PULSE PLASMA NITRIDING OF ALUMINIUM ALLOY

EXTRUSION DIES
Veljko ZLATANOVI, Batalab, Beograd
Milorad ILI, Tehnomarket, Panevo
Miodrag ZLATANOVI, Elekrotehniki fakultet u Beogradu
Summary
The service life of aluminium alloy extrusion dies was investigated by field testing in production
equipment. Two types opf die bearing surface treatment were applied: conventional plasma nitriding and
pulse plasma nitriding. In the laboratory experiments the ability of pulse plasma to enter deeply into
small openings of complicated geometry was investigated. It was found that the inner bearing surface can
successfull. be nitrided by applying a pulse plasma with 57 s on period and 3s off period. The dies
made of steel grade H13 were plasma nitrided in conventional and pulse plasma equipment and the
number of extrusions of aluminium alloy AA 6063 profiles was used as the tool operation criterion. After
testing period, the conventionally plasma treated dies were subjected to pulse plasma nitriding. The
number of extrusions between two subsequent nitriding was found to be 1.9 3.9 times larger in case of
pulse plasma compared to conventional plasma treatment.

Keywords: pulse plasma nitriding, extrusion dies,tool wear, tool life

1. UVOD
ipke razliitih profila, cevi, ice i drugi
proizvodi izraeni od aluminijumskih legura iroko
se primenjuju u industriji i graevinarstvu. U
poreenju sa elikom, proizvodnja aluminijuma
neprekidno se poveava. Legure aluminijuma su
idealne za obradu izvlaenjem zahvaljujui njihovoj niskoj tvrdoi i plastinosti na povienoj
temperaturi. Graevinska stolarija izraena od
legura aluminijuma ima superiorne karakteristike u
odnosu na klasinu zasnovanu na preradi drveta, a
dizajn fasada u savremenoj arhitekturi iroko
koristi kombinaciju aluminijumskih profila i stakla,
uz mogunost integrisanja urbane solarne arhitekture. U postupku ekstruzije, valjkasti blokovi
legure aluminijuma zagrevaju se do temperature
pogodne za izvlaenje profila i hidraulinom
presom istiskuju kroz otvore alata oblikovane na
osnovu zahteva za dobijanje odreenog Al profila.
Istisnuta legura se izvlai odreenom silom kako bi
se postigao pravolinijski oblik profila. Tokom

ekstruzije, radne povrine alata izraenog od elika

izloene su intenzivnom adhezivnom, abrazivnom i
termikom habanju, kao i dejstvu korozije u
kontaktu sa zagrejanim aluminijumom. Alat se pre
poetka rada zagreva na temperaturu od 3005000C, dok temperatura legure, prethodno
predgrejane u komori, tokom izvlaenja poraste u
izvesnoj meri usled trenja i moe, zavisno od
primenjenog postupka, dostii maksimalnu
vrednost od 500-6200C. Za ekstruziju se koriste
prese i od nekoliko tona, tako da je karakteristien
pritisak u alatu oko 200 bar. Alat za ekstruziju
mora posedovati dobra mehanika svojstva na
povienoj temperaturi, kao i otpornost na koroziju,
na termiki zamor i na abrazivno, athezivno,
termiko, hemijsko i difuzino habanje.
Alati za ekstruziju najee se izrauju od
elika AISI H13 (JUS .4753) i u praksi se ne
koriste bez povrinske obrade u cilju dobijanja
zahtevanih
tribolokih
osobina.
Najee
zastupljene metode obrade radnih povrina alata su
nitriranje i depozicija zatitnih prevlaka, kao i

8th International Tribology Conference, 8. - 10. Oktober 2003., Belgrade, Serbia

105

kombinacija ova dva postupka. Od postupaka

nitriranja najvie se primenjuju nitriranje u sonom
kupatilu i gasno nitriranje poto oba postupka
omoguuju obradu uskih procepa (otvora) irine
manje od 1 mm. Ree korienje sonih kupatila
uslovljeno je ekolokim a ne tehnolokim
razlozima. Jednu varijantu gasnog nitriranja
specijalno namenjenu obradi alata za ekstruziju
aluminijumskih legura razvila je firma Nitrex [1].
U novije vreme sa uspehom se primenjuju
postupak nitriranja impulsnom plazmom [2],
plazma oksidacija [3], depozicija tvrdih prevlaka
[4,5] i takozvani duplex postupak [6,7].
U radu su prikazani rezultati eksploatacionih
ispitivanja postojanosti nekih vrsta alata za
ekstruziju aluminijumskih legura obraenih
postupkom impulsnog plazma nitriranja i izvreno
je poreenje sa alatima nitriranim klasinim
postupkom u plazmi.

2.1 Eksperiment obrade uskih otvora

Ureaj za plazma nitriranje u impulsnoj plazmi
korien za eksperimente u ovom radu prikazan je
u radovima [2,8]. Obrada alata klasinim plazma
postupkom vrena je u industrijskom ureaju sa
tinjavim pranjenjem koji kao radnu atmosferu
koristi amonijak umesto smee gasova i kod koga
nije mogua promene frekvencije plazma
generatora. Oba ureaja su sa hladnim zidovima,
odnosno vri se vodeno hlaenje zida vakuum
komore.
Uzorci su izraeni od elika za topli rad
.4751 koji sadri manje legirajuih elemenata od
elika korienog za izradu alata, ali zadovoljava
uslove ispitivanja sposobnosti prodiranja tinjavog
pranjenja u uske otvore. Na slici 1. prikazana je
geometrija uzorka koji je sluio za ispitivanje
sposobnosti prodiranja plazme u uske procepe u
impulsnom reimu rada. Otvor je izabran tako da
odgovara prosenoj geometriji procepa matirica
alata za ekstruziju legura Al, a u eksperimentima
su korieni uzorci sa dubinom kanala 8 mm i 12
mm.
Obrada uzorka prve grupe vrena je pri
standardnim parametrima procesa i pri frekvenciji
tinjavog pranjenja od 16,7 kHz. Ova frekvencija
izabrana je uz pretpostavku da dubina prodiranja
plazme u uske procepe raste sa porastom
frekvencije. Plazma je periodino uspostavljana i
gaena pri emu je vreme trajanja napajanja
plazme iznosilo on=57 s, a vreme trajanja pauze
off=3 s.

2. IMPULSNO PLAZMA NITRIRANJE

Jedan od savremenih naina formiranja
nitriranog sloja na povrini materijala sa sadrajem
gvoa je uspostavljanje tinjavog pranjenja
(plazme) oko radnog komada koji predstavlja
katodu gasnog pranjenja. Primenjen jednosmerni
napon izmeu katode (uzorak) i anode (zid
vakuum komore) moe biti kontinualan ili u
impulsima ija se frekvencija kree u opsegu od 1
Hz do 500 kHz. Zbog mogunosti precizne
kontrole povrinskih struktura i ekoloke
prihvatljivosti, plazma nitriranje postepeno
zamenjuje nitriranje u drugim aktivnim sredinama.
Plazma postupci nisu pogodni za obradu otvora
malih prenika i uskih procepa kompleksne
prostorne geometrije kao to su alati za izvlaenje
profila od aluminijumskih legura. Pri obradi
ovakvih delova moe doi do efekta uplje
katode i lokalnog pregrevanja alata, kao i do
slabog prodiranja plazme u procepe koje je
potrebno nitrirati. Impulsna plazma znatno dublje
prodire u male otvore i smanjuje verovatnou
pojave efekta uplje katode u poreenju sa
klasinim postupkom nitriranja u vremenski
kontinualnoj plazmi [2].

Sl. 1 Geometrija uzorka za ispitivanja dubine

prodiranja nitriranog sloja

Tabela 1. Raspodela metalografske debljine zone difuzije d po dubini kanala (procepa) l

l [mm]
d [m]

0
78

3.5
67

5.2
56

6.2
45

7
29

8
16

Napomena: Na sredini dna kanala debljina nitrirane zone na osnovu mikrotvrdoe je ddif =38 m

106

8th International Tribology Conference, 8. - 10. Oktober 2003., Belgrade, Serbia

Merena je raspodela mikrotvrdoe u funkciji

rastojanja od povrine poprenog preseka uzorka
(dubinski tok) na razliitim mestima u kanalu i
prikazana je na slici 3.
HV0.05

1200

HV0.05

na povr { i ni uzor k a ^ .4751/V40-U

800

400

200

400

Dubina [m]

a)
HV0.05
1300
1200
1100

sredina kanala na dubini od 4 mm

uzorak ^ .4751/V40-U

1000

HV0.05

900
800
700
600
500
400
0

100

200

300

400

500

600

700

Dubina [m]

b)
HV0.05
1500

sredina kanala na dubini od 2 mm

uzorak ^ .4751/V40-U

1000

HV0.05

Posle obrade u plazmi uzorci su preseeni po

vertikalnoj osi u ravni normalnoj na ravan procepa
radi posmatranja raspodele nitriranog sloja po
dubini proreza. Nakon zatapanja i poliranja,
debljina sloja na razliitim dubinama u procepu
uzoraka odreivana je metalografski razvijanjem
strukture nagrizanjem u 3% nitalu. Merenjem
dubinskog toka mikrotvrdoe vreno je poreenje
stvarne debljine sloja i vrednosti dobijene na
osnovu metalografskih ispitivanja.
Na uzorku sa oznakom 4751/M38, pri vrhu kanala debljina zone difuzije iznosila je ddif =76
m, a debljina bele zone db =7 m, dok su pri
dnu kanala izmerene vrednosti: ddif =31 m, db
=7 m.
U istoj ari obraen je i uzorak od materijala
priblinog sastava kao elik .4753 i oznaen
oznakom 4751/M38-U. Raspodela metalografske dubine nitriranog sloja na ovom uzorku
merena po dubini otvora uzdu vertikalne ose
uzorka data je u Tabeli 1. Iz tabele 1 se vidi da
debljina difuzione zone relativno brzo opada idui
od povrine kanala ka njegovoj dubini, ali se i
metalografskom analizom, bez merenja dubinskog
toka tvrdoe, moe konstatovati postojanje
nitriranog sloja na dnu kanala. Metalografska
debljina nitriranog sloja odreivanja je merenjem
rastojanja od povrine poprenog preseka do
dubine na kojoj je vidljivo nagrizanje strukture
veeg intenziteta usled postojanja mehanikog
napona u zoni difuzije. Ova debljina je manja od
debljine odreene na osnovu snimanja dubinskog
toka mikrotvrdoe.

500

300

600

Dubina [m]

c)
HV0.05

HV0.05

1200

Sl. 2 Struktura sloja na preseku uzorka 4751/M40U. Nital 3%

Radi postizanja vee dubine zone difuzije
neophodne za primenu na alatima produeno je
vreme nitriranja. Na slici 2 prikazan je izgled
poprenog preseka nitrirane zone na povrini
uzorka 4751/M40-U obraenog na ovaj nain.
Jasno se uoava zona jedinjenja na povrini i zona
difuzije ispod nje. Deljina zona difuzije iznosi ddif
=150 m, dok je debljina bele zone db =15 m.

sredina kanala na dubini od 6 mm

uzorak ^ .4751/V40-U

800

400

200

400

600

Dubina [m]

d)
Sl.3 Raspodela dubinskog toka mikrotvrdoe
unutar kanala uzorka: a) na ulazu kanala b) na
rastojanju 2 mm od gornje povrine uzorka c) na
rastojanju 4 mm d) na rastojanju 6 mm

8th International Tribology Conference, 8. - 10. Oktober 2003., Belgrade, Serbia

107

Sl. 4. ematski prikaz ureaja za ekstruziju

Merenja pokazuju da impulsna plazma izvrsno
prodire u kanal i da se sa uspehom moe primeniti
za obradu alata za ekstruziju aluminijuma sa
procepima razliitih oblika i dimenzija.
Vaan zakljuak je da takozvano gusto
pranjenje ne dovodi do lokalnog pregrevanja
materijala alata i do izmene dubinskog toka
mikrotvrdoe i tvrdoe osnovnog materijala.

enje dva profila. Kao oznaka alata usvojena je

oznaka profila ijem izvlaenju su namenjeni.
Da bi se izbegla mogua pojava efekta uplje
katode i lokalno pregrevanja alata, pre obrade u
impulsnoj plazmi izvrena je selekcija alata po
delovima, odnosno svih 13 delova (est dvodelnih
alata i jedna matrica) podeljeno je u 3 grupe prema
obliku radnih povrina, odnosno prema irini i
dubini procepa.

3. EKSPLOATACIONA ISPITIVANJA
Ispitivanje postojanosti alata za ekstruziju
legura aluminijuma u laboratorijskim uslovima
zahteva konstruisanje ureaja koji to realnije
simulira uslove u proizvodnji. U novije vreme
realizovana su eksperimentalna postrojenja koja sa
dosta uspeha predviaju ponaanje alata u
eksploataciji [9], meutim, provera uoenih
zakonitosti zahteva eksploataciona ispitivanja u
proizvodnim uslovima.
Ispitivanje postojanosti alata za ekstruziju
obraenih nitriranjem u impulsnoj plazmi vreno je
u proizvodnom pogonu Tehnomarketa na ureaju
iji je ematski prikaz dat na slici 4.
Za ispitivanje je odabrana grupa od 7 alata
konstruisanih iz dva dela (trn i matrica), osim
jednog koji je imao samo matricu. Pojedini alati su
prethodno bili nitrirani klasinim plazma
postupkom i za njih su postojali podaci o
postojanosti. Na slici 5 prikazana su u preseku dva
od odabranih profila koji su izvlaeni tokom
eksploatacionih ispitivanja alata. Oba profila
zahtevaju dvodelne alate koji se sastoje iz trna i
matrice. Profil oznaen kao U1P1a ima debljinu
zida od 1,2 mm, dok se kod profila TMF 2 debljina
zida na pojedinim mestima razlikuje. Slika 6 je
fotografija matrice alata za profil U1P1a, dok se
trn postavlja u deo veeg otvora. Prikazani alat ima
dve ile, odnosno omoguuje jednovremeno izvla-

108

a)

b)
Sl. 5 presek profila a) U1P1a i b) TMF 2

8th International Tribology Conference, 8. - 10. Oktober 2003., Belgrade, Serbia

Grubo posmatrano, matrice i trnovi su obraivani u razliitim arama, s tim to je matrica

profila U2P2 morala biti obraena samostalno u
zasebnoj ari. Parametri procesa su odabrani u
cilju dobijanja povrinskih slojeva maksimalne
ilavosti. Posle ienja i odmaivanja alati su
predgrevani u zatitnoj atmosferi u vakuumu kako
bi se obezbedila maksimalna homogenost temperature u ari. Osim prilikom obrade matrice U2P2,
posle dostizanja radnih uslova, temperatura alata
odravana je samo pomou jonskog bombardovanja. Hlaenje alata do temperature od 800C
vreno je na snienom pritisku u zatitnoj
atmosferi.
Za ekstruziju je koriena legura AlMgSi0.5
(AA 6063) sastava 0.20 - 0.60 Si; Max 0.35 Fe;
0.45 - 0.90 Mg. Legura za izvlaenje i alati
predgrevaju se u posebnoj komori. Alati se
najee predgrevaju na temperaturu od 4700C,
dok se trupci legure zagrevaju na oko 4900C. U
postrojenju se koristi zagrevanje pomou gasa.
Usled trenja u alatu tokom ekstruzije, temperatura
profila na izlazu iz alata je izmeu 5000C i 5100C.

Brzina ekstruzije zavisi od profila koji se

izvlai, a moe se u manjim granicama menjati i za
razliita izvlaenja istog profila. Tokom ispitivanja
alata nitriranih u impulsnoj plazmi brzina
izvlaenja se kretala u opsegu od 10-15 m/min.
Rezultati ispitivanja postojanosti alata u
eksploatacionim uslovima dati su u tabeli 2. Za
meru postojanosti alata izmeu dva uzastopna
nitriranja uzet je broj ekstruzija to je, pomnoeno
sa duinom jedne ekstruzije od 36 m, ekvivalentno
duini proizvedenog profila. Ocenu kada je alate
potrebno korigovati i poslati na ponovno nitriranje
davali su korektori alata na osnovu dugogodinjeg
iskustva. Svi alati su jo u radu, a prikazani
rezultati odnose se na istraivanja zakljuno sa
slanjem na ponovno nitriranje posle prve obrade u
impulsnoj plazmi. Od etiri do sada ispitana alata,
tri su pre obrade impulsnom plazmom vie puta
nitrirani klasinim plazma postupkom. Uporedna
analiza (kolona 6 tabele 2) pokazuje da je
postojanost impulsno nitriranih alata 1,9 do 3,87
puta vea od postojanosti postignute klasinim
plazma nitriranjem.

Tabela 2. Postojanost alata nitriranih klasinom i impulsnom plazmom

1.
oznaka
alata
K2040
K4040
U1P1A
TMF2.1

klasian plazma postupak

2.
broj
nitriranja
2
3
6

3.
broj ekstruzija

4.
prosek ekstruzija

112
135
397

56
45
66

Sl. 6. Matrica alata za profil U1P1a

Odreivanje kriterijuma postojanosti alata u
eksploatacionim uslovima predstavlja problem.
Naime, kao tehnoloki kriterijum moe se izabrati
pojava riseva na vidljivoj povrini profila ili

5. impulsna
plazma
broj
ekstruzija

6.faktor
postojanosti
5/4

136
174
125
118

2.43
3.87
1.92

gubitak mere u smislu poveanje debljine zida

izvan dozvoljenih tolerancija. U praksi se oteene
povrine alata koriguju i ponovo nitriraju, tako da
se jedan alat moe nitrirati i do 10 puta pre izlaska
iz tolerancije. Meutim, alat se najee skida kada
se zavri izvlaenje naruenih koliina profila i
tom prilikom se vri kontrola i korekcija radnih
povrina i donosi odluka o ponovnom slanju na
nitriranje. Ovo znai da greka u odreivanju
postojanosti na osnovu broja ekstruzija izmeu dva
nitriranja moe biti i 20 ekstruzija (720 m profila).
Ukupan vek trajanja alata za ekstruziju kree se
u opsegu od 20 km do 100 km izvuenih profila,
odnosno uz predpostavku da se alat tokom
eksploatacije 10 puta nitrira, 50 do 250 ekstruzija
po jednom nitriranju. Iz tabele proizilazi da su oba
postupka omoguila postojanost alata u granicama
navedenim u literaturi, s tim to je klasinim
nitriranjem postignuta postojanost na donjoj gra-

8th International Tribology Conference, 8. - 10. Oktober 2003., Belgrade, Serbia

109

nici opsega, a impulsnim blie gornjoj granici.

Razlog superiornog ponaanja alata obraenih u
impulsnoj plazmi nije bilo mogue izuavati jer
uzorci obraeni klasinim postupkom nisu bili
dostupni.

predstavlja formiranje krtog intermetalnog jedinjenja Fe-Mg-Al-O na povrini alata i njegovo odnoenje usled termikog i mehanikog zamora. Potvrda ove pretpostavke zahteva detaljniju analizu alata
posle zavretka radnog veka.
4. ZAKLJUAK

a)

Na osnovu merenja dubinskog toka tvrdoe

na razliitim poprenim presecima proreza na
uzorku elika za topli rad nitriranom u impulsnoj
plazmi utvreno je da impulsna plazma prodire u
dubinu proreza ija dimenzija odgovara konfiguraciji otvora alata za ekstruziju legura aluminijuma. Uporedna ispitivanja postojanosti alata
obraenih klasinim i impulsnim postupkom
plazma nitriranja pokazala su da obrada impulsnom plazmom poveava postojanost alata 1.9 do
3.9 puta. Dalja istraivanja neophodna su za
izuavanje eventualnih razlika u mehanizmu
habanja alata obraenih navedenim postupcima.
ZAHVALNICA
Istraivanja su delimino finansirana od
strane Minstarstva za nauku i tehnologije Srbije,
projekat MIS 3.02.0174.B.
LITERATURA

b)
Sl. 7. Habanje a) trna i b) matrice alata U1P1a
Na slici 7a prikazan je izgled radne povrine
trna alata U1P1a pre korekcije i slanja na naredno
nitriranje. Alat je obradio oko tri tone profila
izmeu dva nitriranja. Na sredini radne povrine
primeuju se tragovi habanja koji po obliku
odgovaraju mehanizmu habanja ranije opisanom u
literaturi. [4]. Na radnoj povrini matrice tragovi
habanja oznaeni strelicom (sl. 7 b) takoe se
formiraju na sredini radne zone po dubini proreza.
Dubina kratera, po priblinoj proceni, iznosi
izmeu 20 i 60 m. Na ulaznom i izlaznom delu
radne povrine ne zapaa se odnoenje materijala
alata. Ovo sugerie mehanizam habanja iniciran
termikim i mehanikim zamorom usled neprekidnog periodinog zaustavljanja i zapoinjanja
procesa ekstruzije pri ubacivanju novog bloka
legure. Tipian period rada sveden na 60 s bio bi
45 s ekstruzije i 15 s prekida. Moe se na osnovu
traga habanja pretpostaviti da i u sluaju impulsnog plazma nitriranja osnovni mehanizam habanja

110

[1] Nitrex communicator, Newsletter 21, (May

2002)
[2] M. Zlatanovi, Proceedings. of 7th Yugoslav
Tribology Conf. YUTRIB01, p 7-39-7-44
(2001)
[3] M.Zlatanovi,
N.Popovi,
.Bogdanov,
S.Zlatanovi, Surface & Coatings Tech. Vol
174-175C pp 1220-1224 (2003)
[4] T.Bjork, R.Westengard, S.Hogemark, Wear,
Vol. 249 pp 3165-323 (2001)
[5] O.Shigeo, I.-Hideki, patent JP9174145 (1997)
Japan
[6] M. Zlatanovi, Surface. and Coating. Techn.
Vol 48 p 19 (1991)
[7] P.Panjan, P.Cvahte, M.ekada, B.Navinek,
I.Urankar, Vacuum. Vol 61 pp 241-244 (2001)
[8] M. Zlatanovi, I. Popovi, A. Zlatanovi,
SPIG02 pp 254-257 (2002)
[9] T.Bjork,
M.Berger,
R.Westengard,
S.
Hoge/mark, J.Bergstrom, Surface & Coatings
Tech. Vol 146-147 pp 33-41 (2001)

8th International Tribology Conference, 8. - 10. Oktober 2003., Belgrade, Serbia