You are on page 1of 1

14 Petak 16. Januar 2015.

DRU[TVO

li~niSTAV

Sa`aqewe na
evropski na~in

N

akon teroristi~kog napada
na redakciju satiri~nog nedeqnika u Parizu, Evropa se
podigla na noge. [ta uradi Evropa,
po nekom nepisanom pravilu, radi
i Srbija. Meni je potpuno redu osuditi teroristi~ki napad, zgro`avati se nad smr}u nevinih qudi, a
iako se nisam slagao sa wihovim
karikaturama, iako ne mislim da
treba ismevati ba{ sve, smatram
da opet sloboda govora treba da se
ograni~ava na sudu, nikako ubistvom, koji je u ovom slu~aju i jedan
kukavi~ki ~in.
Me|utim, kako se teroristi~ki
napad dogodio, gra|ani Beograda su
pohrlili da pale sve}e ispred ambasade Francuske u Beogradu. To
nije slu~aj sa Beogradom, nego sa
mnogim evropskim gradovima, {to
je ujedno i pokazateq da Evropa, pa
i Srbija, sau~estvuje u bolu jednog
naroda i protivi se svakom vidu
terorizma.
A da li je zaista tako?
Iskreno, mislim da nije. Mislim da ve}inu onih koji su potr~ali
da se sa`ale nad nesre}nim francuskim novinarima ponela situacija, kao sa besmislenim polivawem vodom u dobrotvorne svrhe, kada su se mnogi utrkivali da se sli-

Mediji nas obave{tavaju
o svakom narednom koraku
u Francuskoj, svakom
kriminalnom aktu, kao da
smo Francuska, a ne Srbija.
Jer, o ~emu bismo mogli da
razgovaramo u Srbiji?
O smawewu plata? Penzija?
O {trajkovima? Imam utisak
da je boqe da prika`emo
kako je drugima lo{e i da
budemo sre}ni {to kod nas
nema teroristi~kih napada.
To {to }e pola Srbije da
umre od gladi, izgleda nije
toliko bitno. Mediji }e nas
hraniti tu|om nesre}om

kaju, nego da uplate donacije. Jer,
narednog dana, u Nigeriji, teroristi su pobili ~itav jedan grad od
~ak 2.000 stanovnika, {to predstavqa jednu od najve}ih tragedija
u takozvanom civilizovanom svetu.
Osim osude, i vesti da se to dogodilo, niko nije oti{ao ispred ambasade Nigerije da bar odnese cve}e, a
iako jeste, nijedan medij nije obave{tavao o tome. Kada je Srbija u
pitawu, delom smo postali tako veliki poltroni da se uvla~imo Zapadu i u ovako te{kim trenucima, a
delom sledimo wihove postupke,
jer su i u Berlinu, Londonu i drugim
gradovima gra|ani palili sve}e za
preminule Francuze.
A {ta je sa nesre}om u Nigeriji?
Oni nisu qudi? Ili oni nisu Evropa, pa ako nisu, ne treba ih `aliti
kao ove u Evropi? Ili ne daj Bo`e,
oni su crnci? Da li je to rasizam na
pomolu, u 21. veku?
Mislim da, u svim ovim tragedijama, treba dati i odgovore na ova
pitawa, a na prvom mestu treba da
ih da „civilizovana Evropa“ koja se
toliko ponosi svojim vrednostima,
da su o~igledno pomislili da `ivot Evropqanina vredi vi{e nego
`ivot Afrikanca. Ili sam ja previ{e pacifista, pa ne mogu da razdvojim teroristi~ki napad u Africi od ovog u Evropi.
Ipak, sva ova pitawa niko ne
postavqa, dok nas mediji u dnevniku obave{tavaju o svakom narednom
koraku u Francuskoj, svakom krimi-

:
G
R
E
B
N
I
E
T
S
A
N
I
DR

m
o
j
i
c
i
d
a
r
t
a
s
d
i
Rask
k
a
z
a
l
u
a
v
a
~
a
n
z
o
a
m
z
i
l
a
t
i
p
a
k
k
a
u mr
R

Pi{e:
Slavi{a Pavlovi}
nalnom aktu, svakoj nesre}i, kao da
smo Francuska, a ne Srbija. Jer, o
~emu bismo mogli da razgovaramo u
Srbiji? O smawewu plata? Penzija? O {trajkovima? Imam utisak da
je boqe da prika`emo kako je drugima lo{e i da budemo sre}ni {to
kod nas nema teroristi~kih napada. To {to }e pola Srbije da umre
od gladi, izgleda nije toliko bitno. Mediji }e nas hraniti tu|om nesre}om.
Uostalom, bli`i se Pravoslavna Nova godina. Negde se obele`ava, negde ne. Nisam od onih koji vole da nametnu obavezu proslave,
ali ne vidim ni{ta lo{e u tome
slediti tradiciju i biti malo druga~iji od ostalih. Ipak, preko hiqadu godina, Srbi obele`avaju
ovaj datum, Kinezi svoju Novu godinu obele`avaju, pa ne vidim za{to
se odri~emo ne~eg tako lepog kao
{to je ovaj praznik. Kao narod se
lako odri~emo tradicije, upravo
zbog ~iwenice da ve}ina qudi misli da je tradicija ne{to zastarelo,
{to vi{e nikad ne}e trebati. A naprotiv, tradicionalne vrednosti
nisu najboqe, me|utim pokazuju da
su one ne{to {to u svakom vremenu
opstaje i {to se mo`e iskoristiti
da bi se pre`ivelo. Ne mislim ovde na Novu godinu, nego na bukvalno
zgro`avawe qudi nad tradicionalnim vrednostima, kao da je sve
toliko lo{e, da svega treba da se
odreknemo. Kao da nam te vrednosti nisu omogu}ile da opstanemo, ne
godinama, nego vekovima, na najtrusnijem podru~ju u Evropi.
Na`alost, gotovo sam siguran,
da }emo, bez obzira {to sledimo
Evropu u postupcima, zauvek biti
okarakterisani isto kao {to smo
bili do sada, odnosno najnecivilizovaniji deo Evrope, ili evropska
Nigerija, s obzirom da kad su se kod
nas de{avale sli~ne stvari na Kosovu, niko od ovih „civilizovanih“
se nije udostojio da se oglasi, nego
su nas ~ak i ~astili raznoraznim
epitetima. No, da ne budem previ{e kriti~an prema Evropi, ono {to
je boqe kod wih sigurno jeste sistem, koji funkcioni{e br`e nego
kod nas, i u kojoj se definitivno
boqe `ivi, vi{e radi, ali i vi{e
zara|uje. To mi moramo da sledimo.
Ipak, kako god, sledili wih
ili ne, opet smo kao narod, pokazali deo saose}awa ispred ambasade
Francuske u Beogradu i pokazali
da mi posedujemo ono {to oni nisu
kada su se kod nas de{avali ratovi. I to je lepo, makar bilo po sistemu copy-paste.
[to bi rekao veliki Dostojevski „I naj{iri ideali Zapada uski
su za slovensku du{u.“
www.slavisapavlovic.rs
s.pavlovic9@yahoo.co.uk

oman „Miris nasle|a“ nedavno
je objavqen na engleskom jeziku. Za Srpski Glas, autorka
Drina Steinberg, govori o romanu,
slovenskoj mitologiji i kulturnoj
sceni u Srbiji.
„ U kojoj meri je „Miris
nasle|a“ kritika savreU vremenu
menog dru{tva?
vulgarizacije
kulture,
- Svet koji raskine
jezik svakako nije po{te|en.
veze sa svojom istoriUkoliko `elite da se dopadnete
jom i tradicijom neizbe`no tone u mrak
{irem krugu qudi, morate da
kapitalizma. Nesregovorite jezikom koji oni
}ni plodovi takvog
razumeju. Kao piscu, ostaje vam
sveta su qudi poput
samo da poku{ate da
Filipa, kroz ~iji lik
odredite gde je granica
je kritika upu}ena dana{wem dru{tvu prikoju ne bi ste
li~no o{tro izre~ena, uz
pre{li
kontrastirawe sa istinskim, tradicionalnim vrednostima otelotvorenim u liku Jarila.
„ Ubrzo nakon objavqivawa
kwige na srpskom jeziku, objavqena je i verzija na engleskom jeziku, ~ime je roman postao dostupan
{irom sveta. Kako ~itaoci iz razli~itih kultura reaguju na centralnu tematiku romana?
- Interesantno je da celu pri~u i
paranormalnu vezu izme|u glavnih
junaka “Mirisa nasle|a“ (The Scent
of Legacy) strani ~itaoci zna~ajno
- Lik Purpur nije bilo toliko
lak{e prihvataju. Za wih je starote{ko stvoriti, jer, kada se ogoli
slovenska mitologija ~udesan, potwena su{tina, oslobo|ena dodatih
puno nov svet, svet pun zapleta i
osobina koje je ~ine sponom izme|u
avantura, ~ija vrata su im se tek oddva sveta, na videlo izlazi ono {to
{krinula. ^iwenica da su doga|aji
ona zapravo jeste, a to je obi~na `ei likovi razbacani po celom svetu,
na, zarobqena u `ivotu koji ne pridaje im mogu}nost da se poistovete
hvata, ali iz kog ne zna kako da se
sa glavnim junacima, da vole Purizvu~e. U wenom liku mo`e se prepur, `ive wen `ivot i navijaju za
poznati svaka `ena koja odbacuje
wen izbor. Na kraju se ipak ~ini da
sopstvene snove i samoostvarewe
qubav, ma gde `ivela, izme|u koga
god se desila, ma koliko bolela, zarad tu|ih potreba i o~ekivawa,
ostavqaju}i tako sebe ve~no gladpri~a uvek istim jezikom.
nom qubavi, strasti i pa`we.
Svakako, da bi pri~a bila vero„ [ta treba da promenimo kadostojna, prevodilac Aleksandra
ko bi kultura bila ozbiqnije
Ili} majstorski se potrudila da
shva}ena?
kwigu prevede i prilagodi je en- Srbija }e imati kulturu tek ongleskom jeziku i terminima, a da
da kad ona iza|e iz ilegale. Kad
pritom ne odstupi i pobegne od mog
qudi prestanu da je se pla{e i kad
na~ina pisawa.
„ U „Mirisu nasle|a“ upoznaje- se na kulturne centre, pozori{ta,
mo qudsku stranu starosloven- biblioteke, galerije, opere prestaskih bogova. U kojoj meri to poma- ne gledati kao na ona mesta na koji`e wihovom pribli`avawu sa- ma se „kultura sipa u pi}e“. [alu na
stranu, u Srbiji je potrebno uraditi
vremenom ~itaocu?
mnogo toga da bi ona bila ozbiqno i
- Upravo ta wihova qudska strashva}ena. U dana{we vreme, kada
na je ono po ~emu se oni najvi{e ranam se na sve strane nudi jeftina
zlikuju od bogova drugih mitologija.
zabava, moraju se dobro zavrnuti ruTa wihova pro{aranost najrazli~ikavi, te ozbiqno prionuti na posao.
tijim emocijama pokazuje koliko su
Prvenstveno treba motivisati rostaroslovenski bogovi zapravo
diteqe da pravilno usmeravaju svosli~ni nama, jer, iako besmrtni, oni
ju decu. Jer upravo po deci, po wihonisu svemo}ni i nedodirqivi kad
vim izborima, pona{awu i `eqama
su ose}awa u pitawu. Oni vole, mrvidimo koliko je kultura zanemareze, pate, nose se sa teretom pogrena. Kako bi se kulturi vratilo zas{nih odluka, neuspeha ili neuzvralu`eno mesto u dru{tvu, neophodno
}ene qubavi... Zbog toga, zbog te wije sprovesti korenite promene u obhove qudskosti, mo`emo sebe prorazovawu, politici i svim drugim
na}i u wima ili wih u nama.
„ Kako si do{la na ideju da sferama `ivota. Tek kada se vratimo pravim vrednostima, postavimo
pi{e{ o slovenskoj mitologiji?
duhovno iznad materijalnog i obra- Pora`avaju}a istina koja govori da odli~no poznajemo, recimo, gr~ku ili rimsku mitologiju, a da nam
je sopstvena potpuno strana, podstakla me je da napi{em kwigu i doprinesem tome da se ~itaoci zainte„ Kakva nam je kultura u
resuju za svoje poreklo i Stare SloSrbiji?
vene. Oslawaju}i se na postoje}e
- Kultura u Srbiji postoji u
mitove i stvaraju}i neke svoje, `enekom gerilskom obliku. Svi
lela sam da ispri~am pri~u o staroznaju da je tu negde, `ivi na marslovenskim bogovima, onako kako ih
ginama, okupqa qude koji s vreja vidim, na jedan druga~iji, svoj namena na vreme iza|u u javnost,
~in, da ih tako o`ivim i vratim u
uskome{aju masu nekim svojim
sada{wost, me|u potomke.
delom ili postupkom, ali, na`a„ Koliko je bilo te{ko
lost, bez ikakvog posebnog
stvoriti lik Purpur i kojom mi{efekta i trajnog rezultata.
qu si se rukovodila dok si osmi{qavala wen lik?

KULTURA U SRBIJI
U OBLIKU GERILE

zovawe i umetnost iznad {unda i
ki~a, mo`emo govoriti o povoqnoj
klimi za razvoj kulture i povratak
wenog zna~aja.
„ Da li je za ve}inu stanovnika estrada zapravo kultura?
- Na`alost, ~ini se da za ve}inu
jeste. Qudi naj~e{}e prihvataju ono
{to im je na dohvat ruke, pa se tako
i estrada izjedna~ila sa kulturom,
jer to je ono {to nam se svakodnevno
servira kao uzor i vrhunac qudskog
dostignu}a i stvarala{tva.
„ Koliko je pisac uticajan danas? Koliko se wegova re~ ~uje?
- Zavisi od toga kako defini{emo uticajnost i na koga `elimo da
uti~emo. Postoji ona mawina okrenuta istinskim kulturnim vrednostima, ugro`ena vrsta koja ostaje uskra}ena u dru{tvu u kom `ivimo.
Ukoliko imate {ta da ka`ete, oni
su tu da vas ~uju. Me|utim, problem
je kako dopreti do ve}ine, do onih
koji stavqaju znak jednakosti izme|u kulture i estrade.
U vremenu vulgarizacije kulture, jezik svakako nije po{te|en.
Ukoliko `elite da se dopadnete
{irem krugu qudi, morate da govorite jezikom koji oni razumeju. Kao
piscu, ostaje vam samo da poku{ate
da odredite gde je granica koju ne bi
ste pre{li.
„ Veruje{ li da }e se stvari
promeniti?
- Iskreno se nadam da ho}e.
Ipak, ne `ivim u iluziji da }e se
i{ta dogoditi uskoro ili brzo. Potrebno je gotovo sve promeniti iz
korena, a to nije ne{to {to se de{ava preko no}i. Odnos prema kulturi
i umetnosti ogledalo je jednog dru{tva, ne{to {to nastaje kao rezultat i posledica op{teg socijalnog
miqea. Dok god se mirimo sa ovakvim sistemom vrednosti, daleko
smo od nekog vidqivog poboq{awa.
„ Da li pi{e{ ne{to novo?
- Trenutno radim na posledwem
delu trilogije, ta~nije, poku{avam
od skeleta napraviti `ivi organizam. Mislim da slobodno mogu re}i
da je, makar za mene, tre}a kwiga
„Purpura Arkone“ najsna`nija i samim tim je pi{em pa`qivo i polako, zbog ~ega }e to biti i deo na kom
sam najdu`e radila.
Slavi{a Pavlovi}