Didaktiki principi-Rukovodece smernice nastavne delatnosti,

naela od kojih se ne odstupa, norme koje uvek vaze. Izvode se iz:

Cilja i zadataka nastave, Zakonitosti nastavnog procesa, Zakonitosti
psihofizikih razvoja uenika. Ima 9 vrsta: 1 Princip naunosti,2
princip sistematinosti i postupnosti,3 Princip vodjenja rauna o
uzrastu uenika, 4 Uvazavanja individualnih osobenosti uenika, 5
Uenike aktivnosti, 6 Oiglednosti, 7 Povezanosti teorije sa
praksom, 8 Trajnosti znanja imenja i navika, 9 Ekonominosti.
Princip naunosti- Obradjuje se samo ono sto je nauno
verodostojno, zasnovano, neosporno. Kod uenika razvijati nauni
pogled na svet, teorijsko miljenje. Princip sistematinosti i
postupnosti- Pravo znanja= sistem naunih injenica +
generalizacija= znanje treba usvajati u logikim sistemima.
Osposobljavati uenike za samostalno sistematizovanje onoga sto
ue. Postupnost: Ovladjivanje sistemima odredejnih nauka uskladiti
sa uzrasnim mogunostima uenika, tj. ostvarivati znanje postupno.
Distervegova pravila postupnosti:1 od poznatijeg ka nepoznatijem,2
od lakseg ka tezem, 3 od jednostavnijeg do slozenijeg, 4 od blizeg
ka daljem. Princip vodjenja rauna o uzrastu uenika-Zahtev
da obim i nivo slozenosti nastavnih sadrzaja i nacini njihove obrade
odgovaraju uzrasnim mogucnostima ucenika. Nastava mora ici
ispred a ne iza uenikog intelektualnog razvoja tj. nastavnik mora
podsticati i voditi a ne iscekivati i pasivno mu se prilagodjavati.
Uzrasne osobenosti su i fizike, emocionalne i voljne. Princip
uvaavanja individualnih osobensoti uenika-Uenici istog
uzrasta razlikuju se po fizikim i intelektualnim mogucnostima,
emocionalnim i voljnim osobinama, po stepenu obrazovanosti,
razvijenosti radnih navika, motivisanosti za uenje. Nastava mora
odgovarati individualnim potrebama svakog pojedinog uenika.
Individualiovana nastava- Nastavnik radi sa vise uenika na razliite
naine, sa svakim na poseban nain u obzir se uzimaju individualne
razlike.

Diferencijacija nastave-Nastojanje da se nastava prilagodi

mogucnostima razliitih uenika,izvalciti maximum od svakoga.
Princip
uenike
aktivnosti-Nastavnici
treba
da
pripremaju,obezbedjuju,pokrecu i usmeravaju stvaralako sticanje
znanja a uenici da se u taj proces sto uspesnije ukljuuju.Svestrano
intelektualno aktiviranje i osamostaljivanje uenika u redovnoj
svakodnevnoj
nastavi
pri
obradi
veine
nastavnih
sadrzaja,najefikasniji
oblik
njihovog
osposobljavanja
za
samoobrazovanje.
Prepreke
na
putu
aktivizacije
uenika:
Preopirnost nastavnog gradiva,lake je predavaki drzati
nastavu,navika da se nastava drzi predavaki,nedovoljna
osposobljenost nastavnika,prevelik broj uenika i broj asova
nedeljno.Pojava pseudoaktivizacije- Iluzija savremene verbalno
aktivne nastave ali je ne efikasna jer uenici ne govore ono sto su
zakljuili, zamislili nego ono sto ima nametnuto i sugerisano.
Problemi pseudoaktivizacije: odgovaraju nasumice,nagadjaju,
nastavnici traze mehanike odgovore, sugerisu odgovore,aktivnosti
radi aktivnosti.Uenje rasudjivanjem- Sustinska znanja se stiu
miljenjem a zadrzavaju pamcenjem.Indukcija: Od pojedinanog ka
optem,od konkretnog ka apstraktnom,na osnov nekoliko dobro
izabranih sluajeva.Dedukcija :Na temelju induktivno steenih
saznanja deduktivnim putem dolazi do
jos mnogo novih
saznanja.Principi oiglednosti-Zahtev da se proces sticanja
znanja u nastavi neposredno ili posredno zasnuje na uenikom
ulnom iskustvu.Vrste oiglednosti:sustina nastavne oiglednosti,
oigledna sredstva, funkcija oiglednosti, vazenje principa
oiglednosti i aktivna oiglednost. Princip povezanosti teorije sa
praksom-U nastavi saznanje postje istina tek ako ga i kad ga
potvrdi praksa,postoje dva kriterijuma istine u nastavi praksa i
nastvnikova re.Princip trajnosti i znanja, umenja i navika: Da
se steena znanja ne bi zaboravila nuzno ih je ponavljati a ni
formirana umenja i izgradjene navike nisu trajnije ako se ne
uvruju vezbanjem.

Nastavna metoda-To je nain obrade nastavnog gradiva. Vrste:

Metod pokazivanja,usmenog izlaganja, razgovora, metod teksta,
metod laboratorijskih i drugih praktikih metoda. Izbor nastavnih
metoda: 1 nastava predmeta za koji se izbor vrsi, 2 Nastavni
sadrzaj koji na asu terba srediti, 3 Ueniki uzrast-diskusije nisu
pogodne za sve uzraste, 4 Individualna svojstva, 5 br.uenika u
razredu, 6 Prethodno znanje uenika, 7 Opremljenost kole
nastavnim tehnikim sredstvima, 8 Linost nastavnika. Metod
pokazivanja- Uenici ue posmatranjem a nastavnik demostrira.
Uenik treba da posmatra, opaza on sto je bitno i kasnije doneti
zakljuak. Metod usmenog izlaganja (Monoloko) - Nastavnik
usmeno saopstava uenicima odredjene informacije, uenik slua
ta nastavnik govori. Prednosti- vrlo ekonomino, ziva re,
sistematino i pregledno. Nedostaci- Pasivnost, verbalizam. Usmeno
izlaganje se deli na: Prianje- Sadrzaj mora biti verodostojan,
logiki,postupan,pregeldan i jasan. Opisivanje- Deli se na slikovito
(deo po deo), i analitiko (opsta svojstva gradiva pa onda tek
pojedinosti) . Objanjavanja- Tumaenje pojmova, zakona, pravila i
definicija. Predavanje- Due kontinuirano izlaganje u kome dominira
objasnjavanje ali i prianje i opisivanje.

Metod razgovora- Neusiljen i fleksibilan razgovor uenika i

nastavnika usmeren ka ostvarivanju zadataka nastavnog asa po
unapred pripremljenom planu. Podvrste razgovora:
Katahetiki
razgovor- Kada su u napred formulisana pitanja i odgovori, jedino
kada uenik nesto mora da ui napamet. Heoristiki- (razvojna)
nastavnik pitanjima podstie uenike da oslanjajuci se na svoja
predhodna znanja i iskustva vlastitim misljenjem dodju do
odgovarajucih novih saznanja.Suprotno su od Sokratovih sugerinih
razgovora.Diskusija-Najvisi oblik nastavnog razgovora,uspesno je
kada
nastaje
spontano,
uenik
iznosi
svoje
misljenje.
Nastavnikova pitanja- Jeziki korektno ,odredjeno,ni usko ni
siroko, u skladu sa uzrastom, da misaono aktiviraju,izbegavati
slozena sugestivna pitanja.
Uenikovi
odgovorijeziki
korektno,celim reenicama, bez horoskog odgovoaranja. Tekst
metoda- itanjem odgovarajucih tekstova za uenje ali i
proveravanje, utvrdjivanjem, produbljivanjem, sistematizovanjem
vec postojeih znanja. Pozitivno- Sistematizovano i pregeldno.
Osposobljavanje za samoobrazovanje itanjem: Uvodno itanje,
itanje u celini, itanje po paragrafima, nema preskakanja. Mane:
Manje fleksibilno od zive rei, preterivanje vodi verbalizmu. Metod
laboratorijsikh i praktinih metoda- obezbedjuje se aktivna
oiglednost pri obradi nastavnog gradiva, to je uenje delovanjem.
Prednosti: Praksa bolja od posmatranja, podstie intelektualnu
radoznalost, trajnije je. Laboratorijski rad Eksperimenti koje
ucenici sami obavaljaju po uputstvima nastavnika ali ne obavezno u
laboratoriju. Deli se na frontalno , visefrontalno, jednofazno i
visefazno

Nastavna sredstva- Svi oni prirodni predmeti modeli makete slike

koje su odabrane podesene i proizvedene za potrebe nastave. Dele
se na: 1 Oigledna sredstva- Sluze kao objekti uenja. Dele se a)
prema nainu percepcije: Vizualna, auditivna, audi-vizualna. b)
Prema okolini, dele se na: Tekstualna, jednostavnovizualna, tehnika
vizualna, tehnika akustika, audiovizualna 2 Nastavna pomagalaNisu samo predmet poruavanja vec slue i za izuavanje stvari i
pojava.Dele se na: a) Udzbenik-je osnovna skolska knjiga pisana na
osnovu odgovarajuceg nastavnog programa namenjena ueniku.
Sluzi za samostalno usvajanje nastavnog gradiva ,prosirivanje,
produbljivanje i sistematizovanje vec obradjenog nastavnog
gradiva. b) Prirunik je sva dopunska i pomocna literatura koje
koriste uenici. Ponavljanje i vebanje u nastavnom procesuTo je nastavna aktivnost koja doprinosi da uenici steena znanja
sto vise drze u pamenju. Sluze za prosirivanje, produbljivanje i
sistematizovanje znanja. PODELA 1) S obzirom na Vreme
(vremensko ponavlajnje) Deli se na poetku k godine,tekue
ponavljanje, posle obrade veih nastavnih jedinica, zavrsna
ponavljanja. 2) S obzirom na obim nastavnog gradiva ( Obimsko
ponavljanje)- Moze biti fragmentalno, tematsko, kompleksno. 3) S
obzirom na kvalitet- Reproduktivno i produktivno. 4) s obzirom na
raspored deli se na koncentrisano i raspodeljeno. Proaktivna
inhibicija- Kad vec usvojeno staro naueno gradivo ometa
pamcenje novog gradiva. Retroaktivna inhibicija- kada
memorisanje novog gradiva doprinosi zaboravljanju starog.
Vezbanje- Ponavljanje odredjenih radnji mentalnih i fizikih radi
formiranja i utvrdjivanja, uvrsivanja odgovarajucih umenja i
navika. Umenje je uvezbane radnje znanja vezbanjem
transformisana u odgovarajuce radnje, stepen uvezbanosti nizi,
svest vea. Navike- automatizovana umenja, stepen uvezbanosti
visi, svest manja. Proveravanje- Proces gde nastavnik dobiva
povratne informacije o efikasnosti svog upravljanja procesom
uenikovog uenja. Karakteristike proveravanja- :Permantnost,
nastavnikova dobronamernost, kontrola izvrsenja svih zadataka,
onemoguavanje kampanskog rada, aktiviranje miljenja, uee
uenika u proveravanju i informisanje uenika o rezultatima
proveravanja.

Vidovi proveravanja- vremensko proveravanje: to je prethodno

proveravanje, tekue, zavrsno. Nainsko proveravanje: Usmeno,
pismeno, praktino, testiranje. Prednosti testiranja- ekonomino,
obrada brza, objektivna i jednostavna. Mane-prepoznavanje ne
produkcija, proverava pamenje ne misljenje,mogucnost slucajnog
pogadjanja
i
zanemarivanje
individualnosti.
Ocenjivanjevrednovanje uenikovog rada vezana sa proveravanjem i
predstavlja sredstvo podsticanja uenika na usavrsavanje.
Ocenjivanje se deli na numeriko, slovno i opisno. Opisno se deli na
sazetije i opirno. Saetije je oblik u kome se uz numeriku osnovu

dodaju pridevi, tu se konstatuje kakav je nivo uenikovog uspeha ali

nista vise od numerikih ocena. Opirno ukazuje na razne
komponente i uspehe uenikovog rada isto tako i na njegove uzroke
i naine njihovog otklanjanja. Nain ocenjivanja- sve se ocenjuje i
trud i zalaganje, individualizovano, da svi nastavnici imaju slicno
ocenjivanje, ocena ima vaspitnu ulogu, mora biti javna i objektivna i
ukljuivati uenika. Usavrsavanje: a)Rangovanje- svaki pojedini
uenik dobija svoje mesto u razredu i to mu je ocena. b)Srednja
ocena, c) individualizacija ocenjivanja- uzima u obzir kvalitet znanja
i umenja, ali pre svega trud. Podstice maksimalno zalaganje,visoke
ocene sluze da podsticu zalaganje,sticanje radnih navika.
Problemska nastava- Je zadatak koji ima sledece odlike: nesto
nepoznato, razliciti broj i putevi do resenja, velike kompleksnosti.
Problemska situacija- Poetno psihiko stanje iznenadjenja
upitnosti velike zainteresovanosti i visoke umne i emocionalne
napregnutosti pojedinca koji treba da resi zadati problem. Etape u
resavanju problema: 1) Upoznavanje problema, 2)Suzavanjereformulacija problema,3)Postavljanje hipoteze za resenje i iskazuje
teskoe, 4) Proveravanje hipoteze. prednosti problemske
nastave Doprinosi misaonoj aktivizaciji i stvaralackom razvoju
uenika, podstie na osamostaljivanje navika da naueno
primenjuje u praksi. Omoguuje nastavniku da koriguje nastavni
process. Programirana nastava- Stimulise uenika i upuuje ga
na samostalnost i usavrsavanje a nastavnika oslobadja njegove
ranije uloge. Timsak nastava- Javlja se kao jedna od reakcija na
slabosti tradicionalne predmetne nastave, te slabosti se trebaju
resiti timskom nastavom koja se zasniva na planiranju i obradi
nastavne gradje po tematskim celinama kao spojnica izmedju
razlicitih nastavnih predmeta.