You are on page 1of 4

1.

OBJASNITE
ČETIRI
MODELA
EVOLUCIJA ODNOSA S JAVNOŠĆU Prema Grunig-u i Hunt-u, evolucija
odnosa sa javnošću ukazuje na četiri
distinktivna modela koja se mogu
klasifikovati u dve sledeće kategorije:
1. modeli
jednosmerne
komunikacije;
2. modeli
dvosmerne
komunikacije.
U modele jednosmerne komunikacije
ubrajaju se:

model medijske agenture ili
publiciteta

model javnog informisanja.
Modele dvosmerne komunikacije čine:

asimetrični model

simetrični model.
Svrha modela medijske agenture je
jednosmerno širenje informacija od
pošiljaoca
do
primaoca
informacija,
sa
fokusom
na
privlačenje pažnje široke javnosti.
Model se razvijao u XIX veku i
podrazumevao je da širenje vesti
putem
novinskih
izdanja
može
obuhvatati preuveličane, neobjektivne
ili nekompletne informacije u cilju
privlačenja i ubeđivanja javnosti.
Svrha modela javnog informisanja je
širenje preciznih i istinitih informacija
bez
ikakvog
sadržaja
propagandnog materijala.
Dvosmerni komunikacioni sistem od
pošiljaoca ka primaocu informacija, s
tim da je uticaj zadržava pošiljaoc (čija
je osnovna namera bila ubeđivanje
primaoca informacija da prihvati i
podrži određenu organizaciju, proizvod
ili uslugu). Osnovna svrha modela je
obezbeđivanje pomoći pošiljaocu
poruke kako bi razumeo javnost i
formulisao efektivne načine za
ubeđivanje javnosti.
U dvosmernom simetričnom modelu
obe
strane
imaju
sposobnost
ubeđivanja i prilagođavanja tako da
je uravnoteženiji u terminu kreiranja
uzajamnog razumevanja. Od 1980-tih
godina, model kontinuirano praktikuje
veliki broj profesionalaca odnosa sa
javnošću.
2. SUMIRAJTE ZAJEDNIČKE TEME
SVIH
DEFINICIJA
ODNOSA
S
JAVNOŠĆU - Iz svih ponuđenih
definicija odnosa sa javnošću moguće
je destilovati određene zajedničke teme
koje mogu biti sumirane na sledeći
način:

Odnosi sa javnošću su suštinski
komunikacijska funkcija ali sa
naglaskom na dvosmernu prirodu
procesa komunikacije;

Odnosi sa javnošću se bave
pitanjem zasnivanja i očuvanja
međusobnog
razumevanja
i
dobre volje između organizacije i
određenih grupa ljudi, tj. javnosti;

Odnosi sa javnošću služe za
analiziranje
i
interpretiranje
trendova i problema u okruženju
koji mogu imati potencijalne
posledice za organizaciju i njene
stejkholdere;

Odnosi sa javnošću asistiraju
organizacijama u formulisanju i
postizanju društveno prihvatljivih
ciljeva
i
tako
omogućavaju
ravnotežu
između
poslovnih
imperativa
i
društveno
odgovornog ponašanja

3.OBJASNITE
SUBFUNKCIJE
ODNOSA SA JAVNOŠĆU U OKVIRU
ORGANIZACIJE - Subfunkcije odnosa
sa javnošću
U cilju preglednijeg predstavljanja,
subfunkcije se najčešće klasifikuju u
sledeća dva osnovna tipa:
1.
korporativne
ili
organizacione
subfunkcije
(koje su interne i čine deo
organizacije ili poslovanja sa
ulogom kreiranja odnosa između
organizacije i javnosti.)
2.
agencijske subfunkcije (čija je
svrha da asistiraju organizaciji u
specifičnim
oblastima
ekspertize.)
Subfunkcije odnosa sa javnošću u
okviru organizacije:
Upravljanje problemima
Upravljanje problemima je veoma
važna subfunkcija odnosa sa javnošću
koja se odnosi na strategijski aspekt
razmišljanja
i
odgovorna
je
za
identifikovanje problema, trendova i
promena u industriji, kao i za druga
potencijalna pitanja koja mogu uticati
na
rad
organizacije.
Upravljanje
problemima zahteva znanje iz oblasti
istraživanja, monitoringa okruženja,
poslovnog modeliranja i menadžment
strategija.
Odnosi sa medijima
Subfunkcija odnosa sa medijima je
verovatno najvidljiviji aspekt odnosa sa
javnošću koji sprovodi organizacija jer
se odnosi na direktno funkcionisanje sa
eksternim medijima. Ova subfunkcija je
većim delom tehničkog karaktera i
bazirana je na tehničkim znanjima i
veštinama u proizvođenju output-a, tj.
PR materijala koji su povezani sa
taktikama. Primeri tih taktika su:
saopštenja za štampu, brošure, video
saopštenja, fotografije, direktna pošta,
Web sajtovi i sl.
Odnosi sa zajednicom
Subfunkcija odnosa sa zajednicom, kao
što joj ime implicira, je odgovorna za
uspostavljanje i održavanje odnosa sa
zajednicom.
Uobičajeno,
zajednica
podrazumeva fizičku teritoriju u okolini
organizacije, sa populacijom koja živi
na tom prostoru.
Društvena
odgovornost
organizacije
U savremenim uslovima poslovanja,
organizacije su dužne da se pridržavaju
etičkog koda i da budu transparentne
na osnovu tog pitanja. Izveštavanje o
sprovođenju društvene odgovornosti je
takođe odgovornost ove subfunkcije
koja
se
često
kombinuje
sa
subfunkcijom odnosa sa zajednicom.
Finansije i odnosi sa investitorima
Subfunkcija
koja
se
odnosi
na
finansijski
aspekt
i
odnose
sa
investitorima podrazumeva iskustvo u
računovodstvu
i
finansijskom
izveštavanju jer je odgovorna za
pisanje godišnjih izveštaja organizacije,
kvartalnih izjava o prihodima kao i za
komuniciranje
sa
investitorima
i
tržišnim analitičarima.
Marketing komunikacije
Marketing komunikacije su takođe
poznate pod nazivom integrisane
marketing komunikacije ili integrisane
komunikacije. Publicitet i promocija
proizvoda usmereni na specifične
potrošače u javnosti su u fokusu ove

subfunkcije. PR strategije i taktike se
primarno koriste kroz model medijske
agenture u cilju podizanja svesti i
ubeđivanja potrošača da probaju ili
kupe proizvod.
Odnosi sa Vladom i državnim
agencijama
Odnosi
sa
Vladom
i
državnim
agencijama uključuju održavanje veza
sa
regulatornim
agencijama
i
imenovanim i izabranim zvaničnicima
Vlade. Ova subfunkcija uključuje i
komunikaciju o pitanjima od interesa za
građanstvo i zajednicu.
Interni odnosi u organizaciji
Kako je uspostavljanje i održavanje
visokih nivoa efektivnosti i zadovoljstva
kod zaposlenih ključno za ostvarivanje
poslovnog uspeha, ova subfunkcija ima
poseban značaj u organizaciji. PR
profesionalci koji su specijalizirali
interne
odnose
imaju
primarnu
odgovornost
u
komunikaciji
sa
intraorganizacionom
javnošću,
menadžmentom,
administrativnim
osobljem i drugim zaposlenima u
organizaciji.
4.
OBJASNITE
SUBFUNKCIJE
ODNOSA S JAVNOŠĆU U OKVIRU PR
AGENCIJA - Pored opštih aktivnosti
odnosa sa medijima koje nude mnoge
PR agencije, moguće je izdvojiti sledeće
specijalizacije ili subfunkcije:
Krizni menadžment
Krizni
menadžment
uključuje
i
planiranje i načine reagovanja u hitnim
situacijama. Kako organizacijama treba
plan brzog odgovora na nastalu
situaciju i pravovremene i precizne
informacije, veoma je važna uloga
agencija specijalizovanih za krizne
situacije i upravljanje rizikom jer nude
adekvatna
rešenja
i
efektivnu
implementaciju planiranih aktivnosti u
slučaju krize.
Lobiranje
Kao dodatak na subfunkciju odnosa sa
Vladom i državnim agencijama i na
aktivnosti odeljenja za javne poslove u
okviru organizacije, moguće je i
angažovati
eksternu
agenciju
za
potrebe
lobiranja.
Lobisti
imaju
potrebno
iskustvo
u
industriji
i
održavaju dobre veze sa donosiocima
zakona, sekretarijatima i državnim
zvaničnicima.
Razvoj i prikupljanje fondova
Subfunkcija
razvoja
i prikupljanja
fondova je usmerena na izgradnju
podrške, posebno u formi finansijskih
donacija
i
ostvarivanju
državnih
finansijskih pomoći.
Glasanje i istraživanje
Glasanje i istraživanje se sprovode
izuzetno
često
tako
da
postoje
specijalizovane agencije samo za
obavljanje tih aktivnosti. Ipak, u velikim
kompanijama
često
se
formiraju
sopstveni departmani za istraživanje u
okviru jedne subfunkcije ili u okviru više
subfunkcija odnosa sa javnošću.
Odnosi sa javnošću u sportu,
zabavi i putovanjima
Specijalizovane
forme
odnosa
sa
javnošću su zastupljene kao subfunkcije
za svaku od ovih veoma velikih
industrija.
Reklamiranje
Iako je reklamiranje zasebna i izdvojena
profesija od odnosa sa javnošću, ipak

organizacija uobičajeno sklapa ugovor sa reklamnom agencijom koja dalje obavlja poslove sa medijima. već i kreiraju dobru volju. 10.UKAŽITE NA RAZLIKE IZMEĐU PROPAGANDE I ODNOSA SA JAVNOŠĆU . U odnosima sa javnošću cilj nikada ne opravdava upotrebu lažnih. tehnike odnosa sa javnošću ne menjaju samo stavove i ponašanje ljudi. Javni poslovi za razliku od aktivnosti lobiranja uključuju i druga uticajna tela u . Ukoliko se prekine proces odnosa sa javnošću. a propaganda je jednosmerna komunikacija bez obezbeđivanja povratnih informacija.OBJASNITE RAZLIKU IZMEĐU TERMINA JAVNI POSLOVI I LOBIRANJE . što znači da se reklamiranje može posmatrati kao iznajmljivanje prostora u masovnim medijima pri čemu poruke kontroliše organizacija-sponzor. dobar proizvod. distributera. Publicitet se označava i kao umetnost bavljenja sa ljudima u masi.jasne razlike između savremenih odnosa sa javnošću i propagande: 1. proizvode ili usluge. pojaviće se komunikacioni jaz između organizacije i njenih stejkholdera. 3. ponekad visoko specijalizovane PR aktivnosti. funkcije ljudskih resursa. Moderni odnosi sa javnošću su dvosmerni prenos informacija. Vladom i zakonodavnim telima. • Princip multifunkcionalnosti discipline: Odnosi sa javnošću su multifunkcionalna disciplina koja putem strategije komunikacije i putem integrisanog pristupa komunikaciji podržava različite menadžment funkcije (npr.) koja zahteva posebne. Iako se odnosi sa javnošću često koriste kao sinonim za publicitet. Kao agent promena.) • Princip društvene odgovornosti: Kako su odnosi sa javnošću bazirani na javnom interesu. što znači da mogu efektivno promovisati dobar program. kvalitetan proizvod ili dobru politiku. sa funkcijom zadobijanja pažnje javnosti za klijente. moderni odnosi sa javnošću prepoznaju istinu kao bazični princip i nastoje da ostvare javno prihvatanje za određeni razlog.UKAŽITE NA RAZLIKE IZMEĐU REKLAMIRANJA I ODNOSA SA JAVNOŠĆU Kod reklamiranja. praktičari odnosa sa javnošću treba da rade i iznad organizacionih interesa. 9. dok odnosi sa javnošću uključuju i menadžment funkciju. Kada se posmatra svrha. dobru politiku. dobra volja i izgradnja reputacije organizacije. marketinga. • Princip javnog interesa: Svaka politika programa odnosa sa javnošću mora biti dizajnirana u interesu javnosti jer je javni interes najviši prioritet. S druge strane. 7. jer centralno mesto zauzima sposobnost da se razume politika i donošenje odluka kao i infrastruktura Vlade. • Princip agenta promene: Odnosi sa javnošću su katalizator promena. proizvodnje itd. ali po instrukcijama organizacije koja odlučuje o svim bitnim pitanjima. Tako. • Princip upravljanja odnosima: Kao strategijska menadžment funkcija. Publicitet se bavi opštom javnošću i širi informacije opštoj javnosti. 6. Na marketing nivou. ali ne da bi se obavezno kreirala razmena (kao što je slučaj sa marketingom) već prvenstveno u cilju obezbeđivanja okruženja koje podržava kreiranje razmene. dok je svrha reklamiranja povećanje prodaje. trgovinskih sindikata. publicitet se odnosi na informacije koje mediji ocene kao relevantne za njihovu publiku. dobra politika sama za sebe neće dovesti do rezultata. uspostavljaju i održavaju veze između organizacije i različite javnosti (npr. odnosno potrebno je da politika bude otelotvorena u dobrim delima. • Princip kontinuiranog procesa: Odnosi sa javnošću su planski i kontinuiran proces jer postoji stalna potreba izgradnje odnosa između organizacije i javnosti. kod odnosa sa javnošću u prvom planu je uzajamno razumevanje. Međutim. što narušava imidž i uspešno poslovanje. 5. Profesionalni odnosi sa javnošću se bave pojedincima u masi ljudi i uvek podrazumevaju segmentiran pristup javnosti u širenju informacija. treba istaći da se na korporativnom nivou odnosi sa javnošću posmatraju kao zasebna menadžment funkcija putem koje se identifikuju. publicitet je jednosmerna komunikacija koja ne podrazumeva dijalog i povratne informacije. poverenje i reputaciju na osnovu performansi organizacije. dobavljača. 2. Publicitet podrazumeva da se vesti štampaju ili objavljuju besplatno. organizacije. 8. štetnih i neistinitih sredstava. • Princip dobrog razloga i dobrih dela: Dobar razlog i dobra dela su preduslov uspešnosti odnosa sa javnošću. odnosi sa javnošću se bave interakcijom sa različitom javnošću. predstavljanje novih proizvoda i izgradnja organizacionog imidža. Osnovna razlika između korporativnog reklamiranja i odnosa sa javnošću je u tome što reklamiranje za razliku od odnosa sa javnošću ostavlja mogućnost izbora određenog sadržaja poruke kao i medija u kojima će se poruka pojaviti. U tom smislu su odnosi sa javnošću neprekidan napor sa dugoročnim ciljevima. Da bi se izbegla konfuzija oko izraza korporativni odnosi sa javnošću i marketing odnosi sa javnošću. Odnosi sa javnošću moraju da identifikuju potrebe zajednice i da razviju adekvatne programe. motivisanje ljudi da kupe proizvode i usluge. Javni poslovi su više od lobiranja političara.publicitet se odnosi na informacije koje obezbeđuje spoljni izbor a koriste ih mediji na bazi njihove vrednosti. itd. efektivni odnosi sa javnošću moraju imati dobar razlog.NAVEDITE OSNOVNE PRINCIPE PROFESIJE ODNOSA SA JAVNOŠĆU Odnosi sa javnošću su kao i svaka druga disciplina bazirani na određenim principima koji služe kao vodiči ili smernice za praktične aktivnosti. • Princip istinitosti: Odnosi sa javnošću nisu bazirani na fikciji već na činjenicama tako da istina predstavlja osnovu odnosa sa javnošću. odnosi sa javnošću moraju biti orijentisani na akciju i osim verbalnih obećanja moraju pružiti javnosti i dela u konkretnoj formi. uslugu ili proizvod.Javni poslovi je termin koji je nastao u SAD i označava specijalizovanu oblast odnosa sa javnošću koja uključuje odnose sa zvaničnicima zajednice. dok su moderni odnosi sa javnošću zasnovani na poštenom prezentovanju činjenica i otvorenoj razmeni ideja. • Princip dvosmerne komunikacije: Komunikacija u okviru odnosa sa javnošću ne podrazumeva samo upoznavanje javnosti sa politikom i programima organizacije već i slušanje javnosti i razumevanje reakcija i problema ljudi. što znači da se posmatraju kao most između organizacije i zajednice u implementaciji programa za dobrobit okruženja. važno je napomenuti da je publicitet striktno komunikacijska funkcija.NAVEDITE RAZLIKE IZMEĐU PUBLICITETA I ODNOSA SA JAVNOŠĆU . Vlade. internog osoblja. Primaoci poruka su ciljna publika u odnosima sa javnošću što podrazumeva da organizacija mora kontinuirano analizirati puls ciljne publike u okviru analize eksternog okruženja. uspeh odnosa sa javnošću zavisi od etičnosti i istinitosti. finansija. • Princip analize publike: Termin publika se poistovećuje sa terminom primaoci informacija u jednostavnom procesu masovne komunikacije. odnosi sa javnošću moraju upravljati odnosima između organizacije i javnosti. Naime. Za razliku od odnosa sa javnošću koji su usmereni na ostvarivanje i poboljšavanje dvosmerne komunikacije.se uobičajeno koristi kao deo kampanje odnosa sa javnošću.OBJASNITE RAZLIKU IZMEĐU TERMINA KORPORATIVNI ODNOSI SA JAVNOŠĆU I MARKETING ODNOSI SA JAVNOŠĆU Na korporativnom nivou. odnosno treba da imaju konstruktivnu ulogu u društvu i da služe interesima zajednice. Propaganda se ne zasniva na etičnosti i predstavlja tip ubeđivanja koji je zasnovan na ostvarivanju sopstvenih interesa uz moguće fabrikovanje ili falsifikovanje činjenica u cilju ostvarivanja svrhe. Kod propagande su zastupljeni elementi promišljene manipulacije i sistematičnog plana za ostvarivanje svrhe koja veliča propagatora. odnosi sa javnošću se koriste da podrže marketing ciljeve. Pri tome. Drugim rečima. dok se loš proizvod ili loš program koji nisu usklađeni sa javnim interesima moraju menjati.

Mogućnost pristupa donosiocima odluka i donosiocima zakona. 3. Mnogi . Takođe. POVEĆANJE PRODAJE.DEFINIŠITE LOBIRANJE I UKAŽITE NA TRI OSNOVNE FUNKCIJE LOBIRANJA . 2. poslovne asocijacije i stejkholdere organizacije. S obzirom na takav potencijal rigorozne metodologije poslovne prakse koje se odnose na poslovne troškove nisu tako bitne za sponzorstvo. Formalna razmatranja performanse i investicioni pregledi su veoma bitni za identifikovanje. Prva se odnosi na prodajne napore da se privuku sponzori. • formulacije. Informisanje i prenošenje ubedljivih informacija državnim činovnicima i zvaničnicima. PROMOVISANJE SVESTI O BRENDU. Tri osnovne funkcije lobiranja su: 1. 10. Faza sprovođenja se ostvaruje u dve etape. 9. modifikacije ili adaptacije pravila. Pribavljanje podrške vođa u javnosti. Ubeđivanje za pokretanje akcije. 6. Poznavanje komunikacionih veština i tehnika prezentacije. Funkcije i aktivnosti lobista uključuju sledeće: • Prikupljanje pozadinskih informacija (Pre sprovođenja lobi aktivnosti. S obzirom na to da mediji mogu oblikovati javno mišljenje i uticati na donošenje politika. Identifikovanje imovine i razumevanje njene potencijalne vrednosti je ključno. regulacije ili bilo kakvog drugog programa ili politike. Ključni atributi u tom smislu su: 1. profesionalci u oblasti javnih poslova moraju biti obučeni da efektivno rade sa medijima. 12. • Interpretacija informacija (Ključna funkcija lobista je interpretacija pozadinskih informacija koje su povezane sa organizacijomklijentom i imaju potencijalne implikacije na njihovo poslovanje). profesionalci u oblasti javnih poslova moraju biti obučeni da efektivno rade sa medijima. 3. Prihvatanje interesa javnosti. Lobisti obavljaju funkcije predviđene lobiranjem. S obzirom na to da mediji mogu oblikovati javno mišljenje i uticati na donošenje politika. B2B poslovanje (Business-tobusiness. regionalna i lokalna zakonodavna tela ili druga javna tela po bilo kom pitanju u okviru njihove kompetencije.NABROJTE I POJASNITE AKTIVNOSTI LOBISTA .Lobisti su one osobe koje utiču (ili savetuju one koji žele da utiču) na institucije Vlade u pogledu: • formulacije. Često se lobiranje kao proces traženja načina da se oblikuje javna politika putem uticaja na Vladu i njene institucije naziva i umetnost političkog ubeđivanja.društvu. U okviru planiranja razmišljanje je centrirano oko identifikovanja i selekcije odgovarajućih prostora. pojednostave jezičke barijere i da se kreira čvrsto emocionalno povezivanje sa potrošačima. zatim na sprovođenje neposrednih ličnih sastanaka i na finaliziranje pregovora o ugovoru. četiri elementa procesa sponzorstva (strategija. Sposobnost pravovremenog reagovanja. U fazi planiranja imaoci prava moraju posedovati jasan raspored o tome kako će prodati svoja prava i implementirati partnerstvo kao i o tome šta je potrebno da urade sa svojim Web sajtom i PR planom da privuku interesovanje sponzora. Možda još značajnija je stvarna implementacija partnerstva. Na kraju potrebno je usaglasiti najbolju marketing strategiju.NAVEDITE ČETIRI ELEMENTA PROCESA SPONZORSTVA IZ PERSPEKTIVE SPONZORA Iz perspektive sponzora. 4. npr. OSTVARIVANJE POKRIVENOSTI I IZLOŽENOSTI NA RADIJU. • Zastupanje organizacije (Lobisti na kraju preuzimaju ulogu zastupanja organizacije prilikom prezentovanja pitanja koja su predmet lobiranja i time imaju važnu ulogu u oblikovanju zakonodavnih mera koja se tiču poslovanja organizacije-klijenta). Na kraju. 13. usađivanje i monitoring ideja kada su u pitanu zakonodavci. PROMOVISANJE KORPORATIVNOG IMIDŽA KONKRETNE KOMPANIJE. 15. U fazi sprovođenja su aktuelni: B2C poslovanje (Business—toconsumers. robe i usluge informacije. Mogućnost efektivnog odabira ciljnih državnih zvaničnika. Nakon toga pristupa se istraživanju mogućnosti putem koga se otkrivaju najadekvatnije organizacije. a to su uglavnom informisanje ubeđivanje. • administracije ili sprovođenja programa Vlade ili drugih javnih programa i politika. 14.). Mogućnost obezbeđivanja naklonosti medija i medijske pokrivenosti. 16. ali imaoci prava takođe moraju da alociraju odgovarajuće resurse ukoliko žele da optimiziraju kreiranje vrednosti sponzorstva. razvijanje okvira odlučivanja i kriterijuma za selekciju koji će usmeravati buduće sponzorske investicione odluke. 5. dok sa druge strane o svojim aktivnostima obaveštavaju menadžment organizacije koja ih je angažovala. Javni poslovi za razliku od aktivnosti lobiranja uključuju i druga uticajna tela u društvu. pored interesa organizacije-klijenta. • JAČANJE ODNOSA SPONZORSKE KOMPANIJE SA ZAJEDNICOM. Za sponzorstva koja ne daju rezultate planira se pažljivo povlačenje.Kako je lobiranje zahtevna disciplina orijentisana na veštinu. 2. Takođe. uspostavljanja jasnih ciljeva i zadovoljavajućeg okončanja faze zaključivanja ugovora. PRUŽANJE ZABAVE KLIJENTIMA. elektronsko poslovanje između organizacija koje dele resurse. Nadgledanje implementacije odluka i zakona koji utiču na organizaciju ili klijenta. sprovođenje i evaluacija) se mogu predstaviti na sledeći način. Takođe. Uspešna evaluacija podrazumeva postajanje odrednica i praćenje performanse sponzorstva kroz fazu sprovođenja. Strategija sponzorstva obuhvata formulisanje odgovarajuće politike sponzorstva.NAVEDITE ČETIRI ELEMENATA PROCESA SPONZORSTVA IZ PERSPEKTIVE IMAOCA PRAVA Strategija sponzorstva za imaoce prava se fokusira na najpogodniji pristup sponzorstvu i na načine na koje je najbolje pozicionirati ''imovinu'' da bi se privukle investicije sponzora. zadržavanje i implementiranje novih ideja u cilju poboljšanja rezultata u budućnosti. itd. Posedovanje znanja o strukturi Vlade i hijerarhiji zvaničnika.NAVEDITE KLJUČNESPOSOBNOSTI I ZNANJA KOJE MORAJU POSEDOVATI USPEŠNI LOBISTI . bitno je osiguravanje razumevanja kod zaposlenih i dobijanje njihove pomoći za uspešno pronalaženje sponzora.Lobiranje u profesionalnom smislu znači pokušaj ostvarivanja uticaja na Vladu. 8. Objašnjavanje stanovišta organizacije (Objašnjavanje stanovišta organizacije o određenom pitanju zvaničnicima Vlade i donosiocima zakona. OSTVARIVANJE POKRIVENOSTI I IZLOŽITI U ŠTAMPI. prvi zadatak lobista je prikupljanje pozadinskih informacija o pitanju koje treba rešavati u lobiranju). OSTVARIVANJE POKRIVENOSTI I IZLOŽENOSTI NA TELEVIZIJI. 11. u obzir se uzima funkcionisanje medija i njihov uticaj na političare. B2E poslovanje (Business-toemployee. prodaja roba i usluga potrošačima putem interneta). PRUŽANJE KORISTI ZAPOSLENIMA. za uspešno obavljanje ovog posla veoma je važno da lobisti poseduju određene sposobnosti i znanja. Mogućnost obavljanja istraživanja o pitanjima ili problemima koji su predmet lobiranja. Posedovanje znanja o državnim pravilima i regulacijama. 7. interna mreža u organizaciji koja zaposlenima pruža informacije). potrebno je da znaju kako će razviti svoj prodajni materijal. poslovne asocijacije i stejkholdere organizacije. u obzir se uzima funkcionisanje medija i njihov uticaj na političare. modifikacije ili adaptacije bilo koje zakonodavne mere (uključujući i razvoj predloga za zakone). dalje doprinosi ostvarivanju ciljeva lobiranja). planiranje.NABROJITE NAJVAŽNIJE CILJEVE SPONZORSKIH KOMAPNIJASponzorstvo je idealan način da se pređu granice.

evaluacija je proaktivna.DEFINIŠITE EVALUCIONO ISTRAŽIVANJE U ODNOSIMA SA JAVNOŠĆU Evaluciono istraživanje je forma istraživanja koja određuje relativnu efektivnost kampanje ili programa odnosa sa javnošću mereći ishode programa (promene u nivou upoznatosti. Nakon razumevanja očekivanja.OBJASNITE ČETIRI KATEGORIJE KOJE JE POTREBNO POSMATRATI U OKVIRU EVALUACIJE ODNOSA SA JAVNOŠĆU . naglasak je na efektivnosti programa koja se ocenjuje prema ishodima. faza evaluacije za imaoce prava se fokusira na praćenje ostvarivanja ciljeva.UKAŽITE NA ULOGU TEORIJE U EVALUACIJI ODNOSA SA JAVNOŠĆU . potrebno je sprovesti evaluaciju aktivnosti u kontekstu tih očekivanja. strategijskom nivou i uobičajeno uključuje upravljanje problemima. Evaluacija je uslovljena situacijom i korisnikom: Evaluaciju je potrebno sprovoditi na osnovu ciljeva i kriterijuma koji su relevantni za organizaciju i PR kampanju. formativna aktivnost koja je usmerena na budućnost. a zatim ne obrate dovoljno pažnje i neadekvatno servisiraju sponzore. dizajna i proizvodnih vrednosti).Evaluacija je istraživanje: Evaluacija je disciplina bazirana na istraživanju sa svrhom da informiše i razjasni pri čemu se pridržava visokih standarda striktnosti i logike. 1. 20. kvalitet. korporativnu reputaciju i/ili pozicioniranje brenda. teorija može biti replicirana u praksi u budućim istraživačkim aktivnostima. 2. Razumevanje ciljeva obe strane i aktiviranje sponzorstva u okvirima budžeta je veoma važno za dugoročno zadržavanje sponzora. kako bi objasnio da ukoliko se prati određeni kurs akcije.Da bi se postavio kontekst evaluacije. evaluacija je preispitivačka. Evaluacija je kratkoročna: Kratkoročna evaluacija je uobičajeno bazirana na projektu ili kampanji. Drugim rečima. Proces (priroda aktivnosti uključenih u pripremanje i širenje materijala). 19. 4. Evaluacija je višeslojna: Odnosi sa javnošću su postavljeni kao proces sa više koraka. 17. planiranje pažljivog povlačenja. Mogućnost predviđanja (koju pružaju teorije) omogućava veću sigurnost u planiranju i sprovođenju aktivnosti. Evaluacija je dugoročna: Dugoročna evaluacija deluje na širem. tada se mogu očekivati i određene posledice. jer praktičar. Evaluacija je takođe menadžment funkcija za procenu nivoa podesnosti ciljeva u odnosu na PR kampanju i procenu implementacije. srednje ciljeve i krajnje ciljeve. svoje iskustvo može da podrži sa aplikacijom relevantne teorije. pregled obuke osoblja i pregled ostvarenog partnerstva i kao u perspektivi sponzora. teorija predstavlja nešto manje bitno u praktičnom sprovođenju PR aktivnosti. Opseg različitih metodologija evaluacije se koristi na svakom koraku ili nivou. 3. Ovim se jasno ukazuje da se PR evaluacija odnosi na merenje ishoda u odnosu postavljene ciljeve i odbacuje se defanzivno opravdavanje razloga za evaluaciju. što znači da ocenjuje krajnji ishod PR kampanje ili programa. razumevanja. razmenjivanje ciljeva u smislu pokazivanja sponzoru kako je imovina isporučena u odnosu na njegove ciljeve. Drugo. Takve kampanje se često odnose na povećanje svesti javnosti putem upotrebe medijskih tehnika. sumarna aktivnost okrenuta ka prošlim dešavanjima. To je funkcija menadžmenta odnosa sa javnošću koja je usmerena na razumevanje očekivanja organizacije u vezi sa PR aktivnostima. teoriju i efektivnu praksu evaluacije treba posmatrati kao povezane elemente.U okviru evaluacije moguće posmatrati sledeće četiri kategorije: proces. Krajnji ciljevi (promene u stavovima i ponašanju ciljne publike). To što praktičar može primeniti dokazanu teoriju pomaže u donošenju inteligentnih praktičnih odluka.imaoci prava usmeravaju svoje napore na osiguranje prodaje. Srednji ciljevi (podciljevi koji su neophodni da bi se krajnji cilj ostvario). 18. neophodno je ukazati na teoriju odnosa sa javnošću. jasnoće. . U nedostatku teorije izrazito je teško postavljanje konzistentne metodologije donošenja odluka koje se koriste u planiranju i evaluaciji. Iako za neke PR praktičare. Putem evaluacije se obezbeđuju povratne informacije (feedback) u cilju poboljšanja PR programa.NABROJTE PRINCIPE EVALUACIJE ODNOSA SA JAVNOŠĆU . stavova. ipak treba istaći da je teorija izvedena iz posmatrane prakse i da kao takva pomaže u predviđanju ishoda. Evaluacija je dvosmerna: Prvo. Uglavnom nema dovoljno vremena za povratne informacije i podešavanje tekuće kampanje ili projekta. Kvalitet (procena materijala ili programa u terminima tačnosti. mišljenja i ponašanja ciljne publike) u odnosu na predeterminisani set ciljeva koji su inicijalno postavili željeni nivo promene ili željeni stepen promene.