You are on page 1of 22

Poljoprivredno gazdinstvo

Milan Janjuz

Poslovni plan
Opremanje i proirenje voarskog zasada

Banja Luka, 2014.


godina

UVOD
Osnovne informacije o poljoprivrednom gazdinstvu:
Nosilac Projekta/ Naziv
preduzea
Adresa
Kontakt telefoni, e-mail:
Kontakt osobe
Pravni status
Datum osnivanja
Poreski broj
Vrsta djelatnosti
Naziv projekta
Cilj projekta
Karakteristike prodajnog
trita
Karakteristike nabavnog
trita
Tehnoloko tehnike
osobine projekta
Lokacija biznisa
Broj zaposlenih
Ukupna ulaganja

Poljoprivredno gazdinstvo Milan Janjuz


Bistrica, Jelia
milanjanjuz@yahoo.com, 065/608-484
dipl.ing. poljoprivrede Milan Janjuz - nosilac
poljoprivrednog gazdinstva
Poljoprivredno gazdinstvo - pdv obveznik
xxxx
xxxx
Poljoprivredna djelatnost - voarska proizvodnja
Opremanje i proirenje voarskih zasada
Poveanje prinosa i obima proizvodnje kao i
smanjenje rizika unitavanja plodova usred pojave
grada
Prodajno trite karakterie veliki broj distributera i
trgovinskih lanaca na teritoriji cijele Bosne i
Hercegovine.
Kupovina repromaterijala od poznatog kupca sa
kojim je ostvarena dugogodinja saradnja
Cjelokupna proizvodnja odvijae se po principima
dobre poljoprivredne prakse (GAP)
Optina Gradika
1 stalno zaposlen radnik i 4 uposlena lana
domainstva
206.515 KM

Izvori finansiranja
Vlastita sredstva
Donatorska/Kredina
sredstva
Vrijeme povrata na ukupna
ulaganja
Poslovni prostor/zemljite (u
vlasnitvu ili iznajmljen)
Navesti banke u kojima
preduzee ima otvorene
raune i brojeve tih rauna.

xxxxxxxxx

Iznos traenih sredstava

206.515 KM

5 godina
Zemljite na kojem e se zasaditi novi zasad jabuke
nalazi se u sopstvenom vlasnitvu.
xxxxx

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

Kratak opis namjene utroka sredstava i planiranih rezultata uz


troenje sredstava:
Za potrebe investicionih ulaganja za ovaj poslovni poduhvat izvrie se utroak za
postavljanje protivgradne mree, sistema za navodnjavanje i proirenja voarskog zasada
jabuke za 3 hektara. Planirana investiciona ulaganja izvrie se u periodu od 2 godine. U
prvoj godini izvrie ulaganja u protivgradnu mreu, sistem za navodnjavanje i zasad
jabuke od 1,5 hektar. U drugoj godini namjera nam je da proirimo vonjak za jo 1,5
hektar.
Vano je napomenuti da e se protivgradna mrea i i sistem za navodnjavanje biti
postavljeni kako za nove zasade voa (3 hektara), tako i za postojee (4,5 hektara). Naa
namjera je da prvobitno pokuamo da finansiramo ovaj investicioni plan kroz donatorska
i/ili sopstvena sredstva, a ukoliko to bude potrebno dio finansiranja e se odviti kroz
kreditna sredstva.
Takoe, treba napomenuti da za svaku investiciju, po osnovu pravilnika o podsticajima
poljoprivrednih gazdinstava, oekujemo, kao i do sada, podrku Ministarstva
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srpske. Ova investicija doprinee
ostvarivanju sledeih rezultata:
1. Poveanje prinosa svih vonih vrsta na gazdinstvu uslijed kontinuiranog
navodnjavanja tokom godine;
2. Smanjenje rizika unitavanja plodova uslijed pojave grada;
3. Poveanje obima proizvodnje jabuke kroz proirenje novih zasada

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

1. Osnovni podaci o poljoprivrednom


gazdinstvu
Nae poljoprivredno gazdinstvo svoje poslovanje zapoelo je 1994 godine kada je
posaen prvi zasad jabuke. Kroz sve ove godine, poslovanje se odvijalo kao porodini
biznis i veinu poslova na samom gazdinstvu obavljali su lanovi porodice.
Posveenost poslu, kontinuirana edukacija i primjena savremene tehnologije uzgoja
doveli su do irenja poslovanja i povremenog investicionog ulaganja. Danas, nae
gazdinstvo raspolae sa zasad voa od 4,5 hektara. Pored traktora i prikljuaka koje smo
u toku naeg poslovanja nabavljali, nae gazdinstvo raspolae hladnjaom kapaciteta xxx
koja je doprinijela uvanju i plasiranju naih plodova po povoljnijim cijenama.
Kao nosilac gazdinstva, po zanimanju diplomirani inenjer poljoprivrede, svoje osnovne
studije sam zavrio na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a trenutno sam pri
zavretku Master studija na istoimenom fakultetu. Pored poslova koje sam obavljao na
sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu, veliko znanje sam stekao kroz rad za privatnu
apoteku Ime gdje sam kroz obavljanje razliitih poslova prilikom podizanja i odravanja
vonjaka kao i prodaje gotovih proizvoda stekao ogromno iskustvo. Uska specijalnost mi
je voarstvo na kojoj sam odbranio diplomski rad i na kojem e zasnivati Master tezu.
Redovno posjeujem seminare, sajmove i treninge koji su usko vezani za savremene
trendove u voarskoj proizvodnji.
Kroz kontinuiran rad na terenu, raspoloivim zemljinim kapacitetima, kao i neminovnost
za poveanje prinosa i smanjivanja rizika od nepogoda grada, prepoznali smo ansu za
opremanjem i irenjem voarskih zasada.

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

2. ANALIZA TRITA
2.1. Analiza trita prodaje
Nai proizvodi namjenjeni su svim stanovnicima koji ele da u sklopu svoje ishrane
konzumiraju svjee voe. Svi nai proizvodi plasiraju se kupcima koji su stacionirani na
podruju Bosne i Hercegovine. Budui da raspolaemo hladnjaom, naa prodaja se
odvija u razliitim vremenskim periodima i postoji veliki broj kupaca koji u toku godine
kupuju nau gotove proizvode. Proizvode koje nudimo na tritu su sledei:
Jabuka (Trenutno, jabuka se proizvodi na povrini od 2,5 hektara, a godinji prinos je
50-60 tona po 1 hektaru). U toku dvije godine investiranja, nae povrine pod
jabukom e se poveati za jo 3 hektara.
Kruka (Kruka se proizvodi na povriti od 0,8 hektara, a godinje proizvedemo oko 5
tona)
Breskva i nektarina (Ovo kotiavo voe se proizvodi na povrini od 0,5 hektara, a
godinje proizvedemo 5-6 tona)
Nae geografsko podruje gdje plasiramo svoje voe je iskljuivo prostor Bosne i
Hercegovine odnosno sve svoje proizvode plasiramo na domaem tritu. Naa glavna
ciljna grupa kupaca su veliki broj nakupaca iz gradova Federacije Bosne i Hercegovine koji
kroz druge kanale distribuiraju voe plasira do krajnjeg potroaa.
Sekundarna ciljna grupa nam je Zemljoradnika zadruga Agrofruktuz iz Laktaa koja u
velikoj mjeri otkupljuje nae proizvode, a dio naih proizvoda plasiramo ka nakupcima sa
Gradske pijace Grada Banja Luke. Prikaz nae prodaje moe se vidjeti iz sledee tabele:
R.B.

KUPAC

1.

Nakupci iz Federacije BiH

80

53

2.

Zemljoradnika zadruga Agrofruktuz

60

40

3.

Gradska pijaca

10

Ukupno:
Tabela 1: Prikaz kupaca i obima isporuke proizvoda

KOLIINA
(tone)

150

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

100

2.2. Analiza trita nabavke


Trite nabavke kada je u pitanju voarska proizvodnja veoma je dobro razvijeno. Na
tritu Bosne i Hercegovine svim voarima dostupni su razliiti proizvoai
repromaterijala iz zemlje i inostranstva. Nae gazdinstvo svake godine pribavlja stajnjak,
NPK ubrivo, zatitna sredstva, palete itd.
Najveu saradnju nae gazdinstvo uspostavilo je sa poljoprivrednom apotekom xxxx od
koje svake godine nabavlja kvalitetan repromaterijal za odravanje vonjaka. Za potrebe
novih vonjaka, posebnu panju obratiemo prilikom nabavke sadnog materijala, gdje
emo nastojati da nabavimo kvalitetne sadnice od certifikovanih proizvoaa. Ukoliko se
otvori mogunost, s obzirom na veliko iskustvo u voarskoj proizvodnji, pokuaemo da
sami proizvedemo provjeren sadni materijal i na taj nain utedimo trokove.
Prilikom ugradnje sistema za navodnjavanje i postavljanja protivrgradne mree, takoe
emo nastojati da angaujemo provjerena preduzea, po mogunosti domaa, da nam to
kvalitetnije opreme nove zasade.

2.4. Analiza konkurencije


Konkurencija u voarskoj proizvodnji na podruju cjelokupne Bosne i Hercegovine je
ogromno. Budui da proizvoai iz ovog sektora nisu privreni bilo kakvom partnerstvu,
takav stav je doveo do velikog broja malih proizvoai koji sami sebi sputaju cijenu.
Potkozarski kraj je jedan od najbogatih krajeva kada je u pitanju voarska proizvodnja.
Gotovo da nema domainstva u ruralnim podrujima ovog kraja, a da se ne bavi
voarstvom. Duga tradicija i odlini klimatski uslovi omoguavaju gotovo svakome ko
raspolae sa zemljinim posjedima da podigne i zasnuje vonjak. Svi poljoprivredni
proizvoai su veoma dobro savladali tehnologiju proizvodnje i pored dobrog kvaliteta
raspolau i sa zavidnim prinosima.
Prednosti proizvodnje se ne odraavaju i na prodaju. Budui da je obim proizvodnje
svakog proizvoaa pojedinano nizak, voari i dalje nisu spremni na udruivanja i
omoguavanje lake prodaje. Takvu situaciju koriste veliki broj nakupaca i hladnjaara koji
otkupljuju vone vrste po veoma niskim cijenama.
Dakle, konkurencija je izuzetno velika, ali na kvalitet, strunost i poznavanje razliitih
kanala prodaje omoguavaju na prednost u odnosu na ostale. Takoe, neprestano
edukacija i ulaganje (kao to je ovo npr.) u proizvodnju omoguavaju nam stabilnu trinu
poziciju u odnosu na druge.

2.5. Inovativnost
Budui da pokuamo konstantno da odravamo nae poslovanje i pri tome svake godine
investiramo u osavremenjivanje i irenje poslovanja, uvijek nastojimo da budemo
inovativni. Sve poslovne odluke donosimo sa ciljem pronalaska novih trita i poveanja
prihoda.

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

S toga, za realizaciju ovog poslovnog poduhvata nastojimo da uvedemo savremeni nain


navodnjavanja i da pri tome poveamo nae prinose i ostvarimo veu dobit. Takoe,
elimo da smanjimo rizik od mogueg unitavanja plodova, pa smo se odluili za
investiranje u protivgradnu mreu. Cjelokupno opremanje ima za cilj da stvori novi,
savremeno opremljeni vonjak koji e davati vee prinose i koji e donositi veu dobit.

3. MARKETING PLAN
3.1. Proizvod
Voarski proizvodi koji e se ponuditi na ciljno trite su jabuka, kruka, kajsija i breskva.
Nai proizvodi se uzgajaju po principima dobre poljoprivredne prakse (GAP). Primjena
savremenih metoda proizvodnje omoguuje da se stvara veliki broj plodova I klase to
nam omoguuje da tritu ponudimo kvalitetne proizvode po viim cijenama. Razvijeni
lanac kupaca putem kojih plasiramo nae proizvode, tokom dugogodinjeg partnerstva,
navikao je da kvalitetan plod sa naih zasada pa smo zbog toga postali prepoznatljivi i
poeljni za saradnju. Zbog svega toga, proizvodi sa novih zasada jabuke (3 hektara) nee
imati potekoa da pronau trite i da se plasiraju po povoljnim uslovima prodaje.

3.2. Distribucija
Svi nai proizvodi plasiraju su velikom broju nakupaca iz Federacije Bosne i Hercegovine,
Zemljoradnikoj zadruzi Agrofruktuz i nakupcima na gradskoj pijaci u Banjoj Luci.
Distribucija sa svim kupcima odvija se direktno na naem gazdinstvo tako to kupci
dolaze u nau hladnjau i preuzimaju odgovarajue koliine proizvoda. Dalja distribucija
naih proizvoda kree se od nakupaca pa sve do krajnjeg korisnika odnosno potroaa.

3.3. Cijena
Cijena, kao i kod svih proizvoda, a pogotovo voarskih, predstavlja veoma osjetljivo i
ozbiljno pitanje od koje umnogome zavisi uspjenost poslovanja. Svoj napredak po ovom
pitanju smo ostvarili tako to smo u prethodnoj godini nabavili i instalirali hladnjaa, koja
nam omoguuje sigurno uvanje naih proizvode i plasiranje po povoljnijim cijenama. I
ove godine nastavljamo da kroz itavu godinu pregovaramo o to veoj cijeni. Trenutna
cijena jabuke u ovom trenutku iznosi 0,50 KM/kg.

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

3.4. Promocija
Budui da smo poljoprivredno gazdinstvo i da imamo razvijenu mreu kupaca i da nismo
u direktnom kontaktu sa krajnjim potroaima nemamo izdvajanja za promociju. Naa
nastojanja su da kroz to kvalitetniji proizvod stvorimo to bolji imid i da na taj nain
postanemo stabilno pozicionirani i prepoznatljivi na tritu.

4. TEHNIKO - TEHNOLOKI ASPEKTI


4.1. Tehnologija proizvodnje
Savremeni uzgoj u voarstvu zahtjeva mnogo znanja kako bi se to pravilnije izvrile
tehnike gajenja u razliitim vremenskim periodima u toku godine. Nae poljoprivredno
gazdinstvo proizvodi jabuke, kruke, nektarine i breskve i svaka od ovih vonih vrsta
zahtjeva drugaiji tretman prilikom gajenja. Pored navedenog, svako voe se gaji u
nekoliko vrsta sorti, a opis svih sorti prikazan je u nastavku teksta.

Jabuka
Greni smit je australiska sorta koja je nastala od sjemena divlje francuske
jabuke. Prilino je produktivna plantana sorta i sazrijeva sredinom oktobra
mjeseca. Plodovi su veoma krupni, okruglastog oblika, temeljno tamno
zelene boje, koja dozrijevanjem postaje svijetlij, vrlo sonog mesa,
kiselkastog okusa i blage arome.
Zlatni delies sazrijeva krajem septembra, poetkom oktobra i na poetku
formira veoma bujna stabla, a po plodonoenju bujnost opada. Dobri
opraivai su im ajdared i gloster. Plod je srednje krupan, aromatian i
sladak. Obimno i redovno raa, a plodovi se mogu dugo uvati.
Donagold je amerika sorta koja je nastala ukrtanjem zlatnog deliisa i
donatana. Donagold je visoko produktivna sorta koja dozrijeva sredinom
septembra, ima veoma okrugle plodove okruglasto kupastog oblika.
ukasto zelenkaste je boje, neznatno ili potpuno prikriveni crvenilom,
sonog mesa, kiselkastog okusa. Vrlo bujnog rasta i triploidna je.

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

Ajdared potie iz SAD. Nastala je 1935 god. ukrtanjem sorti Jonatana i


Wagnera, a u proizvodnju uvedena 1942 god. Dobre je skladine
sposobnosti. U hladnjaama se uva do jula meseca. Karakteristike ploda:
plod je krupan do vrlo krupan, okruglasto-kolaastog oblika. Plodovi ubrani u
pravom trenutku odlino se uvaju, ostaju soni i harmoninog
slatkonakiselog ukusa. Odlino podnose manipulaciju i transport.

Kruka
Viljamovka je najrasprostranjenija sorta kruka i potie iz Engleske.
Dozrijeva u drugoj polovini avgusta i ima krupne plodove , vrhonskog
kvaliteta, prikladne stonu upotrebu, ali i za preradu i proizvodnju vrhunske
rakije. Plodovi su uto zelene boje , a u toku dozrijevanja prelazi u zlatno
utu. Diploidna je i dobar je opraiva. Od ostalih sorti kruke jo su
zastupljene: santa marija, butira, abate fetel.

Nektarine i breskve
Caldezi ima veoma jaku bujnost , a plod je srednje bujan i okruglastog ovalnog je oblika. Takoe, plod je uto-zelene boje, a do 90 % jer prekriven
crvenom bojom. Od ostalih sorti jo su zastupljene red star, spring red,
gold, max 7.

4.2. Kapacitet proizvodnje


Proizvodnja voarskih proizvoda na naim viegodinjim zasadima odvija se na povrini
od 4,5 hektara. Vone vrste koje proizvodimo su jabuka, kruka, nektarina i breskva, a
struktura uzgoja voa moe se vidjeti iz sledee tabele:

Vona vrsta

Jabuka
Kruka
Nektarina i breskva
Aronija (novi zasad)
Ukupno

Povri
na
(hekta
r)
2,5
0,8
0,5
0,3
4,1

Tabela 2: Trenutne povrine gazdinstva

Kapacitet proizvodnje odnosno ukupan obim proizvodnje koje ostvarujemo


godinje, moe se vidjeti iz sledee tabele:
Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

Vona vrsta
Jabuka
Kruka
Nektarina i breskva
Aronija (novi zasad)
Ukupno

Ukupa
n
prinos
137,
5
5
5
0
145,
5

Tabela 3: Trenutni obim proizvodnje gazdinstva


Naa namjera je da u narednom periodu, kroz nova investiciona ulaganja koja su
precizirana u ovom planu, uloimo sredstva u proirenje naeg zasada jabuke. Prema
tome, na zasad ove godine, proiriemo za 1,5 hektar, a idue godine za jo toliko.
Ukupna povrina koju oekujemo pod ovom vonom vrstom je 5,5 hektara.

4.3. Potrebna oprema


Savremeno voarstvo zahtjeva konstanta investiranja u opremanja. Kako bi zadrali
tritu poziciju i pri tome proirili svoje poslovanje i ostvarili veu dobit, neophodna su
nam ulaganja u opremanje. Za potrebe ovog poslovnog poduhvata, namjeravamo da
pribavimo protivgradnu mreu i instaliramo savremeni sistem za navodnjavanje.
Protivgradnu mreu, postaviemo na postojei i novozasaeni vonjak, a sistem za
navodnjavanje uveemo na povrinama gdje ve nije postavljen. Za potrebe utovara i
istovara naih proizvode u hladnjai, planiramo nabavku viljukara koji e nam omoguiti
lake odvijanje ovih procesa.
r.b.

Potrebna oprema

1.

Protivgradna mrea

2.

Sistem za navodnjavanje

3.

Viljukar

Iznos
(KM)
142.500
32.700
5.000

Tabela 4: Potrebna oprema

4.3. Potreban materijal

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

Za potrebe podizanja novog vonjaka planiramo da nabavimo kvalitetan materijal koji e


moi da odgovori zahtjevima savremenog vonjaka. Za potrebe podizanja vonjaka
jabuke od 3 hektara (1,5+1,5) i odravanje postojeeg nabavie se sledei materijal:
stajnjak, NPK ubrivo, sadnice, razliita zatitna sredstva itd.

4.4. Potrebna radna snaga


Radna snaga predstavlja veoma bitan segment cjelokupnog poslovanja u voarskoj
proizvodnji. Potreba za radnom snagom veoma je prisutna naroito u doba berba kada je
neophodno pronai veliki broj ljudi koji e pravilno da izvre berbu i klasiranje plodova.
Kao i u drugim poslovima koje obavljamo, za period berbe pokuavamo da na vrijeme
obezbjedimo kvalitetnu radnu snagu, koju emo poduiti i koja e zajedno sa lanovima
porodice da izvre pravilnu berbu i sortiranje ubranih plodova. Za potrebe berbe do sada
je bilo angaovano 15-20 radnika, a kada novi vonjaci budu dozrijevali ovaj broj e biti
vei.
Generalni utisak je da je gotovo svim proizvoaima voa veoma teko pronai radnu
snagu za poslove berbe. Nae gazdinstvo ve dugi niz godina ima grupu ljudi koja gotovo
svaku sezonu, zajedno sa lanovima naeg domainstva, obavlja poslove berbe plodova.

5. ANALIZA IVOTNE SREDINE


Naa proizvodnja se zasniva po principima dobre
poljoprivredne prakse (GAP) koju redovno
primjenjujemo na naim gazdinstvima. Dobra
poljoprivredna praksa podrazumeva primenu
znanja u korienju prirodnih resursa na odrivim
principima kako bi se proizvela sigurna,
zdravstveno-bezbedna
hrana
i
drugi
poljoprivredni proizvodi, na human nain i uz
obezbeenje ekonomske isplativosti i drutvene
stabilnosti.
Dobra poljoprivredna praksa se bazira na kontroli
kritinih taaka (H.A.C.C.P.) i kvaliteta proizvoda datih u okviru regulative Svetske
zdravstvene organizacije Codex Alimentarius. Inicijativa dobre poljoprivredne prakse
Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) obezbeuje mehanizam za primenu
konkretnih aktivnosti kojima se omoguava odriva poljoprivreda i ruralni razvoj.

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

Dakle, pored ekonomskih ciljeva koji su nam svakako prevashodni, primjenom osnovnih
principa dobre poljoprivredne prakse nastojimo da se bavimo odrivom poljoprivredom
koja e ispunjavati i ekoloke ciljeve koji imaju drutveno koristi znaaj.

6. ORGANIZACIONA STRUKTURA
Nae poljoprivredno gazdinstvo predstavlja porodini biznis koji ima veliku tradiciju
bavljenja voarskom proizvodnjom. U toku dugogodinjeg poslovanja gotovo sve poslove
obavljali su lanovi domainstva dok se u periodu berbe i zasnivanja novih zasada
angaovala potrebna radna snaga.
Poljoprivredni inenjer, Milan Janjuz, je nosilac gazdinstva i on obavlja poslove
upravljanja, praenja proizvodnje ali i poslove u samom vonjaku.
Pored nosioca gazdinstva, jo 4 lana porodice kako konstanto tako i povremeno obavlja
razliite poslove u vonjaku.
Budui da smo PDV obveznik, nae gazdinstvo angauju knjigovou koja redovno vodi
administrativno-finansijske poslove.
U toku godine, angauje se sezonski radnici koji najvei dio poslova obavlja u periodu
berbe. Ukupan broj radnika koji se angauje u toku godine je 15-20.

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

7. TERMINSKI PLAN
Investiciona ulaganja za irenje i opremanje naih vonjaka obavljae se u periodu od
dvije godine. Budui na vanost vremena koji se tiu obavljanja poslova u poljoprivredi,
naa terminski plan e maksimalno potovati agro-tehnike rokove, pogotovo kada se to
odnosi na sadnju novih stabala voa. Terminski plan za obe godine ulaganja prikazan je u
dole navedenim tabelama.

AKTIVNOST

Ja
n

Feb Mar
Uvoenje sistema za
navodnjavanje
Postavljanje protivgradne
mree
Podizanje novog vonjaka (1,5
hektar)
Tabela 5: Terminski plan za prvu godinu ulaganja

Ap
r

Prva godina ulaganja


Ju Av
Se
Maj Jun l
g
p

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

Ok
t

Nov

De
c

AKTIVNOST

Ja
n

Feb

Mar

Ap
r

Druga godina ulaganja


Ju Av
Se
Maj Jun l
g
p

Ok
t

Nov

Kupovina viljukara
Podizanje novog vonjaka (1,5
hektar)
Tabela 6: Terminski plan za drugu godinu ulaganja

8. FINANSIJSKI PLAN
8.1. Investiciona ulaganja
Prema ovom poslovnom planu predviena su finansijska ulaganja u iznosu od 206.515
KM. Ukupan iznos sopstvenih/pozajmljenih/donatorskih sredstava koji e se investirati za
ovaj poslovni poduhvat iznosi 113.919 KM, dok na osnovu podsticaja Ministarstva
poljoprivrede,vodoprivrede i umarstva Republike Srpske ostvarie se ulaganja u iznosu
od 92.596 KM. Finansijska konstrukcija investicionog ulaganja prikazana je kroz nekoliko
stavki:
1.1. Protivgradna mrea. Protivgradna mrea za ovaj poslovni poduhvat nabaviti e se
i postaviti kako na novo zasnovani zasad tako i za postojei. Stoga, protivgradna mrea
postavie se na povrini od 7,5 ha, s tim da
e se u prvoj godini investiranja, mrea postaviti na 6 ha, a u drugoj godini na 1,5 ha. Za
ove poslove angaovae se preduzee koje je usko specijalizovano za ove poslove i
prema buduoj poslovnoj saradnji, angaovano preduzee e biti zadueno sa

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

De
c

dopremanje opreme za protivgradnu mreu (mrea, spojnice, ica, sajla, stubovi, anker
itd) kao i postavljanje iste. Srednja trita cijena postavljanja protivgradne mree iznosi
19.000 KM za 1 ha. Budui da smo predvideli protivgradnu mreu za 7,5 ha, iznos za ovu
investicionu stavku iznosi 142.500 KM. Prema lanu 40, pravilnika o podsticajima
Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srpske, ukupan iznos koji
e se ostvariti za protivgradnu mreu iznosi ukupno 45 % od ukupnog ulaganja (30 % za
protivgradnu mreu, 10 kao komercijalno gazdinstvo i 5 % kao proizvoa sa VSS
spremom iz oblasti poljoprivrede), tj, ostvarie se 45.600 KM.
1.2. Sistem za navodnjavanje. Trenutne povrine koje se navodnjavaju za naem
zasadu iznose 1,8 ha i to su zasadi kajsije, breskve i aronije. Namjera nam je da kroz ovaj
poslovni poduhvat postavimo sistem za navodnjavanje na ostalim postojeim zasadima,
kao i na buduim zasadima. Za potrebe postavljanja sistema za navodnjavanje
neophodno je izdvojiti 32.700 KM. Prema pravilniku o podsticajima Ministarstva
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srpske, na osnovu lana 40 za
izgradnju sistema za navodnjavanje na ovu investiciju, ostvarie se naknada u iznosu od
18.092,5 KM.
1.3. Viljukar Budui da raspolaemo sa hladnjaom xxx kapaciteta, za potrebe poslova
skladitenja (utovara, istovara) u drugoj godini investicionog ulaganja, planiramo da
nabavimo viljukar i za ovu investiciju neophodno je izdvojiti ukupno 4.000 KM.
1.4. Investiciona ulaganja za podizanje novog vonjaka od 3 hektara. Postojea
4,5 hektara vonjaka planiramo proiriti novom plantaom jabuke od 3 hektara. Prema
dinamici realizacije plana investiranja, u prvoj godini podignue se zasad od 1,5 ha, a u
drugoj godini isto toliko. Ukupna ulaganja za novi vonjak jabuke od 3 hektara iznose
26.315 KM. Na osnovu pravilnika o podsticajima, lan 29, (regresirano dizel-gorivo), lan
40 (podizanje viegodinjeg zasada) ostvariemo podsticaje u iznosu od 10,378,5 KM.
Prikaz investicionih ulaganja moe se vidjeti iz dole navedene tabeli:

R.b.

INVESTICIONE POTREBE

Iznos
(KM)

Sopstven
a
sredstva

Republiko
ministarst
vo

142500

78375

64125

1.

Protivgradna mrea

2.

32700

14607,5

18092,5

2.1.

Sistem za navodnjavanje
(1.2.1.+1.2.2.+1.2.3.+1.2.4.)
Usluge kupanja bazena

15000

6750

8250

2.2.

Cijevi

15000

6750

8250

2.3.

Pumpa gorivo

700

245

455

2.4.

Pumpa struja

1750

612,5

1137,5

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

2.5.

Usluge korienja maine

100

100

2.6.

Trokovi angaovanja radnika

150

150

5000

5000

3.

Viljukar

4.

Investiciona ulaganja za podizanje novog


vonjaka od 3 hektara

26315

15936,5

10378,5

4.1.

Sadnice (7000 kom)

17500

9625

7875

4.2.

Gorivo za obradu zemljita (na 3 ha)

858

686,4

171,6

4.3.

Stajnjak

2700

2700

4.4.

Stubovi (350 komada x 9 KM)

3150

1732,5

1417,5

4.5.

ica za zatezanje (1600 metara x )

240

132

108

4.6.

Mrea za ogradu (32 bunta x 56 KM)

1792

985,6

806,4

4.7.

paneri (50 komada)

75

75

206515

113919

92596

Ukupno (1+2+3+4)
Tabela 7: Prikaz investiciona ulaganja

8.2. Prikaz trenutnog poslovanja


Prikaz trenutnog poslovanja Poljoprivrednog gazdinstva prikazan je za period od 1 godine
kroz sledee tabele:
1. Prikaz ostvarenih prihoda za 1 godinu
2. Prikaz ostvarenih premija za 1 godinu
3. Prikaz ukupnih prihoda
4. Prikaz ukupnih trokova za 1 godinu
5. Prikaz finansijskog rezultata

Red
ni
broj
A.
B.
C.

Vrsta prihoda
Jabuka
Kruka
Breskva/kajsija

Povrin
a (ha)
2.5
0.8
0.5

Koliina
(tona)

Cijena
(KM/ha)

45
450
5
800
5
100
D. Ukupan prihod

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

Vrijednost
proizvodnje
(KM)
50625
3200
250
54075

Tabela 8: Prikaz ostvarenih prihoda za 1 godinu

Red
ni
broj
A.
B.
C.
D.

Vrsta prihoda
Premija-jabuku
Premija-Kruka
Premija-breskva/kajsija
Regresirano gorivo

Povrin
a (ha)

Koliina
(tona)

2.5
0.8
0.5
4.5

Cijena
(KM/ha)

45
20
5
20
5
20
80
0.6
D. Ukupno premije

Vrijednost
proizvodnje
(KM)
2250
80
50
216
2596

Tabela 9: Prikaz ostvarenih premija za 1 godinu

R.B.
A.
B.

Vrsta prihoda
Prihodi od prodaje voarskih proizvoda
Prihodi od ostvarenih primija

Iznos (KM)
54075
2596

C. Ukupni prihodi (A-B)

56671

Tabela 10: Prikaz ukupnih prihoda

Red
ni
broj
1.
2.
3.
4
5
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

Opis troka

Povrin
a (ha)

ubrivo NPK
4.5
Zatitna sredstva
4.5
Gorivo
4.5
Rezidba
4.5
Berba
4.5
A. Direktni trokovi proizvodnje voa
Trokovi el.energije hladnjae
Odravanje maina
Box palete
B. Indirektni trokovi proizvodnje voa
Plata 1 radnika
Kredit
Ostali trokovi
Amortizacija

Troak
KM/ha

Ukupan
troak (KM)

300
2150
286
650
2200

1350
9675
1287
654.5
9900
22866.5
3000
1000
1200
5200
7200
15000
2000
2000
54266.5

C. Ukupni trokovi
Tabela 11: Prikaz ukupnih trokova za 1 godinu

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

R.B.

Pozicija

A.
B.

Ukupni prihodi
Ukupni trokovi

Iznos
(KM)

Ukupna dobit (A-B)

56671
54266.5
2404.5

Tabele 12: Prikaz finansijskog rezultata

8.3. Bilans uspjeha


Planirane stavke bilansa
uspjeha

Godina
2014

2015

2016

2017

2018

2019

Prihodi od prodaje voarskih


proizvoda

65325

65325

70950

82200

119440

149700

Prihodi od ostvarenih premija

3096

3168

3490

3990

5490

6990

68421

6849
3

74440

86190

12493
0

15669
0

22866.5

26972

31077.5

34377.
5

37677.
5

37677.
6

5200

5200

5200

5200

5200

5200

Prihodi

Ukupni prihodi

Rashodi
Direktni trokovi proizvodnje
Indirektni trokovi

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

Bruto plate

7200

7200

7200

7200

14400

14400

15000

15000

15000

15000

15000

15000

Amortizacija

2000

2000

2000

2000

2000

2000

Ostali trokovi

2000

2000

2000

2000

2000

2000

Ukupni rashodi

54266.
5

5837
2

62477.
5

65777.
5

76277.
5

76277.
6

Bruto dobit

14154.
5

1012
1

11962.
5

20412.
5

48652.
5

80412.
4

25000

25000

25000

25000

25000

25000

10845.
5

1487
9

13037.
5

4587.5

23652.
5

55412.
4

Finansijski trokovi - kamate


na postojei kredit

Kamate na kredit u sluaju


investiranja pozajmljenim
sredstvima
Neto dobit

8.4. Gotovinski tok novca


Godina trajanja

Prilivi

Prihodi od prodaje voarskih proizvoda


Prihodi od ostvarenih premija
Kreditni/donatorski prilivi
Prilivi od strane Ministarstva na ime
investicije
A. UKUPNI PRILIVI

2014

2015

2016

2017

2018

2019

65325

65325

70950

82200

11944
0

14970
0

3096

3168

3490

3990

5490

6990

113919

92596

27695
0

70508

76456

8820
7

1269
48

1587
09

188950

8750

4407.5

4407.5

Odlivi
Ulaganje u osnovna sredstva
Ulaganje u obrtna sredstva

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

Direktni trokovi proizvodnje


Indirektni trokovi
Bruto plate
Finansijski trokovi - kamate na
postojei kredit
Amortizacija
Ostali trokovi
B. UKUPNI IZDACI
C. BRUTO PRIMICI (A-B)
D. KREDITI U SLUAJU FINANSIRANJE IZ
KREDITA
F. KUMALATIVNI (C-D)

22866,
5

26972

31077.
5

34377
,5

37677
,5

37677
,6

5200

5200

5200

5200

5200

5200

7200

7200

7200

7200

14400

14400

15000

15000

15000

15000

15000

15000

2000

2000

2000

2000

2000

2000

2000

2000

2000

2000

2000

2000

22475
7.5

71529
.5
1021.
5

62477
.5

3140
0

3860
0

3860
0

13978
.5

5680
7

8834
8

1201
09

25000

25000

25000

25000

25000

25000

27192
.5

26021
.5

11021
.5

3180
7

6334
8

9510
9

52192
.5

8.5. Bilans stanja


Obrtna sredstva
-

Kratkorone obaveze

Gotovi
proizvodi...................140.000
KM
iro
raun...............................10.000
KM

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

Osnovna sredstva

Dugorone
obaveze

Zemljite........................300.0
00 KM
-

Kredit
(hladnjaa).................97.700 KM

Graevinski objekti
Hladnjaa
objekat................100.000 KM

Bioloka
sredstva
sredstva kulture
- Viegodinji
zasadi................675.000
-

Oprema
- Traktor.....................................
6.000 KM
- Freza.........................................1
.500 KM
- Atomizer...................................3
.000 KM

Ukupno AKTIVA
1.341.200

Vlasniki
kapital.......................1.243.500
-

Ukupno PASIVA
1.341.200

Prilozi
-

Fotografije

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada

Poslovni plan - Opremanje i proirenje voarskog zasada