265

Ana Rodi}

KU]A U [UMI

266

Ana Rodi}

ANA RODI], ro|ena 1971 u Beogradu. Do sada je objavila

zbirku pri~a Momci iz kraja, i romane Sebi samoj, Korewe i
Lisice roman koji je nastao kao svejevrstan epilog istoimene
serije.
@ivi i radi u Beogradu.

267

Ku}a u {umi

Ana RODI]

KU]A U [UMI

LIKOVI:
RA Veliki umetnik
LUNA Muza i u~enik
MLADI]/KAMEN/ VETAR/ Lepi mladi mu{karac,
mu{karac de~ko.
@BUN/DRVE]E/NOVINARKE/ Hor golih `ena koje se
maskiraju (koriste mimikrijom)
DEVOJKA POTOK/DEDA MRAZ/SMRT/ @ena majka

U komadu nema muzike. Svi zvukovi koji se proizvode tokom komada, su

glasovi glumaca. Glumci su i veliki deo scenografije.
@bun je hor glumica sa velikim lepezama koje su u obliku li{}a
razli~itih boja, koja se mewaju kako se mewaju godi{wa doba.
Prvobitno Ra je pisan kao mu{karac, a Luna kao devojka. To nije
pravilo, zapravo wihov pol uop{te nije bitan i mo`e biti obrnut.

268

Ana Rodi}

1.
LETO
[uma. Luna ima povez preko o~iju. Ra joj prilazi sa le|a i skida joj povez.
LUNA:

Gde si me ovo doveo Ra? Sever, jug, istok, zapad, na koji smo to
kraj sveta stigli?

RA:

Kraj starog, i po~etak novog sveta, qubavi!

LUNA:

Koja je ta~ka, ta~ka kraja, a koja je ta~ka novog po~etka?

RA:

Zar jedna ta~ka ne mo`e da bude i po~etak i kraj?

LUNA:

Ako se spajaju kraj i po~etak, onda }e novi po~etak biti ubrqan

starim krajem, i ne}e biti ~ist. A ja ho}u novi, ~isti po~etak sa
tobom Ra!

RA:

Koliko si lepa, Luna.

LUNA:

Koliko si veliki Ra.

RA:

Ose}a{ li vetar qubavi, kako lagano struji, kao da nas miluje?

LUNA:

Ne ose}am ni{ta sem tvog pogleda na sebi. Uvukla sam ti se u

usta dok si spavao.

RA:

Zato sam ja danima tako neobja{wivo sit. Dobro je da si mi

rekla.

LUNA:

Obe}aj da me tvoj organizam nikada ne}e izbaciti iz sebe Ra!

Ra se namr{ti.
LUNA:

Gledaj me! Obe}aj da nas niko, niko nikada ne}e prona}i!

Ra raspakuje veliki zeleni ranac.

RA:

Gde su tvoje stvari?... Samo ovo?

LUNA:

[ta }e mi bilo {ta drugo?

RA:

Zauvek si pobegla od sveta sa jednom spava}icom, paklom cigara

i kompakt diskom ... {ta je ovo?

LUNA:

Erika Badu.

RA:

A na ~emu }e{ da slu{a{ Eriku Badu?

LUNA:

Nisam razmi{qala...

RA:

Dobro...

LUNA:

Pitaj me ponovo.

RA:

[ta da te pitam?

Ku}a u {umi

269

LUNA:

Pitaj: [ta si ponela sa sobom Luna?

RA:

[ta si ponela sa sobom Luna?

LUNA:

Samo svoje golo telo i svoju beskrajno veliku qubav prema tebi!

Ra ostavqa ranac i po~iwe da je grli.

LUNA:

@elim da mom telu radi{ sve {to ti padne na pamet od sada pa

zauvek, ovog trenutka ja ti ga poklawam, i ono vi{e nije moje,
samo je tvoje - ~ini sa wim {ta ti je voqa!

RA:

Kako da uzvratim tako velikodu{nom i vrednom poklonu?

LUNA:

Svojom ve~nom qubavqu!

RA:

To je trgovina mlada moja qubavnice...

LUNA:

U toj trgovini ja sam spremna da budem prevarena. Ako me ne

bude{ voleo, ono }e svakako ostati tvoje.

Ra se naglo odmakne od we.

LUNA:

... [ta je bilo? [ta sam pogre{ila?

RA:

Ni{ta qubavi. Ti si, qubavi, toliko ~ista, toliko savr{eno

~ista da ne ume{ da pogre{i{. ^ak i kad bi htela.

LUNA:

Za{to onda Ra?

RA:

Pusti, Luna.

LUNA:

Jel do mene Ra?

RA:

Pusti Luna.

Luna obema rukama zatvori o~i i okrene se ka horu `bunu. One spuste
li{}e i puste zvuk od koga se ona trgne. On ih o~igledno nije ~uo. Ona
skloni ruke sa o~iju u tom trenutku sirene se vra}aju u poziciju `buna.
RA:

Zna{ {ta }emo raditi ovde u {umi, na ovoj na{oj ta~ki sveta?

LUNA:

Skriva}emo qubav od zlih pogleda da je {to du`e sa~uvamo i da

nas niko ne urekne?

RA:

Mewa}emo prirodu. Od svakog drveta koje nam se u~ini zgodno,

od svakog kamena stvara}emo umetni~ka dela. Ti }e{ mi pozirati a ja }u tesati prirodu. Ulep{a}u je. Tako }emo putovati
dok ne umrem. Od jedne do druge ta~ke.

LUNA:

Molim te nemoj nikad da umre{!

RA:

Odavde }emo krenuti u osvajawe sveta. Ostavi}emo svoj prvi

otisak ba{ ovde. Ceo svet }e biti moja posledwa izlo`ba,
posve}ena tebi bo`anstvena qubavnice moja! Ti }e{ kad ja
umrem ostati jedina, najve}a i najpoznatija muza najve}eg me|u
velikima i onda }e{ i ti biti ostvarena!

270

Ana Rodi}

LUNA:

I daqe ne}u da umre{ i nek nikad nikad ne ostvarim, samo nemoj

da mi umre{! Tako te volim. Tako mnogo. Bez tebe bih `ivela u
odvratnom realnom svetu, morala bih da se svakodnevno suo~avam sa sobom. Mrzim da se suo~avam sa sobom. @elim da ne
postojim, da samo ti postoji{ i ja onda da sam tu da bi tvoje
postojawe bilo lep{e i veli~anstvenije.

RA:

Sedi na onu stenu koja ulazi u more. Idem po alat. Pusti neka ti
voda pokvasi haqinu. Oseti kamen pod sobom, dobro ga oseti.
Ho}u da ti i taj kamen postanete jedno, a ja }u onda napraviti da
tvoje lepo izvajano telo ve~no izlazi iz stene na kojoj si
le`ala.

LUNA:

Brzo mi se vrati Ra.

Ra odlazi, Luna le`i na kamenu. Jednom rukom zatvori o~i. Hor `bun
spu{ta li{}e sa lica i pu{ta zvuk potoka.
Iz potoka, izlazi devojka potok. Sve dok traje fantazija Luna dr`i
ruku preko o~iju.
LUNA:

To je bio on najve}i od svih velikih, moj qubavnik Ra... mi }emo

ovom kamenu dati umetni~ki oblik. O`ive}emo ga. Samo ja
moram predhodno da se koncentri{em i da ga osetim, pokvasi mi
haqinu, kako bismo udovoqile mom qubavniku, jer ja na ovom
kamenu moram da le`im mokra kada on do|e.

Devojka potok je miluje po nogama i bokovima, u tim pokretima ona

dodiruje i kamen. Luna u`iva na kamenu, kamen se lagano budi i podi`e i
on mazi Lunu. Devojka - potok poqubi kamen i nestane sa scene.
Luna vodi qubav sa kamenom.
Ra glasno dolazi. Kamen se povla~i. Luna spu{ta ruke sa lica.
RA:

[ta je Luna, izgleda{ kao da te je izbacila poplava!

LUNA:

Imam ne{to stra{no da ti priznam.

RA:

Ako }emo `iveti ovde, mora}e{ da se navikne{ na {umu, da

oseti{ prirodu, da se stopi{ sa wom. Prirode se ne treba
pla{iti, qubavi, sve ~ega smo trebali da se pla{imo ostavili
smo daleko iza nas.

LUNA:

Prevarila sam te. Sa kamenom.

Ra se nasme{i.
RA:

Vrlo poeti~no. Hajde da radimo.

LUNA:

Ne!

Ku}a u {umi

RA:

[ta je sad bilo?

LUNA:

Hajde da smislimo ne{to drugo.

RA:

[ta?

LUNA:

Pravi me od zemqe. Ti si moj Bog. Napravi me od zemqe.

271

Ra se ipak razne`i i zagrli je. Spusti alat.

RA:

Ne}emo dirati oblik tom kamenu, neka bude tvoj.

LUNA:

Mnogo sam sre}na {to smo pobegli od sveta. Jedino se brinem

Ra, kako }emo sada, ovde na na{em kraju sveta ostati va`ni za
dru{tvo?

RA:

A za{to misli{ da smo pobegli od sveta ako }e nam nedostajati

qudi?

LUNA:

Nije to zbog mene. Ne brinem se ja za sebe, nego zbog tebe. Bojim

se da si ti ipak naviknut na svoju slavu. Ceo `ivot si slavan,
nikada nisi bio sam, uvek si bio u velikom dru{tvu, ceo svoj
`ivot. Mo`da ti postanem dosadna.

RA:

Ti si qubavi jedina publika koju sam `eleo. Nema mesta tom

strahu.

LUNA:

Ve} vidim novine pune naslova: Uva`eni gospodin Profesor

Ra, najve}i ~arobwak ovoga veka, surovi kriti~ar vremena,
stvoriteq umetni~kih dela neprocenqive vrednosti, nestao sa
svojom mladom qubavnicom. Nema ih ve} neko vreme. Da li su
`ivi, neko ih je oteo? [ta ka`e wegova `ena, gospo|a Ra?

RA:

Moj mu` nikada nije imao qubavnicu! Toliko dobro poznajem

svoga mu`a! On je bri`an otac, po{ten ~ovek. Jeste da mu je
narav malo nezgodna, ali to je zato {to je on umetnik! Umetnici
su znate, posebna sorta qudi. Wih morate da pustite, znate, bez
pritiska na wihove osetqive du{ice. Morate imati sluha,
pratiti wihove umetni~ke faze.

LUNA:

... a kako to zna{ Ra? Kako zna{ da si se rodio kao umetnik?

RA:

Jednostavno zna{. Nema tu neke mudrosti. Talenat. Umetni~ki

talenat je ne{to {to sene sti~e, ne bira, wime se ne hvali. On
nije tvoja zasluga, on je tvoja sudbina.

LUNA:

A ti se ba{ hvali{ Ra. Non - stop se hvali{! Na sve strane!

RA:

Radom. Hvalio sam se svojim radom. Ja sam vredan i puno radim,

hvalio sam se time {to sam vredan ~ovek.

272

Ana Rodi}

LUNA:

Nije istina! Ba{ se stalno hvali{ kako si veliki! I pquje{ po

drugim umetnicima, i mrzi{ ih. Otvoreno ih mrzi{ i pri~a{
kako su glupi i netalentovani, sto puta si to pri~ao u mom
dru{tvu. I dugo ve} nisi radio, i kritika pi{e kako kako te je
vreme pregazilo. A ti nikako da napravi{ ne{to da im doka`e{
da gre{e!
Tokom duga~kog monologa, svetla se gase, snop svetlosti prati samo
Ra-ovo kretawe i leto se pretvatra u jesen.
RA:

Zato smo ovde ti i ja. Umetnik i muza. Sami na kraju sveta.

Vole}emo se do smrti. Jer `ivot je ni{ta. I qudsko telo je
tro{no. Kada smrt do|e po `ivot tela i du{a odleti oslobo|ena
zemaqskog pakla u mir i svetlost - telo se vra}a zemqi i predaje
se pred prirodom, pobe|eno wenim procesom. Jedino dela iza nas
ostaju. Na{a dobra dela i umetni~ka dela. Umetni~ka dela se
zatim, po smrti umetnika, prqaju velikim svotama para. Te pare
ostaju porodici ili raznim vlasnicima, od ruke do ruke kroz
razna vremena, ona traju, rekonstrui{u se, imitiraju, slave...
prqaju ih tu|e ruke tu|i pogledi, zavist, mr`wa, divqewe. Zato
}emo mi napraviti veliku izlo`bu u dogovoru sa prirodom. I
na{a dela ne}e mo}i da se ~upaju, prodaju, mewaju. Ne}e biti za
sva~ije o~i. I kada jednom do|e kraj sveta zajedno sa izabranima
osta}emo mi, kroz ono {to smo ostavili za sobom i dok bude vode
i vazduha, dok bude {uma bi}e i nas. I jednom kada planeta
nestane u svom bqesku - energija na{e umetnosti napusti}e
zemqu, kao {to su na{e du{e napu{tale na{a tela.

273

Ku}a u {umi

2.
JESEN
Svetlo se jako pali i viodimo da je stigla jesen. Luna je obu~ena za tu
priliku i nadzire se ku}a koju su po~eli da grade Faza 1 ku}e.
Luna i Ra grade ku}u tokom dijaloga.
LUNA:

Hladno mi je,mnogo mi je hladno. Ose}am se u`asno siroma{nom.

Fale mi sve one lepe stvari, izlasci ,vino, tvoja topla skupa
kola... odjednom mi sve to stra{no fali, a znam da }e me pro}i.
Ali eto, na trenutak... kad pomislim... malo mi zafali. Jel i
tebi tako ponekad?

RA:

Ne.

LUNA:

Ne nedostaju ti qudi?

RA:

O kojim ti meni qudima pri~a{ Luna? Olo{, glupaci, prosek,

jadnici! Niko zapamti, niko od wih nema hrabrosti da od svog
sopstvenog `ivota koji dr`i svojim sopstvenim rukama uzme ono
{to zaista `eli. Nesre}nici zarobqeni u sopstvenim strahovima, la`qivci, beski~mewaci...

LUNA:

Tako ru`no pri~a{ o celom svetu Ra! To nije lepo.

RA:

Na`alost, to je istina.

LUNA:

Toliko mi je ne{to te{ko Ra. Boli me u grudima. Pla~e mi se.

Bojim se da me ne napusti{.

Ra je zagrli.
RA:

Do|i qubavi...

LUNA:

Moja majka je stalno govorila kako je {teta da tro{im svoje

godine na tebe.

RA:

I {ta bi joj ti odgovorila?

LUNA:

Da su godine moje, i da }u ih ja tro{iti onako kako ja ho}u. Je li

to mudar odgovor Ra?

Pada no}, mesec je mlad.

RA:

Kada sagradimo ku}u u kojoj }emo provesti zimu, slede}eg prole}a po~e}emo da pravimo na{u izlo`bu, zapo~e}emo na{ rad.

LUNA:

Zna{ {ta ja mislim?Mislim da ti ne mo`e{ da voli{ moje telo

zato {to ne stvara{. Sve }u uraditi da o`ivi{. Ti stvaraj,
po~ni sada, a ja }u zavr{iti ku}u. Dovoqno }e nam biti za zimu.
I nemoj da misli{ da je to moja sebi~nost, ne radim ja to zato da

274

Ana Rodi}

bismo ponovo vodili qubav! Jer ja te toliko volim da mi vi{e

nikada ne moramo ni da vodimo qubav i ja nikada zbog toga ne}u
biti sa drugim mu{karcem. Samo nek nestanu tvoji mrakovi i
samo prekini da umire{ pred mojim o~ima svaki dan po malo, jer
moj `ivot bez tebe nema apsolutno nikakav smisao, apsolutno
nikakav!Jel me ~uje{!
RA:

Nisam primetio da me tako gleda{? Kada si po~ela da me vidi{

druga~ije?Ti nisi pokazala nikakvu `equ da budem u tebi- zato
nismo vodili qubav. Vaqda smo do{li da se oslobodimo a ne da
se zarobimo obavezama i pravilima. Ja sam smatrao da smo se
odabrali, ti i ja.

LUNA:

I jesmo. Stvarno jesmo. Oprosti, Ra.

RA:

Hajde da radimo. Hladno je, rad }e nas ugrejati.

Nastavqaju da grade ku}u.

LUNA:

Koliko volim na{u ku}u koju gradimo sopstvenim rukama, toliko je i mrzim. Ona nas razdvaja. Umara nas. Odvaja tebe od mene.

Ra se hvata za stomak. Veliki bol.

Luna mu pritr~ava, hvata ga.
LUNA:

Onog trenutka kada odlu~i{ da se vratimo, vrati}emo se.

RA:

Ni traga divqe, neobuzdane mladosti koju sam kod tebe tako

voleo... nema trunke samopo{tovawa! Jedva bi do~ekala da se
vrati{...

LUNA:

Nije istina. Zna{ da nije istina.

RA:

Znam samo da je u tebi sve mawe onoga {to sam voleo te prve
no}i. Nema idealne `ene. Ve~ne qubavi. Sve ste iste, na trenutak savr{ene, a onda se neprimetno pretvorite u nezasite
a`daje koje neprekidno tra`e i tra`e i tra`e...

LUNA:

[ta tra`im Ra?

RA:

Usisavate u sebe sve lepo u ~oveku, ostavite mu samo patwu i jad.

E, onda ste nesre}ne pa poru`nite. Mnogo poru`nite.

LUNA:

Jesam li ti ja ru`na sada Ra?

RA:

Ohola i ru`na. Trebaju nam drva za vatru.

Ra odlazi a `bun/Hor pu{ta zvuk vetra, sve se podi`e. Luna otvara {al.
Prilazi joj vetar.
VETAR: Nikada ne staj na put vetru.

Ku}a u {umi

275

LUNA:

Nemoj da pro|e{ pored mene vetru. Prohuji kroz mene... molim

te.
Vetar je zagrli. Vode qubav.
LUNA: Puni su mi bokovi tebe, hladni vetru.
Vetar odlazi.
RA:

Duvao je jak vetar.

LUNA:

Da.

RA:

Ra{~upao ti je pun|u.

LUNA:

Popravi}u je.

RA:

Odnesi drva u ku}u.

LUNA:

Done}u ti malo soka od vo}a.

RA:

Ne pita{ kako znam da }u umreti?

LUNA:

Ne.

RA:

Nisi vi{e radoznala?Srce mi je popustilo.

LUNA:

Tebi se Ra vi{e ne `ivi. Zato si me poveo u {umu.

RA:

Istina. Vi{e mi se ne `ivi.

LUNA:

Nau~i me da vajam.

RA:

Sigurno se ne}e{ spaliti na mom grobu.

LUNA:

Nau~i me i ja }u biti tvoja snaga. Iskoristi me. Napravi svoju

figuru. Po{to potomstvo samnom kako sam ka`e{ ne mo`e{ za
sobom da ostavi{, a ceo smisao svake veze je da se ne{to iz we
izrodi, prenesi na mene svoje znawe. Mo`da se tako i ne{to
lepo kroz mene rodi {to si ti oplodio svojim znawem.
Luna odlazi u ku}u.
RA:
... bestidnice... lopurdo...
Vetar se vra}a.
VETAR: Zdravo Ra.
RA:

Stigla si?

VETAR: Ja sam mu{ko, zar se to ne prime}uje?

RA:

Mislio sam da se smrti obra}a u `enskom licu i da smrt nema

pol.

VETAR: A ti ~eka{ smrt?

RA:

A ko si ti?

276

Ana Rodi}

VETAR: Ja sam vetar.

RA:

Kada }e do}i smrt po mene?

VETAR: Ne znam, to mora{ wu da pita{.

RA:

[ta ti ho}e{?

VETAR: Da te malo produvam...

RA:

Za{to?

VETAR: Zato {to sam ja vetar, pa izme|u ostalog i to radim, produvavam.

RA:

Sva{ta.

VETAR: Ajde malo se otvori, {ta si se ...

RA:
Luna! Luna brzo do|i! Mu~i me vetar! Do|i da ga otera{!
Vetar ga produva i ode. Pada no}. Mesec je 2/4.
LUNA:

[ta se desilo? [ta vi~e{!

RA:

Produvao me je vetar!

LUNA:

Pa {to nisi u{ao unutra?

RA:

Nisam mogao! Zamisli, mogao je da me odnese! Nemoj vi{e nikad

da me napu{ta{! Ni na sekund! Jel si ~ula! Tako sam se upla{io!
Ja samo tebe imam Luna samo tebe na celom svetu! Za{to si me
ostavila i oti{la u ku}u, mogao je da me ubije vetar a ti ni{ta
ne bi uradila!

LUNA: Ne dam ja vetru da te dira vi{e!

Luna poku{ava da ga uvede u ku}u, on se brani.
RA:

Ne}u da legnem. Ho}u da di{em ~ist vazduh.

LUNA:

Dobro.

RA:
Ne radi{ to dobro, daj da ti poka`em... ovako...
Ustane ka woj.
LUNA:

Daj da probam, ajde sedi, nemoj da se zamara{.

RA:

Ne, Luna, ne tako, pokazao sam ti kako! Daj mi onu granu da ti

poka`em mesto gde treba da po~ne{.
Luna mu dodaje granu.
RA:

Tu.

LUNA:

Dobro.

RA:
Ne, ne, ne, ne tako!
Udara je {tapom po glavi, ona be`i.

Ku}a u {umi

RA:

277

[to be`i{ kukavice, koristi{ to {to si br`a i pokretnija, e

sad }e{ da vidi{ koliko sam ja brz i pokretan!

Ustane i po~ne da je tu~e.

LUNA:

Nemoj Ra, nemoj molim te opet da me bije{! Obe}ao si! Rekao si

da me ne}e{ vi{e tu}i!

RA:

Kako si tako glupa!? Kako si tako glupa!?

LUNA:

Nemoj, Ra molim te, evo, sve }u uraditi kako si mi rekao...

Prekine da je bije. Ona sklup~ana na zemqi le`i.

RA:

Izvini. . Izgubio sam kontrolu... Kad me toliko nervira{!

Potpuno si dekoncentrisana!

Pomogne joj da ustane. Ona ga zagrli. On joj skloni ruke, ipak ne`no.
Luna radi i {mrca. Ra se dr`i za glavu.
Zvuk kola. Luna se okre}e.
LUNA:

Kola! Kola Ra! Odakle dolazi zvuk!?

RA:

Halucinira{ Luna.

LUNA:

Sve je bli`e, sve je bli`e, ~uje{ kola Ra! Na}i}e nas!

RA:

Nema kola, smiri se.

LUNA:

Odlaze, kola odlaze Ra, trebali smo da vi~emo...

RA:

Dobro, ajde, polako...

Kola se vra}aju.
LUNA:

Ovde smo! ^ovek umire!

Zvuk kola nestaje. Ra se smeje.

RA:

Koliko si ti luda.

LUNA:

Znam da si i ti ~uo kola!

RA:

Da, jesam, ako }e ti biti lak{e.

LUNA:

Za{to me pravi{ ludom Ra?

RA:

^ovek umire! Ko umire? Jel ja izgledam kao ~ovek koji umire?

LUNA:

Pro{la su kola. Zaista su pro{la kola. Mogli su da nas na|u...

RA:

Nema kola. Duboko smo u {umi. Niko nas nikada ne}e na}i. Niko
nikada. Pomiri se sa tim. Pona{aj se kao ~ovek, a ne kao
kukavica... Mnogo sam se umorio, mora{ da pazi{ da me vi{e ne
nervira{ toliko. Budi pa`qiva prema meni, prekini da me
mu~i{.

278

Ana Rodi}

LUNA:

Uostalom rekao si da si bolestan i sad }e{ jo{ i dobiti upalu

plu}a! Kako ja da te le~im od upale plu}a?

RA:

Pa ti si `ensko, va{ rod je vekovima optu`ivan za ve{ti~arewe, za magiju, `ene su se u prirodi dobro snalazile, vidale
rane ratnicima, le~ile su ih travama, ajde da vidimo koliko je
pra znawa u jednoj devojci postavqenoj u {umu na po~etku 21
veka?

LUNA:

Ja sam ustvari nekakav eksperiment za tebe? [ta ho}e{ ti od

mene uop{te? Za{to nisi oti{ao sam da umre{ u {umi?Znam ja
za{to, zato {to si ti kukavica. Matora, cini~na, usrana kukavica koja ne mo`e da veruje da }e umreti! A mo`da ni ne}e{ da
umre{, mo`da si sve izmislio da bi me kiwio! To li~i na tebe.
Sadisto! Otkud ti zna{ da }e{ umreti? To niko ne zna! Smrt
dolazi onda kada se najmawe ~ovek nada, kao i sve drugo u `ivotu!

RA:

Smrt se glupa~o najavi. A to ne zna{ zato {to si glupa . Kao {to

zna{ da li si se rodio poseban ili ne, tako i kad vreme do|e
samo se probudi{ i zna{ da je kraj tu. Ne zna{ ta~no jo{ koliko,
koji je to trenutak, koji je to dan. Ali zna{ da je uskoro. Smrt te
tako priprema da te odvede. Meni se javila. Tro{im zadwe dane.
Svestan sam toga. Ne pla{im se ni malo. i tako ovde sa tobom ja
~ekam srmt dostojanstveno, koliko mi tvoje dru{tvo dozvoqava
da sve bude dostojanstveno.
Ja sam umetnik, vi{e bi}e i ja se radujem smrti.

LUNA:

Mislim da je glupo sve {to si sada izgovorio.

RA:

Onda sam obavio posao tvoj lewog oca i tvoje zaludne majke.
Pomogao sam ti da po~ne{ da misli{!

LUNA:

Odvratan si.

On svu~e deo garderobe sa we, Luna se odmakne od wega sama se skida, on je

gleda.
RA:

Nema pipawa?

Luna odmahne glavom.

RA:

Samo malo Luna.

LUNA:

Hladno mi je.

RA:

Do|i da te ugrejem... Ne voli{ me vi{e, onako ko ranije vi{e i

od sebe?

LUNA:

Ne znam.

RA:

Obuci se droqice, bila si dobra.

279

Ku}a u {umi

3.
ZIMA
Pao je sneg. Sve je pod snegom. Luna ga iznosi u sklepanim drvenim
kolicima. Devojke `bun su sada drve}e pod snegom.
RA:

Ho}e li se ova zima ikada zavr{iti?

LUNA:

Mo`da je Nova Godina?

RA:

Zar je to bitno?

LUNA:

Mo`emo da se pretvaramo da je Nova godina i da smo u na{oj

kafani i ja sam u glamuroznoj haqini i pevam ti pred svima, ti
se smeje{ {iroko i lepo a svi {u{kaju i zavide nam na na{oj
qubavi.

RA:

Zaista ti nedostaje prokleti grad.

LUNA:

I moji roditeqi. Svaku no} mislim na wih. Mora da im je

stra{no {to ne znaju gde sam.

RA:

Ne znaju ni da li si `iva.

LUNA:

Znaju.

Udara {tapom ka woj, ona se izmakla, izbegla je udarac.

RA:

Izdala si me!Glupa la`qivice! Znao sam da si me izdala!

LUNA:

Nisam te izdala! Samo sam ostavila poruku da sam pobegla sa

tobom i da se ne brinu, da }e{ ti voditi ra~una o meni!

Ra baca {tap, daleko od sebe.

RA:

Tvoji glupi roditeqi, oni su krivi, nisu te napravili kako

treba! Zato si takva kakva si!

LUNA:

E sad mi je stvarno dosta! Zar nema{ trunku po{tovawa za sve

{to radim za tebe! ^amim po {umama, snalazim se za hranu kao
neardentalac, ~istim za tobom, kuvam bqutave ~orbe od trava na
vatri, lovim po {umi, vidi {ta si napravio od mene! @ivotiwu!
Robiwu! Nosim te, kle{em kamen,...

RA:

Kolko se se}am na po~etku ove avanture si se i tucala sa

kamenom, pa sad sigurno imate boqi odnos...

Luna mu lupi {amar.

LUNA:

U}uti! U}uti vi{e!

Ra }uti.
LUNA:

Dokle sad misli{ da }uti{?

280

Ana Rodi}

RA:

Tukla si me.

LUNA:

Nisam te tukla, udarila sam te da za}uti{, jer sam pukla. Nisam

te tukla, ne prenema`i se. Ajde da se pomirimo, izvini.

RA:

Nemoj nikad vi{e da me udari{ Luna. Zna{ koliko te ja volim.

Zna{ koliko sam slab i bespomo}an, ru`no je koristiti moju
slabost za i`ivqavawe...

LUNA:

Nisam se i`ivqavala, samo si preterao, nemoj vi{e da preteruje{!

RA:

Da li bi ipak oti{la do sela po lekove za mene. Ne mogu vi{e da

trpim ovu slabost?

LUNA:

Zar je blizu neko selo?

RA:

Jeste.

LUNA:

Za{to onda nismo u selu nego u {umi?

RA:

Zato {to bi ti onda pozvala nekog da do|e po tebe i ostavila bi

me samog.

LUNA:

Nikad te ne bih ostavila, ne mogu da verujem {ta slu{am, gde je

selo, odmah }u oti}i po lekove!

RA:

Ne}u da ti ka`em, oti}i}e{ i nikad se ne}e{ vratiti. Zauvek

}e{ me napustiti, ostavi}e{ me u {umi da mi se osveti{ za sve
{to sam ti uradio. A kad do|u po mene i vide me ovakvog... ne}u
se vi{e nikada vratiti. Ni po koju cenu. Do{ao sam da umrem
ovde tu }u i ostati .

LUNA:

Ra, ne}u, ne}u oti}i, ne}u nikog dovesti, obe}avam, ima{ moju
~asnu re~. Reci mi gde je selo, uze}u lekove, vrati}u se le~i}u te
i bi}e ti boqe...

RA:

Sme{na si.

LUNA:

Onda crkni od upale plu}a. Tvoj izbor.

RA:

Ne trebaju meni glupi lekovi. Pevaj mi Luna.

LUNA:

Sad je zima i priroda spava. Peva}u ti na prole}e.

RA:

Kakav si ti lutko pogre{an izbor bila.

LUNA:.

@ive}e{ ti jo{ sto prole}a. Na{e vreme tek dolazi. Nemoj da

me ne voli{ Ra.

Odlaze u ku}u, mrak, mesec svetli 3/4.

281

Ku}a u {umi

4.
ZIMA
Budi se slede}i dan. Sa prvim zrakom sunca, Luna izlazi, cepa drva, hvata
zeca, odnosi ga u ku}u, zec skvi~i. ^uju se samo glasovi.
RA:

Jel mo`e{ malo ne`nije da koqe{ te `ivotiwe, sav se naje`im!

LUNA:

Koqi ih ti ako ume{ boqe.

RA:

Ne mogu, ja sam umetnik, ja sam plemenita du{a. Nisam ja kao vi

ostali. Ja stvaram, ne uni{tavam.

LUNA:

Nemoj molim te, rasplaka}u se.

Izlaze napoqe.
RA:

Mo`e{ bar da opere{ ruke od krvi, ostavqa{ mi fleke po

kolicima i posle mi smrad krvi u|e u nos, pa mi je muka po ceo
dan.

LUNA:

Potok je leden.

RA:

Pa ti je lak{e da smrdi{ nego da se pere{?

Luna opere ruke.

RA:

Jel hladno?

Luna ga ignori{e.
RA:

No}as nisam dobro spavao. Mislio sam da }e{ da me ubije{ na

spavawu. Kad te gledam kako hladnokrvno koqe{ jadne, nedu`ne
`ivotiwe, koje ti nisu ni{ta skrivile, odmah vidim kako mene
koqe{ na spavawu.

LUNA:

Boqe bi ti bilo da bar ne{to radi{, mawe bi imao vremena da

smi{qa{ te gluposti...

RA:

Nemam ja {ta da radim, kad ti sve radi{! To si namerno tako

napravila, ho}e{ da me izludi{ neradom!

LUNA:

Ho}e{ da radi{? Lepo! Ajde oderi zeca.

RA:

Ne mogu da derem zeca, zna{ da ne mogu to da uradim!Zato mi to i

predla`e{, zato {to zna{ koliko se grozim mrtvih `ivotiwa.
Pogotovu kada su male.

LUNA:

Kako onda nema{ problem da ih jede{?

RA:

Kad su skuvane, ti si ih ve} svojom kasapskom rukom isekla na

komadi}e pa mi vi{ene li~e na `ivotiwe. Ne bih ja ni jeo jadne
ze~eve, nego moram zbog zdravqa.

282

Ana Rodi}

LUNA:

Dobro. Ja }u odrati zeca.

RA:

Odvratna si mi. Kako mo`e{ da dere{ tu malu ne`nu `ivotiwu...

LUNA:

Zato {to sam odvratna. Ajde malo ~itaj kwigu.

RA:

Mora{ da mi je donese{. Zna{ da ne mogu da se kre}em.

LUNA:

Mo`e{ nego ne}e{, toliko sedi{ i le`i{ da }e ti atrofirati

svi mi{i}i, bilo bi ti boqe da se potrudi{ pa da bar jednom
dnevno pro{eta{ oko ku}e.

RA:

Molim te qubavi donesi mi kwigu.

Luna mu donese kwigu.

RA:

Ti sad nastavi da radi{ na mom kamenu. Samo pa`qivo...

Luna te{e kamen. Ra ~ita kwigu.

RA:

Nisam ti rekao tako...

LUNA:

Mislila sam da bi ti se dopalo.

RA:

Nisi ti tu da bi mislila... malo glupo ni{tavilo u koje mi je

bilo prijatno da ulazim dok me je inspirisalo na to. Tvoja
funkcija se svodi na doma}icu i radnika.

LUNA:

Za{to me toliko mrzi{ Ra?

RA:

Zamorna si. Jadna u svojoj poslu{nosti. Ti si stvar. Na`alost

ti si stvar.

LUNA:

Ti si me ubio Ra! Se}a{ se, se}a{ se {ta smo se dogovorili, da

ova {uma bude mesto na kome }e{ ti o`iveti!Dogovorili smo se
da ulep{amo prirodu, da ja budem tvoj model, da ti ostavqa{
svoje tragove vajaju}i moje figure po {umi! I {ta se desilo?
Po{to si nesposoban i mrtav da stvara{ i daje{ `ivot bilo
~emu, ti si odlu~io da uni{tava{. Moji su mrtvi tragovi svuda
po {umi Ra! Ja sam po {umi ostavqala za nama svoje mrtvo srce,
svoje mrtvo telo koje nisi hteo da voli{, svoju mrtvu du{u!
Zna{ {ta sam ja sad? Ja sam `ivi mrtvac! Pogledaj me! Ja sam
tvoj posledwi rad! Moji mrtvi par~i}i razbacani po {umi su
tvoja posledwa izlo`ba!Ja sam u ovoj {umi umrla, a ne ti!

RA:

Kada sam te uzeo bila si ni{ta, sad si ipak postala ... ne{to,
mora se priznati.

LUNA:

[ta? [ta sam to postala?

RA:

Ne{to svakako grozno.

Luni je ipak `ao wega.

Ku}a u {umi

LUNA:

Izvini. Popravi}u se.

RA:

To je nepopravqivo. To si ti. Jedan u`as.

283

Luna je zatvorila o~i rukama. Pojavquje se devojka u pla{tu dedaMraza. Nosi srebrni {tap. Staje prvo ispred Lune.
Luna pla~e.
RA:

Ne zabu{avaj na tom kamenu ina~e ga nikada ne}e{ zavr{iti, a

zna{ koliko mi je to va`no!Lewivice bezobrazna, namerno
radi{ sporo, danima, namerno da bi me nervirala!

Devojka pro|e pored we, iza wenih le|a obrne pla{t sa druge strane.
Pla{t sa kapuqa~om je crn, izvu~e iz {tapa se~ivo, transformisala se
u smrt. Luna kle{e kamen, smrt prilazi sa le|a profesoru Ra koji ~ita
kwigu. On se okre}e.
RA:

Do{la si po mene... nemoj molim te da me uzme{, uzmi wu, ona je i

tako potpuno beskorisna, ja sam veliki umetnik, svet }e samnom
mnogo izgubiti, sa wom ne}e ni{ta dobiti... uzmi je i meni daj
wenu snagu... opravda}u sva o~ekivawa nebeskih sila...

Smrt ga poqubi u usta, uzela mu je `ivot.

Luna ga ne gleda.
LUNA:

A mo`da je no}as zaista Nova godina!Mogli bi da napravimo

malo slavqe, evo sad sam opet ru`no mislila, i odmah me pe~e
savest... to zna~i da te ipak mo`da volim. ^udoje koliko ~ovek
mo`e da istrpi... Ra? Ra!?

Okrene se i vidi da je mrtav. Zagrli ga i pla~e.

LUNA:

Ne! Nisam tako mislila!Qubavi moja, nemoj da umre{ molim te,

nemoj da umre{, nisam tako mislila! Molim te vrati se, molim
te, vrati se Ra, {ta }u sad ja bez tebe...

Okrene se i pogleda u kamen, krene da ga kle{e svom snagom. Pada no}.

Mesec je pun.
Luna zavr{ava figuru. Vadi lopatu, kopa. Sahrawuje ga, ne pla~e. Sahrawuje ga ispod kamena. Tr~i kroz {umu. Drve}e je zaustavqa. Vetar jako
duva.
Vetar se smiruje. Luna odlazi iz {ume.

284

Ana Rodi}

5.
PROLE]E
Ku}a u kojoj su `iveli, drve}e scenografija.
Kamena figura, je i nadgrobni spomenik. Velikim slovima pi{e: Profesor Radmilo Raspopovi}, godina ro|ewa i smrti (1940-2001). Na wihovoj ku}i pi{e MUZEJ PROFESORA RASPOPOVI]A. Ceo deo je
ogra|en drvenom ogradom.
Devojke sirene, `bun,drve}e/ su novinari. ^ekaju da stigne Luna. Dve
pri~aju, dok tre}a fotografi{e, ku}u i spomenik.
NOVINAR 1: Kada misli da se pojavi simpati~na droqica, za pola sata
moram da se javim u redakciju, a u ovoj vukojebini nemam
domet.
Gleda u mobilni, poku{ava da na|e mesto na kome }e biti u mre`i.
NOVINAR 2: Meni to zvu~i romanti~no... vodili su qubav u prorodi,
sakriveni od sveta, i ja bih mo`da tako... a {ta ka`e{?
NOVINAR 1: Ka`em da je to ~i{t egzibicionizam. Eto {ta ka`em.
Velika `rtva za veliki `ivot. Mala je platila cenu svoje
slave. To ti je to.
Luna u crnoj mini haqini bez rukava, sa crnim nao~arima za sunce izlazi
iz ku}e, Staje pored figure.
LUNA:

Izvolite sa pitawima.

NOVINAR 1: Koliko ste ta~no vremena proveli u {umi?

LUNA:

Nisam imala nikakvu orjentaciju o vremenu, to }ete vi

sigurno boqe utvrditi.

NOVINAR 2: Koliko je dugo profesor Radmilo Raspopovi} pravio svoje

posledwe delo?
LUNA:

Zavr{io ga je par dana pred smrt.

NOVINAR 3: Delo je zaista sjajno. Druga~ije od svih wegovih dosada{wih radova. Je li ga posvetio vama?
LUNA:

Posvetio ga je svojoj supruzi gospo|i Raspopovi} i wihovoj

deci. Dok je radio samo je o wima pri~ao. Jako su mu
nedostajali.

NOVINAR 1: Odakle je potekla ideja da se preselite u {umu? Na televiziji ste rekli da je profesor Raspopovi} nazivao va{u
ku}u u {umi krajem sveta. Jeste li vi to zajedno pobegli na
kraj sveta?

285

Ku}a u {umi

LUNA:

Nismo pobegli. Ali on jeste ovo mesto nazivao krajem

sveta.

NOVINAR 2: Imate li ideju za{to je izabrao Durmitor za kraj sveta?

Za{to to nije mogao da bude Pariz ili Wujork? Profesor
je imao novca da izabere bilo koju drugu ta~ku za kraj
sveta. ^udan izbor, prizna}ete.
LUNA:

Hteo je da se skloni od grada uop{te.

NOVINAR 3: Mo`da je profesor hteo da se skloni iz na{eg grada na

neko vreme,ho}u ustvari da vas pitam ima li ta odluka veze
sa aktuelnom politi~kom situacijom, kako svi znamo, profesor nije bio u milosti nove vlasti.
LUNA:

Mi nismo govorili o politici. Umetnost je iznad politike. Wegov odlazak nije imao nikakve veze sa politi~kom
situacijom. On se nikoga nije bojao. Zaista nije...

NOVINAR 1: Kako ste zapravo oti{li?

LUNA:

Profesor Raspopovi} vi{e nije mogao da radi u gradu.

Planirao je da se vrati ~im zavr{i skulpturu . Na`alost
bolest ga je zatekla, bio je slabo pokretan, kola su nam
ukrali i nismo mogli da se vratimo.

NOVINAR 2: Za{to vi niste otr~ali do sela po pomo}?

LUNA:

Profesor je hteo da prvo zavr{i svoj rad. Za wega je

umetnost bila va`nija i od `ivota.

NOVINAR 2: Ja }u biti direktna, ono {to zanima na{u javnost je: Da li

ste vi bili qubavnica profesora Raspopovi}a?
LUNA:

Nisam... Profesor je jako voleo svoju `enu i nije imao

qubavnice.

NOVINAR 1: Za{to je onda sa vama oti{ao u {umu?

LUNA:

Ja sam bila wegov u~enik, pa se iz na{eg zajedni~kog rada

izrodilo lepo prijateqstvo. Bila sam wegov u~enik...

NOVINAR 2: Kako je izgledao pred smrt, je li bio slab?

Iza wih se pojavquje mladi}/ kamen, vetar/ i gleda iz daqine, ona ga ne
vidi.
NOVINAR 3: Ho}ete li objaviti kwigu o `ivotu u {umi?
NOVINAR 1: Da li je `eqa profesora Raspopovi}a bila da wegov zadwi
rad bude wegov nadgrobni spomenik?
LUNA:

Jeste... jeste...

286

Ana Rodi}

NOVINAR 3: Jeste li vi ne{to radili?

LUNA:

Jesam. Moji radovi su u ku}i mojih roditeqa.

NOVINAR 2: Mo`emo li uskoro o~ekivati va{u izlo`bu?

LUNA:

Da, nadam se krajem godine.

NOVINAR 2: I jo{ jedno pitawe...

LUNA:

Gotovo je sa pitawima...

Luna odlazi, novinari ostaju da fotografi{u ku}u i skulpturu. Luna

seda na klupu, pored we seda mladi} /kamen, vetar/.
MLADI]:

Izvinite gospo|ice, {ta se ovde de{ava.

LUNA:

Pitajte novinare, oni }e vam boqe objasniti.

Luna pali cigaru i okre}e mu le|a.

MLADI]:

Ja sam Nikola,
(Pru`i joj ruku)
i ne volim novinare, voleo bih da ~ujem od vas.

LUNA:

(I daqe ne reaguje na wega)

Ovde je sahrawen profesor Raspopovi}...

MLADI]:

Ko?

LUNA:

^uveni vajar, odakle ste vi?

MLADI]:

Nisam odavde, slu~ajno sam tu zalutao, bavim se prou~avawem retkog biqa, Nikola...

Luna mu pru`i ruku.

LUNA:

Lucija Nasti}.

MLADI]:

Ako se spoje prva dva slova imena i prva dva slova prezimena dobije se nadimak Luna... sigurno vas je neko nekada
tako zvao...

LUNA:

Zanimqivo. Nije, niko nikad.

MLADI]:

A {ta vi radite tu, za{to vas slikaju?

Luna mu okrene le|a.

LUNA:

Nisam ja ba{ tako naivna kao {to mislite!

Mladi} polako izvla~i diktafon iz yepa i pa`qivo ga ukqu~uje dok

izgovara slede}u repliku.
MLADI]:

Ne razumem o ~emu govorite?!

Stavqa diktafon u predwi yep sakoa da bude bli`e woj.

287

Ku}a u {umi

LUNA:

Sva ta pitawa, kao mrzite novinare, kako da ja budem

sigurna da vi niste novinar? I tako ste mi u`asno poznati!
Polako se pojavquje mlad mesec.
MLADI]:

Luna, vidite, pojavio se mesec a tek je pet sati popodne!

LUNA:

Molim vas da me tako ne zovete, to nije moje ime.

MLADI]:

Mlad mesec. U narodu postoji verovawe da kad se na mlad

mesec osoba uhvati za ne{to srebrno i zamisli `equ, ta
`eqa }e se sigurno ostvariti, evo ja imam srebrni upaqa~,
i zami{qam svoju `equ, ho}ete i vi?
Luna ga ignori{e.
MLADI]:

Taj profesor...

LUNA:

On je mrtav.

MLADI]:

A vi?

LUNA:
Ja sam kao {to vidite `iva.
Pogledaju se i nasme{e se jedno drugom.
MLADI]:

U to ne sumwam.

LUNA:

Ja sad moram da idem. Bilo mi je drago, Nikola. Ovde ne

raste retko biqe, verujte mi na re~. Tra`ite retko biqe
dubqe u {umi.

MLADI]:

A mo`da ste ba{ vi taj redak cvet koji tra`im Lucija

Nasti}...

LUNA:
Onda me potra`ite u gradu, Nikola.
Luna odlazi, on se sme{ka za wom, vadi diktafon, malo ga gleda.
Prilazi mu jedna od novinarki.
NOVINAR 1: I jesi li ne{to izvukao?
MLADI]:

Nisam, jel ima{ wen telefon?

NOVINAR 1: Imam. A o ~emu ste onda onoliko pri~ali?

MLADI]:

O retkom biqu...

NOVINAR 1: O ~emu?
MLADI]:

Draga koleginice, nastavi}emo razgovor u gradu. Dobi}u

pri~u! Lucija Nasti}. Luna? Dobar po~etak za iluziju. A?!
Poqubi je i ode na stranu na koju je Luna oti{la.

KRAJ