Prezentacija rezultata nauno-istraivakog

projekta

Profesija na raskru novinarstvo na pragu

informacionog drutva
Jul 2010 - Jun 2011

Prepared in the framework of the Regional Research Promotion Programme in the Western Balkans (RRPP), which is
run by the University of Fribourg upon a mandate of the Swiss Agency for Development and Cooperation, SDC,
Federal Department of Foreign Affairs.
The views expressed in this report are those of the authors and do not necessarily represent opinions of the SDC and
the University of Fribourg.

24. jun 2011., Fakultet politikih nauka, Beograd

Glavni rezultati
I Panel : Socijalno-ekonomski polozaj
novinara
Moderatorka: mr Ana Milojevi
- Prof.dr Miroljub Radojkovi, Fakultet politikih nauka,
Beograd
- Doc.dr Lejla Turilo, Fakultet politikih nauka,
Sarajevo
- ore Vlaji, glavni i odgovorni urednik Prvog
programa Radio Beograda
2

51,54% novinarki i 43,46% novinara

67% novinara ima fakultetsko

obrazovanje

Godine radnog staa

Veina ispitanika je u stalnom radnom odnosu

(76.54%), honorarno zaposlenih je 16.15%, a samo
3.85% je slobodnih novinara.

Dve treine ispitanika nisu lanovi

sindikata

Najvei problemi medija u Srbiji : nekvalitetno novinarstvo

(22,13%), jak politiki pritisak i odsustvo medijke autonomije
(20,59%) a samo mali deo njih smatra da je to tehnika
zaostalost (4,34%)

Najvei pritisak na rad medija vre politike stranke koje ine

vladajuu koaliciju (25.59%), vlasnici krupnog kapitala
(17.65%), predstavnici lokalne vlasti (13.09%), privatni
vlasnici medija (12,94%), zakupci reklamnog prostora
(11,62%), PR (4.56%)

Najzastupljeniji oblik pritiska na medije uticaj na kadrovsku

politiku medija (19,89%), korumpiranje novinara ili urednika
da piu "naruene tekstove" (17,31%), uskraivanje kupovine
reklamnog prostora (13,45%), uskraivanje informacija na
koje mediji imaju pravo (12,45%)

10

11

Principe novinarske etike novinari u Srbiji, prema rezultatima

ankete, u najveoj meri poznaju ali ih ne primenjuju dovoljno
(45,38%), poznaju ali ih skoro uopte ne primenjuju (23,46%) ili ne
poznaju niti ih se pridravaju (29,23%). Samo 1,92% ispitanika
smatra da novinari veoma dobro poznaju etike principe profesije i da
ih se pridravaju.

12

Najvei broj ispitanika (66,54%) smatra da je veini novinara

potrebno znaajno dodatno obrazovanje, zatim da novinari uglavnom
imaju odgovarajua profesionalna znanja ali ne i tehnoloka (12,69%)
ili imaju odgovarajua tehnoloka ali ne i profesionalna znanja
(12,69%). Da veina novinara u Srbiji ima odgovarajue obrazovanje
smatra samo 6,92% ispitanika.

ZAKLJUAK:
Prema miljenjima uesnika fokus
diskusija na prvom mestu je bez
konkurencije zabrinjavajui socijalnoekonomski poloaj novinara, koji moe
jo da se pogora. Drugo i tree mesto po
rangu (istom) dele neadekvatno
obrazovanje profesije i tehnoloke
promene. etvrti rizik je umeavanje
politike, a ubedljivo na poslednjem mestu
je faktor koji se vezuje za tip vlasnitva.