ELEZNICE

Klasifikacija
j eleznica;; Konstruktivni elementi;;
Trasiranje i oblikovanje; Pruge za velike
brzine; eleznike stanice i vorovi; Gornji
stroj eleznica

Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Klasifikacija eleznica (1)

eleznika
e e a infrastruktura
as u u a
eleznike pruge (donji i gornji stroj) i objekti na
eleznikim prugama
elektroenergetska i stabilna postrojenja elektrine vue
sa pripadajuim objektima
signalno-sigurnosna postrojenja sa pripadajuim
objektima
telekomunikaciona
telekom nikaciona i informatika postrojenja sa
pripadajuim objektima
zamljite u prunom pojasu
stanini koloseci, zgrade eleznikih stanica i ostali
objekti
j
u stanicama kojij su u funkcijij eleznikog
g
saobraaja
2

Klasifikacija eleznica (2)

pode
podela
ap
prema
e a irini koloseka
o ose a
pruge normalnog koloseka 1.435 mm
p
pruge
g irokog
g koloseka > 1.435 mm

merenje irine
koloseka

1.524 mm Rusija, Finska

1.676 mm panija, Portugalija

pruge uzanog koloseka < 1.435 mm

1.067 mm Juna Afrika, Indonezija, Japan
1 000 mm sporedne pruge u Francuskoj i u kolonijama
1.000
900-760-750-600 mm pruge nieg reda u Francuskoj

standardizacija posle II svetskog rata

1.435 pruge u javnom saobraaju, metro
760-1.000-1.435 mm tramvajske pruge
1.435 i 1.000 mm industrija, rudarstvo, umarstvo, poljoprivreda,
graevinarstvo
3

Klasifikacija eleznica (3)

podela prema vrsti trenja i prenosu vune snage
athezione eleznice ili eleznice obinog tipa
trenje
j izmeu tokova lokomotove i ina dovoljno
j da omogui
g
vuu vozova, nagibi do 25-30 , 45-50 na sporednim
prugama, 60-65 kod elektrinih tramvaja

l
eleznice
i specijalnih
ij l ih sistema
i t
zupaste (srednja ina sa zupcima u koju zahvata zupanik na
lokomotivi),
), nagibi
g do 250 ,, specijalna
p j
zupanica
p
do 480
iane (vuna snaga stabilnog motora se prenosi na vozila
pomou ueta), nagibi do 750 kod uspinjaa (sa inama), do
1 000 kod iara (visee)
1.000

stabilne jednoinske eleznice (nasedne i visee)

lebdee eleznice (vazduni jastuk
jastuk, magnetni voz)
4

Klasifikacija eleznica (4)

podela prema vrsti pogona
parni, elektrini, motorni
podela prema broju koloseka
jednokolosene, dvokolosene, viekolosene
podela
d l prema saobraajnoj
b j j vanosti

ti i znaaju
j

pruge

pruge za javni saobraaj/javni prevoz (putniki i teretni)

pruge bez javnog saobraaja/prevoz za sopstvene
potrebe
t b (industrijska
(i d t ij k eleznica,
l
i
za prevoz robe
b ili lilica, i
industrijski koloseci, za vezu pogona sa prugama za
javni saobraaj i prevoz robe za vlasnika koloseka)
5

Klasifikacija eleznica (5)

podela prema tehnologiji odvijanja saobraaja i

uslovima interoperabilnosti

konvencionalni sistemi
sistemi, pruge projektovane za brzine do
200 km/h (prevoz putnika, meoviti prevoz, prevoz robe,
putniki vorovi, vorovi za prevoz robe ukljuujui i
intermodalne terminale, spojne pruge)
sistemi velikih brzina (posebno opremljene pruge za
brzine 250 km/h, brzine oko 200 km/h, konvencionalne
pruge osposobljene za poveane brzine /oko 160 km/h/
na kojima vozovi za velike brzine saobraaju brzinama
konvencionalnih vozova)

Klasifikacija eleznica (6)

podela prema karakteru terena
ravniarske pruge-mali nagibi, blage krivine, mogue
velike brzine,, teki vozovi
eleznice u breuljkastom terenu-jai nagibi, otrije
krivine, potrebni manji tuneli, krai i sporiji vozovi
brdske eleznice-prelazi vododelnica sa duim tunelima
brdske turistike eleznice (p
(planinske)-iz
) dolina na velike
visine, veliki usponi, zupaste ili iane
turistiko-muzejske eleznice
gradske eleznice-elektromotorni i motorni vozovi,
uspinjae, iare, tramvaj, metro
7

Klasifikacija eleznica (7)

Zakon
a o o eleznici
e e c ((2005)
005)
prema nameni, privrednom znaaju, znaaju za
unutranji i meunarodni saobraaj
magistralne pruge-od znaaja za meunarodni i
nacionalni saobraaj
glavne (koridorske) pruge na Pan-evropskim koridorima i njihovim
ograncima
vezne p
pruge
g koje
j unutar vorova i izvan njih
j povezuju
p
j glavne
g
pruge
prikljune pruge za povezivanje meunarodnih pomorskih i renih
luka i terminala sa glavnim prugama

regionalne pruge-od znaaja za regionalni i lokalni

saobraajj
lokalne pruge-od znaaja za lokalni saobraaj
8

Klasifikacija eleznica (8)

prema tehnikom stanju i voznom parku koji moe

saobraati na pruzi (objava UIC 700)

bruto masa po
dunom metru
vozila [t/m]

bruto masa po osovini vozila [t]

A

12

14

16

18

20

22,5

B1
C2

D2

3,5

4,0

5,0

6,4

72
7,2

C3

D3

8,0

C4

D4

A
B2

magistralne pruge min D4

regionalne i lokalne pruge min B2

Konstruktivni elementi (1)

konstruktivni elementi
donji stroj-zemljani trup pruge, zajedno sa vetakim
graevinama (propusti,
g
(p p
, mostovi,, zidovi,, tuneli,, ...)) u i na
njemu
gornji stroj-kolosek (ine i pragovi), zastor, skretnice,
okretnice i prenosnice
signalno-sigurnosni i telekomunikacioni ureaji za
bezbedno odvijanje saobraaja

10

Konstruktivni elementi (2)

popreni preseci zemljanog trupa pruge u nasipu i u useku

11

Konstruktivni elementi (3)

plan i uzduni profil pruge
trasa-linija ose pruge poloena u prostoru, u visini gornje
ivice p
planuma zemljanog
j
g trupa
p
plan ili alinman-projekcija trase na horizontalnu ravan
u
uzduni
du
p
profil-poduni
o podu
p
presek
ese vertikalnom
e a o ravni
a
kroz
o osu
trase
niveleta-visinski p
poloajj ose p
pruge
g u uzdunom p
profilu,
iskazuje se u

12

Konstruktivni elementi (4)

situacioni plan pruge sa obradom na nivou generalnog projekta

13

Konstruktivni elementi (5)

situacioni plan pruge sa obradom na nivou glavnog projekta

14

Konstruktivni elementi (6)

uzduni profil pruge na nivou idejnog projekta

15

Konstruktivni elementi (7)

elementi poprenog profila
planum eleznike pruge-gornja povrina zemljanog
trupa
p
irina zavisi od broja koloseka, irine koloseka i razmaka izmeu
koloseka (razmak koloseka 4,0-4,5 m, zavisno od brzine)
i i planuma
irina
l
jje odreena
d
tehnikim
t h iki propisima
i i
(6
(6,0-7,6
0 7 6 m za
jednokolosene pruge; 10,6-12,75 za dvokolosene pruge,
zavisno od brzine i ranga pruge)
planum se, po pravilu, izvodi sa dvostranim poprenim nagibom
kod dvokolosenih pruga, jednostranim ili dvostranim kod
jednokolosenih pruga
pruga, a kod trokolosenih pruga planum treeg
koloseka treba da bude nagnut prema spolja

16

Konstruktivni elementi (8)

slobodan p
profil p
pruge
g
prostor iznad koloseka u kome ne smeju da se ugrauju,
postavljaju i da u njega ulaze postrojenja, objekti, signali i
signalne oznake
oznake, naslage
materijala ili neki drugi predmeti,
da bi voz (lokomotiva i vagoni)
mogao da
d proe
kkolosekom
l
k
bez
b
smetnji

slobodan profil pruge

normalnog koloseka

17

Konstruktivni elementi (9)

standardni popreni profil za jednokolosenu prugu

sa brzinom do 160 km/h u nasipu i u pravcu
18

Konstruktivni elementi (10)

standardni popreni profil za jednokolosenu prugu

sa brzinom do 160 km/h u useku i u pravcu
19

Konstruktivni elementi (11)

standardni popreni profil za jednokolosenu prugu sa

brzinom 160-220 km/h
/
20

Konstruktivni elementi (12)

standardni popreni profil za dvokolosenu prugu sa

brzinom 160-220 km/h u nasipu

21

Konstruktivni elementi (13)

standardni popreni profil za dvokolosenu prugu sa

brzinom 160-220 km/h u useku

22

Konstruktivni elementi (14)

primeri oblikovanja nasipa bez i sa potpornim zidom

23

Konstruktivni elementi (15)

primeri oblikovanja useka sa

potpornim zidom

primer oblikovanja useka u tronoj

steni ili slojevitim stenama sa
potpornim zidom

24

Konstruktivni elementi (16)

primeri oblikovanja odvodnih jaraka

25

Konstruktivni elementi (17)

elementi situacionog plana
osa je sastavljena od pravaca i krivina
krivine
pogoravaju se eksploatacioni uslovi na pruzi
naroito nepovoljni mali radijusi (ogranienje brzine vonje,
poveano habanje ina i bandaa tokova vozila, poveani
trokovi odravanja i remonta gornjeg stroja, poveani otpori
kretanju
j voza,, poveana
p
duina pruge)
p g )
zavisnost brzine od poluprenika krivine uz nadvienje spoljne
ine od h=150 mm i doputeno neponiteno bono ubrzanje od
0 65 m/s2
0,65

Vmax 4,6 R

km / h

V=100 km/h,, Rmin=500 m

V=120 km/h,, Rmin=700 m
min 300 m na otvorenoj pruzi, min 500 m na glavnom prolaznom
koloseku u stanici

26

Konstruktivni elementi (18)

prelazne krivine
p
za nagli prelaz sa pravca na krivinu se pojavljuje nagli udar
tokova o spoljnu inu
k b parabola
kubna
b l
popravljena
lj
kkubna
b parabola
b l

x3
y
6 R l

x
y

6 R l

1
2 R

do l 4 R
u sutini, uproena klotoida,
isti vozno-dinamiki
uslovi (klotoida je
matematiki tana kriva)
elementi prelazne krivine
oblika kubne parabole

27

Konstruktivni elementi (19)

nadvienje
j spoljne
p j ine u krivini
otkloniti tetno dejstvo centrifugalne sile
teorijsko nadvienje
2
Vmax - najvea doputena brzina [km/h]
Vmax
mm
hmax 11,8
R
primenljivo samo na prugama gde svi vozovi idu istim brzinama
(suvie veliko za male brzine)
2
Vmax
primenljivo nadvienje h 11,8
153 p mm
R
p - doputeno neponiteno bono ubrzanje, zavisno od uslova
udobnosti vonje putnika i bezbednosti vonje
2
Vmax
2
za p=0,65 m/s normalno nadvienje
hnor 11,8
100
R
2
V
za p=0,75 m/s2 maksimalno nadvienje hmax 11,8 max 115
R
28

Konstruktivni elementi (20)

nadvienja koja se izvode: hmin=20 mm, hmax=150 mm
Pravilnik (2011), Vmax=V (projektna brzina)
2
Vmax
h 7,1
za Vmax 120 km
h
R
2
Vmax
h 6,5
za 120 Vmax 220 km
h
R

linija zakrivljenosti i prelazna rampa nadvienja u prelaznoj krivini

29

Konstruktivni elementi (21)

duina p
prelazne krivine
odgovara duini prelazne rampe nadvienja
10 Vmax
h m
L
1000

h - nadvienje [mm]
8 Vmax
za tee terenske uslove L
h
1000

parametri krivine

kruna krivina sa prelaznicom

T R f tg a
2
R 2
Dk
2L
180

T R f sec 1 f
2

kruna krivina bez prelaznice

T R tg
2
R
Dk
180

T R sec 1
2

30

Konstruktivni elementi (22)

kruna krivina sa prelaznicom oblika popravljene kubne parabole

31

Konstruktivni elementi (23)

meuprave
p
izmeu susednih krivina
m

V
n

V - projektna brzina [km/h]

n - koeficijent, n=2-10
(normalni uslovi n=5
n 5, teki terenski uslovi n
n=10)
10)
mmin=10 m
Pravilnik (2011)
m 0,4 V m

meuprava izmeu dve

susedne krivine

32

Konstruktivni elementi (24)

krae meuprave se ne izvode (produetak prelaznih krivina i
prikljuak bez meuprave)

ponitenje meupravca

minimalan razmak temena dve

susedne krivine
ravnomernost kretanja voza je vea kod susednih krivina
suprotnog smera, nego kod
k d krivina
k i i iistog smera
V
najmanja duina iste krune krivine
m
dk
5
Pravilnik (2011)
dk=20 m
33

Konstruktivni elementi (25)

minimalna vrednost p
prelomnog
g ugla
g
za male prelomne uglove se dobija mala duina krivine, pa se
proverava mogunost ubacivanja prelaznih krivina
L dk

57,3
180
h
L dk
R
R

57,3
L dk m

R
L
dk m
57,3
R

minimalni prelomni ugao

poluprenik koji se uklapa za i L
najvea duina prelazne krivine

34

Konstruktivni elementi (26)

elementi uzdunog profila
nagibi nivelete []
merodavan uspon
p ((im)): najvei
j
fiktivni uspon
p na p
pruzi kojij se
protee na veoj duini, a prema kome se odreuje masa voza
pri prostoj zapregi
fiktivni uspon (if): algebarski zbir otpora od uspona i otpora od
krivina
i f i iR
uravnoteen uspon: vei uspon u manje optereenom pravcu da
bi se iskoristila sila lokomotive u oba pravca, zbog nejednake
mase vozova u razliitim pravcima
primenjivati samo na onim prugama gde postoji sigurnost da se
dugi niz godina nee menjati odnos veliine saobraaja po
pravcima
i
35

Konstruktivni elementi (27)

tetni i netetni nagibi: nagibi koji su vei od pada koenja (ik, oko
3 ), troi se vei mehaniki rad za kretanje para vozova nego
po horizontalnom putu iste duine
maksimalan nagib nivelete na magistralnoj pruzi za meovit
saobraaj 12,5

poloaj preloma nivelete

razdaljina izmeu dva preloma ne sme da bude manja od
polovine duine voza (propisi 300 m)
postavljati na pravcu
pravcu, izbegavati u krivini
u teim terenskim uslovima moe na delu iste krune krivine, ali
zaobljenje preloma ne sme biti u prelaznoj krivini
prelom nivelete u prelaznoj krivini nije dozvoljen

36

Konstruktivni elementi (28)

zaobljenje
j j p
preloma nivelete
primena krunih krivina
prelom se ne zaobljava ako su razlike u nagibima manje od 2
na magistralnim prugama ako je razlika u nagibima vea od 1
2
Vmax
m
Rv
12,96 p v dop
pv dop - doputeno vertikalno ubrzanje [m/s2]
Pravilnik ((2011):
) minimalna duina vertikalne krivine jje najmanje
j
j
20 m
zaobljenje ne sme da se projektuje i izvodi na mostovima bez
zastora u prelaznim krivinama
zastora,
krivinama, na skretnicama
skretnicama, dilatacionim
spravama i putnim prelazima (kraj ili poetak zaobljenja mora da
bude min 5 m od ovih postrojenja)

37

Konstruktivni elementi (29)

Rv
i m
2.000
x2
m
y
2 Rv

elementi vertikalne krivine

38

Konstruktivni elementi (30)

veza nagiba
g
suprotnog
p
g smisla
kod konveksnog preloma se pojavljuje veliko zatezanje kvaila
(vuna sila lokomotive, na jednu stranu, i teina, na drugu stranu)
k d konkavnog
kod
k k
preloma
l
se jjavlja
lj veliko
lik naprezanje
j odbojnika
db j ik
(zadnji deo voza pritiska prednji), pa nastaju udari i izdizanje kola,
te iskliznue voza
uticaji na nagibima
suprotnog smisla
prelazna rampa i 3 za nagibe suprotnog smisla i 5

prelazne rampe za vezu

nagiba suprotnog smisla

39

Konstruktivni elementi (31)

ublaavanje
j uspona
p
u krivinama
otpor u krivinama zavisi prvenstveno od veliine poluprenika
krivina, ali i od zbira centralnih uglova krivina
smanjuje
j j se ublaavanjem
bl
j
uspona na d
duini
i i kkrivine
i i za veliinu
lii
otpora od krivine

ublaavanje uspona u tunelima

manji koeficijent trenja izmeu toka i ine (slabo provetravanje i
vea vlanost u tunelima vee duine, manja atheziona vuna
sila
il lokomotive);
l k
ti ) vee
ttrenje
j vazdunog
d
omotaa
t voza i obloge
bl
tunela
na ulaznim delovima tunelske cevi ((do 100 m)) se ne osea uticajj
smanjenja sile (ublaavanje poinje pre ulaza u tunel, a zavrava
se pre izlaza)

40

Konstruktivni elementi (32)

okvirno, na osnovu duine tunela i nagiba nivelete na otvorenoj
trasi
Lt 500 m
it = 0,9im
Lt = 500
500-1.000
1 000 m
it = 0,8i
0 8im
Lt = 1.000-1.500 m
it = 0,7im
Lt > 1.500 m
max it = 0,7i
, m
ako je tunel i u krivini, umanjiti nagib za jo oko 2
meutim, po pravilu:
Lt < 1.000 m min it = 2
Lt > 1.000 m min it = 4
Lt > 5.000
5 000 m max it = 10

41

Konstruktivni elementi (33)

principi
p
p izbora nagiba
g
nivelete
merodavan nagib se odreuje prema veliini teretnog saobraaja,
uzimajui u obzir reljef i vrstu vue
j d
jednostavan
t
nagib
ib nivelete,
i l t b
bez preloma
l
na t
to d
duem

potezu,
t
jje
najpovoljnije reenje u odnosu na uslove vue i eksploatacione
trokove
svako smanjenje nagiba nivelete ima uticaj na produetak trase
izbegavati prelome nivelete i primenu nagiba manjih od
merodavnih kao i kontra nagibe
merodavnih,
nagibe, za prinudno voenje trase
za nagibe suprotnog smisla (do max 12 ), moe se izostaviti
ublaen odsek, ako je poluprenik vertikalne krivine vei od
10.000 m
za vrne i bazne tunele su najpovoljnija reenja sa netetnim
dvostranim nagibima 2-3
2 3 , zbog odvodnjavanja i graenja
u usecima i zasecima najmanje 2 , zbog odvodnjavanja
42

Trasiranje i oblikovanje (1)

utvrivanje poloaja trase predstavlja kompleksnu

projektnu studiju koja obuhvata saobraajno

ekonomske, fiziko geografske i inenjerskoinenjersko
geoloke uslove u reonu projektovane pruge
osnovni uticaji i naini voenja trase

uticaj uslova fizike geografije

geoloke karakteristike-istraiti mogunosti prolaska preko
pojedinih geolokih inilaca (npr. klizita, odroni, tektonski
poremeaji, osuline i sl)
meteoroloke pojave-utvrditi mesta gde se mogu pojaviti smetovi,
usovi, jaki vetrovi (visoke vododelnice)
hidroloke
d o o e p
prilike-vodeni
e ode tokovi
o o (to
( o dalje
da je da b
bi se ssmanjili
a j radovi
ado
osiguranja trupa pruge)
43

Trasiranje i oblikovanje (2)

izbor uspona
p
prelazak pruga iz jedne u drugu renu dolinu, uz savlaivanje
vododelnice
t
trasa
treba
t b ranije
ij d
da pone
d
da se penje
j padinom,
di
pre nastanka
t k
strmih padina, da bi se vododelnica prela sa dozvoljenim
nagibima
moe se primeniti i reenje sa duim tunelom na manjoj visini
ne razvijati trasu duboko u bone doline, jer reenja sa visokim
vijaduktom esto daju bolje reenje

prelaz vododelnikog
grebena tunelom
44

Trasiranje i oblikovanje (3)

poloajj stanica i ukrsnica

p
stanice postaviti to povoljnije prema naselju
meustanino rastojanje za parnu i dizel vuu 8-11 km, za
elektrinu
l kt i vuu
12
12-14
14 kkm
poeljno je da postoji jednako vreme putovanja za par vozova
stanini platoi
platoi, po mogunosti
mogunosti, celom duinom u pravcu i
horizontali
krivina ne sme biti na krajevima platoa, zbog smetanja skretnica
min R=500 m, ali mogu i manje u tekim terenskim uslovima
izbei stanicu u S krivini zbog preglednosti

eme stanica u krivini

45

Trasiranje i oblikovanje (4)

naini voenja
j trase
- slobodno voenje trase se primenjuje tamo gde je prirodan pad
terena manji od merodavnog nagiba trase
niveleta
i l t moe
biti iizlomljena
l lj
i sa suprotnim
t i padovima,
d i
alili onii
moraju biti manji od pada koenja
primena u irokim renim dolinama i du vododelnica,, uz
p
akumulaciona jezera

varijante trase sa
slobodnim voenjem

46

Trasiranje i oblikovanje (5)

- prinudno voenje trase se javlja kada najvei uspon na trasi ne
sme da pree veliinu merodavnog uspona, a prirodni pad terena
je isti ili vei od merodavnog nagiba
ako je prirodni pad terena jednak merodavnom nagibu
nagibu, treba
koristiti jednostavan uspon ili pad, koristei punu duinu izmeu
fiksnih taki

uzduni profil trase sa prinudnim voenjem

47

Trasiranje i oblikovanje (6)

- vetako razvijanje trase se primenjuje za velike visinske razlike
na kratkim rastojanjima i gde treba provesti trasu na znatno
manjim usponima nego to je nagib terena
najee kada se trasa prevodi iz jedne u drugu renu dolinu
preko vododelnice
iskorienje bonih dolina-trasa se uvlai u dolinu i povratnom
petljom
tlj
(=180)
( 180) vraa
u glavnu
l
dolinu;
d li
povoljne
lj iroke
i k d
doline
li
malog pada, moe se proi bez tunela

razvijanje trase u
bonoj dolini

48

Trasiranje i oblikovanje (7)

primeri razvijanja trasa u bonim dolinama

49

Trasiranje i oblikovanje (8)

razvijanje petljama (pripada istoriji)-ako nema bonih dolina ili
one nisu dovoljne, dve ili tri razvuene petlje sa uglovima preloma
180; obino su u tunelima (pruga Sarajevo-Ploe kod
Bradine))

razvijanje trase petljama

50

Trasiranje i oblikovanje (9)

primeri razvijanja trasa petljama

51

Trasiranje i oblikovanje (10)

razvijanje spiralama i povratnicama (pripada istoriji)-sa spiralama
se opisuje pun krug ili razvuena zatvorena spirala sa presecima
grana (ne dobija se mnogo na visini zbog ublaenja, argan); kod
povratnica se trasa vodi cik-cak p
p
po p
padini,, a svaka g
grana se
zavrava slepim kolosekom (vua sa dve lokomotive, pruga
Drvar-Prijedor, kod Drvara)

razvijanje trase spiralama i povratnicama

52

Trasiranje i oblikovanje (11)

izbor p
padine za voenje
j trase
padine blagih nagiba i manje valovite
padine sa manjim brojem sporednih vodotoka
nepovoljne su padine sa dubokim jarugama
povoljne su padine na kojima ve postoje putevi
sunane padine
padina na kojoj je naselje, ako nema urbanistikih ogranienja i
zahteva
padine dobrog geolokog sastava
padine sa boljim graevinskim materijalom
padine
di sa jeftinijim
j fti iji zemljitem,
ljit
iizbegavati
b
ti obradive
b di povrine,
i
prirodne rezervate i zatiena podruja
kod strmih p
padina ne voditi p
prugu
g sa iste strane g
gde se nalazi p
put,
to posebno vai za uske doline
53

Trasiranje i oblikovanje (12)

tuneli,, vijadukti
j
i mostovi
uobiajeno se koriste za prelazak preko reka, dubokih dolina,
jaruga, kroz grebene ili brdske grede
velika
lik klizita:
kli it d
duboki
b ki ttunelili iispod
d kli
kliznog ttela
l ili vijadukt
ij d kt velikih
likih
otvora, sa stubovima fundiranim u stabilnoj masi
osuline: vijadukti
j
sa dovoljnom
j
visinom ispod
p konstrukcije
j za
prolaz osulinskog materijala, a stubovi fundirani na samonikloj
steni
izvorite osuline ili plitka osulina: potporni zidovi ispod nivelete
fundirani na samonikloj steni
padine velikih poprenih nagiba: vijadukti

54

Trasiranje i oblikovanje (13)

karakter trase u odnosu na reljef terena
dolinske trase
p
poloene
u dolini reka,, p
po irokim ili uskim krivudavim dolinama ili
po tesnim krivudavim klisurama
- iroke doline i ravnice
opruena

ttrasa sa blagim
bl i krivinama
ki i
nasipi manjih visina
slobodno voenje trase
propusti i manji mostovi na manjim rekama i potocima
nema tunela
trasu poloiti na bezbednom rastojanju od korita reke
ako je blizu korita, podii niveletu iznad nivoa velikih voda
ako
k iima podunih
d ih tterasa, voditi
diti ttrasu po njima,
ji
ako
k se ne
poveava merodavni nagib
55

Trasiranje i oblikovanje (14)

izbei voenje preko movara i tresetita zbog slabog tla
ureenje bujica kod pritoka glavne reke
- uske i krivudave doline
t
trasa
vezana za tok
t k reke
k
esti prelasci reke mostovima
potreba osiguranja trupa pruge
delimine korekcije korita reke
manji tuneli i mostovi
obimniji zemljani radovi
dosta manjih objekata, potpornih zidova
- tesne
t
klisure
kli
presecanje krivina tunelima i usecima
prelazi mostovima
trasa se skrauje, nema uslova za slobodno voenje
56

Trasiranje i oblikovanje (15)

odronjavanje padine, osuline, sipari
mnogo tunela, padinskih vijadukata, mostova, potpornih zidova,
mestimino tunelskih galerija
teke trase sa aspekta izgradnje
teko pronalaenje lokacije za stanini plato

voenje dolinske trase sa promenom strane reke

57

Trasiranje i oblikovanje (16)

voenje dolinske trase uz obalu reke obilaenjem

ki i
krivine,
presecanjem
j
ili regulisanjem
li
j
reke
k

voenje dolinske trase uz obalu reke sa

obilaenjem ili presecanjem grebena

58

Trasiranje i oblikovanje (17)

voenje dolinske trase uz izvijuganu reku

padinske trase
p
- padine blagog nagiba, bez jaruga, povoljnog geolokog sastava
dobro prilagoavanje trase
manje otrih krivina
niveleta u merodavnom usponu
zemljani radovi nisu obimni
dosta manjih mostova, potpornih zidova i propusta
59

Trasiranje i oblikovanje (18)

- padine blagog nagiba, bez jaruga, loeg geolokog sastava
pojava klizita
- brdoviti predeli strmih padina i izlomljenog reljefa
veoma teko
t k voenje
j trase
t
strmi odseci stena, sipari, osuline, odronjavanje
klizanje pokrivaa i klizanje osnovne stene po nagnutim slojevima
nasipi zahtevaju visoke potporne zidove
padinski vijadukti
useci se zamenjuju padinskim tunelima
teko pronalaenje mesta za stanine platoe, mogu se postavljati
u otrim krivinama
krivinama, delimino u tunelima i na vijaduktima
birati padinu sa slojevima okrenutim ka brdskoj masi
dosta tunela, vijadukata,
j
p
potpornih
p
zidova, radova osiguranja,
g
j
tunelskih galerija
60

Trasiranje i oblikovanje (19)

primeri padinske trase sa razliitim geometrijskim nagibima

mogui poloaji padinske trase

61

Trasiranje i oblikovanje (20)

vododelnike trase
- iroke vododelnice ravniarskih reka (Srem, Banat)
povoljne trase
slobodno voenje, sa malim nagibima nivelete
manje blagih krivina, veinom u nasipima
malo objekata,
objekata propusta i manjih mostova
- uske izvijugane vododelnice sa otrim reljefnim oblicima
karakter p
padinske trase
este otre krivine, sa prelomima nivelete i kontra padovima
mogu se pojaviti esta izvorita koja treba prihvatiti i sprovesti
objektom
bj kt
esto izloene smetovima na visokim vododelnicama

62

Trasiranje i oblikovanje (21)

situacioni plan i uzduni profil vododelnike trase

63

Trasiranje i oblikovanje (22)

popreno
p
p
vododelnike trase
iz doline jednog sliva prelaze preko vododelnice u dolinu drugog
sliva
obino
bi se bi
biraju
j najnia
j i mesta
t na grebenu
b
((sedla)
dl ) za prelaz
l
preko vododelnice
prelazak usekom ili tunelom ((manja
p
j duina i manja
j visina
penjanja, izbegavanje tekoa u graenju i eksploataciji)

primeri popreno vododelnikih trasa

64

Trasiranje i oblikovanje (23)

primer deonice Uice-Ribarevina na pruzi

Beograd-Bar sa tunelom Zlatibor na vododelnici

65

Trasiranje i oblikovanje (24)

p
prostorno-tehniki
pokazateljij trasa u odnosu na reljef
p
j
terena

kategorija terena
Rmin
Riz=300 m
pokazatelji

[m]

RAVNIARSKI: mala
nadmorska visina (nizije,
visoravni, kotline, iroke doline,
vododelnice), nagib padina do
1:20, srednji poduni pad
terena 1-5

1.000
600
400

BREULJKAST: nadmorska
visina do 300 m (malo
razueni tereni, uske doline sa
jarugama, karstni tereni), nagib
padina do 1:10, srednji
poduni pad terena 5-10

600
450
350

merodavan
nagib
nivelete
max im
[]
srednjij otpor
p
krivine
ir
[]

koeficijent
razvijanja
trase
Kr=Lstv/Lvaz

6
8
12

jedinina
suma
penjanja ili
sputanja

jedinina
suma
uglova
skretanja

procenat
krivina na
trasi

hp/L
/L=h
hs/L

/Lstv
t

Pk=lr/Lstv

[m/km]

[/km]

[%]

slobodno
l b d voenje
j ttrase

1,05

30

30

30

0,5
,
12
16
18

prinudno voenje trase

1,25

70

70

40

1,0
66

Trasiranje i oblikovanje (25)

kategorija terena
Rmin
Riz=300 m
pokazatelji

[m]

BRDOVIT: nadmorska visina

do 500 m (jae razueni tereni,
tereni
tesne klisure ispresecane
grebenima), nagib padina do
1:3, srednji poduni pad terena
10-15

400
300
300

PLANINSKI: nadmorska visina

preko 500 m (tei brdski, jako
strmi i razueni tereni), nagib
padina vei od 1:3, srednji
poduni pad terena > 15

300
300
300

merodavan
nagib
nivelete
i l t
max im
[]
srednji otpor
krivine
ir
[]

koeficijent
razvijanja
trase
Kr=L
Lstv
t /Lvaz

18
25
25

jedinina
suma
penjanja ili
sputanja

jedinina
suma
uglova
skretanja

procenat
krivina na
trasi

hp/L=hs/L

/Lstv

Pk=lr/Lstv

[m/km]

[/km]

[%]

prinudno voenje trase

1,25 1,50

100

110

50

1,5
25
25
25
20
2,0

vetako razvijanje trase

1,50 1,80

100

150

50 - 70

67

Trasiranje i oblikovanje (26)

tehnika trasiranja
trasiranje-faza projektovanja u kojoj se uspostavljaju
geometrijske
g
j
zakonitosti tri p
projekcije
j
j i jjednoznano
definiu projekne linije u apsolutnom koordinatnom
sistemu, i to u okviru generalnog projekta, uz manja
pomeranja
j ose pruge i usklaenja
kl j u idejnom
id j
i glavnom
l
projektu
programski
ki uslovi
l i (k
(kategorija
t
ij pruge, merodavno
d
saobraajno optereenje, sistem eksploatacije, okvirni
poloaj stanica i vorova)
prikupiti relevantne podatke u okviru koridora
((topografski,
p g
, geomehaniki,
g
, geomorfoloki,
g
, urbanistiki i
ekonomski uslovi)-podloge
68

Trasiranje i oblikovanje (27)

postupci
p
p u trasiranju
j
gruba osa-nulta linija-geometrijsko definisanje ose-analitika
obrada trase-rekognosciranje terena
- istraivanje
i t i
j najpovoljnijih
j
lj ijih mesta
t za prelazak
l
k preko
k prirodnih
i d ih
prepreka (vododelnice-sedla, glavne rene doline i pritoke,
naseljena mesta, privredni centri)
fiksne take se dobijaju analizom povoljnih mesta
izmeu fiksnih taaka se utvruje geometrijski uspon (po
mogunosti izmeu dve fiksne take zadrati jednostavan nagib)
mogunosti,

odreivanje geometrijskog uspona izmeu fiksnih taaka

69

Trasiranje i oblikovanje (28)

Hi
igi
Li ni l
n - broj stanica izmeu fiksnih taaka
l - duina
d i staninog
t i
platoa,
l t
usvaja
j se 900 m
jednostavan nagib omoguava da se na pruzi dobije najmanji
merodavan nagib
g ((max im=25 ))
merodavan nagib imi igi ir igi imi ir
ir - srednji otpor od krivina, zavisi od teine terena (0,5-1,5 )
praktino se odreuje prema sumi centralnih uglova na 1 km
trase
/km = 40
40
ir = 0,5
05%
/km = 80
ir = 1,0 %
/km = 125
ir = 1,5 %
70

Trasiranje i oblikovanje (29)

- nulta linija-putanja konstantnog nagiba izmeu dve fiksne take
povijajui se po terenu bez zemljanih radova
idealna osa po pitanju graenja, izlomljen poligon kao vodi za
komponovanje skladnih geometrijskih oblika
moe se konstruisati samo kada je teren izmeu dve fiksne take
uniformnih karakteristika
korak za trasiranje-horizontalna duina potrebna za savlaivanje
standardne visinske razlike
e
e
lki 1.000
106 m
igi
igi R
e - ekividistanca na karti [m]
R - razmera karte

71

Trasiranje i oblikovanje (30)

odmeranje na karti pomou estarskog koraka od izohipse do
izohipse
nulta linija prati terenske oblike i moe samo jednom sei istu
izohipsu

formiranje nulte linije

72

Trasiranje i oblikovanje (31)

nije mogue uvek pratiti sloene zemljine oblike (presecaju se
jaruge i grebeni), pa se samo registruje visina dok se ponovo ne
doe na oprueniji deo terena i postupak nastavlja

preskakanje izohipsi nultom linijom

73

Trasiranje i oblikovanje (32)

primeri formiranja nulte linije

(normalno, prinudno koraanje, preskakanje-most, preskakanje-tunel)

74

Trasiranje i oblikovanje (33)

- geometrizacija nulte linije (pravci i krivine)
izmeu krivina ostaviti propisane duine meupravca
mesta za stanice ostaviti u horizontali ili najvie u nagibu 1,0 , u
krivini 2
2,5
5
mogue korigovanje ose u zavisnosti od poloaja prema nultoj
liniji

odnos nulte linije i ose

75

Trasiranje i oblikovanje (34)

grafiko stacioniranje na hektometarskom rastojanju
formiranje uzdunog profila, sa svim elementima (niveleta,
stanice, krivine, pravci, objekti)
- analitika obrada trase
situacioni plan: koordinate temena, meutemena rastojanja,
skretni uglovi, proraun krivina i stacionae
poduni profil: pozicije preloma nivelete, duine deonica
jednostavnog nagiba, proraun kota nivelete
- rekognosciranje terena
prikupljanje podataka o uslovima na terenu (topografija,
geologija, hidrologija)
auriranje trase
- konaan merodavan i geometrijski nagib se odreuje nakon
prorauna masa vozova,
vozova i to za svaki pravac posebno (glavni i
sporedni)
76

Trasiranje i oblikovanje (35)

opisani
p
p
postupci
p su karakteristini za fazu g
generalnog
g
projekta
idejni projekat
na delovima prinudno voene trase se koristi merodavan nagib
ublaen nagib se koristi pojedinano za svaku krivinu i tunel dui
od 300 m
pomeranje ose radi korekcije velikih nasipa i useka

glavni projekat
detaljna obrada pojedinanih elemenata
manja pomeranja ose radi korekcije veih nasipa i useka, boljeg
poloaja mostova, staninih platoa i dr.

77

Pruge za velike brzine (1)

termin se koristi sa ciljem da se opie novi kvalitet

usluge

korienje klasinog eleznikog koloseka

povezivanje centara velikih gradova
veliki kapacitet prevoza
korienje samo elektrine energije
znatne ekoloke prednosti u odnosu na druge vidove
saobraaja
bitno smanjenje vremena putovanja

78

Pruge za velike brzine (2)

Direktivni plan eleznica budunosti u Evropi (UIC,

1973)-konkurentnost drugim vidovima saobraaja i

pruanje usluga koje e po kvalitetu biti bolje ili
najmanje jednake onima koje prua automobil ili
avion

vreme prevoza eleznicom ne sme da bude due od

2/3 vremena za koje
j p
putniki automobil p
pree istu
relaciju, vozei proseno brzinom od 90 km/h
vreme putovanja eleznicom izmeu dva reona, udaljena
do 500 km, trebalo bi da bude toliko kratko da preostane
dovoljno vremena za obavljanje poslova u toku istog
dana ukljuujui odlazak i povratak
dana,
79

Pruge za velike brzine (3)

na relacijij do 500 km,, vreme p

putovanja
j eleznicom ne bi
trebalo da bude due od putovanja avionom, uzimajui u
obzir i vreme putovanja od centra grada do aerodroma i
natrag,
t
kao
k i ekanje
k j d
do polaska
l k aviona
i
nona putovanja dolaze u obzir na dugim relacijama
(800 km),
km) sa vremenima putovanja izmeu 8 i 12 sati

80

Pruge za velike brzine (4)

da bi pruga bila sposobna za saobraaj vozova

velikih brzina treba da ima:

opruenu trasu sa velikim poluprenicima horizontalnih

krivina
kolosek sa kvalitetno izgraenim
g
i dobro odravanim
donjim i gornjim strojem
denivelisana ukrtanja pruge sa drumskim
saobraajnicama (u cilju maksimalne bezbednosti)
signalizaciju koju mainovoa moe da prati na ekranu u
kabini

81

Pruge za velike brzine (5)

Pan
Pan-evropska
evropska mrea pruga za velike brzine
pruge sposobne za saobraaj vozova brzinama od
250 km/h i vie ((nove p
pruge)
g )
postojee pruge koje se mogu osposobiti za brzine
vonje od 200 20 km/h
znaajne postojee pruge koje povezuju i napajaju
mreu, a koje nije mogue racionalno rekonstruisati za
brzine vee od 160 km/h
za donoenje odluke je presudna rentabilnost:

pruga se modernizuje ili gradi ako je obim

oekivanog saobraaja takav da se uloena
sredstva mogu opravdati
82

Pruge za velike brzine (6)

s
sistemi
s e pruga
p uga
pruge za putniki saobraaj
ujednaene brzine vonje specijalnih lakih vozova
manji poluprenici horizontalnih krivina
vei nagibi nivelete
jeftinija izgradnja
izmeu velikih centara sa intenzivnim obimom putnikog
saobraaja

pruge za meoviti saobraaj (putniki i teretni)

vozovi razliitih brzina
vei
i poluprenik
l
ik h
horizontalne
i
t l kkrivine
i i
manji nagibi nivelete
dvojna signalizacija za razliite vozove
vea cena izgradnje
83

Pruge za velike brzine (7)

kriterijumi i principi oblikovanja trase
odluujue je oblikovanje trase u planu i profilu
veliina p
poluprenika
p
horizontalnih krivina
oblik i duina prelaznih krivina
oblik prelaznih rampi
veliina nadvienja spoljne ine u krivini
veliina zaobljenja preloma nivelete

uslovi
l i kkojiji d
definiu
fi i iizbor
b parametara
t
mirna vonja putnikih vozila-udobnost vonje putnika
stabilnost koloseka
bezbednost vonje

84

Pruge za velike brzine (8)

neponiteno
p
bono ubrzanje
j
centrifugalna sila se kompenzuje izdizanjem ravni koloseka
u praksi, naroito kod pruga sa meovitim saobraajem,
nemogue
jje potpuno
t
ponititi
ititi bono
b ubrzanje
b
j
bono ubrzanje se zadrava u granicama koje zadovoljavaju
uslove mirne vonje
j p
putnikih vozova (0,5-1,0
( , , m/s2)
stvarno nadvienje spoljne ine
V2
153 p ho hm
hs 11,8
R

mm

V - projektna brzina [km/h]

p - neponiteno bono ubrzanje
ho - teorijsko ili puno nadvienje
hm - manjak nadvienja (doputeno 60-130 mm, zavisno od
eleznike uprave)
85

Pruge za velike brzine (9)

granine vrednosti nadvienja
pruge sa meovitim saobraajem
150 - 180 mm
pruge sa putnikim saobraajem
200 mm
- minimalan
i i l poluprenik
l
ik h
horizontalne
i
t l kkrivine
i i za pruge sa
putnikim saobraajem
Rmin

V2
11,8
hs hm

- minimalan poluprenik horizontalne krivine za pruge sa

meovitim
iti saobraajem
b j
za putnike vozove postoji manjak, a za teretne viak nadvienja
hs ho hm ht hv
ht - teorijsko nadvienje za teretne vozove
hv - viak nadvienja
Vp2 Vt2
Rmin 11,8
Vp - maksimalna brzina putnikih vozova
hm hv
Vt - maksimalna brzina teretnih vozova
86

Pruge za velike brzine (10)

viak nadvienja zavisi od dnevnog optereenja pruge
> 30.000 t/dan
30 - 50 mm
30.000 t/dan
50 - 70 mm
izuzetno Rmin 11,8

Vp2 802
130

promena nadvienja u vremenu

brzina podizanja spoljneg toka na zadato nadvienje

dh imax Vmax

dt
3,6

mm s

imax - najvei nagib rampe nadvienja ()

doputena brzina podizanja 25
25-60
60 mm/s (zavisno od eleznike
uprave)
Vmax
m ili

L
2
h
- minimalna duina prelazne krivine min
3,6
h - nadvienje spoljne ine
Vmax
Lmin 10 h

1.000

87

Pruge za velike brzine (11)

mogunosti primene klotoide

kao prelazne krivine

nagibi nivelete
maksimalan nagib
g nivelete 12,5
, ((AGC sporazum)
p
)
u stanicama 1
zaobljenje preloma se obavlja ako je razlika susednih nagiba
>1
88

Pruge za velike brzine (12)

popreni profil

slobodan profil sa
prostorom za prolaz
pantografa (BPS, 1995)

89

Pruge za velike brzine (13)

standardni popreni profil za dvokolosenu prugu

u nasipu (BPS, 1995)

90

Pruge za velike brzine (14)

standardni popreni profil za dvokolosenu prugu

u useku (BPS, 1995)

91

Pruge za velike brzine (15)

standardni popreni profil za jednokolosenu prugu

u nasipu (BPS, 1995)
92

Pruge za velike brzine (16)

standardni popreni profil za jednokolosenu prugu

u useku (BPS, 1995)

93

Pruge za velike brzine (17)

standardni popreni profil za etvorokolosenu prugu

u nasipu (BPS, 1995)

94

Pruge za velike brzine (18)

standardni popreni profil za etvorokolosenu prugu

u useku (BPS, 1995)

95

Pruge za velike brzine (19)

standardni popreni profil za dvokolosenu prugu

g
na mostu (BPS, 1995)
96

Pruge za velike brzine (20)

standardni popreni profil za dvokolosenu prugu

u tunelu (BPS, 1995)

97

Pruge za velike brzine (21)

specifinosti
p
konstruktivnih elemenata
teko prilagoavanje reljefu terena (veliki broj objekatadugaki tuneli, mostovi, vijadukti, nadvonjaci,
podvonjaci)
d j i)
meustanice na rastojanjima od oko 20 km
izmeu stanica se projektuju jednostrane kolosene
veze, na svakih 7-8 km, radi mogunosti promene
koloseka
du trase se grade pristupni putevi za kretanje vozila u
slubi eksploatacije, odravanja i hitnih intervencija
donji
d ji strojj mora d
da b
bude
d stabilan,
bil
sa stroijim
iji
kriterijumima kvaliteta materijala
gornji stroj-sa zastorom ili bez zastora (kolosek na vrstoj
podlozi)
98

eleznike stanice i vorovi (1)

uloga stanica u eleznikom sistemu
najvei deo operacija (komercijalne i tehnike) se obavlja
u stanicama
kontakt sa korisnicima (privreda i putnici)
organizacija i neposredno izvrenje tehnikih zadataka u prevozu
robe
b i putnika
t ik

vrste zadataka
pripremne radnje
rukovoenje procesom prevoza, uz meusobnu saradnju stanica
manevarski rad i raniranje
j kola
odravanje redovnosti saobraaja

99

eleznike stanice i vorovi (2)

klasifikacija stanica i slubenih mesta
prema zadatku koji obavljaju i tehnikim sredstvima na
raspolaganju
p g j
postaja ili stajalite-slubeno mesto iskljuivo za saobraaj
lokalnih putnika; bez tehnikih sredstava; za intenzivan saobraaj
moe postojati peron
peron, nadstrenica i biletarnica
blokarnica i odjavnica-slubena mesta za regulisanje hoda
uzastopnih vozila; signalna sredstva i sredstva veze; na
savremenim prugama, zadatak se obavlja pomou automatskog
prunog bloka
rasputnica-slubeno
rasputnica
slubeno mesto na otvorenoj pruzi na kome se odvaja
druga pruga; najmanje jedna skretnica i signalno-sigurnosni
ureaji za osiguranje; posednuta ili ukljuena u centralni sistem
upravljanja
rasputnica

100

eleznike stanice i vorovi (3)

raskrsnica-slubeno mesto u kome se seku dve pruge iste ili
razliite irine; signalno-sigurnosna postrojenja za obezbeenje i
sredstva veze; posednuta ili ukljuena u centralni sistem
upravljanja
p
j j

raskrsnica
k i
tovarite-slubeno mesto na otvorenoj pruzi gde se sa glavnog
koloseka odvaja jedan ili vie sporednih koloseka na kojima se
vri utovar i istovar robe u punim kolskim tovarima; najmanje
jedna skretnica; upravljanje sa susedne stanice

tovarite
101

eleznike stanice i vorovi (4)

ukrsnica-slubeno mesto na jednokolosenoj pruzi koje slui za
ukrtanje i preticanje vozova; glavni prolazni i najmanje jedan
kolosek (jednostrano ili obostrano); signalno-sigurnosna
postrojenja
p
j j za obezbeenje
j i sredstva veze;; moe se obavljati
j
saobraaj lokalnih putnika i prtljaga

ukrsnica
mimoilaznica-slubeno
mimoilaznica
slubeno mesto na dvokolosenoj pruzi koje slui
za preticanje (mimoilaenje) vozova; dva glavna prolazna
koloseka i najmanje jedan, a obino dva koloseka, vezana
obostrano; signalno
signalno-sigurnosna
sigurnosna sredstva i sredstva veze; moe
se obavljati saobraaj lokalnih putnika i prtljaga

mimoilaznica

102

eleznike stanice i vorovi (5)

stanica-slubeno mesto na jednokolosenoj ili dvokolosenoj
pruzi koje obavlja ukrtanje i preticanje ili samo preticanje vozova
i saobraaj putnika i robe sa svim komercijalnim operacijama;
odreen brojj koloseka,, signalno-sigurnosna
g
g
sredstva,, sredstva
veze, postrojenja za lokalni robni rad, putniki saobraaj i
postrojenja za specijalne funkcije; mogu biti meustanice (sa
standardnim zadacima) i specijalizovane stanice (sastavljanje i
rastavljanje vozova-ranirne stanice, putniki saobraaj veeg
obima-putnike stanice, pretovar robeizmeu eleznikog i
vodnog saobraaja
saobraaja-luke
luke stanice i dr)

stanica
103

eleznike stanice i vorovi (6)

prema karakteru rada

p
putnike stanice-sve komercijalne i tehnike operacije vezane za
putniki saobraaj; u veim vorovima operacije mogu biti
odvojene na tehnike putnike stanice (tehnike operacije) i
glavne putnike stanice (rad sa putnicima)
teretne stanice-komercijalne i tehnike operacije u teretnom
saobraaju; operacije mogu biti razdvojene na komercijalne
(utovarno-istovarne ili robne stanice) i tehnike (tehnike teretne
stanice za sastavljanje
j j i rastavljanje
j j vozova);
); denana roba,,
kolska roba, luke i pristanita, industrijske stanice i dr.
meovite stanice-za putniki i teretni saobraaj; uglavnom male
stanice sa obavljanjem svih tehnikih i komercijalnih operacija

104

eleznike stanice i vorovi (7)

prema p
p
poloaju
j u mrei
poetne ili krajnje stanice-ranije su obino bile na poetku ili kraju
pruge; ako se preko stanice nastavlja transport robe i putnika, ne
mora se smatrati krajnjom u saobraajnom smislu,
smislu iako po obliku
moe biti (eone stanice); ako se saobraaj u stanici prekida,
moe biti krajnja, iako to po poloaju nije (pogranine stanice);
poetna
t stanica,
t i
u saobraajnom
b j
smislu,
i l jje ona kkoja
j pokree
k
vozove za neku prugu

poetna-krajnja stanica

105

eleznike stanice i vorovi (8)

meustanica-svaka stanica na pruzi izmeu dve glavne stanice;
kroz njih se pruga i saobraaj nastavljaju (Ralja, Sremska
Mitrovica, Jagodina, Kragujevac, Leskovac, ...); osa koloseka ne
sme imati p
potpuni
p
p
prekid,, niti nastavak u suprotnom
p
smeru

meustanica
prikljune stanice-stanice
stanice stanice na glavnoj pruzi u kojima se zavrava
druga pruga manjeg saobraajnog znaaja, iste ili razliite irine
koloseka (Batajnica, Mladenovac, ...)

prikljuna stanica

106

eleznike stanice i vorovi (9)

spojne/razdelne stanice-stanice u kojima se dve pruge, priblino
iste veliine saobraaja, spajaju i nastavljaju kao jedna pruga;
mogu se tretirati kao prikljune ako se veliina saobraaja znatno
razlikuje
j

spojna/razdelna stanica
dodirne stanice-stanice
stanice stanice u kojima se dve pruge
pruge, iste ili razliite
irine koloseka, pribliavaju tako da imaju zajedniki stanini
plato, zgradu i druga postrojenja, ali se ne presecaju

dodirna stanica

107

eleznike stanice i vorovi (10)

vorne stanice-stanice u kojima se dve pruge presecaju i u
kojima se obavlja prelazak itavih vozova ili pojedinih vozila sa
jedne na drugu prugu; ponekad se razvijaju u prave vorove, ako
postojij p
p
potreba za veom razmenom kola;; moe doi do
odvajanja putnikog od teretnog saobraaja (Kraljevo)

vorna stanica

108

eleznike stanice i vorovi (11)

prema emi koloseka

p
eone stanice-koloseci su vezani samo sa jedne strane;
nepovoljan oblik zbog velikog broja povratnih vonji; za putnike
se uglavnom izbegavaju; kod robnih se tretiraju kao povoljnije
poto se drumska vozna sredstva ne ukrtaju u istom nivou sa
kolosecima (velike utovarne stanice, pristanine stanice)
prolazne stanice-stanice sa obostrano vezanim kolosecima;
putnika stanica je, po pravilu, sa strane, ali moe biti i iznad
((Hamburg,
g, Kopenhagen)
p
g ) ili ispod
p koloseka ((Skopje)
pj )

109

eleznike stanice i vorovi (12)

poloaj stanica u planu i profilu
situacioni plan
raspored
p
zavisi od p
potrebne p
propusne
p
moi p
pruge
g ((ne p
previe),
),
fizikih inilaca terena (povoljan teren) i odnosa prema naseljima
(to povoljnije)
primarna pozicija u pravcu
Rmin=500 m, ali bez dve
krivine istog ili suprotnog
smisla i da ne budu u
nekom od skretnikih grla

poloaj stanice u
situacionom planu

110

eleznike stanice i vorovi (13)

uzduni profil
p
horizontala, koja se protee ispred i iza stanice
na najvioj taki-prevoj (retko, povoljno za zaustavljanje i
pokretanje,
k t j nepovoljno
lj za manevrisanje)
i
j )
na najnioj taki-uvala (nepovoljno za zaustavljanje i pokretanje)
na rampi na padini vododelnice (lako zaustavljanje,
zaustavljanje ali teko
pokretanje za vozove koji se kreu po usponu; obrnuto za vozove
koji se kreu na padu)

poloaji stanice u
uzdunom profilu
111

eleznike stanice i vorovi (14)

maksimalan nagib 1 , u krivini do 2,5
delovi se mogu predvideti u nagibu do 1,5 , ali obezbediti
horizontalu na mestima manipulacije sa putnikim i teretnim
kolima
izuzetno, skretnika grla i krajevi stanice se mogu predvideti u
nagibu do 10 ili do merodavnog nagiba, ako je manji od 10

popreni profil
nasip, zasek, usek
u tunelima,
t
li
na mostovima
t i
i vijaduktima
ij d kti
((samo iizuzetno)
t )

112

eleznike stanice i vorovi (15)

do
donjij i go
gornjij sstroj
oj sstanica
a ca
zemljani trup
isti kao na otvorenoj pruzi
vea irina od poslednjeg koloseka do ivice planuma zbog
slubenog prolaza (3,0 m ili vie)

odvodnjavanje
veliki platoi
manje
j stanice i slubena mesta ((do 5 koloseka),
), dvostrani
popreni pad platoa, , po pravilu veliina nagiba kao na otvorenoj
pruzi, a najmanje 3
za vie koloseka testerasto
testerasto, sa podunim i poprenim
elementima
poduni elementi su testerasto postavljeni
ako postoje posebne grupe (objekti) odvodnjavanje se moe
reavati zasebno
113

eleznike stanice i vorovi (16)

gornjij strojj
g
konstrukcija i elementi su isti kao na otvorenoj pruzi (ine,
pragovi, zastor, koloseni pribor)
za prolazne
l
koloseke
k l
k se zadrava
d
iisti
ti tip
ti koloseka
k l
k kao
k na
otvorenoj pruzi
za ostale koloseke se zadrava isti tip
p ina,, sa manjim
j brojem
j
pragova i skromnijim kolosenim priborom

114

eleznike stanice i vorovi (17)

konstruktivni elementi stanica
osnovna stanina postrojenja
stanini koloseci sa svim kolosenim vezama
postrojenja za putniki saobraaj
postrojenja za lokalni robni rad
postrojenja za teretni saobraaj
postrojenja za negu i odravanje vunih i voznih sredstava
signalno sigurnosna i telekomunikaciona postrojenja
signalno-sigurnosna

posebna mehanika sredstva za obavljanje odreenih

robnih manipulacija ili drugih funkcija

115

eleznike stanice i vorovi (18)

stanini koloseci
1. podela
- podela prema znaaju
osnovni: glavni prolazni koloseci, prijemno-otpremni koloseci u
svim stanicama, ranirni koloseci u ranirnim stanicama,
utovarno-istovarni koloseci u robnim stanicama i sl.
pomoni: izvlanjaci, titni koloseci, lokomotivski koloseci u
stanicama, koloseci za garniranje kola, spojni koloseci izmeu
pojedinih grupa
grupa, rezervni i drugi sporedni koloseci,
koloseci industrijski
koloseci, koloseci za kolsku vagu i gabarit i sl. (neki mogu biti i
osnovni, zavisno od namene stanice)

116

eleznike stanice i vorovi (19)

- podela prema nameni
glavni prolazni koloseci-produetak otvorene pruge u stanici
prijemno-otpremni i posebni prijemni i otpremni koloseci-prijem i
otprema vozova
ranirni koloseci-nakupljanje kola istog uputnog pravca ili stanice
manipulacioni
p
koloseci-robne operacije,
p
j ,p
punjenje
j j lokomotiva
gorivom
koloseci za preticanje
obilazni
bil
i kkoloseci
l
i
koloseci za garniranje kola ili kompozicija
izvlani koloseci
u projektima svaki kolosek mora imati svoju namenu

117

eleznike stanice i vorovi (20)

2. rastojanje koloseka kod konvencionalnih pruga [mm]
postojee stanje
normalno

izuzetno

novogradnja i
rekonstrukcija

dvokolosena pruga

3.800

3.500

4.000

paralelne pruge

4.000

3.800

4.750

4 800+S
4.800+S

5 000+S
5.000+S

normalno

4.750

4.500

4.750

sa peronom bez podhodnika

6.000

sa stubom napojnika, signalnim stubom ili stubom kontaktne

mree

4 750
4.750

5 000+S
5.000+S

posle svake grupe od 4 do 6 koloseka za stubove kontaktne

mree, osvetljenje, ostavljanje rezervnog materijala

6.000

6.000

i
izmeu
izvlanjaka
i l j k i prolaznog
l
koloseka
k l
k

4 750
4.750

4 500
4.500

5 000
5.000

pretovarni koloseci 1.435/760mm

3.500

3.500

vrsta pruge/koloseka
otvorena pruga

sa stubom
t b
i
irine
i S za signale
i
l ili noenje
j kkontaktnog
t kt
voda
d
stanini koloseci

sa peronom i pristupom van nivoa koloseka

118

eleznike stanice i vorovi (21)

3. veze koloseka
- okretnice
deo koloseka montiran na metalnoj konstrukciji, koja se moe
okretati oko svog sredita
sredita, i slui za okretanje i prelaz vozila sa
jednog na drugi kolosek
- prenosnice
deo koloseka montiran na metalnoj konstrukciji, koja se kree
upravno na koloseke, i omoguava njihovu meusobnu vezu

119

eleznike stanice i vorovi (22)

- skretnice
najrasprostranjenije sredstvo za vezu koloseka
omoguavaju prelazak itavih kompozicija sa jednog na drugi
kolosek (pokretni delovi koji prevode vozilo
vozilo-jezici)
jezici)
grupe skretnica:
jjednostruke-iz osnovnog
g koloseka se odvaja
j jjedan novi kolosek
(veza dva koloseka)
dvostruke-iz osnovnog koloseka se odvajaju dva nova koloseka
(veza tri koloseka)
ukrsne-presecanje dva koloseka u nivou i prelazak izmeu njih
kombinovane-na sistemima koloseka sa 3 ili 4 ine za p
prolaz i
skretanje vozila normalnog i uzanog koloseka
ukrtaji-presecanje dva koloseka, iste ili razliite irine, u nivou,
bez mogunosti prelaska vozila
120

eleznike stanice i vorovi (23)

4. duina staninog platoa
tehniki uslovi daju orijentacione duine staninih platoa u
zavisnosti od veliine i znaaja stanice
esto preporuene duine nisu dovoljne
potrebna duina zavisi od potrebne korisne duine koloseka,
broja koloseka i kolosenih veza, nagiba pruge ispred i iza
stanice i u stanici, naina ureenja preloma nivelete
razmotriti kako racionalno produiti plato, esto u blagom nagibu

121

eleznike stanice i vorovi (24)

elezniki vorovi
saobraajni vor je kompleks stabilnih postrojenja svih
vidova saobraaja
j kojij se koriste za opsluivanje
p
j
privrede i stanovnitva na odreenom podruju i
obavljanje tranzitnog saobraaja
elezniki vor je kompleks stabilnih eleznikih
postrojenja, pruga i stanica na odreenom podruju, u
sastavu
t
saobraajnog
b j
vora

122

eleznike stanice i vorovi (25)

klasifikacija
j vorova
- prema ekonomsko-geografskom kriterijumu i karakteru
eksploatacionog rada

vorovi
i u manjim
ji i srednjim
d ji gradovima
d i
d
do 100
100.000
000 stanovnika,
t
ik sa
slabo razvijenom privredom (izraziti tranzitni vorovi, mala
prerada kola, ograniena koliina lokalnog robnog rada, relativno
malo lokalnog putnikog saobraaja)
tranzitni vorovi (relativno velika prerada kola zbog oblika mree i
rasporeda rada na mrei)
vorovi u srednjim gradovima do 500.000 stanovnika, sa
razvijenom privredom (proputanje tranzitnog saobraaja,
relativno
l ti
razvijen
ij llokalni
k l i robni
b i rad
d i llokalni
k l i putniki
t iki saobraaj)
b j)
luki vorovi (relativno vei ili manji rad, zavisno od veliine luke,
odreena koliina lokalnog
g robnog
gip
putnikog
g saobraaja
j za
grad)
123

eleznike stanice i vorovi (26)

vorovi industrijskih reona i izvan veih gradova (relativno veliki
obim lokalnog robnog rada i lokalnog putnikog saobraaja)
vorovi u velikim gradovima preko 1.000.000 stanovnika (zavrni
vorovi za najvei broj putnikih i teretnih vozova
vozova, relativno mali
broj tranzitnih putnikih vozova, jako razvijen lokalni robni rad i
lokalni putniki saobraaj, veliki ranirni zadaci)

vorovi
i svetskih
t kih metropola
t
l ((veliki
liki b
brojj prikljunih
iklj ih pruga, stanica
t i i
drugih slubenih mesta, ogromne koliine lokalnog robnog i
putnikog saobraaja, skoro da nema tranzitnog saobraaja)

124

eleznike stanice i vorovi (27)

- prema geometrijskom obliku
vorovi sa jednom stanicom (u manjim prikljunim stanicama)
krstasti vorovi (ukrtanje dve glavne pruge)
trouglasti vorovi (pruge za tri pravca)
vorovi sa paralelenim poloajem stanica (nastaju kao posledica
razvoja saobraaja)
radijalni vorovi (osnovna stanica u centru, ostale radijalno)
vorovi zavrno-eonog tipa (koncentrisana postrojenja sa
eonom putnikom stanicom na kraju vora)
dijametarski vorovi ili vorovi sa uzastopnim poloajem stanica
(uzastopne stanice)
k i vorovi
kruni

i ((stanice
t i na kkrunoj
j pruzi)
i)
radijalno-kruni vorovi (kruna pruga sa uvoenjem putnikog
saobraaja u centralnu zonu)
kruni vorovi sa dijametrom (kruna i dijametarska pruga)
kombinovani vorovi

125

eleznike stanice i vorovi (28)

vor sa
jednom
stanicom

krstasti vorovi

126

eleznike stanice i vorovi (29)

trouglasti vorovi

vorovi sa
paralelnim
stanicama

127

eleznike stanice i vorovi (30)

radijalni vor

eono-zavrni
vor

128

eleznike stanice i vorovi (31)

vorovi sa uzastopnim stanicama

129

eleznike stanice i vorovi (32)

manji kruni vor

radijalno-kruni vor
130

eleznike stanice i vorovi (33)

kruni vor sa dijametrom

131

Gornji stroj eleznica (1)

ine, koloseni pribor, pragovi ili armirano-betonske
armirano betonske

konstrukcije i zastor

u irem smislu obuhvata i sloene kolosene konstrukcije

(skretnice, ukrtaje, okretnice, prenosnice, kolske vage i
dr)

elementi gornjeg stroja

ine
ine-slue
slue za oslanjanje i voenje inskih vozila; primaju
vertikalne i horizontalne sile od vozila, podune sile od
temperature i prenose ih na pragove, zastor i zemljani
trup
koloseni pribor-slui za meusobno spajanje ina i
njihovo
jih
privrenje
i j za pragove
132

Gornji stroj eleznica (2)

p g
pragovi-oslonci
za ine,, od kojih
j p
primaju
j vertikalne i
horizontalne sile i prenose ih na zastor
zastor-slui za prihvatanje pritiska sa pragova i prenos
na zemljani trup i evakuaciju vode da bi se zatitili
pragovi i zemljani trup

elementi gornjeg stroja

133

Gornji stroj eleznica (3)

kolosek-sastavljen
j od ina i p
pragova;
g
; statiki p
predstavlja
j
rotilj sa kontinualnim podunim gredama optereenim
pokretnim optereenjem i elastino ukljetenim
poprenim
i tapovima,
t
i
oslonjen
l j na zastor
t kkao elastinu
l ti
podlogu
mora da obezbedi siguran prolaz vozila dozvoljenom brzinom i
maksimalnim osovinskim pritiscima-odgovarajue dimenzije i
geometrija koloseka
mora da prui udobnu vonju putnicima
mora da bude elektroizolovan i da funkcionie pri nepovoljnim
vremenskim uslovima
mora da bude tako konstruisan da se stvara to manja buka i
vibracije
trokovi pogona moraju da budu to je mogue nii
odravanje treba da bude to manje i jeftinije

134

Gornji stroj eleznica (4)

skica glavnih elemenata gornjeg stroja i

princip prenosa optereenja
135

Gornji stroj eleznica (5)

ina
najvaniji deo koloseka
funkcije
prilagoava se optereenju toka i prenosi ga na oslonac (prag)
vodi toak u bonom pravcu
obezbeuje kotrljajuu povrinu i prima (athezijom) sile koenja i
pokretanja
radi kao elektrini provodnik na elektrificiranim prugama
provodi signalne struje

oblici inskih profila

136

Gornji stroj eleznica (6)

oblik p
poprenog
p
gp
preseka i izbor tipa
p ine
oblik standardne ine sa irokom noicom (Vinjolova ina) potie
od I profila
ti ine
tip
i se definie
d fi i u odnosu
d
na masu u kkg po metru
t d
duine
i i
ine
(S45, S49, S54, UIC45, UIC54E, UIC60, RE140)
delovi ine:
- inska glava, oblikovana da obezbedi dobar kontakt sa
povrinom toka, a dimenzije odreene tako da budu dovoljne za
visoku granicu habanja
- inska noica, obezbeuje stabilnost protiv prevrtanja,
smanjenje pritiska na oslonce i zahtevani momenat inercije u
bonom pravcu, a prilagoena je uslovima privrenja
- inski vrat, sa debljinom odreenom iz krutosti na savijanje i
izvijanje, a kod ine sa spojevima sadri otvore
137

Gornji stroj eleznica (7)

izbor tipa ine zavisi od osovinskog optereenja, brzine kretanja
vozova i gustine saobraaja na pruzi
UIC klasifikacija za uslove korienja raznih tipova ina za
meoviti saobraaj
tip ine [kg/m]

maksimalno
optereenje [kN]

maksimalna
brzina [km/h]

40

180

90

45

200

100

50

200

120

55

250

150

60

350

200

prihvaen stav: za osovinsko optereenje do 225 kN se ugrauju

ine tipa
p 49 za g
godinje
j saobraajno
j optereenje
p
j do 10 mil. brt i
brzine do 120 km/h; za vee vee vrednosti se ugrauju ine tipa
UIC60
138

Gornji stroj eleznica (8)

- standardizovani tipovi ina kod nas: S49 i UIC60
ugradnja u nove pruge (otvorena pruga i glavni prolazni koloseci
u stanicama) i pri glavnoj opravci magistralnih pruga
upotrebljavane ine (polovne i regenerisane) i drugi tipovi se
mogu ugraivati u ostale stanine koloseke magistralnih pruga i
pruge niih kategorija, ako imaju potrebnu nosivost i nisu
i h b
ishabane
preko
k d
dozvoljene
lj
granice
i

standardizovani
tipovi ina

139

Gornji stroj eleznica (9)

inski elik
valjani elik
kvalitet ina (ispitivanje na udar, ispitivanje probne epruvete na
zatezanje/kidanje,
t
j /kid j iispitivanje
iti
j vrstoe
t po Brinelu,
B i l makrografsko
k
f k
ispitivanje na isecima iz ingota /liveni elik u kalupima/, vizuelno
ispitivanje)
UIC standard za kvalitet ine 700-900A-900B-1100, prema
minimalnim zateznim vrstoama
700 obian inski elik
700-obian
900A-poveana vrstoa (ugljenik), bolja zavarljivost
900B-poveana
p
vrstoa (ugljenik),
( gj
), vea ilavost
1100-poveana otpornost na habanje (silicijum, hrom, vanadijum)
ina 900 u otrim krivinama, tunelima, na velikim nagibima, na
mestima
ti
gde
d se vri
i kkoenje
j i zaustavljanje,
t lj j u elementima
l
ti
skretnica
140

Gornji stroj eleznica (10)

privrsni koloseni pribor
funkcionalni zadaci
odravanje
j p
projektovane
j
irine koloseka
visinska i horizontalna regulacija ina
spreavanje pomeranja ina po pragovima
prostorna elastinost privrenja ine za pragove

konstruktivne odlike
minimalan
i i l b
brojj delova-bra
d l
b i laka
l k montaa,
t manje
j greaka
k prii
montai, mala teina, mala cena
jjednostavnost oblika bez otrih p
promena i razuenih detaljaj
mogunost da se detalji urade od specijalnih elika, bez
opasnosti od koncentracije napona

141

Gornji stroj eleznica (11)

elementi p
privrsnog
gp
pribora
- kotve za vezu privrenja sa pragom, a glavom pritiskaju na
stezaljke
k t kotve
krute
k t (inski
(i ki ekseri,
k i ti
tirfoni,
f i kkukasti
k ti vijak)
ij k)
elastine kotve (ekseri sa elastinim glavama, dvostruki opruni
ekseri))

razni oblici kotvi

142

Gornji stroj eleznica (12)

postavljanje krutih i elastinih kotvi

143

Gornji stroj eleznica (13)

- stezaljke su kotvama pritisnute uz prag, a same priteu noicu
ine
kruti ili elastini elini elementi

neki oblici neposrednih privrenja (RN-francusko, B-rusko,

SSK-japansko, Nabla-francusko, Pandrol-englesko, HM/SKl-nemako)

144

Gornji stroj eleznica (14)

neposredna privrenja sa kotvama i stezaljkama ili samo sa
elestinim kotvama, se primenjuju kod betonskih pragova, a kod
drvenih samo na malo optereenim prugama i sa umerenim
osovinskim pritiscima
p
- posredna privrenja sa podlonim ploicama (velika povrina
po kojoj se pritiska prag, nagib ina bez zatesivanja pragova,
uee svih kotvi u prijemu poprenih horizontalnih sila)

rebrasta i klinasta podlona ploica

145

Gornji stroj eleznica (15)

Kp
privrenje
j ((za drvene p
pragove)
g
)
ina se privruje za podlonu ploicu pomou dve krute
privrsne ploice i dva privrsna zavrtnja kukastih glava; radi
zatite od odvrtanja i udara
udara, postavljaju se dvostruke prstenaste
elastine podloke (Graveovi prstenovi); privrenje za prag je
putem tirfona; ispod ine se moe postavljati umetak od
presovane topolovine
t
l i ili gume sa ljebovima,
lj b i
radi
di visinske
i i k
regulacije

K privrenje za drvene pragove

146

Gornji stroj eleznica (16)

p
privrenja
j sa p
podlonim p
ploicama i elastinim
stezaljkama
elastine razuene kope sa ugraivanjem u ljebova ili otvore
podlonih
dl ih ploica
l i ili se privruju
i j vijcima
ij i

privrenja sa podlonim ploicama i elastinim stezaljkama

(Hey-back-englesko, SKl4-nemako, SKl2-nemako)

147

Gornji stroj eleznica (17)

privrenja
p
j za betonske p
pragove
g
povrina ine je dovoljna za ostvarenje veze
nagib ine se uspeno ostvaruje nagibom povrine praga
ine moraju biti izolovane od pragova zbog elektroprovodljivosti
velika krutost ako nema gumenih elastinih podloki
laka i brza montaa i zamena delova bez udara

K privrenje za betonske pragove

148

Gornji stroj eleznica (18)

spojni koloseni pribor
spojevi su mesta na kojima su ine meusobno
p
povezane
mehaniki spojevi
krajevi ina su nastavljeni vezicama i vijcima, a izmeu ina
ostaje zazor za omoguavanje dilatacija pri temperaturnim
promenama
od zazora se pojavljuju dodatna udarno-dinamika
udarno dinamika dejstva
prihvaen je vertikalani popreni presek
koso zasecanje kod dilatacionih sprava

oblici zasecanja sueljenih ina

149

Gornji stroj eleznica (19)

poduprti spojevi (jedan prag, iroki prag, udvojeni prag) imaju
denivelaciju sueljenih ina (udari ina)
slobodan spoj (dva praga na veem rastojanju) ima vei ugib ina
i vezica nego kod poduprtih

poloaji
l ji spojeva
j
u odnosu
d
na pragove

meusobni poloaji spojeva u

koloseku (naspramni,
naizmenini, radijalni)

150

Gornji stroj eleznica (20)

mehaniki spojevi ne smeju biti na: putnim prelazima u nivou,
mostovima sa otvorenim kolovozom, propustima, iznad stubova i
zidova objekata izloenih oteenju usled dinamikih udara
vozilom,, kolskim vagama,
g
, na okretnicama i prenosnicama
p
moraju biti udaljeni najmanje 4 m od parapetnih zidova i od
stubova i propusta i 5 m od ivice puta kod putnih prelaza u nivou

zavarenii spojevi
j i
povrina inske glave je neprekidna
poveanje udobnosti vonje,
vonje smanjenje buke
buke, smanjenje trokova
izrade i eksploatacije
manji trokovi vue, vek trajanja ina vei, trajnija geometrija
koloseka, manji trokovi odravanja vozila

lepljeni spojevi
zbog
b potrebe
t b d
da se prekine
ki d
dugii i
inski
ki ttrak
k
epoksidne smole i vijci (nosivost na upravne sile)
151

Gornji stroj eleznica (21)

ostali koloseni pribor
ublaavanje dinamikih dejstava na kolosek-gumene
podloke p
p
poveane elastinosti
spreavanje bonog pomeranja koloseka-sprave protiv
pomeranja
spreavanje podunih pomeranja ina po pragovimasprave protiv putovanja ina

sprave protiv bonog

pomeranja i
putovanja ina

152

Gornji stroj eleznica (22)

pragovi
ravnomeran prenos optereenja od ina na zastor ili
konstrukciju
j koloseka bez zastora
pojedinani oslonci, uzduni i popreni nosai, specijalne
armirano-betonske konstrukcije
drveni pragovi
bukva, hrast, etinari
impregnacija radi zatite od truljenja
zatita od habanja (ire podlone ploice, posredno privrenje,
elastine stazaljke
stazaljke, umetci ispod ina
ina, ...))

153

Gornji stroj eleznica (23)

betonski pragovi
p g
ogranieni resursi (drvo), cena, trajnost
prednosti-otpornost na atmosferilije, velika vrstoa, sloboda u
oblikovanju,
blik
j otpornost
t
t na vatru,
t pogodan
d za d
dugii i
inski
ki ttrak
k zbog
b
vee teine
nedostaci-neelastian,, osetljivost
j
na udarce,, osetljivost
j
na
agresivne vode, mehanizovano polaganje i odravanje
armirani ili prethodno napregnut beton
viedelni
i d l i pragovi-armirano-betonski
i
i
b t
ki bl
blokovi
k i iispod
d i
ina povezanii
elementima (stare ine ili elini profili); mala oslonaka povrina
i poveani pritisci na zastor, obrtanje blokova, vei otpor bonom
pomeranju
jednodelni pragovi-prethodno napregnut beton; vea dinamika
dejstva vozila, istiskivanje zastora i nestabilnost praga
154

Gornji stroj eleznica (24)

viedelni pragovi

monolitni jednodelni pragovi

monolitni,
155

Gornji stroj eleznica (25)

ugibi ispod pragova

istiskivanje zastora

156

Gornji stroj eleznica (26)

zastor
zadaci
obezbeenje
j elastinosti inske p
podloge
g ip
prostorne stabilnosti
kolosene reetke
prenoenje pritisaka pragova na to veu povrinu zemljanog
trupa
odvoenje vode iz koloseka

dimenzije se odreuju iz uslova stabilnosti

oblik zastorne prizme

157

Gornji stroj eleznica (27)

veliina zrna
najpogodniji uslovi za stabilnu podlogu pragova 25-70 mm
zrna od stenskih materijala daju stabilniji zastor zbog hrapavije
povrine
i
sitniji tucanik ostvaruje bolje otpore trenja po bonim i leinim
povrinama p
p
pragova
g
zbog
g veeg
g broja
j dodira sa p
pragom
g

materijal zastora
- tucanik
eruptivni (bazalt, porfir, dijabaz, gabro, sijenit, kvarcit, granit)
sedimentni (ilavi krenjaci, silikatni sivi peari)
metamorfni
t
f i (gnajs,
(
j granulit,
lit amfibolit)
fib lit)
I vrsta
max 70 mm, min 30 mm, otvorene pruge
II vrsta
min 25 mm,
mm stanini koloseci i sporedne pruge
III vrsta
min 10 mm, podsipavanje
158

Gornji stroj eleznica (28)

- ljunak (kopani, ne reni) i pesak (min 1 mm)
za poveanje stabilnosti koloseka se vri zbijanje tucanika po
bokovima zastorne prizme i izmeu pragova i poveava visina
zastora na bokovima
izdizanje od 5 cm iznad pragova, otpori bonom pomeranju rastu
1,5 puta
poveanje irine zastorne prizme za 2 x 20 cm poveava otpore
bonom pomeranju 2 puta

poveanje nosivosti zastorne prizme

159

Gornji stroj eleznica (29)

armirano
armirano-betonske
betonske konstrukcije kao inska podloga
pragovi
ploe,
ploe rotilji i poduni nosai
poveana stabilnost koloseka u podunom i poprenom pravcu
poboljani uslovi zatite zastora od prljanja
ravnomernije optereenje zastora i zemljanog trupa
industrijalizacija
mehanizovano
h i
ugraivanje
i
j

monolitne konstrukcije na neelastinoj podlozi

tuneli i mostovi

konstrukcije na estakadama bez zastora i pragova

dobre za teke klimatske uslove (zone venog leda) i movarne
terene
160

Gornji stroj eleznica (30)

ploe, rotilji, poduni nosai

monolitne konstrukcije

konstrukcije bez zastora i pragova

161

Gornji stroj eleznica (31)

gornji stroj na prugama za velike brzine
UIC preporuka: ina tipa UIC60, kvalitet 900A
ugraivanje dugog inskog traka (zavarene ine)
elastina veza za pragove
SKl, RN, Pandrol

pragovi: tvrdo drvo, ali je prednost na betonskom pragu

zastor
tvrdi tucanik
debljina 40-60 cm ispod pragova, ukljuujui i tampon
zatitni sloj planuma i sloj otporan na mraz

konstrukcije bez zastora (kolosek na vrstoj podlozi)

kruto oslonjene ploe, za brzine vee od 220 km/h
162

Gornji stroj eleznica (32)

zastorna prizma i
zatita planuma

konstrukcija Reda
(prednapregnuti pragovi na
ploama)

163

Gornji stroj eleznica (33)

specijalne konstrukcije koloseka
kolosek na mostovima
spreiti
p
iskliznue
smanjiti oteenje elemenata konstrukcije mosta
ublaavanje dinamikih uticaja
sigurno povezivanje sa noseim elementima mosta
efikasnije i racionalnije odravanje koloseka
- reenja
zastorna prizma bez prekida na spoju sa mostom
dugi
g inski trak
sigurnosni ugaonici ili sigurnosne ine
poduni drveni pragovi
smanjenje podunih otpora (kolosek-most) pomou privrsnog
pribora
164

Gornji stroj eleznica (34)

zastorna prizma na drvenim ili

betonskim pragovima za
armirano-betonske
armirano
betonske ili
spregnute mostove

popreni nosai ili armiranobetonske ploe bez zastora na

elinim mostovima

sigurnosni ugaonici

polaganje sigurnosnih ina

165

Gornji stroj eleznica (35)

kolosek u tunelima
kontinuitet gornjeg stroja
dugi inski trak
u tunelima duine do 500 m gornji stroj je isti kao na otvorenooj
pruzi
za due tunele: ugraivati jae tipove ina
ina, od specijalnog elika
otpornog na koroziju
drveni pragovi se bre habaju
zastorna prizma se intenzivno prlja
u novim tunelima se radi zastorna prizma
u starim tunelima
tunelima, bez potrebnog slobodnog profila,
profila kolosek se
polae na krutu, betonsku podlogu
za dugi trak, u podruju portala se ugrauju prelazna polja ili se
sprovode dodatne mere (sprave protiv putovanja ina)
166

Gornji stroj eleznica (36)

konstrukcija u tunelu punog

slobodnog profila

konstrukcija u tunelu
nedovoljnog slobodnog profila

prelazna inska polja kod tunelskih portala

167

Gornji stroj eleznica (37)

dimenzionisanje gornjeg stroja
statiki proraun
dinamiki proraun
provera napona
naponi savijanja ine
naponi savijanja drvenog praga
naponi gnjeenja drvenog praga
napon pritiska betonskog praga
napon pritiska praga na zastor
naprezanje zemljanog trupa

temperaturno naprezanje koloseka

168