You are on page 1of 20

XV TRANSPORTNE TRAKE U RUDARSTVU

171

POGLAVLJE XV
Transportne trake u rudarstvu
Transporteri sa gumenim transportnim trakama su našli široku primenu u savremenom rudarstvu za transport rastresitog materijala i materijala u komadima. Transporteri sa trakama predstavljaju sredstva neprekidnog-kontinualnog transporta‚ pri čemu je količina transportovanog materijala vrlo velika uz relativno malu potrošnju energije.
Transportna traka je najvažniji deo transportnog sistema, jer od
njenih osobina zavisi rad čitavog postrojenja. Šema transportera sa gumenom transportnom trakom data je na slici 105.

Slika 105. Transporter sa gumenom transportnom trakom: 1) uređaj za sipanje materijala;
2) zatezno-povratni bubanj; 3) uređaj za zatezanje trake; 4) gornji-noseći deo trake; 5)
donji-povratni deo trake; 6) pogonski bubanj; 7) uređaj za čišćenje trake;
8) otklonski bubnjevi; 9) noseći i povratni valjci

Transporteri sa trakama se mogu primeniti u svim radnim uslovima
i svim rudnicima, bez obzira da li su sa podzemnom ili površinskom
eksploatacijom. Njima se može transportovati korisna mineralna sirovina,
jalovina, otkrivka, zasipni materijal‚ podgradni elementi, prevoziti Ijudi itd.
Transport trakama omogućuje primenu kompleksne mehanizacije
pri eksploataciji, utovaru i istovaru svih vrsta čvrstih mineralnih sirovina.
Primena traka pruža mogućnost da se u potpunosti organizuje mehanizovani i automatizovani proizvodni proces‚ pri čemu se postiže visoka
produktivnost i ekonomičnost rada.

15.1. Konstrukcija transportne trake
Transportna traka je elastični deo transportera sa trakom i sastoji
se od (sl.106):
- gumenog omotača sa gornje-noseće strane (1),
- jezgra trake-karkasa (2),
- gumenog omotača sa donje strane (3),
- gumenih zaštitnih ivica (4) i

TEHNOLOGIJA MATERIJALA U RUDARSTVU

172

-

specijalnog ojačanja (5).

Poprečni presek transportne trake dat je na sl. 106.

Slika 106. Presek transportne trake: 1) omotač sa gornje strane; 2) jezgro trake;
3) omotač sa donje strane; 4) gumene zaštitne ivice; 5) specijalno ojačanje

Transportne trake treba da imaju visoku zateznu čvrstoću i elastičnost radi savijanja preko valjaka i oko bubnjeva, veliku poprečnu elastičnost radi potpunog naleganja na noseće valjke‚ malo izduženje, malu
higroskopnost, visok otpor raslojavanju usled savijanja trake oko bubnjeva, visoku otpornost na habanje i probijanje od strane krupnih blokova i
abrazivnih materijala, malu sopstvenu masu‚ visoku otpornost na koroziju
i truljenje itd.
Gumena obloga sa gornje i donje strane služi kao zaštita jezgra od
mehaničkih oštećenja pri utovaru i transportu materijala, štiti umetke od
habanja i spoljnih klimatskih faktora koji prouzrokuju propadanje i starenje trake. Osnovni materijali za izradu omotača transportnih traka su
guma ili njoj slični proizvodi, tzv. elastomeri. To su visokopolimeni materijali na bazi prirodnog ili sintetičkog kaučuka, kao i termoplastični materijali koji nakon izlaganja povišenoj temperaturi ostaju meki i elastični.
Jezgro transportne trake je element koji traci daje čvrstoću na zatezanje, odupire se kidanju trake‚ pruža otpor na udarce‚ daje oslonac teretu koji se transportuje, apsorbuje kinetičku energiju materijala pri utovaru,
pruža potrebnu stabilnost prilikom postavljanja, centriranja i vođenja
trake preko valjaka. Jezgra transportnih traka najčešće se izrađuju od:
tekstilnih vlakana, čeličnih užadi i aramidnih vlakana.
Specijalna ojačanja trake postavljaju se između jezgra trake i gornjeg omotača (habajućeg sloja) trake, sa ciljem da se poveća nosivost
trake i obezbedi bolja amortizacija udaraca kod transporta krupnih blokova materijala.

15.2. Ispitivanje transportnih traka
Transportna traka predstavlja specifičan konstruktivni element s
obzirom da guma poseduje visoka elastična i antikorozivna svojstva, dok
jezgro kao noseći deo trake ima dobre fizičko-mehaničke osobine (veliku
prekidnu jačinu, fleksibilnost, otpornost na probijanje i dr).

227. Stege su sa pojačanim nazubljenjem. Sva ispitivanja obuhvaćena su odgovarajućim standardima. Posmatranje promene merne dužine se nastavlja sve do pojave . B i C.XV TRANSPORTNE TRAKE U RUDARSTVU 173 Postupci i metode ispitivanja transportnih traka obuhvataju: . prikazane na slici 107. S obzirom da su principi ispitivanja osnovnih fizičko-mehaničkih osobina gume i jezgra slični principima za većinu konstruktivnih materijala.ispitivanje fizičko-mehaničkih osobina trake kao konstruktivnog elementa i . Standardna epruveta postavlja se u stege mašine kidalice i izlaže zateznom naprezanju. razmaknute na 200±10mm. Prekidna čvrstoća i izduženje trake Za ispitivanje prekidne čvrstoće i izduženja trake sa tekstilnim ulošcima koriste se standardne epruvete tipa A.E2.1.2. Standardne epruvete za ispitivanje traka sa tekstilnim ulošcinia Za ispitivanje se iseca 5 epruveta uzdužno i 5 epruveta poprečno na traku i to najranije 3 dana posle proizvodnje trake. ovde će biti objašnjena samo karakteristična ispitivanja transportnih traka od posebne važnosti za njihovu primenu na površinskim kopovima uglja i rudnicima uglja sa metanskim režimom rada. Prekidna čvrstoća i izduženje trake ispituju se po JUS-u G. Za uzdužne epruvete zabeleži se početna merna dužina u trenutku kada zatezno naprezanje dostigne 10% nazivne prekidne čvrstoće.ispitivanje fizičko-mehaničkih osobina gume‚ . Slika 107.ispitivanje fizičko-mehaničkih osobina jezgra‚ . 15. Tip epruvete zavisi od konstrukcije trake i uređaja za ispitivanje.ispitivanje ponašanja transportne trake pri eksploataciji.

107)‚ a prekidna čvrstoća trake sa tekstilnim ulošcima računa se preko obrasca: Rm = Fm B ⎡ N ⎤ ⎢⎣ mm ⎥⎦ (116) gde je : Fm .početna merna dužina. Prekidna čvrstoća u uzdužnom pravcu kod traka sa čeličnim užadima.prekidna dužina‚ mm. slika 108.izduženje pri kidanju najmanje 10%.prekidna sila‚ N B . Minimalne vrednosti prekidne čvrstoće trake u uzdužnom pravcu (po osnovi) i poprečnom pravcu (po potki) u N/mm širine trake‚ date su u tabeli 45.prekidna sila‚ N C . Ostala užad u traci se pre ispitivanja preseku.nazivna širina trake‚ mm. Lo=100mm Lu . kako je to prikazano na standardnoj epruveti. izračunava se prema izrazu: Rm = Fm ⋅ C B ⎡ N ⎤ ⎢⎣ mm ⎥⎦ gde je: Fm .TEHNOLOGIJA MATERIJALA U RUDARSTVU 174 prvog znaka razaranja uzorka i tada se zabeleži opterećenje pri kidanju.broj čeličnih užadi u jezgru trake B .nazivna širina trake‚ mm. (118) . Ispitivanje prekidne čvrstoće trake sa čeličnim užadima se vrši na taj način što se samo jedno uže jezgra opterećuje prekidnom silom.izduženje pri početnom (referentnom) opterećenju najviše 4%. Vrednosti izduženja A u uzdužnom pravcu trake mogu iznositi: . Kidanje mora nastati između dve merne oznake koje su na rastojanju od Lo=100mm (sl. Izduženje se daje kao procentualna promena početne merne dužine: A= Lu − L0 ⋅ 100% L0 (117) gde je: LO . .

Habanje se vrši na jednoj od ravnih površina cilindrične epruvete. .2. Određivanje otpornosti trake prema habanju Određivanje otpornosti trake prema habanju se sastoji u određivanju zapreminskog gubitka epruvete od gume pri habanju preko površine abrazivne tkanine utvrđenog stepena abrazivnosti. Epruveta za ispitivanje prekidne čvrstoće trake sa čeličnim užadima Tabela 45. dejstvu abrazivne tkanine utvrđenog stepena abrazivnosti. pod utvrđenim kontaktnim pritiskom na datu površinu.XV TRANSPORTNE TRAKE U RUDARSTVU 175 Slika 108.2. Minimalne vrednosti prekidne čvrstoće trake Rm minimalno U uzdužnom pravcu U poprečnom pravcu (po osnovi) (po potki) [N/mm] [N/mm] 60 63 200 80 250 100 315 125 400 160 500 630 800 1000 1250 Zavisi od vrste i broja 1600 uložaka 2000 2500 3150 4000 15. Direktno se određuje gubitak mase epruvete. Postupak ispitivanja se sastoji u tome što se cilindrična gumena epruveta izlaže habanju. tj. a gubitak zapremine se naknadno izračunava iz zapreminske mase (gustine) materijala. Rezultati habanja se mogu izraziti kao relativni gubitak zapremine u odnosu na kalibrisanu abrazivnu tkaninu ili kao indeks otpornosti pre-ma habanju u odnosu na standardnu gumu.

7) opterećenje F=10±0. Posle 84 obrtaja ili 40m pređenog puta valjak se zaustavi i izmeri masa pohabane epruvete sa tačnošću od 1mg. Valjak je prečnika 150±0. 6) epruveta. Postupak ispitivanja se zatim ponavlja sa standardnom gumom‚ pri istim uslovima i rezultati se upoređuju. 4) razmak ≤ 2mm.2mm i minimalne debljine 6mm učvrsti u držač epruvete. valjka) Postupak se sastoji u tome što se cilindrična epruveta prečnika ∅16 ±0. Koriste se dve vrste gume standardnog kvaliteta.2N. Sastoji se od držača epruvete koji se pomera duž rotirajućeg valjka na koji je pričvršćena abrazivna tkanina. 3) abrazivna tkanina. Poželjno je da postoji uređaj za rotiranje epruvete u toku ispitivanja.2mm. Prema JUS-u G. Ovakvo ispitivanje se vrši na najmanje tri epruvete.301 rezultati ispitivanja se mogu izraziti bilo kao relativni gubitak zapremine ΔV (metoda A) ili kao indeks otpornosti preme habanju ARI (metoda B). a zatim se valjak stavi u pokret.2mm.2mm i dužine 500mm. 8) pokretna poluga-ruka. Aparatura za ispitivanje habanja gume: 1) valjak prečnika 150±0. dužine 500mm‚ a rotira frekvencijom od 40±1min-1.S2. 9) vreteno za horizontalno pomeranje držača epruvete (4. Epruveta se pritisne prema valjku vertikalnom silom 10±0.TEHNOLOGIJA MATERIJALA U RUDARSTVU 176 Aparat za ispitivanje otpornosti prema habanju je prikazan na slici 109. 5) držač epruvete. 2) lepljiva traka sa obe strane‚ širine 50 mm i debljine ≤ 0. koje su utvrđene u zavisnosti od načina izražavanja rezultata ispitivanja.2N tako da naleže na abrazivnu tkaninu. tako da viri iz otvora 2±0. Relativni gubitak zapremine se izračunava preko izraza (metoda A): ΔV = Vt 200 mS [mm ] 3 (119) . Slika 109.2mm.2mm/obrt.

Za ispitivanje se koristi mašina sa konstantnom brzinom zatezanja.gubitak zapremine ispitivane gume‚ mm3 ms .228). mm3 Vt . 15.5mm i dužine minimum 300mm‚ tako da se mogu razdvojiti slojevi na dužini od najmanje 100mm.gubitak mase standardne gume pri primeni epruvete koja ne rotira‚ mg.relativni gubitak mase pri habanju. Indeks otpornosti prema habanju ARI*-metoda B. Za ovu metodu prvenstveno treba primeniti epruvetu koja rotira.3.zapreminski gubitak ispitivane gume‚ mm3. širine 25±0. mg mt .XV TRANSPORTNE TRAKE U RUDARSTVU 177 gde je: ΔV . mg.E2. izračunava se preko sledeće formule: ARI = VS ⋅ 100% Vt (121) gde je: Vs – zapreminski gubitak standardne gume‚ mm3 Vt . a postupak je definisan JUS-om G.relativni gubitak zapremine pri habanju.gubitak mase standardne gume pri primeni epruvete koja ne rotira (180<mS<220). Ispitivanje adhezije između slojeva trake sa tekstilnim ulošcima Ispitivanje adhezije se sastoji u određivanju srednje sile potrebne za odvajanje obloge od uloška‚ kao i svakog pojedinačnog uloška od susednog. * Abrasion Resistence Index . Epruveta za ispitivanje je pravougaonog preseka sa ravno sečenim ivicama.2. U izuzetnim slučajevima rezultat se izražava kao relativni gubitak mase: Δm = mt 200 mS [mg ] (120) gde je: Δm .gubitak mase ispitivane gume‚ mg ms .

a izražava se u N/mm širine trake. Sa dijagrama ispitivanja odbaci se prvih 15% pikova (vrhova). Na dijagramu se povuče linija koja predstavlja ovako izračunatu srednju vrednost. B. 110. Srednja vrednost adhezije između slojeva trake dobija se kao količnik srednje sile i nazivne širine epruvete. kao što se vidi na sl.178 TEHNOLOGIJA MATERIJALA U RUDARSTVU Za vrerne ispitivanja linija odvajanja treba da ostane što je moguće više u ravni koja prolazi kroz osu epruvete. Pri ispitivanju se dobije dijagram ispitivanja sile potrebne za razdvajanje 100mm epruvete. · · ‚ J). a zatim se obeleži 10 pikova najbližih ucrtanoj liniji (na slici 111 pikovi A. Slika 110. . pa se na osnovu njih izračuna srednja vrednost sile u N. Položaj linija odvajanja slojeva trake Postupak ispitivanja se sastoji u tome što se razdvojeni krajevi epruvete učvrste u stegu mašine za ispitivanje i zatežu silom F. prikazan na slici 111. a za ostali deo dijagrama se izračuna srednja vrednost pikova (maksimuma i minimuma).

Minimalne vrednosti adhezije za trake sa ulošcima od sintetičkih vlakana Vrednosti Adhezija izmedu susednih uložaka Adhezija između obloge i uloška Obloga debljine 0.8÷1.15 3.85 .5 mm Obloga debljine veće od 1. poliamid itd.40 2.5 mm [ N/mm ] Srednja vrednost rezultata u uzdužnom pravcu‚ na jednoj epruveti 4. Tabela 46. date su u tabeli 46.50 3. Vrh G: najniža registrovana grafička vrednost Minimalne vrednosti adhezije za trake sa ulošcima od sintetičkih vlakana (poliester. J).15 3. Tipičan dijagram ispitivanja adhezije: Broj vrhova –pikova je 30.).50 3. Broj vrhova koji se koriste za izračunavanje rezultata je 10 (A.50 Srednja vrednost rezultata u poprečnom pravcu‚ na jednoj epruveti 4.00 3. · · ·.90 Najniža grafička zabeležena vrednost na bilo kojoj epruveti 3. B.50 Srednja vrednost rezultata svih epruveta 5.85 2.XV TRANSPORTNE TRAKE U RUDARSTVU 179 Slika 111.50 3.

Zatim se sa jedne strane ispitivane dužine odseku centralno i dva spoljna užeta‚ a sa druge strane četiri spoljna užeta. mm. 15. Ispitivanje je obuhvaćeno JUS-om G. kao što je prikazano na slici 112. N L . Slika 112.2.4.2. a zatim se zabeleži sila izvlačenja.izvlačenja. tako da ostaje samo centralno uže.E2.5.312. Epruveta za ispitivanje adhezije trake sa čeličnim užadima Sila zatezanja se povećava dok se čelično uže potpuno ne izvuče napolje.srednja vrednost sile izvlačenja. Epruveta za ispitivanje je dužine 450mm‚ dok širina mora biti takva da epruveta ima najmanje 5 užadi u osnovi. Postupak se ponavlja na četiri epruvete. U sredini epruvete se obeleži ispitivana dužina L2=50 ili 100mm. Adhezija između užeta i njegove obloge se određuje izrazom: A= F L ⎡ N ⎤ ⎢⎣ mm ⎥⎦ (122) gde je: F . Sa jedne i druge strane ispitivane dužine odstrani se gumena obloga na dužini od po 10mm‚ tako da po 5 užadi sa obe strane bude ogoljeno. Ispitivanje adhezije između užeta i neposredne gumene obloge Ispitivanjem adhezije između užeta i gumene obloge meri se sila izvlačenja užeta iz jezgra trake. Otpornost trake prema plamenu Određivanje otpornosti trake prema plamenu je od posebne važnosti za trake na ugljenokopima i u rudnicima sa metanskim režimom rada‚ gde se postavljaju vrlo strogi zahtevi u pogledu bezbednosti od požara i .dužina ispitivanja .TEHNOLOGIJA MATERIJALA U RUDARSTVU 180 15.

Postupak ispitivanja se sastoji u tome što se epruveta izloži dejstvu plamena plamenika u vremenu od 45s. U takvim uslovima transportna traka mora da ispuni sve zahteve u pogledu otpornosti na plamen i trenje na bubnju‚ kao i ostale zahteve vezane za jamsku bezbednost. Posle stavljanja epruvete u struju vazduha ne sme se ponovo pojaviti plamen.224. to treba povezati potreban broj segmenata trake u cilju obezbeđenja potrebne dužine. Otpornost trake prema plamenu je zadovoljavajuća ako je zbir vremena gorenja posle uklanjanja plamenika za šest ispitivanih epruveta manji od 45s. Kod ispitivanja trenja na bubnju zahtev je da se na pogonskom bubnju u trenutku prekida trake ili završetka ispitivanja ne razvije temperatura veća od 300°C i ne pojavi plamen ili žar na traci. Ova operacija . a zatim se plamenik ukloni i zabeleži vreme gorenja epruvete (trajanja plamena). Posle gašenja plamena epruveta se izvesno vreme izlaže strujanju vazduha i konstatuje da li se ponovo pojavio plamen. Aparatura za ispitivanje paljivosti trake prikazana je na sl. Za ispitivanje otpornosti trake prema plamenu primenjuju se pravougaone epruvete isečene iz trake dužine 200mm i širine 25mm.E2. s tim da pojedinačne vrednosti ne smeju biti veće od 15s. 113.XV TRANSPORTNE TRAKE U RUDARSTVU 181 eksplozije. Slika 113. Ispitivanje se vrši prema JUS-u G. Nastavljanje transportne trake Proizvođači izrađuju transportne trake dužine 200÷600m. koje namotavaju u rolne na bubnjevima.3. Ako je ukupna dužina trake na transporteru veća od dužine trake namotane na rolni. Aparatura za ispitivanje paljivosti trake 15.

ostavljajući nepovezanim samo jedan nastavak. Mehaničko nastavljanje trake Mehaničko nastavljanje trake ostvaruje se prošivanjem pomoću običnih ili duplih metalnih kuka ili njima sličnim elementima. b) duple kuke tip “Nilos”. petlji. 115. 15.1. Trake sa čeličnim užadima nastavljaju se samo toplom vulkanizacijom. a sam postupak mehaničkog nastavljanja trake na sl. kopči. Kuke se stežu pomoću specijalnih mašina za prošivanje (heftalica).182 TEHNOLOGIJA MATERIJALA U RUDARSTVU se obavlja u specijalnim radionicama za tu svrhu.) i .mehanički pomoću metalnih elemenata (kuki. jer samovulkanizirajući lepak ne ostvaruje dovoljno čvrstu vezu sa metalom. 114. d) mašina za prošivanje trake . 114. pločica i sl. Tekstilne trake mogu se nastavljati na oba načina ili njihovom kombinacijom. Nastavljanje trake moguće je izvesti na dva načina: . Metalni elementi za nastavljanje trake sa mašinom za prošivanje prikazani su na sl. c) kopče. Metalni elementi za nastavljanje trake: a) kuke tip “Nilos”.lepljenjem pomoću specijalnih lepkova primenom hladne i tople vulkanizacije.3. Sl. Trake se nastavljaju radi dobijanja beskonačne transportne trake i da bi se dobila potrebna dužina transportera.

Kroz šupljinu kuka provlači se neraspletivo uže zaštićeno od korozije (v. njihove izdržljivosti itd. Mehaničko nastavljanje trake bitno umanjuje uzdužnu čvrstoću trake na kidanje. 115a).sl. Pomoću ovih kuka i kopči mogu se prošivati uzdužne i poprečne rasekotine na traci. Nastavljanje trake ovim postupkom traje 40÷60 minuta. Mehaničko nastavljanje transportne trake pomoću: a)kopči. na rudarskim mašinskim kompleksima i sl. c) pločica sa zavrtnjevima Šav za prošivanje se postavlja na rastojanju 20÷30mm od kraja trake. Za obnavljanje mehaničkog nastavka traka se skraćuje za dvostruku dužinu nastavka. Kuke se izrađuju automatski ili poluautomatski od čelične žice prečnika 2. tačnosti izrade spoja. izdržljivost na kidanje nastavka treba da iznosi najmanje 55% zatezne čvrstoće nastavljane trake. traka se znatno zadebljava (v. Primenjuje se samo kod kratkih transportera na etažama. Mašina za prošivanje postepeno se pomera od jednog do drugog kraja trake.8mm i utiskuju u traku na rastojanju 8÷10mm. 115b). Izdržljivost mehaničkog spoja na kidanje zavisi od vrste metalnog elementa kojim se traka nastavlja. Prema ISO normativima. b) kuka. . 115. Pri nastavljanju sa umetanjem jednog kraja trake između uložaka drugog kraja i vezivanjem pomoću kopči ćiriličnog slova P. Trajnost mehaničkog nastavka znatno je kraća od veka trajanja trake.XV TRANSPORTNE TRAKE U RUDARSTVU 183 Sl. broja uložaka trake. razmeštanja i broja ugrađenih elemenata.4÷2. sl.

U ovom Praktikumu daće se skraćen i pojednostavljen postupak pripreme trake za hladnu vulkanizaciju. Donji komad trake obrađuje se odozgo. Nastavljanje trake hladnom vulkanizacijom Nastavljanje trake hladnom ili toplom vulkanizacijom koristi se u slučajevima kada se trakom prenosi velika vučna sila i zahteva visok stepen sigurnosti i pouzdanost transportnog postrojenja. Sl. spojnim dužinama. 116. Šema razmeravanja stepenica. određeno vreme sušenja lepka. Metoda lepljenja na hladno primenjuje se za trake sa malim brojem uložaka i tankim omotačem trake.3. Priprema trake za nastavljanje sastoji se u tome što se krajevi trake odseku upravno na njene ivice i preklope za dužinu spoja. Za lepljenje traka na hladno zahteva se odgovarajući kvalitet lepka. pritiscima na traku i vremenima trajanja vulkanizacije.obrađivanja i spajanja trake sa tekstilnim ulošcima .184 TEHNOLOGIJA MATERIJALA U RUDARSTVU 15. kratkoće trajanja postupka i mogućnosti vulkaniziranja u otežanim radnim uslovima. potrebna veličina pritisne sile i vreme vezivanja. Jedna od češće korišćenih šema razmeravanja stepenica.2. Vreme i troškovi izrade spojeva hladnom vulkanizacijom. Zatim se pristupa razmeravanju i obrađivanju stepenica za nastavak trake. 116. jednostavnije konstrukcije u odnosu na prese za toplu vulkanizaciju. Proizvođači transportnih traka posebnim upustvima daju detaljne podatke o načinu izrade nastavka. obrađivanja i spajanja trake sa tekstilnim ulošcima data je na sl. pomoćnim materijalima. prema odabranoj šemi izrade spoja. a gornji komad odozdo. znatno su niži od izrade toplom vulkanizacijom. Pri hladnoj vulkanizaciji koriste se specijalni “samovulkanizirajući” lepkovi i znatno lakše prenosne prese bez električnog voda. Hladna vulkanizacija transportnih traka sve se više primenjuje zbog svoje jednostavnosti.

Ovako kvalitetno pripremljen nastavak stavlja se u presu za hladnu vulkanizaciju. sl. Posle sušenja lepka. pri čemu se nastavci izravnaju prema osi trake. premaže rastvaračem. Priprema tekstilnih traka za toplu vulkanizaciju obavlja se po istom postupku kao za hladnu vulkanizaciju. kraj gornjeg nastavka trake navlači se preko donjeg nastavka bez nabora. Odseče se odgovarajuće parče međuslojne gume. Sušenje prvog premaza traje 20÷30 minuta.3. Nastavljanje transportnih traka toplom vulkanizacijom Toplom vulkanizacijom mogu se nastavljati tekstilne trake i trake sa čeličnim užadima. a sa punim opterećenjem posle 24 sata (orijentacione vrednosti). Nastavljanje trake hladnom vulkanizacijom može se vršiti direktno i na samom transporteru. kao i vršiti reparatura gumenih i PVC transportnih traka. Nakon isparenja rastvarača. kako je to prikazano na sl. 116). 117. premazati rastvaračem (rastvor benzina i tehničkog etilacetata u odnosu 1:2) i sušiti 10÷15 minuta. 117. Sigurnost nastavka provera se puštanjem u pogon transportera sa polovinom opterećenja posle 12 sati po skidanju prese. Zatega za nastavljanje trake na transporteru 15. . Sl. Slobodna površina međuslojne gume premaže se rastvaračem a zatim lepkom. a drugog 10÷15 minuta. a zatim lepkom.XV TRANSPORTNE TRAKE U RUDARSTVU 185 Stepenice mogu biti izrađene i u obliku slova V – strelaste.3. steže i drži pritisnut 3÷4 sata. Nakon sušenja isto se postavlja na već pripremljeni donji kraj nastavka trake (v. samo što se sada koristi lepak za visoku temperaturu. pa valja širokim valjkom u cilju istiskivanja vazduha i boljeg naleganja. uz korišćenje specijalne zatege za nastavljanje. Pripremljene stepenice i bočne rubove oba kraja trake očistiti od opiljaka gume. ili jelkaste sa lomom po osi trake. površine za lepljenje premazuju se dva puta lepkom i suše određeno vreme.

118. Zatim se formira spoj po sledećoj metodologiji (v. Na dužini spajanja odvaja se gumeni omotač sa noseće i povratne strane. 118): Na pripremljeni komad omotača trake postavlja se sloj međuslojne gume. 118. 2) gumeni omotač. b) bez uloška. premazati lepkom i osušiti. nastojeći da se užad ne ogole i da njihov poprečni presek sa gumom bude kvadrat. Konstrukcija spoja užetnih traka: a) sa uloškom (breker). Zatim se po odabranoj šemi izrade spoja postavljaju užad sa oba kraja trake i popunjavaju šupljine između njih međuslojnom gumom. pa ponovo sloj međuslojne gume. iznad njega komad uloška (za trake velike zatezne čvrstoće). nastojeći da se postigne što veći stepen njenog iskorišćenja. Sve operacije pri formiranju gornjeg dela spoja ponavljaju se u obrnutom redosledu. Pripremljene krajeve spoja treba pažljivo očistiti. Formiranju spoja prethodi čišćenje komada gumenih omotača. uložaka i užadi. 5) međuslojna guma između užadi Po donjoj grejnoj ploči prese prostre se celofan ili pergament papir. čime se obezbeđuje istiskivanje vazduha i bolje naleganje. U cilju istiskivanja vazduha svaki sloj se prethodno valja valjkom. premazivanje rastvaračem i lepkom i njihovo sušenje.sl. 3) komad uloška. . Nemački standard DIN 22 131 propisuje broj stepenica od 1÷3 i dužinu stepenica od 600÷900mm. zavisno od širine trake. Prema odabranoj šemi nastavljanja odsecaju se užad i guma između užadi. 119. Šema izrade sastava sa jednom i dve stepenice data je na sl. kako se to vidi na sl. Sl.186 TEHNOLOGIJA MATERIJALA U RUDARSTVU Priprema trake sa jezgrom od čeličnih užadi sastoji se u tome što se krajevi trake preklope za dužinu spoja i izravnjaju prema osi trake. 4) međuslojna guma. 1) obrezano uže. Proizvođači transportnih traka usvajaju različite dužine stepenica i spojeva u zavisnosti od nazivne zatezne čvrstoće trake.

Na slici 120. Firma “Kolubara-metal” iz Lazarevca konstruisala je i proizvela prenosni uređaj za vulkanizaciju transportnih traka (UVT).XV TRANSPORTNE TRAKE U RUDARSTVU a) 187 b) Sl. Savremeni uređaji za vulkanizaciju opremljeni su instrumentima za regulaciju i kontrolu ovih parametara.3. Ista firma proizvodi nekoliko tipova prenosnih uređaja za vulkanizaciju. reparaturu gumenih i PVC traka sa tekstilnim i čeličnim jezgrom. Šema izrade sastava sa: a) jednom stepenicom. 15. vulkanizaciju prelaznog tipa (do oko 1000C). između kojih se postavlja traka. za širine traka od 1000÷2200mm.3. pritisku 10÷15 bara i traje određeno vreme. 119. Kvalitetna vulkanizacija obavlja se najčešće na temperaturi od 1500±100C. u praksi poznat kao “pegla” za vulkanizaciju. Konstrukcija prenosnog uređaja za vulkanizaciju i njegova svojstva Uređaj za vulkanizaciju transportnih traka namenjen je za toplu vulkanizaciju (na oko 1500C) spojeva traka sa tekstilnim i čeličnim jezgrom. b) dve stepenice Za vruću vulkanizaciju koriste se vulkanizacioni uređaji sa grejnim pločama. a koristi se i za hladno lepljenje. prikazan je prenosni uređaj za vulkanizaciju transportnih traka (UVT) firme “Kolubara-metal” iz Lazarevca. oznake UVT 10÷UVT 22.1. .

kontrolni instrumenti (4). Cilindri su opremljeni pritisnim papučama na krajevima klipa. kombinovanjem specijalnih profila. Celinu spremnu za korišćenje čine gornji i donji nosač i dva čelična stezna zavrtnja. stezni zavrtnjevi. između profila smešteni su hidraulični cilindri. 6) manometar UVT uređaji izrađeni su od kvalitetnih lakih legura. a predviđen je i otvor za kontrolno očitavanje temperature pomoću običnog utičnog termostata. Imaju oblik romboida dimenzionisanih tako da svaka ploča pokriva celu širinu trake. Sve papuče deluju na jedan profil od lima. hidraulična instalacija (3). Glavni delovi prenosnog uređaja za vulkanizaciju su: gornja i donja grejna ploča (1). Uređaj za vulkanizaciju traka “Kolubare .188 TEHNOLOGIJA MATERIJALA U RUDARSTVU Sl.metala”: 1) grejne ploče. termostatom za regulaciju temperature vulkanizacije u oblasti do 2000C i ručkama za prenošenje ploče. traverze sa hidrauličnim pritiskivačima (2). čime se obezbe- . 3) hidraulična instalacija. u delovima podesnim za prenošenje. Grejne ploče izrađuju se od lake legure povećane žilavosti. koji se lako i brzo sklapaju na mestu korišćenja i isto tako rasklapaju. Hidraulične traverze izrađuju se od kvalitetne lake legure. 4) kontrolni instrumenti. Svaka ploča je opremljena šestopolnom priključnicom. priključne kasete i priključni elementi. tako da su zaštićeni od spoljnih mehaničkih oštećenja. 120. Na gornjem nosaču. Kao grejači u svim tipovima ploča koriste se štapasti cevni grejači brzog dejstva. 2) hidraulične traverze. 5) ručna pupma. čime je omogućen kratak i brz proces vulkanizacije.

Posle centriranja i zatezanja trake. 121. Vulkanizacija trake na “Polju D” Kolubarskog basena Po okončanju vulkanizacije isključuje se struja i hlade grejne ploče do 700C. 121. Zatim se demontira uređaj obrnutim redosledom. Opremljene su mernim instrumentima i svetlosnom signalizacijom. Hidraulična instalacija je predviđena za radne pritiske do 400 bara. posle skidanja 4÷5 slogova gornjih valjaka. prekidačima i zaštitnim elementima. Prenosni uređaj za vulkanizaciju postavlja se na montirano postolje na transporteru. priključnim konektorima (za grejače. termostate i mrežni napon 380V) i veznim kablovima dužine 5m. Za stvaranje pritiska predviđena je ručna pumpa (5) sa armiranim gumenim crevima i odgovarajućim razvodnikom sa kontrolnim manometrom (6).XV TRANSPORTNE TRAKE U RUDARSTVU 189 đuje ravnomerna raspodela pritiska po celoj dužini nosača. Sl. automatskom sklopkom za regulaciju temperature. Nakon provere spoja pod opterećenjem. pokreće se prazan transporter i kontroliše ponašanje nastavka. kako je to prikazano na sl. Radni fluid je hidraulično ulje. transporter se pušta u stalnu upotrebu. Priključne kasete služe za priključenje po jednog para grejnih ploča i za merenje i regulaciju temperature obe grejne ploče ponaosob. . Hidraulični vodovi na gornjem nosaču su od kvalitetnih čeličnih cevi.

dinamičkih udara pri padu krupnih komada. a pohabana se šalje u pogon za regeneraciju gde se sanira toplom vulkanizacijom. koje su opremljene kontrolnim tablama za kontrolu ulaznih i izlaznih parametara.vulkanizaciju. Na hrapavu adhezionu gumu (jezgro trake).190 TEHNOLOGIJA MATERIJALA U RUDARSTVU 15. a zatim guli habajuća obloga sve do adhezione gume u jezgru. Sam tehnološki proces regeneracije obuhvata nekoliko faza: . Postupak regeneracije traka detaljno je obrađen u udžbeniku Rudarski materijali. trenja na bubnjevima i valjcima itd. premazanu gumenim rastvorom. koja se porede sa osobinama nove trake. Regeneracija transportnih traka Pri radu transportne trake dolazi do manjih ili većih oštećenja habajuće obloge usled abrazivnog dejstva transportovanog materijala. Po završenoj regeneraciji vrše se ispitivanja fizičko–mehaničkih osobina regenerisane trake. Na osnovu ovog upoređenja vrši se klasifikacija regenerisanih traka i odobrava njihova dalja upotreba. Pri potpunoj ishabanosti gornje habajuće obloge traka se zamenjuje novom. Priprema trake za regeneraciju sastoji se u tome što se transportna traka najpre suši na određenu vlažnost. sušenje i guljenje). .pripremu trake za regeneraciju (čišćenje. . Vulkanizacija ovako pripremljenih traka vrši se u stacionarnim presama za vulkanizaciju.konfekcioniranje trake i . postavljaju se pripremljeni habajući slojevi gumene obloge.4.