You are on page 1of 6

1.

FUNKCIJE OBJEKTA VISOKOGRADNJE
Osnov projektovanja čini projektni zadatak
kojeg po pravilu priprema investitor ili konsultant
kojeg ovaj angažuje. Proj. zad. treba da bude zbir
potreba koje slede iz funkcije objekta, a ne zbir
želja investitora. Osnovu proj. zadatka treba da čini
tehnološki elaborat u kojem je detaljno rešen
proces rada, oprema, radna mesta, transport i ostala
infrastruktura. Tek iz ovih parametara sledi
dispozicija objekta sa dimenzijama, materijalima i
opterećenjem. Da bi se izbegle povratne
intervencije izvođenju objekta prethode : pripremni
radovi, izrada idejnih rešenja, izrada gl. proj, i
razrada detalja izvođenja. Pripremni radovi
podrazumevaju prikupljanje podataka o lokaciji i
za svaku mikrolokaciju podataka o tlu, podzemnim
vodama, snegu, vetru, seizmici, saobr. i energetskoj
infrastrukturi (javni, interni transport, kapacitet
vodovodne mreže, gasovod, vrelovod), ceni
instalacija, ceni pripreme lokacije (rušenje,
izmeštanje, ceni opremanja lokacije, zelene
površine, zajednička infrastruktura, socij. sadržaji)
i ceni uklanjanja objekta kad se nađe van funkcije.
Proj. zadatak dopunjavamo i rezultatima
pripremnih rasova i time dajemo elemente za
pripremu više idejnih rešenja koja sadrže lokaciju,
dispoziciju, tip konstr. i osnovne materijale. Ova
idejna rešenja se upoređuju na nivou fizibiliti
studije (studija mogućnosti i nemogućnosti), kako
bi se eliminisala evidentno neprihvatljiva idejna
rešenja. Prihvaćena idejna rešenja su dalje osnova
za izradu idejnih projekata koja treba da su
obrađena tako da je moguće vršiti njihovu
međusobnu tehničku i ekonomsku komparaciju po
jasno zadatim pravilima. Idejne projekte treba
praviti na osnovu javnog konkursa. Usvojeno
idejno rešenje se dalje razrađuje na nivou gl. proj.
sa svim detaljima. Dalje sledi izvođački proj. u
kom izabrani izvođač prilagođava gl. proj. svojoj
tehnologiji izvođenja i razrađuje sve detalje
uključujući i samu montažu. Tokom izvođenja
radova mora se sukcesivno formirati projekat
izvedenog stanja, koji je ustvari izvođački
projekat u kome su unesene sve izmene izvršene
tokom izvođenja. Ovaj proj. je osnovni dokument
za exploat. objekta i za stvaranje baze podataka na
osnovu koje se objekat održava. Osnovna filozofija
građenja na zapadu je duga priprema, brzo
izvođenje i solidno održavanje objekata.
2. INDUSTRIJSKE HALE I SKLADIŠTA
To su objekti velikih zapremina koje treba
pokriti i zatvoriti, pa je najisplativije projektovati
metalnu konstr. sa pokrivačima i oblogama. Radi
se za objekte kod kojih je izraženo statičko i
dinam. opterećenje. Ovi objekti su lako
demontažni, što je bitno jer u velikom broju
slučajeva ne vredi vršiti rekonstrukciju nakon
zastarevanja tehnologije i uvođenja nove. U
elektronskoj industriji prosec starenja je 5 god, u
metaloprerađivačkoj 10 god, rafinerijama 15 a u
teškoj industriji 20 god nakon čega se objekti
uklanjaju da bi se stvorio prostor za novi objekat.
Za ind. hale i skladišta neophodno je definisati
opremu za njihovu funkciju (mačine, kranovi za
transport). Još jedna prednost ovakvih objekata je
mala sopstv. težina, što direktno smanjuje
seizmičke uticaje. Kod hala je obično merodavno
opterećenje vetrom a ne od zemljotresa. Mora se
poznavati tehnologija koja se odvija u objektu.
Ako je hala kvadratne osnove 20x20 ne treba
stavljati ukrućenja a ako je npr 80x20 treba staviti
poprečna ukrućenja.
Za hladnjaču se može projektovati laka
konstrukcija sa izolacijom i instalacijama, postavi
se
dvozglobni
rešetkasti luk izvan
objekta i pričvrsti
se na jednom
mestu za krov, tako
da rešetka drži
laku konstrukciju.
To izbušeno mesto
treba dobro izolovati termički, i na taj način se
rešava problem održavanja niskih temp. u
hladnjači.
U halama za proivodnju se interni
transport odvija pomoću portalne dizalice. One
imaju svoj pokretni most sa elektronskim
mehanizmom, na koje se prenosi opterećenje pri
dizanju. Most se oslanja na šine po kojima se
kreće, kranske nosače između stubova i konačno
na stubove i temelje.

3. STAMBENE I JAVNE ZGRADE
Za konstruktivni sistem visokih
stambenih i javnih objekata biramo čeličnu noseću
konstrukciju (stubovi i glavne rigle), dok
međuspratne
konstrukcije
formiramo
kao
spregnute. Preko čeličnih rigli postavljamo čelične
profilisane limove sa nazubljenjima koji
istovremeno predstavljaju i oplatu i armaturu
stropne ploče, dok se sama ploča betonira
korišćenjem pumpi za beton sa velikim dometom
transporta betona. Umesto spregnitih ploča mogtu
se koristiti i prefabrikovane ploče koje se pomoću
moždanika naknadno sprežu sa čeličnim delom
konstrukcije. Zbog velike visine objekata vrlo su
stub drv. plocica
značajni uticaji vetra i
seizmike,
rešenje
prof. lim
vertikalnog transporta i
bet. ploca
zaštita od požara. Prednost
ovih konstruktivnih sistema
je : paralelno izvođenje sa
cel podvlaka

izradom temelja objekta, čelična konstr. se
radionički izradi, a potom se montira. Brza izrada
međuspr.konst. omogućava da grube građevinske
radove završavamo već sredinom sezone, odnosno
ceo objekat se završava za 1 sezonu. Treba imati
što manje skela i oplata koji koštaju a na ovaj način
vršimo racionalizaciju jer trajno koristimo lim i
izbegnemo el. koje ćemo posle baciti.
Svaki visoki objekat neminovno ima
značajan procenat troškova građenja i eksploatacije
koji sledi iz njegove visine. Po studijama,
orjentaciono učešće 30-ospratne zgrade je : 10%
temelji, 20% noseća čel. konstrukcija, 8% MK,
10% zidovi i stepeništa, 12% izolacija i zaštita,
40% saobraćajnice i pogonske instalacije (liftovi,
energetika, kondicioniranje vazduha, protiv
požarni sistem). Odluka o gradnji višespratnih
objekata je ozbiljna jer je skuplja oprema za
njegovo funkcionisanje nego izgradnja same
konstrukcije. Visoki objekti su nužno zlo i grade se
na mastima gde je zemljište skupu (u centru grada)
pa je isplativo graditi 50-60 spratova.
U kategoriju objekata
čelične
visokogradnje osim stambenih i javnih objekata
spadaju i tornjevi, radio-odašiljači, stubovi
mobilne telefonije.

4. OPTEREĆENJA U VISOKOGRADNJI
Opt. koja deluju na zgrade i hale
mogu se svrstati u 3 osnovne grupe :
1.Osnovna – stalna opterećenja (sopstvena
težina), korisna (dizalica, ljudska navala,
vozila), sneg i druga opterećenja stalnog
karaktera
2.Dopunska opt. – dejstvo vetra, sile bočnog
udara i kočenja dizalice, temp. uticaji i dr. sile
privremenog karaktera
3.Izuzetna – seizmički uticaji, neravnomerno
sleganje oslonaca, udari vozila u noseću konstr.
SLUČAJEVI OPTEREĆENJA
1.I slučaj opt. = osnovna opt. sa koef. sig 1,5
2.II slučaj opt. = osnovna + dupunska opt. sa
koef. sig. 1,33
3.III slučaj opt. = osnovna + dupunska + izuzetna
opt. sa koef. sig. 1,2
Koef. sig. se razlikuju za ove grupe opt. pa je bitno
definisati sva moguća opt. i svako svrstati u 1 od
ove 3 kategorije, pri čemu treba voditi računa i o
stepenu učestalosti pojedinih vrsta opt.
Merodavni uticaji od sopstvenog
opterećenja (p) (sopst. težina konstrukcije i težina
stalnih instalacija, ograda, podova) moraju da budu
manji od merodavnog uticaja korisnog opterećenja
(g), da bi konstrukcija bila dobro isprojektovana.
Stalno opt. sastoji se iz so4pstvene
težine noseće konstr. (rožnjače, glavni nosači,
spregovi, kranske staze, međuspratne konstr,
fasadne rigle, stubovi) i težine ostalih nosivih i
nenosivih el. konstr. (krovni pokrivač i fasadna
obloga, pod, plafon, pregradni zidovi). Sopstvena
težina se određuje tako što se zapremine el. konstr.
pomnoži sa zap. masom ili se podaci uzimaju iz
kataloga proizvođača.
Korisno opt. se sastoji od sadržaja
unutar objekta ili na njemu, tj. težine ljudi,
nameštaja, pokretnih pregrada, knjiga, mašinske
opreme, automobila i sva druga povremena
opterećenja koja deluju na konstr. a nisu svrstana u
stalno opt. Ne mogu se predvideti svi mogući
položaji pokretnog opt. pa su vrednosti opt. dati
tabelarno u propisima za različite namene
kostrukcija ili delove konstr. (vrednosti su dobijene
ispitivanjem i iskustvom).
Opterećenje snegom tj.
s/2
s
njegov intenzitet zavisi od
ili
regiona, nagiba krovne ravni i
s
konfiguracije krova. Kod ravnih
ili
ili do 20 nagnutih krovova2
s
uzima se s=0,75 kN/m
površine osnove krova, a za
veće nagibe vrednost se mora
smanjiti, a za nagib veći od
60 s=0.
Sneg na krovu treba uzeti kao
jednakopodeljeno opt. koje može opteretiti čitav
raspon, pola raspona ili pola raspona sa punim
intenzitetom opterećenja a drugu polovinu sa
jednom polovinom, pri čemu je merodavna ona
šema opt. koja daje veće uticaje.
Opterećenje vetrom – ključni
parametar je brzina vetra do koje se dolazi
statističkom obradom podataka. U našim propisima
taj podatak nije pouzdan pa se za objekte kod kojih
je dominantan uticaj vetra mora obezbediti
pouzdan podatak (v M,50,10) . Na dejstvo vetra još
utiče i visina objekta, lokacija, oblik zgrade,
tekstura fasade , položaj susednih objekata,
konfiguracija terena i dinamičnost konstr.
(očekivano reagovanje konstr. na dinamičko
delovanje vetra). Statički uticaj vetra se množi sa
koef. dinamič., pa se za nepoznate dinamičke
katakteristike konstr. i velike brzine vetra dobija
jako 2veliki ukupni intenzitet vetra (i preko 5
kN/m ). Kod takvih konstrukcija radi se modelsko
ispitivanje u aerodinamičkim
tunelima da bi se utvrdilo
realno
opterećenje
na
osnovu
odgovora
konstrukcije, da konstr. ne bi
bila
neracionalno
projektovana.
U
našim
propisima je precenjena
vrednost podpritiska kod objekata sa malim
otvorima, što je najčešći slučaj kod hala. Ako
dobijemo podpritisak veći od nadpritiska vetra
bitno se menja raspored uticaja kod glavnih
nosača.
U kombinaciji sopstv. tež.+vetar sa izraženim
podpritiskom može se desiti da se ne dobije

w

zatezanje u donjem pojasu grede a u gornjem
pritisak. To je nepovoljna situacija jer je lako
sprečiti gubitak stabiln. gornjeg pojasa zbog
postojanja pokrova i rožnjača, a teško je sprečiti
gubitak donjeg pojasa koji je slobodan u prostoru.
r - gustina vazduha u kg/m 3 (zavisi od nadmor.
visine objekta – lokacije)
v M,50,10 – osnovna brz. vetra (m/s) (na visini 10 m ,
povr. period 50 god)
k t – faktor vremenskog osrednjavanja osnovne
brzine vetra
k T – faktor povratnog perioda osnovne brzine
vetra
S z – faktor topografije terena
K z – faktor ekspozicije - uvodi hrapavost terena
G z – dinamički koef.
C – koef. sile ili pritiska
A – efektivna površina (m2)
Po starim propisima opt. vetrom je
0,45 – 1,25 kN/m2.
Opterećenje dizalicama. Projektant
usvaja dispoziciju hate na osnovu standardizovanih
podataka (nosivost dizalice, željeni raspon, visina
dizanja, broj radnih operacija, brzina kretanja i
dizanja) o mostnim ili visećim dizalicama
(koristeći katalog proizvođača).
Za proračun opt. od krana za pokretno
opt. od dizalice uvodi se uticaj učestalosti promene
opt. i udara prilikom rada dizalice. Pritiske točkova
dizalice treba pomnožiti sa koef. udara f koji zavisi
od vrste dizalice ( f =1,00-1,60). Za proračun
stalnog opt. propisuje se koef. izravnavanja y =
1,10 – 1,30.
Za proračun kranske staze (nosača
dizalice) i glavnih nosača koji ih nose, uzimaju se
u obzir sledeća opterećenja od mostnih dizalica :
 vert. opt. od točkova dizalice P t max i P t min
 horiz. opterećenja poprečna na kransku stazu
(javljaju se usled polaska i kočenja kolicamačke, kosog podizanja tereta i nepravilnosti
staze). Intenzitet horiz. opt. H (bočni udari)
uzimaju se 1/10 maximalnih vert. pritisaka
točkova.
 Horiz. opt. u pravcu kranske staze (javlja se
usled polaska i kočenja mosta dizalice, kosog
podizanja tereta i udara dizalice u odbojnik na
kraju staze). Intenzitet H (sile kočenja) iznosi
1/7 maximalnih vert. pritisaka točkova koji koče
(pogonski točkovi)
Seizmički uticaji
zavise od
kategorije objekta i značaja, a proračun se može
vršiti na 3 načina : Tačnom dinamičkom analizom
sistema, Kvazi spektralna analiza sistema ili Kvazi
statička analiza zasnovana na određivanju
dinamičke sile S = k o ks kp kd G . Ove sile se u
vidu kontin. ili koncentrisanih masa apliciraju na
sistem i vrši se proračun presečnih sila i
dimenzionisanje.
ko – koef. kategorije objekta ( za I=1,50, za II=1,0,
za III=0,75, a za IV se ne uzima)
ks – koef seizmičnosti (za VII = 0,025, za
VIII=0,05, za IX=0,075 po merkalijevoj skali)
kp – koef. koji zavisi os duktilnosti – sposobnost
konstr. da izdrži određeni nivo deformacije
kd – koef. dinamičnosti tla koji je veći za bolji
materijal.
Seizmičke sile su izazvane kretanjem
tla na kome je objekat fundiran a deluje u težištu
međustratne konstr., pomoću krutosti međuspratne
konstr. se prenosi na vertikalne elemente (okvire,
spregove, zidove), a dalje na temelje. Noseći
sistem zgrade se može prikazati kao sistem
koncentrisanih masa, pri čemu svaka međustratna
konstr. odgovara jednoj konc. masi m, a vertikalni
elementi koji primaju ove horizontalne sile
odgovaraju opruzi jednog oscilovanja. Ako su ovi
vertik. el. postavljeni nesimetrično u osnovi, javlja
se torzija (uvrtanje zgrade).
Principi seizmičkog građenja :
1.Formirati konstr. što manje mase i izbeći
nepovoljan raspored masa (npr. tehničku etažu
koja sadrži opremu velike težine bi trebalo
smestiti u podrum a ne na zadnji
sprat)
2.Usvojiti što pravilniju osnovu
konstr. i izbegavati nepoklapanje
meki
centra mase i centra krutosti
3.Izbegavati promene u konstrk.
sprat
sistemu npr. formiranje mekih
spratova.
4.Konstr. ne sme biti suviše kruta - treba
obezbediti solidan nivo njene duktilnosti
Danas se između tla koje distribuira seizmičku silu
i temeljne konstrukcije objekta postavljaju
vibroizolatori koji apsorbuju najveći deo kinetičke
energije talasa i time ne dopuštaju ulazak te
energije u konstr. sistem, a time i razvoj pomeranja
sistema.
Temperaturna promena - Razlika u
temp. izaziva nepovoljan uticaj u krutim konstr. pa
se kod nas definiše DT = 60C (od -30 do
+30). Po starim propisima, svaki čelični objekat
se mora dilatirati ako je duži od 60 m, što je
relativno a zavisi od deformabilnosti i dispozicije
konstrukcije. Zato se radi proračun na prostornom
modelu i utvrdi se da li konstr. može da primi ovaj
dodatni uticaj. Moguća šteta prouzrokovana temp.
promenama sprečava se primenom fleksibilnog
materijala ili pokretnih spojeva
Uticaj pritiska tla i vode - tlo je
obično zasićeno vodom i izaziva hidrostatički
pritisak, tako da može da potopi konstrukciju.
Podzemni deo konstr. je izložen opterećenju
bočnog pritiska zemljišta i silom uzgona ako se
nalazi ispod NPV-a

1
2
2
   v m ,50,10  k t  k T   10 3  S Z2  K Z  G Z  C  A
2

pres. Analiza se mora proveriti sa aspekta čvrstoće. tramvajske . Sa ogornje strane postavlja se hidrozolacija ili neki drugi pokrovni materijal (lim. dopunska opt. sistema od 2 konzole sa postavljanjem rigle. zavrtnjeva i zakivaka-ranije.Uticaj eksplozije – eksplozije mogu poticati od plinske instalacije i cevovoda. Pokrivači i obloge moraju da obezbede zaštitu od atmosf. 5 mm od nje. oštećenja. je L/700 do L/1000) 3. Kroz otvor na pločici provlači se šipka armature 6 mm i zatim se spojevi zalivaju cementnim malterom. preseka se određuje pomoću pokrivanja anvelope momenata savijanja. sendvič paneli se formiraju od gornjeg dublje profilisanog lima (nosivi lim) i doneg pliće profilisanog lima koji zatvara termoizolaciju. Sem samog proračuna (računski model.Keramički proizvodi (crep. kran iz uvale kran. od ludačkih ideja. odnosno ležišne ploče na stubu se dodatno osigurava vijcima. potrebnog nagiba krova. zbog velike poroznosti zapreminska težina se uvećava. pa je dobro da se vetr. što znatno povećava težinu. konstruk. a gornja ivica im može biti zaobljena ili oborena). preseka se menja tako što se zadržava ista dimenz.Azbestcementni materijali (ravni ili talasasti salonit). Otporni mom.Krit. Nakon što proračunom dobijemo podatak o dimenzijama elemenata i o dispoziciji. naizmenično obostrano ugrađuju na razmaku 600 mm. Na sleme se postavljaju obično 2 rožnjače. (vert ugibi i horiz pomeranja. merodavno opt.za dizalice. limeni sanduc. Kod veze šine sa betonskim grednim nosačem koriste se hiltijevi zavrtnjevi sa elastičnim kućištem sa ugrađenom oprugom. sklopovi ili delovi konstrukcije mogu naći pri utovaru. mogu biti valjani I i U profili. slučaj izvijanja. Profilisanjem se od ravnog lima male fleksione krutosti napravi lim veće nosivosti. ili preko ispuštene čeone ploče koja dodatno vertikalno ukrućuje oslonac ili preko gumenih-neoprenskih ležišta koja smanjuju buku. otpornosti na hemijske gasove i kiseline. opt. jer ako se dopusti veliki ugib može se desiti da dizalica nema dovoljnu snagu motora da izvuče optereć. točkova u čvorove gl. laki i dobri toplotni izolatori. Imaju malu zapr. reb rešet.. Kao pokrov mogu se koristiti: 1. Pomoću zatege prostu gredu pretvaramo u kontinual. koji pridržavaju pokrov. sa krovne površine na gl. Konzolni stubovi pa i kranski nosač rotiraju pa se menja osovinsko rastojanje. KROVNI POKRIVAČI O OBLOGE Imaju osnovnu ulogu pokrivanja i zatvaranja objekata.). a može biti i kntin. durisol ili profilisan lim. lim oblikuje kao na slici. stabilnost pritiis. vrlo je porozan materijal. sa sekund.Kriterijum čvrstoće (naponi u karakt. Pop. I i U profila oko jedne ose je mnogo manji pa se ne koriste zatege na polovini ili trećini raspona da bi se zadovoljio komponentalni napon oko slabije ose. Kod rešetk. veza i nastavaka. rebra a menja se širina pojasnih lamela da bi se ostvario kontinualni kontakt šine sa gornjom nožicom kranske staze. nosače i fiksiraju tačke gornjeg medurožnj. a mogu biti i sandučastog ili rešetkastog nosača za veće raspone i nosivosti dizalica. nosača moraju se postaviti i zav. Veza kranske staze i konzole. nosac paralelne su sa podužnom osom hale. standardne želez. Opterećenja su : osnovna (sopst.). a ne smeju da se poklapaju sa mont. Kranske šine primaju neposredno opt. prizme) 3. i njihovo međusobno povezivanje u radionici. energija ugrađuju se klinovi sa nagibom 1:4 do 1:6 . Uticaj montažnih opterećenja Nije dovoljno proračunati samo konačna exploataciona stanja objekta. Zavisno od raspona ploče su debljine 10-25 cm a armatura im je zaštićena od hem. KRANSKE STAZE . Nastavljanje se vrši preklapanjem podužno ili poprečno. nosač na delu rebra sa 2 zavrtnja na vertikalni lim. stuba da bi ekscentr. od raznih projektila i bombi. Ploče se ne smeju skraćivati jer je gl. Kao termoiz. stabilnosti (lokal. Problem se rešava zatvaranjem stat. nosač ili gerberov sa zglobovima. Kod nas su već dugo u upotrebi talasaste salonit ploče koje se pričvršćuju na letve od 50 drveta ili čelika pomoću kukastih zavrtnjeva. udari dizalice u odbojnik). Pre su se uglavnom koristili drveni c) odbojnici. analizi mora se uzeti u obzir i slučajni udar dizalice u odbojnik. nosača (bolje) ili indirektno preko kratkih konzola kod okvirnih punozidnih stubova. pas ploc. Ove mase su izuzetno zapaljive pa se treba koristiti minaralna vuna koja nije dovoljno kruta čak ni kad je presovana i ne drži profile na potrebnom rastojanju. a dužina preklopa zavisi od nagiba krova. nezapaljiv. po kojoj se kreće dizalica. 5.20 težine.5-1. a najbolje je pomoću kukastih zavrtnjeva koji se neoprenski oslonac elast. valjcima. u slemenu se zovu slemenjače a na krajevima venčanice a između međurožnjače. lima. Tretiraju se kao izuzetna opterećenja ali se ne smeju zanemariti.Profilisani limovi (čelični ili aluminijumski jednostruki ili sendvič paneli).Moraju biti nepropusni za vodu. 5.Krit. uticaja. 11.. nosacima INP IP zav. za nihovo vezivanje može biti veća i od cene osnovne konstr. ODBOJNICI Postavljaju se na kraju kranskih nosača da bi se ograničilo kretanje krana.. stabilnost vert. pop. Pri stat. duktilna ali ne previše i mora da ima dovoljnu nosivost da prenese opt. savij. utiajima. Kranske staze su opterećene dinamički pa treba obavezno uzeti u obzir i zamor materijala. Zbog racionalnosti. pri 0 20 čemu se rupa obavezno 15 0buši na talasu a ne na uvali (da može da iscuri samo ona voda što padne kod rupe a ostala se sliva u 50 uvalu). elemenata. Ako se točak kreće po zakrivljenoj šini javlja se bočni udar koji se prenosi na vrh šine.Gas betonski materijal (siporeks). U direktnom kontaktu Al i čelika razvija se elektrolitska korozija pa se na mestima slaganja Al profila na čeličnu konstrukciju moraju postaviti plastični ili gumeni podmetači.). pločice) 2. gde se javlja značajan ekscetricitet u odnosu na osu stuba.-sa ispunom od okruglog čelika se rade sa pojasevima U i T profila. podmet. njegove težine. a vetar deluje upravno na krovnu ravan. Prednosti : velika otpornost na uticaj klime. (bočni udar. montaži. Njihova dispozicija i rešenje oslanjanja zavisi od popr. kao talasasti. Dimenz. Prave se od kvarcnog peska. određivanje uticaja i dimenzionisanje prema krit. težina. tockova P' P' P' P' Hb P P Hb – NOSAČI Koristi se za hale u kojima su potrebne dizalice . prihvatanjem energije a povratno odbijanje treba da bude što manje. Rožnjače mogu biti upravne na ravan korova (rož. šine. se mora izvesti izravnavajući sloj od sitnozrnog betona d=3cm. Montažni nastavci šina se zavaruju ili se obikuju sa kosinom 45 . i stabilnosti) moramo uraditi i konstruktivno oblikovanje elemenata. ili vertikalne (rešetkaske i «R» rož. prigušni i elasto-prigušni odbojnici. postojani i otporni prema atmosf. Postoje točkovi sa vencima i bez venaca sa vođicama-horiz.. presecima) 2. gde su se dobijali veliki uticaji od udara. pa je rožnjača napregnuta kosim savijanjem. ROŽNJAČE I NOSAČI OBLOGE Rožnjače su konstr. zagađenja. pravougaoni (za male kranove. za pokrivanje zavisi od cene mater. nosač na elastič. Mora se obezbediti i tačno osovinsko rastojanje šina u toku exploatacije. preseci rož. gasova. od točkova dizalica. pojasa i bočna stabil. Kada centar savijanja i centar smicanja nisu u ustoj tački javlja se torzija. celog preseka) Obično je merodavan krit upotreblj. 0 nesagorive su i male zapr. što se može ugroziti bočnom deformacijom stubova. staze statičkog sistema proste grede jer je izrada najbrža i najjeftini su. otpotnost na mehanič. ćelijasti (b) i hidraulički sa oprugom i klipom (c). 10. upotrebljiv. nosač.Cena obloga i pokrova sa sekundarnim el. 7. KRANSKE ŠINE Da bi dizalica pravilno funcionisala. Prema principu rada postoje elastični odbojnici. spojnih sredstava i sta izvođači mogu objektivno da izvedu.(pritezanjem matice se šina dovodi u projekt. el. a ispuna od ugaonika okruglog i pljošteg čelika. Danas su najrasprostranjeniji. (seizmičke sile. Z profili. nego je postavljena. postavlja se pas pločica koja nije zavarena za donju nožicu. Pre hidroizol. podnosi temp. Može biti kontinualna pomoću zavarivanja.NOSAČI Kranske staze – nosači dizalica se postavljaju ispod šina i služe kao noseća konstr.. Ako je gl. sistema. lako se obrađuje testerom.Bitumenski proizvodi (izolacione trake na daščanim ili drugim podlogama) 4.Ravni limovi (čelični. Odbojnici moraju da ukoče dizalicu i ublaže udar sabijanjem odbojnika tj. Izbor pop. sleganjem. nesagorivi. čime je postignuta dobra zvučna izolacija i raspodela opt. Zbog toga se moraju ubaciti distanceri. celina i obično se odvija u dva nivoa. Kod velikih raspona stubova može se oslanjanje vršiti i preko ispusta iz krovne rešetke. način transporta i montažu. čime se deformacije višestruko smanjuju. Mesto promene pop. nastavcima kranskih staza. nosača za krovni pokr. upotrebljivosti i stabilnosti. savij. Da bi se smanjila kinet. učestalim udarima točkova o šine. salonit) 6. nego i stanja u kojima se pojedini elementi. sile kočenja bez dinam koef. Rešetkaste i R rož. zauzima prostor između limova i istovremeno drži limove na traženom rastojanju. Rožnjače primaju i prenose opt. pojasa gl. Rožnjače mogu da se izostave ako se koristi krut krovni pokrivač : siporeks. Ako cent. koef. Da bi se izbegao krti lom vara ukrućenja i zategnute nožice zbog dinamič. raspona i stat. Zavisno od nosivosti krana i vrste točkova na njima koriste se različiti pop. Sem analitičkih podataka moramo imati jasnu viziju kako sve to zajedno napraviti. 8. Ispod glave zavrtnja se obavezno stavlja gumena ili plastična zaptivka da bi se sprečio prodor vode. ležišta. stubova. lako se obrađuje testerom. Ploče su armirane. ploča. vode i cementa. brza montaža i moguća demontaža. aluminijumski. se mora izvršiti na 1. je krov simetričan onda ne cent. do 300 stepeni. pa nosivost zavisi od debljine ploče i količine armature. sa šine na kranski nosač. bakarni) Izbor mater. bio što manji. Azbest je štetan po zdravlje pa se više ne rade zidovi od ravnih azbestcem. 6. otporne su na klimatske i atmosferske uticaje i na koroziju. koji je preko rebra zavaren za gl. 7. nosača. 15 0. osa kranskog nosača bude što bliža bar jednom pojasu rešetk. osloncima i znatno smanjimo razmak oslonaca. prekidamo zategu i pojačamo sleme da bi te dve komponente bile uravnotežene. koji su izrađeni od čelika ili livenog gvođža. MONOREJ STAZE JEDNOŠINSKIH DIZALICA rast. pa se mora odabrati adekvatno vreme i prostor kod projektovanja ovih konstr. težinu i bolja termička svojstva nego siporeks ploče.armatura sidrena na krajevima za poprečnu. Najčešće su kr. postojanosti. nosivosti. težina konstrukcije i vert pritisci točkova dizalice pomnoženi sa dinam. Ravni salonit nema dovoljnu nosivost. sa ojac. 8. Prave se od mešavine azberstnih vlakana i cementa. Pop. Veza sa rožnjačama se ostvaruje pomoću čeličnih pločica d=5 mm koje su zavarene za gornji pojas rožnjače na svakih 1200 mm. šine moraju da budu na projektovanom rastojanju sa tolerantnim granicama i u toku exploatacije. nosač rešetkast onda se rožnjače postavljaju u čvorovima da bi se izbeglo lokalno savijanje gornjeg pojasa rešetke od reakcija rožnjača. preseci : kvadratni npr 40x40 mm. Rožnjača se vezuje na gl. Preko ovih ploča se mora postavljati hidroizolacija jer kad pokisnu. preseka zavisi od veličine opt. Oslanjanje može biti direktno preko stubova kod rešetkastog gl. 650 stepeni bez promene oblika.. Koristi se čelični pocinkovani lim i aluminijumski profilisani lim debljine 0. upotreblj. Ovo mora biti upotpunjeno i saznanjima šta imamo na raspolaganju na tržištu materijala.. u nivou šina – dopuštena gran. moramo pre izrade grafičke dokumentacije rešiti sve detalje vezane za izradu el. KONSTRUKTIVNO OBLIKOVANJE I PRORAČUN Pod konstruktivnim oblikovanjem se podrazumeva osmišljavanje oblika elemenata i dispozicije konstr. Oslanjanje se vrši preko tangenc. za ublažavanje udara. Veza kranske šine za gornji pojas kranske staze treba da bude istovremeno dovoljno kruta. a postojane su na temp. a izarada je jednostavna. izolaciju od buke. se koristi poliuretanska masa koja ekspandira u prostoru između limova. nije potrebna oplata ni rogovi.Stakleni proizvodi (armirano staklo. izuzetna opt..od punog profila). sigurnosti od požara.Dvo cementni materijali (durisol) se proizvode presovanjem mešavine vlakana drveta i cementne emulzije. jer je dopuštena granica deformacije oštra. 5 mm 9. radnikom deluje vertikalno. koji su obično velikih zapremina. Kod rešetk. pa se mora pričvrstiti preko daščane podloge.). kutijasti profili. Preko njih se prenose uticaji sa portalskih dizalica na stubove. aktivnosti gas betona. rešetke. sneg i slučajno opt. Postoje gumeni odbojnici (a). presek je najčešće pun (valjani ili zavareni) I profil jer podnosi veliko opt.2 mm. što spada u izuzetno opt i uzima se sa manjim koef sigur. sekundarni nosači koji prenose opt. a između šine i nožice je postavljen elastični oslonac od armirane gume. termičku. transportu. položaj) ili pomoću pantentiranih klema (Nožica šine je stegnuta pomoću neoprenskih oslonaca. Opterećenje rožnjača deluje u dve ravni : sopst. lak (4 puta lakši od AB). nosača treba da vertik. Preko njih se postavlja hidroizol. One leže u krovnoj ravni i vencanica gl. odnosno od ugaonika.

stub. kada se mora postaviti horiz.uz. dejstvom vetrom na podužni zid. sila. se postavlja reviziona staza sa zaštitnom ogradom. pod.kal. stubovi uklješteni samo u popr. Pomenuta vert. u toku građenja i exploatacije. i sile od uticaja vetra na pod. Vert. STRESSED SKIN KONCEPT PROJEKTOVANJA Za razliku od tradicionalnog pristupa projektovanju. Ako to nije slučaj konstr.Omogućava pravilan geometr..kr. ili zavarivanjem pomoću podužnog rešetkastog nosača u čijem sastavu je i monterej staza. Pri proračunu uzima se opterećenje: jednakopodeljeno od sopstv.zid spreg se ugrađuje u visini gornjeg pojasa nosača dizalice u vidu rešetkastog L/2 nosača – za veće raspone ili punog nosača – manji rasponi. jer se tad gl. Postavlja se uvek u polju gde se nalazi i pop. reš. u jednu prostornu celinu i drži ih u projekt. zidu. nosač. zid. a vert. zid. Ugrađuju se u sredini hale ili u svakom trećem ili četvrtom polju po dužini hale u poprečnom pravcu. Ako je razmak pojaseva sprega veći od 1 m onda se sa donje strane zavari ukrućenje od ugraonika. stubova veći od 6 m. krovnog sprega i ostvarenja krutog polja pri montaži hale. Utvrđujemo karakter i veličinu pomeranja pojedinih tačaka sistema i proveravamo da li su dopuštenim granicama u smislu prostorne stabilnosti. portalna ukrućenja. vert. strane zida. da bi se primilo vert. To su elementi sistema koji se uvode da bi sistem učinili stabilnim u svim ravnima. Ovaj spreg može biti i samo montažnog karaktera.k:  dijafragme deluju same . koji se gornjim krajem oslanjaju na ovaj spreg. povezani jer bi došlo do uvijanja. U zavisnosti od raspona hale. Na ovaj način se postiže uštda mater. zid da se u štapov. gl.sp uz kalk. Položaj kalk. i koštanje izrade čel. nosača 3. zgrade. pojasevima i sa ispunom od dijag. cele čel. U proračun uvodimo i elemente pokrivača i obloga sa njihovim stvarnim krutostima i vezama za konstrukciju.kr. Kod visokih limenih nosača kranskih staza. krovne konstr. horiz. po širini se mogu postaviti 1 ili više vert.prima deo sile vetra na kalkanski zid Spreg mora da bude oslonjen na krajevima na fiksne tačke koje su nepomerljive u podužnom pravcu krova. opt. zidu premaju i spuštaju do temelja reakcije pop. pojasa. Početnu analizu sprovodimo na prostornom sistemu – modelu u kojem prvo obuhvatimo samo osnovne konstr. sprega uz kalk. vetrom koje se preko fasadnih stubova u kalkanskom zidu prenosi na ovaj spreg. da se ne bi javio ekscentric. da prime i prenesu sva horiz. Ovaj hor. sprecena dilat. koji je paralelan kranskoj stazi i povezan je za nju sa pop. 3). krovni spregovi.male nosivosti na različitim mestima u hali. Spregovi za kočenje – postavljaju se u sredini svakog dilatacionog bloka. zid izbacuje ispred gl. horiz. fas. To su elementi sistema koji se uvode da bi sistem učinili stabilnim u svim ravnima. Koristi se kada su noseći okviri veće visine. pravcu. fasadne obloge. Sledeći korak je uvođenje spregova. Objašnjenje na primeru krovnih dijafragmi od profil. Donji pojas tog nosača je napregnut na globalno savijanje i lokalno savijanje od točkova. krovne konstr. Pojasni štapovi ovog sprega su fasadni stubovi u kal. Dužina izvijanja prit. od sopst. težine staze. Dijaf. zida u toku montaže. koji su na malom rastojanju pa se uzima kao jedna konc. nosač (koji je krut) postavlja kalk. Na gl. . Njime se spuštaju do temelja i seizm.sp. hale i da se napravi dobar izbor sistema za ukrućenje. nosac nxl pom. pop. Na taj način pop. pa je spolja nevidljiv. kr. stubova. a pop. Nosači monoreja su stat. SPREGOVI Osnovna uloga postavljanja ukrućenja i spregova je da obezbede stalan oblik konstruk. gl. pa joj se dodaju dijagonale i tako formiraju vert. se zbog toga postavljaju samo kod oslonaca kr. spregove u nivou gornjeg pojasa (spreg protiv boč. konstr ili punog okvira. konstr. Spreg za prijem bočnih udara – prima bočne udare dizalice. ovih spr. pojasni nosač ne smeju biti međus. sist. konstr. staze (sl. pa ukruceni kalkan . položaju. a ako se postavi u krajnjim poljima to nije omogućeno. sprega uz kalk. jer u protivnom neophodni su vert. Stabil. ZIDU Horiz. sa dvovodnim krovovima.hor. zidu. sa noseć. pojasa gl. Služe za stabilizaciju noseće čel. zbog prijema reakcije pop. staza i reš. nosača se prenose do temelja preko ukrućenih kalk. Njime se primaju i prenose do temelja i podužne sile od kočenja dizalica tako da nije potreban poseban spreg za prijem sila kočenja. Montažni krovni spregovi – obezbeđuju stabil. sile u pod.Prostorno povezuje susedne gl. 14. od bočnog udara i opt u pravcu nosača od kočenja dizalice. KROVNI SPREGOVI Poprečni krovni spreg – dijagonalama povezuje gornje pojaseve susednih gl. da obezbede stabilnost pritisnutih el.sp. zidu je nezavisna konstr.stubovi koja nije dovoljno kruta u svojoj ravni. opt.. pri čemu se menjaju konturni uslovi i krutosti pojedinih el. Ako se postavi u srednjem polju omogućava se slobodna dilatacija hale. pojasni nosač i pop. zidu se oslanjaju na spreg protiv boč. se mora ukrutiti. spreg u pod. okviri.sp fasadni stubovi dobijaju međuoslonac koji im skraćuje raspon. proste grede oslonjene na krovne nosače. Dimenz. Postavljaju se uz sam kalkanski zid da prihvate opt. spreg za kočenje se postavlja u sredini hale i služi i za prijem sila kočenja i za spuštanje do temelja reakcija pop. ovi spregovi su obavezni. 4. obloge. ukruć. Na taj sistem apliciramo sva moguća realna opterećenja u prostoru. sile. zidova. nosač. nosači sa istim poljima. zida od sistema fasadnih stubova i rigli. Elementi koji se koriste za stabilizaciju su uklješteni stubovi. (vetar. u krovu. Veza monterej staze za krovni nosač može da se ostvari primenom običnih zavrtnjeva (male sile) ili visokovrednih. na dopunsku silu. horiz. Za horiz. konc. nosača zavisi od vrste ispune pop. koji smanjuju raspon fas. spreg opterečen reakcijama fasadnih stubova. horiz. UKRUĆENJA Osnovna uloga postavljanja ukrućenja i spregova je da obezbede stalan oblik konstruk. kalk. Dva načina primene sadejstva dijaf. ukrućenja čine konstr. sile bočnih udara.Smanjuje dužinu izvijanja prit. (vetar. izvan ravni gl. (gl. nosača 2. oblik kalk. ili ugaonika. kr. kruta jezgra. Tako formiraju rešetkast nosač sa paralelnim pojasevima u krovnoj ravni. Na izbor sistema za stabilizaciju utiče i položaj vrata i prozora u zidovima. Osim kraknjih kalkanskih stubova i gl. spregovi. pravcu. ? reakc. sprega u poduž. to se u SS konceptu projektvanja tretiraju kao dijafragme koje su sposobne da prime opterećenja u svojoj ravni. rešetk.. njihovim krutostima. zida naročito u seizmički aktivnom području.kr. nosače i time omogućava prihvatanje sila upravnih na ravan gl. zid ne nalazi gl. optereć. a za veće razmake mora se izvesti poseban pojas – lak rešet.kad je pop. 12. nosač. pri čemu se krovni pokrivači. upotrebljivosti .kr. tako da je vitkost l  250 Ako je razmak gl. reakc. okvir uklještimo i povećamo dimenzije). Kran. Najbolje reš. stubovi). spreg u kalkanskom zidu – se ugrađuju kada se uz kalk. el (glavni nosač. nosača i povećavaju SPREGOVI U KALK. krovnog sprega. kada se preko rešetkaste ispune postavlja rebrasti lim i zaštitna ograda uz ivicu. fasadni Vertikalni krovni spregovi – povećavaju prostornu krutost hale posebno za vreme montaže. spreg i reš.  u saradnji sa nosećim okvirima opt. se na srednju reakc. spregova.ud. Ako je rastoj.uz. hale u podužnom pravcu. spreg uz kalkanski zid – koristi se za hale visine veće od 8 m. u kalk. koji se odve tretira kao dijaf.sp. jer su gl. kod rešetkastih kranskih staza i kod kranskih staza na otvorenom se moraju postaviti horiz. fasadne rigle u kalk. sprega uz kalk.merodavnu silu. kalk.zidu se kalk. oblik i lakšu montažu noseće čel.sp. sile bočnih udara.sp. sile od lakih dizalica-monoreja ovešenih o krovnu konstr. pa se dodaju samo dijagonalni štapovi. u prijemu horiz. da bi se skratila duž. za pokrivanje i oblaganje hala. krovnog sprega i horiz. konst.zidu 13. spreg u ravni donjeg pojasa na dužini negativ. Pop. od mačke i tereta.stub rožnj. Pri tome se poštuje princip o najkraćem putu prenošenja opter. Kada su spregovi za kočenje povezani sa vert. Fasadni stub u podužnom zidu treba da se poklapa sa čvorom podužnog krovnog sprega. L/2 SPREG U PODUŽNOM ZIDU Vert. u svojoj ravni ako su ispunjeni odgovarajući uslovi. Ako u pod. stubovi ili gl. koja prima i opt. autostabilan (težište je ispod a ne iznad oslonca). sile u pop. način montaže. hale. opt. Stat. ud. Reakcije ovakvog lim. vetra na pod. fasadu. u toku građenja i exploatacije. gl. kr. ako su ispunjeni odgovarajući uslovi i sadejstvuju sa nosećom konstrukcijom. nosače krova hale se zakači nosač po čijem donjem pojasu se kreće mačka. staza. pravcu). Ovi spregovi ne nose. Može biti u vidu reš. ali se ostavruje najkraći prenos sile vetra sa kalk. Vert. ili na silu kočenja (1/7 pritiska točkova koji koče) ili na dejstvo udara dizalice u odbojnik. spregovi u ravni donjeg i gornjeg pojasa. smatraju sposobnim za prijem opterećenja upravno na svoju ravan. Čelične okvirne kostr. stubovi mogu da budu lakši akokrovni nosač od profilisanih limova sadejstvuje u vidu dijaf. tako da se spolja ne vidi.pokrivač) se ponaša kao rebro limenog nosača koji se nalazi u krovnoj ravni. U statičkom pogledu ovaj spreg je rešetkasti konzolni nosač čiji su pojasevi gl. i seizm. zid. sa jednovodnim krovom a 2. kočenja i seizmičke sile). T gl. Ugrađuje se sa un. a u podužnom deluju kao pendel stubovi.zid. zidu. zidna platna i el. opt. Donja nožica monterej staze se mora proveriti i na lokalno savijanje od pritiska točka. konstr. zidu. kako bi se za što kraće vreme izvršila montaža. spreg u podužnom zidu – postavljaju se ili u krajnjim poljima ili srednjem polju sa un. L fas. Ovaj spreg se oslanja na vert. Spreg za kočenje može da se postavi spreg samostalno ili u pun rešet sklopu vert. nxl Spreg može biti rešetkast ili ređe okvirnog sistema. onda kalk. podužnih spregova.pop. Kran. krovni spreg.) i u nivou donjeg pojasa koriste se reš. zid usled dejstva vetra na kalk. stubova koristi se ugaonik za spoljašnji pojas. pojasnih štap. ud. Ako se predviđa produženje hale u budućnosti onda nisu neophodni ovi spregovi jer se uz krajnji gl. se deli između okvira i dijaf. konstr. Kod manjih razmaka gl. zavisi u potpunosti od delovanja dijaf. Drugi pojas je gornji pojas kranske staze. limova. Sistame je proste grede a oslonci su mu gl.. da obezbede stabilnost pritisnutih el. reš. proporc. kao i eventualne podne ploče međuspratne konstrukcije. gl. Spreg se dimenz. Ovakav spreg prima pored sila boč. momenta. je ako se nalazi direktno ispod kr. nosači hale. spregovi.kal. Preko rešetkaste konstr. geometr. postaju znatno kruće ako se uzme u obzir sadejstvo krovnog pokrivača i fas. stubovi moraju dimenz. Ovi spregovi znatno smanjuju deform. onda je ovaj spreg konstruktivni. uz dodavanje dijagonalnih štapova.. ukrućenja treba da su na razmaku 4 širine hale kod konstr. stubova na dejstvo vetra na kalkan. koja se predaju krutim kalk. a najčešće se izvodi od rebrastog lima debljine 5 – 8 mm sa jednim pojasom od U profila nosac dizalice fasad. sp. ali smanjuju dužinu izvijanja donjeg pojasa kada se javi sišuće dejstvo vetra (kada je donji pojas prit) l reakc.u kalk. celinu koja daje prostornu krutost. krutost hale. lima (kr. reakc. kočenja i seizmičke sile).5 širina hale za dvovodni. a nekad se ugrađuje i kada on postoji da bi se povećala krutost kalk. stubova mora da se poklapa sa čv. fas. noseći sistem izveden sa zglobnom vezom krovnih vezača i stubova. konstr. pop. Pojase ovakvog limenog nosača su ivične rožnjače. sist.stub gl. čvrstoće i trajnosti. spreg u pod. je prosta greda ili kontin. u jednoj ili u dve ravni. ili zateg. strane zidne obloge. zidu nema fasadnih stub. opt.hor. težine moraju se postaviti kosnici koji mogu biti prit. stubovi ili pod. vezača za čitavo polje i izvodi se posebna konstr. zidovima (opt. kada služi da održi pravilan geometr. presek je najčešće normalni valjani I profil. zid. ukrućenjima. a oslonjen je na mestima vert.pop. Može da služi i kao pešačka staza. broj i položaj dilatacionih spojnica. pojas T XT neoph. Dijafragme od profilisanih limova bitno utiču na povećanje stabil. tokom montaže i povezuju sve el. Ako se ne predviđa produženje hale. ili je ekonomičnije napraviti rešetkasti spreg sa paral. nosača sa ražnjačama koje na njima leže. sp.stub pod. spreg u podužnom zidu. a ostali noseći okviri mogu da budu lakši (20% uštede). a posebno prizisnutih pojaseva nosača na koje se neposredno oslanjaju. izvij. staze. nosača ne bi javile samo aksij. Cilj stabilizacije je da se iskoriste noseći el. Pošto su međust. Krovni rešetkast nosač treba da X T bude ukruceni kalkan stubovi u pod. vertik. Formira se od l l l l venčanice i prve međurož. prit. krovnog sprega i horiz. i fasadni stubovi. spregom u pod. što se doskora nije radilo jer je ušteda neznatna. zida na temelje. gl. nosača veće od 6 m ubacuje se pomoćni pojas Funkcije ovog sprega su : 1. Štapovi montažnog sprega se dimenz. da prime i prenesu sva horiz. opt.st. od prof. to je pod. nosac Podužni krovni spregovi – koriste se kada u podužnim zidovima hale postoje fasadni stubovi (međustubovi).

Sist. koji se mora pažljivo primenjivati.stub poluzglobnom vezom. 16.. pa se tek onda oblikuju dijagonale (ako vert. zatege. do 12. Vutama se povećava mom. u radionici se spajaju zavarivanjem a na montaži zavrtnjevima. Kod uskih hala i kod hala koje se ne greju i nemaju termoizol. okvira na 2 zgloba. transporta. Prvi slučaj je sa upuštenim sučeonim šavom. dim. savij. Utrošak čel. osnove hale se na određenom rasteru usvajaju pop. Stubovi su izloženi većim mom. Zahvaljujući većem br. uz anekse i uz svetlarnike javlja se problem nagomilavanja snega. sist. opt.1-4 cm aoko x ose uklještenje. nosače jednobrodnih hala mogu se koristiti stat. uticaja oni se izbegavaju. iz un. stubova su dati na slici levo. određen nosač pa je neosetljiv na neravnomerno sleganje i rotaciju temelja pa se mogu koristiti i za hale na lošem tlu. hala. pun zatega rešetka Horiz. sile pritiska javljaju se i mom. i mogu biti puni ili rešetkasti ili kombinovani. na ceo okvir i znatno se smanjuje horiz. Oni su pop. rastojanje i rastoj. halama se koristi unutrašnja (cevima kroz unutrašnjost. i kombinov. pravcu imaju bitno veću jrutost od jednobrod.stub Kod zglobne veze raspored ankera zavisi od punozidni otvoreni spr. GLAVNI VEZAČI Su horiz.Time se dobija prostorna rešetka. Koriste se hladno oblikovani profili koji dominiraju u svetu u odnosu na toplo valjane. za ankerovanje. obj. VIŠEBRODNE HALE – GLAVNI NOSAČI Upotreba stubova u unutrašnjosti hala i podela hale na više brodova je ekonomično jer se el. stub. pomeranje pri dejstvu horiz. STUBOVI Stubovi su noseći el. što je bitno za pravilno funkc. Najjednostavniji okv. Izvode se od punih ili rešet. cev. (istovremeno dejstvo mom. nosači sa krutom vezom između stubova i krovnog vezača.Pomoću ankera ugrađ. Dobijaju manjih dimenzija pa je uk. treba imati u vidu već pri izboru dispozicije. Brodovi hala po šir. klin želiko da podvlaka oko y ose y od maltera imamo x ls visoke cvrst. saćasti. različitih visina i krutosti ne treba spajati krutom nego detalj rigol za odvodnju nepovoljno oper. pojednostavljeno sa dimenzijama a x b i smatramo 18. od uklještenih okvira ali se dobijaju manje dimenz. što može dovesti do problema lokalnog savijanja ležišne loče. Pomoću šablona određujemo međusobni i osovinski položaj ankera. i podužno – dobija se roštiljna konstr. a ako su one nerac. nosača se prsten postavljaju rožnjače. pa se primenjuje samo kod dobrog tla jer nastaju veliki dodatn naponi pri pomeranju i rotir. nosači a po obimu stubovi. Centralni prsten međusobno povezuje uravnoteženi moment. rigla). običnim ili VV. stuba i trapeznog nosača koji se oslanja na stub može biti kao na slici gore.inerc Često se projektuju višebrodne hale. što zavisi od funkc. nosači. Okvirni sist. a ankerovanje je komplikovano. u rigli koj ase može izvoditi sa manjim mom. na krovu se koristi spoljašnji sist. a treći detalj je veza sa zavtnjevima i sa 2 čeone ploče. Računamo je po teoriji elastič. horiz. nosači od okruglih pravougaonih ili kvadratnih cevi. veći pa treba što više međusobno razmaknuti ankere. R nosači. Dispoz. rešetkasti. Na ovaj način kruto vezana rigla je elastično uklještena u stubove. sist. inerc. ankera do kraja lež. sistem. Time se samnjuje i ugib rigle pa e može koristiti i za veće raspone. suceono prijem boc. nos. silama. a na mestima max. pravcu. Kod okv. nosače hala. je 3 puta stat. 20. načina odvodnje vode sa krova i osvetljenja u središnjim brodovima. se javljaju značajne horiz. pres. Može se primeniti i veza cev na cev ili sistem sa V=0 dmin čvornim limovima.inerc različiti profili za rigle i stubove sa većim vutama da bi se optimizirao pop. sav. Moramo odrediti mesta i tip nastavka. okvira na 3 zgloba uz moguće korišć. (bitno ako postoje dizalice u hali). i norm. Obično se rade kao puni nosači. Nastavak cevi različitog prečnika radi se sa čeonom pločom. montaže. gl. zbog njihovih različitih krutosti. presek. Ako je dubina temelja manja od ls može se promeniti oblik ankera „N“ ankeri. i visini mogu biti i različ. a može se i kruto vezati pa se dobije prostorni okvir. dizalica. a nožica rigle se proširi radi lakše veze (zavari se celim obimom). Stat. neodređ. je najamnji. temelja.nos. je veći nego kod okvira na 2 zgloba ili uklještenog. sila udara punozidni zatvoreni a 15. reakc. podesti). za zglob ploca 2 stuba nosivosti dizalica. pomeranja u nivou nego uklješteni stubovi. Nije dopušteno koristiti u jednoj vezi zavarivanje i obične zavtnj. GLAVNI NOSAČI Primaju uticaje od krovne površine. Postoje i veze sa zavrtnjevima gde se umesto jedne čeone ploče koriste 2 koje se međusobno spajaju zavrtnjevima. Veza stuba i temelja može biti : 1. noseći sist. i zavarivanje. do tela stuba se daje po pravilima za raspored zavrtnjeva. Ako spajamo objekte čije konstr. Kod veze 20 mm cev na cev Dmax ako postoje nulte vertikale.:  sist. uklj. dejstvo vetra na zidove. Utrošak čel. sa pendal stubovima i pod. rešetkasti muf stub 19. ili pune stubove i dodaje im se aneks i to jednostrani ili dvostrani (oni daju dodatnu krutost gl. oblikovanje. no. sa stubovima po konturi. sam stub se završi ležišnom pločom koja ima veću površinu od samog stuba i koja ima reaktivne normalne napone. Lež. i aksij. inerc. nos. Drugo rešenje je ugaoni spoj – postavlja se čeona ploča za koju ugaonim šavovima zavrimo riglu i presek rigla ugaoni ukruta ukrute kosi a lim a upušteni ugaoni stub b težište stub konturnih uslova stuba na mestu vezivanja. i ostavljaju se na jednakim rastojanjima 3-4 m i međusobno su paralelni. Uklještene veze mogu da prime mom. Što je krak ankera veći. prorač.. au širokim višebr. ukrućenja. i opterećena je aktivnim silama iz ankera. Kao osnova služe njihovi prethodni proračun kojima određujemo dimenzije i odnose konstr. opt. konstr. OKVIRNI SISTEMI JEDNOBRODNIH HALA – GL. u beton temelja – Problem kod ugradnje ankera je očuvanje njihovog položaja nakon betoniranja pa se koristi šablon od tankog lima istih dimenz. Često se koriste i vute. savij. inerc. kada se analiziraju sve faze (izrada. Zglobno oslanjanje stubova na temelje je jednostavnije i jeftinije za fundiranje prom. što se mora uzeti u obzir pri stat. nosaču). a mogu biti i reš. Mana je nešto manja krutost u pop. Veza vert. Razlikuju se aksij. Ako je osnova kružna radijalno se postavljaju gl. sa vezama pomoću čvornih sfernih tela. Najbolja efikasnost okvir. prima veće uticaje). Potrebni su znatno veći temelji za prijem mom. vute prom. NOSAČI Često se koriste za gl. Kod pravoug. rešet. idemo na promenljiv mom. a sistem omogućava brzu montažu. sav. imaju rigle i stubove od istih punih valjanih ili limenih nasača. nosači koji mogu biti ramovskog sistema (stubovi i rigla jedinstveno u sistemu) ili vezači (stubovi su konzolni a na njih se oslanja rigla.postoje veća venčanice. prostora (dizalice. Ovde uglavnom svrstavamo rešetkaste sisteme koji u zavisnosti od materijala i tehnologije izrade mogu biti : punozidni. sa zglobnom vezom krovnih vezača i stubova  sist. spregom za stabil. Raspored ankera u odnosu na ležišnu ploču zavisi od željenog konturnog uslova kontrolna matica i (slika: x podložna plocica ako ležišna ploca cel. Pored aksij. Kod rešetkastih nosača mogu da se koriste prostorne cevne konstr. ploče. sile) Mogući pop. Rastoj. zavisi od raspoložive tehnologije radioničke izrade. Okvir na 2 zgloba – jednom stat. ili kombinovani sistemi. koji primaju pretežno vetr.). Oslonjački detalji – kružni presek se oslanja na stub (slika dole) Nastavljanje cevi istog prečnika može da seradi 1) sučeonim zavarivanjem ili 2) ubaci se jedan uložak od cevi manjeg prečnika-muf i sa 2 ugaona šava se zavari cev za muf ili 3)ubacimo jednu ili 2 čeone ploče i cev zavarimo za nju. delovi (rasponski delovi) glavnih nosača u slučaju da se ovi rade kao autonomni delovi. nosači izrađeni od valjanih ili hladnooblikovanih profila. a istovremeno sagledavamo uslove transporta i montaže. ili se vert. savij (kod okvira i uklještenih stubova sa zgobno oslonjenim krovnim vezačem).mom. reš. se rade u vidu uklješt. kao ležišna ploča sa otvorima za ankere. 17. Okvir na 3 zloba – stat. za koju su ugaonim šavovima zavarene obe strane. i od samo vert. . a karakteriše ih kruta veza rigli sa stubovima. Kod hala sa denivelisanim krovom. Pop. Primenjuje se i za dobra i za loša tla jer se u njemu javljaju mali dodatni naponi od eventualnog sleganja i rotacije temelja. presek zavisi od zahteva slobodnih površ. vute nerac. Ove el. DETALJI OBLIKOVANJA OKVIRNOG SISTEMA Veza može da se ostvari zavarivanjem ili zavrtnjevima. Kod veze sa čv. sist. i zategnute cevi. odvodnje. Mogu da se rade kao puni. Prostorni sistemi su racionalniji Za gl. Na slici su dati i temeni detalji. Po pravilu el. stubova u pop. neodr.. oko osovine. Gl. reaktivnim pritiskom koji odgovara kontaktnom naponu između ploče i betona. opt. i seiz. Povoljni su za dizalice male nosivosti. Dva sist.mogu biti puni nosači (limeni i zavareni) ili rešetkasti ili kombinovani. Uklješten okvir – ravnomernije se raspodeljuju uticaji od momenat sav. okvira. Ako je osnova kvadratna nosivi ramovi se postavljaju i pop. je veći nego za noseću konstr. elemenata. opt (pendel stubovi) i ekscentr. se postiže pri manjim nagibima krova. Rade se i gl. kranski nosači i gl. Može da se koristi i treća varijanta upušteni ugaoni šav (U ili V šav). okrugli ili okvirni nosači. transport i montaža) u tehničkom i ekonomskom smislu. U nožici stuba se postavi ukruta. ploca zglob 2 stuba Jedan od bitnih aspekata projektovanja gl. zglobnu vezu temelj deblj. se primenjuju kod tla loše nosivosti. lim mora da prođe kroz cev i da se sa obe strane zavari. detalj rigol za odvodnju detalj nepovoljno oper. drugi detalj je sa čeonom pločom.  okvir na 3 zgloba sa ili bez zatege  okvir na 2 zgloba sa ili bez zatege  uklješteni okvir Izbor tipa gl. znatna u odnosu na jednobrodne. ili ako želimo uklještenje oko obe ose. uticaje i prenose ih na temelje. opt. Često se rade rešetkasti krovni vezači koji su zglobno vezani za reš.mom. temeljnih stopa bez komplikovanih sist. nosača je konstr. nosača. to je mom. stubova se može formirati i u zavistonsti od pojožaja kranskih staza (slika desno). Dimenzije nastavaka su različite za prit. Što više treba da se ide na predmontažu. a kod velikih raspona se koriste nerac. njihovo međusob. sist. ploča je opt.5 t. odr. pored stubova direktno u kanalizac. obloge. Između i preko rožnjace gl. pogodni su za male raspone. temp. direktno zavari za horiz. ali se mogu kombinovati VV zavtnj.(puni stubovi. limovima čv. imaju bitno različitu krutost moramo da obezbedimo nezavisnost objekata. Utrošak čel. čime su smanjeni mom. sile se mogu zatega prihvatiti zategom u nivou ugla okvira ili u nivou oslonca. Najjednostavnija varijanta oblikovanja čvorova je sučeonim zavarivanje. Ušeda u potrošnji čel. one se mogu zavartiti na dijagonale ako nema dovoljno mesta. Koriste se za dizalice veće nosivosti. sist.

zaštita i prijem konstrukcije. se može koristiti kontra ploča ojačana sistemom greda ili zidova na koje se dalje produžava čelična konstr. Drugo rešenje je da se anker nosač pravi od 2 U prof. Kod svih step. kamion. Penjalice koje su više os 5 m moraju imati leđobrane – leđna zaštita. i pre početka samog projektovanja jer je ogromna razlika u ceni transporta el. npr. odgovarajuća i atestirana oprema za mašinsku obradu i zavarivanje. tako da se spreči njihovo oštećenje ili eventualno gubljenje (sitni el. čije spolj. a slojevi su obično debljine 40-80 mm. Ova ukrućenja su zavarena za stub i za lež. stepeništa. oštećena mesta. silu. 2. liftovi… Za normalni tehnološki rad objekta mora se obezbediti pouzdana i kvalitetna komunikacija.(od strane odgovornog projek. ateste o kontroli zavarenih spojeva (za svaki se označeni zavarivač ko koji ga je radio). U ovom procesu treba da učestvuje tim građevinskog konstruktera i mašinskog tehnologa. 23. ugradnju sist. po kojoj izvodi konstr. na požar. Atest se izdaje na osnovu uslova : zatvoren proizvodni pogon. fasadnog samac o staklu). termin i plan radova. opt. Prenos tranv. izveštaj o predmontaži (ukoliko je predviđena projektom). ZAŠTITA KONSTRUKCIJA Kriterijum trajnosti zavisi najviše od kvaliteta zaštite. ali nivo osvetljenja pojedinih hala se mora prilagoditi tehnologiji proizvodnje u datoj hali. helikopteri. ali skup takvih listova nije izvođački projekat. 24. podaci o geodetskim snimanjima i drugim kontrolama. a služe i za provetravanje i ravnomernu raspodelu dnevnog svetla. zatim sadrži izrađenu tehnoligiju montaže sa spiskom potrebne opreme za lokalni transport. Sem uslova nosivosti treba zadovoljiti i uslov upotrebljivosti. MONTAŽA KONSTRUKCIJA O načinu montaže se mora razmišljati i na početku projektovanja. adrugi deo ima aktivnu silu od ankera i reakt..  Dimenzije komada se moraju uklopiti u transportne gabarite zavisno od vrste transporta (vagoni. Atest se mora obnavljati svake 2 godine. Sam postupak montaže treba svaki put iznova razmotriti i prilagoditi konkret. Izvođač je obavezan da pregleda dokument. Rezultat analize je debljin aploče koja je bi trebala da bude veća od 30 mm. što može da donese i veliki finansijski i vremenski gubitak. ispune. 3. tj. mora da bude obeležen prema poziciji izvođačkog projekta. dve dok se taj mehur ne probije. korišćenje mater. lanterne i svetlosne kupole. svojstva i otporne su na atmosf. Projekat montaže se radi nakon određivanja izvođača. konstr. tj. 21. oblika i obično se izrađuje zavaren za donju stranu ležišne ploče uz naleganje na otvor kojeg ostavljamo u temelju. za automatsko gašenje požara. PRIJEM KONSTRUKCIJE – Podrazumeva da je gotov projek. koja su dobro zaptivena. Ponekad se ne sneg neosvetlj. treba da odgovara kontrolisanim statičik uslovima kako ne bi došlo do narušavanja nosivosti i stabilnosti pri transportu. Na spoju krovnih pokrivača i kupola mora biti dobro obrađen detalj. voz).Pomoću trna – Koristi se kada sa stuba na temelje moramo da prenesemo veliku horiz. se obavezno mora razmišljati na početku posla.da je slobodna po obodu. ploču podelili na 4 dela dimenz. (ukoliko je tražen propisima ili ga traži projektant). samo popraviti event.Pomoću ankera zakačenih za anker kutiju – Ako se postoje jako velike sile u ankerima neophodno je povećati njihovu nosivost u zoni temelja.K. sile vrši se lokalnim pritiskom n abeton po čeonoj strani trna. higijene prostora. Neposredna zaštita : oblaganje konstrukcije termootpornim materijalima (termički malter sa rabic mrežom u sloju 2 cm). i uočene nedostatke da reklamira. Treba izbegavati upotrebu privremenih el. veliko radi se ukrućenje ploče koja se vezuje za dno stuba. Preporučuje se da svaki premaz ima drugu nijajnsu boje kako bi se kontrolisalo da li je stvarno nanešeno npr. Prozori mogu biti hermetički zatvoreni (ako postoji kondicioniranje vazduha) ili se mogu otvarati. Ove boje moraju biti međus. trn 4. Geomehaničari daju podatke o nosivosti i stišljivosti tla. atestirani zavarivači i min. a/2. Spiralno stepenište sa središnim stubom se koristi za spajanje prostorija koje se nalaze jedna iznad druge i kada treba zauzeti najmanje prostora. 25. čija donja kota fundiranja dolazi do tla dobre nosivosti. nosivosti i stabilnosti. čime omogućujemo postepeno unošenje presečnih sila iz stuba u temelj koji je znatno krući. Ako su sigurno obezbeđeni korektni uslovi na gradilištu može se na montaži i predmontaži koristiti montažno spajanje zavarivanjem. koji teže gore. uverenje o kvalitetu AKZ i vatrootporne zaštite i elaborat o ispitivanju konstr. a sam anker kao čekić. transportni avioni)  Redosled transporta mora da se uklopi u redosled montaže  Mere zaštite pri utovaru i istovaru moraju biti obezbeđene O transp. stuba Seizmički zbijeno i talas može L > 30 m zamenjeno da se rasprostire u bilo kojoj ravni S konstr. 22. Ovo se može donekle popraviti ako se na stub zavari veći br. Tada se koriste krovne kupole ili svetlosne trake da bi svetlost direktno dolazila do radnog mesta. Pri montaži se koriste obični ili VV zavrtnj. sila i mom. i revidenta). proračun i nacrt skela (ako se koriste) i detalnjo razrađen plan zaštite na radu i plan ekološke zaštite. ELEMENTI ZA KOMUNIKACIJU Tu spadaju vrata. podeste se koriste penjalice. fasadne obloge (pogotovo ako se radi tem. ili bojenje konstr. sloj boje deblji od 100 mm ekspandira i stavra plih – sloj vazduha između boje i osnovne kostr. jer su tu već formirani oslonci. skele). pokretne trake. koju priprema projektant ili izvođač radova uz overu projektanta. čija druga prokekcija ima istu širinu kao anker. 4 sloja. koje mogu biti stojeće ili viseće. što čini veliki procenat od ukupnog ulaganja. obavezno se postavlja ograda min. Po atestu proizvođača to može da traje 30-120 minuta. temeljne konstr. Temelji fasadnog stuba se međusobno spajaju temeljnim gredama na kojima se može uštedeti ako se računaju kao temeljne grede na elastičnoj podlozi. Isplativo je raditi vrata sa elekt. reakciju. proračun elemenata sklopova ili konstr. Izrada metal. Pri distribuciji seizmičkih sila u ravni temelja se javlja problem jer po propisu svi el. Listovi sa nacrtima svake pojedinačne pozicije sa tehnološkim opisima predstavljaju deo dokumentacije koji može izraditi izvođač da bi olakšao radioničku izradu. koji se moraju proračunati za usvojene dimenzije elemenata i spojna sredstva. ploču a povećavaju i krutost stuba pri njegovom dnu. pa je gubitak toplote manji. Biti izložena. koju vozilo razmiče posle prolaska zavesa se ponovo sama sklopi. kada je poznata njegova oprema i tehnologija rada. postavlja se pitanje adekvatnih dimenzija temeljne grede i dužine koja spaja 2 nasuprotna temelja samca. TEMELJI Kod većih rastera se obično koriste temelji samci.Uziđivanjem – Telo stuba se ubetonira u temelj a prenos reaktivnih sila se bazira na atheziji između čelika i brtona. a u njegovu ravan se emituje topao vazduh koji predstavlja barijeru između 2 prostora koja prolaz spaja). konstr. a po preseku traougaone. Obično se u polustvrdnutoj betonskoj masi vrši naknadna korekcija položaja stuba. U halama velike širine a male visine se ne može obezbediti dovoljna kol. a između njih se formiraju gazišta oslonjena na L profile zid uz korišćenje limova koji su hrapavi na površini gazišta. asluže i za provetravanje. Za izlazak na krov hale. Stari sistem «SHED» krov kod višebrodnih hala se više ne koristi zbog otežanog održavanja čistoće transparentnih površina i nagomilavanja snega u uvalama (sprečava fizički prolaz svetlosti i dovodi u pitanje vodonepropusnost uvale usled smrzavanja i topljenja snega). ivice smatramo dlobodno oslonjenim. Srednji deo ostaje prazan u izgubljenoj drvenoj ili metalnoj oplati. elaborat tehn. bilo mehanič. uključujući i promenu opreme. Konstrukcija koja je odmašćena i očišćena ne sme stajati duže od 24 časa bez nanošenja prvog temeljnog premaza jer korodira čak i uslovima prirodne vlažnosti. pa se betonska masa odvaja od čeličnog profila temelj i narušava se princip sadejtva stuba i temelja. Ovo je najlakši ali i najlošiji način ankerovanja a problemi se javljaju jer je teško centrisati stub i zadržati njegov položaj (posebno u visinskom smislu) bri betoniranju. kako bi se izbegle opasnosti zbog nedostatka nekih el (sajli. Mogu biti pune i rešetkaste po konstrukciji. ali najbolje je u radionici premazati sve osim zona spajanja a na gradiol. za preliminarno izabrani način montaže odrede se mesta nastavaka. Kod objekata manjih dim. trapezaste ili pravougaone.. karakt. Sv. svaki el. fasadama. 2 zaposlena inženjera specijalista za zavarivanje. Obavezno se moraju izvršiti naponska i deformacijska stanja. na krovnoj konstr. Poseban dodatak u evrokodu 3 se bavi proračunom M. TRANSPORT – osnovni principi :  Položaj el. zbog mogućnosti otvaranja u oba smera. Uglavnom se koriste svetlosne trake i prozori (sa pokretnim i nepokretnim krilima). transverz. sa velikim prozorima može obezbediti dovoljno prirodnog svetla pa se koristi veštačko. Tu šipljinu zapunimo sitnozrnim betonom nakon montaže konstrukcije. Antikoroziona zaštita AKZ – Najbitnija je dobra priprema površina. Klizna vrata velikih dimenz. u sanduke). Dobro rešenje osvetljenja hale mora da obezbedi prijatan prostor. Svetl. kompatibilne od istog proizvođača. a unutr. Trn može da bude kružnog ili pravougao. Ovo rešenje je slično čašici kod montažnih betonskih stubova. A ako je raspon hale 30 m ili više. kontejneri. manipulaciju i spajanje elemenata. Time čelik dobija potpuno drugačije mehanič. atest zavarivača – uverenje o onom delu antikorozione zaštite koja je urađena u radionici. koju čine vert. Mogu se postavljati podužno. prir. je proces prerade metala prema izvođačkoj projektnoj dokumentaciji. transport. Ovim smo lež. proveriti veličinu sleganja temelja u apsolutnom iznosu i diferencijalna sleganja susednih temelja u odnosu na temelj koji je suprotan u poprečnom smislu. Pri tome ne računamo sa athezionom nosivoš. ili hidrauličkim pogonom. jer će u protivnom morati da preuzme odgovornost za sve greške i njihove posledice. tako da uobičajenu cenu AKZ (5-15%) od cene konstr povećava na 30-50%. postaje direktno izložen vatri).  Pakovanje i obeležavanje el. Dimenzionisanje vrata kroz koja prolazi transport tokom proizvodnje radi se na osnovu gabarita transportnog sredstva (viljuškar. Lanterne se koriste kod hala gde nije potrebno osvetljenje velikog kvaliteta. bitne su faze : radionička izrada. Slede 1 ili 2 dodatna sloja i završni sa željenom nijansom. rukohvati i el. Radi se proračun osvetljenja. dok u čeliku toga nema. Potrebno je definisati svu glavnu i pomoćnu opremu za montažu. Ova zaštita je jako skupa. brodom i helikopterom. tj. kamioni. visine 90 cm. uticaje. kupole imaju dobra mehan. se uglavnom koriste kod skladišta. Nijansu poslednjeg premaza određuje projektant. Do dužine 15 m se stavljaju vezne grede a preko 15 m se vrši amnestija za poprečni pravac delovanja seizmičkih sila.peskarenjem (mlazom vazduha u kome se nalazi abraziv-npr kvarcni pesak). a dobijeni rezultati utiču na visinu prostorije. uklještenim. opis. gde su se javljali problemi sa funkcionisanjem i održavanjem. Radovi montaže se izvode prema projektu montaže koji sadrži: tehn. samo reaktivnim opt. Sa poprečnih strana temelj samca se može izvršiti zamena materijala i nabijanje sa što većim modulom stišljivosti. Kod stalnog prolaza viljuškara može se koristiti i trakasta gumena zavesa. održav. Pre toga treba izvršiti odmašćivanje površina. reakciju. OSVETLJENJE HALE Trebalo bi da se obezbedi oko 8% tnasparentnih površina za prirodno osvetljenje. kada osnovni mater. koja prima vert. montaža. ankera. a kroz njega uvlačimo ankere i kačimo ih za ankerni anker ankeri qb qb nosač. za oslanjanje i ukrućivanje. RADIONIČKA IZRADA Može se obavljati u pogonu koji ima atest o podobnosti za izradu metal. a u pregradama između pojedinih odeljenja i na spoljnim zidovima se koriste dvokrilna igrajuća vrata. U telo temelja se ubetonira anker kutija koja prima reakcije+ ankera preko lokalnog opterećenja qb (okomito). da smanji naprezanje oka i nesreće pri radu. Samu radioničku izradu paralelno sa njenim tokom mora da prati priprema elaborata o radioničkoj izradi koji sadrži : ateste osnovnog mater. dok se horiz. Pre su se koristili višekrilni prozori a sad jednokrilni sa ugrađenim termoizolacionim staklom. Cilj je da se ne dopusti temp 700-800 na kojoj se čelik topi i menja kristalnu strukturu koja usled nepravilnog gašenja dobija haotičnu struk. nakon sklapanja ugovora a pre početka radioničke izrade. . dodatnog mater. u celini za sva moguća montažna stanja bez obzira na dužinu njihovog trajanja i to prema kriter. Najveći deo nesreća se dešava zbog gubitka stabilnosti u nekoj od faza montaže. Ako je osnova ploče i optereć. završni izveštaj o prijemu konstrukcije koji je istovremeno i saglasnost za njen transport. Tamo gde se jako često ulazi i izlazi koriste se termičke zavese (prolaz se ostavi slobodan. od L ili 2U profila. Ranije se smatralo da na gradilištu treba nanositi osnovne i završni premaz. svetlosti ni kada se uzme 20% transparentnih površina na pod. Deo ploče ispod stuba je opt. putem (metalne četke montirane na rotacionim mašinama) ili pneumatskim čišćenjem . moraju da budu međusobno povezani bar u 2 ortogonalna pravca. revizionu stazu krana. što slabi atheziju Vremenom dolazi do skupljanja betona temelja. što se postiže uvođenjem anker kutije. IZRADA KONSTRUKCIJA Za ceo proces izrade konstr. Protivpožarna zaštita – Deli se na preventivnu i neposrednu. građenje objekata u više celina međusobno povezanim negorivim zidovima i vratima. situaciji (da li su potrebne skele). trake i kupole se postavljaju u širini razmaka rožnjača. stubići. prenose lokalnim pritiskom na čeone strane stuba. On se obavezno nanosi u radionici. od daljeg povećanja temp. Preventivna podrazumeva ugradnju sistema dojave požara. poprečno ili kao pojedinačni el. kod izbora dispozicije. izvedenog stanja. Samci mogu biti AB ili betonski. Vrtata – pre su se radila sa mehaničkim otvaranjem. Uziđivanje se može koristiti kod stubova ograda ali ne i kod stubova zid ozbiljnih inženjerskih konstrukcija. Stepeništa – uobičajeno je da se prave od 2 U profila ugrađena ili ankerisana u zid. izrade. čiji izbor i nivi treba uskladiti sa zahtevanom trajnošću i uticajima kojima će konstr. Radionička izrada se vrši na osnovu overene izvođačke dokument. Ovu razliku treba dovesti u korelaciju sa dopuštenim sleganjima kranskih staza. brodovi. štiti osnovni materij. L profila koji lakalno prožimaju beton. ekspandirajućim bojama (pri visokim temp. veličinu svetlosnih otvora i njihov raspored i orjentaciju u odnosu na strane sveta (najbolje prema severu).

OSVETLJENJE HALE 23. DETALJI OBLIKOVANJA OKVIRNOG SISTEMA 20. KONSTRUKTIVNO OBLIKOVANJE I PRORAČUN 6. ZAŠTITA KONSTRUKCIJA . KRANSKE ŠINE 10. IZRADA KONSTRUKCIJA 25. KROVNI POKRIVAČI O OBLOGE 7. NOSAČI 17. INDUSTRIJSKE HALE I SKLADIŠTA 3. KRANSKE STAZE .1. GLAVNI NOSAČI 16.NOSAČI 9. ODBOJNICI 11. UKRUĆENJA 13. OKVIRNI SISTEMI JEDNOBRODNIH HALA – GL. SPREGOVI 14. GLAVNI VEZAČI 19. ELEMENTI ZA KOMUNIKACIJU 24. STUBOVI 21. FUNKCIJE OBJEKTA VISOKOGRADNJE 2. VIŠEBRODNE HALE – GLAVNI NOSAČI 18. OPTEREĆENJA U VISOKOGRADNJI 5. TEMELJI 22. STRESSED SKIN KONCEPT PROJEKTOVANJA 15. ROŽNJAČE I NOSAČI OBLOGE 8. STAMBENE I JAVNE ZGRADE 4. MONOREJ STAZE – NOSAČI JEDNOŠINSKIH DIZALICA 12.