You are on page 1of 1

Молинари, Антон (Mollinary, Anton von Monte Pastello), барон од Монте Пастела

,
генерал инжењерије (Тител, 1. X 1820- Соаве, језеро Комо, Италија, 26. X 1904)
Отац Антон је био официр у Тителу у шајкашкој компанији, па је тако рођен у Војној
граници. Почео је служити 1831. у пионирском пуку, када је имао само 13 година.
Завршио је инжењеријску војну школу у Тулну. Био је специјалиста за путеве и мостове.
Постао је мајор 1848. Истакао се у рату у Италији исте године, где је под његовим
надзором за неколико сати изграђен пут на обронцима брда Монте Пастело, чиме је
битно допринео победи аустријске војске. Постао је потпуковник и пуковник 1850, а
подмаршал 1854. Унапређен је у чин генерала 1859. Био је командант тврђаве у Анкони.
Учествовао је у бици код Кенигсгреца где је рањен. Службовао је у Загребу, Брну и
Лавову. Због стечених заслуга 1867. његовим именом је назван 38. ц. и к. пешадијски
пук. Био је први шеф крајишке земаљске управе и командујући генерал Хрватске,
Славоније и Војне крајине 1870-1877. Имао је задтак да спроведе развојачење
Вараждинске крајине. Заступао је интересе Војне крајине у привредном и политичком
смислу и због тога се сукобљавао са мађарском владом. Подизао је школе и градио
путеве. Уживао је велики углед у војничким круговима. Одржавао је присне везе са
Народном странком у Храватској. Због спорова са мађарском владом по питању градње
железница из крајишких средстава поднео је оставку. Постављен је 1873. за почасног
команданта 70. пуковније, чији су припадници били позанти као „зипцигери“. Седиште
пуковније је било на Петроварадинској тврђави, коју је настојао да уреди. Једна
двокрилна капија, коју је изградио, носи његово име. Трудио се да засађивањем цвећа и
дрвећа оплемени Тврђаву. Заслужан је што је уређено шеталиште са дрвећем на прилазу
Тврђави са источне стране, па је тај простор и прозван Молинаријев парк. Аустријске
власти су га неколико пута одређивале за комесара на заседањима српског Народноцрквеног сабора у Сремским Карловцима. Сматран је за пријатеља Срба. Оженио се
кћерком Мрзљака, пензионисаног дворског саветника. Као пензионер је од 1879. живео
на свом имању крај језера Комо у Италији.
Дела:
Anton Mollinary, Sechsundvierzig Jahre im österreich-ungarischen Heere: 1833-1879,
Zürich, 1905.
Anton Mollinary, Die Römerstrassen in der europäischen Türkei, Zagreb, 1914.
Литература:
Enciklopedija Jugoslavije, 6, Zagreb, 1965, 153.
Енциклопедија Новог Сада, 16, Нови Сад, 2001, 33.
Mirko Valentić, Vojna krajina i pitanje njezina sjedinjenja s Hrvatskom 1849-1881, Zagreb,
1981, 193-208, 220-222, 243-251, 261-266, 272-284.
Станоје Станојевић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књ. 2, И-М,
Београд, 2000, 867.