You are on page 1of 4

Nasilje u porodici je ponaanje kojim jedan lan porodice ugroava telesni integritet,

duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice.[1] Nasilje u porodici je pojam koji se
obino odnosi na nasilje izmeu suprunika ili supruniko zlostavljanje, ali takoe moe da
se odnosi i na nevenane intimne partnere ili jednostavno ljude koji ive zajedno. Nasilje u
porodici je fenomen koji je prisutan u svim zemljama sveta i u svim kulturama; ljudi svih
rasa, etnija, verskih i politikih i seksualnih opredeljenja, drutvenih i kulturnih nivoa i polova
mogu biti poinitelji nasilja u porodici.
Skretanje panje javnosti na nasilje u porodici otpoelo je sa pojavom enskog pokreta,
naroito feminizma i pokreta za enska prava nastalih sedamdesetih godina 20. veka, ija je
glavna preokupacija bila reavanje problema pretuenih ena iji su agresori bili njihovi
muevi.
Svest o nasilju u porodici kao i shvatanje i dokumentovanost ovog prestupa razlikuju se od
zemlje do zemlje. Procenjuje se da je u SAD i Velikoj Britaniji samo treina sluaja nasilja u
porodici prijavljena policiji[2]. Prema podacima Viktimolokog drutva Srbije, svaka etvrta
ena na Balkanu trpi nasilje u porodici[3].

Oblici nasilja u porodici


Nasilje u porodici pojavljuje se u razliitim oblicima i ukljuuje fiziko nasilje, seksualno
nasilje, psihiko nasilje i ekonomsko nasilje[1].

Fiziko nasilje ukljuuje batinjanje, udaranje po glavi i telu, upanje kose, povrede
otrim i tupim predmetima, utiranje, davljenje, bacanje na zid ili pod, nanoenje
opekotina, itd.
Seksualno nasilje podrazumeva svaku povredu polne slobode i polnog morala, svaki
vid degradiranja i poniavanja na seksualnoj osnovi, klasino silovanje, svaki vid
prisiljavanja na seksualni odnos[1].
Psihiko nasilje se odnosi na zastraivanje, konstantno kritikovanje, potcenjivanje,
emocionalne pretnje i optube, emocionalno ucenjivanje, stvaranje konfuzije i
nesigurnosti kod rtve, posesivno ponaanje, postavljanje nerealnih i neostvarivih
oekivanja u odnosu na rtvu, verbalno zlostavljanje, izlaganje rtve pritisku,
ispoljavanje zlostavljakog autoriteta, nepotovanje rtve, zloupotreba poverenja,
neispunjavanje obeanja, emotivna rezervisanost, minimiziranje, poricanje i
prebacivanje krivice za nasilje, izolacija, uznemiravanje i maltretiranje[1].
Ekonomsko nasilje podrazumeva nasilno oduzimanje novca i vrednih stvari,
kontrolisanje zarade i primanja, troenje novca iskljuivo za zadovoljenje sopstvenih
potreba, neispunjavanje obaveze izdravanja neobezbeenih lanova porodice,
zabrana lanu porodice da raspolae sopstvenim, odnosno zajednikim prihodima,
zabrana lanu porodice da se zaposli i ostvari sopstvene prihode, oduzimanje sredstava
rada, nametanje obaveze stalnog podnoenja detaljnih izvetaja o troenju novca i dr[1].

Takoe je vano pomenuti pasivno zlostavljanje[4], jedan poseban vid nasilja u porodici koji
nije lako uoiti, a koji obino vodi u fiziko nasilje. Ovaj vid nasilja vrlo je suptilan i
ukljuuje viktimizaciju, dvosmislenosti, zapostavljanje, duhovno i intelektualno
zlostavljanje[5].

Nasilje u porodici ima nekoliko dimenzija:


1. Modalitet: fiziko, psihiko, seksualno ili/i ekonomsko.
2. Uestalost: povremeno, hronino
3. Ozbiljnost: kako kod psihikog tako i kod fizikog zlostavljanja zavisi on stepena
povrede i potrebe za leenjem.
4. Prolazna ili trajna povreda: blaga, umerena, teka, itd. Najvii stepen je ubistvo.

rtve nasilja u porodici


Nasilje nad enama
Glavni lanak: Nasilje nad enama
ene su veoma esto rtve nasilja svojih najbliih. Nasilje u porodici je najei oblik optijeg
problema nasilja nad enama, emu govore u prilog statistike: izmeu 40% i 70% ubistava
gde su rtve bile ene, poinioci su bili njihovi muevi ili verenici[6]. Takoe je utvreno da se
ne radi uvek o fizikom nasilju, ve i o duevnom ili verbalnom[7][8]. Nasilje nad enama koje
vre njihovi sentimentalni partneri najee ostaje neprijavljeno policiji, tako da eksperti
smatraju da je broj ena rtava nasilja u porodici mnogo vei od onog koga pokazuju statistike
i da ga je teko proceniti[9].
Iako je ovaj problem predstavljen kao problem u okviru heteroseksualnih odnosa, on ipak
postoji i meu lezbijkama[10], izmeu majke i kerke, izmeu dve enske osobe koje dele stan
ili u bilo kakvom drugom odnosu dveju ena koje ive pod istim krovom. Nasilje nad enama
u lezbijskim vezama gotovo da je jednako zastupljeno kao i u heteroseksualnim vezama[11]

Nasilje nad decom


Glavni lanak: Zlostavljanje dece
Istraivanja su pokazala da izmeu 40% i 60% mukaraca i ena koji zlostavljaju odrasle
takoe zlostavljaju i svoju decu[12]. Devojice iji oevi zlostavljaju njihove majke su 6,5 puta
verovatnije rtve svojih oeva nego one koje imaju nenasilne oeve[13].
Nasilje nad decom se moe podeliti na vie vidova[14]:

Zapostavljanje, pri emu odgovorna odrasla osoba ne vodi odgovarajuu brigu o


detetu i o njegovim potrebama kako na fizikom planu (obezbeenje hrane, odee i
higijene), tako i na emotivnom (odsustvo ljubavi) i edukacionom planu (spreavanje
deteta da ide u kolu).
Fiziko zlostavljanje je fizika agresija odrasle osobe nad detetom. Ukljuujue
udaranje, paljenje, davljenje ili drmusanje deteta, pri emu se esto zlostavljanje
opravdava kao vaspitno-disciplinska mera. Prenoenje toksinih materija detetu preko
majke (kao fetalni alkoholizam) u nekim zemljama takoe se moe smatrati fizikim
nasiljem nad detetom.
Seksualno zlostavljanje deteta jeste bilo koji seksualni in izmeu odrasle osobe i
deteta, ukljuujui penetraciju, oralni seks ili izlaganje detinjeg nagog tela pod
prisilom u prisustvu odrasle osobe.

Prema statistikim podacima dobijenim u periodu izmeu 1994. i 2004, u Srbiji je od


svako etvoro seksualno zlostavljane dece, troje su devojice i jedno je deak. Na
svakih pet poinilaca seksualnog zlostvljanja dece, 4 su mukarci, a 1 je ena[15]. U
39,12% sluaja dete je zlostavljao otac (najei odnos nasilnik-zlostavljani jeste otackerka)[15]. U 53,32% sluajeva, nasilnik je osoba koja predstavlja figuru oca u
porodici (otac, ouh, hranitelj, usvojitelj)[15]. Od ukupnog broja sluaja seksualnog
zlostavljanja dece, ak u 98,26% poinitelj je bio osoba poznata detetu, najee iz
kruga najue porodice[15].
Duevno zlostavljanje, takoe poznato i kao emotivno zlostavljanje deteta, ukljuuje
izvrgivanje ruglu deteta, neprikladne i preterane kazne ili nepokazivanje ljubavi prema
detetu.

Nasilje nad mukarcima


Glavni lanak: Nasilje nad mukarcima u porodici
Iako je se akcenat stavlja na ene kao glavne rtve, takoe i mukarci mogu biti rtve nasilja u
porodici. Panja svetske javnosti na mukarce koje maltretiraju ene skrenuta je pojavom
pokreta za muka prava. U izvetaju o povredama prouzrokovanim nasiljem koje su leene na
bolnikim odeljenjima za hitnu pomo (-{Violence-Related Injuries Treated in Hospital
Emergency Departments}-) ) koju je izdalo Ministarstvo pravde SAD u avgustu 1997, navodi
se da su mukarci jedna estina od ukupnog broja pacijenata koji su primljeni kao rtve nasilja
u porodici. Ovaj izvetaj takoe navodi da znatno vie mukaraca nego ena odbija da otkrije
identitet svog napadaa[16]. rtve takoe mogu biti i deca ili stara lica.

Nasilje nad starim i nejakim licima


Glavni lanak: Nasilje nad starim i nejakim licima
Stare i nejake osobe su takoe esto rtve nasilje u porodici. Fenomen nasilja nad starim
licima primeen je sedamdesetih godina 20. veka, ali tek deceniju kasnije i samo u SAD,
institucionalizuje se termin -{elder abuse}-, to jest, nasilje nad starim licima[17]. Nasilje nad
starijim osobama moe biti fiziko nasilje, duevno nasilje, seksualno nasilje, ekonomsko
nasilje, samozapostavljanje i naputanje[17].
Sindrom babe robinje
Glavni lanak: Sindrom babe-robinje
Poetak 21. veka doneo je jedan novi vid nasilja u porodici nad starijim osobama koji se u
psihologiji naziva sindromom babe-robinje[18]. Radi se, naime, o starijim enama koje
dobrovoljno podnose veliki teret u okviru svoje porodice koji sa godinama postaje preteak za
njih. Ako ena sama ne iskae da je krajnje iscrpljena, a njena deca to ne primeuju,
preoptereenost ovih osoba dovodi do pojave oboljenja na psihosomatinom i fizikom nivou.
Fizike manifestacije ove bolesti su visok krvni pritisak, metaboliki poremeaji i dijabetes,
srane i respiratorne smetnje, utrnue, nesvestice i druge parokistine smetnje, hronian umor,
slabost i padovi[18]. Na emotivnom planu, pojavljuje se opta neraspoloenost, nelagodnost,
anksioznost, nevoljnost, nedostatak motivacije, oseaj krivice zbog svog loeg stanja, i u
izuzetno tekim sluajima pomisao o samoubistvu kao jedinom izlazu[18].

Ovaj fenomen je novijeg datuma i Meunarodna zdravstvena organizacija ga karakterie kao


nasilje nad enama[18]. Faktori koji utiu na pojavu ovog sindroma su obaveze koje nemaju
veze s poslom domaice (uvanje uniia), brojna porodica, lanovi porodice koji su invalidi
ili bolesni i iju brigu preuzimaju te ene, gomilanje obaveza i sl[18]. Psiholoki i drutveni
profil ena podlonih ovom sindromu su sredovene ene bilo koje drutvene klase sa
preteranim oseajem odgovornosti koje nemaju obiaj da se ale na adekvatan nain[18].