Mehanika fluida za studente Gra evinskog

fakulteta
Dusan Prodanovi\'c

Contents
4 Osnove dinamike fluida
4.1 Pojmovi i osnovne karakteristike toka
4.1.1 Turbulentno - laminarno tecenje
4.1.2 Tecenje realnog - idealnog fluida, materijalni deli\'c
4.1.3 Ustaljeno - neustaljeno tecenje
4.1.4 1D, 2D, 2.5D i 3D
4.1.5 Trajektorija, strujnica i emisiona linija
4.1.6 Protok fluida i srednja brzina
4.2 Metode opisivanja kretanja fluida
4.3 Koncept kontrolne zapremine
4.3.1 Prelazak sa konstantne mase na konstantnu zapreminu
4.3.2 Pra\'cenje kretanja materijalnog deli\'ca
4.3.3 Brzina deformacije i naponi na materijalni deli\'c
4.3.4 Veza materijalnog izvoda i kontrolne zapremine
4.4 Princip odrzanja mase
4.4.1 Jednacina odrzanja mase
4.4.2 Ustaljeno strujanje homogenog fluida
4.4.3 Primer tecenja u cevi
4.5 Odrzanje kolicine kretanja
4.5.1 Integralna i diferencijalna jednacina odrzanja kolicine kretanja
4.5.2 Resenje diferencijalne jednacine odrzanja kolicine kretanja za odredjena
pojednostavljenja
4.5.3 Primer primene Bernulijeve jednacine
4.5.3.1 Isticanje kroz ostroivicni otvor
4.5.3.2 Merenje brzine pomo\'cu Pito i Pito-Prantlove cevi
4.5.3.3 Ostroivicni preliv
4.5.4 Navie-Stoksove jednacine
4.5.5 Resenje integralne jednacine odrzanja kolicine kretanja za ustaljeno tecenje
homogenog fluida u cevi
4.5.6 Primeri primene jednacine sila
4.5.6.1 Sila na vertikalni mlaznik
4.5.6.2 Udar mlaza u plocu
4.5.6.3 Hidraulicki skok
4.6 Odrzanje energije sistema
4.6.1 Integralna i diferencijalna jednacina odrzanja energije
4.6.2 Jednacine mehanicke i toplotne energije
4.6.3 Resenje integralne jednacine odrzanja energije za ustaljeno tecenje homogenog
fluida u cevi
4.6.4 Poredjenje energetske sa Bernulijevom jednacinom
4.6.5 Primer primene energetske jednacine

4.6.5.1 Racvanje fluidne struje

4.6.5.2 Isticanje iz suda
4.7 Zadaci za vezbu

Chapter 4
Osnove dinamike fluida
Kratka uvodna prica o kretanju fluida.
Organizacija je slede\'ca: u ovom poglavlju se daju opsti principi sa opstim jednacinama i
primerima kratkim iz oblasti tecenja u cevi kao i iz otvorenih tokova. U slede\'coj glavi
Ustaljeno tecenje fluida kroz cevi se obradjuje posebno slucaj tecenja u cevima u razvijenom
turnulentnom rezimu, dok se detaljnija analiza otpora trenja u cevima, zajedno sa rezimima
tecenja tretiraju u posebnoj glavi Hidrodinamicki otpori. Na kraju, u glavi Otvoreni tokovi se
analizira jednoliko i nejednoliko ustaljeno tecenje u prizmaticnim otvorenim tokovima.

4.1 Pojmovi i osnovne karakteristike toka

Uvode se i objasnjavaju osnovni pojmovi koji se sre\'cu u dinamici fluida. Mislio sam prvo da
se sve radi u okviru paragraph-a pa sam se predomislio.

4.1.1 Turbulentno - laminarno tecenje

Rezimi tecenja, samo uopsteno, bez ve\'ceg detaljisanja, ostavi pricu za glavu Dimenzionalna
razmatranja i slicnost strujanja. Dati jednu slicicu sa laminarnim tecenjem i sa turbulentnim.
Primer dimnjaka, moze i slavine (mozda napraviti i sliku?)
.....Laminarno strujanje je uredjeno, predvidivo, pa se lako racuna. Turbulentno strujanje je
jako komplikovano: zbir ustaljenog + deo neustaljenog koji ima neku pravilnost (spore
sinusne promene, propagacija talasa, veliki vrtlozi) + deo koji je slucajan, fluktuacioni deo
(osrednjen ima vrednost nula). Fluktuacioni deo komplikuje racun. Jednacine koje \'ce se u
nastavku ove glave izvesti, vaze za laminarno strujanje i za prva dva dela turbulentnog
strujanja. Princip osrednjavanja jednacina, uvodjenje fluktuacione komponente itd. nije
predmet Mehanike fluida za redovne studije na Gradjevinskom fakultetu. U literaturi [Hajdin,
Liggett, Reynolds] se mogu na\'ci detalji....
VAZNO - ako ovde spomenes Reynolds-a, daj osnovne podatke o njemu - ovo je prvo mesto
gde se pominje. Sledece je malo nize, u vezi sa Transportnom teoremom.

4.1.2 Tecenje realnog - idealnog fluida, materijalni deli\'c

U cemu je razlika, gde \'ce se to osetiti, kako se koriguje jednacina koja je izvedena za idealan
fluid - uloga merenja i modela.
U mehanici fluida se radi sa FLUIDNIM DELI\'CIMA - dovoljno mali deo da moze kao
elementarni deo da predstavlja ceo fluid a dovoljno veliki da ne uticu molekularne sile.
Fluid je neprekidan - u tecenju se ne\'ce napraviti delovi prostora koji nisu ispunjeni fluidom!

4.1.3 Ustaljeno - neustaljeno tecenje

Sve je neustaljeno osim ako je ustaljeno a i onda je verovatno neustaljeno (turbulentno) - ako
je [(v)]=0 ali je [(v2)] 0. Pretpostavka o ustaljenosti je cesto potrebna. Kvaziustaljenost
kao zgodna aproksimacija - spominje se u uvodu primene Bernulijeve jednacine.

4.1.4 1D, 2D, 2.5D i 3D

Objasniti 2.5D, mozda dati i neku slicicu?

4.1.5 Trajektorija, strujnica i emisiona linija

Objasniti linije, primeri sa stadionom i covekom koji ulazi kroz kapiju. Dati neku fotografiju vizuelizaciju strujanja.

4.1.6 Protok fluida i srednja brzina

Posmatra se zapremina V koja je ogranicena povrsinom A. Iz povrsine A, kroz elementarnu
povrsinu dA izlazi fluid koji sa sobom nosi neku karakteristicnu velicinu. Ta velicina moze
biti zapremina, masa, kolicina kretanja ili neka druga osobina.
Figure 4.1: Zapremina koja istice kroz elementranu povrs dA

Na slici 4.1 je prikazano kako kroz dA istice zapremina dV. U jedinici vremena je isteklo dV
=d dA gde je normala na povrs dA, pa je protok zapremine:
dV d dA
(4.1)
=
= u dA
dt
dt
jer je d/dt=u. Brzina u je komponenta vektora brzine [u\vec] na mesti dA u pravcu i
jednaka je skalarnom proizvodu vektora brizne i orta posmatrane elementarne povrsine dA:
dQ =

u = u n
Rezultat skalarnog proizvoda dva vektora [u\vec][n\vec] je skalar, jednak zbiru tri proizvoda
po koordinatnim pravcima:
=uxnx + uyny + uznz

U radu sa vektorima je cesto zgodnije pravac vektora obelezavati indeksom i, gde je i=x,y,z ili
opstije i=1,2,31. Ako se usvoji pravilo da u jednom monomu mogu da se ponove isti indeksi i
da tada oni oznacavaju trinom koji je zbir monoma za sva tri koordinatna pravca, tada se
skalarni proizvod moze napisati kao:

u n =ui ni = u1n1 + u2n2 + u3n3
Elementarni protok zapremine kroz dA dat jednacinom (4.1) je:
dQ = ui ni dA
dok je ukupni protok suma elementarnih protoka po celoj povrsini A:

Q=

u n dA =

ui ni dA

(4.2)

Ukoliko se zapremina dV koja istice kroz dA, u jednacini (4.1), pomnozi sa gustinom, dV,
dobija se isticanje elementarne mase. Ukupan protok mase kroz povrsinu A je tada:

QM =

ui ni dA

(4.3)

Uopsteno, moze se napisati protok bilo koje velicine B koja je po jedinici zapremine jednaka
kao:

QB =

ui ni dA

(4.4)

odnosno, velicine B koja je po jedinici mase jednaka b kao:

QB =

b ui ni dA
A

..... Srednja brzina u preseku - dati slicicu ......

Figure 4.2: Stvarni raspored brzina u(x2) se menja srednjom profilskom brzinom V

(4.5)

Srednja profilska brzina se dobija iz uslova da je V A jednako protoku kroz cev:

V A =

u1(x2) dA
A

Q
A
.....zavrsi ovo ...... Pogledaj i Douglas-a strana 97
V=

(4.6)

Primer 4.1.0
U ustaljenom ravanskom strujanju izmedju dve paralelne nepokretne ploce koje su na medjusobnom rastojanju h,
raspored brzina je dat sa:

2
h

x3
2

u1=U0 1

u2=u3=0

za

0 x3 h

Za razmak izmedju ploca od h=1 cm i protok po jednom metru sirine fluidne struje od 6 dm3/s (0.0 x2 1.0),
kolika je vrednost konstante U0?
Kada se integrali, dobi\'ce se Q=2/3 U0 h pa je U0=0.9 m/s

4.2 Metode opisivanja kretanja fluida

U opisivanju strujnog polja, mogu\'ca su dva razlicita pristupa:
Sistemski pristup
Trazi se resenje bez sagledavanja sta se dogadja unutar sistema2. Mogu\'ca su dva
pristupa:
1. Posmatra se inercijalni3 sistem sa konstantnom masom: pristup je uobicajen u
klasicnoj mehanici, gde se izucava kretanje krutih tela. Svi klasicni zakoni
kretanja (I/II Njutnov zakon, termodinamicki zakon) vaze za sistem sa
konstantnom masom. Kod fluida, jednacinama se opisuje kretanje deli\'ca
konstantne mase dV.
2. Posmatra se inercijalni sistem sa kontrolnom, konstantnom zapreminom:
zgodniji pristup za analizu kretanja fluida, jer se ne prati kretanje deli\'ca, ve\'c
se posmatra jedna konstantna zapremina, koja se kroz vreme ne pomera.
Jednacinama se prati samo bilans neke od velicina unutar zapremine (promena
te velicine u zapremini kroz vreme, protok kroz granicu zapremine i
"proizvodnja" te velicine moraju biti u ravnotezi) dok sama prostorna
raspodela te velicine unutar zapremine nije bitna. Jednacine su dosta
jednostavnije od onih koje prate kretanje deli\'ca, ali je neophodno klasicne
zakone kretanja prevesti iz oblika za konstantnu masu u oblik za konstantnu
zapreminu.

Sistemi sa konstantnom zapreminom se nekada nazivaju i otvoreni sistemi. Po

definiciji, sistemski pristup zahteva pra\'cenje uvek istih atoma ili fluidnih
deli\'ca. Kod kontrolne zapremine to nije slucaj, jer jedni fluidni deli\'ci
napustaju posmatranu zapreminu dok drugi ulaze u nju. Medjutim, svi fluidni
deli\'ci kontinualno prolaze kroz posmatranu zapreminu jer nema "rupa" u
fluidnom polju, a fizicka svojstva, osobine, im se kontinualno menjaju: nema
skokovite, nagle promene neke od osobina (gustine, pritiska, tremperature, i
slicno).
Zadatak inzenjera gradjevine se uglavnom svodi na proracun ukupne sile na objekat
(ventil na cevovodu, zgradu) usled opstrujavanja fluida, bez zalazenja u detalje (sta se
dogadja sa fluidnim deli\'cem dok se provlaci kroz poluotvoreni ventil ili kroz neciju
sobu). Zbog toga \'ce se u ovoj knjizi uglavnom koristiti sistem sa konstantnom
zapreminom. Prvo \'ce se u slede\'cem poglavlju izvesti jednacine koje povezuju
konstantnu masu i konstantnu zapreminu, pa \'ce se na osnovu tih jednacina, u
nastavku, izvesti osnovni zakoni odrzanja.
Jednacine koje se dobijaju sistemskim pristupom se najces\'ce resavaju u integralnom
obliku, jer se posmatra cela masa odnosno kontrolna zapremina. Za ovakve jednacine
se cesto kaze da su konzervativne , jer bilans posmatrane velicine u celokupnoj
posmatranoj zapremini mora biti uvek zadovoljen. Uz dopunske pretpostavke o
ustaljenom strujanju homogenog i idealnog fluida, jednacine se svode na obicne
algebarske jednacine.
Analiza strujnog polja
Proucava se kretanje deli\'ca u svakoj tacki koordinatnog sistema. Mogu\'ca su dva
pristupa u pra\'cenju deli\'ca:
Figure 4.3: Ojlerov pristup: prate se promene u jednoj tacki polja (levi deo slike);
Lagranzeov pristup: prate se promene koje se dogadjaju jednom deli\'cu, kroz vreme
(desni deo slike)

1. Ojlerov 4 pristup: manje detaljan pristup, posmatraju se parametri polja kroz

vreme ali u fiksnoj tacki prostora. Ne zna se tacno koji je deli\'c unutar
posmatrane tacke, jedan deli\'c napusti tacku a drugi dolazi na njegovo mesto
(levi deo slike 4.3, posmatra se trenutno deli\'c A koji \'ce oti\'ci a na njegovo
mesto \'ce do\'ci deli\'c B).

2. Lagranzeov 5 pristup: najdetaljniji nacin izucavanja fluidne struje, prati se

svaki deli\'c pojedinacno i karakteristike polja vezane uz taj deli\'c (na slici 4.3
desno, prati se deli\'c A). Naravno da je ovaj pristup i najkomplikovaniji.
U analizi strujnog polja, polazi se od jednacina za fluidni deli\'c i najces\'ce se
jednacine resavaju u diferencijalnom obliku. Jednacine nisu konzervativne, jer se
posmatra samo jedan deli\'c, a bilans neke posmatrane velicine \'ce biti zadovoljen na
nivou celokupne zapremine. Kod neustaljenog strujanja homogenih ili nehomogenih
fluida, do resenja jednacina se uglavnom dolazi numerickim putem, pribliznim
metodama.
Bez obzira da li se radi na nivou sistema ili na nivou deli\'ca u strujnom polju, jednacine koje
se dobijaju su, u opstem slucaju, analiticki ne resive. Da bi se resile, neophodno je uvesti
odredjena upros\'cenja, koja su opravdana u konkretnom zadatku. Moze se re\'ci, u stvari, da
je predmet mehanike fluida razvoj matematickih metoda za resavanje opstih jednacina
mehanike kao i vrste upros\'cavanja koja se moraju primeniti da bi jednacine bile resive.

4.3 Koncept kontrolne zapremine

Osnovni zakoni odrzanja koji se primenjuju u klasicnoj mehanici, kao sto su zakoni odrzanje
mase, Njutnovi zakoni i zakoni termodinamike, odnose se na sisteme sa konstanom masom. U
izucavanju fluida, zgodnije je posmatrati fiksnu, konstantnu zapreminu, koja se ne pomera
kroz vreme i kroz koju protice fluid. Pri tome, potrebno je uspostaviti vezu izmedju sistema sa
konstantnom masom i sistema sa konstantnom zapreminom, kako bi mogle da se napisu
osnovne jednacine odrzanja na fluid u posmatranoj zapremini.
U nastavku \'ce se prvo uspostaviti veza izmedju konstantne mase i zapremine, odakle \'ce se
dobiti izraz za promenu neke karakteristicne velicine vezane uz masu posmatranjem
nepokretne zapremine. Uves\'ce se pojam materijalnog izvoda koji se odnosi na kretanje
odredjenog fluidnog deli\'ca, kao i pojam brzine deformacije fluidnog deli\'ca. Kako
materijalni izvod prati promenu deli\'ca, znaci odredjene mase fluida koja se kre\'ce kroz
prostor, da bi zadrzali koncept koris\'cenja nepokretne konstantne zapremine, na kraju \'ce se
uspostaviti veza izmedju materijalnog izvoda i konstantne zapremine.

4.3.1 Prelazak sa konstantne mase na konstantnu zapreminu

Posmatra se odredjeni inercijalni sistem mase m. Neka je B karakteristicna velicina tog
sistema (masa, impuls mase ili energija). Kako je masa mera inercije sistema, uvodi se
velicina b koja je jednaka velicini B po jedinici mase6, tako da je:
B=bm
Ako se posmatra deo fluidne struje, tada je masa fluidnog deli\'ca dm = dV a vrednost
karakteristicne velicine deli\'ca je dB = b dm. Sumiranjem vrednosti karakteristicne velicine
za celokupnu posmatranu masu fluida, dobija se:

(4.7)
b dV
V
Figure 4.4: Konstantna masa se nalazila u posmatranoj zapremini u trenutku (t) da bi je
napustila u trenutku (t+t)
B=

Na slici 4.4 je prikazana konacna masa fluida sa karakteristicnom velicinom B. U trenutku t,

vrednost karakteristicne velicine je BCM, a kada se posle nekog malog vremena t konacna
masa pomeri u novi polozaj uz postovanje osnovnih zakona odrzanja klasicne mehanike,
vrednost karakteristicne velicine \'ce biti BCM+.
Koncept konstantne zapremine zahteva pra\'cenje promene karakteristicne velicine B unutar
zapremine koju je konacna masa zauzimala u trenutku t. Ako se sa CV oznaci ta zapremina,
tada je BC V vrednost karakteristicne velicine u trenutku t a BC V+ u trenutku t+t. Sa slike 4.4
se vidi da mora biti ispunjen uslov:
B u trenutku t = BCM = BCV
(4.8)
U trenutku t+t, kada se posmatrana masa pomeri, vrednost njene karakteristicne velicine je:
B u trenutku t+t = BCM+ = BCV+ + BIZL BUL
gde su BIZL i BUL kolicine karakteristicne velicine koje za vreme t napuste ili udju u
konstantnu zapreminu. Promena karakteristicne velicine u vremenu je, uz zamenu BCM sa BCV
na osnovu jednacine (4.8):
B BCM+BCM
BCV+ BCV
BIZL BUL
=
=
+
t
t
t
t

BIZL BUL
B BCV
=
+
t
t
t
Smanjenjem vremenskog koraka sa t na dt, dobija se veza izmedju sistema sa konstantnom
masom i sistema sa konstantnom zapreminom:
dB dBCV
+ lim
=
dt
dt

t 0

BIZL BUL
t

Izvod po vremenu dB/dt je promena bilo koje osobine sistema sa konstantnom masom,
dBCV/dt je promena te osobine unutar kontrolne zapremine a zadnji clan je ukupno izasla
karakteristicna velicina kroz konturu konstantne zapremine. Koriste\'ci (4.7), prethodna
jednacina se moze napisati u slede\'cem obliku:
d
dt

b dV =
V

d
dt

b dV+ lim
CV

t 0

BIZL BUL
t

pri cemu se granica prvog integrala pomera sa pomeranjem posmatrane mase, a granica
drugog intergala je nepokretna (sa desne strane jednakosti). Kako je granica nepokretna, nije
funkcija vremena, to se izvod po vremenu moze uvu\'ci unutar drugog integrala, pa jednacina
postaje:
dB d
=
dt dt

b dV =
V

CV

(b )
dV+ lim
t
t 0

BIZL BUL
t

(4.9)

Zadnji clan jednacine predstavlja protok karakteristicne velicine B kroz granicu konstantne
zapremine. U poglavlju 4.1.6 Protok fluida i srednja brzina je pokazano da je protok velicine
B kroz povrsinu A (jednacina (4.5)) jednak:

QB =

b u n dA
CA

Da bi se naglasilo da je granica integracije konstantna, da se ne pomera kroz vreme, umesto

integracije po A u izrazu se pise integracija po CA.
Sredjivanjem jednacine (4.9), dobija se trazena veza izmedju promene velicine B za sistem sa
konstantnom masom i sistem sa konstantnom zapreminom, koji \'ce se koristiti u daljim
izvodjenjima:

(b)

dV+
(4.10)
b ( u n )dA

t
CV
CA
Prvi, zapreminski integral, predstavlja lokalnu promenu velicine B kroz vreme, unutar fiksne
kontrolne zapremine (CV), a drugi, povrsinski integral, protok velicine B kroz povrsinu (CA),
omotac fiksne kontrolne zapremine.
dB
=
dt

Primer 4.3.0
U sudu konstantne zapremine se pod pritiskom nalazi fluid. U pocetnom trenutku t=0 sud je zatvoren. U trenutku
t=0+dt se naglo ovori ventil i fluid pocne da istice. Napisati izraz za promenu mase fluida u sudu kada se otvori
ventil?

Na slici je prikazan sa leve strane sud sa zatvorenim ventilom, se celokupnom masom fluida unutar suda, dok je
sa desne strane prikazan trenutak kada se otvori ventil i kada fluid pocne da izlazi iz suda. Posmatra se masa
fluida, pa je karakteristicna velicina B=m a njena vrednost po jedinici mase b=1. Jednacina (4.10) se svodi na:

dm
=
dt

dV+
( u n )dA

t
CA

CV
Prema osnovnom zakonu mehanike, masa sistema je nepromenljiva, pa je leva strana jednacine nula. Ako se
predpostavi da je fluid homogen, parcijalni izvod po vremenu sa desne strane jednacine moze da izadje ispred
integrala jer je gustina samo funkcija vremena a ne i prostora.
Zadnji clan jednacine je protok mase kroz konturu, u trenutku kada se otvori ventil. Ako se sa A1 oznaci
proticajna povrsina, a brzina kojom fluid napusta sud sa V1, tada je protok mase (+V1 A1). Prethodna jednacina
se sada svodi na:

0=

d
dt

dV+ V1 A1

CV
Integral CV dV je jednak masi fluida koja je ostala u sudu mCV, pa se dobija finalna jednacina:

d
( mCV) = V1 A1
dt
odnosno, smanjenje mase fluida u sudu je jednako masi fluida koja izadje iz suda u jedinici vremena.

Povrsinski integral iz jednacine (4.10) se na osnovu Gausove 7 teoreme moze pretvoriti u

zapreminski integral8:

b ( u n )dA =

(b ui)
(b ux) (b uy) (b uz)

+
+
dV=
dV (4.11)

x
y
z
xi
CA
CV
CV
gde je sa udvojenim indeksom i oznaceno sumiranje parcijalnih izvoda po koordinatnim
pravcima. Cesto se koristi i operator gradijenta nabla [()\vec] pa se prethodni integral nakon
pretvaranja iz povrsinskog u zapreminski moze napisati kao:

(b ui)

dV=
(b u )dV

xi
CV
CV
Zamenom povrsinskog intergrala zapreminskim u jednacini (4.10), dobija se izraz za promenu
u vremenu karakteristicne velicine B vezane za konstantnu masu, prilikom kretanja te mase, a
posmatranjem konstantne, nepokretne, zapremine:

(b) (b ui)
+
dV
(4.12)
t
xi
CV
Prema principu odrzanja velicine B, promena u vremenu dB/dt mora biti jednaka nekoj drugoj
velicini S koja se odnosi na celokupnu masu:
dB
=
dt

dB
=S
(4.13)
dt
Na primer, ako je B masa, tada je S=0, jer masa ne moze ni da se stvori ni da nestane. Za
kolicinu kretanja B=mV, velicina S je prema drugom Njutnovom zakonu suma sila koja
izaziva promenu kolicine kretanja posmatrane mase. Takodje, prema prvom zakonu

termodinamike, za unutrasnju energiju B=E velicina S je jednaka razlici dovedene kolicine

toplote i rada koji sistem utrosi na okolna tela. U narednim poglavljima 4.4, 4.5 i 4.6 \'ce se
detaljno izuciti principi odrzanja posmatranjem konstantne zapremine fluida.

4.3.2 Pra\'cenje kretanja materijalnog deli\'ca

Malo uvodne price ... razmisli o vremenskim izvodima i primeru sa merenjem zagadjenja
vazduha, velicina ... obican izvod po vremenu, izvod koji prati bilo koje kretanje i izvod
koji prati bas kretanje deli\'ca.
Figure 4.5: Iz polozaja x, deli\'c se u slede\'cem trenutku ne moze pomeriti za bilo koje
diferencijalno pomeranje dx ve\'c samo za Dx, duz svoje trajektorije

Bilo koje pomeranje dx - ne moze, mora biti Dx....Uz deli\'c je vezana velicina , pa se dobija
na kraju.....materijalni izvod velicine :

D
+uy
+uz
=
+ui
=
+ux
(4.14)
Dt
x
y
z
t
xi
t
Ako je velicina komponenta brzine u pravcu y, tada je, na primer, ubrzanje deli\'ca u tom
pravcu jednako materijalnom izvodu:
uy
D uy uy
=
+ui
Dt
t
xi
odnosno, za bilo koji pravac i:
ui
D ui ui
=
+uj
(4.15)
Dt
t
xj
Indeks j u prethodnoj jednacini oznacava sumiranje tri clana, dok indeks i daje pravac
vektora.
..... lokalni i konvektivni clan ........... objasni........

4.3.3 Brzina deformacije i naponi na materijalni deli\'c

Kako se prati deli\'c, koji putuje svojom trajektorijom, on se i deformise tokom putovanja.
Kod fluida je bitna brzina deformacija.... daj sliku slicnu Hajdinovoj 24-1.... Trebace i slika
24-4 kao veoma instruktivna........
........u delu kod Bernulijeve jednacine se trosi bezvrtloznost pa treba ui/uj ..........
...........Za bezvrtloznost pogledaj Massey-a, strana 383-384, posebno slike 9.8 i 9.9 obavezno nacrtak slicne slike!!!...... idealan fluid znaci i bezvrtloznost jer rotaciju izaziva
momenattangencijalnih napona....
Ovo ne znam da li treba u ovoj formi? Ali trebace nesto slicno....
Figure 4.6: Sabiranjem brzina dilatacija u sva tri pravca (na slici su prikazani samo pravci 1 i
2) se dobija brzina zapreminske dilatacije ii

Ne preteruj sa brzinom deformacije - samo osnovno......trebace mi jednacina Hajdinova 24-15

za kasnije....
.........Treba za sledece poglavlje i za jednacinu kontinuiteta ii............
ui
(4.16)
xi
.........Trebaju tangencijalni naponi za dinamicku jednacinu....
PAZI: KORISTI SE OBRNUTI SMER U ODNOSU NA HAJDINOVU KNJIGU!!!.........
Pogledaj sliku 4.9 na strani pageref!!!!!!
ii=

4.3.4 Veza materijalnog izvoda i kontrolne zapremine

Promena karakteristicne velicine B vezane za masu koja se pomera, posmatranjem konstantne
zapremine V je data jednacinom (4.12). Posto se prati masa koja se pokre\'ce, promena
velicine B mora imati neku vezu i sa materijalnim izvodom definisanim u prethodnom
poglavlju.
Clan sa leve strane jednacine (4.12) dB/dt se moze napisati koriste\'ci zamenu (4.7):
dB d
=
dt dt

b dV =
V

CV

d
[(b)dV]
dt

gde je zamenjen redosled diferenciranja i integraljenja jer je oblast intergacije (V) konstantna
(CV). U dobijenom integralu sa desne strane se nalazi izvod proizvoda (b) (dV) nad kojim
se moze primeniti pravilo diferenciranja:
d
d (dV)
d (b)
[(b)(dV)] = dV
+ b
dt
dt
dt
Zadnji clan se moze pomnoziti sa dV/dV jer je zapremina dV razlicita od nule, pa se dobija:

d (dV)
dt
dV
dV
Objasniti (ne predugo!) kako je zadnji clan brzina zapreminske dilatacije ii=ui/xi, pozovi
se na sliku 4.6 i na jednacinu (4.16) ... pogledaj kod Hajdina .... u1/x1 je brzina izduzavanja
po jedinici duzine, ili brzina dilatacije u pravcu 1 (24-2)....
d
d (b)
[(b)(dV)] = dV
+ b
dt
dt

ui
d
d (b)
dV
[(b)(dV)] =
+ b
dt

dt
xi
Polazna jednacina (4.12) zamenom dB/dt sa dobijenim izrazom, sada postaje:
ui
d (b)

(b)

dV=
+
(4.17)
+ b
(b ui) dV

dt
t

xi
xi
CV
CV
Integracija se obavlja po istoj, konstantnoj zapremini CV pa integrandi moraju biti isti da bi
jednacina bila uvek ispunjena. Diferenciranjem proizvoda u zadnjem desnom clanu,
jednacina (4.17) postaje:

ui (b)
ui
(b)
d (b)
=
+ ui
+ b
+b
dt
xi
t
xi
xi
po jedinici zapremine, jer je jednacina (4.17) podeljena sa dV. Skra\'civanjem, dobija se:
(b)
d (b) (b)
=
+ ui
dt
t
xi
Velicina b je (masa po jedinici zapremine)(osobina koja se prati) sistema sa konstantnom
masom, odnosno, b je (masa deli\'ca jedinicne zapremine)(osobina koja se prati). Posto se
prati kretanje materijalnog deli\'ca, izvod po vremenu d(b)/dt je materijalni izvod, pa se
moze napisati:
(b)
D (b) (b)
(4.18)
=
+ ui
Dt
t
xi
....... Isto se dobija jednostavnom zamenom = b u jednacinu (4.14). ... komentar .. to se i
moralo dobiti...
.......... Razmotriti dalje pricu ....... Clan (b)/t se moze izraziti iz prethodne jednacine:
(b)
(b) D (b)
=
ui
Dt
xi
t
pa se moze staviti u polazni izraz (4.12). Uz razvijanje izvoda proizvoda kod zadnjeg clana
jednacine (4.12) i skra\'civanja, dobija se:
ui
dB D(b)
=
dV= S
(4.19)
+b
dt Dt
xi
(..... - kod Hajdina se uvodi kao velicina po jedinici zapremine!!! koja proizvodi porast
velicine koja se sadrzi u zapremini!!! Ovde se radi o masama - jer se polazi od toga da je
masa kontrolne zapremine konstantna, a samo se izrazava preko konstatne zapremine!!! )

4.4 Princip odrzanja mase

U klasicnoj mehanici, kod sistema sa konstantnom masom, zakon konzervacije, ili odrzanja
mase je po definiciji ispunjen pa se o njemu i ne govori. U izucavanju fluida, gde se koristi
sistem sa konstantnom zapreminom, masa se mora ekspicitno odrzavati konstantnom,
odnosno, mora se eksplicitno obezbediti konzervativnost mase. U nastavku \'ce se prvo dati
osnovna jednacina u opstem slucaju, a zatim \'ce se jednacina uprostiti za ustaljeno strujanje
homogenog fluida. Na kraju \'ce se dati primer za tecenje u cevi.

4.4.1 Jednacina odrzanja mase

U prethodno izvedenim jednacinama koje se odnose na kontrolnu, konstantnu zapreminu, za
velicinu B treba uzeti da predstavlja ukupnu masu sistema. Tada je b jednaka masi po jedinici
mase, odnosno jedinici (b=1). Brzina promene konstantne mase je nula, dB/dt=0 pa
jednacina (4.10) postaje:

dV+
( u n )dA = 0

t
CV
CA
odnosno u obliku integrala po konstantnoj zapremini (jednacina (4.12)):

(4.20)

(ui)
dV= 0
(4.21)
+
t
xi
CV
Napisane dve jednacine (4.20) i (4.21) predstavljaju jednacinu odrzanja mase u konacnoj
zapremini V ogranicenoj povrsinom A. Jednacina odrzanja mase se cesto naziva jos i
jednacinom kontinuiteta ili jednacinom nepromenljivosti mase.
Kontrolna zapremina CV moze obuhvatiti bilo koje granice integracije. Da bi se zadovoljila
prethodna jednacina (4.21) neophodno je da integrand u svakoj tacki prostora bude nula. Iz
tog uslova se dobija jednacina odrzanja za elementarnu masu:

(ui)
+
=0
(4.22)
xi
t
koja vazi u bilo kojoj tacki prostora CV. Prvi sabirak jednacine predstavlja promenu mase u
jedinici vremena unutar konstantne zapremine, dok drugi sabirak kaze da ako postoji promena
mase ona mora biti jednaka protoku mase kroz granicu te zapremine. Sa desne strane
jednacine stoji nula, jer produkcija mase nije mogu\'ca.
Ako se u jednacini (4.22) drugi sabirak diferencira, dobija se:

ui

+ ui
=0
+
t
xi
xi
Prvi i tre\'ci clan jednacine predstavljaju lokalni i konvektivni clan materijalnog izvoda
gustine (ako se u jednacinu (4.14) stavi = ) pa se prethodna jednacina moze napisati i u
obliku:
ui
D
D
= 0 odnosno
+
+ ii = 0
Dt
Dt
xi

(4.23)

Prvi sabirak predstavlja promenu (pove\'canje) gustine jednog deli\'ca u jedinici vremena, a
drugi clan ekspanziju deli\'ca usled pove\'canja gustine jer pozitivna vrednost brzine
zapreminske dilatacije ii (jednacina eqrefEqu-ODF-BrzinaZapDilatacije na strani pageref)
znaci da se deli\'c pove\'cava.
VODI RACUNA - ii nisam nigde trosio, vec ga samo imam na slici 4.6
Do iste jednacine odrzanja elementarne mase se moglo do\'ci i na osnovu
izraza (4.19), zamenom S=0 i b=1, deljenjem izraza sa elementarnom
Vodi racuna!
zapreminom dV i postavljaju\'ci uslov da integrand mora biti nula u svakoj
tacki prostora.
Primer 4.4.0

U posmatranoj tacki fluidnog prostora, gustina deli\'ca stisljivog fluida u trenutku t0 iznosi = 1050 kg/m3.
Gustina se kroz vreme menja. U posmatranom trenutku t0 vrednost materijalnog izvoda gustine je
D/Dt=42 kgm3s1. U posmatranoj tacki brzine dilatacija u trenutku t0 su u2/x2=0.05 s1 i u3/x3=0.02 s1.
Kolika je vrednost brzine dilatacije za pravac x1 u trenutku t0?
Rezultat.........[(u1)/(x1)] = 0.01 s1 ....

4.4.2 Ustaljeno strujanje homogenog fluida

Uslov ustaljenog strujanja daje:

=0
t
pa jednacina odrzanja mase (4.22) se svodi na:

(ui) = 0
xi

(4.24)

.........Komentari.............
Primer 4.4.0
Rezervoar za pravljenje smese .. vidi Gray page:145.. pazi, ovo je nehomogen fluid, a naslov poglavlja kaze
"homogen"
Primer je uradjen na predavanjima za poslediplomce - vidi skripta za PD, strana 65 - 66.

Uslov da je fluid konstantne gustine9 = Const. svodi jednacinu odrzanja mase na uslov da je
zbir brzina dilatacija u sva tri koordinatna pravca jednak nuli:
ui
=0
xi
gde je ii brzina zapreminske dilatacije na nivou deli\'ca...
.........Komentari.............
ii=

(4.25)

4.4.3 Primer tecenja u cevi

Posmatra se ustaljeno tecenje homogenog, nestisljivog fluida kroz cev. U integralnoj jednacini
odrzanja mase (4.20)

CV

dV+
( u n )dA = 0

t
CA

prvi clan je nula jer je tecenje ustaljeno, a u drugom clanu gustina se moze napisati ispred
integrala jer je fluid homogen pa je gustina konstantna. U jednacini se umesto skalarnog
proizvoda vektora [u\vec] i [n\vec] moze koristi udvojeni indeks i pa se dobija:

ui nidA = 0
CA

ui nidA = 0
CA

Ako se pogleda prethodna jednacina kao i jednacina (4.2) na strani pageref, vidi se da je
dobijeni integral jednak ukupnom zapreminskom protoku Q kroz celokupnu povrsinu CA koja
se nalazi oko posmatrane konstantne zapremine CV, pa se jednacina kontinuiteta svodi na
uslov:
(4.26)
Qi = 0
Figure 4.7: Deo mase (zapremine) koju fluid napusta za t mora biti jednaka masi (zapremini)
koju osvaja

Isti oblik jednacine kontinuiteta se dobija i ako se direktno primeni princip odrzanja mase na
tecenje u cevi. Na slici 4.7 je prikazana cev, ciji se poprecni presek niz fluidnu struju smanjio.
Za ustaljeno tecenje, masa fluida koja napusti presek 1 mora biti jednaka masi fluida koja
osvoji presek 2, jer je fluid nestisljiv i neprekidan:
(4.27)
V2 = Q2 t
V1 = Q1 t
Iz uslova jednakosti dve mase, odnosno iz uslova jednakosti dve zapremine (jer je gustina
konstantna), dobija se jednacina kontinuiteta:
V1 = V2 Q1 = Q2
Jednacina se cesto pise i u formi srednje brzine po preseku (4.6):
A1
(4.28)
A2
odakle se, za dati primer na slici 4.7, jasno vidi da \'ce se u smanjenom nizvodnom preseku
A2, brzina V2 pove\'cati.
Figure 4.8: Detalj spoja cetiri cevi, sa konstantnom zapreminom za koju se pise jednacina
kontinuiteta
V1 A1 = V2 A2

ili

V2 = V1

Na slici 4.8 je dat primer primene jednacine kontinuiteta na spoj cetiri cevi. Kroz granice
konstantne zapremine (osenceno na slici) prolaze protoci Q1 (negativan protok jer je
suprotnog smera u odnosu na smer normale na omotac zapremine), Q2, Q3 i Q4. Prema
jednacini kontinuiteta (4.26) mora biti ispunjeno:
Q1 + Q2 Q3 + Q4 = 0
odnosno:
Q1 + Q3 = Q2 + Q4
protok koji ulazi u posmatranu zapreminu mora biti isti kao protok koji izlazi iz te zapremine.

4.5 Odrzanje kolicine kretanja

.....Odrzanje kolicine kretanja ili jednacina kretanja fluida. ....Malo price....
Drugi Njutnov princip: "Promena kolicine kretanja srazmerna je sili koja dejstvuje na telo i
vrsi se u pravcu dejstva sile" []. Odnosi se na konstantnu masu!
Najaviti da \'ce se postaviti jednacine koje se odnose na celu zapreminu (nepokretnu) integralna jednacina, kao i jednacina koja se odnosi na deli\'c konstantne zapremine koji je
nepokretan (ne prati se kretanje jednog deli\'ca) ali koji moze biti bilo gde u posmatranoj
zapremini - diferencijalna jednacina. Resavanjem tih jednacina dobijamo dve vrste resenja: u
integralnom pristupu se uvodi fiktivna inercijalna sila koja je jednaka prirastaju kolicine
kretanja celokupne mase u posmatranoj zapremini, u jedinici vremena, i ta inercijalna sila je u
ravnotezi sa ostalim povrsinskim i zapreminskim silama. U diferencijalnom pristupu, nakon
neophodnih upros\'cavanja dobija se jednacina koja vazi duz jedne strujnice i koja ima
energetski karakter: zbir kineticke energije, potencijalne energije i energije toka usled razlike
pritisaka duz jedne strujnice je konstantan.

4.5.1 Integralna i diferencijalna jednacina odrzanja kolicine kretanja

Kolicina kretanja, ili impuls cestice je vektor, proizvod mase i brzine, i predstavlja osobinu
inercijalnog sistema: [B\vec] = m[u\vec]. Prema (4.7), velicina b je tada vektor brzine
[b\vec]=[u\vec], a S iz (4.13) je, prema drugom Njutnovom zakonu kretanja, jednak sumi svih
pravih sila10 koje deluju na sistem sa konstantnom masom. Jednacina odrzanja kolicine
kretanja u najopstijem smislu je:
d =

(4.29)

dt
Prelaskom sa konstantne mase na kontrolnu zapreminu, prema (4.10) prethodna jednacina se
moze napisati u slede\'cem, integralnom, obliku:

( u )

dV+

CV

u ( u n )dA = F

(4.30)

CA

t
Sila [F\vec] je suma svih zapreminskih i povrsinskih sila koje deluju na fluid u kontrolnoj
zapremini CV sa povrsinom CA.
Pretvaranjem povrsinskog integrala u zapreminski (jednacina (4.12)) i smanjenjem kontrolne
zapremine do nivoa elementarnog fluidnog deli\'ca dV, ukupna sila [F\vec] postaje sila [f\vec]
po jedinici zapremine. Diferencijalna jednacina u vektorskoj notaciji tada glasi:

( u )

( u uj)

= f

t
xj
odnosno, jednacina odrzanja kolicine kretanja za jedinicnu zapreminu za pravac i je:
(ui) (ui uj)
=fi
(4.31)
+
t
xj
gde udvojeni indeks j iz prethodne dve jednacine oznacava zbir parcijalnih izvoda u tri glavna
pravca, a indeks i daje pravac za koji se pise druga jednacina. Levi deo jednacine predstavlja
bilans kolicine kretanja u konstantnoj zapremini: prvi sabirak je promena kolicine kretanja u
jedinici vremena a drugi sabirak je protok kolicine kretanja kroz granicnu povrsinu. Suma
svih pravih sila po jedinici zapremine, koja se nalazi sa desne strane jednacine, treba da doda
ostvarenu promenu kolicine kretanja i kolicinu kretanja koja istekne kroz granicu.
Za pravac i=x, na primer, jednacina odrzanja kolicine kretanja za jedinicnu zapreminu (4.31)
glasi:
(ux) (ux ux) (ux uy) (ux uz)
+
+
+
=fx
t
x
y
z
Jednacina (4.31) se moze preurediti diferenciranjem proizvoda iz oba sabirka sa leve strane:

(uj)
ui
ui
ui
ui
(uj)
+ ui
+ ui
+ ui
+
= fi
+ uj
=
+ uj
t
t
t
xj
xj
t
xj
xj
i primenom jednacine odrzanja mase (4.22) na osnovu koje je izraz u zagradi jednak nuli.
Tako se dobija drugi oblik jednacine odrzanja kolicine kretanja za jedinicnu zapreminu:

ui
ui
= fi
(4.32)
+ uj
t
xj
Jednacina vazi u tacki, za deli\'c fluida, ali, za razliku od prethodne jednacine (4.31), vise nije
konzervativna (poglavlje 4.2 na strani pageref). Da bi vazila za celokupnu zapreminu,
potrebno je uz ovu jednacinu resavati i jednacinu kontinuiteta (4.22).

Prave sile koje deluju na konstantnu masu fluida su zapreminske i povrsinske. Od

zapreminskih sila u ovoj knjizi se uzima u obzir samo gravitaciona sila11, a od povrsinskih sila
pritiska i sila usled tangencijalnih napona. Sile se mogu odrediti ako se posmatra elementarna
prizma zapremine dV, ciji se centar nalazi u (x,y,z), sa pritiscima i naponima koji deluju na
njene stranice. Na strani je na slici prikazana elementarna prizma sa pritiscima (samo u
pravcima y i z) i gravitacionom silom, dok je na slici 4.9 prikazana elementarna prizma sa
tangencijalnim naponima (samo u y pravcu).
Tezina elementarne prizme je dG=g dV. Sila usled gravitacije po jedinici zapremine je
[f\vec]=[g\vec] pri cemu uvek deluje vertikalno na dole. Ako se koristi indeks i za pisanje
vektorske jednacine, neophodno je projektovati [g\vec] na bilo koji pravac i, tako da sila
usled gravitacije po jedinici zapremine postaje:
h
(4.33)
xi
gde znak () daje pravac na dole a sa h je oznacena vertikalna osa sa smerom na gore12.
Sila usled pritiska se dobija sabiranjem komponenti u izabranom pravcu, slika na strani . Za
prikazani y pravac, ukupna sila na elementarnu prizmu je:
(fi)g = g

p dy
p dy
p

dV
dx dz =
p
dx dz p+
2
2

y
y
y
Deljenjem ukupne sile sa zapreminom elementarne prizme i uvodjenjem indeksa i kojim se
daje pravac sile, dobija se sila usled pritiska po jedinici zapremine:
dPy=

p
(4.34)
xi
Figure 4.9: Tangencijalni naponi koji deluju na elementarnu zapreminu, na slici su prikazani
samo naponi u y pravcu
(fi)p =

Svi tangencijalni naponi koji deluju na elementarnu prizmu, u y pravcu, su prikazani na

slici 4.9. Kao i kod pritisaka (slika ), zadrzana je konvencija po kojoj su pozitivni naponi oni
koji pritiskaju elementarnu zapreminu13. Naponi su prikazani u svojim pozitivnim smerovima.
Normalni napon yy je napon samo usled viskoznih sila, bez uracunatog pritiska, odnosno,
razlika izmedju punog normalnog napona i proseka normalnih napona, koji je prebacen u

pritisak. Za pravac y, sila usled tangencijalnih napona je:

xy yy zy
+
+
dV
x
y
z
U opstem slucaju, sila od viskoznih tangencijalnih napona na jedinicu zapremine za pravac i
se moze napisati kao:
dTy =

ji
(4.35)
xj
gde udvojeni indeks j oznacava zbir tri parcijalna izvoda.
Stavljaju\'ci dobijene tri komponente sile (4.33), (4.34) i (4.35) u jednacinu (4.32), dobija se:
(fi) =

ui
ui
h p ji
(4.36)
+ uj
= g

t
xj
xi xi xj
diferencijalna jednacina odrzanja kolicine kretanja za jedinicnu zapreminu, ili kako se jos
naziva, diferencijalna jednacina kretanja za tacku, za i-ti pravac.

Primer 4.5.0
Napisati jednacinu kretanja za vertikalni z pravac, u opstem obliku, a zatim za slucaj fluida u mirovanju.
U jednacini (4.36), indeks i treba zameniti pravcem z, a udvojeni indeks j se menja zbirom po pravcima x, y i z.
U opstem obliku, jednazina glasi:

uz
uz
uz
uz
p xz yz zz
+ ux
+ uy
+ uz
= g

t
x
y
z
z
x
y
z

U slucaju kada fluid miruje, sve tri komponente brzina su jednake nuli. Takodje, i svi tangencijalni naponi su
nula, pa prethodna jednacina se svodi na:

0 = g

p
p
odnosno
=g
z
z

Dobijena diferencijalna jednacina mirovanja fluida je ista kao i osnovna jednacina hidrostatike (), izvedena u
poglavlju Osnovna jednacina hidrostatike.

Jednacina (4.36) prati kretanje fluidnog deli\'ca, pa nije ni cudno sto se sa leve strane
jednacine pojavljuje materijalni izvod brzine (jednacina (4.15)), ubrzanje deli\'ca:
h p ji
D ui
(4.37)
= g

Dt
xi xi xj
Napisana jednacina znaci slede\'ce: masa pomnozena ubrzanjem deli\'ca jedinicne zapremine
je jednaka sumi sila koje deluju na taj deli\'c: gravitacionoj sili, sili usled pritiska i viskoznim
ili silama trenja.

4.5.2 Resenje diferencijalne jednacine odrzanja kolicine kretanja za

odredjena pojednostavljenja
Diferencijalna jednacina (4.36) izvedena u prethodnom poglavlju je u opstem slucaju
neresiva. U nastavku \'ce se uvesti odredjena upros\'cavanja koja \'ce dovesti do analitickog
resenja jednacine odrzanja kolicine kretanja, odnosno dinamicke jednacine.
Ako se pretpostavi da je fluid idealan (poglavlje na strani ), clan u jednacini koji je posledica
viskoznih tangencijalnih napona postaje nula ji=0. Jednacina (4.36) se moze podeliti sa

gustinom cime se dobija dinamicka jednacina poznata pod nazivom Ojlerova jednacina:
ui
ui
h 1 p
+ uj
(4.38)
=g

t
xj
xi xi
Ovako napisana Ojlerova jednacina predstavlja skup od 3 nezavisne jednacine, za pravce x, y
i z, dok je 5 velicina nepoznato: brzine ux, uy i uz, pritisak p i gustina . Pored Ojlerove
jednacine na raspolaganju je i jedna jednacina odrzanja mase (4.22) (jednacina kontinuiteta,
strana pageref), tako da je potrebna jos jedna, peta jednacina da bi sistem jednacina bio
odredjen.
Peta jednacina je jednacina stanja, koja za tecnosti obicno ima upros\'cen oblik = Const, dok
kod gasova jednacina stanja zavisi od vrste procesa. Na primer, za spori izotermni proces gde
ne dolazi do promene temperature, koristi se veza p=RT=Const.
Figure 4.10: Resenje dinamicke jednacine u pravcu strujnice
Sa napisanih pet jednacina, dobijen je odredjen sistem. Na zalost, njegova integracija nije
mogu\'ca analiticki, ve\'c samo priblizno, numericki, za odredjene konkretne pocetne i
granicne uslove. Za analiticko resenje, potrebno je ograniciti dinamicku jednacinu samo na
pravac strujanja, na pravac brzine u. Ako se koordinatni sistem (1,2,3) tako postavi da se
pravac 1 poklapa sa pravcem brzine (slika 4.10), druge dve komponente \'ce biti nula, pa se
Ojlerova jednacina moze napisati u slede\'cem obliku:
u
u
h 1 p
+u

=g
x x
t
x
gde je izostavljen i indeks 1, jer je u napred receno da jednacina prati brzinu u, odnosno, da
jednacina prati strujnicu. Drugi sabirak sa leve strane se moze malo preurediti, pa se dobija
jednacina:
u u2
h 1 p
+
=g

t x 2
x x
Dalje upros\'cavanje zahteva i postavljanje uslova ustaljenosti strujanja, cime prvi sabirak iz
prethodne jednacine postaje nula. Sada se jednacina moze napisati u obliku zgodnom za
integrisanje duz strujnice:
p
u2
+gh+
=0

x 2
Parcijalni izvod clana u zagradi je nula, pa se zakljucuje da ceo clan u zagradi nije funkcija
pravca vektora brzine x. Tada se moze napisati da duz strujnice vazi:
p
u2
+ gh + = Const1
(4.39)
2

Deljenjem cele jednacine sa gravitacionim ubrzanjem g, jednacina dobija dimenziju duzine:

p
u2
+h+
= Const2 [m]
(4.40)
2g
g
Dobijena jednacina se naziva Bernulijeva 14 jednacina15. Izvedena je iz jednacine odrzanja
kolicine kretanja (odnosno iz dinamicke jednacine) u diferencijalnom obliku uz slede\'ce
pretpostavke:

idealan fluid, fluid bez viskoznosti, odnosno bez unutrasnjeg trenja,

konstantna gustina fluida (sto je ostriji uslov od uslova nestisljivosti fluida),

jednacina vazi samo duz jedne strujnice, i

ustaljeno strujanje, pritisak i brzina u jednoj tacki strujnice se ne menjaju kroz vreme
(naravno, u jednom trenutku i duz jedne strujnice, pritisak i brzina se mogu menjati).
Posto su strujnica i trajektorija u ustaljenom strujanju jedna ista linija, sledi da
Bernulijeva jednacina vazi i duz trajektorije.

U dimenzionalnom smislu, Ojlerova jednacina (4.38) predstavlja silu po jedinici mase, jer je
nastala deljenjem sile po jedinici zapremine (jednacina (4.36)) sa gustinom . Nakon
integracije Ojlerove jednacine duz strujnice x, sila po jedinici mase se mnozi sa duzinom i
dobija se rad po jedinici mase ili, ako se podeli sa gravitacionim ubrzanjem, rad po jedinici
tezine (jednacina (4.40)).
Figure 4.11: Bernulijeva jednacina vazi samo za jednu strujnicu

Na slici 4.11 je prikazano ustaljeno strujno polje idealnog fluida, sematski, sa 8 strujnica. Ako
se koordinatni sistem tako postavi da je z osa vertikalna, tada se za deli\'ce koji se nalaze u
tackama A i B i koji leze na jednoj strujnici, moze napisati Bernulijeva jednacina:
pA uB2
pB
uA2
+ zA +
+ zB +
=
2g
g 2 g
g
zato sto imaju istu vrednost integracione konstante Const2 iz jednacine (4.40). Za deli\'c C se
ovakav izraz ne moze napisati, jer je na drugoj strujnici i konstanta u Bernulijevoj jednacini
ima drugu vrednost.
Sredjivanjem gornjeg izraza, dobija se:
pA pB
uB2 uA2
(4.41)
= (zA zB) +
2g
g
U skladu sa prethodnim dimenzionalnim razmatranjem, clan sa leve strane Bernulijeve
jednacine (4.41) predstavlja rad koji je, usled pove\'canja brzine deli\'ca, potreban za
pove\'canje kineticke energije deli\'ca jedinicne tezine. Taj potreban rad se dobija iz dva
izvora: smanjenjem potencijalne energije, odnosno, radom sile tezine usled smanjenja visine
deli\'ca (prvi sabirak sa desne strane) i radom sile pritiska usled smanjenja pritiska u tackama
A i B (drugi sabirak), sve po jedinici tezine deli\'ca.

Poslednji clan u prethodnoj jednacini je rezultat rada sila pritiska, jer se fluidni deli\'c pomerio
iz tacke A u kojoj vlada pritisak pA u tacku B sa pritiskom pB. Rad se ostvaruje kretanjem
fluida, pa se taj clan po nekada naziva i rad toka ili rad na pomeranju. Cesto je u upotrebi i
naziv potencijalna energija usled pritiska , koji, u jezickom smislu, nije korektan: fluid, cak i
kad je stisljiv, ne poseduje "energiju pritiska" kao sto to poseduju cvrsta elasticna tela.
Sabijanjem fluida i pove\'canjem pritiska se ne skladisti energija pritiska, ve\'c se ona prenosi
kretanjem fluida a da sam fluid tu energiju ne poseduje (kao sto, na primer, poseduje
kineticku energiju).
Spajanjem, odnosno grupisanjem drugog i tre\'ceg clana u jednacini (4.40), dobija se uslov
odrzanja mehanicke energije duz jedne strujnice:
p
u2
= Const2
(4.42)
+ h+
2g
g
koji glasi: zbir kineticke i potencijalne energije po jedinici tezine fluidnog deli\'ca je
konstantan duz jedne strujnice.
Za prakticnu primenu Bernulijeve jednacine problem predstavlja konstanta Const2 koja menja
vrednost od jedne do druge strujnice. Kako je u izvodjenju Bernulijeve jednacine
pretpostavljeno da je fluid idealan, neviskozan, kao posledica nepostojanja tangencijalnih
napona je i bezvrtloznost: fluidni deli\'ci se tako deformisu da ne dolazi do njihove rotacije
(strana pageref). Uslov bezvrtloznosti je dat sa:
ui uj
=
xj xi
Ako se ovaj uslov primeni na Ojlerovu jednacinu (4.38), u drugom sabirku sa leve strane se
moze izvod po pravcu j zameniti sa izvodom po pravcu i, pa cela jednacina postaje:
ui
h 1 p
uj
+ uj
(4.43)
=g

xi xi
t
xi
Primenjuju\'ci uslov konstantne gustine i ustaljenosti, uvlacenjem brzine uj pod parcijalni
izvod u drugom sabirku i grupisanjem svih izvoda po xi, dobija se:
p
uj uj
+gh+
=0

xi 2
Proizvod brzina uj uj je jednak zbiru kvadrata po svim pravcima, sto je jednako brzini duz
strujnice na kvadrat: uj uj = u21 + u22 + u23 = u2. Da bi prethodna jednacina bila zadovoljena,
mora biti ispunjen uslov da je po bilo kom pravcu i izraz u zagradi nezavistan od tog pravca,
odnosno, da je izraz u zagradi konstantan:
p
u2
+ g h + = Const3
(4.44)
2

Dobijena je Bernulijeva jednacina koja ima isti oblik kao i jednacina (4.39), pri cemu nije
koris\'cen uslov integracije po jednoj strujnici, pa jednacina vazi za celo strujno polje.
Jednacina se moze podeliti sa gustinom , tako da se dimenzionalno dobije energija po
jedinici tezine deli\'ca, odnosno, dimenzija duzine (kao i jednacina (4.40)).
Primer 4.5.0
Voda se iz dovodnog kanala, u kome tece brzinom od 1 m/s i sa dubinom od 2 m, naglo spusta u donji kanal, u
kome je dubina 0.8 m. Ako je denivelacija dna 3 m, kolika je brzina vode u donjem kanalu?

Kod kratkih objekata, cesto se

usvaja pretpostavka da je fluid idealan
i da je raspored brzina po preseku
konstantan. Takodje, u preseku treba
da bude i hidrostatska raspodela
pritiska. Za tacke 1 i 2, koje su na
povrsini vode, moze se postaviti
Bernulijeva jednacina:
p1 V22
p2
V21
=
+z1+
+z2+
2g
g 2 g
g
Posto su obe tacke na povrsini vode, p1=p2=0. Zamenom ulaznih podataka, dobija se:

1.02
V22
V22
+(3+2)+0 =
=4.251
+0.8+0
29.81
29.81
29.81
pa je brzina V2 jednaka:

V2=

4.2512 9.81

=9.13 m/s

Isto resenje bi se dobilo i za bilo koju drugu strujnicu. Na primer, ako se odabere strujnica koja je blizu dna,
brzina V1 je ista kao i V1, kota tacke z1=3 m a visina pritiska u tacki je p1/g = 2 m. Kota tacke 2' je nula, a
visina pritiska je p2/g = 0.8 m. Bernulijeva jednacina ima isti oblik kao i prethodno napisana, pa je i resenje za
brzinu u tacki 2' isto.

4.5.3 Primer primene Bernulijeve jednacine

Bernulijeva jednacina prati mehanicku energiju jednog deli\'ca duz strujnice idealnog fluida.
Ukoliko strujnice polaze i zavrsavaju u rezervoarima, gde svi deli\'ci imaju istu mehanicku
energiju (jednaku potencijalnoj), jednacina se moze pisati za tacke 1 i 2 koje leze na bilo koje
dve strujnice, jer je konstanta Const2 iz jednacine (4.42) ista za sve strujnice.
Bernulijeva jednacina je izvedena sa slucaj strujanja idealnog fludia. Taj uslov znaci da se
zanemaruje trenje, koje niz struju postepeno smanjuje raspolozivu mehanicku energiju
fluidnom deli\'cu. U primeni jednacine, cesto se prvo predpostavi da je fluid idealan i nadje se
trazeno resenje, na primer protok ispod ustave u otvorenom kanalu. Zatim se dobijeno resenje
"popravlja" za slucaj realnog fluida, mnozenjem sa koeficijentom protoka, koji je odnos

realnog i idealnog protoka i cija je vrednost uvek manja od jedinice. Za svaki konkretan slucaj
vrednost koeficijenta protoka se odredjuje eksperimentalnim merenjima.
U izvodjenju Bernulijeve jednacine predpostavljeno je ustaljeno tecenje. U mnogim zadacima
u gradjevinskoj hidrotehnici, neustaljenost se iskazuje kroz relativno spore promene, na
primer isticanje vode iz rezervoara, gde se protok postepeno smanjuje usled smanjenja nivoa
u rezervoaru. Takvi problemi se zovu kvaziustaljeni i mogu se resavati primenom Bernulijeve
jednacine uz koris\'cenje i jednacine kontinuiteta kojom \'ce se u vremenskim intervalima od
nekoliko minuta korigovati promene u granicnim uslovima.
U nastavku \'ce se dati nekoliko primera primene Bernulijeve jednacine, za tecenje
nestisljivog fluida u cevima kao i u otvorenim tokovima. Ne\'ce se ulaziti detaljnije u prirodu
raznih koeficijenata kojima se idealno tecenje svodi na realno, jer bi se time doslo do
neophodnosti pra\'cenja ukupne energije a ne samo mehanicke energije deli\'ca, a to je oblast
koja \'ce se razmatrati u poglavlju 4.6 Odrzanje energije sistema.
4.5.3.1 Isticanje kroz ostroivicni otvor
U Hidrotehnici se cesto koriste ostroivicni otvori, prelivi i ustave. Ako se otvor u konturi kroz
koju treba fluid da prodje tako napravi, da je sa uzvodne strane zid konture upravan na fluidnu
struju a sa nizvodne strane zasecen pod uglom od 450 tako da se formira ostra ivica, dobija se
precizno definisan oblik izlazne fluidne struje, koja \'ce imati minimalan kontakt sa konturom
pa samim tim i minimalan efekat trenja. Ukoliko otvor nije ostroivicni, strujanje bi zavisilo od
debljine zida konture, njegove hrapavosti kao i kapilarnih napona.
Figure 4.12: Isticanje kroz mali ostroivicni otvor (levi deo slike) i kroz veliki otvor gde
pretpostavka o konstantnoj brzini po preseku otvora vise ne vazi (desni deo slike)

Na slici 4.12 je prikazano isticanje iz rezervoara kroz ostroivicni otvor. Zid rezervoara je
namerno nacrtan uvelicano, da bi se jasno videla geometrija preseka kroz otvor. Fluidni
deli\'ci iz rezervoara formiraju parabolicnu putanju kako bi prosli kroz ostroivicni otvor. Zbog
inercije, u preseku otvora deli\'ci ne mogu naglo da promene putanju, pa nesto nizvodnije od
otvora se formira suzeni presek16 u kome su sve strujnice medjusobno paralelne i upravne na
presek. Taj suzeni presek se cesto naziva vena contracta ili mlaz fluida (na slici 4.12 je to
presek ml). Odnos povrsina preseka mlaza prema povrsini otvora je:
CA = Aml = dml 2

 do

Ao

i naziva se koeficijenat kontrakcije mlaza. Koeficijenat kontrakcije se odredjuje pazljivim

merenjem. Za kruzni otvor njegova vrednost je priblizno konstantna i jednaka CA=0.65.
Zbog uslova paralelnosti strujnica u mlazu, mogu\'ce je postaviti Bernulijevu jednacinu (4.41)
izmedju tacke 1 koja se nalazi negde u rezervoaru i tacke 2 koja je u centru mlaza (levi deo
slike 4.12):
p1 u22
p2
u21
+ z1 +
=
+ z2 +
2g
2g
g
g
Za veliki rezervoar i tacku 1 koja je dovoljno udaljena od otvora, brzina u1 je zanemarljivo
mala. Zbir polozajne kote tacke 1 i visine pritiska je jednak pijezometarskoj koti (jednacina ()
sa strane ), koja se poklapa sa kotom rezervoara:
p1
+ z1 = R
g
Tacka 2 se nalazi u suzenom preseku, gde je fluid u kontaktu sa atmosferom. Pritisak u tacki
je jednak atmosferskom pritisku, pa je p2=0. Sredjivanjem izraza dobija se:
u22
2gHo
2g(Rz2)
=
= uml
R=
+z u2 =
2g 2

(4.45)

gde je sa Ho oznaceno rastojanje od osovine mlaza do pijezometarske kote rezervoara. Za

mlaz ciji je precnik relativno mali u odnosu na visinu Ho, promena brzine po visini mlaza se
moze zanemariti, pa se moze staviti da je brzina u mlazu konstantna i jednaka brzini u tacki 2.
Zavisnost brzine fluida od korena rastojanja do nivoa u rezervoaru je 1643. godine
eksperimentalno dokazao Toriceli (strana ) pa se u njegovu cast jednacina (4.45) cesto naziva
jos i Toricelijeva jednacina. Brzina u2=uml je brzina u suzenom preseku, dok u smom preseku
otvora u ravni zida rezervoara, i brzina i pritisak nisu uniformni, pa u tom preseku se nesme
primenjivati Bernulijeva jednacina.
Na desnoj strani slike 4.12 je nacrtan relativno veliki mlaz, kod koga se ne moze smatrati da
su brzine po preseku konstantne. Za tacku 2 koja sada nije u centru mlaza, ve\'c na bilo kojoj
strujnici, postavlja se Toricelijeva jednacina:
u2 =

2g(Rz2)

odakle se dobija brzina. Resavanjem jednacine za sve tacke u preseku mlaza (u kome jos uvek
vazi uslov da je suzen i da su strujnice medjusobno paralelne i upravne na presek) dobija se
raspored brzina u2=u2(z2). Protok kod velikog otvora je integral brzina u2 po preseku mlaza,
odnosno, suma proizvoda brzina i pripadaju\'cih proticajnih povrsina.
Toricelijeva jednacina isticanja vazi samo za idealan fluid. Brzina isticanja realnog fluida je
nesto manja zbog postojanja trenja, pa se uvodi koeficijenat brzine CV. Prava brzina mlaza je
tada:
Vml = CV

2g Ho

a protok kroz mlaz:

Q=Aml Vml = CV Aml

2g Ho

Cesto je zgodnije protok izraziti u funkciji povrsine otvora u zidu a ne suzenog mlaza.
Koris\'cenjem koeficijenta kontrakcije, moze se zameniti Aml=CA Ao pa se dobija:

Q=CA CV Ao

2g Ho

= CQ Ao

2g Ho

Koeficijenat CQ=CA CV se zove koeficijenat protoka. Tipicna vrednost za koeficijenat brzine

kod kruznog ostroivicnog otvora je CV = 0.95 0.98 pa je koeficijenat protoka obicno u
granicama CQ=0.61 0.64.
Primer 4.5.0

U zatvorenom rezervoaru u kome se nalazi voda gustine = 1 kg/dm3 i dubine 3 m, pritisak u vazduhu iznad
vode je pVAZ=15 kPa. U dnu rezervora je ostroivicni kruzni otvor precnika d=1 cm. Ako je izmeren precnik
mlaza nizvodno od otvora dml=0.81 cm i ako je koeficijenat brzine CV=0.96, koliki je protok kroz otvor?
Referentna ravan se moze postaviti na koti otvora, odnosno dna suda. Pritisak na koti povrsine vode je zadati
pritisak vazduha, pa je pijezometarska kota vode na:

p
15
+z=
+3 = 4.529 m
1 9.81
g

Koeficijenat kontrakcije mlaza je odnos povrsina mlaza i otvora u dnu suda:

CA=

Aml dml 0.812

=
=
=0.656
A
d
12

Protok kroz dno otvora je:

Q=CA CV A

2 g ( zml)

=0.656 0.96

0.012
4

29.81 (4.5290)

Q = 0.000466 m3/s = 0.466 L/s

4.5.3.2 Merenje brzine pomo\'cu Pito i Pito-Prantlove cevi

Prema Bernulijevoj jednacini, zbir kineticke i potencijalne energije duz strujnice idealnog
fluida je konstantan. Pove\'canje brzine deli\'ca je mogu\'ce samo na racun smanjenja
potencijalne energije i obrnuto, usporavanjem deli\'ca kineticka energija se pretvara u
potencijalnu.
Figure 4.13: Pito cev pokazuje kolika je ukupna mehanicka energija po jedinici tezine fluida u
jednoj strujnici

Na slici 4.13 je prikazan fluidni deli\'c 1 koji ima brzinu u1. Na njegovom putu, neposredno
nizvodno, nalazi se otvor savijene cevi A u kojoj svi fluidni deli\'ci stoje. Kada deli\'c 1 dodje
do tacke 2, njegova brzina naglo padne sa u1 na nulu. Za taj deli\'c se moze napisati
Bernulijeva jednacina:
p1 u22
p2
u21
+ z1 +
=
+ z2 +
2g
2g
g
g
Posto je z1=z2 i brzina u2=0, jednacina se svodi na:
u21 p1 p2
=
+
2g g g

p2 p1 u21
1
=
p2 p1=p=pu= u12 [kPa]
2g
2
g
Dobijena velicina pu se zove zaustavni pritisak i predstavlja maskimalno pove\'canje pritiska,
koje se dobija kada se fluidni deli\'c naglo zaustavi. Pojam zaustavnog pritiska se cesto koristi
u Mehanici fluida i o njemu \'ce biti vise price u oblasti otpora i opstrujavanja tela, u
poglavlju Otpori oblika. Zaustavni pritisak kao maksimalno mogu\'ci pritisak je, takodje,
zgodna mera za izrazavanje relativnih pritisaka u fluidnoj struji i koristi se u oblasti
Dimenzionalne analize, koja \'ce biti obradjena u glavi .
U savijenoj cevi B, kojoj pripada i deli\'c 2, svi fluidni deli\'ci miruju, tako da se za deo fluida
unutar cevi moze napisati osnovna jednacina hidrostatike:
p2
+z2
g
Iz prethodno dobijene jednacine, sledi da se pritisak p2 pove\'ca u odnosu na neporeme\'ceni
pritisak p1 za zaustavni pritisak pu, pa je pijezometarska kota za fluid u cevi B:
B =

B =

u21 p1
+
+ z2
2g g

Ako se umesto zadnjeg clana z2 stavi kota tacke 1, prethodna jednacina se svodi na:
u21
u21 p1
+
+ z1 =
+ 1
2g g
2g
gde je 1 pijezometarska kota fluida na mestu gde je fluidni deli\'c 1.
Kako su strujnice u preseku 1 paralelne i upravne na presek, pijezometarska kota 1 vazi za
ceo presek 1, pa \'ce se i fluid u pijezometarskoj cevi A nacrtanoj na slici 4.13 popeti upravo
do te kote. Prethodna jednacina postaje:
B =

u2 1
u21 pu
=
+ A B A =
2g
2g g
odakle se vidi da razlika dve kote B A predstavlja visinu zaustavnog pritiska [(pu)/(g)],
odnosno brzinsku visinu [(u21)/2 g] fluidnog deli\'ca na koti z1. Merenjem te razlike
pijezometarskih kota, moze se odrediti brzina deli\'ca, a pomeranjem cevi B po visini preseka,
moze se odrediti kompletan raspored brzina u(x2). Ako je tok fluida sa slobodnom povrsinom,
tada je sma slobodna povrsina pijezometarska kota, pa druga pijezometarska cev A nije
potrebna.
Savijena cev B se zove Pito cev, po francuskom inzenjeru Henriju Pitou 17 koji ju je prvi
upotrebio za merenje brzine vode u reci Seni 1732 godine. Interesantno je da je tek nekih 200
godina kasnije nemac Ludvig Prantl 18 napravio elegantnu konstrukciju spajanjem dve cevi u
jednu celinu, cime je dobijena jednostavna i tacna sprava za merenje brzine fluida. U
poglavlju Merenje protoka u sistemima pod pritiskom \'ce biti detaljnije razmatrano
koris\'cenje Pito-Prantlove cevi za merenje brzine i protoka fluida.
B =

4.5.3.3 Ostroivicni preliv

U otvorenom toku, ukoliko se postavi vertikalna pregrada u kojoj se nalazi ostroivicni preliv,
mogu\'ce je uspostaviti vezu izmedju visine mlaza fluida na prelivu i protoka. Ostroivicni
prelivi se najces\'ce prave tako da imaju otvor u pregradi celom sirinom toka ili pravougaoni
otvor sa sirinom manjom od sirine kanala. Takodje, koriste se i prelivi sa otvorom posebnih
oblika, kao na primer trougaoni "V" preliv sa uglom od 900.
Figure 4.14: Kompleksno tecenje preko ostroivicnog preliva se moze uprostiti, uz primenu
empirijskih koeficijenata na dobijene izraze

Strujna slika uzvodno i nizvodno od preliva je veoma kompleksna (levi deo slike 4.14) tako
da ne postoje uslovi za direktnu primenu Bernulijeve ili Ojlerove jednacine. Mada je
nizvodno od preliva mogu\'ce obezbediti atmosferski pritisak sa obe strane mlaza, zbog
nesimetricne zakrivljenosti strujnica, ne postoji suzeni presek u kome bi strujnice bile
paralelne i upravne na presek a pritisak uniforman. Turbulencija u dolaznoj fluidnoj struji kao
i postojanje dolazne brzine ciji raspored zavisi od geometrije dovodnog kanala i trenja u
kanalu, uticu na protok preko preliva.
Analiticku zavisnost visine prelivnog mlaza od protoka je prvi uspostavio nemacki inzenjer
Vajsbah 19 usvajaju\'ci slede\'ca pojednostavljenja (slika 4.14 sa desne strane):
1. uzvodno od preliva dolazna brzina je uniformna sa hidrostatskom raspodelom
pritisaka po preseku,
2. mlaz preko preliva je horizontalan, svi fluidni deli\'ci se u ravni preliva kre\'cu
horizontalno, upravno na prelivnu ivicu,
3. pritisak oko preliva kao i u samom prelivu je atmosferski,
4. zanemaruje se efekat viskoznosti i povrsinskog napona.
Za usvojene uslove, Bernulijeva jednacina duz jedne strujnice:
p1 u22
p2
u21
+ z1 +
=
+ z2 +
2g
g 2g
g
se svodi na oblik:
u21
u22
+ z2
+ 1 =
2g
2g
Ako je referentni sistem (z=0) postavljen na koti vrha prelivne ivice, tada je pijezometarska
kota 1 jednaka visini H od ivice preliva do nivoa fluida u preseku 1. Iz prethodne jednacine
se dobija brzina u mlazu:

u2=

2g

u21

H z2 +
2g

koja nije konstantna po visini mlaza z2. Cesto se kod ostroivicnih preliva zbir visine prelivnog
mlaza i brzinske visine u dolaznom preseku 1 oznacava sa H0:
u21
2g
Protok preko preliva se dobija kao suma proizvoda svih brzina u2(z) i pripadaju\'cih
elementarnih povrsina dA. U slucaju pravougaonog ostroivicnog preliva datog na slici 4.14,
elementarne povrsine su pravougaonici konstantne sirine b i visine dz2, pa je protok preko
preliva:
H0 = H +

Qid =

u2 dA = b
u2 dz2 =
0
A

=
b
=

2g
0

u21

H z2 +
2g

2
u21
2g
b
H z2 +
3
2g

2
u21
2g
b
H+
3
2g

3/2

3/2

dz2 =
H

=
0

u21
2g

3/2

Dobijena jednacina za protok nije direktno resiva, jer se sa desne strane nalazi brzina u1 koja
je funkcija protoka u1=Q/A120. Do resenja se dolazi iterativnim postupkom, pri cemu se u
prvoj iteraciji dolazna brzina u1 moze zanemariti, a u narednim iteracijama se uzima brzina u1
koja se racuna iz protoka dobijenog prethodnom iteracijom. Cesto se u resavanju protoka
dolazna brzinska visina skroz zanemaruje, pa izraz za protok postaje:

Qid=

2
2g H3
b
3

Da bi se odredio protok na realnom prelivu, potrebno je dobijeni analiticki izraz pomnoziti sa

koeficijentom protoka CQ:
Q = CQ Qid
Koeficijenat protoka se odredjuje za svaku geometriju preliva i dolaznih uslova
laboratorijskim merenjima. Koeficijenat u sebi ukljucuje i neravnomernost brzina u
presecima 1 i 2, tako da se u izrazima za protok ne koriste brzine deli\'ca u1 i u2 ve\'c srednje
profilske brzine V1 i V2.
U literaturi [,] se mogu na\'ci tablice i dijagrami iz kojih se moze odrediti koeficijenat protoka
za ve\'cinu standardnih oblika preliva. U poglavlju Merenje protoka u otvorenim
tokovima \'ce se detaljnije obraditi ostroivicni prelivi kao merni organi u otvorenim tokovima,
gde \'ce se dati neke preporuke za potrebe izgradnje preliva i obezbedjenja njihovog
pouzdanog funkcionisanja.
Primer 4.5.0
Voda tece pravougaonim kanalom sirine B=1 m. Visina prelivnog mlaza je H=25 cm a preliv je ostroivicni
pravougaoni, sirine b=0.4 m i visine P=0.3 m. Koliki je protok kanalom ako je za date geometrijske uslove
koeficijenat protoka CQ=0.61?
Kao prva iteracija proracuna protoka moze se uzeti da je dolazna brzina u kanalu nula:

Q(1)=CQ

2
2
2g H3
29.81 0.253
b
=0.61 0.4
=0.090065 m3/s = 90.065 L/s
3
3

Dolazna brzina za tako sracunat protok je:

V1=

Q(1)
Q(1)
0.090065
=
=
=0.1638 m/s
A1 B(H+P) 1.0(0.25+0.3)

a clan brzinske visine u preseku 1 je:

V12 0.16382
=
= 0.001367 m = 1.367 mm
2g
2 9.81
Kako se u izrazu za protok pojavljuje zbir visine prelivnog mlaza H i brzinske visine, rezultat prve iteracije
pokazuje opravdanost predpostavke o zanemarenju dolazne brzine.
U drugoj iteraciji, protok je:

Q(2) =

2
V21
2g
H+
CQ b
3
2g

=
0.61

3/2

V21

2g

3/2

2
2 9.81
0.4
[ ( 0.25 + 0.001367 )3/2 0.0013673/2 ] =
3

= 0.09077 m3/s = 90.77 L/s

ve\'ci od protoka iz prve iteracije za 0.7%. U ve\'cini proracuna, greska manja od 1% se smatra prihvatljivom.
Ako bi se nastavilo sa iteracijama, brzina V1 u drugoj iteraciji je 0.1650 m/s a brzinska visina 1.387 mm, dok je
protok Q(3)=90.78 L/s, sto se moze konacno usvojiti kao tacna vrednost.

4.5.4 Navie-Stoksove jednacine

Mor malo da se napise oko veze napona i deformacija i malo jednacina - ovo se ne predaje
studentima II-ge godine.
Vazno - ovde se koristi okrenut sistem sigma napona, pa je jednacina za vezu tangencijalnog
napona i brzine klizanja () dobila jedan (-):
du
(4.46)
dy
Za celo ovo poglavlje pogledaj pisana skripta za poslediplomce, strane 83 - 86.
Jednacine se zove Navie21-Stoksove22 jednacine - nadji podatke o ljudima!!!
U nastavku se daju slike stranica sa predavanja na poslediplomskim studijama, mart 2003-\'ce
godine.
(y) =

4.5.5 Resenje integralne jednacine odrzanja kolicine kretanja za ustaljeno

tecenje homogenog fluida u cevi

Integralna jednacina (4.30) odrzanja kolicine kretanja, odnosno dinamicka jednacina, data na
strani pageref, napisana za bilo koji pravac i glasi:
(ui)

dV+
(4.47)
ui (uj nj)dA = Fi

t
CV
CA
Sa leve strane jednacine se nalazi prirastaj kolicine kretanja u jedinici vremena u odredjenoj
zapremini V uve\'can za protok kolicine kretanja u jedinici vremena kroz omotac, granicnu
povrsinu A posmatrane zapremine V, pri cemu je drugi sabirak pozitivan ako je protok koji
napusta zapreminu ve\'ci od onoga koji ulazi. Prema drugom Njutnovom zakonu, vektorski
zbir ova dva clana mora biti jednak zbiru pravih sila koje deluju na konacnu zapreminu.
Prethodna jednacina se u najopstijem obliku moze napisati kao uslov da je zbir dva vektora,
odnosno dve sile, jednak nuli:

I + F =0

(4.48)

odakle je prema jendacini (4.47) sila [I\vec] za pravac i negativan zbir prva dva sabirka:
(ui)

(4.49)
dV+
ui (uj nj)dA

t
CV
CA
Ovako definisana sila [I\vec] se zove inercijalna sila ili fiktivna sila i predstavlja primenu
nacela D'Alambera 23 kojim se zadaci dinamike fluida svode na statiku: iako se fluid kre\'ce,
moze se smatrati da posmatrano telo zapremine V miruje ako su sve prave sile i inercijalne
sile u ravnotezi.
Figure 4.15: Na deo cevi izmedju preseka 1 i 2 se primenjuje dinamicka jednacina: na levom
delu slike su prikazane brzine a na desnom delu slike sve prave sile koje treba zajedno sa
fiktivnim inercijalnim silama da "zatvore" poligon sila (prema jednacini (4.48))
Ii =

Jednacine (4.47) odnosno (4.48) moraju biti zadovoljene u okviru odredjene, konstantne
zapremine. Na slici 4.15 je prikazan tok fluida kroz cev, koja se postepeno suzava. Tecenje je
ustaljeno a fluid je homogen. Zapremina u okviru koje se resava dinamicka jednacina je
omedjena presecima 1 i 2 kao i nepokretnom konturom cevi.
U dinamickoj jednacini (4.47) zbog ustaljenog tecenja clan sa parcijalnim izvodom po
vremenu je nula. U povrsinskom integralu, deo povrsine koji se odnosi na konturu (na levoj

strani slike 4.15 je ort konture oznacen sa nK) se mnozi sa brzinom nula, pa ostaje samo deo
povrsine na presecima 1 i 2. Ako se pretpostavi da su brzine u presecima konstantne, jednake
V1 i V2 (prema (4.6)), tada je resenje dinamicke jednacine jednostavno i svodi se na:

Q V

Q V

= F

(4.50)

Negativan znak kod preseka 1 ukazuje da je smer brzine suprotan od smera orta povrsine,
odnosno da je u pitanju dotok kolicine kretanja.
Figure 4.16: Jedina prava promena kolicine kretanja se dogadja na krajevima mase, u
presecima 1 i 2

Sa leve strane prethodne jednacine se nalazi prirastaj kolicine kretanja posmatrane mase u
jedinici vremena, u uslovima ustaljenog tecenja fluida konstantne gustine kroz cev. Do istog
izraza se moze do\'ci i direktnom primenom osnovnog principa odrzanja kolicine kretanja, u
istim uslovima, na deo fluida izmedju dva preseka cevi, slika 4.16. Prema jednacini
kontinuiteta (4.28), zbog promene preseka cevi duz fluidne struje, u svakom od preseka
deli\'ci imaju razlicite brzine. Deli\'c koji je sivo obojen, u trenutku t ima kolicinu kretanja
m[V\vec]t. U slede\'cem vremenskom trenutku t+t kada napusti svoje mesto, pomeri se niz
fluidnu struju, ima\'ce ve\'cu brzinu, pa \'ce njegova kolicina kretanja m[V\vec]t+t da poraste.
Medjutim, u tom slede\'cem vremenskom trenutku t+t, na upraznjeno mesto sivog
deli\'ca \'ce do\'ci beli deli\'c (jer je fluid neprekidan) koji \'ce sada imati brzinu i kolicinu
kretanja jednaku onoj koju je imao sivi deli\'c u trenutku t. Unutar posmatranog prostora, kroz
vreme, ne dolazi do promene kolicine kretanja24.
Promena kolicine kretanja se dogadja samo na krajevima mase, u presecima 1 i 2, tako da je
dovoljno posmatrati preseke fluidne struje a ne celu masu fluida. U preseku 1 se oduzima deo
mase m=V =Q t, pa se, uz pretpostavku o tome da je brzina u preseku konstantna i
jednaka srednjoj profilskoj brzini, smanjuje kolicina kretanja za m [V\vec]1=Q t [V\vec]1.
U preseku 2 se osvaja ista masa, pa kolicina kretanja se pove\'cava za m [V\vec]2=Q t
[V\vec]2. Ukupna promena kolicine kretanja u vremenskom intervalu t je:

Q t V

+ Q t V

pa se dobija da je promena kolicine kretanja u jedinici vremena ista kao i leva strana
jednacine (4.50):
Q Q
V2
V1

Inercijalna sila [I\vec] koja je jednaka negativnoj vrednosti promene kolicine kretanja (4.49),
se moze razdvojiti na dve komponente, na preseke 1 i 2. Za tecenje u cevi, u skladu sa
jednacinom (4.50) inercijalne sile I1 i I2 su:

= Q V

= Q V

(4.51)

Zbog promenjenog znaka u izrazu, sila [I\vec]1 deluje u pravcu ulazne brzine [V\vec]1 a sila
[I\vec]2 suprotno od izlazne brzine [V\vec]2. Moze se zakljuciti da smer komponente
inercijalne sile uvek deluje ka poprecnom preseku kontrolne zapremine, odnosno, da
inercijalna sila uvek deluje ka masi fluida.
Ucinjena pretpostavka o konstantnoj brzini u preseku je bila koris\'cena i kod izvodjenja
jednacine kontinuiteta, jer je srednja brzina V isto sto i integralni oblik [ 1/A]A u dA. U
dinamickoj jednacini se unutar integrala javlja proizvod brzine pa sada vise nije V2 isto sto i
[ 1/A]A u2 dA. Da bi se tacnije resio integral u uslovima neravnomernog rasporeda brzine po
poprecnom preseku (prikazano u preseku A slike 4.15 kao i na slici 4.2, strana pageref), uvodi
se koeficijenat definisan kao:
Q V =

u2 dA =
A

1
QV

u2 dA

(4.52)

pa je tacno resenje dinamicke jednacine:

2 Q V

1 Q V

= F

(4.53)

a inercijalne sile po presecima su:

= 1 Q V

= 2 Q V

(4.54)

Koeficijenat se zove Businesov 25 koeficijenat i on je uvek ve\'ci od 1.00. Za parabolicni

raspored brzina u kruznoj cevi koji se ostvaruje pri laminarnom tecenju (bi\'ce obradjivano u
poglavlju ) Businesov koeficijenat je = 4/3=1.333 a za razvijeno turbulentno tecenje u cevi
gde su brzine po preseku ujednacenije = 1.01 1.10. Kod preciznijih obracunavanja sila na
konstrukciju potrebno je koristiti Businesov koeficijenat, dok \'ce se u nastavku knjige njegov
uticaj zanemarivati.
Primer 4.5.0
Raspored brzina u kruznoj cevi je dat slede\'cim izrazom:

u = uMAX

y
R

1/7

0yR

gde je R poluprecnik cevi a y rastojanje od zida cevi. Izracunati koliki je Businesov koeficijenat i
prokomentarisati rezultat?
Srednja brzina V je, prema jednacinama (4.2) i (4.6) data sa:

V=

1
Q
= 2
A R

u dA
A

Na slici je prikazan kruzni presek. Za osnosimetrican

raspored brzine, elementarna povrsina dA se moze
zameniti kruznim prstenom sirine dr:
dA=2r dr

r=Ry

dr=dy

Granica integracije je od R do 0, odnosno, ako se

promeni znak prirastaja dy, integracija \'ce biti od 0 do
R:

1
2 uMAX
y
V= 2
2 r u dr =
(R y)
2
R
R R
0
R

1/7

dy =

98
uMAX
120

Zamenom izracunate srednje brzine u jednacinu za Businesov koeficijenat (4.52) dobija se:

1
QV

u2 dA =
A

2 120
R2 98

y
2
r uMAX2
A V2 R
R
R

y
(R y)
0
R

2/7

dr =

2/7

dy =

2.9987
2.9987 2 7 2 7
R
= 1.02
(R5/7 y2/7 R2/7y9/7)dy =
R
2
R2
9
16
R
0

Dobijeni Businesov koeficijenat pokazuje da su stvarne inercijalne sile za 2% ve\'ce od sila koje se dobijaju uz
pretpostavku o konstantnoj, srednjoj brzini po preseku.

Figure 4.17: Sve prave (realne) sile koje deluju na posmatranu masu fluida, izmedju preseka 1
i2

Prave sile koje deluju na posmatranu zapreminu su prikazane na slici 4.15 sa desne strane,
odnosno na slici 4.17. Od zapreminskih sila u proracun se obicno uzima samo sila tezine
[G\vec]=[g\vec] V i ona deluje iz tezista zapremine vertikalno na dole. Od povrsinskih sila,
u obzir se uzimaju sile pritiska na presecima 1 i 2, koje se racunaju po nacelima hidrostatike i
ciji je pozitivan smer ka preseku (sile [P\vec] na slici), kao i ukupna sila kojom kontura deluje
na fluid [K\vec] koja je zbir trenja izmedju fluida i zida konture (sila [T\vec]) i normalnih
napona (sila [K\vec]).

I1 + P1 + T + N + G + I2 + P2 = 0
Figure 4.18: Vektorski zbir svih pravih sila (pritisak, tezina i ukupna sila konture) i fiktivnih
(inercijalnih) na konacnu zapreminu fluida mora biti nula

U prakticnim primerima, koji \'ce biti dati u nastavku, najces\'ce se dinamickom jednacinom
trazi rezultuju\'ca sila [K\vec] kojom fluid deluje na konturu. To su sile [T\vec]+[N\vec] sa
suprotnim smerom, smerom od fluida ka konturi:





K = ( T + N ) = I1 + P1 + + G + I2 + P2

Primer 4.5.0
Sila na koleno cevi ??? Imam u nekom od testova brojni primer - bez slike
Klasican projektantski zadatak, sta se dogadja kada cev sa vodom koja tece skrene za 900? Kolika se sila javlja
na koju treba dimenzionisati betonski blok kojim se ta sila prihvata?

4.5.6 Primeri primene jednacine sila

Koris\'cenjem jednacine odrzanja kolicine kretanja u integralnom obliku, ili kako se ces\'ce
naziva dinamicke jednacine ili jednacine sila, dolazi se jednostavno do prakticnih resenja
optere\'cenja konstrukcija fluidom koji se kre\'ce. Pri tome se, zbog integralnog pristupa, ne
ulazi u komplikovane jednacine kojima bi se odredio raspored brzina i pritisaka unutar
posmatranog fluida.
U koris\'cenju jednacine sila treba biti oprezan, jer se moraju zadovoljiti uslovi postavljeni pri
izvodjenju jednacine: ustaljeno tecenje, fluid konstantne gustine, brzina u preseku priblizna
srednjoj brzini, nepokretna kontura. Takodje, neophodno je korektno obracunati sve sile koje
deluju na izdvojenu masu fluida. U nastavku \'ce se dati dva primera primene jednacine sila za
tecenje u cevi, kao i jedan primer za tecenje u otvorenom kanalu.
4.5.6.1 Sila na vertikalni mlaznik
Figure 4.19: Odredjivanje sile vode na vertikalni mlaznik

Pazi na oznake - nema trenja, pa je ukupna sila K=N, pa je na slici samo K i -K

4.5.6.2 Udar mlaza u plocu
... ravna ploca, polusfera, vertikalan mlaz ....

Pazi na oznake - nema trenja, pa je ukupna sila K=N, pa je na slici samo K i -K

Figure 4.20: Odredjivanje sile udara mlaza vode na vertikalnu plocu

4.5.6.3 Hidraulicki skok

Par reci uvodnih - jednacina sila je izvedena za cetcenje u cevi, ali moze i ovde da se primeni
- raspored brzina nije isti, ali je sve ostalo isto.
Figure 4.21: Hidraulicki skok

Samo osnovno - voda menja rezim tecenja i naglo prelazi iz oblasti malih dubina a velikih
brzina, gde je dominantna brzina, u oblast velikih dubina a malih brzina gde je dominantna
sila pritiska. Gubi se velika energija u vrtlozima, ali se ne zna kolika. Bernulijeva jednacina
zbog toga ne moze da se koristi, jer upravo su viskozne sile te koje treba da u malim vrtlozima
potrose visak kineticke energije i da smire tok. Resenje se dobija postavljanjem jednacine
sila ...
Pogledaj Streetera, strana 135. za meru koliko pisati o skoku!

4.6 Odrzanje energije sistema

U jednacinama koje su izvedene iz principa odrzanja kolicine kretanja, pojavljuje se rad sila
kojima se menja energija fluidnog deli\'ca (jednacina (4.41) na strani pageref). U procesu
kretanja fluida, znaci, dolazi do transfera energije ka i od fluidnog deli\'ca. Taj transfer
energije mora ispuniti jedan od osnovnih principa nauke: u odsustvu nuklearnih reakcija,
energija se ne moze ni stvoriti ni unistiti.
Prvi zakon termodinamike je zakon odrzanja energije koji tvrdi da su rad i toplota razliciti ali
ekvivalentni oblici transfera energije. Zakon uspostavlja relaciju izmedju kolicine toplote koju
sistem (telo konstantne mase) primi ili oda, izvrsenog rada i promene unutrasnje energije
sistema: kolicina toplote koja se preda sistemu ide na pove\'canje unutrasnje energije i na rad
koji taj sistem vrsi na okolna tela.
U nastavku \'ce se prvi zakon termodinamike primeniti na fluid pri cemu \'ce se pre\'ci sa tela
konstantne mase na fluid konstantne zapremine. Izves\'ce se integralna jednacina odrzanja
ukupne energije, energetska jednacina, kao i jednacina odrzanja samo mehanicke i samo
toplotne energije. Pokaza\'ce se da se sredjivanjem jednacine mehanicke energije dobija
Bernulijeva jednacina kao i iz jednacine odrzanja kolicine kretanja (jer obe jednacine "prate"
samo mehanicku energiju), dok se iz energetske jednacine upros\'cavanjem za slucaj tecenja u
cevi dobija slican oblik kao i Bernulijeva jednacina, ali sa clanovima koji ukazuju da se deo
energije nepovratno "trosi" na zagrevanje fluida. Na kraju \'ce se navesti nekoliko primera
upotrebe energetske jednacine.

4.6.1 Integralna i diferencijalna jednacina odrzanja energije

Prvi zakon termodinamike se u formi jednacine moze napisati kao:
~
^
Q = E + W

(4.55)

gde je [Q\tilde] kolicina toplote koja se dovode sistemu, E pove\'canje unutrasnje energije,
a [^W] rad koji se utrosi na okolna tela dok se menja unutrasnja energija.
U prethodnoj jednacine se mogu konacne promene svesti na promene u malom
vremenskom intervalu dt. Prebacuju\'ci unutrasnju energiju kao jednu od karakteristika
inercijalnog sistema na desnu stranu izraza, dobija se:

dE
=
dt

~
dq

^
dw

(4.56)

dt
dt
Unutrasnja energija fluida je zbir dva clana: kineticke energije fluidnih deli\'ca koja zavisi od
njihove brzine mu2/2, i interne energije me koja je rezultat oscilovanja atoma u molekulu i
uzajamnog dejstva molekula fluida pod uticajem toplote deli\'ca26:

E=

u2
dV+
2

e dV =
V

u2

+e
2

dV

(4.57)

Ako se sa B oznaci unutrasnja energija E, tada je, prema jednacini (4.7) (strana pageref)
velicina b jednaka b=u2/2 + e. Jednacina (4.56) koja vazi za sistem sa konstantnom masom, u
sistemu sa konstantnom zapreminom (u skladu sa (4.10) na strani pageref), \'ce postati:

u2 + e dV+

u2 + e ui ni dA = d ~ d ^

(4.58)

CV

CA

dt
dt
gde je skalarni proizvod vektora [u\vec][n\vec] napisan pomo\'cu udvojenog indeksa i.
Dobijena jednacina predstavlja jednacinu odrzanja energije (ili energetsku jednacinu) za
sistem sa konacnom, konstantnom zapreminom, u jedinici vremena.
Poslednji clan d[^w]/dt u prethodnoj jednacini je ukupno utroseni rad u jedinici vremena i
moze se napisati kao zbir:
^
dw

^
dw

g +

^
dw

p +

^
dw

^
dw

(4.59)

dt
dt
dt
dt
dt
rada zapreminske sile, povrsinskih sila pritiska i trenja po konturi (viskozne sile) i
mehanickog rada koji se upotrebi na pokretanje nekog sistema, turbine, pumpe ili ventilatora
(sve u jedinici vremena).
Figure 4.22: Prvi zakon termodinamike: kolicina toplote koja se preda sistemu ide na
pove\'canje unutrasnje energije i na rad koji taj sistem vrsi na okolna tela

Od zapreminskih sila, u ovoj knjizi se razmatra samo sila tezine. Rad sile tezine po jedinici
vremena je jednak proizvodu sile (jednacina (4.33) na strani pageref) i brzine:
^
dw
dt

g =

g
V

h
h

ui dV =
ui dV
g

xi
xi
V

(4.60)

Znak () ispred integrala ukazuje na to da je ukupan rad gravitacione sile negativan jer
gravitacija dodaje rad na zapremini V, dok je po definiciji pozitivan rad onaj koji zapremina
trosi.
Rad sile tezine u jedinici vremena i po jedinici zapremine se moze napisati kao zbir dva clana:
h

ui =
(g h ui) g h
(ui)
xi
xi
xi
Parcijalni izvod u zadnjem clanu se na osnovu jednacine odrzanja mase (4.22)
(strana pageref) pretvara u negativni parcijalni izvod gustine po vremenu:
g

ui =
=
(g h ui) + g h
(g h ui) + (g h)
xi
xi
t xi
t
Proizvod (g h) ne zavisi od vremena pa je uvucen u parcijalni izvod kao konstanta.
Ako se prethodni izraz stavi u jednacinu (4.60) i ako prvi sabirak predje sa zapreminskog
integrala na povrsinski, dobija se rad sile tezine u jedinici vremena:
g

^
dw

g =

g h ui ni dA +
(g h) dV
V t
A

(4.61)

dt
Rad sile pritiska se obavlja po konturi A konacne zapremine. Za elementarni deli\'c na konturi
dA koji se pomera brzinom [u\vec], rad sile pritiska u jedinici vremena je proizvod sile i
brzine, odnosno:
^
dw

p =

p ui ni dA

(4.62)

dt
Rad je pozitivan jer se trosi na savladjivanje pritiska koji je suprotnog smera od smera orta
povrsine dA, a povrsina dA se pomera u smeru orta [n\vec].
Sila od viskoznih tangencijalnih napona po konturi posmatrane zapremine je proizvod
tangencijalnog napona i posmatrane povrsine. Rad u jedinici vremena je povrsinski integral
koji se moze predstaviti i u formi zapreminskog integrala:
^
dw

ij ni uj dA =
A

(ijuj)
dV
xi

(4.63)

dt
Ukoliko se kontrolna zapremina tako izabere da nema pokretne granice (kontura je cvrsta),
brzina fluida uz granicu \'ce biti nula pa ne\'ce biti rada viskoznih sila uz konturu. Takodje,
ako se mesto preseka kroz fluidnu struju (presek A, odnosno C na slici 4.22) tako izabere da
strujnice budu upravne na presek, u izrazu (4.63) \'ce ucestvovati samo normalni viskozni
naponi, pri cemu je njihov doprinos zanemarljivo mali.
Ako se izraz (4.59) stavi u jednacinu energije (4.58), pri cemu se rad sile tezine (4.61) i sile
pritiska (4.62) saberu sa odgovaraju\'cim povrsinskim i zapreminskim integralima, dobija se
jednacina odrzanja energije u integralnom obliku (u jedinici vremena):

p
u2

u2

+ gh + e
dV+
+ gh + + e ui ni dA =

t 2
CV
CA
~
^
^
dq dw
dw

M
=

(4.64)

dt
dt
dt
2
Clan ([(u )/2] + gh + e ) odnosno ([(u )/2] + gh + p + e ) je zbir kineticke energije,
potencijalne energije (kod povrsinskog integrala u potencijalnu energiju spada i pritisak koji
omogu\'cava pronos energije kroz konturu, objasnjenje je dato na strani pageref) i interne
toplotne energije, po jedinici zapremine27. Jednacina pokazuje da se pove\'canje energije u
posmatranoj zapremini i protok energije koja izlazi kroz povrsinu koja okruzuje posmatranu
zapreminu, nadoknadjuje iz dotoka kolicine toplote (energije) u jedinici vremena umanjenom
za rad koji ta energija utrosi u jedinici vremena na savladavanje viskoznih sila i pokretanje
nekog mehanickog sistema.
Jednacina odrzanja energije se moze napisati i u diferencijalnom obliku. Potrebno je prvo u
osnovnoj integralnoj jednacini odrzanja energije (4.64) povrsinski integral zameniti
zapreminskim, primenom Gausove teoreme (jednacina (4.11) na strani pageref). Zatim, clan
jednacine koji oznacava rad viskoznih sila, treba zameniti zapreminskim integralom (4.63).
Takodje, clan koji oznacava dovedenu kolicinu toplote u sistem u jedinici vremena, treba
napisati kao protok toplote kroz konturu posmatrane zapremine, odnosno, kao promenu
kolicine toplote u posmatranoj zapremini:
2

~
dq

q ni dA =
i

~
q

dV

(4.65)

dt
xi
(znak () ukazuje na to da je pozitivan smer protoka kolicine toplote kada ona ulazi u sistem).
Na kraju, u osnovnoj integralnoj jednacini odrzanja energije (4.64) treba smanjiti kontrolnu
zapreminu do nivoa elementarnog fluidnog deli\'ca dV, sto dovodi do diferencijalne
jednacine:
p
u


u

+ gh + e
+
+ gh + + e

ui
=

xi
2

t 2
2

~
q

(ijuj)
xi

(4.66)

xi
U jednacini je izostavljen mehanicki rad, koji ne moze da se svede na nivo elementarne
zapremine, pa je diferencijalna jednacina ogranicena. U resavanju jednacine za poznate
konturne uslove, ako postoji mehanicki rad, on se mora naknadno, eksplicitno, uzeti u obzir.
U prethodnoj jednacini se prvi clan, parcijalni izvod po vremenu, moze razviti u zbir:
u2
h
u2

+ gh + e
+ e +g
+
2
2
t

t
t
a drugi clan, parcijalni izvod po pravcu i:
u2

+ gh + e
2

(ui)
u2
h (p ui)

+ e +g ui
+
+ui

xi
xi 2
xi
xi

(4.67)

(4.68)

Zbir prvih clanova iz (4.67) i (4.68) je, prema jednacini odrzanja mase (4.22) (strana pageref)
jednak nuli. Zadnji clan u (4.67) je nula, jer vertikalno merena visina h ne zavisi od vremena.
Sredjivanjem preostalih clanova dobija se diferencijalna jednacina odrzanja energije za
jedinicnu zapreminu:
~
u2
u2
(ijuj) (p ui)
h
q

i
+ e + ui
+e =
(4.69)

g ui

t 2
xi 2
xi
xi
xi
xi
Leva strana prethodne jednacine se moze napisati i koris\'cenjem materijalnog izvoda D/Dt
(jednacina (4.14) na strani pageref) gde je velicina jednaka internoj energiji po jedinici
mase fluidnog deli\'ca:
=

D u

+e =
Dt 2

~
q

u2
+e
2

(ijuj) (p ui)
h

g ui
xi
xi
xi

(4.70)

xi
cime se dobija slican oblik jednacine kao i diferencijalna jednacina odrzanja kolicine
kretanja (4.37) (strana pageref).
Dobijena diferencijalna jednacina odrzanja energije (4.70) pokazuje da je pove\'canje interne
energije po jedinici mase fluidnog deli\'ca, u jedinici vremena, jednako dotoku kolicine
toplote umanjenom za rad viskoznih sila, sila pritiska i sile tezine, sve u jedinici vremena. Ne
treba zaboraviti da je prilikom prelaska sa integralnog pristupa na diferencijalni, izostavljen
jos i mehanicki rad u jedinici vremena, koje treba naknadno obracunati.

4.6.2 Jednacine mehanicke i toplotne energije

U prethodnom poglavlju je izvedena jednacina odrzanja ukupne energije, odnosno, odrzanja
zbira mehanicke i toplotne energije. U nastavku \'ce se razdvojiti uticaji mehanicke i toplotne
energije, uz odredjivanje procesa koji su zaduzeni za konverziju iz mehanicke u toplotnu i
toplotne u mehanicku energiju.
Jednacina odrzanja kolicine kretanja (4.37) sa strane pageref, daje promenu (masebrzine)
deli\'ca fluida. Ako se kolicina kretanja pomnozi sa brzinom, dobija se mehanicka energija.
Analogno tome, mnozenjem jednacine (4.37) sa ui dobija jednacina odrzanja mehanicke
energije:
D u2
h
p
ji
(4.71)

= g ui
ui
ui
Dt 2
xi
xi
xj
Kao sto se resavanjem diferencijalne jednacine odrzanja kolicine kretanja (4.37) u
poglavlju 4.5.2 doslo do Bernulijeve jednacine (4.40) (strana pageref), tako se i diferencijalna
jednacina odrzanja mehanicke energije (4.71) analiticki moze resiti uz odredjena
pojednostavljenja. Za ustaljeno strujanje idealnog fluida konstantne gustine, lokalna
komponenta materijalnog izvoda i rad viskoznih napona su nule, pa se prethodni izraz moze

napisati kao skalarni proizvod brzine i gradijenta skalara u zagradi:

p
u2
+ gh +
=0

xi 2
Ako se jednacina ogranici na jednu strujnicu28 i ako se postavi uslov da je brzina razlicita od
nule, dolazi se do Bernulijeve jednacine iste kao i (4.40):
ui

p
u2
+h+
= Const2 [m]
(4.72)
2g
g
Rezultat pokazuje da je isti fizicki zakon, drugi Njutnov princip, u osnovi obe jednacine. U
narednom poglavlju \'ce se, medjutim, dati resenje integralne jednacine odrzanja ukupne
energije sistema, koje \'ce dovesti do jednacine slicne Bernulijevoj, ali sa sustinski drugim
znacenjem. U tom resenju se ne\'ce koristiti pretpostavka o idelanom fluidu, jer \'ce
viskoznost biti potrebna da oduzme jedan deo mehanicke energije fluidnoj struji.
Prethodna jednacina odrzavanja mehanicke energije (4.71) se dodavanjem i oduzimanjem sa
desne strane clanova p[(ui)/(xi)] i ij[(uj)/(xi)], uz malo preuredjenje dvojnih indeksa29,
dovodi u oblik jednacine mehanicke energije:
ui
(ijuj) (p ui)
h
uj
D u2
+p
(4.73)
=

g ui
+ ij
Dt 2
xi
xi
xi
xi
xi
koji je pogodan da se oduzme od jednacine odrzanja ukupne energije (4.70).
Nakon oduzimanja dve jednacine, ((4.70)-(4.73)), dobija se jednacina toplotne energije:

De
=
Dt

~
q

i p

ui
uj
ij
xi
xi

(4.74)

xi
Dva zadnja clana sa desne strane izraza se sa promenjenim znakom javljaju i u jednacini
mehanicke energije i u jednacini toplotne energije. Kroz njih se obavlja prenos, odnosno
konverzija energije iz jednog vida u drugi:
1. Clan p[(ui)/(xi)] predstavlja deformacioni (ako se najavi u prici o deformacijama i
radovima podela na sferni i deformacioni deo!) rad sile pritiska u jedinici vremena,
koji moze biti pozitivan i negativan. Ovaj clan nosi reverzibilnu konverziju energije:
kroz njega se mehanicka energija pretvara u toplotnu ali i iz toplotne se energija moze
vratiti u mehanicku.
2. Clan ij[(uj)/(xi)] predstavlja deformacioni rad viskoznih sila u jedinici vremena, koji
moze biti samo negativan30. Pretvaranje mehanicke energije u toplotnu kroz viskozne
sile je uvek ireverzibilno, pomo\'cu viskoznosti nije mogu\'ce vratiti energiju iz
toplotne u mehanicku.
Prvi clan, koji obezbedjuje konverziju energije u oba smera, je kod nestisljivih fluida nula.
Odatle sledi vazan zakljucak koji se odnosi na tecnosti, nestisljive fluide kod kojih se trenje
ne moze zanemariti: konverzija energije je uvek od mehanicke ka toplotnoj, u suprotnom
smeru nije mogu\'ca. Energija koju viskoznost oduzme od mehanicke energije i pretvori u
toplotnu je sa stanovista glavnog strujanja izgubljena, nema clana u jednacini koji je moze
vratiti, pa se zato drugi clan, ireverzibilni, cesto naziva clan gubitka energije.

4.6.3 Resenje integralne jednacine odrzanja energije za ustaljeno tecenje

homogenog fluida u cevi
Na osnovu prvog zakona termodinamike, na strani pageref je izvedena integralna jednacina
odrzanja energije (4.58). Jednacina vazi za konstantnu zapreminu, oivicenu konturom koja u
opstem slucaju moze biti pokretna. Sredjivanjem clana koji nosi ukupno utroseni rad,
jednacina odrzanja energije je svedena na oblik (4.64). U nastavku \'ce se dati resenje prvo za
drugi oblik jednacine, u kome \'ce teziste biti na procesu ireverzibilne konverzije energije, na
gubicima. U drugom delu poglavlja \'ce se ponoviti resenje, ali koris\'cenjem prvog oblika
jednacine, uz stavljanje naglaska na radove svih pojedinih sila koje ucestvuju u energetskom
bilansu.
U oblasti gradjevinarstva, u ve\'cini primena se moze pretpostaviti da je strujanje fluida
ustaljeno. To znaci da unutar posmatrane zapremine nema promene ukupne energije kroz
vreme (pove\'canja ili opadanja), tako da se prvi clan iz jednacine (4.64), zapreminski integral
lokalnog izvoda po vremenu, moze zanemariti. Sto se tice drugog clana sa leve strane
jednacine, protoka ukupne energije kroz konturu, ako u kontrolnoj zapremini postoji samo
jedan ulazni (1) i jedan izlazni presek (2), kao na slici 4.22 ili kod tecenja u cevi (slika 4.15),
povrsinski integral po konturi posmatrane zapremine se moze napisati u vidu zbira dva
integrala, po presecima. Polazna jednacina (4.64) odrzanja energije se svodi na jednacinu:

A1

u2

+ gh + + e ui ni dA +
2

~
dq

A2

^
dw

u2
+ gh + + e ui ni dA =
2

^
dw

(4.75)

dt
dt
dt
Ukoliko se kontrolni preseci 1 i 2 tako izaberu da izmedju njih nema pokretnih mehanickih
sistema, iz prethodne jednacine se moze izostaviti poslednji clan sa desne strane, ukupno
utroseni mehanicki rad u jedinici vremena31.
Kontrolni preseci treba da zadovolje i uslov da je u njima brzina upravna na presek i da je
hidrostaticki raspored pritisaka. Tada je clan ( gh + [ p/()]) konstantan po preseku i moze se
izvu\'ci ispred integrala, a proizvod ui ni se svodi na brzinu u1 odnosno +u2.
Ako se, dalje, postavi uslov da je i kontura posmatrane zapremine nepokretna, prema
jednacini (4.63) rad sile trenja duz konture je nula dok se na samom mestu preseka 1 i 2 moze
zanemariti, pa je predzadnji clan u jednacini (4.75):
^
dw

dt
U resavanju integralne jednacine odrzanja energije, izostavljanje clana koji nosi viskoznost
nije isto sto i pretpostavka o idealnom fluidu. Viskoznost fluida unutar posmatrane zapremine
postoji i zaduzena je za ireverzibilnu konverziju mehanicke energije u internu, toplotnu
energiju. Koris\'cenjem integralne jednacine, to se ne vidi eksplicitno, jer se posmatraju samo
protoci kroz konturu kao i promena stanja sistema, bez ulazenja u procese unutar same
zapremine. Ako bi se koristio diferencijalni pristup, kao na primer u jednacini toplotne
energije (4.74) na strani pageref, videlo bi se da se mehanicka energija pretvara u toplotnu
upravo kroz viskoznost.

U integralnoj energetskoj jednacini (4.75), kao problem ostaje jos resavanje povrsinskog
integrala. Po istom principu kao sto je uveden i Businesov koeficijenat (jednacina (4.52) na
strani pageref), uvodjenjem koeficijenta kineticke energije ili, kako se jos naziva
Koriolisovog 32 koeficijenta, promenljiv raspored brzine po poprecnom preseku u se moze
zameniti konstantnom srednjom profilskom brzinom V :

V2

Q=
2

u3
1
dA =
2
Q V2

u3 dA

(4.76)

Primer 4.6.0
Za tok fluida u kruznoj cevi, sa rasporedom brzina istim kao i u primeru 4.5.5:

u
uMAX

y
=
R

1/7

0yR

odrediti koliki je Koriolisov koeficijenat ?

Posto je isti raspored brzina kao i u primeru 4.5.5 (strana pageref), ista je i srednja brzina:

V=

98
uMAX
120

Zamenom srednje brzine u jednacinu (4.76) i resavanjem dobija se Koriolisov koeficijenat:

1
Q V2

u3 dA =
A

2 120
R2 98

y
2
r uMAX3
3
AV R
R
R

y
(R y)
0
R

3/7

dr =

3/7

dy =

3.672 2 7
3.672
7
R
= 1.058
(R4/7 y3/7 R3/7y10/7)dy =
R2
R2
R2 0
10
17

Integrisanjem jednacine (4.75) za nestisljiv fluid dobija se energetska jednacina za fluid

izmedju dva preseka u jedinici vremena:
~
p1
p2
V12
V22
dq

+ gh2 +
+ e2 =
(4.77)
gh1
e1 + 2
Q 1
2
2

dt
Prebacuju\'ci sve velicine uz uzvodni presek sa leve strane, a uz nizvodni presek sa desne
strane i deljenjem sa tezinom u jedinici vremena (g Q), dobija se drugi oblik jednacine
energije, izrazen u metrima:
~

2
p
p
1
dq
V1
e1
V2
e2
1
2
+ h1 +
+
+ h2 +
+
+
1
= 2

2g
2g
g Q
g g
g g

dt
2

[m]

(4.78)

Figure 4.23: Promena ukupne energije, mehanicke i potencijalne za slucaj tecenja idealnog i
realnog fluida

Dobijena jednacina se prvo moze analizirati za slucaj tecenja idealnog fluida. Za idealan
nestisljiv fluid, gde nema dodatnog mehanickog rada i gde je uspostavljena ravnoteza izmedju
temeprature fluida i spoljne temperature, temperatura fluida izmedju preseka 1 i 2 se ne
menja, pa su i interne energije e1 i e2 iste. Na levoj polovini slike 4.23 je prikazan takav slucaj,
koji se svodi, prakticno, na Bernulijevu jednacinu.
Kod tecenja realnog fluida (desna polovina slike 4.23) potrebno je utrositi rad na
savladjivanje viskoznih sila. Energija koja se pri tome trosi se transformise u toplotu, pa
temperatura fluida, odnosno interna energija po jedinici mase e postepeno raste. Sa porastom
temperature fluida, dolazi i do transfera toplote od fluida ka spoljnoj sredini, pa raste i
odvodjenje energije po jedinici mase q (pozitivna vrednost q je kada se toplota dovodi u
posmatranu zapreminu). Ukupan gubitak korisne, mehanicke energije po jedinici tezine
fluida, kao rezultat trenja, je:
~
1
dq
e 2 e1
hT =
(4.79)

g Q
g
dt
dok je interna energija na dobitku, za razliku e2e1. Clan hT se cesto u inzenjerskoj praksi
upros\'ceno naziva gubitak energije. U ve\'cini prakticnih problema, gubitak energije se
eksperimentalno odredjuje, bilo merenjima na modelu ili na prirodnim objektima. Samo
pove\'canje interne energije koje rezultuje podizanjem temperature fluida, kao i prenos toplote
kroz konturu, u ve\'cini slucajeva nisu od primarnog znacaja33.
Kod stisljivih fluida koji ovde nisu razmatrani (dobijeno resenje jednacine (4.77) je
ograniceno na nestisljive fluide sa konstantnom gustinom), prelazak mehanicke energije u

internu nije gubitak za ukupnu energiju, jer je i interna energija zajedno sa mehanickom deo
ukupne, korisne energije. Predzadnji clan u jednacini toplotne energije (4.74) na
strani pageref, je kod stisljivih fluida razlicit od nule, tako da se kroz taj clan moze obaviti
konverzija toplotne energije nazad u mehanicku energiju.
Primer 4.6.0
Kaptaza vode za lokalni vodovod se nalazi na koti 432 mnm. Od kaptaze se voda cevovodom spusta do
rezervoara potrosaca, cija je slobodna povrsina na koti 360 mnm. Visak energije koju poseduje voda se unistava
regulacionim zatvaracem. Ako se pretpostavi da je cevovod termicki izolovan od okoline i da je toplotni
kapacitet vode Cp=4.18 KJ/(kg 0C), za koliko se pove\'ca temperatura vode?
Energetska jednacina se postavlja za kompletan cevovod, gde je ulazni presek na koti 432 m a izlazni na koti
360 m. Uz pretpostavku da je precnik cevovoda isti, iste su i brzine V1 i V2. Takodje, pritisci na ulaznom i
izlaznom preseku su isti, atmosferski. Jednacina 4.78 se svodi na:

g h1 + e1 = g h2 + e2 e2 e1 = g (h1 h2) = 9.81 (432 360) = 706.32

m2
s2

Toplotni kapacitet vode je dat u KJ/(kg 0C). Sredjivanjem jedinica, dobija se:

Cp=4.18

KJ
J
Nm
kg m2/s2
m2/s2
= 4180
= 4180
= 4180
= 4180 0
0
0
0
0
kg C
kg C
kg C
kg C
C

Pove\'canje temperature vode je za:

706.32
e2 e 1
=
= 0.17 0C
4.18 103
Cp

Ako je temperatura vode na izvoristu 10 0C, kod potrosaca \'ce, samo usled konverzije mehanicke energije u
toplotnu, biti toplija za 1.7%, sto se u ve\'cini analiza moze zanemariti.

Energetska jednacina (4.78) se najces\'ce pise u obliku gde figurise clan koji nosi
trenje (4.79):
p1
p2
V12
V22
+ h1 +
+ h2 +
+ hT
= 2
2g
2g
g
g
gde je svaki od clanova jednacine:
1

(4.80)

Koriolisov koeficijenat
V2 brzinska visina [m]
2g
h geodetska visina [m]
p visina pritiska [m]
g
hT gubitak na trenje [m]
U najopstijem obliku, energetska jednacina pokazuje da je energija na ulazu u posmatranu
zapreminu jednaka energiji na izlazu i izgubljenoj energiji na putu od ulaza do izlaza, pa se
cesto pise i u obliku34:
(4.81)
E1=E2 + E12
U uvodu ovog poglavlja je najavljeno da se do istog resenja energetske jednacine u uslovima
ustaljenog strujanja homogenog fluida kroz nepokretnu konturu, moglo do\'ci i direktno iz
jednacine (4.58) koja prati promenu untrasnje energije (kineticke mu2/2 i interne me). Kada

nema razmene toplote izmedju fluida i sredine i kada nema spoljneg rada, za masu fluida koja
u vremenskom trenutku t zauzima prostor u cevi izmedju dva preseka, jednacina se svodi na
stav da je prirastaj unutrasnje energije jednak radu pravih sila na posmatranu masu.
Figure 4.24: Do promene energije dolazi usled toga sto se jedan deo zapremine napusti (uz
prvi presek) a drugi deo zapremine osvoji (uz drugi presek)

Na slici 4.24 je prikazan tok fluida kroz cev koja se niz fluidnu struju postepeno suzava. U
uzvodnom preseku 1 se srednjom brzinom V1 (srednja, profilska brzina je definisana
uslovom (4.6) na strani pageref) napusta zapremina V =A1 V1 t = Q t odnosno masa m =
V dok se u nizvodnom preseku 2 osvaja ista zapremina, odnosno masa. Ukupna energija te
mase, po presecima, je zbir kineticke mV2/2 i interne energije me :
V21

V22

+e1
+e2
+E2=+Q t
2

pa je promena, odnosno prirastaj ukupne energije za vreme t:

E1=Q t

V22 V21

(4.82)

+ ( e 2 e1 )
2
2

Ukupna energija je napisana koris\'cenjem pretpostavke da je u preseku konstantna brzina.

Stvarna brzina nije konstantna (na slici 4.24 je nacrtan tipican turbulentni profil brzina u
preseku 1), pa se uz kineticku energiju uvodi korekcioni clan, Koriolisov koeficijenat
(jednacina (4.76) na strani pageref).
E2 E1 = Q t

V22
V21

2
1
+ ( e2 e1 )
2
2

Kod laminarnih tokova, vrednost Koriolisovog koeficijenta je = 2. Pri turbulentnom

tecenju, Koriolisov koeficijenat ima vrednost od = 1.10 za slabije izrazenu turbulenciju do
= 1.01 za razvijeni turbulentni tok. Kako je u ve\'cini zadataka u okviru gradjevinske
E2 E1 = Q t

hidrotehnike tecenje u cevima turbulentno, Koriolisov koeficijenat se najces\'ce izostavlja iz

proracuna.
Figure 4.25: Rad sile tezine se svodi na premestanje "napustene" u "osvojenu" zapreminu

Sile koje svojim radom pove\'cavaju energiju fluida su sila tezine, sila pritiska i konturna sila.
Rad sile tezine se obavlja na svim deli\'cima celokupne zapremine izmedju preseka 1 i 2. U
ukupnoj sumi, taj rad je jednak radu koji bi se utrosio na "prebacivanje" napustene zapremine
iz preseka 1 u osvojenu zapreminu preseka 2. Tezina fluida koji se tako "premesta" je:
G=mg=Q t g
Put koji se predje, projektovan na pravac sile G, je visinsko rastojanje tezista dve zapremine
z0=z01 z02, pa je rad sile tezine:
Wg=G z0 = g Q t (z01 z02)
Rad sile pritiska se ostvaruje samo na presecima 1 i 2. Sila pritiska u preseku 1 je P1=p01 A1.
Pomeranje preseka je V1 t, pa je rad sile u preseku 1:
Wp1=p01 A1 V1 t = Q t p01
U preseku 2 rad sile pritiska je negativan, jer je pomeranje u suprotnom smeru od pozitivnog
smera sile, tako da je ukupan rad sile pritiska:
Wp=Q t ( p01 p02 )
Konturna sila K je zbir sile trenja i normalne sile. Normalna sila N ne daje rad jer je, prema
pretpostavci, kontura nepokretna. Sila trenja T je posledica viskoznosti fluida, ali je njen rad
duz konture isto nula, jer deli\'ci fluida koji se nalaze neposredno uz konturu imaju brzinu
nula. Cinjenica da viskoznost, odnosno sila trenja, ne ucestvuje direktno u energetskoj
jednacini se objasnjava integralnim pristupom: prati se promena energije celokupne mase, bez
ulazenja u unutrasnjost struje. Viskoznost je na tom diferencijalnom nivou, na nivou fluidnog
deli\'ca, odgovorna za prelazak korisne mehanicke energije u toplotnu. Na integralnom
nivou \'ce se to samo manifestovati pove\'canjem interne energije m e izmedju ulaznog i
izlaznog preseka.
Izjednacenjem promene ukupne energije (4.82) sa radom sila, dobija se energetska jednacina:
V22 V21

+ ( e2 e1 ) = g Q t (z01 z02) + Q t ( p01 p02 )

2
2

Deljenjem cele jednacine sa tezinom G, dobija se:

Q t

V22 V21 + e2 e1 = (z01 z02) + p01 p02

[m]

(4.83)

2g
g
2g
g
Sa leve strane jednacine se nalazi zbir prirastaja kineticke i interne, toplotne energije, dok je
sa desne strane rad sile tezine i sile pritiska, sve po jedinici tezine. Sredjivanjem clanova
prethodne jednacine:
p01 e1 V22
p02 e2
V12
0
0
+z1+
+
=
+z2+
+
(4.84)
2g
g
2g
g
g
g
dobija se oblik istovetan jednacini (4.78), osim sto je ovde koris\'cena pretpostavka da je
brzina po preseku konstantna i jednaka srednjoj brzini, kao i da nema razmene toplotne
energije kroz konturu cevi.
Clan (e2 e1)/g predstavlja pove\'canje interne energije, odnosno, pove\'canje toplote fluida
usled trenja. Interna energija se kod nestisljivih fluida ne moze pretvoriti u neki drugi vid
energije, pa je sa stanovista obavljanja mehanickog rada beskorisna. Kako je pove\'canje
interne energije upravo jednako smanjenju korisne energije fluidne struje, to se taj clan obicno
zove gubitak energije i izrazava se u dimenziji visine:
e2 e1
[m]
g
Umesto oznake hT, cesto se koristi oznaka gubitka energije od prvog do drugog preseka E12.
U jednacini (4.84) se drugi i tre\'ci clan, rad sile tezine i rad sile pritiska, mogu zameniti
pijezometarskom kotom u preseku:
hT =

p01
[m]
g
Figure 4.26: Pijezometarska kota u presecima 1 i 2
1 = z01+

(4.85)

Pijezometarska kota (jednacina () na strani ) je uvedena kao integraciona konstanta u

resavanju osnovne jednacine hidrostatike. Kroz energetsku jednacinu, pijezometarska kota
sada dobija svoje pravo fizicko tumacenje, jer se vidi da ona predstavlja potencijalnu
energiju (po jedinici tezine) u preseku, izrazenu visinom fluida. Potencijalna energija je
sposobnost da se obavi rad, pa se prema (4.85) moze razdvojiti na potencijalnu energiju usled
visinskog polozaja i potencijalnu energiju usled delovanja pritiska (slika 4.26).

Sredjivanjem jednacine (4.84), dobija se oblik jednacine u kome se vidi da je ukupna energija
u jednom preseku zbir kineticke energije i potencijalne:
V12
V22
(4.86)
+ 1 =
+ 2 + E12 [m]
2g
2g
odnosno, da je ukupna energija na ulazu u posmatranu zapreminu jednaka energiji na izlazu i
izgubljenoj energiji:
E1=E2 + E12 [m]

(4.87)

4.6.4 Poredjenje energetske sa Bernulijevom jednacinom

Dobijena energetska jednacina (4.80) odnosno (4.86) veoma lici na Bernulijevu
jednacinu (4.40), sa strane pageref, pa se cesto, pogresno i ona naziva Bernulijevom
jednacinom35. Energetska i Bernulijeva jednacina su sustinski razlicite:

Nastale su kao posledica dva razlicita principa: energetska je rezultat prvog

termodinamickog zakona dok je Bernulijeva rezultat principa odrzanja kolicine
kretanja36.

Energetska jednacina se primenjuje na realan fluid konstantne zapremine izmedju dva

preseka, dok se Bernulijeva jednacina primenjuje na tacke duz jedne strujnice idealnog
fluida, tako da bi koris\'cenje koeficijenta kineticke energije (Korilosovog
koeficijenta) u Bernulijevoj jednacini bilo nekorektno.

Kod energetske jednacine nisu koris\'cene pretpostavke o viskoznosti ili

bezvrtloznosti. Jednacina se primenjuje na realan fluid u kome viskoznost pravi
gubitak energije, pretvara mehanicku energiju u toplotnu.

Primer 4.6.0
Voda tece ustaljeno kroz dugacku cev konstantnog precnika. U preseku A na koti zA=9 m, pritisak u centru cevi
je pA=28 kPa, dok je u preseku B na koti zB=12 m pritisak u centru cevi pB=11 kPa. U kom smeru tece voda?
Koriste\'ci energetsku jednacinu (4.81), treba odrediti razliku ukupnih energija EA EB. Ako je razlika pozitivna,
smer toka je od A ka B.

EA EB = A

V2A pA
V2B pB

+
+
+ zB
+ zA B
2g
2g
g
g

Kako je cev konstantnog preseka, brzine u presecima su iste, kao i korekcioni faktori, pa se prethodna jednacina
dovodi do oblika:

EA EB =

pA pB
28 11
+ zA zB =
+ 9 12 = 1.27 m
1
9.81
g

Smer vode je od B ka A. Treba uociti da se postavljeni zadatak ne moze resiti primenom Bernulijeve jednacine,
jer se razmatra tok realnog fluida, gde dolazi do gubitka energije u smeru tecenja vode.

Kod tokova gde se moze primeniti Bernulijeva jednacina, ukupna energija je konstantna duz
strujnice. U jednacini se pojavljuje brzina fluida u sa kvadratom, pa je smer toka neodredjen,
odnosno, jednacina vazi za bilo koji smer toka. Kod energetske jednacine trenje oduzima
energiju fluidu u pravcu toka, tako da je smer toka uvek od preseka sa ve\'com ukupnom
energijom ka preseku sa manjom. Jedini izuzetak je ako se izmedju kontrolnih preseka nalazi

pumpa, hidraulicka masina koja dodaje energiju po jedinici tezine:

HP=EM =

1
g Q

^
dw

[m]

(4.88)

dt
gde znak () pokazuje da je rad masine suprotan od pozitivnog rada, rada koji konstantna
zapremina trosi na spoljni mehanicki sistem. U opstem obliku, energetska jednacina (4.87) je
tada:
E1=E2 + E12 HP [m]

(4.89)

4.6.5 Primer primene energetske jednacine

Jednacina odrzanja energije, ili energetska jednacina, se cesto koristi u oblasti gradjevinske
hidrotehnike. Ve\'cina resenja u oblasti tecenja u cevima, tecenja u otvorenim tokovima ili u
podzemnim vodama se baziraju na primeni energetske jednacine. Pri tome se po pravilu
zanemaruje promena interne energije i problem transfera toplote, ve\'c se samo prati
mehanicka energija kroz zbir pijezometarske kote i brzineske visine. Ukoliko bas postoji neka
hidraulicka masina koja daje ili oduzima rad fluidu, njen uticaj se obracunava naknadno.
U nastavku \'ce se dati samo dva primera primene energetske jednacine. Prvi primer se odnosi
na racvanje fluidne struje i pokazuje kako se pise jednacina ako fluid prolazi kroz vise od dva
poprecna preseka. Drugi primer je isticanje kroz ostroivicni otvor, isti kao i primer koji je
koris\'cen kod Bernulijeve jednacine. Na tom primeru \'ce se jos jednom podvu\'ci razlike
izmedju dve slicne jednacine, koje se cesto pogresno izjednacuju.
4.6.5.1 Racvanje fluidne struje
Izvodjenje energetske jednacine u prethodnom poglavlju je sprovedeno za ustaljeno tecenje u
cevi gde celokupna fluidna struja prolazi kroz jedan ulazni presek i jedan izlazni. Isti princip
koji je koris\'cen u drugom delu poglavlja, primeni\'ce se u nastavku na slucaj racvanja fluidne
struje.
Figure 4.27: Pri racvanju cevi, postavlja se jedna energetska jednacina za masu fluida koja
"ode" kroz jedan krak i druga jednacina za masu koja "ode" drugim krakom

Na slici 4.27 je prikazana cev poprecnog preseka A1 koja se niz fluidnu struju deli na dve
druge cevi, preseka A2 i A3. Preseci 1, 2 i 3 moraju zadovoljiti uslove paralelnosti u
upravnosti fluidne struje, dok je fluid koji struji homogen i konstantne gustine. Pretpostavlja
se da fluid struji od preseka 1 ka presecima 2 i 3. Za masu fluida izmedju tri preseka, moze se
napisati da je promena ukupne energije jednaka radu svih sila:
V21

V22

V23

+e1 + Q2 t
+e2 +Q3 t
+e3 =
2
2
2

0
0
0
0
= g Q2 t (z 1 z 2) + g Q3 t (z 1 z 3) +
(4.90)
+ Q1 t p1 Q2 t p2 Q3 t p3
Iz jednacine kontinuiteta koja se moze napisati za samu racvu, sledi da su protoci Q1 = Q2 +
Q3 , pa se prvi clan jednacine moze razdvojiti na dva sabirka:
Q1 t

V21

V21

+e1 Q3 t
+e1
2

Prvi clan u tre\'cem redu jednacine, rad sile pritiska uz presek 1, se takodje moze razdvojiti na
dva dela: Q2 t p1 + Q3 t p1 . Grupisanjem sa ostala dva clana iz tre\'ceg reda, dobija se
ukupan rad sile pritiska:
Q2 t

Q2t (p1 p2) + Q3 t (p1 p3)

Sredjivanjem jednacine (4.90) dobija se:
V21
V22

+e1
+e2
+ g Q2 t (z01 z02) + Q2 t (p1 p2) =
2
2

= Q3 t V21 +e1 V23 +e3 g Q3 t (z01 z03) Q3 t (p1 p3)
2
2
Q2 t




Izvlacenjem clana koji nosi tezinu fluida ispred zagrade, dobija se:
p1 V22
p2

V21
=
+ z01 +
+ z0 2 +

+ E12
2g
2g
g
g


p1 V23
p3
V21

+ z01 +
+ z03 +
= g Q3 t

+ E13
g 2g
g
2g

Jednacina se moze napisati i u opstem obliku proizvoda tezine i energije izrazene visinom:
g Q2 t

m2 g ( E1 E2 E12 ) = m3 g (E1 E3 E13 )

>0

\not < 0

>0

(4.91)

\not < 0

Clanovi sa masom su uvek pozitivni i ve\'ci od nule. Vrednost clana u zagradi ne moze biti
negativan, jer je pretpostavljeni smer strujanja fluida od preseka 1 ka preseku 2 i od preseka 1
ka preseku 3, pa energija koju poseduje fluid nemoze niz fluidnu struju da se pove\'ca. Jedino
mogu\'ce resenje jednacine (4.91) je da su clanovi u zagradi nula, cime se dobija sistem od
dve jednacine:
E1 = E2 + E12
(4.92)
E1 = E3 + E13
(4.93)
Q1 = Q2 + Q3
(4.94)
Uz dve energetske jednacine, dopisana je i tre\'ca jednacina kontinuiteta, koja je koris\'cena
prilikom izvodjenja. Za primenu ovih jednacina, neophodno je u napred poznavati smer
tecenja fluida, jer se jednacine moraju pisati samo u nizvodnom smeru.
Mogu\'c je i drugi nacin resavanja problema racvanja fluidne struje. Ake se racva podeli na tri
dela uvodjenjem preseka na samom mestu racvanja (odnosno, dovoljno blizu gde su strujnice
medjusobno paralelne), mogu se napisati tri energetske jednacine (4.87):
E1 = ER1 + E1R1
ER2 = E2 + ER22
ER3 = E3 + ER33
i jednu jednacinu kontinuiteta koja \'ce povezati tri protoka. Ako se pretpostavi da unutar
racve, male zapremine oznacene srafurom na slici 4.27, ne\'ce do\'ci do promene ukupne
energije37, tada \'ce biti ER1=ER2=ER3, pa \'ce se postavljeni sistem od tri jednacine svesti na
ve\'c dobijene dve jednacine (4.92) i (4.93).
Kao zakljucak primera, moze se ustanoviti pravilo po kome se za sistem racvanja ili spajanja
n fluidnih struja, pise n1 energetskih jednacina za svaki od pretpostavljenih smerova fluidne
struje. Zajendo sa jednacinom kontinuiteta, dobija se sistem od n jednacina sa n nepoznatih
protoka (ili brzina). Ako se odabere pogresan smer fluidne struje u jednoj od racvi, dobi\'ce se
nelogicna (negativna) resenja, pa je potrebno ponoviti proracun sa okrenutim smerom.
4.6.5.2 Isticanje iz suda
U primerima Bernulijeve jednacine je stavljeno isticanje iz suda kao jedan primer. Usaglasi
stvari. Ako ide kod Bernulija, tamo samo raditi kao idealan fluid. Ovde postaviti za realan
fluid, a Cq uvesti kao razlika idealnog/realnog.

Figure 4.28: Isticanje iz suda sa ostroivicnim otvorom

Naglavak kod Bernulija ce raditi kao otvor ostroivicni bez kontrakcije - a ovde ima gubitaka,
ali se prica o tome da se deo kineticke energije vraca u tok u fazi prosirenja toka, pa su gubici
manji, odnosno, protok je veci.
Figure 4.29: Isticanje iz suda sa kratkim naglavkom

4.7 Zadaci za vezbu

1. Neki zadatak...
2. Daj iz testa zadatke

Footnotes:

Mnogo detaljniji prikaz obelezavanja skalarnih, vektorskih i tenzorskih velicina se moze

na\'ci u poglavlju 15 knjige Mehanika fluida, osnove G. Hajdin, 1977-2002.
2
Prema definiciji, sistem je zbir cestica istog svojstva (uvek isti atomi ili fluidni deli\'ci) koji
mogu da se kre\'cu, teku i stupaju u interakciju sa okolinom
3
Osnovna osobina inercijalnih sistema je da je u odnosu na njih prostor homogen i izotropan a
vreme homogeno.
4
Leonhard Euler (1707 - 1783) svajcerski matematicar koji je dao znatan doprinos
Njutnovskoj mehanici formulisu\'ci jednacine kretanja idealnog fluida i cvrstih tela. Bio je
djak Jakoba Bernulija a dobar prijatelj sa Danijelom Bernuli. Zbog bolesti je izgubio vid prvo
na jednom oku, pa zatim i na drugom, ali je nastavio svoj izuzetan rad.
5
Joseph-Louis Lagrange (1736 - 1813) smatra se da je francuski matematicar i astronom mada
je rodjen u Turinu, Italija. Mada je u matematickom obrazovanju bio samouk, ve\'c sa 19
godina postaje profesor matematike na Kraljevskoj Artiljerijskoj skoli u Turinu. Objavljuje,
pod nadzorom Ojlera, racun verovatno\'ce, bavi se teorijom oscilacija zica gde koristi
diskretni model masa i resava sisteme od (n+1) diferencijalnih jednacina. Analizirao je
integrisanje diferencijalnih jednacina u oblasti mehanike fluida ali i u oblasti astronomije. Za
svoje zasluge u oblasti matematike dobio je 1808. od Napoleona orden Legije casti.
6
U nekim knjigama se kao karakteristika inercijalnog sistema uvodi velicina i velicina
jednaka po jedinici zapremine. Prema ovde usvojenim oznakama vaze slede\'ce relacije:
= B, = b i = dV.
7
Johann Carl Friedrich Gauss (1777 - 1855) Poznati nemacki matematicar koji je dao
nemerljiv doprinos fundamentalnoj algebri, teoriji brojeva, diferencijalnim jednacinama,
teorijskoj astronomiji, hipergeometrijskim funkcijama i ne Euklidovskoj geometriji. Zajedno
sa Veberom je radio na otkri\'cu Kirhohovih pravila, kao i na uspostavljanju svetske mreze za
merenje Zemljinog magnetizma.
8
Detaljno izvodjenje se moze na\'ci u poglavlju 23 knjige Mehanika fluida, osnove G. Hajdin,
1977-2002.
9
Cesto se uslov konstantne gustine poistove\'cuje sa nestisljivim fluidom. To nije tacno, jer i
nestisljiv fluid moze menjati gustinu pod uticajem temperature ili rastvorenih materija.
Promena koncentracije rastvorene soli u vodi, na primer, menja gustinu iako je voda
nestisljiva.
10
Sve sile se mogu podeliti u dve kategorije: prave sile koje poticu od uzajamnog sadejstva
izmedju tela i za koje vaze Njutnovi principi, i inercijalne sile koje poticu od ubrzanja
posmatranog sistema i za koje ne vaze Njutnovi principi.
11
Pored gravitacione sile, u zadacima u kojima se kre\'ce kontrolna zapremina, odnosno cvrsta
kontura u okviru koje se nalazi fluid koji tece, treba uzeti i silu usled ubrzanja mase fluida. U
poglavlju Relativno mirovanje fluida, na strani je prikazan slucaj kada fluid miruje u sudu
koji konstantno ubrzava ili u sudu koji se okre\'ce konstantnom ugaonom brzinom.
12
Osa h je isto sto i osa z, ali se ovde naglasava da je iskljucivo vertikala na gore. U nekoj
literaturi se koristi i veliko slovo Z.
13
U nekim knjigama Mehanike fluida se zadrzava konvencija po kojoj su normalni naponi
pozitivni kada zatezu presek. Da bi se uporedjivale jednacine, potrebno je uz clan sa
tangencijalnim naponom promeniti znak.
14
Daniel Bernoulli (1700-1782) holandski matematicar iz poznate matematicke porodice: otac
Johann (1667-1748), stric Jacob (1654-1705), stariji brat Nicolaus II (1695-1726) i mladji brat
Johann II (1710-1790), svi su se bavili uspesno matematikom. Na zalost, unutar porodice
Bernuli je vladala izrazita ljubomora i rivalstvo. Danijel je bio dobar prijatelj sa Ojlerom, sa
kojim je zajedno radio na mehanici vibriraju\'cih tela. Bavio se problemima mirovanja i
kretanja fluida i ulozio je dosta truda u popularizaciju zakona kretanja fluida. Prvi je uveo rec
hidrodinamika 1738. godine, sa znacenjem dinamika fluida.

15

Jednacina je nazvana u cast Danijela Bernulija, mada ju je originalno izveo ili Ojler ili
Lagranz.
16
Suzeni presek se obicno formira nizvodno na oko 1/2 precnika otvora. Na slici 4.12 je suzeni
presek odmaknut da bi se lakse prikazao tok fluida. Kod malih brzina, postoji izrazen uticaj
gravitacije na mlaz fluida, ali i tada postoji suzeni presek nizvodno od otvora u kome se uticaj
gravitacije moze zanemariti.
17
Henri de Pitot (1695 - 1771) francuski matematicar i fizicar. Radio je kao gradjevinski
inzenjer na odvodnjavanju mocvarnog zemljista, konstrukciji mostova, sistema za
navodnjavanje i sistema za odbranu od poplava. 1732 godine je upotrebio efekat zaustavnog
pritiska za merenje brzine u reci Seni tako sto je savio staklenu cev pod 900 i njome u nizu
tacaka u profilu reke merio brzinsku visinu u2/2g.
18
Ludwig Prandtl (1875 - 1953) nemacki inzenjer koga najces\'ce nazivaju i ocem moderne
mehanike fluida, ali koji nikada nije bio priznat kao pravi naucnik. U svojim istrazivanjima,
koriste\'ci vizualizaciju toka, uocio je postojanje sloja oko tela u kojima je gradijent brzine
veliki i definisao je teoriju granicnog sloja, prema kojoj se fluidni tok moze razdvojiti na deo
uz samu cvrstu granicu, gde viskoznost ima dominantnu ulogu i na udaljeniji deo gde se fluid
smatra neviskoznim i idealnim. Takodje, dao je teorijske osnove za proracun sile uzgona na
krila aviona cime je znacajno doprineo razvoju avijacije pocetkom dvadesetg veka. U toku
rada na eksperimentima, doprineo je razvoju i merne opreme, izmedju ostalog i pravljenjem
etalonske, referentne Pito-Prantlove sonde.
19
Julius Weisbach (1806 - 1871), nemacki inzenjer i profesor matematike i geometrije,
mineralogije, rudarstva, geodezije, optike, masinstva, ... Interesantno je da je pre pocetka
svoje profesorske karijere, 1830. godine proveo sest meseci pesace\'ci kroz Madjarsku,
Tiroliju i Bavariju. Hidraulikom se "zarazio" za vreme posete Pariskom sajmu industrije,
1839. godine. Svoje najznacajnije radove, ciji se rezultati i danas koriste, je publikovao bas iz
oblasti hidraulike.
20
Prilikom resavanja zadataka, pravi se cesta greska u obracunu poprecnog preseka A1. Kao
poprecni presek treba uzeti celokupni proticajni presek dubine (H+P), od dna kanala do
povrsine fluida, a ne samo dubinu H!
21
Claude Louis Marie Henri Navier (1785 - 1836)...
22
George Gabriel Stokes (1819 - 1903) ...
23
Jean Le Rond d'Alembert (1717 - 1783) kontraverzni francuski matematicar koji je lako
ulazio u svadju sa svima oko sebe. Dao je izvanredan doprinos primeni matematike u fizici,
posebno u oblasti odrzanja kneticke energije, poboljsanjem Njutnove definicije sile. Bavio se
statikom i dinamikom fluida, primenjuju\'ci integralni pristup umesto Bernulijevog
diferencijalnog, usput tvrde\'ci da je njegov pristup bolji! Radio je na pisanju Enciklopedije sa
Volterom i Didroom, gde je bio zaduzen za matematiku i fizicku astronomiju. Saradjivao je a
i intenzivno svadjao sa Ojlerom.
24
Ve\'c je receno da se koristi Ojlerov pristup analizi strujnog polja, u kome se neustaljenost
vezana za fluidni deli\'c izbegava tako sto se posmatra fiksan nepokretan prostor, u kome je
onda strujanje ustaljeno.
25
Valentin Joseph Boussinesq (1842 - 1929) francuski matematicar i fizicar koji je dao
znacajan doprinos u oblasti hidraulike. Proucavao je talasno kretanje, otpore trenja kao i
fenomen razvoja turbulencije.
26
U ve\'cini knjiga Mehanike fluida se zakon odrzanja energije postavlja za ukupnu energiju
tela, gde se pored unutrasnje energije pojavljuje i potencijalna energija. Kako se ovde radi o
termodinamickom procesu, korektnije je po\'ci od unutrasnje energije. Potencijalna
energija \'ce se pojaviti kasnije, u toku izvodjenja zakona o odrzanju energije, kao posledica
rada zapreminske sile, sile tezine. Na kraju, finalna jednacina \'ce biti ista, ali se prikazanim
postupkom jasno stavlja do znanja kako se doslo do potencijalne energije.

27

U izucavanju stisljivih fluida, gasova, cesto se koristi pojam entalpija. To je zbir interne
energije i pritiska po jedinici mase [h\tilde]=e+p/. Takodje, koristi se i pojam ukupna
entalpija koja obuhvata entalpiju, kineticku i potencijalnu energiju po jedinici mase
[H\tilde]=[h\tilde]+u2/2+gh.
28
Uz dodavanje uslova bezvrtloznosti, Bernulijeva jednacina vazi za sve strujnice, odnosno, za
celo strujno polje.
29
Ukupan rad viskoznih sila je skalar, sa devet sabiraka (jiui)/xj . Isti rezultat se dobija i ako
se zameni redosled indeksa (sto je ovde zgodnije) pa se rad viskoznih sila moze napisati kao
(ijuj)/xi=ijuj/xi+ujij/xi
30
Ovo je u koliziji sa nekim knjigama Mehanike fluida, gde se ovaj clan naziva funkcija
disipacije Ydis i gde se zakljucuje da je on uvek pozitivan. Razlika proizilazi iz usvojenog
pozitivnog smera tangencijalnih napona: ovde je prihva\'cen pozitivan smer onaj koji pritiska
elementarnu zapreminu, kao sto je prikazano slikom 4.9 na strani pageref.
31
Sistem koji se sastoji od cevovoda i pumpe se obicno resava iz dva dela. Kontrolni preseci
se postavljaju od ulaza u cev do ispred pumpe, kao i iza pumpe do izlaza iz cevovoda, dok se
energija koju pumpa dodaje fluidu naknadno uzima u obzir. Mogu\'c je i drugaciji pristup,
kada se u energetsku jednacinu naknadno dodaje ovaj izostavljeni clan, kao sto je to pokazano
na kraju ovog poglavlja, strana pageref
32
Gaspard Gustave de Coriolis (1792 - 1843) francuski profesor mehanike i inzenjerske
matematike, blizak saradnik Kosija (A.L. Cauchy). Bavio se problemima trenja, hidraulike,
rada i ergonomije masina. Uveo je pojam `rad' i `kineticka energija' kao i jedinicu rada
`dynamode'. Pokazao je da se zakoni kretanja mogu koristiti i u rotiraju\'cem referentnom
sistemu ukoliko se uvede dodatna sila kroz Koriolisovo ubrzanje (kasnije je u njegovu cast
tako nazvano). Koriolisova sila se primenjuje i u analizi kretanja vodenih masa na Zemljinoj
povrsini, pa je u njegovu cast 1963-\'ce francuski istrazivacki okeanografski brod nazvan
"Koriolis".
33
Jedna od primena u kojoj se mora voditi racuna o grejanju vode u toku rada sistema, je
ispitna linija za proveru karakteristika pumpi. Te ispitne linije su obicno zatvorenog tipa: voda
kruzi kroz cevi do pumpe, zatim kroz regulacioni zatvarac kojim se unistava enerigja koju
pumpa dodaje vodi i nazad u pumpu. Kod ve\'cih snaga pumpi, energija koju treba prevesti u
toplotu nije zanemarljiva, pa je neophodno obezbediti i aktvno hladjenje vode u sistemu.
34
Potrebno je obratiti paznju na ustaljenu praksu koris\'cenja reci "energija" a da se pri tome
misli na "energiju po jedinici tezine", dimenzije [m]. U tekstu se prava energija pise debljim
uspravnim slovom E a energija po jedinici tezine kurzivom E.
35
Po negde se u literaturi energetska jednacina zove i prosirena Bernulijeva jednacina.
36
Doduse, i zakoni fizike nisu nezavisni! Ako se energetska jednacina napise za jednu
strujnicu (V se menja sa u a = 1) idealnog fluida (nema hT) dobija se Bernulijeva jednacina to pokazuje da je prvi zakon termodinamike opstiji zakon, da je zakon odrzanja kolicine
kretanja izveden iz termodinamickog.
37
U slede\'coj glavi knjige Ustaljeno turbulentno tecenje homogenog fluida kroz cevi,
detaljnije \'ce se obraditi tecenje u cevi. Tu \'ce se gubici energije podeliti na linijske i lokalne,
pa \'ce se videti da ovu pretpostavku treba korigovati.
File translated from TEX by TTH, version 3.31.
On 07 Apr 2003, 09:07.