You are on page 1of 64

pr

av
o

etvrtak, 13. februar 2003.


Svedok Aleksandar Vasiljevi
Otvorena sednica
Optueni je pristupio Sudu
Poetak u 9.05 h

rn
o

Molim ustanite. Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju zaseda.


Izvolite, sedite.

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Najs (Nice).

an
ita

GLAVNO ISPITIVANJE: TUILAC NAJS

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Sada smo otprilike na paragrafima 215, 216 i 217.
Generale Vasiljeviu, jue ste nam govorili o sastanku kojem ste prisustvovali
1. juna 1999. godine i poslednja tema o kojoj smo govorili su bila ovlaenja,
oigledna ovlaenja koja je imao ainovi. Da bismo o tome neto vie rekli,
da li se seate da ste nam govorili po kom su redosledu ljudi ulazili u tu prostoriju gde je odran sastanak i kako su ljudi reagovali, odnosno kako su se
odnosili prema ainoviu i kako su reagovali kada je ainovi uao?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, ja sam ve opisao kakav je bio raspored za stolom gde smo sedeli. Poslednji su doli na taj sastanak gospodin
ainovi i Anelkovi. Kada su uli u tu salu, mi smo svi ustali i nakon to
su oni seli za sto sastanak je poeo.

Fo
nd

TUILAC NAJS PITANJE: A sastanak je bio u sali za konferencije u jednom


soliteru u Pritini i svi ste sedeli za konferencijskim stolom. U drugom delu
prostorije bili su drugi pripadnici Pritinskog korpusa i Tree armije i bavili
se kartama i radili sline stvari. Ovo samo da bi sudije imali predstavu kako
je to izgledalo.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.
TUILAC NAJS PITANJE: To je vas navelo na zakljuak da je ta prostorija
imala odreenu funkciju, da je bila neka vrsta komandne prostorije?

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

355

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: Dakle, bila je neka vrsta komandne prostorije?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, da.

an
ita

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: Dakle, bavili su se kartama, kretanjem neprijatelja i slinim stvarima. Da li se tokom tog sastanka razmatralo ta se
dogodilo tokom prethodnih 24 sata, ali nita drugo sem tih 24 sata se nije
razmatralo detaljno?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, to je bio jedan kratak, rutinski
izvetaj ta se dogaalo u prethodna 24 sata. Prvo je general Lazarevi
izneo kratka zapaanja o dejstvima NATO. Posle toga je general orevi
iz MUP-a izneo o dejstvima MUP-a. I tu nije bilo nekog, neke posebne
situacije koju bih zapamtio kao neto specifino. Zavreno je sa kratkim
jednim rezimeom ta treba u toku narednog dana da se uradi i uglavnom
je bilo govora kod generala iz MUP-a da u toku narednog dana treba da
se izvri ienje terena negde na podruju Drenice (Drenice). To je
uglavnom taj kratak deo sa sastanka.

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Kada je re o aktivnostima MUP-a, da li je ainovi trebalo da odobri te aktivnosti?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nije bio takav tok sastanka niti je klima
takva da je formalno to tada trebalo da se zakljui. Konstatovano je jednostavno da je sve u redu i da sve ide po planu, kako je i dogovoreno.
Znai to je jedna dosta komotna, ja bih rekao atmosfera u kojoj se ti ljudi
verovatno svaki dan sastaju.

Fo
nd

TUILAC NAJS PITANJE: U redu. Sada imamo dva dokazna predmeta,


asni Sude, i da bismo utedeli na vremenu, mislim da moemo da
preskoimo tabulator 39. Sledei dokazni predmet je 320, tabulator 57 za
koji elim da ga svedok samo na kratko pogleda. Generale Vasiljeviu, ovo
je dokument za koji mislim da vam nije poznat. Vi ste ga razgledali kada ste
doli ovde. Da li vam se forma ovog dokumenta ini uobiajenom i ta vam
ovaj dokument govori o koordinacionoj funkciji zajednike, zdruene
komande u odnosu na Vojsku Jugoslavije i MUP?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ovo je plan rada stanice veze i radi se
o radio mrei. Upravna stanica, to je zajednika komanda koja ima tajni

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

356

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

naziv Patrik, a onda je pored ovoga navedeno jo 12 uesnika u toj radio


mrei gde ima jedinica iz Vojske Jugoslavije i jedinica iz MUP-a.

za

hu

an
ita

rn
o

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: Molim da se sada vratimo na tabulator 40,


dokaznog predmeta 387, molim da se stavi engleska verzija na grafoskop.
Generale, ovo je dokument od 17. aprila 1999. godine, tab Vrhovne
komande, upueno komandnom mestu. Kae: Veza - zajednika komanda za Kosovo i Metohiju, nareenje, strogo poverljivo... Sugestije - nastaviti sa sveobuhvatnim pripremama. Zatim se navode razne druge stvari, a
potpisao je Ojdani. Kakvo je vae tumaenje ovog dokumenta kada je re
o tome ta je zajednika komanda mogla da uradi, odnosno kakve instrukcije je mogla da da Vojsci Jugoslavije? Takoe, moda je to jo vanije, kako
da shvatimo Ojdanievu funkciju u svemu ovome?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa iz ovog dokumenta se vidi da je
prethodno postojala zapovest zajednike komande za Kosovo i Metohiju u
kojem je verovatno regulisan nain upotrebe snaga, i pretpostavljam da je
komandant Tree armije o tome obavestio naelnika Generaltaba. A onda
on daje sugestije ta bi trebalo da se koriguje u tome. Meutim, to je interesantno, to da on daje sugestije, on je u stvari naelnik taba Vrhovne
komande i nije uobiajeno da on daje sugestije. Bilo bi sasvim normalno da
on nareuje kako da se snage upotrebe. Znai, iz ovoga se vidi jedna pozicija te zajednike komande, koja je ustvari neka vrsta dvojnosti, gde postoji
zapovest za upotrebu snaga na Kosovu koja obavezuje komandanta Tree
armije da tako i postupi, a on opet ima tab Vrhovne komande i svog pretpostavljenog od koga trai miljenje, a ovaj mu daje sugestije. Znai, to je
jedna dvojnost koja se pojavljuje i koja nije tipina za nain komandovanja.

Fo
nd

TUILAC NAJS PITANJE: I na kraju, ta vama govori ovaj dokument u


vezi sa tim ko je tu imao glavnu re, Pavkovi - ainovi ili Pavkovi Ojdani, da to sad pojednostavimo?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja mislim da je u najneugodnijoj situaciji bio Pavkovi, jer je on praktino imao u neku ruku dva komandanta, jedan
koji je bio dole na licu mesta na Kosovu, koji vidim daje zapovesti, a ima i
subordinaciju po vertikali, prema naelniku Generaltaba. Sad, da li je ta sugestija imala snagu koju daje naelnik Generaltaba, snagu zapovesti, ja to ne
znam kako su postupili po tome, ali neka dvojnost postoji.
TUILAC NAJS PITANJE: Da li je ainovi imao ulogu od kritinog znaaja?

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

357

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa ja mislim da jeste, ali ja ne mogu


da budem decidan u tome, zato to nisam bio u situaciji da to mogu da
konkretno i vidim. Ali mislim da jeste.

Fo
nd

za

hu

an
ita

rn
o

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: Tabulator 41, dokazni predmet 387. Vraamo


se u avgust 1998. godine, generale. Ovo je jedan dugaak dokument tako
da emo ga samo pogledati i zatraiti va komentar. Molim vas, stavite
prvu stranu na grafoskop. Vidimo da je ovo dokument komande
Pritinskog korpusa, istureno komandno mesto akovica (Gjakove). To je
odluka o zajednikom angaovanju snaga MUP-a i Vojske Jugoslavije.
Vidimo da se govori o odluci, o borbenom poretku, o zadacima jedinica.
Na drugoj stranici se pominje, molim stavite drugu stranu na grafoskop,
pominje se vatrena podrka, mere borbenog obezbeenja, pozadinsko
obezbeenje. Na treoj strani se pominje tehniko obezbeenje, intendantsko obezbeenje, zatim sanitetsko obezbeenje, saobaraaj, prikupljanje oduzetog oruja. Zatim na dnu strane pie Komandovanje i veza komandovanje borbenim dejstvima vrie Zajednika komanda za Kosovo
i Metohiju sa isturenog komandnog mesta Pritinskog korpusa u akovici.
Vezu organizovati po planu veza koju e sainiti naelnik veze Pritinskog
korpusa. I onda, to pie na poslednjoj strani: Sadejstvo sa snagama MUPa organizovati u toku priprema i u toku borbenih dejstava, i potpisao je
Neboja Pavkovi. Upueno je MUP-u Republike Srbije, komandi Posebnih
jedinica policije i na razne druge adrese. Generale, kada pogledate ovaj
dokument iz 1998. godine, ta nam on govori o ovlaenjima zajednike
komande i nad MUP-om i nad Vojskom Jugoslavije, da li su oni u to vreme
delovali pod svojim sopstvenim lancem komande?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Prvo, ovaj dokumenat je vojniki
korektno sastavljen. Vidi se u ovoj poslednjoj taki komandovanja i veza da
komandovanje vri zajednika komanda. Ovde vojska praktino sadejstvuje sa snagama MUP-a koje izvode dejstvo i to uglavnom, iz ovoga se vidi,
vatrenom podrkom. Da li je o ovome bio obaveten Generaltab, ja to ne
znam. Znai, po ovome to cenim, zajednika komanda je imala ustvari
izvrnu komandu u angaovanju snaga na Kosovu i Metohiji, sa tim da je
u njoj postojao vojni deo i verovatno i deo iz MUP-a koji je rukovodio
jedinicama MUP-a, a onaj ko je tada bio na elu zajednike komande, on
je bio kao najstarije lice koje je o svemu odluivalo. To je to mogu iz dokumenta da vidim, sobzirom da ja tada nisam bio u slubi.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

358

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

an
ita

rn
o

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: Tabulator 42 molim. Sada se vraamo na vreme


kada ste vi bili u slubi, to je 29. maj 1999. godine. Od naelnika taba
Vrhovne komande, generala Ojdania, upueno komandantu Tree armije
lino, to je dakle dokument taba Vrhovne komande, kojim se podseaju
da treba da obave razliite zadatke. ta vama, generale Vasiljeviu, pokazuje ovaj dokument u vezi sa ovlaenjima koje je Ojdani imao u ovoj fazi i
koja se vide na osnovu ovog dokumenta?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Moda malu nedoumicu moe da mi
predstavlja ovo to se ne kae nareujem nego upozoravam.
Meutim, da sam ja komandant koji je primio ovaj dopis iz taba Vrhovne
komande, ja bi ovo shvatio kao nareenje. Znai, ipak se ovde upozorava
ta treba da se uini. Po mome, to ima snagu nareenja koje je obavezno
za komandanta Tree armije, jer on u preambuli kae da postoje podaci o
nekim dejstvima koja se mogu sprovoditi i upozorava na te podatke. Moglo
je da se tu napie i nareenje, ali ja mislim da je smisao, jer bez obzira na
naziv upozoravam, ima snagu nareenja.

Fo
nd

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Hvala lepo. Tabulator 43. To je poslednji


dokazni predmet u ovom bloku pitanja. Ovo je dokument od 7. jula 1998.
godine, dakle, to je pre vaeg vremena u slubi, to je komanda 125. motorizovane brigade, i dokument je potpisao Dragan ivanovi. U zaglavlju
pie: Zabrana izvoenja akcija bez znanja i odobrenja zajednike komande
za Kosovo i Metohiju i onda se kae da se na osnovu nareenja zajednike
komande od ranijeg datuma u cilju poveanja efikasnosti izvrenja zadataka nareenjem zabranjuje izvoenje bilo kakvih akcija jedinica iz sastava
bez odobrenja zajednike komande. Verovatno da je to sve ta bi trebalo
da pogledamo u ovom dokumentu koji se sastoji iz tri strane u prevodu, a
vi nam recite na koji nain se ovo uklapa u vae shvatanje operacija, odnosno delovanja zajednike komande u 1999. godini?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa isto ima znai snagu jedne, neke mini
Vrhovne komande dole koja rukovodi zajednikim dejstvima MUP-a i Vojske
Jugoslavije na Kosovu i Metohiji. Ovde se oigledno radilo i moe da se nasluti da je bilo pojedinanih upotreba nekih jedinica ili da je traena podrka
jedinica Vojske Jugoslavije jedinicama MUP-a, a da to nije bilo verifikovano
preko zajednike komande, i da je moda dolazilo do nekih improvizacija, pa
moda i problema u toj koordinaciji. I ovime se na neki nain zavodi red u
tom lancu komandovanja, a i dalje ostaje da je zajednika komanda ta koja
u stvari nareuje dejstva, konkretna dejstva na Kosovu.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

359

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

TUILAC NAJS PITANJE: Dakle, ovo je na neki nain bilo, uopteno govorei, adekvatno za angaovanje viestrukih snaga?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste.

rn
o

(privatna sednica)

pr
av
o

TUILAC NAJS: Iako se u to vreme inilo da ima izvesne neorganizovanosti, kao ta ste rekli. Hvala lepo. A sada prelazimo na kratku privatnu sednicu. Paragrafi 219, 220 i 221.

sekretar: asni Sude, na otvorenoj smo sednici.

an
ita

TUILAC NAJS PITANJE: Idemo na paragraf 224, vrlo kratko. Za sluaj


da to moda postane relevantno, moete li da nam vrlo ukratko
pomognete sa Vojno-teritorijalnim komandama? ta su bile te komande?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Vojno-teritorijalne komande su postojale u JNA i to su komande koje vre mobilizaciju, vode vojnu evidenciju i
vre uput regruta u armiju. One su bile potinjene komandi armije.

hu

TUILAC NAJS PITANJE: A kada govorimo o podruju koje nas posebno


zanima, da li je Vojno-teritorijalna komanda u Pritini (Prishtine) bila nadlena za Kosovo, a Vojno-teritorijalna komanda u Niu za ostatak june Srbije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

Fo
nd

za

TUILAC NAJS PITANJE: I kada su bile operativne, nalazile su se pod


komandom brigada Vojske Jugoslavije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne pod komandom brigada ve pod
komandom armije, ako mislite na komandu vojnog okruga.
TUILAC NAJS PITANJE: Da li moete da se setite nekih primera? Na primer,
odredi vojno-teritorijalne komande u Istoku (Istog), Klini (Kline) i akovici.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Vojno-teritorijalni odredi su jedinice koje
se nalaze u sastavu vojnih odseka kao niih komandnih struktura u okviru
komande vojnog okruga. Znai, to su jedinice koje su pre svega namenjene
za kontrolu teritorija na kojoj se nalaze. Meutim, vojno-teritorijalni odredi
mogli su biti upuivani i angaovani i van teritorije na kojoj su matino loci-

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

360

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

pr
av
o

rani. Znai, to je rezervni sastav i bilo je takvih sluajeva da, na primer, konkretno sa Sedmom peadijskom brigadom iz Kruevca ide i vojno-teritorijalni
odred, na primer iz Brusa, sa tog podruja i on se pridaje, znai komandi
brigade i ulazi praktino u njen sastav i pod njenu komandu. Mislim da to
nita nije vanredno nego redovna procedura i pojava.

Fo
nd

za

hu

an
ita

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: A sada hajde da pogledamo tabulator 44,


dokaznog predmeta 387. To je dokument, ako pogledate prvu stranu, molim
posluitelja da stavi prvu stranu, to je dokument od 26. juna 1998. godine, to
je dakle pre nego to ste se vi ponovo aktivirali i kae: Na osnovu strogo
poverljivog nareenja komande Tree armije, strogo poverljivo, broj i tako
dalje, i pogorane politiko-bezbednosne situacije na prostoru Kosova i
Metohije, a u cilju odbrane i zatite graana od iptarskih i teroristikih grupa,
nareujem. Nareenje dolazi od Pavkovia. Dakle, on kae: Nareujem izvriti organizacijsko-tehnike pripreme za podelu naoruanja i municije na
ruke vojnim obveznicima rasporeenim u ratne jedinice Pritinskog korpusa,
vojnu oblast Pritina i 202. pozadinsku bazu. I zatim pri kraju take 3, drugi
paragraf take broj 3, kae se: Na osnovu izraenih spiskova izvriti pozivanje vojnih obveznika po manjim grupama u kasarne i organizovati podelu i
zaduenja naoruanja po selima nastanjenim srpskim i crnogorskim ivljem. U
toku izvrenja ovog zadatka posebnu panju posvetiti merama bezbednosti,
tajnosti i maskirnoj disciplini. Zatim pod takom 6: Nakon izvrene podele,
izvriti pripremu i organizaciju naseljenih mesta za odbranu. I zatim dalje
kae: Za svako mesto zaduiti aktivnog stareinu koji e neposredno
rukovoditi pripremom. I dalje: Komandanti vojnih odeljenja su odgovorni za
ovo organizovanje u svojim zonama odgovornosti, u saradnji sa MUP-om, a
zatim u taki 8 stoji: Zabranjujem formiranje i angaovanje bilo kakvih dobrovoljakih jedinica osim onih koje sainjava lokalno seosko stanovnitvo, odnosno itelji sela. Generale, vi ste videli ovaj dokument. Da li ste pre nego to ste
videli ovaj dokument znali da su postojale takve vrste odbrane sela?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nisam znao.
TUILAC NAJS PITANJE: Dakle, ako pogledamo ovaj dokument, osim ukoliko vi ne pronaete neki detalj koji bi sugerisao da taj dokument nije pouzdan,
recite nam ta vam kae taj dokumenat o prirodi plana koji se navodi u dokumentu? Da li je to bio tajni plan?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa ja ne bih mogao to da nazovem
kao da postoji tajni plan. Ovde se radi o podeli naoruanja i vojne opreme

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

361

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

rn
o

pr
av
o

rezervnom sastavu jedinica JNA, to je Vojska Jugoslavije u to vreme, koje je


uslovljeno konkretnom politiko-bezbednosnom situacijom na terenu. Nije
ekscesno da se to oruje i oprema moe podeliti rezervistima koji pripadaju odreenoj ratnoj jedinici Vojske Jugoslavije dole na prostoru Kosova i
Metohije. Meutim, ovde se upozorava, znai, na mere tajnosti, da se za
to ne sazna. Znai ta podela oruja je mogla da ide i tako legalno, po
nareenju, znai proceni se situacija da je to oruje neophodno da bi se
jedinica brzo formirala u sluaju potrebe, i onda se, da se ne bi gubilo
vreme, naoruanje i oprema podele vojnim obveznicima na uvanje. Ovo
je nareenje ilo prema korpusu iz komande armije, ja mogu samo da pretpostavim da to ni komandant armije nije uradio na svoju ruku ve verovatno da je to dolo iz Generaltaba. E sada ...

an
ita

TUILAC NAJS PITANJE: Dobro. To nam je verovatno dovoljno. Ali,


dakle, injenica je da vi niste za to znali dok niste videli dokument ovde,
pred Sudom?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne, nisam.

hu

TUILAC NAJS PITANJE: A sada paragraf 226. Da li je tab Vrhovne


komande imao dva prijemna centra za dobrovoljce za Vojsku Jugoslavije za
koje ste vi znali?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

za

TUILAC NAJS PITANJE: To je bilo regulisano tako da se dobrovoljci integriu u Vojsku Jugoslavije, a ne da se cele dobrovoljake jedinice integriu?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, bilo je striktno nareenje oko tog
postupanja.

Fo
nd

TUILAC NAJS PITANJE: Paragraf 230, tab MUP-a za Kosovo je na elu


imao generala Lukia. To ste nam, ini mi se, ve rekli. Da li ste vi iz toga
zakljuili da je postojala koordinacija operacija MUP-a po direktivama
Zajednike komande?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jesam.
TUILAC NAJS PITANJE: Paragraf 233. Da li su na Kosovu delovale neke
specijalne jedinice MUP-a?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jesu.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

362

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: Pozabaviemo se detaljnije sa jednom ili dve.


Da li je postojala SAJ, Specijalna antiteroristika jedinica kojoj je na elu bio
ivko Trajkovi?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste.
TUILAC NAJS PITANJE: Da li su postojale interventne brigade i odredi
PJP-a na optinskom nivou?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Mislim da brigade interventne nisu
bile na optinskom nivou nego su to krupniji sastavi, a odredi posebnih
jedinica policije su bili po optinama.

an
ita

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: Postojala je i jedna operativna grupa, to se zvalo


OPG-e i ona je bila deo posebnih jedinica policije, zar ne?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: To nije operativna grupa nego operativno poterna grupa. Znai, postojale su operativno-poterne grupe i vie ih
je bilo.

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Da, to sam rekao, odnosno to sam hteo da


kaem. Da li je po vaem shvatanju pukovnik Goran Radosavljevi zvani
Guri bio opti komandant Posebnih jedinica policije na Kosovu?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja mogu da kaem samo delimino
neto ta su mi organi bezbednosti na Kosovu referisali izmeu ostalog i o
tom stanju. Znai, i oni su imali podatke da tim grupama komanduje ovek
pod nazivom Guri i imali su i njegov pozivni znak sa radio stanice. Koja mu
je stvarno funkcija bila, ja ne znam. Po saznanju organa bezbednosti, te
grupe su bile pod njegovom komandom.

Fo
nd

TUILAC NAJS PITANJE: ta ste vi procenili, ko je bio glavnokomandujui Posebnih jedinica policije u Srbiji u to vreme?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja koliko sam upoznat, to je bio general Stevanovi.
TUILAC NAJS PITANJE: Koliko je vama poznato, kolika je bila veliina
operativno-poterne grupe?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: To je sve iz podataka koje su mi davali
organi bezbednosti kada sam bio na Kosovu, to su bile manje grupe, od 20 do
30 ljudi, lako naoruane, uglavnom od mesnog stanovnitva sa tog terena.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

363

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

rn
o

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: A sada da na brzinu pogledamo dokazni predmet


319, tabulator 38. Republika Srbija, Ministarstvo unutranjih poslova,
Sekretarijat unutranjih poslova, policijska stanica akovica. To stoji u
zaglavlju dokumenta. Ovo je spisak pripadnika treeg voda etvrte ete 123.
interventne brigade. I to je, dakle, vod od 24 ljudi. I zatim, ako gledamo
dalje, na strani 13, vidimo ostatak liste. Kako se ovo podudara sa vaim
razumevanjem uloge Posebnih jedinica policije u tom podruju u to vreme?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Dakle, vidi se da postoji 123. interventna brigada i da je ovo spisak sastava treeg voda etvrte ete. Poto je
ovde Ministarstvo unutranjih poslova, znai policijska stanica u akovici
verovatno da je ovaj vod svakako iz akovice, a moda je i cela eta interventne brigade bila na podruju akovice.

hu

an
ita

TUILAC NAJS PITANJE: Specijalna jedinica Resora dravne bezbednosti, odnosno JSO raspolagala je kojom opremom i kakvim uniformama?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: To je Jedinica za specijalne operacije
Slube dravne bezbednosti. Ona je imala specijalnu opremu, da tako kaem
najkvalitetnije vrste i posebne kategorije. Karakteristini su bili po maskirnim
uniformama, i da su nosili crvene beretke, a imali su i specifine eire. Zatim,
imali su, mogli su biti prepoznati po specijalnim vozilima Hamer (Hammer)
sa kojima su se kretali na teritoriji Kosova, a imali su razliito naoruanje, od
protivavionskog mitraljeza do klasinih automatskih puaka i automata.

za

TUILAC NAJS PITANJE: Kako se zvala ta jedinica i njen komandant?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa nju su i po znaku koji je nosila zvali
Sivi vukovi, a komandant jedinice je bio Milorad Ulemek zvani Legija.

Fo
nd

TUILAC NAJS PITANJE: Da li je vama izgledalo da su oni imali prethodno borbeno iskustvo?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Mislim da jesu, da to nije sporno.
TUILAC NAJS PITANJE: A ko je bio nadreeni Legiji?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa prvi nadreeni je Franko Simatovi,
a jedinica je praktino pod komandom naelnika Resora dravne bezbednosti u to vreme, Radeta Markovia.
TUILAC NAJS PITANJE: uemo neto i o sastanku koji ste vi imali sa
optuenim u maju 1999. godine, ali da sada spomenemo samo jedan ele-

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

364

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

TUILAC NAJS: A sada molim privatnu sednicu.

(privatna sednica)

pr
av
o

ment toga. Da li je tom prilikom Rade Markovi potvrdio upotrebu i


razmetanje Jedinica za specijalne operacije u jednom kosovskom selu?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste. Konkretno se radi o selu Jezerce
(Jezerce).

rn
o

sekretar: asni Sude, na otvorenoj smo sednici.

an
ita

TUILAC NAJS PITANJE: Da li su Arkanovi Tigrovi bili prisutni na Kosovu?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, jesu.

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Gde su bili stacionirani, pod ijom komandom?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Prema informacijama koje smo mi
imali, a koje je kasnije na sastanku potvrdio i Rade Markovi lino, oni su
bili u Kosovu Polju (Fushe Kosove) i nai izvori informacija su nam rekli da
tamo ima stotinak ljudi. Rade Markovi je tvrdio da je stotinak njih odgovorilo, ali da je on uzeo samo trideset kao dobrovoljce. Oni su bili razmeteni
u posebnom jednom kampu, da ga tako nazovem, u nekom objektu u
Kosovu Polju i po onome kako je izjavio Rade Markovi, zbog toga to su
prethodnih dana poinili neki zloin, ubili su neki brani par Albanaca, on
je naredio da se vrate sa Kosova.

Fo
nd

TUILAC NAJS PITANJE: Pod ijom komandom su oni bili, prema vaem
shvatanju?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Izvetaj je bio organa bezbednosti da
se nalazi pod komandom oveka pod nazivom Guri.
TUILAC NAJS PITANJE: U to vreme koliko je iroko bila poznata
Arkanova reputacija i shodno tome potencijal za potekoe koje su za
sobom donosili Arkanovi Tigrovi?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa zna se kakva je reputacija njegova
bila, mislim to je jedan dui period i dua pria, ali iz tih prvih saznanja o
formiranju Srpske dobrovoljake garde u tom prvom jezgru od oko tridese-

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

365

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

pr
av
o

tak ljudi kojih je bilo, gotovo da nije bilo lica koje nije bilo ve kanjavano
za razna krivina dela. Drugo, oni su i javno nosili dugo oruje, iako je njegovo zaduenje i noenje bilo posebnim propisima regulisano. Imali su reputaciju koja je poznata svima, da su uestvovali u mnogim nedelima.
TUILAC NAJS PITANJE: Prema vaim informacijama da li je Arkan imao
neke slubene identifikacione isprave?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste, on je imao to jo iz perioda one
Jugoslavije i nikad bez tih isprava nije bio. Meutim, i pripadnici njegovog
rezervnog sastava su imali iste legitimacije.

an
ita

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: Jo nekoliko detalja pre nego to preemo na


sastanak sa optuenim. Subordinacija MUP-a Vojsci Jugoslavije u vreme
ratnog stanja. Da li vam je poznato da li je Ojdani od optuenog zatraio
da izda nareenje o potinjavanju?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste.
TUILAC NAJS PITANJE: Da li je MUP to potovao?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nije.

Fo
nd

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Koliko ste vi shvatili od Ojdania ili iz drugih


izvora, ta se dogodilo kada je Ojdani skrenuo panju optuenom na taj
problem?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Po onome ta mi je ispriao general
Ojdani, to je bilo negde kasnije nakon njegovog penzionisanja, on mu je
rekao: Da, dobro, taj e se problem reiti, ali nismo mi nareenje pisali
zbog problema sa MUP-om Srbije nego da se MUP u Crnoj Gori stavi pod
kontrolu vojske. I to mi je pokazao general Ojdani iz njegove radne
belenice, i dobro se seam da je to bilo zapisano crvenom olovkom.
Dakle, ta potinjenost praktino nije na terenu zaivela.
TUILAC NAJS PITANJE: Tabulator 45, dokaznog predmeta 387, molim.
Ovo je jedan kratak dokument od pukovnika Mileta Stanojkovia. Molim
stavite samo prvu stranu na engleskom na grafoskop. Datum je 19. april
1999. godine, Trea armija, tab Vrhovne komande, sektor za operativnotabne poslove, dolazi sa komandnog mesta. Pie: Na osnovu nareenja
predsednika Savezne Republike Jugoslavije u skladu sa lanom 17. Zakona o
odbrani, u cilju obezbeenja svih uesnika nareujem: potinjavaju vam se

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

366

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

pr
av
o

jedinice i organi unutranjih poslova u vaim zonama odgovornosti.


Komandanti Prve, Druge i Tree armije i Ratne mornarice svojim nareenjem
regulisae sva ostala pitanja koja proistiu iz take 1. ovog nareenja. Da li
ovo odgovara vaem shvatanju uloenih napora da se potine?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, ovo su, ovako su ila nareenja linijom komandovanja i to nita nije sporno. Znai, o ovome su obavetene
komande na terenu, da se prepotinjavaju jedinice MUP-a u pogledu
komandovanja i njihove upotrebe. Pitanje je samo da li je to zaivelo, a ja
koliko znam nije.

Fo
nd

za

hu

an
ita

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: Hvala. Molim da pogledamo tabulator 46,


dokaznog predmeta 387. Kao to emo videti, ovo je dokument koji je
doao otprilike sedam, odnosno osam dana nakon vaeg sastanka sa
optuenim. Datum je 25. maj 1999. godine i dolazi od generala Pavkovia.
Odnosi se na prepotinjavanje jedinica i organa Ministarstva unutranjih
poslova komandi Tree armije, tanije komandi Pritinskog korpusa i podnosi se zvanian izvetaj o prepotinjavanju snaga MUP-a snagama Vojske
Jugoslavije. Moete da pogledate na brzinu. U paragrafu broj 2 se kae:
Neizvrenje nareenja o prepotinjavanju direktno je impliciralo probleme
na planu sadejstva jedinica. Paragraf 3 kae: Reim bezbednosti na teritoriji do sada nije zaiveo u praksi u duhu zakona. Pogledali ste ovaj dokument. Kakve komentare imate o njemu?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa ovo samo potvruje ta sam ve
rekao. Komandant Tree armije praktino moli naelnika Generaltaba da se
neto uini na nivou Vrhovne komande da ta subordinacija profunkcionie.
Meutim, za mene je ovde interesantno i drugo pitanje. Dole postoji zajednika komanda i upravo bi ta zajednika komanda trebalo da razreava ovaj
problem, a ne da se optereuje naelnik Generaltaba sa tim, jer dole neku
izvrnu komandu ima gospodin ainovi koji je upravo radi toga tamo, da
koordinira aktivnosti vojske i MUP-a. I sledee, vidi se da Ministarstvo
unutranjih poslova Srbije praktino nije prosledilo, ako je dobilo naredbu, a
pretpostavljam da jeste, nije je prosledilo da se ona realizuje.
TUILAC NAJS PITANJE: Da vidimo da li sam vas dobro razumeo. Da je
postojala stvarna elja za saradnjom u zajednikoj komandi da se ostvari
prepotinjavanje kao to je navedeno u ovom dokumentu, vi biste onda
oekivali da se ovi problemi ne usmeravaju na nain na koji se usmeravaju
ve da se oni usmeravaju ka ainoviu?

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

367

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

pr
av
o

SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, znai on je imao nadlenost nad


organima MUP-a takoe, ali je prvi problem da iz Ministarstva unutranjih
poslova Srbije, vidi se, nije sputeno to nareenje potinjenim sastavima
MUP-a.

an
ita

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: I poslednji dokument u ovom bloku je tabulator


47, dokazni predmet 387. To je dugaak dokument, ja u samo da traim va
komentar o njemu, a kasnije moemo da ga detaljno pogledamo. To je dokument od 27. maja 1999. godine, komanda Pritinskog korpusa, upueno je
komandi MUP-a i to je nareenje za razbijanje i unitenje TS u rejonu
Prekaze (Prekazi i Poshtem). I tu se navode detalji. Pretresno vee moe da
vidi razliite meunaslove kojima se odreuju poglavlja. Kako vam izgleda
ovo nareenje po samoj svojoj formi? Da li je to zapovest koja je u adekvatnom obliku?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste, i vojniki vrlo korektno uraeno.

TUILAC NAJS PITANJE: To je nareenje generala Lazarevia i upueno


je komandi MUP-a. Mislim da je ovo kopija iz MUP-a. Da li je to tano?
Ukoliko nemate nikakav komentar, moemo da preemo na drugu temu.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

Fo
nd

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Kada su poinjeni zloini na toj teritoriji, da li je


Vojska Jugoslavije imala jurisdikciju nad tim zloinima? I ako jeste, ako su
znali za zloine, da li su vodili istragu u vezi sa tim zloinima, da li se time
bavila Vojna policija i pravosudni sistem, odnosno da li je to predavano
civilnim organima u odreenim fazama?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Iz obilaska organa bezbednosti na
podruju Kosova i Metohije po onome ta sam informisan, a i kasnije ta sam
imao priliku da saznam, svi otkriveni sluajevi i zloina i pljaki bili su procesuirani i postupci su voeni preko vojnih tuilatava Pritinskog i Nikog korpusa. I znam samo za jedan sluaj u vreme dok sam bio na Kosovu da su se
imale indikacije, to se radi o Gornjoj Klini (Kline e Eperme), da je poinjen
zloin, a da se nije ba brzo reagovalo. Nadlenosti za utvrivanje odgovornosti za zloin stoji iz toga koja je jedinica na tom terenu delovala, da li
MUP, da li Vojska Jugoslavije. Ako je delovao MUP, onda je nadlenost bila
civilnih pravosudnih organa, odnosno MUP-a i obrnuto, ako je to bilo u zoni
dejstva i posledica dejstva Vojske Jugoslavije, onda je o tome morao da bude
obaveten vojni tuilac. On je nareivao vojnoj policiji da vri uviaj i dalja
procedura je ulazila u sudski postupak.
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

368

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

rn
o

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: Konkretan zloin oko kojeg moete da nam


pomognete, to je dogaaj u Roajima 18. aprila 1999. godine. Da li je to
poinila jedinica srpskog MUP-a?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: To je poinila jedinica, po izvetaju
organa bezbednosti, kojom je komandovao neki Dragan Stojanovi koji je sa
veim brojem vozila praktino bio u poteri ili proterivanju jedne grupe civila
koji su se sklonili na podruje Roaja u mesto Kaluerski Laz. Kada su ih tu
pristigli, likvidirali su vei broj lica, oko 10 ih je bilo ranjeno, meu njima
jedna devojica i jedna ena. I Vojna policija je saznala za taj dogaaj i izvrila je jedan uviaj, hitni uviaj. Ranjene je prebacila u zdravstvene ustanove i
o tome obavestila nadleni MUP u Roaju. ta je dalje uraeno, ja ne znam.
TUILAC NAJS: Molim da preemo na kratku privatnu sednicu.

an
ita

(privatna sednica)

sekretar: asni Sude, na otvorenoj smo sednici.

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Da li se 8. maja 1999. godine zamenik naelnika Uprave bezbednosti Pritinskog korpusa sastao sa vama u Beogradu i
obavestio vas da je Sluba bezbednosti svesna zloina koji su poinjeni
prema civilima? Da li ste vi od njega zatraili da napie izvetaj o onome ta
vam je rekao?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

Fo
nd

TUILAC NAJS PITANJE: Da li ste vi obavestili o tom izvetaju generala


Farkaa i to na proslavi dana JNA, odnosno Vojske Jugoslavije? Da li je
Farka taj izvetaj prosledio Ojdaniu i da li je onda Ojdani detalje o tome
preneo optuenom 14. maja?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Imam male ispravke u ovome ta ste
rekli. Znai, general Geza je obaveten odmah nakon dobijanja prvih tih informacija sa Kosova, a on je obavestio generala Ojdania ne na dan Vojske
Jugoslavije, jer je to 16. jun nego na dan bezbednosti, 13. maja 1999. godine.
I 14. maja nas je general Ojdani obavestio da je on o tome informisao sada
optuenog i da je zakazan sastanak o problemu zloina za 17. maj.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

369

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: Da li je generalu Pavkoviu nareeno da doe


u Beograd da bi raportirao generalu Ojdaniu o navodnim zloinima i da li
ste vi takoe dobili instrukcije da prisustvujete i da obezbedite informacije
koje je prikupila vaa sluba?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, tano je to.

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: Da li je 16. maja odran sastanak Generaltaba


kojem su prisustvovali Pavkovi, Farka, pukovnik Gaji i vi i na kome se
raspravljalo o kriminalnim aktivnostima i takoe o tome kako taj materijal
prezentirati optuenom sledeeg dana?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. Bio sam i ja na tom sastanku.

an
ita

TUILAC NAJS PITANJE: Da li su u tom materijalu bili detalji o grupama


dobrovoljaca i problemima koji postoje sa centrima za regrutaciju dobrovoljaca?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Spomenut je jedan problem, jedan
sluaj samo koji je bio problematian, u prihvatnom centru u Grockoj gde
je jedna grupa dobrovoljaca prola bez uobiajene procedure proveravanja i obuke. Ali to je bilo samo uzgredna informacija. Osnovno je bilo saznanje o zloinima koje su poinili pripadnici Vojske Jugoslavije.

Fo
nd

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Da li je general Pavkovi tvrdio da MUP optuuje vojsku za poinjene zloine, a on je tvrdio da zloini nisu poinjeni?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. On je konkretno izneo optube koje
su ile od strane MUP-a prema Vojsci Jugoslavije ak za nekih oko 800 lica, a
da se po svim ispitivanjima koja su izvrili organi Tree armije radilo o odgovornosti za smrt, ali ne i za zloine 271 lica. Nakon predoavanja tih podataka MUP-u, onda je MUP izaao sa svojim podacima, da oni pod svojom
odgovornou imaju 326 lica. I onda se pojavio problem da ove dve cifre
kada se saberu to nije 800. I seam se da je o tome diskutovano 16. uvee.
TUILAC NAJS PITANJE: Sastanak sa optuenim je bio narednog dana na
istom mestu, na mestu gde je bila Vrhovna komanda, gde je odran i
prethodni sastanak?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Meni je to bio prvi sastanak tog kao
nekog taba, na tom komandnom mestu. Mislim, u redu, tano je.
TUILAC NAJS PITANJE: Ko je prisustvovao sastanku sa optuenim?

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

370

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Od generaliteta je bio general Ojdani,


general Neboja Pavkovi, general Farka Geza, ja i pukovnik Gaji. Sa druge
strane je bio gospodin ainovi i Rade Markovi.

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: Da li ste vi prezentovali informaciju o izvetaju


o zloinima koje su poinili Vojska Jugoslavije i dobrovoljci na Kosovu?
Moete da odgovorite sa da ili ne.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: General Pavkovi je izneo svoju priu i pomenuo tela u Jezercu?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, da se vojska optuuje za ta dela, a
ona u tom reonu nije ni dejstvovala.

an
ita

TUILAC NAJS PITANJE: Da li je Rade Markovi rekao neto o tome?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nakon izlaganja mog i generala
Pavkovia u diskusiju se ukljuio Rade Markovi. On je rekao da su dobrovoljci nuno zlo koje prate svaki rat, da je tano da je on uputio 100, dobio
ponudu od Arkana za 100 njegovih pripadnika iz jedinice Tigrovi, da je
uzeo 30, to sam ve priao, i da on isto zna da je Boca koji je spominjan
bio na Kosovu, ali da je obaveten od orevia da je on vraen nazad.

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Da li je voena bilo kakva rasprava o broju ubijenih u vezi sa brojevima koje ste pominjali i koje su iznesene prethodnog
dana?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste, to je izneo general Pavkovi u svom
izvetaju kao i inae probleme u tom optuivanju od strane MUP-a, optuivanju vojske da je ona poinila zloine, a da kod njih takvih sluajeva nema.

Fo
nd

TUILAC NAJS PITANJE: ta je optueni rekao, pre svega Markoviu, u


vezi sa tim ta treba da uradi da bi reio problem dobrovoljaca?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: On je rekao da treba da se sastane sa
ministrom Vlajkoviem i generalom oreviem i da rei taj problem sa tim
dobrovoljcima konkretno o kojima se govorilo, i da im kae da njima zbog
toga nee biti skinuta glava, ali da nema razloga da ih tite. To je jedno. I
drugo je rekao da ovakvi drastini sluajevi koji su bili navoeni moraju da
budu hitno sankcionisani i razreavani i da ti nazovi Srbi koji se tako ponaaju i ine zloine nanose veliku tetu svemu tome ta je Jugoslavija do

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

371

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

pr
av
o

sada u ratu uinila. Onda je skrenuo panju da treba da se pojaa


obezbeenje granice prema Republici Srpskoj, da treba da se vodi rauna
da se opet neka dobrovoljaka jedinica negde ne pojavi na Kosovu, pa da
imamo probleme sa njom i da posebno treba obratiti panju na mogue
ubacivanje snaga sa podruja Albanije (Albania) i iz Makedonije i da vodimo rauna, to se dobro seam kada je rekao: Da nam ne pobodu zastave
kao gotovu granicu na Kosovu. To je iz, to su bitne te stvari iz izlaganja.
Ima vie detalja, ali mislim da nije bitno.

an
ita

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: Ministar unutranjih poslova Stojiljkovi nije bio


prisutan. Da li je bilo ta reeno o njemu?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa nama nije obrazlagano, a bilo je
udno. Bilo je pet generala iz Vojske Jugoslavije, a ni jedan od generala koji
komanduju snagama Javne bezbednosti na Kosovu i nije dato nikakvo
objanjenje zbog ega oni tu nisu prisutni.

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Vratiemo se na neke druge karakteristike tog


sastanka, koje su vas moda iznenadile, ali u ovom trenutku nam recite da
li je ainovi ita rekao i ako jeste ta je priao? Ukratko nam to kaite.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste, on je rekao da prvi put uje za
taj centar i prisustvo Arkanovih ljudi u Kosovu Polju, i da e da proveri
tanost te informacije. Zatim oko dobrovoljaca je rekao da ima ljudi koji
kupuju i to za veu svotu novca uniforme pripadnika vojske ili MUP-a da bi
tako mogli da upadnu na teritoriju Kosova i da pljakaju. I predlagao je da
se moda, da nije loe da se na Kosovo uputi neki organ neutralan iz
Beograda koji bi ispitao sve to ta je navedeno na sastanku.

Fo
nd

TUILAC NAJS PITANJE: Kakva je bila reakcija optuenog na tu preporuku?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Tu preporuku je u svom izlaganju prvi bio
spomenuo general Pavkovi koji je predlagao da se formira dravna komisija
kao neutralno telo koja e ispitati sve navode koje idu od strane MUP-a, ali i
od vojske i da se utvrdi objektivna istina, ta je tano od tih optubi. Meni je
bilo karakteristino da je optueni to potpuno preskoio, kao neto ta nije ni
spomenuo, a mislim da je imalo potrebe da se angauje.
TUILAC NAJS PITANJE: Da li se seate bilo ega ta je optueni rekao
tada kada nije reagovao na takvu vrstu preporuke? Dakle, da li je rekao bilo
ta o vojsci i razlici izmeu vojske i MUP-a?

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

372

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

pr
av
o

SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, govorio je da je vrh Vojske dobro


definisan, ali da ministar Stoiljkovi sa generalom oreviem treba da
sredi stanje u MUP-u. Govorio je i to i oko toga da treba da se obezbedi
preko Generaltaba bolji rad komande armije u Podgorici, a ne da kad
uhvate neku grupu teroristiku iz Pei (Peje) vraaju je nazad na Kosovo da
bi tamo bila isleivana umesto da se to ini u Crnoj Gori. Mislim, to su neki
detalji jo, a ima dosta detalja sa sastanka, ja ga mogu celog reprodukovati,
ali ne znam koliko je interesantno.

an
ita

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: Prisustvo Arkanovih Tigrova je bilo suprotno


politici ili zakonu o ukljuivanju dobrovoljaca, odnosno dobrovoljakih
jedinica. Kada je to pomenuto i da li je na to optueni reagovao? I ako
jeste, kako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nije uopte reagovao na to, kao da
nije spomenuto.

TUILAC NAJS PITANJE: Da li je izrazio neko iznenaenje, da li je


postavio bilo kakvo pitanje kako je to moglo da se desi?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne. ak je i gospodin ainovi izrazio
sumnju da su oni dole na Kosovu iako je pre toga Rade Markovi nedvosmisleno rekao da ih je 30 otilo sa njegovim znanjem i odobrenjem.

Fo
nd

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Da li je sam optueni na bilo koji konkretan i


odreen nain doprineo tome na koji nain da se rei problem kriminala,
odnosno problem dobrovoljaca?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa izuzev onoga ta sam rekao, da
drastini sluajevi moraju da se reavaju, da onaj Boca mora da bude predat, ovaj, pravosudnim organima, nije vie bilo rei oko toga. Bio je jedan
zakljuak kao da postoje neki problemi u saradnji izmeu organa vojne
bezbednosti i Slube dravne bezbednosti Srbije, dao je zadatak da ta
saradnja mora da bude normalizovana, da treba to pre odrati zajedniki
sastanak na kojem treba razreiti navodne meusobne probleme i to je od
onoga ta je on rekao. A to je imalo za posledicu da u Generaltabu ovaj
sastanak, mislim, znam da je general Ojdani 28. maja odrao sastanak sa
vojnim pravosudnim organima kojima je ...
SUDIJA MEJ: Prekinuu vas sada, generale Vasiljeviu, vreme je za pauzu.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

373

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

TUILAC NAJS: Imam jo samo jedno pitanje, uz vau dozvolu, i time bih
mogao da zavrim ovu temu o sastancima.

(pauza)
SUDIJA MEJ: Izvolite gospodine Najs.

pr
av
o

SUDIJA MEJ: U redu, sada emo da napravimo pauzu od 20 minuta.

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: Pa da zavrimo va iskaz o sastanku 17. maja.


Ve ste spomenuli neke reakcije optuenog. Kada se sastanak zavrio, da li
ste vi svi otili iz prostorije ili su neki ljudi ostali?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Mi generali smo otili, a optueni je
rekao Radetu Markoviu da ostane.

an
ita

TUILAC NAJS PITANJE: Da li je jo neko ostao?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ostao je optueni, gospodin ainovi
i Rade Markovi.

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Imajui u vidu okolnosti pod kojima se odigrao


sastanak i svrhu sastanka, da li se vama to inilo normalnim, prikladnim?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Razlog je bio normalan da se takav
sastanak odri. Nije bilo normalno da se na njemu ne nalaze i ne uestvuju ljudi koji najbolje znaju situaciju na terenu, to su bili generali orevi,
Stevanovi, Luki. I mislim da je tu svakako bilo mesto i ministru unutranjih poslova, Vlajku Stojiljkoviu.

Fo
nd

TUILAC NAJS PITANJE: Dobro, idemo dalje. Na osnovu vaih poseta


tom podruju i na osnovu izvetaja koje ste primili, sada govorimo o paragrafu 262, kada su, prema vaem sudu, jedinice Vojske Jugoslavije vodile
najintenzivnije operacije, u kojem tano periodu, od datuma do datuma?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja ne mogu da dam tane datume, ali
u svakom sluaju to je bilo u toku aprila 1999. godine.
TUILAC NAJS PITANJE: Izmeu 23. marta i aprila ili?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Tada, znai od poetka sukoba sa
NATO-om, pa negde do kraja aprila.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

374

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: Prilikom vaih poseta terenu u mesecu junu, da


li ste primetili razaranja u ruralnim podrujima? Da li ste primetili mrtvu
stoku? Da li ste ita primetili u vezi broja civila?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, sa tim da nisam viao mrtve civile
nego ih je manje bilo van urbanih sredina. Znai, ceo taj ruralni deo je bio
praktino naputen i prazan. U gradovima je situacija bila normalna.

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: Kada govorimo o izvetajima o zloinima koje su


vama podnele jedinice Uprave bezbednosti na Kosovu, da li je jedan izvetaj
govorio o dobrovoljcima kojima je komandovao pukovnik Slobodan Stoi?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nije pukovnik nego potpukovnik
Stoi i u njegovom sastavu, u sastavu njegove jedinice bila je jedna manja
grupa dobrovoljaca.

hu

an
ita

TUILAC NAJS PITANJE: ta su, prema vaem shvatanju, oni uinili?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne prema mom shvatanju nego
prema konkretnim saznanjima. Dobrovoljci pod nadimcima Dugi i Oto likvidirali su est ili sedam Albanaca civila i bacili su ih u bunar, to je u selu
Gornja Klina, i taj bunar su zatrpali. I kada sam za taj sluaj saznao, onda
sam naredio da se uputi patrola policije, vojne policije da izvri uviaj na
tom mestu. Meutim, nisu mogli da priu, jer je taj reon ve bio pod kontrolom terorista iptarskih. Pokrenut je postupak i Stoi i ova lica su
pritvorena i suenje je bilo u Vojnom sudu u Niu.

(privatna sednica)

Fo
nd

za

TUILAC NAJS: Molim kratak prelazak na privatnu sednicu.

OPTUENI MILOEVI: Gospodine Mej (May).


SUDIJA MEJ: Da li elite da neto kaete na otvorenoj ili na privatnoj sednici?
OPTUENI MILOEVI: Pa poto ste ovo raspravljali na zatvorenoj sednici zbog bezbednosti svedoka, moemo li da raistimo stvari koje su potpuno jasne? Koliko sam ja razumeo, svedok je ...

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

375

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

SUDIJA MEJ: Vratiemo se na privatnu sednicu.

pr
av
o

(privatna sednica)

UNAKRSNO ISPITIVANJE: OPTUENI MILOEVI

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Generale, vi svedoite otvoreno, zar


ne, javno?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da li ste vi traili u nekom prethodnom


postupku i kontaktima koje ste imali sa drugom stranom da ne svedoite
javno, da svedoite tajno?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne.

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ni u jednoj fazi niste traili da svedoite tajno?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne.

za

hu

OPTUENI MILOEVI: U vezi sa ovim elim da stavim primedbu gospodine Mej, jer ovo je ko zna koji put da mi pod ifrom imamo svedoka koji
nije traio da svedoi tajno, a tretira se kao svedok koji svedoi tajno to,
priznaete, veoma suava prostor u kome ja ili moji saradnici mogu da
prikupljaju informacije koje se tiu tog svedoka.
SUDIJA MEJ: U redu.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI: I molim da se ta praksa ukine.


SUDIJA MEJ: U redu, primili smo ka znanju. Primili smo to ka znanju, neemo sada o tome raspravljati. Mi emo u dogledno vreme pokrenuti to
pitanje sa Tuilatvom. Izvolite, nastavite.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Kada ste postali general JNA?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Mislite kada sam unapreen?

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

376

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da, kada ste postali general? Kada ste
unapreeni u in generala?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: 22. decembra 1990. godine.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: To je bilo jo vreme mira, vreme postojanja jo SFRJ i vreme redovnog i regularnog dolaska do tog ina kroz svu
proceduru koju je predviao Zakon o vojsci i pravila koja ga prate. Je li
tako? Da li to podrazumeva da ste vi morali da zavrite sve vojne kole ...
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da li to znai da ste morali da zavrite


sve vojne kole koje su vas za to kvalifikovale i da niste preskoili ni jednu
vojnu kolu ukljuujui i kolu Nacionalne odbrane i tako dalje?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

hu

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: To znai da je, da biste doli do tog


ina, morali ste da pokaete sasvim dovoljan nivo znanja o propisima SFRJ,
a posebno o onima, od ustava do Zakona o odbrani, kojima se regulie
funkcionisanje oruanih snaga. Je li to tako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa nije ba tako, nije postojao predmet u Vojnoj koli da se izuava ustav, to je vie stvar opteg poznavanja ili
opte kulture.

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, ali pretpostavljam da kao generalu koji je redovno doao do tog ina, da li smatrate da je osnovana pretpostavka da su vam poznati propisi o oruanim snagama?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: U globalu.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro. Da li vam je poznato po definiciji, a ja u vam citirati lan 240. Ustava Jugoslavije, lan 240. stav 2: Oruane
snage, preskoiu sad Socijalistike Republike Jugoslavije i tako dalje, ine
jedinstvenu celinu i sastoje se od Jugoslovenske narodne armije kao zajednike
oruane sile svih naroda i narodnosti i svih radnih ljudi i graana ...
prevodioci: Molimo vas da itate malo sporije.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: U redu, itau sporije. I sastoje se od
Jugoslovenske narodne armije kao zajednike oruane sile svih naroda i

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

377

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

pr
av
o

narodnosti i svih radnih ljudi i graana Jugoslavije i od Teritorijalne odbrane


kao najireg oblika organizovanog oruanog optenarodnog otpora. To
vam je poznato, je li tako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nije sporno nita.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Nije sporno nita. Znai, oruane


snage su jedinstvene i sastoje se od JNA i Teritorijalne odbrane. lan 313.
kae: Predsednitvo SFRJ je najvii organ rukovoenja i komandovanja
oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. To
takoe nije sporno.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nije.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dakle, komanduje oruanim snagama


koje ine JNA i Teritorijalna odbrana. Predsednitvo SFRJ utvruje plan
upotrebe oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije u
sluaju rata i nareuje upotrebu oruanih snaga u miru. Predsednitvo SFRJ
moe odreene poslove rukovoenja i komandovanja oruanim snagama
preneti na Saveznog sekretara za narodnu odbranu. Savezni sekretar za
narodnu odbranu odgovara Predsednitvu za poslove koji su na njega preneseni. To sve nije sporno i to je vama poznato. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, i vi to itate i vama je poznato isto.

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Naravno da je i meni poznato. Ja vam


zato postavljam pitanja, jer se ovo odnosi na poetak vaeg svedoenja u
kome ste vi izneli tvrdnje koje su suprotne ovim propisima o tome kako
Teritorijalnom odbranom komanduje predsednik republike u republici i
tako dalje, ta iz citiranih propisa proizilazi nije tano. A ja u vas podsetiti
i na Zakon o optenarodnoj odbrani koji pretpostavljam da ste itali
sobzirom da ste bili general JNA, i Zakon o optenarodnoj odbrani je trebalo da vam bude poznat. Da ne citiram ponavljanja da su oruane snage
jedinstven oblik organizovanja, to nije sporno. U lanu 88. stoji: U
Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu obrazuje se Vojni savet. Vojni
savet pored Saveznog sekretara za narodnu odbranu sainjavaju naelnik
Generaltaba, zamenik saveznog sekretara, podsekretar, pomonici, glavni
inspektor narodne odbrane, komandanti armija, komandanti Teritorijalnih
odbrana republika i komandanti Teritorijalnih odbrana autonomnih pokrajina. Dakle, svi zajedno. Je li to sporno?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne bi trebalo da bude.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

378

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

rn
o

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: E sada, u ovom delu gde se govori o


rukovoenju i komandovanju oruanim snagama, pa se ponavlja da
Predsednitvo kao najvii organ komanduje oruanim snagama i onda idu
sve njegove, sva njegova ovlaenja i onda se kae: Imenuje i razreava
dunosti na predlog nadlenog republikog, odnosno pokrajinskog organa
komandanta Teritorijalne odbrane republike, odnosno komandanta
Teritorijalne odbrane autonomne pokrajine. Dakle, komandante
Teritorijalne odbrane kao sastavnog dela oruanih snaga svake republike i
svake autonomne pokrajine imenuje Predsednitvo SFRJ kao vrhovni
komandant oruanih snaga. Je li to sporno?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nije, zato to su obino generali pa se
pie ukaz, ali predlog ide iz republike.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: lan 111. kae sledee: Rukovoenje


i komandovanje u Teritorijalnoj odbrani ostvaruju komandanti Teritorijalne
odbrane i stareine jedinica u ustanovama Teritorijalne odbrane, u skladu
sa zakonom. A lan 115. kae: Komandanti Teritorijalne odbrane republika i komandanti Teritorijalne odbrane autonomnih pokrajina odgovaraju
Predsednitvu SFRJ u smislu lana 113. ovog Zakona. Je li to sporno?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne bi trebalo, za normalnu situaciju
ne bi trebalo da bude sporno, kada postoji cela SFRJ i celo Predsednitvo.

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Savezni sekretar za narodnu odbranu


moe izdavati nareenja, obavezne instrukcije i druge akte komandantima
teritorijalne odbrane u poslovima izvravanja akata Predsednitva SFRJ, iz
ovih lanova koji se nabrajaju, i poslovima rukovoenja i komandovanja
oruanim snagama koje prenese na njega Predsednitvo SFRJ. Dakle, vi ste
ovde, izlazei u susret ovoj drugoj strani, implicite objanjavali kako je
Teritorijalna odbrana u nadlenosti predsednika republike. Kao to vidite,
Teritorijalna odbrana nije u nadlenosti predsednika ni jedne republike, pa
ni tada u mojoj kao predsednika Republike Srbije ve u nadlenosti
oruanih snaga, odnosno vojne strukture. A sami ste, samo da to potvrdimo, govorili da je Teritorijalna odbrana u zonama odgovornosti vojnih
oblasti potinjena komandama tih vojnih oblasti. Je li tako?
SUDIJA MEJ: Tu je bilo nekoliko pitanja. Prvo pitanje je bilo da Teritorijalna
odbrana nije bila u okviru nadlenosti, odnosno kompetencije predsednika
ni jedne republike, ukljuujui i Srbiju, ve je bila u nadlenosti oruanih

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

379

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

snaga, u okviru vojne strukture i u okviru vojne oblasti. Generale, da li se vi


slaete sa tim ili ne?

an
ita

rn
o

pr
av
o

SVEDOK VASILJEVI: asni Sude, ja imam prvo jednu obavezu da kaem, da


ja ovde nisam doao da izlazim bilo kome u susret, niti Tuilatvu niti
optuenom nego da govorim istinu u meri koliko je znam. To je samo odgovor na jednu upadicu. I drugo, sve ovo to je proitano iz Zakona, to se odnosi
na neko normalno stanje u kojem postoji jedinstvena SFRJ i stanje u kojem
postoji Predsednitvo kao kolektivni komandant. Ja koliko se seam, ovaj, u
Ustavu Srbije, ja mislim da je to iz 1989. ili 1990. godine, optueni e to
verovatno bolje znati, jer ima te propise kod sebe, bila je jedna odredba da
ako se, znai ja je parafraziram, ako se neke odluke donose koje idu na tetu
interesima Srbije i odbrane, onda vae odredbe iz tog Ustava. Ja sam rekao da
to parafraziram. Sve ovo to je proitano odnosi se na normalnu situaciju.
Meutim, ako ja sad mogu da postavim pitanje optuenom, ako nije imao
nikakvih ingerencija prema Teritorijalnoj odbrani, ja se seam da je jednom
prilikom vrio smotru jedne brigade Teritorijalne odbrane, a ne znam na
osnovu ega i na osnovu kojih ovlaenja ako nema nikakve ingerencije?

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: To nije smotra nego veba Teritorijalnih


odbrana na koju me je pozvao komandant Teritorijalne odbrane Srbije da
vidim kako to izgleda i to je, kao to vi dobro znate, bila uobiajena praksa
da civilne vlasti budu pozvane na neku vebu ili na neku drugu, kako bih
rekao, aktivnost ak i vojnih jedinica, a ne samo Teritorijalne odbrane, to kod
mene nije bio sluaj, ja se nisam mnogo bavio time.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Drago mi je da ste pomenuli ovaj lan


Ustava Srbije i oekivao sam da ga pomenete, pa ga sluajno imam kod
sebe. U njemu pie ...
prevodioci: Molimo vas da itate polako.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Evo polako u itati, uvaavam upozorenje prevodioca, jer je tano da je Republika Srbija celovit ustav donela i
ima sva prava i dunosti kao svaka drava. Ali pie lepo, to je lan 135. i tu
pie: Prava i dunosti koje Republika Srbija koja je u sastavu Socijalistike
Federativne Republike Jugoslavije ima po ovom ustavu, a koja se prema

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

380

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

pr
av
o

saveznom ustavu ostvaruju u Federaciji, ostvarivae se u skladu sa saveznim


ustavom, a Republika Srbija je, kao to znate, nadam se da to neete porei,
svim svojim ponaanjem podravala Jugoslaviju, podravala tu federaciju, a i
u skladu sa svojim Ustavom u kome kae da njena prava i dunosti ...
SUDIJA MEJ: Zaustaviu vas, ovo je samo dugaak govor. Koje je vae
pitanje za svedoka?

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da li vam je, dakle, poznato da upravo po tom Ustavu Srbije, prava i dunosti koje Republika Srbija, koja je u
sastavu SFRJ, ima po ovom svom ustavu, a koja se prema saveznom ustavu
ostvaruju u federaciji ostvarivae se u skladu sa saveznim ustavom, da se
Srbija toga pridravala?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Gde, u republici e se ostvarivati?

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Molim?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: U republici e se ostvarivati?

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ne, ne. Njena prava se ostvaruju u skladu


sa saveznim ustavom, ona koja ima po tom ustavu ostvaruju se, a koja se
reavaju u federaciji, ostvaruju se u skladu sa saveznim ustavom. Dakle, ovim
Republika Srbija naglaava da sve to je u skladu sa saveznim Ustavom, a ta
pripada njenim pravima ona ustupa saveznom ustavu. Je li to tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pitanje je kako je u praksi bilo.

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A pa dobro, ja ne znam ta vi i kakve


primere imate u praksi. Da li ste vi na osnovu nekog svog primera u praksi izveli zakljuak, na primer, poto ste upotrebili re pretpostavljam kada
vas je pitao gospodin Najs, ako su bili prisutni pripadnici Teritorijalne
odbrane, pomenuli ste, na primer iz Valjeva ili iz nekog drugog mesta u
Srbiji tamo ...
SUDIJA MEJ: Pitanje molim, pitanje.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: I na pitanje da li je dobio saglasnost
predsednika Republike Srbije, vi ste rekli: Pretpostavljam da je bila potreba, da vi to pretpostavljate?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

381

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Po ovim svim propisima, kao to vidite,


takva saglasnost niti je traena, niti je bila potrebna, jer su oruane snage
upotrebljavale jedinice Teritorijalne odbrane u zoni svoje odgovornosti. Je
li vam ova karta predoena na poetku? Rekli ste ak da nije ni ispravna, jer
granice vojnih oblasti nisu ovako nacrtane nego neto malo, rekli ste
istonije, ova granica Prve vojne oblasti. Da li je sporno da granice vojnih
oblasti ni u kakvom smislu nisu pratile granice republika, zone odgovornosti vojnih oblasti nisu bile podeene po republikim granicama ve su
jednostavno po teritoriji Jugoslavije bile podeljene na tri vojne oblasti koje
su zanemarivale bilo kakve granice republika.

rn
o

SUDIJA MEJ: Dozvolite svedoku da odgovori. Dozvolite svedoku da odgovori, nemojte da postavljate beskonana pitanja.

an
ita

SVEDOK VASILJEVI: Nije to sporno ta ste rekli. I ja sam to isto rekao.

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, vrlo dobro. Da li je sporno, ja


sam zapisao ta ste rekli, u prostoru gde je JNA, da je Teritorijalna odbrana
potinjena JNA?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: To sam u belekama vaeg ispitivanja


zapisao. A posebno, ako su u pitanju borbena dejstva mora biti potinjena
JNA. Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. Samo ne znam o kojoj
Teritorijalnoj odbrani govorite, jer ja sam govorio o dve vrste Teritorijalne
odbrane kad se tie Slavonije.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ja govorim, ja ne znam za dve vrste


Teritorijalne odbrane, ja znam za pojam Teritorijalna odbrana koja se formira na teritoriji u skladu sa zakonom. Ako vi mislite na vrstu Teritorijalne
odbrane koja je formirana u Istonoj Slavoniji kao posebna Teritorijalna
odbrana, to je drugo, ali to onda treba da objasnite.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja sam to objasnio. Moda vi treba da
objasnite koja je to druga vrsta Teritorijalne odbrane.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

382

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa pretpostavljam, da poto vi kaete


da postoje dve vrste Teritorijalne odbrane da onda to vi treba da objasnite,
a ne ja, ja ne znam za dve vrste Teritorijalne odbrane.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja sam objanjavao o toj Teritorijalnoj
odbrani i u ijem, na ijem elu su se nalazili ljudi iz vaeg MUP-a.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Doi emo na to. Prvo, to nije moj MUP,
to je MUP Republike Srbije, a i tu ste napravili niz strunih greaka koje generalu koji je ak bio na elu Uprave bezbednosti ne bi smele da promaknu.

an
ita

rn
o

SUDIJA MEJ: Ne, ne. Nemojte uopte da se truditre da odgovorite na to


pitanje. Takva vrsta komentara je potpuno nepotrebna. Vi takve komentare
morate da utemeljite, da ih podrite. Nemojte da dajete tako opirne
komentare, ako ne moete da ih potkrepite. Ono ta biste vi trebali da
radite je da postavljate pitanja, a ne da iznosite ovakve komentare.
OPTUENI MILOEVI: Ja postavljam pitanja gospodine Mej, molim vas,
sa najveim zadovoljstvom, poto je ovo vrlo koristan svedok, na alost ne
za drugu stranu kako ona misli, jer emo isterati na istinu tu istinu.

SUDIJA MEJ: Gospodine Miloeviu, molim vas da idete dalje.

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa upravo o tome govorim da takve


greke ne bi smele da promiu. Da li ste vi ovde na insistiranje gospodina
Najsa odgovorili kako ef DB odgovara predsedniku republike? Jeste tako rekli?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nije bilo nikakvog insistiranje, znai ja
sam rekao da je ef Dravne bezbednosti u periodu za koji ja znam bio direktno vezan za vas. To je jedno. I drugo, dozvolite, i drugo da kad ste postali
predsednik Jugoslavije onda ste tog efa SDB izmestili iz Republike Srbije i
vezali ga za sebe. I to je tano. I nita nije od mene iznueno da to kaem.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro. E sad da vas pitam, je li Resor
dravne bezbednosti jedan od resora Ministarstva unutranjih poslova
Republike Srbije, bar je u to vreme bio?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Znai po propisima, govorite kakvi su
propisi?

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

383

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da, o propisima govorim, o ustavu, o


zakonu, o Zakonu o Ministarstvu unutranjih poslova, o unutranjim
poslovima i tako dalje.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: To je sve tano, tako je regulisano.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ali ef Resora dravne bezbednosti ima
svog nadreenog. Da li je to ministar unutranjih poslova?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Trebalo bi da bude.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Znai naelnik Resora dravne bezbednosti odgovara prvo ministru unutranjih poslova. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Trebalo bi da bude.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da li je tano da je ministar unutranjih poslova lan Vlade Republike Srbije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste.

OPTUENI MILOEVI PITANJE: I on sprovodi zakone Republike Srbije


i odgovoran je Vladi Srbije.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nita nije sporno u tome kako je
propisano. Ja vas molim da mi postavite pitanje.

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Postavljam pitanje, kako onda pravite


emu kako ef Dravne bezbednosti odgovara direktno meni i vezan je za
predsednika Republike? Vi ste napravili emu vojske koja takoe ima neke
nekorektnosti, ali na to emo doi kasnije, pa ste pokazali tano kako je ta
povezano. A ovu emu koju ste napravili, napravili ste je napamet i u skladu
sa ovim ta ova optuba ovde govori.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ma ne, nemojte mene dovoditi stalno u
vezu, da sam ja u dosluhu sa optubom. Ja sam ovde doao da svedoim ne
ni protiv vas ni u vau korist, doao sam da govorim istinu u meri u kojoj
znam. A konkretno ovo ta sada vi govorite, meni su poznati svi ti propisi i tu
nita nije sporno, ali je druga situacija kako je zaista bilo, i ne moete sporiti
da je ef Dravne bezbednosti prvo postavljen po vaem izboru, znai to govorim od 1991. godini, 1990. godini kad sam doao u Upravu bezbednosti.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ko je bio ef Dravne bezbednosti kad
ste vi doli u Upravu bezbednosti?

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

384

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Zoran Janakovi. Znai ovek koji je


bio, koliko ja znam, pre toga van ...

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Zar nije pre toga bio Toi, na primer,
pre Zorana Janakovia? Vi ga niste zatekli, je li tako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne, nisam, ja sam tada bio odsutan.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa je bio Zoran Janakovi.

rn
o

SUDIJA MEJ: Da se vratimo na gospodina Janakovia. Generale, vi ste bili


prekinuti kada ste davali odgovor. Rekli ste: Zoran Janakovi, znai ovek
koji je bio, koliko ja znam, pre toga van ... Da li ste hteli jo neto da dodate?

an
ita

SVEDOK VASILJEVI: Prekinut sam ovom bujicom rei pa ne mogu da


doem do izraaja. Zoran Janakovi nije ovek koji je radio u Slubi dravne
bezbednosti, znai nije imao nikakva iskustva iz rada organa unutranjih
poslova i postavljen je na jednu profesionalnu funkciju oigledno po preporuci i naklonosti optuenog, jer znam da su bili vrlo bliski i intimni.

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ja sam hteo da raistimo to kako stoji,


to u skladu sa propisima i da li je to tako funkcionisalo, a ako nije, otkud
vama saznanje da to nije tako funkcionisalo?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Mogu odmah da odgovorim jednim
delom na to. Na sastanku od 17. maja 1999. godine na kojem nije bio
prisutan ministar unutranjih poslova Srbije, vi dajete zadatak naelniku
resora Slube dravne bezbednosti da prenese ministru ta vi govorite, kao
da je on stariji od ministra.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Naprotiv, da li je vama poznato da je taj


naelnik Resora dravne bezbednosti pomonik tog ministra, pa poto ne
prisustvuje ministar nego prisustvuje njegov pomonik, ta ima loginije od
toga nego da pomonik koji prisustvuje, jer ne prisustvuje ministar mu prenese to ta je bilo na sastanku, kao to biste vi svom pretpostavljenom preneli
kad on nije bio prisutan na sastanku? ta ima loginije od toga? On predstavlja Ministarstvo unutranjih poslova Srbije, on je pomonik ministra
unutranjih poslova po svojoj funkciji na koju ga je imenovala vlada i svakodnevno na kolegijumu ministra unutranjih poslova svako referie iz svog resora o onome ta je aktuelno, kao to i vi referiete na ...

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

385

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

SUDIJA MEJ: Moram da vas zaustaviti zato jer ovo odlazi daleko van
uobiajenog pitanja. Generale, moete li da odgovorite na ovo ta
optueni kae ili elite da pojasni svoje pitanje?

rn
o

pr
av
o

SVEDOK VASILJEVI: Prepoznajem ta sam trebao da budem pitan. Odmah


da kaem, znai nije normalno da se mlaem prenosi ta treba da kae starijem, a da sam ja bio u toj poziciji, ne zato to sam bio u vojsci, znai iz zakljuka koji sam imao, ja bih lino preneo onom ko je meni prvi podreen, znai
da ne kaem da se igramo gluvih telefona. Govori se efu Resora dravne
bezbednosti kao navodno potinjenom ministru unutranjih poslova, ta je
rekao predsednik da mu se prenese. Zato ga predsednik ne pozove?
OPTUENI MILOEVI PITANJE: A otkud znate da ga nisam pozvao?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa zato to ja upravo to ...

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Je li vi to znate da ga ja nisam pozvao?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja samo znam da ...
OPTUENI MILOEVI PITANJE: A da li znate, na primer, generale da ...

hu

SUDIJA MEJ: Samo trenutak, samo trenutak. Postavili ste pitanje. Kako
znate da ga ja nisam pozvao na sastanak, to je bilo pitanje.

za

SVEDOK VASILJEVI: Ja znam da na sastanku nije bio niko od generala iz


MUP-a ni ministar unutranjih poslova, kad govorim o tom sastanku 17.
maja. A da li ste vi posle toga prenosili ja to ne znam, pretpostavljam da
ste i preneli, ali ja sam samo rekao ta ste rekli Radetu Markoviu, da on
prenese ministru ono to je govoreno na sastanku.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: To vama nije logino, da upozna ministra sa svim to je reeno na sastanku? Nije vam to logino?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Meni prvo nije logino da na tom sastanku bude pet elnih generala iz Vojske Jugoslavije, a da se ne udostoji
niko od bar priblinog ranga iz MUP-a koji znaju stanje na terenu da dou
na taj sastanak. Znai, to mi nije logino.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Generale, vi na primer ne znate, ali mi
emo doi na taj sastanak, jer on pada na kraj svedoenja, pa emo doi

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

386

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

pr
av
o

na taj sastanak. Ali sluajno, da li vam je poznato da je trebalo da prisustvuje ministar i da se nepun sat pre sastanka izvinio zbog visoke temperature, ali je rekao: Pa tu je Rade, on e mi preneti sve, i da tu nema
nikakvih problema, ta je uobiajeno, ta nije nikakva, nikakva drama i da
neko moe da bude ili ne bude prisutan na sastanku? To nije nikakav tajni
sastanak za ministra unutranjih poslova ili za nekoga od vas iz vojske.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Sada ja da odgovorim. Naprotiv, ne bi
trebalo da bude tajna nikakva, ali prvo, vi niste rekli nama zbog ega nema
ljudi, odgovornih ljudi iz MUP-a, iz javne bezbednosti. Ako je ministar
bolestan, nisu valjda temperaturu dobila jo tri generala.

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: ta, ja treba vama da se pravdam da li


je neko na sastanku ili nije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne, nije to stvar pravdanja, to je stvar
jedne korektnosti.

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da se vratimo, da se vratimo na ovo,


doi emo mi na taj sastanak, dodue moda e vam biti neprijatno kad
pogledate neke stvari vezano za to, neprijatno u vezi sa ovim ta ste rekli
ovde.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nema problema.

hu

SUDIJA MEJ: Ne, ne, gospodine Miloeviu. To nisu prikladni komentari.


Ako imate pitanja, postavite ih, ali nemojte da komentariete.

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro. Prema tome, kada uzmemo u


obzir propise koje sam vam proitao, nain na koji je funkcionisala Vojska i
oruane snage Jugoslavije, recite mi da li je logino to ta ste konstatovali
da je komandant Teritorijalne odbrane Vojvodine general Mandari u to
vreme bio na komandnom mestu generala Pania, komandanta Prve armije? Je li to logino?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja sam to naveo kao pozitivan sluaj,
gde jedinice Teritorijalne odbrane Vojvodine dejstvuju da je tu i njihov
komandant.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Prema tome, to je potpuno u skladu sa
propisima?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Apsolutno, taj deo koji sam naveo je u
skladu sa propisima.
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

387

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Molim lepo, samo da to raspravimo. Vi


ste tu pomenuli u tom kontekstu da sam ja govorio da Srbija nije u ratu.
ta tu ima loe? Pa naravno da Srbija nije bila u ratu. Mi jesmo podravali
Jugoslaviju i podravali JNA u njenim funkcijama, ali Srbija nije bila u ratu.
Ili vi smatrate da je Srbija bila u ratu?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Mogu sada da odgovorim?

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Zato vas pitam.


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: A iz toga da Srbija nije bila u ratu, a da
vi kaete da je Srbija podravala JNA, zbog ega se nije reagovalo na neodazivanje hiljada vojnih rezervista? Ja mislim da ih je bilo negde oko 12.000
za koje su bile podneene krivine prijave zbog izbegavanja vojne slube.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: To pitanje je u nadlenosti vojske ne


organa Republike Srbije, generale. Vi to dobro znate.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne. Vojska postavlja zahtev MUP-u da
takva lica mora pronai i privesti vojsci.

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro. To je prilino nevano pitanje za


ovo vae svedoenje pa emo ii dalje. Ima nekoliko stvari koje ste vi ovde
pominjali kao nekakve injenice. Ja idem redom kako ste govorili, a verovatno
prema zamisli gospodina Najsa on ide i na neke sporedne stvari, pa na glavne,
pa se vraa, prilian krkljanac mu je u tom programu njegovom. Ali molim
vas, vi kaete govorei o naoruavanju da su paravojni sastavi u Istonoj
Slavoniji imali neke trofejne puke, automate Tompson (Thompson) za koje
ste vi pretpostavili da su iz skladita Teritorijalne odbrane Srbije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nisam tako rekao. Rekao sam da znam
da je takvo naoruanje bilo u sastavu Teritorijalne odbrane Srbije. Znai, to
znam pouzdano, a onda pretpostavljam da je to iz tih skladita bilo podeljeno na tom terenu.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dakle, vi pretpostavljate da je to iz tih
skladita dato u Istonu Slavoniju? To je vaa pretpostavka?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Znam i blie odrednice koje nisam
navodio. Znai konkretno da je iz jednog skladita Teritorijalne odbrane u
okolini Beograda na putu prema Valjevu, iz tog skladita je otiao deo
naoruanja za Slavoniju.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

388

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa vi ste ovde pominjali razna lica koja


su uestvovala u deljenju oruja, neke pukovnike, neke oficire i tako dalje.
Koliko sam shvatio, to nije ilo nikakvom linijom naloga sa vie instanci JNA
koja je inae bila u posedu tih magacina nego je ilo po nekakvoj zaviajnoj liniji, neko je nekome hteo da pomogne ili da uradi bez neke naredbe
koja bi dola sa vrha, dajte, isporuite, naoruajte i tako dalje. Je li
tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

hu

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Molim to da bude onda jasno. Onda


ste uzeli za primer jedan zahtev koji ste i sami nazvali megalomanskim.
Ovde je prikazan kao dokazni predmet da se tamo negde u Bosni obraa
rukovodstvo i trai od vojske da za potrebe policije da, ne znam,
helikoptere, oklopna vozila, neke BOV-ove, nekakvo naoruanje, sredstva
veze i tako dalje. Vi ste za taj zahtev rekli da je megalomanski, a eto trai
se to od vojske. Je li tako? Naveli ste to.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, ali to se radi o razliitim vremenskim periodima. Ova pojedinana podela oruja po nekoliko komada ili
moda i neto vea koliina, to je period negde prve polovine 1991.
godine, a ovi zahtevi o kojima vi govorite odnose se na 1992. godinu,
dakle u fazi pripremanja snaga Teritorijalne odbrane i MUP-a u Krajini da se
konstituiu kao jedinice koje e ui kasnije pod meunarodnu kontrolu.
Znai, to su dva razliita vremenska perioda.

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da, ali ovde se radi o Bosni, ne radi se


uopte o Hrvatskoj.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Vi niste rekli ni da li je Bosna ni ...

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa vi ste rekli da je u Bosni i prikazali


ste dokument koji se odnosi na Bosnu. Ovde je pokazan dokument koji je
popis stvari koji se traio u Bosni. Tada nije bilo rei uopte o UNPROFORu (United Nations Protection Forces) u Bosni.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pojasniu. Znai, to su jedinice koje
isto trae naoruavanje jer su prema Krajini, to je centar Banja Luka.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Moje pitanje je sledee, generale.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da?

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

389

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Je li tom zahtevu udovoljeno?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nije.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Nije. A ta onda dokazuje nekakav


zahtev nekog lokalnog rukovodstva upuen vojsci, a vojska tom zahtevu
nije udovoljila? ta to onda dokazuje?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa nita ne dokazuje. Znai, ja sam
rekao da je to bio megalomanski zahtev i nije udovoljen.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Niste rekli nije udovoljen nego ste


samo rekli: Zahtev je megalomanski i tako dalje.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ali tom zahtevu nije udovoljeno.


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja koliko znam nije.
prevodioci: Molimo govornike da prave pauze izmeu pitanja i odgovora

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, napraviemo pauze izmeu


pitanja i odgovora zbog prevodioca. Rekli ste da su u jesen 1990. godine
bili prisutni u Krajini neki funkcioneri MUP-a Srbije.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Kad je Babi ovde svedoio, on je


uspeo da nabroji trojicu koji su bili u razna vremena tada. Koliko vi moete
da nabrojite tih koji su bili 1990. godine u Krajini, a Krajina je takoe u
Jugoslaviji, u Hrvatskoj, u Evropi (Europe) i tako dalje? Ovi graani
Jugoslavije, eto bili u Krajini, koliko je njih bilo tamo?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Iz tog perioda o kojem vi govorite
znam za jednoga.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Znai jedan funkcioner MUP-a Srbije je
bio 1990. godine u Krajini?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja za taj deo znam, moda ih je bilo
vie, ali za jednog znam.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro. Da li se onda na bazi toga da
je taj funkcioner, a moda je poreklom iz tog kraja, sluajno taj o kome gov-

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

390

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

pr
av
o

orimo je poreklom iz tog kraja, kao to i vi znate, pa je bio u kraju iz koga


je poreklom, da li to dozvoljava konstataciju koju ovde ujemo sa druge
strane funkcioneri MUP-a Srbije boravili u Krajini 1990. godine? Evo ja
boravio u Dubrovniku i 1990. godine i 1991. godine i 1989. godine i tako
dalje, na letovanju.
SUDIJA MEJ: To nije vano. Nije vano ta kae Tuilatvo, ako vi sada citirate izjavu kao to ste rekli druge strane, pretpostavljamo da to znai
Tuilatva. Nije na svedoku da odgovara na pitanja o tome ta su oni rekli.
On moe da svedoi samo o onome ta je on sam uo ili video.

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, onda nije sporno da, to se


vaeg linog saznanja tie, vi znate samo za jednog oveka koji je radio u
MUP-u Srbije, a bio 1990. godine u Krajini. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Radi se, prvo, o visokom funkcioneru
MUP-a Srbije, ne o obinom. To je prva stvar. Druga, on nije bio u privatnoj
poseti u Krajini i u Kninu ve je dolazio po sasvim odreenim poslovima i o
tome smo imali izjave koje smo prikupili krajem 1990. godine kada smo radili
na dokumentovanju ilegalnog naoruavanja i kod Srba u Hrvatskoj.

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A dobro, da ne pominjemo imena


poto to vama smeta, je li taj ovek poreklom iz Krajine?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne znam njegovo poreklo. Po prezimenu i imenu pretpostavljam da bi mogao da bude.

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro. Pa ja onda mogu da vam


kaem da je poreklom iz Krajine. Da li ste vi tvrdili, poto to u takoe da
osporim, ali da li ste vi tvrdili da je Kapetan Dragan bio ovek DB i da ga
je DB dovela iz Australije (Australia)?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Po saznanjima koja smo prikupili jesam.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Hvala lepo. Rekli ste da su oko ida se
pojavile neke paravojne formacije za koje se nije znalo ko ih alje. Jeste tako
rekli?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, to je konkretno za onaj kamp gde
je vrena obuka.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

391

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Molim vas, da li je to njih iko slao ili su


to bili neki dobrovoljci?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja konkretno mogu da navedem sluaj
koji i vi znate, kada je gospodin eelj drao miting negde, ili na Trgu
Republike ili kod Doma sindikata i slao dobrovoljce na ratite. To je prenosila televizija.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Generale, vi dobro znate da su sve


opozicione partije drale mnoge mitinge, pa ne bih mogao ba da se setim
svakog mitinga, niti su me ba mnogo interesovali, ali je li tano da su sve
opozicione partije drale mnogobrojne mitinge u to vreme? Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nije problem, nije to odgovor na ovo
ta sam vam rekao.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A ja vas sad pitam za sledee. Poto ste


vi naveli Duan Silni, Mirko Jovi, pa onda Srpsku gardu SPO-a, pa Srpska
radikalna stranka, praktino sve vee opozicione stranke formirale su neke
dobrovoljake odrede. Je li tako bilo?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Tada su se utrkivali da dokau svoje
srpstvo upravo sa time.

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Jeste. Je li sporno da je re iskljuivo o


opozicionim strankama u Srbiji tada?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja sam tada o tome govorio u svom
iskazu.

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dakle, da li je moda Socijalistika partija kao vladajua stranka formirala neke svoje dobrovoljake odrede ili su
svi ovi odredi koje ste vi nabrojali bili formirani od strane raznih opozicionih
stranaka?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja sam naveo deo iskaza u intervjuu
BBC (BBC) u seriji Smrt Jugoslavije (The Death of Yugoslavia), gde je
gospodin eelj izjavio da je naoruavao i slao svoje dobrovoljce po zadatku
Jovice Staniia, a da to Jovica nije ...
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Generale, generale. Da li to znai da vi
ovde svedoite na osnovu gledanja BBC?

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

392

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne, nego na osnovu onoga ta sam


uo ta je izjavio gospodin eelj javno, a to je jednim delom priao i kad
se pojavio i u Vukovaru.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro. Ako budemo imali vremena,


pitau vas ta ste jo gledali na BBC, ali to je ono to vi kaete da ste videli
na BBC. Molim vas, da li je sporno da su, dakle, opozicione stranke formirale te paravojne formacije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne bi trebalo da bude.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Nije sporno, je li tako?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ali nisu samo one.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: ekajte, je li moda neka Socijalistika


partija formirala neku paravojnu formaciju?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa vi to sada svodite na partije. Ja ne
govorim o partijama.

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa vi ste rekli da su opozicione partije


sve formirale neke formacije.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste, ali pored toga i ljudi iz MUP-a.

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: E sad emo da, sad emo da doemo


na to, samo molim vas dozvolite da vas pitam. A da li je sporno, dakle, da
su te opozicione partije, upravo te koje su formirale te formacije, nastojale
da mene i postojei reim u Srbiji srue i 9. marta 1991. godine i sve vreme,
i sve vreme punih 10 godina? Je li to sporno? A da se ograniimo na 1991.
godinu ...

Fo
nd

SUDIJA MEJ: Samo trenutak, postavili ste pitanje, dozvolite svedoku da


sada odgovori. Generale, postavljeno vam je pitanje o 9. martu 1991.
godine, dakle, vrlo konkretno pitanje. Moete li da odgovorite?
SVEDOK VASILJEVI: Znai mogu da odgovorim da je u Srbiji od stranke do
stranke zavisio odnos prema aktuelnom predsedniku. Znai, to su promenljivi
odnosi bili, od apsolutno desne opozicije do koalicije sa SPS-om.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

393

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Nego?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nije.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, moemo li da idemo dalje? Ako


su te opozicione stranke koje su formirale ove odrede bile organizovane, da
su ti odredi bili organizovani od strane policije za koju tvrdite da sam je ja
kontrolisao, ako je to tano, onda je policija radila protiv mene, a ako policija nije radila protiv mene, onda to ta vi kaete ne moe biti tano. Je li
tako ili nije, generale?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Znai policija je organizovala paravojne


formacije opozicionih stranaka koje su radile protiv postojee vlasti, postojee
vlade, postojeeg predsednika i tako dalje, policija postojee vlasti?

an
ita

SUDIJA MEJ: Samo trenutak, dozvolite svedoku da odgovori na to kako bi


se to razjasnilo, a onda idemo na pauzu. Izvolite generale. Moete li da
odgovorite na ovo pitanje ili elite da optueni razjasni pitanje?

SVEDOK VASILJEVI: Pa jasno je. Ja prvo nisam tvrdio da su te paravojne


grupe stranake organizovali ljudi iz MUP-a.

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Znai ne tvrdite da su te paravojne ...

za

SUDIJA MEJ: Pa dozvolite mu da zavri. Gospodine Miloeviu, dozvolite


svedoku da zavri. Nemogue je da zavri, ako ga stalno budete prekidali.
Generale, molim vas da nastavite.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: U redu, ali ja sam shvatio da je to ono


ta tvrdi, a ako ne tvrdi, onda moe da zavri odmah.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Evo vam mog odgovora, i tamo gde
su znali za to, nisu preduzimali mere po zakonu nego su tolerisali.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Generale, da vas pitam neto. Znate li vi
koliko je ekstremista, koliko se muslimanskih ekstremista sa teritorije Srbije i
Sandaka borilo kao dobrovoljci u armiji Alije Izetbegovia? Je li veliki broj?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne znam.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

394

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

SUDIJA MEJ: Sada se udaljavamo. Idemo na jednu sasvim razliitu temu, u


sasvim razliitom pravcu. Sada idemo na pauzu. Pauza od 20 minuta.

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Miloeviu.

pr
av
o

(pauza)

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dakle, postavio sam vam pitanje da li


znate koliko je dobrovoljaca muslimanskih ekstremista iz Sandaka ilo da
se bori u armiji Alije Izetbegovia, znai iz Srbije. Vi ste odgovorili da ne
znate, je li tako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, tako je.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A zar nije va posao poto ste bili na


elu obavetajne, odnosno Uprave bezbednosti JNA da upravo to znate?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne, to bi upravo trebala da radi Sluba
dravne bezbednosti Srbije, jer se radi o graanima Srbije, a ne o vojnim
licima.

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A dobro, a recite mi, ako Dravna


bezbednost nije spreila te ekstremiste koji su ili da se bore u redovima
vojske Alije Izetbegovia, da li iz toga moete da izvuete zakljuak da ih je
Dravna bezbednost slala tamo da se bore?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja to nisam rekao.

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A zato izvlaite zakljuak da je


Dravna bezbednost slala ove dobrovoljake jedinice ovih opozicionih partija koje ste navodili?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nisam rekao da je slala.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Nego da nije spreila?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Znai da je mogla da sprei, ako je
imala saznanja, a neka saznanja je imala.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Kako onda nije spreila ove iz Sandaka
da idu da se bore tamo? I tamo je morala da ima po istoj logici saznanja.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa ja ne znam da li su imali saznanja.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

395

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

OPTUENI MILOEVI PITANJE: To ne znate.


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Zamenjena je sada teza.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro. Ne bih rekao da je zamenjena


teza. A recite mi, molim vas, poto kaete imali ste podatke o jednom
visokom funkcioneru MUP-a u Krajini, je li to znai da ste vi tog visokog
funkcionera MUP-a kao Sluba bezbednosti, Uprava bezbednosti JNA
obraivali, pa ste tako doli do tih podataka?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne, da smo ga obraivali ja bih imao
mnogo vie podataka.

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa imate li ili nemate operativne podatke?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Imam operativni podatak da je
boravio u Krajini, da je imao svoj pseudonim, da se predstavljao drugaije
nego to jeste i da je bio u kontaktu sa Martiem oko organizovanja Srba
dobrovoljaca koji kasnije ulaze u kamp u Golubi.

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro. A recite mi molim vas, poto


ste imali taj podatak o jednom funkcioneru policije iz Srbije koji je graanin
Jugoslavije i dakle boravi na teritoriji Jugoslavije i to je vama sumnjivo, da li
ste imali podatke o nekim predstavnicima policija ili slinih slubi stranih
drava koji su bili na tom terenu u to vreme i oko tog vremena, ako ste evo
nali podatak za tog jednog, za tog iz Srbije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Vi opet sada zamenjujete ono o emu
priamo. Ja mogu da govorim i o tim saznanjima oko paravojnog organizovanja koje su inili i ljudi iz MUP-a Hrvatske upravo na tom podruju.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, iz MUP-a Hrvatske, ali da li jo


nekih stranih zemalja? Jeste li imali te podatke?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne, na podruju Krajine ne.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: A jeste li imali na podruju Hrvatske te
podatke, mislim Hrvatske u celini?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Bio je jedan sluaj oko Opatovca, meni
se ini, gde su pronaena tela sa linim ispravama stranih dravljana, ali bar
vi treba da znate da Sluba bezbednosti JNA nije bila svemogua sluba koja
kontrolie sve i svakoga. Ona je imala svoj delokrug rada i neto ta je dolazilo kao uzgredna, sporedna informacija i to je primano, ali nije bila orijentacija

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

396

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

niti zadatak Slube bezbednosti u JNA da prati sve to se dogaa u Jugoslaviji.

rn
o

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, ako tvrdite da Sluba bezbednosti vojske nije bila svemogua, ta ja uvaavam naravno, da li to vai isto
i za Slubu dravne bezbednosti, da ni ona nije mogla biti svemogua?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja ne govorim o svemogunosti u
smislu da ne moe da doe do odreenog podatka nego da nije svemogua u smislu da treba da radi i skuplja teino podatke koji nisu u
njenoj nadlenosti. Znai isto tako i Sluba dravne bezbednosti ne moe
da zna stanje u armiji, jer za to nije nadlena, ali je nadlena i odgovorna
da zna stanje meu graanima.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Nego koliko je mogue, je li tako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da li smo onda razjasnili to da nije


tano da je policija Srbije stajala iza ovih paravojnih formacija koje ste vi
navodili?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Koje konkretno formacije?

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa evo ove, vi ste naveli Duan Silni,


Mirko Jovi, SPO-a, SRS-a, praktino sve opozicione partije.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Znai moe se razgovarati pojedinano. Ja nemam saznanja da je Sluba dravne bezbednosti stajala iza
odreda Duan Silni, ali stoji injenica da je taj odred sa podruja Srbije
doao tamo i stoji injenica da sam ja dva dana nakon to sam dao informaciju SSNO-u o zloinu u Lovasu, takvu informaciju dao i MUP-u Srbije,
smatrajui da je on nadlean za ta lica koja su sa podruja Srbije dola praktino na podruje Hrvatske. Nije mi poznato da su oni reagovali na to i
pored toga to je zloin bio poinjen. Dao sam podatke konkretno za 12
lica koje smo identifikovali, od kojih je jedan bio po prezimenu, koliko ja
znam, Grk. Prema tome, mislim da je sve jasno.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Upravo nije to jasno zbog toga ta vi
govorite o tome da je policija Srbije trebalo, po tome to vi kaete, da deluje na teritoriji Hrvatske da bi raistila neki zloin koji se desio na teritoriji
Hrvatske. To nije njena nadlenost. Zar to nije bila odgovornost vojske koja
je bila, pod ijom je kontrolom bila ta teritorija?

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

397

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

pr
av
o

SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne. Znai to se tie vojske, prijave su


podnete, obaveten je vojni tuilac, obaveten je sa aspekta da su dva
vojna lica, komandant i zamenik komandanta odreda iz Valjeva delom
uestvovali u tom dogaaju, ali Slubi dravne bezbednosti, MUP-u Srbije
dostavljeni su poimenini podaci za 12 lica iz tog odreda koji su ustvari naterali Hrvate da budu ivi tit.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, da li je, da li ste vi doli do saznanja da policija Srbije nije nita preduzimala prema licima koji su bili
dravljani Srbije i koji su izvrili neke zloine?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja ne znam, nisam, to nisam rekao,
nemojte tako.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da li znate da se u Srbiji jo 1992.


godine ili poetkom 1993. godine sudilo pojedincima za ratne zloine
izvrene u Bosni i Hercegovini, jer se ustanovilo da su njihovi dravljani,
odnosno da su nai dravljani?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne znam. Znam samo za sluaj utih
osa i suenje negde u Loznici, meni se ini da je bilo u Loznici. Za druge
sluajeve ne znam.

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Nije vam poznato da su preduzimane


mere protiv izvrilaca krivinih dela?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Koliko sada vidim, u Beogradu tek
sada tee suenje za neka lica koja je MUP Srbije svojevremeno pritvarao,
a onda posle toga ih isporuivao po navodno stvarnoj nadlenosti u
Republiku Srpsku gde su bili puteni na slobodu.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Je li to odgovornost Republike Srbije za


to?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Sada ta ista lica se sude u Beogradu.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa ta je vae objanjenje?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa mislim da je jasno ta sam rekao,
znai da je izvrena, da je tada tolerisano to. Pronaen je modus da one
koje je trebalo osuditi, u roku od 24 sata se isporue i predaju u nadlenost
navodno drugom mesnom nadlenom MUP-u, a graani Srbije su bili.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

398

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Bili su graani Srbije?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ja ne znam za taj podatak, ali voleo bih


kada bi mi dali podatke o tim graanima Srbije.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja znam konkretno za Lukia da je
graanin Srbije.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Kog Lukia?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Iz te grupe koja je uestvovala u likvidaciji tamo negde oko Viegrada.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Zar on nije graanin Republike Srpske,


odnosno Bosne i Hercegovine?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja koliko znam nije.

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ja sam uo za to ime, ali mi je poznato da je to graanin Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske.
Pomenuli ste jedinicu ili sam ja to pogreno zapisao, jedinicu Crnogorac.
Jeste li tako rekli?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Rekli ste ne znate ko je bio u sastavu te


jedinice.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Poimenino ne znam.

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ali znate ko je komandovao tom jedinicom?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Znao sam podatke o tome.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ko je komandovao tom jedinicom?
Mislim ako spada u neto ta ne ugroava vau bezbednost odgovorite, ako
ne spada, nije problem.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa ja mislim da sam na privatnoj sednici to ime spominjao.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, da ne spominjemo ime, je li on
otiao tamo kao dobrovoljac ili ga je neko poslao?

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

399

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja to ne znam.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: To ne znate. Dobro. Govorili ste o


tome da vas je o prisustvu nekih funkcionera obavestio pukovnik Petrovi
koji je bio organ bezbednosti tamo negde u Istonoj Slavoniji. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pukovnik Petkovi, ne Petrovi.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Petkovi, da Petkovi.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: I jo, ovaj, bilo je i drugih stareina.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: I rekli ste da su neki funkcioneri MUPa dolazili na prostor ida u posetu kod generala Aranelovia ili
Anelkovia, komandanta divizije, je li tako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Aranelovia.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Aranelovia, komandanta divizije.


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

OPTUENI MILOEVI PITANJE: I da je, rekli ste da je taj va pukovnik


Petkovi udaljavan sa tih sastanaka.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da li to znai da je on dolazio na sastanke sa njima, pa ga je onda komandant udaljio ili su ovi doli u posetu
komandantu divizije i razgovarali sa njim, pitali ga o situaciji, prikupljali
informacije i tako dalje?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne, znai video ih je da su doli kod
komandanta i hteo je da prisustvuje, a onda mu je reeno da on nema
potrebe da tu bude.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: To znai da se pitanje nije ticalo pitanja bezbednosti, moda su doli privatno?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa ne znam zbog ega bi stalno privatno dolazili u posetu najodgovornijim komandantima.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: A dobro recite mi, poto ste ...

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

400

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

TUILAC NAJS: asni Sude, mislim da je to bilo na privatnoj sednici i ne


znam zato svedok nije to spomenuo.

pr
av
o

SUDIJA MEJ: Generale, ako elite da preemo na privatnu sednicu, recite to.
SVEDOK VASILJEVI: Poto smo ovaj deo naeli, ako je to dalje tema,
ostaemo na otvorenoj.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pazite, dakle, ustanovili smo injenice


da va organ bezbednosti, pukovnik Petkovi nije prisustvovao tim razgovorima ali vas je on obavestio o sadrini tih razgovora. Kako vas je mogao
obavestiti ako nije tim razgovorima prisustvovao?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nemojte govoriti ono ta nisam rekao.
Ja nisam rekao da me je obavestio o emu su razgovarali.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dakle, vi ne znate o emu su razgovarali?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Samo polako da objasnim, znai da
objasnim ono ta sam govorio, da je neprirodno da organi unutranjih
poslova dolaze kod komandanata, a dolaze verovatno slubeno, a da tome
ne prisustvuje, samo dozvolite, da tome ne prisustvuje organ bezbednosti,
jer ako se radi o problemima bezbednosti, onda je on za to nadlean.

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, jeste li malopre upotrebili re


verovatno slubeno? A ta ako nisu doli slubeno? Vi pretpostavljate
verovatno slubeno, to je vaa pretpostavka?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne, nisam rekao verovatno slubeno.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da, rekli ste, sad ba ste upotrebili re


verovatno slubeno.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Eto, u redu, da je verovatno slubeno,
ali jesu li privatno dolazili, je li vi znate zbog ega su dolazili?
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ja ne znam ni da su dolazili, ali vi ste
objanjavali, da uzmemo sad drugi primer, da ste jo 1989. godine, dok ste
bili komandant divizije u Sarajevu i kad ste dolazili kod jednog generala,
vaeg kolege na viem poloaju, kod njega zaticali jednog kasnije visokog
funkcionera Dravne bezbednosti. Da li pretpostavljate da su se oni privatno poznavali i razgovarali i poseivali se?

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

401

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Komanda nije mesto gde se privatne


posete primaju.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Hoete da kaete da vas niko nikad nije


privatno posetio na vaem radnom mestu?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Znai dok sam bio u Upravi bezbednosti, ako mi je privatna poseta dolazila onda nije mogla da bude u mojoj
kancelariji nego sam morao da idem u sobu za posete, isto i kao general.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: To govorite o Generaltabu?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: I po drugim komandama, propis je
svuda isti, soba za posete.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Znai komandant neke armije, ako mu


doe privatna posete ne sme da primi tog privatnog posetioca u svojoj radnoj sobi nego mora da ide u sobu za posete?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. Komandant sme svata, ali ja govorim o propisima, a ovde je oigledno da to nisu bile slubene posete i da
je to bilo graenje odnosa koji e kasnije doi do svog finala.

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: To bi trebalo da bude neka vaa pretpostavka, da je neko 1989. godine gradio odnose sa nekim, neko iz
Dravne bezbednosti gradio odnose sa nekim u vojsci?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja mislim ...

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Iskljuujete privatna poznanstva,


druenja i tako dalje?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja mislim da sam o tome dovoljno
govorio i da onaj ko treba da izvue zakljuak, moe da izvue zakljuak.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa ti zakljuci nisu toliko duboki da se
ne mogu izvui. Nisam siguran da li je ovo pitanje raspravljano na
zatvorenoj sednici, ja ga nemam ovde zabeleeno da je na zatvorenoj, ali
evo pomenuu vam samo 28. juni 1992. godine kada je general Pani
neto naredio. Je li to bilo na zatvorenoj sednici? To ste pitani, to su vas
pitali.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne mogu da se setim tog 28. juna
1992. godine.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

402

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

SUDIJA MEJ: Postavite pitanje.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa moje pitanje je, kako sam ovde


zapisao, da je komandant Teritorijalne odbrane Pani naredio, dakle Pani
koji je komandovao tim podrujem, seate li se sada?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, ali nije 28. juni nego 28. januar
1992. godine.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Onda sam ja pogreno proitao kako


sam zabeleio, 28. januar. U redu. Je li to bilo na zatvorenoj sednici?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Moe da se kae i na otvorenoj.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Moe i na otvorenoj. Dakle, komandant Teritorijalne odbrane traio da se Arkanova jedinica skloni sa tog terena, a neko vam je rekao da je Radovan Stojii tada rekao da nee biti
problema, jer e biti u sastavu brigade koju e formirati MUP Srbije. Jeste
li tako rekli?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nije spomenut komandant
Teritorijalne odbrane, verovatno ste napravili lapsus, znai izala je naredba o rasputanju i razoruavanju paravojnih sastava.

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ta je naredba bila potpuno na mestu,


je li tako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste, 10. decembra.

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da.


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: To je bila naredba Predsednitva. I po
toj naredbi ovi sastavi se ...

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Rasputaju.


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nisu se do tada raspustili, pa je onda
general Pani naredio pukovniku Petkoviu da stupi u kontakt sa Stojiiem
i da ga na to upozori. Rekao sam ta mu je odgovoreno.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, ali vi kaete da je Stojii tada
rekao da nee biti problema, jer oni ulaze u sastav brigade koju formira
MUP Srbije.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

403

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Jeste to rekli?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jesam.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A je li formirao MUP Srbije neku


brigadu na podruju Istone Slavonije? Je li vam poznato da je bila neka
brigada MUP-a Srbije na podruju Istone Slavonije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja govorim samo ono ta je njemu
odgovorio, a ne ta je on posle toga uradio.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ne, vi govorite ta vam je neko rekao


da je neko nekom rekao, a ne ta je on odgovorio.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne, nije to ba u takvom banalnom
smislu nekakvog prepriavanja.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: ekajte, ja vam postavljam pitanja o


materijalnoj injenici. Da li je po vaem saznanju formirana bilo kakva
brigada MUP-a Srbije na teritoriji Istone Slavonije, molim vas?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa morao bih da se priseam sad da
bih doao do takvog podatka, a imao sam podatak da u takvu brigadu, da
u takvu jedinicu ulaze i neki od sastava koje sam navodio, deo ljudi iz onih
sastava koje sam ranije navodio.

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa dobro, zar nije to neto nelogino?


Da li se onda radi o formiranju jedinica koje su izvrile vlasti Krajine na tom
podruju? Nije mi poznato da je postojala bilo kakva brigada MUP-a Srbije
na tom podruju, je li vama poznato? Meni nije pa vas zato pitam, je li
vama poznato da je bila neka brigada MUP-a Srbije na podruju Istone
Slavonije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Imam ja, ovaj, jedan deo ta bih vas
pitao. Zato general ivota Pani, kae pukovniku Petkoviu da za
Arkanove sastave upozori Stojia Badu da treba da budu rasformirani?
ta on ima sa time? Evo, to je pitanje.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa ono ta ste vi rekli, da je deo tih ljudi
ili neko od tih ljudi graanin Srbije pa mu skree panju da graani Srbije,
dobrovoljci koji su tu doli, treba da se uklone sa tog prostora. To verovatno moe da bude. Koje drugo objanjenje moete imati vi? Je li vi imate
drugo objanjenje?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Imam.
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

404

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

OPTUENI MILOEVI PITANJE: ta je vae objanjenje?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Imam objanjenje da je Arkanov sastav tada bio pod apsolutnom kontrolom ljudi iz MUP-a Srbije.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Na osnovu ega zasnivate to, na emu


zasnivate tu tvrdnju da je Arkanova dobrovoljaka garda bila pod MUP-om
Srbije? To prvi put ujem.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: A da li ste uli da su imali slubene
legitimacije Dravne bezbednosti Srbije?

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ja sam uo da je Arkan imao slubenu


legitimaciju Dravne bezbednosti saveznog MUP-a, odnosno saveznog
Sekretarijata za unutranje poslove u vreme kada je na elu tog Saveznog
sekretarijata, savezni sekretar bio Stane Dolanc. To sam uo, i vi verovatno
to znate bolje od mene.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Te su legitimacije menjane.

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ne znam da li su menjane. A da li je


tano ovo ta vam kaem da, da li je taan taj podatak da je imao dokumenta saveznog SUP-a u vreme SFRJ, kada je na elu tog saveznog SUP-a
bio Stane Dolanc, Slovenac, dakle vodei slovenaki politiar?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, to nije problematino iz tog ranog
perioda.

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dakle, to je tano, je li tako?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pretpostavljam da jeste.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: E pa dobro, onda da se ne bavimo vie


tom farsom o ovome, o Arkanu i MUP-u Srbije, ako je jasno da je to bio
savezni SUP iz nekadanje SFRJ.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne, ne, nemojte imputirati ono ta
nisam rekao.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Vi ste pomenuli, a sami odluite da li
vas ovo ugroava i da li treba da preemo na zatvorenu sednicu, sastanak
25. februara 1992. godine u Vukovaru, gde ste naveli koja su lica bila i gde
kaete da su oni odluili da se postavi komandant Teritorijalne odbrane u
Vukovaru. Je li vam treba zatvorena sednica za to?

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

405

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ako neemo imena upotrebljavati


nee trebati.

rn
o

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa dobro, da li mogu da upotrebim


jedno ime koje vam ne preti, to je ime Gorana Hadia koji je bio tada
predsednik Istone Slavonije, predsednik skuptine ili predsednik Vlade
Autonomne Oblasti Istone Slavonije. Pa je li u njegovoj nadlenosti bilo da
postavi komandanta Teritorijalne odbrane?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa sad ta je u nadlenosti, kad biste
itali sad one zakone koje ste itali na poetku, onda bi to proizalo da je
to nekakva improvizacija. Ali nije moj cilj rasprave bio da o tome razgovaramo nego da su dva oveka iz MUP-a Srbije postavljena za komandanta i naelnika taba Teritorijalne odbrane.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa dobro, recite mi da li su ta dva oveka za koja vi tvrdite da su iz MUP-a Srbije, ja ne mogu da vam to kaem,
jer su meni ta imena nepoznata, da li su oni bili tada na dunosti u MUPu Srbije ili su doli tamo kao dobrovoljci i da su poreklom iz tih krajeva?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa ja ne mogu da shvatim kako
aktivno lice moe da postane dobrovoljac.

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Zato ne moe, ako napusti svoju


slubu i ako kao dobrovoljac ode negde?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa onda treba da napusti prvo slubu.

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Otkud znate da nije?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Zato to sam rekao da su iz MUP-a
Srbije doli.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa nisu mogli da rade i u MUP-u Srbije


i da budu u Teritorijalnoj odbrani tamo, to je nemogue, oni su morali da
imaju neki posao u MUP-u Srbije. Dakle, taj posao nisu mogli da obavljaju,
ako su otili tamo u Teritorijalnu odbranu.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja sam samo to rekao, da su iz MUP-a
Srbije doli i postavljeni na tu funkciju. I drugo, da je i Stoji Bada, ovaj,
isto bio funkcioner MUP-a Srbije.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

406

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa u vreme kad je to radio nije bio


funkcioner MUP-a Srbije.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa ja ne znam.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Kako bi mogao da obavlja svoju funkciju u MUP-u Srbije, ako je bio tamo dobrovoljno, da pomogne odbranu u
Istonoj Slavoniji?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: To bih ve morao na privatnoj sednici, ako treba da odgovaram o tome.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ovo je logino pitanje, ono vam ne


trai privatnu sednicu.

an
ita

SUDIJA MEJ: Svedoku bi bilo lake da odgovara na privatnoj sednici. Prei


emo na privatnu sednicu.

(privatna sednica)

sekretar: asni Sude, na otvorenoj smo sednici.

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: U redu, rekli ste da je neko bio postavljen, oigledno od nadlenog organa, tamo na elo Teritorijalne odbrane, a
rekli ste, istovremeno i paralelno govorei o drugim stvarima, da su
postavljene aktivne stareine na elo TO Krajine, aktivne stareine JNA. Jeste
tako rekli?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Upuivane su na funkciju u
Teritorijalnu odbranu i u Ministarstvo odbrane Krajine.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Postavljane aktivne stareine?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Bili su aktivni, pa po proceduri koja ide
postavljani su tamo, ali su bili pre toga aktivne stareine.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, da li to potvruje da je
Teritorijalna odbrana bila pod kontrolom JNA?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Na tom prostoru jeste.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

407

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro. Imam sad da vas pitam neto


u vezi sa onim finansiranjem. Govorili ste da je Jugoslavija, Vojska
Jugoslavije finansirala, finansijski pomagala Vojsku Republike Srpke i Vojsku
Republike Srpske Krajine, i Srbija je, to nije sporno, finansijski pomagala.
Pa mi, molim vas, odgovorite na jedno sasvim jednostavno pitanje. Da li je
Vojska Jugoslavije, poto ste vi to jako povezali, imala ikakve naredbodavne
funkcije u odnosu na bilo kakva borbena dejstva Vojske Republike Srpske i
Vojske Republike Srpske Krajine?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja nemam takva saznanja, bio sam van
aktivne slube.

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa dobro, da li je onda jasno da se tu


radi o odvojenim vojskama, o odvojenim institucijama, o odvojenim
dravama od kojih se, dakle, mora odvojiti materijalna pomo koja nije
sporna? Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: A zato se iz jedne vojske urgira u
drugu vojsku da joj se poalju ljudi koji se nisu hteli odazvati pozivu?

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Nisam razumeo ta ste rekli.


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Zato se dopisima iz jedne vojske alju
zahtevi drugoj vojsci da joj poalju oficire koji se nisu hteli odazvati, ako su
to dve odvojene vojske u apsolutnom smislu?

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pre svega, da li je jasno da su za vreme


postojanja SFRJ sve to bili oficiri jedne vojske koja se zvala Jugoslovenska
narodna armija?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da li ste vi ovde govorili o sastanku


Branka Kostia i Veljka Kadijevia sa Alijom Izetbegoviem, gde su se oni
dogovorili da se pripadnici JNA poreklom iz Bosne i Hercegovine vrate u
Bosnu i Hercegovinu? Jeste pominjali taj sastanak?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jesam, ali ne radi se o generalu
Kadijeviu nego Blagoju Adiu.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, ja sam napravio greku. Dakle,
Branko Kosti, potpredsednik Predsednitva Jugoslavije i Blagoje Adi u
vreme kad je ve zamenio Kadijevia, je li tako, u svakom sluaju broj jedan

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

408

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

pr
av
o

general u vojsci tada, imaju sastanak sa Alijom Izetbegoviem na kome


Izetbegovi trai da se pripadnici JNA poreklom iz Bosne i Hercegovine
vrate svi u Bosnu i Hercegovinu. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, i da napuste ...
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da napuste JNA i da dou u Bosnu i
Hercegovinu. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, to je pre svega mislio na Bonjake,
kako se sada zovu, ali je isto tako traio i da graani koji nisu sa teritorije Bosne
i Hercegovine napuste, a pripadnici su JNA, da napuste Bosnu i Hercegovinu.

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro. Je li Savezna Republika


Jugoslavija po svom formiranju 28. aprila 1992. godine povukla sve
graane roene u Srbiji i Crnoj Gori, dakle, Saveznoj Republici Jugoslaviji
sa prostora Bosne i Hercegovine? Je li to tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Neto malo kasnije, kasnilo se u tome,
ali je povlaenje bilo.

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, ta dinamika je bila izazvana


logistikim problemima i tehnikim problemima, ali ne svakako voljom i
nastojanjem da se to tako rei. Je li tako, generale?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A ta je onda udno ako vlasti


Republike Srpske Krajine, isto to ta Izetbegovi trai od Kostia i Adia,
trae od organa Jugoslavije, da im omogui da se vrate oficiri koji su sa tog
podruja, tamo roeni, u vojsku Republike Srpske Krajine i u Vojsku
Republike Srpske?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: udno je to da se radi o aktivnim oficirima Vojske Jugoslavije.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa zar se nije, i kad je o Izetbegoviu
bilo rei, radilo o aktivnim oficirima?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne govorimo sad o Izetbegoviu.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: A ne, ja govorim i o Izetbegoviu, zar
nije i onda bilo u pitanju aktivni oficiri da se vrate?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jeste ko je eleo.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

409

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ko je eleo? A zar nije i u ovom sluaju bilo ko je eleo?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Znai i u ovom sluaju je bilo ko je
eleo, ostao je u Vojsci Jugoslavije.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ali suprotno toj njihovoj elji gde hoe
da ostanu, trai se od druge vojske da oni budu isporueni, taj grub izraz da
upotrebim, toj vojsci u drugoj dravi. I to se trai od naelnika Generaltaba.

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Molim vas, ja imam ovde, imam jedan


ist podatak u vezi sa tim. Prvo samo da raistimo, da li je neko od graana
Krajine ili Republike Srpske nasilno poslat u vojsku Republike Srpske i Vojsku
Republike Srpske Krajine od strane organa JNA ili su tu otile one stareine sa
tog podruja koje su elele da odu tamo da pomognu odbranu tih krajeva?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Meni nije poznato da su nasilno odvedeni, ali mi je poznato da oni koji nisu hteli da odu, imali su slubene
reperkusije u odnosu na status koji su do tada imali. I navodio sam primer
Makedonca koji je samo roen u Sarajevu na kojeg je vren pritisak da e
morati da ode u Sarajevo ponovo, u Vojsku Republike Srpske.

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa to je birokratski problem u vojsci,


gledali su po mestu roenja, to nema nikakve veze. I vi ste reili taj problem.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Jesam. I ja sam taj problem reio zato
to sam intervenisao, a da nisam intervenisao verovatno bi bio reen na
drugi nain.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ali zar niste maloas rekli da niko nije
na silu nateran da ide u Vojsku Republike Srpske i Vojsku Republike Srpske
Krajine bez obzira to je bio graanin tih republika a ne SRJ?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja sam rekao i drugi deo koji vi sada
ne spominjete.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Koji drugi deo?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da je postojao pritisak u odnosu na
njihov status u slubi. I mogu jo neto da vam kaem, sva ta lica nisu imala
uobiajenu linu kartu graanina Jugoslavije nego su imali oznaku na linoj
legitimaciji, seriju T ili tranzit, da su slubovali u Vojsci Jugoslavije i da

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

410

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

dugi niz godina nisu mogli da dobiju dravljanstvo Jugoslavije. Taj proces
je poeo, taj proces davanja dravljanstva pripadnicima Vojske Jugoslavije
ubrzano tek nakon promena 5. oktobra.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Kojim pripadnicima Vojske Jugoslavije,


kojima? Koji su bili sa tog podruja drugog?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. Znai, nisu mogli da dobiju
dravljanstvo, godinama se nije mogao razreiti njihov status.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A bili su oficiri Vojske Jugoslavije?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: A bili su oficiri i podneli su zahtev, ali
u MUP-u Srbije je to godinama drano zaleeno.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa vi znate da je pitanje dravljanstva


nekoliko poslednjih godina reavano iskljuivo u Saveznom ministarstvu
unutranjih poslova, a ne u MUP-u Srbije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Hajde sada da vam kaem ...

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Treba da znate te propise, pretpostavljam.


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da, ali ...

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Molim vas, da li je ovo tano, evo sad


u da vas pitam poto, ja ovde imam, sobzirom na ono ta ste vi svedoili,
jednu potpuno drugaiju, drugaiju informaciju pa ete mi komentarisati
to i rei je li to tako ili nije. Svi oficiri koji su kao dobrovoljci u Krajini i Bosni
ili, bili su na vezi i pozivani od strane i zahtevima Krajine ili Republike
Srpske. Da razloimo to. Je li to tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne znam, ne bih to mogao da vam
kaem decidno, to mi nije poznato.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro. Ali ako se radilo o aktivnim oficirima JNA, a oni bili pozivani i to je pitanje onda otvarano u JNA. Jer vi ste,
na primer iz Krajine, poziva vas rukovodstvo Krajine da im pomognete
tamo u odbrani, aktivni ste oficir JNA, vi to pitanje morate otvoriti sa svojim stareinama i u svojoj jedinici. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da. Ja sam, dozvolite, ja sam na takva
pitanja odgovarao da moe da ode tamo, ali neka se demobilie iz JNA, nek
prekine slubu u JNA i onda moe otii gde hoe.
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

411

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

OPTUENI MILOEVI PITANJE: To je i bilo.


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: A deo o kojem smo mi razgovarali, vi
verovatno mislite na Vojsku Jugoslavije?

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da.


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ali vi ste upotrebili izraz u JNA.

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Molim vas, na Vojsku Jugoslavije.


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Dobro.

hu

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pazite, kae se ovako. Organizovani su


razgovori sa tim oficirima koji su na molbu ljudi iz Krajine ili Republike
Srpske traeni da se vrate tamo i na tim sastancima oni su se izjanjavali
hoe li ii u rodni kraj ili nee. I evo podatak koji ja imam. Na tim sastancima oko 80 posto onih koji su bili zamoljeni da se tamo vrate odbijali
su da idu. Ne znam da li je taj podatak taan, meni se do sad inilo da je
mnogo vie prihvatalo da ide, ali takve koji su odbijali da idu niko nije
upuivao iz Vojske Jugoslavije jer na to nisu imali pravo, sobzirom na status
voenja borbe u drugoj dravi. Dakle, oni koji bi odbili da idu nisu ni po
kakvoj naredbi upuivani ni u Bosnu ni u Krajinu. Je li to tano ili nije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Tano je to da su drani sastanci sa tim
stareinama.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: I da su onda sa njima razgovarali da li
hoe ili ne?

za

SUDIJA MEJ: Dozvolite svedoku da zavri.

Fo
nd

SVEDOK VASILJEVI: Ali je i tano da su ti razgovori imali i karakter svojevrsnog psiholokog pritiska na te ljude, jer da se radilo samo o obinoj
dobrovoljnosti, ne bih bio ja zamoljen u jednom sluaju da interveniem da
taj stareina ne ode u Bosnu. Znai da je to bila apsolutna dobrovoljnost,
ovek kae da ne eli da ide i nita se sa njim ne deava. Tu postoje, koliko
ja znam, i dva perioda, period 1993. godine u kojem je bio evidentan pritisak na takve stareine.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Od koga?

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

412

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Od stareina, znai na odgovornim


funkcijama, da mora otii na dunost u Bijeljinu. Znai, imao sam konkretno sluaj svog jednog zamenika.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Je li taj bio iz Bijeljine?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: On je bio iz Bijeljine. Ili e biti penzionisan ili e otii u Bijeljinu i morao sam da interveniem da bih ga zadrao u
slubi. To je 1993. godine, odnosno 1992. godine, druga polovina 1992. i
poetak 1993. godine. Kasnije je to smanjeno kao nekakav pritisak ...

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: ekajte, zar niste vi u drugoj polovini


1992. godine i poetkom 1993. godine ve bili u penziji?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja vam govorim o globalnom periodu.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ne o globalnom periodu nego vi


kaete druga polovina 1992. i 1993. godine, vi ste tada bili u penziji ...
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa dozvolite ...

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: O kakvom pomoniku govorite onda?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa dozvolite, ja ne mogu da odgovorim
ako me stalno prekidate. Znai, ovaj sluaj o kojem ja govorim je bio u aprilu
1992. godine, konkretan sluaj koji navodim kada je ovek morao da ode u
penziju ili e otii tamo. A govorim o globalnom stanju, od polovine 1992.
godine do 1993. godine, da ne kaem ko je tada bio penzionisan i zbog ega
je ta klima na neki nain promenjena, gde vi razgovarate sada o sastancima
koji se dre i gde se ljudi ubeuju da odu. To je druga jedna situacija u odnosu na 1992. i 1993. godinu, ta je bilo iskorieno i za svojevrsno etniko
proiavanje vojske od onih koji nisu u Srbiji i Crnoj Gori roeni.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: ta znai, ta znai etniko proiavanje? Proiavanje od Srba koji nisu roeni u Srbiji, je li to hoete da
kaete?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ne samo to. Znai mogu da vam
kaem da je od mene jedan visoki general traio da udaljim iz slube sve
one koji nisu Srbi i Crnogorci, pa ak i Hrvata koji je otkrio veoma znaajan
sluaj u Hrvatskoj koji je poznat celoj javnosti.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Generale ...
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: I ja sam to odbio da uradim.
FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

413

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

an
ita

rn
o

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Vi ste ispravno to odbili da uradite, ali


mi recite da li vam je, generale, poznato da to nikada nije bila politika
Jugoslavije, ni politika politikog rukovodstva ni Jugoslavije ni Srbije da se
bilo ko po nacionalnoj osnovi udalji iz Vojske Jugoslavije? Na kraju krajeva,
i 1999. godine va prvi nadreeni, naelnik Uprave bezbednosti Vojske
Jugoslavije bio je Maar, a bilo je generala i Muslimana, i Albanaca i svih
nacionalnosti u Vojsci Jugoslaviji, jedino u Srbiji i Crnoj Gori. A da kaem u
Srbiji, za ono vreme dok sam ja bio predsednik, niko nije zbog nacionalnih
razloga diskriminisan. Je li tam to poznato, generale?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Sad u da vam odgovorim. Prvo, kad
smo razgovarali 5. marta 1992. godine oko toga zato mi je pomeren sa
funkcije zamenika general Tumanov koji je Makedonac, vi ste mi doslovno
odgovorili: Kada budu u makedonskoj armiji postavili Srbina za zamenika
efa njihove slube bezbednosti, e onda emo mi Tumanova da postavimo
ovde za naelnika. Znai, to je jedan primer.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa nije Tumanov uopte tada smenjen
zbog toga.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa ja ne ulazim, ovaj, zato je smenjen.

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: To nema nikakve veze.


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pisalo nam se tada i da li smo oenjeni
Muslimankama, u podacima koje ste vi dobijali, pa ste te podatke i 2000.
godine dobijali.

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: To nije tano, ali hajmo dalje.


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Tano je ovo to govorim. I drugo, kad
govorite o Gezi, to nije sporno, da je Maar, dravljanin Jugoslavije. Ja ne
znam da li vam je poznato da, kada je va ministar unutranjih poslova
Vlajko Stojiljkovi dolazio kod generala Ojdania na jedan sastanak i pitao
da li je general Ojdani sam, kada mu je autant rekao da je unutra Geza,
meni je neprijatno ovo ta govorim, ali moram da kaem, on je rekao: Zar
tog Maara jo drite ovde?. Ja vam govorim, nemojte, ako je meni to
neprijatno da kaem onda opredelio sam se da to ipak progovorim. To ne
izmiljam. Ja govorim o klimi koja je postojala. Nije sporno da je bilo generala i Albanaca i Maara ...
OPTUENI MILOEVI PITANJE: I Muslimana.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

414

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

pr
av
o

SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: I Muslimana, nita nije sporno, ali ja


znam da su i mnogi drugi asni ljudi, od brojnih pilota Slovenaca, Hrvata
koji su uinili neto ta moda ni Srbi ne bi uradili u to vreme, isto morali
da odu sa funkcije. Tako je skidan i komandant Ratnog vazduhoplovstva i
svi ostali.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ja sam vas pitao. Koji komandant
ratnog vazduhoplovstva je skinut?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Zvonko Jurjevi.

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A da li ste moda pratili kad sam ovde


pustio traku razgovora Kadijevia i Tumana posle potpisivanja primirja u
Igalu u prisustvu lorda Karingtona (Peter Carrington), kad Tuman kae
Kadijeviu: Evo, nije ti se vratio ni Jurijevi, a Kadijevi mu kae: Nek mu
slui na ast to se nije vratio, znam ja zato se on nije vratio i tako dalje.
Prema tome, Jurijevi nije smenjen nego je ostao kada je otiao na jedan
vikend u Zagreb i nije se vie vratio u Beograd. Prema tome, zato govorite
to kad to nije tano, kad imamo, to bi se reklo, materijalne injenice da je
on napustio ...

hu

SUDIJA MEJ : ekajte, ekajte, dozvolite svedoku da opie razgovor za koji


vi tvrdite da je na traci. Generale, moete li da nam budete od pomoi u
vezi sa tim konkretnim sluajem?

za

SVEDOK VASILJEVI: Mogu. Znai, pogreili ste. Ne radi se o Zvonku


Jurjeviu nego verovatno o generalu Tusu.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Tus je otiao jo pre njega i postao


naelnik Generaltaba Hrvatske.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Molim vas, molim vas.
SUDIJA MEJ: Dozvolite svedoku da zavri.
SVEDOK VASILJEVI: Jurijevi je penzionisan, meni se ini 8. ili 9. februara
1992. godine i sada ivi u Beogradu i nigde nije otiao, a proganjan je bio,
to znam lino, noem i pitoljem po beogradskim ulicama, jer je proglaavan izdajnikom, a vei je Jugosloven od mene.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

415

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ja sam vam citirao ...


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: A o gospodinu, dozvolite, gospodinu
Tusu, Tus nije pobegao, Tus je u redovnoj proceduri penzionisan i otiao da
ivi gde mu je bila porodica u Zagrebu. Znai, ne radi se o njegovom dezerterstvu iz JNA. On je penzionisan i otiao u Zagreb. Kasnije je ...
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Kad je penzionisan?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Znai penzionisan je u junu 1991.
godine.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro. Je li to u vreme kad i vi sami


kaete da ja nisam imao nikakav uticaj na vojni vrh?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa na onaj vojni vrh u kojem sam ja
bio, a to su najblii saradnici ...

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ima jedan vojni vrh, nema sto vojnih
vrhova, nego ima jedan vojni vrh.
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Pa sada ima neki ...

hu

SUDIJA MEJ: Samo trenutak, nemojte molim vas da se preklapate. Pre


svega, dozvolite svedoku da zavri odgovor, nemojte prekidati njegov tok
misli. Dakle, govorimo sada o vojnom vrhu.

Fo
nd

za

SVEDOK VASILJEVI: Znai, to je jedan dosta neodreen izraz, ko su generali u vojnom vrhu. Ja vojnim vrhom smatram Saveznog sekretara, naelnika Generaltaba i njihove najblie saradnike koji ine kolegijum Saveznog
sekretara, a ima i drugi visokih generala koji su bili u Generaltabu, a nisu
pripadali onome to ja zovem vojni vrh. A po mojim saznanjima, vi na taj
vojni vrh u toj fazi niste imali bitan uticaj.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Nisam imao nikakav uticaj. ta znai
bitan uticaj?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Znai bitan zbog toga to je bilo nekih
generala, a ja sam primer naveo, sa kim ste vi direktno razgovarali.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Sa kim sam direktno razgovarao?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: To je bilo na zatvorenoj sednici.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

416

ETVRTAK, 13. FEBRUAR 2003. / SVEDOK ALEKSANDAR VASILJEVI

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Molim vas, to nije nita zatvoreno, sa


kim sam to razgovarao, ja pa na taj nain vi zakljuujete da imam uticaj na
vojni vrh?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Ja sada samo kaem da je neuobiajeno da predsednik jedne republike, bilo koje, moe da komunicira bez
znanja njegovog pretpostavljenog sa bilo kojim od generala, a vi ste to
tada uradili.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: ekajte molim vas, ne vidim da je ovo


pitanje za zatvorenu sednicu, nadam se da ete se sloiti. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: U redu je, ta treba da raspravimo?

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Molim vas, vi kaete da sam ja telefonom razgovarao sa ivotom Paniem. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Da.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: ivota Pani je tada bio komandant
Prve armije?
SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Nije.

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: ta je bio?


SVEDOK VASILJEVI ODGOVOR: Bio je zamenik naelnika Generaltaba
za kopnenu vojsku.

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, za kopnenu vojsku, u svakom


sluaju bio je na funkciji nadlean za kopnenu vojsku. Da li vi znate, prvo
ja sam generala Pania samo povrno poznavao i par puta sa njim kontaktirao, da li vi znate da tada kada sam ga ja traio, ja sam odgovorio na njegov poziv, odnosno spojili su me, jer je on mene traio? A znate zato me
je traio, ta je opet stvar vae unutranje procedure, a ne moje, jer ja sam
vaspitan ovek pa se javim na telefon kad me neko trai. Traio me je da se
ali da policija Srbije ...
TUILAC NAJS: asni Sude.
SUDIJA MEJ: Izvolite.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

417

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU / TRANSKRIPTI

SUDIJA MEJ: Idemo onda na privatnu sednicu.

(privatna sednica)

rn
o

sekretar: Na otvorenoj smo sednici.

pr
av
o

TUILAC NAJS: To su paragrafi 118 i 119, svedok se sada na otvorenoj sednici moda dovodi u situaciju u kojoj nema mogunosti ni za ta drugo sem
da se sloi sa predpostavkama optuenog.

an
ita

OPTUENI MILOEVI: Ja sam razumeo da u imati ponedeljak i utorak


sledee nedelje da ispitam ovog svedoka, zato to sam poeo moje ispitivanje danas kasno poslepodne, pa elim da mi odgovorite na to, da me ne
bi posle iznenadili nekim skraivanjem koje bi mi poremetilo unakrsno ispitivanje. On je poeo pretprole nedelje da svedoi.
SUDIJA MEJ: Samo trenutak. Hajde da reimo taj problem.

(Pretresno vee se savetuje)

hu

SUDIJA MEJ:Po nekoj slobodnoj proceni, izgleda da ete imati oko sedam
sati i 45 minuta. Ali to je okvirni proraun. Stoga, mislim da ete imati sutra
i ponedeljak za ispitivanje, radite na osnovu toga.

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI: Da, ali to bi bilo manje od dva ipo dana, gospodine Mej, a svedok je davao iskaz cela tri dana. Sutra je drugi dan, ponedeljak je trei, dok je glavni tuilac imao vie od tri dana.
SUDIJA MEJ: Raunali smo to na asovnoj osnovi, ne na dnevnoj.
OPTUENI MILOEVI: Pa onda preraunajte to u asove i ispae isto.
SUDIJA MEJ: To je trenutna odluka. Prekinuemo sada i sastati se ponovo
sutra u 9.00.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO

418