i se CI aa Ss loner ais Za popularizaciju Vazduhoplovstva bez geanica as f 4 t Va ey NAVI LSIYPAV ION Ruski vitez neba Su-37 : Novi evropski lovac EF 2000 NA._avion.koji (ne)¢e poleteti _ isloaser eet sd By Vie Cee Ute.) Feljton: Bitka Za’ BritanijuREC GLAVNOG 1 ODGOVORNOG UREDNIKA MODERNIZACIJA FLOTE JAT: se 18 subbyst “TLOVKG ISPRED SVOG VREMENA NEVIDLJIVE AVIONT = STVARNOST ILI ZABLUDA NA = AVION KOJI (NE)CE POLETETE spoansenntstentees te ZWVOJIN ROGOZARSKI ~ PRVA SRPSKA FABRIKA AEROPLANA, 60 GODINA VAZDUHOPLOVSTVA U UNIVERZITETSKOJ NASTAVI DAGLAS BADER = VAZDUHOPLOVNI AS BEZ NOGU Januar 1998. LETECE ZVEZDE - SESTORKA ZA SVET RAZVO} ‘VAZDUHOPLOVNE MEDICINE PARAGLAJDING USPESI NASI. VAZDUHOPLOVNIH MODELARA sana 8 POPULARNA AERODINAMIKA PRIKAZ KNJIGE: AVIONI DOMACE KONSTRUKCIJE POSLE TI SVETSKOG RATA PRIKAZ KNJIGE: VOJNI AVIONT (COVEK - TEHNIKA - ORUZJE) FELJTON: BITKA ZA BRITANIJU AKRONIMI - OZNAKE - = POJMOVI - TERMINOLOGIJA VAZDUHOPLOVNE NOVOSTIay een AEROMAGAZIN, koji pokreée grupa a ear nagine povezani sa vazduhoplovstvom. Redakeiju €asopisa éine ljudi pro- a ec vazduhoploonim ustanovama i ijudi koji ‘su svoj radni vek proveli u vazduhoplovsteu, zatim sportski funkei- ee re a eo een SE ee oe eae CO Rc Pe ee on vazduhoplovsteu privuéemo mlade, Pe vazduhoplovsteo razvijati, njime se Co a ead volimo i popularixemo. Vazduhoplovstvo je tehnologija dvadesetog veka, jer je prvi motorni let ee Be a eee Nn ad Se seer Cee ee ee ret ee Rn a ee jos veci i zapazeniji. Ne postoji drug Yudski proizvod u koji se ugraduje vise BE ee etd ea ae ee Re a meee profesionalna opredeljenja mlade Pore PONS a Coe ead Sa ce es cuskog probnog pilota Ferdinanda a a eee Izmisliti avion - je nista. Napraviti ga - je veé neito, es ca Pe vazduhoplovstvo naie zemlje i sveta, ed Ce eet a buduénosti. Bavicemo se najnovijim Se ee vljivaéemo sve aktuelne vest iz Pe on Dr eR a De er ee a eae ec Se a a ed Cre poimanje i shoatanje vazduhoplovstea, i fjude koji su svojim delima ostavili Cee ne ee Den ee ee vrlo teiko iséupati. U éasopisu Gemo se Be eee {fisike na kojima vazduhoplovsteo po- ne eee eee PTO Ne ee em Bre ac Ee a eee Vazduhoplovne novosti; kao i povremene er ee ee Ree a padobranstvo, Principi acrotehnike, Osorti-prikazi-jubileji-feliton i Akronimi-oznake-pojmovi-terminologija. PTs r Nea visati one koji se profesionalno tek opre- deljuju, da se opredele za tehniku, a pre eee eee ee eee ee Pree a ee Ree a ec Cy ee Letimiéan pogled sadréaja proog broja pokazuje, da nam je zelja da obuhwa- timo sve ono sto se u Sinem smislu moie De a ee Razlog 2a to je veoma jednostavan. Se be ee eae eR susreéu sa problemima oko publikovanja Ce er a a Ss ene ee ee ee ee De a i autore iz profesionalnih ustanova i sportshog vazduhoplovstva da redovno Pe ee ee Glavni problem je stabilno finansiranje Casopisa. Stoga molimo sve nn ee nastojanjima, da oglaiavanjem, pretpla- tom, reklamom i sponzorisanjem pot- Pan en ee ae ae vojnog vazduhoploustea ove zemlje. Na kraju éitaoce i potencijalne Ce ee Potrudiéemo se, da svaki interesantan i ree aT naiem éasopisu. Piste, predlasite eo ee PeCivilno vazduhoplovstvo MODERNIZACIJA FLOTE JAT-a Pi FE Predrag Zivié,dipl ing. prof. dr Branko Puharié, dipl ing ajnovija modernizacija Jugosloven- skog aerotransporta JAT-a) potinje godini sedamdesetog rodendana domaéeg vardusnog stobraéaja i pedeserog rodendana JAT-a, Prvi jubilej je vezan za osnivanje Drustva za vazdutni saobracaj Aeroput® 17, juna 1927. godine. JAT je Eompanija, koja je nastala nia temeljima -Aeroputa" i ji su avioni poleteli 1. aprila iow jama, U poslednjih 50 godina je bilo vise mo- dernizacija JAT-a, ali, sigurino, nijedna do sada nije bila takvog nivaa, kao ova poste dj Neko ée postaviti pitanje ‘godine na prvim posleratnim lini Zaito? Jednostavan odgovor bi bio: ¥Zhog mnago- Brojndhrasloga:” Znatizelnik bi wp? Ovde navodime samo neke rarloga, Gubitak trzista Godina 1990. je bila poslednja godina nim uslovinia poslovanja. Od jugoslovenskih kompanija za vazdusni pprevor. JAT je prevosio 85% putnika u uunutraSajem saobrac 1 evromedi teranskom i 100% 11 dugolinijskom eau Probni sto 20 lane molore JAT-9 4 Te 1990. godine JAT Jugoslaviju sa 61 destinacijom na pet kent: je povezivao nhenata, obavljao je stobraéaj sa 19 ju slovenskih acrodroma i preverao je preko 3,8 miliona putnika i preko 38 hiljada tona robe. JAT je 1990/01. godine predstavnistva u inostranstvu i 828 linia nao 64 fd Sega 256 medunarodnih, a sletao je na 82 aerodroma u svetu na svim konti Ratom na teritorji bivée SERJ JAT je izgubio pravo obasljanja redovnog un tragnjeg i medunarodnog saobraéajas serodroma u bivsim jugoslovenskim repu: blikama, Uvodenje sankcija Rezolucijom 757 Saveta bezbednosti UN od 30, maja 1992. ehonomske sinkeije prema Srbiji i Crnoj Gori, NasiIno je prekinut- medunarodni aj st Jugoslavijom. U periodu od 21 decembra 1991 ada je prekid sazdusnog saobraéaja sa Jugoslavijom uvela Nemacka, pa do 3. juna 1992. godine - kada je to ueinila i Rusia, sve zemlje su prekinule ssaobr medunsarodni vardusni saobragaj sa nagom zemljom, Sankeije su se drastiéno odravile na sve zaposlene uw JAT-u, a posebno na_pilote zhog malog naleta i zbog neophodnosti oe vanja licenci Zatwara se 39 predstavnistava w ino. stranstvu. Inostranim kompanijama se iz nnajmljuju avioni zajedno sa posadama i tehni¢arima, Avioni tipa DC-10 se vraéaju UJAT-100m hangar vlasnicima, dok jedan JAT-ov DC-10 ostae barem radi Jetova u oni da bi posade im: nicki minimalan nalet i da bi sacuvale licence. Sankeje su rapretile unistenjem komplemog Jugoslovenskog aerotranspor- Stanje flote Prizemljeni deo flote JAT-a je polako al sigurno zastarevao, Od tridesetak aviona wt JAT-ovo} fli jedan avion - Boeing 737 =300 je zadlr?an Dablinu, Sest aviona je jen inostranim kompanijansa, veei broj aviona je bio dospeo za tehnitke Jede (Ci D preglede). a neki avioni su konzervisani, Steani proizvedati su eral da se 7a neke tipove aviona izvrse modifikacije JAT nije imao moguénosti da sprovede potpun tretman konzervaeije (porpune zaitite pod krovom) i zastite aviona od meteoroloskih uticaj, Konkurentnost Povratak na svetsko triste vazdusnog ssobragaja nije jednostavan radatak. Za po: vratak izgubljenog «ita na medunarod ‘tine, napora i organizacionih sposobno- sti ali je neophodna 1 onkurisati ino jremena flota koja prevosnicima. Pri tome se insistira na ekonomignosti, udobnosti i bezbednosti koje ne smeju 2 rentskih firma JAT tw sostajati za flotama kon devet mnutno raspolaze sa AEROMAGAZIN / JANUAR 1998,aviona tipa DC-9-32, osam aviona B-7 , devet aviona B-737-800, ti avion ATR-72 i jednim Sirokotrupnim. avionom DC-10-30 Ho ukupno iznosi 30 aviona, Avioni DC-9 i 8-727 se planiraju za ianajmljivanje, ime se flota svodi na 13 aviona. Medutim, avioni planirani za iznaj- vanje se pre toga moraj revitalizovati jvanje dela flote je planirano zbog 2 novih aviona i zbog Ho veéeg ote. Od ovog se ocekuje laksa i cfikasnija logisticka podrska aviona, ekom mignije odtavanje, optimizacija nabavke najneophodnijih rezervnih delova, namen- ‘ko skolovanje posada itd Bezbednost letenja Bezbednost letenja je ono glavno, sto je JAT decenijama krasilo i afiemisalo medu Svetskim i evropskim avio-prevornicima, Da bi se zadrao visok nivo berbednost letenja, neophodna je obnova flote kroz modern: zack Modernizacija je dugo planirana i ‘osmisjena do najsitnijh detalja. Dok je ota bila prizernljena zbog sankcija, nije xe gubilo vreme, Modernizacija obubvata dva pravca’ © produionje Zivoinog wha postojecih aviona roe revitaizaijs © kupovinu novih aviona sredujeg doleta Upravni odbor i Kolegijum direktora JAT-a su uéinili sve, program modernizacije flote JAT-a od sklidu sa Programom Vlade Republike rbije za _obnavljanje i modernizaciju saobraéajnih kapaciteta isa Programom rvoja JAT-a. Sve organizacione celine JAT- si ukfjucene w modernizaciju fate. Revitalizacja Note je inuzcuio velik i specfigan poduhvat za tchnizku delatnost kompanije, ali i za kompletmu kompaniju JAT-a koja u ovaj posao ulaze oko 80 na dolara. Revitaizacija Ce obubvatti 17 aviona, Revitalizacja potinje novembra meseca 1997. godine hada w hangar ulazi prvi avion tipa B-727-200, Planirano je, da flo maja 1998. godine bude zavréeno fest aviona koji ée biti predati za potrebe JAT-a i za ianajmljivanje. U roku od tri godine, od rnovembra 1997, do novembrat 2000, godi ne, bige revtalizovano svib 17 aviona. Tehnicka delatnost, kao nosilae ovog Avion A319 - jedan od handidata xa popnonn JAT-av fle AEROMAGAZIN / JANUAR 1998, velikog i maéajnog posla, ima posebnu codgovornost dau predvidenim rokovima, sa postojecim kadrovima, znanjima, tehno- logijama i opremom uspeino zav¥Si ova} woduhvat. Radovi podrazumevaju porpunu wodifikaciju aviona kao celine i pogonske grupe, kao i redizajniranje enterijers i ccsterijera aviona a u skladu sa pooStrenim ‘evropskim i svetskim standardima, zahtevi mma proievodaéa i vazduhoplovnih propisa, ‘Ova revitalizacja ima vikestruk zmaca} za JAT, 2a varduhoploviu industri i xa kompleinu privredu Jugoslavije Direktor Tehnigkih poslova JAT-, gospodin Srdan Banker, pored ostalog, fiaoce .New Review” injavio je 2 Giluka 0 revitalizaciji late je vwoma snatajna 2a JAT w celni. One odredenin projekiovanin ulaganjima dabti potpune ‘savremenjenu flo novog izgleda + novih tehnolaikih sistema, Odluka je od ogromne wadwosti ¢ 2a tenth delatnost, baja de na fosnowm senjeg enanja i rada, a sa malim laganjima w thnelgiju i kapacitete, bit nasilae jporla koji se snadayno proecavm vveinost fAT- fe fle” Svan Baner-diveltor Tebnidih polos JAT-0 Kupovina novih aviona nije i ne moze biti briga samo kompanije JAT, veé zajed: nigka briga sire drustvene zajednice i priv: rede zemlje na gelu sa Viadom Republike Srbije i Saveznom vlad cu 21. vek udi sa novim avionima ‘usvojoj loti. Odluka o tipu aviona, kojim ée se obmavljati lota JAT-a, zavisi od mnogih faktora, kako od perspektivnih. planova ranvoja JAT-a i vardusnog. saobraéaja zemlje, fako i od materijalnih, komerci jalnih, druitvenih, poltidkib i medunarod- nih plik. U igri su porate svetske kompanije, pomati proicvodati aviona, Levesnu pred ‘host ipak imaju BOEING i AIRBUS, AIRBUS INDUSTRYA ~ predstavlja rapadno-evropski konzorcjum 7a_proiz vodnju. aviona, osnovan 1970. godine za avo} i proisvodaju Sirokotrupnog put Avion Boing 737-300 og aviona ASOD. U konzorcijunnu su firme is Francuske, Nemacke, Spanie, | Velike Britanije, kao Sia su: Aerospatiale Messerschmitt-Balkow-Bldhm, British reralt Corporation, a kasnije 3 se prikljuile iv firme CASA i Aeritaia Asocjativn élanoxi su Fokker | Belairbus Do sida su proizvelisledece avione ABOOBI (prvi let 1972), AS00B4-400 (1978.), 4310-200 (1982), (1985.),A310-500 (1985. (1987), A340-300 (19 hastao na osnove verzije AS! odriao promocijuavion Igoslavi BOEING ~ americka firma, jedna od nnajpoanatijih i svetski najacih firm za aviow ndustriju, raketnu, helikoptersku i. ko= nigku industria, vodi korene od. firme Boeing Airplane Co., koja je asnovana 1916. ‘godine a ima svoje firme iu Kanadi 1). Avion ASLO je AIRBUS je A319 “u ima sektore za vojne avione, civilne avione, helikopt kei kosmihe letlce. Ova firma 4 po vojnim avionima B17, B29, B52 GIH i drugim, po. civilnim avionima Boeing 707-120, 707-820, 200, 737-300, 797-400, 735-500 i drugim i po vojnim belikopterima CH-4GE, CH-A7D 1 drugim. Pripajanjem firme ‘Douglas, Boeing je postao jot mocnija firma. JAT je korisio, Douglas-ove avione DC-3, DCB, DC-9 i DC-IO. Interesantan avion popunu flte JAT:a je i Douglas-ov MD-95 {TAT jeod 1970. godine poteo da korist avione ove firme ito Boeing 707-320, 200 5787-00, svojo) loti JAT ulisi'w 21. vek javnost treba da bude obaveitena do kraja, 1907 godine Zacrietkom kompletne modernizacije JAT Ge pod svojim poslovnim sloganom: BEZBEDNOST, TRADICIJA, KVALITET SAVREMENOST i PROFITABILNOST dob {i realne mogucnost da realizaje sso} plan potpunog povratka na svesko. vardsne Siobra¢ajno wiste ida w 21. vek ude Potpuno spreman da zauzme mesto med {JAT 1 lina usps madernisacije, Have nebo vie od lena * 5OD AEROPUTA DO JAT-a Pie prof. dr Branko Puhare, dil ing. PVE Predrag Zivie,dpl ing adanje, razvo} i jacanje jugosloven: hog vazduinog saobraéaja, koji je 1997. godine, proslavio dva jubileja 70 godina od osnivanja Drustva za vaadusni ca} ,Aeroput” 150 godina od poleta- nja aviona na prvim posleratnim linijam: kompanije pod imenom ,,Jugostovenski acrotransport™ AT), ne zapotinjemo wobi- ajenim klasiénim pitanjima kada i gde su ‘osnovani i ko ih je osnovao. Ovu bijamo nekim podacima koje su imale ove ddve kompanije, koje u sustini predstavljajx jednu korpaniju pod dva razitta imena, dugoj istoriji jugoslovenskog. vazdusnog saobraaja: JAT smatramo .de facto nasle u miokre tu, Lzvanredna upravhjivost, posebno prea za saanja manevrima 4 oblastima Teta ispod, i posebno ianad, kritgnih napadaih uuglova, omoguéuje da se sa lako¢om iavode manevri , 70n0", ¢kobra", ,suyper-kobra™ i dr Na Gakay naéin poveéana agilnost sprezi sa niganskim sistemom i sredstv naoruzanja obezbeduju avionu ajou ulogu primeni i prom Snje, usvojene taktike borbe # vazdubu, Uprkos privrednim tetkogama sa kkojinsa se Rusija suocava, firma Suhoj tint velike napore u cilju postizanja.boljeg valiteta svoje ponude i ekonomignosti proizvodnii. Ipak, najtedi zadatak za firma je svakako prodaja proiavoda na svetskom ‘uvisur aviona. Navalost, porudzbinu ne dobija uvek firma koja po kvaliten najpribvathivii proizvod. U najvee broju shiéajeva odluka o nabavci borbenog aviona je politike pritode, a vrlo éesto st te poslove ukljudeni i neki nedorvoljeni postupci, Ipak, ruska avio-industrija. je Uuspela da naprasi uspesan prodor na wise Azije prodajom aviona ,Suhoj" i MiG Kini, Indiji, Indonesiji, Vijetnamu i Malezji. Predstavnici firme Subo} ogekuj, dau narednihy petnaest godina realizuju prodaju aviona $u-30 i Su-37 u vrednosti od 17 miljardi dolara, Po svojim letackim i borbenim mogu- Enostima, a, takode 1 po povoljnjo) cent borbeni avioni .Suhoj* (posebno se to od- nosina Su-87) é© dominirati i u nekoliko na rednih godina, jer operativna upotreba za padni konkurenata avionima Su-27 4 Su =Mlameri¢ki F-22 i evropsk Rafal i EF 2000, Ce poteti tek u prvim godinama narednog, stoleéa. Ali, i tada ée rapadni konkurents mati velo tefak posao, da u praksi dokagu svoju superiomost (ako je vopste i bude) rad najnosijim verzijama aviona. Suboj No, dok to vreme jobratuna® na 07isty najsavremeniih borbenih aviona ne dods, za svetsku jaynost ne preostaje niSta drugo, veé da se-divi i wiiva uw demonstracionim letovima izvanrednog Su-37, ° AEROMAGAZIN / JANUAR 1998.Vam Zele puno zdravlja, srece i uspeha u novoj 1998. godiniVojno vazduhoplovstvo NEVIDLJIVI AVIONI stvarnost ili zabluda? Pas mr Mato Siladie, dil. ing prof. dr Branko Puhari dip ing. “Yup rath tht ra sistema prot dane 8 olieom napada utice na popacn novo aru elbran Uposledniih nekoliko godina je veoma akiuelna (zy. ystelt™ (Ree stell (tea hj usta so se prikrada) teh tx. nevidljivi avioni.. Sam term stvati, mote definisati kao skup tehnologia fngleska 70 nataoa nesta prikrivena Gi je cil) bitno smanjenje verovatnoce cotkrivanja letelica od strane protivnikih snzora, odnosno skup cehnologija kojima se_matajno smanjuje radarskiy termidki viruelni i akusticki odraz Medutim, Ginfracrveni) (signatura) letelice w vazduhu. ft” nije sam titaoa fils ti tein fin i ssemske primena nis vaié- ui le 1 elu smanjenja vil lice w vasdubu Bex obzira na veliki publicitet koji se pridaje ,stelt” tehnologiji kao novo} tehno- logii, ona ne predstavija novost, jer je a vajnoj tehnici prisuina jos iz vremena TL svetskog rata, Primarna Komponenta ,stelt* tchnologija je smanjenje radarskog odraza letelica, jer se vetina postojecih odbrambe- apadnih sistema oslanja na radar kao slavni vor informacija o ciju. Ova tehno- logija pruza magajne takticke prednost se im varduhoplovima na kojima je primenjena, jer lolli koja wij othr pode biti ni napadnuta ni omelena. Otkrivanje rstelt” letelice se leSava na bitno smanjenim Galjinama, Sto spretava pravovremeno va treno dljstvo odgovarajudih sistema protiv varduine odbrane. S druge strane ,stelt* le {elice koriste pasivne elektronske izvidacke i 24 hapadne senzore bazirane na termovizj infracrvenim (IC) senzorima i na laserima (oa primer avion ,F-1I7A°) za otkrivanje 1 za precizno lociranje protivnigkih vazdusnih, ili zemaljskih osmatrackih senzora znatno pre nego sto i same budu otkrivene Radarski odraz letelice ada radarshitalasozrati cil (leteicw ‘on u njemu indukuje elektriéne i magnetske ‘Ove indukovane struje enerisu sopstveno elektromagnetno poli koje u sustini predstavlja_reflektovan elektromagnetno polje cilja. Reflektovano polje mote da se prostire u svim moguéim [praveinna isa raziitim amplitudama i fara ma, Ova pojava se naziva rasipanje radar skih talasa, a ,stelt* tehnologija, usta predstavlja umetnost™ kontrolisanja ovog Tasipanja, kako bi se minimizirala koligina cenergije vragena uw smeru radara. Deo emitovanih clektromagnetnih. talasa_ se reflektuje od cilia u steru prijemne antene igde se v18i prikupljanje signala i njihovo prenosenje u prijemnik, oj ily pretvara a rdgovarajuci oblik za prikazivanje. Krajnja mponenta radara je prikazivae, Gia je funkeija, da informaciju © cilju. preda (prikaze) operateru racara prikazivat je katodna cev. Ona prikazuje poloraj cilja u nekom od raspoloyivih AEROMAGAZIN / JANUAR 1998.Radar - glacmi senzor 2a othrivanje ciljeva w vaduhu koordlinatnih sistema Radarska relleksna povrdina (RRP), ili jednostaynije regen radarski odraz, je me ra za veliginu cil, koja se prikazuje m: darskom ekranu operatera. Smuanjenje da Ijine otkrivanja sa stuanjenjem RRP se odre duje kao etvrti koren odnosa izmedu sina nnjenog i prvobimog odraza. Na primer, po- ‘mato je, da je avion ,B-1A* imao RRP oko 10 kvadratnih metara, B-1B* oko jedan kvadrarni metar sma Dale, daljine otkrivanja izosi 0,56; Sto zn: B-IB* za 44% Ly je daljina otkrivanja avion rmanja od daljine otkrivanja aviona , Kako smanjiti radarsku, refleksnu povrsinu cilja? Generalno posmatraju, radarska re fleksna povrsina cija se moze smanjiti ma dva_nagina: konstrukeionim = putem i primenom protivracarskih: mera - pasivaih i aktivnih, Konstrukcione mere podvazu- mevaju acrodinamitko oblikovanje i prime anu odgovaraju apsorbuju ili rasipaju rad: uzrokuju medusobno ponistavanje upadnih i reflektujudih talasa, Pasive mere obuhva- taj fzicka samozraveéa sredstva Koja se inbacuju ir letelice i pomocu kojih ona ma- h materijala i premaza, koji ske talase ili skira svoje prisustvo w vazdubu, tj. odrazi od tih sredstava maskiraju odraz od letelice Aktivne mere obubvataju aktivno elektron sko j optoelektronsko ometanje i obmanji vanje, kojima se smanjuje moguénost protivnik otkrije ciljeve pome ekih senzora radi njihovog unistenja Promena elektriénih osobina atmostere Postoje dva nagina za promenu elektri nih osobina stedine, kroz koju se emituju clektromagnetni talasi. Najéesce primenjiv ani metod je - izbacivanje mali: metalnih traka ili staniolskih listia, koji menjaju ele atmosfere; i ktromagnetnu provodnost retko koriSéeni - metod upotrebe aerosola koji sade metalne éestice. Metalne trake rade na prineipu stvaranja novi ili zama AEROMAGAZIN / JANUAR 1998 sliivanja postojedib cijeva ina taj natin kod operatera konfuziju i zakainjenje u reakeiji, ako radar moze loci rat ij, prisustvo traka unosi gretke i moze cil U Drugot svetskom ratu su korisCene trake od aluminijumske folije, dutine priblizno jednake polovini talasne duzine signala protivnigkog radara. Trake su bile tanke i Tagane, kako bi sto duze mogle da lebde u stvaraju 1 potptnosti da narusi retim praéer atmosferi; a izhacivale su se iz pomoéu specijalne maine, koja je sekla tra: ke raltite duzine radi uspesnog suprot- stavljanja i radarima nepoznate frekvencije Danas se takvi pasivni ometadi prave od staklenih ili od plastifnih vlakana, Gia je metalnim filmom. Sto je gustina osnovnog materijala manja, bolle su karakterstike lebdenja u vazdubu. povrsina prescugen Aerodinamigko oblikovanje Glavni cilj aerodinamitkog oblikovanja je orijentisanje povrSina i iviealetelce tako, tla skreéu i rellektuju, odnosno da rasipaju clektromagnetne talase smerovi smera radarske antene, Naravno, ovo se ne mode postidi za sve lice, jer ée uvek neka povrsina bi nna pravac prostiranja talasa i stvoriti maksi rmalan odraz. Na primer, prednja poluslera aaviona je veoma bitna, pa se veliki RRP Spotjasnjitreti smanjuje steliost tetlice STELT TEHNOLOGWA en! Optimalni oblik stele letlice mora ,prebaciti* na bogne povrsine, a edna to moze postidi je ‘od mera kojom se povecanje strele napadne ivice krila, Bimo je napomenuti, da se oblik leteice mor ivabrati take, da bude optimalan za izursenje postavhjenih zadataka, a da posta vjeni zadaci povratno odreduju kompromis moguénosti- smanjenja RRP. i Karakteristka, Ovakav_-medu sobni uticaj oblika i stelta” neminovno zahteva slozen iterativni postupak w kom- promisnom pronalavenju odgovarajuceg fodnosa RRP i acrodinamitkih karakterist ka, koje se konagno potvrdluju eksp talnim_putem, Ukoliko konagan oblik ne zadovoljava zabtevani RRP, njegovo poboli- ‘odgova- izmedu struktury Sanje je moguce iavriti primenos rajucih apsorbera Na primer, kod podzvuenih aviona je idlarna iviea Krila obiéno normalna fa tuzduymu osu aviona, a napadna iviea ima mmalu pozitivna strelu. Oéigledno je, 4 prednje polusfere najveti doprinos refleksij rridarskib talasa dati napadna ivica, pogo- tovo iz boénih uglova, kida ée ona biti nor rmalna na dolaze¢i radarskitalas. Ukoliko se posmatranje vrSi iz malih uglova donje larski tl ppolusfere, primat w refleksiji st preuzima izlazna iviea sve do maksimal nog odraza, koji ée se ostvavti pri njenom normalnom polozaju w odnosu na dolazedi elektromagnetni talas. Refleksija napadne ivice se moze bitno skrenuti poveéanjem uugla strele, Sto je imperativ za velike brizine leta, a s obrirom da je i izlazna ivica strela sta, smanjuje se i njen doprinos refleksiji u prednju polusferu. Dalje skretanje (rasipa: nije) radarskih talasa se moze postiéi zakri: vijenjem napadne ivice. Medutim, krivina napadne ivice poveéava b tuglove, iz kojih. se moze dobiti zatajan rrddarski odvaz. Slededi korak je delta iit uglasto krilo, koje npr. ima avion .MiG-21% Pri bognim aspektnimn uglovima iz prednie a veliku, ali uskie ovakva. kon: povrsinskog, ne aspekt polusfere dela krilo st relleksnu lepezu. Osim tog: cepcija omogueuje stvaranje purujucey talasa du? napadne ivice, koji daje svoj doprinos poveéanju radarskog codraza, Njegova pojava je delomigno uslov 25STELT TEHNOLOGIJA SR-71 Crna Poca Ijena i oftrim diskontinuitetom na krajevi ma krila, pa se njegow efekat moze ublayii rajeva krila Dlagim zaobljavanjem Kao posledica uvodenja strele krila ra- darski odrari su skrenuti u boéne aspektne tuglove. Medutim, upravo se iz tih uglova stvaraju intenzivni radarski odraziod trupa, od motorskih gondols, od podvesnog nao- rudanja i od rerervoara za gorivo. Odrazi su intensivni abog pojave dvestrukih.krivina hog. ovih Gnjenica je neophodno izvriti i \govarajuce oblikoanje trupa ~ protire ‘njem u zoni krila kroz stapanje krila i trupa. Odlraz od ivica leelice $1 bocnim prosire Klasignog likovanje nijem je znatno manjt od odraz Navedeno ¢ cilindrignog.trupa. trupa je prvenstveno proizailo iz aspektnog. ugla prednje polusfere, ali, ako se posmatra iz bocnih aspekenih nda trup sa bocnim prosirenjem ims veci Bocno prosiren trupa si ravnom di FIT") ak moze doprinett kom (avion| stvaranju dopunskog urgona i poboljfanju nerontinamickih karakteristika letelice Podvesno naoruzanje je jot jedna ikob 3 oblast, kojojsteltm sta Jim zahevima. Naime, spol koje vrste (naorzanje ili podvesntrezers letelice Resenje je jh tere proscora koji je potreban za stapanje motora i izduynih sistema sa konfiguracijom letel ce, bog kompletnog unutrainjeg s iriskuju vec umutrasnju vapreminu 0 lasignih letelica ist dimenzija Radarsko-apsorpcioni material Generaino posmatrajui, radarsko- -apsorpeioni materijali (RAM) ne refletyj radarsku energiju, vee je upijaju uw obliku dclomignog poveéanja ioplote. Da bi imali praktiénu primenu, RAM treba da budu tank, lagani, mebanicki | toplotno izedr2ivi Tako tgradivi, jeftini ida mogu da prekriju 26 stl eda oon Sirok opseg frekvencija. Odgovarajucom rmbinaeijom RAM i vezivno radarski formiraju uv apsorberi. Prve luspeine rezultate u proizvodnji radarsko- apsorpcionih materijala su postighi Nemei za vreme IL svetskog rata. Naime, nemacka ‘mornarica je upotrebila dve viste RAM na bavi gume za presvlatenje Snorkela pod: kako bi se smanjio njihoy RRP. a time i detekciona sposobnost tadanjih s vernigkih radara, Bez obvira na skromne rezultate prvi primena na podmornicama, nemacka RAM-tehnologija je primenjena i Prvi ozbiljniji posleratni rad na RAM za letelice je lansiran 1959. godine na ameri- kom projektu_strategijskog izvidaéa. pod ‘omnakomn A-12 (na prethodniku aviona ,SR- 71 Crna Pia). Na av linamicke vu _je blikovanje Uuspesno aero nije wupa i krila sa dve motorske g Lugradnja plosnatog trupa, koji su zajedno omogucili brzinu letelice preko tri Maha, BIB tl Osi uugaoni imali_ulogu rasipanja clektomagnetnih talasa, i radar rellektori, koji st sko-apsorpciona bo} je prewarala cenergij slobodnih elektrona u toplot Jedan od veoma efikasnih upijaca ke energije je uglienik. Smatra se, da Ge upravo ugljeniéni komporiti, koji su uijedio i konstrukcioni material, w_per spektivi dati najveci doprinos u smanjenju radarskog odraza novih. letelica. Sliéne ‘osobine imaju i razne vrste plastike Velika prednost radarskih apsorbera se smanjenja RRP vee yleda ggotovih letelica, Medutim, njihovom primenom se poveéava cena i masa. usloznjava se odrZavanje, te smanjuju radijus dejstva i mast Korisnog tereta; ali, ako se sopstenom avon uspe smanjti RRP wa primer 22 10 dB, tala és protionitk lansvanje vabete ka njemu kasnii 2a oko sedam sekundi w odnese na RRP nig praksi to 2a pil i time se kompenzuju svi nabrojani nedo: reduhvoan 2a navedenu vreost, U Smanjenje toplotnog odraza letelica Drugiveoma yazan aspekat 'stelt tehologije je smanjenje toplotnog Gnfra- ervenog) odrara letelice, ‘To je, pored radarskog, jedini spektar zragenja u kojem se ciljevi‘mogu otkriti ber vizwelnog Kontakta i kojem funkcionisu autonomni sistemi za samonavodenje raketa vardub: ‘arcu, kaki prenosni prokivavionsk rakerni strela*,.stindzer*..) irakete sister gl vazdub-remlja Postoje tri glavna iavora 1C-zraéenj motor, mlaznik i avionski uredaji, i toplota strukture prowrokovana vazduinim tre njem, Motori i mbaznici su neos ono naj shi bombarder AEROMAGAZIN / JANUAR 1998.(koje nastaju pri radu agi elektro opreme i elektronske opreme) su mari Karakterai ps avanja i pobol osetlivosti toplotnih senzora i zbog.b obrade podataka, kako na savremenin ‘dd 1,2 Maha iznosi oko 66°C Smanjenje sopstvenog elektromagnetnog zraten U rarmatranju detekcioniy karakteri tika ncke letclice je mofda najteze kontrol sati_ zragenje sopstvenih elektronskih. i “optoelektronskih sistema. P od tri osnovne komponente: svaki elektron: ski uvedaj zrati odredenim intenzitetom: waka antena odbija deo spoljanjihsignala i skora svaka vojna letelica se upravo oslanja na clektromagneto zragenje u izvrSavanju svojih zadataka kroz primenu radara ii radio-komunikadijskih sistema. S-aspekta rruzvoja strucnjak iz radarske tebnike te¥i da postigne So visi nivo. performansi u pogled dometa, rezolucie i zaitite radara, ja kade NE! i stelt* tehno U d Sirok spektar pasivnih sex dasnjem per ra, Medi njima se posebno iste termoviijski sistem za usfere - FLIR sti za izvidanje i osmatranje, za navi aciju na malim visinama i ra noéna dejst (oa primer na ayionima ,F-I5E*, ,F-16C FASC" i F-ITZA", 4 Kombinacija laser daljinomera i IG-senzora za. pasivno ockrivanje cijeva u varduhu (na primer na avionimia .MiG-29" i .Su-27 Slede’ lektroma optigkih kablova + integ ak w smanjenju sopstvenc ja elektronskih AEROMAGAZIN | JANUAR 1998 ti od emitovanja clektr Zvijaju i metode 74 supror stelt letelicama, Jed od yj j dudine radarskih signal: akljucit, cla rusks ostnatracki radi, teh vizualnog odraza letelice _STELT TEHNOLOGIJA letelice su: njen oblik, veligina, boja struktu- fe, dim izduvnih. gasova i Kondenzacioni ag (stvoren kondenzacijom vodene pare 1 sagorevanju mlaznog goriva na velikim Jedan od najstarijih i najrasirenijih metila stianjenja viauelnog odraza letelica je maskieno bojenje, Ovaj metod je prisutan i prvih letova ir Prvog svetskog rata pa do danaSnjih dana. Maskirno bojenge ima za cil stapanje letelice sa slikom okoline ii poza ne u kojo) ona izvréava najveci deo svajih zadataka, i istovremeno smanjenje refleksj Suncevih. zraka ili svetla reflektora od wodneblja baziranja letelica, od godi Joba i od vremena izvodenja zadataka fekta polotaja letelice, pa ak i pogresna iden: tifikacija tipa varduhoplova. Ima vie pr mera nanogenja lainih ofnaka, minimize kabina na donjaci tupa 27STELT TEHNOLOGWA otorima je bitno smanjena sm procesa sagorevanja, pobelj- Sanjem kvaliteta goriva i dodavanjem spect jalnih aditiva u mlazno gorivo; dok se poja- va kondenzacionog traga najlake izbegava letom na visinama na kajima ne dolari do ‘Smanjenje 2vuénog odraza letelica Glavni invori avudnog odraza letelice su: buka motora, .prasak* pri probijanju zvunog zida i acrodinami¢ka buka, koja se stvara hog opstrujavanja letelice Kod mlaznih motora najveei deo buke swwara mlaz izduvnih gasova, narogito pri ukljudenju dopunskog sagorevanja (fors 2), prvi stepeni ventilatora, odnosno kon presora niskog pritiska. Kod ,stelt Iecelica ‘motori su ugradeni duboko w trupu, a sinusoidalni uvodnici (S-oblika) praktiéno liminiga-njhovu buku w prednjoj poli sferi, dok nove konfiguracije izduvnib cevi ‘matno smanjujurvueni odraz iw eadnjo) polusferi, Kod Klasiénih aviona intenzitet buke motora se snidava smanjenjem brzine isticanja izduynih gasova kroz mesanje tople struje gasova i sporije struje hludnog vardu- hha, kao i oblaganjem mlaznika i odseka ‘moora 2vueno-apsorpeionim materjalima. Praktian razvoj ,stelt* letelica Prakticna primena ,stelt" tehnologije vue svoje korene iz polovine pedesetih godina, Radarsko-apsorpcioni materijali su lepljeni oko uvodnika vazduba, na mapa nim ivicama krila i repnih povréina. Razvijeno je vie tipova radarsko-apsor- ppeionih boja (RAB), Koje su, u zavisnosti od potrebne debljine, korigéene na raznim delovinna letlica 28 ELIT stl jurién avion Avion ,U-2° (TR-1) - Ova} avion je inveo prvi let 1. avgusta 1955. godine, a njegova _stelunost” je ostvarena kroz! mali ceoni popretni presek i ste i glatke aerodinamicke povrsine; ‘@ jedino kormunikacijsko stedstvo mu je bilo Kratkotalasni radio, éija upotreba nije dozvoljena tokom leta iad protivnikove teritorijes, @u clu smanjenja vizuelnog odraza na velikim visinama avion je obojen crom. bojom; a sedamdesetih godina ,stelinost” je unapredena primenom RAB "sa feritnim pigmentima, Avion .A-12* - Strutnjaci firme Lokid ockhcad) su osmisii bolju zamenu za avion 1U-2", Pod rukovodstvom Klerensa Dzon- Sona (Clarence Johnson) projektovana je nova Tetelica ,A-12", koja je imala znatno manji radarskiodrar od Klasienih letelica ist dimenzija. Smanjenje radarskog orlraza je bilo fuandamentalno u odnos na osnovau, Konfiguraciu ina konstrukciono resenje letelice, Sto je imalo znatnog uticaja i na avioniku. Prototip je poleteo 26, aprila 1962. godine. Ukupno je proizvedeno 15 letelica ovo, tipa, od kojih je samo jedna dvosed, a sve ostale su jednosedi Senju prvi zadataka (prods prostor SSSR) letelica ,A-12* je, 2bog malog radarskog odrara, znacajno degradirala ‘odbrambeni sistem ove zemlje. Pored ‘ajnih uspeba u strateSkom izvidanju, avion A-12* nije zadovoljio vojne struénjake, ali predstavlia prirodnu progresija iskustava u koriscenju ,stelt" tehnologije. SR-7I Crna Pica” - Vee 22.12.1964, godine je poleteo neko ved i tri avion od sA-12*, pod oznakom ,SR-71" i ukupno su proizvedena 32 takva aviona, od kojih st samo dva jednosedi, Avion je povucen iz ‘operative upotrebe 1 periodu od 1989 1991. godine. To je bio prvi mlazni avion koji je od pocerka projektovan po principi- ima ;stelt tehnologije, a ona je realizovana ror: @ imenzivno stapanje trupa i krila, krila i motorskih gondola sa plosnatim trupom: @ upotreba RAM na svim ostrim horizon. talnim ivicama; @ bojanje kompletne letelice crnom bojom ‘obogacenom feritnim pigmentima; @ malu povrsinn vertikalnih: repnih. povr sina nagnutih prema centralnoj lini rupas 4 zaklanjanje kompresorskih lopatica pri- menom konusnih vodka; 4 primenu velike strele kris Avion B-IB™ ~ To je strategijski bom- barder razvijen is gotovog prototipa B- “14%, dija je proizvodnja stornirana 197 godine zhog uspeinog nizvoja soyjetskih PVO sistema SA-10, SA-N-6 j aviona .MiG- 1 Kompleksnim istrazivanjem je utvrde no, da se odgovarajucim reprojektom RRP aviona ,B-LA" moze smanjitlispod Lm’, to Je bilo 10 puta manje u odnos na prvo- Diuau vrednost. Kao prvi korak izvrSeno je reprojektovanje uvodnika vazduha, iz kojih su eliminisani pokretni klinosi, neophodni zabraine leta reda dva Maha. Novi uvodnici su fiksni, sa ugradenim cepatima i u vvadima vazduha na usnama isa zakrivljeninn kanalom, Cena ovog dela reprojekta je bila bitno smanjenje maksimalne breine feta sa prvobitnih dva Maha, uglavnom, na visoko- podzvuene breine leta, Aerodinamicka oblo- ga kanala uvodnika je izradena od radar- skog apsorbera, a njime je izvréeno obla nije krila i veceg dela irupa. Pre bojenja aviona preko svih Savova i spojeva je postavljena specijalna lepljva waka, radi luklanjanjapovrSinskog’ diskontinuiteta Dalje mere su obuhvatile modifikacij radarske kupole, prostora za smestaj ele Ktroopreme i elektronske opreme, anten= skih kudita signalizatora ozragenja i moénih, uuredaja za elektronsko i protivelektronsko dejstvo. Ukupno je proizvedeno 100 ova kvih letelica Avion F-LI7A Blok Diet Prvi lec ovog aviona je obavijen juna 1981. godine. U «ju Sto veéeg smanjenja RRP, ovaj avion je turaden od mnostva ravnih ploga i pravih, ivica, tako da iz svi aspektnih uglova ima splosnat, izgled. ako su prveprocene {govorile o intenzivnoj upotrebi komporita, nnoviji objavijeni podaci su pokazal, da su krila, erup i repne povrsine izradeni od Khi- signih legura aluminijuma, a da je njihowo smanjenje RRP izvréeno lepljenjem ploéa ‘od radarsko-apsorpcionib material U cilju smanjenja radarskog odraza lunutraénjosti kabine poklopac Kabine je presvuéen zlanim filmom, a idzne ivice (Weoblika) i vertikalne repne povrsine (V~ ‘oblika) su optimizirane za rasipanje elektro- nagnetnih talasa i za smanjenje direkine refleksije prema radarskoj anteni, Sva ti coseka stajnog trapa su prekrivena prizma- tignim vrataocima presvadenim radarsko- materijalima; radio-antene -apsorpeio AEROMAGAZIN / JANUAR 1998.su uvlaceceg tipa; 2a navigaciju, otkrivanje, pragenje i zahvate ciljeva se kotiste pasivni IC-senzori i laserski daljinomeri. Za pogon su upotrebljena dsa dvostrujna turbe ‘motora ber dopunskog sagorevanja, a za dovodenje vazduha se koriste dva kratka uuvodnika na gornjaci krila, Lduvna cev svakog motora predstavlja firoki kanal Girine oko 1.575 mm) sa 12 individualnih procepa i st produzenom i nagare otklo- njenom donjom usnom. Ona je optimizi- rana da ra8iri karni mba, da poveda inten neSanyja sa hlidniim spoljasnjim vazdu: dda smanji vidni ugao mliznika i 1C ‘odraz letelice. U mlsenik se ubacuje bladan varduh iz pomocnog uvodnika, radi smanjenja temperature izduynih gasova. Donjaka aviona je skoro potpuno ravna i zajedno sa velikom strelom napadne ivice, doprinosi smanjenju RRP letelice Strategiski bombarder ,B-2* - Ova lete- lica predstavija letece krilo, Za razliku od aviona ,F-117A*, na kojem su prisutne ray ne povrsine, ostreivice i spoljasnja upotreba RAM: na avionu .B-2" su_dominanine zaobljene, glatke povrsine sa primenom Komporitnily materijala (ugljeniénih kom posita i kevlara) i si€aste popune u prim ho} strukturi i oplati. Motori su avugeni duboko u trup, a vazduhom se snabdevaju h uvodnika, smestenih na na krila, Izduvne tako, da obezbeduju Dladnina gornjem delu iseces mesanje izduvnihy gasova sa varduhom pre dolaska do ilazne ivice, kao i apsorpeiju dela toplote s-ugljenignim kompozitina na otvorenom deli izduyne cevi. Donjaka krila ujedno zaklanja i mlaznik i metalne delove turbine. Demonsiratori nov0g amerivhog lova- chog aviona, .YE-22° i .¥F-23" - Oba de- monstratora sa veéa od prvenstveno zbog zaliteva da novi amerigki lovae (s oznakom .F-22") sve raspolozive gorivo i ubojna sredstva nosi u unutraénjosti trupa i krila, kako podvesni tereti ne bi CHJ PROGRAMA ,F-117A" Nat cil ma program aviona F-117A° je bio Sio rit razinj i konstrubcija jdnog aviona na Aojem ce bit primenjen telmolati kok lien Lehinologiismenjenga signature Utlice~ ito w sirikinotajnim slovima, goto istovetnin kao 4 -Menhetn prodéekt* (Manhatian Project - ‘aj projolat razvnja i proiswne proe ‘atomske bomb SAD, prim, autora). Avion je ‘rebato da bude odgover navel 2a lace, op bse slucaju rata aco" w soe ‘vaxduSni prostr,a dane bude detekirwan od strane veoma oseljiih senzora sistema za rano cothrivanye. Ben Rich predsednik \Lockheed Advanced Development Company (1990) AEROMAGAZIN / JANUAR 1998 gen adlarskiodrar. Na ‘oba aviona sit elimisane radarsko-relleksne ivice, normalne na putanj leta, Napadne ivice uvodnika su kose, a varduini kanal uvodnika je zakrivijen ~ radi zaklanjanja lopatica kompresora od direktne refleksije radarskih talasa, Posmatrano sa boka na oba aviona su eliminisane vertikalne povrSine koje bi mogle da reilektujue elektromagne- ne talase prema radara, Popregni. presek supa aviona .YF-22" ima oblik dijamanta st vertikalnim repnim povssinama, postav Jjenim na boenim stranama zadnjeg dela trupa pod istim uglom, pod kojim sti bo- tne sirine trupa, Popretni presek trupa aviona .YF-23* je neSto somekSan* stapa njem predajih prosirenja trupa i krila repne povrsine su zamenjene jednom pokretnom upravijaékom povrsinom nazva- nom ,tejleron*. Ofigledno je, da je radarski dra i predaje polustere i sa boka znatno smanjen uvlagenjem ubojnib stedstava. i goriva uw anutratnjost trupa, Kada se vr posmatranje iz zadnje polusfere, uotljive su vece raslike u dizajnu. Tzlarne ivice avio .YE-28* formirajuy .W-V-W" oblik, a izduy he cevi su otvorene si gomnje strane pre izluzne ivice; po Gemu su oba reienja ekvi- valentna bombarderu ,B-2". Avion ,VF-22" ima nesto manji negativan ugao iekame ivice krila i repnih povrsina, a umesto klasi¢nog rnilaznika oristi vektorisanje sile potiska Naosnovu analize aerodinamigkih kon- epcija demonstratora novog ameritkog lovea se moze zakljuéti, da su w projekt aviona ,YF-23" bile primarne ,stelt™ kar Kteristke; a da je ma avionu ,VF-22" prima dobila pokretljivast, odnosho manevarske Karaktetisike, i da je zabvaljujudi tome ihoru 2a novog amerizkog lovea pobedio YE-2S Tako su-navedene faze prevashodno verane za projekte ameri¢kih ,stelt” aviona, ta tehnologija je prisutna i w novim proje- ktima evropskih i ruskih aviona, Kao naj inravenije ste” karakteristike se primenju STELT TEHNOLOGNA ju: intenviv e trupa i krila (.MiG- ; specijalno oblikow: nije uvodnika varduha (Rata): intenziv primena kompozitnih materijala i RAM (EFA, Rafal") i smanjenje popreénog preseka i dimenzija u odnost na ranije pro- jekte (JAS 89 Gripen") U prakti¢nom raoju stele leteli iskristalisala use dh izazova za projektai uu tome, da je letelica oliko i njen najizrazeniji wu bilo kojem spektru, odnosno « bilo kojimuslovima leta, S obzirom da je rad: te. Prvi se ogledl onoliko ste od glavni senzor vecine borbenih aviona, nnapadnih i odbrambenih sistema, primat je dat smanjenju radarskog odraza, Medutimn, nakon odredene tacke smanjenje radarskog codraza move biti heskorisno, ako letelicn odaju druge karakteristike infracrve prvenstveno ada isto tako i vizuelne i aku da sticke, Drugi izazov se ogleda u é su primenjene tehnologije tliko nove & dusobno zavisne, da se raspolozivim mate iékim aparatom, kompjuterima | isp) him postrojenjima ne moze verno simulitati -steltnost* I dalje se jedina praya verifikaci moze izvrSiti u realnim usloxima lea i pri angazovanju stvarnih protivnigkih Borbeni potencial ,stelta* Napad .stelt aviona na konvencio nalno opremenog protivnika ¢e verovatno akvu potetna fazu napada, w kojoj Ce Stratetke cljeve s indirektnom poditko ofanzivnih lovaca-presretaca, Prva fara ée 10 biti pracena upotrchom. svih. raspolozivih. ste koji se soi caljevima moraju prikrast tho kao ribe" drugoj fazi, posle omekSavanja” pr vazdusne odbrane protivnika, mast kl nih aviona ili umereno ,stelinih ake’ da irvode i relativno ,slobodne 29STELT TEHNOLOGIJA dejswva_na vise ili’ manje konvencionalan Za to vreme 1 ps vara spretavati bilo kakve natin, stele” avioni ée imati Koji ée bun oblike reorganizacije ili pregrupisavanja snaga U vreme amerigke intervencije w Pana: mi decembra 1989, godine prvi put su bor ni .P-LITA™. Koman RV SAD, gener Robert Russ, jeu vezi stim rekao: ,Upotre protivni¢ke heno upotrebljeni vi dant taktitke komande smo najbolji avion ej smo imali za take adalah, i om je uradio taéno ono sto smo i Kakve stu moguée protivmere? Neo: phodno je, pre svega, uogiti svoje majsanije ciljeve i predvidets moguce nnapad tele Na tim potencijalnim marsrutama treba iskoristit slabosti nevidljivosti™ a svim spektvima i iagraditi rargranarn mreda senor, koji rade na razlgtim principima i no, najkrit senzori, vee proces pri Lovelace i prezentacije ij taza nese bith uplianja, obrade 30 podataka koji dolaze ix razigitih senzora, Stavise ih senzora, ne samo ur gran tori iu vardub,takode je kritigan mome nat u postizanju zahtevane visoke precizno: sti detekcje i jhranjenja” tagnim podacima taéna lokacija «nego i dubini nacionalne te sistema za presretanje Kao potencijaln ‘upotrebiti | borbeno pretrazivanje vazdu: Siog prostora pomotu ,jata” aviona s uukljugenim radatima is IC-seneorina Takvu moguénost prufaju npr. grupe wviona .MIG-31", kod kojih je uspostavlien direktan prenos podataka (data link), kako spi, tak aviona i centara na zen Zamisao scenanija borbe dva protivnika stelt* karakteristike je veoma sagonetan, Najverovatnije ce se takay susret preobrzitw blisku borbu koji poseduiju signe vazduhu sa dominantnim zahtevom vine ne detekeije - koja se neée bitno razlikovati fod one ia I svetskog rata ili i rata u Kore} U takyoj sitiaeiji ce krajnji uspeh ili ne B-2* na amerihi telstra bombard alnihy faktos rb kakvi su: obudenost za manevarsku b brojno stanje, raspolofivost, majstorstvo uapotrebe modernih uredaja (npr, nigana pilotskoj Kacigi) i karakteristika raketa Umesto zakljucka Stele" tehnologija je integracija mno: gobrojnih savremenih tehnologija, all i Kompletna filozofija razmisljanja, isteadiva aja, projektovan logistike i borbenog dejstva letelica, a Siroku priment je naila u vazduhoplovsteu. Na basi ove tchnologije se ravvijju,stelt avions, stl bespilotne letelice,.stelt™ naoruZanje avionika i drugo, St vojnog stanovista stele borbena sredsta tv, niske Koja im daju bitan doprinos u degradaci brambenih mogucnostiprotivnigkih ache refleksne sistema, Zbog smanjenja zbog primenjenos kao i braine i sveukupnog elektro letelica bivaotkrivena koja uvek ne oberbeduje efikasn fodbrane, Ipak nevi tehnologija, da bi se postiglo horisno dejstvo U sustini .steliost vetine objedinjavanja mnostva apr protiv Siroke lepere opasnosti uz prihva- Ujivu degradaciju borbenily moguenost le telice. Ta veitina objedinjavanja tehnologia je Kjucni elemenat ,steltai glavni razlog za ‘0 taj koji je ,stelt” obavijen. ° AEROMAGAZIN / JANUAR 1998.POSLOVNI SOFTVER Maloprodaju, Proizvodnju, Finansijsko poslovanje, Programi po narudabini REFERENCE: VELEPRODAJA: PHARMANOVA, Beograd * BG PHARM, Beograd * BLAGOLEX, Bijeljina + BIOSFERA, Sremska Mitrovi BONADEA, Beograd * FARMAKON, Sombor * FARMEX, Pangevo * HERMES, Beograd * IGMIN, Beograd \ MEDIC ad + NS PHARM, Novi Sad « PRIMAX, Beograd * PRUNUS, B ROMEDIKUS, Beograd * SI DE, Beograd * SPA, Beograd * SeSAVA, URO TREND FARMACIJA, f MALOPRODAJA: POTEKE PHARMANOYA * APOTEKE SrSAVA * APOTEKE PRIMA + APOTEKE EURO TREND, APOTEKE BG PHARM * ALEKSANDAR ALEKSANDAR xd * BIOTERA, Sremska Mitrovi: BB, Beograd + DIGITALIS, Kula * DUOPHARM + OENOTHERAE, Beograd FABEG, Panéevo * FRIENDSHI, Uyice * HEDERA, Backa Pslanka * HYGIJA, Uleinj ¢ INTERLEK, Sremsk rad + LEKOVIT, Sabac * MELISA, Priboj * MENTA, Apatin * STARI GRAD, Buh VUKADINOVIC + YU FARM, Beograd * EPHEDRA, Caéak * ALB: OSTALI AUTOPROMET, Beograd * BELKOM, Beograd * COREL, Be JOVAKC xd * KONDOR, Zemun * NATURALIJA, Bi ROMA, Zemun * YU WINNER, Beograd * J& A 1 vexlenje ki BB Soft, Beograd, Palmira Toljatija 8, Tel,/Fax: 670-927, 670-559, 676-664Vojno vazduhoplovstvo NA - AVION KOJI (NE)CE POLETETI Pas prof. dr Branko Puhari, dip. ing. sfugetavia ula u re Torbenog aviona wove éetorte generac Ore protlsd, Ona pote iz Petia caamdexih godua Fada se o novom jugoslovenskom avionu: mnogo pisalo i w ago) iu inostranoj dnevno} i ppetiodinoj Stampi, kao i nekim strugnim Fadovima, Ova materija je porpuno pala w zaborav. Da lie to tako ii je to samo priv Imajuéi u vidu reakeije na mnogim preda vanjima, promocijama i kontakt-emisjama ne bi se moglo red, da je ovaj projekat, koji je nosio naziv .NA*, zaboravfjen. Lima dosta pitanja i interesovanja Koja se odnose na supersonini borbeni avion, &i je prototip trebalo da poleti 1095. godine, a sada bi prema plana koji je bio usvojen, trebao da lade « predserijskir proivodnju, NA je akronim a nadzvueni avion, koji SFR trebalo da projektuje i skronim se razlito tumacio proizvod ito kao wradzeueni avon” i ka eat avon 1 jedno i drugo je tatno, jer se radio noon tuénom avions, jako se akronim NA ‘odnosi na 20H avion™ Gee se pike kao .Novi Avion"), 2a koji se w javnosti prvi put Eulo 1986, godine ma otkrivanju spomenika Edvardy Rasjanu w Broiku, Pored ovog akronima (NA) projekat je imao i druge nazive, koji su se sretali u Sampi iu literaturi ravlicog porekla. Naj {e84i navivi su bili: YU - supersonik, YU ion, YU - 82, Supersoni¢ni borbeni avion, YU - visenamenski borbeni avion i dr. sve Proatipizralskog aviona gl 32 uw ravisnosti 2a koga je informacija © ovom aavionu trebalo da bude prezentirana, Jedan od inostranih éasopiss, ameri¢ki Aviation Week and Space Technology” je sredinom osamdestih godina objavio vest 0 jiigodovenshom nadzcuenom loveu ~ presieacn ‘han 0 jednom od najambicioniipodubata ne industrye u sort, To je bio jedan od prvihinostranih éasopisa, koji je doneo informaciju 0 NA, Slede napisi uw Air International” (1986.) uw kojem se, pored ostalog, Kade: Ni na jeduom polja jugo Slovenske indwsrije nije zabeleéen tao 2naeajan apredak kao u proisvodyji wojne auijaie Pornati éasopis Juteravie” (1986,) donosi jedan od sirih Glanaka, wu kojem stoj slugosocensha axio-industrive polako prodire Sujetshi oth, Jugosloueni ved sasvim solidnn puvebjeoajn Rampocine mavrjle, ada se Uchinikom rada parelima od staKloplastte, hao i Uhnologiion oblikovanja kupole habine. Sada rade na upotrebi plasike ojacane ugijeni¢nim Hlaknima.* 1 drugi pornati éasopisi, kao Sto su sation magaine international Mibiary Teclmology" i Flight International” donose Alanke o naSem novom avion,u kojima se, pre seg, analiza osposobljenost nase Industrie da prihvari ovako veliki projekat Njjhova analiza se ne bazira na celokupnoj jugoslovensko| produkeiji vonih aviona, vee a od pedesctih godina do danas. U period 1982 - 1986. godina o novom domagem borbenom aviont sino mogli profitati informacije iskljugivo uw inostranoj Stampi iw radlitito} hiteratu stranog porekla, Tek od kraja 1987. godine sino mogli proviati poneku informacija i nnasoj Stampi. Lzizetno veliki bro} napisa 0 NA se pojavio w nagoj Sampi w period mn detente generac, kana konfigurije 1988-1091. godina, obzirom da su se mnogim inostranim éasopisima objavlivale opsir informacje 0 novom projekt s iustras jama, koje su, najgese, predstavliae ti pprojekcije aviona i model aviona, onda nije Dio tesko iavesti ni druge zakljueke. Kada se raspolave aerodinamickom. koncepeijom, projekeijama aviona i priblignim dimenzi- je dosta lako odrediti i naj- je takticko-tehnicke Katakteristike 4 woguenosti novog aviona, U sustini, wiow sa svojim taktitko-telnigkim karakte- Fistikama i letnim mogucnostina se ne moze ddugo éuvati kao tajna. Stepen obugenost ‘utreniranosti, moralni faktor i broj éasova naleta pilota, kao i stepen borbene gotovosti i procenat ispravnosti aviona su tajne, Ista Situacija je i sa nekim postrajenjima za ano} letclica, kio Sto su acrodinamicki tuneli, Aerodinamicki tunel sa svojim performansama nije nikakva tajna, T renultatiispitivanja nckog modela avions aerodinamitkom tunelu, Gesto se preveruje uw odredivanju stepena tajnost Za inostrane éasopise stepen tajnosti aaviona NA je bio relativno br70 skinut, jer st njihovi strucnjaci, pre svega aero- inami¢ari, amalisirajuéi aerodinamighu kkonfiguraciju i tri projekeije dosh i do ‘sta preliminarnih podataka, Gime si kompletiralisliku o novom avionu, Slieno se desavalo i savioniom yMiG-20 ada je Jugoslavija ove avione Kupila ed SSSR'a. Inostrant Zasopisi su jo8 1987. godine objavili informacije 16 lovaca- “prestetaca MiG-20°, koji pripadaju sa. tom vrhu a svojoj Klas, da su ashi a naoruanje RV i PVO JNA, Povetkom 1988, su se povile i fotografie aviona ,.MiG nafim aerodromima ilustracija nije bilo a natin sredstvima, informisanja. Od oktobra 1987. do maja 1988. se raspolagalo sa preko trideset infor- macija zapadnih novinskih agencija 0 uasku aviona «MiG rane nateg RV i PVO. Sigurno da ih je objavljeno mnogo vise, jer su to bile samo one koje su dospele do nas, U éitavom tom period u naiim sredstvima informisanja nije bilo nikakvih.vesti o tom dogadaju. ‘Tek maja mesees! 1988. godine, magi punih devee meseei poste prvi informacija poznatim i specijalizovanim éasopisima u svetu, pej AEROMAGAZIN / JANUAR 1998.la se takva informacija i kod nas. Na vazdu- hhoplovnom mitingu u Batajnici suzbeno je saopitena ta novost", da je Jugoslavi nabavila Mi Mnogi su rmislienja, da bi armijska Stampa imala vise korist ida ne bi pogresila kada bi azurnije objavjvala informacje, o kojima inage pisu i vojni i civilni vazduhoplovni i drugi Easopisi u vers ‘Ako izuzmemo je krila za SBI" = eee Trenaéni PVT sa motorom K-7 od 450 KS 1924 godine a firma Rogozarsk Nakon uspesnog_probnog po fe sklopila ugovor iva izradu 10 kompletnih aviona .SB-L $B." je u osnovi bio liki Skolski avion Konfiguracije dvokrilea (:biplan*) sa jednim 2 .Dajmler mio snage 100 KS. Probni Seriskog .SB-I" izradenog kod arskog je izvren na Banjici 10, maja godine. De Rogozarsk proizvedeno i preke raja 1928. godine kod je osim_proivodnje 'SB-t 60 aviona ipa "SB-1 en ma Dajmler snage 160 KS i 185 KS. Obra bbrena ovim napretkom fabrika Rogozarskog agovara nove p Krajem hoplovstea 1 godine Komanda vazdu ely sa generalom Stancil iavidackib aviona Fir mnajbal oat 260 KS. ssionom probni pilot Pilotirajuéi Vladimir Swit wski je septembra 1 xa takmigenju drdava Male Antante i Poljske. Osim serije od 12 Fiz AEROMAGAZIN / JANUAR 1998.Isvidadki avin Psi snajboh proievodia Valter Kastor na AZR™ sa motoron 240 KS, Tako je ovaj avin su mua¢ajijt jediomotorni Fis talnom leew mogao da postigne brzim od 20 KS, jedno- 215 kimi j ako je imao en sa motoromn sia ‘minuta na visio od )primedbi na upravijivest ui ww horizon od ej honcepeije it motor Fi 00 m, zbog mn KS i Fisir-h KS. Medutim o* sa aviona Ko seri ip Fira sadubo} vazduhoplovsiva nije dovvolilanjegow serijsku proizvodnju. U to vreme je samio pro proizvodnju arski_ pilin 1 raya) inane novih proizvodnih pogona. Medutim, i Thar Potreba da se ‘sim licenene proizvo-izo idabina i neotplacenih realizacji domacih otarskog da akcio projekata navela je firmu Ri Firma je pot ponovno aktiviran, pokrene izradw sopstvenc ali sada. kao AEROMAGAZIN / JANUAR 1998. narsko druitvo pod imenom Pree srpska {fabrika aeroplana Zivojin Rogozarski A.D. Rukovadenje fabrikom je preuzco tada vec pornati konstruktor Sima Milutinovid pomot mlade i 3 ckipe struenjaka inje izradu pr PNT Ks. ‘on je bio ravnopravan takeniéarsinostraninn asionima iste kategorii, po mnogim kara kteristik i letnim osobinama i ispred nih, Avion je bio narogito pogodan za let manevru i za izvodenje akrobacija, 12 tog slog PVT je uveden naorudanje tog varduhoplovstva Kraljevine Jugosla je. U fabrici Rogorarskog je ukupne zveden 61 avion ovog tipa Poseban period u radu fabrike zauzima ne 198 etshog rata, Ovo vret dine pa sve do podetka Jjavanjem industrijske p nije, kao i same v {pod nazivom ,-100 iskib Fizir-EN 8 P Tovea ,IK-3°. U trenutkss ibijanja rata fabriekim halama se po licenciizradivao éak i pounati britanski lovadki avion "Hoker Hariken’ + 43Vazduhoplovna istorija 60 godina vazduhoplovstva u univerzitetskoj nastavi Pit: ‘prof. dr Zlatko Petrov, dipl ing. y extetogeinjca universe ar IBIT godine, Boogracli universe ee dino tog ardubopiovve nara [piesa oo lotr ba Tegel th da ova gata lacwenich | ie Satomi ondhopentns sabi nll Hato je wek m data, tot kod Serre coder veuhoplova asa ie ih oteo zaboravu, Dayne 1873. godine na Tebnigki fakul- tet Velike Skole u Beogradu se uvodi pr predmet, Koji se uslovno guoze serstati Imaginske mauke pod nazivom ,Mehanika i nauka 0 maSinama, da bi se nekolike igodina asnije (1880.) izdvojio kao zaseban predmet Nauka o masinama*. Godina 1873. se smatra godinom pocetka i hija masinstva kod nas, Uredbom Tebnickog fakulteta 1897. godine se formira zasehan Mebaniéko-tchni¢ki odsek. kojom je omo- sguéeno skolovanje masinskih indenjera. Te godine se predavanja na Tehnickom fakul- tetu Velike skole obavljaju na tri odseka Arhitekton- skon i Mehanigko-tehnizkom, koji ubrzo rnakon toga postaje - Odsek 7a masinske ingenjere. Godina 1897. se smatra godinom pocetka samostalnog izucavanja masinskit ‘nauka, Uredbom je za€eto izdvajanje maxin- skih-nauka u samostalny nastayno-nanénit celinu i inicirano kasnije formiranje masin= skib fakulteta w Sebij Da bi ove uredbe uopite bilo moguce doneti prethodila im je znagajna uredba Velike skole od 22. oktobra 1896. godine kojom je omoguéeno da fakultet simo- stalno Utvedujus podeln fakulteta na odse- ke, nauke koje Ce se na njima iugavati, predmete kojt se iugavaju i natin ispitiva- nj, Tada je takode utvrdeno rangiranje na- staynika Velike Skole, Nastavnici Velike Skole str mogli biti redovni, vanredni i hono: rami profesori, docent Tada je akode utvedeno da udenik, koji dobro polofi spite iz svih predmeta svoga fakul- feta, dobija na kraju skolske godine Fakul- 44 teisku diplomu*, Uredba iz 1898. godine je donesena na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ustrojstvu Velike tkole fod 24, septembra 1865, godine. Uredbom iz 1896, godine se propisuja i uslovi za izhor pojedina zvanja, utvrdyja se ispiti i nagin ispitivanja. To je omoguéilo zaposljavanje novih nastavniks, koji sa sv jim radom formirali nove nastavne progra- ‘me svoje naucno-nastavne discipline, Sto je dalje omoguéilo nastajanje i razvijanje novi predmeta, U prvom nastaynom plan se nnalaze predmeti, od kojih neki i danas po- stoje, Kao Sto su: Masinski element, Enciklo- pedija maiinstoa, Nava 0 elasiénasti, Mehani- ha teorija. toplote, Ovni elektrotebnike, Gradenje puiroa, Gratenje goodly masta, Projektovanje 2grada, Gradevinske maine, Elekirotehnika, Greianje i vetrenje, Hemijsha tehnologija, Gradenje hidrauli¢nih motora, Molunitea ehnologiia, Teoria masina, Polis ekonomija, Hidrotehnika, Gradenje parnih ‘masina, Gradenje lokomotiva. Prve dve godine su bile rajednicke za sve udenike Velike skole, Grupisanje nastayni tehnickih disciplina nije izvedeno istovre oko mauéno- meno, kada su uvedeni odseei na Veliko) Skoli, Sve do 1901, godine nastavniei Velike ‘skole se ne razvrstavaju po fakultetima, vee se njihova pripadnost odredenim discipl rama move proceniti po nazivima predmeta koje su precavali, Odlukom ministarstva prosvete i erkvenih poslova 24. novembra IS87. godine 2a honorarnog_profesora Nauke 0 maginama se posta inzenjer Stetozar Zorié, U svojoj prijavi Zorié navodi tok svog Skolovanja Cast mi je samolti vas najponiznije da me iolite worst uw braj kandidata za hatedra Nauke 0 maiinana na Veliko) shi, sa titlom honorarnog profesra, U prilagu H/F do 1/15 pontnasean nition maje dlile. Tz nj se vidi da sam 29, oktobra 1880. godine debi diplam masinskoinienjera tna Karlousikoj polite: zatim sam se shoro 6 gorina bavio na praktci w Francushoy i 10 de igotine hao pitomac ministrtea gradevina, « tala vreme samoialno, 1 suzbi orleanshe pane delecnice. U posiednioj godini bavljenja sam bio Sef tehnichog servisa kod afrithe ompanije w Paria Proile godine sam se sratio u tadsbinu i na ‘snoon diplome i soedodha asloboden sam od polaganja indenjershog spite i dobio sam nie inienjera druge hase pri iljznidhom odeljenju sminstarston gradecin.” Sve do 1925, godine, kada je penzioni san, Svetozar Zorié ostaje na éelu hole smi u Odseku za masinske inzenjere U_Sematizmu od 1887, Tehnigkom fakultet se vode slededi profe Dragutin S. Milutinovie — profesor Arhitekture i nauke 0 gradi; Ljubomir Klerié - profesor Teorijske mehanike Milan J. Andonovie - profesor ViSe i nike eoderije sa topografskim ertanjem: Kosta Glavinig - profesor Grafostatike sa crtanjem i nauke 0 gradenju mostova; Nikola 1 Stamenkovié - profesor Hidrotehnike profesor Ni Milan Kapetanovie ~ profesor geometrije; Andra Stevanovié - profesor Nauke o gradevinsko} konsturkeiji i Dorde Milanovié - ucitel) Pripremnog ertanja, Tebnighi fakultet tada broji ti puta. vise nastavnika nego 1878, godine, kada je uvedena nastava iz magin va; ali medit nastaynicima samo je Zori rmasinac. U 1804, godin primajw se dva nova profesora .masines", a to si dr Stevan Markovié 7a profesora Tehnicke fizike x clektrotchnikom i Todor Selekovié 7 nastavnika Mehanitke tehnologije. Seleko- vica, nakon njegove smrti (1901, godine), na ppredmetu Mehanicka tebnologija zamenju- je ing. Andrija Ristié, koji je aca abr: docenta, Tokom reizbora 7 profe Mehanizke tehnologije sa vetrenjem i sgrejan pored Zorigevog protivljenja, 1904. godine izabran profesor Svetorar Nedleljkovie, Pomenutom uredbom iz 189 godine se otvara moguénost uvedenja ‘odscka na Tehnighi fakultet Velike skole wali sa poglavitom painjom na spremanje LEvudcoinskih insenjra, ali» se dati moguénost 2 spremanje arhitckata i masinsk inzenjera Masinsko-tehnizkom odseku se tom pil kom dodeljuju predmet: ‘@ Nauka o clastitnosti # Grejanje i vetrenje zgrada ‘@ Osnovi elektroveliike ‘@ Osnosi masinskih konstrukeija Mchanigka teorija toplote Mehaniéka tehnolog! @ Teorija masina 4 Gradenje parnih masina s projektovanjem 4 Gradenje hidraulignih move projektovanjem godine na Nacrtne AEROMAGAZIN / JANUAR 1998.‘# Gradenje lokomotiva s projektovanjem 4 Elektrotehnika s vetbanjem Pri tome jo8 uvek postoji moguénost 7a uuvodenje novih. predmeta po porrebi, jer zakon 1 tom smisla ovlaseuje fakultete, Pre- dayanja su rasporedena uw osam polugoda (semestara), pri Cemu su prva Zetiri polu- goda zajednicka 7 sve odseke. ‘Tokon Skolske 1903-1004. godine Tehnicki fakul: tet ima ukupno 58 ucenika, Na drugoj st ni okeana braéa Rajt iavode prvi motorn let raposingu kom novog veka. Zemlja, u kojoj je ivesen otorni let i u koje je niklo mnostvo ira vazduhoplovswva, zbog sporosti zakonodavstva i nedogradenosti_ pravnog sistema pada u dugotrajne sudske procese ‘oko patentnih brace Rajt 1 zenilju od avangarde prewvara rednu vazduhoplovnu naciju. Sje- dinjene Amerike Drtave dogekuju Prvi svetski rat sa loSim i nerazsijenim vazdubo plosstvom, jer je vodecu ulogu w razvoju vazduhoplovstva preuzela Evropa. Ove podatke navodim zbog Ginjenice, da. su, nakon razbijanja Jugoslaije, uéinjeni kru- phi poteri sa katastrofalnim postedicama po sazduhoplovsivo nase zemlje ‘Osam godina nakon formiranja odseka nna Velikoj Skoli (27. februara 1905. godine) donesen je Zakon 0 univerzitetu, po ko} Velika ikola prerasta uw Univerzitet_u Beogradu. Danainji Matinski fakultet je nastao 1948, godine, svoje korene ima’ Mehani¢ko-tehnickom odseku, potom Masinskom, Masinsko-elektrotehni¢kom (1922. godine) i ponovno u Matinskom od- scku 1946. godine. Nakon Prvog svetskog rata zemlja je iserpliena ratom a malobrojni struéni kadar se proredio sto je skolovanje inzenjera vratilo gotovo na pogetak. Ipak 1919. godine w nastavne planove se uvodi pred- ‘met ,Avijatika sa fondom Zasova 1-+0 (as predavanja nedeljno bez ikakvih ve%bi) Fond éasova ukazuje, da se radi o enciklo- pedijskom predmetu Koji je trebalo da de2i profesor Zorié uz ,Kinematiku", .Hidra- uligne motore” i ,Gradenje lokomotiva® Motivacija za uvodenje ovog predmeta je bila injenica, da vazduholovstvo nije samo moéan faktor buduceg civilnog transporta, vee i yeoma valan vojni faktor. Medut nema stvarnih dokaza da je taj pre ikada draan, jer 1919. godine taj predmet nije bio u rasporedu éasova. U 1921, godini na Beogradskom uni- verity je formirana katedra za vazdu hoplovstvo. Tehnigki fakultet se 1930. god ne seli u nov zgradu, koja se nalazi na trka- lista (Bulevar Revolueije 73), U wenutku useljavanja se mislilo, da je problem prostora na Tehnickom fakulteru reéen za ‘duzi niz godina. Ali, predvidanja su se ubr- 20 pokazala pogresnima, jer je interes za varduhoplovna eru si pocet- AEROMAGAZIN / JANUAR 1998, tehiku naglo porasta, tako da ni najvedt prostor u toj 7gradi (amfteatar) nije bio ovoljan 2a sve studente koji st lel da redovto pohadaju predavanja. Mehanicko- -elektrotehnicki odsek ‘Tehnitkog fakulta raspisuje konkurs tokom 1983. godine 2a ddvadocenta na katedri za Avijatiku, Konkurs je raspsan na zanigan prediog D. Tomi¢a i N. Obradovica Fakultetskom savett 7a uvodenje fakultativnih predavanja iz varduhoplovne tehnike. Na aj konkurs se javliaju dva kandidaca i bivaju_ prime haredne godine: ing. DuSan_ Stanko, ~aposlen w abi aviona MAJ" Zemuna i ing. Sima Milutinovié iz ,Prve_ srpske fabrike aeroplana Zivojin Rogozarski A.D." in Beograda. Prema dekretn “Tehnitkog fakulteta od 17, aprla 1935, na Kaedri 2a avijcku su avai slededi predmet: ‘ Mehanika lets ‘ Suatka vazduhoplova Gradenje i pogon letelica # Laki motor Studenti_Masinsko-elektrotehnickog cadseka su mogli dase opredeljuju za jedat ood éetiri grupe: 4 Matinska grupa 9 Telinika jake sue $ Tehinika telekornn @ Vazduhoplovna grupa Tstim dekretom je omoguéeno formira- nije naugnih instituta,a'med njima je bio 4 institut za avijacju, danasnje ime ‘mu je clnaticut 24 vazduhoplovstvo Matinskog Takulteta", Universitet Beogrady. Od sranijih dana je, dakle, shvatena specie fiénost vazduboplovstva w odnosu na ostalo rmatinsto. Do pogetka Dragog svetskog rata Opita uuredba teniékih fakulteta je pet puta rmenjana. Prvom prilikom je uw redovau hastavuvarduhoplovne _grupe uveden predmet ,Tehnologija varduhoplovnog tnaterijala's ispitivanjem materia’. Tox kom 1987. godine nastayni kolegijum je dobio nove dlanove. Za profesora za pred- inet ,Tehnologija vazduboplonog materi- jala & ispitivanjem materia” je izabran otadasnji asistent Milan Pajevié; za. van- rednog profesora je vabran ing. dr Miro- slav Nenadovié ia predmete ,Mehanika Teta i .Propeleri*; a glavni infenjer i techni dircktor Industrie avionskih moto- ra Rakovica Slobodan Dobrosavljevié 2a univerzittskog docenta za predimet ,Laki motor. Sledece 1938. godine je 7a univer tetskog docenta izabran major Milok Mardié za predimet ,Oprema letelca’ Skolske 1987/1938. godine je otpotela redovna nastava na Varduhoplovno} grapi 4 taj dogadaj je bio toplo pozdraven od strudne javnosti. Sledeée godine je 2 Varduhoplownu grupu 2a honorarnog na stavnika abran Sef Meteorolofkog odeka Komande vazduhoplovstva - Zemun 24 ija predmet ,Meteorologija". Sledece godine je za predmet ,Meteorologi" 2a honoramog nastavnika izabran Marko Milosavljevi¢. Do icbijanja Drugog svetskog rata na Vazduho- plownoj grupi nije bilo kadrovskih prome- Prvidiplomirani inzenjeri_vazduho- plovsiva su: Zivanovie J. Nebojia (1941), Stambuk D. Mario (1943, i Obrad J. Stanko (1946). Na Vazduhoplovnoj grupi se neposte- déno pred rat, pored zajednihih predmeta za. sve studente Masinsko-elekirotehnickog, odseka, izutavaju i sledeti spectitné pred- ¢ lspitivanje vazduhoplovnog materijala @ Mehanika lta Statik letelica ¢ Tehinologija vazduhoplovnog materijala S ispitivanjem materijala ‘@ Radionice i grafiéka postrojenja #Oprema letelica Elise ¢ Fabricka postrojenja i organizacija rada Gradenje letelica @ Laki motori 2 @ Laki motori 3 @ Meteorologija # lspitivanje leteiea Veé nakon useljenja u nov zgradu ‘maKinci su ostai ber laboratorijskog prosto- a abog svog neugeiéa u formiranja planova grade, a delom i zato ito su zaposl ddrugit odseka tdi, da bi se nevistogom i bbukom iz maSinskih’laboratorija. remetio Skolski rad, a prvenstveno predavanja To je bio povod, da se u dvoristu fakulteta pod gne rasebna rgrada za masinske laborato: nije. Zgrada je sazidana krajem 1940. godi- ne, a pogetkom 141. je podelo i njeno ‘opremanje. Razvoj Tehnigkog fakulta je surovo zaustavljen podetkom Drugog svet~ skog rata Za vreme Drugog svetskog rata zgrada Fakulteta je delomiéno osteéena, a labora- tonije u dvoristu su kori8éene kao bolnica akon rata je poéelo okupljanje nastay- ka‘ asistenatai stvaranje uslova za norma- lan rad Fakulteta. Stanje je bilo veoma tesko, jer su oprema i namestaj bili oplja- kami, a biblioteka opustosena. Odmah je bilo jasno, da. zgrada bivsey ‘Tebni¢kog fakulteta nefe biti u stanju da primi potreban broj studenata te su zbog toga izvriene i adaptacie nekih prostorija mas ske laboratorije 2a odréavanje nastave. Vee 1945. godine je razmatrana moguénost 7a rardvajanje Masinsko - elektrotehnizkog codseka na dva zasebna fakulieta, Sledede 1946, godine se formiraju zasebni fakultet Uredbom Viade Narodne Republike Srbije od 21. Jula 1948. godine Tehnigki fakultet se iedvaja iz sastava Universiteta Beogradu u samostalnu Tehnickw veliku Skolt u Beogradu, dok se odseci - Grade- 45Aliph ing. Sima Milanese vinski, Arhitektonski, MaSinski, Flektro- niki, Tehnoloski i Rudarski pretvaraju ua samostalne fakultete. Od tada fakultet, ‘okvirima moguénosti drustva, samostalno lupravljaju svojom sudbinom. Masinskog fakulteta se razvijala i cokviru induho- ploviia grupa, a unutar grupe su neizbrisiv tag ostavila trojica profesora: dipl ing, Sima Milutinovig; diph ing. Dusan Stankov i dr Mitoslw Nenadovié, dipl. ing. Oni su, prakti¢no od samog formiranja grupe pa do Svog.penvionisanja, bili nosioe! nastave ma Varduhoplovnoj grupi Masinskog fakultet Zakljuno sa 1, septembrom 1997. god. di pplomirala su 1892 vazduhoplovna inzenjera Dipl. ing. Sima Milutinovie je roden 1899, godine u Mostar, Svoje skoiovanje je zapoteo Mostar, nastavio u Sarajeva i Beogradu, a dovrsio u Berlinu gde 19% godine diplomira na Vazduhoplovnom ‘odscku Visoke tehnitke skole. Do 19 ‘godine se specijaliz vazduho- plovnim fabrikama Francuske, Nakon po- ‘ratka u zemlju stupa w noxootworenu fabri ku aviona .IKARUS* kao Sef fabrikacije na proizvodnji aviona, a zatim radi kao kom struktor sve do 1930. godine, Od 1930. pa do 1932. godine radi na vlastitim konstrw kcijama aviona, a od 1952. godine pa sve do 1935, se nalazi u usluzbi Komande vazdn- tora, Nakon hoplovstwa u svojstvu konstru Komande Sima Milutinovié prelaziu fabriku aviona .RogoZarski" u svojstvu konstruktorskog biroa i tehnitkog direkto ra, ge radi do irbijanja Drugog svetskog rata, U 1934, godini Miutinovie je izabran 1a privatnog docenta na Tebniekom fakul- tet Univerziteta u Beogradu, a 1938. godine ra univerzitetskog docenta na Vazduhoplovno} grupi Matinskog odseka 46 Tebnigkog fakulteta Univerviteta u Beogrs: du za_predmet .Konstrukcija_aviona’ Nakon okupacije zerje Milutinovie je ‘otpuiten iz labrike ,ROGOZARSKI™, a do kraj rata ostaje kao nastavnik kom fakultet, ‘Odmah po oslobodenju zemlje Mile tinovié je preuzet u fabriku. .ROGOZAR SKI*, gde rukovodi raznim radovima na ‘opravkama i prepravkama oiteéenih avio- nna, U 1946, godini se vraéa na Tehnigki fakultet, gde i ostaje do svog penzionisan U refereni Tebni ma za iabor u redovnog profe- sora Milutinovié u okviru strucnih radova navodi irvedene projekie desetak aviona, dak nauéne radove pominje u okviru formulacije vise objavljenih radova u strugnim i naugnim Zasopisima, Moram pri mati, da bi Milutinovie, kao nesumnjivo najvedi konstuktor aviona medi profesor: sma Masinskog fakulteta, danas tetko bio iabran za redovnog profesora, jer prema propozicijama koje danas vale ‘mnogo je vrednije imati objavliene radove na papiru nego izvedene konstukeije, Umro je 1981 godine, Dusan Stankov je roden 1900. godine u Vrscu, gde je zavrsio i stednju skolu Masinski odsek Tehnitkog & vervteta u Beograd je zavrsio ne. Od septembra 1927. godine do aprila 1931. godine Stankow je bio zaposlen kao ingenjer u fabrici .IKARUS* u Zemunu, Nekoliko meseci je radio Novom Sadu na konstukciji i fabrikaciji aviona, Od aprila 1931. godine pa do aprila 1983. godine je radio kao inenjer_u Komandi ratnog vazduhoplovstva. Aprila 1933, godine po- staje tehnicki direktor fabrike Zmaj" u ultetaU Zemunu, Na tom polotaju ostaje sve do kapitulacije nase zemlje 1941, godine. Za privatnog docenta Tehni¢kog fakultet u Beogradu. je postavljen septembra 1934. godine, a 7a honorarnog nastavnika 1946, godine. Oktobra 1948, godine je postavljen Dusan Stanke prof. dr Miroslav Nenad, akademil SANU za vanrednog profesora Matinskog fakul in 1949, fakulteta teta Tehnitke velike Skole, a od godine postaje dekan Masinskog U referencama 7a izbor Stankova za nalazi se vise deset wail Tetelica. Morar Stankow ne bi lake radovoljio danasnje kriterijume 2a izbor visa anja Treét od velikana vazduhoplovne grit pe je profesor dr Miroslav Nenadovie Rodio se u Beogradu 1904. godine. Mate mati¢ke nauike je studirao na Univerzitetu Beogradu i diplomirao je 1926, godine. Po zavrSetku studija-matematickih nauka nastavio je studije na Matinsko-elektro tehnickom odseku Tehnickog fakultet Univerziteta u Beogrady, na kojem je i diplomirao 1932. godine. Na_konkursu francuske vkide 1933. godine je izabran za njenog stipendist i iste godine nastavl je na Aerotehnickom odseku uw Sai- Cyry. Godine 1936. godine je polotio drzavnidoktorat iz oblasti aerotehnickih nauka, 1987, godine je na Sorboni pro: ‘movisan za doktora nauka, Od 1935, godine je stalni saradnik Acrotehnigkog instituta u Saint-Cyry uw svojstvu asistenta, spolini je saradnik fabrike aviona Breguet, a zatim fabrike aviona Caxdron-Renaul i spoljni saradnik sekretarijata za vazduhoplovstv. Godine 1987. na Tehnigkom fakultet Univerviteta u Beogradu je izabran za vanrednog profesora novoosnovane Vazdu- hoplovne grupe Masinskog odseka, a 1951 godine 2a redovnog profesora Vazdubo- plovnog odseka Masinskog fakultet u Beogrardu. Tokom svog radnog veka obav Ijao je razne funkeije od efa katedre pa do. dekana Masinskog fakulteta. Dopisni an akademije nauka je postao 1958. godine, a nnjen redovni clan 1965. godine. Zamenik sekretara Odeljenja tehnizkih nauka postaje 1971. godine, a sektetar 1977. godine. Pro- Fesor Neniadovic je umro 1989. godine. @ redovnog profesor statickih, proratun: prignati, da ni Dus AEROMAGAZIN | JANUAR 1998.MIHAJLO PUI etsy NaNO Us Bata on UNIX IN Xe) Deen LORaAne EAsovi neba DAGLAS BADER = vazduhoplovni as bez nogu - Pi: mr Zlatomir Grujie, pilot er Daglas Bader (Douglas Bader) je r0- den 21. februara 1910. godine ti Sent Dyons Vudu, severni deo Londona. Bio je energigno i radoznalo dete, voleo je ign i sport. Njegow otac, major britanske vojske, umra je 1922. godine od posledica ratnih ana, Motivaciju za letenje mu je ra vio tetak, major-pilot Siril Berd? “(Cyril Burge), adutant glavnog vasduhoplovnog mariala ser Hjuga Trenéarda (Sir Hugh Trenchard), aelnika Staba_vazduhoplov Mladi Bader je Skolovanje zavisio u Oksfordu, a poste toga je odlucio da stupi u Britansko ratno vazduhoplovstvo. Septem- bra 1928, godine je dobio stipendiju za ‘skolu RAF-au Kronvelu. Letenje je utio na avionu ,Avro-504" j instruktori su mu dali laskavu ocenu ,natproseéan pilot”. U slobo: dno vreme se intenzivno bavio raznim spor- Pilotsku akademiju je caviSio 26, jul 1930, godine i postao oficir pilot-ovac. Ras poreden je u 23.grupa RAFa u Kinliju koja je imala avione Gloster Gemikuk* Bader je bio izvanredan sportista, omiljen medu kolegama. Nastupao je RAF-a, a 1931. godine je igrao w ragbi reprezentaciji Engleske. Vruhunsko letaéko umece mu je obezbedilo. mesto u litnoj ekipi pilota - u akro-grupi RAF.a s S avionima .Glaster Gemiluk koja je nastu- pala na vazduhoplovnoj izlozbi u Hlendonu. Posle toga je akro-grupa dobila nove lova tke avione Bristol Buldog",scljem dai dalje uusavriava akrobatsko letenje. Samo godinu dana po zavréetku Skolo- Ser Daglas Bader vanja, zbog ponosa, mladalatke nesmotre- nosti | neiskustva prekinuta je sjajna pilot ska karijera porucnika Badera, Naime, 14. decembra 1931. godine na aerodromu Vudle} (Woodley) blizu Redinga (Reading) Odeliene 48 arikona w patra civilni piloti su ga zamolii, da im prikaye akrobacije. Bader je odbio, ali je neko od prisutnih to prokomentarisio na nagin, koji mu je povredio ponos. Seo je u svog Buldoga” i poletea w vedro zimsko nebo. Hteo je da zadivi prisutne ,civile". Medu tim, prilikom obrusavanja levim krilom je zakatio tle i avion se polomio, Bader je veoma tesko povreden, Bio je na ivici Yivota i smrti, No, njegov mladi, sportom ogeligeni organizam i snazan dub st pobedili rane Ali, estao je bez obe noge Posle oporavka je dobio vestatke noge (proteze) i ponovo naudio da hoda. Upor nim radom Bader se toliko izve7ba0, da je smogao da ple i da izvrsno igra gol. Tradio je, di mise dozvoli letenje. No. a nega ‘ile nije bilo mesta u letaéko} shitbi. To nje mu je bilo nateze. Odbio je da se tai administrativnim poslovima w RAF Zapostio seu Kompanit Sel (Shell Ol), Ore nig se 1989, godine Kad je poteo Drugi svetski rat, poru nik Bader je izvanrednom upornosen iz dejstvovao da je neprestano opsedao Komandu ratnog varduhoplowstva, dok ga najzad nisu pustil i obecali da ée ga primiti nazad da leti veStazkim nogama, ako mu to nakon isp anja dopuste lekari. Uspesno je prose Iekarske kontrole i dobio ocenu, da je zdravstveno sposoban 2a pilota. Krajem no. vembra 1939. godine je upucen u Central pu letacku skolu wt Upavonu, i ubrzo potom je poteo da lett na Spiyfaere. Februara 1940. goxline je prekomandovan u 19. gru- pu RAF-a u Duksfordu, a u aprilu je vee bio voda eskadtile Daglas Bader je imao sve odlike pilota Jovca, Bio je atletsi tip, oprezan, sposo dda veoma brzo reaguje i imao je ivanredan smisao 2a timski rad. Bio je veora inteligen: vod. Bader sa ponovno prime u RAF. On. tan, dobar organizator i vrsta je imao i dug letacki vek pilota-lovea, jer je 'u bic za Britaniju prosegan vek pilota-lovea bio dve nedelie - 87 sai letenja, vode odelje ‘ja -nedelju dana, a komandira eskadrile fetiri dana. On je leteo skoro 15 meseei na duznostima od pill lovagkog puka, kada je i oboren Ueestvovao jeu borbama Denkerka itu je Ijuna 1940, Fio svoju prva vazdusnu pobedu obor Ubrzo nakon to- supe, aor ca do komands izmad ine ostva: jedan nemagki Meserimit iga je postao komandant 2 AEROMAGAZIN / JANUAR 1998.Supermarin 1K XIV w avionima Hariker*. U tej grupi su bil ‘eino Kanadani, koji su pre toga u Fran. ko} prefiveli teske dane. Bader je brz solidovao jedinicu i doveo je th stanje fe spremnosti za borbu. Zalagao se za ku Tovatke si pokazalo veoma efikasnim. Kada se rarbuktala bicha 2a Britaniju, ih grupa-pukowa vazduho LiMalori pristaica onandovao vicemarSal Traford Leight Mallory ike. Baderov ma i uéinkom fe. kojom je stavila dobar utisak ma Komande lovacke avijacije. Njena si itekako osetili i nemacki bom. spravnost ovakve taktike je éesto bila net diskusije, ali je Bader vodeci love Jk sastava ti grupe (19. a om, doje B a Superman postizao uspehe. Do kraja bitke 2a Britaniju mu je priznato 12 samostalnih vazdusnih pobeda, a njegovi Kanadani su abori 60 hemagkih aviona, Odlikovan je Ordenom a zasluge i Avijatigarskim krstom za rasluge. Pogetkom 1941. godine je posta potpukownik i komandant puka ha aerdromu ‘Tangmere Kada jew leto I da dobija inicjativu i da prelege Lamans, 41. godine RAF poteo Bader je predvodeci svoj puk od ti eska drile-grupe .Spifajra Mk VB" (145., 610. i 616.) u borbama iznad Francuske, popu: larno nazvanim ,£iéenje* i cirkus", post a0 vie vardusnih pobeda, U jul mesect 1941. godine ka huncu. Kak pilotlovac je bio na vr sur Spilfajeri Mk VA bili nac wvina, Bader je vie na tipa Mk VA" naorwdanom mitralezima, Taktika, koju sti primenjivai britanski lovacki pukovi iz 11. divi AEROMAGAZIN / JANUAR 1998, Bp-109 fajer MK VA yombarderske divizije, drdali su stalno, pa naredne dve godine, nemagke lovee 1 pr praynosti, fake time nisu nanate velike tet hemackoj Lultvafe, to je Britancima podi moral Kao po pravilu, piloti-loved na vrhunew dotivijavaju pad, Bader se to desilo 11 Letedi na sSptfajer Mk Va" « oStroj borbi je oborio dva nema ‘ka Loven, a onda se suddaio sa ,Meserimifom 109%, Prilikom iskakanja desma noga, zapravo proteza mu se zaglaila jon je oso dda visi iz kabine. Nekako je uspeo da se trrajem oslobodi i prizmel padobranom, Nemci su ga zarobil U zarobljeniitvu se Bader oporavio, ponovno je dobio svoje proteze, ali je bio Staliia muka za strazare, Betao je iz bolnice ii logora u Labeku i Sagan, Zbog toga st A sproveli w cuveni logor-zamak Koldic (Colds) uw centr Nematke, ir hojeg je iodenja 1945. godine Pose rata je Daglas Bader unapreden u Gin pukoynika i postavljen 2a komandanta Skole za vode lovackih jedinica u Tamereu. 17 RAF-a se povtkao 21. jula 19% vratio se u kompaniju Sel. Kasnije je dobio viteski red. Tokom 15 meseei vazdunog ra pobede, premda tovanja priznate su mu se trai da je postigao 30. Tako je bio popularan uw RAR-u, w Velikoj Britaniji i'w svetu je postao slavan tek 1950, godine, kada je Pol Brighil ( Briel) napisao njegowu biografiju (Reach the Sky - Dasegnuti nebo, koja je objavliena 954. godine. Dve godine kasnije po Bade rovoj biografji je snimljen i film. Umro je 18s ° 49Asovi neba LETECE ZVEZDE - Sestorka za svet - Pit Slobodan Nedeljkovi, pilot Irobatku grupa RV i PVO Voiske _Aitissinicis mene’ to ‘astavir imala na velikom medunarodnom seromitingu ,Batajnica 8% smi pilota ~ nastavnika let major Predrag Vukaiinovié - vod kapetan I klase Dragan Zlokas prvi levi pratilac, kkapetan I Khise Zoran Katanié = prvi desni pratila apetan Kise Ktoan Kanas = repni pratilac Ikapetan I klise Safa Ristié ‘oda sinhro-para i apetan I klase Tomislav Beéagovié pratilac u sinbro-parn Best isk nja. To su fe ol 50 Izvanrednom tehnikom pilot Super u izvodtenju peti, valiakay iimelmana, evona iostalih akrobatskih figura a, us porecima alfa, orao, delta, romb, st front, dlijamant, Leteée verde” su velo bbrzo dokazale, da sasvim opravdano zash Jjs mesto us najyisem svetskom vehu akro- batskog letenja. Njihov bogat i atraktivan le- tacki program i dostojno predstavljanje svo- je cemnlje, Vojske Jugostavije i vida RV i PVO na nedavnoj vazduhoplovnoj medun rodnoj manifestacii .BIAF 97° u Bugarsko} su izazvali veliku pani i interesovanje svetske javnost Formirana s osnovnim razlogom da rarvija motivaciju pilot RV i PVO jugo- slovenska akro-grupa veé sida radi nekoliko novih elemensta, Koje nijedna sliena grupa To je posebno vatno i us sveut ne izvodi rhog Einjenice, So si gLetede 7verde” rnakon est godina neulaganja u njihov vidi us vazduhoplovnu tehnologiju, za nepunih fest meseci uspele da pripreme i javnost prikagu kvaltetan i bogat letacki program, ha kojem im mogu pozavidet i najpomatje svetske akrobarske grupe Piloti akro-grupe ,.Letece vezde su rmladi, ali veoma iskusni pilot - dugog dlisnji nastavnici letenja. Na avionur domace proizvodnje ,Supergaleb” rade dvadeseto- ‘minutni letacki program sa brzinama od 260 - 700 kan/h, na visinamsa od! 10 - 1500 mietara i pri proseénom optereéenju od 4 g. Sve vece interesovanje sveta za njihovo predstavjanje ievan granica SR Jugostavije ide ini vrbun. samo je potvrda, da ono sto sko umeée 1 letackoj vestini i profesiji koja poveruje i zblidava jude, ber obvira na nijihova drZavna i druga opredeljenja.— @ Fotcgrafie simi Zoran Miosanvst AEROMAGAZIN / JANUAR 1998.TRADICYA Avobatho Itenje meu jugesowenskin Prlotina ina bogat train, U noe Juco nakon Drug setsog rata piles akrogrape RY su Ite na evion #86 Sob, a0 1968. godine na vachuhoplovina domace protean Gale Jastel sastavina 4~ 7 aviona, Od 1985 godine on ete po imenom wLetce zee ZONA RIZIKA Pon ar-grupe po mnogo Zn specifi Lui jh su shone sa grup lene xt jdt, slog tin ad eaten nego fod drugih plat. Sols na kali teneln ripreme sa lene umes fs Aaj se ce, oni ptpano spr ae amu riko hj nos avobatsk letenje AEROMAGAZIN / JANUAR 1998. STARI NOVI CLANOVI U sadam poet aloo grape sLetece sezdese mala i ea lta has 4 rani akrogra (haji je presale sa radom patra 1990 godine) bil na mesiona prog longi roog desu praia, To su sodas vada grape - major Predrag Vuhaiinné i vada sinkrorparn ~hapelan 1 Kase Sai Rist BLVazduhoplovna medicina Razvoj vazduhoplovne medicine Pin ddr Slobodan Rudnjanin, dr se. med. prof. dr Stojan Déelajlija, dr sc. med. — fa, poteilu ovog Kratkog. plaza fj a iakvo} matic je rapravo ret Matda nal opi ove deatrost ju Hodede dve deni enlieit nadtins fe br trebalo bi edicinska specijalnas, koja obuhwata xdray stoene aspekte delwanja ekoficiolikih faktor Ietenja (ois, dinamitke fahtoe ltena, bu, cibracie, nagle temperature promene& drugo)” 4 Wazduboploonilekar je meicinsk spcijalisa sa vitim medicinskim obrazovanjem i2 vaxzluho leone meicine, zalcaljyjui Roem jew slanju da rea ita nis problema sa hajma se suave ‘pri medicinskom obesbrdenjletenja Nije na odmet reci, da se danas ve¢ {govori o vazduhoplovnokosmi¢koj medlici- hi, sto govoro vrement i prostoru kuda se uusmeravaju danainji specijalis: iz ove oblast Logitno je pretpostaviti, da je razvoj varduhoplovne medicine pratio ra2vo} varduhoplovstva, ali éemo odmah naglasiti da su upravo lekari dali znagajan doprinos i samom razvoju vazduhoplovstva. Dovolian je prvi Covek, koji se godine vinwo u vazduh balonom brage Monigolfie, bio na cast lekarske profesje franeuski lekar, hemia farmaceut Zan-Fransoa Pilar de Rozije je podatak, ‘oktobra 1783. (Jean-Francois Pilatre de Rosier). N je u lew 1785. godine u svom balonu vodonikom u pokuSaju da postao i pra drtva tradavsi u eksploziji ppunjenom preleti Laman varduhoplovstva zapaljenog vodonika. U hhemnatnim vremenskim Rozijeom, kao prvi Englez koji je poleteo i to halonom sopsivene konstrukeij, upisuje se-u istoriju vazduhoplovsiva niko drugi do dr Edvard Diener (Fidvard Jenner), daleko pomatiji kao pronalazaé.vakeine protiv velikih boginja. Da sve bude w ton belih mantila* potrudio se dr Dzon Diefiis John Jofies), koji postaje prvi Amerikanac {roden u Bostonty) koji je poleteo ka plavim isto) godini, sa zaostatkom ra vardusnim prostranstvima. On je vet na 52 svom prvom let s Francuzom Zan-Pjer BlanSarom (Jean-Pierre Blanchard) 23. no- vembra 1784. godine, penjuéi se na visinw ‘od oko 3000 metara, merio i beletio: vladnost, temperatura i barometarski priti- sak, te sakupljao uzorke vazduha na razli- Gitim_ visinama radi kasnije analize. Ove radnje se mogu smatrati i prvim istra ivackim postupcima u vazduhoplovno} medicini, Na drugom letu sa svojim pri teljem Blansarom, 7. januara 1785. godine ddr Diefris je postae prvi Eovek Koji je preleteo Lamang i koji je preneo pou vardusnim putem, lekare je verivala samo Zelja 2a letenjem, Prve za varduhoplovstvo oja je najéeSe zanemarivala njihovu profes potisnutu na marginu samog dovisljaja - da se domognu nebeskih visina. Ova matizeja je éexto dovodila do brzopletih i nerazbo: ritih odluka, pa ne treba kriti, da je prvi lekar zabele¥en u istoriji vazduhoplovsts bio opat Dion Damijan (John Dari poreklom iz Italie, koji je bio Tekar na dvoru skotskog kralja Dyemsi TV. On se sunovratiosa'zidina jednog zamka uw Francuskoj 1607. godine misleéi, da ée mu konstrukeija malik na krila oblepljena okosjim perjem omogueiti da let. Jako sav ialomljen, ipak je pretiveo, Ali je doneo lakomislen zakljuéak, kakva mu je i ideja bila, a to je - da sperje nije bilo dovoljno dobro priévrégeno." leita} sa leta balonom, koji su 186 godine inveli Englezi Koksvel i Glajier, bio Je prvi pokuaj, da se opisu simptomi koji se jvjaj kod Tetaga na vecim visinama, Kada se progita, ovaj izvestaj postaje snazan podsticaj daljem istrafivanju lekara Vazduhoplovna medicina je preventivna medicinska specijalnost, koja obukoata adravstuene aspekte delovanja chofizioloskih faktora letenja (visinu, dinamicke faktore letenja, buku, vibracije, nagle temperaturne promene i drugo). + Prow hipobariéna komora koji je Ronstruisao Pol Ber fiziologa Pol Bera (Paul Bert) koji se smatra oven vaxuhoplovne medicine’. Francia Pol Ber je postao doktor medicine 1864. god ne, a doktor pritodnih nanka 1866. godine kata je i postavljen za profesora zoologije w Bordou. On je prvi konstruisao hipobarignu komoru, napisao ,pukvar visinkefiiologije" Barometarski prtisak - istrazivanja kroz ‘cksperimentalnat fiziologiju" i, ako se mode re, bio prvi Iekar koji je trebalo da medicinski obexbeditletenje’ savetima, koji lost, zakasnili pa se let balonom godine tragicno zavrsio 2a Kroce Spinelija i Sivela, jer su zbog nedovoljne koliine ponetog’ kiseonika umrli od hipoksigne hipoksije, Pretiveo je samo Gaston Tisandje, koji je nakon oporavka ‘opisao sled tragiénih dogadaja na tom let. Povodom ovog dogadaja, koji je tada modermu Evropu uuspeo da uzbudi cela Pol Ber je injavio ta su da sada Uta seal used padanja sa visine, a sada se prvi put desi. dda su doa éoveka umrla penjuei se na visi Prvo sredstvo koje je pomoglo da 1894 godine letae poleti éak do 9000 metara bila je i prva maska za kiseonik sa gumenim a prianjala je ma lice letata i i g cilindra prenesila kiseonik pod povitenim pritiskom, Ovu masku je izumeo firiolog iz Beéa, Herman fon Srecet (Hermann von Schretter). Ova} period je bio period ,baloners™ i upoznavanja sa prvi ckofizioloskim faktorom letenja - visindm i hipoksignom hipoksijom, kao posledicom AEROMAGAZIN / JANUAR 1998,penjanja na visine iznad Covekovih oskih granica Drugi period razvoja varduhoplovne medicine pocinje ranih godina 20, veka poletanjem prvih ,maiina telih od vazdu- id iz Prvi nau napisan pojavor avons, zaduhoplovne medicine je Francusko} 1907. godine, a drugi tek 1910. godine. Do Prvog svetskog rata je public Kovan $1 rad iz ove oblast, Prvi zdravstvent ravilnik za letave je napisan u Nemacko} 910, godine. Slitni pravilnici su napisani 012. godine u SAD, w Francuskoj i a Englesko. Medutim, ili pravilnict nisu bili jani, ili isu primenjivani, tek je prva analiza gubitaka uw varduhoplovsteu SAD okom Prvog svetskog rat sprovedena da su samo 2 godine pokazala, gubitaka bili rezultat akeije neprijaelja a da fe ostalin 98% bilo uzrokovano Ijudskim Savremeni uredaj za si radial ubraanja ~ iciu fuga aktorom, Ova analiza je navela generala dt Teodora Listera da napravi nov savremeni istup selekciji i on ga je zapoteo izdava jem novog pravilniks, koji je poceo da vati 2 maju 1917. godine U period izmedu 1 i I svetskog rata kao i poste, razvoj vazduhoplavne medicine ati razvoj vazduhoplovne tehnologije. Bri avioni sa vetim manevarskim sposo- ostima postavl rahteve leaée i od vazduhoplovne medicine se xeekuje, da ona otkrije sve opasnosti i da spreti inkapacitaciju letaga, Otkrivaju se icaji dinamickih faktora letenja, prave se Tako se polaris. dve angloameri¢ka ~ u SAD, Engleskoj, Kanadi i Australji i nematka, koje ée biti rve centrifuge ole idrSka u buduéem vazduhoplovnom rata ju suprotstavljenih strana, Obe strane st ale vee maéajne istrazivacke laboratorije wremajui se za nastupajuti rat. Kao deo zduhoplovstva ivarduhoplovnoj medicini at bio shaina pokretacka snaga, pa se kom TL svetskog rata ispituje i uvodi w sploatacius ant Poste IT svetskog rata dolai do isfera nemackih strugnjaka u SAD, koji wu dodatnipeéat tamoinjoj vazduho- g adelo,izbacive sediste i no} medicini sa kojom se de Sezdlesetih AEROMAGAZIN | JANUAR 1998. sgodina moze nosti samo jo8 Engleska Skola, a njoj ugled uvecava izuzetno znatajno tuvodenje fiiolotke trenade (obuke) letaéa U ‘drugo}polovini pedesetih. godina potinje put u kosmos i sa njim i prvi koraci kosmizke medicine, gde prednjaée lekari u tadainjem SSSR i SAD koji se bave medi: ccnskim aspektima putovanja i zadréavanja 1 Kosmos Put u kosmos je azmatio, da je problem Visine i rastite Coveka od njenih Stetnih fx Kiora refen, Istovremeno se sedamdesetih godina ovog veka uvodenjem aviona tzv wvisokih performansé w Fifu interesovana Wovode moguénost zaitite i povecanja podnofljvosti letaéa od delovanja velikih i produgenih linearnil i ugaonih. ubrzanja, koja prate efikasn eksploataciju ovih aviona, Posledica fiioloikih preopteredenja letaca sled dinamickih faktora su konfuzija, prostorna derorijentacifa, gubi tak vida i gubitak svesti, Sto u velikom broju slucajeva dovodi do udesa i to 1 katastrofalnim posledicama, Uz pomoé savremenih simulatora dinamickih faktora ujedno i trenazera, savremena vazduho- plovna medicina se wudi, da poveca sposobnost letaga a time i berbednost ete nia, kao i njihovu borbnu efikasnost, ako se radi o letadima borbenih vazduhoplova, Ge je nase mesto u raza vazduhople rine od Pol Bera do kosmiche medicine? Od kandidata za prve pilote aviona w proleée 1911. godine se tratilo zanje iz mchanike i francuskog jezika, ali ne i kon trola zdravlja, U meduvremenu je avijacja postala mnogo populamija, jer su u Beo- ‘gradu i Nisu leteli pioniri avijacije u Srbiji medi kojima suse isticali: Jan Cermak, Dani Vidar, braca Aleksandar i Jovan Deroko, Strahinja Nusié Gin Branislava Savremeni uredaj 2a simulaciu tugaonih ubrzanj Nusiéa) i drugi. Ovo je dovelo do podrske celokupne javnosti i'do ubreanog form anja vojnog vazduhoplosstva. -Krajem 1911. godine je raspisan drugi konkurs za 3 oficira 13 podoficira ,za izwtavanje avijatike i a rukovanje koji se i pored (sproveden je preko Aivizijske prijavio 171 kandidat Sam lekarski pregled je podeljen u 3 grupe i bio je vrlo temeljan i sa strogim kriteri jumima u pogledu ocene adravstvene spo- sobnosti kandidata, Kandidata, kape pored ofnog i uinog pregleda p pagnja usmeravana na ukupnu telesna razvijenost kandidata, jer se pretpostavjal, Jedan od odabranih In Milo8 Mie se sea, da je sebnia da bududi piloti moraju da budu brah refleksa iu dobro} fizitko} kondieiji, Tie da je protio na pregledu zahva Fjujuéi Einjenic, Sto je bio aktivni vetbadé w ‘gimnastigkom drustvu ,Obilie Tabor je ofigledno bio’ pravilan, jer su sva Sestorica odabranih kandidata v¥lo dobrim uu Beogradu. uspehom zavriila kurs obuke od maja do avgusta 1912 Blerijoa i Fan godine u privatnim skolama na a Etampu kod Pariza Uredaj va demonstraci prostorne desanijentacije w VMI-Batajnica 53