Malo, srednje i veliko

preduzeće
Diferenciranje preduzeća prema veličini
Malo preduzeće
Srednje preduzeće
Veliko preduzeće

Diferenciranje preduzeća
prema veličini


Mala, srednja i velika
Izbor indikatora veličine preduzeća
Indikatori veličine preduzeća:



Broj zaposlenih
Visina sredstava (kapitala)
Visina prihoda
Visina profita

Granična vrednost izabranog indikatora
veličine preduzeća – razlikuje se zavisno
od grane

Važnost diferenciranja
preduzeća prema veličini

Teorijsko-empirijski razlozi
(proučavanje i istraživanje)
Pragmatični razlozi (programi podrške
MSP)

Indikatori veličine preduzeća     Boltonov komitet Komitet za privredni razvoj SAD Evropska unija Srbija .

000 prihoda godišnje u trgovini Do 50 radnika u građevinarstvu Do 5 vozila u transportu Granična vrednost indikatora veličine prilagođena je delatnosti .Boltonov komitet       Malo preduzeće: Do 200 radnika u industriji Do £50.

Komitet za privredni razvoj SAD  Malo preduzeće (ispunjava dva od četri uslova):     Vlasnik samostalno upravlja i rukovodi preduzećem Kapital nabavlja pojedinac (vlasnik) ili mala grupa ljudi Preduzeće je lokalno (poslovi su lokalni) Prema osnovnim indikatorima veličine preduzeće je manje u odnosu na ostala preduzeća u grani .

malo i srednje preduzeće – indikatori: Manje od 250 radnika Godišnji prihod do € 50 miliona i/ili Vrednost sredstava do € 43 miliona Nezavisnost – javne institucije mogu da kontrolišu najviše 25% sredstava .Evropska unija:Indikatori veličine preduzeća      Mikro.

Evropska unija: Mikro i malo preduzeće  Mikro preduzeće:    Do 10 radnika Godišnji prihod i/ili vrednost sredstava do € 2 miliona Malo preduzeće:   Do 50 radnika Godišnji prihod i/ili vrednost sredstava do € 10 miliona .

4 miliona do € 17.8 miliona do €35 miliona  Vrednost imovine od €4.Srbija: Malo.4 miliona Mikro preduzeće ima manju vrednost najmanje dva od navedena tri indikatora za mala preduzeća Srednje preduzeće (ispunjava dva od tri uslova):  Od 50 do 250 radnika  Ukupan prihod od € 8.8 miliona  Vrednost imovine od €350 hiljada do €4. srednje i veliko preduzeće Malo preduzeće(ispunjava dva od tri uslova):  Od 10 do 50 radnika  Ukupan prihod od €700 hiljada do €8.5 miliona Veliko preduzeće ima veću vrednost najmanje dva od navedena tri indikatora za srednja preduzeća .

doprinos inovativnosti i tehničkom progresu) .Malo preduzeće   Veliki broj malih preduzeća u tržišnoj privredi Uloga i značaj malih preduzeća (povećanje zaposlenosti. diversifikovanje privredne strukture.

Malo preduzeće:Preduzetništvo i inovativnost   Preduzetništvo – sposobnost korišćenja faktora proizvodnje za proizvodnju novih proizvoda/usluga Novine .Inovacije:      Novi proizvodi/usluge Novi materijali Novi procesi Novi izvori resursa i tržišta Novi obilici organizacije .

inovator   Opažanje prilika za nove poslovne poduhvate Kreiranje preduzeća da bi se iskoristile opažene prilike .Preduzetnik .

društvo sa neograničenom odgovornošću) Preduzetničke jedinice. agencije. registovano za neku delatnost radi sticanja profita (prema našem zakonu) . biroi) Preduzetnik je fizičko lice. komanditno društvo.Malo preduzeće: Pravni oblik  Pravni oblik malog preduzeća:    Privredno društvo (ortačko društvo. koje nemaju status pravnog lica (radnje.

Malo preduzeće: Karakteristike      Neposredan kontakt sa kupcima Konkurentska prednost na izabranoj tržišnoj niši (uski tržišni segment) Proizvodnja specializovanih proizvoda za koje su potrebne posebne veštine ili preciznost i gde je važna neposredna kontrola procesa rada Fleksibilnost – sposobnost brzog prilagođavanja promenama u okruženju Direktna (neformalna) komunikacija sa zaposlenima .

Malo preduzeće:Karakteristike      Visoki troškovi poslovanja i niža komparativna efikasnost (posledica fleksibilnosti) Velika zavisnost od ključnih ljudi i nizak stepen podele i specijalizacije rada Tržišni rizik (rizik promene tražnje zbog uskog asortimana proizvoda) Problem nabavke finansijskih sredstava Izvori finansiranja:     Lični kapital (ušteđevina) vlasnika Zajmovi od prijatelja/poznanika Komercijalni krediti Fondovi smelog kapitala .

Srednje preduzeće      Srednje preduzeće ima karakteristike malog i velikog preduzeća Sličnost sa malim preduzećem (razlika u odnosu na veliko preduzeće): Prednost u zadovoljavanju specijalizovane tražnje Fleksibilnost – konkurentska prednost Problem nabavke kapitala .

Srednje preduzeće   Razlika u odnosu na malo preduzeće (sličnost sa velikim preduzećem): Podela i specijalizacija rada (niži troškovi upravljanja)    Organizacija rada Organizaciona struktura Upravljanje .

Veliko preduzeće: Ekonomije veličine   Efikasnost koja je rezultat ekonomija veličine (niži prosečni troškovi zbog veličine preduzeća) Ekonomije veličine:        Tehničke ekonomije Efekti učenja i iskustva Ekonomije zaliha Upravljačke ekonomije Komercijalne ekonomije (ekonomije nabavke i prodaje) Finansijske ekonomije Istraživačko-razvojne aktivnosti .

Veliko preduzeće: Disekonomije veličine     Disekonomije veličine – rast prosečnih troškova zbog povećanja veličine preduzeća preko optimalne veličine Razlog disekonomije veličine – problemi koordinacije i kontrole sa povećanjem veličine preduzeća Optimalna veličina preduzeća – granica između ekonomija i disekonomija veličine Optimalna veličina preduzeća – prosečni troškovi su minimalni .

Optimalna veličina preduzeća    Zavisi od: Tehnoloških faktora – tip proizvodnje Tržišta – veličina tržišta i tražnje za proizvodima .

Veliko preduzeće:Rast       Interni i eksterni rast Interni rast: povećanje obima i širenje aktivnosti na osnovu razvoja sopstvenih kapaciteta Eksterni rast: fuzija – spajanje ili pripajanje dva ili više preduzeća Horizontalni rast – preduzeća proizvode iste ili slične proizvode Vertikalni rast – preduzeća su na različitim stadijumima lanca vrednosti (unazad i unapred) Konglomeratski rast – preduzeća nisu ni horizontalno. ni vertikalno povezana .

Finansijsko povezivanje preduzeća   Holding Koncern .

zavisno društvo Kontrola se ostvaruje na osnovu posedovanja hartija od vrednosti zavisnog(ih) društ(a)va Kontrola se vrši:    Kupovinom i prodajom hartija od vrednosti Osnivanjem novih društava Pozajmljivanjem kapitala zavisnim društvima .Holding     Holding – kontrola jednog ili više preduzeća (društava) na osnovu učešća u njihovom kapitalu Vladajuće društvo učestvuje (većinski) u kapitalu drugog društva tzv.

Čist i mešovit holding   Čist holding – jedina delatnost je kontrola poslovanja zavisnih društava Mešovit holding – matično (vladajuće) preduzeće. pored kontrole poslovanja zavisnih društava obavlja proizvodnu. trgovinsku ili neku drugu delatnost .

Kako nastaje holding?    Sticanje učešća u kapitalu jednog društva. koje holdingu omogućava kontrolu nad njim. može da se ostvari: Ustupanjem imovine društva holdingu društvo holdingu ustupa celu imovinu ili deo imovine u zamenu za pravo učešća u dobiti holdinga Investiranjem holdinga u nova društva – vladajuće društvo investira svoj kapital u osnivanje novih društava ili u sticanje učešća u kapitalu postojećih društava .

koja ona kontrolišu Sistem cirkularnog učešća – vladajuće društvo učestvuje u kapitalu jednog zavisnog društva i kontroliše sva zavisna društva u kojima ono ima većinsko učešće .Načini sticanja učešća u kapitalu postojećih društava     Sticanje učešća u kapitalu postojećih društava može da se ostvari na sledeći način: Sistem radijalnog učešća – zavisna društva nisu međusobno povezana Sistem piramidalnog učešća – vladajuće društvo učestvuje u kapitalu jednog ili više društava i ostvaruje kontrolu nad drugim društvima.

Holding: Prednosti i nedostaci  Prednosti holdinga:    Jefitiniji i jednostavniji način sticanja kontrole nad drugim društvima u poređenju sa akvizicijom (kupovinom) preduzeća Povezana preduzeća zadržavaju svoje ime i reputaciju Nedostaci holdinga:   Složeni odnosi između vladajućeg i zavisnih društava generiraju troškove i smanjuju efikasnost Veće poreske obaveze u odnosu na jedinstveno preduzeće .

tj. a uprava koncerna nema pravo da naređuje članicama koncerna .Koncern   Koncern čine preduzeća koja imaju jedinstvenu. zajedničku upravu Jedinstvena uprava može da znači:   Koncern ima pravo da naređuje svim članicama koncerna Članice koncerna usklađuju poslovnu politiku i rešavaju relevantna pitanja.

Kako nastaje koncern?   Jedno društvo (vladajuće) na osnovu učešća u kapitalu drugih društava (zavisna) stiče pravo kontrole nad njima Vladajuće društvo vrši ne samo kontrolu. već i obavlja određenu privrednu delatnost .

a vladajuće društvo stiče neograničeno pravo upravljanja inkorporiranim društvom .Čist koncern   Inkorporiranje jednog društva u drugo – čist koncern Inkorporirano društvo zadržava pravni subjektivitet.

ukupnog ili dela dobitka. u celosti ili delimično. sa dobitkom drugog društva radi podele zajedničkog dobitka Jedno društvo ustupa ili daje u zakup neki svoj deo drugom društvu – ugovor o ustupanju ili zakupu . drugom društvu – ugovor o delimičnoj isplati dobitka Udruživanje dobitka.Ugovorni koncern      Jedno društvo se ugovorom potčinjava upravi drugog društva ili se društva koja su nezavisna stavljaju se pod jednstvenu upravu – ugovor o dominaciji ili vladanju Jedno društvo se ugovorom obavezuje da svoj ukupni dobitak prenese na drugo društvo – ugovor o doznaci ili prenosu dobitka Jedno društvo se ugovorom obavezuje da deo svog dobitka (ili dobitka svog preduzeća) isplati.