You are on page 1of 15

SADRŽAJ

:
UVOD................................................................................................................................... 1
1. Технички захтеви за Централизовани алармни систем (ЦАС)............................ 1

2. Основна концепција Централизованог алармног система................................... 2
2.1. Разлози и циљеви увођења Централизованог алармног система...........................................2
2.2. Функционални опис ЦАС-а............................................................................................. 2
2.3. Елементи интегрисаног система.......................................................................................2
3. Опрема ЦАС-а која се уграђује у објекте................................................................. 3
3.1.Интелигентна даљинска терминална јединица....................................................................3
3.1.1. MOSCAD(MOSCAD-L)................................................................................................ 3
3.2. Сензори.........................................................................................................................5
3.3.Паник тастери.................................................................................................................6
4. Систем видео надзора..................................................................................................7
4.1. Одабир камера..............................................................................................................8
4.2.Монитори.......................................................................................................................8
4.3.Централни уређаји..........................................................................................................8
5. Надзорни центар ЦАС-а...............................................................................................10
5.1. Приступ апликацији.......................................................................................................11
5.2.Комуникација са надзорним центром................................................................................12
5.3.Заштита података,ауторизација и аутентификација..............................................................13
5.4.Надзор, одржавање и управљање системом........................................................................13
6. ZAKLJUČAK................................................................................................................... 14

0

као и предлози за унапређење техничких карактеристика система. викенд) као и његовог ручног и даљинског програмирања • Систем треба да поседује дворежимски начин рада: - пренос података у надзорни центар се обавља на захтев из центра (периодично или мануелно). Закључак је завршни део рада у коме су дати и предлози за развој Централизованог алармног система. ауторизације и аутентификације мора да обезбеди:  Заштиту тајности информација (спречавање откривања њиховог садржаја)  Интегритет информација (спречавање неовлашћене промене информација)  Аутентичност информација (дефинисање и проверу идентитета пошиљаоца) • • • • • • 1 Graphical User Interface-GUI 1 . конторле приступа и видео надзора. ауторизиван и селективан приступ информацијама Подсистем заштите података. ноћни. представљена кроз његов функционапни опис и приказ основних елемената интегрисаног система.Намена рада је да пружи увид у основне елементе имплементираног ЦАС-а. Технички захтеви за Централизовани алармни систем (ЦАС) Основни технички захтеви које ЦАС треба да испуни су: • Заштита објекта како у целини. Технички захтеви за Централизовани алармни систем (ЦАС) дати су у првом делу.противпожарног. као и објашњење о приступу и коришћењу апликације. при чему треба омогућити његово лако фазно проширивање и повезивање у ширу мрежу(ВАН) на нивоу предузећа Обезбедити оптимално повезивање надзорног центра са службама задуженим за интервенцију на најефикаснији могући начин Приступ апликацији је преко стандарног графичког интерфејса(GUI 1). 1. У другом делу дата је основна концепција система ЦАС.УВОД Ради повећања нивоа безбедности примењујемо интегрисане системе заштите. Четврти део се односи на систем видео надзора. генерисање log file-ова. као и да предложи одређене правце даљег развоја овог пројекта и система. док се као алтернативни преносни пут користи GSM мрежа • Надзорни центар је потребно организовати у виду ЛАН рачунарске мреже по клијент-сервер принципу. Тенденција је обједињавање свих система заштите: противпровалног. Трећи део обрађује опрему која се уграђује у објекте обухваћене ЦАС-ом. Рад се састоји од пет тематских целина које треба да нам дају одговоре на питања која проистичу из задате теме. - пренос података у надзорни центар се обавља само у случају појаве аларма у објекту или промене статуса неких сензора • Систем видео надзора треба да омогућава визуелну контролу посебно угрожених и значајних простора и просторија у објекту. при чему се подаци о објактима приказују хијерајхирски у више нивоа Репрограмирање и уношење нових параметра рада интелигентне даљинске (ИД) јединице за елементе у објектима Историјску анализу података о стању објеката(складиштење података се обавља у бази података смештеној на серверу) Администратирање елемената мреже. тако и његових појединих технолошких и административних делова • Локални алармни систем у објектима треба да поседује могућност различитог режима рада (дневни. пресек тренутног стања система. У петом делу дат је опис надзорног центара ЦАС-а и његове функције. снимање и репродукцију евентуалних инцидентних ситуација као и пренос слике на захтев у надзорни центар • Комуникација интелингентних даљинских (ИД) јединица уграђених у објекте и надзорног центра се обавља ПОСТНЕТ мрежом.

провале. Регионални центар Београд је уједно и главни надзорни центар ЦАС-а који прикупља информадије из свих делова система. ЦАС се организује на нивоу регије и има хијерархијску структуру. састоје се од различитих 2 . препада или техничког проблема. предузима одређене активности у циљу отклањања и санирања догађаја. Функционални опис ЦАС-а Поступци превенције и умањења штете на објектима и опреми услед пожара.3. Код начина повезивања (интеграције) система као облици комуникационе инфраструктуре узимају се: -ПОСТНЕТ -GSM -PSTN -Интернет -ISDN -Frame Reley -Оптика -Дигитални радио -VHF/UHF радио Центар ЦАС-а је организован на нивоу већег града (ако постоји више објеката од интереса) или на регионалном нивоу. Основна концепција Централизованог алармног система 2.1.2. светлосни. покрет итд. Независно од тога. као и детаљна упутства шта треба предузети у конкретном случају. 2. Детектовање ових нерегуларних појава обавља се коришћењем различитих врста сензора (термички. Регионални центар. • Пренос података у центар и њихова обрада. лом стакла. Прва фаза има улогу да детектује појаву пожара.) а алармирање особља у објекту преко локалних звучних и светлосних уређаја. Разлози и циљеви увођења Централизованог алармног система Основни разлози за интеграцију система ЦАС-а: • Побољшање квалитета услуга Скраћење потребног времена за интервенцију • Скраћење потребног времена за отклањање сметњи • Оптимизација ресурса • Могућност прегледа читавог система заштите 2. алармни подади се преносе у Надзорни центар ЦАС-а коришћењем одговарајуће телекомуникационе мреже. препада или техничких проблема насталих у одређеном објекту и да обавести о томе надлежно особље у самом објекту. Надзорни центар ЦАС-а. ватрогасне службе) као и организације које се баве отклањањем техничких проблема. • Интервенција одговарајућих служби. препада или техничких проблема организују се у три основне фазе: • Детекција. Надзорни центар ЦАС-а обавештава одговарајуће службе за интервенције у том граду (полидију. Одговорно особље. Елементи интегрисаног система Регионални центар ЦАС-а сачињавају: • Системи за детекцију и дојаву алармних догађаја кши се налазе у објектима • Систем за пренос података између надзорног центра и система за детекцију и надзорни центар ЦАС-а • Надзорни центри у МУП-у и ватрогасној служби Системи за детекцију и дојаву алармних догађаја који се налазе у онјектима. након пријема алармних сигнала. након пријема алармних сигнала из објекта. провале. поред локалног алармно-сигурносног начина рада поседује могућност мрежног повезивања у алармне центре. захваљујући ефикасном софтверу поседује детаљне и потпуне податке о насталом догађају. провале. односно рано откривање пожара.2.

Опрема ЦАС-а која се уграђује у објекте У раду ће бити објашњено коришћење MOSCAD (Motorola Supervisory Control and Data Acquisition) опреме за надзор и управљање. MOSCAD (Motorola SCADA). 3. третира се посебно и за њега се пројектује одговарајући систем заштите који задовољава све постављене захтеве. MOSCAD је специфично дизајниран као проширени SCADA систем да унапреди инсталацију и даљинску контролу алрамних уређаја. Уколико у објекту постоји одговарајућа алармна централа. локалне алармне централе. RTU јединица обавља одређене радње локално на објекту. покрет итд. сензори се везују директно на одговарајуће улазе RTU јединице а локални извршни елементи на њене излазе. система видео надзора (снимање и репродукција посебно угрожених просторија унутар објекта и простора периметра објекта) и система за аудио и визуелно обавештавање о насталом алармном догађају. пожарни и технички) и мрежа за пренос података између објекта и ндазорног центра ЦАС-а • Надзорни центар ЦАС-а са одговарајућим софтвером. MOSCAD-L је верзија уређаја из MOSCAD фамилије и он нуди ограничене могућности улазноизлазних модула који су достигнути MOSCAD-OM. постојаних контролних центара. одговарајући телекомуникациони уређај и комуникациони процесор у надзорном центру ЦАС-а као везу између RTU јединица и PC рачунара и софтвера у надзорном центру ЦАС-а.1. припрема податке за слање ка центру. Сваки објекат.врста сензора (термички. техничке неисправности и др.). лом стакла. На основу уграђеног апликативног софтвера.MOSCAD (MOSCAD-L) 2 SCADA је индустријско име за уређаје који се користе за надгледање и управљање. актуатори итд. Моторолина фамилија MOSCAD интелигентних даљинских терминалних јединица (RTU) шири могућности укључивањем већег броја RTU-a. и на основу тога генерише сигнале упозорења и алармне сигнале ка надзорном центру. RTU јединица током свог рада перманентно обавља и дијагностику исправности свих делова система на објекту као што су сензори. ако у објекту не постоји алармна централа. каблови. MOSCAD систем укључује интелигентне терминалне јединице (RTU). у складу са својом функцијом и важношћу. препада. обрађује примљене податке како са објекта тако и из центра. RTU јединица се може опремити хардверски и софтверски тако да ефикасно обавља њену функцију тј. фирме Моторола.1. провале.1. 2 SCADA-Supervisor Control and Data Acquisition 3 . да ради као противпожарна или противпровална централа у објекту. MOSCAD уређаји се производе у више различитих верзија у зависности од броја улазних и излазних модула. 3. 3. интелигентних сензора итд. Систем за пренос података између надзорног центра и система за детекцију и надзорни центар ЦАС-а сачињавају: • Интелигентни даљински терминални уређаји • Комуникациони уређаји (провални. рачунарском и комуникационом опремом • Комуникациони центар за пренос података између надзорног центра ЦАС-а и одговарајућег оперативног центра у МУП-у. светлосни. ) размештених по објекту у складу са пројектом за тај објекат. је Моторолин производ специјално дизајниран по спецификацијама SCADA система. извршава унапред дефинисане процесе.Интелигентна даљинска терминална јединица (RTU) Интелигентне даљинске терминалне јединице (RTU) су непосредно повезане са опремом инсталираном у објектима намењеном за детекцију алармног догађаја (пожара. RTU јединица прима податке директно од ње. У том случају. У супротном.

Слика 2. модем и сл. Приказ комуникационих портова CPUмодула Улазно-излазни модули RTU јединице са обједињеним улазно/излазним модулима који поседују 24 дигитална улаза и 8 дигиталних излаза. Комуникадија са интелигентним (smart) сензорима и уређајима се остварује путем RS 232 или RS 485 интерфејса. провала и других инцидентних догађаја као и да обавља функцију интерфејса између постојећих алармних система и надзорног центра ЦАС-а. Физичка структура MOSCAD-L уређаја Централна процесорска јединица (CPU) CPU модул се може програмирати тако да RTU јединица обавља све функције које се срећу код савремених система заштите и дојаве пожара.) to 24 V AC trafo Слика 1. комуникационим уређајима (радио. 4 . а на излазе се везују актуатори.) и другим CPU модулима. На дигиталне улазе се директно повезују сензори. сензорима.Battery Housing I/O Modules(3 max. CPU модул поседује три комуникациона порта преко којих комуницира са локалним алармним системом.

Употребљавају се за покривање свих улаза. CircuitDataSwitch (CDS) или General Packet Radio Service (GPRS). који реагују на промену температуре и покрет у штићеном простору. Сензори Детектовање свих нерегуларних врста сензора: -термички -светлосни -пасивни 1C сензор -сензор покрета -сензор лома стакла -магнетни контакт -детектор вибрације -детектор дима -паралелни индикатор Слика 4. Постављају се у све просторије са стакленим површинама и увек у комбинацији са претходно наведеним детекторима покрета. ходника. излаза. GSM модул за комуникацију помоћу ShortMessageService (SMS). Сензори покрета -ручни јављач пожара Основни су детектори покреха и инфрацрвени детектори. трезора. 3. уз микропроцесорску обраду звука и вибрација насталих пред ломљење. шалтер сале. Детектори лома стакла раде на принципу препознавања звука лома стакла. тако да неелегантан улазак у просторију тренутно активира узбуну.2. Модул са 24 дигитална улаза и 8 дигиталних излаза Комуникаииони интерфејс RTU јединице Комуникадиони уређај у RTU јединици служи да обезбеди комуникацију између RTU јединице и надзорног центра ЦАС-а. С обзиром на коришћене комуникационе медије RTU јединица поседује: • Ethernet модул за комуникцију TCP/IP протоколом. Сирене се постављају у 5 . административних просторија. Помоћу инфрацрвених сензора штитимо простор унутар објекта или у његовој близини јер они детектују присутност топлоте којом зрачи људско тело. Свака RTU јединица добија своју независну IP адресу преко које јој се може приступити кроз мрежу.Слика 3. Такође се користе магнетни прекидачи за детекдију отварања врата или прозора. Дефинишу се међузонске зависности.

сваки од независно брањених простора и активирају се у случају да је детектована узбуна у било ком простору или у свим просторима. Слика 5. у зависности од тога да ли је тастер ручни или ножни. У таквим случајевима надлежне службе су у могућности да правовремено реагују. Инжењери и пројектанти такође не могу бити од користи провалницима.Паник тастери Паник тастери се користе у случајевима провала и пљачки у току радног времена. Провалници углавном знају да су противпровални системи веома усавршени у погледу самозаштите. и истовремено се шаље порука у monitoring центар или на мобилне телефоне (4 броја) да је систем принудно искључен. јер је обавеза сваког инсталера да научи корисника како да сам промени шифру. па се дешава да покушају да принуде корисника система (радника Попгге) да на лицу места унесе шифру и искључи систем. Употребом panic тастера решава се дојава у случају дневног препада у пошту. неопходно му је присуство корисника. Ручни паник тастер 6 . индикује опасност притискањем тастера или пресецањем инфрацрвеног зрака. који ће први приступити систему и искључити га. Да би инсталер сервисирао систем. Ножни паник тастер Слика 6. Тастери су у припремном режиму 24 часа. 3. На тај начин се онемогућава било каква злоупотреба. независно од тога да ли је или није укључен систем заштите тог простора или целе банке. и детектује поплаву у најранијој фази. Он се поставља на најнижу тачку у просторији. Поплава Нажалост. У том случају корисник укуцава посебну шифру којом се пали тихи аларм. без обзира на то пгго део система није активан. На већ постојећу алармну централу може се уз мале трошкове ставити још један сензор против поплаве.3. ово је често заборављена област у обезбеђењу имовине. Радник.

) Када се говори о безбедносној заштити простора. али није увек најбоље решење. јер ће му централни уређај видео система пребацити актуелну слику на монитор. процену ситуације и буџет којим се располаже. како би се оптимално поставио систем видео надзора. Security менаџери често посежу прво за системима видео надзора. Коначно. конкретан захтев. догађаја када се детаљ у слици који сте унапред дефинисали. Ово важи уколико је допупггено нешто веће време одзива на долазак интервентне екипе или чувара коме систем аутоматски телефоном јавља да је простор нападнут. Дакле у ситуацији у реалном времену неопходно је поставити прво алармни систем. Security менаџер може се запитати чему онда систем видео надзора у безбедносној заштити. Анализирајући потенцијалне претње безбедности. Суштина доброг безбедносног система је неопходности комбиновања алармног и видео система. Овде алармни системи имају предност јер рад у реалном времену и излазна реакција алармног система не зависе од људског фактора. алармни системи пуном техничком прецизношћу неумољиво "осматрају штићени простор електронским очима". Систем видео надзора Целокупност система заштите. Систем видео надзора је добра допуна система безбедности у режиму 1.4. Међутим. У овом случају чувар предузима мере по дефинисаној процедури. дневни. помоћу лап-топа и GPRS мобилног телефона прегледате снимке важних догађања или погледате снимке са било које камере уживо. алармни системи не захтевају присуство чувара на самом објекту. Развој савремених дигиталних технологија је умногостручио могућности система видео надзора. када нема људи у штићеном простору 2. систем видео надзора захтева чувара на самом објекту (или је удалљен и слику посматра даљински). У овом случају. после инцидента снимак се може прегледати накнадно на лицу места. Модерни системи омогућавају и овакав преглед преко земаљске телефонске линије и/или интернета. 7 . што је много већа инвестиција. Као што је већ речено.. Ова варијанта више копгга. или "када је неко отворио важну фиоку стола". Често истим путем добија и слику дате ситуације. Чак можете померати покретне камере и зумирати слике. каца нема људи у објекту. тј. и погледом на монитор ће видети сцену од интереса. У оба случаја. мења. по редоследу важности одмах иза противпровалних система налазе се системи видео надзора и непрекидног снимања. али видео систем даје пуну визуелну информацију о томе шта се у тој ситуацији дешава. чак. Треба одабрати компоненте система према конкретним захтевима корисника и према безбедносној процени објекта. Можете. и слично. из аутомобила. Што је време одзива мање. каца се комбинује са алармним системом "тихе узбуне". услов су да се оптимално постави систем видео надзора. Алармни систем упозорава да је простор угрожен. Квалитетно спрезање ова два система обезбеђује отклањање мана људског фактора. тј. заштиту против провале. За разлику од система видео нацзора где човек гледа у монитор и посматра ситуацију очекујући провалника. а мана је фактор људског замора. типа "када је неко ушао или изашао из простора покривеног камером". a ефекти добијене заштите су маши. то интервентна екипа или чувар морају бити лоцирани ближе објекту. већ само догађаја. развој GPRS технологије омогућава да било где (са плаже. са или без чувара. Шта значи одабоати оптималан систем вилео налзопа? Избор оптималног система видео надзора није ни мало лак задатак. чини се дупла грешка: плати се више. он ће бити упозорен звучним и/или светлосним сигналом да се дешава нерегуларност у систему. Ако је у систем безбедности укључен чувар. Заштита простора ноћу (режим 1). а има веома важну улогу у режиму 2 и 3. Ово из разлога да не губите време на преглед целокупног материјала. па тек онда се може размишљати о систему видео надзора као допуни. Уколико чувар (или одговорно лице) није на објекту. дневни. информацију о угрожености простора. са посебним повишеним захтевом за обезбеђење (као при примопредаји новца и сл. и ефикасно затвара рупе у систему безбедности. Ако се ипак одабере видео систем. када су људи присутни у пггићеном простору 3. који непрекидно посматра монитор. комбинација алармног и видео система дојављује му даљинским путем (најчешће преко земаљске телефонске линије). увек треба имати на уму целокупност система зашите.). Међутим. процена ситуације и буџет којим се располаже. захтева приоритет у примени алармних система. најчешће се мисли на ноћни режим.. ноћни режим. прегледати снимке само одабраних догађаја. Притом. уочава се неколико режима рада које систем обезбеђења мора да задовољи: 1. у опремању системима безбедносне заштите. да се за планирани буџет добије најбоља перформанса комплетног система . Тада чувар може да реагује у реалном времену и на лицу места предузима даље мере по унапред дефинисаним процедурама. конкретан захтев. без умора својственог човеку.

то неће моћи квалитетно да ради 24 часа дневно. ове фиксне омогућавају континуирани снимак целог простора. Корисник може лако бирати режим рада. ADEMCO 12" монохроматски монитори. чувар може да уочи интересантан детаљ ако увелича слику помоћу зум објектива на камери. Опет грешка. Јасно је да су ови други доста скупљи. ово задовољство за собом повлачи и вишу цену. пружају видео надзор јако високог квалитета. између EIA и CCIR видео формата. за уложени новац нема баш адекватне ефикасности.2. јер покретном камером се покрива само један део простора у једном тренутку. углавном. уместо на 3-4 камере које би покриле комплетан простор од интереса. Ови монитори. Међутим. из већ наведених разлога. Монохроматски монитор 8 . колор камере су неосетљиве у инфрацрвеном делу спектра. У међувремену. који испуњавају високе светске стандарде. Често се потеже за стандардним колор камерама. у security апликадијама употреба колор камера је најчешће неоправдана. што је изузетно важно у апликацијама где је потребно надзирати оскудно осветљене просторе. Савремене технологије спојиле су најбоље особине колор камера (као пгго је потпунија и квалитетнија визуелна информација) и монохроматских камера (захтев високе осетљивости). а ноћу као монохроматске. Покретне камере дефинитивно имају своје место у безбедносној техници. али им је и примена ограничена на мањи скуп top security апликација. код којих у највећем броју алликација. У реалном времену. Нарочито су атрактивне и модерне speed mode камере. Одабир камера Основна подела безбедносних камера је на монохроматске и колор. Уз незаобилазни централни уређај за снимање. док снимање слике са покретне камере оставља пуно непокривених места. Тако су настале day-light камере. због веће цене и мање осетљивости. Када је буџет довољно велики. буџет је потрошен на набавку скупе покретне камере.4. Даље. потребно је додати инфрацрвене рефлекторе. Слика 8. У таквој ситуацији монохроматске камере су право решење.1. Међутим. аии у највећем броју случајева најповољнији однос перформанса/цена дају монохроматске камере високе резолуције и стандардне осетљивосги. али у веома ограниченом броју апликација. уз веома јако метално кућиште. Слика 7. Следећа подела камера је на покретне и фиксне камере. Монитори За видео надзор у ЦАС-у користе се. Камере за видео надзор 4. са видљивом или потуно невидљивом 1C светлошћу. Тешко је препоручити један тип камере за различите апликације. сви остали делови простора су непокривени. Уколико је потребно посматрати замрачене делове простора. Међутим. које дању функционишу као колор камере. набављају се покретне камере.

уз познавање шифре. тзв. визуелном индикацијом Kj/ja ће упозорити чувара и истовремено му обезбедити слику од интереса на монитору.VMD). У том случају. Или ће га чак позвати на мобилни телефон са говорном поруком да је простор угрожен.4. Наравно. Овакви снимци се меморишу на посебном резервисаном делу диска и касније се још брже прегледају употребом филтера за претраживање по камери. преко интернета или директне телефонске линије. Ови уређаји поседују интелигентно препознавање промена у слици (T3B. Основна шема система 4-каналног видео рекордера 9 . Данашњи хард диск рекордер уређаји "памте" од 4. Чак је могуће спрегнути VMD догађај са звучном. RAID-ова. Приступ хард диск рекордерима могућ је преко стандардних LAN рачунарских мрежа. Закључци су јасни: алармни систем је неприкосновена основа. Такође се може одабрати датум. Систем видео нвдзора је одлична допуна. Могуће је на све описане начине прегледати живе слике или снимљени материјал. па чак 30 и више дана снимљеног материјала у највећој резолуцији и фреквенцији освежавања слика. Тако се на пример лако долази до слика свих особа које су ушле или напустиле покривени простор. мултиплексирање и снимање данас су веће него икад. Брзина прегледа снимљеног материјала је тренутна. Одавно је прошло време мултиплексера и видео рекордера са VHS тракама. Међутим. чиме реагују на сваки покрет или промену у слици. јер је позиционирање на делу хард диска могуће у делићу секунде. у комбинадији са системом тихе узбуне. уз повећање ефикасности услед елиминисања слабости људског фактора . Централни уређаји Могућности централних уређаја за обраду слике.3. аии за иоле озбиљнију апликацију неопходно је имати више камера спрегнутих са хард диск рекордером. Капацитет меморије им се повећава додавааем нових дискова или целих "поља" дискова. 7. Control Siren Flashing Postscript Printer Слика 9. security менаџер добија квалитетну замену за бројно физичко обезбеђење. сат и минут и тренутно добити снимак. није меморија једина ствар која је фасцинантна.

2 сати (1. Центар ЦАС-а у одређеном граду је формиран од потребног броја рачунара међусобно повезаних у виду LAN рачунарске мреже у Ethernet топологији са TCP/IP протоколом.3 (15.8 сати 41./слици) (слика/сек. Он прима информације преко телекомуникационе мреже и преко исте мреже шаље податке свим корисницима система.9 сати (10.6 (6. тј. аларми и техничке информације) • прикладно приказивање стања у објектима коришћењем ефикасног софтвера • смештање свих релевантних података у моћну реладиону базу података • обавепггавање надлежних служби (МУП.05 20 555.4 дана) дана) 7407.1 дана) ВЕОМА ВИСОК 0.6 сати (23.6 сати (132. Карактеристике DVR-a Уколико је капацитет хард диска 160 GB.5 сати (5. вредности у табели се повећавају двоструко.5 сати 123.1 дана) 1 1 11111 сати (463.7 сати 61.2 сати (7.6 сати (0.1 дан) 370.7 сати (2.4 дана) дана) 0. Надзорни центар ЦАС-а је језгро система и служи за: • прикупљање и обраду свих информација из објеката у систему (упозорења.5 сати (13. КОЛИЧИНА СНИМЉЕНОГ МАТЕРИЈАЛА (КАПАЦИТЕТ ХАРД ДИСКА 80 GB) Период компресије снимљене слике КВАЛИТЕТ СНИМЉЕНОГ МАТЕРИЈАЛА лош (2 kb) (сек. 5.10 10 1111.9 дана) 123. повезивање евентуалних специјалних корисника као и повезивање у ширу мрежу (WAN) на нивоу предузећа.3 дана) дана) 317.3 (51.6 дана) Табела 1.03 30 370. при чему његова конфигурација треба да омогући лако фазно проширивање.7 (4.4 сати (308.4 дана) 158. Надзорни центар ЦАС-а Надзорни центар ЦАС-а са одговарајућим софтвером.7 дана) СТАНДАРДАН (3 висок kb) (7 kb) (18 kb) 52.2 дана) (5. историјских прегледа и извештаја.9 (46.4 сати 246.6 дана) дана) 0.7 сати (30. ватрогасне и техничке службе) о настанку алармног догађаја и свим подацима у вези њега потребним за његово ефикасно елиминисање • спровођеше поступака за дијагностику свих кључних делова ЦАС-а • обављање одговарајућих анализа.9 сати (2. у већем граду Србије или регионалном центру.4 дана) дана) 105. рачунарском и комуникационом опремом налази се у просторијама одељења које се брине о сигурности у ЈП ПТТ.1 сати 740.У Табели 1.2 дана) 20.6 сати 1234. односно 320 GB.4 сати (15. приказане су карактеристике DVR-a (количина видео записа у зависности од квалитета снимка и капацитета хард диска).02 60 0.) 185. четвороструко независно од тога да ли је у питању 4-канални или 9-канални дигитални видео рекордер. У каснијим фазама потребно је омогућити комуникацију надзорног центра са другим учесницима у систему заштите. Софтвер ради у "клијент-сервер" .0 дана) 3174.

Графички интерфејс је user-friendly орјентисан. Приказивање информација на дисплејима радних станица организовано је у виду опадајућих менија . Између остапог. У тренутку појаве аларма у објекту центар тренутно добија информације о тачном месту настанка аларма означеном на шеми објекта и врсти аларма са прецизним упутством оператеру о процедури коју је потребно предузети. тј. Из тог разлога је већи број радника преквалификован и пребачен на место оператера у центру. У центру треба да се врши обрада прикупљених података и њихова презентација на одговарајућим дисплејима било електронским или на папиру. постоје прикази за дијагностику MOSCAD RTU јединица. распоред свих сензора и локалних алармних центрапа у објекту. 5.) • Корисник приступа апликацијама преко стандардног графичког интерфејса (GUI). Приступ свим информацијама у систему је ауторизиван и селективан. проверава агаарм. Приказ стања компоненти система садржи информације о стању (активан или постоји квар) свих улазних и излазних уређаја (сензора. • која је од редундантих физичких веза у функцији. као што се види на приказаним сликама. под Windows 2000 платформом и користи SQL базу података за смештање свих релевантних података из система. инверзију улаза сензора.могућност приступа опреми у сваком објекту појединачно • Историјску анализу података о стању објекта (складиштење података се обавља у бази података смештеној на серверу) • Дворежимски начин рада: - пренос података у надзорни центар се обавља на захтев из центра (периодично или мануелно). при чему он мора бити јединствен без обзира на тип опреме која је инсталирана у појединачним објектима. статус сензора и актуатора) • Удаљен терминалски рад. софтвер омогућава да се из надзорног центра репрограмирају и уносе нови параметри раца RTU јединице за елементе у објектима. шаље одговарајуће команде у RTU јединицу која се напази у том објекту и обавештава одговорне о настаггој ситуацији. Оператер након тога поступа по овим упутствима тј. Опрема која се уграђује у надзорни центар треба да омогућава ефикасан надзор и управљање параметрима битним за сигурност свих објеката укључених у ЦАС. директних или израчунатих.окружењу. при чему су прикази организовани хијерархијски тако што највиши ниво даје преглед целог система који се надгледа у виду географског размештаја објеката. промену осетљивости сензора. • Пренос видео сигнапа из објекта у надзорни центар на посебан захтев оператера • Генерисање и слање командних сигнала ка сваком појединачном објекту у складу са потребама које ће корисник прецизно дефинисати пре почетка израде одговарајућег софтвера (поништавање активности одређеног сензора. Сваки приступ информадијама се меморише ради касније евиденције и писања извештаја. Приступ је селективан и ограничен само на оне информације које су одобрене за то лице. • да ли постоји грешка на уређајима директно везаним на LAN рачунарску мрежу. To значи да одређено лице може приступити информацијама само ако је за то овлашћено. постављање логичких и временских параметара система (трајање аларма након активирања) и др. а на нижим нивоима се даље могу видети поставни планови објеката. Извештаји се користе за анализу понашања система и предикцију понашања у будућем периоду као и за различите обрачунске и законом предвиђене активности. односно ако познаје лозинку за приступ. Осим приказа самих објеката и опреме у њима. Приступ апликацији Приступ апликацији је реализован преко стандардног графичког интерфејса (GUI). Слично се за комуникационе функције приказује њихов статус: • да ли везе функционишу. актуатора и др.) на основу којих се добија њихов статус. Упзаћена опрема и софтвер у надзорном иентру треба да обезбеле: • Надзор и управљање опремом имплементираном на 500 објеката • Пријем сигнала из објеката (алармни сигнали. - пренос података у надзорни центар се обавља само у случају када постоји промена статуса неких сензора или када се догоди аиарм у објекту. и других ручно унетих података.1. тако да без већих проблема може да се савлада рад у центру. опис настаиог аларма. Извештаји о раду система и појавама у њему формирају се на основу прикупљених података.

• Трећи ниво приказа односи се на појединачне компоненте самог објекта као што су: видео приказ (уколико постоје инсталиране одговарајуће камере) одређених просторија или делова објекта. основни подаци о њима и врсте заштите која се спроводи. број сензора и сл. • Базу података која садржи податке као што су: назив објекта. постпроцесирање и могућност приказа у Windows окружењу. генерисање log file-ova. редирекцију излазних резултата. Ово је битно ради касније децентрализације система.) • Надзор. могућност ауторизације приступа. • Највиши ниво даје преглед целог система који се нацгледа из овог центра у виду географског размештаја појединих објеката од интереса. Комуникација интелигентних даљинских ИД јединица уграђених у објекте и надзорног центра се обавља ПОСТНЕТ мрежом. локација објекта. рестрикције и редирекција оператерских сервиса и резултата у одређено време. file transfer. Комуникација са Надзорним центром Комуникациони уређај и мрежа служе за пренос података између објекта и нацређеног надзорног центра. На овом приказу види се распоред свих сензора у објекту. Комуникација надзорног центра и ИД јединица у објектима треба да се остварује у следећим ситуацијама: • Централни компјутер (сервер) по унапред дефинисаном редоследу (алгоритму) прозива једну по једну ИД јединицу и преузима податке од ње. брз и поуздан. На овом нивоу. радних места. • Креирање извештаја о објектима који се надзиру (статуси аларма.са неколико нивоа у дубини. Као алтернативни преносни пут ће се користити GSM мрежа. одржавање и управљање системом 5. RTU јединица и примарни систем за детекцију и дојаву нерегуларног догађаја. На овом нивоу екрански приказ садржи све статусне информације посматраног дела објекта. технолошке шеме техничких система у објекту и др. Пренос иницира надзорни центар у циљу провере стања сензора и актуатора у објектима. Прикази се формирају коришћењем графичких симбола и организују се хијерархијски. место локалне алармне централе. по могућству на дигиталној мапи територије. CircuitDataSwitch (CDS) или General Packet Radio Service (GPRS). • Покретање процедура (MML). радно време. • Репрограмирање и уношење нових параметара рада ИД јединице за елементе у објектима. Пренос података је двосмеран.2. ИД јединица треба да поседује Ethernet модул за комуникцију TCP/IP протоколом. број радника. • Администрирање елемената мреже.) • Пренос података иницира надзорни центар тако што у унапред дефинисаним временским интервалима “прозива” једну по једну RTU јединицу у циљу добијања информација да ли је исправан комуникациони пут. приказују се само симболи објеката. Услед тога ИД јединица треба да поседује GSM модул за комуникацију помоћу ShortMessageService (SMS). заштићен од утицаја неовлашћених лица и организација. извештаји о грешкама. • Други ниво екранског приказа је у графичкој/табеларној форми и представља шему опреме одређеног објекта. где се као транспортни протокол користи TCP/IP протокол. • Могућност да свака радна станица надгледа и управља само одређеним објектима. број шалтера. упутства за њихово отклањање) • Прикупљање и даље прослеђивање комплетних и/или филтрираних сигнаиа и информација преко LAN/WAN комуникационе мреже. сигнала упозорења итд. распоред актуатора и других важних уређаја битних за остваривање заштите као и њихове међусобне везе. Комуникација унугар система одвија се на два начина: • Пренос података иницира RTU јединица по унапред дефинисаним критеријумима (појава алармног догађаја. • Могућност надоградње и проширивања у складу са повећањем броја објеката. као и провере исправности уређаја у објектима и . Услед тога. Свака ИД јединица добија своју независну IP адресу и може јој се приступати кроз мрежу. односно броја других система надзора који су повезани са системом.

док се шифровањем подаци преносе у формату неразумљивом од стране неауторизованог слушаоца 5. • Могућност даљинског или локалног укључења/искључења неисправног сензора. Систем је модуларан. поред обраде конкретних решења у криптозаштити на појединим елементима система кроз: • безбедност рачунарске мреже надзорног центра. У наведеним описима. корисника и имовине предузећа је основни цил> увођења система техничке безбедности. • контролу приступа (онемогућен приступ неауторизованим корисницима) потребно је навести алгоритме заштите. • Пренос иницира ИД јединица. ауторизација и аутентификација Узимајући у обзир природу и значај пројекта Централизованог алармног система. као и пренос слике на захтев. Подсистем заштите података. • шифровање. Комуникација GSM мрежом би се остваривала путем SMS (Short Message Service) сервиса GSM мобилне мреже 063 или 064 или data каналом. Примарни начин комуницирања надзорног центра и ИД јединица у објектима је TCP/IP мрежом. Људски фактор је у информатичком времену постао исувише осетљив и скуп. који ће бити реализован зависно од капацитета комуникационог пута. • антивирусну заштиту. На основу тога је могућна правовремена реакција и обавештавање одговарајућих служби приликом инцидентних ситуација. Надзор. • интегритет информација (спречавање неовлашћене промене информација) и • аутентичност информација (дефинисање и проверу идентитета пошиљаоца). • “firewalls”. аутоматски треба да се пређе на резервни (редундантни) начин комуникације GSM мрежом.4.комуникационог пута. • На захтев оператера из надзорног центра Подаци који се преносе од објеката до надзорног центра треба да садрже стања уграђених сензора и актуатора. Подаци који се преносе путем GSM мреже треба да садрже стања уграђених сензора и актуатора у објектима. могућности одбране система и регистрације ситуација када су евентуални “напади” извршени. актуатора или саме ИД јединице у циљу отклањања настале неправилности. ИД јединица се одмах јавља надзорном центру. надзорни центар преузима процес комуницирања. постигнута је стална дијагностика исправности инсталација и инсталиране опреме у објектима.3. одржавање и управљање Системом Поред основних функција надзорног центра као што су функције надзора. 5. Осим тога. потребно је дефинисати и обезбедити заштиту података. као и појединих елемената система. Коришћени комуникациони протокол обезбеђује висок ниво криптозаштите при преносу информација и контроли приступа систему. ЈП ПТТ саобраћаја "Србија" је одговорно за обезбеђење поузданости и сигурности телекомуникационе мреже за пренос података. Уколико дође до прекида или испада одређених спојних путева. Кад прими позив. Ако се јави унапред дефинисан догађај. ауторизације и аутентификације мора да обезбеди: • заштиту тајности информација (спречавање откривања њиховог садржаја). ЗАКЉУЧАК Повећана сигурност и заштита радника. ауторизацију и аутентификацију корисника (свака терминапска сесија се евидентира у бази података). Заштита података. • Надзор и дијагностику функционалности комплетног система. па према томе постоји могућност . одржавања и управљања системом. Аутентификацијом се обезбеђује пријем података послатих искључиво од легитимних чланова система. мора се обезбедити следеће: • Аудио и визуелно алармирање инцидентних ситуација.

али је потребно вршити сталну анализу њеног стања (мерење саобраћаја. или користили и неки други видови телекомуникационих система (јавна или приватна телефонска мрежа. осим оваквог вида мониторинга. • индустријски објекти. • Телекомуникациона инфраструктура која се тренутно користи је за сада задовољавајућег капацитета. сама инвестиција се исплати после пар година. сале и др. . време одзива. дисперзија. • Анализирати могућност оптималног повезивања рачунарских мрежа надзорног центра ЦАС-а и оперативног центра надлежних интервентних служби. • трговински и медицински центри. • златаре. Посматрано кроз два основна сегмента и облика техничке заштите. сам систем је са своје техничке стране тако конципиран и дефинисан да постоји могућност пружања одређених услуга и сервиса и трећим лицима. радио пренос. а у циљу што ефикасније експлоатације система предлажено је следеће: • Предузети потребне активности које омогућују децентрализацију система. • финансијске организације. На овај начин се знатно олакшава посао интервентним службама. могу бити од интереса и за остапе потенцијалне кориснике. Што се тиче предлога за развој Централизованог алармног система. • објекти за масовно окупљање (стадиони. Комплетан систем се може "пресликати" и на трећа лица тј. VHF/UHF конвенционална радио инфраструктура. У иностранству осигуравајућа друштва одобравају одређене попусте на осигурања. • магацини. BTS. уколико је уграђена опрема одређених карактеристика.). • магацини У погледу заштита од провала и пљачки: • републичке и градске установе. све услуге и могућности из области техничке заштите. линкови и сл. у првој фази реализације пројекта ЦАС планирана је његова имплементација искључиво на објектима у власништву ЈП ПТТ саобраћаја "Србија". Улагање у системе заштите. треба посматрати као инвестицију а не као трошак. Повећање броја објеката укључених у ЦАС ће довести до даље децентрализације система. укључивања других објеката у систем техничке заштите. квалитет и сл. као и сервисирање и одржавање опреме на самим објектима. како би се правовремено врхпила њена надоградња (SMS server. За објекте веће површине и значаја у којима би постојало одговорно лице из обезбеђења.). изнајмљена жична веза и др. • мењачнице. Међутим. КДС и друго). у складу са техничким захтевима ЦАС-а. које систем пружа а ми користимо. Када је реч о предлозима за унапређење техничких карактерискита система. • апотеке Свим потенцијалним корисницима може се понудити комплетна услуга надгледања стања на објектима преко нашег надзорног центра. Због смањења премија. • трговински центри. потенцијални корисници система ЦАС су: У погледу запггите од пожара и провале: • републичке и градске установе. тј.имплементације других видова комуникације (KDS. а сигурност је и даље на високом нивоу. у циљу ефикасне интервенције приликом инцидентних ситуација.).). а тиме и у противпровалне системе. постоји и могућност издвајања истурених терминала на самом објекту намењених за праћење догађаја у локалу.