. god.
hesperus (gr. hesperos) vee; zapad; Hesperus Veernjaa (planeta Venus kada se
pojavi po izlasku Sunca; up. Fosforos).
Hestija (gr. Hestia) 1. mit. grka boginja
zatitnica ljudi i dravnog ureenja, odgovara
rimskoj Vesti; 2. astr. asteroid otkriven 1857.
god.
hetera (gr. hetafra prijateljica, drugarica)
ljubavnica, bludnica; duhovita, milosnica,
obrazovana i slobodna ena.
heterarhija (gr. heteros drugi, archo
vladam) vladavina tuinaca, tuinska vlast.
heteri (gr. hetairia drutvo, prijateljstvo)
makedonske rodovsko plemstvo; konjanici
staromakedonske vojske.
heterizam (gr. hetaira drugarica) priznate
nalonitvo, priznat konkubinat; pretpostavljena ustanova zajednikog braka u
plemenu.
Heterija (gr. hetaiiia drugarstvo, druina)
Prijateljsko udruenje", ime grkog tajnog
politikog udruenja, koje je osnovao 1780. u
Rumuniji pesnik Riga od Fere i obnovljeno
1814. u Odesi, kome je bio cilj osloboenje
Grka i drugih balkanskih naroda od turskih
vlasti.

heteroza

heteristi (gr. hetairla) pl. lanovi Hete-rije.

hetere- (gr. heteros) predmetak u sloenicama sa znaenjem: drugi, razni, razliit.
heterobiografija (gr. heteros, bios ivot,
grapho piem) ivotopis koji neko napie o
nekome drugom; supr. autobiografija.
heterogamija (gr. heteros, gamos brak) bog.
spajanje gameta koji se razlikuje po veliini,
obliku i pokretljivosti; anizoga-mija.
heterogen (gr. heterogenes drugoga stabla,
drugoga roda, druge vrste) koji pripada
drugoj vrsti, sastavljen od raznorodnih
elemenata, raznovrstan, raznorodan; up.
homogen.
heterogenea (gr. heteros drugi, genos rod)
gram. imenice koje u istom ili razliitom
znaenju imaju razliit rod u jednini i
mnoini, npr. akt: akti i akta; fakat: fakti i
fakta.
heterogeneitet v. heterogenost.
heterogenija (gr. heteros, genos) v. heterogonija.
heterogenitet (tanije je heterogeneitet) v.
heterogenost.
heterogenost (gr. heterogenes raznorodan,
raznovrstan) raznorodnost, raznovrsnost,
nejednakost.
heterogonija (gr. heteros, gonos poreklo)
viol. oblik menjanja generacija, kada pojedine
generacije pokazuju razliite oblike.
heterograf (gr. heteros, grapho piem) onaj
koji pie drukije od ostalih, tj. uvodi-lac
novina u pravopis.
heterodin (gr. heteros, dynamis snaga, sila)
teh. generator naizmeninih struja visoke
frekvencije; primenjuje se poglavito kod
radio-prijemnika, gde slui kao lokalni
oscilator.
heterodinamian (gr. heteros, dynamis) bog.
naziv za biljke sa prainini nitima razliite
duine npr. krstaice i usna-tice.
heterodoksan (gr. heteros, doxa mnenje,
miljenje) koji odstupa od utvrenog ver-skog
uenja,
krivoveran,
inoverac;
supr.
ortodoksan.
heterodoksija (gr. h&teros, doxa mnenje,
miljenje) krivoverje, jeres; supr. ortodok-sija.
heterodontan (gr. heteros, odus, odontos zub)
zool. naziv za zubala kimenjaka koji imaju
razne vrste zuba.
heteroerotizam (gr. heteros, heros spolna
ljubav) psih. pojava kod odraslih koji trae
drugu osobu za seksualnog partnera; supr.
autoerotizam.
heteroza (gr. heteroiosis izmena, promena)
biol. pojava bujnijeg rasta, snanijeg i breg
razvitka i vee otpornosti koja nastaje
ukrtanjem biljaka i ivotinja razliitih
naslednih osobina.

heterozeteza

1002

heterozeteza (gr. h6teros, zetezis traenje,

istraivanje) sklonost postavljanju na-stranih
tvrenja; log. pogreka u zakljui-vanju koja
nastaje kad se iz premisa zakljuuje neto
drugo a ne ono to je trebalo dokazati
(metabazis e je alo genos), sofistiko,
dvosmisleno pitanje.
heterozigot (gr. heteros, zygon jaram) raznonasledan (melezan) organizam.
heterozigotan (gr. heteros, zygon jaram) vot.
koji je postao spajanjem gameta sa raznim
naslednim faktorima; supr. homozigotan.
heteroinseminacija (gr. he4eros, insemina-cija)
vetako oploavanje ivotinje ili oveka.
heterokarpian (gr. heteros, karpos plod, rod)
vot. raznosemeni, koji donosi razliit rod.
heteroklizija (gr. h6teros, klisis promena,
heteroklisia) u grkoj gramatici; megpana
promena imenica, npr. gyne gen. gynaikos.
heteroklitian (gr. heteroklitos) gram. sa
meanom promenom, nepravilan; neobian,
nastran, udan.
heterokliton (gr. heterokliton) gram. imenica sa
meanom nepravilnom promenom.
heterokrazija (gr. he4eros, krasis meanje)
razliito meanje sokova.
heterokranija (gr. heteros, kranlon lubanja)
med. jednostrana glavobolja, = migrena.
heterolalija (gr. heteros, lalia govorenje,
eretanje) nepravilno govorenje.
heteromeran (gr. heteros, meros deo)
sastavljen iz razliitih delova.
heteromorfan (gr. heteros, morphe oblik)
drukijeg ili razliitog oblika.
heteromorfizam (gr. heteros, morphe) pojava
jedne iste tvari (supstancije) u dvama
(dimorfizam), trima (trimorfizam) ili vie
(polimorfizam,
pleomorfizam)
bitno
razliitih kristalnih oblika.
heteronomija (gr. heteros, nomos zakon) 1.
zavisnost od tuih zakona; 2. fil. nesamostalnost ovejeg razuma i volje; supr.
autonomija; 3. zool. osobina viih bia kod
kojih telesni lanci nisu meu sobom jednaki,
ve se stapaju i grade telesne oblasti (glava,
vrat, grudi, trbuh i dr.).
heteropatija (gr. heteros, pathos bolest,
patnja) med. 1. v. alopatija; 2. bolesno
promenjena osetljivost.
heteroplazija (gr. heteros, plasso uoblia-vam,
obrazujem) raznorodno ili nepravilno
organsko obrazovanje.
heteroplastian (gr. heteros, plastikos uobliavan, koji uobliava, obrazovan, koji
obrazuje) biol. sastavljen od raznorodnih
elija.
heteroptera (gr. heteros, pteron krilo) i zool.
nejednakokrilci = stenice.
heteroptika (gr. he4eros, optikos vidni) laan
izgled, varka, obmana, zabluda.
heterorganski (gr. heteros, organon) koji
pripada drugom govornom organu ili
razliitim organima za govor.

heterofonija

heteroreksija (gr. heteros, orexis tenja,

prohtev) med. neobian, neprirodna elja za
jelom, naroito kod trudnih ena.
heteroritmus (gr. heteros, rythmos ritam)
nepravilan ritam; med. nepravilno bilo,
nepravilan puls (kao posledica bolesti).
heteroseksualan (gr. heteros, lat. sexualis
spolni) raznospolan, spolno osetljiv i
naklonjen prema drugom, suprotnom spolu;
supr. homoseksualan.
heteroseksualitet (gr. heteros, lat. sexus spol)
spolnost koja se osniva na prirodnom
oseanju i nagonu prema drugom, suprotnom
spolu.
heterostilija (gr. heteros, stylos stub) vot. oblik
dimorfizma kod koga hermafro-ditni cvetovi
iste biljne vrste imaju kod pojedinih biljaka
ili dugaak stubi a kratke pranine niti, ili
kratki stubi, a dugake pranine niti.
heterosciji (gr. heteroskioi) od. geogr. raznosenani", stanovnici umerenih podneblja, koji
svoju podnevnu senku vazda bacaju u raznim
pravcima, u pravcu severa ili u pravcu juga.
heterotelija (gr. heteros, telos izvrenje,
ispunjenje; raj, svrha, cilj) nesamostal-nost,
zavisnost, stanje bia kojima su ciljevi
njihove delatnosti prirodom odreeni i
pokazani; supr. autonomija.
heteroterme (gr. heteros, thermos vru) pl.
zool. ivotinje sa promenljivom temperaturom
tela (u ove spadaju sve ivotinjske vrste sem
ptica i sisara).
heterotetian (gr. heteros, tithemi meem,
postavim) natulan, = transcendentan.
heterotomian (gr. heteros, tome rezanje,
seenje) nejednako urezan ili izreckan.
heterotropan (gr. heteros, tropos obrt,
okret, pravac) kooji ne ide u istom pravcu,
drukije upravljen, koji se nejednako prelama
(zraci).
heterotrofan (gr. heteros, trophe hrana,
ishrana) koji uzima hranu od drugih; heterotrofne biljke bot. gotovo iskljuivo najnie
biljne vrste koje nemaju hloro-fila i ne mogu
izraivati biljnu materiju, te moraju da je
uzimaju od drugih biljaka (za razliku od
autotrofnih biljaka, biljaka koje se same
hrane, tj. koje imaju biljno zelenilo i mogu
da stvaraju organsku materiju iz neorganskih,
mine-ralnih jedinjenja).
heterotrofija (gr. heteros, trophe) biol. v.
alotrofija.
heterofilija (gr. hteros, phyllon list) bot.
razliitost oblika lia istih biljaka u raznim
pojasevima.
heterofonija (gr. h6teros, phone zvuk, glas) 1.
med. bolesno promenjeni glas; 2. muz. sluaj
kada instrumenat prethodi uniso-noj melodiji
ili kad je produava, kao npr. kod gusala;
raznoglasnost; prolazno, delimino menjanje
melodije jednog glasa

hetsroftalmija

1003

prema istovremenom izvoenju iste melodije

drugim glasom.
hetsroftalmija (gr. heteros, ophthalmos oko)
razliitost oiju, naroito razliita boja oiju,
akarastost.
heteroftongija (gr. heteros, phthongos glas)
drukije govorenje; govor iz trbuha.
heterohroian (gr. heteros, chros boja) raznobojan, aren.
heterohromija (gr. heteros, chroma boja)
uroeni nedostatak: raznobojnost onih
duica kod iste osobe.
hstman (nem. Hauptmann kapetan) vrhovni
vojni zapovednik u Poljskoj, Litvaniji i
Ukrajini (XVHU v.); v. ataman.
het-trik (eng. hat-trick) sp. tri pogotka istog
igraa, ili tri uzastopne pobede jedne iste
ekipe; izraz potie iz vremena kad je vladao
obiaj da se igrau kriketa (koji bi to
postigao pokloni novi eir (eng. hat eir).
heim (arap. hakim mudrac, filozof, tur.
hekim) lekar.
heureka (gr. heurisko naem, nalazim, heureka naao sam) naao sam, pronaao
sam! (Radostan uzvik Arhimedov kad je,
pri kupanju, otkrio svoj hidrostatiki zakon;
otuda: radostan uzvik kada se rei neko teko
pitanje, napravi kakvo otkrie itd.).
heuristika (gr. heurisko naem, pronaem)
vetina i nauka o metodima u prona-laenju
novih, naroito naunih injenica i saznanja.
heuristiki
(gr.
heurisko)
pronalazak,
pronalazaki,
otkrivaki;
heuristiki
(analitiki ili tenetiki) metod put koji vodi
pronalaenju naunih istina.
Hefest (gr. Hphaistos) mig. bog vatre i onih
mehanikih vetina za koje je potrebna vatra,
nebeski kova, sin Zevsov i Herin, mu
Haritin (u Ilijadi) ili Afroditin (u Odiseji);
stasom slab, hrom, ali jakih miica, ivi na
Olimpu kao Zevsov pe-harnik, a tu ima i
svoju kovanicu (kod Rimljana: Vulkan).
heftemimeres (gr. hepta sedam, hemi- pola,
polu-, meros deo) metr. od sedam i po polovina
ili tri i po stope, naroito: cezura u
heksametru koja se nalazi posle tri i po stope
ili u etvrtoj stopi.
hedira (arap.) v. hedra.
hedra (arap. higra seoba, tur. hicret)
preseljenje Muhamedovo iz Meke u Medinu
(16. UP 622. n. e.), od koga dana
muhamedanci raunaju svoje godine.
hibernator (lat. hibernus zimski) med. aparat za
hlaenje zuba i dr. organa^u cilju
postizavanja lokalne anestezije; up. hibernizacija.
hibernacija (nlat. hibernatio) 1. zool. zimski san
nekih toplokrvnih ivotinjskih vrsta; 2.
med. leenje nekih duevno bolesnih pomou
vetaki izazvanog zimskog sna".

higrometrija

hibernizacija (lat. hibernus zimski) med. metod

vrenja lokalne anestezije, naroito zubne:
uduvavanje, pomou hibernatora, hladnog
vazduha i zamrzavanje, npr. u zub koji treba
leiti ili vaditi.
Hibernija (lat. Hibernia) lat. ime Mrske.
hibernicizam (lat. Hibernia Irska) osobenost
prekog govora; karakter Iraca.
hibrid (lat. hibrida melez, od gr. hybris
obest, nasilje) biol. bie (biljka ili ivotinja)
koje je postalo od dveju razliitih vrsta,
melez, bastard.
hibridan (lat. hibrida) melezni, bastardni;
hibridna re gram. re sastavljena od rei
raznih jezika, npr. bi-gamija.
hibridacija (lat. hibrida) biol. ukrtanje, parenje
raznih vrsta, proizvoenje meleza ili
bastarda.
hibridizacija (lat. hibrida) v. hibridacija.
hibridirati (lat. hibrida) biol. ukrtati, proizvoditi
meleze (bastarde).
higeist(a) (gr. hygieia zdravlje) onaj koji radi
na unapreenju zdravlja.
higeologija (gr. hygieia, logla nauka) v.
higijena.
Higieja (gr. Hygieia) 1. mit. grka boginja
zdravlja, ki Eskulapa (prikazivana kao
devojka sa koljkom u ruci, iz koje pije jedna
zmija); 2. astr. asteroid otkriven 1849. god.
higijastika (gr. higiastikos lekovit, hygieia
zdravlje) vetina negovanja i odravanje
zdravlja.
higijena (gr. hygieia) nauka o negovanju
zdravlja (pojedinca i naroda, tj. lina, javna i
socijalna higijena).
higijeniar (gr. hygieia) strunjak za higi-jenu.
higiokomija (gr. hygieia, komizo negujem,
gajim) negovanje zdravlja.
hitro- (gr. hygros) predmetak u sloeni-cama
sa znaenjem: vlaga, vlaan.
higrobarometar (gr. hygros, barys teak,
metron mera, merilo) sprava za merenje
vlanosti vazduha.
higrogram (gr. hygros, gramma slovo) crte to
ga ispisuje higrograf.
higrograf (gr. hygros, grapho beleim) higrometar koji automatski belei promene u
vlanosti vazduha.
higrodermija (gr. hygros, derma koa) med.
kone bolesti praene luenjem krvnog
seruma.
higroeudiometar (gr. hygros, eudios tih,
miran, metron mera, merilo) v. eudiome-tar.
hrigrokolirijum (gr. hygros, kollyrion mast za
oi) med. teni lek za oi.
higrologija (gr. hygros, logia nauka) nauka o
vlanosti vazduha.
higrometar (gr. hygros, metron mera, merilo)
vlagomer, instrumenat za osmatranje
promena u vlanosti vazduha; higroskop.
higrometrija (gr. hygros, metria merenje)
merenje vlanosti vazduha.

higroskop

1004

higroskop (gr. hygros, skopeo posmatram) v.

higrometar.
higroskopan (gr. hygros, skopeo) koji privlai,
upija vlagu iz vazduha i usled toga bubri,
npr. dlaka od kose, riblja kost, ica od
creva, drvo, kuhinjske so, potaa i dr.
higroskopicitet (gr. hygros, skopeo) svojstvo
materije da upija, privlai iz vazduha vodu.
higrostat (gr. hygros, istemi postavim,
stavim) ureaj za odravanje stalne vla-nosti
vzduha u zatvorenim prostorijama.
higrofile (gr. hygros, phflos koji voli) vot. v.
higrofite.
higrofilija (gr. hygros, philia naklonost,
voljenje) bog. opraivanje pomou talasanja
vode (kod nekih vodenih biljaka).
higrofite (gr. hygros, phyton biljka) pl. bot. biljke
kojima je potrebno vie vlage da bi mogle
uspevati; up. keerofite.
higrofobija (gr. hygros, phobos strah) psih.
strah, zaziranje od vlage ili tenosti.
hidalgo (i. hidalgo) plemi, vlastelin, titula
nieg plemstva u paniji.
hidartroza (gr. hydor voda, arthron zglob)
med. vodena bolest zglobova.
hidat- (gr. hydor gec. hydatos) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: voda, vodeni,
vodo-.
hidatide (gr. hydor gen. hydatos) pl. med. 1.
vodeni mehurii, plikovi; 2. bobice od
trakulje u mesu.
hidatizam (gr. hydor gen. hydatos, hydatismos um vode u telu obolelog od vodene
bolesti) med. bukanje vode u grudima ili
trbuhu.
hidatogen (gr. hydor, hydatos, gen- koren od
gignesthai postati, nastati) koji je postao
taloenjem iz vode.
hidatogenezis (gr. hydor, hydatos genesis
postanak, postajanje) stvaranje vode, postajanje vode.
hidatodan (gr. hydatodes) voden, pun vode.
hidatode (gr. hydor, hydatos, hodos put) pl.
vot. upljine na epidermu biljaka kroz koje
biljke izbacuju suvinu vodu u vidu kapljica.
hidatoza (gr. hydor, hydatos) vodena bolest.
hidatonkus (gr. hydor, hydatos, onkos masa)
med. vodeni izrataj.
hidatoskopija (gr. hydor, hydatos, skopeo
posmatram) vraanje, gatanje u vodu.
hidatofil (gr. hydor, hydatos, philos prijatelj)
pristalica leenja hladnom vodom.
hndatofite (gr. hydor, hydatos, phyton biljka)
pl. bot. v. hidrofite.
hidatrian (gr. hydor, hydatos) slian vodi,
kao voda.
hidra (gr. hydra vodena zmija) 1. dernejska
hidra mit. mnogoglava neman u jezeru Le-rin
kojoj su namesto svake odseene glave
izrastale po dve nove, ali koju je Heraklo ipak
uspeo da ubije; 2. zool. slatkovodni polip iz
kola dupljara, vrlo proste grae

hidremija

i sa 68 taka oko usnog otvora; 3. fig. zlo

koje biva tim vee to se vie trudimo da ga
otklonimo.
hidra- (gr. hydor) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: voda, vodeni, vodo-.
hidragoga (gr. hydor, ago teram, odvodim) pl.
med. sredstva koja teraju na mokrenje i
znojenje.
hidradenitis (gr. hidros znoj, aden lezda) med.
zapaljenje znojnih lezda.
hidraza v. hidrolaza.
hidrazin (gr. hydor voda) neorgansko hemijsko
jedinjenje vodonika i azota; bezbojna uljasta
tenost; slui kao redukciono sredstvo u
analitikoj hemiji i industriji i kao polazna
sirovina za sintezu mnogih jedinjenja.
hidrangije (gr. hydor, angeion sud) v. limf-ni
sudovi.
hidrangiografija (gr. hydor, angeion, grap-ho
opisujem) opisivanje limfnih sudova.
hidrangiologija (gr. hydor, angelon, logia
nauka) nauka o limfnim sudovima.
hidrant (gr. hydor) 1. ulina vodena slavina,
naprava za uzimanje vode iz uline
vodovodne cevi, naroito za polivanje ulica
i gaenje poara; 2. polip pojedinac u jednoj
hidropolipskoj zajednici.
hidrargilit (gr. hydor, lat, argilla glina)
mineral sastavljen od gline i vode.
hidrargirizam (gr. hydrargyros vetaki
spravljena, iz rumenice, sulfida ive,
izvuena iva) med. trovanje ivom.
hidrargirija (gr. hydrargyros) med. v.
hidrargirizam.
hidrargirum (gr. hydrargyros) hem. vodeno
srebro", iva.
hidrat (gr. hydor) hem. jedinjenje vode sa
nekom drugom tvarju, supstancom, obino
kakva neutralna so.
hidratisati (gr. hydor) hem. pretvoriti (ili:
pretvarati) u hidrat, spojiti (ili: spajati) s
vodom.
hidraulik (gr. hydraulikos koji pripada
vodnim orguljama) inenjer vodenih radova.
hidraulika (gr. hydraulikos) fiz. nauka o
tenostima kao pokretnoj sili, nauka o
praktinoj primeni i upotrebi kretanja vode
(deo hidromehanike).
hidraulini (gr. hydraulikos) 1. koji spada u
hidrauliku; 2. pokretan vodenom snagom; 3.
koji se uticajem vode stvrdnjava (npr.
hidraulini kre"); 4. hidraulina pre-sa v.
hidrostatina presa.
hidraulon (gr. hydor) muz. vodna orgulja.
hidrahne (gr. hydor, achne pleva; pena;
praina) med. vodeni mehuri (plik) na koi
ili ustima.
hidracidum (gr. hydor, lat. acidum kiselina)
hem. vodonina kiselina.
hidremezis (gr. hydor, emesis povraanje)
med. povraanje vode.
hidremija (gr. hydor, haima krv) med. vodnjikavost krvi.

hidrencefalitis

1005

hidrevcefalitis (gr. hydor, enkephalos mozak)

med. vodena bolest mozga (glave).
hidrepigastrijum (gr. hydor, to epigastrion telo
od grudi do pupka) med. spoljanja ili
povrinska vodena bolest trbuha.
hidridi (gr. hydor, eidos oblik, vid) je-dinjenje
hemijskih elemenata sa vodonikom.
hidrijade (gr. hydrias ten. hydriados) pl. mit.
vodene nimfe.
hidrijaziologija (gr. hydor, iasis leenje, logia
nauka) med. nauka o leenju vodom.
hidrijazis (gr. hydor, iasis) med. leenje
vodom.
hidrijatrika (gr. hydor, iatrikos lekarski)
vetina leenja vodom, naroito hladnom
vodom.
hidriranje (gr. hydor) proces i postupak
uvoenja atoma vodonika u molekule
razliitih hemijskih jedinjenja, veinom
organskih.
hidro- (gr. hydor) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: vrda, vodeni, vodo-.
hidroa (gr. hidros znoj) pl. med. bubuljice koje su
postale od vruine i znojenja.
hidroavijacija (gr. hydor, fr. aviation) avijacija
koja ima u sastavu hidroavione.
hidroavion (gr. hydor, fr. avion) avion, letilica
koja se die s vode i sputa na vodu (sa
amcima mesto tokova).
hidroaeroplan (gr. hydor, aer vazduh, lat.
planum ravan) v. hidroavion.
hidroakustika (gr. hydor, akustika) grana
akustike koja ispituje podvodno kretanje
zvuka.
hidroarheologija (gr. hydor, arheologija) grana
arheologije koja se bavi ispitivanjem
ostataka
materijalne
kulture
prolih
civilizacija pod vodom, prven-stveno morem.
hidrobaza (gr. hydor, basis osnova) baza za
uzletanje i sletanje hidroaviona.
hidrobat (gr. hydor, baino idem, gredem)
pliva koji moe da se dri uspravno u vodi,
vetak u plivanju; zool. gazivoda.
hidrobiologija (gr. hydor, bios ivot, logia
nauka) nauka o vodenim ivotinjama i
biljkama.
hidrobionti (gr. hydor, bfos gen. biontos ivot)
bog. iva bia koja ive u vodenim bazenima.
hidrobus (gr. hydor, lat. omnibus) manji
motorni putniki brod.
hidrogamija (gr. hydor, gamos brak) bot.
opraivanje biljaka posredstvom vode.
hidrogaster (gr. hydor, gaster trbuh) med.
vodena bolest trbuha.
hidrogen (gr. hydor voda, gen- koren od
gignesthai postati, nastati) hem. 1. vodonik,
elemenat atomske mase 1,0079, redni broj
1, znak N, najlaki od svih gasova, gori
slabo svetlim ali vrlo toplim plamenom;
2. laiki naziv za vodonik-peroksid; u
medicini slui za dezinfikovanje i
uklanjanje neprijatnog mirisa od gnojnih

hidroidi

rana, a u kozmetici za bojadisanje kose;

hidrogenijum.
hidrogenerator (gr. hydor lea hydatos voda,
generator) elektrini generator na pogon
vodenom turbinom.
hidrogenizacija (nlat. hydrogenisatio) hem.
jedinjenje sa vodonikom.
hidrogenij(um) (nlat. hydrogenium) hen. v.
hidrogen.
hidrogenisati (nlat. hydrogenium) hem. jedi-niti
(ili: spajati) s vodonikom.
hidrogeologija (gr. hydor, ge Zemlja, logia
nauka) nauka o uticaju vode na stvaranje
Zemljine povrine.
hidrogenska bomba vrsta nuklearne bombe
kod koje se koristi proces nuklearne fuzije
tekog vodonika (deuterijuma) i supertekog
vodonika (tritijuma); karak-terie je snano
mehanino, toplotno i radioaktivno dejstvo;
vodonina ili N-bomba.
hidrogliser (gr. hydor voda, fr. glisseur) sp.
motorni amac, lagan i pljosnat, koji klizi
povrinom vode velikom brzinom.
hidroglosum (gr. hydor, glossa jezik) med.
abica, izrataj (otok) ispod jezika.
hidrografija (gr. hydor, grapho opisujem)
opisivanje vode, deo geologije, naroito
morfologije Zemljine kore, koji se bavi
fizikom kopnene vode; hidrografske karte
geografske karte reka, jezera i mora.
hidroderma (gr. hydor, derma koa) med.
vodena bolest koe.
hidrodermija (gr. hidros znoj, derma) med.
prekomerno stvaranje znoja.
hidrodinamika (gr. hydor, dynamis sila,
snaga) fiz. nauka o dinamici tenosti; nauka o
upotrebi vodene snage.
hidrodrom (gr. hydor, dromos) mesto na vodi
odakle polaze i gde se sputaju hidroa-vioii;
up. aerodrom.
hidroekstrakter (gr. hydor, fr. extracteur)
izvlailac vode" centrifugalna maina za
suenje.
hidroelektrana (gr. hydor, elektrana) v.
hidrocentrala.
hidroelektrian (gr. hydor, elektrik6s) vodeno-elektrian; hidroelektrina kupatila
med. lekovita kupatila kod kojih se elektrina
struja pomou elektroda sprovodi u vodu, a
kroz ovu u bolesnika; hidroelektrina centrala
postrojenje za proizvoenje elektrine energije
iz meha-nikog rada dobivenog iz vodenih
padova; hidrocentrala.
hidroenergetika (gr. hydor, energetika) nauka o
iskoriavanju vodene energije.
hidroenergija (gr. hydor, energija) vodena
snaga.
hidrozis (gr. hidros znoj) med. znojenje.
hidrozoe (gr. hydor, zoon ivotinja) pl. zool.
vodene ivotinje, klasa najprostije graenih
dupljara, sivi poglavito u moru.
hidroidi (gr. hydor, eidos vid, oblik) pl. zool.
vodeni polipi.

hidrokardija

1006

hidrosadenitis

hidrokardija (gr. hydor, kardia srce) med. hidromehanika (gr. hydor, mechanike) mehanika tenih tela.
vodena bolest osra (srane kese).
hidrokefal(os) (gr. hydor, kephale glava) hidronefroza (gr. hydor, nephros bubreg,
nosos bolest) med. nagomilavanje mokrae u
osoba koja ima veoma poveanu glavu zbog
bubregu.
skupljanja tenosti u lobanji.
hidrokranijum (gr. hydor, kranlon lubanja) hidronike (gr. hydor, nike pobeda) pobeda
vode", postupak kojim se tkanine, klobu-ine
med. vodena bolest mozga.
(filcovi) i koe ine da budu ne-propustljive
hidrokritika (gr. hidros znoj, kritik6s preza vodu, a da ipak proputaju vazduh.
sudan) pl. ned. pouzdani znaci bolesti po
hidronimija (gr. hydor gen. hydatos voda,
znoju.
bpota ime) deo onomastike koji se bavi
hidroksid (gr. hydor voda, oksid) hem. jeprouavanjem imena voda: reka, jezera,
dinjenje koje sadri jednu ili vie hipotoka, mora, okeana.
droksilnih ( ON) grupa u molekulu.
hidroksilamin (gr. hydor voda, oxys kiseo) hidronozos (gr. hydros znoj, nosos bolest)
med. groznica sa znojenjem.
neorgansko hemijsko jedinjenje (NH2OH);
bezbojni prozirni igliasti kristali; slui kao hidro-oksigen (gr. hydor) hem. praskavi gas; v.
oksigen.
redukciono sredstvo, naroito u hemijsko]
hidropat (gr. hydor, pathos bolest) lekar koji
analizi.
lei vodom.
hidrolaza (gr. hydor voda) encim koji po, sreduje pri odvajanju vode iz nekog hemiJ- hidroiatija (gr. hydor, pathos) med. leenje
vodom = hidroterapija.
skog jedinjenja.
hidroliza (gr. hydor, lysis razlaganje, ra- hidropizija (gr. hydrops gen. hydropos) med. v.
hidropsija.
zluivanje) hen. raspadanje nekog sloenog
hemijskog jedinjenja, pod uticajem vode, na hidropira (gr. hydros znoj, rug vatra) med. v.
hidronozos.
dva i vie prostijih jedinjenja; razlaganje
neke tvari, supstancije pomou jedinjenja (ili: hidropian (gr. hydrops gen. hydropos vodena
bolest) med. bolestan od vodene bolesti.
spajanja) jednoga od njenih elemenata sa
hidroplan (gr. hydor, lat. planum ravan) v.
jednim od elemenata u vodi.
hidroavion.
hidrolit (gr. hydor, lithos kamen) 1. vodeni
kamen, vetaka (sintetika) masa za hidroplanaa (gr. hydor, fr. planage) brzo
kretanje hidroplana po vodi, ali bez odvajanja
izradu posua.
od vode i uzletanja.
hidrolit (gr. hydor, lytos rastvorljiv) 2. u vodi
hidropneumatian (gr. hydor, pneuina dah,
rastvorljivo telo.
vazduh) koji se tie vode i vazduha (gasa).
hidrolog (gr. hydor, logos govor, re)
hidropneumonija (gr. hydor, pneumonla
strunjak za hidrologiju.
pluna bolest) med. vodena bolest plua.
hidrologija (gr. hydor, logla nauka) nauka o
vodama s obzirom na razna strana tela s hidropoetika (gr. hidros znoj, poietikos tvo-ran,
poieo pravim, izazivam) pl. med. sredstva
kojima su pomeana.
koja izazivaju znojenje.
hidrologijum (gr. hidrologion) vodeni
hidropozija (gr. Hydor voda, posis pijenje)
asovnik.
pijenje vode.
hidromanija (gr. hydor, mania pomama,
strast, ludilo) med. vodio besnilo, nagon kod hidroponik (gr. hydor, ponos rad, eng.
hydroponics) u irem smislu, sistem ga-jenja
bolesnika da se baca u vodu, neutolji-va e;
kulturnih biljaka u zatienom prostoru
preterivanje u leenju hladnom vodom.
(staklenici) ili na otvorenom polju; u uem
hidromantija (gr. hydor, mantefa predskasmislu, sistem gajenja biljaka u vodi u kojoj
zivanje, gatanje) proricanje, gatanje po
su rastvorene soli biogenih elemenata
vodi.
(vodena kultura).
hidromel (gr. hydor, lat. mel med) medovi-na
hidrops (gr. hydrops gen. hydropos) med.
(pie).
bolesnik od vodene bolesti.
hidrometar (gr. hydor, metron mera, meri-lo)
hidropsija (gr. hydrops gen. hydropos) ied.
vod omer.
vodena bolest.
hidrometeori (gr. hydor, meteoros u visini, u hidroptika
(gr. hydrops gen. hydropos vodena
vazduhu, iznad Zemlje) pl. proizvodi
bolest) pl. med. sredstva, lekovi protiv vodene
zgunjavanja vode u atmosferi: magla, rosa,
bolesti.
kia, sneg, led i dr.
hidrorahis (gr. hydor, rhachis hrptenjae)
hidrometeorologija (gr. hydor, meteorolo-gija)
med. vodena bolest hrpta.
nauka koja prouava kretanje (cirku-laciju) hidrorea (gr. hydor, rh^o teem, curim) med.
vode u atmosferi.
isticanje vode, vodoteina.
hidrometra (gr. hydor, metra materica) med.
hidrorhis (gr. hydor, orchis mudo) med. vodena
boles! semenjaka (muda).
vodena bolest materice.
hidrometrija (gr. hydor, metria merenje) hidrosadenitis (gr. hidrbs znoj) med.
zapaljenje znojnih lezda, najee pod
merenje vode, nauka o merenju teine,
pazuhom izazvane stafilokokom.
koliine, brzine, pritiska i dr. vode.

hidrosarka

1007

hidrosarka (gr. hydor, sarx ten. sarkos meso)

med. vodena bolest koe.
hidrosaharum (gr. hydor, sakeharon eer,
sok iz kolenaca bambusove trske) zaeerena, eerna voda.
hidroskop (gr. hydor, skopeo gledam) 1.
vodeni asovnik; 2. pronalaza izvora.
hidroskopija (gr. hydor, skopeo posmatram) 1.
v. hidatoskopija; 2. ispitivanje vode s obzirom
na njene sastojke.
hidrospidometar (gr. hydor, eng. speedome-ter)
sprava za merenje brzine vode; hidrotahimetar.
hidrostat (gr. hydor, statos postavljen,
stojei) vrsta ronilakog aparata za duboka
ronjenja.
hidrostatika (gr. hydor, statike) fiz. nauka o
ravnotei tenih tela.
hidrostatini (gr. hydor, statikos koji
zaustavlja; vian merenju tetkine) koji se
tie hidrostatike; prouzrokovan, izazvan
pritiskom vode; hidrostatina presa maina
osnovana na ravnomernom prenoenju
spoljanjeg pritiska kroz tenost, slui za
vrenje velikih pritisaka malom silom;
hidrostatine terazije sprava za ogledno
dokazivanje
Arhimedovog
zakona;
hidrostatini paradoks ogled kojim se
dokazuje da pritisak jedne tenosti na dno
suda ne zavisi od oblika suda, nego samo od
povrine dna i visine tenosti u sudu.
hidrosfera (gr. hydor, sphaira lopta) geom.
vodeni omota Zemlje, sva voda na povrini
Zemlje (ije dve treine pokriva).
hidrotahimetar (gr. hydor, tachys brz, me-tron,
mera, merilo) sprava za merenje brzine vode;
hidrospidometar.
hidroteka (gr. hydor, theke kutija, ostava) zool.
hitinski omota. proiren u obliku aice, oko
pojedinih hidranata (poli-pa), u koji se
hidrant moe uvui; v. hidrant 2.
hidrotekt (gr. hydor, tekton radnik vetak)
hidrotehniki ininjer.
hidroterapeut (gr. hydor, therapeia slue-nje,
leenje) strunjak za hidroterapiju.
hidroterapija (gr. hydor, therapeia leenje)
nauka o leenju vodom; leenje vodom
(hladnom ili toplom, obinom ili mineralnom, pod tuem, u kadi ili basenu).
hidrotehnika (gr. hydor, technike) nauka o
graevinarstvu u vodi, o vodogradnji, tj. o
radovima na regulisanju reka i potoka, o
sprovoenju kanala u cilju melioracije
zemljita (poljoprivredna hidrotehnika), o
izgraivanju pristanita o osposoblja-van>u
reka za saobraaj (saobraajna hidrotehnika),
o uvoenju vodovoda i kanalizacije po
naseljima
(sanitarna
hidrotehnika),
o
iskoriavanju vodne snage (industrijska
hidrotehnika) itd.
hidrotian (gr. hidrotikos) med. koji tera na
znojenje.

hiJazma

hidrotropizam (gr. hydor, tropos) biol. v. pod

tropizam.
hidrotoraks (gr. hydor, thorax grudni ko)
med. vodena bolest grudi.
hidrofizika (gr. hydor, fizika) deo geo-fizike
koji se bavi prouavanjem fizike osobine
vode i pojava vezanih za hi-drosferu.
hidrofil (gr. hydor, phllos koji voli) bot. naziv
za biljke prilagoene ivotu u vodi,
naroito za cvetnjae, ije se opra-p!ivanje
vri pomou vode.
hidrofilan (gr. hydor, philos prijatelj) koji
voli vodu (tenost); hidrofilna vata, gaza
vata i gaza koje lako upijaju znoj, gnoj i
tenosti; hidrofilne biljke biljke iji se polen
prenosi vodom (up. hidrofil).
hidrofilidi (gr. hydor, philos koji voli) zool.
veslaice.
hidrofilija (gr. hydor, philia prijateljstvo) bot.
opraivanje posredstvom vode.
hidrofita (gr. hydor, phyton biljka) bot,
, vodene biljke; hidatofite.
hidrofoban (gr. hydor, phobos strah) koji se
ne mea s vodom; supr. hidrofilan.
hidrofobija (gr. hydor, phobos) med. strah,
zaziranje od vode (bolest onih koje ujede
besan pas).
hidrofon (gr. hydor, phone zvuk) podvodni
telefon (za javljanje na obalu o brodovima
koji dolaze, a jo se s obale ne vide); aparat
za oslukivanje podmornica.
hidrofor (gr. hydor, phero, phoreo nosim)
vodonosac", crevo za vodu.
hidroftalmija (gr. hydor, ophthalmos oko)
med. vodena bolest oiju.
hidrohinon (gr. hydor, per. kina kora) aromatino
hemijsko
jedinjenje,
beliasti
kristali, lako rastvorljivi u vodi; slui u
fotografiji za spravljanje iza-zivaa.
hidroholecistis (gr. hydor, chole u, kystis
mehur) med. vodena bolest unog mehura.
hidrohorija (gr. hydor, horeo rasprostirem se)
bot. rasprostiranje plodova i semena vodom.
hidrocela (gr. hydor, kele prosutost, kila) med.
vodena kila, nagomilanost vode u semenjacima.
hidrocentrala (gr. hydor, lat. centralis sredini)
elektrina centrala sa pogo-nom na vodu.
hidrocefal (gr. hydor, kephale glava) v.
hidrokefalos.
Hijade (gr. Hyades) pl. mit. nimfe, keri
Atlasove, koje su toliko tugovale za svojim u
lovu postradalim bratom Hijantom, da su ih
bogovi, iz saaljenja, pretvorili u grupu od
sedam zvezda u glavi sazvea Bika".
hijazma (gr. chiasma) znak H (hi) u grkom,
u latinskom H, ukrtanje, ukrsnica; hijazma
nervorum optikorum (nlat. chiasma

hijazmus

1008

nervorum opticorum) zool. ukrsnica onih

ivaca.
hijazmus (gr. chiasmos) 1. oznaavanje
znakom H (hi) ili krstom ( + ) da bi se
upozorilo na patvorenost nekog mesta, ili sa S,
da bi se obratila panja na njegovu lepotu; 2.
gram. krstast poloaj etiri reenina dela,
tako da odgovaraju jedan drugom prvi i
etvrti, drugi i trei; 3. zool. izukrtenost
vlakana, npr. iva-nih.
hijalit (gr. hyalos staklasto providan kamen,
lithos kamen) stakleni opal, providna i kao
staklo sjajna vrsta opala; sjajnocrna,
staklaste i providna masa za izradu
umetnikog posua.
hijalitis (gr. hyalos) med. zapaljenje onog
staklastog tela.
hijalografija (gr. hyalos, grapho crtam,
slikam) mozaik od ilibara, providne smole i
kristala; takoe = hijalotipija.
hijaloidan (gr. hyaloeides) providan kao
staklo, staklast.
hijaloidea (gr. hyalos staklo, eidos vid, oblik)
zool. staklaste opna oka.
hijalotipija (gr. hyalos, typos otisak, slika)
staklopis, tampanje na staklu; slikanje na
staklu.
hijalurgija
(gr.
hyalos,
ergon
delo)
proizvoenje stakla, staklarstvo.
hijat (lat. hiatus) gram. zev, susret dva
samoglasnika na kraju jedne i u poetku
nared-ne rei (ili sloga), obino se izbegava
stapanjem oba samoglasnika ili elizijom
prvog; upljina, prekid veze.
hijatus (lat. hiatus) v. hijat.
hijacint (gr. hyakinthos) 1. bog. zumbul; 2. u
starom veku: dragi kamen boje zumbula
(verovatno na safir); 3. danas: lisnati cirkon
(dragi kamen).
hijena (gr. hyafna) zool. vrsta zveri, poznatih
naroito po tome to se hrane strvi-nom; fig.
zver-ovek.
hijerarh (gr. hieros svet, archo vladam,
hierarches) pristalica vladavine svetaca, tj.
svetenstva; prvosvetenik, duhovni stareina
(poglavar) u pravoslavno! crkvi, jerarh.
hijerarhija (gr. hierarchia) 1. vladavina
svephtenstva; 2. stroga podela svetenika po
inovima; 3. podeljenost nekog drutvenog
reda po stareinstvu, npr. vojna, svetenika,
inovnika hijerarhija.
hijeratian (gr. hieratikos) sveteniki; koji se
tie svetih obreda; hijeratino pismo vrsta
kurzivnog pisma starih Egi-pana kojim su se
sluili u rukopisima, poveljama pismima i dr.
(za razliku od demotinog pisma).
hijerentizam ret. figura u kojoj se ironija javlja
pod vidom dobrog raspoloenja, npr.:
Blago tebi kad si lud!"
hijeroglifi (gr. hieros, glypho izdubem, reem)
slikovno (u vidu figure) pismo

starih Egipana; fig. teko razumljivo,

neitko pismo.
hijeroglifika (gr. hieros, glypho) poznavanje
tajnog pisma; jezik u slikama. hijeroglifski
(gr. hieros, glypho) slikovno
prikazan, slikovit; nejasan, neitak.
hijerograma (gr. hieros, gramma slovo,
pismo) tajno svetenike pismo.
hijerogramatist (gr. hierogrammateus)
poznavalac svetenikog pisma (kod starih
Egipana). hijerograf (gr. hieros, grapho
piem, opisujem) opisivalac stvari koje se smatraju
kao svete. hijerografija (gr. hieros,
grapho piem,
opisujem) 1. tajno pismo; 2. opisivanje i
objanjenje obreda, spisa itd. hi j ero d rama
(gr. hieros, drama radnja, in,
delo) drama sa predmetom uzetim iz Biblije. hijerokrat (gr. hieros, kratos vlada,
vlast)
svetenik-vladar. hijerokratija (gr. hieros,
kratos) vladavina
svetenstva. hijerologija (gr. hieros, logfa) 1.
opisivanje
duhovnih stvari; 2. uenje o svetenim
radnjama i obredima. hijeromantija (gr.
hieros, mantefa predskazivanje, proricanje) proricanje iz utrobe
rtvenih ivotinja. hijeroskopija (gr. hieros,
skopeo posmatram,
gledam) v. hijeromantija. hijeroteka (gr.
hieros, theke priuvite,
koveg) 1. sandue u kome se uvaju stvari
koje se smatraju kao svete (u katolikoj
crkvi); 2. takoe: grob svetitelja. hijerotet
(gr. hieros, tithemi) ureiva ili
osniva (tvorac) obreda. hijerotika (gr.
hieros) uenje o posveivanju.
hijerofant (gr. hierophantes) tuma i uitelj
bogoslubenih obreda kod starih Grka
i Egipana; naroito: prvosvetenik Demetrin i naelnik (rukovodilac) eleuzinijskih misterija. hijetografija (gr. hietos
kia, grapho
opisujem) opisivanje kie", spis o kiovitosti neke zemlje. hijetometar (gr.
hyetos, metron mera, merilo) kiomer; up. ombrometar i pluviometar. hijetometrija (gr. hyetos, metria
merenje)
me,renje koliine kgape koja padne pomou
hijetometra. hijetoskop (gr. hyetos, skopeo
posmatram,
gledam) kiomer; up. ombrometar i pluviometar. hikori (ind., eng. hickory) bog. vrsta
tekog i
tvrdog severnoamerikog drveta iz roda
oraha (Carya alba), naroito dobro za
izradu skija.
hil (gr. chulos sok) fiziol. v. hilus. hila (arap.,
tur. hile) lukavstvo, prevara. hile (gr. hyle
uma; tvar, materija, lat.
silva niyMa, drvo) fol. tvar, materija, pra-

hilemorfizam

1009

tvar (naroito: tobonji kamen mudrosti").

hilemorfizam (gr. hyle tvar, materija, morphe
oblik) fil. uenje o spojenosti svih oblika
(formi) sa nekom tvari (materijom).
hiletika (gr. hyle tvar, materija) fil. nauka o
materiji, o supstanciji sveta.
hilzna (nem. Hiilse ljuska, aura) 1. voj. aura
metka,
metalna
kouljice
punjena
eksplozivom pomou koje se pale i izbacuju
puana i topovska zrna; 2. cevica od
cigarpapira koja se puni duvanom, tuljak za
cigarete.
hilizam (gr. hyle tvar, materija) fil. pogled na
svet koji smatra materiju (hyle) kao
supstanciju sveta, ne odriui ipak postojanje
duha" (koji je odreeno preina-enje i
komplikovana materije); supr. psi-hizam.
hilijada (gr. chilias gen. chiliados) zbirka, niz
ili broj od tisuu, tisuu (hiljadu) godina.
hilijazam (gr. chilioi hiljadu) uenje gno-stiara
i Sv. pisma (Mat. 26,29 i Otkrivenje 20,4 i d.)
o nekom predstojeem carstvu da e Hristos
lino sii s neba i vladati 1000 godina pre
smaka sveta; fil. po Kantu: vera u
napredovanje ljudi ka dalekom cilju
moralnog savrenstva.
hilijarh (gr. chilioi, archo vladam, zapovedam) u starih Grka i Makedonaca, zapovednik
odreda od 1000 vojnika; kod Persija-naca
naziv za visoku linost na dvoru.
hilijast (gr. chilioi) pristalica ili pobornik
hilijazma, naro. u I i P veku.
hiliogon (gr. chilioi, gonta ugao) hiljadougaonik.
hilifikacija (gr. chylos sok, lat. facere initi,
stvarati) v. hilopoezis.
hilobijci (gr. hyle uma, W66 ivim,
hylobion) pl, ljudi koji ive po umama,
stanovnici ume.
hilogenija (gr. hyle tvar,' materija, genos
poreklo) postanak i razvitak materije.
hilognozija (gr. tvar, materija, gnosis saznanje,
poznavanje) uenje, nauka o materiji ili
pratvari.
hilozis (gr. chylosis pretvaranje u sok) fiziol.
v. hilopoezis.
hilozoizam (gr. hyle materija, zoe ivot) fil.
pravac koji smatra da je sva materija iva i da
ima duevne osobine, shvatanje ,,da materija
nikada ne moe postojati niti biti delatna bez
duha kao ni duh bez materije" (Gete), i da
svaki atom poseduje izvesnu inherentnu
koliinu snage i da je, u tome smislu,
oduhovljen" (Hekel).
hilozoist (gr. hyle materija, zoe ivot)
pristalica hilozoizma.
hiloklepsis (gr. chylos sok, klepto skrivam)
med. lagano gubljenje hilusa.
hilologija (gr. hyle materija, tvar, logia nauka)
1. nauka o materiji.
64 Leksikon

himenoptera

hilologija (gr. chylos sok, logia) 2. nauka o

mlenom, probavnom soku (hilusu).
hilonomian (gr. hylonomos) koji u umama
pase; boravi ili ivi.
hilopatizam (gr. hyle materija, pathos uvstvo,
oseanje) fil. uenje koje materiji kao takvoj
pripisuje oseanja i strasti.
hiloplastika (gr. hyle materija, plastikos
uobliavan, koji uobliava, obrazovan, koji
obrazuje) 1. v. hilogenija.
hiloplastika (gr. cheilos, plastike) 2. v.
heiloplastika.
hilopoezis (gr. chylos sok, poiesis pravljenje,
stvaranje) fiziol. stvaranje hilusa u elucu.
hilopoetian (gr. chylos sok, poietikos,
tvoran) sokotvoran, koji stvara ili daje
hilus.
hilopsihizam (gr. hyle materija, psyche dua)
v. hilozoizam.
hilorea (gr. chylos sok, rheo teem, curim)
med. bolesni izliv hilusa, mleast proliv.
hiloteizam (gr. hyle materija, theos bog)
uenje o boanstvenosti materije.
hiloteist (gr. hyle materija, theos bog) onaj koji
materiju, tj. svet, smatra boanstvom.
hilotoraks (gr. chylos sok, thorax grudni ko)
med. izliv mlenog soka (hilusa) u grudni
ko.
hilofagi (gr. hyle drvo, phagem jesti) dr-vojeci,
drvoderi.
hiloforan (gr. chylos sok, phero, phor6
nosim) Koji vodi mleni sok (hilus).
hiloftarzis (gr. chylos sok, phtharsis
unitenje) med. unitavanje mlenog soka
(hilusa).
hilurija (gr. chylos sok, uron mokraa) med.
mokrenje mlenim sokom (hilusom).
hilus (gr. chylos sok) fiziol. mleni, hranljivi
sok, beli sok koji se stvara od hrane putem
drugog varenja i koji potom prelazi u krv.
him (gr. chymos tenost, sok) fiziol. v. himus,
himation (gr. himation) u staroj Grkoj,
ogrta.
himen (gr. hymen opna) znat. devojaki zalistak, devinjak (polumeseast nabor sluzokoe na ulazu devojake usmine, koji ga
delimino zatvara).
Himen (gr. Hymen) 1. mit. bog braka i svadbe
kod starih Grka, predstavljan kao mladi sa
svadbenom buktinjom i vencem; 2. svad-bena
pesma pri izvoenju mlade iz kue.
Himenej (gr. Hymenaios) mit. v. Himen.
himenej (gr. hym^naios) svadbena pesma.
himenitis (gr. hymen opna) med. zapaljenje
utrobne sluzokoe (sluznice).
himenografija (gr. hymen, graphia opis)
opisivanje koice (opne).
himenologija (gr. hymen, logia nauka) nauka o
opni.
himenoptera (gr. hymen opna, pteron krilo) pl.
zool. opnokrilci.

himenopterologiJa

1010

himenopterologiJa (gr. hymen, pteron, logia

nauka) zool. nauka o opnokrilcima.
himenotomija (gr. hymen, tome seenje) med.
seenje (ili: rasecanje) opne.
himera (gr. chimaira) 1. mit. legendarna,
strana neman kod starih Grka (spreda lav, u
sredini koza, a pozadi zmaj); 2. fig. varka,
samoobmana,
uobraenje,
sanjarija,
neizvodljiva misao, imera.
himerian
(gr.
chimaira)
neostvarljiv,
nestvaran, neizvodljiv, uobraen.
himija (gr. chymeia) v. hemija.
himifikacija (gr. chymos sok, lat. facere
uiniti, nainiti) fiziol. pretvaranje hrane u
himus, prvo varenje hrane u elucu.
himna (gr. hymnos) 1. kod Grka: pesma
pohvalnica, pohvalna pesma, slavopojka u
ast bogova ili heroja, prvobitno epska,
docnije vie lirska; 2. rlg. pohvalna pesma u
slavu boju, Hristovu ili svetaku; 3.
slubena dravna pesma, koja se svira ili
peva u sveanim prilikama.
himnarijum
(nlat.
hymnarium)
knjiga
katolikih crkvenih himni.
himnist (gr. hymnos) pisac himni, pesnik
himni, himnopevac.
himnograf (gr. hymnos) v. himnist.
himnod (gr. hymnos) peva himni; u
Rimskom carstvu postojali su kolegiji himnoda koji su pevanjem veliali careve.
himnologija (gr. hymnos, logia) uenje o
crkvenim pesmama i pesnicima.
himozis (gr. chymos sok) v. himifikacija.
himorea (gr. chymos, rheo teem, curim) med.
isticanje kae od hrane iz rana tankog creva.
himus (gr. chymos) fiziol. pristupom ui
izmenjena kaa svarene hrane, koja slui
ishranjivanju.
hinduizam socijalno-religiozni sistem u Indiji;
svi obiaji, verski obredi i shvatanja, tradicije
i mitologije koje su sank-cionisane svetim
knjigama (Bede i dr.) i propisima brahmana.
hindustani glavni govorni jezik u severnoj
Indiji i Pakistanu (dve knjievne vari-jante:
hindi, sa mnogo sanskrtskih rei, danas
slubeni jezik u Indiji, i urdu sa persijskim i
arapskim elementima); hin-dostani.
hintov (ma. hinto) koije, karuce.
hipaktika (gr. hypaktikos proistan, hypa-go
istim, preistim) pl. med. sredstva za blago
ienje (creva).
hipalgezija (gr. hypo pod, ispod, algos bol)
med. umanjeno oseanje bola.
hinantropija (gr. hippos konj, anthropos
ovek) med. ludilo u kome bolesnik uobrazi da
je konj.
hipapopleksija (gr. hypo, apoplexia kap,
kaplja) med. slab, mali udar kaplje.
hiparh (gr. hfpp-archos) zapovednik konjice.

hiperdrama

hiparhija (gr. hipparchia) in hiparha;

odred grke konjice od 512 vojnika.
hipate (gr. hypatos najvii, hypatos sc.
chorde) muz. najvia ili, po dananjem
kazivanju, najnie, najdublja ica starogrkog tonskog sistema.
hipaciditet (gr. hypo, nlat. aciditas kise-lost)
med. nedostatak kiseline.
hiper- (gr. hyper) preko-, nad-, iznad (javlja se
kao predmetak u sloenicama i oznaava
neto prekomerno, poveano, suvie i sl.).
hiperalgezija (gr. hyper, algesis oseaj bola,
oseanje bola) med. uveana, pojaana
osetljivost bola.
hiperastenija (gr. hyper, astheneia slabost)
med. potpuna malaksalost i iznurenost.
hiperauksezis (gr. hyper, auxesis poveanje)
med. bolesna uveanost, npr. duice oka.
hiperafija (gr. hyper, apto dodirnem, pipnem)
med. bolesno uveana sposobnost oseaja
dodira preosetljivost pri pipanju.
hiperaciditet (gr. hyper, nlat. aciditas kiselost)
med. suviak kiseline, uveana kiselost; supr.
hipoaciditet.
hiperbaton (gr. hyperbaton od hyperbafno)
premep!tanje rei iz njihovog prirodnog reda
(kao gramatika figura).
hiperbola (gr. hyperbole) i. geom. kriva u
ravni koja ima svojstvo da je za svaku
njenu taku razlika odstojanja od dve stalne
take uvek ista (konstantna); up. elipsa,
parabola; 2 ret. preterivanje, preterano
uveavanje onoga to treba kazati ili
preterano umanjivanje onoga o emu se
govori, u nameri da se na to obrati to vea
panja, npr.: Ljuto cvili do neba se uje",
Pravi se manji od makova zrna".
hiperbolisati (gr. hyperbole) ret. pretera-ti,
preterivati (reju, izrazom).
hiperbolian (gr. hyperbolikos) 1. geom. koji
pripada hiperboli, koji se tie hiperbo-le,
oblika hiperbole; 2. ret. preteran (izrazom,
reima).
hiperboloid (gr. hyperbole, eidos oblik, vid)
kom. kriva povrina drugoga stepena sa
jednim sreditem i koju izvesne ravni seku po
hiperbolama; telo ogranieno takvom
povrinom.
Hiperborejci (gr. hyper, boreiaios severni) u
grkoj mitologiji: narod koji u izobilju ivi na
krajnjem severu Evrope; fig. pe-sniki naziv
za Skandinavce.
hiperbulija (gr. hyper, btilomai hou)
prekomerno uveana snaga volje.
hipergeuzija (gr. hyper, geusis ukus) med.
prekomerna osetljivost ukusa.
hiperglikemija (gr. hyper, glykys sladak,
haima krv) med. poveanje eera u krvi.
hiperdaktilija (gr. hyper, daktylos prst)
prekobrojnost prstiju (ruke ili noge).
hiperdrama (gr. hyper, drama radnja) drama
nezgodna i teka za prikazivanje (zbog
nedostatka sredstava za njeno izvoenje).

hiperduliJa

1011

hiperdulija (gr. hyper, dulia ropstvo) preterano

potovanje, npr. Bogorodice.
hiperemija (gr. hyper, haima krv) med. prepunjenost krvlju, presienost krvnih sudova
krvlju.
hiperepidoza (gr. hyper, epidosis rastenje)
med. uveanost nekog tkiva ili organa.
hipereretizija (gr. hyper, erethizo draim,
nadraujem) v. hiperestezija.
hiperestezija (gr. hyper, aisthesis oseaj, oset)
med. preterana osetljivost i razdraljivost.
hiperit (gr.) dubinska eruptivna stena.
hiperkatalektiki (gr. hyper, katal^go navodim,
po redu kazujem) metr. naziv za stih koji je za
jedan slog dui od potpunog.
hiperkatarza (gr. hyper, katharsis ienje)
med. prekomerno ienje (creva).
hiperkriza (gr. hyper, krisis odluka, ishod)
med. odvie estok obrt u stanju neke oblasti.
hiperkritika (gr. hyper, kritike) preterano
stroga kritika; strast za kuenjem.
hiperkritiar (gr. hyper, kritikos) preterano
strog kritiar.
hiperkultura (gr. hyper, lat. cultura) prekomerna obrazovanost (kultura).
hipermangan hen. kalijev permanganat (nlat.
kalium hypermanganicum), tamnoljubia-sti
kristali zelenoplava metalna sjaja i opora
ukusa; rastvoren u hladnoj vodi slui kao
dezinfekciono sredstvo za ispiranje rana,
ireva, protiv znojenja nogu i dr.
hipermastija (gr. hyper, mastos dojka, sisa)
med. prekobrojnost bradavica (na dojci).
hipermetropija (gr. hyper, metron mera, ops
gei. opos oko) med. uroena dalekovidost
(nedostatak kod koga su daljina jasnog vida i
daljina bliske take vee nego kod
normalnog oka).
hipermnezija (gr. hyper, mneme seanje,
pamenje) neprirodna, poveana mo
pamenja.
hipernoja (gr. hyper, noos um, duh) med. svaka
bolest sa uveanom delatnou duha.
hiperoksid (gr. hyper, oxys) v. superoksid.
hiperoksidacija (gr. hyper, oxys) hem. prezasienost kiseonikom.
hiperol (gr.) farm. fabriko ime za praak ili
tablete sa hidrogenovim oksidom, iji rastvor
slui za dezinfekciju i za ispiranje usta, grla
i uiju.
hiperoni (gr. hyper) fiz. vrsta elementar-nih
nuklearnih estica ija je masa vea od mase
protona i neutrona.
hiperopsija (gr. hyper, brz gen. opos oko) v.
hipermetropija.
hiperosmija (gr. hyper, osrae miris) med.
bolesno uveana sposobnost mirisanja.
hiperostoza (gr. hyper, osteon kost) med.
prebujno rastenje pokosnice; takoe: bolesno
zadebljanje cele kosti.
64*

hiperhedonija

hipsrpatija (gr. hyper, pathos uvstvo,

oseanje, strast; bolest) med. prekomerna
osetljivost ili sklonost bolestima.
hiperplazija (gr. hyper, plasso uobliavam,
obrazujem) biol. v. pod hipertrofija.
hiperpopulacija (gr. hyper, populacija)
prenaseljenost.
hiperprodukcija (gr. hyper, lat. productio
proizvodnja) proizvodnja neega vie nego to
je potrebno, stanje kad se vie proizvodi
nego to se moe potroiti.
hipersarkoza (gr. hyper, safx gen. sarkos
meso) med. prekomerno rastenje mesa, divlje
meso".
hipersenzibilnost (gr. hypr iznad, senzi-bilan)
preosetljivost.
hiperskepticizam (gr. hyper, skepsis sumnja)
preterana sklonost sumnjanju.
hipsrsomnija (gr. hyper, lat. somnus san)
prevelika potreba za snom.
hinersonina brzina nadzvuna brzina kretanja
tela pri kojoj se (u atmosferi) pojavljuje
toplotni zid.
hiperstenija (gr. hyper, sthenos snaga, ja-ina)
prevelika jakost tela; bolesno uveana
ivotna snaga.
hipertenzija (gr. hyper, lat. tendere, tensum
napinjati, naprezati, nlat. tensio napinja-nje)
med. poveanje krvnog pritiska; po-vean
krvni pritisak.
hiperteriija (gr. hyper, thermos topao, vru)
med. povienje temperature tela iznad
normale,
tj.
iznad
37S;
poviena
temperatura.
ipertimija (gr. hyper, thymos dua, srce,
uvstvo, strast) 1. med. duhovna bolest sa
ludom hrabrou; 2. preteran spolni nagon.
hipertireoza (gr. hyper, tireos tit) med.
pojaane stvaranje hormona u titastoj lezdi;
up. Bazedovljeva bolest.
hipertonija (gr. hyper, tonos zategnutost,
napon) 1. prenapregnutost, prenapetost; 2.
med. poveana napetost muskulature arte-rija;
povean krvni pritisak u oku (kod
glaukoma).
hipertonian (gr. hyper, tonos) koji ima ili
koji izaziva veu napetost, vii pritisak.
hipertrinoza (gr. hyper, trix gen. trichos
vlas, dlaka) preterana dlakavost (kosma-tost).
hipertrofija (gr. hyper, trophe hrana, ishrana)
prehranjenost; biol. preterano uveavanje
jednog organa rastenjem njegovih normalnih
sastojaka ili njihovim umnoavanjem
(hiperplazija);
takoe:
prekomerna
uveanost celog organizma.
hiperfiziki (gr. hyper, physikos) natul-ni,
natprirodni.
hiperflegmatian (gr. hyper, phlegmatikos
sluzav) odvie trom, previe spor.
hiperhedonija
(gr.
hypr,
hedone
zadovoljstvo) med. preterana uveanost
pohotljivo-sti.

hiperhidroza

1012

hiperhidroza (gr. hyper, hidros znoj) med.

prekomerno znojenje.
hipestezija (gr. urb pod, ispod, aisthesis
oseaj) psih. nedovoljna, oslabljena osetljivost.
hipi (eng. hip potitenost, emer, turob-nost)
drutvena i kulturna grupa u SAD i zap.
Evropi, iji lanovi, drutveno nea-daptirane
jedinke, u znak nepristajanja na drutvenu
situaciju visoko razvijenih zemalja, vode i
sebe i drutvo u propast podavanjem uivanju
droga i krenjem moralnih normi.
hipijade (gr. hippos konj) um. kipovi ena-konjanika, npr. amazonki.
hipijatar (gr. hippos konj, iatros lekar) lekar
specijalist za konjske bolesti.
hipijatrika (gr. hyppos, iatreia leenje)
nauka ili vetina leenja konja.
hipnobat (gr. hypnos san, baino idem,
gredem) mesear.
hipnoza (gr. hypnos san) 1. psih. uspavljivanje, vetaki stvoreno snu slino stanje
svesti u kome je svojevoljna delatnost
miljenja
i
htenja,
usled
izvesnog
ograniavanja svesti, smanjena ili posve
iskljuena, tako da je osoba dovedena u
takvo stanje naroito podesan predmet za
sugestije; 2. fiziol. iskljuivanje izvesnih
ganglijskih elija kore velikog mozga koje,
u budnom stanju, izazivaju svesne i voljne
radnje.
hipnolepsija (gr. hypnos, lepsis obuzimanje,
napad) med. bolesna elja za spavanjem,
stalna dremljivost.
hipnologija (gr. hypnos, logm nauka) nauka o
snu.
hipnopatija (gr. hypnos, pathos bolest) med.
bolest spavanja.
hipnotizam (gr. hypnos) nauka o promenama u
delatnosti mozga i ivaca koje u ovejem
telu izazivaju sredstva za uspavlji-vanje
hipnozom; bezvoljno i besvesno stanje jedne
hipnotizirane osobe.
hipnotizer (gr. hypnos) onaj koji druge
dovodi u stanje hipnoze.
hipnotizirati v. hipnotisati.
hipnotikum (gr. hypnos san) med. sredstvo,
napitak za uspavljivanje.
hipnotisati (gr. hypnos san) 1. uspavati,
uspavljivati; 2. psih. upotrebom spolja -njih
sredstava dovesti nekog u stanje dubokog
sna, koje ide do potpunog isklju-enja
delatnosti svesti, a koje je praeno udnim
obmanama i automatskim kretanjima; 3. fig.
nekim potpuno svladati, opi-niti koga.
hipnotici (gr. hypnotikos) sredstva za
uspavljivanje.
hipnotian (gr. hypnotikos) koji uspavljuje,
koji liava dejstva svesti.
hipnofobija (gr. hypnos san, phobos strah)
trzanje od straha u snu.
hilo- (gr. hypo) 1. predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: pod, ispod.

hipokofoza

hilo- (gr. hlppos) 2. predmetak u sloeni-cama

sa znaenjem: konj, konjski.
hipoaciditet (gr. hypo, lat. aciditas) ned.
nedovoljna koliina sone kiseline u elucu;
supr. hiperaciditet.
hipobaza (gr. hypo, basis osnova) podloga,
osnova, postolje.
hipobijazam (gr. hypo, biazo svodim) mat.
svoenje jedne jednaine na nii stepen.
hipoblast (gr. hypo, blastos klica) zool.
unutranji list u zametku (embriju).
hipoblefaron (gr. hypo, blepharon oni
kapak) med. 1. oteenost ispod onih kapaka;
2. vetako oko.
hipovitaminoza v. avitaminoza.
hipogastrijum (gr. hypo, gaster trbuh) anat. donji
deo trbuha (od pupka do preponske spone).
hipogej (gr. hypo, ge zemlja) podzemni
prostor; podrum; grob, grobnica, = katakomba.
hipoginian (gr. hypo, gyne ena) koji je ispod
enskog organa"; bog. naziv za cvet kod koga
su pranine niti, veni i aica dublje od
plodite.
hipoglikemija (gr. hypo, glykys sladak, hai-ma
krv) med. nedostatak eera u krvi.
hipoglosis (gr. purb, glossa jezik) med. ir pod
jezikom.
hipoglosus (gr. hypo, glossa jezik, pl. nervus
hypoglossus) anat. ivac koji pokree jezik
(dvanaesti lubanjski ivani par).
kilogram (gr. hypo, gramma pismo, pisano)
potpis (naroito pri dnu stubova).
Hipogrif (gr. hippos konj, gryps ptica grif)
krilati konj, koga je izmislio talijanski pesnik
Bojardo; takoe = Pegaz.
hipodam (gr. hippodamos koji ukrouje
konje) ukrotilac konja.
hipodermatian (gr. hypo, derma koa) koji se
nalazi ispod koe, potkoni.
hipodrom (gr. hippodromos) 1. mesto za
odravanje konjskih trka, trkalite.
hipodrom (gr. hyppo-dromos utoite) 2.
pokriveno mesto za etanje, pokriveno
etalite.
hipokampi (gr. hyppo-kampe) pl. mit. morska
udovita s konjskim telom, na kojima
morski bogovi jau (est motiv na starim
sarkofazima).
hipokarpian (gr. hypo, karp6s plod) bog. koji
se nalazi ispod plodite.
hipokaust (gr. hypo, kaustos zapaljen) antiki
ureaj za zagrevanje prostorija toplim
vazduhom.
hipokineza (gr. hypo, kineo kreem) med.
umanjena sposobnost kretanja.
hipokorizam (gr. hypokorismbs laskavo
kazivanje, laskav naziv) laskava re;
ublaujui izraz =eufemizam.
hipokoristik (gr. hypokoristikon) 1. ime
odmila, ime iz milote, npr. okica mesto
ore; 2. takoe: deminutiv.
hipokofoza (gr. hypokophos nagluv) med.
nagluhost.

hipokratiari

1013

hipokratiari lekari-pristalice naina leenja

najuvenijeg lekara st. veka Hipo-krata (460377. pre n. e.), koji se poglavito sastoji u
ekanju da sama priroda pomogne izleenju
(naelo: medicus curat, natura sanat lekar
se stara, priroda lei).
hipokrizija (gr. hipokrisis) pretvaranje,
pritvorstvo, licemerstvo.
hipokrit (gr. hypokrites) licemer, pretvaralo.
hipolog (gr. hippos konj, logos) poznavalac
konja.
hipologija (gr. hippos, logfa) konjarstvo,
nauka o konjima.
hipomanija (gr. hippomanla ludo voljenje
konja) preterana ljubav prema konjima.
hgagomantija (gr. hippos konj, manteia predskazivanje) proricanje po rzanju konja.
hipomahija (gr. hippomachia) konjika
bitka.
hipomnezija (gr. hypo pod, ispod, mnesis
seanje) med. zaboravnost, slabo pamenje.
hipomnema
(gr.
hypomnema)
seanje;
dodatak, dometak (pismu, spisu); spomenica,
letopis; takoe: protokol.
hipomnematograf (gr. hypomnematographos) pisac spomenice, letopisac, onaj koji
pie u spomenicu; takoe: protoko-list.
hipomorija (gr. hypomoros sulud, luckast) psih.
suludost, luckastost.
Hiponaktov stih etr. stih nazvan po svom
pronalazau, grkom pesniku Hiponaktu
(rropah, oko 550. god. pre n. e.); v. holijamb.
hipopatologija (gr. hippos konj, pathos bolest,
logia nauka) nauka o bolestima konja.
hipopion (gr. hypo pod, ispod, ops ki. opos
oko, ruop gnoj) med. podilaenje krvi i
gnoja pod oko.
hipoplazija (gr. hypo, plasso obrazujem,
tvorim) med. zakrljalost, nepotpuna razvijenost nekog organa usled smenjivanja
broja i veliine elija u njemu.
hipoileksija (gr. hypo, plexis udarac, udar) med.
lak udar kaplje.
hipopotam (gr. hippos konj, potamos reka)
zool. vodeni ili nilski konj (u rekama Afrike).
hiposkop (gr. hypo, skopeo posmatram,
gledam) voj. vrsta durbina sa dva dugaka
kraka (slui za osmatranje neprijatelja iz
prikriveno! poloaja, rova i sl.).
hipospadija (gr. hypo, spao vuem, trgnem)
med. uroena nakaznost kod koje muka
mokrana cev ima otvor ve pri dnu ili u
sredini donje strane uda; supr. epispadija.
hipospazma (gr. hypo, spasmos gr.) med. slab
gr, naroito onih kapaka.
hipostaza
(gr.
hypostasis
podmetanje,
stavljanje pod; stavljenost pod; podloga;
talog; tvar, supstancija, materija; postojanje,
stvarnost) 1. podloga, osnova; 2. bie,
supstancija; 3. hen. mokrani talog; 4. med.
zastajanje krvi; 5. fil. opredmetlja-

hipotetian

vanje, popredmetljavanje, opredmetljenje,

popredmetljenje nekog svojstva, nekog
pojma, uopte neeg apstraktnog.
hipostazirati (gr. hypostasis) opredmetiti,
opredmetljivati,
popredmetiti,
popredmetljivati,
uiniti
neto
predmetom
ili
supstancijom, materijom, stvarnim, rzna-ku
nekog predmeta posmatrati kao zaseban
predmet, neto zamiljeno pretpostavljati kao
da stvarno postoji.
hipostatian (gr. hypostatikos koji se stavlja
pod, postojan) bitan, predmetan (supstancionalan), samostalan; up. hipostaza.
hipostenija (gr. hypo, sthenos snaga, jaina)
med. malaksavanje, slabljenje, gubljenje
snage.
hipostilon (gr. hypo, stylos stub, hyposty-lon)
apx. pokriven hodnik sa stubovima.
hipostrofa
(gr.
hypostrophe
okretanje;
vraanje, povratak) med. 1. okrenutost (materice); 2. povratak bolesti.
hiposfagma (gr. hyposphagma mesto naselo
krvlju) med. podilaenje ili izliv krvi,
naroito u oko.
hipotaksa (gr. hypotaxis) podreivanje, podreenost; sulr. parataksa.
hipotaktian (gr. hypotaktikos) koji podreuje,
podredni, koji se tie hipotakse; naredni,
sledei.
hipotalamus (gr. hypo, thalamos) anat. deo
mozga u kojem su centri vegetativnog ivanog sistema.
hipoteza
(gr.
hypothesis)
pretpostavka,
pretpostavljanje; nauio: pretpostavka koja
treba da dopuni oskudno empirijsko saznanje;
prethodno uzimanje neizvesnog i jo
nedokazanog, ali i nepobijenog, opteg
pravila radi objanjenja jedne injenice ili
vie injenica; eks hipo-tezi (lat. eh
hypothesi) na osnovu pretpostavke, prema
pretpostavci; in hipotezi (lat. in hypotesi) u
primeni na dati sluaj.
hipoteke (gr. hypotheke zaloga) nepokretna
zaloga, zajam dat uz pribeleku na imanje,
pravo poverioca na nepokretno imanje
koje mu je dunik ustupio kao zalogu.
hipotekar (lat. hipotecarius) davalac zajma na
hipoteku.
hipotekarni (gr. hypotheke zaloga) koji se tie
hipoteke; hipotekarna danka banka koja daje
zajmove na nepokretna imanja; hipotekarni
kredit zajam dobiven na zalogu nepokretnog
imanja; hipotekarni poslovi davanje zajmova
na podlogu nepokretnih imanja.
hipotenzija (gr. hypo ispod, lat. tensio napon)
med. umanjen (slab) napon, pritisak.
hipotenuza (gr. e hypotemusa) geom. strana u
pravouglom trouglu koja lei nasuprot
pravog ugla.
hipotermija (gr. hypo, thermos topao) med.
temperatura tela ispod normalne temperature.
hipotetian (gr. hypothetikos) koji se osni-va
na hipotezi, pretpostavljen, uslovan,

hipotetiki

1014

nedokazan, sumnjiv; pogodbeni; hipoteti-na

reenica gram. pogodbena reenica; log.
hipotetian sud sud sastavljen od dva prosta
suda, od kojih je prvi razlog, po-godba, a
drugi izlazi iz njega kao posledica, tj. predikat
R
pripada
subjektu
S
samo
pod
pretpostavkom da predikat R pripada subjektu
Q, npr.: Ako Sunce sija, trava raste;
hipotetian silogizam silogizam ije premise
sadre i hipotetine sudove (ist hipotetian
silogizam ako su obe premise hipotetini
sudovi, onda je i zakljuak hipotetian;
meani hipotetian silogizam ako je jedna
premisa katego-rian sud, onda je i
zakljuak katego-rian).
hipotetiki (gr. hypothetikos) v. hipotetian;
hipotetiki imperativ fil. v. pod imperativ.
hipotipoza (gr. hypo-typosis) ret. neposredno,
oevidno predstavljanje i prikazi-vanje;
kratak nacrt.
hipotireoza (gr. hipo, lat. thyreoidea) med.
umanjena funkcija titaste lezde.
hipotireoidizam (gr. hypo, thyreos tit, eidos
oblik) med. smanjena delatnost tit-ne lezde.
hipotonija (gr. hypo, teino napinjem) med.
smanjena napetost tkiva.
hipotropijazam (gr. hypotropiasmos) med.
povratak bolesti.
hipotropian (gr. hypotropicos) koji se rado
ili lako vraa.
hipotrof (gr. hypotrophos koji hrani konje)
odgajiva konja.
hipotrofija (gr. hippotrophfa hranjenje
konja) odgajivanje konja, konjarstvo.
hipofagija (gr. hlppos konj, phagein jesti)
jedenje konjskog mesa.
hipofiza (gr. hypophysis porast, prira-p!taj,
od hypophyomai rasti posle, prira-sti) aiat.
modani privesak (mala lezda u mozgu sa
iskljuivo unutranjim luenjem).
hipofilian (gr. hypo, phyllon list) bog. koji
raste ispod lista.
hipofilokarpian (gr. hypo, phyllon, kar-pos
plod) bog. kome raste plod ispod lista.
hipoflegmazija (gr. hypo, phlegmasia) med.
malo zapaljenje.
hipofora (gr. hypophora snoenje, odvo-enje
dole) 1. med. ir sa fistulom; 2. ret. napomena,
primedba.
hipoftalmija (gr. hypo, ophthalmos oko) v.
hipopion.
hipoholija (gr. hypo, chole u) med. smanjene
luenje ui.
hipohondrialgija (gr. hypo, chondros, rskavica na donjem delu grudve kosti, algos
bol) med. hipohondrian bol.
hipohondrija (gr. hypochondrios koji se
nalazi ispod trudne rskavice, ispod laice,
hypo ispod, chondros rskavica na donjem
kraju grudnjae ili trudne kosti mislilo se
da je donji trbuh sedite

hiro-

hipohondrije) sumornost, seta, amotinja (kao

posledica ivane bolesti koja se sastoji u
stalnoj zabrinutosti za stanje zdravlja svog
tela ili duha); stalna, preterana i bezrazlona
zabrinutost za svoje zdravlje, praena
strahom od bolesti koje stvarno ne postoje;
fig. nastranost; up. heautontimorumenija.
hipohondrij(um) (gr. hypo ispod, chondros)
aiat. deo tela ispod rebara, gde su jetra, eludac
i slezina.
hipohondrist (gr.) bolesnik od hipohondrije,
sumoran, setan ovek; nastran ovek,
samomuitelj; uobraeni bolesnik.
hipohondrian (gr.) sumoran, setan, samomuiteljski; nastran.
hipocentar (gr. uro, lat. centrum sredite)
geol. taka u dubini Zemljine kore iz koje
polaze zemljotresi i iz koje se ire ka
povrini i dubini Zemlje.
hipocikloida (gr. hypo, kyklos krug, efdos vid,
oblik) mat. kriva koju opisuje taka na obimu
kruga koji se kotrlja s unutranje strane na
drugom krugu; up. epici-kloida.
hipso- (gr. hypsos) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem: visok; uzvien.
hiisograf (gr. hypsos, grapho piem) ak. aparat
koji belei jaine vazdune struje pri govoru.
hipsologija (gr. hypsos uzvienost, logfa
nauka) uenje, nauka o uzvienom.
hipsometar (gr. hypsos visina, metron mera,
merile) visinomer, aneroid za barome-tarska
merenja visina.
hipsometrija (gr. hypsos visina, metria
merenje) merenje visina.
hipsotermometar (gr. hypsos, thermos topao,
metron mera, merile) fiz. v. termobarome-tar.
hipsofobija (gr. hypsos, phobeomai bojim se)
med. strah od visine.
hipurgija (gr. hypurgfa usluga, pomo) nudiljstvo, bolniarstvo, negovanje i staranje
oko bolesnika kao terapeutska disciplina.
hipus (gr. hippos) med. gr duice oka sa
brzim i naizmeninim suavanjem i proP1irivanjem zenice.
hir (pere., tur. hire) samovolja, udljivost,
jogunstvo, obest.
hiragana (jap.) japanske slogovno pismo.
hiragon (gr. cheir ruka, ago vodim) rukovoa, naprava pomou koje slepi piu.
hiragra (gr. cheir, agra plen) med. kostobolja
ruke.
hirizis (gr. cheirizo vidarski postupak) med.
leenje rukom; naroito: v. pod magne-tizirati
2.
hirizmus (gr. cheirismos vidarsko postupanje,
leenje) med. v. hirizis.
hirkaj-erif (arap.) ogrta Prorokov, veoma
potovana muhamedanska svetinja.
hiro- (gr. cheir gei. cheiros) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: ruka.

hirogramatist

1015

hirogramatist (gr. cheir gen. cheiros, gramma

crta, pismo) v. grafolog. hirogramatomantija
(gr. cheir, gramma,
mantefa gatanje, proricanje) v. grafolo-

gija.
hirograf (gr. cheir, grapho piem) rukopis;
ono to je napisano rukom, priznanica. hirolog (gr. cheir, logos govor) onaj
koji
govori prstima; takoe = hiromant.
hirologija (gr. cheir, lego govorim) 1. govor,
sporazumevanje prstima (kod gluvonemih);
2. v. hiromantija. hiromant (gr. chefr
gen. cheiros, mantis
prorok) gatar u dlan. hiromantija (gr. cheir,
mantefa predskazivanje, proricanje) gatanje u dlan, itanje
sudbine po crtama na dlanu. hironijum med.
opasan i teko izleiv ir
(koji bi, toboe, mogao da izlei samo
uveni vidar Hiron). hironomija (gr.
cheironomia kretanje ruku
po izvesnim pravilima) nauka o retorskom kretanju rukama, o besednikoj gestikulaciji (deo mimike). hiropedija (gr.
cheir, paideuo odgajujem,
vaspitavam) vebanje radi sticanja spretnosti u rukama. hiroplast (gr. cheir,
plasso uobliavam,
obrazujem) rukotvorac", instrument pomou
koga se ruke (prsti) dre u pravilnom poloaju
pri sviranju na klaviru. hiroplastika (gr.
cheir, plastike vetina
uobliavanja) rukotvorstvo", izraivanje
kipova od mekanih materija (voska, gline
i dr.). hiroptera (gr. cheir, pteron krilo) pl.
zool.
ljiljci. hiroreuma (gr. cheir, rheuma) med.
reumatian otok ruke. hirotezija (gr. chelr, thesis
metanje) med.
leenje stavljanjem ruku na obolelo mesto.
hiroteka (gr. chelr, theke priuvite,
koveg) hir. rukaviast zavoj (koji obvija
celu ruku). hirotonija (gr. cheirotonla
ispruanje
ruke) posveenje, rukopoloenje (za pravoslavnog svetenika ili episkopa). hirotonisati
(gr. cheirotoneo ispruim
ruku) rukopoloiti, posvetiti za pravoslavnog svetenika i episkopa. hirurg (gr.
cheirurgis, cheir ruka, ergon
delo) med. lekar koji se bavi hirurgijom,
vidar, operater. hirurgija (gr. cheimrgla) med.
leenje koje se
vri rukama, tj. operativnim putem. hirurki
(gr. cheirurgikos) hirurgijski,
koji se tie hirurgije, vidarski. hircizam
(lat. hircus jarac) miris slian
jareem, previna. hisar (arap.) zamak,
tvrava, grad. hisarnik (arap.-tur.) gradi.
hispanizam (lat. Hispania panija) osobenost
panskog jezika i govora. Hispanija (lat.
Hispania) panija.

histeroparaliza

histera (gr. hystera) med. materica; posteljina,

plodnica.
histeralgija (gr. hystera materica, algos bol)
med. bol u materici.
histerezija (gr. chystereo docnim, kasnim,
zadocnjavam, zakanjavanje) fkz. elastine
histerezija pojava da se elastine tela po
prestanku delovanje sile koja je izmenila
njihov oblik ne vraaju odmah, nego tek
posle nekog vremena u prvobitno stanje;
magnetna histerezija pojava da magneti-zam
jednog eleznog tela ne zavisi samo od
trenutne magnetne sile, nego i od magnetne sile
koja je pre toga na njega delovala, tako da
je ono zadralo neto preanjeg magnetizma.
histerektomija (gr. hystera materica, ekto-me
isecanje) hir. operativno vaenje mate-rice.
histerergija (gr. hysteros potonji, ergon delo)
med. naknadno delovanje lekova.
histerija (gr. hystera materica) med. odomaen
naziv za grupu duevnih poremeaja koji su
ponekad praeni telesnim pore-meajima; u
starom veku smatralo se da potie od
poremeaja u oblasti spolnog ponaanja;
karakterie je velika nesta-bilnost i neki oblici
razdvojenosti linosti usled potiskivanja iz
svesti jako eljenih ali zabranjenih prohteva.
histerik (gr. hystera) koji je podloan histeriji,
histerian ovek.
histeritis (gr. hystera) med. zapaljenje mate-rice.
histerian (gr. hystera) bolestan od histerije,
materniav.
histerolitijaza (gr. hystera, lithfasis kamen u
mehuru, bolovi od kamena) med. stvaranje
kamena u materici.
histerologija (gr. hysteros potonji, lego
govorim) poet. figura koja se sastoji u tome da
se ono to dolazi docnije kazuje ranije, zato
to je vanije od ranijeg, npr.: Dobro gleda i
pukom i okom.
histeroloksija (gr. hystera materica, loxos kos)
med. iskrivljenost, iskoenost mate-rice.
histeromanija (gr. hystera, manla ludilo,
pomama) med. v. nimfomanija, nsenska pohotljivost na mukarce; histerino ludilo.
histerov (gr. hysteron) neto to dolazi posle";
med. posteljice, plodnica.
histeron-proteron
(gr.
hysteron-proteron
kasnije-ranije") 1. ret. figura koja se sastoji u
obrnutosti prirodnog reda dvaju reeninih
delova, npr.: Obojica, poto ih je odgajila i
rodila boanska mati" (Homer); 2. log.
pogreka u dokazivanju koja nastaje kad se
jedan stav izvodi iz drugog, koji bi tek
pomou prvog trebalo dokazati.
histeroparaliza (gr. hystera materica, ra-ralysis
uzetost) med. uzetost materice.

histeroparatomija

1016

histsroparatomija (gr. hystera materica,

paratemno uzdu odseem) hir. vaenje materice kroz trbuh.
histeropatija (gr. hystera, pathos bolest) med.
bolest materice, bolovi materice; takoe =
histerija.
histeroptoza (gr. hystera, ptosis pad, spadnutost) med. spadnutost, ispadnutoet materice.
histeroskopija (gr. hystera, skopeo posmatram,
gledam) med. ispitivanje materice pomou
materinog ogledala (lat. specu-lum uteri).
histerotomija (gr. hystera, tome seenje,
rezanje) hir. prorezivanje donjeg trbuha i
materice.
histerotomotokija (gr. hystera materica, tome
seenje, rezanje, tokos poroaj) hir. poraanje
putem rasecanja donjeg trbuha i materice.
histerofor (gr. hystera, phero, phoreo nosim)
med. materina nosiljka (koja spadnu-tu
matericu dri u pravilnom poloaju).
histidin hen. aminokiselina CeH9O2N3, va-an
sastojak mnogih belanevina.
histiologija (gr. histion tkivo, logfa nauka) v.
histologija.
histo- (gr. histos) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: tkivo, tkivni, tkiva (tel.).
histogeneza (gr. histos, genesis postanak) v.
histogenija.
histogenija (gr. histos, genos raanje, postanak)
proces pravilnog razvijanja tkiva u organskim
(ivotinjskim i biljnim) telima.
histografija (gr. histos, grapho opisujem)
opisivanje tkiva organskih tela.
histoliza (gr. histbs, lysis razlaganje, razluivanje) med. gnojavo razlaganje i
raspadanje tkiva.
histologija (gr. histos, logia nauka) nauka o
elijama ovejeg, ivotinjskog i biljnog tela
koje su spojene u tkiva.
histonomija (gr. histos, nomos zakon) nauka o
uzrocima i zakonima razvitka i odra-vanja
tkiva.
historija v. istorija.
histotomija (gr. histos tkivo, tome seenje) aiat.
rasecanje organskih tkiva.
histrion (lat. histrio gei. histrionis) u starom
Rimu, naziv za glumca i plesaa u pantomimi.
histricizam (gr. hystrix gei. hystrichos ekinja)
med. V. IHTIOZa.
hit (eng. heat) 1. sl. pojedinana trka; pred-trka,
predtakmienje.
hit (eng. hit pogodak, udarac; uspeh) 2. muziko ili knjievno delo, kao i modna
kreacija koji su postigli velik i brz uspeh i
popularnost; up. lager.
hitana (p. gitana ciganka) kor. ciganski ples.
hitin (gr. chiton odea, haljina, oklop) zool.
osobena tvar koja daje vrstou raznim
konim i ljuturastim kutikularnim

hlorisati

tvorevinama crva, zglavkara i drugih

ivotinja.
hitlerizam politiko-socijalna ideologija i reim
koji je bio nametnuo nemakom narodu Adolf
Hitler, imperijalistiki zavojeva Evrope i
izaziva drugog svetskog rata (19391945);
up. nacional-soci-jalizam.
hiton (gr. hiton) kod starih Grka: kratka bela,
vunena ili lanena haljina bez rukava koja se
nosila, slino naoj koulji, do golog tela i
pasala pojasom; haljina, omota.
Hitopadeza (ind. hita, upadesa) korisna
pouka", zbirka pounih pria za omladinu
koju su, oko 500. god. n. e., sastavili, po
zapovesti
kralja
Sudarzane,
mudraci,
naunici i pesnici iz indijskih reli-gioznih i
filozofskih spisa.
hit parada (eng. hit, fr. parade) lista najpopularnijih melodija.
hifa (gr. hyphe tkanje, tkivo) bog. dugaka,
bezbojna elija u gljiva.
hifen (gr. e, hyphen, hyph-, en) gram. 1.
crtica, vezica (-); 2. spajanje dveju rei u
sloenicu.
hida (arap.) vrsta satirinih i prigodnih pesama
u arapskoj knjievnosti.
hlamida (gr. chlamys gei. chlamydos) starogrki vojniki kratki ogrta.
hlijazia (gr. chlfasma) med. topao oblog.
hloazma (gr. chloazein izgledati zelenout kao
mlade klice) med. pega boje jetre, naroito kod
trudnih ena.
hlor (gr. chloros otvorenozelen, zelenout)
hem. elemenat, ukastozelen zaguljiv gas,
atomska masa 35,453, redni broj 17, znak
S1; upotrebljava se za beljenje lana, pamuka,
kao i krpa u fabrikaciji hartije, kao razorno
sredstvo i sredstvo za dezin-fekciju.
hloral (gr. chlor6s) hem. bezbojna i otra mirisa
tenost, SS13SNO; slui za dobi-vanje posve
istog hloroforma i kao sredstvo za
uspavljivanje i umirenje.
hloralizam (gr. chloros) med. trovanje hloralom.
hloramini (gr. chlor6s, amini, v.) hem. organska jedinjenja koja slue za dekontaminaciju bojnih otrova.
hlorat (gr. chloros) hem. so hlorne kiseline.
hloracidum (gr. ch!6r6s, lat. acidum kiselina)
hem. antiseptini preparat, deluje jae od svih
ranijih, a nema nikakvog kodljivog dejstva
na tkiva.
hloremija (gr. chlor6s, haima krv) med. bledilo,
bledokrvnost.
hloreterid (gr. chloros, aither) narkotino
sredstvo = hloroform.
hlorid (gr. chlords) hem. so ili ester hlrrovodonine kiseline; jedinjenje hlora sa nekim
drugim elementom ili radikalom.
hlorisati (gr. chloros) dezinfikovati vodu
hlornim kreom, asavelovom vodom ili
hlorom.

hlornatrij(um)

1017

hlornatrij(um) (gr. chloros, nlat. natrium)

hem. kuhinjske so, NaCl.
hlorni kre ukast prah, SaOS12; slui za
beljenje lana, pamuka, konoplje, hartije i dr.
hlorovodonina kiselina hem. jedinjenje hlo-ra i
vodonika, NS1, hlorovodonik, upotrebljava
se mnogo u hemijsko] industriji.
hloroza (gr. chlor6s otvorenozelen, zelenout) 1. med. bledilo, bleda boja lica usled
izostale menstruacije, tzv. bela groznica; 2.
bat. bolest biljaka pri kojoj lie gubi zelenilo
(hlorofil) i postaje uto (hlorotkno).
hlorom (gr. chloros) med. opasan zelenkasta
izrataj, spada u sarkome.
hlorometar (gr. chloros, metron mera, meri-lo)
instrumenat za merenje koliine hlo-ra u
hlornom kreu, hlornoj vodi i drugim hlornim
jedinjenjima.
hlorometrija (gr. chloros, metria merenje)
merenje koliine hlora pomou hlorome-tra.
hloroplasti (gr. chloros, plasso gradim,
tvorim) bot. loptasta ili elipsoidna tela u
povrinskim elijama biljaka koja biljkama
daju zelenu boju.
hlorofil (gr. chlor6s, phyllon list) bot. biljno
zelenilo, veoma sloene organsko jedinjenje
belanevinaste prirode u svima zelenim
delovima biljaka, naroito u listu; postaje
samo uticajem sunane svetlosti; hlorofilna
asimilacija proces stvaranja organskih
materija iz neorgan-skih, poglavito iz vode i
ugljene kiseline.
hloroform (fr. chloroforme, gr. chlor6s, lat.
formica mrav) hem. bezbojna tenost eterskog
mirisa i slatkog ukusa, SNS13; upotrebljava se
u hirurgiji kao narkoti-no sredstvo;
formilhlorid.
hloroformisati med. opiti (ili: uspavati)
hloroformom.
hlorpikrin (gr. chloros otvorenozelen, zelenout, pikros ljut, otar) bojni otrov iz klase
suzavaca.
hlorcijai (gr. chlor6s, cyaneos) jedan od naj
jaih kratkotrajnih bojnih otrova.
hoanoragija (gr. choanos levak, regnymi
kidam) med. krvarenje iz nosa.
hobi (eng. hobby) omiljeno zanimanje, omilje-ni
posao, najmilija razonoda, strast, pasija.
hobizam fil. uenje engleskog filozofa To-masa
Hobza (Thomas Hobbes, 15881679); up.
belum omnijum kontra omnes i homo homini
lupus.
hobl (nem. Hobel) strug, strugaa, blanja,
rende.
hoblovati (nem. hobeln) strugati (hoblom),
blanjati, rendisati.
hoverkraft (eng. hover lebdeti, craft letelica)
naziv za vozilo koje se kree iznad zemlje
ili vode na vazdunom jastuku"

holecistografija

koji proizvodi naroiti motor u sredini

karoserije; up. hidrogliser.
hodegetika (gr. hodegetikos putokazni, koji
ume da pokae put) 1. uputstvo za metodi-no
izuavanje neke nauke; 2. deo pedagogije koji
govori o vanosti discipline pri vaspitanju.
hodometar (gr. hodos put, metron mera,
merile) putomer (aparat za merenje prevaljenog puta).
hodoplanija (gr. hodos, planao bludim,
zastranim) skretanje, odstupanje sa pravilnog
puta.
hozn-tregeri (nem. Hosen-trager) pl, naramenici za pridravanje pantalona.
hojst (eng. hoist) sprava za dizanje, dizalica za
ljude i stvari da bi se izbegle stepenice (u
hotelima itd.).
hokej (eng. hockey) sp. igra loptom ili ploicom (v. pak 3) i krivim palicama (na travi
ili ledu).
hokuspokus (nem. Hokuspokus, eng. hocospocos) re koju maioniari izgovaraju pri
izvoenju svojih vetina; fig. opsena, varka.
hol (eng. hall, nem. Halle) apx. predvorje,
prostran trem.
holagoga (gr. chole u, ago teram, izazivam) pl. med. sredstva koja pomau luenje
ui.
holazma (gr. cholasma) med. uzetost.
hold (ma. hold) mera za povrinu u
Maarskoj, = 0,57 hektara.
hole- (gr. chole) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: u, uni.
holedohus (gr. choledochos, chole u, dechomai primam) znat. uni odvodnik.
holein (gr. chole) hem. materija od koje se
sastoji u, CSH15NO2.
holelit (gr. chole, Ifthos kamen) med. uni
kamen.
holelitijazis (gr. chole, lithos) med. stvaranje
unog kamena; oboljenje od unog
kamena, kamen u ui.
holelitotripsija (gr. chole, Ifthos, tripsis trenje)
med. razbijanje unog kamena.
holelogija (gr. chole, logfa) nauka o ui.
holemezija (gr. chole, emesis povraanje) med.
bljuvanje ui, povraanje ui.
holemija (gr. chole, hafma krv) med. prodiranje unih sastojaka u krv.
holepira (gr. chole, rug vatra) med. una
groznica.
holera (gr. chole, rheo teem, curim) med.
isticanje ui = kolera.
holesterin (gr. chole, stereos vrst, krut) hem.
osobena tvar u ui, unom kamenu,
umancetu, ivanom tkivu (S,,N ON + N.O).
holecistitis (gr. chole, kystis mehur) med.
zapaljenje unog mehura.
holecistografija (gr. chole, kystis, grap-hein
pisati) med. rendgenografsko ispitivanje une
beike.

holecistotomija

1018

holecistotomija (gr. chole, kystis, tome seenje, rezanje) med. rasecanje unog
mehura.
holizam (gr. cholos itav, potpun) 1. biol.
teorija po kojoj organizam kao celina"
usmerava fiziko-hemijske procese u ivom
biu; 2. psih. naela da se pojedinosti
psihikog ivota uvek moraju promatrati u
sklopu psihike celine (strukture).
holijamb (gr. cholos hrom, iambos) metr. hromi
jamb, hromi stih, jampski trimetar koji u
poslednjoj stopi, mesto jamba, ima trohej ili
spondej, i koji tom naglom promenom takta
izaziva naroito dejstvo; zove se i: skazon i
Hiponaktov stih.
holin (gr. chole u) hem., biol. v. holein.
holmij(um) hem. elemenat iz grupe retkih
zemalja, atomska masa 164,93, redni broj
67, znak No (naziv po starom imenu Stokholma Holmia).
holograf (gr. cholos ceo, potpun, grapho
piem) dokumenat, npr. oporuka ili zavetanje, napisan svojeruno.
holografski (gr. cholos, grapho piem),
svojeruno (napisan).
holoedrija (gr. cholos, edra osnova, pljosan)
min. svojstvo kristala sa potpunim brojem
pljosni, povrp!ina; up. hemiedrija.
holoze (gr. chole u) med. bolesti u vezi sa
resorpcijom ui i uticom.
holozis (gr. cholos hrom) v. holazma.
holokaust (gr. holos ceo, potpun, kaustos
spaljen) kod Grka i Rimljana: rtva spaljivanjem prinoena bogovima ili umr-lima;
unitenje spaljivanjem.
holologija (gr. chole u, logia nauka) v.
holelogija.
holometar (gr. cholos ceo, potpun, metron
mera, merile) v. pantometar.
holoragija (gr. chole u, rheo teem, cu-rim)
med. izliv ui.
holorea (gr. chole, rheo) med. stalno izli-vanje
ui.
holosterik (gr. holos ceo, stereos) v. ane-roid.
holotonija (gr. holos, tonos zatezanje, napon)
med. koenje miia, sklopac, tetanus.
holoturije (gr. ta holothuria) pl. zool. trpovi,
morski krastavci.
holofot (gr. holos ceo, phos gei. photos
svetlost) aparat za osvetljavanje kula sve-tilja.
holocen (gr. cholos, kainos nov) geol. sadanje
doba u razvoju Zemlje.
holurija (gr. chole u, uron mokraa) med.
mokrenje ui.
homalografska projekcija
v. izografska
protekcija.
homeobiotika (gr. homoios slian, bios ivot)
tobonja vetina leenja pomou zdrave
ivotne snage koja se nalazi u samom telu.
homeografija (gr. chomoios slian, grapho
crtam, slikam) brzo i tano prenoenje na

homiletika

kamen i umnoavanje starih crtea i otisaka.

homeoza (gr. homoiosis) poreenje; pouavanje pravljenjem poreenja.
homeomerija (gr. homoios slian, meros deo)
slinost delova; fil. homeomerijama naziva
Aristotel
Anaksagorine
kvalitativne
i
nepromenljive elemente (spermata) stvari;
broj tih elemenata je bezgranian, a sjedinjuju
se delii sa telima sa kojima su istovrsni, npr.
zlato sa zlatom itd.
homeopat (gr. homoios, pathos uvstvo, raspoloenje) onaj koji se nalazi u istom
poloaju ili raspoloenju, tj. istomi-ljenik;
takoe: pristalica homeopatije.
homeopatija (gr. homoios, pathos) leenje
davanjem malih doza onih sredstava protiv
neke bolesti koja bi, u zdravom oveku,
izazvala tu istu bolest, npr. proliva sredstvima
za ienje; supr. alopatija, heteropa tija.
homeopatski (gr. homoios, pathos uvstvo,
raspoloenje; bolest) koji je u slinom stanju,
istog miljenja; homeopatsko leenje v.
homeopatija.
homeostaza (gr. homoios, stasis poloaj) biol.
ravnotea, usklaenost razliitih fi-ziolokih
funkcija u nekom organizmu.
homeoteleuta (gr. homoios, teleute) pl. gram.
rei sa slinim ili istim zavrecima.
homeoterman (gr. homoios, thermos topao)
zool. stalno topao", naziv za sisare i ptice
(za razliku od ivotinja hladne krvi).
homeotermi (gr. homoios, thermos topao)
zool.
ivotinje
sa
stalnom
telesnom
temperaturom.
homeotermija (gr. homoios, therme toplota)
ujednaenost i stalnost temperature nekog tela.
homeotonian (gr. homoios, tonos ton) koji
ima slian zvuk, koji slino zvui.
homeofona (gr. homoios, phone glas) pl. gram.
rei koje slino ili jednako glase.
homeridi (gr. Homeridai) potomci grkog
pesnika Homera; porodica pevaa na ostrvu
Hiosu koja je Homerove pesme prenosila s
kolena na koleno, ili u njegovom duhu sline
pevala; oni koji su pevali narodu Homerove
pesme.
homeristi (gr. Homeros) pesnici podraa-vaoci
Homera, npr. Vergilije i dr.
homerski smeh smeh kojim se, kod Homera,
smeju bogovi, tj. grohotan smeh.
homeuzija (gr. homoios slian, usia bitnost,
sutina) slinost po sutini ili bitnosti; up.
homuzija.
homeuzijasti teol. u istoriji hrianske crkve:
pristalice
miljenja
da
Hristos
nije
jedinosuan (homiisios) nego samo po bitnosti
slian (homouisios) sa Bogom Ocem; up.
homeuzija, homuzija.
homiletika (gr. homiletike vetina ophoenja,
razgovorna vetina) nauka o crkve-nom
besednitvu; omilitika.

homiletiar

1019

homiletiar
(gr.
homiletikos
druevan,
drueljubiv) uitel> crkvenog besedni-tva;
propovednik.
homilija (gr. homilia) propoved sa tumaenjem
nekog mesta iz Svetog pisma.
hominacija (lat. homo gei. hominis ovek)
primanje ovejeg telesnog oblika, razvitak
oveka iz ivotinjskog stanja, postanak
oveka od ivotinje.
hominidi (lat. poto gei. hominis ovek) pl. zool.
najstarija ljudska bia, tj. porodica ljudi, ije
su vrste i rase: homo primige-nijus, homo
aurignaceazis n crni, uti i beli homo
sapijens.
homicidij(um) (lat. homicidium) prav. ubistvo;
homicidijum voluntarijum (lat. ho-micidium
voluntarium) hotimino ubistvo; homicidijum
kauzale (lat. homicidium causale) sluajno,
nenamerno ubistvo; homicidijum kulpozum
(lat. homicidium culposum) ubistvo iz
nehata, nemara; ho-micijum iecesarijum (lat.
homicidium necessarium) ubistvo u nunoj
odbrani.
homicidoman (lat. homicidium ubistvo, gr.
manfa strast, ludilo) med. ovek koji boluje od
neodoljive strasti da ubija ljude.
homicidomanija (lat. homicidium, gr. tata)
med. vrsta ludila koje se sastoji u
neodoljivom nagonu za ubijanjem.
homo (lat. homo) ovek.
homo- (gr. homos) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: isti, jednak, slian, zajedniki.
homo alijeni juris (lat. homo alieni iuris) prav.
ovek koji je pod tuom vlau.
homo aurignacsnzis (lat. homo aurignacensis)
ovek iz diluvijalnog perioda, iji su ostaci
naeni u junofranc. mestu Orinjak
(Aurignac).
homogamija (gr. homos zajedniki, gamos
svadba, brak, udaja, enidba) bot. istovremeno
razvijanje mukih i enskih spol-nih organa
u nekom cvetu.
homogen (gr. homogenes) 1. istoga roda, iste
vrste, jednovrstan, jednorodan, istovr-stan,
istorodan; 2. fiz. iste gustine; homo-geio telo
telo koje i u najmanjem deliu svoga prostora
ima istu masu; 3. opt. prost, nerazloljiv;
homogene boje proste boje, tj. boje spektra
(zato to se ne mogu dalje razlagati); 4. mat.
slian po prirodi te otuda uporedljiv po
veliini; istoga stepena ili istih dimenzija u
svakom lanu (posmatrano u simbolima, kao
homogena jednaina); supr. heterogen.
homogenizirati (gr. homogenes) pritiskom
veim od 200 atmosfera mast u mleku tako
fino rasporediti da se iz njega vie ne moe
izvaditi ni puter, ni kajmak (to mleko ini
zgodnijim za transportovanje i onemoguava
umanjivanje
vrednosti
odu-zimanjem
masnoe).
homogenost (gr. homogenes) istovrsnost,
istorodnost, jednovrsnost, jednorodnost.

homoseksualan

homograf (gr. homds isti, zajedniki, grapho

crtam) sprava za izradu perspek-tivnih
crtea.
homo dupleks (lat. homo duplex) licemeran
ovek koji se u javnom ivotu ponaa na
jedan, a u privatnom ivotu na drugi,
suprotan nain.
homoerotizam (gr. homos, erds spolna ljubav)
v. homoseksualizam.
homoetvija (gr. hom6s, ethnos pleme, narod)
jednoplemenost, pripadanje istom narodu.
homozigot (gr. homoios isti, jednak, zigotos
spojen) organizam nastao od roditelja
istovetnih genetskih osobina; supr. hete-rozigot.
homojusijasti (gr. homoiiisios po bitnosti
slian) v. homeuzijasti.
homologan (gr. homologeo slaem se, sagla-san
sam) 1. saglasan, odgovarajui; 2. hem. koji u
obliku
slaganja
pokazuje
izvesnu
podudarnost; 3. biol. homologni organi or-gani
sa istom osnovom razvitka, pa ma i ne vrili
iste radnje, npr. prednji udovi sisara i krila
ptica.
homologacija (nlat. homologatio) prav. sudsko
overavanje, potvrivanje (npr. ugovora);
dobivanje uverenja od neke nadlene
kontrolne organizacije da neki proizvod
odgovara svim zakonskim propisima.
homo logi j a (gr. homologfa) 1. saglasnost,
slaganje; 2. hem. slinost izvesnih organ-skih
jedinjenja.
homologumena (gr. homologeo priznajem,
priznam) pl. opte priznati spisi Novog
zaveta, oni koje svi smatraju pravim.
homo-menzura (lat. homo-mensura) fl. ovek je
mera svih stvari (Protagora).
homomorfan (gr. homos isti, morphe
oblik) istog oblika, istolik.
homoniman (gr. homonymos istoimeni, homos isti, onoma ime) jednakozvuan,
istoimen; dvosmislen.
homonimi (gr. homos isti, onoma ime) gram.
istoglasice, jednakozvune rei (koje jednako
glase, a razliito znae; dvosmislene rei, npr.
varljiv = koji vara, koji je sklon varanju i
varljiv = koji se moe variti, kuvati; belica
(penica, jabuka, trenja, ljiva), blago (stoka,
novac), po-inuti (odmoriti se, umreti) itd.
homonimija (gr. homos, bpota) gram. jednakozvunost (rei koje jednako glase, a razliito
znae); dvosmislenost; up. antonimi-ja,
sinonimina.
homo novus (lat. poto novus) v. pod novus.
homo primigenijus (lat. homo primigenius)
prvobitni ovek, praovek iz diluvijalnog
perioda, npr. krapinski ovek".
homoptera (gr. homos isti, pteron krilo) pl. zool.
jednakokrilci (vrsta hemiptera).
homo sapijens (lat. homo sapiens) ovek obdaren razumom, tj. dananji ovek.
homoseksualan (gr. hom6s isti, lat. sexualis
spolni) obuzet spolnim nagonom prema
jedinkama istog spola.

homoseksualac

1020

homoseksualac (gr. homos, lat. sexualis)

mukarac koji osea spolni nagon prema
mukarcu.
homoseksualizam (gr. homos, lat. sexualis)
spolni nagon prema istom spolu; homoerotizam, uranizam.
homoseksualnost v. homoseksualizam.
homo sum jurne (lat. poto sui iuris) prav.
nezavisan, samostalan ovek.
homoteizam (lat. homo ovek, gr. theos bog)
versko shvatanje i uenje koje zamilja
svoje bogove kao ljude, sa ovejim likom,
stasom, mesom, krvlju i sklonostima.
homotermija (gr. homoios isti, jednak, ther-me
toplota) stalno ista temperatura nekog tela.
homotonian (gr. homos, tonos ton) skladan,
zglaen.
homofilan (gr. homos, phyllon list) bot. sa
jednakim listovima.
homofon (gr. homos, phone glas, zvuk) ravnoglasan; muz. vieglasni muziki komad kod
koga je jedan glas glavni, a ostali slue kao
njegova pratnja; up. polifon.
homofonija (gr. homos, phone glas) ravnoglasnost (dva glasa ili vie glasova u muzici).
homo homini lupus (lat. homo homini lupus)
ovek je oveku vuk", Plautova misao,
jedna od misli na kojima je eng. filozof
Tomas Hobs sagradio sistem svoje pravne
filozofije.
homohromija (gr. homos isti, chroma boja)
zool. sposobnost nekih ivotinja da boju svoje
koe prilagode boji okoline u kojoj ive.
homocentrian (gr. homos, k^ntron sredite) v.
koncentrian.
homrul (eng. home, rule) irska narodna
samouprava (sa sopstvenim parlamentom),
koju su Irci, posle duge borbe, izvojevali od
Engleza 1922. godine.
homuzija (gr. homos isti, usla sutina, bit)
istovetnost, jedinosunost, jednobitnost (Hrista
sa Bogom Ocem); up. homeuzija.
homunkul (lat. homunculus) oveuljak; mali i
bedan ovek; u Geteovom Faustu": ovek
vetaki stvoren, hemijskim putem (prema
Paracelzusovom spisu De genera-tione rerum
naturalium, u kome je dato iscrpio uputstvo
o hemijskom stvaranju komunkula).
honved (ma. hon-ved) branioci otadbine",
maarske domobranstvo. hondrin (gr.
hondros hrskavica) hen. hrskavini lepak. hondritis (gr. hondros) med.
zapaljenje hrskavice. hondrografija (gr. hondros,
grapho opisujem) alat. opisivanje, opis hrskavice.
hondroza (gr. hondros) zool. ohrskaviavanje. hondrologija (gr. hondros, logfa
nauka) alat.
nauka o hrskavicama ovejeg tela.

horda

hondrom (gr. hondros) med. hrskaviav

izrataj.
hondrotomija (gr. hondros, tome seenje,
rezanje) med. seenje, rasecanje hrskavice.
hondrocela (gr. hondros, kele prelom) med.
prelom hrskavice.
honorant (lat. honorans) trg. onaj koji prima na
sebe menicu za raun drugog.
honorar (lat. honorarium) novana nagrada
(lekarima, nastavnicima za vanredne asove,
advokatima, piscima i dr.).
honorat (lat. honoratus) 1. ovek na visokom
poloaju; 2. vii svetenik nekog katolikog
kaluerskog reda; 3. trg. lice za iji raun
honorant prima na sebe ili isplauje
protestovanu menicu.
honoracija
(lat.
honoratio)
potovanje,
ukazivanje asti; trg. primanje na sebe i otkupljivanje neije menice.
honorirati (lat. honorare) v. honorisati.
honorisati (lat. honorare) 1. tovati, potovati,
odavati poast; 2. platiti, primiti na sebe
(menicu); 3. nagraditi novano (iji rad).
honoris kauza (lat. honoris causa) iz poasti;
doktor honoris kauza poasni doktor, onaj koji
dobije doktorsku titulu bez polaganja ispita, u
znak priznanja za nauni rad i druge zasluge.
hopletika (gr. hoplon ratna oprema,
oruje) nauka o oruju ili o naoruanju.
hoplit (gr. hoplites) teko naoruani oklopnikpeak u vojsci starih Grka.
hoplomahija (gr. hoplomachia) borba u punoj
opremi; ratna vetina uopte.
hoilometar (gr. hople kopito, metron mera,
merile) sprava za merenje kopita, kopito-mer.
hoplometrija (gr. hople, metrfa merenje)
uzimanje mere kopita radi potkivanja.
hoploteka (gr. hoplotheke) skladite oruja;
odeljenje sa starim orujem.
hor (gr. choros kolo) 1. prvobitno: igranje kola
sa pevanjem, ili krug igraa i pevaa;
naroito; u starogrkoj drami: grupa
prikazivaa koji su, u odnosu prema glavnom
junaku drame, predstavljali narod i pratili
radnju samo kao svedoci, pevajui i igrajui
jedino kad bi glavni predsta-vlja utao; 2.
danas: pevanje u vie glasova; pevai koji
takvo pevanje izvode, pe-vaki zbor; 3.
uzvieno mesto u crkvama, prema oltaru, za
pevae.
hora (gr. hora, lat. hora) as, sat (skraeno: A,
npr. 10 h = 10 sati); hore (lat. horae) pl. asovi
poj anja i molitve u katolikim manastirima.
horag (gr. choragos zborovoa) 1. imuan
graanin u staroj Atini koji je o svom troku
sastavljao i opremao hor za sveane priredbe;
2. prvi igra u horu, kolovoa = korifej.
horda (tur. ordu) zajednica od po nekoliko
porodica kod skitakih i levakih plemena,
fig. divlja, neobuzdana rulja.

hordapsus

1021

hordapsus (gr. chorde crevo, apto prikaim,

zapletem) med. zapletenost creva i
povraanje izmeta usled toga; v. mizerere.
hordeolum (lat. hordeolum) med. jemiak na
onom kapku.
hordija (tur. ordu) vojska, armija, veliki vojni
logor; ordija.
horditis (gr.) med. zapaljenje, upala glasnih
ica.
horea (gr. choreia igranje u kolu) med. vidovica, stanje psihike egzaltacije sa grenjem
miia (neobinim kretanjem udova, glave i
lica).
horeg (gr. Koregos) v. korag.
horej (gr. choreios) etr. v. grehe/.
horendan (lat. horrendus) v. horibilan.
horeograf (gr. choreia igranje u kolu, kolo,
choretio igram u kolu, grapho piem,
beleim) vetak u prikazivanju igre znacima,
kao to se muzika prikazuje notama;
koreograf.
horeografija (gr. choreia, choreiio grapho)
vetina prikazivanja igre znacima, kao to se
muzika prikazuje notama; igranje; vetina
prireivane
igara,
naroito
ba-leta;
koreografija.
horeomanija (gr. choreia, tata pomama,
strast, ludilo) bolesna strast za ple-sanjem,
pomama za igrom; up. tarantizam.
horet (gr. choretio) v. horeut.
horetida (gr. choros) uesnica u grkom
horu (u drami).
horeus (gr. chorelos) etr. v. trohej.
horeut (gr. chorelio igram u kolu, pleem)
peva ili igra u horu.
horeutika (gr. choretio pleem) vetina,
umetnost igranja (plesanja).
horibilan (lat. horribilis) uasan, straan,
grozan.
horibile diktu (lat. horribile dictu) strano je i
kazati, strano je i spomenuti!
horidan (lat. horridus) rapav, upav; divalj,
surov, neotesan; jeziv, straan.
horizam (gr. horismos) log. ograniavanje,
odreivanje, npr. pojma, = definicija.
horizmografija (gr. horisma granica, grap-ho
opisujem) opis, opisivanje granica neke
zemlje.
horizont (gr. horizon gei. horizontos) 1. astr.
prividna granica neba i Zemljine povrine
(prividna horizont), vidik, obzor, krug koji
ograniava vidik; 2. ravan koja je paralelna
sa prividnim horizontom" i koja prolazi
kroz sredite Zemlje (pravi horizont); 3.
geogr. visina vode u rekama i jezerima
(horizont vode); 4. grupa taloga koja se
odlikuje jednim istim glavnim fosilima; 5. fig.
mo shvatanja.
horizontale (gr. horizo ograniavam) mat.
vodoravna linija, vodoravnica. horizontalan
(nlat. horisontalis) vodoravan, koji je pod
pravim
uglom
na
vertikalan
pravac;
horizontalna vaga v. libela 1; horizontalna sila
fiz. sila koja dejstvuje sa strane.

horoloidum

horizontalna projekciJa mat. nacrt osnove,

prikazivanje nekog tela na vodoravnoj
povrini; geogr. crtanje karte pri kome zamislimo da se nalazimo na ma kojoj taki
Zemljine povrine, pa crtamo okolne zemlje
onako kako ih sa te take vidimo.
horizontalnost (gr. horizon gei. horizontos
vidik, nlat. horisontalis vodoravan) vodoravnost, vodoravan poloaj.
horizonta (gr. horizd odvajam, rastavljam,
horizones) pl. odvajai", grki kritiari
Homera koji su odvajali Ilijadu" od
Odiseje", ne smatrajui ih delima istog
pesnika, a samo Ilijadu" priznavali za
Homerovo delo.
horijambus (gr. chorefos sc. pus trohej, tribrahis, iambos jamb) etr. etvoroslona stopa
sastavljena od jednog horeusa i jam-ba, u
kojoj su prvi i etvrti slog dugi, a oba
srednja kratki: -i U-.
horioida (gr. chorioeides) aiat. v. horioidea.
horioidan (gr. chorion koa, krzno, chorioeides) koast, opnast.
horioidea (gr. chorioeides) aiat. sudovnjaa oka.
horioideitis (gr. chorioeides) med. zapaljenje
one sudovnjae.
horion (gr. chorion, lat. corium koa) zool.
koast obmota embrija (zametka).
horioretinitis (gr. chorioeides sudovnjaa oka,
lat. retina) med. istovremeno zapaljenje
sudovnjae i mrenjae oka.
horipilacija (nlat. horripilatio) med. grozni-ava
jeza.
hormoni (gr. hormao nagonim, podstrekavam, izazovem) pl. biol. proizvodi lezda
unutranjeg luenja koji su vani po ivot
ostalih organa.
horn (nem. Not) muz. rog.
hornizirati (nem. Not rog) zgusnuti u ro-astu
masu, stvrdnuti, npr. gumu.
hornist (nem. Nogp) svira u rog.
horograf (gr. chora zemlja, predeo, oblast,
kraj, grapho opisujem) opisiva neke zemlje
ili kraja; up. topograf.
horografija (gr. chora, grapho opisujem) 1.
opis, opisivanje neke zemlje ili kraja.
horografija (gr. hora vreme, doba, godina, dan,
as, grapho) 2. opisivanje asovnika; takoe
= gnomonika.
horok sp. u koarci bacanje (ut) lopte u luku
preko glave (ime se onemoguava
blokiranje sa strane protivnika).
horologij (gr. hora vreme, doba, as, logeuo
sabiram, logeia zbirka) v. horolagijum.
horologija (gr. chora zemlja, otadbina, mesto
logfa nauka) 1. nauka o rasprostranje-nosti
biljaka i ivotinja na Zemlji; up.
biogeografija.
horologija (gr. bga vreme, logia nauka) 2.
nauka o merenju vremena, ili naela i vetina
graenje instrumenata za pokazi-vanje
vremena.
horologijum (gr. horologion) pokaziva
asova, asovnik; u pravosl. crkvi: zbirka

horologiografija

1022

molitava za svako doba dana, asoslov,

aslovac (knjiga iz koje se pevaju kanon-ski
asovi).
horologiografija (gr. horologion asovnik,
grapho opisujem) v. horografija.
horomanija (gr. horos kolo, mania pomama,
strast) v. horeomanija.
horometar (gr. chora zeml>a, tegop mera,
merile) 1. zemljomer.
horometar (gr. hora vreme, as, metron mera,
merile) 2. asomer.
horometrija (gr. chora zemlja, metria merenje) 1. zemljomerstvo.
horometrija (gr. hora vreme, as, metria
merenje) 2. merenje asova.
horopter (gr. horos granica, opter uhoda,
izvidnik) ona povrina u kojoj se, pri
odreenom poloaju oiju, sve take vide
samo jednostavne, a ne udvojene.
horor (lat. horror) groza, jeza; uas,
gnuanje; horor zakup (lat. horror vacui)
fiz. strah prirode od praznog prostora (svojstvo
koje su pripisivali prirodi stariji fiziari da bi
objasnili time izvesne pojave, npr. penjanje
vode u mrkovima); tih. strah od praznine,
samoe, besciljnog i besmislenog ivota.
horoskop (gr. bga as, skopeo posmatram,
gledam) gleda asova"; 1. kod starih
Egipana: svetenik koji je vrio astronomska posmatranja; 2. astrol. izrauna-vanje
poloaja nebeskih tela u naroitom trenutku,
osobito u asu roenja nekoga, radi
predskazivanja sudbine; proricanje sudbine
po poloaju zvezda u asu roenja nekog
oveka (horoskopija); crte koji prikazuje
takve poloaje.
horoskopija (gr. hora, skopeo) v. pod
horoskop.
hors pauer (eng. horse power) konjska snaga
(skraeno: N. R. ili NR), rad od 75 kilogramometara za sekundu.
hortenzija bot. ukrasna biljka, poreklom iz Kine i
Japana (nazvana po francuskinji Hortenziji
Lapote).
hortikultura (lat. hortus gradina, vrt, cul-tura
gajenje)
vrtarstvo,
batovanstvo,
gradinarstvo, povrtarstvo.
hortolog (lat. hortus, gr. logos poznavalac)
poznavalac vrtarstva, naroito cvear-stva.
hortologija (lat. hortus, gr. logia nauka)
nauka o vrtarstvu, vrtarstvo, cvearstvo.
hosa (fr. hausse) trg. skakanje kurseva berzanskih hartija i dr.; supr. besa.
hosist (fr. haussier) berzanski igra koji
spekulie sa skakanjem berzanskih hartija
(hosom); supr. besar i bes je.
hospital (lat. hospitalis gostinski; gostoljubiv)
bolnica.
hospitalar (lat. hospes tuinac; domain, nlat.
hospitalarius) nadzornik bolnice; ne-govalac
bolesnika (u katolikim manastirima).

hrizalide

hospitalizacija (gr. hospitalis gostoljubiv) med.

smegptanje bolesnika u bolnicu radi leenja.
hospitalitet (lat. hospitalitas) gostoprimstvo;
pravo gostoprimstva.
hospitant (lat. hospitans) onaj koji prisustvuje
predavanjima kao gost ili kao posmatra.
hospitirati (lat. hospitari) v. hospitovati.
hospitovati (lat. hospitari biti gost, gosto-vati)
poseivati ili prisustvovati predavanjima kao
gost ili kao posmatra.
hospic (lat. hospitium) 1. svratite, gostionica; 2.
sklonite za putnike u katolikom manastiru.
hostija (lat. hostia rtva) posveeni bes-kvasni
kolai kojim se katolici pri-euju.
hostilan (lat. hostilis) neprijateljski.
hota (i. jota) panska narodna igra u 3/8 takta;
igra se uz pratnju kastanjeta i mandoline. .
hotel (fr. hotel, nlat. hospitale) moderno
ureena gostionica sa sobama za prenoite.
hotelijer (fr. hotelier) ugostitelj, sopstvenik
hotela.
Hotentoti (hol. Hottentot) jedan od najstarijih
naroda na junom rtu Afrike.
hofirati (nem. Hof, hofieren) udvarati se.
hohtapler (nem. Hochstapler) lice neodoljivo
sklone vrenju prevara, onaj koji otmenim
dranjem pravi utisak uglaena i otmena
oveka i tako uspeva da se uvue u tzv.
bolje drutvo" i da vri prevare, otmena
varalica, otmeni probisvet.
hohtaplerisati (nem. Hochstapler) vriti
prevare na fin nain, ponaati se kao
hohtapler.
hoda (pere., tur. Nosa, pase) muhamedanski
svetenik.
hrezmolog (gr. chresmologos) predskaziva
sudbine, prorok, vra.
hrezmologija (gr. chresmologia) proricanje,
vraanje, gatanje.
hrematistika (gr. chrematistikos teevin-ski,
dobitni, privredni) nauka o novcu, vetina
zaraivanja novca.
hrematologija (gr. chrema rea. chrematos
stvar, imanje, dobro, novac, logia nauka)
nauka o novcu, o novarstvu, o finansi-jama.
hrematonomija (gr. chrema, ndmos zakon)
nauka o celishodnoj upotrebi novca.
hrematopeja (gr. chrema gei. chrematos, poieo
pravim, proizvodim) pravljenje novca", tj.
zarada, zaraivanje novca.
hrestomatija (gr. chrestos valjan, upotrebljiv,
koristan, mathesis uenje, nauka, znanje)
prouavanje onoga to najvie vredi znati",
izbor uzornih mesta iz raznih pisaca, uzorna
itanka (naroito za uenje jezika).
hrizalide (gr. chrysallis gei. chrysalidos zlatna
lutka leptirova) zool. lutke lepti-

hrizanteme

1023

ra, naroito: zlatnim pegama ukraene lutke

raznih dnevnih leptira.
hrizanteme (gr. chrysos zlato, anthos cvet) bat.
zlatni cvet", poznato jesenje cvee: jesene,
zimska rua, ivanjska rua.
hrizelefantinski (gr. chrysos, elephas slon)
izraen
od
zlata
i
slonove
kosti;
hrizelefantini grko-rimske statue u kojih su
haljine bile izraene od zlata, a goli delovi
tela od slonove kosti.
hrizis (gr. chrisis) pomazanje, miropomazanje; krizmanje.
hrizma (gr. chrisma pomazanje, premaz) miro
kojim se u katolikoj crkvi pomazuju pri
krtenju, potvrdi (u veri) i dr.; krizna.
hrizmarijum (gr. chrfo pomazujem, nlat.
chrismarium) sud sa mirom (u katolikoj
crkvi).
hrizo- (gr. chrysos) predmetak u sloeni-cama
sa znaenjem: zlato, zlatan, od zlata.
hrizoberil (gr. chrysos, beryllos) min. zelen,
providan i sjajan dragi kamen, sastoji se od
gline i berilske zemlje.
hrizograf (gr. chrysos, grapho piem) zlatopisac, vetak u hrizografiji.
hrizografija (gr. chrysos, grapho piem, crtam,
slikam) vetina pisanja ili slikanja zlatom,
naroito negovana u Vizan-tiji.
hrizokratija (gr. chrysos, kratos jaina, vlada,
vladavina) vladavina zlata, = plu-tokratija.
hrizolatrija (gr. chrysos, latreia oboava-nje)
oboavanje zlata; robovanje novcu.
hrizolit (gr. chrysos, lithos kamen) min. zlatni
kamen", zelen dragi kamen, sastoji se od
magnezijeve i silicijeve kiseline.
hrizomanija (gr. chrysos, manfa pomama,
ludilo, strast) udnja za zlatom.
hrizomorfan (gr. chrysomorphos zlatast)
slian zlatu, kao zlato.
hrizopeja (gr. chrysos, poieo radim) tobonja vetina pravljenje zlata.
hrizorin (gr. chrysos) zlatu slina sliti-na od
2
A bakra i Vs cinka.
hrizostom (gr. chrysos, stoma usta, chrysostomos) Zlatousti", nadimak carigradskog
patrijarha sv. Jovana Zlatoustog (345 407).
hrizot |gr. chrysos) slitina (legura) slina zlatu.
hrizoterapija (gr. chrysos, therapeia leenje)
med. leenje nekih oblika tuberkuloze plua
preparatima zlata.
hrija (gr. chreia) ret. upotreba", prime-na";
od klasinih retoriara sauvani oblik
razvijanja ili obraivanje neke misli ili
poslovice; sastoji se iz osam delova: 1)
postavka zadatka i pohvala autoru; 2)
razvijanje postavljenog zadatka na sastavne
delove; 3) utvrivanje istini-tosti postavljenog
zadatka potrebnim dokazima; 4) pobijanje
protivnikog mi-

hromatin

ljenja; 5) poreenje zadatka sa onim to mu

je slino u drugoj nekoj oblasti; 6) primeri
radi objanjenja; 7) potvrivanje zadatka
izrekama priznatih pisaca; 8) zakljuak sa
kratkim ponavljanjem dokazane misli i njena
primena.
hrisovulja (gr. chrysos zlato, lat. bulla peat)
zlatna bula", povelja sa zlatnim peatom
(vladari su vane povelje snabde-vali zlatnim
peatom koji je na pergamentu visio o
svilenoj traci).
hristijanizam (gr. Christos) Hristova vera,
hrianstvo.
hristijanizacija (nlat. christianisatio) pohriavanje, pohrianjenje, obraanje (ili:
prevoenje) u hrianstvo.
hristijanizirati
(nlat.
christianisare)
pohrianiti,
pohripganjavati,
prevesti
u
hrianstvo, pokretati.
hristozofija (gr. Christos, sophia mudrost)
hrianska mudrost, hrianska filozofija.
hristoitija (gr. Christos, ethos obiaj) Hristovo
moralno uenje; naslov jednog dela Dositeja
Obradovia.
hristokratija (gr. Christos, krateo vladam)
vladavina, vlast hrianske crkve.
hristologija (gr. Christos, logia uenje) teol.
uenje o Hristu (deo hri. dogmatike).
Hristos (gr. chrio pomazujem, Christos, lat.
Christus) Pomazanik", prvobitno samo
nadimak Isusov (zato to je on sam o sebi
govorio da je oekivani mesija); docnije, kao
osobno ime, spojeno sa imenom Isus.
hrianin
(gr.
christianos)
pristalica
hrianstva.
hrianski socijalisti lanovi politikih stranaka
u Nemakoj i, naroito u Austriji
(Christlich-soziale Partei), koji tee za
reenjem socijalnog (radnikog) pitanja u
duhu hrianstva.
hrianstvo (gr. Christos) religija koju je
osnovao Isus iz Nazareta, nazvani Hristos
(tj. Pomazanik, obeani Mesija).
hrom (gr. chroma boja) hem. belosiv, sjajan
elemenat, metal, atomska masa 51,996, redni
broj 24, znak Sg; od velikog znaaja za
industriju elika.
hroma (gr. chroma) boja; meavina boja;
boja koe.
hromagenezija (gr. chroma boja, genesis
postanak) v. hroogenezija.
hromametar (gr. chroma, metron mera, merilo) muz. instrumenat za zglaavanje (timovanje) klavira.
hromat (gr. chroma) hen. so hromne kiseline.
hromatizam (gr. chroma gei. chromatos) boja,
obojenost, naroito delova tela.
hromatika (gr. chroma gei. chromatos) 1.
nauka o bojama, nauka o postanku i odnosima
boja (deo optike); 2. muz. ritmiko kretanje
glasa po polutonovima; 3. slik. vetina
meanja boja.
hromatin (gr. chroma gei. chromatos) biol. tvar,
materija u jedru elija, koja se moe

hromatian

1024

lako bojiti nekim materijama, npr. safraninom i dr.

hromatian (gr. chroma gen. chromatos) v.
hromatski.
hromato- (gr. chroma ti. chromatos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: boja.
hromatoza (gr. chroma) med. bolest koe koja
se sastoji u nepravilnom stvaranju pigmenta.
hromatologija (gr. chroma, logia) v. hroma-tika.
hromatopseudoblepsija (gr. chroma gen.
chromatos, pseudos pogrean, laan, blep-sis
vienje) med. pogreno vienje boja
(nedostatak vidnog ula).
hromatopsija (gr. chroma, opsis vienje) v.
hromopsija.
hromatoptometar (gr. chroma, orao vidim,
metron mera, merile) med. aparat za merenje
stepena s lepila za boje.
hromatoskop
(gr.
chroma,
skopeo
posmatram, gledam) kaleidoskop koji se
upotrebljava u crtanju ara i mustara;
ideador, tiposkop.
hromatotehnika (gr. chroma, technike) primena hemije u spravljanju boja.
hromatofori (gr. chroma, phero nosim) pl. 1.
zool, elije u koi kameleona i dr. ivotinja
(nekih riba itd.) koje su uzrok menjanju boja
(up. pigment); 2. bog. zrnasti delovi elijske
protoplazme,
nosioci
li-snog
zelenila
(hlorofila) i drugih boje-nih materija
(hlorofilnih zrnaca ili hloroplasta i
hromoplasta); plastidi.
hromatrop (gr. chroma, tropos obrt) sprava
sastavljena od dve staklene ploe koje se
obru u suprotnim pravcima a iarane su
figurama u boji, zvezdicama i sl. (spojena sa
projekcionim aparatom, slui za proizvoenje
na zidu ili platnu igre boja).
hromatski (gr. chroma) bojeni, koji se tie
boja; muz. hromatska lestvica, hromatska skala
podela oktave na 12 stupnjeva, u lestvicu sa
7 stupnjeva umetnuto je 5 stupnjeva izmeu
osnovnog tona i sekunde, sekunde i terce,
kvarte i kvinte, kvinte i sekste, sekste i
septime (crne dirne klavira), up. temperirati;
hromatska abera-cija v. aberacija; hromatska
polarizacija bojene pojave to ih pokazuju u
polarizo-vanoj svetlosti tela koja dvojno
prelamaju svetlost.
hromirati (gr. chroma boja) prevui, prevlaiti hromom metalne predmete.
hromit (gr. chroma) min. oksid gvoa i
hroma; ima raznovrsnu upotrebu, poglavi-to u
industriji elika.
hrome(gr.
chroma)
predmetak
u
sloenicama sa znaenjem: boja.
hromogen (gr. chroma, gnos poreklo) hen.
bezbojna materija iz koje se, vrenjem ili
drugim
kakvim
razlaganjem,
moe
proizvesti neka bojena materija.
hromozomi (gr. chroma boja, soma telo) biol.
konaste telaca koja se stvaraju u jedru

hronikalan

pri njegovoj deobi i koja su nosilac naslednik

osobina lela; hromosomi.
hromoksilografija (gr. chroma, xylon drvo,
grapho crtam, slikam) izrada bojenih ploa u
drvorezu.
hromolitografija (gr. chroma, lithos kamen,
grapho crtam, slikam) litografi-sanje u
bojama.
hromoplasti (gr. chroma, plasso uoblia-vam,
obrezujem) pl. bot. hromatofori koji daju utu
i crvenu boju mnogim cvetovima i
plodovima; up. hromatofori.
hromopsija (gr. chroma, ogab vidim, opsis
vienje) med. vienje boja, kada bolesnik vidi
na predmetima boje kojih oni nemaju;
hrupsija.
hromoskop (gr. chroma, skopeo posmatram,
gledam) aparat za reprodukciju prirodne boje
tela meavinom triju osnovnih boja.
hromosomi (gr. chroma, soma telo) v.
hromozomi.
hromosfera (gr. chroma, sphaira lopta) kosmogr. ruiasti sloj usijanih gasova koji
obvija Sunevu fotosferu, a sastoji se od
vodonika, helijuma, kalcijuma i dr.
hromoterapija (gr. chroma, therapefa leenje)
med. leenje raznobojnim zracima.
hromotipija (gr. chroma, t^pos otisak, slika)
fotomehaniki postupak pri izrai-vanju
reljefnih ploa u cinku i pri tampanju u
raznim bojama.
hromotipografija (gr. chroma, ty^>os, gra-pho
crtam, slikam) v. hromotipija.
hromotrop (gr. chroma, tropos) v. hromatrop.
hromofor (gr. chroma, pherd nosim) 1. hen.
nosilac boja", grupa atoma koja, kao sastojak organskih jedinjenja, daje ovima
bojena svojstva; 2. fiz. atomska ili elektronska jedinica na osnovu koje obojeno telo
ima boju.
hromofotografija (gr. chroma, phos gen.
photds svetlost, grapho crtam, slikam,
graphia) 1. fotografisanje u bojama; 2.
fotografske slika u boji.
hromofototerapija (gr. chroma, phos gen.
photbs, therapeia leenje) med. leenje
duevnih bolesnika bojenom svetlou.
hromofototipija (gr. chroma, phos gen. pho-tos,
t^pos otisak, slika) v. hromotipija.
hromocinkografija (gr. chroma, nem. Zink,
gr. grapho crtam, slikam, piem) tampanje u vie boja.
hromurgija (gr. chroma, ergon delo) v.
hromatotehnika.
hronika (gr. chronikbs vremenski, ta chronika) 1. letopis, istorija (sveta, neke zemlje,
naroda i njegovih prvaka, neke porodice ili
nekog mesta) pisana tano po godinama; 2.
deo u novinama u kojem se pie o dnevnim
dogaajima i belee dnevne vesti i sl.
hronikalan (gr. chronika) u obliku hroni-ke;
uzet iz hronike, npr. podatak.

hronian

1025

hronian (gr. chronikos vremenski) povremen, dugotrajan; hronine bolesti dugotrajne

bolesti i bolesti koje se javl>aju s vremena na
vreme, povremene bolesti.
hroniar (gr. chronika) letopisac.
hrono- (gr. chrbnos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: vreme.
hronogram (gr. chr6nos vreme, gramma
pismo, pisano) latinski zapis ili stih koji
sadri rimska brojna slova (S. D. M. V. L. I.)
koja sva zajedno sainjavaju godinu nekog
dogaaja; ako je samo u jednom stihu, zove se
hronostihon ili eteostihon, ako je u dva stiha,
zove se hronodistihon* Tako, npr. godinu
Hubertusburkog mira (15. P 1763), kojim je
zavren sedmogodinji rat, sadri ovaj
hronodistihon: Aspera BeLLa sILent:
reDIIt bona gratla paCIs; O sl parta foret
seMper In orbe qVIes! (Surovi ratovi ute:
vraa se blagodat mi' ra; o neka bi u svetu
vladao veni mir!)
M + I + V + 1( = 50 + 50 + 1 + 50 + 500+ 1 +
1 + 1 + 100 + 1 + 1 + 1000 + 1 + 5 + 1) =
1763. Kod nas je poznat hronogram na turskom
jeziku; koji stoji na upriji Mehmed--pae
Sokolovia kod Viegrada (v. Ive Andria
hroniku: Na Drini uprija). hronograf (gr.
chronos, grapho piem) 1. letopisac, pisac
hronike; 2. hronoskop sa napravom za
automatske beleenje; kombinacija asovnika
na zaustavljanje i depnog.
hronografija (gr. chr6nos, grapho piem)
pisanje letopisa; elektrina hronografija
tano beleenje poetka i svretka neke
pojave, to ka radnje i 'dr. pomou e
lektriciteta .
hronodeik (gr. chr6nos, delknymi pokazujem)
estr. sprava za priblino odreivanje vremena.
hronodistihon (gr. chr6nos, distichon dvostih) v. pod hronogram.
hronoizoterme (gr. chronos, isos jednak,
thermos topao) linije koje u dijagramu
prikazuju istovremeno podelu temperature
prema danima u godini i doba dana.
hronolog (gr. chr6nos, logos poznavanje)
poznavalac nauke o vremenu (hronologije).
hronologija (gr. chrdnos, logos) nauka o
vremenu, nauka o odreivanju vremena kada
se zbio neki dogaaj.
hronoloki (gr. chronos, logikos) koji se tie
nauke o vremenu ili joj pripada; ureen po
vremenskom redu; koji ide vre-menskim
redom;
hronoloka
istorija
prianje
dogaaja po redu kojim su se zbili;
hronoloke tablice vremenske tablice.
hronometar (gr. chr6nos, metron merilo,
mera) sprava, asovnik za tano merenje
vremena.
hronometrija (gr. chronos, metria merenje)
merenje vremena; nauka o merenju vremena.
hronos (gr. chronos) vreme.
65 Leksikon

humaniora

hronoskop (gr. chronos, skopeo posmatram)

sprava za tano merenje veoma malih delova
vremena.
hronostihon (gr. chronos, stfchos red, vrsta,
stih) v. pod hronogram.
hronofov (gr. chronos, phone zvuk, glas)
elektrini depni asovnik-budilnik.
hronofor (gr. chr6nos, phero nosim) asovnik
budilnik sa etalicom (klatnom).
hronofotografija (gr. chronos, phos gen.
phot6s svetlost, grapho beleim, slikam,
crtam) fotografske prikazivanje nekog
kretanja nizom trenutnih slika snimlje-nih u
kratkim ali jednakim razmacima vremena;
ovo se vri hronofotografskim aparatima
(stroboskopom,
kinetoskopom,
kinematografom i mutoskopom).
hroogenezija (gr. chro6s boja, g^nesis
postanak) postajanje boja.
hroologija (gr. chros gen. chrotos i chro6s
boja, logfa nauka) nauka o bojama.
hroopsija (gr. chros gen. chrotos i chroos,
6psis vienje) v. hromopsija.
hrupsija (nlat. chrupsia) med. v. hromopsija.
Hsinhua (Nova Kina) zvanina novinska
agencija NR Kine, osi. 1944. god., sa
seditem u Pekingu.
htonian (gr. chthonios, chthon gen. chthon6s
zemlja, tle) koji pripada zemlji, zemaljski,
podzemni; vrst, nepokretan; htoni-ni
bogovi starogrki bogovi podzemnog sveta
(Had, Demetra, Perzefona i dr.).
hugenoti (fr. huguenots) pl. u poetku
podrugljiv, docnije opti naziv za protestante
(kalviniste) u Francuskoj i vajcarskoj.
hula-hup (eng. hnla hoop) vrsta igre s obruem
(od plastine mase); vrsta enskih arapa.
human (lat. homo ovek, humanus) ovean,
ovekoljubiv, blagorodan, milosrdan.
humanizam (lat. humanus ljudski, oveji;
ovean) 1. pokret u poetku novog veka
koji je gledao obrazac ovejeg savrenstva u
ivotu i knjievnosti antikih (klasinih)
naroda i trudio
se da
marlji-vim
prouavanjem prodre to dublje u njih
(Dante, Petrarka, Erazmo Roterdamski,
Rajhlin, Melanhton i dr.); 2. fil. gnoseo-loko
uenje da je celokupne nae sazna-vanje po
svojim pobudama kao i po svom obimu i
ciljevima, vazda samo oveansko, i da se ne
moe dii iznad oveanskog, jer ga i
stvaraju i uslovljavaju oveanske potrebe.
humanizirati (nlat. humanisare) poovei-ti,
pooveavati, dati oblik i prirodu kakvi
ljudima dolikuju; nainiti ove-nim,
uljuditi, uljuivati.
humaniora (lat. humaniora) pl. lepe vetine i
nauke koje oveka ine ovekom; naroito:
studije klasine grko-rimske, starine (od
renesanse sredite obrazovanja i osnov
svakog plemenitijeg vaspitanja duha i srca).

humanist

1026

humanist (lat. humanus oveji, ljudski;

ovean) 1. pristalica humanizma; 2. takoe:
znalac, uitelj, profesor klasinih nauka i
knjievnosti.
humanistiki (lat. humanus) v. klasini;
humanistika gimnazija gimnazija u kojoj se
ui grki i latinski jezik i obrazuje u
klasinom duhu = klasina gimnazija;
humanistike studije v. humaniora.
humanitaran (lat. humanus, fr. humanitaire)
oveji, oveanski, ljudski; ovean,
ovekoljubiv, sklon da pomogne svojim
blinjima.
humanitarizam (fr. humanitarisme) ureenje
ovejeg drutva u duhu potovanja ovekovih prava.
humanitet (lat. humanitas) ovenost, ono u
ovejoj prirodi to ini oveka ovekom,
oveje dostojanstvo; ovekoljubi-vost,
ljubav prema blinjem; humanost.
humanost (lat. humanitas) ovenost, ovekoljublje, plemenitost, milosre; humanitet.
humektancia (lat. humectantia) pl. med. sredstva
za ovlaivanje, za osveavanje.
humektacija (nlat. humectatio) kvaenje,
vlaenje, ovlaavanje.
humidan (lat. humidus) vlaan, mokar.
humiditet (nlat. humiditas) vlanost,
huminizacija (lat. humus zemlja crnica) agr.
unoenje u zemljite gotovih humusnih
materija, ili materija iz kojih se one lako
stvaraju: ubrenje zemljita staj-skim
ubretom, zaoravanje zelenia, ga-jenje
trava na njivama i dr.
humifikacija (nlat. humificatio) agr. pretvaranje
u humus, truljenje biljnih i ivo-tinjskih tela
i njihovo pretvaranje u zemlju.
humor (lat. humor) 1. vlaga, tenost, sok.
humor (lat. humor) 2. prvobitno: vlanost u
ovejem telu od koje, po shvatanju starih
lekara, zavisi duevno i telesno dobro
raspoloenje; otuda: vedro raspoloenje,
vesela duhovitost, ala; najvii oblik komike
praene izvesnom primesom bola.
humoralan (nlat. humoralis) sokovni, koji se
tie (ili: potie od) sokova tela; humo-ralna
patologija med. v. humorizam.

hutor

humoreska (lat. humor) duhovita i aljiva

pria, duhovit i aljiv prikaz.
humorizam (lat. humor tenost, vlaga,
mokraa) ili humoralna patologija med.
uenje koje smatra da bolesti dolaze od
kvarenja telesnih sokova (danas potisnuto
Virhovljevom celularnom patologijom);
supr. solidarna patologija.
humorizirati (lat. humor) pisati sa humorom,
prikazivati sa humorom; v. humor 2.
humorist (lat. humor) pisac koji pie sa
humorom; v. humor 2.
humoristiai (lat. humor) koji ima u sebi
humora, veseo, aljiv, duhovit.
humus (lat. humus) zemljasti ostatak istrulelih
biljnih i ivotinjskih tela, zemlja crnica.
hunta (p. junta) drutvo, udruenje; odbor za
voenje nekog politikog pokreta, izvr-ni
komitet (u paniji).
hunter (eng. hunter) lovac; lovaki konj;
lovaki pas.
hurdl-rejs (eng. hurdle-race) ot. trka s preponama.
hurija (arap., tur. huri) naziv za lepotice u
muslimanskom raju kojima e se verni,
posle smrti, u denetu naslaivati; fig.
neobino lepa ena, lepotica.
hurikan (eng. hurricane, p. hurican) ciklon,
orkan, uragan.
Huronci pl. nekada mono indijansko pleme u
Sev. Americi, istono od Huronskog jezera,
naroito u Gornjoj Kanadi, koje su Irokezi u
HUP veku potpuno unitili; Vajendoti.
husar (ma. huszar) lako naoruan maarski
konjanik.
husiti pl. uenici, pristalice i sledbenici ekog
verskog reformatora Jana Husa (1370
1415), koji je ustao protiv pape i zloupotreba
katolikog svetenstva zbog ega je bio
opaljen na lomai.
hutba (arap., tur. hutbe) kod muslimana;
propoved koju dri imam petkom i o
bajramima.
hutor (rus. hutor) poljoprivredno dobro sa
stokom i gazdinstvom, poljski posed, sa-la,
majur.

c
C, c dvadeset sedmo slovo nae irilice, tree
nae latinice (S, s); kao skraenica: S =
centum (100), SS = 200 itd.; s = cvit (novac);
sa. = cirka; muz. S = osnovni ton tonskog
sistema; fiz. S = kulon; S = oznaka za stepen
po Celzijusu; hem. Se = cerijum; Cs =
cezijum; Zn = cink, Zr = cirkonijum.
cagrije (tur. sargy koa) korice sablje ili noa,
nonice.
cajg (nem. Zeug) vrsta pamune tkanine.
pajger (nem. Zeiger) skazaljka na asovniku.
cajzl (nem. Zeisig) zool. i, iak, zeleni-ca
(ptica pevaica iz vrste zeba).
calkelner (nem. zahlen platiti, Kellner) kelner,
konobar koji naplauje raun, glavni kelner,
glavni konobar.
cenjak (nem. Zanke) krpa, rita, dronjak.
cvebe (arap. zabib, ital. zibibbo) pl. suvo
groe, groice; rozine.
cvibak (nem. Zwieback) hleb dvaput peen,
dvopek, peksimit; biskvit.
cviker (nem. Zwicker) naoari koje se dre na
nosu pomou opruge, bez zaunjaka.
cvikovati (nem. zwicken) buiti, buenjem
ponipggiti (kartu, ulaznicu).
cvilih (lat. bilix dvonitni, od dve ice, nem.
Zwillich) dvonitka (jako i gusto laneno,
kudeljno i pamune platno); dril, drilih.
cvinglijavizam v. cvintlijanci.
cvinglijanci pristalice cvinglijanizma, uenja
verskog reformatora Ulriha Cvin-gli-\a
(14841531).
cvirnovanje (nem. Zwirn konac) predanje,
upredanje, sukanje, usukivanje (konca).
ceger (nem. ziehen vui) korpa, kotarica,
zembilj; aka torba.
cedent (lat. cedens) prav. ustupilac, onaj koji
neto ustupa nekom.
cedi novane jedinica Gane.
cedirati (lat. cedere) prav. ustupiti, ustupa-ti,
odustati od ega, priznati kome prvenstvo.
cedrat (ital. cedrato) vrsta krupnih i sonih
limunova, ija se kora ukuvava sa eerom
(kao poslastica).
cedulja (lat. scheda traka, list hartije, dei.
schedula listi hartije) 1. listi, pare
65*

hartije; 2. trg. privremena priznanicu, nota.

Cezar (lat. Caesar) porodino ime rimske
patricijske porodice Julija; docnije su ga uzeli,
kao titulu, svi rimski carevi sem Vitelija (od
ove rei postala je slovenska car i nem.
kajzer).
cezarizam (lat. Caesar) demokratsko-autokratski sistem vladavine kakav je uveo
Cezar; apsolutna vojnika vladavina sa
parlamentarni formama; up. Cezar.
cezaropapizam (lat. Caesar, papa) odnos
izmeu crkve i drave po kome je svetovni
vladalac u isto vreme i vrhovni poglavar
crkve; meanje svetovnih vladara u crkvena,
naroito papska prava (supr. papo-cezarija).
cezijum (lat. caesius sivogav) hem. elemenat iz
grupe alkalnih metala, atomska masa
132,90; red. broj 55; znak Cs.
cezura (lat. caesura seenje, obaranje) metr.
presek, prelom, usek, ritmiki odmor u
polovini jednog stiha od vie stopa.
ceka (ital. zecca) kovnica novca.
ceker v. ceger.
cekum (lat. caecus slep, caecum) anat. slepo
crevo.
celator (lat. caelator) umetnik koji radi dletom,
izraiva reljefa
celatura (lat. caelatura) vetina izrai-vanja
polureljefa; polureljef, naroito u metalu.
celebrant (lat. celebrans) katoliki svetenik
koji slui slubu (koji ita misu).
celebracija (lat. celebratio) proslavljanje,
proslava, svetkovina.
celebrirati (lat. celebrare) svetkovati, proslavljati proslaviti, sveano obav-ljati.
celebritet (lat. celebritas) slava, uvenost;
slavno ime, uvena linost.
celer (fr. celeri, lat. selinum, gr. selinon) bog.
poznata batenske biljka, iji se koren
upotrebljava kao zain.
celeritet (lat. celeritas) brzina.
celestin (lat. coelestis nebeski) in. raznobo-jan,
najee modar mineral staklastose-

Celzijusov termometar

1028

defasta sjaja; upotrebljava se naroito u

fabrikaciji niehepa.
Celzijusov termometar toplomer koji je izmeu
take smrzavanja i take kljuanja vode
podeljen na 100 .(nazvan po pronelv-zau,
vedskom fiziaru A. Celzijusu, 1701
1744).
celialgija (gr. koilia trbuh, algos bol) med. bol
.trbuha.
celibat (lat. coelibatus) bezbranost rimokatolikog svetenstva (ozakonio papa Grgur
UP, 1074).
celioskopija (gr. koilia trbuh, skopeo
gledam) med. metoda pregleda organa trbu-ne
duplje i male karlice.
celirati (lat. caelare) raditi (ili: izvoditi) u
reljefu, naroito metalnom.
celih (lat. cella elija) 1. prozirna, gipka i teko
zapaljiva acetilna celuloza (slui, mesto
lako zapaljivog celuloida, za filmove, a
zamenjuje i staklo, kauuk i sl.); 2.
stanovnik elije, tj. kaluer, monah.
celozo (ital. zeloso) kuz. estoko, arko.
celoidni papir fotografske hartija za kopiranje,
ija se povrina, osetljiva prema svetlosti,
sastoji od hlornog srebra i srebra alitrene
kiseline.
celon (lat. cella elija) hen. masa slina
celuloidu, pravi se od celulozina aceta-ta,
nije zapaljiva kao celuloid, zbog ega se
upotrebljava za filmove.
celofan (lat. cella, gr. phanos svetao,
prozraan) vetaka plastine masa, tanka,
prozirna, savitljiva i ne proputa vodu;
dobiva se od celuloze, a upotrebljava, u
obliku listova, za zavijanje ivotnih
namirnice i u grafikoj industriji.
celularan (nlat. cellularis) elijski, u obliku
elija; elijat, snabdeven elijama, sastavljen
od elija.
celularna patologija med. pravac opte patologije prema kome celokupna ivotne
delatnost i zdravog i bolesnog tela dolazi do
elija.
celuloza (lat. cellula elica) hen. bezoblina
amorfna bela masa, bez mirisa i ukusa, koja
sainjava vrste sastojke biljaka; vana
sirovina za fabrikaciju hartije.
celulozan (nlat. cellulosus) v. celularan.
celuloid (lat. cellula elica, gr. eidos vid, oblik)
vetaka plastine masa koja se trljanjem i
presovanjem dobiva od kamfo-ra i
piroksilina, roasta, teko prozirna, vrlo
elastine i lako zapaljive; slui,ze pravljenje
eljeva, bilijarskih lopti, fotogrefskog
pribere itd.
cement (let. caementum) 1. naroite vrsta
krenog prehe koji, ked se pokvasi, ime
svojstvo de se vremenom otvrdne keo
kamen; 2. znat. polubnica (sloj kotanog
tkiva na zubnom korenu).
cementiranje (lat. ceementum) 1. metalurgij-ski
postupak po kome se jedan metal pokriva
izvesnom supstancijom u praku,

centenar

koja treba da ue, putem zagrevanje, u taj

metal (tako se od gvoa i ugljenog prake
zegrevenjem dobiva elik, od bakra i cinka
mesing itd.); 2. uvrivenje ce-mentom,
izrada u cementu.
cementirati (lat. caementum) izraditi sa
cementom; fig. udariti jake temelje, raditi,
uraditi neto solidno.
cenakulum (lat. coenaculum) 1. trpezarije u
katolikim manastirima; 2. Tajna veera; 3.
SJPPS. Tajna veera", uvena slika Leo-narda
de Vinija (ital. il cenacolo).
cenz (lat. census) v. cenzus.
cenzit (lat. censitus) poreznik; poreska glava,
poreski obveznik.
cenzor (lat. censor) 1. visoki rimski inovnik
koji je vrio procenu imanje, vodio nedzor
ned javnim moralom, deveo dravne prihode
pod zekup i pregovereo sa preduzimaime
javnih graevina; 2. strog sudija, kritiar; 3.
lice koje pregleda privetnu potu (ze vreme
reta) i kontrolie knjige, asopise, pisanje
tampe, pozorine i bioskopske komede pre
no to e ih odobriti ili zabraniti da se
prikazuju.
cenzura (lat. censura) 1. ocenjivanje, pregledanje, kritiko ispitivanje; 2. zvanian
prethoden pregled stveri ze objevljivanje radi
odobrenja ili zabrene tempenje i putanje u
javnost (knjiga, asopisa, pozorinih dela,
filmove i dr.); 3. dravna ustenove koja ovaj
posao obavlja; 4. ispit-ne ocene (aka).
cenzurisati (lat. censere proceniti, ocepiti)
slubeno pregledati spise odreene za
tampu, poz. komade i filmove, vriti,
izvriti cenzuru.
cenzus
(lat.
census
procena,
ocena)
precenjivanje imanje; popis stenovnitve;
porez; u zemljeme bez opteg preve glesa:
najmanja suma poreza koju mora de plee
jeden stanovnik pa da ime pravo glasa i
politika prava.
cenobijum v. kenobijum.
cenobit v. kenobit.
cent (lat. centum sto) jedinica za merenje teine
od 100 funti = 50 kg; stoti deo; ime najnie
novane jedinice: u Holandi-ji 1/100 guldena,
u SAD 1/100 dolara; metarski cent = 100 kg.
centa (lat. centum) v. cent.
centar (lat. centrum) v. centrum.
centarfor (lat. centrum sredite) sp. u fudbalu
srednji igra u navali.
Centaur (lat. Centeurus) mit. v. Kentaur.
centvejt (eng. centweight) mere ze teinu u
Vel. Briteniji, = 50,8 kg.
centezimalan (nlat. centesimalis) podeljen ne sto
jednakih delova, stoti, stotiniti; cen-tezimalna
vaga vage kod koje se teret dri u ravnotei
sa sto puta manjim tegom.
centenar (let. centenarium) 1. vreme od sto
godina, vek, stolee; proslava stogodi-njeg
postojanja, stogodinjica.

centenar

1029

centenar (lat. centenarius) 2. ovek od sto

godina, stogodinjak.
centigrad (lat. centum sto, gradus stepen)
stepen Celzijusovog termometra (koji je
podeljen na sto stepena).
centigradan (lat. centum, gradus) podeljen na
sto stepena.
centigram (lat. centum, gr. gramma) stoti deo
grama; santtram.
centilitar (lat. centum, gr. Htra) stoti deo litre;
santiligar.
centimetar (lat. centmn, gr. m6tron mera,
merile) stoti deo metra; santimetar.
centipedan (lat. centum, pes gen. pedis noga)
zool. stonog, sa sto nogu.
centifolija (lat. Centifolia rosa) vot. stoli-sta rua,
rua za slatko, slatkaa; takoe: vrsta
karanfila sa vrlo mnogo listova.
centner (lat. centenarius) teg od 50 kg; up. centa.
centrala (lat. centrum sredite, centralis
sredini) 1. glavni grad, prestonica; 2.
sredite vrhovne vlasti ili uprave (neke
ustanove, banke, preduzea i dr.), matica,
sredite; 3. mesto gde su glavna postrojenja
neke vee tehnike ustanove (elektrina,
vodovodna, telegrafska, telefonske itd.
centrala); kom. prava koja spaja sredite
dvaju krugova; du izmeu sredita dvaju
krugova, sredinica.
centralan (lat. centralis) sredini, koji se nalazi
u sreditu ili mu pripada, koji deluje u
pravcu sredita, koji je u vezi sa sreditem;
fig. glavni, bitki, matini; srednji; skupni.
centralizam (lat. centralis) v. centraliza-cija.
centralizacija (lat. centralis sredini) 1.
usredsreena,
usredsreivanje;
2.
usredsreena, usredsreenost; 3. sistem
vladavine pri kome sve dravne funkcije
dolaze od jednog mesta, od jedne ruke koja
njima upravlja (centralizam); supr. decentralizacija i federalizam,
centralizirati (lat. centralis) usredsrediti,
usredsreivati, skupiti u jedno, nagomi-lati
na jednu taku.
centralist (lat. centralis) pristalica (ili:
pobornik) centralizacije.
centralna pozicija voj. glavni poloaj, onaj koji
je sa strategijskog gledita najvaniji.
centralna projekcija v. perspektivna projekcija.
centralna sila fiz. sila koja, kod centralnog
kretanja, odrava telo koje se kree na
njegovoj putanji.
centralna uprava u saveznim dravama ili
pokrajinama: najvia, svima zajednika
uprava; kod banaka i industrijskih
preduzea sa vie podrunica: glavna
uprava, matica.
centralni organi zool. glavni organi ivota (srce,
plua, eludac).

centrum

centralno grejanje zagrevanje prostorija toplom

vodom ili parom, koja dolazi iz jednog
kazana, postavljenog na najniem mestu
zgrade (obino u podrumu), pomou cevi
provedenih kroz prostorije koje treba
zagrevati.
centralno kretanje fiz. kretanje koje se vri
oko sredita kretanja pod dejstvom sile koja
je upravljena ka tome sreditu kretanja (na
sreditu krive!), npr. kretanje Zemlje oko
Sunca, Meseca oko Zemlje itd. vri se po
putanji koja je, po prvom Keplerovom
zakonu, elipsa, i sredite je kretanja u jednoj
ii, a ne u sreditu krive, elipse.
centrizam
(lat.
centrum)
sklonost
kompromisima,
naginjanje
oportunizmu
(central-noj liniji").
centripetalan (lat. centrum sredite, pete-ge
teiti emu) sredoteni, koji tei (ka)
sreditu; centripetalna sila fiz. sila koja je
stalno upravljena sreditu kretanja; supr.
centrifugalan.
centrirati (lat. centrum) 1. kom. osrediti
sredite; dovesti u sredite; utvrditi sredinu
osovinu; 2. sp. dobaciti loptu igrau centra.
centrifuga v. centrifugalaa maina.
centrifugalan (lat. centrum sredite, fu-gere
beati od) sredobeni, koji tei da se udalji
od sredita; centrifugalna sila sredobena
sila, sila koja se javlja kao reakcija
sredotenoj sili usled kretanja po krivoj
putanji i sa njom jednaka i suprotno
usmerena sila koja tei da udalji telo od
sredita njegove krune putanje.
centrifugalna maina fiz. zamajna maina
(upotrebljava se za suenje rublja, vune,
eera, za ceenje meda iz saa i dr.,
poto se kod nje, usled centrifugalne sile,
odvajaju tenosti od vrstih tela, ili tenosti
razliitih specifinih teina jedne od
drugih).
centrian (lat. centrum sredite) v. cen^ tralan.
centrobarika (lat. centrum, gr. baros teina)
fiz. nauka o teitu (tei).
centrosom (lat. centrum, gr. soma, telo) bog.
telace, elini centar (u blizini jedra elije).
centrosfera (lat. centrum, gr. sphalra lopta)
kol. centralno jezgro Zemlje (za razliku od
litosfere, Zemljine kore).
centrum (gr. k^ntron, lat. centrum sredite) 1.
kon. u geometrijskoj figuri (krugu, lopti) taka
koja je od svih taaka obima ili povrine
podjednako udaljena; 2. voj. glavn i d eo
fro n ta (z a razli ku o d krila"); 3. u
parlamentarnom ivotu: stranka koja
sainjava sredinu izmeu ekstremnih
stranaka i u dvorani parla-menta sedi u
sredini, izmeu tzv. desni-ce" i levice";
centrum gravitatis (lat. centrum gravitatis)
teite.

centrumat

1030

centrumat (lat. centrum) pristalica centruma

kao politike stranke.
centum (lat. centum) stotina.
centumvir (lat. centum sto, vir ovek) u
starom Rimu, lan sudskog kolegijuma za
graanske parnice, sastavljenog od 105 do
180 lanova.
centurija (lat. centuria) kod Rimljana: eta od
100, docnije 60 vojnika; jedan od 193 dela
na koje je Servije Tulije podelio rimske
graane (otuda centurijske skup-ttine").
centurion (lat. centurio) zapovednik, komandir
jedne centurije, kapetan.
cepeliv (nem. Zeppelin) veliki motorni vazduni
brod krutog sistema (diriabl), punjen
gasovima lakim od vazduha, nazvan po
pronalazau, grofu Ferdinandu Cepelinu
(18381917).
centar (gr. skeptron) v. skiptar.
cera (lat. sega) vosak.
cerada (lat. sega vosak) votane platno,
nepromoivo platno (za pokrivanje kola i
izradu nepromoivog odela).
cerazin (lat. cerasus trenja) heh. materija koja
se dobiva od smole drveta trenje.
cerat (lat. sega vosak) farm. mast od voska.
ceracija (nlat. ceratio) premazivanje voskom
nekog tela da bi se sauvalo od uticaja
vazduha; pretvaranje u vosku slinu masu
(rastvaranjem, topljenjem).
Cerber (gr. Kerberos) mit. v. Kerber.
cervikalan (lat. cervix gen. cervicis vrat) anat.
vratni, koji se tie vrata.
cerviks (lat. cervix vrat) anat. vrat, grli
materine.
cervicitis (lat. cervix gen. cervicis vrat) med.
zapaljenje materice; up. metritis.
cerealije (lat. Cerealia) al. zemaljski plodovi,
ito; kod Rimljana: svetkovine u ast Cerere
(918. aprila).
cerealni (lat. Cerealis) koji se tie Cerere, tj.
zemaljskih plodova, itarice, itni, hlebni.
cerebelum (lat. cerebellum) zool. mali mozak
(ispod i pozadi velikog).
cerebralan (lat. cerebrum mozak) modani,
koji se tie mozga; cerebralna afekcija
bolest mozga; cerebralni sistem, deo
nervnog sistema, ivanog pribora, koji
obuhvata mozak i ivce koji iz njega
polaze; cerebrospinalni sistem sistem
modanih ivaca i ivaca lene mo-dine.
cerebrin (lat. cerebrum mozak) zool. fosfo-rasta
vrsta masti u mozgu.
cerebroza (lat. cerebrum) med. zapaljenje mozga
praeno besnilom.
cerebrum (lat. cerebrum) zool. mozak, veliki
mozak.
cerezin (lat. sega vosak) beo ili malo u-kast
vetaki
vosak,
slian
parafinu;
upotrebljava se za izradu svea, impregnisanje tkanina i hartije, vetake sae,
mazanje podova i dr.

certificirati

ceremonija (lat. caerimonia, fr. ceremonie) 1.

simbolina spoljanja formalnost (ili:
simboliki obred) pri bogosluenju ili drugim
sveanim inovima; sveanost; 2. preterana i
izvetaena utivost i uglaenost u
ophoenju sa drugima, praena banalnim
formalnostima.
ceremonijal (lat. caerimoniale) skup obiaja
kojih se treba pridrava u raznim
sveanim prilikama, zvanino utvren
raspored neke sveanosti.
ceremonkjalan (lat. caerimonialis, fr. segemonieux) svean, koji odgovara propisanim
obiajima
(ceremonijalu);
pristojan,
preterano utiv, sa puno formalnosti.
ceremonijal-majster lice kome je dunost
staranje, u izvesnim sveanim prilikama, da
se prepisani obiaji strogo vre (na
dvorovima itd.).
ceremonijar (nlat. caerimoniarius) katoli-ki
svepggenik
koji
upravlja
sveanim
obredima; takoe: ceremonijal-majster.
Cerera (lat. Ceres) 1. kit. rimska boginja
zemljoradnje, zemaljskih proizvoda i
plodnosti (kod Grka: Demetra); 2. astr. asteroid
otkriven 1801. god.
ceresiv (lat. sega vosak) v. cerezin.
ceribaa (tur. ceribai) 1. ciganski glavar ili
stareina; 2. zapovednik odreda ne-redovne
turske vojske; 3. konjanik.
cerijum (lat. Ceres, nlat. cerium) hem. elemenat
iz grupe retkih zemalja, atomska masa
140,12, red. br. 58, znak Se; upotrebljava se za
izradu raznih vrsta kresiva i kremena itd.;
nazvan po boginji Cereri.
cerkn (lat. sega vosak) zelena smola, glavni
sastojak pelinjeg voska.
cerkarije (gr. kerkos rep, nlat. cercariae) pl.
zool. repati mladi stadiji metilja.
cervirati (lat. circinare, fr. segpeg) voj. opkoliti,
okruiti (utvrenje, poloaj, trupu itd.).
cerografija (lat. sega vosak, gr. grapho
piem, crtam, slikam, graphla) v. kerografija.
cerozin (lat. sega) vosku slino gorivo od
sivozelenog praha koji se nalazi na kori
eerne trske.
ceromantija (lat. sega, gr. manteia predskazivanje, proricanje) proricanje, gatanje u
vosak.
ceromel (lat. sega, mel med) farm. mast od
rastopljenog voska i meda.
ceroplastika (lat. sega, gr. plastike vetina
uobliavanja) v. keroplastika.
certifikat (lat. certe izvesno, facere uiniti)
pismeno uverenje, isprava, priznani-ca;
svedoanstvo, svedodba; sertifnkat.
certifikacija (lat. certificatio) potvrivanje,
overavanje; dokazivanje.
certificirati (lat. certe izvesno, facere uiniti)
pismeno
posvedoiti,
posvedoa-vati,
potvrivati, potvrditi, overiti, overavati.

cerulin

1031

cerulin (lat. coeruleus zatvorenoplav) plavi

karmin.
ceruloza (lat. coeruleus) med. v. cijanoza.
cerumen (nlat. segpep, sega vosak, -umen
nastavak) slih, una mast (sekret lojnih
lezda u unom kanalu).
ceruminozan (nlat. ceruminosus) slihovit, koji
sadri unu mast; slihast, slian unoj masti.
cesija (lat. cessio) prav. ustupanje, odustajanje;
prenoenje nekog prava na drugog.
cesio boiorum (lat. cessio bonorum) prav.
ustupanje dobara (imanja) poveriocima.
cesiovar (nlat. cessionarius) prav. onaj kome se
ustupa neka stvar ili neko pravo.
cestode (nlat. cestodes) pl. zool. trakulje.
cesus (lat. cessus) prav. onaj na iji se raun
neto ustupa, tj. koji treba da plati.
cetacee (lat. cetaceae) pl. zool. kitovi.
cetaceum (lat. cetaceum) kitova mast.
cetera (lat. cetera) pl. druge stvari, ostale
stvari; et cetera (lat. et cetera) i tako dalje,
itd.
ceteris paribus (lat. ceteris paribus) pod inae
jednakim okolnostima, tj. ako je sve ostalo u
redu, onda . . .
ceterum cenzeo ... (lat. ceterum censeo,
Carthaginem esse delendam uostalom
mislim da Kartagu treba razoriti") uvene
rei rimskog dravnika Katona Starijeg,
kojima je svaki svoj govor u senatu
zavravao; upotrebljavaju se kada se, na
kraju krajeva, ipak vraamo na neto to
smatramo nunim i neophodnim i to treba
da nam je stalno pred oima.
cetologija (lat. cetus kit, gr. logfa) zool.
opisivanje kitova, nauka o kitovima.
cefal- (gr. kephale) v. pod kefal-.
ceh (nem. Zeche) 1. troak, raun za jelo i pie
u kafani (pri pijankama); 2. stale-ka
(profesionalna) organizacije jedne vrste
zanatlija, esnaf.
cece-muha zool. rod muha iz tropske Afrike,
koja sie krv domae stoke i oveka; na
oveka prenosi opasnu bolest spavanja.
cecidije (lat. caedo, cecidi ubijam, razbijam) pl.
bog. abnormalne tvorevina na biljkama koje
izazivaju biljni (fitocecidije) ili ivotinjski
(zoocecidije) paraziti.
cibarije (lat. cibaria) pl. hrana, jestivo, ivotne
namirnice; obroci.
cibozan (lat. cibosus) hranljiv.
ciborijum (gr. kiborion vr, pehar) u
katolikoj crkvi: posuda u kojoj stoji
posveena hostija.
civil (lat. civilis graanski) 1. graanstvo,
graanski stale (za razliku od vojnikog,
militera); 2. graanska nonja; ii u civilu,
ii u graanskom odelu.
civilan (lat. civilis) graanski; utiv, ugla-en,
uljudni, uljuen, pristojan; prav. privatnopravni.
civilizator (lat. civilis graanski, fr. civilisateur) onaj koji nosi ili iri civilizaciju.

cijanometar

civilizacija (nlat. civilisatio) stepen kulture koji

dolazi iza varvarstva i na kome se, malo
pomalo, ovek privikava da ivi u skladno]
zajednici sa svojim blinjima; prosveenost,
obrazovanost,
uljuenost,
drutvena
usklaenost.
civilizirati v. civilizovati.
civilizovati
(nlat.
civilisare)
prosvetiti,
prosveivati, obrazovati, uiniti ugla-enim,
uljuditi, uljuivati, uiniti koga skladnim
lanom ljudskog drutva.
civilist (lat. civis graanin) 1. graanin (za
razliku od vojnika); 2. nastavnik graanskog
(civilnog), naroito rimskog prava (za razliku
od kanoniste i kriminaliste); 3. sudija koji
sudi graanske sporove.civiliter mortuus (lat. civiliter mortuus) prav.
graanski mrtav, oglaen umrlim, koji se
smatra mrtvim iako je u ivotu, tj. bez
graanskih prava.
civilna lista (eng. civil list) partija u dravnom
budetu koja se svake godine isplauje
vladaocu radi izdravanja njega i njegovog
dvora.
civilna sluba (lat. civilis) graanska sluba,
sluba u graanstvu.
civilni brak graanski brak, brak koji se
sklapa pred dravnim vlastima.
civilno pravo graanske pravo.
civis (lat. civis) graanin; civis akademi-kus
(lat. civis academicus) akademski graanin,
student univerziteta.
cigara (p. cigarro) umotani duvanski listovi
(za puenje).
cigareta (fr. cigarette) u tanku hartiju uvijen
sitno iseen duvan.
cigla (nem. Ziegel) crep, opeka, eramida.
cigura (ital. cicoria) v. cikorija.
cizeler (fr. ciseleur) reza metala, rezbar.
cizelirati (fr. ciseler, ital. cesello, lat. caedere
sei) dletom oklesati, dletom ote-sati,
urezivati likove i are; vajarske radove
nalivene u metalu dletom umetni-kim
popraviti i doterati; pr. cizeliran; sizelirati.
pijan (gr. kyaneos zatvorenoplav) hem. jednovalentan radikal, gas bez boje, otra mirisa
i jako otrovan; jedinjen sa vodoni-kom daje
veoma otrovnu cijanovodoninu kiselinu, sa
elezom berlinsko plavilo, sa kalijumom
cijankalijum, poznat veoma estok otrov.
cijanidi (gr. kyanos) pl. hem. jedinjenja cija-na,
naroito sa metalima.
cijanidizacija (gr. kyaneos zatvorenoplav)
hemijski nain za izdvajanje zlata iz
zlatonosnih ruda pomou jako razblae-nog
rastvora natrijum-cijanida (0,1%).
cijankalijum (gr. kyaneos) hen. kalijumova so
cijanovodonine kiseline, kalcijumov cijanid,
vrlo jak otrov.
cijanoza (gr. kyanos) med. modra bolest,
sinjavica, modrenica.
cijanometar (gr. kyanos, metron mera, meri-lo)
v. kijanometar.

ci]anopatija

1032

cijanopatija (gr. kyanos, pathos bolest) med. v.

cijanoza.
cijanotipija (gr. kyanos, typos otisak, slika)
postupak pri fotografskom kopiranju pri
kome svetlou dodirnuta mesta na hartiji
poplave.
cikada (lat. cicada) zool. cvrak.
cikatrizirati (lat. cicatrix oiljak) med. zarasti,
zaleiti se (rana).
ciklici (gr. kyklos krug) pl. grki epski pesnici
posle Homera koji su, uglavnom, opevali
grki herojski period (junake i bogove) i
koji, kao takvi, pretpostavljaju izvesno
jedinstvo.
cikliki (gr. kyklos) kruni, koji se vraa u
krug, koji se pravilno ponavlja; cikli-ke
forme muz. oblici koji se sastoje iz vie
stavova koji su raeni po utvrenim
pravilima, npr. simfonija, sonata itd.; cikliki
pesnici v. ciklici.
ciklobal (bicikl, nem. Ball) sportska biciklistika igra loptom, slina fudbalu ili
rukometu; igrai sedei na biciklima udaraju
tokovima i glavom loptu; vratar sme
braniti gol i rukama.
ciklograf (gr. kyklos krug, grapho piem,
beleim) teh. aparat koji kad se vee sa
tokom kola koja su u pokretu, automatski
ucrtava na hartiji trasu preenog puta.
cikloida (gr. kyklos eidos vid, oblik) mat.
tokanica.
ciklometar (gr. kyklos, metron mera) velosipedski (tokaki) putomer.
ciklometrija (gr. kyklos, metria merenje)
geom. merenje kruga, tj. svi obrasci (formule)
koji prikazuju odnose krunih lukova prema
pravim linijama koje im pripadaju.
ciklon (gr. kyklos, kyk!66 obrem u krug) 1.
vihor, oluja u kovitlac; meteor. oluja ili sistem
vetrova, esto estoka u arkom, a i u
umerenom pojasu, sa obilnim padavina-ma i
obino u preniku od 50 do 1500 km; 2. teh.
aparat za suvo preiavanje vazduha i gasova
od
praine;
3.
hem.
meavina
cijanovodonine kiseline i hlora, sredstvo za
unitavanje gamadi.
ciklona (gr. kyklos) meteor. podruje niskog
vazdunog
pritiska,
okrueno
viim
pritiskom.
ciklonizirati hen. unitavati gamad ci-klonom,
vriti dezinsekciju ciklonom; v. ciklon 3.
ciklonit hem. veoma jak eksploziv ciklotrimetilentrinitramin (CH2N NO2)3.
Ciklop (gr. Kyklops) mit. v. Kiklop.
ciklopija (gr. kyklops) med. jednookost.
ciklorama (gr. kyklos krug, bgata pogled,
izgled, horao) krug sa slikama raznih
predela neke zemlje.
cikloskop (gr. kyklos, skopeo posmatram)
naprava za obeleavanje eleznikih
krivina.
ciklostil (gr. kyklos, stil) maina za
umnoavanje pisama i raznih dopisa.

cimetnjak

ciklostome (gr. kyklos, stoma usta) zool.

kolouste (ribe, npr. zmijuljica i dr.).
ciklotimija (gr. kyklos, thymos srce, dua) med.
vrsta ludila sa naizmeninim jaim ili
slabijim, stanjima razdraenosti i duboke
potitenosti.
ciklotron (gr. kyklos, elektron = elektron) fil.
elektromagnetni
aparat
koji
proizvodi
naelektrisane estice veoma velike brzine
(progone, elektrone i alfa-esti-ce), koje
imaju
svojstvo
da
vre
hemijske
transmutacije, tj. pretvaranje jednog hemijskog elementa u drugi, i razbija atom-ska
jezgra.
ciklus (gr. kyklos) 1. krug, kolo, zaokrue-na
celina; 2. niz spisa, predavanja, pesama i sl.
koje su u vezi i koje ine zaokruenu celinu
(npr. ciklus pesama o Kraljeviu Marku); 3.
period, izvestan niz godina posle koga se
neke pojave ponavljaju istim redom.
cikonija (lat. ciconia) zool. roda. cikorija (gr.
kychorion, lat. cichorium, ital. cicoria) vot.
vodopija, enetrga; prah ove biljke (kao
dodatak uz kavu). cikcak (nem. zickzack)
linija (ili: crta) izlomljena u kratkim i otrim
zavojci-ma; vijugast, zavojit; evuljiast, na
e-vuljicu. cilijaran (nlat. ciliaris) trepavini;
treplat, koji ima treplje, s trepljama. cilije (lat.
cilia) pl. trepavice; zool. dlake kod protozoa
koje im slue kao organi za kretanje; bot.
pokretne spolne elije. cilindar (gr. kylindros)
kom. 1. valjak, obli-ca; 2. visok paradni
muki eir od crne svile u obliku valjka;
3. duga i okrugla staklena cev, staklo (na
lampama); 4. valjkast zapinja (u asovniku);
5. stublina (kod parne maine). cilindrian
(gr. kylindros valjak, oblica)
u obliku valjka, valjkast, obliast.
cilindrokonian (gr. kylindros, konos kupa)
valjkasto-kupast.
cimbala (gr. kymbalon) muz. 1. orguljski
registar sa usklaenim zvoncima; 2. tabla sa
icama u koje se udara drvenim malji-ima;
3. tasovi.
cimelije (nlat. cimelia) pl. skupocenosti,
dragocenosti (npr. stari rukopisi neke
biblioteke); crkvene blago. cimentirati (ital.
cimentare) igosati, ba-dariti, proveravati
ispravnost (mera i tegova).
cimer (fr. cimier) 1. znak, oznaka, slika,
najee tabla s natpisom na kakvoj radnji;
2. grb; 3. deo na plugu koji dri leme za
gredelj. cimerman (nem. Zimmermann) tesa,
drvodelja.
cimet (gr. kynnamonon) fini zain od lika
cimetnjaka, tropskog drveta ija je kora
bogata eterinim uljem. cimetnjak (gr.
kynnamonon) bot. v. cimet.

cinabarit

1033

cinabarit (gr. kynnabari) na. rumenica, ivin

sulfid, jedina ruda ive, vrlo lepe crvene
boje.
cinik (nem. Zink) iin.v. cink.
cinantropija (gr. kyon lei. kynos pas, ap-thropos
ovek) med. ludilo u kome ovek uobrazi da
je pas.
cinanhe (gr. kyon gen. kynos pas, ancho davim
guim, kynanche) med. zapaljenje dunika,
guobolja.
cingareska (ital. cingaresca) ciganska pesma.
cinegetika (gr. kynegetikos lovaki, kynegetike) vetina lovljenja pomou pasa, lov.
cinerarijum (lat. cinerarium) sud u kome se
uva pepeo mrtvaca, urna.
cineracija (nlat. cineratio) v. cinefakcija.
civefakcija (lat. cinis pepeo, facere uiniti,
nainiti)
upepeljenje,
upepeljavanje,
sagorevanje, spaljivanje, pretvaranje u pepeo.
cinizam fil. uenje cinika; fig. zanemari-vanje
spoljanje
pristojnosti,
bezobrazluk,
bezonost,
bestidnost,
zajedljivost,
zagrienost; odricanje i preziranje svih
kulturnih vrednosti.
cinijatrija (gr. kyon gen. kyn6s pas, iatrfa
leenje) vetina leenja pasa, psee lekarstvo.
cinik ovek potpuno i podjednako ravnoduan
prema dobru i prema zlu; ovek koji se
svemu podsmeva; drzak, bezoan ovek, koji
prezire sve drutvene obzire; up. cinici.
cinici fil. pristalice Sokratovog uenika Antistena
(IV v. pre n.e.), koji su uili da su najvea
dobra u ivotu odsustvo elja, autarkija i
vrlina, sa naroitim nagla-avanjem potrebe
za to veom prirodno-u; kod docnijih
cinika ovo se uenje izvrglo u esto
potpuno zanemarivanje svih obiaja i
vrednosti, tako da se izraz cinizam moe
smatrati tipinim za oz-naku ovakvog
ponaanja (naziv po gimnaziji Kynosarges,
u kojoj je Antisten pouavao).
cinian drzak, bezobrazan, bestidan, bezoan;
up. cinici.
cink (nem. Zink) hen. element, plaviastobeo
metal, atomska masa 65,37, redni broj ZO,
znak Zn.
cinkvajs (nem. ZinkweiB) bela slikarska boja,
neotrovna.
cinkove legure slitine cinka sa drugim
metalima, npr. sa bakrom (mesing), sa
bakrom i niklom (novo srebro), sa kalajem
(bronza), itd.
cinkograf (nem. Zink, gr. graphb crtam,
slikam) onaj koji urezuje slike ili slova u
ploe cinka (radi tampanja).
cinkografija (nem. Zink, gr. grapho) urezivanje (najedanjem) slika ili slova u ploe
cinka (radi umnoavanja tampanjem).

cirkulacioni organi

cinkografisati (nem. Zink, gr. grapho) raditi

pomou cinkografije.
cinober (gr. kinnabari) min. v. cinabarit.
cinografija (gr. kyon gen. kynos pas, grapho
opisujem) opisivanje pasa.
cinolisa (gr. kyon pas, lyssa besnilo) med. psee
besnilo.
cinologija (gr. kyon, logfa) v. kinologija.
cinoreksija (gr. kyon, orexis tenja, prohtev)
psea, neutoljiva glad.
cinofil (gr. kyon, phllos ljubitelj) ljubitelj pasa.
Cion (hebr. zijjon) najvii jugozapadni breg
Jerusalima sa Davidovim gradom" i Solomonovim hramom; Jerusalim; fig. crkva i
njeni verni; Snop.
cionizam (hebr. zijjdn) jevrejski pokret kome je
svrha stvaranja slobodne i samostalne
jevrejske drave u Palestini; reorgani-zaciju
ovoga pokreta izveo je 1897. god. Teodor
Hercd.
cionist (hebr.) pristalica (ili: pobornik)
cionizma.
cionistiki pokret v. cionizam.
ciragra (lat. cirrus kovra, uvojak, gr. agra
plen) med. poljaka kika (bolest u krajevima
oko Vis le).
cirada (lat. sega) v. cerada.
ciriforman (nlat. cirriformis) kovrast.
cirk (lat. circus) v. cirkus.
pirka (lat. circa) otprilike, oko.
cirkator (nlat. circator) onaj koji obilazi i
nadzire katolike manastire.
cirkl (lat. circulus) 1. krug, krunica; 2. estar
(sprava za opisivanje kruga, me-renje
odstojanja itd.); 3. krug, drutvo.
cirkle (lat. circulus krug) naprave potrebne za
geometrijsko crtanje, npr. za crtanje u
nacrtnoj geometriji.
cirkon (pere.) min. dragi kamen, jedinjenje
cirkonovog oksida i silicijeve kiseline, dosta
vrst, boje jasno ute ili crvenkasto mrke.
cirkonij(um) (pere.) hem. elemenat, redak metal,
nalazi se u mineralu cirkonu (po emu je
dobio ime), atomska masa 91,22, redni broj
40, znak Zr.
cirkular (nlat. circulare) 1. zvanino pismo koje
se alje veem broju lica i ustanova sa istom
sadrinom; okrunica, raspis; 2. teh.
beskrajna, kruna testera.
cirkularan (lat. circularis) kruni, u obliku
kruga, koji se okree u krugu; koji ima
karakter cirkulara 1.
cirkularna nota pismo koje jedna vlada
razailje stranim vladama i u kome izlae
svoja gledita i odluke o nekom aktuelnom
politikom pitanju.
cirkulacija (lat. circulatib) 1. zool. opti-canje,
krvotok; 2. fin. opticaj (novca); 3. trg. promet
(robe); 4. kolanje, rasprosti-ranje, kruenje
(vesti, glasova i sl.).
cirkulacioni organi alat. krvni sudovi, sistem
krvnih sudova.

cirkulacioni papiri

1034

cirkulacioni papiri trg. menice, kreditna pisma i

sl. (kao zamena gotovog novca za izvesno
vreme i bez sigurne podloge koja bi jamila
njihovu isplatu).
cirkulirati v. cirkulisati.
cirkulisati (lat. cirkulare) 1. kruiti, tei,
opticati; 2. ii od ruke do ruke, biti u
opticaju, biti u teaju; 3. kolati, prenositi se
(glas); 4. hem. ponovo destilo-vati.
cirkulus (lat. circnlus) krug, krunica, kruna
linija, kruna putanja.
cirkulus viciozus (lat. circulus vitiosus) log.
pogrean krug", pogreka u dokazivanju i
zakljuivanju, koja nastaje kada se stav koji
treba dokazati uzme kao premisa, tj. kao
razlog koji dokazuje, tako da u dokazu
nedostaje naelo dokaza; u prenosnom
znaenju: bezizlazan poloaj.
cirkulus major (lat. circulus maior) fiziol. veliki
opticaj krvi (kroz celo telo).
cirkulus miner (lat. circulus minor) fiziol. manji
opticaj krvi (kroz plua).
cirkum (lat. circum) preda, oko, okolo, unaokolo
(u mnogim sloenicama).
cirkumvalacija (nlat. circumvallatio) voj. opkopavanje, opkop (izraen od bedema i
rovova).
cirkumgestacija (nlat. circumgestatio noenje
okolo) u katolikoj crkvi: obno-enje hostiju
u monstranci; up. mon-stranca.
cirkumgiracija (lat. circum, gyrus krug) viju
ganje; ned. vrtoglavica.
cirkumligatura (nlat. circumligatura) med.
panski kragn = parafimoza.
cirkumlokucija (lat. circmnlocutio) ret. opirno
opisivanje, = parafraza.
cirkumluvija (lat. circumluvio) geol. opti-canje,
tj. odvajanje jednog komada zemlje usled
prodiranja rene vode i stvaranje ostrva.
pirkumpolarne zvezde astr. zvezde nekretni-ce
koje niti izlaze niti zalaze, ve im je
prividno dnevno kretanje iznad vidika.
cirkumskripcija (lat. circumscriptio) opisivanje;
ograniavanje, zatvaranje u odreene granice;
ret. opisivanje reima, graenje perioda.
cirkumskripciona bula papska bula kojoj je cilj
ureivanje prilika katolike crkve u
nekatolikim zemljama.
cirkumferencija (lat. circumferentia) obim,
opseg, periferija.
cirkumfleks (lat. circumflexus) gram. izvije-ni
akcenat.
cirkus (lat. circus, gr. kirkos krug) 1. kod
Rimljana: duguljasto-okruglo trkalite za
konje i kola u kome su prireivane
circenzijske igre; 2. danas: okruglo mesto sa
amfiteatralnim seditima za arti-stike i sl.
produkcije (obino pod a-torom).
ciroza (gr. cirrh6s ut, boje limuna) med.
ciroza jetre oboljenje praeno umnoa-

citacija

vanjem vezivnog tkiva u jetri, koje ovrsne i

pokazuje jaku ukastu boju (posledica
hroninog alkoholizma, sifilisa i dr.).
cirozan (lat. cirrus kovrava kosa, uvojak,
nlat. cirrossus) kovrast.
cirokumulusi (lat. cirrocumulus) pl. meteor. oblaci
koje sainjavaju slojevi snenih loptica, u
nizovima ili kao stada belih ovaca.
cirostratusi (lat. cirrostratus) pl. meteor. oblaci u
vidu tankog, beliastog i prozranog vela.
cirusi (lat. cirrus kovra, uvojak) pl. meteor. ova
vuna, paperjaste oblaci, sastavljeni od
ledenih iglica, potpuno beli; na lepom
vremenu, ako barometar pada, nagovetavaju
skoru kiu.
circenzijske igre (lat. circenses) cirkuske igre
kod Rimljana: gladijatorske borbe, borbe sa
ivotinjama, utakmice na konjima i kolima
(najomiljenija zabava Rimljana); panem et
circenzes (lat. panem et circenses) hleba i
igara", uzvik rimskog naroda da mu se dade
hrana i cirkuske igre, a on vie ne trai
(u doba propadanja).
cirpinus (lat. circinus estar) med. osip, liaj
oko pojasa.
cis (lat. cis) 1. sa ove strane (o prostoru); za (o
vremenu).
cis (lat. cis) 2. muz. ton S povien za pola tona.
cisalpinski (lat. cis-alpinus) koji lei s ove
strane Alpa.
pista (gr. kystis mehur, kesa) med. vrsta
upljikastog izrataja ispunjenog tenou ili
kaastom sadrinom i okruglog kao lopta (za
razliku od drugih tvrdih izrataja).
cisterna (lat. cisterna) 1. bunar za skupljanje
kinice (naroito u bezvodnim krajevima); 2.
naroiti vagon za prevoz benzina, ulja,
petroleja i dr.
cistitis (gr. kystis mokrani mehur) med. v.
kistitis 1.
cistom (gr. kystis mehur, kesa) med. v. kistom.
cistoskop (gr. kystis mokrani mehur, sko-reo
gledam) med. optika sprava za pregled
unutranjosti mokrane beike.
cistoskopija (gr. kystis, skopeo) med. v. kistoskopija.
citadela (ital. cittadella) fort. mala tvrava koja
se nalazi u veoj i slui kao glavna utvrena
taka celokupnog utvrenja; tvrava za
odbranu varoi.
citat (lat. citatum) 1. navod, mesto doslovno
navedeno iz neke knjige ili spisa, sa
navodnim znacima i tanim naznaenjem
izvora.
citat (lat. citatus) 2. prav. onaj koji je pozvan da
predstane sudu.
citator (nlat. citator) 1. prav. onaj koji poziva
sudu, pozivar; 2. navodilac citata.
citacija (nlat. citatio) izvoenje, navod (citata);
prav. poziv pred sud.

citirati

1035

citirati (nlat. citare) 1. prav. pozvati pred sud; 2.

doslovno, tano navesti ije rei ili mesto iz
nekog dela.
citoblastem (gr. kytos uplje telo, omot,
blastema klica, izdanak) bog. jezgra, piktijasta tvar iz koje se razvija elijsko tkivo
biljaka.
citogenetika (gr. kytos uplje telo, elija,
genesis postanak, raanje) Viol. grana biologije koja prouava grau i funkcije elija
s obzirom na nasleivanje.
citogonija (gr. kytos, gone raanje) biol.
razmnoavanje putem pojedinanih eli-jica.
citodijagnostika (gr. kytos elija, dia skroz,
gnosis poznavanje) med. raspoznavanje
pomou elija.
citoliza (gr. kytos upljina, lysis rastva-ranje)
biol. rastvaranje elija usled hemij-skih,
radioaktivnih i dr. uticaja.
antologija (gr. kytos, logfa nauka) deo biologije koji se bavi prouavanjem elije.
citoplazma (gr. kytos, plasma tvorevina) bot.
providna sluzava tenost koja struji u eliji,
jedna od najvanijih tvari u prirodi, jer od
nje, zajedno sa jedrom, zavise pojave ivota.
citotoksian (gr. kytos, toxikds otrovan) med.
koji unitava elije; citotoksina mo svojstvo
imunih krvnih seruma da unitavaju elije
(eritrocite, leukoci-te i dr.).
citra (gr. kithdra) muz. veoma stari instru-ment
sa icama na kome se proizvode tonovi
metalnim prstenom.
citrat (gr. kitron, lat. citrus limun) hen. so
limunske kiseline.
citron (gr. kftron, lat. citrus) bot. limun (drvo i
plod).
citronat (lat. citms) nezrela, jo zelena
limunova kora ueerene.
cif (eng. cif = cost troak, insurance osiguranje,
freight vozarina, prevoz) trg. skraenica u
meunarodnoj trgovini kojom se oznaava da
prodavac snosi sve trokove

cupa]z

(vozarinu, ukrcavanje, merenje i osiguranje

robe), sem uvozne carine.
cifarnik (nem. Zifferblatt) brojanik (na
asovniku).
cifra (arap. gifr) brojka, znak kojim se pie
broj, brojni znak.
cic (nem. Zitz) pamune platno sa arama u
boji, poreklom iz Indije.
cicero (lat. Cicero) tip. slova, malo krupnija od
garmonda, visoka 4,511 t (nazvana po tome
to su prvi put upotrebljena 1467. za
tampanje Ciceronovih pisama).
Ciceron (lat. Cicero) veliki rimski dravnik,
besednik i pisac (10643. pre n. e.); fig.
odlian besednik; ciceronov stil sjajan
govorniki stil.
ciceronijanizam tenja da se pie iskljuivo
onim latinskim jezikom kojim je pisao
uveni rimski besednik i filozof Ciceron.
cicijaiti (tur.) biti cicija, tvrdiiti, krtariti.
cokule (ital. zoccolo) pl. teke i jake kone
cipele, naroito vojnike.
col (nem. Zoll) starija mera za duinu: palac
= 1/10 ili 1/12 stope = oko 2,5 st.
colgok (nem. Zoll-stock) palani razmer-nik;
merile na kojem su oznaeni coli (palci);
razmernik na sklapanje, sklo-pljivo merilo.
copo (ital. zoppo) sakato, kljasto; ala copa
(ital. alla zoppa) muz. nejednako.
cuvaks (nem. Zuwachs) prirast, prirataj,
prikova; novak, novajlija.
cug (nem. Zug) 1. voz, eleznice; 2. povorka; 3.
gutljaj; 4. promaja; 5. vrsta velike udice za
lov somova; 6. voj. vod.
cugati (nem. Zug) piti, pijuckati.
cuger (nem. Zugehor) pribor za odelo (postava,
vatelin, konac, dugmad i dr.).
cukar (nem. Zucker) eer.
cuketo (ital. zuchetto) crvena kardinalska
kapica.
cukor (ma. czukor) eer.
cupajz (nem. Zuspeise) dodatak uz glavno
jelo, sporedno jelo, varivo.


, dvadeset osmo slovo nae irilice, etvrto
nae latinice (S, s).
ador (tur. cadir) v. ator.
aj (rus. ai, kin. tscha) tej.
ajna (rus. anka, ma. sajka) lak i brz amac
kod Srba u Vojvodini, Maara, Turaka i
Kozaka na Dunavu i Dnjestru (sluio i kao
ratni amac); ajka.
akanac (ma. czakany) eki kojim se otkivaju (kletvu) kose.
aklja (ma. czaklya) dugaka motka s
gvozdenom kukom na kraju kojom se neto
privlai ili otiskuje (npr. male lae i
amci).
akmak (tur. cakmak) kresivo, ognjilo.
akov (ma. csako) kolena vojnika kapa,
klobuk sa kaiem ispod brade.
akra (p. chacra) seljaka koliba, seoska kua
u Junoj Americi.
akire (tur. pakjir) hlae, pantalone.
algija (tur. calgi) muz. svirka, sviranje;
muziki instrument.
alma (tur. calma) bela marama koju Turci i
drugi muslimani nose oko fesa; zaviti almu
fig. poturiti se, prei u islam.
am (tur. sat) 1. bor, jela, smra; 2. amac od
jelovine.
amac (tur. satas) v. am 2.
amovina (tur. sat bor) jelove drvo, jelovi-na,
drvo etinara.
ampara (pere. sagrage, tur. calpara) metalna
preica ili lani ispod donje vilice konja,
koji vezuje dva kraja ema i privr-uje
em.
anak (tur. sanak) drvena zdela.
ang (kin.) kineska mera za duinu, = 3,18-3,58 t.
ankir v. ankr.
angra (tur. canta) putnika torbica.
antrati (tur. panta) angrizajui neprestano
priati, gunati.
apetovi (p. chapetonis) novi evropski
doseljenici u ranijim panskim pokrajinama
Amerike (za razliku od kreolaca, koji su
roeni u Americi).
anka (polj. csapka) etvrtasta ulanska kapa;
poljska narodna kapa.
apkun (tur. papkm) konj sa sitnim i brzim
hodom, ravan konj (koji istovremeno die

obe desne pa obe leve noge); fig. lola,

obeenjak, okaenjak.
aprazdivan (tur. capraz-divan) u izrazu:
praviti kome aprazdivan klanjati se kome,
udvarati se, ulagivati se.
ardak (pere. bag etiri, taq svod, tur.
cardak) 1. velika prostorija na spratu
istonjake kue sa izboenim delom prema
ulici; 2. lepa, obino dvospratna kua,
okruena batama, dvorac, letnjikovac; 3.
ko na stubovima za suenje kukuruza u
klipovima; 4. straarnica na dravnoj granici.
ardaklija (pere.-tur. cardakli) 1. velika soba
na spratu sa dobrim vidikom; 2 vinova
loza koja se penje uz stubove i oko kue.
arda (ma. csardas) maarski narodni ples
u 3/4 takta, ispoetka lagan, pa sve ivlji i
burniji.
arka (rus.) 1. ruska mera za tenosti = 0,132
1.
arka (pere. 6'agpa, tur. parka) 2. pukaranje
izmeu prednjih, netaknutih delova, radi
izazivanja i uznemirivanja neprijatelja, ili
kao poinjanje ozbiljnije borbe.
arkadija (pers.-tur.) v. arka.
arka (pers-tur. carh ii) vojnik na prednjem
poloaju, zameta arke.
arlama (tur.) u izrazu: udariti kome ar-lamu
podvaliti (kome).
arlston (eng. charleston) ameriki salon-ski
ples, u 2/4 ili 4/4 takta.
parter (eng. charter) povelja, isprana,
dokument; ugovor; pravo, povlastice.
artizam (eng. charter povelja) politiki i
socijalni pokret engleskih
radnika
(18361848) protiv aristokratije, veli kog
poseda i kapitala; borio se za iroke
demokratske slobode, naroito za opte
pravo glasa i tajno glasanje. artizam je, po
Lenjinu, prvi iroki, stvarno masovni,
politiki formiran proleterski revolucionarni
pokret.
artirati (eng. charter) povlastiti, povla-ivati;
mor. dati lau pod zakup.
artisti (eng. charter) pl. pristalice i po-bornici
artizma u Engleskoj.

arav

1037

arav (pere. 6ader pokriva, seb no, tur.

farjaf) stolnjak, trpenjak; plahta (jorganska, duena).
arija (pere. cfir etiri, su strana, tur. par$i) 1.
trite, pijaca; 2. poslovni, trgovaki deo
grada; 3. trgovaki stale; fig. javno mnenje,
svet, neobaveteni, ne-strunjaci,
npr.
arija pria".
astuke (rus. astuki) ruske narodne pesme,
najee vedrog i humoristikog karaktera;
pevaju se uz pratnju harmonike, balalajke,
orkestra ili'hora.
atma (tur. catma) pleter, naboj; kua od
dasaka i brvana.
atmara (tur. catma) kua od atme.
atrlja (tur. cati) mala sirotinjska kua,
uderica.
atrnja (ma. czatorna kanal, leb) v. cisterna.
au (tur. cavu?) policijski sluitelj, pandur;
dravni dvorski kurir; gardist konjanik u
bivoj Turskoj; danas: pea-dijski narednik;
kod nas u znaenju: stareina svatova,
aljivina u svatovima.
a-a-a moderna igra, ples, slina igri mambo.
eb-brava vrsta vetake brave sa 57
zatvaraa, od kojih svaki treba da se
digne na svoje mesto, pa da se brava otvori
(nazvana po pronalazau, engleskom mehaniaru Chubb-y).
eze (ma. csesa od fr. chaise) polufijaker,
dvokolice.
ejn (eng. chain) mera za duinu u Engleskoj =
66 stopa, = 20,17 t.
ek (eng. cheque, check) 1. fin. bankovna
upugnica, isprave kojom lice koje je deponovalo izvesnu sumu novca kod druge linosti
daje ovoj nalog da isplati nekom treem licu
ili donosiocu svotu koja je na toj ispravi
oznaena (tek); 2. celo ili poluplatno sa
plavim ili plavim i belim kockama ili
prugama, matrosko platno.
eka (rus. K) skraenica mesto izvanredna
komisija
(rezvmainan
komissin)
za
suzbijanje kontrarevolucije" ustanovl>ena u
Rusiji
posle
oktobarske
revolucije,
reorganizovana februara 1922. god. kao
dravna politika uprava GPU, kasnije
NKVD.
ekmede (tur. cekmece) fioka za novac u
duanskoj tezgi, krabija.
ekrk (tur. ciknk) toak, kolo, vitlo (za
dizanje uvis izvlaenjem).
elebija (tur. celebi) gospodin ovek, lepo
vaspitan
ovek;
naroito:
hrianin
gospodskog reda; takoe: mladi gospodin,
gospodii.
elender (eng. challenger izaziva) v. alan-er.
elesta (ital. celesta) muz. vrsta klavira koji
umesto ica ima eline ploice.
elik (tur. celik) vrsta tehnikog gvoa, nado,
ocal.
elist (ital. cello) muz. v. violonelist.

ivutin

elo (ital. cello) kuz. v. violonelo.

emadan (pere.) sanduk za haljine.
embalo (ital. cembalo) kuz. instrument sa
icama, u obliku trapeza, u koji se svira
udaranjem u icu sa dva ekia.
empionip (eng. championship) prvatvo,
pobednitvo, ampionat u sportu.
eng (kin.) kineski duvaki instrument sa
cevima razne veliine i krivom trubom na
koju svira duva.
engel (pere. cengal, tur. cengel) gvozdena
kuka; kazna engela kazna na koju su
Turci osuivali teke krivce (sastojala se u
tome to je osueni visio zakaen o
gvozdenu kuku dok ne umre).
engija (pere. ceng, tur. cengi) igraica,
kafanska igraice.
engija (tur. cengi) igrati, plesati, uvija-ti se
telom, vrckati se.
evtezimo (ital. centesimo) stoti deo italijanske
novane jedinice lire; fig. najmanja,
minimalna vrednost; eitezimo.
eid (eng. change) u tenisu: promena strana u
meu; vri se samo pri neparnom zbiru
gemova.
ervovci (rus) pl. crvenjaci"; ruske novanice
sa zlatnim pokriem koje je 1923. god.
uvela sovjetska vlada (jedan ervonec = 10
zlatnih rubalja).
erga (tur. cerge) 1. ciganski ator; 2. krupno
tkana ponjava.
ergar (tur. perge) onaj koji ivi pod ergom.
ereviki (rus), pl. male enske cipele; naslov
jedne opere ajkovskog.
erek (pere. caryek) etvrtina, etvrt; ej-rek.
eribaa (tur.) v. ceribaa.
eri-brendi (eng. cherry-brandy) rakija od
treanja, trenjevaa; eri-brendi.

erpi (tur.) v. erpi.

esma (pere., tur. sete) 1. izvor, kladenac;
2. cev kroz koju istie voda iz vodovoda.
ester-sir (eng. chester) vrsta engleskog si
ra, nazvanog po eng. gradu esteru.
etverik (rus., sskr. tschatur, lat. quattuor)
mera za ito u Rusiji= 26,24 1.
i (k in .) 1. mer a za d u inu u K in i: stopa
= 0,218 t; 2. mera za pugeve = 0,246 t;
3. mera za ito od 100 inga = oko 100 1.
ibuk (tur. pubuk) upalj pruti (cev) za
lulu.
iveta (ital. civetta) uk (ptica); fig. namigua,
koketa.
iveterija (ital. civetta) v. koketerija.
ibugdija (tur. pubukcu) 1. pua na ibuk; 2.
izraiva ibuka; ibukija.
inija (tur. fivi) klin, naroito drveni klin;
udariti kome iviju nasamariti, prevariti
koga, podvaliti kome.
iviluk (tur. pivilik) vealica za haljine.
ivutin (hebr., tur. Cifit, Cifut) ime kojim su
Turci prezrivo nazivali Jevreje; tvrdica.

1038
izma (tur. fizme, ma. csizma) kona cipela sa
visokom sarom.
iko (ma. csikbs) uvar konja, konjuar.
ilat (tur. gil at, ma. csillas) konj sive
dlake, pegav, aren konj.
imbur (tur. cilbir, pirbir) jaja spravljena s
kajmakom i belim lukom.
impanza (fr. chimpanze) v. impanzo.
inampas (p. chinampas) pl. plivajui vrtovi u
Meksiku.
ming (kin.). mera za ito u Kini = 1/100 i =
oko 1 1.
inele (ital. cinelle) pl. muz. tasovi (instrumenti
za udaranje u obliku mesinganih tanjira,
slue za davanje naroite boje pojedinim
mestima u muzikom komadu).
ineli (ital. cinelli) muz. udaraki instru-ment,
slian oveim metalnim tanjirima, na ijem
dnu sa spoljne strane postoje drai od koe;
udaranjem jednoga tanjira o drugi proizvodi
se zvuk neodreene visine.
inija (pere. Cin Kina", ini kineski, kineske
izrade, tur. cini) zdela, naroito por-culanska.
inkveentisti (ital. cinquecento) pl. italijanski
pesnici (T. Taso i dr.) i umetnici (Rafael i dr.)
iz doba inkveenta.
inkveento (ital. cinquecento) lit. pet stotina",
skraeno mesto hiljadu pet stotina":
uobiajeni naziv za XVI vek italijanske
knjievnosti i umetnosti, doba cvetanja
renesansa.
ino (p. chino) Kinez"; potomak Crnca i
Indijanke u Americi.
inila (p. chinchilla) 1. zool. junoame-riki
zec, zec-mi; 2. krzno sa izvanredno mekom i
rastresitom sivom dlakom ove ivotinje;
inila.
ipolin (ital. cipollino) italijanski mramor sa
zelenkastim ilama.
ir (arap.) med. grizlica.
irak (pere. Mrag, tur. cirak) 1. svenjak; 2.
sluga, egrt.
itadina (ital. citta, cittadina) graanka.
itluk (pers.-tur. ciflik, ciftlUk) poljsko
imanje, vrsta feudalnog poseda koji obra-

utura

uje gospodar sam ili preko ifije; iftlik.

ifte (pere. gtafte, tur. cifte) par, dva komada
neeg; duplo, dvostruko.
ifutin (hebr., tur.) v. ivutin.
ifija (pers.-tur. ciftci) zemljoradnik, teak.
ierone (ital. cicerone) voa stranaca, naroito
u ital. gradovima (podrugljivo nazvan, zbog
svoje govorljivosti, po slavnom rimskom
besedniku Ciceronu).
oban (pere. Sdban, tur. coban) pastir.
noja (pere. 6Qha) v. oha.
okolada (acteki cacauati, xocoati, p.
chocolate, ital. cioccolata, fr. chocolat,
nem. Schokolade) masa spravljena od kae
prenog kakao-ploda u zrnu, eera, va-nile i
dr.
olo (p. cholo) potomak Zamba; takoe:
Indijanac koji je odrastao meu Evroplja-nima
i koji govori panski.
omor (ma. csomor) 1. otrovan abljak
(biljka); 2. bolest koja dolazi od masnih jela,
groznica praena oseanjem gaenja i muke.
orba (pere. fSurba, surbag, tur. curba, orba)
supa, juha, sa mesom, pirinem i dr.
orbadija (pers.-tur. corbaci) onaj koji deli
orbu; zapovednik janiarske ete; odlikovani hrianin.
oha (pere. bia, tur. cuha, cuka) sukno meko i
lepo, bolje vrste, za izradu odee.
oek (tur. kocek) igra, ples; profesional-ni
igra (igraica) koji pri plesanju izvode
pokrete i trbuhom.
u (jap.) 1. japanska mera za duinu od 60
kenga ili 360 aka = 109,310 t; 2. mera za
povrinu = 99,573 zri.
ukur (tur.) rupa, jama, jarak, dolina.
ulo (p. chulo) pomonik borca s bikovima, koji
bika razdrauje.
uros (p. churros) pl. ovce sa grubom, obino
crnom vunom.
utura (tur. corta ma. csutora) pljosnata
boca, pljoska, obino drvena, sa dubore-zom;
vojnika utura je od metala.

D
C, d dvadeset devete slovo nae irilice, sedmo
nae latinice (Dg, dz); fiz. J = dul.
daba (tur. caba) pril. besplatno, badava; dabe.
dada (arap. gadda, tur. cadde) put, drum.
daz (eng.-amer. jazz) muz. v. dez.
daine pl. pristalice dainizma.
dainizam religiozna sekta u Indiji, ije
pristalice ne priznaju autoritet Beda i svetih
spisa brahmanskih.
dam (pere. gam, tur. sat) okno, prozor,
staklo.
dambas (pere. ganbaz, tur. cambaz)
poznavalac i ljubitelj konja; onaj koji dresira
konje; vetak u jahanju; trgovac konjima;
fig. prepredenjak, varalica.
damija (arap. gaml, tur. cami) vea
muslimanska bogomolja, bogomolja prvog
reda u kojoj se ui kotbah (za razliku od
moeje, manje bogomolje).
dan (pere. gan, tur. sap) dua.
danarika (pers.-tur. sap erig1) vot. vrsta ljive,
Prunus cerasifera, dana; plod joj je
crvenkast i okrugao.
dandrljiv (tur.) sklon svaanju.
danum (pers.-tur. canim) duo moja, srce
moje!
das (eng. jazz) muz. v. dez.
das-band (eng. jazz-band) v. dez-bend.
daul (eng. joule) v. dul.
debana (pere. gebehane, tur. cebhane) barut i
olovo, municija; debhava.
debelija (pere. gebe, tur. cebeli bojni oklop)
konjanik koga je spahija stare Turske bio
obavezan da naorua i povede u rat o svom
troku.
debedije (arap.-tur. cebeci) rod vojske u staroj
Turskoj za uvanje i transport oruja i
municije.
deverdar (pere. gewerdar, tur. cevherdar)
vrsta starinske puke koja je ukraena
sedefom i dragim kamenjem, damaka
puka; deferdar.
dez (eng. jazz) moderna ameriko-engleska
muzika za igru, ples; vrsta sinkopiranog
muzikog
izvoenja
neharmoninim
tokovima; das.
dez-bend (eng. jazz-band) orkestar koji svira
dez.
dezva (arap. gadwa, tur. cezve) posuda s
dugom drkom za kuvanje kafe.

delat (arap. gallad, tur. cellat, cellad) krvnik;

ovek koji izvrava smrtne presude.
delebdija (arap.-tur. celepci) trgovac stokom;
odgajiva stoke, stoar; delepija.
delep (arap. galab, tur. celep) opor goveda,
stado; povorka robova koje su Turci izgonili
na trg radi prodaje.
delepija (arap.-tur. celepci) v. delebdija.
dem (eng. jat) ukuvano voe, pekmez.
demadi (arap. gumada) ime V i VI meseca u
muhamedanskom kalendaru (razlikuje se
po dodatku, el avel = prvi, a el aher
= DRUGI).

demat
(arap.
ga'ma'a,
tur.
cemaat)
muslimanska verska optina, parohija;
zajednika molitva muslimana.
dembori (eng. jamboree buno veselje")
naziv za meunarodni s let skauta.
demijet (arap. gam'iyya, tur. cemiyet)
udruenje, drutvo.
demper (eng. jumper) gornja haljina (bluza)
pletena od vune ili pamuka.
demperi (eng. jumpers) pl. skakai",
religiozna sekta u Engleskoj i Sev. Americi
(postala oko 1760), ogranak metodista; zovu ih
i barkeri(&og. barkers), tj. lajai", po tome
to pri bogosluenju, kad ih snae"
unutranje prosveivanje, skau i uzvikuju od
radosti kao da laju.
dem-sejn (eng. jam-session) sastanak ili
festival dez-muziara na kojem se
uglavnom improvizuje dez-muzika.
denaza (arap. ganaza, tur. cenaze) kod
muslimana: 1. molitva za duu umrloga; 2.
pogreb, sprovod.
denem (arap., tur. cennem) muhamedanski
pakao.
denet
(arap.
ganna,
tur.
cennet)
muhamedanski raj.
dentlmen (eng. gentleman) gospodin, ovek
koji je gospodin u punom i najlepem
smislu, tj. po poloaju, vaspitanju i
obrazovanju, dakle: ovek lepo vaspitan i
otmenih manira; kao titula: gospodin.
dentlmenski sporazum (eng. gentlemen's agreement) neformalni dogovor izmeu visokih
predstavnika dve ili vie drava kojim se
regulie odreeno pitanje,

centri

1040

ije izvrenje je stvar meunarodnog morala,

odnosno stvar asti.
centri (eng. gentry) stale uglednih graana i
privrednike koji nisu plemii (u Engleskoj):
naunici, pravnici, oficiri, veleposednici itd.
dep (arap. giayb, tur. ser) platnene kesica
priivene u odelu za noenje sitnih stvari.
deferdar (pere.) v. deverdar.
divar (arap. giwar, tur. civar) okolina naselja,
predgrae; krvnika koju nije plaalo samo
mesto gde je krv pala, nego i sva okolna
mesta (u Srbiji, za vreme Turaka).
cit (eng. jig) lak ples sitnim korakom i
poskakivanjem.
digerica (pere. giger, tur. ciger) plua (bela
digerica) i jetra (crna digerica).
digetaj (mong.) polumagarac (vrsta brze i
plaljive ivotinje iz porodice konja, ivi u
junom Sibiru).
digitovka (kavk.) naziv za kozake viteke
igre na konjima.
diju-dicu (jap.) nain japanskog hvatanja
protivnika u borbi, hvataji (grifovi) pri
odbrani ili napadu kojima se Japanci slue sa
ciljem da se protivnik onesposo-bi za napad i
odbranu; kao sportska disciplina vri se po
veoma strogim pravilima.
dil (eng. gill) engleska mera za tenosti i ito
= 0,124 1.
dilit (arap. giarid, tur. cilit, cirit) kratko koplje
od elastinog palmovog drveta, kojim arapski
konjanici vino rukuju i kad su im konji u
najveem trku.
dilitati se (arap. garid, tur. cilit) bacati dilit;
fig. razmetati se, besneti.
dimrija (pere. gimri, tur. cimri) tvrdica, cicija.
din (eng. gin) 1. irska klekovaa; rakija od
raznog semenja, naroito od jema i rai.
din (arap. ginn, tur. cin) 2. mit. u verovanju
muslimanskih naroda: vrsta dobrih i zlih
duhova, obdarenih natprirodnom snagom i
sposobnou da se uine nevidljivim; div,
gorostas, orija, ispolin.
din-fis (eng. gin, fizz peniti se) din pomean s
nekim penuavim piem.
dingo (eng. jingo) ovek raspoloen ovinistiki i ratoborno (u Engleskoj i Americi).
dinistan (pere.) mit. pustinja duhova ili demona.
dinder-ejl (eng. ginger ale) slatko pie od
umbira (isiota).

dungla

dinder-bir (eng. ginger beer) pivo pomeano

sa isiotom (umbirom), umbirno pivo.
dip (eng.-amer. jeer) vrsta malih, lakih i
veoma otpornih automobila, sa strane
otvorenih i udeenih za vonju po svima
terenima; od 1944. god. uvedeni u ameriku
vojsku.
dida (tur. cici) deija igraka; imitacija
pravog nakita.
dob (eng. job) rad, posao; poduhvat.
dober (eng. jobber) trg. posrednik, senzal;
igra na berzi, spekulant na berzi.
dokej (eng. jockey) 1. profesionalci trka na
konju, konjuar; 2. ljubitelj konjskih trka.
dokej-klub (eng. jockey-club) drutvo (ili:
klub) ljubitelja konjskih trka.
doker (eng. joker) u nekim igrama karata:
karta koja moe zameniti svaku drugu
kartu.
domba (arap. gubb duboka jama, bunar, pere.
cunbe pokretljiv, nestabilan) 1. skorene i
sasuene blato; neravnina na putu; 2.
provalija, ponor.
Don Bul (eng. John Bull) aljiv naziv za
engleski narod (izraz prvi upotrebio satirik
Svift).
dongla (eng. jungle) v. dungla.
dukac (arap.) v. dukela.
dukela (arap.) psina, gadan pas skitnica; fig.
nevaljao ovek; lenjivac, propalica, kalatura.
dul (eng. joule) fiz. jedinica za rad u apso-lutnom
sistemu, =10' erga (naziv u ast engleskog
fiziara Dula, Joe, 1818 1889); daul.
dulus (arap.) dabina koju je svaka crkva u
Srbiji, do 1804, morala da plaa turskoj vlasti
(sastojala se od lisije koe, arapa i neto
novca).
duma (arap. Cita', tur. sita) muslimansko
klanjanje petkom.
dumbus (pere. gunbiSI, tur. cumbu?) zabava,
igra; nered.
dumle (arap. gumla, tur. cumle) pril. sve,
ukupno, svi zajedno.
dumhur (arap. gumhur, tur. cumhur) narod,
masa; skup, skuptina, sastanak.
dumhurija (arap. gumhuriyya, tur. cumhuriyet) republika.
dungla (od hindi jangal pustinja, uma, eng.
jungle) ravnica obrasla praumom i
ispresecana barutinama obraslim bambusovom trskom i travom u Indiji i podnoju
Himalaja, gusta, neprohodna i barovita uma
u kojoj ive tigrovi, slonovi, lavovi, nosorozi,
otrovne zmije i dr.; fig. mesto nereda.


, tridesete, poslednje slovo nae irilice,
dvadeset peto nae latinice (a, 5)
abaka (ital. sciabaca") vrsta mree i barke za
ribolov.
taban (arap. sa'ban, tur. gaban) osmi mesec u
muslimanskom kalendaru, izmeu 15. V i
15. VI, ima 29 dana.
abat (hebr. schabbath) v. sabat.
abes-goi (hebr. schabbes-goi) hrianin koji
subotom radi Jevrejinu poslove koji ovome
nisu doputeni.
ablon (fr. echantillon, nem. Schablone) 1.
uzorak, obrazac, pregled, mustra, kalup
(npr. kod zvonolivaca); 2. fig. otrcanost,
banalnost, neoriginalnost (u izraavanju i
ponaanju); up. model.
ablovizam (nem. Schablone) mehaniki rad
prema gotovom obrascu, bez uea duha.
ablonizirati (nem. schablonisieren) v. ablonirati.
ablonirati (nem. schablonieren) raditi po
ablonu, tj. mehaniki, bez duha.
agren (fr. chagrin) 1. rapava koa (s
oiljcima) od koe konja, magaraca, kamila,
ajkula i dr.; agren-papir rapava, oiljana
hartija; agrenske tkanine svila, platno i dr.
sa ispupenim takicama.
agren (fr. chagrin) 2. tuga, jad, jed, zlovolja,
neraspoloenje.
agrenirati (fr. chagriner) kou, hartiju, tkanine
izraivati tako da budu s oiljcima; up.
agren 1.
agrin (fr. chagrin) v. agren 1.
adrvan v. edrvan.
tajan (tur. sayak) vrsta zbijenog sukna (za
seljako muko odelo).
ajba (nem. Scheibe) prozorsko okno; kolut
obeleen ciframa, cifarnik.
ajbva (nem. Scheibe) v. ajba.
ajka (ma. sajka, rus. anka) v. ajka.
ajlok (eng. Shylock) Jevrejin-zelena u
ekspirovoj drami Mletaki trgovac", koji je
nemilosrdno zahtevao od svog dunika
izvrenje ugovora; fig. nemilosrdan zelena.
ajtov (ma. sajt6) zavrtanj, vijak.
akal (pere. Segal, tur. cakal, sskr. srigala) zool.
grabljive, kurjaku slina ivotinja
66 Leksikon

sive i zlatnoute dlake (u Aziji i Africi).

akona (fr. chaconne, ital. ciaccona) ples slian
menuetu, samo laganiji (ranije bio naroito
omiljen u paniji, Italiji i Francuskoj);
akona.
aku (jap.) stopa", jedinica za merenje
duine u Japanu, = 0,324 t.
al (eng. shawl, fr. chale, pere. al) velika
vunena ili svilena marama (slui kao ogrta,
naroito enski), koprena, veo.
alabazati (pere.) besposlen tumarati, vrljati
bez cilja, lunjati.
alaner (eng. challenge izazivati) sp. bokser
koji, po odobrenju saveza, izaziva na me
dotadanjeg prvaka (kod nas pogrean
izgovor, po francuskom, eng. rei; pravilno
bi bilo: elender).
alvare (pere. Salwar, tur. $alvar) duge i vrlo
iroke istonjake (enske) akire.
ale (fr. chalet) drvena kua, vajcarska
seljaka kua.
alitra (ital. salnitro) hen. jedinjenje KNOS;
upotrebljava se kao sredstvo za ubrenje
(ilska alitra); obina alitra upotrebljava se
za konzerviranje mesa, u medicini, kao
oksidaciono sredstvo u piro-tehnici i dr.; sa
litra.
almaj (fr. chalumeau) uz. prastari drveni
duvaki instrument sa dvostrukim jezi-kom,
pretea dananje oboe; kod nas je poznat u
dva oblika; kao zurle (u Makedo-niji i na
Kosovu) i kao sopile (u Hrvatskom primer
ju).
alon (fr. chalon) vrsta fine vunene tkanine s
krstiima.
alove (fr. chalon) prozorski kapci od
poprenih daica, koje se mogu razmica-ti
kako bi se dobila povoljne svetlost.
alter (nem. Schalter) 1. fiz. prekida, sprava za
uspostavljanje i prekidanje elektrine struje;
2. kod automobila: prekida paljenja; 3.
prozore kroz koje slubenik svrava poslove
sa graanima (na eleznikim stanicama,
prodavnicama monopolskih artikala, u
bankama i dr.).
alupa (fr. chaloupe) 1. mor. veliki amac na
brodovima; 2. mala obalska i ribarska
jedrilica sa jednom katarkom.

amada

1042

amada (fr. chamade, ital. chiamata) do-boni i

dr. znak kojim opsednugi grad javlja da je
voljan da povede sa opsaiva-ima pregovore
o predaji.
amani (sskr. schama) pl. najnia klasa
budistikih svetenika kod Tatara, Mongolaca i dr., koji su ujedno i lekari,
arobnjaci i prizivai duhova.
amanizam (tur.) religija rairena kod
mongolskih naroda; verovanje u zle duhove i
due umrlih (prostire se od Laponije preko
Sibira do Eskima i Indusa).
amar (tur. ?amar) uka, pljeska, pljuska.
amberten (fr. chambertin) uveno crveno vino,
nazvane po istoimenom selu u Gor-njoj
Burgundiji, crveni burgundac.
amdan (pere. 5em'dan, tur. ?amdan) svenjak.
amija,(pers. ate, tur. ate) enska marama za
glavu, povezaa.
amla (lat. scamellum, nem. Schemel) klu-pica.
amoa (fr. chamois, ital. camoscio) boja
divokoze, otvorenouta boja.
amot (fr. chamotte) vetaki spravljena masa
od netopljive gline u kojoj nema mnogo
primesa (krea, gvozdenog hidrata, alkalnih
silikata i dr.); upotrebljava se za unutranje
oblaganje pei u kojima se proizvodi visoka
temperatura, za topio-niarske lonce, itd.
ampanjac (fr. champagne) fino penuavo vino,
dobiva se kad se novom vinu doda eera, pa
se onda podvrgne naknadnom vrenju u jakim,
dobro zatvorenim i ne ba posve napunjenim
bocama (naziv po francuskoj pokrajini
ampanji, gde se mnogo proizvodi).
ampinjon (fr. champignon) bat. pitoma peurka, rudnjaa.
ampion (fr. champion, vlat. campio) 1. borac,
pobornik za neku stvar, branilac, zatitnik; 2.
sp. vetak u borbi, prvak, pobednik (na
utakmicama u rvanju, boksu, tranju,
plivanju i dr.).
ampionat (fr. championnat) prvatvo, pobednitvo, pobeda, nagrada na utakmici o
prvenstvo; utakmica o prvenstvo.
ampon (eng. champoo) teni sapun za pranje
kose.
ampuing (eng. champooing, hindi champna)
pranje glave nekim spirituoznim sapun-skim
rastvorom; pranje i trljanje posle kupanja
yonniTe.
anac (nem. Schanze) voj. poljsko utvrenje,
rov, opkop.
av (fr. change) menjanje, promena; razmena,
trampa; menjanica; lov. menjanje traga,
pogrean trag.
anan (fr. changeant) arena svilena tkanina,
koja se preliva.
aner (fr. changeur) menja, saraf.

taptalizirati

anirati (fr. changer, ital. cambiare) menjati,

promeniti; razmeniti, trampiti; prelivati boje.
av-konto (fr. change, ital. conto) raun na
kome knjiari belee knjige zamenjena sa
drugim knjiarama.
ank (nem. Schank) deo gostionice ili krme
gde se toi pie, kelneraj.
ankr (fr. chancre, lat. sapseg) med. rak,
grizlica, raku slina razjedna venerina
bolest, sifilitian ir.
ansa (fr. chance) srea, srean sluaj,
moguan povoljan sluaj, dobar izgled na
uspeh, verovatnoe uspeha; imati povoljne,
nepovoljne anse imati povoljne, odnosno
nepovoljne izglede na uspeh.
ansona (fr. chanson, lat. cantio) pesma,
naroito svetovna, narodna pesma.
ansoneta (fr. chansonnette) pesmica; pevaica
koja peva ansone.
ansonijer
(fr.
chansonnier)
peva
ili
kompozitor ansona; zbirka ansona.
avt (eng. shunt sporedni prikljuak) na-prava
u elektrinom kolu koja uzima na sebe jedan
deo struje i tako osigurava osetljivost
instrumenata.
antaa (fr. chantage) prav. ucena, ucenjivanje, protivpravno pribavljanje imovin-ske
koristi sebi ili drugom pomou pretnji
iznoenja nepovoljnih stvari.
antaist (fr. chantage) onaj koji se slui
antaom, ucenjiva, iznua.
antan (fr. chantant) v. pod kafe.
anterela (fr. chanterelle) kuz, najtanja, najfinija
ica (na violini itd.); up. kantina, kvinta.
apti (eng. shanty) koliba (brvnara ili daara)
severnoamerikih gortaka.
antung (kin.) japanska svila", slui za izradu
enskih letnjih haljina i kostima (naziv po
istoimenoj kineskoj pokrajini i poluostrvu).
tap (fr. chappe) 1. konac od otpadaka svile;
svila od otpadaka.
ap (arap. Sabb, tur. ?ar) 2. stipsa; vet. zapaljenje
papaka (marvena i svinjska zarazna bolest).
apirograf (nem. Schapirograph) sprava za
umnoavanje rukopisa, na kojoj se naroitim
mastilom napisano prenosi na spra-vljenu
hartiju; otisci se dobivaju kao kod hektografa.
apirografisati
(nem.
schapirographieren)
umnoiti, umnoavati rukom napisano na
apirografu.
tapka (rus. apka) sveana oficirska kapa.
ape (fr. chapeau) eir, klobuk; u plesu:
gospodin (za razliku od dame). aptalizirati (fr.
chaptaliser) popravljati vino time to se u iru
koja nije dovoljno slatka mee eer, a suvina
kiselina odstranjuje ugljenokiselim kreom
(naziv po franc. hemiaru aptalu, 1756 1832).

ar

1043

ar (eng. share) trg. desnica, ulog.

arada (fr. charade) zagonetka u slogovima; fig.
nejasna stvar.
araf v. raf.
argija (arap.) v. arkija.
ardoni (fr. chardons) pl. gvozdeni iljci na
ogradama, zidovima itd.
ara (fr. charge) 1. tovar, breme; teret, tegoba;
2. fig. sluba, zvanje, poloaj, in; 3. voj. juri;
znak za polazak na juri (trubom, doboom);
4. voz. preterivanje u umetnikom
prikazivanju, karikiranje; arirane uloge
otro karakterizovane manje uloge.
are d'afer (fr. charge d'affaires) otpravnik
poslova, zamenik poslanika u inostranstvu.
arer (fr. chargeur) voj, punja, gvozdeni
okvir sa mecima koji se odjednom meu u
brzometnu puku.
arirati (fr. charger) 1. pretrpati, natovariti,
opteretiti, npr. poslom; 2. narediti, staviti u
dunost; 3. preterivati u prikazivanju ega,
karikirati; 4. voj. pu-niti (oruje); obasuti
vatrom; napasti silno.
arivari (fr. charivari, nlat. charivarium)
maja muzika, dernjava; zbrka, darmar, ko
u klin ko u plou; u kartanju: sve 4 dame u
jednoj ruci; razni privesci na lancu od
asovnika.
arite (fr. charite) milosre, ljubav prema
blinjima; otuda: bolnica.
arkija (arap. Sarqiyy, tur. garki) muziki
instrument, vrsta tambure s dugakom
drkom; argija.
arlatav (fr. charlatan) brbljavac, galam-dija;
onaj koji bez poznavanja lekarstva gleda da
hvalisanjem stvori sebi ugled dobrog lekara;
otud: podvaladija, varalica, nadri ..., vajni
(lekar, nauenjak, umetnik, zanatlija i dr.).
arlatanizam (fr. charlatanisme) nadriue-nost,
nadriknjitvo, nadriznanje, nadri-lekarstvo,
razmetljivost.
arlah (pere., ital. scarlatto, fr. ecarlate, eng.
scartet, nem. Scharlach) 1. otvorenocr-vena
boja; oja u toj boji; 2. med. groznicom
praena zarazna (deja) bolest kod koje je
celo telo pokriveno otvorenocrvenim
ospama; skrlet.
arm (fr. charme, lat. carmen) arolija,
maija; ar, ljupkost, umilnost.
armantan (fr. charmant) divan, krasan, mio,
ljubak, umilan, dopadljiv.
armija (fr. charmille) tkiva ograda, ivica; aleja
zasaena grabovima.
armirati (fr. charmer) oparati, zadivi-ti,
zaneti, ushititi, ushiivati.
arnir (fr. charniere, lat. cardo) arka, gvoe
koje dri vrata za dovratnik, naroito kod
ormara, kutija i dr.
arpija (fr. charpie) iskrzano platno za zavoje,
tiftik.
66*

ahname

artovi (arap. Sart, tur. art) pl. lanovi

(simboli) islamske vere.
artrez (fr. chartreuse) francuski liker to ga
spravljaju kalueri kartuzijanskog manastira
kod Nansija.
ase (fr. chass6) korak u plesu (kada se jedan
korak napravi u stranu, a drugi se povue za
njim).
ase-kroaze (fr. chasse-crois^) u plesu: korak
kojim se parovi ukrtaju; ukrtanje parova u
kadrilu.
tasi (fr. chassis) oplata, okvir, ram; stakleni
krov nad dvoritem; stakleni poklopac; up.
asija.
asija (fr. chassis) donji, gvozdeni deo kola
(automobila), na kome poiva karoserija.
atirati (nem. Schatten senka, schattieren) slik.
seniti, oseniti, osenavati, nijan-sirati.
atlena (fr. chatelaine) 1. upravnica zamka; 2.
pojas u obliku lanca, sa torbicom, koji dame
nose oko struka.
ato (fr. chaudeau) 1. kuv. v. odo.
tato (fr. chateau, lat. castellum) 2. zamak,
dvorac.
atobrijan (fr. chateaubriand) kuv. prena
govea peenica.
ator (pere. cader, catr, tur. cadir) poljska,
naroito vojnika kolibice od platna na
tapovima; atra, ador.
atula (nlat. scatula, nem. Schatulle) kutija za
uvanje dragocenosti; privatna kasa jednog
vladaoca.
afolj (nem. Schaff) povei drveni sud .za
pranje sudova i dr.; up. kaf.
afot (fr. chafaud, nem. Schafott) tribina na
kojoj se izvrava smrtna kazna, uzdignute
gubilite.
afran (arap. zafaran, tur. safran) bog. lukoviasta biljka sa tri vlaknasta ita u cvetu,
koji se upotrebljavaju kao zain, kao lek i
za bojenje.
ah (pere. Sah, tur. ah) 1. kralj, titula
persijskog vladaoca i nekih orijental-skih
vazalnih kneeva; 2. poznata i veoma stara
igra na dasci sa 64 polja i sa po 16 crnih i
belih figura (pronaena u Indi-ji, a u Evropu
donesena iz Persije); dati ah svojom figurom
prisiliti protivnikog kralja" da menja svoje
mesto ako moe, ili da se zakloni sopstvenom
figurom; drati koga u ahu fig. imati ga u
rukama, drati u kripnu.
ah-mat (pere. ah kralj, mat pobeen,
izgubljen, mrtav) u ahu: kralja" sa svih
strana tako zatvoriti da se vie nikuda ne
moe krenuti, niti zatititi od protivnike
figure koja mu je dala ah", tj. protivnika u
igri pobediti; fig. poraz, neuspeh, gubitak.
ahname (pere., tur. !->ahname) velika epska
pesma od 170 hiljada stihova persijskog
pesnika Firdusija, prvobitno napisana u prozi
(oko 1000 god. n. e.); opeva dogaaje iz
persijskog mitskog, legendarnog i isto-

1044
rijskog doba, do propasti dinastije Sasa-nida i
arapskog osvajanja Persije.
ah-pat (pere. ah, fr. pat) v. pat.
aht (nem. Schacht) okno (rudnike, vodovodsko).
ahter (hebr. schachat) v. ehter.
aka (rus.) erkeska sablja; sablja ruske
konjice koja se nosi o ramenu.
aki vrsta igre sline ahu; figure (peaci i
dame) se pomiu obino po crnoj boji polja,
u kosom pravcu po jedno polje; postoje dve
varijante: na tabli sa 64 polja (ruski) i na
100 polja (poljski aki).
va (hebr.) LJTV. naziv za praindoevropski
redukovani
samoglasnik
neodreenog
izgovora, zbog ega se ponekad naziva i
neodreenim vokalom. Obeleava se:
znakom z (obrnutim e).
vabe (nem. Schwaben, lat. Suebi) pl. &.\Svebi.
vadron (nem. Schwadron, ital. squadrone)
voj. v. eskadron.
vajser (nem. SchweiBer) za. radnik-zanat-lija
koji zavaruje metale, zavariva.
vajsovati (nem. schweiBen) zan. zavarivati,
zavariti (metale).
vajcerkes (nem. Schweizerkase) vajcarski sir,
ementaler.
vale (fr. chevalet) 1. drveni konj za muenje;
2. kobilica na gudakim instrumentima; 3.
slikarski nogari, stalak.
valer (fr. chevalier) ljubavnik, milosnik,
dragan; enskaro, lola.
valerisati se (fr. chevalier) odravati ljubavne
odnose, lolati se.
valerka (fr. chevalifere) ljubavnica, milosnica,
dragana.
vargla (nem. Schwartemnagne) svinjski eludac ispunjen pariima mesa od svinjske
glave, srca, kourinom, krvlju i zai-nima.
veleri (nem. Schwelle prag) pl. pragovi za koje
su privrene eleznike pruni-ce (ine);
liperi.
verc (nem. Schwarzung) krijumarenje,
crna berza"; krijumarena roba.
vercer (nem. Schwarzer) krijumar.
vercovati (nem. schwarzen) krijumariti.
vindler (nem. Schwindler) varalica.
vindlovati (nem. schwindeln) vriti prevare,
varati.
vorc (nem. schwarz) bez novaca, bez prebijene
pare.
ebat (hebr. schebath) jedanaesti mesec u
jevrejskom kalendaru, = februar.
eboj (pere. eb no, buy miris, tur. ebboy)
bog. ukrasno cvee, Cheiranthus cheiri.
eval (arap. sawwal, tur. ewal)) deseti mesec
u muslimanskom kalendaru, poinje 7. jula, i
ima 29 dana.
eviot (fr., eng. cheviot brdska ovca) ja-gnjea
vuna; glatka tkanina od ove vune za enske
haljine.
evro (fr. chevreau jare) jarea koa; fina koa
(jarea i telea) veoma elastina i

elfi

mekana; slui za izradu obue i fine

konfekcione robe.
evroten (fr. chevrotin) uinjena jarea koa.
evrotirati (fr. chevroter) 1. jariti se, koziti se;
2.
skakanjem
amo-tamo
pokazivati
nestrpljenje; 3. u pevanju: veketati, pevati
drhtavim glasom.
egrt (pere. Sggird, tur. ?akirt) zanatlijski i
trgovaki uenik.
ed-dah (eng. ched jednospratna tvornika
zgrada, nem. Dach krov) arh. testerast krov,
krov koji se sastoji od niza paralelnih i
nejednako kosih, zupcima testere slinih i
prozorima snabdevenih krovova (radi to
boljeg osvetljavanja fabrikih prostorija).
edrvan (pere. Sldirwan, tur. adirvan)
vodoskok, naroito kod damija i po
trgovima za uzimanje avdesta.
ezlong (fr. chaise longue) polusofa sa
naslonom (za leanje), dugaka stolica za
leanje; up. ligetul.
eik (arap. Saylj, tur. ?eyh) starac; titula
uvaenih lica, optinskih ili plemenskih
poglavica, manastirskih stareina i uglednih
propovednika (na Istoku).
eik-al-islam (arap.) v. eih-ul-islam.
eislam (arap., tur. gehislam) muslimanski
verski poglavica.
eitan (arap.) v. ejtan.
eih (arap.) v. eik.
eih-ul-islam (arap.) vrhovni muftija, poglavar
uleme kod muslimana.
ejk v. eik.
ejtan (arap. Saytan, tur. geytan) avo, sotona;
fig. dovitljiv ovek, obeenjak; eitan.
ek (fr. cheque) fin. v. ek 1.
ekeri (eng. chakers) pl. drhtavin", reli-giozna
sekta u Engleskoj i Severnoj Americi, koja se
1774. otcepila od kvekera; propoveda
bezbranost i zajednicu dobara.
ekspiromak oduevljen potovalac velikog
engleskog dramskog pesnika
Viljema
ekspira (15641616).
elak (eng. shel-lac) tvrda smola koja curi iz
istonoindijskih smokava kad ih ubode
insekat; slui za izradu lakova za poli-ranje
nametaja, kitova, i crvenog peat-nog
voska.
elizirati (nem. Scheele, scheelisieren) glicerinom zaslaivati vino, pivo i sire (naziv
po vedskom hemiaru Karlu Vil-helmu
eleu, 1742-1786).
elit min. ruda slina volframitu, esto proizvod
njegovog hemijskog troenja.
elong (polj. szelong) poljski iling.
elf (eng. shelf) reoip. vodoravno zemljite, u
vidu platforme, pod vodom (u moru), kao
nastavak kopna, koje se od obalne linije
prostire prema otvorenom moru do 200 t.
elfi (nem. Schellfisch) zool. vahnja, morska
riba slina bakalaru, ije se meso, pri
kuvanju, raspada u listie.

1045
tema (gr. shema) v. shema.
temavdo (igal. scemando, scemare) muz. slabei, gubei se, iezavajui.
ematizam (gr. schematismos) v. shemati-zam.
tent (kin.) duvaki muziki instrument s
velikim brojem cevi razne veliine; up. eng.
enluk (pers.-tur. genlik) veselje, radost,
svetkovina, praznovanje, javno veselje.
eping (eng. shaping) rendisaljka za obraivanje
metalnih predmeta.
eping-maina (eng. shaping, gr. mechane)
strug za obraivanje manjih predmeta od
metala.
erardizirati pocinkavati elezo, npr. elezni
novac, u jakoj vatri (naziv po pronalazau
Sherard-y).
erbe (arap. Sarba, tur. gerbet) kod Turaka:
osveavajue pie, medovina; toplo pie od
peenog eera, slino aju; erbet.
erbet (arap.) v. erbe.
eret (arap. SBrra zlo, tur. erret) lukavac,
prepredenjak; nestako, vragolan; lukav,
prepreden, pritvoran, podmukao.
eretluk (arap.-tur. $erretlik) lukavstvo,
prepredenost, podmuklost; nestaluk.
eri (od eng. cherry) vrsta jakog panskog belog
vina.
eri-brendi (eng. cherry-brandy) vino eri sa
prepeenicom ili konjakom, vrsta likera; eribrendi.
erijat (arap. Saria' pravi put, tur. ?eriat) uenje
(ili: osnovni propisi) islamske vere; pravi put,
zakon boji, zakon zasno-van na Koraku, za
razliku od adeta, osno-vanog na obiajnom
pravu; erijatsko pravo pravni sistem kome
je svrha da, na osnovu propisa vere, upravlja
odnosima u islamskoj verskoj zajednici.
erif (arap. Sarif, tur. $erif) 1. odlian, plemenit;
titula potomaka Muhamedovih, titula
upravnika Meke = emir.
erif (eng. sheriff) 2. u Engleskoj: najvii
slubenik grofovije; u SAD: najvii sudski
izvritelj u jednoj oblasti (sem u saveznim
dravama New Hampshire i Rho-de Island; u
kotskoj: najvii sudija grofovije.
er-koa (fr. chair) strana koe koja je do mesa
(upotrebljava se naroito za rukavice); zove
se jo: danska i vedska koa.
erpa (nem. Scherbe) posuda, inija za kuvanje.
erting (eng. shirting) jaka pamuna tkanina
izatkana od debljih ica; upotrebljava se za
izradu rublja.
ere la fam (fr. cherchez la femme) traiti
enu (tj. kao skrivenog, potajnog pokretaa
neega, nekog zla, prestupa, neke nesree).
etland (eng. Shetland) vrsta engleske vunene
tkanine.
eer (pere. Seker, tur. eker) slad.

iler

ef (fr. chef, lat. caput glava) stareina,

poglavar,
pretpostavljeni,
zapovednik,
principal; an ef (fr. en chef) kao stareina,
u svojstvu stareine.
efija (arap. SafT, tur. ?efi) prvi sused od imanja.
efijsko pravo (arap.-tur. $efilik) prven-stveno
pravo prvog suseda na kupovinu susednog
imanja; efiluk.
efiluk (arap.-tur.) v. efijsko pravo.
eh (arap. Sayh starac, stareina, tur. ?eyh)
kralj, vladalac; u ahu: napad na kraljicu";
up. ah.
eher (pere. Sehr, tur. gehir) varo, grad.
eherezada (pere. Seh kralj, zade dete, tur.
jehzade princeza) ime lepe pripovedaice iz
Hiljadu i jedne noi, koja svojim zanimljivim
priama uspeva da odloi i izvrenje smrtne
kazne.
ahinah (pere.) kralj nad kraljevima.
ehiti (arap. Sahid, tur. ehit) t. lanovi islamske
religiozno sekte koji priznaju samo Koran, a
odbacuju uenje sunita; up. suniti.
ehter (hebr. schachat, nem. Schachter) me-sar
koji kolje stoku i ivinu po jevrejskom
verskom obiaju; ahter.
eana (pere. Seghane, tur. e?hane) vrsta stare
puke koja se punila spreda; i-ana.
ibolet (hebr. schibboleth) znak raspoznavanja,
lozinka (Knj. o sudijama, 12, 6).
iva (ind.) jedno od tri glavna indijska boanstva
(Brahma, Vinu i iva).
izma (gr. shfsma procep, pukotina, shfzo
cepam, rascepim) rascep, raskol, odvajanje
(naroito od crkve ili vere); fig. podvojenost,
rascep.
izmatik (gr. schismatikos rascepni, ras-kolni)
otpadnik, raskolnik (od vere ili crkve).
izo- (gr. schizo cepam, rascepim) v. pod
shizo-.
izogonija v. shizogonija.
iiti (arap." sii'yy, tur. 11) pl. lanovi islamske
religiozno-politike sekte, rairene naroito u
Persiji, koji ne smatraju samo Muhameda za
proroka, nego i Aliju, Muhamedovog zeta, i
imame koji potiu iz njegove porodice, u
kojima takoe gledaju ovaploenje boanstva;
up. suniti.
ik (fr. chic) pl. ukusan, lep, pristao, svid-ljiv,
dopadljiv, pomodan; im. lep spoljanji izgled
(koji je u skladu sa propisima mode), dobar
nain ivota (koji odgovara drutvenim
formama).
ikana (fr. chicane) zloba, kinjenje, zlonamerno
stvaranje tekoa, neprijatnost stvorena
kome iz pakosti.
ikanirati (fr. chicaner) kinjiti, stvarati kome
tekoe iz pakosti, zlonamerno uznemiravati.
iler (nem. Schiller, Schieler) vrsta bledocrvenog vina, kominjak, ruica.

1046
iling (eng. shilling, nem. Schilling) 1. engle-ska
novana jedinica, = 5 pensa = 1/20 funte
sterlinga; 2. dananja austrijska novana
jedinica.
ilok (ital. sciloco) v. iroko.
iljbok (nem. Schildwache) straa; straar.
iljboiti (nem. Schildwache stehen) uvati
strau, straariti.
imera (fr. chimere) v. himera.
imi (eng. shimmy) amerika salonska
okretna igra u 4/4 takta, postala iz fok-strota.
impanzo (nem. Schimpanse) zool. vrsta
afrikog antropoidnog majmuna,-afri-ki
divlji ovek", po duevnim osobinama
ivotinja najblia oveku, ivi porodinim
ivotom i lako se pripitomljava; baris, pongo,
joko.
imir (pere. siimgad, tur. ^imsir) vot. zimzeleno
ukrasno iblje sa utim cvetovima u
grozdovima i s crvenim bobicama, Buxus
sempervirens.
imirika (pere.-tur. $imir) bog. divlji imir,
Berberis vulgaris.
ing (jap.) mera za tenosti u Japanu, = 1,804
1.
indra (tur. endere) dapgice (jelove ili
brestove) kojima se pokrivaju kue.
ine (nem. Schienen) pl. prunice, eleznike
tranice.
inik (gr., tur. ?inik) uplja mera za ito
razliite teine prema razliitim krajevima
(8, 10, 20 do 80 oka).
inirati (fr. chiner) konce u osnovi tkanine razno
obojiti tako da se dobiju are, utkivati are u
tkanine.
inobus (nem. Schiene tranice, lat. omni-bus
svima) lak elezniki vagon sa sopstvenim
motorom; koristi se u putnikom saobraaju
na kraim eleznikim rela-cijama.
inseng (nlat. Panax ginseng, kin. enen) koren
jednog drveta iz porodice brljana, koji se u
Kini ceni kao zlato, jer ga smatraju
sredstvom za produenje ivota, kao
afrodizijak i kao lek protiv sifi-lisa; raste u
Kini, Koreji, Japanu i Sev. Americi; enen.
inter (nem. Schinder) strvoder, ivoder.
into (jap. sinto, shinto put bogova) zvanina
vera u Japanu, meavina budizma i kamikulta, koja tumai da su mikado i njegovi
preci, koji su vladali Japanom, neposred-ni
potomci stvoritelja sveta.
intoizam (jap. sinto, shinto) stara japanska
religija koju jo i danas odravaju Japanci
(pored budizma); po njemu je boginja sunca
Amaterasu pramajka japanskih careva.
infejnovci pripadnici partije infej-na (Sinn
fein mi sami) koju su 1905. osnovali ire ki
nacionalisti; partija je imala zadatak da se
sopstvenim snagama bori za postizanje
nezavisnost Irske.

kanicl

(fr. chinchilla) v. inila.

injel (rus. inellj) zimski gornji kaput vojnih
lica.
injon (fr. chignon) 1. puna; 2. tui uvojci kose
kojima ene dopunjuju frizuru, vetaka
frizura.
ipolen (fr. chipolin, ital. cipollino) premazivanje stvari izraenih od drveta
vodenom bojom i firnajsom tako da dobiju
izgled porculana.
ir (eng. shire) srez, okrug, engleska grofo-vija.
ira (pere. sire, tur. ira) sok izmuljanog zrelog
groa, jo neprevrelo vino.
irit (arap. Sarit, tur. ?erit) traka koja se priiva
kao ukras na narodnu nonju ili kao znak
ina na uniformi.
iri (nem. Schirm) 1. kiobran, suncobran; 2.
obod (na eiru); 3. eir (na lampi), titnik.
iroko (ital. scirocco) veoma topao i suv
jugoistoni vetar na Jadranu; ilok.
irting (eng. shirting) fina pamuna tkani-na za
koulje.
irfeh (tur.) galerija oko minareta na moeji,
odakle mujezin poziva verne na molitvu.
iar (pere. Sikar, tur. ikar) lov, plen; dobit,
laka zarada, korist; blago, imetak.
iariti (pere.) dobiti plen; lako zaraditi, doi do
zarade bez muke.
if (nem. Schiff) laa, brod; tip. gvozdena i
limena naprava koja slui za uruivanje i
sruivanje sloga (u tampariji); otisak sloga
radi obavljanja prve korekture (pre preloma u
strane), trani slog za popravljanje, traka;
palta, lajfna 3.
ifon (fr. chiffon krpa") 1. vrsta meke vunene
tkanine koja se ne guva; 2. vrsta finog i
gusto tkanog platna, upotrebljava se za donje
i posteljno rublje.
ifonjer (fr. chiffonier) ormar (sa fiokama za
rublje i odelo).
ifra (fr. chiffre brojka, cifra) 1. poetna slova
imena i prezimena, monogram; 2. tajno
pismo, pismo tajnim znacima (naroito
brojevima) mesto slovima, naroito u
obavetajnoj slubi, diplomatiji i vojsci.
ifrer (fr. chiffreur) onaj koji pie tajnim
pismom (iframa).
ifrirati v. ifrovati.
ifrovati (fr. chiffrer) 1. pisati tajnim pismom;
2. trg. cenu robe oznaiti tajnim znacima
mesto obinim brojevima koje svako
razume.
ihta (nem. Schicht sloj) 1. smena, vreme
rada (kod rudara i radnika iji posao zahteva
rad bez prekida); 2. smena, grupa radnika
koji rade u isto vreme.
iana (pere.) v. eana.
ie (pere. SlSe tur. ?i?e) boca, staklo.
jor (ital. signore) gospodin.
kanicl (nem. Stanitzel) kesa, fiek od hartije
u obliku levka.

kart

1047

kart (ital. scarto) ono to je oteeno,

neupotrebljivo, za odbacivanje.
kartirati (ital. scartare, fr. ecarter) izdvojiti,
odbaciti ono to je nepodesno, pokvareno i
neupotrebljivo (u nekoj robi i dr.); iskljuiti,
ukloniti.
katula (nlat. scatula, ital. scatola) kutija.
kaf (gr. skaphe valov, korito) valov, abar;
up. skafa.
kembe (pere. Sikembe, tur. i^kembe) burag,
eludac, trbuh.
kembii (pere.) pl. komadi buraga priree-ni
kao jelo.
kombra (gr. sk6mbros, lat. scomber) zool.
skuta (morska riba).
kongirati (ital. scontare) trg. v. diskonti-rati.
konto (ital. sconto) trg. v. diskonto.
kontracija (ital. sconto) trg. v. inkontra-cija.
korpija (gr. skorplos) v. skorpija.
krinja v. skrinja.
krlet v. arlah.
krofula (lat. scrofula) ned. v. skrofula.
krofuloza v. skrofuloza.
krofulozav v. skrofulozan.
kuda (ital. scudo) stari mletaki i dubrovaki
zlatni ili srebrni novac s grbom na naliju.
kuna (hol.) jedrenjak sa 2 ili 3 jarbola.
kuner (eng. schooner) sl. jedrilica sa dva
jarbola i dva jedra.
lag (nem. Schlag udar, udarac) 1. med. kap,
kaplja; 2. poreklo, vrsta, soj, kov (npr.
ovek starog laga); 3. kuv. mlena pavla-ka
umuena sa eerom (lagoberst).
lagvort (nem. Schlagwort) 1. krilata re,
krilatice, izraz koji snano i u osobe-nom
obliku iskazuje neko odreeno stanovite, za
ili protiv, prema nekom ureenju, radu,
strujanju
(u
duhovnom,
politikom,
drutvenom, religioznom ivotu), npr.
emancipacija ena, evropska ravnotea,
panslavizam, svoj svome, ko-rupcija i dr.; 2.
v. tihvort; 3. u biblio-tekarstvu: odrednica.
lager (nem. Schlager) 1. neto to privlai, to
izaziva
naroito
dopadanje,
retka
zanimljivost (npr. pozorini komad, film,
najjaa taka programa neke priredbe i sl.);
2. ono to je trenutno u modi; 3. opteomiljena
pesma za igru; up. hit 2.
lagfertig (nem. schlagfertig) koji nikada nije
u neprilici da nee odmah nai podesan
odgovor, vazda spreman, dosko-ljiv,
dovitljiv, snalaljiv.
lajer (nem. Schleier) veo, koprena.
lajm (nem. Schleim) med. sluz.
lajfer (nem. Schleifer) otra, brusa.
lajfna (nem. Schleife) 1. traka, iroka vrpca;
2. traka hartije na kojoj novinari piu
lanke; 3. if, palta, tj. otisak tampanog
sloga pre nego to se prelomi u strane.

lajfovati (nem. schleifen) otriti, brusi-ti;

glaati.
laik (nem. schlank) vitak, tanak.
lauh (nem. Schlauch) gumeno crevo za polivanje bate, vaenje vina i dr.; sp. unutar-nji,
gumeni deo (toka, fudbalske lopte i
DR-)lafrok (nem. Schlafrock) muka i enska
domaa haljina u obliku ogrtaa.
lem (nem. Helm) metalna kapa koja titi
glavu od udarca; up. kaciga.
lep (nem. Schleppe) 1. kod. skut na enskim
haljinama (koji se vue po podu); 2. tegljenica, tovarna laa bez sopstvenog pogona,
koju vue remorker.
lingeraj (nem. Schlingerei) enski vez.
liperi (eng. sleeper) pl. v. veleri.
litue (nem. Schlittschuh) eline kli-zaljke,
korulje.
lif (nem. Schliff) uglaenost, finoa u
ponaanju; imati lifa biti uglaen.
lifovati (nem. schliefen, schliff) 1. brusi-ti,
otriti; 2. glaati, izglaavati, dote-rivati
glaanjem; 3. fig. raditi da neko postane
uglaen, tesati, otesati, ugladiti.
lic (nem. Schlitz) prorez, razrez (na enskim
haljinama).
log (nem. Schlag udarac) med- kaplja, kap
(nauio: apopleksija); pravilno: lag.
los (nem. Schlofi) brava, zatvara; dvorac,
zamak.
loser (nem. Schlosser) bravar.
lus (nem. SchluB) konac, kraj, zavretak.
ljaka (nem. Schlacke) z gura, treska, otpaci pri
topljenju ruda.
ljam (nem. Schlamm) blato, glib, kal; fig.
blato, kal, olo.
ljahta (polj. szlachta) poljsko plemstvo.
ljahti (polj. szlachcic) lan poljskog
plemstva, poljski plemi.
ljunka (eng. sloop) ovei amac sa 68
vesala za prevoz ljudi i robe.
majser (nem. schmeiflen hitnuti, SchmeiBer)
kratka mainska puka, kojom je bila
naoruana nemaka vojska u drugom
svetskom ratu.
marve (nem. Schmarren) kuv. mrvice, jelo od
jaja, brana, mleka i eera; fig. stvar bez
ikakve vrednosti.
mekovati (nem. schmecken) slatko jesti,
prijati; kuati (jelo); to mi ne mekuje to mi
nije slatko, ne prija mi.
mizla (fr. chemisette) ena koja voli da se
prenemae, prenemagalica.
minka (nem. Schminke) sredstvo za
privremeno ulepavanje boje i izraza lica,
be-lilo, rumenilo, frakalo.
mirgl (nem. Schmirgel, ital. smeriglio) sitnozrni korund pomean sa kvarcom i
obojen gvoem mrko; upotrebljava se za
ienje i glaanje metala.
mugler (nem. Schmuggler) krijumar.
muk (nem. Schmuck) nakit.
najder (nem. Schneider) kroja. nala
(nem. Schnalle) kopa, preica.

caps

1048

naps (nem. Schnaps) rakija.

ne (nem. Schnee sneg) kuv. izlupane belance
od jajeta (za kolae).
nel-preea (nem. Schnell-presse) tip. v. rota-ciona
maina.
nelcug (nem. Schnellzug) brzi voz.
neue (nem. Schneeschuh) pl. sneke, gumene
cipele za sneg (nose se preko cipela).
nirati (nem. schniiren) vezati, stezati (uzicom,
vrpcom, gajtanom); up. nur.
nit (nem. Schnitt) 1. rez, zarez; 2. komad,
pare (torte, sladoleda, salame i dr.); 3. kroj
(odela); 4. pola ae piva.
nicla (nem. Schnitzel) tanko odseeno i na
masti preno pare mesa.
nur (nem. Schnur) 1. vrpca, uzica, gajtan; 2. u
kartanju: uplaeni novac (ulozi) svih igraa
koji se nalaze u banku; odneti nur fig.
uspeti, dobiti, odneti sve.
nuftikla
(nem.
Schnupftuch)
depna
maramica, rupi.
oven (fr. chauvin) elavko": preteran,
zatucan rodoljub (po imenu jednog vojnika
hvalisavca u Skribovoj komediji Le sol-dat
laboureur").
ovinizam (fr. chauvinisme) politiki pravac u
Francuskoj koji je hteo da staru slavu
francuskog oruja, iz prvog carstva, potopoto povrati; raspaljivanje nacionalne
mrnje,
propovedanje
nacio-nalne
iskljuivosti.
ovinist (fr. chauviniste) onaj koji je zadojen
ovinizmom,
propagator,
pristalica
ovinizma.
ogor (nem. Schwager) roak po eni, urak,
paenog, zet.
oder (nem. Schotter) kamen tucanik; ljunak.
odi (eng. choddy) vrsta vetake vune od
otpadaka vunenih tkanina; tkanine od ove
vune; fig. po spoljanjosti fin, ali nestalan
ovek, vetropir, vetrogonje; udi.
odizam (eng. choddy) vetropirstvo; up. odi.
odo (fr. chaudeau) kuv. 1. pun s jajima; 2.
preliv za kolae od vina ili mleka, jaja i
eera (kod nas se upotrebljava u posve
izopaenom obliku ato).
ok (fr. choc, nem. Schock, udar, napad) 1.
med. poremeaj u radu (funkcionisanju)
nekog organa mehanikim ili psihikim
uticajem, npr. nesvestica posle dobivene rane
i operacije (traumatian ok); uze-tost posle
velikog straha i dr. duevnih potresa (psihiki
ok); 2. voj. estok napad konjice na konjicu
hladnim orujem.
okantan (fr. choc) koji bode oi, koji izaziva
negodovanje, ruan, odvratan, sabla-njiv,
neprijatan.
oking (eng. shocking) potresan; neprijatan,
odvratan, gadan, grozan.
okirati (fr. choquer) udariti, gurnuti; izazivati
negodovanje, ne sviati se, ne dopadati se,
vreati, uvrediti, sablanja-vati, zgranuti.

pediter

okolada v. okolada.
olam lehem (hebr. schalom alechem) mir s
vama! (jevrejski pozdrav).
olteca (ital. scioltezza) huz. okretnost, sloboda;
koaolteca (ital. con scioltezza) muz. slobodno,
okretno.
olto (ital. sciolto) nuz. okretno, slobodno u
izvoenju.
omaa (fr. chomage) nemanje rada, nezaposlenost; zastoj u proizvoakoj delatnosti
neke industrije.
oping (eng. shopping) kupovanje po radnjama,
duanima.
or (ma. sor) ulica, sokak.
orc (eng. shorts) pl. sp. kratke sportske
pantalonice; orts.
osoni (fr. chaussons) pl. lake cipele od meke
koe za igranje; maevalake cipele; kune
cipele od filca.
ot (arap.) naziv za slana jezera i bare u Aliru
i Tunisu, koje nastaju u vreme kia, u
pustinjskim udubljenjima prevue-nim sonom
korom.
oti (nem. Schotisch) ivahan ples, poreklom
iz kotske, ranije u 3/4, sada u 2/4 takta;
ekoseza.
ou (eng. show) popularna umetniko-zabavna priredbe.
ofer (fr. chauffeur) loa; danas: upravlja,
voza automobila.
ofereta (fr. chaufferette) grejalica za noge.
ofirati (fr. chauffer) terati auto, upravljati
autom.
ofroa (fr. chaud-froid) kuv. hladno peenje sa
toplim prelivom.
paga (ngr. spangos, ital. spago) v. pagat.
pagat (ngr. spangos, ital. spaghetto, nem.
Spagat) uzica, kanap.
pageta (ital. spaghetti) dugi rezanci, makaroni
koji nisu uplji.
pada (ital. spada) kratak ma; vrsta bo-dea.
pajz v. pajza.
pajza (nem. Speisekammer) ostava, mesto za
ostavljanje jela.
palir (ital. spalliera, nem. Spalier) 1. voj.
postrojena vojnika u dva reda, jedan prema
drugom okrenutih licem, sa slobodnim
prostorom izmeu njih, kojim prolazi neka
velika linost, kojoj se time odaje poast;
pravi se pri vojnim paradama i zvaninim
doecima; 2. red voaka pored zida ili
ograde, osmanluk.
palta (nem. Spalte) v. if, lajfna 3.
parati (nem. sparen) uvati, tedeti.
pargla (nlat. Asparagus officinalis, nem.
Spargel) bot. vilina metla (dugovena biljka,
veoma cenjena kao povre).
parkasa (nem. Sparkasse) tedionici; kutija u
koju se mee novac tednje radi.
pacionirati v. spacionirati.
pacirati (nem. spazieren) etati, hodati;
spacirati.
pediter (ital. spedire) v. spediter.

pedJa

1049

pedicija (ital. spedizione) v. spedicija.

pekulant (dat. speculans) v. spekulant.
pekulacija (nlat. speculatio) v. spekulacija; u
nas, ini se, pekulacija znai nedoputena
trgovina i postizavanje pre-komerne dobiti, a
spekulacija nastojanje da se istina sazna
samo putem miljenja, bez veze sa
iskustvom.
pekulirati (lat. speculari) v. spekulirati.
pelunka (lat. spelunca) v. spelunka.
penadla (nem. Spenadel, Stecknadel) ioda,
batuka, bumbaa, boka, babljaa, baen-ka,
bumbaa, balija, glaviata igla, zabadaa,
pribodaa, pribadaa, zadevaa.
pengler (nem. Spengler) limar.
pendirati (nem. spendieren, ital. spendere)
darovati, pokloniti, obdariti.
perploa (nem. Sperr-platte) zen. olepljena
ploa, ukoeno drvo, upreka, ploa koja se
dobiva,
pod
hidraulikim
pritiskom,
unakrsnim lepljen>em neparnog broja
(najmanje tri) tankih daica, debljine 8
20 mm, pod uglom od 90; mnogo se
primenjuje u raznim granama zanatstva,
poto znatno poveava jainu drveta i postie
utedu u skupocenom drvetu; up. furnir.
peceraj (nem. Spezerei, ital. spezieria, lat.
species) ivotne namirnice, kolonijalna roba,
bakalska roba.
pigl-ajer (nem. Spiegel-eier) pl. kup. jaja
prena cela, jaja na oko.
piglajzen (nem. Spiegeleisen) sirovo gvoe
koje sadri ispod 20% mangana.
piglmetal (nem. Spiegelmetall) slitina (le-gura)
bakra i kalaja, esto sa neto arsena ili nikla
(za metalna ogledala).
pijun (ital. spione) uhoda; dostavlja,
dounik, potkaziva.
pijunaa (fr. espionnage) uhoenje, vrebanje;
dostavljanje, potkazivanje.
pijunirati (fr. espionner) uhoditi, potajno
motriti (iji rad, kretanje nekoga).
pijunisati v. pijunirati.
pikovati (nem. spicken) kuk. nabockati
slaninom, nadenuti slaninom, mestimice
ispuniti meso (telee, divlja i dr.)
komadiima slanine da bi bilo sonije.
pil (nem. Spiel) igra; karte za igranje.
pileraj (nem. Spielerei) igraka, ala; sitnica.
pilman (nem. Spielmann) svira, muzikant; u
srednjovekovnoj Nemakoj: putujui pes-nikpeva (slino srpskom guslaru).
pilhonorar (nem. Spiel, lat. honorarium)
novana nagrada koju glumac ili peva,
pored redovne plate, prima za svako vee
kad igra, ili kad jednog dana dvaput igra.
pilul (nem. Spiel-schule) deje zabavi-te,
igralite za decu.
pilja (ngr. spelia) peina.
pinat (nlat. spinacum, ital. spinaca, nem.
Spinat) bog. spana, jednogodinja biljka iz
familije loboda, ije se lie upotrebljava za
ishranu.

piritus (lat. spiritus) v. spiritus.

pital, (lat. hospitalis, nem. Spital) bolnica.
pic (nem. Spitz) vrh, iljak; stara rasa pasa
male glave i iljastih uiju; saobraajni pic
vreme najgueg sao-braaja.
pica (nem. Spitze) ipka; semenka; palac na
toku; tekst i slike koji se projipira-ju na
poetku filma ili televizijske emisije.
picbart (nem. Spitzbart) iljasta brada.
piclov (nem. Spitze) tajni policajac; fig.
prepreden ovek, prepredenjak.
poret (nem. Sparherd) tednjak.
port (eng. sport, nem. Sport) v. sport.
pric (nem. Spritze) 1. mrk, trcaljka; 2. ed.
brizgalica, sprava valjkasta oblika sa1
upljom iglom za ubrizgavanje teni
lekova ubodom u kou (pod kou, u
miie, vene i dr.).
pricer (nem. Spritzer) vino pomeano .. A
sodom ili kiselom vodom.
pula (nem. Spule) el. valjak sa spiralne
namotanom icom koja slui kao sprovodnik elektrine struje, zavojnica; kalem za
namotavanje konca.
rapnel (eng. shrapnel) voj. artiljerijsko zrno
ija je upljina ispunjena olovnim ili
gvozdenim kuglicama; leti do odreene
daljine, rasprskava se u vazduhu, a kuglice
se razleu u vidu levka; kad se rasprsne, ima
strano dejstvo (naziv po pronalazau,
engleskom artiljerijskom pukovniku Henri
rapnelu, 1761-1842).
raf (nem. Schraube) zavrtanj; navrtanj.
rafe (ital. sgraffio) pl. u kartografiji: crtice
pomou kojih se predstavlja reljef (na
kartama).
rafirati (nem. schraffieren, ital. sgraffi-age
grepsti) 1. kod crtaa, drvorezaca i
bakrorezaca: povlaiti fine paralelne linije;
rafirai crte crte perom; 2. seniti pomou
linija koje se seku ili koje su paralelne (u
crteu); 3. u kartografiji: crtati planine
rafama; up. rafe.
rot (nem. Schrot) sama, dramlije; krupno
mleven kukuruz, jarma.
tab (nem. Stab) 1. voj. oficiri dodeljeni kao
pomonici, saradnici i savetnici komandantu
(puka, brigade, divizije, armije); 2. glavni
rukovodei organ neega, vrhovno vostvo.
tala (nem. Stall) staja za goveda i konje.
tambilj (nem. Stempel) v. templ 1.
tampa (ital. stampa) tisak, otisak nekog
novca; tiskane stvari i rad oko toga; dnevni
listovi; stampa.
tampati (ital. stampare) tiskati, otiski-vati,
izdavati (knjige, listove itd.).
tampilja (ital. stampiglia) peat, ig, tambilj.
tanga (nem. Stange) motka, poluga.
tancovanje (nem. stanzen) pod stanca 3.
tatist (lat. stare) v. statist.

tatut

105 0

tatut (lat. statutum) v. statut.

tafaa (fr. staffage) v. stafaa.
tafelaj (nem. Staffelei) drvene nogare na
kojima stoji slika dok je slikar radi.
tafeta (ital. staffetta, fr. estafette) glasonoa,
skorotea, glasnik, ulak; sp. 1. utakmica u
tranju u kojoj svaki trka predaje palicu ili
zastavicu svom narednom tr-kau; ekipa
koja uestvuje u tom takmienju; 2. palica
ili zastavica koja se predaje u ovom ili
kakvom drugom takmienju; 3. tranje koje
omladina izvodi po Jugoslaviji svake godine
(od 1945) u ast Titovog roendane, za Dan
mladosti.
tafirati (nem. staffieren) 1. snabdeti
potrebnim, spremiti (npr. sobu); 2. ukrasi-ti,
nakititi (npr. odelo); 3. sliv. ukrasiti, oiveti
sliku dodavanjem pojedinih figura ili grupa
(up. stafaa).
tacija (lat. statio) v. stacija.
tek-kontakt (nem. stecken uturiti, lat.
contactus dodir) teh. naprava za brzo spajanje provodnika elektrine struje dodirom,
utika, ugura.
telovati (nem. stellen) postaviti, namesti-ti,
udesiti, doterati, doterivati; telovati se
ustezati se.
telpne (nem. Stelzen) gigalje, tule, drvene noge
pomou kojih se mogu praviti krupni koraci.
templ (nem. Stempel) 1. peat, ig; 2.
taksena marka.
templirati (nem. stempeln) 1. udariti peat,
ig; 2. snabdeti taksenom markom.
tender (nem. Stander) ono na emu to
stoji, stup, stalak, pult.
tapova (nem. steppen) proivati, ujem-iti.
tehvanje (nem. Stechen bodenje) sp. konjika
igra korukih Slovenaca u Ziljskoj dolini
(Austrija), u kojoj jahai nastoje da u
slobodnom trku gvozdenom motkom razbiju
burence nasaeno na stub.
tiglic (nem. Stieglitz) zool. eljugar.

tikla (nem. Stuck pare, zakrpa, Fersen-stuck

peta na arapi) potpetica.

tikovati (nem. sticken) vesti.

tilet (ital. stilletto, nem. Stillet) v. stilet.
til-lebn (nem. Stilleben) slih. miran ivot",
slika stvari, mrtva priroda"; la-tir mort.
timer (nem. Stimmer) 1. majstor koji ude-ava
glasove na muzikim instrumentima; 2.
sprava za davanje glasa.
timovati (nem. stimmen) muz. zglaavati,
zglasiti, udesiti, udeavati glasove; fig. stvoriti,
stvarati
(povoljno
ili
nepovoljno)
raspoloenje prema kome ili emu.
timung
(nem.
Stimmung)
nasgrojenje,
raspoloenje; ugoaj.
tiflete (nem. Stiefel, Stiefeletten) pl. i-zmice,
duboke cipele.
gptift (nem. der Stift) klinac; pisaljka; u
telefoniji: utika, ep (slui za davanje

traJh-orkestar

telefonske
veze
govornicima
preko
telefonske centrale).
tih (nem. Stich) 1. ubod, bod, rez; 2. bod,
poen (u igri).
tihvort (nem. Stichwort) 1. poz. poslednja re
u govoru glumca posle koje drugi glumac
poinje da govori ili treba da uini to; 2. u
renicima i sl. delima obino masnim
slovima tampana re koja se objanjava,
odrednica; up. lag-vort.
tok (nem. Stock) 1. tap za pomaganje pri
hodu; sprat, kat (kuni).
tok (eng. stock) 2. trg. v. otok.
tokfi (nem. Stockfisch) kuv. suvi bakalar
(riba).
topati (nem. stopfen) 1. krpiti, zakrpiti
(arape, rublje, odelo i dr.).
topati (eng. stop zaustaviti) 2. na tope-rick
beleiti (ili: zabeleiti) tano trajanje neke
radnje.
toperica (eng. stop-watch) hronoskop na
zaustavljanje, asovnik za tano merenje
vremena (vrsta depnog ili runog asovnika
sa velikom sekundnom kazaljkom koja skae
i koja se, pritiskom na naroito dugmence,
zaustavlja); upotrebljava se po-glavito pri
trkama i drugim utakmicama gde je glavno
utvrivanje brzine.
topiv (ital. stoppino) voj. upalja, fitilj, (za
paljenje bombi, mina i dr.).
topl (nem. Stoppel) ep, zapua.
toplcijer (nem. Stoppelzieher) sprava za
vaenje epova, otpua, vadiep, izvojac.
tos (nem. Stofi) 1. udar, udarac; 2. gomila, rpa,
naslaga (npr. banknota, knjiga i dr.); fig.
omiljena izreka, dosetka.
tof (nem. Stoff) 1. tvar, glavni sastojak,
materija; 2. lice, tkanina za odelo; 3.
predmet razgovora; 4. graa (za roman,
sliku itd.).
tofaa (nem. Stoff) trg. materija za pakovanje
suve robe.
trajk (eng. strike) udar", jedna od prinud-nih
mera na tritu rada: zajedniko naputanje
posla od strane radnika da bi se time
poslodavac naterao da prihvati njihove
uslove (najee: poveanje plate ili
smanjenje asova rada); up. bojkot, lo-kaut.
trajka (eng. strike) uesnik u trajku, onaj
koji trajkuje.
trajkbreker (eng. strike-breaker) trajkolomac, radnik koji bez saglasnosti sa
drugima prestaje da trajkuje i dolazi na rad
u preduzee protiv koga se trajkuje,
izdajnik klasnih interesa radnika.
trajkbreher
(nem.
Streik-brecher)
v.
trajkbreker.
trajkove (eng. strike) biti u trajku,
uestvovati u trajku.
trajh-orkestar (nem. streichen, gr. 6gchestra) muz. orkestar sastavljen samo od
gudakih instrumenata, gudaki orkestar.

trand

1051

trand (nem. Strand) peskovita i ravna

morska ili rena obala, plaa.
tranjga (nem. Strang ue, konopac) ue,
konopac, jedek; v. tranjgov.
tranjgov (nem. Strang) obeenjak, okaenjak, spadalo.
trapac (ital. strapazzo, nem. Strapaze)
zamoran rad; naprezanje, napor, trud; premaranje.
trapacirati (ital. strapazzare) zamarati radom;
premarati; prekomerno upotreblja-vati neku
stvar, troiti je, ime joj se i vrednost
smanjuje.
tras (fr. strass) bezbojna staklaste masa, od
koje se najee prave imitacije dijamanata;
vetaki dijamant, vetaki dragi kamen.
trafta (nem. Streifen) pruga, crta; traka, kai.
traca (ital. strazza) trg. dnevnik, knjiga dnevnih primitaka i izdataka.
treber (nem. Streber) ovek koji lovi znanje i
unapreenja, lakta, gur-gur.
treka (nem. Strecke) dal>ina, put; eleznika
pruga.
pggrik (nem. Strick) ue, konopac.
trikati (nem. stricken) plesti, npr. arape.
trikeraj (nem. Strickerei) pletivo.
trih (nem. Strich) potez, crta, linija.
pggrop (ital. stroppo) lom. ue, konopac,
kojim se vezuje veslo o klin na amcu.
trudla (nem. Strudel) huv. savijaa, guva-ra,
pita od savijenih listova testa ispunjena
nekim nadevom.
trupiran (fr. estropie) sakat, bangav, bogaljast, kl>akav, kljast.
tuk (ital. stucco) fini gips ili cement za
oblaganje zidova, kao i za ukrase.
tuka (nem. Struzkampfflugzeug) avkj. mali
brz nemaki bombarder monoplan za obruavanje.
tukatura (ital. stucco, nem. Stuckatur) 1.
meavina gaena krea, kararskog mramora
i tamparske krede u prahu; slui za izradu
reljefnih ornamenata na zidovima i
tavanicama, za livenje ka lupa, ablona i dr.;
2. rad od takve meavine.
turm (nem. Sturm) bura, vihor; voj. napad,
navala, juri.
turm und drang (nem. Sturm und Drang)
bura i prodor", period previranja u

ucbund

knjievnosti koji se zalae za ruenje svega

starog i preivelog (po istoimenom
knjievnom pokretu u Nemakoj u drugoj
polovini HU veka).
tuc (nem. Stutz-biichse) kratka puka.
tuca (nem. stutzen) v. tucovati.
tucer (nem. Stutzer) kico, fifiri.
tucovati (nem. stutzen) podrezati, podi-ati
(brkove, bradu i dr.); tucati.
avet (od ital. Schiavone) crkvena knjiga koja
je sadravala evanelje i epistule na
akavskom dijalektu, pisana latinicom;
poznato je da je u Istri, uporedo s bogosluenjem na latinskom, vrena sluba i
prema avetu, poto su crkvene knjige
tampane glagoljicom bile izbaene iz
upotrebe pod pritiskom Rima; nastala je u
HUP veku.
uber (nem. Schub) otvor na guranje u obliku
prozora (u gostionicama, bitkama i dr.).
ubler (nem. Schublehre) sprava za tano
merenje, naroito veoma malih duina.
und (nem. Schund) nikakva, loa roba, roba
za bacanje, bofl; und-literatura knjige bez
ikakve umetnike vrednosti, po sadrini
obino
kriminalne,
avanturi-stike,
pornografske i nemoralne, knjievno ubre.
upa (nem. Schuppen) daara, staja (za
kola, alat, drva i dr.).
upirati (nem. Schub proterivanje) straarno
sprovesti, proterati u mesto zaviajne
pripadnosti.
us (nem. SchuB) 1. pucanj; 2. rana od puanog zrna; 3. fig. lutka, muica u glavi (npr.
doao mu us").
uster (nem. Schuster, Schuh, lat. sutor)
obuar; fig, oljar u radu, fuer.
ut (eng. shoot) pucanj, hitac, udarac; st. udar,
npr. lopta nogom (u fudbalu).
utirati (eng. shoot) sp. pucati, udarati, udariti,
npr. loptu (nogom ili glavom, u fudbalu); up.
ut.
uur (arap. Sukr, tur, ukiir) ^g^j^ Bogu!
uft (nem. Schuft) podlac, nitkov.
ucbund (nem. Schutzbund odbrambeni
savez) borbena organizacija austrijskih
socijaliste, osnovana, po obrascu vojnih
organizacija, poetkom 1918. godine.