METODOLOGIJA PRORAUNA I PROCENA ENERGETSKE

EFIKASNOST ZA STAMBENE ZGRADE

CALCULATION METHODOLOGY AND ENERGY EFFICIENCY
ESTIMATION FOR RESIDENTIAL BUILDINGS TITLE
dr Biserka Markovi* i mr Slobodan Samardi**
Graevinsko Arhitektonski fakultet u Niu, Aleksandra Medvedeva 14*
Niprojekt projektovanje, Obrenovieva 12-20**

Abstract: In this work, a part of the project [1] result is shown, which has a goal to suggest
the calculation methodology and energy efficiency estimation for residental buildings. The
analysis of legal frames and important regulations from this field in the EU states and in
Serbian Republic is presented, based on which directions for the improval of the national
standards are suggested. The methodical approach is based on the phase implementation of
the EPBD directive (2002/91/EC) adjusted to the local conditions so as to make a step toward
accepting and introducing certain European standards into the new national standards for the
thermal protection of residential buildings and efficient consumption of energy in residential
buildings. Presented and suggested methodology is the one according to the Slovenian
standard SIST EN 832, as the adequate method for Serbian Republic in the transition phase
toward complete implementation of the EPBD directive. Simultaneous calculations for the
estimation of energy performance of the pilot residential building done according to the
domestic and foregin methodologies confirmed the necessity of improving the domestic
standards and introducing the new calculation methodology in order to harmonize the
regulations in Serbian Republic with the EU regulations.
Key words: energy performance, energy efficiency, calculation methodology
residential building, an apartment house, the welling house, tenement house
1. UVOD
Polazni dokument u istraivanju je direktiva 2002/91/EC evropskog parlamenta i saveta o
energetskoj efikasnosti zgrada, koja obuhvata zahteve u odnosu na jedinstvene metodologije
prorauna energetskog bilansa zgrade u dravama lanicama evropske unije, minimalne
standarde energetske efikasnosti zgrada, obaveze energetske obnove pri opsenim
renoviranjima veih zgrada, uvoenje energetske legitimacije zgrada, redovne preglede veih
ureaja za zagrevanje i klimatizaciju i starije sisteme grejanja. iri pravni okvir predstavlja
evropska direktiva SAVE (93/76/EEC) za smanjenje emisije CO2 poveevanjem energetske
efikasnosti zgrada i kojom se lanice EU i drave kandidati obavezuju u smislu razvoja i
sprovoenja programa u oblastima: obrauna potronje energije za zagrevanje i pripremu
tople vode prema stvarnoj potronji, usvajanja stroe regulative za toplotnu zatitu zgrada,
usvajanje pogodbenog finansiranja projekata efikasnog korienja energije u javnom sektoru,
energetske preglede velikih potroaa, redovne preglede kotlova i uvoenje energetske
legitimacije za zgrade.

Zakonom o energetici republike Srbije predvia se da Agencija za energetsku efikasnost

u okviru strunih poslova na unapreenju uslova i mera za racionalnu upotrebu i tednju
energije i energenata, a u postupku pripreme Strategije razvoja energetike, priprema i predlae
tehnike i druge propisa koji se odnose na poveanje energetske efikasnosti i zatitu ivotne
sredine. Imajui u vidu injenicu da republika Srbija jo uvek nema meunarodne obaveze u
odnosu na navedene dokumente o efikasnom korienje energije u zgradama, jedino se
standard JUS.UJ.5.600, moe smatrati tehnikim propisom iz te oblasti utede energije. S
obzirom da metodologija prorauna prema ovom standardu nije usklaene sa evropskom
regulativom, namee se potreba za usvajanjam nove metodologiju prorauna i procenu
energetske efikasnosti zgrada. Cilj ovog projekta je da predloi smernica za izradu nove
metodologije prilagoene lokalnim uslovima i naini korak ka prihvatanju i uvoenju
odgovarajuih evropskih standarda u nove nacionalne propisa za toplotnu zatitu zgrada i
efikasno korienje energije u zgradama i doprinese harmonizaciji nacionalnih i evropskih
propisa ime bi se dobilo bi se na vremenu za njihovu implementaciju u praksi.
2. STANJE REGULATIVE U OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI
Posmatrano iz dananje perspektive na tretman energetske efikasnost (EE) i zgrada u
zemljama Evropske Unije (EU), situacija je sledea:
Preduzimane su brojne individualne mere, na nacionalnim nivoima, u proteklom
periodu, od strane mnogih zemalja, kako bi se poveala EE zgrada. Tako su propisi za
zgrade bili postepeno pootravani u poslednje tri decenije.
Izostajala je zajednika inicijativa da se ustanove Evropski propisi za zgrade.
Znaajna promena nastaje, od perioda usvajanja, pre svega, tri bitne Direktive EU,
Direktive 89/106/EEC, Direktive 93/76/EEC i Direktive 2002/1/EC, koje se odnose na
toplotnu zatitu zgrada i energetske utede.
Od tada regulativa evropskih drava bazira na setu CEN standarda u saradnji sa
nacionalnim institucijama za standardizaciju. Set CEN-EPBD standarda sastoji se od 43
naslova ili delova koji su grupisani prema oblastima koje ureuju: graevinska fizika tj.
proraun toplotnih i energetskih potreba zgrada, sistemi ventilacije, sistemi za grejanje i
pripremu tople vode u domainstvu, sistemi osvetljenja, inspekcija HVAC sistema i dva
kljuna standarda o izraavanju energetskih performansi i energetskoj sertifikaciji zgrada,
primarnoj energiji i emisiji CO2.
Directiva (EPBD) izmeu ostalog sadri zahteve u pogledu izrade generalnog okvira za
metodologiju prorauna energetskih performansi zgrada, minimalne zahteve u pogledu
energetskih performansi za nove zgrade kao i za renoviranje postojeih zgrada povrine vee
od 1000 m2.
Ovi zahtevi trebalo je da budu implementirani kod svih 25 drava lanica EU do
4.1.2006. godine.
Prikaz regulative i stanje implementacije u pojedinim dravama lanicama bie prikazano
u daljem tekstu.
2.1. Zakonska regulativa EU u oblasti energetske efikasnosti
DANSKA
Danska je izvrila kompletnu implementaciju EPBD do 1.1. 2006. godine. U Danskoj ve vie
godina vae striktni energetski zahtevi zasnovani na SBi-uputstvu 213: Energy demand in
building. www.sbi.dk/Be06. Regulativa se u osnovi ne razlikuje za nove i postojee zgrade.
Za nove zgrade se ne zahteva samo implementacija EPBD, ve i dodatnih 25 % utede
energije u poreenju sa ranijim zahtevima. Zahtevi u pogledu energetskih performansi vae za

sve tipove zgrada koje se zagrevaju najmanje na 15 C. Podela je izvrena na stambene zgrade
i nestambene zgrade s tim da se kod nestambenih ukljuuje i energiju za osvetljenje. Za sve
tipove zgrada uvedene su i dve klase niskoenegetskih zgrada. Zahtevi za postojee zgrade se
ne razlikuju u odnosu na zahteve za nove zgrade ve je bitna definicija uslova pod kojim
postojee zgrade treba da zadovolje uslove iz standarda.
Nae miljenje je da su zahtevi danskih standarda u ovom trenutku suvie teki za Srbiju
i da u prvoj fazi treba pokuati sa nekom vrstom prednormi ili prelaznih normi koji bi bili
dostini u roku od tri do pet godina.
HOLADNIJA
Pored Danske jo je jedino Holandija uspela da sprovede kompletnu implementaciju direktive
EPBD do 01.01.2007. godine.
Pored regulative za stambene zgrade u Holandiji postoji regulaiva za ocenu energetskih
performansi nestambenih zgrada NEN 2916:1998.
AUSTRIJA
Raunska metoda za izraunavanje energetskih pokazatelja zgrade u Austriji zasnovana je na
standardu EN 832. Pri proraunu se uzimaju u obzir klimatski podaci za konkretnu lokaciju,
kao i standardizovani klimatski podaci, tako da je omogueno meusobno uporeenje zgrada
na razliitim lokacijama.
Postopak prorauna je usvojen 1997. godine, unificiran i obavezan je za sve savezne
drave. Detaljna objanjenja o primeni regulative data su u dokumentu Energietechnisches
Verhalten von Gebuden koji predstavlja teniki dodatak normi za utedu energije i toplotnoj
zatiti (OIB-Richtlinie 6 Energieeinsparung und Wrmeschutz).
NEMAKA
Nemaki propisi u podruju toplotne zatite zgrade od 1995. godine zahtevaju za svaku novu
zgradu izdavanje energetske legitimacije. Obrazac je deo projektne dokumentacije i sadri
najznaajnije podatke o toplotnim karakteristikama zgrade iskazuje toplote potrebe za
zarevanje zgrade u odnosu na neto korisnu povrinu zgrade.
Po novim nemakim propisima (EnEV 2002; 2004 i 2006) ureeni su zahtevi za nove
zgrade i obnovu postojeih zgrada i bazirani su na energetskom bilansu cele zgrade uzimajui
u obzir veinu aspekata datih u aneksu EPBD. Za normalno grejane nove zgrade zahtevi se
postavljaju u odnosu na primarnu energiju.
Metode prorauna za stambene tgrade koje se zasnivaju na EN 832 ostaju na snazi.
EKA REPUBLIKA
eka se kao novi lan evrpske unije i zemlja u tranziciji oslonila na gornjoaustrijski model
izdavanja energetske legitimacije za zgrade. eka je u fazi pripreme novih propisa, koji
predvidjaju obvezno energetsko sertifikovanje zgrada, mada to vai sa za velike zgrade s i za
javne/dravne zgrade.
SLOVENIJA
U Sloveniji se jo neko vreme posle otcepljenja od SFRJ koristio JUS pravilnik, a od 2002.
godine u fazi kandidature za lanstvo u evropskoj uniji uveden je novi pravilnik o toplotni
zatiti i efikasnoj potronji energije u zgradama (Pravilnik TZURES). Pravilnik je nastao na
osnovi analize stanja i postavljenih ciljeva u odnosu na graevinsku trajnost zgrada, efikasnu
potronju energije i smanjenje emisije u tom sektoru. Pri tome su bili ispotovani zahtevi iz
oblasti preuzimanja pravnog poretka EU i relevantnih SIST standarda. Novi pravilnik donosi
najmanje dve sutinske novosti i uvodi novu raunsku metodu po SIST EN 832 za utvrivanje
energetskih tokova u zgradi i izraava ogranienja u obliku potrebne energije za zagrevanje
na jedinicu povrine ili zapremine zgrade (kWh/m2 ili kWh/m3). Novi zahtevi uvode
najmanje 30% smanjenje potronje energije u odnosu na prethodne (JUS) propise i pri
trenutnom godinjem prirastu novoizgraenih zgrada najmanje 60.000 MWh manje godinje
potrebe za toplotnom energijom uz 12.000 tona manju emisiju CO2 godinje.

2.2.Specifinosti domae zakonske regulative

Tehniki propis koji se odnosi na podruje graevinske fizike (toplotna zatita) kod nas je
Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za toplotnu zatitu zgrada, donesen 1970. godine i
objavljen u Slubenom listu SFRJ 35/70.
U obliku norme - standarda sa obaveznom upotrebom, usvojen je 1980. godine
JUS.UJ.5.600: Toplotna tehnika u graevinarstvu, tehniki uslovi za projektovanje i graenje
zgrada, koji uvodi nove zahteve za toplotnu zatitu zgrada, po kojima su vrednosti doputenih
koeficijenata prolaska toplote smanjeni za 30%. On obrauje kriterijume za najvee
dozvoljene toplotne gubitke objekata, minimalnu toplotnu stabilnost graevinskih
konstrukcija i kriterijume za projektovanje obodnih konstrukcija objekta sa aspekta
spreavanja povrinske i unutranje kondenzacije difuznog toka vodene pare.
Tom standardu bili su pridrueni 1987. godine, pa zatim 1997. i 1998. godine standardi
JUS.U.J5.510/87., JUS.U.J5.520/97., JUS.U.J5.530/97 i JUS.U.J5.600/98, takoe sa
obaveznom upotrebom, koji propisuju raunske postupke, potrebne za procenu elemenata
omotaa objekta i u manjoj meri same osnove objekta.
Zakon o energetici usvojen je 2004. godine i objavljen u Slubenom glasniku RS
84/2004.
Analizom ovih dokumenata zakljuuje se da nema tehnikih propisa koji integralno
analiziraju, sagledavaju i reguliu probleme energetske efikasnosti, bilo da se radi o tretmanu
postojeih zgrada (ocena, renoviranje, rekonstrukcija) ili o kriterijumima planiranja i
projektovanja novoizgraenih objekata.
3. PREDLOG METODE PRORAUNA
S obzirom na to da je cilj ovog projekta da se predloe smernice za izradu nove metodologije
prilagoene lokalnim uslovima i naini korak ka prihvatanju i uvoenju odgovarajuih
evropskih standarda u nove nacionalne propisa za toplotnu zatitu zgrada i efikasno korienje
energije u zgradama i doprinese harmonizaciji nacionalnih i evropskih propisa ime bi se
dobilo bi se na vremenu za njihovu implementaciju u praksi, opredelili smo se za faznu
implementaciju EPBD prilagoenu lokalnim klimatskim, politikim i ekonomskim uslovima.
U oekivanju da Srbija u skorijoj budunosti postane lan EU smatramo da je u ovom
trenutku za Srbiju najprikladniji akcioni plan implementacije EPDP onaj koji je preduzela
Slovenija, a da se u daljoj fazi prati slovenaka ili nemaka metodologija energetske
sertifikacije zgrada uz uvaavanje lokalnih uslova u Srbiji.
3.1. Opis standardnog posupka EN 832
Uticaj evropskoga okruenja na pripremu propisa u oblasti efikasne potronje energije u
zgradama i postepeno preuzimanje pravnog poretka EU (Direktiva o graevinskim
proizvodima, direktiva SAVE), dovelo je do preuzimanja raunske metode po EN 832, koji
omoguava utvrivanje evropski primerljivih energetskih pokazatelja zgrada.
Standard EN 832 je od kljunog znaaja za odreivanje potronje enerije u objektima, a
potkrepljen je takoe i drugim, preuzetim standardima, koji opisuju nain prorauna toplotnih
karakteristika elemenata objekata i navode nain i postupak za potovanje uticaja toplotnih
mostova u objektima.
Ovi stadardi obrauju raunske metode za odreivanje potronje energije u objektima i
metode za odreivanje toplotnog bilansa objekta. Kljune odredbe su na mestima, gde
standard doputa nacionalni izbor tj. odreene vrednosti ulaznih podataka.
Na nacionalnom nivou korienja metode usaglaava sledee parametre:
Nacionalne klimatske podatke
Najmanji dozvoljeni stepen prirodnog ili vetakog provetravanja.

Unutranje toplotne dobitke

Podatak za sunevo zraenje
Faktor iskorienja toplotnih priliva- efektivni toplotni kapacitet
Koliinu upotrebljene tople vode
Moemo birati izmeu raunske metode po pojedinanim mesecima i raunske
metode za celokupnu grejnu sezonu
Tamo gde nema odgovarajuih evropskih standarda, potrebno je toplotne gubitke
grejnog sistema i efikasnosti sistema odrediti na nacionalnoj ravni
Upotreba aneksa A-D je obavezna, aneksi dodatno objanjavaju upotrebu metode kod
postojeih objekata, propisuju nain potovanja dodatnih toplotnih tokova kod
specijalnih elemenata
Aneksi E-G su informativne prirode i pruaju neke potrebne ulazne podatke za
proraun toplotnog bilansa po toj metodi, opet vai, da za primer koji nisu slini
nacionalnim podacima, moemo odrediti pausalne podatke za podatke na podruju:
Elemenate omotaa u ugraenim grejnim ureajima
Ocene prirodnog provetravanja i infiltracije
Sunani priliv - transmisivnost stakla, korekcioni faktor za senenje kod spoljanjih
prepreka, korekcijski faktor kod razliitih tipova prepreka
Aneks H-J odreuju raunske postupke za postovanje efektivne toplotne kapacitete i
toplotne gubitke zbog prekinutog grejanja, informativni su i ne predviaju posebno
nacionalne promene ili podatke
Aneks K- govori o preciznosti, L- uporeuje primer prorauna i M bibliografiju- dakle
ovde nije potreban dodatni rad na nacionalnom nivou.

4. OPIS METODE SIST EN 832

Ova metoda sledi osnovnu ideju da objektima dodelimo neku koliinu energije za
godinje grejanje u odnosu na faktor oblika i grejni prostor (odnosno grejnu povrsinu za
stambene objekte).
Proraunom je potrebno dokazati da je projektovani objekat zasnovan tako, da potronja
energije ne prelazi dozvoljene vrednosti. U tom proraunu vodi se rauna o izgubljenoj
toplotu zbog prelaska kroz sve elemente omotaa objekta i gubitaka zbog provetravanja. Od
gubitaka je potrebno odbiti dobitak od unutranjih grejnih tela i dobitke od sunevog zraenja.
Rezultat prorauna je godinja potronja energije u objektima prema standardizovanoj
upotrebi. Ako uzmemo u obzir i potronju energije na zagrevanje vode i gubitke na grejnom
sistemu, moemo odrediti i godinju potronju energenata.
Ako uporedimo zahteve ranijih slovenakih propisa sa sadanjim predlogom, moemo
oekivati 30% smanjenje potreba u toploti za zagrevanje zgrade. Pri trenutnom godinjem
prirastu novoizgraenih zgrada u Sloveniji, to znai ak 60.000 MWh godinje manju potrebu
u toplotnoj energiji i 12.000 tona manju emisiju CO2 godinje.
Upereenje sa nemakim WSVO95 (Wrmeschutzverordnung) iz godine 1995
pokazuje, da je slovenaki zahtev unekoliko stroiji. Nemaka je ve uvela novi pravilnik
EnEV2002 (Energieeinsparverordnung 2002), koji ima za cilj 30% smanjenje potronje
energije u zgradama. EnEV2002 propisuje zahteve na nivou primarne energije za zagrevanje,
zato zahtev ne moemo neposredno uporediti sa ranije pomenutim kriterijumima. U praksi cilj
EnEV2002 zadire naroito u podruje ugradnje energetski efikasnih kotlova, sistema grejanja,
sistema provetravanja, pripreme tople vode, iskorienje alternativnih i ekolokih izvora
energije. Stroiji nemaki zahtevi daju projektantu odreene ruke: ako ne predvidi znaajne

poboljanja na podruju uraaja u zgradi i ne upotrebi prikladniji izvor energije, mora sa za

poboljanjima posegnuti na podruju poboljanja toplotne zatite zgrade.
Zahtev za H'T (tj. prosenu toplotnu provodljivost omotaa zgrade) predstavlja stroi
kriterijum koji inae sledi iz zahteva za najveu dozvoljenu toplotnu provodljivost ''U''
pojedinih elemenata zgrade tj. drugim reima, ispunjavanje samo minimalnih zahteva za
elemente omotaa zgrade ne bi zadovoljilo za ispunjavanje zahteve u odnosu na prosenu
toplotnu provodljivost celog omotaa zgrade.
Uporedni prikaz zahteva standarda JUS U.J5.600, WSVO_95, SIST EN 2002 i 2006
prikazani su na slici 1.

Slika 1. Uporedni prikaz zahteva standarda u pogledu tolotnih zahteva za zagrevanje [2]
5. REZULTATI UPOREDNIH PRORAUNA
Uporedni prorauni za ocenu energetskih performansi pilot objekta stambene zgrade u naselju
Stevan Sineli u Niu uraeni su po metodologijama JUS U.J5.600, WSVO 1995, SIST EN
832 i EnEV 2002 uz pomo dostupnih softverskih paketa uz uvaavanje lokalnih klimatskih
uslova. Rezultati prorauna prikazani su u tabeli 1.
Tabela 1. Rezultati uporednih prorauni za ocenu energetskih performansi stambenog objekta
Naziv
godinje
toplotne
potrebe
specifini
transmisioni
gubici
potrebe u
primarnoj
energiji

Parametar

JUS U.J5.600

WSVO 1995

SIST EN 832

EnEV 2002

Qh

Zadovoljava

Ne
zadovoljava

Ne
zadovoljava

Ne
zadovoljava

km (Ht`)

Zadovoljava

Ne
zadovoljava

Ne
zadovoljava

Ne
zadovoljava

Qp

Ne tretira

Ne tretira

Ne tretira

Ne
zadovoljava

6. KOMENTAR REZULTATA PRORAUNA UMESTO ZAKLJUKA

Uporeenjem dobijenih rezultate moemo zakljuiti da izabrani pilot objekat zadovoljava
samo zahteve po JUS U.J5.600, ali ne zadovoljava ak ni nemake norme koje su danas van
snage, kao ni tranzicione slovenake norme, i logino ni savremene evropske standarda, to
upuuje na neophodno hitno uvoenje nove metodologije prorauna i harmonizaciju
regulative u Srbiji sa regulativom EU.
Predloena metodologija prorauna po definiciji doprinosi utedi energije za 30% kroz
zahtevane performanse za nove i postojee zgrade.
Pri trenutnom godinjem prirastu novoizgraenih zgrada to znai najmanje 100.000 MWh
godinje manju potrebu u toplotnoj energiji i 20.000 tona manju emisiju CO2 godinje.
Samim tim to se metodologija prorauna predlae kao nacionalni standard masovnost
primene je zagarantovana.
REFERENCE
Izvetaji
[1] Markovi B., i dr.: Postupak za izraunavanje i eksperimentalno odreivanje energetske
efikasnosti za zgrade na lokacijama Nia: Godinji izvetaj projekta br. 283007,
Graevinsko Arhitektonski fakultet u Niu, Univerzitet u Niu, 2007, Ni, Srbija.
Konferencije
[2] ijanec Zavrl M.: State of EPBD implementation and building certification on the
Slovenian market Building and Civil Engineering Institute ZRMK, Frankfurt, March
15-16, 2005