You are on page 1of 13

19.6.13.

HTML za pocetnike - www.izradasajta.webs.com

WWW.IZRADASAJTA.WEBS.COM
NAPRAVITE SEBI SAJT

Ov aj tutorijal je namenjen da V as naui kako da koristite HTML za kreiranje neke internet prezentacije ili
sajta, a prv enstv eno je namenjen meni kao potsetnik . Narav no iskoristio sam lose v reme da bi' sv e ov o
naprav io . Pogledajte .
1 . Uv od (#Uv od)
2. HTML Elementi (#HTML_El em en ti )
3. Osnov ni HTML tagov i (#Osn ov n i _HTML_tagov i )
4. HTML atributi (#HTML_atri bu ti )
5. Formatiranje teksta u HTML-u (#Form ati ran je_teksta_u _HTML)
6. Kodov i karaktera u HTML-u (#Sm i sao_karaktera_u _HTML)
7 . Linkov i u HTML-u (#Li n kov i _u _HTML)

UVOD
Kau ljudi da je HTML v eoma lak za uenje. To emo v ideti tokom ov og tutorijala, da li je tano ili ne.
Kao prv o da v idimo ta je to HTML fajl i ta predstav lja ta skraenica. Skraenica - Hy per T ex t Markup
Language.
Jedan HTML fajl je ustv ari tekst fajl koji se od niza znakov a koje emo u daljem tekstu zv ati tagov i. Ti
tagov i gov ore Web pretraiv au na koji nain e prikazati tu stranicu. HTML fajl ima ekstenziju htm ili
html. HTML fajl se moe kreirati bilo kojim prostim tekst editorom. Moete komotno koristiti Notepad.
Ev o prostog primera.
Otv orite Notepad i otkucajte sledei tekst bas ov ako :
<html>
<head>
<title>Naslov stranice</title>
</head>
<body>
Ovo je moja prva stranica. <b>Tekst izmedju ovih tagova ce biti zatamnjen</b>
</body>
</html>

Snimite taj fajl na pr. mojastrana.htm. Ali obav ezno nazov ite taj dokument i obav ezno stav ite .htm posle
naziv a .Otv orite ga pomou v aeg Web pretraiv aa (npr. Microsoft Internet Ex plorer) i trebalo bi da
dobijete sledei natpis:
Ov o je moja prv a stranica. T ekst izm edju ov ih tagov a ce biti zatam njen
NAPOMENA: U Notepad-u fajl morate snimiti opcijom Sav e As, i u polje Sav e as ty pe da odaberete
opciju All Files. Ako fajl snimite samo sa Sav e onda e Notepad automatski dodeliti tom fajlu ekstenziju
txt, bez obzira to ste v i stav ili taku posle imena i htm. (mojastrana.htm.tx t).
Da li ste snimili fajl kao htm, biete sigurni jer bi on tada trebalo da dobije ikonu v aeg instaliranog
pretraiv aa.
izradasajta.webs.com/htmlzapocetnike.htm

1/13

19.6.13.

HTML za pocetnike - www.izradasajta.webs.com

Objanjenje primera:
Prv i tag koji ste u ov om primeru upisali je <html>. To gov ori v aem internet pretraiv au da je to poetak
jednog HTML dokumenta.
Poslednji tag je </html>, koji gov ori pretraiv au da je to kraj HTML dokumenta.
Tekst izmeu tagov a <head> i </head> je zaglav lje. Zaglav lje se ne prikazuje u prozoru pretraiv aa.
Tekst izmeu tagov a <title> i </title> je naziv ili ime v aeg dokumenta. Taj tekst se ispisuje na v rhu
prozora pretraiv aa kao naslov ili ime otv orenog prozora.
Tekst izmeu tagov a <body > je tekst koji e se prikazati u prozoru v aeg pretraiv aa.
Tekst izmeu tagov a <b> i </b> e biti prikazan kao boldiran (zatamnjen).

HTM ILI HTML EKSTENZIJA


Nema nikakv e razlike, moete koristiti koji god hoete. U naem primeru smo uzeli HTM. To je loa nav ika
zaostala iz prolosti kada su neki od esto korienih programa dozv oljav ali samo tri slov a za tip fajla.
Danas to nije sluaj tako da komotno moete koristiti HTML.
Danas postoji mnogo programa koji olakav aju posao prav ljenja HTML dokumenata (sajtov a). Oni se skoro
sv i trude da rade na principu Ono to v idi to e i dobiti (WY SIWY G - What Y ou See Is What Y ou Get).
Najpoznatiji su Dream weav er firme Macromedia koju je odskora kupio Adobe, to je dokaz da njihov i
programi stv arno v rede i FronPage deo Microsoft-ov og paketa Office.
Ipak ako elite da budete v et Web autor, preporuuje se da koristite prost tekst editor za uenje osnov a
HTML-a, a kasnije da to znanje iskoristite u ov im programima.
Ja nisam tako radio, nego sam prv o poeo da eksperimentiem sa Dreamweav er-om, pre jedno 3 godine
isto iz radoznalosti, i tada mi mnogo toga nije bilo jasno. Tek ov ih dana kada sam na netu pronaao neka
uputstv a (jedno uprav o prev odim) su mi neke stv ari jasnije.
Pov ratak na poetak (#Pocetak_stran e)

HTML ELEMENTI
HTML dokumenti su tekst fajlov i koji se sastoje od HTML elemenata. HTML elementi su definisani pomou
HTML tagov a.
HT ML tagov i se koriste da oznae HTML elemente. HTML tagov i su oiv ieni znakov ima manje "<" i v ee
">". Te znakov e zov emo ugliaste zagrade. HTML tagov i uglav nom idu u paru npr. <b> i </b>. Prv i tag se
zov e poetni ili startni, a drugi je zav rni ili krajnji tag. Tekst izmeu poetnog i zav rnog taga je sadraj
elementa. HTML tagov i ne razlikuju v elika i mala slov a, znai <b> je isto kao i <B>.
Setimo se HTML primera iz predhodnog poglav lja.
<html>
<head>
<title>Naslov stranice</title>
</head>
<body>
Ovo je moja prva stranica. <b>Tekst izmedju ovih tagova ce biti zatamnjen</b>
</body>
</html>

Ov o je jedan HTML elemenat:

izradasajta.webs.com/htmlzapocetnike.htm

2/13

19.6.13.

HTML za pocetnike - www.izradasajta.webs.com

<b>Tekst izmedju ovih tagova ce biti zatamnjen</b>

HTML elemenat poinje sa poetnim tagom <b>, sadraj HTML elementa je: "Tekst izmedju ov ih tagov a ce
biti zatamnjen" i HTML elemenat se zav rav a krajnjim tagom </b>.
Sv rha <b> taga je da definie neki HTML elemenat koji e biti prikazan zatamnjen (bold).
Ov o je takoe jedan HTML elemenat:
<body>
Ovo je moja prva stranica. <b>Tekst izmedju ovih tagova ce biti zatamnjen</b>
</body>

Ov aj HTML elemenat poinje sa startnim tagom <body > i zav rav a se krajnjim tagom </body >.
Sv rha <body > taga je da definie da taj HTML elemenat sadri osnov ni deo HTML dokumenta.

ZATO KORISTIMO MALA SLOVA ZA TAGOVE?


Ranije smo naglasili da HTML tagov i ne razlikuju v elika i mala slov a. Ako potraite po internetu
primetiete da mnogo sajtov a koriste v elika slov a za HTML tagov e kada ih otv orite u Notepadu. Ipak,
ukoliko elite da pratite poslednje Web standarde, trebalo bi uv ek da koristite mala slov a za tagov e. WWW
konzorcijum preporuuje korienje malih slov a za tagov e u njihov im HTML 4 preporukama, a i XHTML
(nov ija generacija HTML-a) zahtev a mala slov a za tagov e.
Pov ratak na poetak (#Pocetak_stran e)

OSNOVNI HTML TAGOVI


Najv aniji tagov i u HTML-u su tagov i koji definiu naslov e, paragrafe i prekide linija.
Najbolji nain za uenje HTML je rad sa primerima. Autori ov og tutorijala su naprav ili jedan v eoma
zgodan HTML editor namenjen iskljuiv o uenju HTML-a tako da u i ja iskoristiti njega za te iste primere.
Sa tim editorom moete menjati HTML kod kako god elite i klikom na dugme Edit the tex t and click
m e i v ideete rezultat u desnom prozoru.
Primeri:
V eoma jednostav an HTML dokumenat (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _basi c)
Ov aj primer prikazuje v eoma jednostav an HTML dokument, sa minimumom HTML tagov a. On demostrira
kako se tekst unutar elementa <body > prikazuje u pretraiv au.
Jednostav ni paragrafi (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _paragraph s1)
Ov aj primer pokazuje kako se tekst unutar elementa paragraf prikazuje u pretraiv au.
Bie jo primera u nastav ku teksta.

NASLOVI (HEADINGS)
Naslov i su definisani sa <h1 > do <h6> tagov ima. Tag <h1 > definie najv ei naslov , a <h6> definie
najmanji naslov .

<h1>Ovo je naslov</h1>
<h2>Ovo je naslov</h2>
izradasajta.webs.com/htmlzapocetnike.htm

3/13

19.6.13.

HTML za pocetnike - www.izradasajta.webs.com

<h3>Ovo je naslov</h3>
<h4>Ovo je naslov</h4>
<h5>Ovo je naslov</h5>
<h6>Ovo je naslov</h6>

HTML automatski dodaje jo jednu praznu liniju pre i posle naslov a.

PARAGRAFI (PASUSI)
Paragrafi su definisani <p> tagom.
<p>Ovo je paragraf</p>
<p>Ovo je jo jedan paragraf</p>

HTML automatski dodaje po jednu praznu liniju pre i posle paragrafa.


Nezaborav ite da zatv orite tagov e.V erov atno ste v ideli da se paragraf moe napisati i bez zav rnog
taga <p>:
<p>Ovo je paragraf
<p>Ovo je jo jedan paragraf

Ov o u gornjem primeru e raditi u v eini pretraiv aa, ali ne u sv ima. Budue v erzije HTML-a nee
dozv oljav ati izostav ljanje bilo kojeg taga. Zatv aranje HTML elemenata sa zav rnim tagov ima je nain
pisanja HTML dokumenata u budunosti. To takoe olakav a itanje i razumev anje koda, ako markirate
gde neki element poinje i gde se zav rav a.
Prekidi linija.
Za prekid linije se koristi tag <br>. Na taj nain se ne poinje nov i paragraf (pasus). Tag <br> prekida liniju
gde god ga postav ite.
<p>This <br> is a para<br>graph with line breaks</p>

Probajte to u ov om primeru (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _paragraph s)


Tag <br> je prazan tag. On nema krajnji tag kao to bi bio </br>, zato to zatv aranje takv og taga nema
smisla.
Da li koristiti <br> ili <br />
Sv e v ie i v ie ete v iati da se <br> tag pie kao <br />. Zbog toga to <br> tag nema zav retak (krajnji
tag), on kri jedno prav ilo buduih HTML jezika (na XML osnov i XHTML), koji zahtev aju da sv aki elemenat
mora biti zatv oren. Ako se nav iknete da ga piete kao <br />, neete imati problema u buduim v erzijama
HTML-a.
Kom entari u HT ML-u
Tagov i za komentar se koriste kada elite da ubacite neki komentar u HTML izv orni kod. Komentar e biti
ignorisan od strane pregledaa. Obino se komentari koriste da se objasni neki deo koda, koji e kasnije biti
od pomoi kada se v ri neka ev entualna preprav ka.

izradasajta.webs.com/htmlzapocetnike.htm

4/13

19.6.13.

HTML za pocetnike - www.izradasajta.webs.com

<!-- Ovo je komentar -->

Obratite panju da znak uzv ika stoji posle otv orene zagrade, ali ga nema ispred zatv orene zagrade.

Da uradimo kratku rekapitulaciju HTML elemenata:


Sv aki HTML elemenat ima sv oje ime (body , h1 , p, br)
Poetni tag je ime u ugliastim zagradama <h1 >
Krajnji tag je kosa crta i ime u ugliastim zagradama <h1 />
Sadraj elementa se uv ek nalazi izmeu poetnog i krajnjeg taga
Neki HTML elementi nemaju sadraj
Neki HTML dokumenti nemaju krajnji tag

KORISNI SAVETI
Kada piete HTML tekst, nikad neete znati kako e tekst izgledati u nekom drugom pregledau. Neki ljudi
imaju v elike monitore, a neki male. Tekst e se preformatirati sv aki put kada korisnik promeni v eliinu
prozora. Nikada ne pokuav ajte da formatirate tekst u sv om editoru dodav anjem praznih linija i razmaka
unutar teksta. HTML e skratiti razmake u v aem tekstu. Bilo koji broj razmaka se broji kao jedan.
U HTML-u se nov a linija broji kao jedan razmak.
Korienje praznih paragrafa <p>za ubaciv anje praznih linija je loa nav ika. Umesto toga koristite tag
<br>. (Ali nemojte da koristite tag <br> za kreiranje listi. Saekajte dok doemo do toga i nauite HTML
liste).
HTML automatski dodaje po jednu praznu liniju pre i posle nekih elemenata, kao pre i posle paragrafa ili
pre i posle naslov a.
Za razdv ajanje sekcija u tekstu se moe iskoristiti i tag <hr> (horizontalna linija).

EVO JO NEKOLIKO PRIMERA


V ie paragrafa (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _paragraph s2)
U ov om primeru su prikazana neko od standardnih stanja elemenata paragrafa. U prv om paragrafu imate
nekoliko nov ih redov a unutar paragrafa koje pregleda ignorie. U drugom paragrafu imate v iak razmaka
izmeu rei koje pregleda takoe ignorie. Trei paragraf je malo dui i slui za demonstraciju kako broj
linija jednog paragrafa zav isi od v eliine prozora pregledaa. To moete da prov erite menjajui v eliinu
prozora miem. Kada ga smanjite broj linija e se pov eati i obrnuto.
Prekidi linija (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _paragraph s)
U ov om primeru se v idi kako se koriste prekidi linija u HTML dokumentu. Ako elite nov e redov e, a ne
nov e paragrafe.
Problemi sa pesmama (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _poem )
Ov aj primer objanjav a neke od problema formatiranja teksta, recimo kod pisanja stihov a. Pregleda
jednostav no ignorie v ae formatiranje i ceo tekst ispisuje redom.
Naslov i (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _h eaders)
Ov aj primer pokazuje sv e v rste tagov a za naslov e u HTML dokumentu. Nemojte koristiti tagov e za naslov
da bi zatamnili neki tekst, za to postoje drugi tagov i, ov e koristite samo za naslov e.
Horizontalna linija (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _h r)
izradasajta.webs.com/htmlzapocetnike.htm

5/13

19.6.13.

HTML za pocetnike - www.izradasajta.webs.com

Ov aj primer pokazuje kako se u tekst umee horizontalna linija.


Sakriv eni komentari (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _com m en t)
Ov aj primer pokazuje kako se u HTML kod ubacuje komentar koji opisuje neki deo koda, i koji se ne v idi u
pregledau.

OSNOVNI HTML TAGOVI


Ako pogledate osnov ne HTML tagov e u tabeli ispod, v ideete da su to u stv ari poetna slov a i skraenice
onoga ta definiu. Dodue na engleskom.
T ag

Opis

<html> (/tags/tag_h tm l .asp)

Definie neki HTML document

<body > (/tags/tag_body .asp)

Definie sadraj (telo) dokumenta

<h1 > to <h6>


(/tags/tag_h n .asp)

Definie naslov e od 1 do 6

<p> (/tags/tag_p.asp)

Definie a paragraf (pasus)

<br> (/tags/tag_br.asp)

Umee prekid linije (break)

<hr> (/tags/tag_h r.asp)

Ubacuje horizontalnu liniju (horizontal


rule)

<!--> (/tags/tag_com m en t.asp)

Definie komentar

Pov ratak na poetak (#Pocetak_stran e)

HTML ATRIBUTI
HTML tagov i mogu da imaju i atribute koji obezbeuju neku dodatnu informaciju za neki HTML elemenat.
Atributi se uek idu u paru "ime/v rednost" kao na prl: ime="v rednost". Oni se uv ek preciziraju u poetnom
tagu HTML elementa.
1 .Primer atributa (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _h eader)
<h1 >definie poetak naslov a.
<h1 align="center"> takoe definie poetak naslov a ali ima i dodatne informacije da taj naslov treba da
bude centriran u pregledau.
2.Primer atributa (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _body bgcol )
<body > definie telo jednog HTML dokumenta.
<body bgcolor="y ellow"> ima i dodatnu informaciju o boji pozadine.
3.Primer atributa
<table> definie neku HTML tabelu. (HTML tabele emo uiti kasnije)
<table border="1 "> ima i dodatnu informaciju o debljini iv ice oko tabele.
Koristite m ala slov a. Atributi i v rednosti atributa razlikuju v elika i mala slov a. Ipak WWW konzorcijum
(W3C) preporuuje da se koriste mala slov a, a XHTML zahtev a mala slov a za atribute i njihov e v rednosti.
Vrednosti atributa su uv ek pod nav odnicim a. Uv ek koristite nav odnice za v rednosti atributa.
Uobiejene su duple nav odnice, ali su dozv oljene i pojedinane. U nekim retkim situacijama kada v rednost
atributa i sama sadri nav odnice onda je neophodno koristiti pojedinane nav odnice.
Na pr. name='John "ShotGun" Nelson'

izradasajta.webs.com/htmlzapocetnike.htm

6/13

19.6.13.

HTML za pocetnike - www.izradasajta.webs.com

FORMATIRANJE TEKSTA U HTML-U


HTML definie mnogo elemenata kojima se moe urediti i formatirati neki tekst. Kao na pr. boldiranje,
centriranje, italik tekst itd. U sledeih nekoliko primera moete v ideti i malo eksperimentisati sa
formatiranjem teksta u HTML-u.
Formatiranje teksta (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _form atti n gch )
U ov om primeru moete v ideti razliite naine za formatiranje teksta.
Preformatirani tekst (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _pre)
U ov om primeru v idite objanjenje taga <pre>. Sa njim moete kontrolisati razmake i prekide linija koje se
inae ignoriu u pregledau. Pomou njega se mogu reiti neki problemi u HTML-u koje smo ranije opisali.
Kompjuterski tagov i (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _com pu terou tpu t)
U ov om primeru je prikazano kako se neki tekst formatira za prikaziv anje nekih kompjuterskih kodov a. Na
pr. kada se objanjav a neki program on se obino ispisuje pomou ov ih tagov a.
Adrese (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _address)
U ov om primeru v idite kako se obino ispisuju adrese u HTML-u.
Skraenice i akronimi (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _abbr)
U ov om primeru moete v ideti kako da se snaete sa skraenicama i akronimima. To se koristi da u neki
tekst unesete skraenicu ili akronim koji e se u pregledau tak i prikazati, ali kada preete miom preko te
skraenice ispisae se v rednost koju ste uneli pod nav odnicama.
Prav ac teksta (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _bdo)
U ov om primeru je objanjeno kako da u HTML-u promenite prav ac teksta, odnostno da se slov a ispisuju
sa desna na lev o.
Nav odnici (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _q)
U ov om primeru je obraeno kako da naglasite neko citiranje dugo ili kratko i sl. Dugo prikazuje kao
uv uen pasus i odv ojeno, a kratko u produetku reda. Sa elementom <bloskquote>, pregleda ubacuje
prekid linije i marginu, a elemenat <q> u stv ari ne radi nita, samo kada se gleda izv orni kod onda znamo
da je to neko naglaav anje (a moe i bez njega)
Obrisan i umetnut tekst (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _del )
Ov aj primer pokazuje kako da se naglasi neki tekst koji je na pr. obrisan i li umetnut u neki drugi. Stv arno
ne v idim neku praktinu primenu ov oga.

KAKO DA VIDITE NEKI HTML IZVORNI KOD


Da li ste nekad v ideli neku internet stranicu i zapitali se kako li su to naprav ili? Ta bi to saznali kliknite na
padajui meni V IEW i iz padajueg menija odaberite opciju SOURCE. Otv orie se nov i prozor u kom e biti
ispisan HTML izv orni kod te stranice.

TEXT FORMATTING TAGS


T ag

Objanjenje

<b> (/tags/tag_fon t_sty l e.asp) Zatmnjen tekst (bold)


<big>
(/tags/tag_fon t_sty l e.asp)

<em>
(/tags/tag_ph rase_el em en ts.asp)
izradasajta.webs.com/htmlzapocetnike.htm

V eliki tekst
Istaknut naglaen tekst
7/13

19.6.13.

<i> (/tags/tag_fon t_sty l e.asp)


<small>
(/tags/tag_fon t_sty l e.asp)

<strong>
(/tags/tag_ph rase_el em en ts.asp)

HTML za pocetnike - www.izradasajta.webs.com

Italik (kosi) tekst


Mali tekst

Jak (podebljan) tekst

<sub> (/tags/tag_su p.asp)

Sputen tekst (subscript), potencijal

<sup> (/tags/tag_su p.asp)

Podignut tekst (superscript), eksponent

<ins> (/tags/tag_i n s.asp)

Umetnut tekst

<del> (/tags/tag_del .asp)

Obrisan tekst

<s> (/tags/tag_stri ke.asp)

Ov aj se v ie ne koristi. Umesto njega ide


<del>

<strike> (/tags/tag_stri ke.asp)

Ov aj se v ie ne koristi. Umesto njega ide


<del>

<u> (/tags/tag_u .asp)

I ov o je nedozv oljeno. Za to se koriste


stilov i.

"COMPUTER OUTPUT" TAGS


T ag
<code>
(/tags/tag_ph rase_el em en ts.asp)

<kbd>
(/tags/tag_ph rase_el em en ts.asp)

<samp>
(/tags/tag_ph rase_el em en ts.asp)

Objanjenje
Tekst kao kompjuterski kod
Tekst tastature
Primer kompjuterskog koda

<tt> (/tags/tag_fon t_sty l e.asp) Teletip tekst


<v ar>
(/tags/tag_ph rase_el em en ts.asp)

<pre> (/tags/tag_pre.asp)

Definie neku promneljiv u


Definie preformatirani tekst

CITATIONS, QUOTATIONS, AND DEFINITION TAGS


T ag

Objanjenje

<abbr> (/tags/tag_abbr.asp)

Nav odi ili citiranje

<acrony m>
(/tags/tag_acron y m .asp)

<address>
(/tags/tag_address.asp)

<bdo> (/tags/tag_bdo.asp)
<blockquote>
(/tags/tag_bl ockqu ote.asp)

<q> (/tags/tag_q.asp)
<cite>
(/tags/tag_ph rase_el em en ts.asp)

izradasajta.webs.com/htmlzapocetnike.htm

Definie skraenice ili akronime


Koristi se ispisiv anje adrese
Definie prav ac teksta
Dugo nav oenje, kao pasus
Kratki nav odnici, (nita)
Definie neki citat

8/13

19.6.13.

HTML za pocetnike - www.izradasajta.webs.com

<dfn>

Neki termin koji neto definie

(/tags/tag_ph rase_el em en ts.asp)

Pov ratak na poetak (#Pocetak_stran e)

KODOVI KARAKTERA U HTML-U


Neki karakteri, kao na pr. "<" koji tefinie poetak taga, imaju posebno znaenje u HTML-u i zbog toga se ne
mogu koristiti u tekstu. Ukoliko elimo da u tekst unesemo ba taj karakter i da ga pregleda prikae tako
kako izgleda moramo da koristimo sv ojstv a ili kod karaktera u izv ornom kodu HTML-a.

KODOVI KARAKTERA
Sutina ili kod nekog karaktera ima tri dela: poetni znak &, ime koda ili # i broj koda, i na kraju ide taka
zarez ";". Da bi smo u tekstu napisali znak manje, treba da otkucamo &lt; ili &#60; Prednost prilikom
korienja imena je u tome to se imena lake pamte od brojev a. Nedostatak je taj to neki nov iji
pregledai ne podrav aju najnov ija imena kodov a za neke karaktere, dok je brojani opis nekog karaktera
podran u skoro sv im pregledaima. Kodov i karaktera razlikuju v elika i mala slov a.
U ov om priimeru moete da eksperimentiete za Kodov ima karaktera (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?
fi l en am e=try h tm l _en ti ti es).

RAZMAK
Najee upotrebljav an kod u HTML-u je v ie razmaka zaredom. U normalnim okolnostima pregleda e
od deset unetih razmaka (to je ranije v e objanjeno), obrisati dev et i prikazati samo jedan. Ta bi ste
dodali razmak u tekst koristite kod karaktera &nbsp;.

NAJEE UPOTREBLJAVANI KODOVI KARAKTERA


Rezultal

Opis

Im e koda

Broj koda

razmak

&nbsp;

&#1 60;

<

znak manje

&lt;

&#60;

>

znak v ee

&gt;

&#62;

&

ampersend

&amp;

&#38;

"

nav odnici

&quot;

&#34;

'

apostrof

&apos; (does not work in IE)

&#39;

JO NEKI OD ESTO KORIENIH KODOVA


Rezultat Opis

Im e koda

Broj koda

Cent

&cent;

&#1 62;

Funta

&pound;

&#1 63;

Jen

&y en;

&#1 65;

Euro

&euro;

&#8364;

Paragraf

&sect;

&#1 67 ;

Copy right (autorska prav a)

&copy ;

&#1 69;

Registrov ani prouzv og

&reg;

&#1 7 4;

Mnoenje

&times;

&#21 5;

izradasajta.webs.com/htmlzapocetnike.htm

9/13

19.6.13.

HTML za pocetnike - www.izradasajta.webs.com

Deljenje

&div ide;

&#247 ;

Da bi v ideli kompletnu listu kodov a u HTML-u idite ov de: (h ttp://www.w3sch ool s.com /tags/ref_en ti ti es.asp)
Pov ratak na poetak (#Pocetak_stran e)

LINKOVI U HTML-U
HTML koristi tzv . hiperlinkov e kako bi pov ezao tu stranicu ili dokument sa nekom drugom stranicom ili
dokumentom na mrei.

PRIMERI:
Kreiranje Hiperlinka (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _l i n ks)
Ov aj primer pokazuje kako da kreirate neki link u HTML dokumentu. Prosto.
Slika kao link (h ttp://www.w3sch ool s.com /h tm l /try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _i m gl i n k)
ov aj primer pokazuje kako da iskoristite neku sliku kao link
U nastav ku ov e teme naiete jo primera.

SIDRO TAG I HREF ATRIBUT


HTML koristi sidro tag za kreiranje linka ka nekom drugom dokumentu. Sidro tag usmerav a ka bilo kom
sadraju na internetu: HTML stranici, nekoj slici, audio zapisu, v ideo klipu itd. Sintaksa za kreiranje sidra
je:
<a href="url">Text to be displayed</a>

Tag <a> se koristi za kreiranje sidra na poetnoj taki linka, a href atribut se koristi za adresiranje
dokumenta na koji se linkuje (sa kojim se pov ezuje), a tekst izmeu startnog i krajnjeg taga e se prikazati u
pretraiv au kao hiperlink.
Ov o sidro definie link ka mom sajtu:
<a href="http://www.jasmin-salon.webs.com/">Posetite me!</a>

Pregleda bi to trebao da ispie ov ako:


Posetite me! (h ttp://www.gasasoft.com /)

ATRIBUT CILJA
Sa atributom cilja moete da definiete gde e se otv oriti taj dokument na koji se pov ezujete. Ako otkucate
primer ispod, nov i dokument e se otv oriti u nov om prozoru pregledaa:
<a href="http://www.w3schools.com/"
target="_blank">Visit W3Schools!</a>

SIDRO TAG I IME ATRIBUTA


izradasajta.webs.com/htmlzapocetnike.htm

10/13

19.6.13.

HTML za pocetnike - www.izradasajta.webs.com

Ime atributa se koristi za kreiranje imenov anog sidra. Kada koristimo imenov ano sidro moemo da
kreiramo link koji e da preskoi u odreeni deo teksta na istoj strani, umesto da skrolujemo preko celog
dokumenta u potrazi za nekim podatkom. To je korieno i u ov om uputu.

THE ANCHOR TAG AND THE NAME ATTRIBUTE


The name attribute is used to create a named anchor. When using named anchors we can create links that
can jump directly into a specific section on a page, instead of letting the user scroll around to find what
he/she is looking for.
Below is the sy ntax of a named anchor:
<a name="label">Text to be displayed</a>

The name attribute is used to create a named anchor. The name of the anchor can be any tex t y ou care to
use.
The line below defines a named anchor:
<a name="tips">Useful Tips Section</a>

Y ou should notice that a named anchor is not display ed in a special way .


To link directly to the "tips" section, add a # sign and the name of the anchor to the end of a URL, like this:

<a href="http://www.w3schools.com/html_links.asp#tips">
Jump to the Useful Tips Section</a>

A hy perlink to the Useful Tips Section from WITHIN the file "html_links.asp" will look like this:
<a href="#tips">Jump to the Useful Tips Section</a>

BASIC NOTES - USEFUL TIPS


Alway s add a trailing slash to subfolder references. If y ou link like this:
href="http://www.w3schools.com/html", y ou will generate two HTTP requests to the serv er, because the
serv er will add a slash to the address and create a new request like this:
href="http://www.w3schools.com/html/"
Named anchors are often used to create "table of contents" at the beginning of a large document. Each
chapter within the document is giv en a named anchor, and links to each of these anchors are put at the top
of the document.
If a browser cannot find a named anchor that has been specified, it goes to the top of the document. No
error occurs.

MORE EXAMPLES
izradasajta.webs.com/htmlzapocetnike.htm

11/13

19.6.13.

HTML za pocetnike - www.izradasajta.webs.com

Open a link in a new browser window (/Mem bersB/Edi tPage/try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _l i n k_target)
This ex ample demonstrates how to link to another page by opening a new window, so that the v isitor does
not hav e to leav e y our Web site.
Link to a location on the same page (/Mem bersB/Edi tPage/try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _l i n k_l ocati on s)
This ex ample demonstrates how to use a link to jump to another part of a document.
Break out of a frame (/Mem bersB/Edi tPage/try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _fram e_getfree)
This ex ample demonstrates how to break out of a frame, if y our site is locked in a frame.
Create a mailto link (/Mem bersB/Edi tPage/try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _m ai l to)
This ex ample demonstrates how to link to a mail message (will only work if y ou hav e mail installed).
Create a mailto link 2 (/Mem bersB/Edi tPage/try i t.asp?fi l en am e=try h tm l _m ai l to2)
This ex ample demonstrates a more complicated mailto link.

LINK TAGS
T ag

Description

<a> (/tags/tag_a.asp)

Defines an anchor

Members Area
Sign In or Register

Tacno vreme

Prijatelji sajta

Recent Photos
izradasajta.webs.com/htmlzapocetnike.htm

12/13

19.6.13.

HTML za pocetnike - www.izradasajta.webs.com

Player

[Multimedia object]

Newest Members

Copy rightMisoT2009
Cr ea t e a Fr ee W ebsit e

izradasajta.webs.com/htmlzapocetnike.htm

13/13