KULTDRVEAUIVOTUIOBIAJIMA

KULT
DRVEA U IVOTU I OBIAJIMA
STANOVNITVABALKANA

mihailoratknic@yahoo.com

Kult drvea i ume kod stanovnitva Balkanskog poluostrva je

veoma star i odrao se sve do danas u mnogim obiajima i
tradicionalnoj kuturi na Balkanskom poluostrvu.

Na p
podruju
j Balkana imamo veliki brojj starih
stabala za koje je narod verovao da su stanita
duhova, retko ih sekao uz verovanje da onaj ko
ih posee e umreti ili e mu se desiti neko zlo.
To su usamljena, soliterna stabla hrasta, lipe,
oraha, kruke i bukve. Veruje se da u njihovim
kronjama ive vile zatitnice. Stabla su
nepravilnog habitusa, ravaste forme i gotovo
zastraujueg izgleda. Ova stabla, poneka stara i
preko 500 godina, danas svojim habitusima
dominiraju pejsaima i jo uvek predstavlju deo
tradicionalnih obreda stanovnitva.

Vakuvska uma
Vakufska uma u selu Ugao se nalazi na
severozapadnoj padini krenjakog brda
Gutavica na krajnjem jugu Peterske
visoravni.
i
i Na
N nadmorskoj
d
k j visini
i i i od
d oko
k 1300
metara predstavlja jedinu istu jelovu umu
na itavoj Peterskoj visoravni sa stablima
prenika p
p
preko 60 cm i visinama p
preko 35
metara.
Po priama metana sela Ugao ta uma je
nekada davno poseena, zbog ega je naila
velika
velika voda
voda i poplavila selo.
selo Od tada je vie
niko ne see.
Vakuf oznaava dobro koje vakuf svojevoljno izdvoji iz
svoje
j imovine
i
i i prometa,
t predajui
d j i je
j Alahu,
Al h a njegove
j
prihode ljudima. Ovaj institucija je veoma stara. Prvi
vakuf iz Muhamedovog vremena bio je jedan gaj palnik,
odnosno baa zasaena palmana koja se zvala Semg i
bila vakuf izvesnogg Omera ((Halilovi,, 2004).
)

Hrast
Kult hrasta se zadrao do danas kao ostatak
iz praslovenske domovine gde je dominirala
hrastova uma.
uma Tradicionalno verovanje je
da su stara stabla hrasta misteriozna
(stanita su duhova), zbog ega ih je narod
retko sekao. Postoji verovanje da onaj koo ih
posee e umreti ili mu se desiti neko zlo. Sa
ovih stabala ZAPISA ne sme se skinuti
nijedna gronica, plod, kora nita.
Pogotovu se ne sme Zapis odsei i unititi,
unititi
ve on mora, sam od sebe, izumreti kao i
ovek. Ko to uradi ne moe izbei kaznu
svevinjeg. To se odraava i na celu porodicu
poinioca, a moe se desiti i da se, zbog tog
ina, zatru i cele porodice.
Zbog toga se do danas na podruju Balkana
zadralo dosta starih hrastova.

Tisa
Ova vrsta drva smatrala se za svetim. Po
narodnom verovanju drvo tise titi od uroka
(zlih oiju), vetica i svakog drugog zla. U
kui, u pojedinim odevenim predmetima,
posteljini itd., obavezno se nalazio komadi
drva tise (tisovina). ak se i kravama uvrtao
u rog komadic tisovine da ne bi zbog uroka
izgubile mleko.

Bor
Bor je esto vezan i za odreena boanstva i
uzviena predanja na lokalitetima gde se
nalaze stara stabla bora. Bor ima i odreenu
religijsku pozadinu ili alternacijski znaaj kao
kleta bora mi umesto boga mi ili borme
umesto bogme. To je obiaj s dobrom
t di ij k
tradicijskom
podlogom
dl
d se ime
da
i
B ij ne
Boije
spominje uzalud. U ovom kontekstu se
moe posmatrati i naziv brda iznad Novog
pazara koje
p
j nosi naziv SVOJBOR.
U narodnoj medicini od borove smole pravili
su se melemi, univerzalni narodni lekovi za
svaku ranu.
ranu Borova vodica bila je lek za suve
kosti, dok su borovi izdanci sluili kao lek
protiv hemoroida i dizenterije.

Jela je u narodu vezana za religijsku upotrebu

ili metaforina
t f i znaenja
j za ensku
k lepotu.
l
t

Orah je drvo zlih duhova i vetica. Veruje se da onaj ko

zaspi pod orahom e se razboleti.
razboleti Pred mnogim kuama,
kuama
na osama, raskrima puteva, stoje stara stabla oraha
jer se verovalo da e umreti onaj ko ga posee. Orah
ima podzemni karakter njegov plod slui za hranu
podzemnim demonima.
U mnogim krajevima orasi se ostavljaju po grobovima.
Na Badnje vee bacaju se uz dimnjak i okove sobe,
gde po narodnom verovanju dolaze due predaka.
predaka rtva
u orasima prinosi se i pokojnicima.
Kada mlada ulazi u novi dom obino mladoenjin brat
prosipa orahe, koji bivaju razgrabljeni od strane
prisutnih zvanica (istovetan obiaj postoji danas i u Italiji
i Indiji).
U narodnoj medicini orah ima vie ulogu vraanja nego
ulogu izleenja bolesnika. Ko pati od ireva, okupa se u
vodi u kojoj su potopljeni orasi, pa ih baci na put i ko ih
uzme, na njega e prei irevi. Orahovim ljuskama ene
su prekrivale bradavice na grudima da ih zli demoni ne
bi dojili.
d jili Ako
Ak se porodilja,
dilj tri
t i dana
d
posle
l poroaja,
j okupa
k
u vodi u koju je stavila tri oraha, pa onda stane na seno,
raa e sinove.

Svibovina svakiovekimasvogdvojnikau
nekom svibovom drvetu zbog ega se ljudi
nekomsvibovomdrvetu,zbogegaseljudi
ustruavajuseitodrvoizstrahadanebi
poseklisvogadvojnika

Glog ima magijsku mo u zatiti od vampira i zlih demona. Kada grmi

ljudi se skljanjaju u glogov grm jer to predstavlja sigurnu zatitu od
groma.
Iz potovanja prema ovom drvu narod ga nikada ne stavlja u vatru.
Glogovim kocem se narod titio od mnogih bolesti, kao od padavice, od
zmija, od vampira, radi ega se u kui uvek drao njegov kolac. Ljudi su
esto uivali komad gloga u odeu, posebno kod dece, da bi ga kao
amajlija titila od svega zla.
U mitologiji glog ima kozmiki znaaj. Tako sva Zemlja stoji na granama
velikog gloga i za taj glog vezan je crni pas koji gloe glog i kada ga skoro
pregloe, onda stane vui da bi ga prelomio, te tako nastaje zemljotres.
Veoma je iroka upotreba gloga u narodnoj medicini, u razliitim
melemima, lekovitim rakijama s drugim travama, pa sve do upotrebe
gloga na bazi vraanja u svrhu oterivanja demonske sile,
sile odnosno
uzroka bolesti.

Dren svojom tvrdoom utie na zdravlje

ljudi i stoke, zbog ega je bio rairen uticaj
ibanja
j
drenovim p
pruem. U nekim
krajevima Bosne ljudi bi se na prvi dan
Boia ujutro omrsili drenovim pupoljkom
radi ouvanja dobrog zdravlja. Na
Ml d
Mladence
i na Blagovijest
Bl
ij t u hrianskim
h i ki
selima u Bosni ibaju se drenovinom
jaganjci za zdravlje stoke. Kada se stoka
vraa iz planine u tor, domain je broji
ibljikom od drena. Na urevdan pre zore
momci i devojke penju se na drenova
stabla. Komadi drenovine nosi se i kao
amajlija radi odbrane od vetica i zlih
duhova.
Jo od davnina delovi za volovska zaprena
kola, kao to su teljizi, pice i zavornji,
pravili su se od drenovine, najpre zbog
vrstoe ovoga drveta, a kasnije ona
postaje i amajlija, pored svoje praktine
uloge Dren se koristio i u svadbenim
uloge.
vraanjima koja su imala za cilj da se veza
odri i da se izazove plodnost.

Zova je demonsko drvo. Na njoj borave

vile. Ko ga posee, dogodit e mu se neki
neki
zdravstveni problem.
Zova je predmet vraanja vezanih za stoku.
Ak kravi
Ako
k i nestane mleka,
l k daje
d j joj
j j se u
mekinjama zova da bi joj se mleko vratilo.
Zova ima iroku p
primenu u narodnojj
medicini.
Postoji i narodna kletva: Zova ti na
ognjitu niknula.
niknula

Leska je sveto drvo izraeno u mnogim

obiajima. Naroito se za tu svrhu koriste
ljeskove mladiceljetorasti.
mladice ljetorasti
Poznat je obiaj davanja ita stoci s leskom,
da bi se stoka zatitila od uroka i bolje
napredovala.
Razliito drveno posue imalo je leskove
obrue pa i pletene pelinje konice bile su
obrue,
uglavnom od leskova prua.
Takoe je poznat obiaj sklanjanja od groma
pod
d lesku,
l k ilil stavljanja
l
l k
leskove
granice

na
snopove penice u cilju zatite od groma.

Javor po
narodnom
antidemonsko dejstvo.

verovanju

ima

Javor ima i veliko toponimsko znaenje, a

esto se spominje i u basnama. U tradicijskoj
komunikaciji esto se koristi re javor
javor : Da
Da
bog dade ti se ne udala dok ne rodi javor
jabukama,

Jasen ima veliku spasonosnu

p
snagu
g jjer na
to drvee vragovi ne smeju. U kukuruzite u
koje dolaze jazavci stavlja se jasenov kolac
radi odbijanja tete.
Velika je njegova uloga u tradicijskoj
narodnoj medicini. Voda u kojoj je iskuhana
jasenova kora pije se kod zubobolje. Kad
ena eli da nema dece, da nae samonikao
jasen, da ga sagori i pougljeno drvo da
podeli na tri dela, pomokri se na njega, te ga
zakopa na skriveno mesto.
mesto

Lipa jesveto staroslavensko drvo.Da su

stabla lipe bila predmet kultura,govore
kultura, govore nam
jo uvek sauvana stabla lipe ispred starih
crkava i damija.
Lipu nevalja
Li
lj loiti
l i i da
d senebikotile
bi k il buhe.
b h
Takoe:kad cvate lipa,ene nenasauju
kokoi,jer bipilii uginuli.
Poredtoponimskog znaenja lipa ima veliku
ulogu unarodnoj medicini,osobito lipov
ugljen

Vrba
b po narodnom
d
verovanju ima magine

moi, zbog ega je prisutan obiaj da se

mladim vrbovim granicama ibaju deca i
j i napredovanja.
p
j
stoka radi dobrogg zdravlja

Granice imira bile su ukras svatovskih

kapa, odee, svatovskih konja i zaprege,
svadbenih jela i svadbenog doma.
Ova ukrasna vrsta veoma sporo raste, a
redoviti je pratilac starih parkova,
predvrtova
d t
l k
luksuznih
ih vila,
il dvoraca,
d
crkvenih
k ih
i damijskih dvorita i starih grobalja.

Kult daje ivu predstavu i istinsko svedoenje

o mudrosti naih predaka, koji su drvee i
umu uvali i davali joj atribut
boanstvenosti. To je vrhunski in
potovanja i zahvalnosti prema univerzumu
ume, koja je naim predcima kroz duge
nilenijume
il ij
znaila
il sve.
Kult ume svojim istinom senzibilnou
pohotu i utilitarni
moe bar malo razbiti p
egoizam strunjaka koji gospodare
umama samo njima poznatim nainom i
tenderskim destrukcijama unitavanja
uma tj.
uma,
tj univerzalniji prirodni sustav i
nukleus ivota planete Zemlje.

Ekoloki pokreti u svom delovanju uopte

ne eksplatiu pojam ume ili prirode kao
kulturnog fenomena to predstavlja
ogroman nedostatak u efikasnosti njihovog
d l
delovanja.
j
Mnoge dendrovrste koje imaju rairene
kulturne,,
tradicijske,
j ,
simbolike,,
umetnike, knjievne, medicinske i druge
znaajke mogle bi posluiti u propagiranju
zatite ume, kao logotipovi, nazivi i u
druge svrhe zatite prirode.
prirode

Ekolokoumarski
Ekoloko
umarskicentar
centar Sylva
Sylva