You are on page 1of 2

VODI ZA SPREMANJE ZAVRNOG USMENOG ISPITA IZ OPTE

KNJIEVNOSTI II ZA GRUPU 06
I krug tema:
Dante: Komedija
1. Danteova Boanstvena komedija: strukturne odlike dela; antiko naslee i
Hrianstvo; Pakao: teme, motivi, likovi, raspored grenika, kljune epizode.
Petrarka: Kanconijer
2. Petrarkin Kanconijer: prethodna tradicija; oblici, teme i motivi; potonji uticaj.
Strukturne odlike Petrarkinog soneta, analiza soneta XXXV ili LXI. Veza sa
Petrarkinim humanizmom.
Bokao: Dekameron
3. Bokaov Dekameron: strukturne odlike i pripovedni postupci, s primerima iz novela;
teme, motivi, likovi, srednjovekovne i renesansne odlike dela, s primerima iz novela;
shvatanja ljubavi, virtu, fortuna, mudrost, diskrecija, s primerima iz novela.
Erazmo: Pohvala ludosti
4. Erazmova ironija i paradoks mudre lude u Pohvali ludosti. Erazmov hrianski
humanizam. Pohvala ludosti i evropska knjievnost.
Rable: Gargantua i Pantagruel
5. Bahtinovo tumaenje Rablea; Gargantua i Pantagruel: kljuni likovi, teme i motivi iz
Gargantue; kljuni likovi, teme i motivi iz Pantagruela i Tree knjige.
ekspir: Hamlet
6. Hamlet: kompozicija, sadraj, smisao, likovi i njihov simboliki znaaj; Hamletovi
monolozi i odlike rane moderne subjektivnosti.
Servantes: Don Kihot
7. Znaaj viteke, pikarske i pastoralne tradicije za Servantesov roman. Servantesovi
pripovedni postupci u Don Kihotu. Servantesovi stilski postupci: humor, parodija,
ironija; teme, motivi, glavni likovi i njihovi odnosi, kljune epizode iz Don Kihota.
Milton: Izgubljeni raj
8. Kompozicija, sadraj, tema, odnos prema antikom epu u Miltonovom Izgubljenom
Raju; Likovi Satane, Adama i Eve. Smisao pada svakoga od njih.
Kornej: Sid
9. Kompozicija, sadraj, tema, likovi. Tragikomedija ili tragedija? Formalna svojstva i
pratea rasprava.
Rasin: Fedra
10. Kompozicija, sadraj, tema, likovi. Odnos prema Evripidu. Formalna svojstva.
Rasinov Jansenizam.
Molijer: Don uan
11. Kompozicija, stil, simboliki znaaj likova u Molijerovom Don uanu; problem
modernog individualizma.
Defo: Robinzon Kruso
12. Kompozicija, pripovedni postupak; teme samoe i slobode; koncepcija individue
(preduzetnitvo i kolonijalizam).
Svift: Guliverova putovanja
13. Kompozicija; satira i utopija; razvoj lika; pitanje antropolokog pesimizma.
Volter: Kandid
14. Kompozicija, sadraj i smisao. Mogua anrovska odreenja. Oglaene filozofske
pozicije, likovi koji ih simboliki predstavljaju.
Gete: Faust
15. Geteovo stvaralatvo. Kompozicija, sadraj i smisao Geteovog Fausta.
Bajron: ajld Harold
1

16. Bajronovo stvaralatvo i uticaj na druge evropske knjievnosti. ajld Harold.


Bajronovski junak.
Pukin: Evgenije Onjegin
17. Kompozicija, sadraj, tema, likovi.
II krug tema:
1. Poezija trubadura i truvera i primeri po izboru. Filozofija ljubavi koju izraavaju. Veze sa
potonjom lirskom tradicijom u Evropi.
2. oserove Kanterberijske prie: struktura, sadraj, teme, motivi i primeri iz pria po izboru ili
Heptameron Margerite Navarske: struktura, sadraj, teme, motivi i primeri iz pria po izboru ili
1001 no: struktura, sadraj, teme, motivi i primeri iz pria po izboru.
3. Makijavelijev Vladalac i njegov znaaj za evropsku kulturu i knjievnost
4. Odlike ekspirovog stvaralatva: poezija, istorijske drame, komedije, tragedije, tragikomedije
5. ekspirova istorijska drama Riard III
6. ekspirova komedija Snovienje u no ivanjsku: tema ljubavi; smisao i ontoloki status
umetnosti, prema Tezejevom monologu iz petog ina, ostali metateatralni momenti u drami.
7. Montenjevi Ogledi i njihov znaaj za evropsku kulturu i knjievnost
8. Barok i klasicizam u Francuskoj
9. Poetika Nikole Boaloa
10. Rusoova proza. Ispovesti (Prva, druga, sedma i deveta knjiga) Prosvetiteljsko i romantiko u
shvatanju identiteta: razum i strasti, autentinost, providnost; prirodnost, kulturni primitivizam,
vaspitanje i obrazovanje.
11. Sternov Tristram endi. Kompozicija, sadraj, pripovedni postupci. ta je

metafikcija?
12. Laklo. Opasne veze. Pripovedni postupak; tematika ljubavi, znanja, kontrole; koncepcije ljudske
prirode i rodnih uloga
13. Romantizam kao periodizacijski i stilsko-tipoloki pojam
14. Nemaki romatizam. Poetika, drama, poezija. Gete, iler, Helderlin. Pripovedna proza nemakog
romantizma. Novalis. E.T.A. Hofman (Zlatni up).
15. Engleski romantiarski pesnici. Teorije poezije. Prva generacija engleskih romantiara:
Vordsvort (Ja lutah kao oblak sam) i Kolrid (Pesma o starom mornaru). Druga generacija
engleskih romantiara: eli (Oda zapadnom vetru) i Kits (La belle dame sans merci)
16. Francuski romantizam. Igoov predgovor Kromvelu. Poezija francuskog
romantizma: Lamartin, Vinji, Igo, Nerval, Mise.
17. Ljermontov. Junak naeg doba. Struktura/pripovedni postupak; problematika glavnog junaka;
pitanje naslova; romantike i realistike odlike.
Na usmenom ispitu se odgovara na dva pitanja: najpre na jedno iz prvog kruga tema, potom na pitanje iz
drugog kruga. Pitanja e biti na ceduljama u odgovarajuim kombinacijama dela, iz razliitih nacionalnih
knjievnosti, epoha i anrova.

Odgovor na prvo pitanje treba da pokae da kandidat/kandidatkinja poznaje: a) istorijski kontekst


nastanka dela b) sadraj dela (to e pokazati elementima analize lirske, dramske ili pripovedne
strukture dela) c) likove i njihove odnose (motivacione tokove, protagoniste i anatgoniste, funkcije
likova itd.). Kandidat treba da pokae sposobnost za analizu formalnih odlika dela (osnovni elementi
stila, dominantni obrasci) i za prepoznavanje znaaja dela u kontekstu svetske knjievnosti.
Odgovor na drugo pitanje moe biti vema knjievno-istorijski informativan, ali je neophodno pokazati
poznavanje pojedinanih primera pesama, pria, ogleda. Tamo gde su navedeni naslovi dela,
neophodno je pokazati poznavanje sadraja, oblika i smisla dela, kao i likova i njihovog simbolikog
znaenja.