You are on page 1of 39

Profesor dr Dragan Kokovi

SOCIOLOGIJA
Neautorizovana predavanja

TA JE DRUTVO, MA KAKAV OBLIK ONO IMALO?


 Drutvo je uzajamno delovanje ljudi njihova meuzavisnost
 Drutvo se moe definisati kao jedna grupa ljudi koja deli isti
samodovoljan sistem akcije i koja je sposobna da postoji due nego
to je ivotni vek pojedinca, grupa koja se obnavlja barem
delimino, putem reprodukcije njenih lanova
 Dinamika promena takoe je znaajna, pogotovo pitanje ta sve
doprinosi drutvenim promenama
 Drutvo funkcionie pomou institucija (ustanova), bez obzira da li
se radi o porodici, dravi, sportskom kolektivu itd.
 Drutva se razlikuju po osobenim sistemima vrednosti i obrascima
koji se uvruju pomou odreenog sistema akcije koju drutvo
preduzima i pospeuje
 Pojedinci dele ubeenja o standardima prihvaenog ponaanja,
meusobno kontaktirajui i komunicirajui
Drutvo treba da uspostavi odgovarajue odnose sa okolinom.
Drutvo svojim lanovima prua mogunosti i sredstva za
komunikaciju
Drutvo treba da obezbedi odgovarajuu diferencijaciju uloga i
dunosti da pripremi mlade ljude da preuzmu neku od postojeih radnih
uloga i da ih pripremi za budue uloge
Drutvo putem obrazovanja mora svojim lanovima obezbediti
odreena saznanja, iskustva i vrednosne orijentacije
Postojanje drutva pretpostavlja propisivanje normativnih pravila o
saznajnim orijentacijama, sredstvima i ciljevima
Drutvo putem obrazovanja socijalizuje svoje lanove.
Putem kulture, obrazovanja i tradicije, drutvo prenosi naslee na
svoje lanove
Svako drutvo poseduje i stvara odreene kanale za afektivno
izraavanje, pranjenje agresivnih sklonosti

Drutvo je konkretna i specifino strukturisana celina procesa i odnosa.


Drutvo ima svoju istorijsku dimenziju
Svako drutvo je teritorijalna zajednica
Obuhvata niz manjih, parcijalnih sistema (ekonomski, politiki,
kulturni koji imaju relativnu samostalnost)
Sastavljeno je od ivih, konkretnih ljudi, iji su karakteri ponaanja,
iako drutveno uslovljeni, ipak snano individualno obojeni

Drutvo je istorijski strukturisana celina drutvenih delatnosti i odnosa,


od kojih su najznaajniji oni iz sfere neposredne proizvodnje,
materijalnog ivota, jer se na njihovoj osnovi formiraju drutvene grupe,
institucije i organizacije.
 Svako globalno drutvo predstavlja izvesnu organizaciju
proizvodnje, drutvenih delatnosti i drutvenih odnosa
 Da bi obavljanje ovih delatnosti funkcionisalo, potrebno je
obezbediti sistem komunikacije
 Socijalna struktura, drutvena podela rada u neposrednoj su vezi sa
drutvenom strukturom i dinamikom promena u drutvu
 Odnos izmeu globalnog drutva i njegovih sastavnih delova i
odnosi izmeu drutvenih grupa pretpostavljaju odreenje
drutvene strukture
POJAM DRUTVENE STRUKTURE
 Drutvena struktura je odnos delova i celine, njihove povezanosti
 Ta celina moe biti ljudski organizam, ljudski organ, neka
graevina, drutvena grupa, roman, umetniko delo
 Zato se govori o strukturi mozga, romana, materijala, drutvenoj
strukturi
 Potrebno je praviti razliku izmeu strukture i sastava
 Sastav moe da se promeni a da struktura ostane ista
 Potrebno je praviti razliku izmeu drutvene i klasne strukture
 Drutvena struktura je iri pojam od klasne strukture, jer grupe koje
razmatramo kao elemente drutvene strukture ne moraju biti
drutvene klase
 Te grupe mogu biti npr. uzrasne kategorije (deca, omladina,
odrasli, starci) koje istraujemo s obzirom na podelu funkcija
 Mogu biti takoe i etnike grupe
 O drutvenoj strukturi govori se samo onda kada kao elemente
sistema razmatramo grupe i kategorije individua, a ne kao
pojedince
DRUTVENE DELATNOSTI, DRUTVENI ODNOSI, DRUTVENI
PROCESI
 Drutvena delatnost je svesna ljudska aktivnost u okviru koje
ovek troi svoju psihofiziku energiju u cilju zadovoljavanja
odreenih individualnih ili drutvenih potreba
 U okviru raznovrsnih aktivnosti postie se odreeni efekat:
a) bilo na nekom predmetu,
3

b) na drugom pojedincu ili grupi ili


c) ne nekom delu drutvene strukture (organizacija, grupa, ustanova,
sportski kolektiv itd).
 Drutveno delovanje je proces koji svedoi ne toliko o onome to
ljudi ine ve o nainu na koji to ine
 Nijedno drutveno delovanje kao proces ne moe se odvijati bez
navedenih strukturalnih elemenata
 Drutveno delovanje se odvija zahvaljujui akterima, potrebama,
predmetima i sredstvima, vrednostima, interesima, pravilima i
normama kao nezaobilaznim standardima
 U svom delovanju najvaniji su akteri od kojih bitno zavisi priroda
samog delovanja kao procesa i delatnosti kao rezultata ili tvorevine
 Akteri su sveu i vetinama obdareni ljudi
 Potrebe su sastavni deo svakog drutvenog delovanja
 U strukturi delovanja potrebe predstavljaju osnovnu pokretaku
snagu
 Javljanje i zadovoljavanje potreba odgovaraju na pitanje zato se
neko delovanje javlja i emu slui
 Osnovna pitanja svode se na sledee dileme:
 ta jedna potreba znai za pojedinca, grupu, organizaciju ili
globalno drutvo;
 kolika je potreba da se ima potreba za neim;
 ta izaziva potrebu?
 kolika je odreena potreba univerzalna? (npr. zdravlje kao
univerzalna potreba)
 Zadovoljavanje potreba je bioloka injenica, a nain njihovog
zadovoljavanja je kulturna injenica
 Predmeti predstavljaju stvarne ili mogue uslove drutvenog
delovanja
 Zavisno od toga na ta se deluje mogu se razlikovati karakter, tok i
posledice delovanja
 Predmet delovanja npr. moe biti neka prirodna ili vetaka
prepreka, drugi ovek ili drutvena grupa
 Sredstva predstavljaju ono ime se deluje
 Ona zavise od razvijenosti odreene delatnosti, od samih aktera i
predmeta delovanja
 Ali sve to zavisi od razvijenosti odreenog drutva i kulture
 Vrednosti motiviu svako delovanje i ponaanje
 One mu odreuju smisao koje ono ima za aktere, ali i za budue
generacije
 Vrednosti su u najneposrednijoj vezi sa potrebama

 Njihovo preutkivanje ili zanemarivanje najee dovodi do


manipulacije
 Vrednosti nam svedoe o tome da li se neto postie na ljudski ili
neljudski nain
 Drutvene vrednosti su orijentiri ili kriterijumi na ijim temeljima
se vri izbor i procenjuje vanost pojedinaca, drutvenih obrazaca i
drugih drutveno-kulturnih tvorevina
 Vrednosti su i ideali jer se u njima osmiljava ono to drutvo eli
 Vrednosti imaju i motivacionu funkciju
 Vrednosti su i u osnovi drutvenog poloaja
 Vrednosti su selektivne, stabilne, poeljne, intersubjektivne,
pozitivne i u njih se veruje
 Postoji razlika izmeu stvarnih i deklarativnih vrednosti: Prve su
prisutne u stvarnosti, dok su druge propisane i normativno priznate
 Raskorak i jaz izmeu njih najee dovodi do sukoba vrednosti
 Interesi su izraz objektivnih drutvenih odnosa i treba ih
razlikovati od interesovanja kao racionalizacije subjektivnih elja
(napr. uzeti uee u sportu zbog konkretnog interesa razliito je od
iskazivanja interesovanja za sport)
 Interesi posreduju izmeu potreba i vrednosti, odreuju pravac
delovanja i nain ponaanja kojim se moe zadovoljiti neka potreba
i ostvariti odreeni cilj
 Interesi usmeravaju drutveno delovanje i ukazuju na
uestvovanje, uzimanje uea u neemu
 Oni oznaavaju aktivan odnos prema delovanju i uvek stoje iza
neposrednih pobuda, motiva i akcija koje preuzimaju pojedinci,
drutvene grupe ili organizacije ("Kad bi aksiomi zadirali u interese
ljudi i oni bi bili osporeni")
 Pravila i norme reguliu delatnosti ljudi, njihova meusobna
ponaanja i sutinski su povezani sa sistemom vrednosti, sa onim
to ljudi cene, prema emu tee i usmeravaju svoju aktivnost i
ponaanje
 Pravila i norme su standardi specifinog ponaanja koji se oekuje
od lanove neke drutvene grupe (oekivano ponaanje)
 Drutvena pravila pripadaju organizacionoj strukturi grupa i
drutva i njima se obezbeuje organizacija sistema, obrasci
ponaanja ljudi, odreuje kako treba postupati u odreenim
situacijama
 Norme mogu biti autonomne i dobrovoljno prihvaene unutar jedne
grupe ali i heteronomne, spolja nametnute sa jasnim znacima
prinude
 Drutveni odnosi se najee posmatraju kao interakcija,
meudelovanje izmeu pojedinaca

 Drutveni odnosi su forme, okviri i naini u kojima se dogaaju


drutveni procesi kao sadraji drutvenog ivota
 Drutveni odnosi mogu biti raznoliki (pravedni nepravedni,
uvaavanje neuvaavanje, tolerancija netolerancija, dominacija
potinjenost, asimilacija akulturacija, suivot iskljuivost,
itd.)
 U ovoj interpretaciji drutvenih odnosa naglaena su dva momenta:
aktivnost i uzajamnost to znai da drutveni odnos ukljuuje
susret, komunikaciju i meusobni uticaj
 Okruenje sadri sve one osobine koje su na neki nain uoljive i
utiu na ponaanje ljudi
 Pojam unutranje okruenje koristi se za oznaavanje niza
psiholokih stanja
 Sociolog Zimel je smatrao da je najvanija forma drutvenih
odnosa, bez koje nije mogu ivot, odnos nadreenih i
podreenih, voe i sledbenika
 On govori o tri tipa ovih odnosa: dominacija, podreenost i sukob
 Drutveni procesi preobraavaju drutvene strukture, ali strukture
uslovljavaju odreene procese
 Drutveni proces je osnovna drutvena pojava i on sadri najoptije
karakteristike drutvenosti (drutvenog): povezivanje ili
razdvajanje pojedinaca i njihovog ponaanja
 Neki sociolozi dele procese na proste i sloene; prosti se odvijaju
izmeu pojedinaca i ukljuuju procese spajanja (udruivanja) i
razdvajanja (razilaenja)
 Proces spajanja ili udruivanja sadri sledee stepenice:
pribliavanje kao prvi korak, prilagoavanje (uzajamno
razumevanje razlika), saglasnost (pokuaj da se prevaziu razlike) i
udruivanje (svest o pripadnosti zajednici)
 Proces razdvajanja je samo razliiti stepen dezintegracije
drutvene grupe i sastoji se od: utakmice, opozicije i sukoba
 Sloeni drutveni procesi ili procesi drugog reda (tvorevine)
nastaju kao kristalizacija i rezultat jednostavnih procesa
 U njih se ubraja masa, grupa i korporacija
 Drutveni procesi su sutina i sadraj drutvenog odnosa kao forme
i okvira
 Procesi mogu biti materijalne, kulturne, pravne, politike, verske,
egzistencijalne, bioloke i sportske naravi
 Razvojni procesi se mogu razumeti samo u odnosu na sadraj i
strukturu pojave
 Postoje razliiti procesi: procesi prenoenja kulture, procesi
inovacija u drutvu, procesi promene i akulturacije, procesi
drutvene kontrole, procesi drutvene integracije itd.
6

 U istraivanjima se terminima drutvena struktura i drutveni


sastav pridaju statina znaenja; dinaminost se pokuava postii
korienjem sintagme drutveni procesi (to je samo drugi izraz za
istorinost drutvenih sistema i struktura)
DRUTVENE INSTITUCIJE
 Drutvene institucije reguliu ponaanje pojedinaca u drutvu
 Drutvene institucije oznaavaju nain stvarnog povezivanja uloga
u drutvu i kulturi
 Drutvene institucije su u funkciji ustanovljavanja,
konkretizovanja, regulisanja i stabilizovanja zajednikog ivota
ljudi u vremenu i prostoru
 One oznaavaju opte uslove i mesta u kojima se organizuje i
odrava drutvo (sudstvo, uprava, kolstvo, vojska, policija), javni
drutveni, kulturni, politiki ivot
 Njihova funkcija sastoji se u zadovoljavanju drutvenih potreba na
jedan ustanovljen i relativno trajan nain:
1. Institucije se doivljavaju kao neto spoljanje u odnosu na pojedinca,
oni poseduju spoljanju realnost;
2. Institucije imaju prinudnu mo; one objektivno postoje i pojedinci ih
ne mogu ukloniti;
3. Institucije su podlone promeni i moraju se menjati;
4. Institucije poivaju na legitimnosti jer imaju pravni i moralni autoritet.
 Institucije pojednostavljuju drutveni ivot i osiguravaju odreene
odnose koji su unapred odreeni unutar grupa
 One osiguravaju kordinaciju i vrstinu celokupnog sistema
 Institucije imaju i negativne uinke; pre svega, priroda institucija
ogleda se u uvanju postojeeg stanja, onih pravila ponaanja i
vrenja uloga koji se vie ne mogu uskladiti sa novim uslovima,
strukturama, nainom ivota i mentalitetom
 Institucije esto utiu na okotavanje drutvenog ivota, na njegovo
umrtvljavanje
 One takoe mogu uticati na suavanje polja individualne
inicijative, polja u kome pojedinac treba da ostvari svoju slobodu
 Drutvena mo je ustanovljeni odnos nejednakosti meu
pojedincima i grupama koji jednima daje vee mogunosti nego
drugima da donose veoma vane odluke koje su od interesa ne
samo za njih ve i za druge
 U istraivanjima se govori o 3 vrste moi:
- mo koja nije nita specifino ljudsko, mo kao puka snaga koja je
zajednika ivotinji, maini, prirodi: jednostavno reeno to je mo
nagomilane snage, mo pokretanja i sudaranja;
7

- mo kao viak snage, kao nadmo. To je mo upravljanja, vladanja,


zapovedanja, ugnjetavanja i eksploatisanja, mo prisvajanja i otimanja;
- mo kao stvaralatvo, pronalazatvo, inovacija, dovoenje u ivot
novoga, sposobnost stvaranja.
 Mo kao puka snaga je neto neljudsko, a mo kao nadmo
(dominacija) je oblik otuenog ljudskog postojanja
 Mo kao dominacija i mo kao sposobnost stvaranja nalaze se u
nepomirljivoj suprotnosti
 Najgrublji oblik moi je fiziko nasilje
 Materijalno bogatstvo je uvek bilo znaajan izvor moi
 Novac je postao opti simbol ekonomske moi
 Statusna mo moe biti nasleena i steena a proizilazi iz mesta
koje pojedinac ili grupa zauzimaju u sistemu drutvenih odnosa
 Znanje u savremenim uslovima postaje poseban oblik moi
(znanje je mo)
 Danas je aktuelna manipulativna mo koja se zasniva na kontroli
informacija i medija
 Ovde je jasna razlika izmeu stvarno postojee i zamiljene moi
(snage)

DRUTVENE GRUPE
Grupa se najee definie kao skup dva ili vie lica u interakciji,
sa stabilnim zajednikim odnosima, istovetnim ciljevima i
zajednikim mi
Oznaavaju posebne oblike udruivanja ili okupljanja ljudi koji se
povezuju zbog ostvarivanja zajednikog interesa, koristi, potrebe,
delatnosti, ideala ili vrednosti
Najire posmatrano, drutvene grupe su posrednici izmeu drutva
i oveka kao pojedinca
Drutvo oznaava opti, grupe posebni a pojedinac individualni
plan ljudskog ivota
Zato je drutvo opte, grupa posebna, a ovek pojedinana
neponovljiva pojava
Za svaku grupu je karakteristino:
1) INTERAKCIJA uzajamno delovanje koje je vidljivo u
meuzavisnom ponaanju i doivljavanju; moe biti verbalna (dogovor o
razliitim poslovima i strategijama) i neverbalna (npr. razmenjivanje
osmeha, manifestacija ljutnje kroz govor tela itd.).
2) STRUKTURA sistem meusobno povezanih uloga i poloaja.
Iako se menjaju, grupe moraju imati odreene stabilne odnose, koji dre
lanove na okupu i navode ih da funkcioniu na zajednikim i
jedinstvenim osnovama.
3) Grupa ima zajednike CILJEVE, INTERESE i IDEALE; pomau
jedni drugima da ostvare cilj.
4) lanovi grupe, da bio ona bila istinska grupa, MORAJU SEBE DA
VIDE KAO GRUPU. S druge strane, grupe se sastoje od ljudi koji
prepoznaju jedni druge kao pripadnike grupe i na toj osnovi se prave
razlike od onih pojedinaca koji ne pripadaju grupi.
Homogenost odnosi se na slinost osobina lanova grupe;
doprinosi homogenom, jedinstvenom delovanju.
Stepen u kojem grupa deluje kao celina (jedan za sve svi za
jednoga) ili se sastoji od podgrupa ili frakcija.
Fleksibilnost neke su elastine a druge krute u pridravanju
rituala i delovanja.
Stabilnost se odnosi na promene u lanstvu (prijateljske su
stabilne, grupe koje se formiraju na odmoru su nestabilne, ad
hoc)
Otvorenost ukazuje na spremnost grupe da primi nove lanove.
Usredsreenost na postizanje cilja (sportska grupa pobeda,
politika partija osvajanje vlasti).
9

Autonomija podrazumeva zavisnost i nezavisnost grupe od


drugih grupa.
Intimnost lanova grupe meusobno poznavanje, interakcija.
Grupna kontrola se odnosi na nain na koji grupe kontroliu i
reguliu ponaanje svojih lanova (selo, grad, totalne institucije).
Participacija se odnosi na vreme koje pojedinac provodi u
grupnoj aktivnosti. To presudno utie na meuljudske odnose.
Vanost grupe za pojedinca (porodica, radna grupa, prijatelji,
susedi, religijske, sportske, politike, rekreacijske grupe, itd.);
razlikuju se u znaaju koje imaju za pojedinca.
Hedonistiki ton se odnosi na emocije u vezi sa grupnom
pripadnou (pobeda ekipe ili politike partije).
Poloaj pojedinca u strukturi grupe ukazuje na hijerarhijsku
strukturu grupe i komunikacijske odnose u njoj.
Odnos pojedinca u grupi utie na oblikovanje i stil grupe.
Kohezivnost grupe elja pojedinca da ostane u grupi.
Formiranje i razlozi za pristupanje grupama su mnogobrojni, ali u
osnovi svakog udruivanja nalazi se motiv da nam grupa
omoguava da postignemo ono to ne bismo mogli sami.
Novija istraivanja istiu pet faza u razvoju grupa:
FORMIRANJE je faza u toku koje se lanovi grupe meusobno
upoznavaju.
OLUJA ovu fazu (vidi se po nazivu) karakterie visok stepen
konflikata u grupi.
FAZA NORMIRANJA u ovoj fazi lanovi rade zajedno na
razvijanju prisnih odnosa, oseanja drugarstva i solidarnosti.
IZVOENJE u toku ove faze grupa je spremna za rad poto su
prethodno razreena sporna pitanja odnosa i vostvo u grupi.
RASPUTANJE ova faza oznaava prestanak postojanja
odreene grupe, poto je ostvarila svoje ciljeve ili zbog toga to
norme koje su krasile grupe nisu vie delotvorne.
NORME reguliu ponaanja lanova grupe. One su neki put veoma
kategorine: mora. Sankcija za neispunjenje takve norme je isto
to i povreda zakona. Neki put je norma blaa: treba.
Proskriptivne norme diktiraju ponaanja koja treba prihvatiti, a
deskriptivne ponaanja koja treba izbegavati. Npr. mogu se
diktirati norme da se sledi voa, da se izbegne odsustvovanje ili
meusobne arke.

10

VRSTE DRUTVENIH GRUPA


FORMALNE GRUPE su zvanine grupe koje funkcioniu po
odreenim pravilima i principima. One stvaraju organizaciju i
zamiljene su tako da usmere lanove ka nekom vanom,
organizacijskom cilju.
NEFORMALNE GRUPE nisu zvanine, ve stihijske i rezultat su
slobodne akcije pojedinaca. One se razvijaju spontano, bez ikakvih
direktiva od strane rukovodstva i zvanine organizacije.
PRIMARNE GRUPE karakteriu odnosi licem u lice (face to
face). U ovoj grupi odnosi su neposredni, ciljevi su zajedniki i
esto idealno postavljeni. lanovi imaju poverenja jedni u druge,
emocionalne afinitete kojih su svesni. Klasina primarna grupa je
porodica, mali klub, drutvo prijatelja. Za primarne grupe se kae
da su prirodne; na taj nain se eli naglasiti njihova spontanost.
SEKUNDARNE GRUPE se formiraju radi ostvarenja neke
izdvojene, pojedinane potrebe. Odnosi u ovim grupama su
racionalni i ne tako spontani kao u primarnim grupama. Linost se
u sekundarnim grupama ne angauje kompletno i bez ostatka, ali
usklauje pojedinane sa grupnim ciljevima. Ukoliko pojedinac u
odreenoj grupi ne vidi svoje ciljeve i mogunost zadovoljavanja
potreba, on ak moe ometati njeno funkcionisanje i uticati da se
smanji njena kohezivnost. Primer sekundarnih grupa su: radne,
drutvene, politike i sportske organizacije.
ORGANIZOVANE GRUPE su one koje imaju jasno
organizacione oblike i sadraje (simbole, statute i sl.). Organizacija
utie na vrstinu grupe. Organizovana grupa ne mora imati odlike
socijalnog sistema ako joj nedostaju grupni ciljevi i voenje.
NEORGANIZOVANU GRUPU karakterie spontanost,
improvizacija i odsustvo bilo kakve vrste organizacije. Kod svih
grupa je primetno odsustvo stabilnosti i kontinuiteta. Prenaglaen
je princip trenutnih potreba i mogunosti.
OTVORENE GRUPE karakterie mogunost slobodnog pristupa
(ulaska) u grupu. Otvorena grupa je svaka grupa koja nije
limitirana posebnim uslovima ka regrutovanju buduih lanova.
U otvorenim grupama primetna je fluktuacija njenih lanova.
ZATVORENE GRUPE strogo kontroliu primer svojih lanova i
kod njih se ne moe govoriti o mogunostima slobodnog ulaska u
grupu. Nju karakteriu strogi limiti i ispunjavanje odreenih
zahteva da bi pojedinac postao njen lan.
GRUPNA DINAMIKA prouava aktivnosti na osnovu kojih grupa
postoji i deluje, a pre svega one aktivnosti koje omoguavaju da se
grupa odri i da izvrava grupne zadatke i ostvaruje svoje ciljeve.
Najee se razlikuju dve kategorije procesa u grupi:
11

- prvi dovode do trajnih promena (socijalizacija, grupe kao agensi


socijalizacije);
- drugi dovode do privremenih promena u ponaanju pojedinaca, u
njihovim meusobnim odnosima i pre svega u izvravanju grupnih
zadataka i realizovanju grupnih ciljeva.
NAJVANIJI MEHANIZMI PSIHO-SOCIJALNE
INTERAKCIJE:
IMITACIJA podraavanje obrazaca ponaanja i reagovanja
drugih pojedinaca. Drutvo i grupe se u velikoj meri, sastoje od
inovatora i imitatora, modela koji se oponaa i sledbenika
pojedinaca koji oponaaju.
SUGESTIJA prihvatanje neke ideje i stava bez racionalne
argumentacije.
SIMPATIJA I ANTIPATIJA:
1. Biranje prijatelja. Ona moe biti i poetak stvaranja razliitih klika i
podgrupa, to moe uticati na njenu stabilnost i tok interakcije.
2. Procena postupaka i delovanja drugih grupa i pojedinaca; simpatija i
antipatija predstavljaju dimnu zavesu, koja zamagljuje pravu sliku o
pojedincima i grupama. One su izvor pristrasnosti.
3. Zauzimanje stavova i podeavanje sopstvene aktivnosti u skladu sa
simpatijama ili antipatijama (prema pojedincu, grupi, ideji, ideologiji i
sl.).
4. One ulaze u sferu iracionalnih elemenata nae svesti, to znai da
njihovo delovanje moe da pree granicu svesne kontrole.
5. Emocionalna obojenost i doivljaji dovode do povrnih generalizacija
u percepiranju pojedinih osobina (halo-efekat).
6. Princip slinosti. Pojedinci koji imaju sline interese, stavove i
shvatanja pre e razviti simpatiju, dok e se antipatija pojaviti ako su
vrednosti i interesi suprotstavljeni.
7. Simpatija i antipatija se ne iskljuuju psiholoki, jer se mogu javiti
meovita oseanja.
8. Tee da budu uzajamne, tj. da obe strane na njih jednako reaguju. To
su doivljaji istog psiholokog kontinuuma.
EMOCIONALNA IDENTIFIKACIJA ili empatija oznaava
poistoveivanje sa onima koji doivljavaju tugu, patnju, radost.
Identifikacija moe biti i personalna i idealna.
SOCIJALNI PRITISAK moe se ostvarivati prikrivenom ili
otvorenom prinudom (u obliku naredbe, prinude, pretnje, saveta,
molbe, preutnog opteg slaganja, implicitnog oekivanja i grupne
norme) na pojedinca ili neku uu socijalnu grupu radi prihvatanja
12

nekih uverenja, stavova ili obrazaca ponaanja, koju mogu vriti


ira drutvena zajednica, javno mnjenje, drutvene institucije i
grupe.
SOCIJALNA FACILITACIJA I INHIBICIJA naziv je za
promene u motivaciji, aktivnosti i reakciji do kojih dolazi usled
prisustva drugih. Eksperimentom je dokazano da se u prisustvu
drugih bre, bolje, efikasnije i tanije obavljaju one aktivnosti koje
su jednostavne i dobro nauene (tranje, sviranje, dizanje tegova,
sabiranje, itd.), dok se sloenije aktivnosti koje zahtevaju miljenje
(reavanje problema), obavljaju loije. Ova pojava se objanjava
poveanjem napetosti i motivacije.
Drugo znaenje socijalne inhibicije odnosi se na oteano obavljanje
aktivnosti, smanjenje uestalosti i brzine nekih reakcija pod uticajem
samog prisustva drugih osoba.
Psiholoki izvori facilitacije i inhibicije su:
- delovanje emocija,
- takmienje.
- Najjednostavnije kohezivnost se moe definisati kao jaina elje
lanova grupe da ostanu u njoj. U nekohezivnim grupama lanovi
grupe se ne dopadaju jedni drugima. to je grupa kohezivnija,
prijem i ulazak u nju je tei.
- U pogledu definicije kohezije, istraivai se slau da su kohezivne
one grupe iji lanovi zajedniki deluju prema ustanovljenom,
zajednikom cilju. Grupe niske kohezije su one iji lanovi retko
kada provode zajedniku grupnu aktivnost.
- Grupe u kojima pripadnici izraavaju pozitivna oseanja prema
grupi a negativne reakcije prema mogunosti premetaja, smatraju
se visokokohezivnima.
Na grupnu koheziju utiu:
1)
2)
3)
4)

line i socijalne karakteristike pojedinca;


struktura poslova i delatnosti koje se obavljaju;
jednak i razliit uticaj motivacionih faktora;
reakcija grupe na pritisak.

Kohezivnost u grupi jaa ako je ona ugroena spolja ili zbog jake
konkurencije; takoe je jaa kohezivnost ako lanovi grupe vie vremena
provode zajedno. Grupe koje su bile uspenije uglavnom su bile
kohezivnije. Svako voli pobednika i grupe se ujedinjuju oko njega
(pobednik dobija sve).

13

DRUTVENA DIFERENCIJACIJA I DRUTVENA


STRATIFIKACIJA
Drutvene razlike se javljaju u drutvu zbog obavljanja razliitih
delatnosti i razliitih poloaja i uloga koje ljudi zauzimaju
One mogu nastati ne samo zbog razliitih funkcija, ve zbog linih
obeleja ljudi (razlike prema polu, uzrastu, lepoti, inteligenciji, itd.)
Pojam drutvenih razlika pre svega se odnosi na razlike
izmeu pojedinaca, a ne grupa
Line razlike i razlike izmeu uloga ljudi ne moraju znaiti njihovo
rangiranje (u smislu vii i nii)
Ljudi se mogu razlikovati a da pritom ostaju na istom nivou
drutvenog ivota (u horizontalnom smislu)
to znai da ne dolaze u odnose drutvene nejednakosti
Drutvene nejednakosti su struktuirane trajne drutvene razlike
koje se pojavljuju kao posledica nejednake raspodele retkih
drutvenih dobara (materijalnih i nematerijalnih) izmeu grupa,
uloga i poloaja
U veini drutava, ova drutvena dobra nisu jednako rasporeena
Nejednaka raspodela retkih drutvenih vrednosti ili dobara, dovodi
do toga da je razliite drutvene grupe, poloaje i uloge, mogue
rangirati i meusobno stepenovati kao vie ili nie
Drugim reima, drutvene nejednakosti dovode do pojave
drutvene stratifikacije i drutvene slojevitosti
Drutvena stratifikacija nastaje kada se ljudi hijerarhijski
uporeuju prema nekim dimenzijama nejednakosti (prihodi,
bogatstvo, mo, presti, uzrast, etnika pripadnost ili neka druga
obeleja)
Trajne drutvene razlike nastaju zbog drutvene podele rada,
odnosa prema sredstvima za proizvodnju, uea u organizaciji
rada, upravljanju i raspodeli
Trajne drutvene razlike u svakom drutva stvaraju nejednaku
hijerarhiju i raspodelu uloga i poloaja, niih i viih slojeva
Neophodno je razlikovati socijalnu stratifikaciju koja stvara
hijerarhizovane sisteme od diferencijacije koja stvara
nehijerarhijske sisteme koje su apriornog karaktera (unapred date)
jer uzimaju u obzir formalno-bioloke razloge
Drutvena diferencijacija se odnosi na razlike koje postoje meu
ljudima s obzirom na mnogobrojne karakteristike i svojstva
U irem smislu diferencijacija obuhvata sve razlike meu ljudima
bez obzira na njihov izvor, uzrok i karakter
Te razlike mogu biti trajne i sluajne

14

Osnova diferencijacije moe biti: bioloka specifinost (pol, uzrast,


rasa); intelektualne karakteristike, vetina i druge crte linosti
(temperament, karakter itd.)
Mukarci se razlikuju od ena, religiozni od nereligioznih, mladi
od starijih, partijci od nepartijaca itd.
Socijalne razlike mogu biti diskriminacijske i stratifikacijske
prirode
Stratifikacijske razlike nisu sluajno podeljene ve prema nekom
obrascu i pokazuju relativnu trajnost i stabilnost
Sve su to razlike s obzirom na neka spoljanja ili grupna svojstva
Kad se ljudi razlikuju jedni od drugih s obzirom na pripadnost
odreenom sloju (stratumu) tada govorimo o socijalnoj
stratifikaciji
Izraz sloj je pozajmljen iz geologije, a odnosi se na slojeve zemlje
koji su poreani tako da jedan stoji ispod ili iznad drugoga
Termin sloj (stratum) upotrebljava se u sociologiji kad se analizira
vertikalna stratifikacija, tj: vertikalnu poreanost drutvenih
slojeva tako da se jedan nalazi iznad ili ispod drugog
Ocenjivanje drutvenih poloaja i drutvenih uloga je razliita od
ocenjivanja biolokih i intelektualnih karakteristika jer oni imaju
poseban znaaj u drutvenom ivotu zbog vanosti koju igraju u
ouvanju i razvoju drutva
Drutvena diferencijacija i drutvena stratifikacija su u tesnoj vezi:
sasvim je jasno da nema isto prirodnih razlika, poto su sve, pa i
bioloke razlike meu ljudima (visina, teina, intelektualne
sposobnosti, motorike sposobnosti (snaga, brzina), morfoloka i
fizioloka struktura), znaajnim delom drutveno uslovljen

Temeljne dimenzije stratifikacije


ekonomski poloaj (ekonomske nejednakosti koje ukljuuju
razlike u raspodeli vlasnitva, bogatstva, prihoda, razlike u
zanimanjima i zaposlenosti i sl.)
drutvena mo (razlike u raspodeli moi koje se manifestuju kao
politike nejednakosti u uticaju, vlasti, ili kao nejednakosti u
odluivanju na makro i mikro nivou, itd.)
drutveni ugled (statusne nejednakosti koje podrazumevaju razlike
u prestiu, privilegijama, obrazovanju, profesionalnom ugledu,
statusnoj ili demonstrirajuoj potronji i stilu ivota uopte)

15

DRUTVENI SLOJEVI I DRUTVENE KLASE


Drutveni sloj slui i kao zamena nesimpatinom pojmu klasa
Drutveni slojevi predstavljaju odreenu grupu ljudi koju
objedinjuju slian socijalni status, rang, stil ivota itd.
Osnovu slojnog razgranienja predstavlja neka distanca koja se
moe temeljiti na materijalnom bogatstvu, vrednostima, kulturnom
nivou, obrazovanju, nainu i stilu ivota
Za drutvene slojeve su karakteristine unutranje veze i oseanje
pripadnosti
Podela na vie i nie slojeve zasniva se na:
objektivnim pokazateljima i odnosima koji se stvaraju u procesu
proizvodnje, podele rada i drutvene organizacije;
na delatnostima koje ljudi obavljaju u skladu sa drutvenom
podelom rada i odreenim poloajem;
subjektivnim predstavama o svom statusu (viem ili niem)
U sociolokim istraivanjima je korien metod anketiranja i
samoidentifikacije gde su pojedinci, po svom subjektivnom
vienju, svrstavali sebe u odreene slojeve - najee u jedan sloj
iznad onoga kome su stvarno pripadali
Drutvene klase su velike grupe ljudi istog statusa odnosno
grupnog poloaja
Za razliku od drutvenih slojeva gde se slinost pojedinaca trai na
osnovu utvrenih kriterijuma, za utvrivanje klase je najbitniji
poloaj na kojem se neko nalazi u odreenom drutvu
Te poloaje, kao utemeljenje nejednakosti, veoma bolno oseaju
drutvene klase koje su zapostavljene, naroito kad razviju klasnu
svest i postanu svesne svoje zapostavljenosti
S druge strane, klasni sukob je tokom istorijskog razvoja bio jedan
od njegovih osnovnih pokretaa
Kad su u pitanju klase, panja se mora obratiti:
na ekonomske uslove ivota koji su antagonistiki;
na interese, nain ivota i obrazovanje koji zavise od ekonomskih
uslova;
na klasno podvajanje koje dovodi do neprijateljskog
suprotstavljanja klasa
U krajnjoj instanci, vlasniki odnos prema sredstvima za
proizvodnju utie na pojavu klasa, raspodelu drutvene moi i
vlasti
Drutvo je pocepano na klase zato to jedni imaju mo, vlast i
autoritet a drugi ne

16

DRUTVENI STATUS I DRUTVENE ULOGE


Nejednakost statusa vidljiva je u svakom drutvu i svakoj grupi;
zato je osnovno pitanje do koje mere formalna razlika u statusu
utie na delovanje u drutvu i drutvenim grupama?
Za socijalni status je bitno njegovo vrednovanje od drugih
pojedinaca
Zato se i prihvata definicija statusa kao relativnog drutvenog
poloaja koje grupama ili lanovima grupe dodeljuju drugi
Prvo znaenje statusa oznaava poloaj pojedinca unutar grupe
Drugo znaenje socijalnog statusa odnosi se na sveukupnost prava i
obaveza individue ili socijalnih grupa, koja su povezana sa
ispunjavanjem odreenih drutvenih uloga
Tree znaenje je karakteristino za socijalnu psihologiju i
oznaava poloaj pojedinca u sistemu meulinih odnosa a koji je
uslovljen njegovim psiholokim uticajem na lanove grupe
Znaajan je i sociometrijski status u grupi koja se konstituie na
osnovu ocena mesta i uloge koju pojedinac zauzima u odreenoj
grupi
Sociometrijski status se odreuje pomou sociometrijskih metoda
(sociometrijski test, sociogram, itd.)
Statusni simbol je svaki vidljivi atribut (znak, objekt, re ili
delatnost) koji ima funkciju da u oima drugih podstakne
individualni ili grupni status, nezavisno od toga da li je to realno
dostignuti status ili ne
Presti predstavlja neto lino to pojedinac sam dodaje svom
statusu (npr. lekar sa elitnim specijalizacijama)
Drutveni status, ukoliko je on visok, prate odreena drutvena
mo, ugled i uticaj
U svim drutvima cene se visoki drutveni statusi, bilo da su
rezultat naslea ili profesije koja se obavlja
Pojedinci nastoje zadobiti to vei status pa se vrlo esto govori o
panici zbog statusa.

VRSTE STATUSA
Generalni socijalni status obuhvata veliki broj dimenzija i
statusnih obiaja; ovaj tip statusa povezan je sa socijalizacijskim,
institucionalnim i sankcijskim ili posledinim podsistemom
(subsistemom)
Socijalizacijski podsistem obuhvata obrazovni (edukativni) status i
portretira stepen, kvalitet i opseg obrazovanja pojedinca, njegovih
roditelja, njihove kvalifikacije

17

Obrazovanje u znaajnoj meri omoguava ili ograniava mobilnost


na lestvici profesionalnog statusa
Obrazovni status se najee svodi na formalno obrazovanje, pri
emu se esto zapostavljaju neformalni i alternativni oblici
(muziko, sportsko obrazovanje, sportsko dostignue, itd.)
Socijalizacija i vaspitanje su pojmovi irokog opsega i ne mogu biti
pokriveni samo formalnim (institucionalnim) obrazovanjem
Drugi vid statusa u okviru socijalizacijskog podsistema je bazini
rezidencijalni status (karakteristike mesta iz kojeg subjekt i njegovi
roditelji potiu)
Mesto roenja i stanovanja utiu na socijalizaciju i nain
komuniciranja koji se razvija jo u detinjstvu
Aktualni rezidencijalni status odnosi se na karakteristike mesta u
kome pojedinac ili njegova porodica ive trenutno
Mesto u kome neko ivi u tesnoj je vezi sa obrazovnim,
profesionalnim i drutveno-politikim statusom
Svo to utie na kasnije ukljuivanje u radne i sportske grupe
(sistem vrednosti, socijalni stavovi, intelektualna, obrazovna i
kulturna obeleja)
Stepen urbanizacije, obrazovni i kulturni nivo, stepen ekonomskog
razvoja sredine imaju veliki uticaj i na zauzimanje odreenog
grupnog statusa
Institucionalni podsistem obuhvata profesionalni status koji je
rezultat drutvene podele rada i odgovoran je za poloaj pojedinca
u hijerarhijskoj mrei drutveno-ekonomskih odnosa (poloaj na
radnom mestu, ekspertsko znanje kao vrsta moi)
Drutveno-politiki status je povezan sa poloajem pojedinca u
hijerarhijskoj mrei drutveno-politikih uloga
Ova vrsta statusa u velikoj je korelaciji sa obrazovnim statusom i
prolaznog je karaktera jer je nefunkcionalan, izveden status
Sankcijski podsistem obuhvata bazini ekonomski status koji
ukazuje na materijalna bogatstva, njihovu raspodelu i koliinu
On je u tesnoj vezi sa kvalitetom ivotnog standarda ali i sa
ivotnim stilom koji pojedinci vode (ekskluzivni, pasivnopotroaki itd.)
Bazini ekonomski status ima znatno vee korelacije sa
obrazovnim i profesionalnim statusom, nego sa stilom ivota
ivotni stil se odnosi na obrasce ponaanja i simboliko
predstavljanje statusa
Izdvojeni ivotni stilovi kao slike socijalnog statusa ukazuju da jo
uvek mnogi pojedinci ne poseduju materijalna dobra koja
predstavljaju uobiajeni i svakodnevno zastupljeni nain potronje
Pored potronje, ivotni stil portretira pojedinca ili grupu u sferi
odmora, rekreacije
18

Sa poveanjem kvaliteta ivotnog standarda, ivotni stilovi e


postojati sastavni deo bazinog ekonomskog statusa
Posledice e se oseati sve dotle dok u naoj zemlji budu veliina
mesta i stepen njegove urbanizacije povezani sa koncentracijom
obrazovnih, kulturnih, drutveno-politikih institucija, a posebno
velikih radnih organizacija i modernih tehnologija
Ako svemu ovome dodamo mogunost da se lake doe do
kredita,u veim mestima, onda je jasno da formiranje celokupnog
poloaja u sankcijskom ili posledinom podsistemu je u uskoj vezi
sa bazinim ekonomskim statusom i ivotnim stilom

Formalni i neformalni status


Formalni status je zvanino priznati status
Njega karakteriu statusni simboli i sve ono to odraava poloaj
pojedinca u grupi (statusni simbol je direktor, luksuzni radni
uslovi, itd.)
Statusni simboli pruaju oseaj identifikacije i podseaju lanove
na vrednosti koje grupa zastupa (npr. dres poznatog kluba, jakna
neke podkulture, ganga npr. podsea nosioca da bude snaan i
smeo)
Ustvari, zvanini status se jaa upotrebom statusnih simbola
Neformalni status nije zvanino diktiran od strane grupe, ali je
iroko rasprostranjen (npr. iskusniji lekari u timu mogu da uivaju
vei status od mlaih lekara to su i pokazala sociometrijska
istraivanja statusa)
Uopte, posedovanje specijalnih vetina kod lekara uvek se
tretiraju kao znak vieg statusa
Nie vrednovanje rada ena u skoro svim kulturama moe se
posmatrati kao uinak neformalnog statusa (isto se moe rei za
vrednovanje "mukih" i "enskih" poslova)
Istraivanje psihodinamike grupa pokazala su da se uvek ceni vii
status
Funkcionalni ("pravi") i nefunkcionalni ("izvedeni") status
Prvi se zasniva na linoj spretnosti, na znanju, vetinama ili
telesnim svojstvima (dobar zanatlija, ovek koji zna da prui
pomo u sluaju nesree)
Drugi je rezultat odreenog poloaja ili mesta unutar spoljanje
hijerarhije (lan upravnog, nadzornog odbora, direktor kluba)
"Pravi" status pripada unutranjoj organizaciji grupe, a izvedeni
spoljanjoj
Iako su meusobno povezani, treba istai da ne zavise uvek jedan
od drugog

19

Najee se istie funkcionalni status, da povlastice i nagrade treba


da odgovaraju ostvarenom naporu i radu
Prednost funkcionalnog statusa ogleda se u injenici da se moe
svakome priznati
Funkcionalni status doprinosi smanjenju opteg rivaliteta u odnosu
na izvedeni koji se zasniva na moi i bogatstvu
Gubitak bogatstva i moi je esto (a sticanje retko), pa njegovi
vlasnici nisu nikad sigurni
Nosiocu funkcionalnog statusa priznaje se ranije zasluge i onda kad
izgube svoju radnu sposobnost, a nije prokockao potovanje svoje
okoline (to je jedini uzrok gubitka funkcionalnog statusa)
FUNKCIJE DRUTVENOG STATUSA:
regulativna (obezbeuje komunikaciju i institucionalno
delovanje);
stratifikaciona (omoguuje raspodelu pojedinaca prema socijalnoj
stratifikaciji i diferencijaciji);
normativna (obezbeuje skup propisa i orijentacija prema
funkcijama i ulogama);
atributivna funkcija (ukazuje na socijalno-profesionalnu
pripadnost pojedinca);
orijentaciona (omoguuje da se pojedinac u sistemu socijalnog
ponaanja izdvaja i razlikuje od drugih);
instrumentalna (omoguuje pojedincu da iskoristi svoj socijalni
poloaj za reavanje ivotnih i drugih zadataka;
identifikaciona funkcija omoguuje pojedincu da se identifikuje
sa odreenim normama i prihvatljivim obrascima ponaanja
DRUTVENI STATUS I DRUTVENE ULOGE
Drutvena uloga je ponaanje koje se oekuje od pojedinca koji
zauzima drutveni poloaj
Na odreeni nain, drutvena uloga predstavlja dinamiki aspekt
socijalnog statusa
Socijalni status je odreen nainom izvravanja uloge koja, kao
socijalno oekivano i uobiajeno ponaanje ini integralnu celinu
Oekivani oblici ponaanja, prikladni za neku ulogu, zasnivaju se
na drutvenim normama i mogu biti pripisani ili samo predvieni
kao poeljni u odreenoj situaciji
irina pojma odreene uloge odgovara raznolikost njenih pojavnih
oblika: primeri za to su oekivana i ostvorena ponaanja osoba u
ulozi majke, mukarca, adolescenta, voe, profesora, studenta,
pobednika u nekom takmienju
Uloge mogu biti trajne i privremene, rezultat naslea ili steene
20

Uloge su uzajamno povezane u sistem uloga, obino su reciprone


i komplementarne (napr. majka i otac) to olakava uenje uloga
S obzirom da svaki pojedinac ima vie uloga uz koje se ponekad
veu razliita i nespojiva oekivanja, moe doi do sukoba uloga
Sukob moe nastati usled nemogunosti ili odbijanja da se udovolji
mnotvu i raznolikosti zahteva koji proizilaze iz veeg broja uloga,
tako da ispunjavanje jedne uloge oteava ili onemoguava
realizaciju druge, to dovodi do sukoba meu ulogama (napr.
pojedinac koji teko moe da izvrava ulogu oca, direktora neke
firme i lana nekog sportskog kluba)
Kad postoje meusobno nespojiva i suprotna oekivanja u pogledu
jedne uloge ili kad drutveno prihvaeni i oekivani oblici
ponaanja nisu u skladu sa linim karakteristikama i shvatanjem
uloge, dolazi do sukoba unutar jedne uloge (primer etikog odbora
koji za teak ispad ne eli da kazni lekara iako drugi od njega to
oekuju ili kad je odbor svestan da je to trebalo da uini)

DRUTVENA POKRETLJIVOST
Drutvena pokretljivost je povezana sa drutvenom strukturom koja
predstavlja osnovno teorijsko ishodite koncepta o drutvenoj
pokretljivosti
Pod socijalnom pokretljivou podrazumeva se svaki prelaz
pojedinca od jednog drutvenog poloaja ka drugom (P. Sorokin)
Drutvena pokretljivost ukazuje na svakodnevna i raznovrsna
pomeranja pojedinaca i drutvenih grupa unutar drutva u vremenu
i prostoru
Ukoliko se kretanje pojedinca i drutvenih grupa obavlja na takav
nain da se bitno ne menja drutveni poloaj, onda se takva
pokretljivost svrstava u horizontalnu pokretljivost
Kretanje pojedinaca i drutvenih grupa sa 'niih' na 'vie' drutvene
poloaje i obrnuto, unutar odreene hijerarhijske strukture,
najee se oznaava kao vertikalna drutvena pokretljivost
Dakle, horizontalna pokretljivost predstavlja osnovne grane
drutvene delatnosti i osnovne funkcionalne tipove drutvenih
uloga i njihovih promena
Vertikalna pokretljivost je takvo pomeranje pojedinaca ili grupa u
drutvenoj strukturi odreenog globalnog drutva ili njegovog dela
usled koga dolazi do promene drutvenog poloaja
Svaka drutvena struktura povezana je sa podelom rada i ima
svoju horizontalnu i vertikalnu pokretljivost koje odgovaraju

21

osnovnim dimenzijama drutvene podele rada njenoj


horizontalnoj razgranatosti na pojedine oblasti, grane i vrste
delatnosti i njenoj vertikalnoj struktuiranosti
U horizontalnu pokretljivost spada svaki prelaz pojedinca ili
porodice iz jedne oblasti, grane ili vrste delatnosti u drugu,
naprimer, iz privrede u dravnu upravu ili iz poljoprivrede u neku
nepoljoprivrednu granu delatnosti, u sportu iz jednog kluba u drugi,
iz jedne sportske grane u drugu
Za one koji stiu imovinu, dohodak ili status u drutvu kae se da
su uzlazno mobilni, a za one koji se kreu u suprotnom pravcu da
su silazno mobilni
U modernim drutvima postoji i tzv. bona pokretljivost koja
znai kretanje u geografskom smislu od naselja do naselja ili od
regiona do regiona
Vertikalna i bona mobilnost esto se javljaju u kombinaciji (npr.
kad pojedinac dobije unapreenje na vii poloaj i ode u neki vei
grad)

Unutargeneracijska i meugeneracijska pokretljivost oznaava


praenje poloaja na poetku i na kraju radnog veka
Unutargeneracijska javlja se tamo gde jedan isti pojedinac u toku
ivota nekoliko puta menja drutveni poloaj; ova vrsta
pokretljivosti se naziva i socijalnom karijerom (npr. zanatlija
postaje ininjer, rukovodilac sektora, pa onda direktor neke
institucije i na kraju ministar)
Meugeneracijska obuhvata uporeivanje statusa oca i sina, majke
i sina, dedova i unuka i identifikovanje promena koje su se
dogodile; ona pretpostavlja da deca postiu najvie drutvene
pozicije ukoliko su imali niu poziciju nego njihovi roditelji; (npr.
sin radnika postaje profesor)
Ima profesija koje organizuju takvu karijeru u kojoj se redovno
napreduje: to je sluaj funkcionera, posebno oficira (lov na inove)
U drugim profesijama se karijera ne menja itavog ivota: javni
slubenici, lekari, zanatlije, otvaraju kancelariju, kabinet ili radnju i
primaju klijente itavog ivota; oni mogu biti vie ili manje
uspeni, ali ne mogu napredovati u slubi
Zbog menjanja profesija u toku svog ivota ili podruja delatnosti,
ova vrsta pokretljivosti se esto naziva i profesionalna
pokretljivost
Ekonomski rast dovodi do promene strukture profesija, koje
prisiljavaju jedan deo ljudi da menjaju zanimanje
Individualna i grupna pokretljivost obuhvataju promene na
individualnom i grupnom nivou

22

U prvom sluaju, zahvaljujui obrazovanju, politici itd. pojedinac


menja svoj poloaj; individualna pokretljivost se odvija u
horizontalnoj i vertikalnoj ravni, nezavisno od drugih pojedinaca;
za ovu vrstu pokretljivosti su bitni: socijalni status porodice, nivo
steenog obrazovanja, nacionalnost, pol, fizike i intelektualne
sposobnosti, steeno vaspitanje, rezidencijalni status (mesto
ivljenja) i brak
Mobilnost pojedinca poinje socijalizacijom u jednoj klasi, a esto
se zavrava u drugoj; oni bukvalno menjaju kulture i stilove ivota
Dolazi do ruenja prethodnih obrazaca ponaanja, tako da oni esto
ne znaju kako se ponaati i komunicirati sa aspekta standarda druge
klase
Njihovo prilagoavanje novim uslovima esto ostaje vrlo povrno
Nekada itave grupe menjaju svoj poloaj (npr. migracije) i to je
najoigledniji primer grupne pokretljivosti
Ona proizilazi onda kada se poveava ili sniava znaaj cele grupe,
klase, sloja, itd. (npr. iezavanje stare aristokratije, rimske
imperije itd.)
Na grupnu pokretljivost utiu sledei inioci:
socijalne revolucije, inostrane intervencije, meudravni i
graanski ratovi, vojni prevrati i smena politikih reima, zamena
stare strukture novom, seljaki ustanci, meusobna borba
aristokratskih grupa, stvaranje imperije
Grupna pokretljivost postoji tamo gde dolazi do promena samog
sistema socijalne stratifikacije
Globalna promena drutva dovodi do drutvene pokretljivosti koja
se zove strukturalna
Ona se moe analizirati samo kao viedecenijska, uporeivanjem
profesija sinova sa profesijom njihovih oeva
I ovde je dakle u pitanju meugeneracijska pokretljivost
Mogu se uporeivati npr. mukarci koji danas imaju od 40 do 50
godina, sa njihovim oevima koji su bili istih godina, tj. profesija
njihovih oeva u trenutku kada su i oni sami poinjali svoj
profesionalni ivot
Totalna pokretljivost podrazumeva sva kretanja mobilnosti
Razlika izmeu strukturalne i totalne pokretljivosti daje istu
pokretljivost
Drugim reima: viak pokretljivosti koja se dogodila i koja nije
mehaniki izazvana promenom drutva
Moglo bi se, takoe, simulirati drutvo u kojem bi pokretljivost bila
totalna ako poloaj sina nema nikakve veze sa poloajem oca

23

NAJEI KANALI DRUTVENE POKRETLJIVOSTI:

Obrazovanje uobiajeni i najei put drutvene prohodnosti


Politika mo i vlast kao oblici drutvene pokretljivosti
Sklapanje braka kao kanal drutvene pokretljivosti
Nasledstvo poboljanje materijalnog statusa
Takmienje moderni kanal drutvene pokretljivosti

Obrazovanje ovaj kanal pokretljivosti je bitan u ekspanziji


industrijalizacije
Mogunost kolskog i vankolskog obrazovanja, ukoliko je dato
irim slojevima, olakava njihovim pripadnicima takmienje za
vie poloaje u drutvu
Veliki znaaj se pripisuje okolnosti to se obrazovne ustanove
dostupne svim graanima; ta mogunost se esto ostvaruje
razvijenim sistemom stipendiranja, itd.
U veini industrijskih drutava primeeno je da se sporo smanjuje
nejednakost ansi za obrazovanje, koje izgleda ne proizilazi ni iz
promene obrazovnih sistema, ni iz ublaavanja drutvenih
nejednakosti (koje nije dokazano) ve iz opteg poveanja tranje
za obrazovanjem
Politika mo i vlast kao oblici drutvene pokretljivosti
Politika je postala unosan kanal drutvene pokretljivosti
Bavljenje politikom podrazumeva mo, materijalnu dobit, dok je
ugled esto veoma sporan
Materijalna bogatstva, mo i ugled, izraavaju razliite strane i
dimenzije drutvenog poloaja
Politika je najbolji primer materijalne dobiti to ih pojedinci,
drutvene grupe i slojevi ostvaruju svojim ueem i bavljenjem
politikom
Ocena njihovog drutvenog znaaja, njihovih uloga i aktivnosti u
okviru drutvene podele rada, esto je protivrena
Zanimljivo je istraivati nain reprodukovanja i regrutovanja
politike elite (kontinuitet izmeu roditelja i dece, razliitih grupa,
itd.)
Svoju mo oni izraavaju kroz uticaj na usmeravanje i
kontrolisanje raznih drutvenih odnosa i procesa unutar celokupnog
drutvenog sistema i time iskazuju svoju drutvenu mo
Sklapanje braka i porodica porodica se ubraja u kanale
vertikalne pokretljivosti zbog njene socijalizacijske funkcije

24

ene koje su se dobro udale, drugim reima, iji je profesionalni


poloaj nii od muevoga, imaju tendenciju da dovedu u pitanje
svoju karijeru ili ak da je napuste; dok one to su se loe udale
(profesionalni poloaj je vii od muevog) nastoje da ostvare
uspenu karijeru
Ali, s druge strane, dobra udaja slui kao kanal da se ue u
visoko drutvo i vodi ekskluzivni i elitni stil ivljenja
Nasledstvo poboljanje materijalnog statusa
Ovde se pre svega misli na imovinu
U poslednje vreme smatra se za manje znaajan kanal drutvene
pokretljivosti
Jo i danas ima privlanu vanost
Faktori koji vertikalnu pokretljivost na vie onemoguavaju, a
pokretljivost na nie ubrzavaju, jesu najrazliitije diskriminacije
(rasne, verske, s obzirom na pol)
Takmienje esto odraava drutvenu stratifikaciju;
Re je o onim procesima iji je konani rezultat uspenog oveka
koji je poznat kao self-made man
Suprotan rezultat takmienja je socijalna pokretljivost neuspenih
takmiara na dole
Sa siromaenjem drutva, pokazuje se da procesi vertikalne
pokretljivosti na dole ima mnogo vie nego pokretljivosti na
gore
Ne postoji samo pokretljivost na gore, ve i na dole
Ponekad i najuspeniji dotiu socijalno dno, sa svim posledicama
takvog pada (primer bankrotiranja uspenog preduzetnika)
Posledice vertikalne pokretljivosti vidljive su na socijalnom i
psiholokom planu:
Drutvena pokretljivost smanjuje kohezivnost grupa i time slabi
njihov intenzitet; to je naroito primetno kod sportskih grupa;
Promene u socijalnom poloaju, zavisno od toga da li se doivljava
socijalni uspon ili pad, utiu na stvaranje odreene psihologije;
Pokretljivost esto znai menjanje i naputanje primarnih grupa,
to ima za posledicu da se vrednosti prijateljstva i neformalnih
odnosa sve vie gube; drutvena pokretljivost razara strukturu
primarnih grupa, grupnih odnosa, grupne solidarnosti uopte;
Stepen devijantnog i patolokog moe da poslui kao pokazatelj
brzine i stepena drutvenih promena i drutvene pokretljivosti; oni
koji je stalno doivljavaju, istraivanja su to pokazala, ee
oboljevaju, jer socijalna pokretljivost uslovljava stalnu mentalnu
napetost;
25

Ljudi koji godinama zauzimaju iste poloaje, najee stiu ista


iskustva i obrasce ponaanja; drutvena pokretljivost razbija
okotale i naviknute modele ponaanja i zahteva od pojedinaca da
se prilagode novom promenljivom poloaju i novim ulogama (na
primer, odlazak sportista u inostranstvo);
Drutvena pokretljivost doprinosi smanjivanju razlika i tzv.
socijalne distance;
Drutvena pokretljivost dovodi do povrnosti u kontaktima i
znanjima, pri emu se gubi briga o ozbiljnom i produbljenom
razumevanju svoje socijalne sredine.

DRUTVENE PROMENE
Promene bilo koje vrste veoma su bolne za mnoge ljude koji imaju
uspostavljene sopstvene norme, standarde i pojmove o stabilnosti. Za
neke, drutvena promena moe znaiti dezorijentaciju, dezorganizaciju,
neurotino iskustvo, a ponekad i rastrojsvo. U takvoj situaciji moe doi
do drastino promenjene skale vrednosti i morala, do njihovog
poremeaja, izokretanja pa i do razaranja, sloma i katastrofe.
Ponekad se ne primeuju promene koje su intenzivne i zadiru u sve
oblasti ljudskog naina ivljenja, u individualni i drutveni ivot. Zato bi
osnovni zadaci modernog obrazovanja bili: da navikne ljude na promenu,
da pomiri rad, obrazovanje i kulturu, da smanji ili ukine raskorak izmeu
rada i slobodnog vremena, da uzima u obzir celinu ivotnog vremena
oveka. Ako se stvore pretpostavke za ove zahteve, obrazovanje ima
ansu da prestane biti sektor i izdvojeno podruje odakle je otvoren put
samovaspitanju i samoobrazovanju, koje postaje vodilja njegove stvarne
realizacije i jedan od osnovnih naina ljudske egzistencije.
Nove tehnike i tehnologije zahtevaju neku vrstu prilagoavanja od
strane svih; neprijatelj nije drutvena promena ve naa sopstvena
opaanja.
Ova tvrdnja je duboko istinita i u tom smislu da neprijatelj lei u
nama samima, u naem odnosu prema samoj promeni. Odbijanje
promene, ili nesposobnost da joj se prilagodimo, strah od novina i
nepoznatog, veoma su esti uzroci koji oteavaju, a ponekad i
onemoguavaju drutveni progres. Stoga se mora obrazovati za
pokretljivost, fleksibilnost misli i delovanja da bi se proizvele osobe sa
visokim optim nivoom kulture, koji e im omoguiti sposobnost
prilagoavanja promenljivim ekolokim i socijalnim uslovima.
U tom smislu, navode se najvanija pitanja procesa promene:

26

Ne postoji samo jedna verzija o tome kako bi promene trebalo da


izgledaju. Glavni cilj tog procesa za sve uesnike u obrazovnom procesu
je da razmene meusobna iskustva.
Ljudi moraju razumeti promene i doi do sopstvenog znaenja
pomou objanjenja, koje se najbolje stie kroz praksu. esto promene u
ponaanju nastavnika mogu prethoditi a ne slediti promene uverenja.
Promena je lino iskustvo. Zbog toga je potrebno identifikovati sve
pojedinane probleme (stres, teskoba, itd.).
Promeni svaka kola pristupa drugaije. Inovacije se modifikuju u
skladu sa kontekstom kole.
Sukob i neslaganja su neizbeni kod uvoenja promena. Uvek
postoji implementacijsko splasnue. Ako sve ide odve glatko, onda se
stie utisak da se nita posebno ne dogaa.
Potrebna je meavina pritiska i podrke. Ljudima su potrebna
pomo i podsticaji. Naroito je vana pomo i obuka u sticanju novih
vetina i pomo posle izvrenih promena.
Promena od vrha prema dnu i od dna prema vrhu, izaziva vie
angamana i trajnija je od autokratskog centralizovanog pristupa ili
laissez-faire decentralizovanog pristupa.
Promena retko ukljuuje samo jednu inovaciju. Najee se radi o
nekoliko ideja i aktivnosti koje je potrebno objediniti. Ono to se eli
promeniti usaeno je u sistem interaktivnih delova, koji podrazumeva da
e jedna promena izazvati drugu promenu.
Danas se najee govori o upravljanju promenama. To je jedna od
osnovnih tema savremenih istraivanja u oblasti menadmenta. Strunjaci
u ovoj oblasti razlikuju najrazliitije mehanizme pomou kojih pojedinci
izbegavaju adaptaciju na promenjene okolnosti:
- odbijanje bilo kakvog vlastitog uea u promeni;
- hajka na deurnog krivca;
- otkrivanje spoljnog neprijatelja;
- negiranje postojanja bilo kakvih potekoa u organizaciji
(koli), pa prema tome i potrebe za bilo kakvom
promenom;
- prenagljeno i nepromiljeno zakljuivanje;
- skretanje panje i usmeravanje energije na neko drugo
podruje.1
Najee se istie da postoje tri grupe potekoa na putu uspenog
uvoenja neke promene u obrazovanju. To mogu biti: profesionalne
prepreke, iracionalne prepreke i nestabilnost organizacije.

Upravljanje promenom. U: Ivekovi, D. (2006). HR Menadment (pojmovnik). Novi Sad: Adizes.


Strane 216-219.

27

Profesionalne prepreke se javljaju onda kad nedostaju potrebne


vetine da se sprovede nameravana promena, pa je potrebno pomo
potraiti angaovanjem spoljnih saradnika. Neuspeh u sprovoenju
planirane promene obino izaziva razoarenje, to pri pokretanju sledeeg
projekta promena izaziva demotivisanost, ak i otvorenu odbojnost (to
smo ve jednom probali, nije ilo).
Iracionalne prepreke promenama imaju svoj uzrok u svesnom ili
nesvesnom otporu pojedinca da prihvati promene. Istraivai razlikuju tri
nivoa takvih otpora promenama:
manjak informacija o planiranoj promeni: nepoznavanje svrhe i
naina izvoenja promene koi angaovanje neophodnih funkcija u
organizaciji, u ovom sluaju koli;
strah pojedinca da uvedena promena moe da ugrozi njegovu
budunost (npr. gubitak statusa, strah od gubitka autoriteta, strah od
gubitka lagodnosti, strah od konkurencije, strah od gaenja slave i ugleda,
strah od slabljenja vanosti);
otpor koji nije vezan za predmet promene nego za osobu koja ju je
podstakla. Ovakva vrsta otpora moe da ima vie uzroka (negativna
iskustva ili neprijateljski stav iz prethodnih kontakata sa tom osobom,
kulturoloke, etnike, starosne, rasne ili polne predrasude, podseanje na
neku drugu slinu osobu, sredinu ili dogaaj, sa negativnim znaenjem od
ranije).
Nestabilnost drutva i institucija uglavnom se javlja kao posledica
najraznovrsnijih konflikata i smene rukovodeeg osoblja.
Kada se govori o drutvenim promenama, nezaobilazno je raspravljati
i o modernizaciji, koja se definie kao racionalizacija odreenog
drutvenog procesa i delatnosti.
Kriterijumi modernizacije su sloeni i obuhvataju mnoge sfere
drutvenog ivota:
1. drutvo kao kriterijum modernizacije ukljuuje poveanje
pokretljivosti (socijalne i prostorne);
2. linost ulazi u procese modernizacije ukoliko menja
interesovanja, koja zahtevaju poveanje sposobnosti za uzajamnu akciju,
'orijentaciju na dostignue', odnosno na 'spolja usmerenu linost';
3. ekonomija je na putu modernizacije ukoliko tei ka visokom
stepenu razvoja;
4. politika se modernizuje kad poboljava uee ljudi u
demokratskim procesima, njihove mogunosti za izbor politikih
alternativa (participativni nain ivota);

28

5. kultura kao proces modernizacije podrazumeva irenje svetskih


racionalnih normi i obrazaca, naina i stilova ivota, simbolikog znanja
i kulturnog kapitala.
Modernizacija pretpostavlja celinu drutvenih promena. Promene
bilo koje vrste veoma su bolne za mnoge ljude koji su uspostavili
sopstvene norme, standarde i pojmove o stabilnosti. Za neke, drutvena
promena moe znaiti rastrojstvo, dezorganizaciju, dezorijentaciju,
neurotino iskustvo, ak i otvoren sukob. U takvoj situaciji moe doi do
drastino promenjene skale vrednosti i morala, do njihovog poremeaja,
izokretanja, razaranja i sloma. Nove tehnike i tehnologije zahtevaju
prilagoavanje svih; problem nije samo u drutvenim promenama, ve i u
naim opaanjima. Ova tvrdnja je duboko istinita; otpor lei u nama
samima, u naem odnosu i otporu prema samoj promeni... Odbijanje
promene ili nesposobnost da joj se prilagodimo, strah od novina i
nepoznatog, veoma su esti uzroci koji oteavaju, a ponekad i
onemoguavaju drutveni napredak. Ljudi se moraju kultivisati za
fleksibilnost misli i delovanja, za sticanje opteg nivoa kulture, koji e im
omoguiti sposobnost prilagoavanja promenljivim ekolokim,
ekonomskim i socijalnim uslovima.
Negativne strane modernizacije izazvale su od samog poetka razne
oblike otpora. Nekad je taj otpor bio nasilan i politiki, a drugi put prosto
nastojanje ljudi da sauvaju neke oblasti svog ivota od naleta i
preobraavajue snage modernizacije. Najbolji primer za to su pojave kao
to su kontrakultura i radikalnija krila ekolokog pokreta.
Procesi modernizacije oznaili su da razvijene i nedovoljno razvijene
zemlje ine jedinstvenu strukturu dananjeg sveta ekonomije, kulture,
tehnike. Na alost, ta struktura je vie teila da se povea razvoj i
zaostajanje drugih, nego da se meu njima uspostavi jednakost.
Uspostavljanje jednakosti zahtevalo bi strukturalne promene u
ekonomskoj i drutvenoj politici jednih i drugih zemalja. Za krizu
modernosti najznaajniju ulogu odigrale su snage kontra-modernizacije,
naroito u nerazvijenim zemljama. Nalet antikolonijalnog nacionalizma i
kulturne samoafirmacije u zemljama treeg sveta posle drugog svetskog
rata, izrodio je prilino snane impulse kontramodernizacije.

Da je modernizacija jo uvek parcijalni proces, svedoe nam i


slogani koji su u svakodnevnoj upotrebi: 'deformisana modernizacija',
'slom modernizacije', 'kontramodernizacija', itd.
Slom dosadanjih socijalistikih sistema i njihov prelaz u tzv.
postsocijalistiku fazu razvoja, tumai se pomou teorija modernizacije.
U mnogim socijalistikim zemljama, evropskim posebno, poetni procesi
29

modernizacije bili su zaustavljeni i onemoguavani tradicionalistikim


obrascima, politikom dominacijom i egalitaristikim sindromom.
Vladajui kulturni obrasci nisu bili prilagoeni imperativima
modernizacije; politika elita je koila procese modernizacije, a vladajui
egalitaristiki sindrom je, kroz svoju kulturnu i politiku dimenziju,
ostavio duboke tragove u svesti ljudi. Oni su predstavljali otpor ve
zapoetim procesima modernizacije.
U socijalistikim zemljama, politika elita mogla je prihvatiti
modernizaciju samo u tolikoj meri u kojoj ona ne ugroava njen monopol.

Politiki sistem je proizvodio krute institucionalne strukture; krutost


sistema je spreavala daljnje procese modernizacije, a ogledala se u
sledeem:
Sistem ne osigurava kontinuirani razvoj i samoreprodukciju. To
je najoiglednije u privrednoj sferi, gde je on sve vie zavistan od
zapadne tehnologije i kapitala. Pored toga postaje sve manje uspean na
polju efikasnosti, ulaganja i produktivnosti.
Sistem nije u stanju da apsorbuje drutvene promene i konflikte
koji proizilaze iz drutvenog razvoja ili poetnog procesa modernizacije.
Drugaije reeno, on nije bio u stanju da reaguje na poveanu unutranju
sloenost veom institucionalnom fleksibilnou i diferencijacijom.
Sistem nije bio u stanju da se suoi sa izazovima sloenije i
razvijenije sredine.

SOCIOLOKA OBELEJA ZDRAVLJA


Pojam zdravlja pripada onoj kategoriji pojmova kao to su srea,
lepota, blagostanje, koje je nemogue definisati izvan sociokulturnog
i istorijskog konteksta.
Zdravlje je prirodna, apsolutna i nezaobilazna ivotna vrednost i
nalazi se u vrhu hijerarhije i lestvice vrednosti. Sa zdravljem su povezani:
ljudski ivot, interesi, ideali, harmonija, lepota, smisao i srea ivota,
stvaralaki rad i ivotni ritam. Gledanje na zdravlje kao na najvie
ivotno blago ima hiljadu godina dugu tradiciju. Ouvanje zdravlja dobija
na znaaju naroito u uslovima tehnike sredine koja nas okruuje i koja
presudno utie na ljudski organizam. Nije sluajno reeno da zdravlje
predstavlja najvee, ne samo individualno, ve i drutveno bogatstvo, jer
zadovoljava primarnu ivotnu potrebu oveka i reprodukciju drutva.

30

Zdravlje zavisi od karaktera rada i naina provoenja dokolice i


odmora. Stil ivota, stepen i karakter ljudskih aktivnosti, naroito u
radnoj delatnosti, umnogome odreuju strukturu zdravlja. Tu se pre svega
misli na uslove rada, odmora na mogunost pristupa obrazovanju, na
zdravstvene, komunalne i saobraajne usluge, kulturni standard i kulturni
ivot, nain ponaanja, razumnu potronju i ishranu, korienje
slobodnog vremena itd. Jednostavno reeno, zdravlje se mora posmatrati
kroz iroku panoramu drutvenog ivota (radno-proizvodna, socijalnoekonomska, politika, porodina, itd.).
S obzirom da je zdravlje kompleksan problem, postoje razliiti
pristupi i kriterijumi za njegovo ocenjivanje. Veina savremenih pristupa
zdravlje razmatra kao sposobnost oveka da uspostavi optimalno,
fizioloko, psiholoko, i socijalno funkcionisanje organizma. Drugaije
reeno, zdravlje pretpostavlja odsustvo bolesti ili fizikih defekata. Ima
autora koji zdravlje posmatraju kao poremeaj adaptacije i prilagoavanja
organizma neobinim uslovima sredine. Drugi istraivai zdravlje
odreuju kao strukturu dinamike ravnotee organizma sa prirodom koja
nas okruuje i socijalnom sredinom, pri emu bioloka i drutvena sutina
oveka predstavljaju jedinstvo.
Svetska zdravstvena organizacija pod zdravljem podrazumeva
strukturu pune fizike, psihike i socijalne ravnotee, a ne samo odsustvo
bolesti i fizikih nedostataka. Ovakvo odreenje zdravlja ne zadovoljava,
jer ne obuhvata sve inioce koji utiu na zdravlje, pa zato i ne moe biti
potpuno. Kao prvo, treba istai da ova definicija ne odreuje sasvim jasno
pojam ravnotee. Drugo, u okviru ovakvog odreenja, zdrav ovek se
posmatra na statian nain. Meutim, ljudski organizam se nalazi u
stalnoj promeni i razvitku, i ta dinamika je jedan od neophodnih uslova
fizikog i duevnog zdravlja.
ini se da je najpotpunija definicija zdravlja ona koja ga posmatra
kao proces ouvanja i razvitka psihikih, fiziolokih i biolokih
sposobnosti oveka, razvijanje njegove optimalne mogunosti i aktivnosti
radi maksimalnog produenja aktivnog ivota. Problem odnosa biolokih
i socijalnih faktora i njihovog uticaja na psihofiziko zdravlje, vrlo esto
se razmatra u mnogobrojnim istraivanjima. Danas se, sve vie, smatra
da je zdravlje pod uticajem biolokih i socijalnih faktora. Zdravlje oveka
zavisi od biogenetike (genetikog fonda), ivotnog ciklusa u kome se
ovek nalazi, rekreativnih sposobnosti organizma, stepena njegove
aktivnosti, a takoe i od kumulativnog uticaja faktora spoljanje
(socijalne) sredine.
ovekova fizika aktivnost je vana osnova njegovog zdravlja,
neprocenjivi dar prirode, izvor sree. Razvijena zdravstvena kultura,
shvatanje zdravlja kao kulturnog fenomena, najbolji je pokazatelj razvoja
odredjene ljudske zajednice. Masovna kultura i masovni mediji podstakli
31

su da znanje o medicini i zdravlju struje prema irokom auditorijumu. Taj


preovladjujui trend sistematizovan je u uvenom sloganu da se
u medicinu i sport svi razumemo.
Svakako, na delu su optimistika gledanja i verovanja da
masovnim medijima pripada odluujua uloga u irenju i popularizaciji
savremenih znanja iz oblasti medicine. Plat popularizacije moe biti
veoma opasan ako ljudi misle da ta povrna informisanja mogu
predstavljati zamenu za ozbiljnija upoznavanja i suoavanja sa pitanjima
zdravlja. S pravom lekari sumnjiavo gledaju na popularizatorsku ulogu
mas-medija i onoga to se servira i nudi irokoj javnosti o zdravlju i
bolestima, pa i o samoj medicine. S druge strane, lekari treba da imaju u
vidu veoma sloeni kontekst uslova zdravlja i da se pri tom okane
miljenja da je veza izmedu
drutva i zdravlja nesigurna i nebitna. Eksplozija najraznovrsnijih naina
i stilova ivljenja, nesigurna usaglaenost licnosti i drutvene sredine,
izazivaju optereenja i oboljenja iji su uzroci kulturnog i antropolokog
porekla.
Odnos linosti i socijalne sredine pretpostavljaju odredjenu
strategiju adaptacije i elastinog prilagodjavanja koji nam ukazuju na
biografiju zdravlja ili bolesti pojedinca, pripadnika "usamljene gomile".
Zanemarivanje socijalnog i predominacija biolokog dovelo je do
velikih nesporazuma i na podruju medicine i sporta. Vrlo esto se
zaboravljalo i zanemarivalo, da su glavni uzroci naih oboljenja
drutveno-kulturni (radna i ivotna okolina, faktori urbanizacije, uslovi
stanovanja i prevoza, kvalitet i kontrola onoga to se proizvodi i troi).
Izgleda kao da ona (medicina), eli da upozna samo faktore bolesti
protiv kojih se moe boriti, ne dovodei u pitanje postojee uslove; ona
pridaje veliki znaaj hemijskoj borbi protiv infekcija mikrobima,
dostignuima hirurgije, aparatima za dijalizu, ili jedinicama za intenzivnu
negu, koje mogu u nekim sluajevima, da spasu ivot nekolicine ljudi,
teko pogoenoj boleu. U svakoj borbi protiv uzroka bolesti, ona eli
da zna samo za one uzroke sa kojima se lekar moe boriti na nivou
pojedinanog organizma, ne traei drutvene, ekonomske i kulturne
uzronike (A. Gorc). Mnogi istraivai ukazuju na to da su osnove
zdravlja vanmedicinske: usklaenost pojedinca sa sredinom ivljenja,
zajednicom i radom koji obavlja. Ljudi vie oboljevaju ukoliko ostvaruju
korenite i nagle drutvene promene. Zapletenost meuljudskih odnosa
moe uroditi nepredvidivim posledicama koje resto imaju razorne
rezultate. Zdravlje se nuno povezuje sa prirodom i nainom ivota.
Skretanje oveka od stanja u koje ga stavlja priroda obilan je izvor
razliitih bolesti. Sloeni civilizacijski tokovi, duboke i iznenadne
promene u nainu ivota, mogu biti uzroci najrazliitijih mentalnih i
fizikih tekoa koje svoj izraz nalaze u razliitim bolestima.

32

Preseljavanje u grad moe za nekoga znaiti dokrajivanje sretnih


vremena i uzrokovanje svih njihovih nevolja.
Holistiki pristup zdravlju zasniva se na vienju pojedinca u
njegovoj povezanosti sa bio-psiho-socio-kulturnim snagama. Neophodna
je, dakle, ravnotea duha i tela; fizike i duhovne snage oveka
predstavljaju jedinstvo koje treba stalno odravati, jer je ono nestabilno i
lako se naruava. ovek nije svestan koliko mu je ravnotea duha i tela
vana za oseanje punoe ivota, za uspeh u radu i zadovoljstvo od svog
fizikog i duhovnog postojanja.
Zdravlje pojedinca tesno je povezano sa naporom prilagoavanja
to mu ih namee okolina u kojoj ivi. U istraivanjima se naglasak
stavlja na brze promene za koje je sledee pravilo: onima koji su doiveli
vie promena preti opasnost da ee oboljevaju. Uoeno je da brzina
promena u ivotu pojedinca - ono to se uobiajeno naziva ivotni ritam presudno utie na zdravstveno stanje. Takoe je ustanovljeno da su
promene naina ivota, koje iziskuju poseban napor i prilagoavanje u
korelaciji sa boleu - bez obzira na to da li pojedinac upravlja njima, da
li eli ili ne eli. to je vei stepen promena u ivotu, vea je i opasnost
da e bolest koja sledi biti tea (A. Tofler).
RAZLIITI PRISTUPI ZDRAVLJU
1) Zdravlje kao idealni - relativni koncept
2) Empiristicki - subjektivisticki koncept zdravlja
3) Bio-medicinski - socijalni koncept zdravlja
4) Strukturalno-funkcionalni - interakcijski koncept (ili koncept
adaptacije)
5) Statiki - dinamicki koncept zdravlja
1) Zdravlje kao idealni i kao relativni koncept
Pojam idealnog tipa uveo je Maks Veber, kao misaonu teorijsku
konstrukciju koja naglaava odredeni (reprezentativni) element
drutvene stvarnosti
Idealni tip nije ni statistika srednja vrednost, ni nauna hipoteza,
ni neposredni opis stvarnosti, ve misaona konstrukcija koja
najbolje izraava ideju drutvenog fenomena koji predstavlja
Ako ovo primenimo na zdravlje, onda se ono shvata kao idealno
stanje koje po pravilu empirijski nije mogue dostii
Najpoznatija od idealno-tipskih definicija zdravlja je ona koju je
ustanovila Svetska zdravstvena organizacija:
Zdravlje je stanje potpunog fizikog, duevnog i socijalnog
blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti Ova definicija ima pozitivne i negativne karakteristike; pozitivne se
33

odnose na sledee:
Negiranje mehanicistikog koncepta zdravlja bolesti i
suprotstavljanje drugim oblicima bio-medicinskog redukcionizma
Odredenje zdravlja kao specificnog socijalnog dobra postignua
Negiranje lekarskog monopola na odredivanje i kategorizaciju
zdravlja i bolesti
Elementi definicije koji se izlau kritici su:
Utopizam: u najirem smislu rei, nerealnost, neistorinost
(vanvremenost)
Statinost: definisanje zdravlja i bolesti kao stanja, a ne procesa
Idealizam: visoko postavljeni kriterijumi zdravlja tretiraju
nezdravim najvei deo stanovnitva
Rigidnost: zdravlje i bolest su apsolutno fiksne kategorije koje se
ne mogu stepenovati (a zapravo je obrnuto)
Postavlja se pitanje koliko utopije sme sebi dopustiti jedna
organizacija UN-a, da bi i dalje bila shvacena ozbiljno
Nasuprot idealno-tipskim konceptima stoje relativistiki koncepti
Po tim konceptima, zdravlje se shvata kao dinamika socijalna
norma ili standard koji su podloni menjanju, stepenovanju i
kritickom vrednovanju
Sutina ove koncepcije je u tome to negira realnost idealno-tipskih
definicija o savrenom zdravlju i zahteva postojanje dovoljno
irokih normativa normalnog zdravlja
Pitanje je, medutim, ko je odredio te normative
S druge strane, postoji mnotvo normativa (socijalni, profesionalni,
polni, dobni, itd.)
Npr. operska pevacica imace sasvim razlicite normative zdravlja od
vozaca tramvaja (za nju lagana promuklost znaci ozbiljnu bolest, za
njega ne)
2) Empiristiki i subjektivistiki koncept zdravlja
Ova dihotomija polazi od razlikovanja dve tradicije i orijentaciji u
nauci i filozofiji: idealizma i pozitivizma
Zasniva se na interpretaciji razlika izmedu iskustvenog koncepta
zdravlja od ideologizacije i politizacije pojma zdravlja
Iskustveno zdravlje je stanje u kojem postoje najbolji uslovi da
svaki pojedinac postigne one ciljeve koje je sam sebi odredio
Iako se kae da je zdravlje najvece bogatstvo, prosecan covek
zdravlje shvata uvek kao sredstvo za postignue nekih viih,
vanijih ciljeva: sree, uspeha, uivanja, mira
1) profesionalno-empirijsko zdravlje uvek znai odsustvo
simptoma; bez aktivne saradnje pacijenta, lekar najcee ne moe
postaviti ispravnu etiketu o zdravlju ili bolesti, bez saradnje koja
se temelji na saradnji i potovanju
2) iskustveni laicki koncept zdravlja redovno je vrlo raznovrstan;
34

istraivanja laikih koncepata zdravlja pokazala su da u takvim


shvatanjima dominiraju cetiri tendencije:
Zdravlje kao odsustvo bolesti
Zdravlje kao funkcionalni (najee radni) potencijal
Zdravlje kao blagostanje
Zdravlje kao ravnotea (ekvilibrijum)
Na ove laike koncepte deluje mnotvo varijabli (ivotna dob,
zdravstveno stanje, obrazovanje, etniko poreklo, itd.), ali
najvaniji uticaj ima profesionalno-socijalni status
Imid zdravlja u niim socijalnim slojevima blii je problemima
funkcionalnog zdravlja i preivljavanja, dok u viim slojevima na
vanosti dobija socijalno i emocionalno blagostanje
3) Bio-medicinski i socijalni koncept zdravlja
Pristalice socijalnog pristupa medicini smatraju da je bioloki model
zdravlja nepotpun i pogrean
Medjutim, da bi se zdravlje pravilno definisalo u bilo kakvom
nadbiolokom smislu, nuno ga je pravilno bioloki definisati i
razumeti kao biofiziko stanje
Ovaj pristup definisanju zdravlja polazi od postavljanja pitanja o
temeljnim svojstvima oveka kao bica prirode
Postavljanje takvog pitanja rada i niz problema: da li zdravlje ima
samo bioloku i organsku dimenziju ili se dotice socijalnih i
kulturno-istorijskih odredenja
To pitanje usko je povezano sa pitanjem o pravu na utvrdivanje
zdravlja/bolesti
Ako je zdravlje neto bioloko, onda se pravo na procenu nuno
ogranicava na prirodne nauke, a ako je neto vie od biolokog,
onda je nuno u njegovu ocenu ukljuciti i samog coveka kao
vlasnika tog zdravlja i socijalne nauke (medicinsku sociologiju,
politicku ekonomiju, zdravstvenu ekonomiku i socijalnu
epidemiologiju)
Pravi problem definicije zdravlja je problem odredivanja njegovih
dimenzija
Drugi je problem odredivanje stepena svake od izabranih dimenzija
4) Strukturalno-funkcionalni i interakcijski koncept (ili koncept
adaptacije)
Ova definicija shvata zdravlje kao sposobnost pojedinca da izvri
uloge i zadatke za koje je socijalizovan
Po ovoj definiciji ovek je organizam koji ima odredene osnovne
potrebe koje moraju biti zadovoljene pre nego on pone
funkcionisati u bilo kom nadorganskom smislu (kao psihiko,
socijalno ili kulturno bie)
Najpoznatiju funkcionalistiku definiciju zdravlja dao je Talkot
Parsons, koja glasi: zdravlje je stanje optimalne sposobnosti nekog
35

pojedinca, za delotvorno izvravanje uloga i zadataka za koje je


socijalizovan
Funkcionalistiki i profesionalni koncept zdravlja apsolutno
dominira u svim empirijskim istraivanjima u epidemiologiji i
socijalnoj medicini
Pojam normalan i zdrav moe biti definisan na dva naina:
Prvo, sa aspekta funkcionisanja drutva neka se osoba moe
nazvati normalnom ili zdravom ukoliko je sposobna da ispuni
odredenu drutvenu ulogu
Drugo, ili alternativno, zdravlje ili normalnost posmatra kao
optimum razvoja i sree svakog lana drutva
Ova koncepcija zdravlje posmatra kao prilagodavanje kroz uspean
interaktivni odnos oveka i njegovog okruenja (psihikog i
socijalnog)
To je sposobnost pojedinca da deluje na nain koji je prihvatljiv
za njega i za grupu
Koncept zdravlja kao adaptacije, teorijski poiva na ideji
homeostaze sposobnosti organizma da spontano reaguje na
izazove okruenja
Mudrost tela se i sastoji u tome da se prilagodi svim vrstama
situacije i da se u odredenim trenucima mobilie za takva stanja
5) Staticke i dinamicke definicije zdravlja
Najvei broj definicija zdravlja ima statini karakter
Medutim, zdravlje i bolest su u stalnim promenama, to znai da je
neophodan dinamiki pristup
Zdrav ovek doivljava zdravlje kao sredstvo, a bolestan ovek kao cilj

POJAM PROFESIJE I PROFESIJA LEKARA


Profesija je delatnost koju neko lice vri relativno trajno, na ustaljen
nain, pri emu delatnost ini izvor egzistencije i za njeno vrenje ovek
se priprema sticanjem profesionalnog strunog obrazovanja.
Pojam profesije je latinskog porekla (professio zanat, posao) i u
svakodnevnom jeziku se ovaj pojam koristi veoma neprecizno i u vezi je
sa drugim pojmovima koji se odnose na podelu rada (posao, poziv,
sluba, struka, stale, zanat, zanimanje, zvanje i slino). Po miljenju
mnogih istraivaa, ovaj pojam se ee upotrebljava za odreivanje
intelektualnih i uslunih zanimanja nego, na primer, industrijskih ili
trgovakih. Zato se kao sinonim pojmu profesija ponekad pojavljuju rei:
strunjak ili ekspert, intelektualac ili inteligencija. Profesija se najee
definie kao suprotnost amaterizmu. Navodi se primer da je u sportu,
muzici, tenisu, profesionalac naprosto ona osoba koja uzima novac za ono

36

to drugi ljudi ine besplatno. Biti plaen za takve poslove nuno je i


dovoljno da bi neki pojedinac bio profesionalac.2
Profesija oznaava samo ono zanimanje koje ima posebno mesto u
drutvenoj podeli rada. Zbog toga je potrebno praviti razliku izmeu
profesije i zanimanja iako su oni logiki povezani s procesom drutvene i
tehnike podele rada. Razlika bi se ogledala u sledeem: pojam zanimanja
najee oznaava vrstu posla koju stalno obavlja neka osoba, dok bi
profesija ukazivala na monopol koji pojedinac ima nad nekim sloenim
delom znanja i potrebnih vetina koje zahteva dugotrajno kolovanje i
visoko obrazovanje, zbog ega postaje jasno prepoznatljivo u drutvu (.
porer).
Potrebno je razlikovati profesionalizaciju kao proces nastajanja
profesije od profesionalizacije kao institucionalizacije zanimanja. U
ovom drugom znaenju podrazumeva se institucionalizovanje profesije i
njena karijerizacija. Ona je precizno definisana i podrazumeva
zagarantovani socijalni poloaj.
Poznati sociolog Viljem Gud izdvaja dve temeljne karakteristike
vane za objanjenje profesionalizma: 1) produeno obrazovanje
usmereno na sticanje specijalizovanog i apstraktnog znanja; 2)
orijentacija prema pruanju neke usluge, praena oseanjem kolektivnog
zajednitva.
Jedan od najpoznatijih istraivaa profesija D. Grinvud izdvaja pet
atributa koji sainjavaju odreeni profesionalni model:
profesija poiva na nekoj sistematinoj teorijskoj osnovi,
autoritet priznat od strane klijentele (korisnika i profesionalne
grupe; klijenti odreene profesije prihvataju njenu nadlenost i autoritet)
drutveno sankcionisanje i odobrenje tog autoriteta (drutvo i
drava odobravaju i ozakonjuju taj autoritet)
etiki kodeks koji regulie odnose profesionalca sa klijentima i
kolegama (odreena profesija mora imati etiki kodeks kojim se ureuju
odnosi pripadnika profesije s kolegama, klijentima i dravom)
profesija stvara i neguje posebnu profesionalnu kulturu koju
podravaju profesionalna udruenja a stie se procesom profesionalne
socijalizacije.
U istraivanjima se govori o pet etapa uspene profesionalizacije (tj.
uspene borbe nekog zanimanja da postigne profesionalni status):
1) vrenje odreenog zanimanja u punom radnom vremenu;
2) uspostavljanje sistema obrazovanja povezanog sa univerzitetom;
3) utemeljenje profesionalnog udruenja najpre na lokalnom a zatim
na nacionalnom nivou;
2

Cerjan-Letica, G. (2003.) Sociologijsko odreenje pojma profesija. U: Medicinska sociologija.


Zagreb: Medicinska naklada. Strana 173-176.

37

4) pravna zatita monopola nad odreenim vetinama;


5) razvijen formalni etiki kodeks.3
Na profesionalni poloaj pojedinca presudno utie karakter rada i
znaaj koji se pridaje profesiji. Stepen i karakter profesionalne podele
rada predstavlja jedan od vanih pokazatelja proizvodno-tehnikog rada i
ukupnog drutvenog razvoja. Profesionalizam ukljuuje sledee faktore:4
(1) profesionalizam ograniava pristup u zanimanje, a to se postie
nadzorom same profesije nad kvalifikacijama i brojem strunjaka koji se
smatra potrebnim za pruanje odgovarajuih usluga. Profesionalizacija
oznaava tenju odreene profesije da izbori svoju samostalnost u
pogledu obrazovanja, kvalifikacija, ovlaenja i drutvenog poloaja u
odnosu na druge profesije. Profesionalizacija, ukoliko je razvijena,
pretpostavlja visok stepen identifikacije sa poslom koji se obavlja; (2)
profesionalizam ukljuuje udruenja koja nadziru ponaanje svojih
lanova, relevantna za kolektivne interese profesije. Na taj nain se tite
posebni profesionalni interesi, odreena prava i privilegije, koji utvruju
odreene obaveze i obrasce ponaanja i, to se vrlo esto istie,
profesionalni moral i profesionalna ast; profesionalna udruenja posebno
se bave propagiranjem gledita po kojima profesionalno ponaanje mora
biti besprekorno i uvek uvaavati sud javnosti; (3) profesionalizam se
pokazao uspenim u pozivanju na pravo po kome su samo lanovi koji
pripadaju toj profesiji kvalifikovani za obavljanje i pruanje odreenih
usluga.
Profesionalizacija je posebna faza u razvitku podele rada, kao
ralanjavanje poslova na odreene delove i operacije. Iz drutvene
podele rada proizila je klasna struktura, a iz tehnike podele rada
nastaje profesionalna struktura drutva. Kako je tehnika podela rada
sloenija od drutvene, i profesionalna struktura je sloenija od klasne
strukture drutva.
Drutvo izrasta na odreenoj podeli rada, iz koje se formira
odgovarajua profesionalna struktura sa odreenim zanimanjima i
meusobnim odnosima. U sociolokoj literaturi je uoeno da drutvene
razlike izmeu pojedinih profesija potiu iz sledeih razloga:
a) zbog razlike u oceni drutvenog znaaja potreba koje se
zadovoljavaju vrenjem odreenih profesionalnih delatnosti; u jednom
istorijskom tipu drutva vie se ceni svetenik, u drugom dravni
funkcioner, u treem ratnik (vojnik), u etvrtom privredni preduzetnik itd;
3

Letica, S. i Cerjan-Letica, G. (2001). Medicinska sociologija. Biha: Via medicinska kola


Univerziteta u Bihau. Strana 144.
4
Vi d eti : Ha r a la m b os, M. ( 1 9 8 9) . Uvod u sociologiju. Za gr e b : Gl ob u s . S tr . 8 1 .

38

b) razlike u drutvenom znaaju zanimanja nastaju i zbog nejednakog


stepena sloenosti radnih delatnosti ukljuujui, pre svega, razliku
izmeu intelektualnog i fizikog rada;
v) najzad, profesionalna struktura drutva ukljuuje na odreen nain
i podelu na upravljake (rukovodee) i izvrilake delatnosti (uloge). 5
Danas postoje raznovrsne profesije; neke su meusobno sline, dok
su druge vrlo razliite i meusobno udaljene. Specijalizacija je uinila da
se mrvi rad ali i profesije. Nove tehnologije i budunost rada mogu ove
nepovoljne trendove okrenuti u drugom pravcu, gde bi ovek istinski
ispoljavao svoje sutinske snage i mogunosti. Za dananje vreme i nain
ivota
profesije
predstavljaju
visokospecijalizovana,
uena,
visokostatusna, mona, cenjena, posebna i po tome od drygix razliita
zanimanja. Sa stanovita drutvene podele rada, struktura i funkcija,
profesionalizam oznaava specifian nain vrenja i kontrole obavljanja
radnix aktivnosti. Okvir za razvijanje profesionalizacije predstavljala je
stalno rastua modernizacija. To je njena univerzalna zajednika
podloga.

P op o vi , M. ( 1974). Problemi drutvene strukture. Beograd: Bigz. Str . 2 1 7- 2 1 8.

39