RESURSI MATERIJALA

Poglavlje 2

2.1 Uvodna razmatranja
Pouzdani zaključci o čovekovom uticaju na životno okruženje ne mogu se izvesti
ukoliko se ne raspolaže podacima o količinama materijala koje čovek eksploatiše iz
utrobe Zemlje i sa njene površine, modifikuje ih i odbacuje nakon upotrebe u to isto
životno okruženje, menjajući na taj način njegovu strukturu. Proizvodnja i prerada
materijala je u vrlo bliskoj korelaciji sa potrebama za njima. Postavlja se pitanje
koliko su te potrebe zaista velike?
Polazna tačka za ova razmatranja je statički prikaz rezervi koji na prvi pogled ostavlja
utisak da su one enormne i neiscrpne. Naravno, ovakav prikaz nije realan, jer razvoj i
eksploatacija imaju dinamički karakter pa samim tim ni prikaz nije statičan. Razvoj je
danas glavni pokretač potrošačke ekonomije. Međutim, on utiče i na rast potrošnje
materijala i energije. Brzina porasta potrošnje može da bude linearana, tj. da se
povećava konstantnom brzinom, ali je mnogo češće eksponencijalna. Odatle proizilazi
da je upravo eksponencijalni rast utroška materijala, preduslov razvoja, a samim tim i
višeg standarda i lagodnijeg života. Eksponencijalni rast industrijske proizvodnje
(čitaj i utroška materijala) ima već opisanu karakteristiku koja se naziva vreme
dupliranja proizvodnje td. Ovaj parameter karakteriše period vremena u okviru koga se
proizvodnja nekog materijala duplira po količini. Utrošak mineralnih resursa, energije
i vode - raste vrlo superiorno na eksponencijalan način. To znači da trend tih utoršaka
ima svojstvo dupliranja, s tim što su vremena dupliranja za neke materijale veoma
kratka. Neki resursi su veoma veliki pa ne postoji opasnost od brzog iscrpljivanja.
Takvi su na primer resursi iz kojih se eksploatišu aluminijum, kalcijum, hlor, vodonik,
gvožđe, magnezijum, azot, kiseonik, kalijum, silicijum, natrijum i sumpor. Međutim,
za druge tehničke materijale to nije slučaj jer su njihove rude lokalizovane a
ekonomski raspoložive količine limitirane. Otud svojstvo vremena dupliranja
proizvodnje kod eksponencijalnog rasta postaje razlog za zabrinutost: potrošnja ne
može da se nastavi sa dupliranjem u nedogled. Sa druge strane i vađenje i prerada bilo
kog materijala, bez obzira da li ga ima u izobilju ili ga ima, malo uslovljava veliki
utrošak energije, što znači da je i energija resurs o kome treba voditi računa. Situacija
oko iskorišćenja materijala izgleda poprilično alarmantno. Da li je to baš tako?
Uzmimo za primer bakar. Prema analizama iz 1930. god. rezerve bakra su bile
procenjene na 30 godina. Međutim, 2008. godine je iskorišćenje rezervi bakra ponovo
procenjeno na 30 godina. Očigledno da ovde postoji još nešto osim eksponencijalnog
rasta.

2.2 Utrošak resursa tehničkih materijala
Materijali
U sadašnjem trenutku utrošak tehničkih materijala na globalnom, svetskom, nivou
iznosi prosečno 1,5 t svedeno na jednog stanovnika po godini. Međutim taj utrošak
niti je ravnomerno raspoređen po različitim državama niti se svi materijali podjednako
troše.

13

odnosi i na drvo čija upotreba u konstrukcijama prevazilazi potrebe za čelikom. potrošnja polimera koji se koriste kao roba široke potrošnje (u obliku polietilena (PE). između ostalog. polipropilena (PP) i polietilen tereftalat (PET) prevazilazi utroške bilo kog metala izuzimajući čelik. Slika 2. čak i kada se utrošak meri u tonama po godini (kao što je prikazano na slici 2. Njihova potrošnja je pre pedesetak godina bila vrlo mala. Zadnja kolona daje prikaz utrošak perspektivnih tehničkih materijala poput onih ojačanih ugljeničnim vlaknima. niska cena i široka dostupnost su za sada neprevaziđene. a danas se njihova potrošnja približava titanijumu. Vrlo su veliki utrošci i onih tehničkih materijala koji su povezani sa industrijskim konstrukcijama. Danas. ali njegova svestranost u upotrebi. U stvarnosti. utrošak čelika prevazilazi čak za faktor 10 sve ostale metale zajedno.1 Godišnja svetska proizvodnja za 23 materijala od kojih zavisi savremeno industrijsko društvo (logaritamska raspodela) Prvi plavi stubić na levoj strani grafikona predstavlja utrošak fosilnih goriva (prvenstveno uglja i nafte) koji se trenutno koriste u količini od fantastičnih 9 milijardi (9x109) tona godišnje. Samo pre 20 godina ovi materijali su bili na dnu liste primene i potrošnje. Sledeći značajan tehnički materijal je asfalt (za izgradnju puteva) i staklo. oni su prikazani sa četri plava stubića. Brzina njihove potrošnje je trenutno znatno veća u odnosu na titanijum.Na slici 2. Vizuelni pregled grafikona ostavlja utisak da je potrošnja čelika nešto malo veća od aluminijuma (koji je predstavljen narednim trećim stubićem. Prvi braon stubić predstavlja utrošak čelika. Sledeću grupu materijala predstavljaju polimeri. Čelik možda nema perspektive u industriji u odnosu na sve atraktivniji titanijum. Veći je jedino utrošak betona koji prevazilazi sve materijale zajedno. 14 . žilavost. čvrstoća. polivinil hlorida (PVC). Naredni skup stubića nadesno prikazan braon bojom predstavlja utrošak metala. To se.1 je prikazana grafička ilustracija potrošnje nekih najvažnijih tehničkih materijala u logaritamskoj skali.1). ojačane kompozitne materijale i od skora nanometale.

1 može da zavara. Danas postoje na raspolaganju dve velike grupe izvora energije:   Obnovljivi izvori energije (čiji je glavni predstavnik energija Sunca koja se konvertuje na Zemlji u energiju vetra. MJ (106 J). tj.6 MJ. ili wat (W). 15 . njihovom upotrebom i kasnijim odlaganjem. Energija I pored toga što se ova knjiga bavi materijalima. ali kako je ona vrlo mala najčešće se koriste kJ (103 J). u upotrebi se češće koriste kW. ali kako je i to mala jedinica. Kod izražavanja ukupne svetske potrošnje energije koristi se jedinica eksadžul (simbol EJ.2 neki od ovih podataka su predstavljeni na drugi način: u vidu kružnog dijagrama sa procentualnim masenim učešćima svake grupe materijala ponaosob: metala. U svakodnevnoj upotrebi je i kWh. polimera. hidromehaničku energiju ili biološku i hemijski vezanu energiju u živim ćelijama i organizmima. energija kretanja mora i okeana na bazi privlačnih sila Meseca. Ovakav način prikazivanja jr bolji jer logaritamska skala na slici 2. keramike i prirodnih materijala u ukupnoj potrošnji tehničkih materijala. i po nekima geotermalna energija koja se generiše najvećim delom nuklearnom dezintegracijom teških radiogenih elemenata) i. MW ili GW. Uočava se da su manje ili više svi izvori ograničeni.Slika 2. ali je vremenska skala njihovih ograničenja za prvu grupu toliko velika da se slobodno može reći da su oni neiscrpni. Keramika dominira zbog enormne godišnje potrošnje betona Na slici 2. Snaga predstavlja utrošak enegrije: J/s. nemoguće je zaobići energiju koja je nerazdvojivo povezana sa proizvodnjom i preradom tehničkih materijala.2 Grafički prikaz potrošnje materijala po vrstama. Neobnovljivi izvori energije koji predstavljaju fosilizovanu formu solarne energije. milijardu milijardi J odnosno 1018 J). ili GJ (109J). 1 kWh=3. SI jedinica energije je džul (J). što u ustvari predstavlja broj kW utrošenih za 3600 s.

Zalihe sunčeve energije su enormne. gas i ugalj) učestvuju sa 86% Slike 2.4. i naravno. ali za razliku od fosilnih i nuklearnih goriva u kojima je energija koncentrisana. Vidi se da dominira potrošnja fosilnih goriva (dakle neobnovljivih resursa) kojima se obezbeđuje nekih 86 % ukupno potrebne energije (slika 2. Neobnovljivi izvori zasnovani na ugljeniku (nafta. Jedinice sa leve strane su eksadžuli (1018 J) a sa desne kWh Iznos svetske potrošnje energije 2008. Raspoloživi izvori energije su prikazani na slici 2.Slika 2. hidromehaničkom energijom i konverzijom solarne u električnu oko 7 %. god. Slika 2. ta potrošnja raste.3 i 2. bio je oko 500 EJ.4a). nuklearna i svi obnovljivi) koji se konvertuju u sekundarne (električna.4 su bazirane na takozvanim primarnim vidovima energije (fosilna. sunčeva energija je široko distribuirana.4 Globalna potrošnja energije po: (a) izvorima i (b) upotrebi.3 Globalna godišnja potrošnja energije po izvorima. Upotrebom nuklearnih goriva se ostvaruje oko 7 % potrebne energije. energija tople 16 . pa je osnovni problem u koncentrisanju te energije. energijom vetra.

na primer. Energetska efikasnost različitih oblika konverzije jednog fenotipa energije u drugi (slika 2. Kada se kaže da je konverzija idealna misli se da je ona iz jednog vida u drugi sprovedena bez gubitaka. toplotna i pogonska). elektromagnetna.5). podrazumeva konverziju hemijski vezane energije u rudama u – energiju koja bi mogla (teoretski) da se regeneriše reoksidacijom. rekarbonizacijom ili resulfidizujom metala. Ipak na osnovu prvog zakona termodinamike zna se da je najveći deo energije moguće konvertovati i korisno upotrebiti.vode i vazduha. Iz.5 Šest fenotipova energije. Pul energija uvedena u proces konverzije. Prilikom svake konverzije dolazi do određenog gubitka energije. Većina ove energije jednostavno „pobegne” iz sistema za konverziju i tako je nepovratno izgubljena. za sada. Zbog toga. nedovoljno jasnih razloga ona se gotovo ni malo ne može iskoristiti.1 su prikazane praktične efikasnosti različitih energetskih konverzija. sulfidnih ili karbonatnih ruda. Proizvodnja metala preradom njihovih oksidnih. Ta regenirisana energija naravno je znatno manja od energije  17 . Slika 2. konverzija solarne energije u električnu). prerađena goriva) i na kraju namenske-finalne vidove (svetlosna. se značajno razlikuje. ali sa različitom efikasnošću konverzije U tabeli 2. Izuzetak je konverzija električne energije u toplotnu energiju kod koje je efikasnost blizu 100 %. energetska konverzija kao nusprodukt generalno ima toplotu niskog kvaliteta. što je i grafički označeno linijama. Vidi se da je efikasnost nekih konverzija vrlo mala (npr. Onaj izgubljeni deo prilikom energetske konverzije se manifestuje najčešće kao niskokvalitetna toplota medijuma niskih temperatura. Kao praktičan način za prikazivanje efikasnosti energetske konverzije se koristi izraz: Piz Pul Gde je Piz konvertovana energija. Svaki se može transformisati u neki drugi.

Deo energije koja učestvuje u sadržanoj energiji predstavlja takozvanu slobodnu energiju koja predstavlja razliku sadržane energije u prečišćenom metalu i materijalu rude iz koje se on dobija. Izdvajanje metala iz njihovih ruda je skopčano sa procesom energetske konverzije usled prestruktuiranja atomskih veza unutar rude i dobijenog proizvoda. To znači da ova vrednost (6.gvožđa koje se dobija redukcijom iz oksidne rude hematita Fe2O3. To je obnovljivi resurs.koja se uloži za proizvodnju metala. Ta energija bi teoretski mogla da bude povraćena.1 MJ/kg) predstavlja u stvari slobodnu energiju oksidacije gvožđa u odgovarajući oksid. Međutim. Voda Pri proizvodnji većine tehičkih materijala koristi se još jedan važan resurs .1 MJ/kg. jer je samo jedan deo energije zaista „sadržan” u smislu da ga je moguće reverzibilnim postupkom ponovo dobiti. Predviđanja sugerišu da će voda možda postati važna kao što je to danas nafta i da će više od polovine čovečanstva biti bez pristupa vodi do 2020.voda. ali samo do nivoa koji to ekosistem dozvoljava. Gde je otišao ostatak energije? Većina te energije se izgubi kao toplotni gubitak u gasovima u visokoj peći. Poljoprivreda je 18 . Utrošena energija za proizvodnju jedinice mase materijala iz njihovih ruda i sirovina se naziva sadržanom energijom. drugim rečima regenerisana reoksidacijom gvožđa pod kontrolisanim uslovima (ona je zaista “sadržana”). u visokim pećima to izgleda ovako: Hemijska termodinamika zahteva da se za redukciju kiseonika O3 iz hematita Fe2O3 i dobijanje čistog gvožđa Fe utroši minimalna količina energije u iznosu od 6. što znači da je efikasnost energetske konverzije mala. Slični gubici redukuju efikasnost sinteze i prečišćavanja gotovo svih materijala. izmerena energija za dobijanje gvožđa . Ovaj termin je po malo zavaravajući.je tri puta veća i ona iznosi 18 MJ/kg.količina koja se naziva sadržanom energijom . To znači da je efikasnost konverzije samo 33 %. Rastuća potreba čovečanstva za vodom sada postavlja obezbeđenje vode kao poseban problem: svetska potreba za vodom se trostruko uvećala u poslednjih pedeset godina. god. Na primeru metala .

6).najveći svetski potrošač vode. 19 .8%) je dostupan kao slatka voda U ovim razmatranjima se ne uzima u obzir utrošak slane vode. kao i za uklanjanje prašine i pranje. one koje se koriste za produkciju nekih termoplastika (celulozni polimeri. Slataka voda zauzima nešto manje od 1 %. kao npr. ostatak do 100 % predstavlja sveža voda koja se nalazi u obliku leda u glečerima i na polovima (slika 2. Potreba za vodom pri proizvodnji metala (i tehničkih materijala uopšte) ustanovljava se odnosom uvedene i izvedene vode iz procesa. Za većinu materijala ove dve vrednosti su iste. Slika 2. l/kg (ili.2 su prikazani utrošci vode po MJ proizvedene električne energije koja se distribuira preko javne mreže. ekvivalento. Samo jedan mali deo (0. za kondicioniranje materijala (uklanjanje prašine). Najveći potrošači vode su industrijske zemlje. komercijalna upotreba vode je samo ona voda koja se koristi za navodnjavanje. Ne postoji ni ravnomernost u potrošnji vode. U Tabeli 2. na primer voda se koristi pri ekstrakciji minerala (tako da se posebno izdvoje gvozdena ruda. kontrolu zagađenja (skruberi kako bi se počistili otpadni gasovi). Slana voda je maksimalno dostupna i rasprostranjena (na nju otpada 97 % ukupne vode na Zemlji). Druge biljke. polihidroksialkanoati. i za hlađenje materijala i opreme. Za proizvodnju nekih biljaka koje predstavljaju resurse za proizvodnju tehničkih materijala (drvo. Raspon utroška vode kod energetskih materijala je u rasponu od 10 l/kg do 1000 l/kg. kg/kg. Pri tome se koriste jedinice: litri vode po kg proizvedenog materijala. i za električnu energiju proizvedenu u industrijskim postrojenjima. ali tamo gde ukupan utrošak vode pri porastu drveća i biljaka uključuje vodu za navodnjavanje.6 Globalna distribucija vode. I u proizvodnji električne energije se koristi energija u procesu hlađenja (sa gubicima u procesu isparavanja). pluta) neophodno i nužno je navodnjavanje. minerali . budući da litar vode teži 1 kg). Utrošak vode sa porastom upotrebe prirodnih materijala (poput npr. termoplastika dobijena iz skroba). Iz tog razloga se razlikuje komercijalna upotreba vode i ukupna upotreba vode.poput krečnjaka i eventualno fosilna goriva). kao i one koje se koriste kao stočna hrana (za dobijanje kože) generalno zahtevaju navodnjavanje. polilaktidati. drveta ili industrijskog bilja) zahteva da se napravi razlika između onih materijala za koje je neophodno navodnjavanje i onih za koje to nije nužno. Ona troši oko 65 % celokupne slatke vode. bambus. Za koje potrebe se u stvari voda koristi? U proizvodnji čelika.

7 Eksponncijalni rast. Takav brzi porast utroška materijala je uslovljen rastućom globalnom populacijom i standardom života. gde r % predstavlja godišnju stopu rasta Ako je trenutna godišnja proizvodnja materijala P (t/god) i ona raste po fiksnoj godišnjoj stopi r % .3 Eksponencijalni rast i duplirajuća vremena Savremene visokoindustrijalizovane zemlje. 2.Ovde valja napomeniti da je proizvodnja industrijske električne energije mnogo efikasnija zbog mogućnosti korišćenja vrelih gasova i para koji nastaju prilikom proizvodnje struje sagorevanjem fosilnih goriva. Slika 2. onda se brzina porasta proizvodnje može definisati izrazom: 20 . Većina tehničkih materijala se proizvodi po stopi koja ekponencijalno raste sa vremenom. sa svojim visokim standardom života i zahtevnim industrijskim standardima jako su zavisne od ustaljeng i kvalitetnog snabdevanja sirovinskim materijalima. Za neke materijala ona je približno eksponencijalna. Proizvodnja P se duplira u vremenskom intervalu td  70/r. Nasuprot njima kod proizvodnje električne energije za javnu distribuciju ovi gasovi se ispuštaju u atmosferu. ali se može aproksimirati eksponencijalnom krivom.

8 Rast proizvodnje tri metala u vremenskom intervalu od preko 100 godina.3log10     t  to   Po   Po  100 Slika 2. Logaritmovanjem izraza 2. a na donjem delu slike u vidu semilogaritamske skale. prikazan na linearnoj i semilogaritamskoj skali Vidi se da log10(P/Po) ima linearnu zavisnost u funkciji od vremena t (kako je prikazano na slika 2.7. dole) i da nagib te prave u odnosu na apscisu iznosi r/230.dP r  P dt 100 Integracijom ovog izraza po vremenu t dobija se izraz za godišnju proizvodnju u proizvoljom vremenskom trenutku u obliku:  r (t  to )  P  Po exp    100  gde je Po godišnja proizvodnja u trenutku vremena t = to. Na gornjem delu slike ova promena je prikazana u vidu linearne zavisnosti.8 prikazana je promena godišnje proizvodnje tri metala u prethodnih 100 godina (Al.7 je prikazan trend porasta proizvodnje materijala P sa prolaskom vremena kao i trend ubrzavanja dP/dt ove proizvodnje u vremenu. Na slici 2. identično kao na 21 .2 dolazi se do oblika: P P r log e    2. Zn i Cu). Na gornjem delu slike 2.

resursi i trajnost resursa Danas industrija u velikoj meri zavisi od rezervi materijala koji stoje kao sirovina na raspolaganju za proizvodnju. a Rezerva je samo deo resursa koji je ekonomski isplativ za dalju preradu. Sa druge strane zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine ili promenljiva politička klima mogu na određeni način da smanje rezerve raznim ograničenjima i zabranama. U vezi pojma rezerve pominju se i resurs i potencijal na određenom području. To svakako predstavlja alarmantni podatak. To znači da kada se jednom iskoristi više je nema i da se na taj način rezerve sve više smanjuju. Za eksponencijalni porast proizvodnje je karakteristično tzv. Međutim ovakav pristup je pogrešan. vreme dupliranja proizvodnje tD u okviru koga se proizvodnja duplira po količini. Prirodno je da rezerve podrazumevaju ukupnu trenutnu količinu minerala u zemlji koja je dostupna i ekonomski isplativa za dalju namenu. Dakle. Porast potreba za metalima stimuliše dalja istraživanja u domenu vađenja ruda i ekstrakciji 22 . čime se dobija t 100 Po   r (t   to     Qt   Pdt   100   1 r   to   Ovaj rezultat ilustruje najupadljivije svojstvo eksponencijalnog rasta. Aluminijum je u početnom periodu primene imao porast sa blizu 7% godišnje ali se sada vratio na nekih 4% godišnje.slici 2. 2.2 dobija se tD  100 70 log e (2)  t r Ukupna ostvarena proizvodnja Qt u vremenskom intervalu od to do t* dobija se integraljenjem jednačine 2. Proizvodnja bakra i cinka ima trend porasta od konstantnih 3% godišnje u okviru ovog perioda. Isprekidanom linijom je prikazan trend brzine porasta proizvodnje koji odgovara stopi porasta godišnje proizvodnje od 2%. Postavljajući P/ Po=2 u jednačini 2. Da bi se adekvatno upotrebljavali ovi pojmovi valja ih definisati i razdvojiti:    Pod potencijalom nekog materijala se podrazumeva njegova sveukupna prisutnost ili depozit na određenom prostoru.7. tehničkim i normativnim uslovima može da raste. Porast rezervi može da se ostvari unapređivanjem tehnologija za vađenje i ekstrakciju minerala. 5% i 10%.2 po vremenu.4 Rezerve. U stvarnosti rezerve predstavljaju ekonomsku kategoriju koja je promenljiva i koja čak u određenim ekonomskim. mineralne rezerve R se definišu kao deo poznatih mineralnih ležišta koje postoje na određenom prostoru. Resurs nekog materijala je samo deo potencijala koji se raspoloživim tehnologijama može izvaditi iz prirode i preraditi u neki korisniji oblik. koje se mogu legalno iskopati i na ekonomski isplativ način dalje prerađivati u industrijske sirovine. Pri globalnoj stopi rasta od 3% po godini potrebno je u stvari iskopati. provesti rudu kroz tehnološki proces i odlagati nus proizvode i proizvode sa prevaziđenim tehičkim vekom više materijala u narednih 25 godina nego što je to slučaj za kompletnih 300 godina od početka industrijske revolucije do danas.

Rezerve se takođe šire na desno novim terenskim istraživanjima. svetske rezerve olova tri puta veće danas nego što su to bile 1970-tih godina pri čemu je godišnja potrošnja porasla za sličan faktor.9 Razlika između rezervi i resursne baze. Razlika između rezervi i resursa je ilustrovana na slici 2. Iako su resursi znatno veći u odnosu na rezerve. Resursi uključuju i poznate i nepoznate depozite koji u ovom trenutku ne mogu da se iskopavaju profitabilno. Resurs je najčešće mnogo veći u odnosu na rezervu. To su:  Cena minerala. kada cena tih materijala poraste i kad se razviju bolje tehnologije ili usavrši transport. Tako su npr. 23 . Resursna baza je utvrđena. većina tih resursa nije trenutno dostupna zbog nepostojanja odgovarajuće tehnologije pa je samim tim i njihova procena vrlo nesigurna.9. Rezerve predstavljaju deo ove baze koji je otkriven i koji se može ekonomski iskoristiti u procesu eksploatacije Najvećim pravougaonikom je definisana veličina resursa. U principu postoje brojni faktori koji uslovljavaju da li će se neki potencijal svrstati u rezervu ili resurs. ali mogu da postanu dostupni u budućnosti. Kako cena metala raste postaje profitabilno vađenje i obrada niskokvalitetnih i siromašnih ruda. Slika 2. Mali zeleni pravougaonik predstavlja rezervu od kojih je mali deo (obojen sivo) već iscrpljen u procesu prethodne eksploatacije. Stepen sigurnosti sa kojim se definišu rezerve i resursi zavise od pouzdanosti procena raspoloživosti sirovinskog minerala kao i od usavršenosti tehnologija za ekstrakciju iz sirovinskog minerala. Stoga se može reći da one imaju tendenciju rasta paralelno sa potrošnjom. Rezerve se šire nadole ovladavanjem novih tehnologija za vađenje ruda ili povećanjem cene (što omogućava da se siromašnije rude iskopavaju profitabilno). On uključuje ne samo trenutne rezerve već i sve iskoristive depozite koji mogu da budu na raspolaganju nekim budućim istraživanjima. Resurs nekog minerala predstavlja njegovu realnu ukupnu raspoloživost podrazumevajući dostupne tehnologije eksploatacije.metala iz njih što za posledicu ima porast rezervi.

Pooštravanjem ili proširivanjem zakona u oblasti zaštite životne sredine mogu se povećati ili sniziti troškovi proizvodnje i omogućiti ili onemogućiti pristup raspoloživim potencijalima. Ipak ta neravnoteža brzo utiče na povećanje proizvodnje sa ciljem kompenzacije nastalog disbalansa. Iz izloženog se zaključuje da su rezerve iz kojih se dobijaju materijali prilično fleksibilne. a novim istraživanjima one se povećavaju. Slika 2. Nestašica materijala se pojavljuje onda kada lanac nabavke ne uspe da odgovori zahtevima industrijske prerade u robu. Troškovi proizvodnje. mehanizmi tržišta uspostavljaju dugoročnu ravnotežu između ponude i potražnje. Postoje više različititih procedura za procenu trenutnih rezervi. ipak je vrlo važno imati predstavu o njihovim trenutnim vrednostima kako bi kompanije mogle da procene svoju imovinu a vlade zemalja obezbede dostupnost materijalima koji su kritični za njihove privrede. Na slobodnom tržištu. Na gornjem delu crteža je prikazan deo lanca kojim se vrši snabdevanje materijala koji ulaze u zalihe. Zakonodavstvo i normativi. Do 24 .10. iscrpljuju zalihe. Nestašice nastaju kada potražnja prevaziđe ponudu. Kritičnost resursa: vreme iscpljivanja Dostupnost bilo koje robe na tržištu zavisi od ravnoteže između ponude i potražnje. Nove metode za ekstrakciju mogu da povećaju ekonomsku isplativost eksploatacije siromašnih ili niskokvalitetnih ruda.10 Lanac nabavke materijala. Ako tržište funkcioniše efikasno. Na donjem delu prikazano je da potražnja uslovljava preradu materijala u proizvode koji. Lanac nabavke materijala i prerade u robu je prikazan na slici 2. Prilikom kopanja troše se rezerve. strana nabavke i potražnje bi trebalo da budu u ravnoteži. Bezobzira na to. sa druge strane. Ponekad se mogu pojaviti kratkoročne neravnoteže zbog povećanje potražnje. Povećanje cene goriva ili troškova proizvodnje može učiniti neke depozite neekonomičnim.    Usavršavanje tehnologije. Stopa proizvodnje koja prevazilazi nova istraživanja dovodi do problema koje čovečanstvo trenutno ima pa se rezerve smanjuju. Iscrpljivanje.

d  r 100 Po  Slika 2. nijedan od ova dva indeksa ne uliva dovoljno poverenja. Ovo zapravo znači da će se rezerve utrošiti u vremenu tex. a dinamički indeks je imao isto ponašanje za oko trideset godina. to se ne može smatrati pravilom.s se može definisati kao: R tex . Iz tih razloga čovečanstvo mora da pristupi problemima kritičnosti izvora na drugačiji način. 25 . s  P gde je R rezerva izražena u tonama.11 prikazuje statički i dinamički indeks za bakar u poslednjih sedamdeset godina. Postoje pokušaji da se predvidi vek trajanja resursa. Međutim ovakav izraz ignoriše porast i proizvodnje i potrošnje.11 Statički i dinamički indeks za bakar za poslednjih 70 godina Tržišna ravnoteža i slom tržišta Efikasno funkcionisanje tržišta podrazumeva da nabavka i obezbeđenje sirovine i potražnja robe proizvedene od njih stoje u ravnoteži. Vreme iscrpljivanja odnosno statički indeks iscrpljivanja.d poznatom kao dinamički indeks iscrpljivanja:  100  rR ln  1 tex . Kao pokazatelj predviđanja iskorišćenja resursa bakra. Najčešći razlog je da resursi postaju toliko iscpljeni i iskorišćeni da se ne mogu više ekonomski iskorišćavati. Statički indeks nije menjao vrednost oko četrdeset godina. Slika 2. Porast proizvodnje P ne samo da nije konstantan već u principu raste sa vremenom po određenoj stopi R po godini. Cena materijala onda odslikava pravu cenu vađenja rude za njegovo dobijanje i preradu. Tek onda nastaju povodi za startovanje novih tehnologija i istraživanja. a P predstavlja potrošnju u tonama po godini. Međutim. Da li neki od njih ima smisla? U suštini ovi indeksi ne ukazuju da će čovečanstvo ostati bez bakra. Kad tržište radi efikasno porast potražnje se odmah nadomešćuje povećanim terenskim istraživanjima depozita i unapređenjem tehnologija. već da će zona komfora za eksploataciju bakra nestati negde posle 30 godina. tex.neuspeha u ovom snabdevanju može doći iz više razloga.

potrošnje kao i odnosi na tržištu. Takođe postoji mogućnost da nekoliko zemalja koji su isporučioci tih ruda ili metala ili bilo kog drugog materijala postignu dogovor o limitiranju isporuke i na taj način veštački definišu cenu. drugi nisu. tako da rezerve iako stalno napreduju i stalno se uvećavaju rastu po stopi koja je ispod one koja se odnosi na njenu potrošnju. dovoljno bogate za vađenje i dalju preradu. tržište ne može da odgovori trenutno pa je zato potrebno određeno vreme da bi se pokrenula nova postrojenja za vađenje i preradu kao i za uspostavljanje novih lanaca nabavke. cena dolazi do nekog konstantnog nivoa. Nestašice za retke materijale su nepredvidive. Na ovakve neravnoteže. 26 .9) ograničen. Takvo razmatranje je kompleksije pa se za analizu može koristiti slika 2.12). dok su rezerve velike. locirane u samo nekoliko zemalja. To stvara određenu neravnotežu u isporuci i utiče na to da tržište ne može trenutno da reaguje na promene.12. Tako. Mora se imati u vidu da je sirovinska baza (onaj veliki pravougaonik na slici 2. Ako se desi da su neke rude. Međutim jednog momenta se dolazi do tačke kada je otkrivanje novih depozita i dalje unapređenje tehnologije prerade znatno teže. Sa intenziviranjem istraživanja tih depozita i usavršavanjem tehnologija ekstrakcije trend porasta rezervi se nastavlja. regiona ili u njihovom okruženju (kroz koje vrši transport) dovedu do zbrke i problema u isporuci. Može se desiti da politički nemiri. Nestašice koje su nastale kao posledice isrpljivanja mogu se neutralizovati razvojem tehnologija ekstrakcije koje mogu da rade sa siromašnijim rudama i sa povećanim recikliranjem. onda se to naziva koncentracijom lanca nabavke. Eksploatacija tog materijala (crvena kriva) svojim inteziviranjem počinje da nagriza i smanjuje rezerve ali u početku stopa otkrivanja depozita umirujuće prevazilazi eksploataciju i nema nikakvih opasnosti. Dalje opadanje u brzini otkrivanja novih depozita sledi sa karakterističnim vremenskim zakašnjenjem u odnosu na brzinu utroška.Neki resursi su široko rasprostranjeni. tada je pokušaj kontrolisanja cene limitiranjem snabdevanja mnogo verovatniji. Realniji indikatori kritičnosti Iz izloženog se vidi da se za uspostavljanje indikatora kritičnosti materijala moraju razmatrati dinamički uslovi eksploatacije. a on je disperzan (depoziti ruda su široko distribuirani i postoji mnogo proizvođača i distributera). minerali su skupi (plava linija na slici 2. Postavlja se pitanje – Da li se nestašice mogu predvideti? Odgovor na ovo pitanje zavisi od dostupnosti rezervi i tenologija za preradu:    Nestašice su manje verovatne ako postoje problemi u lancu nabavke. Kada se prvi put otkrije i krene eksploatacija. pobune ili promene vlade na silu u jednoj od ovih zemalja. Takav vid udruživanja se naziva kartelom. državni prevrati. U početku eksploatacije nekog materijala rezerve rastu. Isprekidanom crnom linijom na slici 2. Ovakvi odnosi u produkciji i potrošnji materijala imaju odlučujući uticaj na cenu minerala.12 je prikazana grafički dinamika promene rezerve (kao iskoristivog dela resursa). Kako se tehnologije za izdvajanja metala iz ruda poboljašavaju i kako se istraživanjem otkrivaju novi bogati depoziti cena pada.

god. Sa osiromašenjem rezervi nastaju problemi u proizvodnji energije i industrijskoj proizvodnji posebno kod velikih potrošača (SAD i Zapadna Evropa). Predviđena nova otkrića od danas pa do 2040. Na ovom dijagramu je prikazan dinamički karakter proizvodnje. Trend kretanja cene nafte (plava linija na skali desno) je sa mnogo više oscilacija. Zelenim stubićima na krivoj proizvodnje je prikazan diskontinualni tok proizvodnje što je posledica činjenice da se velika otkrića ne događaju svake godine. utroška i cene nafte. brzine proizvodnje (crvena linija) i cene (plava linija) Nakon toga. Norveške. njena prerada i cena izražena dolarima za period od 1900. su prikazani narandžastim stubićima. Cena nafte ne odražava aktuelnu cenu njenog vađenja već stepen do kojeg se proizvodnja kontroliše kako bi se održala cena. Moguće je da će se dogoditi još neka tačka diskontinuiteta jer trka Rusije. do 2000.12 predstavlja šematski prikaz njihovih odnosa dok slika 2. U realnosti krive produkcije i potrošnje nisu glatke kao što je prikazano na prethodnim slikama. Rast proizvodnje (crvena linija) je mnogo kontinualniji.Slika 2. Postojale su neke fluktuacije (koje ovde nisu prikazane). god.13 daje njihov realan izgled. Potrebe za naftom su rasle stabilno u poslednjih sto godina. U ovoj analizi je vrlo važna prelomna tačka sa konstantne cene ka trendu porasta. kad se jednom pređe ova tačka rezerve počinju da se smanjuju – one se koriste brže nego što se nove generišu preradom ruda. Kriva produkcije dostiže vrh i počinje da opada. Na njoj je pokazan trend otkrivanja depozita nafte. ali one su male. Slika 2. Kanade i SAD za teritorijalna prava na Arktik sugerišu da tamo ima velikih depozita. Ako zanemarimo ovakve predpostavke trend otkrivanja depozita nafte se može prikazati crnom isprekidanom linijom. Cena rapidno počinje da raste. Pri tome se mogu uspostaviti sledeći indikatori kritičnosti:     Brzina rasta otkrivanja depozita pada ispod brzine rasta industrijske proizvodnje kojima se troši. sa istim vremenskim zaostatkom. rezerve počinju da se smanjuju pa cena posledično raste. 27 .12 Šematski prikaz trenda brzine otkrića novih resursa (isprekidana linija) i njihove eksploatacije. Minimalna ekonomičnost eksploatacije ruda pada. paralelno sa padom proizvodnje.

već je gotovo izvesno da će se održati na tom nivou. Za većinu je ona još uvek daleko ali se za sada bar raspolaže podacima na bazi kojih se mogu preduzeti odgovarajuće mere. Izgleda da nedavna povećanja cene nafte ne predstavljaju samo trenutnu fluktuaciju. Ovo se pre svega odnosi na eksploataciju nafte iz pustinja i morskih područja Arktika.13 Grafički prikaz realnog trenda otkrića novih resursa i njihove eksploatacije. Ove oblasti sada postaju ekonomski atraktivne. Iz ove slike se dolazi do zaključka da je čovečanstvo prešlo prelomnu tačku krive otkrića i krive brzine njene produkcije. 28 .Slika 2.13. Međutim. Prelazna tačka između krive otkrivanja i proizvodnje za većinu minerala od kojih se proizvode tehnički materijali još uvek nije dostignuta. brzine proizvodnje i cene Takav krizni ekstremum se pojavio sedamdesetih godina predhodnog veka i on je identičan onome koji se danas događa. ovakav rast cena otvara nove mogućnosti. na primer. koja nisu do sada bila pristupačna zbog cene eksploatacije. čime se produžavaju produkcione krive na slici 2.