You are on page 1of 4

injenice o Vencloviu bitne za njegovo

stvaralatvo:
-Roen/umro oko 1680 1749.
-Venclovievim spisima iz oko 1740. Zavrava se period upotrebe srsl. kao knj.
jezika. Njegova knj. delatnost prestaje 1746. U to doba je srsl. je zvanino prestao
da bude jezik crkve. Venclovi je dakle poslednji predstavnik srpske srednjovekovne
crkvenoslovenske tradicije.
-Kao deak doao u Sent-Andreju za vreme seobe i tu je zavrio kolu uvenog
Kiprijana Raanina
(podseanje da je on sastavio 1717. u Ugarskoj poznati bukvar srsl. u kome se tano
vidi kako izgleda srsl. u svojoj zavrnoj fazi. Tu se pored klasinih slovenskih slova
pojavljuju oznake za i i D koji oznaavaju do tada nepoznate glasove srsl.
jeziku). Venclovi e u svojim besedama koristiti ove foneme, ali ih nee koristiti u
zvaninim pismima crkvenim licima kada inae koristi srsl. koji je tada jo uvek
administrativni crkveni jezik.
-Na njega utiu:
-duga srsl. tradicija
-interes za duhovne teme
-tradicionalna poezija nevezanog sloga
-ive veze sa savremenom svetskom poezijom (ali ne sa zapada, ve
posredno iz ruske i
poljske knj.)
-odlino poznavanje narodnog jezika
-Specifinosti vremena u kom ivi i deluje (seobe, unijaenje). Deluje u Junoj
Ugarskoj: Komoran, ur
-Zanimanje:
propovednik(antologiar, besednik ): maksimalna izraajnost uz
krajnju ekonominost ini njegovu reenicu ritminom uz finu kultivisanost fraze.
Mea Selimovi o Venclovievom jeziku: ,, Vencloviev jezik je veoma razvijen i
bogat i u svojoj sutini slian jeziku Njegoa i Sime Milutinovia Sarajlije. Njihov jezik
blii je Vencloviu nego Vuku. To je je tok misli, traenja smisla izvan obinog i
poznatog, kopanje po venim tajnama ivota i smrti, tajnama ljudskog bia, njegova
mesta, sutine i svrhe.''

Pisac: M. Pavi detaljno izlae barokne tendencije u Venclovievom


stvaralatvu. Njegova proza i poezija se teko mogu tano razdvojiti. Neka od
njegovih najvrednijih dela pisana su u vezanom stihu. Pavi: ,,On nije previe bio

zaokupljen problemom TA e pisati - to mu je uostalom bilo odreeno


propovednikom profesijom- koliko se borio s problemom kako e izraziti ve
osvetane sadraje svog besednokog repertoara. Njegova originalnost se ogleda u
trenutku kad u svoje besede ubacuje bogatu grau narodnih izreka i poslovica.
Dalje, njegova originalsnost se ogleda u tome to je lepim istim narodnim jezikom
svojoj pastvi prepriao veliki broj anegdota i legendi koje su do tada bile samo
zapisane na stsl.
istim narodnim jezikom pie i poeziju, koje je za osnovu ipak imala biblijske teme i
poivala na staroj srednjovekovnoj knjievnosti.
Karakteristian je kao pisac po tome to njegovi uzori nisu bili van nae nacionalne
knjievnosti.
On srsl. knj prenosi na narodni jezik, oplemenjujui time narodni jezik pre nego
sputajui knjievni jezik. Ova usmena reforma nije na alost imala odjeka i nije
uticala na tampanu re, iako je u mnogome prirodniji reformatorski put u odnosu
na kasniju Vukovu reformu.

Prevodilac: prevodi i transkibuje. Veoma slobodno prevodi, koristi


naelo smisla pri prevoenju, njegovi prevodi su na granici prevoda i prerade.
Gde su mu za propovedi ustrebale rei sam ih je izmiljao i to je inio tako veto da
mi danas teko moemo razlikovati njegove rei od tadanjih narodnih, ta samo
ukazuje na njegovo odlino poznavanje kako srpske i ruske redakcije stsl. tako i
narodnog/pukog/seljakog jezika.

Konkretna knj. dela: Od njega nam je ostalo 16 rukopisa (od


ukupno 16 000 srtanica) od kojih se 15 sada nalaze u Srpskoj
akademiji , a jedan je u Biblioteci Patrijaije u Sremskim
Karlovcima. Njegovi spisis nastavu u drugoj etvrtini 18. veka.

Diglosija
-Podseanje da je srsl. ve skroz formiran u Venclovievo vreme
-Forma i jezik zavise od:
-Funkcija jezika (za koju priliku) - hteo je da izvri kulturnu
reformu
-poruka koja se prenosi (konkretna ili polemika)
-Kome se obraa (puk, svetenstvo)
-Venclovi je originalan u tome to koristi naizmenino oba jezika srsl. i narodni.
-Prema jeziku koji koristi njegovo celokupno stvaralatvo moemo predeliti na dve
celine:

1. Rukopisi liturgijskog karaktera ( crkvna pevanja, himne, akatisti, molitve,


molitvenici itd. ) Njih ine etiri rukopisa pisanih srsl. jezikom.
-Pisma upuena budimskom episkopu. Na srsl. su sroene formule oslovljavanja i
pozdrava, uz koje ide i pristup samoj temi, ali glavni deo teksta je ipak na narodnom
jeziku, dodue sa dosta nanosa iz crkvenog.
Veinu rukopisa pisanih na srsl. ne transkripcije crkvenih knjiga iz ruske u srpsku
redakciju. Ipak odlomci koje je on sam sastavljao svedoe o njegovom vladanju srsl.
jezikom. Kada je ruska redakcija ve bila uvedena kod Srba, on uporno nastavlja da
pie na srsl. kao da se nita nije promenilo.
2. Propovedi i besede. Jedan deo je na istom narodnom jeziku, dok je drugi deo
ovih propovedi i beseda jezini nehomogen/neujednaen. Dve zbirke: Razglagolnik i
Presaenica su na srsl. Ostatak je pisan na narodnom jeziku.
Rukopisi na srsl. sadre misli i besede crkvenih otaca ( Jovan Zlatousti, Jovan
Damaskin itd.) i veoma slobodni prevodi i tumaenja delova biblijskih tekstova. Tu
se takoe nalaze i polemike rasprave protiv Latina i jedna biografija kardinala
Cezara Baronijusa.
Rukopisi na narodnom sr. Sadre propovedi praktine prirode (kako se treba moliti
Bogu, ponaati u crkvi, postiti, deliti milostinju, vaspitavati decu, uvati ednost
itd.). Te su propovedi s jedne strane preuzete iz beseda crkvenih otaca, a s druge
strane od Lazara Baranovia, ernigovskog episkopa. U nekim izvorima se kae da
je Branovi Ukrajinac, negde Poljak, negde Rus. Bitno nam je samo da je on bio
besednik i propovednik. Baranovievo celo delo Me6 duhovn6li ( Ma duhovni ) je
Venclovi preveo i to na NARODNI JEZIK. To veim delom nisu prevodi ve adaptacije
i parafraze. U to vreme nije tampano , te nije moglo uticati na kasnije pisce.
Branovi je na Venclovia uticao u smeru novije retorike i barokne poetike.
-Venclovievi temelji su sredljovekovni vizantijski, ali ono ta je novo u odnosu na
srednjovekovnu knj. je slobodan upliv narodne rei. Venclovi belei poslovice, ali ih
stilski menja, oblikuje.
-Prema Paviu njegova beseda za Blagovesti nije prva drama napisana na sr. jeziku,
ve je slovo u obliku dijaloga, ta sreemo jo kod Jovana Zlatoustog.
-

Njegov stav prema narodnom jeziku


-Ograniava upotrebu narodnog jezika na propovedi namenjene seljacima. Jezik na
kome pie propovedi nikako ne izjednaava sa srsl. U zapisima uz tekstove redovno
se izvinjava i pravda. Time barem implicitno daje prednost srsl. Iz ovoga

zakljuujemo da on savreno razlikuje ta dva jezika izraza. Iako njegov talenat


dolazi do izraaja u delima pisanim na narodnom/ivom jeziku jer mu on daje
prostora da se izrazi.
-Narodni jezik ima didaktiku funkciju-jedino je bitno preneti poruku tako da
auditorijumu bude potpuno jasna.
-Za Venclovia je jedino srsl. knj. jezik. Upotrebljava narodni jezik kako bi poruka
koju alje doprela do to vie ljudi kojima je propovedao. Najee se u besedama
obraa svojim sluaocima iz ura i Komorana. Delovi koji se ne govore, svi ti
naslovi, predgovori i pogovori, napisan su na srsl. Zato on ne zazire od upotrebe
pozajmljenica.
-Koristi dosta
turcizama: amanet, beriet, gajtan, pender, kadifa, merdevine,
pustahija;
hungarizama: varo, aov, lopov;
germanizama: pancir, brit, friko
-Dvojstvo u grafiji prati dvojstvo u upotrebi jezika jezika, tako Venclovi u besedama
na narodnom jeziku koristi pojednostavljeno pismo. Od 6 irilinih slova koje je Vuk
normirao 1818. Venclovi je oko sto godine ranije koristio i koje je razlikovao! i
D.