You are on page 1of 71

rn

pr
av
o

etvrtak, 5. septembar 2002.


Svedok Piter de la Bilijer (Peter de la Billiere)
Svedok K-41
Svedok Zoran Stijovi
Svedok Don drili (John Zdrilic)
Otvorena sednica
Optueni je pristupio Sudu
Poetak u 9.04 h

an
ita

Molim ustanite. Meunarodni krivini sud za bivu Jugosaviju zase


da. Izvolite, sedite.

SUDIJA MEJ: Da, gospodine Vladimirov (Wladimiroff). Izvolite.

Fo
nd

za

hu

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Hvala vam, asni


Sude. Generale, zahvalan sam zbog vaeg povratka. Hvala vam
mnogo, generale, to ste hteli da napravite listu izvora koju ste
koristili piui va izvetaj ili jednostavno ovo: vi ste videli optuni
cu i videli ste tri fascikle materijala sakupljenog i izdvojenog od
strane gospodine Kua (Philip Coo), to je ono ta ste videli?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Mogu da vam dam, bez
daljeg istraivanja, listu dokumenata koju sam koristio i itao.
Mislim da je ono glavno ta mi je privuklo panju i za ta mislim da
e da bude kasnije predstavljeno Pretresnom veu vojni analitiki
izvetaj, vrlo veliki dokument od nekih 600 strana, koje, pogaate,
nemam ispred sebe. Naravno, ja sam itao zakone o Vojsci Jugosla
vije i zakone o odbrani. itao sam pretpretresne podneske i pravila
meunarodnog prava o oruanim sukobima i, naravno, videete
razliite stavove u mojoj izjavi koje su bile direktno oblikovane za
potrebe sudske sesije.
PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Imam jedno pitanje o
strani 3. Pogledajte, molim vas, tu stranicu vaeg izvetaja.

Fond za humanitarno pravo

238

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Piter de la Bilijer


(Peter de la Billiere)

SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Da.

pr
av
o

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: U prva tri paragrafa


kaete: Ovo je vojni vrh u lancu komandovanja, i tako dalje,
dodajui komandujui tim operacijama na terenu. Da li ste vide
li taj pasus?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Nisam ga pronaao. ta ste
rekli, prvi paragraf, zar ne?

an
ita

rn
o

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Da. Prvi paragraf koji


poinje sa: Dakle, vidimo da najvii nivo, dakle ceo taj paragraf.
Pretpostavljam da ovde izraavate opte principe koji proizilaze iz
vaeg iskustva, te da to nije va nalaz zasnovan na onome ta zna
te o Vojsci Jugoslavije, da li je to tano?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Ovaj konkretni paragraf
govori pre svega o optoj praksi i drugo, konkretno o Vojsci Jugo
slavije, ali je na osnovu informacija koje sam imao pred sobom. Da
li je taj sistem zaista tako i funkcionisao, to ja ne znam, zato to ja,
naravno, nisam sa nekim ni razgovarao u vezi sa tim.

Fo
nd

za

hu

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Sada, molim vas,


pogledajte stranicu 10 i prva tri paragrafa koji poinju sa Na
Kosovu, tamo spominjete predsednika SRJ. Naglaavam taj deo
paragrafa. Da li vi to kaete na osnovu dokumenata koje ste videli?
Prema tome da li to ta ste vi videli moete da uzmete kao dokaz
toga da je predsednik SRJ hteo da odri stanje? Dakle, da li ste vi
videli dokumenta koja veoma jasno pokazuju da je to bilo njegov
stav ili je to vaa pretpostavka? Samo da proitam ovo...
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Moete li malo da razjasni
te prvi deo vaeg pitanja? Kaete da se to moe uzeti kao dokaz
toga da je predsednik SRJ hteo da odri...
PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Pa pitanje glasi: da
li ste vi na osnovu dokumenata koja su vam pokazali, ustanovili
ovo ta kaete, citiram: Koliko sam razumeo, na Kosovu je odgo
vornost za koordiniranje zajednikih operacija Vojske Jugoslavije i

Fond za humanitarno pravo

239

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

rn
o

pr
av
o

MUP-a imala zajednika komanda. Ovo kao to sam rekao moe


mo da uzmemo kao dokaz toga da je predsednik SRJ hteo da odri
vlast i kontrolu nad oruanim snagama, i tako dalje. Dakle, jeste
li vi videli materijale iz kojih jasno proizilazi da je predsednik SRJ
to hteo?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Bojim se da ne mogu da
odgovorim na to. Ja sam to napisao na osnovu dokumenata koje
sam imao pred sobom i to u dobroj veri, a da vam dam taan
odgovor na vae pitanje, morao bih da izvrim jedno dalje istrai
vanje. Ja vam samo uopteno govorim, da bi bilo jako neobino
da neka vojska nije pod kontrolom svog vrhovnog komandanta.

Fo
nd

za

hu

an
ita

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Pogledajte sada strani


cu broj 13 u kojoj piete o specijalnim operacijama. Ja znam da vi
imate dosta iskustva u vezi sa specijalnim operacijama i o tome ne
mislim da vas pitam. Ono ta elim da vas pitam je sledee, da li
ste vi imali konkretne materijale koji govore o paravojnim snaga
ma koje rade u kontekstu jedne vojne akcije, dakle, ne odvojene
i zasebne jedinice koje deluju odvojeno od vojske, nego u kontek
stu vojske?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Pa koliko sam ja shvatio,
policija je bila podeljena u dve sekcije, jedna je bila civilna policija
koja se bavila civilnim stvarima, a druga je bila, na neki nain, pro
duena ruka drave zaduena za specijalne operacije, kao i za pri
kupljanje obavetajnih podataka i to je verovatno bio deo koji je
imao neto vie, neto vie izraenu antiteroristiku prirodu nego
normalni civilni deo policije. Ja sam ovde izneo jedan komentar.
Ja sam to elaborirao neto detaljnije u uvodu u kojem sam opisao
potrebu za koordinacijom, kontrolom i nainom na koji to funkci
onie i mislim da sam u tom konceptu bio apsolutno taan.
PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Ja sada govorim o
paravojnim jedinicama koje nisu bile ni deo MUP-a, ni deo vojske,
ali koje funkcioniu zajedno sa vojskom?

Fond za humanitarno pravo

240

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Piter de la Bilijer


(Peter de la Billiere)

SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Moete li mi rei gde je


to tano?

an
ita

rn
o

pr
av
o

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Pa to nije u vaem izve


taju, ba vas zato i pitam.
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Shvatam. Ja sam dobio
dokumente u kojima se opisuje organizacijska struktura u MUP-u
do izvesnog nivoa i ako je MUP u Srbiji funkcionisao na taj nain,
a nema dokaza da su stvari bile drugaije, a ima dokaza da su oni
upravo funkcionisali na taj nain, onda su oni, naravno, imali i
specijalne snage u tom kraju. Meutim, ja bih eleo da razjasnim
to pitanje specijalnih operacija. Ja ovde govorim o specijalnim
operacijama, to se odnosi i na policijske i na vojne i na operacije
koje izvode neke tree snage. Jednostavno kaem da specijalne
operacije ne mogu da budu toliko specijalne da bi se odvijale u
vojnoj zoni, a da vojni komandant ne zna da se one deavaju,
osim ukoliko ne doe do bratoubilakog ubijanja, to bi bila kata
strofa.

Fo
nd

za

hu

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Da, to sam shvatio i


upravo sam vas zato to i pitao. Dakle, da li ste imali pred sobom
neke dokumente koji se odnose na paravojne snage koje nisu ni
deo policije, ni deo Vojske Jugoslavije, jer vi u vaem izvetaju to
uopte ne spominjete?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Samo trenutak. Ja ne mogu
da se setim niega to bi sugerisalo da je na Kosovu postojala neka
paravojna organizacija koja je tamo delovala, a koja nije dola ni
od vojske ni od policije.

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Hvala. Zato skreem


vau panju na stranicu broj 20. Prvi paragraf koji poinje sa:
Sloio bih se sa zakljukom i tu se ponovo pominje, naglaava
predsednik Jugoslavije...
prevodioci: Molimo govornika da uspori.

Fond za humanitarno pravo

241

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

an
ita

rn
o

pr
av
o

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Upravo su mi rekli da


usporim... Sloio bih se sa zakljukom koji se zasniva na podatku
poput ovog iz prethodnog odlomka da predsednik Jugoslavije sno
si konanu odgovornost za disciplinu i standarde u Vojsci Jugosla
vije. Da li je to va nalaz? Da li je to zakljuak doneen na osnovu
materijala koji ste videli ili je to vaa pretpostavka o tome kako bi
trebala da izgleda normalna praksa?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: To je zasnovano na mate
rijalu koji sam ja video. To nije zasnovano na mom linom isku
stvu, jer nisam bio tamo. U materijalu koji sam ja video sasvim
jasno stoji kakav je komandni lanac ili kakav bi trebao da bude
komandni lanac i ukoliko su stvari tako i funkcionisale u Jugoslaviji
u predmetno vreme, onda je ono ta sam ja rekao u tom paragra
fu, zapravo, tano.

hu

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Ako sam vas dobro


shvatio, vi sada kaete da bi predsednik Jugoslavije bio ultimativno
odgovoran i tako dalje?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Nije mi jasno u emu je
znaaj ove formulacije koju ste vi promenili. ta ste vi to sad tano
izmenili?

Fo
nd

za

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Pa vi u izvetaju kae


te: Predsednik Jugoslavije snosi konanu odgovornost, a ja vas
sad pitam da li ste vi mislili, u stvari, da kaete da bi predsednik
Jugoslavije imao konanu odgovornost i tako dalje?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Da, da, sasvim se slaem s
tim. Dakle, ukoliko taj sistem nije funkcionisao, onda bi stvari bile
drugaije. Ali ukoliko je jugoslovenska vojska radila po standard
nom principu, onda bi dravne stvari izgledale ovako, po mom
miljenju.
PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: I konano, pogledaj
te stranicu 29, to je rezime. To je neka vrsta zakljuka, da li je to
tano?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Da.

Fond za humanitarno pravo

242

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Piter de la Bilijer


(Peter de la Billiere)

pr
av
o

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Moda e ovo da vam


se uini kao glupo pitanje, ali pretpostavljam da, iako je kraljica Eli
zabeta (Queen Elizabeth) ef drave, ona ipak nije vrhovni koman
dant britanske vojske?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Tako je.

an
ita

rn
o

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Ko je vrhovni koman


dant vojske u Ujedinjenom Kraljevstvu (United Kingdom)?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Vrhovni komandant vojske
u Britaniji (Great Britain) je naelnik Generaltaba koji odgovara
direktno vladi i koji radi zajedno sa ministrom odbrane, koji pred
stavlja premijera i naelnik Generaltaba na svom poloaju ima
direktan pristup premijeru i to na svoj lini zahtev, u bilo kom
trenutku.

Fo
nd

za

hu

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Da li sam u pravu ako


pretpostavim, dakle, da se vae iskustvo ne odnosi i na vrhovnog
komandanta u vaem sistemu na nain na koji ga spominjete u
vaem izvetaju?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Pa dozvolite mi prvo da
neto dodam onome ta sam odgovorio na vae poslednje pitan
je. Znai, po mom miljenju, kad bi se britanske snage ponaale
na nain koji je neprihvatljiv ili koji je nepropisan, onda bi deo
odgovornosti za to sigurno pao na premijerova plea. Naravno,
znaajan deo te odgovornosti pao bi na naelnika Generaltaba i
ministra odbrane. E sada, kad je re o mom iskustvu, kad je re o
tome, radei sa vrhovnim komandantom i efom drave moram
sasvim jasno da kaem jednu stvar: vojska u jednoj demokratskoj
zemlji nije nezavisno telo koje funkcionie zasebno od tekue vla
de. Bez obzira na to kakva je komandna struktura, vojska je deo te
komandne strukture i iz komandne vojne strukture proizilaze neki
od najveih politiara te zemlje.
PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: U rezimeu kaete i ja
bih voleo da proitam

Fond za humanitarno pravo

243

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Samo trenutak, ja nisam


zavrio.

pr
av
o

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV PITANJE: Izvinjavam se to sam


vas prekinuo.
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Mora biti sasvim jasno da
je vojska tek poluga politiara. Vojska, dakle, nije nezavisna organi
zacija koja obavlja svoj posao onako kako se to njoj hoe. Vojska
je uvek alatka politiara.

Fo
nd

za

hu

an
ita

rn
o

SUDIJA ROBINSON: Pre nego to nastavite, generale, mene


pomalo brinu zakljuci koje ste vi napisali u tom paragrafu. Ja bih
sada eleo da istaknem ono ta ste vi izdvojili iz konstitucional
nog, legalnog sistema koji meni izgleda da nije morao obavezno
da se primenjuje u Jugoslaviji. Radi se, naime, o razmeri u kojoj vi
ekstrapolirate jedan ustavno pravni sistem koji moda nije nuno
funkcionisao u Jugoslaviji. Na primer, sad kad ste odgovarali na
pitanje prijatelja suda govorili ste o, citiram vas, o vojsci u jednoj
demokratskoj zemlji koja nije nezavisno telo koje funkcionie neza
visno od tekue vlade i da bez obzira na to kakva je komandna
struktura u toj zemlji, vojska je deo te strukture i njena ovlaenja
dolaze od najviih politiara u toj zemlji. To je moda tano. To
je sigurno tano, to vredi za veinu modernih vojski u zapadnom
svetu. Meutim, vi izgleda na temelju toga izvlaite zakljuak da
je isti sistem funkcionisao i u Jugoslaviji, a da pri tom ne dajete
neke konkretne dokaze da je to tako. Mogao bih da idem i dalje
i da kaem sledee: va ceo splet zakljuaka naveden u rezimeu
zasniva se na pretpostavci da je jugoslovenska vojska jedna dobro
organizovana vojska, organizovana na isti nain na koji bi vojska
u Ujedinjenom Kraljevstvu ili u SAD (United States of America)
bila organizovana. I da, prema tome, protok informacija odozdo
prema dole i odozdo prema gore tee neometano. Meutim, ta
pretpostavka moda nije istinita u situaciji u kojoj postoji sukob.
Prema tome, jeste li vi se pozabavili pitanjem da moda ta osnov
na pretpostavka o dobro organizovanoj vojsci na kojoj vi radite,
moda nije vredela u situaciji sukoba u kojoj se tada nalazila Jugo

Fond za humanitarno pravo

244

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Piter de la Bilijer


(Peter de la Billiere)

slavija? Isto tako, pitanje je kako bi to uticalo na zakljuke koje ste


vi doneli?

an
ita

rn
o

pr
av
o

SVEDOK DE LA BILIJER: asni Sude, moj zakljuak zasniva se na


pretpostavkama koje sam izneo tokom celog izvetaja i to moda
sad ne moram da ponavljam. Meutim, kljuna pretpostavka za
vae pitanje je da je jugoslovenska vojska funkcionisala u skladu sa
meunarodnim pravom, u skladu sa Zakonom o Vojsci Jugoslavije
i u skladu sa komandnim lancem koji je formalno postojao 1999.
godine. I ako je to tano, a nije na meni da kaem da li je to tano
ili nije tano, meutim, ako ja pretpostavim da je to tano, onda
ono ta sam ja rekao stoji. Ukoliko je dolo do prekida toka infor
macija i to prekida tolikih razmera da centralna vlada nije znala
ta radi njena vojska, ukoliko vrhovni komandant nije znao ta mu
radi vojska i nije nad tom vojskom imao kontrolu, onda ste oito
suoeni sa situacijom u kojoj snage drave postupaju nezavisno
od elje drave i elja efa drave. Ja nemam nikakvih dokaza da
poduprem tu pretpostavku.

SUDIJA ROBINSON: Nastavite, gospodine Vladimirov.

za

hu

PEIJATELJ SUDA VLADIMIROV: Ja nemam vie pitanja, asni


Sude. Sudija Robinson (Robinson) se dotakao dva pitanja koja sam
ja postavio. Hvala.

Fo
nd

DODATNO ISPITIVANJE: TUILAC NAJS


TUILAC NAJS PITANJE: Da se nadoveemo na ovo ta je sada
reeno. Prvo ovo ta je reeno o vrhovnom komandantu. Prema
vaem iskustvu, zemlje u kojima je ef drave predsednik koji kon
trolie izvrnu vlast, da li se takve zemlje mogu uporediti sa ustav
nim monarhijama i kraljicom Elizabetom?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Po mom miljenju, kraljica
Elizabeta uopte ne ulazi u ovu debatu. Ona je, naravno, ustavni
ef drave. Meutim, ef izvrne vlasti je predsednik vlade, premi

Fond za humanitarno pravo

245

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

jer. Prema tome, ja mislim da se mogu povui paralele izmeu


poloaja predsednika Vlade Velike Britanije i predsednika drave
Jugoslavije.

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: Nekoliko rei o pitanjima sudije Robin


sona. Da li ste vi informacije o komandnom lancu dobili iz izveta
ja gospodina Kua?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Da.

an
ita

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: Ja sam ve rekao da sam eleo da


va iskaz doe nakon iskaza Kua, meutim, to nije bilo mogue.
Mislim, dakle, da ste vi rekli... Zapravo, recite nam da li ste dobili
neke dokaze, da li ste imali tvrdnje da to ukazuje da to nije bila
dobro organizovana vojska koja sprovodi volju izvrnih vlasti?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Ne.

Fo
nd

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Vratimo se sada na stranu 20 vaeg


izvetaja. Gospodin Vladimirov vam je postavio pitanje o tome,
eleo bih da sada tu stranu pogledamo u kontekstu... Znai, prvo
pogledajte kraj strane 19, meu materijalima koje ste vi gledali
je i lan 136 Ustava Jugoslavije, Ustava po ijim odredbama je
funkcionisao optueni i u tom lanu stoji: Predsednik Republike
postavlja, unapreuje i razreava oficire Vojske Jugoslavije odree
ne saveznim zakonom. Postavlja i razreava predsednike, sudije,
i tako dalje, i zatim kaete: Sloio bih se sa zakljukom koji se
zasniva na podatku poput ovog iz prethodnog citata. Predsednik
Jugoslavije snosi konanu odgovornost za disciplinu i standarde u
Vojsci Jugoslavije. Dakle, da li je to osnova vaeg zakljuka?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Nemam nikakvog razloga
da promenim bilo ta u tom komentaru.
TUILAC NAJS PITANJE: To je, ini mi se, u kontekstu u kom je
gospodin Vladimirov kod vas hteo da zameni te rei snosi kona
nu odgovornost sa reima snosio bi konanu odgovornost. Reci
te, da li se seate pitanja optuenog kad vas je pitao i kada je za
sebe upotrebio izraz vrhovni komandant?

Fond za humanitarno pravo

246

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Piter de la Bilijer


(Peter de la Billiere)

SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Ne seam se toga.

rn
o

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: Dobro. U redu.


SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Samo trenutak. Mogu li
neto da naglasim? Vratimo sa na vrh strane 20, na taj odlomak.
Moj iskaz ne zasniva se na onome ta se zaista deavalo na terenu,
jer ja tamo nisam bio. Moji su zakljuci zasnovani na dokumentar
nim dokazima i na zakonima koji su vredeli u to vreme u toj zemlji.
Ako je situacija na terenu bila drugaija, ukoliko se drugaije radilo,
po drugaijoj strukturi, po drugaijem principu, onda oito ono ta
sam ja rekao nije tano. Ali mislim da taj lan, sam po sebi, to je lan
136 Ustava, naglaava kako je drava trebala funkcionisati. Ona je
tako funkcionisala, osim ako neko nije promenio ta pravila.

an
ita

TUILAC NAJS PITANJE: Seate se pitanja koje vam je postavio


optueni u irokom kontekstu, da nije bilo nikakve sugestije da su
ta pravila promenjena?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Ja nisam imao razloga da
tako mislim.

Fo
nd

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Hteo bih da se vratim na jo jedno


pitanje koje vam je postavio gospodin Vladimirov. Strana 10:
Shvatam da je vrhovna komanda, to je negde u sredini strane,
na elu sa politiarem bila odgovorna za koordinisanu zajedni
ku operaciju Vojske Jugoslavije i MUP-a. Moda se vi ne seate
tog detalja i odakle on dolazi, ali to nema veze zbog toga to to
moemo da iskopamo iz ovih izvora za par minuta. Ali ukoliko je
bio jedan civilni politiar koji je bio odgovoran za koordinisanje
zajednikih operacija MUP-a i Vojske Jugoslavije, da li to podrava
sledeu reenicu, da se kae da ovo moe biti dokaz da je vojska
sluala izvrnu vlast?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Da, ja smatram da je to
dokaz da se Vojska Jugoslavije ponaala u skladu sa regulativom i
na nain na koji se od nje oekivalo.

Fond za humanitarno pravo

247

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

rn
o

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: Kad vas je pitao gospodin Vladimirov


jutros, govorili ste da ste u stanju da nam date spisak izvora koje
ste koristili. Da li se radi o spisku ili tabeli?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Dao sam sve ta imam
pred sobom. Na alost, ne mogu da kaem da je to potpuno sve
obuhvatno, a da ne ostavim prostora za dalje istraivanje. itao
sam ogromne koliine materijala. Znate, ja nemam pravniki um
pa da bih to sve apsorbirao iz jednog puta, trebalo bi da odem i
pogledam dokumenta, ona dokumenta koja sam, u stvari, proi
tao, pa da napravim spisak.

za

hu

an
ita

TUILAC NAJS PITANJE: Da. Da li jo uvek u vaim papirima


imate, ako imate da ih stavimo na grafoskop, spisak dokumenata
koje je dao gospodin Ku ili neko od mojih kolega, kada ste zamol
jeni da napravite ovaj izvetaj? Bilo je dva svenja, ali je dat spisak
dokumenata. Ako to imate u svojim papirima. Moda nije tu, ako
nije, rei u gospodinu Kuu da se time pozabavi.
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Ja imam spisak koji sam
koristio uz jednu beleku upuenu meni, gde se od mene trai da
ponovo proitam neke dokumente koje sam maloas upravo spo
menuo i tu se navode konkretni paragrafi. Meutim, ja sam proi
tao sve dokumente koji su stavljeni pred mene kao to su Zakon o
Vojsci Jugoslavije i tako dalje. Ja sam proitao stranice i stranice o
tome, ukljuujui i predloene paragrafe i samo se pitam zar ne bi
bilo bolje da ponudim Sudu neto ta je kompletno.

Fo
nd

TUILAC NAJS PITANJE: Da li ste takoe proitali pretpretresni


podnesak, da li se seate, kao i izvetaj gospodina Kua?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Sasvim sigurno. Da.
TUILAC NAJS PITANJE: Ja u se baviti spiskom ovih dokume
nata kada bude svedoio gospodin Ku u petak. Ima jo nekoliko
pitanja koji proistiu iz onih pitanja koje vama je postavio optu
eni. U jednom momentu, ukoliko sam dobro pratio njegova
ispitivanja, on je takoe govorio pod pretpostavkom da se radi o

Fond za humanitarno pravo

248

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Piter de la Bilijer


(Peter de la Billiere)

dobro organizovanoj armiji koja je bila pod pritiskom zbog NATO


bombardovanja. Da li se seate tog niza pitanja?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Da.

rn
o

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: I mislim da vas je pitao da li dozvol


javate mogunost da su neki ekscesi ili greke od strane vojnika
bili rezultat pritiska pod kojima su se oni nalazili. Ukoliko pretpo
stavljamo da se upravo to dogodilo, da li bi to uopte uticalo na
dunost komandanata na svim nivoima, da oni moraju da predu
zmu odgovarajue korake i disciplinske postupke im se borbe ili
kriza zavri?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Ne.

za

hu

an
ita

TUILAC NAJS PITANJE: Da li znate, da li imate nekih dokaza


da su preduzete neke disciplinske mere za takve prekraje ili samo
u teoriji pretpostavljate da je to moralo da se dogodi?
SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Ja shvatam re preduzete
disciplinske mere na jednom dosta niskom nivou komandovanja.
Tu se radi o nekim sluajevima koje ja nisam imao u svojim doku
mentima. Meutim, potpuno odsustvo bilo kakvih istraga za takve
ekscese mene navodi na zakljuak da ljudi ili nisu radili svoj posao
ili su odabrali da ne sprovedu te istrage. U stvari, suprotan sluaj
je ovde u pitanju: neki oficiri su zapravo bili i pohvaljivani za svoje
uloge u takvim operacijama.

Fo
nd

TUILAC NAJS PITANJE: Takoe vam je optueni postavio neko


liko pitanja kao to je: Da li moete da zamislite da neki oficir
nareuje pogubljenje? Smisao njegovih pitanja je bio, ini mi se,
da ne postoji, ne moe da se desi, da je bilo nekih nezakonitih
ili neodgovarajuih neadekvatnih nareenja. Naravno, na Pretre
snom veu je da o tome odlui, ali ako je bilo nekih krenja ljud
skih prava ili zloina koje je poinila dobro organizovana armija u
irokim razmerama, a vi kaete da nije bilo nikakvih nareenja koje
ste mogli da pregledate, jer vam nisu date na uvid, ta to govori
o nareenjima koja su postojala u to vreme?

Fond za humanitarno pravo

249

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

rn
o

pr
av
o

SVEDOK DE LA BILIJER ODGOVOR: Mislim da sam mu na to


upravo i rekao da su razmere ekscesa koji se pominju u optunici
takve da uopte ne postoji mogunost da se radi o nekom pojedi
nanom neposlunom komandantu ili nekoj odmetnikoj jedinici
koja radi ta hoe i uzima zakon u svoje ruke. Takve operacije su
zahtevale visok stepen logistike podrke za svoju realizaciju i koor
dinirane vojne operacije koje su morale da budu efikasne i to pod
razumeva da su snage na Kosovu dobijale odreene instrukcije da
se upravo tako i ponaaju. Mi nemamo nikakva pisana nareenja
ili uputstva koja bi nam mogla pokazati kakva su tano bila ta
nareenja, niti ima nekakvih ratnih dnevnika ili borbenih izvetaja.
Zato mogu samo da pretpostavim da su ta nareenja i uputstva
davana usmeno.

an
ita

TUILAC NAJS: Hvala vam, generale, nemam vie pitanja.

za

hu

SUDIJA MEJ: Hvala za vae svedoenje. Hvala to ste doli na


Meunarodni sud. Gospodine Miloeviu, ne moemo vie vas
da sluamo. Ovaj svedok je zavrio sa svojim svedoenjem. Dok
ekamo, ima jedna stvar koju bih eleo da reimo. Gospodine Milo
eviu, vae vreme za unakrsno ispitivanje je vreme koje vam mi
odobrimo. Kao to ete da otkrijete kada budete pozivali svoje sve
doke, druga strana ne moe da ponovo pone sa svojim pitanjima
samo zato to im se tako hoe, kada je vae dodatno ispitivanje
ve zavreno, osim u izuzetnim okolnostima.

Fo
nd

TUILAC NAJS: Ukoliko je spreman, moj kolega gospodin Rajne


feld (Ryneveld) e da preuzme sledeeg svedoka koji svedoi pod
zatitom i sa iskrivljenjem lika. Iz mog iskustva znam da ima tehni
kih problema sa videom i ponekad se deava da u zgradi drimo
drugog svedoka ukoliko bude potrebno, da se pauza iskoristi.
SUDIJA MEJ: Gospodine Rajnefeld, moete li neto da kaete o
tome koliko e trajati ovo svedoenje? injenica je da je ovo dosta
opsean svedok po duini svedoenja. Koliko vremena mislite da
e da nam treba?

Fond za humanitarno pravo

250

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok K-41

pr
av
o

TUILAC RAJNEFELD: Nadali smo se da emo s njim uspeti da


zavrimo ovog prepodneva, ali sad smo ve izgubili pola prepo
dneva, tako da e mi trebati sigurno ostatak prepodneva i moda
jo jedan sat posle pauze.
SUDIJA MEJ: Oigledno treba ostaviti dovoljno vremena za unakr
sno ispitivanje. Da li emo i sutra moi da imamo video...

rn
o

TUILAC RAJNEFELD: Rekli su mi da je mogue. Svedok je tamo


na raspolaganju, oprema je takoe tamo, ja se nadam da e to
biti mogue ukoliko bude neophodno. Molim tehniku kabinu
da mi kae da li je video link ve u funkciji i koji ekran treba da
koristimo.

an
ita

SUDIJA MEJ: Sekretar e time da se pozabavi.

hu

TUILAC RAJNEFELD: Evo ga. Hvala vam mnogo. Vidim sliku na


dugmetu za video svedoenje, meutim treba da proverimo da li
se link za javnost prikazuje sa iskrivljenjem, iako ga mi u sudnici
vidimo normalno. Samo sam paljiv. Da li nam moete rei da li
imamo iskrivljenje lika? Imamo. Dva palca podignuta na gore zna
e da moemo da krenemo.

za

sekretar: Da, imamo iskrivljenje lika.

Fo
nd

SUDIJA MEJ: Molim svedoka da da sveanu izjavu. Molim svedoka


da ponovo pokua da vidimo da li moemo da ga ujemo. Hvala
vam.
SVEDOK K-41: Sveano izjavljujem da u govoriti istinu, celu isti
nu i nita osim istine.
SUDIJA MEJ: Hvala, izvolite, sedite.
TUILAC RAJNEFELD: asni Sude, imamo oko tri ili etiri pitanja
koja bih hteo da postavim na privatnoj sednici, a ostatak svedo

Fond za humanitarno pravo

251

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

enja e da bude na javnoj sednici. Molim da sada preemo na


privatnu sednicu, ako je mogue.

pr
av
o

(privatna sednica)
SUDIJA MEJ: Da, gospodine Najs.

SUDIJA MEJ: Vrlo dobro.

rn
o

TUILAC NAJS: asni Sude, mislim da video link moe da bude


dostupan za korienje, mada bi moda bio problematian u admi
nistrativnom smislu, ali moe sutra da bude dostupan.

an
ita

TUILAC NAJS: Sledei svedok e imati elektronski izmenjeni lik,


ali to se ne odnosi na njegovo ime i nije zabrinut ako se obelodani.
A u rezimeu koji nam je dostupan i nadam se na vreme kako biste
ga proitali, ima objanjenje koje on daje o svom stavu kada je u
pitanju elektronski izmenjen lik.

SUDIJA MEJ: U redu. Neka svedok da sveanu izjavu.

hu

SVEDOK STIJOVI: Sveano izjavljujem da u govoriti istinu, celu


istinu i nita osim istine.

za

SUDIJA MEJ: Izvolite, sedite.

Fo
nd

GLAVNO ISPITIVANJE: TUILAC NAJS


TUILAC NAJS PITANJE: Molim vas, recite nam puno ime i pre
zime.
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja se zovem Zoran Stijovi.

TUILAC NAJS PITANJE: Gospodine Stijoviu, na zahtev Tuila


tva vae svedoenje e da bude prikazano u javnosti sa iskrivlje
njem lika. Da li je tano da je to bilo samo na zahtev vaeg poslo

Fond za humanitarno pravo

252

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

pr
av
o

davca koji je na tome insistirao, dok ste vi bili spremni da sasvim


otvoreno svedoite, da va poslodavac nije imao tu primedbu?
Gospodine Stijoviu, da li ste vi slubenik Bezbednosno-informativ
ne agencije Republike Srbije koja se prethodno zvala Resor drav
ne bezbednosti ili RDB i da ste u Ministarstvu unutranjih poslova
zaposleni od 1990. godine?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Da, to je tano.

hu

an
ita

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: U aprilu prole godine, u svojstvu


pomonika naelnika DB Beograda, da li ste slubeno naimenova
ni da obavite razgovor sa general pukovnikom Radomirom Marko
viem, bivem naelnikom resora DB? Da li ste obavili razgovor sa
njim nekoliko puta, pokrivajui, pri tom, nekoliko tema?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja sam bio slubeno odreen da
obavim deo slubenih zadataka sa gospodinom Markoviem, dok
se nalazio u pritvoru u Okrunom zatvoru u Beogradu i ti razgovo
ri su obavljani u jednom duem periodu od meseca aprila do jula
2001. godine. Teme za razgovor su bile razliite i to je, otprilike,
bio jedan vii stepen prikupljanja informacija od interesa za Resor
DB na osnovu injenice koje sam dobijao od njega i kasnije uz kon
sultacije o tome ta je istina.

Fo
nd

za

TUILAC NAJS PITANJE: On je u to vreme bio u pritvoru u oe


kivanju krivinog postupka protiv njega lino, da li je tako?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Da, to je tano, jo uvek se vodi
postupak pred Okrunim sudom u Beogradu, za izvesno, odree
no krivino delo.
TUILAC NAJS PITANJE: Ta konkretna istraga ili, tanije, razgo
vori za koje je zainteresovan ovaj Sud, tiu se kamiona-hladnjae.
Da li je taj razgovor bio deo istrage za njegove navodne zloine ili
se odnosi na neku iru istragu?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja sam sa gospodinom Marko
viem razgovarao i imao razgovore na druge teme, znai neveza
no za ovaj sluaj i ja za sluaj Hladnjaa nisam nita znao, sem
onoga ta je u tom periodu bilo publikovano u sredstvima javnog

Fond za humanitarno pravo

253

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

rn
o

pr
av
o

informisanja, to je u tom periodu bila jedna izrazito jaka i snano


medijski eksponirana afera, mogu tako rei. I ta tema za razgovor
je prosto nametnuta tim pisanjem o toj navodno naenoj hladnjai
u Dunavu i pre svega nametnuta to se u jednom delu tih pisanja
medija, pre svega tog tabloidnog tipa, pojavila odreena spekulaci
ja da je u tome deo uea imao Resor DB, odnosno naa Jedinica
za specijalne operacije. Znai, naa jedna elitna jedinica koja je
predmet stalnih pokuaja diskreditacije i kompromitovanja i to je
bio osnovni razlog koji je opredelio rukovodstvo moje slube, koje
mi je dalo nalog da na tu temu sa gospodinom Markoviem poraz
govaram u zatvoru, da mi on kae i objasni ulogu Resora DB, da li
u tome ima bilo kakve istine, da li je bilo koji deo slube Resora DB
uestvovao u tome i eventualno da li on neto zna u tom sluaju?

hu

an
ita

TUILAC NAJS PITANJE: U kom delu vaeg krivinog postupka,


ako ga je bilo, je obavljen taj razgovor?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Kod nas je vrlo jasno i precizno
definisan rad sa licima u pritvoru, jasno su definisana i ovlaenja
organa unutranjih poslova, time i Resora DB. To je jedan lan
Zakona o krivinom postupku, 151. stav 2 koji daje ovlaenja pri
padnicima organa unutranjih poslova da obavljaju informativne
razgovore sa licima i prikupljaju obavetenja o odreenim intere
santnim pojavama.

Fo
nd

za

TUILAC NAJS PITANJE: U redu. Moda ovo Pretresno vee nije


upoznato sa detaljima tog postupka i najverovatnije nije potrebno
toliko detalja, ve samo nekoliko. Ovo u svakom sluaju nije bio
postupak pred istranim sudijom, ve je to jedan postupak koji ste
obavljali lino.
prevodioci: Moli se svedok da odgovara malo sporije, radi pre
voda.
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: To je takozvani pretkrivini
postupak i u tom postupku organi unutranjih poslova prikuplja
ju obavetenja, injenice koje, po principima rada moje slube...

Fond za humanitarno pravo

254

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

pr
av
o

Znai, imaju za osnov, pre svega, proveru tih podataka i injenica.


Na osnovu potvrde eventualno takvih podataka se onda dalje ide
pred istranog sudiju. Ono ta je karakteristino za ovaj lan, za
ovaj postupak, je to da izjava i izjave koje se uzimaju, znai to je,
molim vas da taj termin izjava shvatite u formi zapisnika... Zna
i, to su pismena koja se uzimaju od ispitanika i to se ne moe
koristiti kao dokaz u postupku.

an
ita

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: U redu. Hvala vam. Na to emo se


vratiti za par minuta. Imajte obzira prema prevodiocima, ne znam
da li su se oni ve alili, ali moe se desiti da ste prebrzi za njih.
Kakva prava ima osoba sa kojom se obavlja informativni razgovor,
ukoliko uopte ima neka prava? Da li mora da odgovara na pitanja
ili ima pravo da uti?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Osoba sa kojom razgovaraju pri
padnici organa unutranjih poslova po ovom lanu ima znaajna
prava. Ona, pre svega, moe da odbije razgovor na tu temu i svr
ha, znai ovlaenje koje je dobio radnik organa da razgovara sa
njim je, pre svega, vezano za dobrovoljnost i izraenu spremnost
ispitanika da razgovara na temu koja mu se ponudi.

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: I kada se ovek ispituje, pod pretpo


stavkom da je on u principu spreman da sarauje, da li on ima
pravo da odbije da odgovori na neka odreena pitanja koja mu
vi postavite?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: U svakom momentu.

Fo
nd

TUILAC NAJS PITANJE: Gde su obavljeni ti razgovori?


SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: U sutini ja sam te razgovore
vodio u potpunosti u skladu sa Zakonom o krivinom postupku.
Znai, razgovori su obavljani u slubenim prostorijama, znai
izdvojenim prostorijama Okrunog zatvora u Beogradu. To su
prostorije koje se koriste za razgovore istraitelja istranih sudija sa
pritvorenim licima, advokati je koriste i tako.

Fond za humanitarno pravo

255

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

rn
o

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: ini mi se da je na tim razgovorima


bila prisutna jo jedna vaa koleginica. Moete li nam dati njeno
ime, a onda da nam kaete koju opremu je nosila sa saobom i koju
ulogu je imala u uzimanju izjave?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja sam te razgovore obavljao sa
gospoom Oliverom Antoni-Simi. Ona je jedan talentovani rad
nik nae agencije i ona je u tom sluaju, znai, u tim razgovorima
koje sam ja obavljao sa Radomirom Markoviem obavljala ulogu
tehnikog lica. Ona je sa sobom imala laptop i printer i mi smo u
toj prostoriji razgovarali, dokumentovali tok razgovora Markovia i
mene. Ona je, znai, bila iskljuivo tehniko lice, kucala i tampala
izjavu i potpisivala.

Fo
nd

za

hu

an
ita

TUILAC NAJS PITANJE: Uopte govorei, pre nego to se usred


sredimo na ovaj konkretni razgovor koji nas zanima, uopte govo
rei, da li je osoba koja se ispituje, ispitanik, znai u ovom sluaju
gospodin Markovi, moe da unosi neke izmene i dopune u prvi
nacrt izjave koju vi napravite? Objasnite samo ukratko, ne ulazei
u mnogo detalja?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Intervju, u ovom sluaju gospo
din Markovi, je aktivno uestvovao u sastavljanju tih dokumenata
dajui svoje izjave. U svakom momentu nastojao je da uestvuje
tokom razgovora, da bi objasnili kako se to odvijalo. Ja sam jasno
postavljao pitanja Markoviu, on je odgovarao, ja sam dobio
pisane beleke u toku razgovora i kada bi se pojavilo neto intere
santno u njegovom prisustvu, diktirao gospoi Oliveri, ona je to
unosila u laptop, u intervju izmeu mene i gospodina Markovia.
On je na sve ta se izdeavalo u odreenim situacijama reagovao
ili je mogao da reaguje, a ponekad je mogao i sam da diktira delo
ve izjava, delove razgovora koje smo vodili.
TUILAC NAJS PITANJE: Pri kraju tog procesa, da li su odtampa
ne konane verzije na papiru iz kompjutera gospoe Olivere?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Esencija procesa je bila sledea:
kad bi se taj deo zavrio, onda bi gospoa Olivera Antoni-Simi
odtampala jedan primerak, kao radni nacrt koji bi gospodin

Fond za humanitarno pravo

256

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

rn
o

pr
av
o

Markovi uzeo, detaljno pregledao i tu je vrio odreene izmene.


Meutim, moram da kaem da to nisu bile neke izmene sutin
skog karaktera. Pre svega najee su to bile greke stila, gramati
ke i tako. Tako izmenjenu izjavu Olivera bi unela u laptop i nakon
toga bi tu izjavu tampali u potrebnom broju primeraka koji bi
ponovo gospodin Markovi uzeo, pregledao i kada bi se sloio sa
time, onda bi ovaj u skladu sa uobiajenom procedurom izvrio
potpisivanje i datiranje te izjave, nakon toga bi to radila Olivera
Antoni-Simi i ja, na kraju. A taj radni nacrt koji je bio pre toga,
mi bismo unitavali u njegovom prisustvu.

hu

an
ita

TUILAC NAJS PITANJE: Molim sekretara da nam da dokazne


predmete 283 i 283(A). Prvo molim da na grafoskop stavimo
taj dokazni predmet, kako bi ljudi to mogli da vide i to stranice
verzije na BHS, 283. To su tri stranice, molim da to polako pogle
damo. Prvo prvu stranicu. Gospodine Stijoviu, ovo je dokazni
predmet koji nas zanima. Da li je to produkt razgovora koji ste
vi odrali sa gospodinom Markoviem 2. juna 2001. godine? To
moete da vidite na ekranu ili na grafoskopu do vas. Ovo je prva
strana tog dokaznog predmeta od tri strane. Da li je to produkt
razgovora koji ste vi imali sa gospodinom Markoviem 2. juna
2001. godine?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Da.

Fo
nd

za

TUILAC NAJS PITANJE: Dobro. Prvo me zanima format ovog


zapisnika, budui da oni koji nemaju kopije ovog dokaznog pred
meta mogu da ga shvate. Na vrhu poinje sa izjavom i onda je to
potpisano. iji je to potpis?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: To je potpis gospodina Marko
via.
TUILAC NAJS PITANJE: Hvala. Zatim poinje glavni tekst izja
ve, a onda vidimo pri dnu prve strane opet jedan potpis. iji je
to potpis?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: To je isto potpis gospodina Mar
kovia i ovo datirano je njegovo.

Fond za humanitarno pravo

257

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: Idemo zatim na sledeu stranu. Da


pogledamo vrh strane, da li se to vidi i na ekranu? Pri vrhu ove
stranice vidimo potpis. Verovatno ga sad ve moemo prepoznati,
pogledajno sada dno te strane. Opet vidimo jedan potpis sa datu
mom. To je potpis...
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Radomira Markovia.

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: I zatim na treoj strani pri vrhu i dole


desno opet vidimo dva ista potpisa. Zar ne?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Da, tako je.

an
ita

TUILAC NAJS PITANJE: I tu je ponovo i datum, zatim u sredini


stranice vidimo potpis Olivere Antoni-Simi, a s leve strane... ta
stoji s leve strane?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: S leve strane je moj potpis.

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Iznad vaeg potpisa, recite, ta to stoji


iznad vaeg potpisa?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Stoji jedna uobiajena proce
duralna forma u kojoj se otprilike ispitanik svesno obavezuje i
prihvata da ovaj dokumenat moe da se koristi u daljem postup
ku predat sudskim organima. Znai, da bude predmet, da je on
spreman i dobrovoljno saglasan da to, ovaj, pod punom odgovor
nou objanjava i detaljie. Otprilike ovo bi trebalo da ode kod
istranog sudije, pa da on proverava sve ovo.

Fo
nd

TUILAC NAJS PITANJE: Ove dve rei koje piu neposredno


iznad vaeg imena, da li nam ih samo moete proitati, molim
vas? Izjavu uzeo i tako dalje. Da li nam to moete proitati?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Izjavu uzeo. Ispod toga je
ovlaeno slubeno lice, a zatim Zoran Stijovi.
TUILAC NAJS PITANJE: Dobro, molim vas da pomerimo tu ver
ziju i da tu verziju izjave damo svedoku, a da na grafoskop stavimo
stranicu engleske verzije. Dakle, vidimo da na poetku stoji: Ja,
Radomir Markovi, datum roenja i tako dalje, pa dalje dajem sle

Fond za humanitarno pravo

258

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

Fo
nd

za

hu

an
ita

rn
o

pr
av
o

deu izjavu ovlaenom slubenom licu centra Resora DB Beograd,


MUP-a Srbije u skladu sa lanom 151, stav 2 Zakona o krivinom
postupku Savezne Republike Jugoslavije u prostorijama Okrunog
zatvora u Beogradu 2. juna 2001. godine. Gospodine Stijoviu,
sadraj izjave je ve poznat, ali pogledajmo sada ta stoji neto
malo nie dole. Tu se spominje hladnjaa, u sedmom redu engle
ske verzije, a to e biti drugaije u vaoj verziji, mislim da dovoljno
govorite engleski da moete da partite... Kako vi vie volite... Jo
uvek je to radna verzija prevoda, mislim da emo konanu verziju
imati sutra i tu negde u sedmom redu stoji: Vlajko Stojiljkovi,
ministar unutranjih poslova, Vlastimir orevi, naelnik Resora
javne bezbednosti i ja smo prisustvovali sastanku. Re je o sastanku
koji je najverovatnije bio posveen pitanju Kosova i kome su najve
rovatnije, pored navedenih, prisustvovali i predstavnici Vojske Jugo
slavije, s tim to to ne mogu sa potpunom sigurnou da tvrdim.
Moda je ve oito na osnovu onoga ta ste nam rekli, ali recite
nam jo jedanput, odakle su doli detalji poput ovih navoda, da li
su doli od vas ili od gospodina Markovia?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja sam jo pre, ini mi se, kazao
da o hladnjai nita nisam znao niti uo sem onoga ta sam u sred
stvima javnog informisanja video. Kaem da je u tom periodu to
bilo jako medijski eksponirano i da je tu bilo jako puno izjava viso
kih i politikih i drugih zvaninika. Sem toga, znai, instrukcija da
o pomenutim okolnostima pitam gospodina Markovia, ja nita
drugo nisam znao i ovo ta je ovde je odraz stvarno prezentiranih
injenica od strane gospodina Markovia. Ja nita nisam unosio,
niti sam menjao tok njegovog iskaza, nisam vrio neki uticaj ili pri
tisak. Ovo ta je on kazao, to je to.
TUILAC NAJS PITANJE: Znai, ako sada pogledamo sledee
dve reenice da je Vlastimir orevi otvorio pitanje uklanjanja
albanskih leeva i u sledeoj reenici da je gospodin Markovi
rekao da je gospodin Miloevi bio taj koji je u tom smislu naredio
Stojiljkoviu da preduzme sve potrebne mere kako bi se uklonili
leevi ve sahranjenih albanskih civila, znai to sve dolazi od gospo
dina Markovia, pretpostavljam?

Fond za humanitarno pravo

259

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

pr
av
o

SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Da, ali ja sam istraiteljima i


jue vama otprilike kazao da sam ja shvatio ovo, da ja radim na
tim poslovima gde smo imali jako puno saznanja o tim manipula
cijama sa leevima. Tako da sam to shvatao samo kao jedan odgo
voran zadatak i posao koji su organi javne bezbednosti trebali da
urade i onemogue svaku drugu ili moguu manipulaciju sa time.
Znai jedan uobiajen postupak koji se radi nakon borbenih dej
stava na teritoriji na kojoj su se deavala i to je Markovi i rekao i
ja sam tako i zapisao.

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: Vi ste, znai, ovde zapisali rei kojima


se sluio Markovi, zar ne?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Tako je.

Fo
nd

za

hu

an
ita

TUILAC NAJS PITANJE: Znai na vama je onda bilo da ovu izja


vu predate istranom sudiji kako bi on dalje pokrenuo stvari?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ne, na meni je bilo da tu izjavu
po uobiajenoj proceduri, po principu subordinacije koji vai u
mojoj agenciji, to predam nadlenim rukovodiocima i ja, iskreno
da vam kaem, sam prosto iznenaen kad sam video da je ova
kva vrsta izjave upotrebljena na Sudu. Pre svega zbog tematike i
sadraja ozbiljnosti izraenih sumnji. Pre mislim da je trebalo da
se koristi kao neka dalja orijentacija za rad i neki put za proveru
tih podataka. Ja sam je predao, nikakvih povratnih naloga nisam
imao. Nikakvih daljih razgovora na tu temu sa gospodinom Mar
koviem nisam imao i to je to. Znai, mi smo prekinuli jedan deo
posla, obavili razgovor na ovu temu koja je bila nametnuta i onda
smo nastavili dalje da radimo po drugim pitanjima i to je trajalo
sve do juna meseca.
TUILAC NAJS PITANJE: Da li se gospodin Markovi alio na
nain kako je izjava uzeta ili na sadraj te izjave?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ne, ja nikada od gospodina
Markovia nisam imao pritubi na tok i nain razgovora sa njim.
Njegov odnos u toj situaciji i u tim okolnostima u kojima se on
nalazio bio je vrlo korektan, vrlo profesionalan. Razgovarali smo

Fond za humanitarno pravo

260

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

na teme na koje je i on eleo da razgovara, pre svega. Nije on ni


ovek na koga sam ja mogao da vrim neki pritisak ili tako ili uticaj
da neto ovo ili ono.

an
ita

rn
o

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: Da li ste vi moda njemu stavljali rei


u usta ili ste mu dali nekakav tekst da on potpie koji je doao od
njega?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: To bi bilo neozbiljno, kada bih
ja gospodinu Markoviu mogao, kao oveku sa tolikim staom u
kriminalistikoj policiji, koji je vrlo malo vremena proveo u slubi
u kojoj ja sam ja tada radio, oko dve godine, oveku koji se bavio
itav ivot tim poslovima, koji je posvetio itav svoj ivot slubi i
koji je jedan ozbiljan profesionalac... Sasvim je izvan okvira pitanja
da li bih ja mogao da mu podmetnem neto ta on nije eleo.

Fo
nd

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Dobro. Neu vas da vas vie gnjavim


detaljima. Mislim da sam vas ve pitao da li se seate ta je gospo
din Markovi tada kad ste radili tu izjavu rekao o tim dogaajima.
Da li se vi jo seate neega odvojeno od ovoga ta pie u izjavi?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ta izjava je uzeta, znai, ve ima
skoro godinu i vie. Ja sam tada po prvi put saznao da u se pred
ovim telom pojaviti 16. avgusta ove godine, kada su me pozvali
ljudi iz operativne grupe MUP-a Srbije i taj poziv je bio za mene
veliko iznenaenje, pre svega zato to se ticao tih mojih razgovora
i sa Radomirom Markoviem i rada sa njim u zatvoru. Ja ne mogu
da se setim nekih detalja koje bih mogao neto konkretnije da
vam potvrdim, da li je on tu neto menjao, dodavao, ali znam da
je on u vrlo negativnom kontekstu komentarisao i samu pomisao i
mogunost da neto tako moe da se desi. Mislim da je upotrebio
u nekoliko navrata vrlo negativne rei, rekao je da je to vrlo teak
posao, nazivao je to morbidnim poslom, rekavi da je pitanje ko
to uopte moe da obavi. Ja isto delim njegovo miljenje. Neke
poslove u ivotu ne bih mogao da radim, ali ta je tu je, posao je
posao i to je moralo da se uradi tako. Znam to i sam. Jue me je
jedan gospodin, istraitelj, podsetio da smo u kontekstu ove izjave
pominjali i sluaj Raak (Recak) u kontekstu istih manipulacija sa

Fond za humanitarno pravo

261

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

leevima i greaka napravljenih pri povlaenju. On me je podsetio


da je policija ostala tu no u selu Raku i da je uvala mesto na
kome se sve to deavalo, ta borbena dejstva.

an
ita

rn
o

pr
av
o

TUILAC NAJS PITANJE: Moram ovde da vas zaustavim. Sada


ve izlazimo van okvira mog pitanja. Da li se seate da je gospo
din Markovi rekao neto o mogunosti da se otkrije kamion sa
leevima?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Izvinjavam se. Ja u biti krajnje
otvoren. On je rekao, upotrebio izraz idiotski, ak psihijatrijski
sluaj. Sama pomisao i ideja da neko moe hladnjau gurnuti
u Dunav, a da to nee biti otkriveno za godinu, dve, pet, deset i
tako. Ja se slaem sa njim i mislim da je to gotovo neverovatno.
Znai, da to zdravom razumu ne prilazi da i to je smatrao poslom
kao to i ja smatram, pravo da vam kaem, neverovatnom stvari.
Ja ne elim da ulazim u to da li je to tano ili nije tano, istina ili
la, ali to ta sam tada mislio, mislim i danas. Ne znam ta vie
mogu rei.

za

hu

TUILAC NAJS PITANJE: Ti komentari, primedbe da je morbid


no otkrivanje te hladnjae, to je reeno tokom vaeg razgovora i
to nije ulo u izjavu zato to se, jednostavno, radi o detaljima. Da
li je to tano?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Tako je.
TUILAC NAJS: Hvala, nemam vie pitanja za vas.

Fo
nd

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Miloeviu.

UNAKRSNO ISPITIVANJE: OPTUENI MILOEVI


OPTUENI MILOEVI PITANJE: Gospodine Stijoviu, iz vae
izjave vidim da ste u aprilu 2001. godine bili na funkciji pomoni
ka naelnika Dravne bezbednosti Beograda. Recite mi ko je bio
tada naelnik Resora Dravne bezbednosti?

Fond za humanitarno pravo

262

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Naelnik resora je bio gospodin


Goran Petrovi.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Goran Petrovi. Da li je to


ovek koji je sa Radetom Markoviem bio suoen sa sudskim
veem Okrunog suda u Beogradu? Videli smo sudske spise
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja mislim da jeste. Video sam
to u novinama. Nisam siguran, nemojte me drati za re, mislim
da jeste.

hu

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A da li se tu jasno videlo da


su oni izvodili Radeta Markovia van zgrade Okrunog zatvora,
ucenjivali ga i nudili mu promenu identiteta i, naravno, odusta
nak od te tube koja se protiv njega vodi, samo da bi ovde teretio
mene?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja ne mogu ni da vam potvr
dim, ni da vam negiram da li je neko pored mene razgovarao sa
gospodinom Markoviem. Ono ta mi je on rekao, znai gospodin
Markovi, jeste da je obavio razgovore sa gospodinom Mijatovi
em, Petroviem i Mihajloviem. Ja ga o sadrini tih razgovora
nisam pitao, niti znam ta je bilo, niti sam eleo, iako je moda
gospodin Markovi eleo da mi o tome pria.

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, to je bilo na Okru


nom sudu u Beogradu i tada je to ustanovljeno. A da li vam je
poznato da je Markovi dao izjavu u prostorijama zatvora, takoe
i pred dva anketna odbora saveznog Parlamenta i parlamentarnog
odbora?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Da, to jeste.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: I da je ispred dva...
prevodioci: Molim govornike da se ne preklapaju.
SUDIJA MEJ: Moram obojicu da vas prekinem. Molim vas da ima
te na umu da se ovo ta govorite mora prevesti. To se odnosi na
vas, gospodine Miloeviu i na vas, gospodine Stijoviu. Vi obo

Fond za humanitarno pravo

263

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

pr
av
o

jica, naravno, govorite isti jezik i neizbeno je da govorite brzo,


ali molim vas da imate na umu da morate ostaviti pauzu izmeu
pitanja i odgovora. Isto tako, gospodine Miloeviu, napravite pau
zu nakon odgovora, a pre pitanja.

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, gospodine Mej (May).


Dakle, pred dva anketna odbora saveznog Parlamenta on je, tako
e, objasnio kako je nelegalno i bez odobrenja suda izvoen i od
strane ministra, ovog Petrovia i da ne nabrajam sve, ucenjivan, da
se od njega trailo da za bilo ta tereti mene, da bi mu oprostili ili
ponitili ili povukli, jer nemaju ta da mu oproste, poto je nevin
ovek u zatvoru ve godinu i po dana, da li znate da su mu nudili
promenu identiteta, novac i tako dalje? Da li vam je to poznato?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja neposredno to ne znam, jedi
no ta znam to je posredno iz sredstava informisanja, iz toga ta
je publikovano sa tih sednica anketnog odbora.

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A jeste proitali stenogram


sa sednice anketnog odbora saveznog Parlamenta, odnosno dva
anketna odbora saveznog Parlamenta?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Pa, prenosila su sredstva infor
misanja, jesam i to.

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A jeste li proitali raspravu na


sudu na kojoj je isto o tome bilo rei?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: To nisam.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa dobro, ovo vas pitam,


gospodine Stijoviu, da bih utvrdio pozicije sa kojih se vi ovde
pojavljujete, pa mi recite da li vae svedoenje ovde treba da poka
e kako je Rade Markovi lagao kad je ovde svedoio?
SUDIJA MEJ: To nije neto na ta moe da odgovori ovaj svedok.
Na nama je da odluimo o tome ta je svrha tog svedoenja i
kakve emo zakljuke izvui iz tog svedoenja. Nije na svedoku da
o tome govori. On samo govori o tome ta se dogodilo. Naravno,

Fond za humanitarno pravo

264

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

pr
av
o

zakljuak koji bi sada trebalo izvui je upravo to da je gospodin


Markovi lagao. Meutim, nije na svedoku da o tome govori. Vi
nama moete uputiti svoje argumente s tim u vezi kada za to doe
vreme.

rn
o

OPTUENI MILOEVI: Gospodine Mej, Radomir Markovi je


ovde svedoio pod zakletvom, prema tome ja ne razumem drugu
svrhu ovakvog jednog hvatanja za slamku strane preko puta, nego
da pokua da svedoka jednostavno dovede u pitanje izjavama poli
cijskog slubenika reima koji se zna ta radi.

za

hu

an
ita

SUDIJA MEJ: Gospodine Miloeviu, sve su to argumenti. Kao


to sam ve rekao, svrha pozivanja ovog svedoka je oito da se
iznesu dokazi da gospodin Markovi nama nije govorio istinu. E
sada, mi smo uli svedoenje gospodina Markovia, sada smo uli
i ovog svedoka i na Pretresnom veu je da kasnije odlui ta je, u
stvari, istina. Vi ete, naravno, da imate priliku da nam se obratite
u vezi sa tim pitanjem kad za to doe vreme, vi ete o tome sigur
no da iznesete svoje argumente, ali, kao to sam vam ve rekao i
kod drugih svedoka, ne moete njih da pitate ta je svrha njihovog
svedoenja, jer to se njih ne tie. Sve ta oni mogu da kau je da
opiu ta se dogodilo, ta su videli. Prema tome, ovaj svedok samo
moe da opie kako je gospodin Markovi dao izjavu i vi moete
da ga pitate o tome, ali ne moete ga da pitate ta je svrha njego
vog svedoenja. Nije na njemu da o tome razmilja.

Fo
nd

SUDIJA ROBINSON: Gospodine Miloeviu, ako vi imate dokaze


koji pobijaju iskaz ovog svedoka, onda razmislite o tome da takve
dokaze kasnije izvedete pred ovim Sudom.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, gospodine Robinson.
Odgovorite mi sada, gospodine Stijoviu, sa koliko ste lica na bilo
koji nain, mislim lica koja su povezana sa krivinim progonom
Radeta Markovia, vi razgovarali, vi lino obavili razgovor?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Pred Okrunim sudom u Beo
gradu bio je voen jedan krivini postupak u kome je u pravosna

Fond za humanitarno pravo

265

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

noj presudi gospodin Radomir Markovi i kome je gospodinu


Markoviu presueno. Ja sam sa najveim brojem lica koja su bila
ukljuena u taj postupak, znai to okrivljeni...

pr
av
o

prevodioci: Molimo svedoka da ponovi svoj odgovor.

SUDIJA KVON: Gospodine Stijoviu, prevodilac vas moli da ponovi


te odgovor.

an
ita

rn
o

SVEDOK STIJOVI: Znai, kao to sam ve rekao, ja sam vodio


jedan krivini postupak. Znai protiv gospodina Markovia i protiv
jo nekoliko lica bivih slubenika Dravne bezbednosti. Taj postupak
je zavren pravosnanom presudom u Okrunom sudu u Beogradu.
Tu presudu je kasnije Vrhovni sud Srbije vratio na ponovno razma
tranje i ja mislim da e ona ponovo sad u septembru biti razmatrana
pred Okrunim sudom. U tim okolnostima razgovarao sam sa, ja ne
mogu tano da kaem sa koliko ljudi, ali sa pet do 10. Svi oni su bili
bivi rukovodioci i funkcioneri Resora dravne bezbednosti.

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Na ta se odnosi...

hu

SUDIJA MEJ: Napravite pauzu izmeu pitanja i odgovora.

za

SVEDOK STIJOVI: Nisam uo pitanje.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Kaem na ta se odnosi ta presu


da koju pominjete? Na ta se odnosi suenje koje vi spominjete?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Pa radilo se o jednom zatvore
nom procesu pred Okrunim sudom. Mogu rei i ono ta je u jav
nosti reeno i ta je procurelo. Znai bio je moj zadatak vezan za
zloupotrebu, odnosno presnimavanje 15 CD-ova, diskova na kojima
su se nalazila lica koja su se nalazila pod tretmanom Resora dravne
bezbednosti, a radilo se o licima koja su sada na visokim dravnim i
politikim funkcijama. Znai, od gospodina Vojislava Kotunice, Zora
na inia i nekih drugih i ja sad ne mogu tano da ih nabrojim.
15 njih, mislim.

Fond za humanitarno pravo

266

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, a je li to ono ta je


pisalo u novinama da je proces, da je on bio okrivljen za odavanje
dravne tajne i tako neto?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja mislim da jeste. Jeste.

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A dobro, od tih desetak lica s


kojima ste razgovarali, jeste razgovarali u vezi sa drugim optuba
ma kojima je tereen Radomir Markovi?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Znate, ja nisam ovlaen da o
tome ovde govorim, ja nisam svojom eljom doao ovde i nije
mojom krivicom ova izjava ovde pred ovim Sudom ovde preneta.
Ja sam sa gospodinom Markoviem razgovarao o njegovoj ulozi,
ulozi slube u proteklom periodu i o vrlo ozbiljnim temama. I on
je puno toga i govorio, ali ja ne mogu sad ni o tim temama ni o
vrsti razgovora da govorim.

hu

SUDIJA MEJ: Gospodine Stijoviu, ukoliko postoje neke teme


koje vi smatrate poverljivim, onda vi ne treba da, osim ukoliko
vam Pretresno vee naloi drugaije, te tajne da otkrijete. Rele
vantno pitanje kojim se mi ovde bavimo je izjava o kamionuhladnjai.

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A da li vam je poznato da li


ste vi ili neka druga lica iz Dravne bezbednosti takoe neke od
tih lica sa kojima ste razgovarali ucenjivali i vrili pritisak da bi oni
teretili generala Markovia kako bi on teretio mene?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja odgovorno mogu da kaem
i pred vama i pred ovim Sudom da nikoga nisam ni ucenjivao niti
sam bilo kome pretio i na bilo koji drugi nain traio da mi neto
kae to nije eleo sam i ta nije bilo na dobrovoljnoj osnovi.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, ali da li je tano,
gospodine Stijoviu, da ste sa generalom Brankom uriem,
bivim naelnikom Sekretarijata unutranjih poslova Beograda,
obavili vi lino nekoliko razgovora od kojih je jedan trajao itavih
10 sati da bi ga primorali da tereti Radeta Markovia, a kako bi

Fond za humanitarno pravo

267

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

pr
av
o

ga na taj nain slomili i primorali generala Markovia da tereti


mene?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: To nije tano. Ja ne elim da
govorim o tome ta je Branko uri sve govorio i o svemu ta
smo mi razgovarali. Ja ne elim da ni na jedan nain doprinesem
ionako tekom poloaju gospodina Radomira Markovia. Branko
uri zna ta je priao.

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A da li je tano da ste iste


takve razgovore vodili i sa Milanom Radonjiem, bivim naelni
kom Dravne bezbednosti, centra u Beogradu, na istu temu, odno
sno sa istim zadatkom?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ne, to nije tano. Ja sam sa
gospodinom Radonjiem samo napravio jedan kontakt kada je
priveden, jer se znamo jako dugo, to se kae i nikakvu izjavu od
njega nismo dobili, nikakav razgovor na tu temu nisam vodio,
isto smo kolegijalno porazgovarali, a to ta je sve kasnije interpre
tirano od strane ljudi iz njegovog okruenja, to, mislim, ne elim
da komentariem.

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A da li je tano da ste sa jo


trojicom lica koji su navodni svedoci u krivinom predmetu protiv
Radomira Markovia, imali iste takve razgovore?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja sam vam kazao da sam razgo
varao i sa ljudima koji su bili ukljueni u taj postupak koji se vodio,
koji su na ovaj ili onaj nain ukljueni u to.

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A dobro, tvrdite da ste sa


generalom Markoviem razgovarali u brojnim prilikama u periodu
izmeu aprila i jula 2001. godine, je li tako?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Tako je.

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A zbog ega ne kaete da ste


s njim razgovarali nekoliko puta i u februaru i u martu iste te godi
ne? Jesam li u pravu ili ne?

Fond za humanitarno pravo

268

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Niste u pravu. To nije tano.

rn
o

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A da li vam je poznato koliko


je vaih kolega, mislim na pripadnike Dravne bezbednosti, razgo
varalo sa Radetom Markoviem u periodu kada je uhapen pa do
dananjeg dana, a uvek sa istim ciljem?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Meni to nije poznato i ja, ini
mi se, da sam odgovorio na to pitanje. Ja ne mogu ni da vam
potvrdim ni da vam negiram da li je neko razgovarao sa gospodi
nom Markoviem na tu temu. Ja nisam i ne znam da li je neko...

hu

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A dobro, da li vi moete,


suprotno izjavi generala Markovia koju je ovde dao u Hagu (The
Hague) da tvrdite da on nije izvoen iz Okrunog zatvora u neka
kve kue, gde mu je nueno sve ta mu je nueno, ne bi li ovde
teretio mene i potvrdio navode ove lane tube? Da li moete da
tvrdite da nije izvoen?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja to ne mogu da tvrdim. Ja
sam, ini mi se, kazao, gospodine Miloeviu, da ja o tome, sem
onoga ta je pisalo u javnosti, nisam znao i sem toga da mi je sam
gospodin Markovi kazao da su ga izvodila lica koja sam ranije
pomenuo.

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Mislite na ministra... efa Reso


ra dravne bezbednosti?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Tako je. Ja mu nisam nudio nika
kve beneficije i zato nisam imao nikakva ovlaenja da mu tako
neto ponudim.

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro. Oni su svakako imali,


je l tako?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja ne znam, ja sam jedan mali
inovnik.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: A da li je vrenje pritiska za
lano svedoenje krivino delo, gospodine Stijoviu?

Fond za humanitarno pravo

269

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ne razumem pitanje.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Kaem, da li je vrenje pritiska


da neko lano svedoi krivino delo?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja mislim da jeste.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A da li vam je poznato da va


ministar i ef Resora dravne bezbednosti sada to rade?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Meni to nije poznato. To pitanje
treba njima postaviti.
SUDIJA MEJ: Ne, trebalo bi, ve ste izneli ovu tezu i svedok vam
je odgovorio na to. Nema smisla da nastavljate sa tim.

za

hu

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Vi na drugoj strani svoje izjave


navodite da su ustanovljene teme o kojima ete razgovarati sa Mar
koviem i da je o tome dogovoreno sa vaim pretpostavljenim. Je
li to tano? Jesu li to opet bili Petrovi i Duan Mihajlovi?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Bila je to moja izjava. Ovo je
deo koji je gospodin Markovi izneo i ja sam samo preneo injeni
ce koje je on izneo tokom razgovora. Da sam pravio konsultacije,
to je tano i ne sa ministrom Mihajloviem i gospodinom Petrovi
em, operativno zaduen za ovu vrstu posla i komunikacije i koor
dinacije rada, po ovome je bio gospodin Zoran Mijatovi, zamenik
naelnika Resora dravne bezbednosti u to vreme.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A dobro, recite mi da li ste na


razgovore sa generalom Markoviem, gospodine Stijoviu, poziva
li i njegovog branioca ili branioce i da li su oni prisustvovali tim
razgovorima?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Pa nisam zato to, zato nije
ni bilo potrebe i to je naim postupkom i tim lanom vrlo jasno
regulisano. Znai, gospodin Markovi na te teme, ako nije eleo,
nije morao da razgovara sa mnom i to nije neuobiajeno za taj
lan i za taj postupak i ta prava koja uivaju organi unutranjih
poslova.

Fond za humanitarno pravo

270

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Kada je branilac prisutan, ako


ne eli da o neemu daje izjave ima pravo da je ne daje. U tome
se ne pojavljuje nikakva razlika, je li tako ili ne?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Znate, lan 151, stav 2 Zakona
o proceduri, vrlo jasno i precizno definie prava unutranjih poslo
va i lica s kojim se razgovara i sa kojima se obavlja razgovor.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Pa dobro, vi sami kaete da se


izjave dobijene na takav nain uopte ne mogu koristiti kao osnova
za donoenje presude, jer to pie u vaoj izjavi, to i sami kaete?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: To je tano.

hu

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ovde kaete da se radi o


nekom pretkrivinom postupku. Ali sad ste rekli da se radi o infor
mativnom razgovoru. Pa da li to moe da bude neki pretkrivini
postupak ili ne?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ne, to je pretkrivini postupak,
gospodine Miloeviu. Znai prikupljanje obavetenja od strane
organa unutranjih poslova za odreenu vrstu po odreenim
pitanjima i okolnostima za koje procenjujemo nakon toga da li
postoje elementi radnje za dalji postupak i uvoenje u krivicu,
odnosno krivini postupak.

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A dobro, gospodine Stijoviu,


da li je tim razgovorima, mislim na razgovore vae s Markoviem,
prisustvovao neko od vaih kolega iz Dravne bezbednosti ko bi
mogao da potvrdi vae navode?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Sem Olivere Antoni-Simi,
niko drugi. To su bili poverljivi tajni razgovori, to je bio jedan od
uslova gospodina Markovia da o tome razgovaramo i niko nije
tome pristrasno nastrojen.

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A dobro, koliko je vama pozna


to, a kako se meni ini Olivera Antoni Simi je daktilograf, znai
nije ovlaeno slubeno lice Ministarstva unutranjih poslova, je li
tako?

Fond za humanitarno pravo

271

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ne, nije. Ona nije daktilograf,


ona je slubenik Bezbednosne informativne agencije. Ona je u
tom momentu obavljala samo tu ulogu.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, u tom momentu, zna


i, obavljala ulogu daktilografa?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Tano tako.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ali nije ovlaeno slubeno


lice Ministarstva unutranjih poslova koje po pravilima obavlja raz
govor, je li tako ili ne?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: U pravu ste, tako je.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A da li je poznato da se takva


vrsta razgovora koji ste vi, ini mi se neosnovano, nazvali pret
krivinim postupkom, dakle, informativnih razgovora obavlja po
pravilima vae profesije uvek u prisustvu dva...

hu

SUDIJA MEJ: Samo trenutak. Vi ste maloas utvrdili da ovaj svedok


nije u pravu kada je rekao da se radi o pretkrivinom postupku.
Ako tako neto tvrdite, da svedok nije u pravu ili da je neto pogre
no rekao, morate mu dati ansu da odgovori. Da li ste zaista rekli
da on nije dobro opisao taj razgovor kao pretkrivini postupak?

za

OPTUENI MILOEVI: Molim vas da preskoimo ova objanje


nja oko toga je li ovo pretkrivini postupak ili ne.

Fo
nd

SUDIJA MEJ: U redu, neka bude tako. Onda nastavite sa pitanjem.


OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dakle, ponoviu pitanje u skra
enom obliku da bi i vama bilo jasno, gospodine Mej. Da li vam
je poznato da se takva vrsta razgovora, dakle informativnih raz
govora, obavlja po pravilima vae slube uvek u prisustvu dvojice
ovlaenih slubenih lica? Je li tako ili ne, gospodine Stijoviu?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Nije tako, ja cenim da sam
ozbiljan i dovoljno iskusan operativac i da sam jako dugo bio u

Fond za humanitarno pravo

272

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

pr
av
o

okolnostima da obavljam takvu vrstu razgovora i to nije tako. Ova


sluba poseduje i neke druge specifine metode kojima dokumen
tuje takvu vrstu razgovora i mislim da je neozbiljno razgovarati na
tu temu.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dakle, nije tano da po vaim
pravilima treba da prisustvuju dvojica ovlaenih slubenih lica?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Nije tano.

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro. A da li sam u pravu


ako kaem da se takva vrsta razgovora moe onda tretirati samo
kao nekakva operativna informacija i nita drugo?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Tu ste u pravu. To je samo, zna
i, jedna orijentacija za rad i jedan putokaz u kom pravcu bi treba
lo da se radi, da se proveravaju te injenice, podaci i to je jedan
od kljunih principa nae slube.

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, s obzirom na to da je


jedan od kljunih principa vae slube, a i na osnovu ovoga ta ste
ovde napisali i na osnovu propisa, ta izjava nema nikakvu proce
snu pravnu ni materijalno pravnu vrednost pred sudovima u SRJ,
je li tako ili ne?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Na naem sudu to se ne moe
koristiti kao dokaz za donoenje sudske odluke i to je tano, gospo
dine Miloeviu.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro. A da li ste generala


Markovia, kada ste mu dali da potpie izjavu, upozorili da e ta
izjava biti koriena pred bilo kojim sudom ili hakim ili bilo kojim
drugim? Jeste to uradili?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Iskreno govorei, ne mogu sad
tano da se setim da li sam ga upozorio, ali smatrao sam i sma
tram da od aprila meseca nismo razgovarali, da je on dovoljno
iskusan i da je dobar pravnik i da zna otprilike ta to znai, ali
moram da priznam da sam stvarno iznenaen, bio iznenaen kad
sam video da je ova izjava dola u Sud na razmatranje. Mislim da

Fond za humanitarno pravo

273

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

je tematika i sadraj te izjave zahtevao jednu dublju operativnu


proveru i operativni rad na daljem istraivanju.

rn
o

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A dobro, da li imate kakvo


saznanje, to vas pitam, ne pokuavam da vas za to optuim, nego
vas pitam da li imate kakvo saznanje da li su vai pretpostavljeni,
znai oni iznad vas koji su i mene nezakonito izruili u Hag, tada
znali svrhu zbog koje vi taj papir dajete Markoviu da potpie i
kako e biti upotrebljen? Da li su oni to tada znali?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja to stvarno ne znam. Na to
pitanje ne mogu da vam dam precizan i taan odgovor.

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A dobro, gospodine Stijoviu,


da li ste pratili svedoenje gospodina Markovia ovde u Hagu?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Nisam. Ja sam bio slubeno
odsutan, na slubenom zadatku van Beograda i pomenuo sam
na samom poetku da sam ja po prvi put saznao da u se pojaviti
pred ovim telom 16. avgusta ove godine kada me je operativna
grupa MUP-a pozvala i obavestila o tome.

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, onda moram da vam


proitam delove iz transkripta sa sasluanja Markovia ovde koje
se odnosi na ovu navodnu njegovu izjavu. Na pitanje tuioca
gospodina Najsa on odgovara, ao mi je to je transkript samo na
engleskom: Rekao sam istraiteljima Hakog tribunala ta je u toj
izjavi tano i ukazao sam im vie puta u toku naeg razgovora

Fo
nd

TUILAC NAJS: Molim da nam se kae na kojoj je to strani.


SUDIJA MEJ: Izvinite, imamo prekid. To je strana 8.725.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Da, strana 8.725. Ukazao
sam im vie puta tokom naeg razgovora na injenicu da je to slo
bodna interpretacija slubenika koji je sastavio taj izvetaj. Onda
govori o razgovorima koje je vodio sa kolegama u MUP-u i onda
kae pred kraj isto, u okviru istog tog odgovora na istoj toj strani:

Fond za humanitarno pravo

274

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

pr
av
o

Niko, ni on, ni ja nismo nijednom reju pomenuli ove leeve niti


potrebu da se oni prevezu sa Kosova i da se tretiraju u skladu sa
odgovarajuom krivinom procedurom i zakonom. Maloas ste i
vi rekli, gospodine Stijoviu, postupak koji se izvodi nakon borbe
nih dejstava, re je o asanaciji, je li tako?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Sanaciji ili asanaciji sad kako to,
za mene je to jedno isto, da vam kaem.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: To je bilo u upotrebi. I ta taj


postupak podrazumeva, pretpostavljam da znate?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Da.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: E sada na strani 8.767...

hu

an
ita

SUDIJA MEJ: Ne, neemo vam dozvoliti da iznosite polovine


tvrdnje bilo kome. Vi ste ovom svedoku izneli neto ta je rekao
gospodin Markovi i morate mu dozvoliti da odgovori. Gospodin
Markovi je rekao da ovo ta mi imamo, ovaj dokazni predmet,
da je njegova izjava slobodna interpretacija onoga ta je on stvar
no rekao. Ja shvatam da je to, da taj izraz slobodna interpretacija
znai da to nije sasvim taan odraz onoga ta je on rekao? Da li
je to tano ili ne?

Fo
nd

za

SVEDOK STIJOVI: To nije tano. Ja ne elim da tumaim razloge


niti motive zato je to gospodin Markovi rekao. Tano je ono ta
sam kazao na samom poetku, znai izjava je odraz stvarno pre
zentovanih injenica od strane gospodina Markovia. Niti sam ja
ita tu dodao ta nije bilo reeno, niti sam uticao na tok ili vrio
pritisak na njega tokom razgovora na oblikovanje sadraja izjave.
Gospodin Markovi je mogao u svakom momentu da to zaustavi,
mogao je da odbije da potpie, mogao je da kae da je to la, da
to ne ide tako, da sam ga pogreno razumeo. Mislim, ao mi je
to sam i ja doveden u ovu poziciju, ali ta da radim.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: A to vam verujem, ali on je
upravo to i rekao ovde. Gospodine Stijoviu, vi ste objanjavali da

Fond za humanitarno pravo

275

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

an
ita

rn
o

pr
av
o

ste vi diktirali izjavu, a kaete da je Markovi, kao dugogodinji pro


fesionalac, to svakako niko ne osporava, na najviim funkcijama,
general i tako dalje, vodio rauna da to bude na profesionalnom,
na jednom nivou kako dolikuje. Pa evo, sad u da vam citiram ree
nicu koju je maloas citirao gospodin Najs, ali da mi odgovorite
poto je citiram jedno pitanje. Evo kako glasi reenica iz ove izjave
koja je ovde prezentirana i gospodinu Markoviu i sad vama, za
koju on kae da je vaa slobodna interpretacija, vi kaete da nije,
iako kaete da ste je vi diktirali, a ne on, ali evo kako glasi ova ree
nica: Re je o sastanku koji je najverovatnije bio posveen pitanju
Kosova i kome su najverovatnije, pored navedenih prisustvovali i
predstavnici VJ, s tim to to ne mogu da potpuno i sa sigurnou
tvrdim. Da li vam lii, ne na profesionalca jednog tako visokog
ranga nego uopte na profesionalca u slubi da kae da ne zna
ta je, u stvari, na sastanku, pa najverovatnije je bilo o Kosovu, pa
najverovatnije su prisustvovali i neki predstavnici vojske, al ne zna
koji i tako dalje. Da li se to vama ini ozbiljnom formulacijom ili
ozbiljnom interpretacijom bilo ije, rekao bih odgovorne i profesio
nalne izjave? Kao da je re o nekom polju na kom su hiljade ljudi,
a ne o sastanku u jednoj prostoriji, pa se onda najverovatnije...

hu

SUDIJA MEJ: Pitanje, gospodine Miloeviu, kada emo da uje


mo pitanje, a ne govore?

Fo
nd

za

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Zar ovo nije karikatura jedne


ozbiljne izjave, a ne ozbiljna izjava, gospodine Stijoviu?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Stvarno ne znam ta da vam
kaem. Moda vi precenjujete znaaj gospodina Markovia, ali je
on to rekao i ja sam to tako preneo.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, gospodine Stijoviu.
Da idemo dalje. Na ovoj strani 8.767 iz transkripta sa svedoenja
generala Markovia, ima moje pitanje, ja ne sumnjam u vae rei
povodom ovog pitanja. Vi kaete da je to slobodna interpretacija
sa njihove strane, da ste vi razgovarali o asanaciji u jednom nezva
ninom razgovoru sa Iliem i da ono ta je bilo reeno je uglav

Fond za humanitarno pravo

276

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

an
ita

rn
o

pr
av
o

nom, da su uglavnom glasine i da niti vi, niti Ili i niko drugi nikad
nije govorio o uklanjanju leeva sa Kosova. Moe li se onda rei da
je ova izjava fabrikacija, izmiljotina istih ljudi koji su vodili ove raz
govore i evo njegovog odgovora: Ja nisam proitao tu izjavu pre
nego to sam je potpisao. I ta izjava ne odgovara uobiajenom for
matu te izjave. To je bio razgovor, informativni razgovor u kome
smo mi traili izlaz iz problema kojima je MUP bio suoen. Posle
toga jedan slubenik, inovnik Dravne bezbednosti je sastavio
ovaj dokument. Ja pravim pauze, jer ujem prevod kad se zavri,
onda nastavljam dalje. A kasnije kada je taj dokument pokazan
meni od strane inovnika Tuilatva ovog Suda, ja sam im ukazao
na neke detalje koji se nisu poklapali sa istinom i posle toga sam
dao svoju izjavu istraiteljima Tuilatva, Hakog tribunala za koju
tvrdim da je tana i da

SUDIJA MEJ: Svedok mora da ima priliku da nam odgovori pre


nego to krenemo dalje. Tako je. Gospodine Stijoviu, zamoliu
vas da odgovorite na neka pitanja koja proistiu iz onoga ta je
maloas izneo optueni. Pre svega, gospodin Markovi je tvrdio
da on nije proitao izjavu pre potpisivanja.

hu

SVEDOK STIJOVI: To nije tano.

Fo
nd

za

SUDIJA MEJ: Sledea njegova tvrdnja je ovde bila da se radilo o


razgovoru, informativnom razgovoru, intervjuu u kome smo tra
ili izlaz iz problema sa kojima je Ministarstvo unutranjih poslova
bilo suoeno.
SVEDOK STIJOVI: Mislim da je njegova interpretacija toga razli
ita. Mi smo razgovarali o, konkretno na okolnosti i na deavanja
koja su se u tom periodu deavala. Znai pisanje tampe oko te
navodne hladnjae koja je naena, navodno u Dunavu i o mom
konkretnom nalogu da sa njime, kao bivim naelnikom Resora
dravne bezbednosti, raspravim tu temu. Da li je, ovaj, tu neega
bilo. ta on zna da nam kae i to ta je on ispriao, ja sam to osta
vio ovde i ja nigde ne vidim da negde u izjavi pie da je gospodin

Fond za humanitarno pravo

277

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

pr
av
o

Markovi rekao da su tela noena sa Kosova i voena u Srbiju. Da


je on to rekao, ja bih to napisao i budite uvereni da bih sigurno
sve ta je vezano za tu temu, ta je bitno i od znaaja, ja sigurno
preneo na papir.

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A dobro, samo da, poslednji


red na ovoj istoj stranici pa prelazim na sledeu. Moje pitanje je
da li je tano da je asanacija termin za zakonsku proceduru, zakon
ski postupak koji se sastoji od onih elemenata koje ste pomenuli u
glavnom ispitivanju, to jest uklanjanje mina, eksploziva, uklanjanje
hemijskih materijala, leeva, zbrinjavanje ranjenih, popravljanje
infrastrukture, komunalija i tako dalje, to jest normalizacija ivota
posle borbenih dejstava, da li je to tano?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Mislim, izvinjavam se...

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ovo je bilo moje pitanje nje


mu. On kae: Da, upravo to znai asanacija. To se podrazumeva
pod asanacijom. A moje pitanje: Da li je neko na tom sastanku
pomenuo da asanacija podrazumeva takoe i uklanjanje tragova
zloina ili bilo kakva operacija prekrivanja bilo ega? Da li je bilo
ko rekao da je potrebno prikriti neke zloine?. Odgovor: Ne,
niko nije govorio o zloinima niti o njihovom prikrivanju. Pitanje
Ministarstva unutranjih poslova: Da li je bilo ko govorio o potre
bi da se neka tela sa Kosova prevezu u Srbiju?. Odgovor: Bar
ja nisam uo za neto slino. To su neka pitanja i neki odgovori,
imau ih jo. Molim vas, da li se to slae sa onim o emu ste vi
razgovarali?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Slaem se, gospodine Miloevi
u, samo to ste red tih pitanja postavili sasvim drugaije. Znai,
to pitanje ienja, asanacije, je meni kao oveku koji je bio na
odreenim poslovima i iveo dole u Pritini (Prishtine) na Koso
vu vrlo poznato: jedan teak, odgovoran i vrlo naporan posao.
Znai, posle dejstava izvriti sanaciju terena. ta podrazumeva
ienje, vi ste to nabrojali u pitanju, ali bih samo izmenjao
red rei. Znai, taj prvi set postupka je podrazumevao skup higi
jensko sanitarnih mera, znai uklanjanje leeva ljudi, ivotinja i

Fond za humanitarno pravo

278

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

an
ita

rn
o

pr
av
o

svega onog ta je na terenu, skup je mera koje se preduzimaju sa


sanitarno-tehnike strane, znai vezano za stoku, za prenoenje
zaraznih bolesti, za trijau i drugih mera koje se preduzimaju radi
obezbeenja odreenih teritorija i prostora gde je bilo mina, gde
je izvesno bilo radijacije i svega ostalog. Taj prvi set higijenskosanitarnih mera je znai podrazumevao i utvrivanje lokacija na
kojima su se eventualno nalazili sahranjeni leevi. To je bio rat,
svata se deavalo, bilo je i linih obrauna, bilo je i ubistava,
bilo je i kriminalnih radnji i obaveza tih ekipa koje su to radile iz
policije i iz vojske je bio da utvrde te lokacije, da te lokacije pro
nau, otkopaju, utvrdi nain kako je dolo do smrti tih ljudi, da
ih identifikuju i onda predaju porodicama i sahrane. Ukoliko je
postojao i jedan razlog ili i jedan elemenat koji je mogao da stvori
sumnju da se radi o nekom krivinom delu pa i o zloinu, onda
bi se morao primeniti postupak predvien zakonskom procedu
rom. Takvo je bilo moje shvatanje toga i ja sam to tako shvatio,
takoe i gospodina Markovia. U tom kontekstu smo spomenuli
sluaj Raak. U redu, gospodin Najs me je ve prekinuo im sam
poeo da diskutujem o tome, dakle ja zaista ne elim da idem
izvan predmeta.

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dakle i vi ste shvatili da je


govorio o asanaciji terena?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Gospodine Miloeviu, da sam
ja drugaije shvatio da je on neto drugaije rekao u tom smislu,
ja bih to napisao. Ja sam to tako shvatio i tako napisao, da je to
nalog bio u toj funkciji i nijednoj drugoj.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, jeste uli sad njegovu
izjavu, kad ga pitam je li neko pominjao nekakvo prikrivanje lee
va, transport nekih leeva, sklanjanje, sakrivanje, on je odgovorio
da nije. Pa je li on vama rekao da sam ja naredio da se sakriju lee
vi? Je li vam on to rekao?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Evo, ja u proitati taj deo.
Mimo glavne teme sastanka Vlastimir orevi je na samom
njegovom kraju otvorio kao problem pitanje uklanjanja albanskih

Fond za humanitarno pravo

279

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

pr
av
o

leeva kako bi se uklonile sve mogue civilne rtve koje bi mogle


postati predmet istraivanja Hakog tribunala. Miloevi je u tom
smislu naloio Vlajku Stojiljkoviu da preduzme potrebne mere
kako bi se uklonila tela ve sahranjenih albanskih civila. Ja sam
tako shvatio tada gospodina Markovia, da se taj postupak izvede
potpuno propisno i da se ne dozvoli da u sluaju povlaenja sa
Kosova, koje se upravo dogaalo, mi nismo eleli da neko otkopa
va i ekshumira ta tela i da ih prikazuje kao neto nezakonito ta
smo mi uradili.

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Ali on precizno kae da je to


vaa slobodna interpretacija, da niko nije govorio ni o kakvom
Hakom tribunalu u to vreme, niti je asanacija podrazumevala
sakrivanje, ve, naprotiv, zakonski postupak utvrivanja razloga
smrti pojedinih ljudi, sahranjivanja, obavetavanja porodica i tako
dalje, sve ta podrazumeva asanacija. Uostalom, postoje vojna
uputstva o asanaciji. Je li vam to poznato?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Poznato mi je, ja to kaem.

za

hu

SUDIJA MEJ: Gospodine Miloeviu, mislim da smo ve proli kroz


tu materiju. Svedok kae da je on zapisao ono ta je reeno. Mislili
smo da e 45 minuta biti dovoljno, ali daemo vam jo do pauze,
jo sedam minuta. Ovo je jedna veoma usko definisana tema o
kojoj ovaj svedok svedoi.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI: Jeste usko definisana, ali je veoma jasan


pokuaj ove lane optube da okrivi
SUDIJA MEJ: Ne, ne moete to da komentariete.
OPTUENI MILOEVI: Mislim, to je nedostojno jednog civilizo
vanog razgovora, gospodine Mej.

SUDIJA MEJ: Ne. Gospodine Miloeviu, izgleda da vi nemate vie


pitanja. Da li prijatelji suda imaju pitanja?

Fond za humanitarno pravo

280

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

OPTUENI MILOEVI: Ja imam pitanja.

pr
av
o

SUDIJA MEJ: Dobro, onda ih postavite. Ali molim vas da budu


relevantna, a ne repetitivna.

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Sva su relevantna, gospodine


Mej. Recite mi, gospodine Stijoviu, zbog ega na svakoj strani
izjave za koju tvrdite da vam je Rade Markovi dao svojom slobod
nom voljom stoji datum 1. jun 2002. godine?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja sam to primetio kada su
mi pokazali u Beogradu, sad avgusta meseca. Verujte da je to
njegov rukopis, to moe i Markovi da potvrdi. Ne znam. To je,
verovatno, greka, ja drugaije ne mogu to da objasnim. Nikakve
namere...

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, je li vi tvrdite da na


njega nije vren nikakav pritisak?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ne, ja tvrdim da ja nisam vrio
pritisak. Da li je na njega vren pritisak to ne mogu, ja nisam.

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, gospodine Mej, vi mi


postavljate suprotne zahteve da budem to krai i da budem to
sporiji. Da li boravak u samici Okrunog zatvora u Beogradu od
godinu i po dana jednog nevinog oveka protiv koga nema nika
kvih dokaza za ono ta se optuuje, da li to smatrate da predstavlja
pritisak ili ne?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja ne znam da li je gospodin
Markovi nevin ili kriv i ja ne znam da se on nalazi toliko u samici.
U periodu kad sam ja razgovarao sa njime, od aprila do jula, on je
bio u samici. Ja od jula nemam nikakvih informacija gde se nalazi
gospodin Markovi i da li neko sa njim razgovara.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: A dobro, znate li da je Marko
vi u samici proveo vie od godinu i po dana?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ne znam. Ako vi tvrdite da je to
tako, ja vam verujem, ali ja ne znam.

Fond za humanitarno pravo

281

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Vi tvrdite da Markovi nije ui


nio nijedan prigovor u vezi razgovora koji ste vodili?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Tokom razgovora nijednom mi
nije skrenuo panju na tok, nain i postupak razgovora koji sam
vodio sa njim.

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, zar vi zaista tvrdite da


je general Markovi bio ili da jeste u poziciji da ulae prigovore
na razgovore koji se obavljaju bez prisustva njegovog branioca ili
nekog od predstavnika pravosudnih organa? Dakle, ni branioca
ni predstavnika pravosudnih organa i da je u prilici da ulae takve
prigovore?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Gospodin Markovi nije bio pri
siljavan niti da radi niti da govori ono ta on nije hteo. Bilo je pitan
ja i stvari o kojima je on odluio da on ne eli da razgovara, ali bilo
je i mnogo ozbiljnijih pitanja o kojima je razgovarao i kojima je
prenosio obavetenja Resoru DB, ali koja nije hteo ovim nainom,
znai, lanom 151 stav 2, putem izjave pismeno da verifikuje.

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, recite mi, samo to kra


e, molim vas, za koliko razgovora koje ste obavili sa generalom
Markoviem posedujete dozvolu nadlenih pravosudnih organa?
Dakle, mislim na nadlene istrane sudije, predsednike krivinog
vea ili Okrunog suda u Beogradu, pred kojim se vode postupci
protiv Markovia?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja odgovorno tvrdim da sam
za svaki razgovor, svaki odlazak u Okruni zatvor i razgovor sa
gospodinom Radetom Markoviem imao odobrenje i pismeno
odobrenje od strane istranog sudije Neboje ivkovia, istranog
sudije Okrunog suda u Beogradu, koji je vodio postupak protiv
gospodina Markovia.
OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, tvrdite da su poverlji
vost i tajnost bili jedan od uslova koji je Markovi postavio prilikom
obavljanja razgovora na koji se vi pozivate. Je li tako?

Fond za humanitarno pravo

282

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Mislite na ukupne razgovore


koje sam vodio? Tano.

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Zbog ega ste onda na jedan,


rekao bih, prilino prevarantski nain uzeli izjavu koju nije dao i
takvu izjavu, mimo propisa, po nalogu svojih pretpostavljenih dali
ovamo? Da li je to tako?

an
ita

rn
o

SUDIJA MEJ: Samo trenutak. Pre nego to kaete da je se neko


ponaao na prevarantski nain, morate za to da iznesete nekakve
osnove. To je teak navod, ozbiljan navod i ne smete da ga izne
sete bez nekog osnova. Ono na ta svedok moe da odgovori je
sledee: gospodine Stijoviu, moete li da nam kaete kako je ta
izjava dola do Hakog tribunala?

SVEDOK STIJOVI: Ja ne znam kako je dola i nije mojom krivi


com sigurno dospela do Hakog tribunala. Izjave koje su uzimali
od Radomira Markovia bile su predmet rasprave na sudu, ne
samo u hakom sudu, nego i na sudu u mojoj zemlji.

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, a da li vam je poznato


da je Radomir Markovi ovde pod zakletvom izjavio da ste mu vi,
gospodine Stijoviu, ne pominjui vae ime, ve ovlaeni radnik
Resora DB, dakle, da ste mu vi poturili ve otkucanu izjavu koju
je u okolnostima u kojima je pod pritiskom i godinu i po dana u
samici morao da potpie praktino pod prinudom?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: To nije istina.
TUILAC NAJS: Izvinjavam se to prekidam, ali mislim da bi. kad
govorimo o ovoj temi, bilo od pomoi kad bi nam optueni dao
tano stranicu na kojoj to reeno. Da vidimo ta je tano reeno.
OPTUENI MILOEVI: Ono to sam ve citirao, a imate na ras
polaganju, gospodine Najs, ceo transkript, moete da ga proitate
koliko hoete puta. I jo da vas pitam jedno pitanje.

Fond za humanitarno pravo

283

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

SUDIJA MEJ: Samo trenutak. Prvo da ujemo odgovor ovog sve


doka. Vi ste izneli tu tvrdnju i sada svedok mora imati priliku da
odmah to odgovori.

pr
av
o

SVEDOK STIJOVI: To nije tano i ja sam ovde, gospodine Miloe


viu, ne svojom voljom, ali ovde pod zakletvom.

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, da li sam vas dobro


razumeo da li je neko Markoviu oduzeo in policijskog generala
ili nije?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja ne znam.

za

hu

an
ita

OPTUENI MILOEVI PITANJE: A zbog ega je onda piete u


ovoj izjavi kako ga niste oslovljavali sa generale, nego sa gospo
dine Markoviu, zato to je on u zatvoru i tako dalje? On je, ako
je u zatvoru i pod istragom i dalje general, pretpostavljam i to
vae slube?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja sam se prema njemu pona
ao kao to bi se ponaao prema svakom licu koje se nalazi u pri
tvoru i moj profesionalni odnos nije bio uopte nimalo drukiji ili
bilo koje drugo lice sa kojim sam bilo kad razgovarao u pritvoru i
ne vidim razloga da sam prema gospodinu Markoviu morao da
menjam taj odnos, niti se on alio na moj odnos i meni je bilo kri
vo to ga nisam zvao generale.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Kome je to mogao da se ali,


gospodine Stijoviu?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Pa meni.

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Vama da se ali na vas? Vrlo


dobro.
SUDIJA MEJ: Gospodine Miloeviu i sada ste potroili daleko vie
od vremena koje smo vam dali za ovu veoma ogranienu temu.
Moete da postavite jo jedno pitanje.

Fond za humanitarno pravo

284

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

rn
o

pr
av
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Evo jo jedno, poto mi toliko


vremena dajete. Dobio sam jue izjavu, dodue samo na engle
skom, gospoice Olivere Antoni-Simi, to je lice koje je kucalo
ovo. Na dnu prve strane te njene izjave pie: Ne mogu biti detal
jnija, jer to nije originalni dokument. ini se da na njemu stoji pot
pis gospodina Markovia i potpis Zorana Stijovia. Sadraj izjave
mi je poznat. Meutim, ja zaista nisam u stanju potvrditi da li je
sadraj izjave koja mi je pokazana ono ta sam ja potpisala tog
dana. Dakle, gospodine Stijoviu, kao to vidite i vaa slubenica
kae da ne moe da potvrdi da su sadraji izjave koja je pokazana
ono ta je ona otkucala tog dana?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja ne razumem iz ega vi izvlai
te zakljuak da ona nije potvrdila ili negirala sadraj.

an
ita

OPTUENI MILOEVI: Ja se ne zanosim sumnjom da je ona


takoe pod pritiskom i po nalogu ove kvislinke vlasti u Beogradu
moe da izjavi ta god joj oni narede, ali ona lepo kae...

hu

SUDIJA MEJ: Ne, ne, ne. To je upravo nain na koji troimo vreme.
Gospodine Stijoviu, izneta je tvrdnja da gospoa Simi kae da
nije u stanju da potvrdi da je sadraj izjave ono ta je ona otkucala.
Da li vi to moete da komentariete ili ne?

Fo
nd

za

SVEDOK STIJOVI: Pa ja ne mogu da komentariem to ta je ona


rekla. To ta sam kazao, znai izjava je verna prezentaciji onoga
ta je gospodin Markovi kazao i sadrini te izjave. Potpisi koji
su na izjavi su moji, Oliverini i gospodina Markovia. Hteo bih
da kaem pred ovim Sudom, a o emu sam upoznao kolege iz
operativne grupe MUP-a Srbije, istraitelje i gospodu koji su raz
govarali sa mnom, je sledee: znai, u periodu kada se gospodin
Radomir Markovi pojavio na Sudu dok sam ja radio sa njime,
bilo je vrlo ozbiljnih pretnji i pritisaka lino na mene da na ovaj ili
onaj nain promenim iskaz pred ovim Sudom, od vrste pritisaka
da dodatno optuim gospodina Radomira Markovia, pa dotle da
negiram verodostojnost ove izjave. I o tome sam i upoznao i ljude
u Ministarstvu unutranjih poslova Srbije koji su me zvali, znai toj

Fond za humanitarno pravo

285

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

pr
av
o

operativnoj grupi, o tome sam upoznao gospodu istraitelje i ja


sam, nisam doao ovde svojom eljom i svojom voljom nego odlu
kom svoje Vlade, a ujedno kao inovnik koji potuje svoju dravu,
doao sam tu da kaem ta je istina i ta je sve reeno i ta je sve
u toj izjavi kazano.

an
ita

rn
o

OPTUENI MILOEVI PITANJE: Dobro, mogu li sada, gospo


dine Mej, s obzirom na ovu izjavu svedoka samo da mu postavim
dva pitanja, odnosno jedno pitanje? A ko je to od vas traio da
dodatno optuite generala Markovia i ko je od vas traio da
poreknete ovo ta ste napisali u izjavi? Znai, bila su dva suprotna
pritiska na vas, koliko sam shvatio. Pa ko je to traio jedno, ko je
to traio drugo?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ne znam da li to mogu i da li
je to dozvoljeno da kaem.
SUDIJA MEJ: Da, osim ukoliko ne smatrate da e to da vas dovede
u nepriliku.

hu

TUILAC NAJS: Mislim da je bolje da to uradimo na privatnoj


sednici.

Fo
nd

za

SUDIJA MEJ: Da, mislim da bi razumna stvar bila da sada odemo


na pauzu. Razmotriemo to pitanje na privatnoj sednici. Gospo
dine Miloeviu, vi moete u vezi sa time da postavite dva ili tri
pitanja, a nakon toga emo sasluati pitanja amikusa. Gospodine
Najs, ta bismo posle toga trebali da radimo?
TUILAC NAJS: Ako veza sa Banja Lukom funkcionie, onda moe
mo da nastavimo sa K-41, a ako nije, ja nisam jo u situaciji da
zaponem sa gospodinom Kuom. Imamo jednog kratkog svedoka
kog moemo da ubacimo izmeu. To je Don Zdrili (John Zdrilic)
i moda moemo njegovo glavno ispitivanje da obavimo danas,
a unakrsno ispitivanje onda moemo da ostavimo za kasnije, jer
nam je ovde dostupan u zgradi.

Fond za humanitarno pravo

286

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

SUDIJA MEJ: Tri preostala svedoka koji imate su, znai, ta trojica?
TUILAC NAJS: Da.

(pauza)

an
ita

(privatna sednica)

rn
o

pr
av
o

SUDIJA MEJ: U redu, idemo na pauzu. Gospodine Stijoviu, mi


sada idemo na nau redovnu pauzu od 20 minuta. Molim vas da
imate na umu da tokom te pauze ne smete ni sa kim da razgo
varate o vaem svedoenju i to sve dok se svedoenje ne privede
kraju. To se odnosi i na pripadnike tima Tuilatva. Pauza od 20
minuta.

Fo
nd

za

hu

PRIJATELJ SUDA TAPUKOVI PITANJE: Gospodine svedoe,


hteo bih da vas pitam neke stvari koje se tiu zakonske regulative,
jugoslovenskih zakona koji se odnose na ovakve izjave koja je pred
Sudom. Vi ste govorili u odreenom smislu o dobrovoljnosti. Na
tu temu ja se ne bih vraao. Ja bih vas pitao ovo: da svedok Rade
Markovi nije bio u zatvoru, da li je normalna zakonska procedura
da se ko god treba da da neku izjavu na informativnom razgovoru
prvo pozove, pa ako se ne odazove pozivu, onda se privodi i hap
si? Da li je to normalna procedura, dakle tu nema dobrovoljnosti
nego ukoliko se neko ne odazove, on mora biti uhapen, odnosno
priveden, je li tako?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Moglo bi se rei da je tako.
PRIJATELJ SUDA TAPUKOVI PITANJE: Hvala. Ono ta me dal
je zanima, ako moete da mi potvrdite, da li je tano da u vreme
kada je ova izjava data, kako vi kaete, prema jugoslovenskim zako
nima, nikada niko nije imao pravo na pravnu zatitu pred organi
ma policije. Dakle, da nikad niko nije mogao da dovede pravnog
zastupnika i da se onda ta izjava, na neki nain, kontrolie?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Po tada vaeem Zakonu o kri
vinom postupku, to je tano ono ta vi kaete.

Fond za humanitarno pravo

287

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

pr
av
o

PRIJATELJ SUDA TAPUKOVI PITANJE: I da li je to razlog zbog


ega zakon predvia da se takve izjave onda upravo ne mogu kori
stiti ni pred jednom sudskom instancom?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Tano, ja sam to i objasnio.

rn
o

PRIJATELJ SUDA TAPUKOVI PITANJE: Hvala, hvala. Mene


interesuje, ta se dogaa sa tim izjavama? Da li je takav dokument
neto ta se peati i sklanja iz sudskih spisa?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Tano je to. Istrani sudija stav
lja u posebni omot sa strane i to se ne moe uzeti kao dokaz za
donoenje sudske odluke.

an
ita

PRIJATELJ SUDA TAPUKOVI PITANJE: Hvala. Sledee ta me


interesuje, to je ova izjava kojom se danas bavimo. Vi vidite da je
u zaglavlju navedeno da je izjava data 2. juna 2001. godine. Je li
tako?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Tako je.

hu

PRIJATELJ SUDA TAPUKOVI PITANJE: Je li tano da je pre vas


ovu izjavu potpisao Radomir Markovi pa tek onda vi?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Radomir Markovi, zapisniar,
pa ja.

Fo
nd

za

PRIJATELJ SUDA TAPUKOVI PITANJE: Tako je. Tim redom.


Da li ste gledali u tom momentu kad je to potpisivano, zato je
samo on stavio ispod svog potpisa datum 2. jun 2002. godine,
ako u zaglavlju stoji 2. jun 2001. godine?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: To je uobiajeno da ispitanik
TUILAC NAJS: asni Sude, iskaz ne podrava ovo, a takoe se
vidi i na samom dokumentu dotini ovek, Markovi, oznaio...
Svojim rukopisom...

SUDIJA MEJ: Tako je, gospodin Markovi, kada se radilo o njego


vom iskazu, on je na to pitanje odgovorio. Zapravo, on je potvr
dio da je to 2. koliko se ja seam, dokazni materijal koji, zasada,

Fond za humanitarno pravo

288

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

imamo na raspolaganju, gospodine Tapukoviu, ne podrava ovu


tvrdnju.

pr
av
o

PRIJATELJ SUDA TAPUKOVI: Slaem se, samo ja znam da je


pravilo i propis da ako u zaglavlju stoji datum jedan, da se nikada
ne trai od bilo koga da stavi ispod svog potpisa i datum.
SUDIJA MEJ: Moete da pitate svedoka upravo to.

an
ita

rn
o

SVEDOK STIJOVI: Mislim, gospodine Tapukoviu, praksa je kod


nas, u slubi u kojoj ja radim, da se, i moete proveriti, u svim izja
vama koje uzimaju radnici Resora dravne bezbednosti su ovlae
na lica i da ispitanik ispod svog potpisa svojeruno datira datum
kada je dao tu izjavu.
PRIJATELJ SUDA TAPUKOVI PITANJE: A da li je praksa da i vi
stavite onda svoj potpis?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Nije.

Fo
nd

za

hu

PRIJATELJ SUDA TAPUKOVI PITANJE: Hvala. I jo samo jed


nu stvar. Rekli ste da ste imali dozvolu istranog sudije za posetu.
Ja znam, kad je u toku jedan krivini postupak, niko ne moe otii
kod onoga ko se nalazi u zatvoru zbog jedne stvari da sa njim
razgovara, pa ni policija. Da li ste vi imali odobrenje od istranog
sudije i da li je tano da vi u zatvor niste mogli da uete bez takve
dozvole za svaki razgovor?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: To je tano i ja sam to kazao.
Znai, ja sam u pismenom zahtevu dobio ovlaenje od strane
istranog sudije Okrunog suda u Beogradu, od gospodina Neboj
e ivkovia koji vodi postupak, koji je vodio istrani postupak pro
tiv gospodina Markovia za to krivino delo, ali ja sam imao pravo
samo da razgovaram na druge teme. Znai, nisam imao pravo i
nisam ni smeo.

Fond za humanitarno pravo

289

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

pr
av
o

PRIJATELJ SUDA TAPUKOVI PITANJE: To znam, to vas nisam


pitao. Gospodine svedoe, mene interesuje da li u zatvoru imaju
vae to odobrenje za svaki razgovor?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Imaju to odobrenje, imaju upi
sano u deurnoj svesci, imaju u tom gore... To su bili zatvoreni
razgovori... Znai to je bilo i princip je bio... Potpuno je bila dru
gaija komunikacija... Gore je upisano gore, ima broj slubene
legitimacije, ime i prezime, moj potpis...

an
ita

rn
o

PRIJATELJ SUDA TAPUKOVI PITANJE: Sve to razumem to


se tie evidencije kod njih. Ima li u zatvoru te sudske dozvole za
svaki od tih razgovora?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Mora da ima. Ja ne bih mogao
da uem, ja sam ostavljao primere kod njih.
PRIJATELJ SUDA TAPUKOVI: Hvala.

SUDIJA MEJ: Ima li dodatnih pitanja od strane Tuilatva?

hu

DODATNO ISPITIVANJE: TUILAC NAJS

Fo
nd

za

TUILAC NAJS PITANJE: Da, imam nekoliko pitanja. Gospodine


Stijoviu, rekli ste da je potrebna dalja istraga izvan okvira te izja
ve, ali u vreme kada je data ta izjava gospodina Markovia, da li
ste znali da su ekshumirana tela ili predata roacima ili su ponovo
pokopana? Samo da ili ne.
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Na koja tela, mislim, da li moe
preciznije, ne mogu sad, preciznije da mi date pitanje.

TUILAC NAJS PITANJE: U vreme kada ste uzimali izjavu, tanije


ne uzimali izjavu nego vodili istragu u toku koje ste vodili razgo
vore sa gospodinom Markoviem, rekli ste u odgovoru na jedno
pitanje optuenog da je bila potrebna dalja istraga. Pitam vas u
vreme te istrage da li ste znali gde su odneta iskopana tela, leevi,

Fond za humanitarno pravo

290

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

pr
av
o

bilo zato da bi se predali porodicama ili radi ponovnog pokopavan


ja? Samo da ili ne, molim vas.
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Vi mislite na ovaj sluaj ili gene
ralno govorei?
TUILAC NAJS PITANJE: Uopte govorei vezano za ove leeve
koje je pominjao gospodin Markovi?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Pa poznato mi je.

an
ita

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: I gde su ona odveena, ta vi kaete


na to?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja znam, s obzirom da sam
tada bio ef analitike u pritinskom centru, da je bilo nekoliko
takvih sluajeva, mislim, evo mogu se setiti sluajeva sela Slovinja
(Sllovi) gde je u jednoj masovnoj grobnici naeno tridesetak
leeva. Nakon otkopavanja, identifikacije tih leeva, sprovedenog
postupka, ta tela su predata porodicama. Znai, potpuno identi
fikovano.

hu

TUILAC NAJS PITANJE: To je sasvim odvojena stvar od leeva iz


hladnjae. Da li imate neku informaciju o tome gde su odveena
tela iz hladnjae? Samo da ili ne.
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ne.

Fo
nd

za

TUILAC NAJS PITANJE: Da li je to jedna od tema koja su zah


tevale dalju istragu?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Resor dravne bezbednosti i ja
se nismo bavili tim pitanjima, mi nismo vodili istragu i ja ne znam
ko je vodio tu istragu, ali znam dobro da smo mi to radili, da bi to
pitanje zahtevalo dublju proveru, jedan kvalitetniji rad i vrlo ozbil
jan rad po tom pitanju.
TUILAC NAJS PITANJE: Vi ste govorili o tome kako moe i
kako ne moe da se koristi razgovor, informativni razgovor one
vrste koji ste vi vodili sa gospodinom Markoviem. Govorili ste o
lanu 84 Zakona o krivinom postupku prema kome takve izjave

Fond za humanitarno pravo

291

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

pr
av
o

ili podaci sa takvog informativnog razgovora mogu da se koriste


u odreenim okolnostima, da li je tako?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Tako je, to je, postoje, ja se sada
mogu setiti dva sluaja. To je, znai, na zahtev okrivljenog jedan,
a drugi u sluaju da umre, da se desi smrt okrivljenog. Znai vrlo
specifine okolnosti kada se ta izjava moe koristiti u sudskom, u
krivinom postupku. Inae se sklanjaju, to je ono ta sam kazao
gospodinu Tapukoviu.

hu

an
ita

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: Jo par pitanja. to se tie forme ili for


mata izjave, optueni vam je sugerisao da ste vi diktirali tu izjavu.
Da li je tano da su neke od rei u izjavi vae ili su sve rei vae ili
je neke rei ubacio gospodin Markovi? Kako stoje stvari u tom
pogledu?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ne mogu tano da se setim
tanog dogaaja, ali procedura je bila sledea: ja bih diktirao
sadrinu gospoi Oliveri Antoni-Simi. Gospodin Markovi je bio
prisutan i aktivno je uestvovao u tom delu. On me je prekidao ili
me prekidao ukoliko neto od sadrajnih formulacija nije odgova
ralo ili oblik reenice i onda je u pojedinim momentima ak sam
preuzimao sastavljanje izjave. Ne mogu da kaem sad da li je to u
vaoj izjavi. Na kraju je vrio te stilske, gramatike greke, odnosno
popravke vrlo...

za

TUILAC NAJS PITANJE: Hvala. To je dosta. Jo dva pitanja...

Fo
nd

SUDIJA KVON: Samo trenutak, gospodine Najs. Kada ste odgova


rali na slina pitanja koje vam je takoe postavio gospodin Najs
ranije, vi ste to formulisali ovako: vi ste tada radili tamo samo dve
godine, dok je gospodin Markovi ceo svoj ivot posvetio toj slu
bi. Seate li se toga ta ste rekli? Rekli ste da ste u to vreme imali
samo dve godine staa u toj slubi. Hou da razjasnimo ta znae
te dve godine.
SVEDOK STIJOVI: To je greka u prevodu. Ja sam kazao da je
gospodin Markovi proveo itav svoj radni vek u kriminalistikoj

Fond za humanitarno pravo

292

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

pr
av
o

policiji i u Slubi javne bezbednosti, a da je dve godine svoje kari


jere, znai svoje, ne moje, proveo u Resoru dravne bezbednosti
na visokoj funkciji naelnika Resora dravne bezbednosti. Znai to
je bilo vezano za gospodina Markovia. Znai on je dve godine
bio u Resoru dravne bezbednosti i to je, mislim, greka u prevo
du. Sigurno da nisam tako rekao. On je 1998. godine imenovan,
ini mi se.
SUDIJA KVON: Hvala.

an
ita

rn
o

TUILAC NAJS PITANJE: Sad emo pogledati ponovo izjavu


gospoe Olivere Antoni-Simi. Nisam siguran da li vam je proi
tan relevantni pasus, ja u da ga proitam ponovo. Ona kae da
ste joj pokazali fotokopiju izjave i dalje kae: Ja sam pregledala
izjavu i mogu rei da je na njoj moj potpis. Nisam sigurna, ne
mogu konkretno da potvrdim zbog toga to ovo nije original.
Kraj citata, to je sve ta je ona rekla. Da li vi lino imate neke sum
nje da je ova izjava koja vam je pokazana sa potpisima na svim
stranama, upravo ta izjava koja je sastavljena toga dana, u junu,
na nain na koji ste opisali?

hu

SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Ja nemam nikakve sumnje i ja


sam, ini mi se, rekao...

Fo
nd

za

TUILAC NAJS PITANJE: I na kraju, optueni vas je pitao, posle


nekih pitanja kada je citirao transkript, ovo je pitanje gde nije citi
rao transkript. To pitanje se nalazi na strani 58, red 20, on vam
je rekao da je gospodin Radomir Markovi pod zakletvom izjavio
da ste vi, gospodine Stijoviu, on vas nije nazvao po imenu, ali je
rekao da ste vi, kao slubeno lice ste dali Radomiru Markoviu ve
pripremljenu izjavu i u tim okolnostima, to e rei pod pritiskom,
posle godinu i po dana u samici, on je morao da potpie tu izjavu,
to znai da je on to uradio praktino pod prisilom, a vi ste odgo
vorili da to nije istina. Optueni nije rekao o kom se pasusu radi,
rekavi da ja znam gde je taj pasus i zaista taj pasus moe da se
nae na strani 8.787. Da bih vam pomogao, gospodine Stijoviu,

Fond za humanitarno pravo

293

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

rn
o

pr
av
o

gospodin Markovi je rekao u odgovoru na tvrdnju optuenog


da nijedna reenica nije bila napisana pod pritiskom. Optueni
je rekao gospodinu Markoviu: Da li vam je ta izjava ve doneta
napisana, a na to je gospodin Markovi samo odgovorio - da.
Da biste odgovorili na ovo pitanje koje je pokrenuo optueni, ta
biste rekli na tu sugestiju ili tvrdnju gospodina Miloevia da ste
vi gospodinu Markoviu doneli ve pripremljenu izjavu? Da li ima
neke istine u tome?
SVEDOK STIJOVI ODGOVOR: Prvo, bilo bi vrlo neozbiljno i
neodgovorno i sa moje strane i sa strane gospodina Markovia da
i jedan i drugi napravimo greku te vrste.
TUILAC NAJS: Hvala vam. Vie nemam pitanja za ovog svedoka.

hu

an
ita

SUDIJA KVON: Gospodine Stijoviu, pre nego to vas je zaustavio


gospodin Najs, vi ste, ini mi se, pokuavali da kaete neto o inci
dentu o Raku. Poto je gospodin Radomir Markovi odgovarao
na pitanja gospodina Najsa i na moja pitanja u vezi sa Rakom i
neto je pomenuo s tim u vezi, ja bih hteo da ujem ta ste vi hteli
da kaete tom prilikom. Vi ste, da vas podsetim, govorili o nekoj
manipulaciji leevima i o nekim telima i o tome da je izvestan broj
policajaca ostao u Raku ili tako neto. Da li se seate toga i moe
te li neto vie o tome da nam kaete?

Fo
nd

za

SVEDOK STIJOVI: Da, seam se. Sluaj Raak je jedan vrlo ozbiljan
sluaj i Raak je predmet raznih interpretacija i tumaenja. I od toga
da se taj sluaj predstavlja zloinom, do sluaja da se to prikazuje
kao jedna montaa i manipulacija te albanske propagande i stranih
sredstava informisanja. Ono ta ja mogu da kaem i ta znam kao
ovek koji se bavio tim poslovima i radio na tim poslovima, i jako
puno znamo o tim manipulacijama i zloupotrebama koje se deavaju
u tom smislu, ja sam kazao da je tog dana na podruju Raka voe
na borbena operacija, da je u toj operaciji bilo poginulih i sa jedne i
sa druge strane. Poeo je da pada mrak. Policija se povukla. Ja sam
kazao, da je, to je iz razgovora, iz moje konverzacije sa Markoviem,
on i ja smo to razmatrali, da je policija ostala u Raku po svaku cenu,

Fond za humanitarno pravo

294

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

pr
av
o

po cenu jaanja svojih snaga, danas Raak sigurno ne bi bio predmet


rasprave ni na ovom Sudu ili bilo gde. Znai, tano bismo znali da li
se radi o zloinu ili se radi o manipulaciji i jednoj gruboj propagand
noj greki. Znai, ukazao sam na greku, znai greku koja se desila
i u tom smislu, greku policije, znai odluku da se policija povue.
Policija je morala da ostane i da obezbedi lice mesta po svaku cenu i
da se saeka naredni dan, jutro, da se onda izvri onako kako je zako
nom propisano, dakle uviaj i onda bismo tano svi mi znali o emu
se radi i ta je prava istina. Evo, toliko, ako ste me razumeli.

rn
o

SUDIJA KVON: To je vae lino miljenje, ali kakav je bio odgovor


gospodina Markovia u to vreme?

an
ita

SVEDOK STIJOVI: Komentarisao je to, otprilike predstavio kao


jednu drugu, drugu odluku koja je izazvala brojne posledice po
nau zemlju.

hu

SUDIJA KVON: On je rekao da nije dobijao nikakve direktne infor


macije o Raku i da nije mnogo znao o rtvama ili broju rtava i bro
ju civila meu njima. Gospodin Markovi je rekao ovom Sudu da on
nije dobio nikakav direktan izvetaj o Raku. Da li je to tako?

Fo
nd

za

SVEDOK STIJOVI: Sigurno je dobijao odreenu vrstu informaci


je, obavetenja ta se tamo desilo. On se nalazio na tako visokom
mestu da je prosto nemogue u proceduri informisanja u ovoj
agenciji da on ne bude upoznat sa tokom operacije i svim onim
ta se deavalo u Raku i to apsolutno ne odgovara istini. Ja ne
znam ta je od detalja znao o tome, ali to je to.
SUDIJA KVON: Hvala, gospodine Stijoviu.

SUDIJA ROBINSON: Gospodine Stijoviu, kad ste odgovarali


sudiji Kvonu (Kwon), rekli ste da su vam poznate manipulacije te
vrste. Da li biste mogli neto opirnije da nam kaete o tome? Da
li vi hoete da kaete da postoji praksa manipulacije o pitanjima
te vrste u tom podruju?

Fond za humanitarno pravo

295

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

hu

an
ita

rn
o

pr
av
o

SVEDOK STIJOVI: Ovako, ja se dugo bavim tim problemom i


tim poslovima koji su vezani za problem Kosova i odnose sa srp
skim i albanskim narodom dole. Jedna od karakteristika, moglo bi
se tako rei, albanske etnike zajednice je naklonost ka izraavanju
ovakve vrste pozorita. Albanska zajednica je jedna vrlo zatvorena
zajednica, jeziki i kulturno sa vrlo arhainim nainom ponaanja
i manipulativnim tehnikama koje su sada vrlo visoko razvijene.
Sticajem okolnosti, zahvaljujui poslu kojim se bavim, ja relativ
no znam neke stvari o takvoj zajednici i znam da mogu napraviti
ogromne probleme. Mi smo imali, ja u vam pomenuti nekoliko
sluajeva koji su vrlo jasni i koji na taj nain reflektuju situaciju, mi
smo 1989. godine imali jednu vrstu masovnog zatvaranja rudara
u rudniku Stari trg (Stariterg) u Trepi (Trepce). Imali smo jednu
masovnu sliku predstavljanja slepila i povreda oiju. Onda smo
1991. godine imali jedno monoetniko trovanje, otprilike u tom
smislu je i putena jedna vrlo jasna pria da je bacajui prah putem
spreja, zamislite, molim vas, da su samo Albanci doiveli trovanje i
onda je to bila jedna itava pozorina predstava predstavljena iro
koj publici. Zatim, Albanci su to, po verskoj ispovesti muslimani,
mi imamo nekoliko situacija u kojima se njihovo ponaanje potpu
no razlikuje od ponaanja i obaveza koju imaju muslimani. To je,
pre svega, vezano za poloaj sahrane, za poloaj umrlog.

za

SUDIJA MEJ: Nama je vreme ogranieno, gospodine Stijoviu. Jo


jedan primer.

Fo
nd

SVEDOK STIJOVI: Jo jedan primer i zakljuiu time. Imali smo


masovnu sahranu muslimana u kovezima sa sveama, to je pro
tivno muslimanskim obiajima i svemu ostalom, ali to je bila slika
za iru javnost i ono ta je bitno, jedna pria je za unutranju jav
nost, za albansku javnost, a druga je pria za spoljanju javnost.
Znai, jedna se slika stvara kroz priu u svojoj zajednici, koristei
se tom iskljuivou i ekskluzivnou jezika, portretie se jedna
nadrealna slika, dok se u iroj zajednici, za one spolja stvara sasvim
druga slika, koja se izokree i prilagoava trenutnim vienjima,

Fond za humanitarno pravo

296

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Zoran Stijovi

potrebama i interesima te zajednice. Ne znam da li sam uspeo da


vam objasnim?

pr
av
o

SUDIJA ROBINSON: Da. Hvala vam, to nam je pomoglo.


SUDIJA MEJ: Gospodine Najs, da li ste vi zavrili sa svojim dodat
nim pitanjima?
TUILAC NAJS: Jesam.

rn
o

SUDIJA MEJ: Mislim da smo iscrpeli ove teme. ta elite da pitate,


gospodine Miloeviu?

an
ita

OPTUENI MILOEVI: Gospodine Mej, ja koristim pravo da


pitam samo u vezi sa novim pitanjem koje je gospodin Kvon
postavio, da bih razjasnio da ne bi bilo zabune, jer ja svedoka
razumem.

SUDIJA MEJ: Moete da postavite pitanje, ali samo jedno ili dva.

Fo
nd

za

hu

OPTUENI MILOEVI PITANJE: To inim, jer ja svedoka raz


umem dobro, ali se bojim da ga moda ne razume ira javnost
dovoljno dobro, pa da moe da doe do neke konfuzije u stvar
nom znaenju onoga ta je on ovde rekao, a to je istina. Naime,
gospodine Stijoviu, kad govorite o manipulacijama u vezi s Ra
kom, vi mislite na manipulacije koje je pravio UK (OVK, Ushtria
Clirimtare e Kosoves) i Vilijam Voker (William Walker)? Da li mislite
na te manipulacije ili da pojasnim pitanje, rekli ste da je policija
napravila greku zato to posle bitke, koja nije sporna, nije ostao
policijski odred da uva mesto, jer onda ne bi bilo prostora da se
manipulie, da se donose nikakvi leevi, da se predstavlja ono ta
je kasnije upotrebljeno kao propaganda po stilu Markala ili medij
ske kampanje protiv Jugoslavije?
SUDIJA MEJ: Ne, nemojte. Dajte svedoku da odgovori, gospodi
ne Miloeviu, nemojte da mu postavljate tako dugaka pitanja.

Fond za humanitarno pravo

297

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

Gospodine, od vas se trai da razjasnite ta podrazumeva pod tom


manipulacijom?

pr
av
o

SUDIJA KVON: Pre svega, moete li da nam kaete da li se vi lino


drite tog stava da je bilo neke manipulacije?

an
ita

rn
o

SVEDOK STIJOVI: Biu vrlo odreen. Znai ja sam pomenuo


taj sluaj u Raku kao jedan dogaaj koji se koristi za razliite
interpretacije. Ja ne mogu i neu da kaem ta je to manipulacija
srpske strane... Da kaem da je to manipulacija sa albanske strane
ili sa strane nekog drugog. Hou da kaem da je policija ostala na
mestu dogaaja posle borbe po cenu daljih rtava i jaanja snaga,
mi vie o Raku ne bismo razgovarali. Bilo bi definitivno sutradan
ujutro uz prisustvo verifikatora i odgovarajuih kriminalistikih
slubi, posle izvrenog uviaja jasno o emu se radi, da li se radi
o manipulaciji od strane pripadnika UK Kosova, kako se s jedne
strane tvrdi, ili se radi o zloinu koji je izvela druga strana. Znai,
sutina je da toga ne bi bilo da nije bilo greke policije, a iz ovoga
proizilazi, po meni, sutina problema.

hu

SUDIJA MEJ: Hvala vam, gospodine Stijoviu. Hvala vam to ste


doli pred Meunarodni sud. Sada moete da idete.

Fo
nd

za

TUILAC NAJS: Dok se sudnica priprema za odlazak ovog svedo


ka, dozvolite mi da kaem da je situacija sada takva da mi moda
neemo moi danas da uspostavimo kontakt sa K-41. Gospodin
Rajnefeld moe da ispituje Dona drilia, da nastavi sa glavnim
ispitivanjem ukoliko je to prihvatljivo Pretresnom veu i onda
moemo da ga iskoristimo jer je ovde u zgradi i moe da svedoe
kad god bude potrebno, ali se to svedoenje nee danas zavriti.
SUDIJA MEJ: Izgleda da je gospodin Rajnefeld autor mnogih
takvih izraza ovde, kao, na primer, umotavanje.
TUILAC NAJS: Da, na renik se sve vie proiruje takvim izrazi
ma, jedan od tih je umotavanje, drugi je bisovanje, i zaista,

Fond za humanitarno pravo

298

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Don drili (John Zdrilic)

an
ita

rn
o

pr
av
o

semi-bisovanje je trei takav izraz, ali nema veze. Pre nego to


se okrenemo tom svedoku, dozvolite da se na trenutak vratim na
Oliveru Antoni-Simi. Nisam siguran da li e ona da bude na ras
polaganju sledee nedelje. U svetlu iskaza koje smo upravo uli,
moda nije nuno da se ona pozove ovamo, budui da otvaramo
izjave koje je izneo optueni i doveo u kontekst. Postaje sasvim
jasno osporavanje svedoenja na temelju injenice da svedokinja
kae da nije videla originalnu kopiju dokumenta. Ja u jo o tome
da razmiljam, ali mislim da u u najmanju ruku da ponudim ovog
svedoka u pravnoj terminologiji da objasni, ukoliko to bude od zna
aja za optuenog. To moda nije koncept koji e on odmah da
shvati, tako da bih zamolio Pretresno vee da mu to sutra objasni
kada ja budem odluio u kojoj meri je ona na raspolaganju i koja
je moja pozicija. Ja sa svoje strane moram da kaem da nisam sigu
ran da je ona ba toliko potrebna. asni Sude, to je sve ta imam
da kaem pre nego to nastavimo sa sledeim svedoenjem.
OPTUENI MILOEVI: Molim vas...

za

hu

SUDIJA MEJ: elim da kaem da bi moja reakcija bila da to moda


nee nuno da bude potrebno. Dakle, nije potrebno da se svedok
dovodi imajui u vidu i probleme vezane sa putovanjem, a da se
ispituje samo u vezi sa nekim perifernim pitanjem. Mislim da nam
to nee mnogo pomoi.
TUILAC NAJS:...

Fo
nd

SUDIJA MEJ: Pretpostavljam da smo na otvorenoj sednici, moda


bi bilo praktino da dok jo ekamo da se uklone zavese, da
kaemo neto o svedoenju gospodina Kertisa (Kevin Curtis). Ja
mogu ukratko da kaem da smo mi ponovo razmotrili pitanje da
se gospodin Kertis pozove. Na dalji zahtev Tuilatva i uz obra
zloenja koja je naveo savetnik, a to je da se njegovo svedoenje
odnosi na istrage i dodao bih, nakon itanja izjave o ekshumacija
ma, Pretresno vee smatra da je ulo dovoljno svedoenja po tim
pitanjima i da je nepotrebno da se slua jo vie o tome. Drugo

Fond za humanitarno pravo

299

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

pr
av
o

pitanje koje se postavljalo je ono vezano za hapenje optuenog.


Pretresno vee smatra da ni to nije neto o emu bi trebalo dozvo
liti dalja svedoenja. Pravna pitanja vezana za hapenje su ve ras
pravljena i reena i, prema tome, po naem miljenju nema svrhe
da se poziva jo svedoka kako bi se ponovo otvarala ta pitanja. I
ja bih, takoe, dodao da to i nije pitanje koje je strogo relevantno
za optunicu.

rn
o

TUILAC NAJS: Imamo jo i pitanje korespondencije sa sudijom


Arbur (Arbour). Naravno, mi time moemo da se pozabavimo ako
bude potrebno, a to moe da uradi i gospodin drili. Ne znam
da li je Pretresno vee to ve posebno razmotrilo.

an
ita

OPTUENI MILOEVI: Mogu li da stavim primedbu? Imam pri


govor.

SUDIJA MEJ: Prvo gospodin Najs, posle gospodin Miloevi. Vi ste


neto govorili o korespondenciji, gospodine Najs. Pa ukoliko elite
dalje o tome da raspravljate, moete da razmislite o tome na koji
nain ete to da nam uputite.

za

hu

TUILAC NAJS: Da, u redu. Mi to moemo takoe pred vas da


iznesemo i putem svedoka Dona drilia i dokumentacije koju
imamo. Hvala vam na toj odluci.
SUDIJA MEJ: Da, gospodine Miloeviu.

Fo
nd

OPTUENI MILOEVI: Gospodin Najs je iskrivio moju tvrdnju


povodom citiranja izjave svedoka Olivere Antoni-Simi. Ja jesam
proitao i reenicu koja se tie njene izjave o potpisu, gde stavlja
primedbu da nije originalni dokument. Meutim, poenta nije
u potpisu, poenta je u sledeoj reenici koja: Sadraj izjave mi
je poznat, meutim ja zaista nisam u stanju da potvrdim da je
sadraj izjave koja je meni pokazana ono ta sam ja otkucala toga
dana. Prema tome, nije uopte bitno ovo da li joj je pokazan ori
ginal ili ne, da bi mogla da utvrdi svoj potpis, nego kae da ne

Fond za humanitarno pravo

300

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Don drili (John Zdrilic)

moe da potvrdi da su sadraji koji su joj pokazali ono ta je ona


kucala, a to je sutina.

pr
av
o

SUDIJA MEJ: Dobro.


OPTUENI MILOEVI: I drugo, imam primedbu, drili nije bio
najavljen za danas u pregledu ovih svedoka koji je meni konkretno
predat.

TUILAC NAJS: Hvala.

an
ita

rn
o

SUDIJA MEJ: To je istina. Gospodine Miloeviu, dozvolite mi da


vas prekinem. Znam. Mi neemo od vas traiti da njega danas
unakrsno ispitujete. Mi emo danas sasluati samo njegovo glav
no ispitivanje i vi ete imati dovoljno vremena da se pripremite za
unakrsno ispitivanje. Jo samo jedna stvar administrativne prirode,
a to je zahtev da se jedan svedok pozove posle 13. septembra. Mi
emo taj zahtev odobriti, to je zahtev od 2. septembra.

SUDIJA MEJ: Molim da se sada uvede svedok.

hu

OPTUENI MILOEVI: Gospodine Mej, o kom se svedoku radi,


da bih ga i ja zapisao.

za

SUDIJA MEJ: Idemo na privatnu sednicu.

Fo
nd

(privatna sednica)

SUDIJA MEJ: Molim svedoka da proita sveanu izjavu.

SVEDOK DRILI: Sveano izjavljujem da u govoriti istinu, celu


istinu i nita osim istine.
SUDIJA MEJ: Izvolite, sedite.

Fond za humanitarno pravo

301

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

GLAVNO ISPITIVANJE: TUILAC RAJNEFELD

pr
av
o

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Gospodine driliu, da li je vae


puno ime Don Martin drili i da li vi radite kao istraitelj u Tui
latvu ovoga Suda od 28. marta 1999. godine?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Da.

rn
o

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Pre nego to ste poeli da radite


u Tuilatvu, vi ste bili detektiv u policiji Novog Junog Velsa (New
South Wales)?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Da.

an
ita

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: To je u Australiji (Australia)?


SVEDOK DRILI ODGOVOR: Da.

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Da li ste se po vaem dolasku


ovamo uglavnom bavili istragom u vezi sa stvarima o kojima se
sada raspravlja pred ovim Sudom?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Da.

za

hu

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Da li ste u okviru toga vi imali


specifina zaduenja za istrage u junom delu Kosova, to obu
hvata optine Prizren (Prizren), Suva Reka (Suhareke) i Orahovac
(Rahovec)?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Da.

Fo
nd

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Da li ste takoe uestvovali u


programu ekshumacija koje je sproveo ovaj Sud u leto 1999. i
2000. godine?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Da.
TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Vrlo kratko da stavimo va iskaz
u kontekst dokaza. Dajte nam kratko objasnite ta se to dogodilo
u Suvoj Reci, a to se tie iskaza koje ja elim da dobijem od vas?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Ja sam dobio zadatak da istraim
jedno masovno ubistvo za koje se tvrdi da se dogodilo u jednom

Fond za humanitarno pravo

302

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Don drili (John Zdrilic)

kafiu. U vezi sa time sproveden je izvestan broj ekshumacija i to


se sve tie moga iskaza ovde danas.

pr
av
o

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Dobro. Da li ste vi kao rezultat


vae istrage, osim to ste otili na lice mesta, u Suvoj Reci sprovodi
li i istragu na mestu zvanom Koria (Korishe) i Ljubite (Lupishte)?
Nisam siguran da sam to dobro rekao.
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Radi se o masovnoj grobnici
izmeu sela Koria i Ljubita.

an
ita

rn
o

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Molim sudskog posluitelja da


stavi na grafoskop stranicu 11 kosovskog atlasa. asni Sude, skre
em vau panju na stranu 11, na mesto gde se seku linije O i 21 i
22. To bi bilo 21 i po. Moda to moemo da vidimo na ekranu. Ne
vidim to jo na ekranu. Dobro, hvala. Tu vidimo Suvu Reku. Moe
te li da nam pokaete ta dva sela koja ste maloas spomenuli?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Mislite na Ljubite i Koriu?

hu

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Da.


SVEDOK DRILI ODGOVOR: Ovo je selo Koria, a ovo je selo
Ljubite. A ovo ovde dole je grad Prizren. Prema tome, mesto o
kom sada govorimo se nalazi izmeu ova dva sela.

za

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Znai ovo narandasto mesto


na rubu stranice, da li je to, u stvari, deo Prizrena?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Da.

Fo
nd

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Jeste li vi otili na to mesto i


moete li Sudu da kaete ta je naeno izmeu ta dva sela?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: To je nekad bilo strelite Vojske
Jugoslavije. Kad sam otiao na to mesto 1999. godine, tamo sam
zatekao ostatke masovne grobnice. To je, znai, grobnica koju je
ekshumirao britanski forenziki tim.

Fond za humanitarno pravo

303

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

pr
av
o

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: I leevi koji su ekshumirani su


snimljeni na video traku i fotografisani. Da li su tamo pronaeni
neki predmeti i kosti?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Da. Tamo je bilo kostiju, ljudskih
ostataka, line imovine i britanski forenziki tim koji je radio u ime
Tuilatva je kompletno i celovito progledao tu scenu i sve je evi
dentirao.

an
ita

rn
o

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Da li vam je poznato da li su


neki ostaci koji su pronaeni na tom strelitu identifikovani?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Do danas, ni jedan ostatak nije
identifikovan, ni jedan posmrtni ostatak. Meutim, lanovi poro
dice identifikovali su 11 predmeta koji pripadaju rtvama kafia
u Suvoj Reci i utvrdili da ti predmeti pripadaju najmanje estorici
rtava.

Fo
nd

za

hu

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Idemo sada na 2001. godinu.


Da li znate da je jedna grobnica locirana u blizini Batajnice i da li
znate kakve su istrage obavljene u vezi sa time i eventualne analize
DNK primenjene u vezi sa tim mestom?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Te godine je u Srbiji otkriven niz
masovnih grobnica. Izvestan broj tih grobnica otkriven je na loka
litetu Batajnica. To je predgrae na prilazu Beogradu. Tamo se
nalazio objekat Specijalne antiteroristike jedinice. Centar se zove
13. maj. Prva grobnica je dobila oznaku Batajnica 1, na ostaci
ma naenim u toj grobnici izvrena je analiza DNK i to u jednom
institutu u Madridu (Madrid), panija (Spain).
TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Vi verovatno znate da je jedan
va kolega, gospodin Fulton (William Robert Fulton), ovom Sudu
pruio preliminarni izvetaj panskih istraivaa, je li to tano?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Da. Uzorci kostiju uzetih iz kosti
ju i ljudskih ostataka iskopanih na lokalitetu Batajnica 1, preneti
su u institut u Madridu. Tamo su ti uzorci kostiju uporeeni sa
uzorcima krvi koji su uzeti od preivelih roaka i rezultat te analize
DNK je to da su napravljena dva izvetaja. Prvi izvetaj je prelimi

Fond za humanitarno pravo

304

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Don drili (John Zdrilic)

narni izvetaj koji je moj kolega gospodin Vilijam Fulton predoio


ovome Sudu, a drugi izvetaj je izvetaj koji danas imamo ovde
pred sobom.

an
ita

rn
o

pr
av
o

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Hvala. asni Sude, za potrebe


zapisnika preliminarni izvetaj o kom je govorio ovaj svedok se
nalazi pod tabulatorom 28, fascikla Suva Reka, nosi dokazni broj
166. Mi smo o tome govorili i tokom svedoenja patologa dok
tora Bakara (Eric Baccard). Gospodine, rekli ste da sada postoji
jedan dodatni izvetaj, molim da se taj izvetaj podeli u sudnici.
Dok se taj izvetaj deli, recite da li znate da je to panski izvetaj iz
panskog Ministarstva pravde, da li se seate kada smo, otprilike,
primili taj izvetaj? Na njemu stoji datum 4. jul 2002. godine. Da
li znate kada je to ovde primljeno?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Tuilatvo je to primilo nekih dva
dana kasnije.

TUILAC RAJNEFELD: Kad dobijete kopiju ovog dokumenta pri


vrhu stoji faks i datum, molim da se ovom dokumentu da dokazni
broj.

hu

sekretar: Ovo e da nosi dokazni broj 313.

za

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV: Mogu li da se obratim Sudu u


vezi s tim?

Fo
nd

SUDIJA MEJ: Da.

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV: Prijateljima suda se ini da nije


verovatno da e optueni moi ovog svedoka unakrsno da ispituje
o ovom dokaznom predmetu, zato mislimo da Sud treba da raz
motri ovo pitanje i da moda dozvoli da se taj dokument oznai
za identifikaciju, ali da se ne uvrsti u spis, osim ukoliko se ne razja
sni da li optueni osporava neto u vezi sa samim dokumentom.
Dakle, ako to nije sluaj, mislimo da on moe da se preda Sudu
uz nadzor prijatelja suda.

Fond za humanitarno pravo

305

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

pr
av
o

SUDIJA MEJ: Pa ovo je, jednostavno, izvetaj koji govori sam za


sebe. Ako postoje neka pitanja koja proizlaze iz tog izvetaja, meni
se ini da se dokument moe osporavati ukoliko postoji stvarno
pitanje. I ukoliko je nuno, o tome se mogu dalje izvoditi dokazi.
Kao to znate, mi ovde prihvatamo iskaze iz druge ruke, pogoto
vo kad je re o zvaninim izvetajima, ali to pitanje moemo da
razmotrimo.

(Pretresno vee se savetuje)

rn
o

PRIJATELJ SUDA VLADIMIROV: Meni to nije problem, ja sam


samo hteo da skrenem vau panju na to.

an
ita

SUDIJA MEJ: Hvala. Iz razloga koje sam izneo, ovaj dokument uvr
tavamo u spis.

Fo
nd

za

hu

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Hvala. Gospodine, vi ste uli,


Sud je rekao da ovaj dokument govori sam za sebe. Meutim,
eleo bih sada da nam date neki kontekst i da nam kaete ono
ta vi znate o tome ta su ljudi u Madridu imali na raspolaganju
da pripreme taj izvetaj. Drugim reima, ta su oni primili i recite
nam, dakle, ta se onda dogodilo?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Kao to sam ve rekao, labara
torija u Madridu je na osnovu informacija od Tuilatva dobila od
beogradskog Instituta za sudsku medicinu 59 uzoraka kostiju. To
su uzorci uzeti iz leeva iskopanih na lokalitetu Batajnica 1. Oni
su, takoe, dobili i uzorke krvi koji su na osnovu informacija dobi
jenih od Tuilatva uzeti od roaka ljudi za koje se smatra da su
rtve tog incidenta za koji se tvrdi da se dogodio 1999. godine.
Oni su takoe od nas dobili i neke dijagrame porodinih odnosa
na kojima se mogu videti u kakvim su rodbinskim odnosima ti ljudi
bili sa rtvama, za koje se tvrdi da su izgubile ivot u kafiu. Isto
tako, uzevi u obzir te informacije, oni su sproveli analizu DNK i
uporedili uzorke iz kostiju sa uzorcima krvi koju su dobili.

Fond za humanitarno pravo

306

etvrtak, 5. septembar 2002. \ Svedok Don drili (John Zdrilic)

pr
av
o

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Da li sam vas dobro shvatio: ti


dijagrami porodinih odnosa dolaze od vas? Jeste li vi to nacrtali i
da li se na njima vide rtve i njihovi roaci i pripadnici porodice?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Tako je.
TUILAC RAJNEFELD: Molim da se ovo preda svedoku. asni
Sude, evo gledam sada na sat, ja sigurno neu da uspem svoje
glavno ispitivanje da zavrim za etiri minuta.

rn
o

SUDIJA MEJ: Pa dobro, kad to bude prikladno, onda emo da zavr


imo. Nuno je da zavrimo tano na vreme.

an
ita

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Da. eleo sam samo da kaem


Sudu da mi treba verovatno jo 10 minuta i da to ne mogu da
zavrim u zadatom vremenu. Gospodine, sada vam pokazujem
dokumente koji nose oznake JZ od 1 do 4. To su neki dijagra
mi i ako pogledamo dodatak JZ-1, recite nam prvo da li ste vi
napravili taj dokument?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Da.

za

hu

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Moete li kratko da objasnite


Sudu ta se vidi na tom dokumentu? Pogledajmo prvo JZ-1. ta
znae te kuice?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Ono ta se vidi ovde su rodbinski
odnosi ljudi za koje se tvrdi da su rtve incidenta u kafiu.

Fo
nd

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Moda bismo taj dijagram


mogli da stavimo na grafoskop tako da ljudi koji prate vae svedo
enje mogu da vide o emu se tu radi?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Evo, dakle na dijagramu JZ-1,
ja sam pokuao da pokaem odnose unutar ove porodice. Na vrhu
se nalaze mu i ena, Vesel (Vesel) i Sofija (Sofija), na vrhu dija
grama, evo ovde, broj u zagradama oznaava, naravno, njihovu
starosnu dob u to vreme, 1999. godine. Zatim od Vesela i Sofije,
idui ka dole, vidimo njihovu decu. To su, u ovom sluaju, Hajdin
(Hajdin), Besim (Besim), Fatmire (Fatmire), Bege (Bege) i Dasurije
(Dasurije). To su, znai, deca Vesela i Sofije. A imena koja stoje uz

Fond za humanitarno pravo

307

suenje slobodanu miloeviu \ transkripti

pr
av
o

imena dece su, naravno, njihovi brani drugovi, venani partneri.


Znai kod Mihrije (Mihrije) i Mevlude (Mevlude), ponovo imamo
njihovu starosnu dob u tom trenutku. Kao to stoji u legendi, sva
imena kod kojih stoji krst su osobe za koje se tvrdi da su rtve inci
denta u kafiu u Suvoj Reci 1999. godine. Imena koja su na sivoj
pozadini to su Vesel, Sofija, Fatmire, Besim, Genci (Genci) i Graniti
(Graniti), to su osobe iji su posmrtni ostaci identifikovani i iji su
leevi bili zakopani na lokaciji Batajnica 1 u Srbiji.

an
ita

rn
o

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Znai imena oznaena sivom


pozadinom su imena koja su identifikovana u madridskom izveta
ju, koji smo upravo uvrstili u spis?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Da. Genci i Graniti su identifiko
vani analizom DNK ve u preliminarnom izvetaju koji smo primili
iz Madrida, a ova dodatna etiri imena, uz ta dva imena se spomin
ju u drugom izvetaju.

hu

TUILAC RAJNEFELD PITANJE: Moje zadnje pitanje pre pauze,


budui da moramo da zavrimo na vreme: gospodine, da li vi
razumete proceduru koja je koriena u izvetaju, a koja se koristi
majinskom linijom nasleivanja? Da li je to tano?
SVEDOK DRILI ODGOVOR: Tano. Znai putem analize DNK
mogu se slediti i majinska i oeva linija.

za

TUILAC RAJNEFELD: U redu, potroili smo vreme.

Fo
nd

SUDIJA MEJ: U redu, sada emo da prekinemo sa raspravom. Ovo


neemo da oznaimo kao dokazni predmet, to emo da uradimo
kasnije. Gospodine driliu, moram da vam kaem, naravno, da
o vaem svedoenju ne smete ni sa kim da razgovarate sve dok
se ono ne privede kraju i molim vas da se sutra vratite ovamo da
ga zakljuite.
SVEDOK DRILI: Da, asni Sude.
SUDIJA MEJ: Hvala. U redu, rasprava se nastavlja sutra u 9.00.

Fond za humanitarno pravo

308