NOVI PRISTUPI U ODREIVANJU POTREBNE ISTOE

HIDRAULIKIH FLUIDA
Vladimir SAVI, red. prof., Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, SCG
Mitar JOCANOVI, asistent, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, SCG
Milija KRAJINIK, asistent, Mainski fakultet, Srpsko Sarajevo, Republika Srpska, BiH
R e z i m e:
vrste estice u hidraulikom fluidu dovode do poremeaja u radu hidraulikog sistema i utiu na
skraenje veka korienja hidraulikih komponenti. Logina je tenja da se sve vrste estice, internog i
eksternog porekla, izdvoje iz hidraulikog fluida. Kako je to sloen i skup postupak, neophodno je za
svaki hidrauliki sistem definisati stvarno potreban stepen istoe, koji e obezbediti nesmetan rad
hidraulikog sistema i trokove izdvajanja vrstih estica koji e biti usklaeni sa konstrukcijom sistema i
njegovim znaajem u proizvodnom procesu. Krajem 1990-te godine stupili su na snagu novi ISO
standardi kojima je uveden kriterijum merenja veliine vrstih estica u tri, umesto u dve dimenzije.
Takvim postupkom snimanja znaajno se pribliilo realnom sagledavanju veliina vrstih estica,
posebno onih manjih dimenzija, u osnovi i najbrojnijih u hidraulikom fluidu. U radu se daje prikaz tih
promena i pristup definisanju potrebne istoe hidraulikog fluida za pojedine konstrukcije hidraulikih
komponenti.

b)

1. UVOD
Hidrauliki fluid se kontaminira vrstim
esticama, vodom i vazduhom. Svaka kontaminacija dovodi do poremeaja u radu hidraulikog
sistema i utie na smanjenje veka korienja
hidraulikih komponenti. Zbog sloenog delovanja
posebno znaajno je prisustvo vrstih estica.
Njihov uticaj na hidraulike komponente zavisi od:
1. karakteristika vrstih estica: oblik, broj, veliina i karakteristike materijala,
2. karakteristika komponenti: konstrukcioni oblik
komponente, oblik kontakta, veliina zazora,
kinematika kretanja i karakteristike materijala,
3. karakteristika sistema: radni pritisak i protok.
Osnovni preduslov za ocenu stepena uticaja
vrstih estica na hidraulike komponente je:
a) definisanje zahteva komponete u pogledu
,,dozvoljenog" broja vrstih estica odreene veliine i

198

identifikacija stvarnog broja vrstih estica

razvrstanih po veliinama.
Prvi standardi kojima se definiu kriterijumi
istoe hidraulikih fluida pojavljuju se u USA
poetkom ezdesetih godine (MIL; NAS; SAE
ASTM). Neto kasnije se pojavljuju standardi
ACFTD i ISO. Paralelno sa definisanjem pomenutih standarda razvijaju se i metode ispitivanja
sadraja vrstih estica, ukupno i pojedinano po
veliinama, da bi se krajem devedestih godina
pojavila sasvim nova serija standarda ISO za
kalibraciju ureaja, klasifikaciju vrstih estica i
efikasnost izdvajanja. Potrebno je naglasiti da se
standardima ne definie potreban stepen istoe
hidraulikog fluida za pojedine konstrukcije komponenti i sistema, to ine proizvoai komponenti,
proizvoai ureaja za preiavanje i pojedini
istraivai.

8th International Tribology Conference, 8. - 10. Oktober 2003., Belgrade, Serbia

2. GRUPA ISO STANDARDA

Nova serija ISO standarda, kojima se
definiu kriterijumi za merenje broja vrstih estica
i klasiranje po grupama, stupili su na snagu krajem
1999-te godine ali kako e se, ranije proizvedena
skupa oprema za ispitivanje koristiti jo dugi niz
godina, jo uvek se koriste i stari standardi.
Stari
standard

Novi
standard

Sadraj standarda

ISO
4402
ISO
4406

ISO
11171
ISO
4406/99

ISO
4572

ISO
16889

Kalibracija automatskog
merenja vrstih estica
Klasifikacija ISO
kodova (klasa) istoe
fluida
Merenje efikasnosti
izdvajanja v. estica

Najznaajnije promene se mogu uoiti kod

standarda za kalibraciju automatskog merenja
vrstih estica. Ovaj standard se koristi samo kod
ureaja za elektronsko i automatsko snimanje,
brojanje i razvrstavanje vrstih estica po grupama
razliitih veliina.
Snimanje vrstih estica prema ranijem
standardu ISO 4402, vri se u dve dimenzije
(povrinski snimak), a kalibracija ureaja za
snimanje se vri prema normativu ACFTD (Air
Cleaner Fine Test Dust) iz 1960 - tih godina.
etrdesetak godina kasnije razvijena je
tehnologija merenja koja je omoguila snimanje
vrstih estica u tri dimenzije (prostorni snimak) pa
su stvoreni uslovi za definisanje novog standarda
ISO 11171 kojim se propisuje novi postupak
kalibracije. Osnova za to je i upotreba standarda
ISO MTD (Medijum Test Dunst) kojim se definie
distribucija vrstih estica u novom standardnom
referentnom materijalu SRM 2806. U cilju
razgraniavanja brojanih veliina izmerenih po
jednom i drugom standardu, jer su postupci merenja
sasvim razliiti (u dve i tri dimenzije), uvedena je i
oznaka (c) koja se obavezno navodi uz brojanu
vrednost vrste estice i ona oznaava da je
merenje izvreno u tri dimenzije.
Klasiranje vrstih estica se po ranijem
standardu ISO 4406 vrilo u 24 kodne grupe od 1
do 24, a po novom standardu iz 1999-te godine (ista
oznaka 4406) vri se u 29 grupa od 0 do 28.
Ranijim standardom se odbrojava broj vrstih estica veliine 5 i 15 m (kasnije uvedena neobavezno
i veliina 2 m) u 100 ml uzorka, a po novom u 1
ml uzorka ulja odbrojavaju se vrste estice
veliine 4, 6 i 14 m(c) mereno u tri dimenzije.

U skladu sa navedenim, principi oznaavanja prema istoi ulja prema starom i novom
standardu ISO 4406 prikazuje se na sledei nain:
a) prema standardu ISO 4406 (stari)
Kodni brojevi
x

estice > 15 m

estice > 5 m
estice > 2 m - neobavezno
PRIMER

18/15

PRIMER

20/18/15

b) prema standardu ISO 4406 iz 1999. (stari)

Kodni brojevi

z
estice > 14 m(c)1)
estice > 6 m(c)

estice > 4 m(c)

PRIMER

20/18/15

PRIMER

20/18/152)

1) Oznakom (c) se ukazuje da je ispitivanje

broja vrstih estica izvreno po novom
standardu.
2) Znak se navodi kada je u uzorku od 1
ml izmereno manje od 20 estica veliine na
koju se odnosi kodni broj.

Razliit nain snimanja po dva navedena

standarda u dve i tri ravni, daje i razliite rezultet
merenje estica iste stvarne veliine. Te razlike se
navode u tabeli:
Podruje manjih
dimenzija estica (m)
4402
<1
1,0
2,0
2,7
3,0
4,3
5,0
7,0
10,0

Podruje veih dim.

estica (m)

Standard ISO
11171
4402
4,0
4,2
4,6
5,0
5,1
6,0
6,4
7,7
9,8

12,0
15,0
15,5
20,0
25,0
30.0
40,0
50,0
100,0

8th International Tribology Conference, 8. - 10. Oktober 2003., Belgrade, Serbia

11171
11,3
13,6
14,0
17,5
21,2
24,9
31,7
38,2
70,0

199

Iz datog prikaza vidi se da je estica veliine:

2 m merena u dve dimenzije, stvarne veliine
4,5 m;
5 m merena u dve dimenzije, stvarne veliine
6,4 m;
15 m merena u dve dimenzije, stvarne veliine
13,6 m;
pa je zato i promenjeno merno podruje veliina
vrstih estica sa 2, 5 i 15 m na 2, 6 i 14 m.

3. OSNOVNI KRITERIJUMI POTREBNE

ISTOE HIDRAULIKIH FLUIDA
Definisanje potrebnog nivoa istoe hidraulikog fluida donosi se na osnovu nekoliko
polaznih elemenata: konstrukcija komponente;
konstrukcija hidraulikog sistema; veliina zazora
unutar komponente; radni pritisak; godina proizvodnje; vanost maine u proizvodnom ili transportnom procesu; preporuka proizvoaa komponente;
intenzitet kontaminacije vrstim esticama i dr.
Analizom literaturnih podataka i preporuka proizvoaa hidraulikih komponenti i filtera dolazi se
do zakljuka da se zahtevi u pogledu potrebnog
stepena istoe fluida poveavaju paralelno sa
razvojem konstrukcije hidraulikih komponenti,
porastom radnih pritisaka i tendencijom da se
produi rad hidraulikog sistema bez otkaza komponenti. U odnosu na te objektivne promene
kriterijuma, mogu se uoiti i dijametralno razliiti
pristupi, ak i sa potpuno nerealnim zahtevima.
Detaljan pristup autora problemu definisanja
potrebne istoe hidraulikog fluida izloen je u
[4], a ovde se daje u skraenom obliku:
A. Radni pritisci do 70 bara
Komponenta

ISO
4406/99

NAS
1638

Zupasta pumpa
Krilna p. konst. kapaci.
Krilna p. sa regulacijom
Klipnoaksijalna p.konst.
Klipnoaksijalna p.regul.
Cilindar
Razvodni ventil
Ventil pritiska
Ventil protoka
Ugradni ventil
Proporcionalni ventil
Servo ventil

20/18/15
20/18/15
19/17/14
19/17/14
18/16/13
20/18/15
20/18/15
20/18/15
20/18/15
20/18/15
19/17/14
16/14/11

9
9
8
8
7
9
9
9
9
9
8
5

200

B. Radni pritisci do 210 bara

Komponenta

ISO
4406/99

NAS
1638

Zupasta pumpa
Krilna p. konst. kapa.
Krilna p. sa regulacijom
Klipnoaksijalna p.konst.
Klipnoaksijalna p.regul.
Cilindar
Razvodni ventil
Ventil pritiska
Ventil protoka
Ugradni ventil
Proporcionalni ventil
Servo ventil

19/17/14
19/17/14
19/17/14
19/17/14
18/16/13
20/18/15
19/17/15
19/17/14
19/17/14
19/17/15
18/16/13
16/14/11

8
8
8
8
7
9
9/8
8
8
9/8
7
5

C. Radni pritisci iznad 210 bara

Komponenta

ISO
4406/99

NAS
1638

Zupasta pumpa
Krilna p. konst. kapa.
Krilna p. sa regulacijom
Klipnoaksijalna p.konst.
Klipnoaksijalna p.regul.
Cilindar
Razvodni ventil
Ventil pritiska
Ventil protoka
Ugradni ventil
Proporcionalni ventil
Servo ventil

18/16/13
18/16/13
17/15/13
17/15/13
16/14/12
19/17/14
19/17/14
19/17/14
19/17/14
19/17/14
17/15/12
16/14/11

7
7
7/6
7/6
6/5
8
8
8
8
8
6
5

Da bi se u potpunosti shvatio obim promena u zahtevima koji se postavljaju u pogledu

potrebne istoe hidraulikog fluida u tabeli daje se
pregled zahteva iz 1991. godine jednog od najveih
evropskih proizvoaa hidraulike opreme. Ranijih
godina se radni pritisak nije uzimao kao jedan od
kriterijuma u oceni potrebne istoe hidraulikog
fluida. To je bio sasvim pogrean pristup, jer su kod
viih radnih pritisak vei i mehaniki pritisci unutar
komponenti, posebno pumpi, a kod viih radnih
pritisaka vea je verovatnoa utiskivanja vrste
estice u zazor hidraulike komponente.

8th International Tribology Conference, 8. - 10. Oktober 2003., Belgrade, Serbia

Komponenta
Zupasta pumpa
Krilna p. konst. kapa.
Krilna p. sa regulacijom
Klipnoaksijalna p.konst.
Klipnoaksijalna p.regul.
Cilindar
Razvodni ventil
Ventil pritiska
Ventil protoka
Proporcionalni ventil
Servo ventil

ISO
4406/99

NAS
1638

19/15
18/14
18/14
18/14
18/14
19/15
19/15
19/15
19/15
18/14
17/13

10
9
9
9
9
10
10
10
10
9
7

4.

5.

dozvoljenim brojem vrstih estica odreene

veliine.
Snimanje broja vrstih estica i njihovo
razvrstavanje po grupama vri se na osnovu
nekoliko standarda od kojih se posebno
izdvaja ISO standard. Od 1999. god. uveden je
princip snimanja dimenzija vrstih estica u tri
umesto u dve dimenzije.
Paralelno sa razvojem konstrukcije komponenti hidraulikih sistema i pootrenim zahtevima u pogledu pouzdanosti rada hidraulikog
sistema, znaajno su poveani zahtevi u
pogledu istoe ulja.

LITERATURA
1.

4. ZAKLJUAK
1. Hidrauliki fluid se kontaminira vrstim
esticama, vodom i vazduhom. vrste estice
imaju najznaajniji uticaj na poremeaj u radu
hidraulikog sistema i smanjenja veka upotrebe
hidraulike komponente.
2. Odravanje potrebnog nivoa istoe ulja vri
se sistemom za filtriranje.
3. U cilju postizanja optimalnog veka korienja
hidraulikih komponenti, obezbeenja rada
hidraulikog sistema bez poremeaja i
ekonominosti odravanja istoe hidraulikog
fluida, neophodno je utvrditi nuno potrebni
nivo istoe ulja. istoa ulja se definie

Grupa autora; Obrada iskorienih ulja i

emulzija, IKOS, Zenica, 1991.
2. Hahman, W.; Filtration today, Fluid Power
Conference, 2001.
3. Savi V.; Odravanje komponenti i hidraulikih sistema; IKOS, Novi Sad, 1998.
4. Savi V.; Uljna hidraulika 3, IKOS, Novi Sad,
2003.
5. US Stil, The Lubrication Engeneers Manual,
USA, 1971.
6. Fa. Rexroth, Umweltvertregliche Flussigkeiten
fur Hydraulik, 2002.
7. Fa. Vickers, Verschmutzung Wirksame der
Kontrole in Hydrauliksisteme, 1985.
8. Fa Schroeder, Struni materijali i katalozi.
9. Standardi: ISO, JUS, DIN, ASTM
10. asopis Plant Engineering; 1999.

8th International Tribology Conference, 8. - 10. Oktober 2003., Belgrade, Serbia

201