Page 1 of 17

Demokratija
Koreni demokratije i njen razvoj kroz istoriju
Rei ,,demokratija i demokratski toliko su danas esto u upotrebi da se najee i ne
razmilja o njihovom pravom znaenju. Re demokratija (gr. demos narod i kratein
vladati) u doslovnom prevodu znai vladavina naroda. No, to nije ni priblino dovolnjo
da bi se ovaj termin shvatio u njegovom punom i stvarnom znaenju, iz vie razloga:
1. Demokratija je nastajala, razvijala se, irila i oblikovala kroz stotine, pa i hiljade
godina, sve do dananjih dana. U tom ogromnom vremenskom rasponu od
antikih gradova-dravica (antike demokratije), preko srednjovekovnih
slobodnih gradova, do perioda liberalnog kapitalizma (XVIII i XIX vek), odnosno
do kasnog kapitalizma (XX vek), ni re narod, ni re vladavina, pa ni re
demokratija, nisu imale uvek isto znaenje. Zato je ispravnije govoriti o
demokratijama, nego o demokratiji, jer je u istoriji bilo vie oblika demokratije,
kao to ih i danas ima vie vrsta: neposredna i posredna, stvarna i formalna,
politika i ekonomska, tj socijalna.
Demokratija je u svakoj zemlji nastajala i razvijala se na drugi nain i u
drugaijim oblicima, saglasno uslovima i potrebama. Na jedan nain se razvijala
demokratija u Engleskoj, ma drugi u Francuskoj ili Nemakoj, Italiji, Srbiji itd.
2. Demokratija ni danas nije jedan definitivno, jasno i raspoznatljivo uoblien
politiki sistem i nain organizacije drutva i njegovih institucija, ve neto to je
stalno u razvoju. Drutvena praksa obogauje i jaa demokratiju, ali postavlja i
mnoga pitanja na koja dananjica treba da da odgovor.
Jo u antika vremena filozofi Platon, Aristotel, Ciceron i drugi raspravljali su o
tome koji je oblik drutvenog ureenja najbolji vlast jednog oveka (monarhija), vlast
vie ljudi (aristokratija) ili vlast mnogo ljudi (demokratija). Oni su, pri tom, jasno
ukazivali da se svaki od ovih oblika moe izvri u svoju suprotnost: monarhija u tiraniju,
aristokratija u oligarhiju, a demokratija u ohlokratiju ili, ak, anarhiju!
Antika Grka, tanije Atina, jeste kolevka demokratije. Stari Grci su prvi uveli
uveli demokratiju i kao pojam, i kao naelo politikog ureenja, i kao drutvenu praksu.
Tamo se javlja prvi, klasian oblik demokratije, koja se odlikuje time to se razvijala u
tada jo malobrojnim gradovima dravicama ili politejama (gr. polis grad, politea
drava, graanstvo). U javnom ivotu grada drave uestvovali su samo graani
(slobodni ljudi), i to samo mukarci, koji su u tim malim dravnim zajednicama bili
meusobno povezani ekonomski, verski, obiajno. Graani du meusobno politiki
komunicirali i svi su mogli neposredno uestvovati u javnom ivotu, bez neke vee
kontrole od strane centralne vlasti. To je bilo mogue jer se antika demokratija
ostvarivala u uslovima grada drave, dakle relativno malog broja ljudi, onih koji su
mogli participirati u upravljanju gradom (graani). ene su se bavile kunim
poslovima, robovi su obraivali zemlju i radili sve druge poslove. Kod graana Atine bilo
je duboko usaeno oseanje javne dunosti i vezanosti za svoju demokratsku republiku (u
stvari za svoj polis), a negovane su i druge graanske vrline. Izgnanstvo iz polisa
smatralo se najteom kaznom. Veliki grki istoriar Herodot (V vek pre nove ere) dao je
prvu definiviju demokratije, istiui neke, po njemu bitne elemente, kao to su: jednakost

Page 2 of 17
pred zakonom svih pripadnika naroda (koje su tada inili samo slobodni mukarci), zatim
odgovornost javnih slubi pred narodom, pa u nekom smislu i suverenost naroda
(graana polisa).
Atinska narodna skuptina ili agora (gr. agora trg), koju su sainjavali svi
slobodni ljudi, bila je vrhovni organ vlasti. Ona se sastajala na otvorenom prostoru, na
glavnom gradskom trgu u Atini. Skuptina je raspravljala o svim pitanjima i poslovima
grada drave (politeje): donosila zakone, utvrivala poreske obaveze, a esto utvrivala
i sudske presude. Za pojedine funkcije graani su javno birani (i bili plaeni za svoj rad).
Na tim funcijama ostajali su vrlo kratko i bivali zamenjivani drugim izabranim
graanima. Bio je to specifian oblik neposredne demokratije. Veliki grki pisac tragedija
Euripid (V vek pre nove ere) pisao je: Atina je slobodna, narod njome vlada.
Demokratija u Grkoj javlja se u najsjajnijem periodu grke istorije (Periklovo doba).
U antikom Rimu ve je manje demokratskih tradicija, ak i u periodu kada je
Rim bio republika (509-27. pre n. e.). Rimska drava, koja je i sama u poetku bila grad
drava, ubrzo je osvojila ogromna prostranstva, stvorila veliku imperiju kojom je vladao
uski krug odabranih (oligarhija). No, posle pada carstva (kraj VI veka p.n.e.), politiki
ivot rimske drave ispunjen je borbom izmeu narodnih masa (plebejaca) i povlaenog
drutvenoh sloja (patricija). Bila je to borba obinih ljudi za uee u upravljanju
gradovima, pa i dravom, u emu su se naroito isticala braa Grah, narodni tribuni (II
vek p.n.e.).
Srednji vek se ne odlikuje znaajnim demokratskim iskustvom, sem u nekim
slobodnim gradovima, i to u kasnom srednjem veku. Sva vlast bila je u rukama feudalnog
gospodara i samog monarha (cara, kralja, kneza), koji je i sam bio vrhovni feudalac.
Vekovima posle propasti antike Grke, feudalni gospodari u evropskim dravama imali
su neogranienu vlast. Tek od XIII veka poinje da jaa izvestan uticaj svetovne i
duhovne vlastele, ali i nju su inili feudalni gospodari i crkveni velikodostojnici. Samo
hrianstvo, koje je u poetku bilo religija siromanih, propovedajui jednakost ljudi
(istina pred Bogom), ubrzo je okrenulo lea narodu, titei vladajui poredak (Svaka
vlast je od Boga, propovedalo je svetenstvo).
Neka uporita demokratije mogla su se nazirati u ugovorima izmeu vladara, s
jedne, i svetovne i duhovne vlastele, s druge strane, kao i u savetovanjima i javnim
saborima stalekih predstavnika, koji su povremeno odravani, zatim u poveljama
pojedinih vladara (najpoznatija meu njima je Velika povelja sloboda ili Magna charta
libertatums iz 1215).
U delima pojeidnih teologa, filozofa i politikih mislilaca tog doba javljaju se
ideje o potrebi ogranienja vlasti svetovnih i duhovnih feudalnih vlastodraca. Englez
Viljem Okam i Italijan Marsilije Padovanski (XIV vek) u svojim radovima suprotsavili su
se crkvenoj dominaciji, istiui da je poreklo vlasti pirodno, a ne od Boga, zatim da je
vlast neotuuva od naroda itd.
Sa novim tehnikim pronalascima, otkriem Amerike i nastajanjem novog,
industrijskog naina proizvodnje, kao i sa razvojem trgovine i irenjem trita, javlja se i
nova drutvena grupa, tada nazvana trei stale (tj. buroazija ili graanstvo). Trei
stale se zalae za sve znaajnije uee u ne samo u ekonomskom ve i u politikom
ivotu i odluivanju o pitanjima od opteg interesa. Tako se ve od XVI veka u Engleskoj
i jo nekim evropskim zemljama javljaju prvi vidovi predstavnike demokratije,

Page 3 of 17
ograniava se apsolutna vlast vladara, a u slobodnim gradovima nastaju zaeci gradske
samouprave.
Sa buroaskim (graanskim) demokratskim revolucijama u XVII, XVIII i XIX veku,
demokratija definitivno kri sebi put i biva ugraena u savremeni nain politikog
organizovanja i ivota, prvo u Evropi i Severnoj Americi, a onda i u drugim zemljama.
Ideje, praksa i obrasci antike demokratije sada se javljaju u novom ruhu, u novim
drutvenim, ekonomskim i kulturnim uslovima, u sasvim novom politikom ambijentu.
Tome je naroito doprinelo postepeno uvoenje opteg i jednakog birakog prava tokom
XIX i XX stolea. To je ve savremena graanska demokratija.

Razvoj demokratije u graanskom drutvu

Savremena demokratija nastala je u okviru graanskog drutva u uslovima kapitalisitke
privatne svojine i slobodne konkurencije na tritu.
Pod uticajem velikih ideja o prirodnom pravu, racionalistikih i liberalistikih
ideja pokreta prosveenosti, koje su preko svojih dela irili mislioci kao N. Makijaveli
(1469-1527, Vladalac), T. Hobs (1588-1689, Levijatan i dr.), D. Lok (1632-1704, Dve
rasprave o vladi i dr.), . Monteskje (1685-1755, Duh zakona i dr.), D. Hjum (17111776, Moralni i politiki ogledi i dr.), . . Ruso (1712-1778, Drutveni ugovor i dr.), T.
Pejn (1737-1809, Prava oveka), D. Bentam ( 1748-1832, Uvod u principe morala i
zakonodavstva i dr.), T. Deferson (1743-1826, tvorac ameroke Deklaracije
nezavisnosti) i mnogi drugi. Ovi mislioci razvili su uenje o prirodnom pravu, jednakosti
ljudi, suverenosti naroda (graana), tj. o neotuivosti prava od naroda, potrebi da zakon
bude u skladu sa ljudskim razumom, potrebi pravednosti itd. Njihove ideje bile su osnova
buroaskih revolucija u XVII, XVIII i XIX veki i savremene demokratije.
Graansko drutvo nije stvorilo samo materijalnu osnovu (privatna svojina, privatno
preduzetnitvo, konkurencija na tritu itd.), ve i duhovnu, kulturnu osnovu za razvoj
savremene graanske demokratije. Ogroman napredam i promene u oblasti duhovne
kulture i drutvene svesti za poslednja dva-tri veka uinile su oveka savremene epohe,
pripadnika graanskog drutva, graaninom.
ta je graanin ?
Ovde se pod pojmom graanin podrazumeva ovek koji: a) uiva odreena
ustavom i zakonima zagarantovana ljudska i graanska prava i slobode i b) istovremeno
je i nosilac graanske suverenosti, dakle politiki inilac.
Ideal graanskog drutva je slobodna i samostalna ljudska linost (individua),
osloboena straha i pokornosti, svesna svoga poloaja u drutvu i svojih prava i obaveza,
jednaka i ravnopravna sa ostalim ljudima; linost prosveena i obavetena o drutvenim
zbivanjima i sa svojim nezavisnim sudom o tim zbivanjima; linost jakih moralnih nazora
s oseanjem javne dunosti i odgovornosti. Ideal graanskog drutva je, takoe, i
graanska drava, koja podrazumeva dravu svih graana (dravljana), u kojoj su oni
ravnopravni bez obzira na nacionalnost, veru ili socijalni poloaj, u kojoj su ostvareni
vladavina prava i viepartijska parlamentarna demokratija. U borbi za ostvarenje ovih
ideala ljudsko drutvo je prolo veliki put od liberalne demokratije u prvoj fazi

Page 4 of 17
kapitalistikog drutva, do demokratije u tzv. dravi blagostanja i postindustrijskog
drutva.
Engleski filozof i jedan od prvih teoretiara liberalne demokratije Don Lok,
zalagao se za dravu u kojoj bi, pre svega, bila obezbeena tri osnovna prava: 1. pravo
na ivot, 2. pravo na linu slobodu i 3. pravo na privatnnnu svojinu kao na
prirodna, izvorna i neotuiva prava i svojstva svake ljudske jedinke. Pobornici liberalne
demokratije stavljali su u centar svog interesovanja slobodnu linost, privatnu svojinu i
privatni interes, polazei od toga da se drutveni interes najbolje ostvaruje kad se na
valjan nain ostvaruje privatni interes. Ove ideje su ugraene u osnovne zahteve
graanskih revolucija u Engleskoj (1688), Severnoj Americi (1776), Francuskoj (1789),
kao i u drugim zemljama Evrope tokom XIX veka (tada su to bile drave liberalne
demokratije).
Drava liberalne demokratije je slaba drava zato to je ne mea mnogo u
ekonomske poslove kroz raznorazne intervencije, kontrole i ograniavanja. Jo u drugoj
polovini XVII veka industrijalac Leandr poruio je francuskom ministru finansija . B.
Kolberu: Laissez-nous faire! (Pustite nas da radimo!).
To je bilo osnovno naelo ekonomskog ivota ranog kapitalizma pustiti privredni ivot
da se slobodno odvija, bez intervencija drave, sem kad je u pitanju zatita pravnog
poretka, slobodnog privreivanja i slobodne ekonomske (i svake druge) konkurencije,
kao i zatita pravne i imovinske sigurnosti graana. Takav liberalizam se mogao
ostvarivati i odravati u periodu ranog kapitalizma, kada su u privredi jo uvek
preovlaivala mala kapitalistika preduzea, sa po nekoliko desetina ili stotina radnika, i
kada je bilo relativno jednostavno ureivati drutvene ( pre svega ekonomske i politike)
odnose.
Pojava etvrtog stalea radnitva, radnike klase ( proletarijata) politiko
organizovanje radnike klase i njeno pojavljivanje na politikoj sceni polovinom XIX
veka unosi bitno nove elemente u borbi za demokratiju. Predstavnici radnika isticali su,
pre svega, potrebu reavanja ekonomskih i socijalnih pitanja, videi u tome realnu
(materijalnu) osnovu jednakosti ljudi, pa i same demokratije. Pri tome su radniki
predstavnici isticali da je demokratija bez reavanja tih pitanja formalna, a da se oni
zalau za stvarnu, tj. ekonomsku i socijalnu demokratiju.
U drugoj polovini XIX i tokom XX veka deavaju se krupne promene u
globalnim (svetskim) razmerama, naroito u sferi privrede, gde dolazi do visokog stepena
koncentracije kapitala stvaranjem velikih privrednih korporacija (kartela, koncerna,
trustova, monopola), koje nastaju udruivanjem vlasnika krupnog kapitala u njihovom
sastavu i mimo granica jedne drave. Tako je stvoren monopolski kapital u obliku
velikih privrednih korporacija, koje esto prelaze granice jedne drave, dre monopol u
odreenim granama proizvodnje i vre podelu svetskog trita. U uslovima monopolskog
kapitalizma i graani su u sasvim drugom poloaju u odnosu na rani, odnosno liberalni
kapitalizam. Dominacija monopola u ekonomici odraava se i na politiku organizaciju
drutva jer monopolski kapitalizam suava ne samo polke ekonomske, ve i politike
konkurencije, pa samim tim i smanjuje ulogu demokratskih politikih institucija. Sve to
stvara uslove i za uspostavljanje nedemokratskih reima. Najee se deava da
demokratski sistem i dalje postoji i deluje, ak na znatno proirenom politikom prostoru,
ali doivljava i neka objektivna ogranienja, sve vie postaje formalan. Naime, u
uslovima monopolskog kapitalizma i krupnih privrednih korporacija javlja se i znatno

Page 5 of 17
pojaana intervencija drave, dolazi do vee meuzavisnosti (ekonomske i druge) u
svetskim razmerama, razvija se ogroman dravni aparat (dravna birokratija), kao i
struni aparat (tehnokratija). Sve se to bitno odraava na politiko organizovanje i
politiki ivot visokorazvijenog industrijskog drutva, u kome se na izvestan nain
ograniavaju line i politike slobode oveka, a uticaj graana i njihovih asocijacija na
opte javne poslove bitno se smanjuje, slabi.
U uslovima visokorazvijenog postindustrijskog srutva, koje je nastalo u drugoj
polovini XX veka kao rezultat nove tehnoloke revolucije, razvoj demokratije se nalazi
pred velikom raskrsnicom i pred velikim dilemama. S jedne strane, postoji jaka tenja da
se, u ime efikasnijeg i racionalnijeg upravljanja, odluivanja i poslovanja, trae prei
putevi i bre odluivanje u uim upravljakim krugovima birokrata, tehnokrata i
menadera, pri emu demokratske politike institucije, kao to su parlament, politike
stranke, izbori, javnost, lokalna samouprava sve vie imaju formalnu ulogu. S druge
strane, stepen razvoja savremenog drutva i socijalno-ekonomske i kulturne prilike, a
posebno razvoj sredstava javnog informisanja, pored svih otpora i suprotnih tenji,
stvaraju objektivne uslove za nove prodore, pa i za nove modele demokratije, za irenje
sloboda i prava oveka i za uvrivanje vladavine prava.

Pojam demokratije
Ve je reeno da demokratija doslovno znai vladavinu naroda. Meutim, takvo
tumaenje pojma demokratije suvie je pojednostavljeno i u sutini netano, naprosto
zato to demokratija nije vladavina celokupnog naroda. Tako neto nije ni mogue, jer
kad bi to bilo ostvareno ne bi bilo nikakve vladavine. Re je o sloenoj drutvenoj
tvorevini, koja se moe posmatrati u uem i irem znaenju toga pojma.
Demokratija u uem smislu oznaava politiki sistem u kome postoji vladavina
veine, tanije, vladavina manjine u ime veine graana koja je tu manjinu izabrala,
sistem u koje je ustavom i zakonima obezbeena realna mogunost da graani,
neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika, putem demokratskih
politikih institucija, bitno utiu na odlukedravnih i drugih organa. To je i realna
mogunost efikasne kontrole rada tih organa od strane graana i njihovih predstavnika.
Re je pre svega o parlamentu i lokalnoj samoupravi.
Demokratija u irem smislu ne odnosi se samo na politiki sistem i njegove
institucije, ve i na demokratske odnose i demokratski duh u svim drugim sferama
drutvenog ivota: privreda, kultura, obrazovanje, umtnost, sport, religija, svakidanji
ivot.Naime, demokratije ne moe postojati i biti efikasna samo parcijalno, u politikoj
sferi, ve mora biti integralni sistem politike organizacije icelokupnog drutvenog
ivota. To podrazumeva drutvo u kome svi njegovi pripadnici imaju jednake uslove i
jednake anse u svim oblastima drutvenog ivota: za privreivanje, za kolovanje,za
korienje kulturnih i drugih optih dobara, socijalno-zdravstvene zatite, za uee u
javnom ivotu. Zato demokratija u irem smislu podrazumeva drutvo sa razuenim
drutvenim javnim ivotom, uz delovanje mnotva politikih inilaca preko raznovrsnih,
demokratski ureenih i efikasnih politikih institucija. Pri tome su graani slobodni i
ravnopravni meu sobom, podreeni samo demokratski donetim zakonima, u ijjem su
donoenju i sami uestvovali preko svojih predstavnika, dakle suvereni politiki inioci.

Page 6 of 17

Demokratija i drava
U istinski demokratskom drutvu drava nije sveobuhvatna, ve ostavlja
mogunost da se mnoge aktivnosti odvijaju mimo drave, da se ljudi sami organizuju, da
deluju, pokreu i ostvaruju razne inicijative, svoje zajednike interese i ciljeve, stvarajui
tako demokratsku atmosferu i demokratski ambijent. U takvom ambijentu sve su manje
prisutni organi drave, sve je manje ogranienja i prinude.
Demokratija se moe uspeno razvijati i delovati ako se graani pridravaju
usvojenih pravila ponaanja i ako odgovorno prilaze drutvenim (javnim) poslovima.
Ukoliko toga nema (a to je est sluaj), dolazi do zloupotrebe demokratije na razliite
naine, kao to su: preterano naglaavanje samo nekih njenih strana (sloboda i prava) a
potcenjivanje ili zaobilaenje nekih drugih (obaveza i odgovornosti), zatim samovoljno i
neodgovorno korienje demokratskih institucija za parcijalne interese pojedinaca i
grupa, pa graani postepeno gube interesovanje za drutvene poslove. Tako dolazi do
uzurpacije vlasti, nametanja nedemokratske vladavine, najee u obliku oligarhije (gr.
oligos manji broj, nekoliko; arhe vladati, voditi) ili vladavine nekolicine, odnosno
ohlokratije (gr. ohlos gomila, svetina; kratein vladati) ili vladavine gomile (svetine),
odnosno vladavine u ime gomile. U istoriji je bilo mnogo sluajeva anarhije (gr. an
ne,bez; arhe vladati) ili bezvlaa, a samim tim i anomije (gr. an ne, bez; nomos
zakon) ili bezakonja, to je uvek bilo veoma pogubno i za dravu i za narod u njoj.
Populizam
U savremenom svetu vrlo su esti tzv. populistiki (lat. populus narod, plebs) ili
narodnjaki pokreti. u politikom smislu pod populizmom se podrazumevaju razliiti
pokreti irokih narodnih masa, i to pre svega ljudi iz niih i srednjih slojeva
stanovnitva (obinih ljudi). Ti pokreti se stvaraju pod uticajem voa (ili vostava) i
njihovih ideologija. U tim pokretima voe demagogijom i manipulacijom tzv. narodnim
masama okupljaju i organizuju delove seljatva i radnitva, kao i drugih slojeva, obino u
borbi protiv drutvene elite, profesionalnih politiara ili dravne birokratije. Ovi pokreti
tako pomau i uvruju poloaj voe ili, pak, izbacuju na povrinu novog vou. Voe,
imajui najee podrku naroda, uspostavljaju autokratsku vlast (linu vladavinu), a
da njihove prave ciljeve taj narod nije dobro ni razumeo. Pri tom, populistiki pokreti
se obino odvijaju mimo legalnih institucija (parlamenta, politikih stranaka, lokalne
samouprave i sl.), obino na trgovima i ulicama (ulina demokratija, tj. oholokratija).

Uslovi za ostvarivanje i funkcionisanje demokratije

Demokratija, u punom znaenju tog pojma, jo je nedostignuti ideal savremenog
drutva. Da bi taj ideal bio dostignut, tj. da bi se u drutvu u punom smislu ostvarili
demokratski odnosi i demokratski nain drutvenog i politikog ivota, moraju biti
ispunjeni neki elementarni uslovi:
1. Na prvom mestu su slobode i prava graana, koje obezbeuje i garantuje ustav,
a titi drava. Tu se, pre svega, misli na ravnopravnost graana i njihovu

Page 7 of 17
jednakost pred zakonom. Drutvo u kome graani nisu ravnopravni, bez obzira na
nacionalnu, versku i socijalnu pripadnost, i gde nisu jednaki u pravima i
dunostima, nije demokratsko drutvo. Takoe, nema demokratije bez slobode
misli i opredeljenja, bez slobode tampe i politikog organizovanja. Ali, sloboda i
jednakost ljudi jo uvek su neostvareni ideali jer se u siromanom drutvu, u kome
veina ljudi ivi u bedi, ne mogu ostvarivati sloboda i jednakost. Pogotovo ne
mogu biti jednaki sa bogatim i monim oni koji od njih zavise. Oni ne mogu biti
ni dobri graani jer ne mogu uestvovati u javnim poslovima ravnopravno, ve
kao slepi sledbenici i poslunici.
2. Osnovni inilac demokratske organizacije drutva je slobodan, aktivan i
ravnopravan graanin. Bez takvog graanina nema ni demokratskih procesa, ni
demokratskih odnosa. Re je o graaninu koji je motivisan da uestvuje u javnim
poslovima i koji je spreman da prihvati odgovornost (ukljuujui i posledice), ali
za koji je prethodno upuen, dobro obaveten i jasno opredeljen.
3. Vladavina prava (pravna drava) bitan je uslov za ostvarivanje i funkcionisanje
demokratije. Pored ostalog, demokratija podrazumeva odluivanje graana u
granicama koje odreuju ustav i zakon, ali isto tako podrazumeva
obezbeenje graana od politike i druge samovolje i tiranije, bilo da one
dolaze od strane dravnih organa, bilo od raznih grupa i pojedinaca. U uslovima
bezakonja nema uslova za demokratske procese i odnose.
4. Postojanje razvijenih, stabilnih, pravno ureenih i dobro organizovanih
politikih institucija takoe je bitan uslov za ostvarivanje i funkcionisanje
demokratije. Te politike institucije su:

udruenja graana i politike stranke,

izbori i izborni sistem (uz jednako i opte birako pravo),
parlament,
lokalna samouprava,
slobodna tampa i dr.

Preko ovih institucija graani izraavaju svoja miljenja, ali i svoju politiku
volju, i bitno utiu na odluke i voenje javnih poslova, pa prema tome i na same
drutvene tokove. Relativna stabilnost i trajnost politikih institucija i njihova
odgovarajua pravna ureenost jeste garancija uspenog razvijanja i ostvarivanja
demokratije. Politike institucije se mogu menjati i usavravati, zamenjivati novim,
ali one moraju postojati. Ukidanje institucija i ostavljanje praznog prostora nije
pogubno samo za demokratiju nego i za drutveni poredak i za stabilnost drutva.
5. Oni koji odluuju o optim drutvenim pitanjima moraju imati oseanje javne
dunosti i javne odgovornosti za javno dobro.
6. Javnost u radu organa, institucija i pojedinaca neodvojiva je od demokratskog
drutva.
7. Politika kultura podrazumeva demokratsku tradiciju i demokratsko vaspitanje.
Otuda politika kultura u demokratskom drutvu obuhvata toleranciju u dijalogu:

uzajamno uvaavanje politikih partnera, bez obzira na razlike u miljenjima,

Page 8 of 17

potovanje dostojanstva i moralnog integriteta ljudi,

spremnost na razgovore i dogovore i zajedniko traenje najboljih reenja, kao
i
pravo na odbranu i zastupanje svojih stavova.

Javnost u radu i odgovornost za javnu delatnost

Demokratsko drutvo ne moe efikasno funckionisati bez javnosti u radu
dravnih organa i drugih organa, ustanova i organizacija koje vre javnu
delatnost. Zbog toga je javnost u radu jedno od osnovnih naela demokratije i
bitan uslov za njeno postojanje. Princip javnosti u radu dravnih organa i
organizacija koje vre javnu delatnost podrazumeva da graani imaju pravo, ali i
mogunost, da sistematski, neposredno i preko odgovarajuih institucija,
ostvaruju uvid u rad ovih organa i organizacija, kao i odgovarajuih funckionera,
a pre svega uvid u u troenje finansijskih sredstava sa kojima ovlaeni raspolau,
kako bi mogli da ostvaruju kontrolu i da daju ocenu njihovog rada, ali i da
pozivaju na eventualnu odgovornost (moralnu, politiku, krivinu i materijalnu)
funkcionera tih organa i organizacija za njihov rad.
Javnost u radu dravnih organa i javnih ustanova i njihovih funkcionera ne
znai samo obavetavanje preko sredstava javnog informisanja (tampe, radija,
TV), ve stalni sistematski uvid u njihov rad i probleme u radu, kao i nain
reavanja tih problema i rezultata rada. To podrazumeva konsultovanje politike i
strune javnosti i njeno aktivno uestvovanje u formulisanju odgovarajuih
reenja. Tako e graani i struna javnost biti obaveteni ne samo o onome to je
bilo (to se obino ini preko sredstava javnog informisanja), ve i o onome to e
biti. Samo iscrpno i tano obaveteni graani mogu pravilno prosuivati o stanju
u drutvu i uopte o javnim poslovima i delotvorno uestvovati u njima kao
aktivan politiki inilac.
Ostvarivanje principa javnosti u radu organa i organizacija omoguuje
formiranje odgovarajueg javnog mnjenja (javnog miljenja) o radu javnih
slubi i odgovornih funkcionera, a posebno o radu izabranih predstavnika, kako
na dravnom tako i na lokalnom nivou. Javnost rada omoguava da drutvo
postane otvorena politika arena na kojoj se sueljavaju razliita miljenja i
gledita i problemi reavaju na demokratski nain. Tako se stvara demokratsko,
pdgovorno i otvoreno drutvo.
Drutvo u kome nema javnosti rada ni mogunosti za demokratsku
kontrolu i javnu odgovornost, drutvo u kome se problemi reavaju u uskim
krugovimal ljudi jeste zatvoreno drutvo.
Razume se, ostvarivanje naela javnosti u radu dravnih organa i javnih
ustanova ne moe biti u suprotnosti sa interesima dravne bezbednosti i odbrane
zemlje kao i nekih drugih javnih interesa drutva, ali i to se ureuje zakonima u
kojima se tano oznaava ta predstavlja dravnu, vojnu, slubenu ili poslovnu
tajnu i ta ne moe biti objavljivano.

Page 9 of 17

Demokratija i pravila igre (procedura)

Za demokratiju se kae da je to politiki sistem u kome graani ravnopravno, pri
istim uslovima, imaju jednake mogunosti da, neposredno ili preko svojih izabranih
predstavnika, razmatraju pitanja od opteg interesa i donose odluke znaajne za uu
ili iru zajednicu ili organizaciju (dravu, optinu ili grad, udruenje graana).
Bitan uslov da graani i njihovi izabrani predstavnici u raznim predstavnikim
telima i organima mogu demokratski da odluuju jeste da se izbori predstavnika, kao i
rasprava i odluivanje o raznim drutvenim pitanjima, sprovode po unapred i
zajedniki utvrenim pravilima postupanja (pravila igre, procedura). Ta pravila
igre ureena su izbornim propisima, poslovnicima predstavnikih i drugih izabranih
organa i moraju se strogo potovati.
Pravila igre (procedura) u demokratskom procesu imaju privid formalnog
postupanja. Oni koji tvrde da je re o suvinom formalizmu u stvari najee ele da,
zaobilazei ova pravila postupanja, na nedemokratski nain donose odluke. Moe se
rei da pravila igre u demokratskom procesu imaju presudni znaaj jer
omoguavaju da sutina demokratije doe do izraaja. Bez tog puta nema ni
demokratskog procesa, jer pogrean put vodi pogrenom mestu. Otuda svako
zaobilaenje demokratske procedure znai nedemokratsko odluivanje.
Najbitnija pravila postupanja koja obezbeuju demokratsku proceduru su:

pravila za izbor predstavnika u razna predstavnika tela (izborni propisi);

pravila o tome ko moe birati i biti biran (izborni sipskovi);
pravila o konstituisanju izabranih organa i utvrivanju ko je stvarno izabran u
odreeno predstavniko telo;
pravila za utvrivanje dnevnog reda, naina voenja sednica , donoenja
odluka (pitanje kvoruma, davanje rei, podnoenje predloga, nain glasanja,
veina potrebna za odluivanje itd.);
pravila za utvrivanje tanog sadraja donete odluke;
pravila o zakljuivanju rasprave o jednom pitanju, zakljuivanju sednice i dr.

Razume se, demokratski procesi i demokratske odluke ne mogu se iscrpsti u

proceduri (pravilima igre) jer je demokratija iri pojam od pravila demokratske
procedure, ali su ova nezaobilazan put do demokratije .
Poznato je, meutim, da i sama pravila igre mogu biti zloupotrebljena za
donoenje nedemokratskih odluka, to je najee sluaj kad u demokratskom
procesu deluju centri nevidljive moi. Zato najvei broj politikih pisaca i tvrdi
da ni sama demokratija nije savrena, ali da je to, za sada, ipak najbolji nain
organizovanja politikog ivota i odluivanja o javnim poslovima.

Demokratija i odnos veine i manjine

Pojam demokratije, izmeu ostalog, podrazumeva vladavinu veine, odnosno
vladavinu u ime veine. Meutim, demokratsko drutvo mora obezbediti i odgovarajua

Page 10 of 17
prava manjini. Ta prava manjine sastoje se, pre svega, u tome da ona moe da iskae
svoje miljenje, da to miljenje brani i da na njemu istrajava, utiui tako na sadraj
definitivne odluke.
Prava manjine u demokratskom procesu moraju biti obezbeena iz najmanje dva
razloga:
1. Demokratija se ne sastoji u pravu veine da samovoljno, bezobzirno i
bespogovorno namee svoja miljenja i odluke samo zato to je veina. Naprotiv,
veina mora s dunom panjom da se odnosi i prema miljenjima i stavovima
manjine, pogotovo ako su ta miljenja argumentovana i odraavaju interese i
miljenja znatnog broja graana i njihovih asocijacija (a pogotovo celih
nacionalnih grupa).
2. Veina moe i da pogrei, da donese odluku na osnovu slabe argumentacije ili
zastupajui samo interese uih grupa koje odreeni krugovi ljudi uspevaju da
nametnu i tako ostvare veinu, opredeljujui se tako za pogrenu i tetnu odluku.
Neki pisci, kao npr. Istoriar Aleksis de Tokvil (1805-1859), isticali su da u
demokratskom procesu svemona veina moe da tiranie manjinu i da je to veoma
tetno za demokratski proces.
ta je konsenzus?
U savremenom svetu, u demokratskom procesu se sve ee izbegava zloupotreba veine
u cilju nadglasavanja manjine, naroito kad se radi o krupnim drutvenim pitanjima o
kojima se pokuava (i sve vie uspeva) da se postigne kompromisno reenje koje e
zadovoljiti najvei broj uesnika u raspravi. To je tzv. konsenzus ili saglasnost svih u
pitanjima kao to su, npr. nacionalno opredeljenje, odbrana zemlje, spoljna politika ili
dugoroni razvoj privrede, ali i u mnogim drugim sluajevima. Puko nadglasavanje o
neemu to je sudbonosno za narod i dravu i to moe ostaviti negativne posledice za
dui period svakako nije dobro i preporuljivo pa se u savremenim demokratskim
dravama izbegava.

Nedemokratski politiki reimi

Veina drava savremenog sveta svojim ustavima je proklamovala demokratsku
dravu, dakle ovakav ili onakav oblik demokratskog politikog sistema i demokratskih
politikih odnosa u drutvu. Razume se, to u drutvenoj praksi velikog broja tih zemalja
uopte nije tako: proklamovana demokratija je daleko od istinskih i stvarnih
demokratskih odnosa i demokratske prakse. U jednom broju zemalja (dodue, sve
manjem), nikada nije (ni formalno) uvoen demokratski sistem, ve je sva vlast
koncentrisana u rukama efa drave (vladara), poput Saudijske Arabije i jo nekoliko
zemalja Azije i Afrike.
U XX veku, pored procesa demokratizacije, u pojedinim zemljama je bilo i
obrnutih procesa. Usled odreenih drutvenih uslova uspostavljani su razni oblici
nedemokratskih politikih reima, koji se obino svrstavaju u autoritarne i totalitarne.
Ovakvi reimi obino su rezultat drutvenih, ekonomskih ili politikih kriza, kada
nedemokratske snage, koristei tu situaciju, dolaze na vlast.

Page 11 of 17
Autoritarizam (lat. auctoritas ugled, uticaj, mo vlast) bukvalno znai
vladavina monih (uticajnih), koja nastaje kao posledica preterane nekontrolisane moi
pojedinaca ili grupa u jednom drutvu, odnosno u pojedinim njegovim delovima.
Autoritet je uvek imao dva osnovna znaenja mo i uticaj, koje poseduju
pojedinac ili grupa i koji mogu biti izraz a) sposobnosti ili b) moi (ili i jednog i drugog)
da se izdignu, esto i iznad naroda. Autoritarne linosti su obino harizmatine linosti,
tj. one koje stvaraju ugled i mo putem vlasti i linim sposobnostima, uz otvorenu ili
preutnu podrku masa (Napoleon, Lenjin, Bizmark, Tito i dr.). Istina, ima harizmatimih
linosti koje to nisu postale zahvaljujui vlasti, ve kao zastupnici nekih ideja, uenja
(Martin Luter i Karl Marks u Evropi, Gandi u Indiji, iranski verski voa Homeini meu
muslimanima i dr.).
Autoritarni politiki reim (ili autoritarizam) jeste sistem zasnovan na autoritetu
linosti, koji, po pravilu, ne crpe svoju vlast iz demokratskih i slobodnih izbora, ve pre
svega, na svom ugledu, odnosno moi. Takva linost moe bit ii formalno izabrana, i
mogu postojati sve institucije demokratskog politikog sistema, kao to su parlament,
politike stranke, a da taj reim ipak bude autoritaran ako takva linost dri svu vlast (ili
njen najvei deo) u svojim rukama i sama donosi odluke o najvanijim pitanjima, pri
emu pomenute demokratske institucije samo formalno izglasavaju ono to j ve
odlueno na drugom mestu. Takav sluaj j bio sve do poetka devedesetih godina u celoj
Istonoj Evrpoi (u Sovjetskom savezu i drugim socijalistikim zemljama).
Jedan od najeih oblika autoritarnog reima jeste autokratija (gr. autos
sam;kratein- vladati), to bukvalno i stvarno znai samovlae, samodravlje, koje se
ostvaruje linom vlau ili diktaturom. Prolost i sadanjost pune su primera diktatorskih
reima. Iz novije istorije Srbije poznato je da su vladavine kneza Miloa Obrenovia,
kako i kraljeva Milana i Aleksandra Obrenovia, bile autokratske, a u Kraljevini
Jugoslaviji vladavina kralja Aleksandra Karaorevia. Danas postoje autokratski reimi
u Saudijskoj Arabiji, Libiji i jo nekim zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike. U
Srbiji je u poslednjoj deceniji XX veka postojao autokratski reim Slobodana Miloevia.
Totalitarizam (lat. totus sav, ceo, potpun; totalitas potpunost, celovitost)
podrazumeva potpunu i sveobuhvatnu nedemokratsku vladavinu, odnosno takvu
nedemokratsku organizaciju drutva u kojoj je vlast podredila sebi sve oblike drutvenog
i politikog ivota, stavila pod dravnu kontrolu manje-vie sve drutvene aktivnosti.
Vlast u takvom drutvu primenom sile podreuje sebi sve, elei tako ,,da bude sve, da
dominira i kontrolie sve i svuda. Linost (pojedinac) potpuno je podreena dravi
(celini), pri emu je drava sve, a pojedinac samo podanik drave, odnosno viih
interesa. Pri tome je drava potpuno otuena od naroda i van domaaja ma kakve
demokratske kontrole od strane drutva, naroda, graana.
Najekstremniji oblik totalitarizma je faizam (lat. fascis-snop prua iz koga viri
sekira, symbol vlasti u starom Rimu). Faizam je reakcionarna ideologija i politiki
pokret nastao izmeu dva svetska rata, a u nekim dravama postao i vladajui politiki
reim (Italija 1922-1943, Nemaka 1932-1945, Portugalija 1932-1974, panija 19391976). Reimi slini faistikom postojali su do 1944/45. u jo nekim zemljama Evrope
(Finska, Maarska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska).
Faisitki sistem u prvi plan istie dravu i naciju i sve podreuje tome.
Pojedinac je samo deo nacije (dravni graanin), duan da slui dravi i telom i
duom, ivotom i imovinom. Vlast se ostvaruje pod parolom red, rad i mir , odnosno

Page 12 of 17
ne sloboda, nego rad, hijerarhija i disciplina. Drava je gospodar sviju radi dobra
svih. Na elu drave i nacije je voa (koji je ujedno i svemoni ef jedine, vladajue
faistike partije). Voa diktatorski ostvaruje svoju vlast uz pomo vojske i policije, kao i
partijskih oruanih odreda. U takvim uslovima individualne slobode se gue, utapajui se
u svemo i svevlast drave. Po svojoj prirodi, faisitki reim je nacionalistiki i
agresivan prema drugim narodima. Kao, to se zna, Nemaka i Italija su izazvale i
zapoele Drugi svetski rat, ali su u njemu bile poraene od zemalja antifaistike
koalicije.
Faisitke ideologije i faistiki ili profaisitki pokreti postoje i danas u nekim
zemljama, ali sa malim izgledima da ostvare i vladavinu, pre svega zbog istorijskog
iskustva iz Drugog svetskog rata.
Jedan od oblika totalitarizma je i boljevizam (rus. boljinstvo veina).
Boljevizam je bio vladajua ideologija na kojoj se zasnivala vlast u Sovjetskom Savezu
(1917-1990), a posle Drugog svetskog rata slini reimi su uspostavljeni i u zemljama
Isone Evrope, Kini i jo nekim zemljama Azije, Latinske Amerike i Afrike. U jednom
periodu slian reim je bio i u Jugoslaviji, posle 1645. godine, ali se ona 1948. iskljuila
iz tog bloka i pola drukijim putem. Sve te zemlje su revolucionarnim prevratima
uspostavile ,,vlast radnike klase, a dravnu svojinu uinile dominantnim oblikom
svojine, uz skoro potpuno nacionalizovanje privatne svojine (sem delimino u
poljoprivredi). U svim tim zemljama na vlasti je bila komunistika partija kao jedina,
vodea i apsolutno dominantna politika snaga u dravi. Programom komunistikih
partija i ustavima ovih zemalja proklamovana je diktatura proletarijata i izgradnja
socijalizma i komunizma na osnovama dravne svojine, planske privrede itd. Meutim,
sve se to izvrglo u jedan totalitaran sistem, koji je, u sutini, bio uperen protiv interesa
radnih masa, a umesto vlasti radnike klase stvoren je jedan svemoan i sveobuhvatan
dravni aparat, koji je, u sprezi sa komunistikom partijom i pod njenim rukovodstvom,
radio i odluivao u ime radnih masa, u ime viih interesa , u ime interesa revolucije
i socijalizma itd. Pri tome, u ovim zemljama je formalno postojalo opte i jednako
birako pravo, redovno su odravani izbori za predstavnika tela, koja su takoe redovno
obavljala svoje dunosti, i sve je, na prvi pogled, izgledalo u najboljem redu. Meutim,
dravna i partijska birokratija, uz oslonac na policiju i vojne krugove, drala je sve konce
u svojim rukama. Sve je bilo podreeno interesima drave i partije. U takvim uslovima
proklamovane individualne slobode i pravna sigurnost nikome nisu bile obezbeene, pa
nije bilo mogue spreiti nezakonit rad i samovolju vlasti. Tome je uveliko doprineo i
jednopartijski sistem, dogmatski pogledi komunistike partije, neefikasnost institucija
dunih da tite ustavnost i zakonitost. Isto tako, tome je doprinosio i neefikasan sistem
privreivanja, koji su odlikovali dravna svojina nad sredstvima za rad, planska privreda
bez slobodnog trita i konkurencije, centralistiko i birokratsko rukovoenje privredom,
kao i drutvom u celini.
Ovaj totalitarni sistem u Sovjestskom Savezu (kao i u drugim zemljama koje su
ga sledile) naroito je doao do izraaja za vreme svemone vladavine J. V. Staljina, u
periodu 1924-1953, pa se ova vrsta totalitarnog sistema naziva jo i staljinizmom.
Staljinizam se odlikovao brutalnou vlasti, koja je unitavala sve i svakoga ko bi joj se
suprotstavio, pri emu je tajna policija imala posebno znaajnu ulogu.
Krajem osamdesetih godina XX veka ovaj totalitarni sistem je poeo nezadrivo
da se rui u svim zemljama Istone Evrope. Na ruevinama nekadanje zgrade realnog

Page 13 of 17
socijalizma poeli su da se grade novi drutveni odnosi i da se postepeno izgrauje
demokratsko drutvo korenitim reformama celokupnog drutvenog i politikom ureenja.

Odbrana demokratije
Demokratski sistem i demokratski odnosi u jednom drutvu mogu biti ugroeni (a
ugroavani su esto) od strane nedemokratskih snaga koje, manje-vie, postoje u svakom
drutvu, koje ele da iskoriste demokratski poredak kako bi silom osvojile vlast i na
neustavan nain uspostavile nedemokratsku vladavinu (puem, dravnim udarom,
oruanim ratovima i sl.). Demokratsko drutvo ima pravo i dunost da se svim sredstvima
koja su po ustavu i zakonima zemlje dozvoljena brani od svake uzurpacije vlasti kako bi
sauvalo demokratski poredak (ukljuujui principe i kaznene mere).

Neposredna demokratija

Neposredna i posredna (predstavnika) demokratija

Neposredna demokratija podrazumeva neposredno i stvarno, ravnopravno uee
svih onih u razmatranju i donoenju odluka o pitanjima vanim za ivot i budunost
drutvene zajednice.
Meutim, takva demokratija je bila mogua u malim antikim gradovima
dravama (polisima) ili slobodnim evropskim srednjovekovnim gradovima, dakle u
manjim zajednicama. Takva demokratija moe se i danas ostvarivati (i ostvaruje se) u
manjim (lokalnim) zajednicama. No, u veim drutvenim zajednicama , kao to su
savremene drave, teko je ostvarivati neposredno odluivanje svih o svemu, pre svega
iz organizaciono-tehnikih razloga.
U modernoj dravi demokratski proces se organizuje preko izbora predstavnika u
predstavnika tela. To je posredna ili predstavnika demokratija.

Pojam i oblici neposredne demokratije

Neposredna demokratija je, u stvari, prvobitni oblik demokratije jer se javila
mnogo pre posrdne demokratije, poev od plemenskih skuptina pa sve do narodnih
skuptina u antikim grkim gradovima i manjim lokalnim zajednicama. U nekim
zemljama Evrope i Severne Amerike do danas su sauvani ostaci neposredne
demokratije, pre svega u obliku skupova graana, zborova, npr. u obliku parohijskih
skuptina (u Engleskoj), seoskih optina (u vajcarskoj) itd. Ostaci plebejske demokratije
dosta dugo su se zadrali i u Srbiji, gde je postojala duga tradicija lokalnih skuptina, a
tzv. kneine bile su neka vrsta lokalne samouprave Srba koja je uspostavljena pod
Turcima i dugo se odrala. Sve su to razni oblici plebejske demokratije, neka vrsta
vladavine naroda od samog naroda.

Page 14 of 17
Na razvijanje ideja i prakse savremene neposredne demokratije, pored ostalih,
znatan uticaj imalo je uenje an ak Rusoa, koje je on izloio u svom uvenom delu
Drutveni ugovor, zalaui se za neposrednu, a protiv posredne i posrednike
demokratije. Suverenost ne moe imati predstavnika iz onog istog razloga iz koga ne
moe ni da se otui... pisao je . Ruso. Ideja o predstavnicima je savremena
ideja: ona nam dolazi od feudalnog ureenja, od tog nepravednog i besmislenog ureenja
u kome je ljudski rod ponien i oveje ime osramoeno. U starim republikama, pa ak i
u monarhijama, narod nikad nije imao predstavnike, ta je re bila nepoznata...Poto su svi
graani jednaki na osnovu drutvenog ugovora, ono to svi ine treba svi i da propiu...
Ove i sline ideje, mada u mnogo emu nerealne (naroito kada je re o veim
zajednicama kao to su drave), imale su veliki uticaj na razvoj oblika neposredne
demokratije, naito u revolucionarnim periodima Francuske (1789, 1830, 1848, 1871),
revolucije u Rusiji (1905, 1917) itd.
Razvoj kapitalistikog drutva omoguava stvaranje veih dravnih zajednica, a
demokratija se razvija uglavnom u okviru predstavnikog sistema, dok su elementi
neposredne demokratije najee samo dopuna (pre svega u lokalnim zajednicama)
predstavnike demokratije.
Nema sumnje da je neposredna demokratija, koju neki pisci nazivaju jo i
originalnom demokratijom, najautentiniji nain izraavanja volje i raspoloenja naroda,
odnosno veine u tom narodu. Otuda da se demokratinost jednog politikog sistema,
pored ostalog, ogleda i u razvijenosti i stvarnom funckionisanju institucija neposrednog
uea graana u vrenju vlasti. Razvijena neposredna demokratija samo jaa politiku (a
samim tim i drutvenu) poziciju graanina, ini ga drutveno odgovornim.
Vievekovno iskustvo sa funkcionisanjem raznih oblika neposredne demokratije
ukazuje i na neke ozbiljne nedostatke neposredne demokratije, to izaziva izvesnu
sumnju u njenu efikasnost. Tako se, na primer, postavlja pitanje da li su svi graani
sposobni da kompetentno odluuju o svemu (tu sumnju je meu prvima izrazio .
Monteskje). Zatim, koliko pojedini oblici neposredne demokratije mogu posluiti i
vladajuim krugovima ili pojedincima demagozima da svoje sumnjive odluke i namere
pokrivaju neposredno izraenom podrkom naroda. Postavlja se i pitanje racionalnosti
da se graani stalno angauju i da neposredno odluuju o svemu i svaemu itd.
Karl Marks (1818-1883) u svojim radovima o buduoj socijalistikoj dravi,
polazei od uenja . . Rusoa, zastupao je ideju o neposrednoj demokratiji kao o obliku
odumiranja drave i njenom preobraaju od vlasti nad ljudima u vlast nad stvarima.
Zamiljao je novo socijalistiko drutvo kao slobodnu asocijaciju proizvoaa. Na
osnovu ovih ideja u Jugoslaviji se 1950. godine pristupilo uvoenju sistema drutvenog
samoupravljanja kao svojevrsnog prelaza sa sistema posredne na sistem neposredne i
poluneposredne demokratije. Reformama s kraja osamdesetih i poetka devedesetih
godina, ovaj sistem ekonomsko-politike organizacije drutva naputen je kao ekonomski
neefikasan i neadekvatan.
Odbacivanje drutvenog samoupravljanja kao globalnog sistema ne znai i
odbacivanje svih oblika samouprave (npr. u lokalnim zajednicama) ili participacije u
upravljanju (uee radnika u upravljanju preduzeem), kao i drugih oblika samouprave,
gde priroda poslova i odnosa to dozvoljava.
Ustav Republike Srbije iz 1990.i Ustav SR Jugoslavije iz 1992. usvajaju
viepartijski predstavniki sistem vlasti i predviaju klasine oblike predstavnikog

Page 15 of 17
sistema, kao i dva oblika neposredne demokratije: referendum i narodnu inicijativu.
Zakoni i statuti optina predviaju i druge oblike; tanije, zadravaju neke ve postojee
oblike neposrednog uea graana u upravljanju (mesne zajednice, zborovi graana i
sl.).

Oblici neposredne demokratije

1. Referendum
Referendum je oblik neposrednog izjanjavanja graana (biraa, birakog tela) o
nekom pravnom aktu vlasti (ustavu, zakonu, odluci i dr.) ili o nekom pitanju o kome
nadleni organ treba da zauzme stav posle izjanjavanja graana.
Referendum, kao institucija neposredne demokratije, uvedena je nekim dravama
SAD jo u XVIII veku, a u zemljama Evrope u XIX i XX (vajcarska, Francuska i dr.).
Vrste referenduma
Referendum moe biti obavezan (to je rei sluaj), i to onda kada se za jedan
pravni akt ili pitanje ustavom zahteva neposredno izjanjavanje graana (npr. pri promeni
ustava ili dravnih granica i sl.). U ovim sluajevima odluka koju donose graani
neposrednim izjanjavanjem (glasanjem) obavezuje dravni organ (koji je raspisao
referendum) da donese odluku prema opredeljenju graana, odnosno da se uzdri od
donoenja odluke ako su graani glasali protiv te odluke. Meutim, referendum je
najee fakultativan, u smislu da njegovo raspisivanje nije obavezno, ali kad se o
nekom pitanju graani ve izjasne na referendumu njegove odluke su obavezujue.
Pored ove dve vrste referenduma, ije su odluke obavezujue, mogue je raspisati
i tzv. konsultativni referendum, kada organi vlasti ele da uju miljenja graana o
nekom vanom pitanju o kome treba doneti odluku.
Jedan akt (zakon, odluka i dr.) moe biti iznet na referendum pre nego to ga
donese (usvoji) odgovarajui organ ili, pak, posle usvajanja u odgovarajuem organu,
kada se referendumom taj akt samo potvruje (ili ne potvruje).
Referendumsko pitanje mora biti jasno formulisano, kako bi graani (birai)
mogli da se opredele i izjasne potvrdno ili odreno (sa da ili sa ne). Po pravilu, to
moe biti samo jedno pitanje. Vie pitanja stvara zabunu kod graana o tome ta se
zapravo hoe od njih.
Jedna vrsta referenduma je i plebiscit, koji znai optenarodno izjanjenje o
najkrupnijim pitanjima ivota jedne drave ili jednog naroda (npr. opredeljenje jednog
naroda o tome da li eli da ivi u jednoj dravi, da li eli samostalnu dravu, ovaj ili onaj
oblik vladavine i sl.).
Zloupotreba referenduma
Referendum je nesumnjivo demokratska institucija. Meutim, on moe biti
iskorien i u nedemokratske svrhe, o emu govori istorijsko iskustvo. Napoleon I,
Napoleon III, a u XX veku Hitler i drugi, najbolji su primeri da su i neki autokratski
reimi plebiscitarno potvrivali svoju vlast ili, ak, dobijali nova i sve vea ovlaena.

Page 16 of 17
Time su dobijali narodno pokrie za svoje prethodne, ali i budue aktivnosti. Prema
tome, referendum ne mora uvek biti, sam po sebi, demokratski usmerene snage, ako ne
postoje instrimenti demokratske kontrole vlasrti, jednom reju, ako ne funkcioniu
demokratske institucije. To pogotovo vai za plebiscit, kod koga je bitna prethodna
priprema i podrobno objanjenje sudbonosnog pitanja o kome graani treba da se izjasne
glasanjem. Jednostrana objanjenja mogu dati krajnje negativne rezultate.
Referendum u istoriji jugoslovenske drave
U Jugoslaviji do Drugog svetskog rata institucija referenduma nije bila poznata.
Ustav FNRJ od 1946. prvi put pominje referendum, koji je fakultativno mogao raspisivati
Prezidijum Narodne skuptine FNRJ, i to o pitanjima iz nadlenosti Federacije. Zakonom
o narodnim odborima iz 1952. data je mogunost raspisivanja referenduma i u optinama
i gradovima, odnosno srezovima. Ustav iz 1963. predvia referendum ne samo u
optinama i srezovima, ve i u preduzeima i ustanovama (radnim organizacijama).
Referendum tada postaje deo integralnog sistema drutvenog samoupravljanja.
Ustav SFRJ iz 1963 (kao i republiki ustavi) predvia referendum (pored zborova
biraa) kao najznaajniji oblik odluivanja graana. Ustav vrlo podrobno ureuje ovo
pitanje: Skuptina drutvenopolitike zajednice moe raspisati referendum radi
prethodnoh izjanjavanja graana o pojedinim pitanjima iz svoje nadlenosti ili radi
potvrivanja zakona i drugih pravnih akata. Zakonom i statutom radne organizacije
odreuje se u kojim se sluajevima u radnoj organizaciji odluuje referendumom.
Odluka donesena referendum obavezna je(lan 89).
Sline odredbe sadri Ustav SFRJ iz 1974 (kao i republiki ustavi doneti iste
godine). Meutim, Ustavi SFRJ iz 1963. i 1974. nisu predviali referendum na nivou
Federacije, ve samo do nivoa republike (sem jednog sluaja u Ustavu iz 1963, kada je
bila u pitanju njegova promena). Ustavotvorac je oigledno polazio od toga da graani
treba neposredno da se izjanjavaju samo u okviru federalnih jedinica (republika), a da se
na nivou Federacije izjanjavaju samo predstavnici republika lanica Federacije. No,
referenduma nije bilo u praksi ni na nivou republika sve do kraja osamdesetih godina.
Referendum se odravao najee u radnoj organizaciji, (preduzeu, ustanovi), a onda u
optini.
Ustav Republike Srbije iz 1990. predvia referendum, ali ne vie kao jedan od
oblika drutvenog samoupravljanja, ve kao dopunsku instituciju viepartijskog sistema.
U nekoliko sluajeva referendum se obavezno raspisuje, npr. kad je re o promeni
granica republike, promeni ustava, kad najmanje 100 000 graana trai da se neko pitanje
iznese na referendum. U republici referendum raspisuje Narodna skuptina, a u optini
skuptina optine.
2. Narodna inicijativa
Narodna inicijativa, kao oblik neposrednog uea graana u vlasti i upravljanju
drutvenim poslovima, jeste pravo graana da pismenim zahtevom trae (iniciraju) od
organa vlasti (parlamenta, vlade, organa lokalne samouprave) da donesu neki pravni akt,
izmene postojei (ustav, zakon, uredbu, odluku i dr.), da se neko pitanje iznese na

Page 17 of 17
referendum i sl. Pri tome se u zahtevu moe predlagati i sadraj smaog akta, odnosno
izneti sutina promena koje se trae.
Za razliku od referenduma, na kome se graani izjanjavaju o ve formulisanom
tekstu jednog akta, odnosno pitanja koje je pred njih izneo dravni organ na izjanjavanje
sa da ili ne, u sluaju narodne inicijative graani sami iniciraju neki zahtev (npr.
ostavku predsednika republike ili donoenje, odnosno izmenu, nekog pravnog akta iji
tekst mogu i sami da formuliu, ali to nije obavezno).
Narodna inicijativa kao institucija neposredne demokratije postoji samo u
nekoliko zemalja (vajcarska, SAD, Italija, Austrija i dr.), ali je njena praksa najbogatija
u vajcarskoj gde je ona kombinovana sa referendumom, koji se takoe u ovoj zemlji
vrlo esto raspisuje. Kombinacijom ova dva oblika neposredne demokratije graanima se
omoguava ne samo da se izjanjavaju o nekom aktu, ve da ga prethodno predloe i
formuliu.
U ustavnom sistemu Jugoslavije narodna inicijativa nije izriito predviena sve do
Ustava iz 1963, u kome se, istina posredno, zajamuje pravo graana da pokreu
politike i druge inicijative od opteg interesa, odnosno da na zborovima biraa pokreu
razna pitanja i predlau reenja, da neposredno odluuju o poslovima odreenim u
zakonu ili statutu optine. Ustav SR Srbije iz 1963. utvruje da zahtev za donoenje
zakona moe potei od radnih i drugih samoupravnih organizacija, drutvenih zajednica i
graana. No, toga u praksi nije bilo.
Ustav SFRJ iz 1974. utvruje da graanin ima pravo da podnosi predstavke i
predloge nadlenim organima drutvenopolitikih zajednica, da dobije odgovor na njih,
kao i da preduzima politike i druge inicijative od opteg interesa.
Ustav Republike Srbije iz 1990. izriito predvia narodnu inicijativu kao jedan od
oblika izraavanjanarodne suverenosti, mada nije podrobnije ureena. Ustav SRJ iz 1992.
ne pominje narodnu inicijativu. Ni u Ustavnoj povelji dravne zajednice SCG ne pominje
se narodna inicijativa.
3. Drugi oblici neposredne demokratije
U svetu, kao i u naoj zemlji, postoje i drugi oblici neposredne ili poluneposredne
demokratije. Najee, to su skupovi graana zborovi, skuptine, saveti i komisije
graana i drugi oblici participacije graana u odluivanju o raznim pitanjima, pre svega u
lokalnim zajednicama (optinama, gradovima).
Javne rasprave (diskusije) o raznim pitanjima takoe su oblik neposrednog
angaovanja graana da se o nekim pitanjima, iako o njima ne odluuju, neposredno
izjasne, daju svoje miljenje i predloge.
U oblike neposredne demokratije mogli bi se jo ubrojati i politike stranke i izbori.