You are on page 1of 12

Sva vazdusna kretanja u atmosferi nastaju usled

temperaturnih razlika izmedju susednih vazdusnih masa. Pri
tome vazduh struji od mesta viseg ma mestu nizeg vazdusnog
pritiska. To hotizontalno strujanje moze biti horizontalno,
vertikalno(ulazno i silazno) i vrtlozno.

Horizontalno kretanje vazduha naziva se vetar. Ima
odredjeni pravac, brzinu i jacinu. Pravac vetra oznacava se
prema strani sveta s koje vazduh struji i predstavlja se graficki
na ruzi vetrova. On najcesce ima 8 ili 16 pravaca, a kruzic u
njenom centru upisuje se trajanje tisina, tj. osmatranje bez
vetra, pravac vetra odredjuje se pomocu Vildovog vetrokaza,
koji se postavlja na visinu 6-12 m iznad povrsine zemlje. Brzina
vetrapretstavlja put koji cestice vazduha predju u jednoj
sekundi. Meri se anemometrom i izrazava u m/s. brzina vetra
zavisi od mnogo faktora. Medju njima su najznacajniji reljef,
biljni ipokrivach i razni objekti i razni objekti na zemljistu. Brda i
planine su prepreke vetru, za razliku od recnih dolina i
prostranih ravnica koje pogoduju njegovom razvoju. Sume u
velikoj meri slabe vetar i zato se sumski pojasevi podizu kao
zastita pojedinih delova naselja, komunikacija, plaza i slicno od
jakih udara vetra. Viskoke zgrade u velikim gradovima ne samo
da menjaju pravac vetra nego zbog povecanog trenja vazduha o
vrlo rasclanjen reljef gradjevina menjaju i njegovu brzinu. Grad
smanjuje godisnju brzinu vetra cak 25%-30% ali povecava
njegovu mahovistost. Zato je ucestalost tisina ovde uproseku
15% veca nego u okolini.

Stalni vetrovi

Stalni vetrovi ucestvuju u opstoj cirkulaciji atmosphere.
Nazivaju se jos i planetarni jer neprekidno duvaju preko
Zemljine povrsine. U njih spadaju: pasati, antipasati, zapadni
vetrovi i istochni ili polarni vetrovi.

Pasati su prizemni vetrovi i duvaju u sloju troposphere do 2
000m nadmorske visine. Dolaze iz suptopskih oblasti visokog
vazdusnog pritiska(oko 30 stepeni N i S) i usmereni su ka
ekvatoru. Zbog Zemljine rotacije oni skrecu ka zapadu tako da
postaju severoistochni ( na severnoj polulopti), odnosno
jugoistochni vetrovi (na juznoj polulopti). Iznad ekvatora, gde se
stichu pasati s jedne i druge strane nalazi se pojas
ekvatorijalnih tisina ili ekvatorijalnih kalmi. On se prostire
izmedju 2°i 8° g.s., u njemu preovladjuju ulazna vazdusna
strujanja i vlada oblacno vreme s obilnim kisama.

Antipasati su visinski vetrovi, koji duvaju iznad ekvatora ka
suprotskim oblastima. Pod uticajem Zemljine rotacije skrecu ka
istoku in a taj nacin postaju jugozapadni vetrovi i severozapadni
vetrovi. Nagomilane vazdusne mase u suptropskim oblastima
najvecim delom se spustaju ka topografskoj povrsini i zbog
preovladjujucih silaznih vazdusnih strujanja nema vetra. Tako
se na obe hemisphere obrazuju pojasevi suptropskih tisina ili
suptropskih kalmi u kojima vlada vedro i suvo vreme.

Zapadni vetrovi duvaju priblizno izmedju 40° i 65° g.s.
vazdusne mase dolaze iz oblasti suptropskih anticiklona i zbog
Zemljine rotacije skrecu ka istoku, odnosno imaju zapadni
pravac kretanja. Ovi vetrovi su jachi u visim geografskim
sirinama i izrazitiji su zimi nego leti.

Istocni ili polarni vetrovi nastaju kao posledica strujanja
vazduha iz polarnih oblasti visokog vazdusnog pritiska prema
depresijama oko stozenika. Pod uticajem Zemljine rotacije
skrecu ka zapadu i dobijaju skoro istochni pravac. Oko 60° g.s.
sudaraju se sa zapadnim vetrovima, dizu u vis i krecu prema
polovima.

Periodicni vetrovi

Sezonske promene atmosferskog pritiska u jednom istom
mestu prouzrokuju strujanje vazduha u toku izvesnog perioda u
jenom pravcu. To su periodicni vetrovi monsuni. Oni zahvataju
velike povrsine kopna i okena i duvaju zimi s kopna, koje je tada
hladnije i iznad koga je visi vazdusni pritisak, prema toplijem
moru, dok je u toku leta obrnuto – vetrovi duvaju od mora ka
kopnu. Zato su zimski monsuni suvi a letnji donose obilne kise.
Monsuni su slabo razvijeni u oblasti ekvatora zbog malog
godisnjeg kolebanja temperature i vazdusnog pritiska. Za njihov
postanak pogodnije su vise geografkse sirine, narocito tamo
gde nema jacih stalnih vetrova, kao sto su pojasevi suptropskih
tisina. Prema polozaju oblasti u kojima se javljaju razlikuju se
dva tipa monsuna: tropski monsoon i vantropski.

Tropski monsuni duvaju u pojasu do 20°N i 15°S.
najrazvijeniji su u juznoj i istocnoj Aziji – u Indiji, Pakistanu,
Bangladesu i Indokini. Tokom leta monsun polazi s INdiskog
okeana i pretstavlja zapravo produzetak juznog pasata, koji
posto predje ekvator menja svoj pravac i z jugoistochnog u
jugozapadni. Vazdusne mase prezasicene vodenom parom
nailaze na planine Gati u Indiji i juzxne padine Himalaja uz koje
se izdizu i hladne, vodena oara se kondezuje i izlucuje se
ogromna kolicina kise. Od juna do septembra u pojedinim
delovima Indije izluchi se i preko 90% godisnje sume padavin. U
zimskoj polovini godine monsun duva s rashladjenog kopna, iz
Pendzaba i podnozija Himalaja, gde se tada obrazuje prostrani
anticiklon. Dolazi iz pravcaseveroistoka, tako da je to u stvari
severni pasata. Zimski monsun je suv i slabiji od letnjeg, a kisu
donosi jedino ako prelazi preko mora.

Vantropski monsuni su najtipichniji na Dalekom istoku – u
Japanu, istochnom Sibiru i Istochnoj Kini. Na Dalekom istoku
letnji monsun duva sa severozapadnog pacifika donoseci obilne
padavine. U toku zime oblast visokog vazdusnog pritiska je
iznad istochne Azije, sa centrom u Mongoliji, a niskog pritiska
istochno od Japana. Monsun prelazi preko Ohotskog, Japansog i
Zutog mora, izlucuje padavine duz zapadnih obala Japana i
iscezava u severnom delu Tihog okeana.

Osim monsuna sa polugodisnjom periodom, u periodicne
vetrove se ubrajaju i oni sa poludnevnom periodom. U toku
dana oni duvaju u jednom pravcu, au toku noci u suprotnom
pravcu. Nazivaju se dnevni vetrovi i u njih spadaju: danik,
nocnik, dolinski vetar i gorski vetar. Dnevni vetrovi su
najizrazitiji u tropskim predelima gde je veliko dnevno kolebanje
temperature vazduha. U umerenim sirinam obrazuju se u toku
leta pri vedrom vremenu.

Lokalni vetrovi

Lokalni vetrovi su karakteristichni za odredjene oblasti na
Zemlji. Nastaju pod uticajem lokalnih preriodnih uslova, imaju
uvek isti pravac i podrzavaju iste vremenske prilike. Najpoznatiji
vetrovi ove vrste su:kosava, bura, jugo, fen, vardarac, maestral
i tornado.

Kosava duva u severoistocnom delu Srbije, dolinom Dunava
i u Vojvodini, ali se javlja i u Pomoravlju do Nisa i Kraljeva i u
Posavini do Samca. To je jugoistochni i istochni vetar, koji
nastaje kada je visok vazdusni pritisak nad Ukrainom i
Rumunijom, a nizak iznad Jadranskog mora i zapadnog
Sredozemlja, duva na mahovo odnosno udare, cija brzina
prelazi 100km/h. javlja se tokom cele godine, ali najcesce u
jesen i zimu. Kosava obicno traje dva do tri dana, ponekad
iduze, dok je krajem 1928. godine u Beogradu duvala punih 30
dana. Ona je suv vetar u donosi vedro vreme.

Bura je suv i izrazito mahovit vetar, koji duva duz istochne
obale Jadranskog mora, od Trsta do Albanije, ali se cesce javlja i
imavecu jacinu u severnom nego u juznom primorju. Dolazi sa
severoistoka , probija se kroz recne doline i drevoje Dinarskih
planina, na kojima dostize brzinu do 180km/h, i spusta se na
more, gde dize kratke ali visoke talase. Najjaca je u podnoziju
planina Velebit(cuvena senjska bura) i Biookovo u Hrvatskoj.
Javlja se uglavnom od oktobra do marta, traje obicno dva do tri
dana, u izuzetnim slucajevima i do tri nedelje i uslovljava vedro
i hladno vreme.

Jugo ili siroko je jugoistocni vetar koji duva po uzduznoj osi
jadranskog mora. Nastaje kada je visok vazdusni pritisak nad
severnom Afrikom, a nizak iznad severnog dela Sredozemlja. Iz
Afrike polazi kao suv u vreo vetar, ali pri prelazu Sredozemnog
mora vazdusne mase apsorbuju veliku kolicinu vodene pare,
tako da dosnosi oblacno i kisovito vreme. Ponekad sa sobom
nosi saharski pesak i prasinu i tada se u Evropi dogadjaju
zanimljive pojave- padaju blatne, crvene ili zute kise i obojen
sneg. Jugo je cesci i jaci u hladniojem delu godine in a juznom
ne go na severnom Jadranu. Duva oko 4 dana, izuzetno do dve
nedelje. Usled duzeg trajanja izdize nivo mora u severnom delu
Jadrana i mnoge luke su tada pod vodom, kao i cuveni trgovi
Venecije. Na moru jugo stvara talase visoke do 4,5 m, zbog
cega se plovidba prekida do nekoliko dana.
Fen je jak i slapovit planinski vetar koji dolazi topliji nego sto
je bio vazduh pre duvanja fena. Najtipicniji je u Alpima, gde
nastaje kada je visok vazdusni pritisak iznad severne Italije, a
nizak iznad Bavarske u Nemackoj, ili obratno. Tada se toplije
vazdusne mase penju uz navetrene padine Alpa i hlade, vodena
para u njima se kondezuje i izlucuju se padavine. Posto predje
Alpe vazduh se spustanjem zagreva i postaje topliji i suvlji nego
sto je bio na istoj visini prilikom uzdizanja. Fen donosi vedro i
toplo vreme. U zimskom period izaziva lavine i naglo topljenje
snega. Leti ako dugo duva moze toliko da osusi vazduh da se
sumski pozari lako i brzo sire.

Vardarac se obrazuje pri velikom vazdusnom pritisku nad
sredisnjim oblastima Balkanskog poluostrva i depresiji iznad
Egeskog mora. Diva sa Sar-planine i Skopske crne gore dolinom
Vardaraka Solunskom zalivu. Traje jedan do dva dana redje do 8
dana i dostize brzinu do 60km/h. pretezno se javlja zimi
podrzava hladno i suvo vreme i ponekad prouzrukuje pojavu
leda uz severnu obalu Solunskog zaliva.

Maestral je lokalni vetar na istocnoj obali Jadrana. Duva sa
mora u toku leta, kada su dani topli i vedri, iz jugozapadnog,
zapadnog ili severozapadnog pravca, zavisno od konfiguracije
obale i ostrva. Brzina mu je mala i konstantna, bez mahova,
tako da je vrlo pogodan za jedrenje. Traje jedan do dva dana. U
nizim slojevima na njega se u toku dana nadivezuje periodicni
vetar danik, koji pocinje da duva izmedju 8 i 10 casova, a
prestaje pred zalazak Sunca.
Tornado je vrlo znazan vazdusni vrtlog u obliku levka koji
se spusta iz tamnih olujnih oblaka(kumulonimbusa) i sastoji se
od kapljica vode, peska prasine i raznih predmeta koji jak vetar
podize sat la. Najcesce se javlja u juznim i centralnim delovima
SAD i u Meksiku. Nastaje u sparnim letnjim danima pri
intezivnom zagrevanju vazduha sa jakim ulaznim strujama,
izmedju 15 i 21 cas i krece se brzinom do 50 km/h. u samom
vrtlogu cije mrecnik od nekoliko desetina metara do 1km,
vazduh rotira brzinom od 160 do 800km/h. tornado nanosi
velike stete jer iza sebe ostavlja pustos. On moze da podigne i
nosi teske predmete, zivotinje i ljude. Zabelezeni su slucajevi
kada je oborio u vodu masovni gvozdeni most ili pomerio 4m
katolicku crkvu sa 50 vernika u njoj. U meksickom zalivu 1900.
Godine samo jedan ovakav vazdusni vrtlog odneo je 6 000
ljudskih zivota. Ukoliko nastane na moru, onda se nazuva
morska pijavica ili tromba. Desava se da zajedno s vodom usisa
i zivotinje. Kasnije iz oblaka padaju ribe, rakovi skoljke i zabe.
Morske pijavice se javljaju in a Jadranskom moru i traju od
nekoliko munuta do jednog casa.

.

Promene inteziteta vetra sa visinom posebno su izrazene do
visina od 100 metara. Tako na primer, brzina vetra na visini od
100 metara je za 1,5 do 2,5 puta veca od brzine vetra na 10
metara visine. S obzirom da je energija vetra srazmerna trecem
stepenu brzine vetra, u pojedinim situacijama je moguce da
energetski potencial vetra na visini od 100 metara bude 15 puta
veci od onog na 10 metara visine. U proseku je raspoloziva
energija na 100 metara visine za oko 3 do 4 puta veca od
energetskog potenciala vetra na 10 metara iznad tla.

Uobicajni postupak kojim se procenjuje energetski potencial
vetra se mbazira na merenju brzine vetra na stubovima visine
10 metaraiznad tla. Kod nas se to merenje vrsi (u 7, 14, 21h) na
osnovu cega se vrsi procena brzine vetra na vecim visinama.
Ovako odredjivanje brzine vetra je prilicno nepouzdano, kako
zbog male visine merenja, tako i zbog malog broja merenja
tokom dana. Preciznije merenje zahteva visoke meteoroloske
stubove, vremensku kontiunalsnost merenja, uzimanje u obzir
drugih meteoroloskih uticaja i uticaj topografije lokaliteta tla u
cijoj se zoni vrsi merenje.

Jacina vetra pretstavlja pritisak koji on vrsi na vertikalnu
povrsinu. Odredjuje se prema Boforovoj skali koja ima 13
stepeni, utvrdjenih prema dejstvu vetra na razne predmete.
Vetar dostize maksimalnu brzinu na visinama oko 10km.
medjutim, sa aspekta eksploatacionih mogucnosti, moze se
ocekivati eksploatacija energije vetra na visinama do 200m
iznad tla.
Br.Po Naziv vetra Brzina Opis pojava na kopnu
B m/s
0 Tisina 0-0,2 Tiho; dim se dize uspravno uvis
1 Lak 0,3-1,5 Pravac vetra se zapaza po
povetarac kretanju dima, a ne po
vetrokazu
2 Povetarac 1,6-3,3 Vetar se oseca na licu, lisce
treperi, vetrokaz se pokrece
3 Slab vetar 3,4-5,4 Lisce i grancice se stalno klate;
razvijaju se lake zastave
4 Umereni 5,5-7,9 Vetar dize prasinu i listove
vetar hartije, pokrtece male grane
5 Umereno 8-10,7 Tanja lisnata stable pocinju da
jak se ljuljaju
6 Jak vetar 10,8-13,8 Pokrecu se velike grane;
7 Vrlo jak 13,9-17,1 Drvece se ljulja;
vetar
8 Olujni vetar 20,8-24,4 Vetar lomi grane na drvecu
9 Oluja 20,8-24,4 Nastaju laksa ostecenja na
zgradam
10 Zestoka 24,5-28,4 Cupa drvece iz zemlje,ostecena
oluja na zgra.
11 Orkanska 28.5-32,6 Vrlo retka pojava pracena
oluja razaranjima
12 Orkan 32,7-36,9
Procena potenciala vetra

Procena potenciala vetra je sa aspekta tacnosti procene
nedovoljno precizna, posto metodologija procene ne moze
obezbediti potpuno pouzdane podatke. Danas se u svetu za
procenu energetskog potenciala vetra koriste dva pristupa, od
kojih se jedan bazira na proceni dela Suncheve energije koji se
trosi na stvaranje opste cirkulacije atmosphere, a drugi na
merenju vetra u nizu tachaka i rako dobijeni podaci integrisu
preko odredjenih povrsina.

Polazeci od globalnih procesa, od ukupne Zemlji dozracene
sunceve energije, oko 2% se trosi na stvaranje vazdusnih struja
odnosno oko 2x10 na 16kWh. Naravno, ne moze se smatrati da
se ova kolicina energije moze u potpunosti koristiti kao
vetroenergetski potencial. Raspoloziva energija u sloju do 200
metara visine iznosi 50-ti deo od date vrednosti, odnosno oko
10 na 14 do 10 na 15kWh. Ni ovaj energetski potencial nije u
velikoj meri iskoristiv.

Energija vetra nije ravnomerno rasporedjena po zemljinoj
povrsini. Dok u nekim zonama vazduh struji pojacano, dotle u
drugim delovima vrlo slabo. Navedene prosechne vrednosti se
stoga odnose, pre svega, na zone pojachanog strujanja. Sama
Evropa pretstavlja oblast sa izrazenim delovanjem zapadnih
vetrova(kao i nasa zemlja) i raspolaze energetskim potencialom
vecim od svetskog proseka.

Pojava vetra je globalni fenomen. To je energetski izvor za
koji je prakticna primena novih tehnologija imala nabrzi rast na
svetu. Istovremeno to je cista i efikasna moderna tehnologija
koja pretstavlja svetionik nade za buducnost. Njenu osnovu cini
odrziva tehnologija koja ne izaziva zagadjenja. Energija vetra
presla je dalek put u odnosu na prototipove od pre samo
dvadeset godina. Danasnje moderne turbine su poslednji hit
moderne tehnologije one su rasklapajuce lako se instaliraju i
nabavljaju. Snaga vetrogeneratora varira od samo nekoliko kW
do preko 3500kW, sa najvisim tornjevima koji dostizu najvecu
visinu vecu od 100m. ultra moderna postrijenja na vetar danas
mogu biti mala sa svega jednom turbinom do farme turbine sa
snagom od nekoliko stotina MW. Vetar stvara 200 puta vise
energije nego sto je svetu danas potrebno. U studujama koje su
radile istrazivacke institucije iz ove oblasti u saradnji sa
Evropskom industrijom za energiju vetra pod nazivom Snaga
vetra 12, izvodi se zkljucak d ace kolicina energije koju
proizvodi vetar do 2020. g. porasti za 12% na svetskom nivou.

Energija vetra za proizvodnju elektricne energije je
naispaltivija u izolovanim podrucjima, udaljene od
elektroenergetske mreze, cije su energetske potreberelativno
male, obicno manje od 10 kW. Ovakvi sistemi, koji nisu
prikljuceni na mrezu, obicno koriste vetrogenerator za
proizvodnju elektricne energije kojom pune akumulatorske
baterije, koje osiguravaju snadbevanje potrosaca prema
potrebi. Vetrogeneratori se takodje tradicionalno koriste i u
sistemima vodosnadbevanja, u kojima se voda, a ne energija
sprema za buducu upotrebu. Off gird primene energije vetra za
proizvodnju elektricne energije svakako su konkurentne drugim
nacinima snadbevanja tIh podrucija, kao sto su npr prosirene
mreze, primarne baterije, dizel-agregati, gasne ili parne turbine.
Energija vetra takodje je konkurentna u sistemima
vodosnadbevanja.

Energija vetra se moze koristiti i za proizvodnju elektricne
energije koja se potom isporucuje u elektrodistributivnu
mrezu(on gird). S obzirom na elektroenergetski system u kojem
se nalaze, on gird instalacije mogu biti primenjene u:

1. izolovanim oblastima gde se primenjuju vetrogeneratori
snaga od 10kW do 200kW.

2. srwdisnjim oblastima gde se primenjuju vetrogeneratori
snaga od 200kW do 2MW.

Ovakve primene energije vetra danas postaju sve cesce.
Savremene elektronske komponente omogucile su
projektantima vetroelektrana kontrolu izlazne snage, kao i
proizvodnju elekricne energije izvrsnog kvaliteta. Ovakav
tehnoloski razvoj omogucava laksu integraciju vetro elektrana u
postojecu elektroenergetsku infastrukturu in a kraju njihov
znacajniji proboj u elektrodistributivni system.

Razvoj tehnologije usmeren je kavecim proizvodnjim
jedinicama. Sedamdesetih godina uobicajni su bili
vetrogeneratori nominalne snage 30kW dok se danas
primenjuju vetrogeneratori nominalne snage od 5MW pa i vise.

Do kraja 2002 godine ukupno instalirani kapaciteti u
vetrogeneratorima u svetu iznosili su oko 30 000MW, od cega
oko 22 000MW u Evropi, vecinom u Nemackoj, Danskoj i Spaniji.
Sta vise proizvodnja elektricne energije iz vetroelektrana
prikljucenih na elektroenergetsku mrezu belezi impresivan
godisnji porast od oko 30%.

Najznacajnije tehnicke karakteristike vetroturbina su:

• orjentacija ose radnog kola turbine,

• broj lopatica

• nacini regulacije izlazne snage rotora