Oftalmološki pojmovi

A
Aberacija
Aberacija predstavlja svako odstupanje od savršene slike u ljudskom oku. Optičke
aberacije nižeg stepena su miopija i hipermetropija, kao i astigmatizam. Najčešće
aberacije višeg stepena su koma, sferna aberacija i defokus koje čine blizu 20% optičkih
grešaka u prosečnoj ljudskoj populaciji.
Ablacija retine
Ablacija retine je patološki proces kada dolazi do odignuća (odlubljivanja) slojeva retine
od njenog pigmentog epitela. Češća je kod srednje i visoke kratkovidosti. Posebnu pažnju
treba obratiti u slučaju nagle pojave bljeskova, većeg broja mušica i zamućenja dela
očnog
polja,
kada
se
hitno
treba
javiti
oftalmologu.
Ukoliko se ne leči ablacije retine može dovesti do potpunog slepila.
Adaptacija
1. Adaptacija na svetlo ili tamu je vreme adaptacije (prilagodjavanja) oka pri
prelasku iz slabo u jako osvetljen prostor i obrnuto, za koje slabije vidimo.
2. Adaptacija na kontaktna sočiva je vreme potrebno da se rožnjača privikne na
kontaktna sočiva koja se stavljaju prvi put ili nakon duže pauze.
Adaptometrija
Adaptometrija predstavlja merenje sposobnosti adaptacije oka na tamu.
Za merenje se najčešće koristi Goldmann-Weekersov adaptometar u tamnoj prostoriji.
Adicija
Adicija je dodatna korekcija dioptrije za blizinu kod staračke dalekovidnosti (prezbiopije).
Afakija
Nedostatak očnog sočiva se zove afakija (grčki: a – bez i phakos – sočiva). Sočivo se
najčešće uklanja zbog zamućenosti (katarakte), luksacije ili urodjenih nedostataka.
Akomodacija
Akomodacija oka je proces kojim sočivo menja svoju dioptrijsku jačinu, u cilju stvaranja
oštre slike na makuli. Usled kontrakcija cilijarnog mišića, koji opušta ili zateže zonule
sočiva u oku, dolazi do promene zakrivljenosti sočiva.
Amauroza (amaurosis – potpuno slepilo)
Amauroza je termin koji označava da oko nema nikakvu reakciju na svetlost. Zenica je u
stvari raširena ali se ne skuplja kad uperimo svetlo u oko.
Ambliopija (Slabovidost)
Ambliopija (lat. amblyopia) ili slabovidost je funkcionalni poremećaj jednog ili ređe oba
oka koji se ne može ispraviti naočarima ili kontaktnim sočivima. Najbolji uspeh u lečenju
ambliopije postiže se fotostimulacijom i kompjuterskim vežbama, u životnoj dobi deteta
do 4. godine. S obzirom da slabovidnost jednog oka često ostane neotkrivena, izuzetno su
važni oftalmološki pregledi dece.
Amebni keratitis (Acanthamoeba keratitis)
Amebni keratitis (Acanthamoeba keratitis) je retka, ali ozbiljna upalna bolest rožnjače
oka koja može dovesti do slepila a najviše zahvata osobe koje nose sočiva. Kako se

bez tačke) je refraktivna anomalija koja je uslovljena nepravilnom (nejednakom) zakrivljenošću rožnjače tako da je prelomna moć rožnjače različita u raznim meridijanima. kontaktnim sočivima. peckanje očiju kao i stiskanje očnih kapaka. Amslerova rešetka Amslerova rešetka je šema sa kvadratićima za testiranje na senilnu degeneraciju makule. Testirajte Vaš vid metodom Amslerove rešetke Anatomija oka Astigmatizam Astigmatizam (lat. dalekovidnost i astigmatizam. svetlosni zraci ne fokusiraju se u obliku tačke nego u obliku dve crtice koje zovemo fokale. Ametropije oka su kratkovidnost. Astigmatično oko ne vidi podjednako jasno vodoravnu i vertikalnu liniju. astigmatismus. Zapažanje nepravilnosti oblika kvadratića ili zamućenje u centralnom delu je alarm za posetu oftalmologu. zbog čega su posmatrani predmeti deformisani. i obično su vertikalne jedna na drugu. Može se ispraviti naočarima.Kao posledica toga. Astenopija (Asthenopia) Astenopija je zamor i peckanje očiju Avastin Avastin je brend naziv za Bevacizumab. zamor. lek koji se aplikuje u oko kako bi se usporio gubitak vida kod ljudi koji imaju vlažnu formu senilne degeneracije makule (AMD) B Bifokalna sočiva .dolaskom vrućih letnjih dana većina nas prepušta užicima kupanja i plivanja. glavobolja. Ametropija Ametropija je odstupanje od normalne refrakcije oka usled čega na mrežnjači nastaje nejasna slika posmatranih predmeta. treba znati da su kupači sa sočivima najrizičnija grupa za dobijanje ove infekcije. Znaci astigmatizma su zamagljen vid. ili refraktivnom hirurgijom.

Blefaritis Blefaritis (Blephаritis) je upаlа (otok) kаpаkа.Bifokalna sočiva imaju dva fokusa. Služi za zaštitu unutrašnjosti oka od raznih negativnih mehaničkih uticaja. Prednost im je što nisu neophodna dva para naočara (za daljinu i blizinu). Beonjača Beonjača (lat. Botulinum toksin (Botox) Botulinum toksin poznat je pod fabričkim nazivima Botox ili Dysport. Najčešće se istovremeno operišu blefarohalaze oba oka. crvenilo i bolove ili peckanje okа. koja se naziva stereoskopski (trodimenzionalni. prostorni) vid uključuje i osećaj dubine. svrаb. C Celulitis (orbitalni) Orbitalni celulitis je akutna upala sadržaja orbite (očne duplje). Danas se uspešno rešava blefaroplastikom. Najčešće nastaje kod starijih osoba zbog popuštanja struktura očnih kapaka pri čemu dolazi do stvaranja nabora kože (dermatohalaza) i delimične hernijacije masnog tkiva iz orbite. sclera) je bela fibrozni omotač oka. Zajedno s rožnjačom čini spoljašnji omotač oka. U drugoj mozak stapa slike oba oka u jednu. Sastoji se od kolagena i elastičnih niti. Koriste se najčešće za korekciju daljine i blizine. kao i slabije izoštreni predmeti na srednjoj udaljenosti. Blefaroptoza (Blepharoptosis – Ptosis) Blefaroptoza ili ptoza kapka je očni kapak prekriva više rožnjače nego je normalno. odnosno kada je otvor između kapaka uži. Blefarohalaza Blefarohalaza je pojava kožnih nabora očnih kapaka. ali i u lečenju teških očnih bolesti poput blefarospazma (spazam kapaka) i određenih manifestacija distiroidne orbitopatije. Blepharoplasty) je operativni zahvat na očnim kapcima u svrhu korekcije njihovog izgleda. Danas su sve više u upotrebi multifokalna sočiva. Normalno gornji kapak prekriva rožnjaču za 12 mm.Danas se koristi u kozmetičkim tretmanima bora lica. kada se gornji i donji kаpci oblože mаsnim česticamа i bаkterijаma u blizini bаze trepаvicа. Nedostaci su nagli i vidljivi prelaz sa daljine na blizinu. Blefаritis izаzivа iritаciju. U prvoj fazi postoji samo istovremeno zapažanje slika iz oba oka. Treća faza. Zahvat je bezbolan i izvodi se u lokalnoj anesteziji. Ukoliko se lečenje ne započne odmah. Blokira oslobađanje acetilkolina na spoju nerva i mišića čime je onemogućena akcija mišića u vremenskom periodu od najmanje 3 meseca. Blefaroplastika Blefaroplastika (eng. Poremećaji poput ambliopije i strabizma mogu sprečiti razvoj sve tri faze binokularnog vida. Centralni vid Vidi pod: vidna oštrina Cross Linking . mogu se razviti teške komplikacije pa i smrtni ishod. Binokularni vid Razvoj binokularnog vida odvija se u tri faze.

Hiperopno oko obično je nešto manje od emetropnog. Uz pomoć riboflavina i ultraljubičastog zračenja dolazi do kovalentnog povezivanja kolagenih vlakana oslabljene rožnjače. Unutrašnji čmičak leči se na isti način. Zbog toga su. lečenje se sprovodi toplim zavojima (10-20 minuta 4x dnevno) uz antibiotske kapi. plus sočivima. Degeneracija makule (DM) Degeneracija makule (žute mrlje) javlja se u više oblika. konveksno . D Dalekovidost (Hypermetropia. ili kod visoke kratkovidosti. uz regulaciju šećera. Makula strada i u nekim sistemskim ili infektivnim oboljenjima. u sumrak i noću. Kod spoljašnjeg čmička vidimo upaljeni čvorić sa žućkastim vrhom okruženim bolnim crvenim otokom. Dijabetička retinopatija Dijabetička retinopatija je oštećenje retine koje nastaje kao posledica komplikacija dijabetesa. Refrakciona jačina je nedovoljna da bi se predmeti. Obrnuto je proporcionalna žižnoj daljini (Dpt=1/ žižna daljina u metrima). Otok može zahvatiti i ceo kapak! Ukoliko se pregledom utvrdi spoljašnji čmičak. Štapići se aktiviraju kod slabijeg svetla. Čunjići Vidi: FotoreceptoriU mrežnjači oka se nalaze posebni fotoosetljivi receptori (štapići i čunjići) koji nadražaj fotona pretvaraju u električne impulse i šalju ih u mozak. Tako npr. Č Čmičak (Hordeolum) Čmičak (Hordeolum) je gnojna upala lojnih i znojnih žlezda (spoljašnji čmičak) ili Meibomovih žlezda (unutrašnji čmičak) smeštenih na rubu i unutrašnjosti kapaka. Ispravlja se konveksnim ili tzv. Hyperopia) Naziva se još i hipermetropija ili hiperopija. kod dalekovidosti se paralelni zraci svetlosti koji ulaze u oko prelamaju iza retine. ali je najčešća forma vezana za populaciju koja stari i nosi naziv senilna degeneracija makule – Age Related Macular Deseases (ARMD). i omogućavaju crnobeli vid dok čunjići omogućavaju vid danju i opažanje boja. U slučaju uznapredovalih promena oftalmolog može indikovati operativni zahvat. dok kod unutrašnjeg preovladava lokalizovana upala kapaka. mogli jasno razaznati. neophodni redovni pregledi kod oftalmologa. ali ukoliko pređe u hronični oblik (halacion) neophodno je ukloniti čauru manjim operativnim zahvatom u lokalnoj anesteziji. Neprepoznata i nelečena dijabetička retinopatija može dovesti do slepila. laserska fotokoagulacija).Cross linking je nova metoda lečenja keratokonusa. Dijagnoza dijabetičke retinopatije postavlja se pregledom očnog dna. Ređe forme viđaju se u urođenim degenerativnim progresivnim oboljenjima (juvenilna makularna degeneracija). Dioptrija Dioptrija je mera prelomne jačine sočiva ili zakrivljenosti sočiva. vitrektomiju. koji se nalaze bliže oku. Za razliku od kratkovidosti.Nastale promene na očima danas se uspešno koriguju upotrebom lasera (tzv.

E Egzoftalmometrija Egzoftalmometrija podrazumeva merenje položaja očne jabučice (bulbusa) u očnoj šupljini. Najčešće je posledica penetrirajuće ozlede očne jabučice. Emetropno oko Emetropno ili normalno oko predstavlja optički sastav ljudskog oka u kojem se paralelni zraci svetlosti koji dolaze iz beskonačnosti seku u žarištu na makuli (mrežnjači). Dominantno je oko ono kojim i dalje vidimo prst usmeren na predmet koji smo fiksirali. Epifora .Leči se operativno u lokalnoj anesteziji. a kod dece od 13-17 mm u zavisnosti od starosti deteta. okom koje „vodi“ drugo oko pri promeni tačke fiksacije.Leči se operativnim zahvatom u lokalnoj anesteziji. Ektropijum Ektropijum označava izvrtanje ruba očnog kapka ka spolja.3 metra. Dubinski vid Vidi pod: binokularni vid Dužica (iris) Vidi: anatomija okaDužica ili iris je prstenasti organ koji se nalazi između rožnjače i sočiva. a sočivo od +3. Zbog teškog lečenja ovog stanja vrlo su važni postoperativni kontrolni pregledi u kratkim vremenskim intervalima nakon zahvata. spojnice i rožnjače. a zatim naizmenično gledamo desnim i levim okom. Pritom suzni kanali ne mogu upiti suze zbog čega dolazi do suzenja i upalnih promena kapaka. Može nastati zbog gubitka elastičnosti struktura kapaka u starijoj dobi. a može se razviti i kao postoperativna komplikacija svih hirurških zahvata kojima se ulazi u unutrašnjost očne jabučice. Dioptrijske naočari Vidi pod: naočari Dominantno oko Pri gledanju s oba oka postoji tendencija da se objekti fiksiraju jednim. U svom središtu ima okrugli otvor – zenicu. grča orbikularnog mišića. Merenje se vrši posebnim instrumentom i izražava u milimetrima. Apsolutne vrednosti nemaju veliki značaj. mehaničkih uzroka ili ožiljaka kože kapaka.Najlakše se ispituje tako da ispružen prst naglo usmerimo na udaljeniji predmet. Nastaje zbog gubitka tonusa kapaka u starosti. Od količine pigmenta u dužici zavisi boja očiju.00 Dptr na udaljenosti 0. Ova tendencija posebno je izražena kod ambliopije (slabovidosti). uvek istim. Entropijum Entropijum označava uvrtanje ruba očnih kapaka prema očnoj jabučici. već ih treba upoređivati i pratiti.sočivo jačine od +1. Normalne vrednosti položaja bulbusa su kod odraslih 15-17 mm u odnosu na lateralni rub orbite.00 Dpt ima fokus na udaljenosti od 1 metra. Uzroci mogu biti infektivni i neinfektivni. mehaničkih uzroka ili ožiljnih promena spojnice. Budući da su trepavice usmerene prema rožnjači mogu izazvati upale i ulkus rožnjače. Ukoliko se zraci seku ispred ili iza makule radi se o kratkovidosti ili dalekovidosti. Endoftalmitis Endoftalmitis je upala sadržaja očne jabučice. paralize nerva lica.

Najčešće se koristi u dijagnostici dijabetičke retinopatije. F Fakija Fakija (grčki: phakos) označava postojanje prirodnog sočiva u oku. Fako operacija Vidi pod: operacija katarakte Fluoresceinska angiografija Fluoresceinska angiografija je metoda kojom se pregledaju krvni sudovi retine. Kako je rožnjača bogata nervnim završecima. Cilj intervencije je da se ukloni ili smanji otok. kod očne migrene. Kod sumnje na eroziju rožnjače potrebno je odmah javiti se oftalmologu. svitaca. začepljenja krvnih sudova retine i tumora. uspori novo nakupljanje tečnosti ili koagulišu patološki krvni sudovi odnosno njihova proširenja ciljanom ili rešetkastom fotokoagulacijom precizno usmerenim laserskim snopom. Erozija rožnjače Erozija rožnjače označava oštećenje površinskog sloja rožnjače (epitela). Fokus Vidi: žarište Fotofobija Fotofobija ili fotoosetljivost je preosetljivost na normalnu jačinu svetla. Ukoliko ne dođe do formiranja čvrstog ožiljka potrebna je naknadna intervencija ledom (kriokoagulacija) ili operacija protiv ablacije. fotofobiju i smanjenje vidne oštrine.Epifora označava suzenje oka. Najčešće je uzrokovana spoljašnjom povredom. Čest je simptom upala raznih delova oka. npr. Ukoliko epitel ne zaraste pravilno. Fotokoagulacija mrežnjače Najčešća je intervencija laserom indikovana kod stvaranja otoka ili patoloških krvnih sudova u zoni koja predstavlja tačku jasnog vida (žuta mrlja). Fotopsija Fotopsija je pojava iskrica. Fotokoagulacija periferne retine Cilj ove laserske intervencije je da se oko slabog mesta stvori ožiljak između mrežnjače i sudovnjače koji ne dozvoljava da se oko pukotine nakuplja voda i odvaja retinu od podloge (ablacija retine). za razliku od afakije i pseudofakije. te zaustavljaju veći deo ovih štetnih zraka pre nego dođu do oka. a razlikuju se u postotku i brzini tamnjenja. promena u očnoj jabučici. ove povrede izazivaju jak bol. Fotoosetljiva sočiva Fotoosetljiva sočiva zatamnjenjem reaguju na UV zrake. Koriste ih osobe koje ne žele nositi sunčane i dioptrijske naočari odvojeno. zelene i smeđe boje. Za formiranje čvrstog ožiljka potrebno je oko tri nedelje. Uključuje injekciju fluoresceina i snimanje očnog dna u raznim fazama dolaska fluoresceina u krvne sudove retine. erozije se mogu ponavljati (recidivirajuće erozije). Može se javiti pri početnoj ablaciji retine. treperenja svetla i bljeskova. problema sa . granom ili noktom. Najčešće su sive.

Pretvaraju vidljivu svetlost u električne signale koji se putem očnog nerva prenose do mozga. Bolest godinama može proticati bez simptoma. Gonioskopija Gonioskopija je metoda kod koje se uz pomoć posebnog sočiva sa ogledalom posmatra ugao između rožnjače i dužice. i u početku se teže primeti. može se uspešno kontrolisati i lečiti. a u razvijenoj formi bolesti gubitka funkcije vida zbog povećanja očnog pritiska. Heteroforija Vidi pod: strabizam Heterotropija Vidi pod: strabizam Hiperopija ili Hipermetropija (Hypermetropia) Vidi pod: dalekovidost HIV / AIDS Virus humаne imunodeficijencije (HIV) je virus koji izаzivа propadanje imunog sistema orgаnizmа. Kod nagle pojave ili izraženih simptoma potrebno je što pre javiti se oftalmologu. Nastaje zbog zastoja oticanja sekreta. Sadrži krvne sudove i nerve kao i tamni pigment koji sprečava prolazak svetla spolja i refleksiju svetlosnih zraka unutar oka.cirkulacijom u glavi i vratu itd. HIV (AIDS) utiče nа oči iz razloga osetljivosti očiju nа infekciju. Fotoreceptori Fotoreceptori. Najviše ih ima u središnjem delu retine. Fundus Vidi pod: očno dno G Glaukom Glaukom je naziv za grupu bolesti kod kojih dolazi do oštećenja očnog nerva. Horoidea Vidi: anatomija okaHoroidea je deo srednje ovojnice očne jabučice između retine i beonjače. retko nestaje spontano te ga je potrebno ukloniti manjim operativnim zahvatom u lokalnoj anesteziji. ili kao posledica neadekvatno izlečenog „čmička“. Štapića ima znatno više. što dovodi do raznih bolesti od infekcijа. Nisu osetljivi na boju i služe za raspoznavanje predmeta pri slabom svetlu i orijentaciji u prostoru. Na svom prednjem delu horoidea prerasta u dužicu. tj. . gde omogućavaju oštru i detaljnu sliku pri jačem svetlu. Za razliku od čmička. Ukoliko se na vreme otkrije. Čine ih čunjići i štapići. makuli. fotoreceptorske stanice nalaze se u mrežnjači. Čunjići su osetljivi na boju. Pomaže u razlikovanju glaukoma otvorenog i zatvorenog ugla. H Halacion Halacion je hronična upala Meibomove žlezde smeštene s unutrašnje strane očnih kapaka. Nalaze se perifernije u mrežnjači.

Postoje dve osnovne vrste intraokularnih sočiva. Najteže se leči amebni keratitis koji može pogoditi nosioce mekanih kontaktnih sočiva koji sočiva ispiraju običnom. ali ostaje potreba za naočarima za rad na blizinu. svaka i najmanja promena radijusa zakrivljenosti znatno utiče na kvalitet vida. cyanopsia (plava). pa preovladava jedna boja. Tvrda IOL. Može se koristiti i u cilju ispravljanja visoke kratkovidosti kao oblik refraktivne hirurgije. crvenila oka ili slabijeg vida potrebno javiti se oftalmologu. K Katarakta Katarakta predstavlja zamućenje prirodnog sočiva oka što snižava vidnu oštrinu. razne bolesti nerava itd.Ako se bolest otkrije na . gljive i amebe. zahtevaju veći rez i šavove tokom operacije. Meka (savitljiva) sočiva napravljena od akrilata ili silikona. Mogu se implantirati u oko uz znatno manji rez koji nije potrebno ušivati. vodom iz vodovoda. Keratokonus Keratokonus je degenerativna bolest rožnjače. kod koje se rožnjača stanjuje i menja svoj oblik. Najčešće se javlja u drugoj polovini života. suzenja. Zbog toga je kod prvih simptoma preosetljivosti na svetlo. bakterije. ali može biti i urođena ili se javlja kao posledica drugih bolesti. U novije vreme ovaj problem se rešava s novim generacijama multifokalnih i difraktivnih intraokularnih sočiva. xantopia (žuta).Hromatopsija (Chromatopsia) Hromatopsija je neprirodno vidjenje boja pri gledanju. Kako prednja ravan rožnjače igra važnu ulogu u refraktivnom stanju oka. što može potrajati nekoliko godina. UV zračenje kod varenja. Tokom pregleda je važno utvrditi da li je katarakta jedino oboljenje oka koje utiče na slabljenje vida. Standardna IOL omogućavaju dobar vid na daljinu. Uzroci mogu biti neinfektivni i infektivni. Keratitis Keratitis je upala rožnjače oka. Po pravilu. Infektivni uzročnici mogu biti virusi. Intraokularni pritisak Vidi: očni pritisak Iris Vidi: dužica Iridociklitis Iridociklitis je zapaljenjska promena irisa (dužice) i cilijarnog tela (corpus ciliare) istovremeno. Leči se isključivo hirurški (ultrazvučnom ili konvencionalnom operacijom). bola. I Intraokularna sočiva (IOL) Intraokularna sočiva (IOL) su veštačka sočiva implantirana u oko. Od neinfektivnih uzroka najčešći su sindrom suvog oka. Prema imenu te boje hromatopsija može biti erythropsia (kada preovladava crvena). napravljena od PMMA materijala. bolest se prvo javlja na jednom oku. Najčešće se koriste kao zamena za zamućeno očno sočivo tokom operacije katarakte. chloropsia (zelena). Kao kad se pokvari kolor TV. ali pacijenti najčešće potraže pomoć oftalmologa tek kada bolest zahvati i drugo oko.

Ako se izuzmu refraktivne greške poput kratkovidosti i dalekovidosti. . Kontaktna sočiva i naočari s konveksnim sočivima koriste se u ispravljanju dalekovidosti. dalekovidost. Konkavna sočiva Konkavna. Konveksna sočiva Konveksna. u ranom stadijumu je još uvek moguća korekcija vida dioptrijskim naočarima. Konjunktivitis Konjunktivitis ili upala spojnice (konjunktive) je najčešće oboljenje u oftalmološkoj praksi. Kontaktna sočiva Kontaktna sočiva (eng. contact lenses) su pomagala za ispravljanje refraktivnih grešaka (kratkovidost. Uz pomoć ove mape moguće je na rožnjači videti nepravilnosti.00 dioptrije potrebne su redovne kontrole oftalmologa zbog mogućih degenerativnih promena koje mogu dovesti do komplikacija. Pacijenti s keratokonusom često imaju krte nokte. astigmatizam. Za uspešno lečenje važna je i ispravna ishrana. Kratkovidost (Myopia) Kratkovidost ili miopija najčešća je refraktivna greška oka. kao što su Downov i Marfanov sindrom. keratokonus i ožiljke kao i njenu zakrivljenost i vrstu astigmatizma. Keratokonus je često dijagnostikovan u kombinaciji s drugim genetskim poremećajima. mekim. Ustanovljeno je da hormonalne promene i neki lekovi takođe mogu uzrokovati bolest. Korekcija i izlečenje keratokonusa je uprkos velikom napretku još uvek prilično komplikovano. divergentna ili minus sočiva imaju udubljenu jednu ili obe površine. Paralelni zraci svetlosti koje ulaze u oko prelamaju se tako da se žarište nalazi ispred retine. sabirna ili plus sočiva imaju izbočene površine koje prelamaju paralelne zrake svetlosti u jedno žarište. Kratkovidost se ispravlja konkavnim (minus) sočivima. Keratometrija je jedan od najvažnijih faktora pri odluci o izboru kontaktnih sočiva. Poslednja opcija je transplantacija rožnjače. topografsku mapu rožnjače. umesto na mrežnjači. Sočivo ljudskog oka je konveksno. pravi tzv. Konkavno sočivo prelama paralelne zrake svetlosti koji postaju divergentni. u novije vreme. Keratometrija Keratometrija je oftalmološki pregled kojim se meri zakrivljenost rožnjače. unos dovoljno tečnosti. Čest uzrok bolesti je i genetsko nasleđe.vreme. aberacije) koja se stavljaju direktno na rožnjaču. oslabljenu kosu i veliku potrebu za trljanjem očiju. dovoljno vitamina i kvalitetan san. Korioretinitis Vidi pod: uveitis Kornealni topograf Kornealni topograf je aparat koji uz pomoć računara analizira sliku prstenova projektovanih na rožnjaču. Zbog toga se predmeti bliže oku vide jasnije nego daleki predmeti. Kod kratkovidosti iznad -3. Zakrivljenost se meri uz pomoć keratometra ili. konjunktivitis je najčešći razlog dolaska skoro 50% pacijenata koji se obraćaju oftalmologu. U Miloš klinici izvodi se takozvani „Crosslinking“ tretman koji može zaustaviti napredovanje keratokonusa. topografom. Vrlo je korisna u aplikaciji zahtevnijih kontaktnih sočiva kao i kod postupaka refraktivne hirurgije. Mogu se koristiti i u terapijske ili samo estetske svrhe (sočiva u boji). a zatim tvrdim kontaktnim sočivima. Kontaktna sočiva i naočari s divergentnim sočivima koriste se u ispravljanju kratkovidosti.

za razliku od monofokalnih i bifokalnih sočiva. kao i ublažili bolni spazam cilijarnog mišića (cikloplegija). LASIK Vidi pod: refraktivna hirurgijaLASIK (eng. od udaljenih predmeta. Posle laserskog tretmana epitel se vraća na tretirano mesto. Kod LASEK-a se epitel „pomeri“ u stranu nakon što se prethodno omekša alkoholom. Laser-assisted in situ keratomileusis) najčešći je laserski operativni zahvat u zapadnim zemljama. čunjića. Multifokalna sočiva Multifokalna. To je mesto na kome se kod normalnog oka nalazi žarište. flap) koji se odigne. koja je odgovorna za centralnu vidnu oštrinu. kako bi se noću poboljšao vid. Laserskim zracima oblikuje se stroma rožnjače (tzv. senilna degeneracija makule. a do širenja u tami. predmeta na srednjoj udaljenosti i bliskih . U središtu makule nalazi se foveja.L LASEK Vidi pod: refraktivna hirurgijaLASEK (eng. makulu. Midrijaza Midrijaza je jako uvećanje zenice usled bolesti. tzv. Normalno do sužavanja zenice dolazi na svetlu. Razlikujemo središnji deo retine. proširena zenica ostaje veoma povećana čak i na jakom svetlu. Midrijatična tj. sužena zenica ostaje veoma sužena čak i u totalnom mraku. koja je odgovorna za centralnu vidnu oštrinu i njen periferni deo koji je važan za snalaženje u prostoru. skidanje dioptrije). Lekove poput tropikamida koristimo kako bi pregledali mrežnjaču i ostale duboke strukture oka. Postupak se završava vraćanjem flapa na mesto. imaju tri ili više žarišta s neprimetnim prelazom između žarišta. Uz pomoć mikrokeratoma napravi se poklopac (eng. Laser-Assisted Sub-Epithelial Keratectomy) je podvrsta PRK-a. Midrijatik Midrijatici su kapi koje indukuju širenje zenica. a do sužavanja na svetlu. a noću poboljšao vid. Koriste se za korekciju refraktivnih grešaka kod osoba starijih od 40 godina (vidi prezbiopija) na svim udaljenostima. Miotična tj. povrede ili upotrebe droga i lekova. Miopija (Myopia) Vidi pod: Kratkovidost Mioza Mioza je jako suženje zenice. Normalno do širenja zenice dolazi u tami. Najčešći poremećaj makule je tzv. progresivna ili višežarišna sočiva. M Makula (žuta mrlja) Vidi: anatomija oka Makula ili žuta mrlja nalazi se na mestu najveće koncentracije fotoreceptora. Električni signali se dalje prenose putem drugih nervnih stanica očnog puta do mozga. na zadnjem delu retine. Mrežnjača (retina) Vidi: anatomija okaMrežnjača ili retina je tanki sloj nerava koji prekriva unutrašnju stranu očne jabučice. Sadrži fotoreceptore koji pretvaraju svetlosne signale u električne. tačka s najgušće smeštenim čunjićima. kako bi se danju mrežnjača zaštitila od sunčevog svetla. a danju mrežnjača zaštitila od sunčevog svetla.

Normalne vrednosti su između 10 i 21 mmHg. za vrijeme treptanja i na taj način sprečavaju suvoću očiju. Mesto na mrežnjači na kome očni nerv izlazi iz očne jabučice nazivamo papila. astigmatizma i strabizma (dioptrijske naočare) ili za zaštitu od sunčevog svetla i UV zračenja (sunčane naočare). za potpuni pregled potrebno je. Spoljašnji (fibrozni) očni omotač sastoji se od rožnjače i beonjače. . Očni kapci Očni kapci imaju ključnu ulogu u zaštiti očiju. staklastog tela i sočiva. Očni kapci osiguravaju i mehaničku prepreku ozljđivanju. dok se danas češće izrađuju od plastičnih ili polikarbonatnih materijala koji su lakši i izdržljiviji. Najčešća i najtačnija metoda je kontaktna aplanaciona tonometrija. Pomažu širenju vlažnosti (suza) po površini očiju kada se zatvore. Merenje očnog pritisaka posebno je važno u dijagnozi i praćenju glaukoma. Iako se zadnji pol retine (očni nerv i makula) može videti na „usku“ zenicu. bulbus ili oko u užem smislu. kratkovidosti. Sastoji se od tri očna omotača. glavni je deo čula vida u obliku lopte. Na većinu plastičnih sočiva nanose se posebni slojevi koji ih čine otpornijim na grebanje. magljenje (hidrofobni sloj) i olakšavaju gledanje u monitor ili vid noću (antirefleksni sloj). očni nerv.Očna jabučica. Pregled očnog dna obavlja se indirektnom ili direktnom oftalmoskopijom. posebnim kapima – midrijaticima. Zbog širokih zenica vidna oštrina slabija je nekoliko sati nakon pregleda. proširiti zenice. Odlepljenje retine Vidi pod: ablacija retine Oftalmolog Oftalmolog je lekar specijalista za očne bolesti. Sočiva za naočari su se u početku izrađivala od stakla. u prvom redu mrežnjaču. refleksno se zatvarajući kada se neki predmet previše približi oku. npr. Služe. Danas se multifokalna sočiva ugrađuju u okvire naočara ili izrađuju kao multifokalna kontaktna i intraokularna sočiva. N Naočari Sastoje se od naočarnih sočiva ugrađenih u okvire. Očni nerv Vidi: anatomija okaOčni ili optički nerv prenosi vidnu informaciju iz fotoreceptora retine do mozga. O Očno dno (Fundus oculi) Očno dno ili fundus oculi označava unutrašnju površinu oka koja se nalazi iza sočiva. Očna jabučica Vidi sliku anatomije oka. Očni pritisak Očni ili intraokularni pritisak je pritisak tečnosti unutar oka. Meri se nekontaktnim i kontaktnim tonometrima kao i digitalno. najčešće za korekciju refraktivnih grešaka oka – dalekovidosti. cilijarnog tela i horoidee. Unutrašnji očni omotač je mrežnjača. krvne sudove retine. Srednji (vaskularni) omotač sastoji se od dužice.predmeta. makulu i staklasto telo.

uz pomoć najsavremenjih aparata. Pri tome se oko najčešće zatvara na nekoliko sati dnevno. kod koje je rez veći i zahteva ušivanje nakon operacije. Tačna dijagnoza pelucidne marginalne degeneracije vrlo je važna kod postupaka refraktivne hirurgije jer se. Zatvaranje oka vrši se tupferom ili flasterom. Orbita Orbita ili očna šupljina je parno udubljenje s obe strane nosne šupljine u kojoj je smeštena očna jabučica s pomoćnim organima. poput keratokonusa. tzv. ultrazvučna (phaco) operacija katarakte. Papila očnog nerva Vidi pod: očni nerv Pelucidna marginalna degeneracija Pelucidna marginalna degeneracija (PMD) je. krvnim sudovima i nervima. u poslednje vreme. . konvencionalna. U našoj klinici operacije katarakte se obavljaju ambulantno i pacijent napušta kliniku kratko vreme posle operacije. Postoje dve osnovne vrste operacija katarakte. Pahimetrija Pahimetrija je metoda kojom merimo debljinu rožnjače. Novija.Okluzija Okluzija je najuspešnija metoda za sprečavanje pojave ambliopije. Operacija katarakte Operacijom katarakte (sive mrene) uklanja se zamućeno prirodno sočivo iz oka. koristi metoda lečenja. gaspropusnim kontaktnim sočivima. a u najtežim slučajevima presađivanjem dela ili cele rožnjače. Ortoforija Ortoforija je normalan položaj očiju kod koga su oči usmerene potpuno pravo i paralelno. najčešće blizu njenom donjem ili gornjem rubu. kao i keratokonus. Koristi se kod različitih bolesti rožnjače. vazoobliterativnih bolesti retine od kojih su najčešće dijabetes. Jedina stvarna razlika od klasičnog keratokonusa je periferni smeštaj stanjenog područja na rožnjači. Izvodi se zatvaranjem dominantnog oka s kojim dete fiksira predmete. Starija. ekstrakapsularna ekstrakcija katarakte (ECCE). Zavisi od anatomskog i funkcionalnog (inervacijskog) stanja spoljašnjih očnih mišića. obostrano progresivno neupalno stanjenje rožnjače (ektazija). Pri tome se najčešće implantira veštačko intraokularno sočivo (IOL). Indikovana je kod tzv. za precizno merenje očnog pritiska. kojom se kod dela pacijenata zaustavlja napredovanje PMD-a i keratokonusa. Operacija i postoperativni oporavak traju znatno kraće. a kod lakših oblika ambliopije zamućenjem ili prekrivanjem sočiva naočara flasterom ili folijom. Pacijent ostaje na hospitalizaciji nekoliko dana. Ispravlja se. venska okluzija i vaskulitis. P Panretinalna fotokoagulacija Panretinalna fotokoagulacija podrazumeva intervenciju argon-laserom kojom se koaguliše periferna mrežnjača (retina) s očuvanjem centralne zone (žute mrlje). Operacija se zasniva na usitnjavanju (emulzifikaciji) ultrazvukom i aspiraciji prirodnog sočiva kroz rez manji od 2 mm. cross-linking. Još uvek nema jedinstvenog stava o tome da li je PMD zasebna bolest ili samo podvrsta keratokonusa. kao i pre laserskih postupaka refraktivne hirurgije.

ili kontaktna sočiva. bifokalne naočare (u gornjem delu nalazi se sočivo za gledanje na daljinu. Pseudofakija (Pseudophakia) Pseudofakija je termin koji označava da oko ima sočivo. a u donjem delu sočivo za gledanje na blizinu). Pterigijum(Pterygium) Pterigijum (Pterygium) je naziv za duplikature vežnjače (konjuktive) koja prelazi na rožnjaču (cornea). a lečenje može biti i operativno. ali ne prirodno. ili „staračka dalekovidost“ je poremećaj vida koji se javlja najčešće posle 40. progresivne (multifokalne) naočare – omogućavaju prirodno . Pupila Vidi pod: zenica Pupilarna distanca Vidi pod: razmak zenica Pregled očnog dna Vidi pod: očno dno Prezbiopija Prezbiopija. godine života. Leči se lokalnim hirurškim zahvatom. uz pomoć manualnih (Goldmann) i automatskih perimetara. kod umerenog аstigmаtizmа ili kod pаcijenаtа čijа debljinа rožnjаče nije dovoljnа zа LASIK. Obavlja se testom konfrontacije. Često je posledica izlaganja UV zracima i suvog oka. Trouglastog je oblika. sočiva). dužice. Automatski Humphrey i Octopus perimetri danas su zlatni standard u dijagnostici i praćenju glaukoma i neuroloških bolesti. koriste se naočari sa konvergentnim (plus) staklima. Ima poseban značaj u dijagnostici oboljenja rožnjače kao i u postupcima laserske refraktivne hirurgije oka. Prerasta na rožnjaču najčešće sa strane nosa. PTK PTK ili fototerapijska keratektomija zapravo je PRK u kojoj excimer laser ravnomerno uklanja površinski sloj strome zbog lečenja različitih bolesti rožnjače.Pentakam (Pentacam) Pentakam je rotirajuća kamera koja na Scheimpflugovom principu stvara trodimenzionalnu sliku prednjeg segmenta oka (rožnjače. Periferni vid Vidi pod: vidna oštrina Perimetrija Perimetrija je jednostavna i neinvazivna metoda merenja osetljivosti na svetlo u vidnom polju. Postoji nekoliko vrsta naočara za korekciju: naočare samo za čitanje (sa dioptrijom samo za gledanje na blizinu i koriste se kod osoba koje nemaju druge smetnje vida). nego ugradjeno veštačko (pseudo). Pseudofakija Pseudofakija (grčki: pseudo – lažan i phakos – sočivo) označava zamenu prirodnog očnog sočiva veštačkim intraokularnim sočivom. U svrhu omogućavanja nesmetanog čitanja i rada na blizinu.Posledica je postepenog gubitka sposobnosti oka da fokusira predmete u blizini. Phaco operacija Vidi pod: operacija katarakte PRK PRK ili fotorefraktivna keratektomija je hirurški postupаk excimer laserom koji se primenjuje kod mаle do umerene krаtkovidnosti.

mogu poremetiti strukturu rožnjače i zamutiti je. Refraktivne greške su kratkovidost. zbog konvergencije očiju. kojim se izvodi INTRACOR metoda korekcije presbiopije.Jedino na Miloš klinici. Takođe postoji i nekoliko vrsta kontaktnih sočiva: bifokalna ili multifokalna sočiva. Zavisi od dioptrijske jačine celog oka i njegove veličine. Normalna refrakcija oka naziva se emetropija. Omogućava prolaz svetlosnih zraka u unutrašnjost oka. Mozak interpretira takvu sliku i izabere najbolju). Refrakcija Refrakcija u ljudskom oku označava dioptrijsko stanje prelamanja svetlosnih zraka za vreme mirovanja akomodacije. Progresivna sočiva Vidi pod: multifokalna sočiva R Razmak zenica Razmak zenica je udaljenost između središta obe zenice. Ova vrednost izražava se u milimetrima. Refrakcijska greška Vidi: ametropija Refraktivna (astigmatska) keratektomija Vidi pod: refraktivna hirurgija Refraktivna hirurgija Refraktivna hirurgija uključuje sve hirurške metode ispravljanja refraktivnih grešaka kratkovidosti. prave se koncentrični prstenovi unutar rožnjače koji omogućavaju vid na blizinu bez naočara. Na sasvim nov i bezbolan način. Uključuje zahvate na rožnjači (laserske procedure skidanja dioptrije: LASIK.gledanje na svim udaljenostima (daljina. sočiva sa monovizijom (to je tehnika gde jedno sočivo služi za gledanje u daljinu. Retina Vidi pod: mrežnjača Rožnjača Vidi: anatomija okaRožnjača ili kornea je prozirni deo očne jabučice. tzv. Odgovorna je za 3/4 ukupne dioptrijske jačine oka i zajedno sa sočivom prelama paralelne svetlosne zrake u žarište koje se kod emetropnog oka nalazi u makuli. a važna je kod izrade naočara. fakna IOL). neinvazivno i sa najvećom mogućom preciznošću. implantati rožnjače) kao i zahvate na sočivu oka (zamena prirodnog sočiva standardnim ili multifokalnim intraokularnim sočivima. dalekovidosti i astigmatizma.Refraktivnim hirurškim zahvatom menja se oblik rožnjače i time njena sposobnost fokusiranja predmeta. poput degenerativnih promena i keratitisa. . astigmatizam i razne aberacije. srednja udaljenost i blizina). Pre konačne odluke o vrsti refraktivnog zahvata neophodan je detaljan pregled oka kao i pregled na najsavremenijim dijagnostičkim aparatima (vidi: topografija rožnjače i pentacam). koja jedina u regionu poseduje Femtosecond laser poslednje generacije. Razmak zenica kod čitanja manji je za 2-4 milimetra od razmaka za daljinu. LASEK i PRK kao i hirurške zahvate: radijalna keratotomija. sa samo 20 sekundi rada lasera. a drugo za gledanje na blizinu. i ugradnja specijalnih sočiva na dužicu preko postojećeg prirodnog sočiva. dalekovidost. Različita patološka stanja.

C. Kod 90% obolelih razvije se atrofični (suvi) oblik. pri čemu pomaže u fokusiranju zraka koji polaze od udaljenog predmeta na makulu. Očni mišići omogućavaju binokularan vid kod paralelnog položaja očiju (ortoforija). i svetle puti. pojave mrlje u centru vidnog polja (centralni skotom). uz očuvanje perifernog vida. Preporučuje se nošenje naočara sa zaštitnim filterom – posebno na moru ili snegu. Nalazi se iza dužice i zenice. Spoljašnji očni mišići Vidi: anatomija okaSpoljašnji očni mišići zaduženi su za pokretanje očne jabučice. nedostatak vitamina A. što dovodi do gubitkа centrаlnog vidа. Rezultat oštećenja makule je poremećaj centralnog vida. nasledni faktor. Starenjem postaje manje elastičn0 usled čega dolazi do prezbiopije. Ukoliko se zamuti naziva se kataraktom ili sivom mrenom. bez mogućnosti korekcije naočarima. Ravni mišići pokreću oko u smeru levo-desno i goredole. mаkule. Redovne kontrole kod oftalmologa važne su zbog mogućnosti prelaska u eksudativni (vlažni) oblik. a ispred staklastog tela. a naročito kod osoba osetljivijih na svetlo.S Senilna degeneracija makule – Age Related macular desease (ARMD) Senilna degenerаcija makule je stаnje oka koje dovodi do pogoršаnjа centrаlnog dela mrežnjаče. Siva mrena Vidi pod: katarakta Sklera Vidi pod: Beonjača Slabovidost Vidi pod: ambliopija Sočiva (očna) Vidi: anatomija okaOčno sočivo (lens crystallina) je prozirno sočivo s dve konveksne površine. Senilna degeneracija makule vodeći je uzrok slepila kod osoba starijih od 60 godina. Vlažni oblik predstavlja 88% slučajeva slepila uzrokovane senilnom degeneracijom makule. ili krivljenja slike. konjunktivitisSpojnica ili konjunktiva je sluznica koja prekriva prednju površinu očne jabučice i kapke s unutrašnje strane. E u ishrani. do sada su ubrojani dob. a u rizične faktore. hipertenzija. Sočiva (kontaktna) Vidi pod: kontaktna sočiva Sočiva (za naočare) Vidi pod: naočare Spojnica Vidi: anatomija oka. dok su kosi mišići prvenstveno zaduženi za rotaciju oka oko optičke ose. posebno plavom delu svetlosnog spektra.Uzrok ove bolesti je nepoznat. smanjene vidne oštrine. tako da se ne radi o kompletnom slepilu. Stereoskopski vid Vidi pod: binokularni vid . Dele se na četiri ravna i dva kosa mišića. Opasnost predstavlja preterano izlaganje. Pacijent treba da se javi oftalmologu ukoliko primeti simptome poput smanjene kontrastne osetljivosti. prekomerna telesna težina i pušenje. povišen nivo lipida u krvi. Učestvuje u akomodaciji oka.

zračenje očne šupljine i hiruršku korekciju kapaka. otok tkiva uz očnu jabučicu. zahvaćeni dugotrajnim zapaljenskim procesom. Srednji vodeni sloj je najdeblji. suvoća oka. T Tireoidna orbitopatija ili Grejvsova oftalmopatija (Bazedovljeva bolest) Vidi: Grejvsova oftalmopatijaVidi: Bazedovljeva bolestTireoidna orbitopatija predstavlja bolest kod koje su sva tkiva očne šupljine i kapaka. Neposredno uz površinu rožnjače i spojnice nalazi se mukozni sloj koji osigurava prijanjanje suza za te površine. Poremećaj u nekom od ovih slojeva dovodi do sindroma „suvog oka“. Štapići se aktiviraju kod slabijeg svetla. . Razlikujemo latentni i manifestni strabizam. Kod latentnog strabizma (heteroforija) sposobnost mozga da spoji slike iz oba oka u jednu prividno ispravlja oči u normalan položaj (ortoforija). Lečenje podrazumeva primenu kortikosteroidnih lekova. najučestalija je između 30. Vodeni sloj prekriven je lipidnim slojem koji sprečava sušenje vodenog sloja.Strabizam Strabizam ili razrokost je poremećaj položaja očiju. povlačenje kapaka. jer je često udružen s ambliopijom koju je kod dece još moguće lečiti. paralize ili pareze spoljašnjih očnih mišića. Š Štapići Vidi: FotoreceptoriU mrežnjači oka se nalaze posebni fotoosetljivi receptori (štapići i čunjići) koji nadražaj fotona pretvaraju u električne impulse i šalju ih u mozak. postepeno smanjenje vida i širine vidnog polja. gubitak osećaja za boje. i 50. Tonometrija Vidi pod: očni pritisak Topografija rožnjače Topografijom rožnjače dobijamo detaljan prikaz površine rožnjače. Tireoidnu orbitopatiju karakteriše bol iza oka i pri pokretima oka. i omogućavaju crnobeli vid dok čunjići omogućavaju vid danju i opažanje boja. što znači da se imuni sistem obolelog aktivira protiv sopstvenih tkiva. Najčešće nastaje zbog nesklada u pokretima. koji vodi u ožiljavanje. nakon dugotrajnog čitanja. Bolest je češća kod žena. pri njenoj pojačanoj funkciji (hipertireoidizam). To je autoimuna bolest. Omogućava vlaženje oka i mehaničko čišćenje površine oka od čestica prašine i sl. Stepen ozbiljnosti oboljenja veći je kod pacijenata sa većom zavisnošću od pušenja. Osobe s heteroforijom često osećaju zamor uveče npr. kao i poremećaj u normalnom pokretanju oka. Sadrži i mnoge sastojke koji uništavaju mikroorganizme. kao i štitasta žlezda. otok i crvenilo kapaka i vežnjače. dvostruke slike. Tireoidna orbitopatija usko je povezana sa pušenjem. Meri se kornealnim topografom. osetljivost na svetlost. Kod manifestnog strabizma (heterotropija) otklon očiju vidljiv je od strane posmatrača. operacije na očnim mišićima i operacije rasterećenja tkiva očne šupljine. godine. Može da se javi posle promena u normalnom funkcionisanju štitaste žlezde. pre svega. Suzni film Suzni film se sastoji od tri sloja. Strabizam je važno prepoznati u dečjoj dobi. u sumrak i noću.

koje se postavljaju na standardnu udaljenost (6 m) od pacijenta.0 ili 100%. Vidna oštrina označava najbolju moguću vidnu funkciju sa ili bez korekcije naočarima ili kontaktnim sočivima. dijabetesna retinopatija. Problemi povezani s uveitisom su podcenjeni. krvarenja u staklastom telu. kao što su: ablacija retine.Razlikujemo prednju vitrektomiju tokom koje se uklanja manji deo staklastog tela s pristupom iz prednje očne komore i tzv. U oftalmologiji se koriste frekvencije od 3 do 12 mHz za neinvazivne preglede očne jabučice i struktura u orbiti. Pars plana vitrektomija čini temelj većine hirurških postupaka lečenja bolesti struktura očnog dna. Meri se posebnim aparatima – perimetrima. visus oculi) je kvantitativna mera vidne funkcije. cilijarnog tela (odgovorno je za stvaranje očne vodice i akomodaciju oka) i horoidee (lat. V Vidna oštrina Vidna oštrina ili vizus (VO. jer vrlo malo ljudi zna da je uveitis treći vodeći uzrok slepila. dva ili sva tri dela od kojih se sastoji srednji očni omotač – uvea. Tokom procesa starenja ili ranije (kod kratkovidosti. jer uvea hrani oko preko krvnih sudova. Zbog bliskog anatomskog smeštaja. a koja iznosi 20 kHz (20. Ispituje se tablicama sa crnim simbolima. Može se proširiti u unutrašnjost oka (endoftalmitis) ili zahvatiti celu očnu jabučicu (panoftalmitis). koji mogu biti brojevi. unutrašnji sloj je mrežnjača. Uvea se sastoji od: dužice (obojenog dela oka). dok se metode merenja nazivaju perimetrija. što omogućava preciznu i minimalno invazivnu hirurgiju.U Uveitis Uveitis je upala oka koja zahvata jedan. kod nekih bolesti tačke jasnog vida.Virektomija se radi primenom aparata poslednje generacije. Vidno polje Vidno polje je skup svih tačaka u prostoru koje vidimo dok gledamo pravo ispred sebe. Ultrazvuk Ultrazvuk je zvuk čija je frekvencija iznad gornje granice čujnosti za normalno ljudsko uho. upalnih stanja ili . Vitrektomija Vitrektomija je mikrohirurška metoda odstranjivanja staklastog tela (vitreusa) iz unutrašnjosti očne jabučice. slova ili znakovi (optotipima) na beloj podlozi. Normalna vidna oštrina označava se s 1. Vitreus (staklasto telo) Vitreus ili staklasto telo je želatinozna materija koja ispunjava očnu jabučicu između sočiva i retine. trauma oka. Ova metoda lečenja je često jedini izbor kada su u pitanju neke bolesti oka.Virektomija spada u grupu najsloženijih mikrohirurških procedura koje se obavljaju na oku. upala zadnjeg dela zahvata i mrežnjaču pa se naziva horioretinitis.000 herca). Osnovni simptomi bolesti su bol i zamagljen vid. Uveitis može ugroziti život i ozbiljnija je od većine ostalih bolesti oka. a između se nalazi uvea. chorioidea) mreže krvnih sudova koji su smešteni u retini i beonjači. Poremećaji očnog polja mogu nastati kod raznih bolesti očnog nerva. Ako oko zamislimo kao loptu sastavljenu od tri sloja: spoljašnji sloj je beonjača s rožnjačom. očnih puteva i centara u mozgu te perifernog i centralnog dela retine. kada je ova vrsta hirurgije u pitanju. pars plana vitrektomiju kod koje se staklasto telo uklanja u potpunosti.

čmička i halaciona. Najčešće bolesti kapaka su upale kapaka poput blefaritisa (često udruženih s konjunktivitisom).traume oka) može doći do delimičnog razređenja (likvifakcija. Ž Žarište (fokus) Žarište je tačka u kojoj se seku svetlosni zraci. Kod starijih ljudi česte su i blefarohalaze (višak kože i/ili potkožnog tkiva kapaka). Žuta mrlja (Makula) Vidi: makulaDeo mrežnjače zadužen za centralni vid i razlikovanje detalja je MAKULA ili žuta mrlja. zapažanje detalja i raspoznavanje likova. kao i tumorske promene koje nastaju zbog izloženosti kapaka sunčevim zracima. sinhiza) ili zgušnjavanja (sinereza) staklastog tela zbog čega bolesnici vide tzv. ali u slučaju nagle pojave većeg broja „mušica“ potrebno je čim pre javiti se oftalmologu. svetlosni zraci koji polaze od udaljenog predmeta ukrštaju se u makuli. uvrtanje i izvrtanje (entropijum i ektropijum) ruba kapaka. Kapci Kapci. vezivnog tkiva (tarzus) i sluznice (spojnice) koji prekrivaju i štite oko. prepoznavanje boja. Kod miopije ili hipermetropije žarište se nalazi ispred ili iza makule pa je slika u makuli nejasna. Gust raspored receptora u makuli omogućuje oštrinu vida. plivajuća zamućenja ili mušice. mišića. Ona obiluje fotoreceptorima – ćelijama koje primaju vizuelnu draž i prenose je nervnim elementima. Na rubu kapaka nalaze se trepavice koje dodatno štite površinu oka od prašine i nečistoća. . U emetropnom oku. pisanje. koje je konvergentno sočivo. mišići dužice šire (midrijaza) ili sužavaju (mioza) zenicu. Lečenje ovog stanja nije potrebno. palpebre ili očni kapci su tanki nabori kože. W Wavefront tehnologija Vidi pod: aberacija Z Zenica Vidi: anatomija okaZenica je crni otvor u središtu dužice. čitanje. U zavisnosti od količine svetlosti koja ulazi u oko.