You are on page 1of 3

JUSTINIJAN, STRANKE, HIPODROM

Ono to je za Atinu bila Agora, za Carigrad je Hipodrom. Tu se car mogao


obratiti podanicima. Ljubav prema konjikim trkama je pagansko naslee.
Papa Jovan Zlatousti bio je protivnik ovog vida zabave, rekao je: O
apostolima i evanelistima ne znaju nita, o konjskim trkama gotovo sve.
Politike tenje su se ogledale u publici hipodroma.
Politike stranke nazivale su se DEME- to su ujedno bile navijake i
sportske stranke.
DEMARSI su bili na elu stranaka.
Prvobitno su se izdvojile 4 stranke: Zeleni, Plavi, Beli i Crveni.Ovi nazivi su
dobijeni po bojama opreme trkaa.
Kasnije su ostale samo 2 velike stranke ZELENI I PLAVI. Pod Anastasijem
zatitu su uivali Zeleni, pod Justinijanom, goniocem jeretika - Plavi.
Plavi su pratili Pravoslavnu dogmu, Zeleni su bili Monofiziti.
Stranke su u periodima mira uestvovale u javnim radovima., u vanrednim
situacijama dobijaju obeleja MILICIJE. Kada proe opasnost vraali bi
dobijeno oruje.
Stara Vizantologija pravi greku kada naziva Plave strankom bogatih, a
Zelene strankom sirotinje. U stvari: plavi su titili KRUPNE
ZEMLJOPOSEDNIKE SENATORSKE ARISTOKRATIJE,
zeleni: su bili stranka TRGOVACA, ZANATLIJA i
INOVNIKA(koji su bili veoma imuni.
Od 491 do 565 deavaju se veliki neredi na Hipodromu, naroito za vreme
Anastasija I.(veliki strunjak za finansije, Justinijanu je ostavio mnogo
novca u dravnoj kasi, imao je jedno plavo/jedno kestenjasto oko).
Godine 501. Anastasijev sin gine u velikim neredima na Hipodromu.
Godine 512. izaziva gnev plavih/hriana, jer predlae ubacivanje
monofizitske reenice u tekst o Svetoj Trojici. Dolazi do nereda i Anastasije
se bez krune pojavljuje na Hipodromu, spreman da abdicira. Narod je
ganut pozvao cara da se vrati na presto.
STRANKE NAJVEU SNAGU POKAZUJU ZA VREME VLADAVINE
JUSTINIJANA PRVOG.
POBUNA NIKA -532.god
Justinijan nije eleo da mu se stranke meaju u politiku. Smanjivao je
uticaj stranaka hukajui ih jednu na drugu.

Justinijan je bio opsednut obnavljanjem Rimskog Carstva. Potie iz


Balkanske zabiti, obrazovanjem se uzdie do ina Cara. Imao je mnogo
energije, govore da gotovo nije spavao. U svojoj vladi je imao
najobrazovanije ljude tog vremena.
Pobuna Nika se tako zove prema lozinci koju su pobunjenici koristili za
izbegavanje Justinijanovih pijuna. Pobuna Nika je Justinijana gotovo
kotala prestola.
Kako se sve odvijalo:
Na Hipodromu na dan trka-15 januara 532.Zeleni su bili u nespokoju zato
to su plavi ubili nekoliko pristalica Zelenih. Kada je Justinijan doao na
trke zeleni su vikali da su ubice /plavi ostale nekanjene i vreaju cara.
Justinijan ih vrea govorei im da su Samariani, Manihejci (Persijski
pobornici Manija, religija se zasniva na principu suprotnosti, Justinijan je
vrio progone Manihejaca.) Jevreji.Hoe da ponizi Zelene pred
Plavima.Plavi pokuavaju da smire situaciju.
Justinijan nareuje Eparhu tj gradonaelniku Caarigrada da kazni Zelene,
aki da kazni i nekoliko plavih, da se ne vidi da favorizuje Plave.
Eparh to i ini. Kada su veali dvojicu vinovnika, jednog plavog i jednog
crvenog, ue za veanje je u 2 navrata puklo.Narod je ovo shvatio kao
boiji znak i povikao -Vodite ih u Crvu!!- Tada je postojao CRKVENI AZIL,
poput dananjih ambasada, neki carevi su ga potovali, neki nisu. Monasi
su doli da spasavaju ovu dvojicu. Eparh hoe vojskom da ue u crkvu, ali
ga narod zaustavlja.
Plavi i Zeleni ulaze u savez /Nika/ da oslobode dvoje osuenih.
Neki senatori ovo vide kao priliku da zbace Justinijana, nezadovoljni
porezima i smanjenom podrkom plemstvu.Verovatno su oni naoruali
protestante.
Opet se odvija skup na Hipodromu, stranke mole za oslobanje, Justinijan
odbija.
Rulja naputa Hipodrom i rui sve pred sobom , oslobaaju zatvorenike u
zatvorima, pale poresku upravu, gore crkve SV. Sofija i SV. Irina.
Eparh se plai da pusti vojsku na narod, jer bi mogli da preu na stranu
pobunjenika.
Justinijan je uplaen i poinje pregovore sa plavima i zelenima. Oni trae
smenu trojice inovnika: prefekta Ivana Kapadokog/odgovornog za
prikupljanje poreza, kvestora Tribonijana/odgovornog za pisanje zakonskog
kodexa