You are on page 1of 9

1. UVOD U TEORIJU SISTEMA.

Pojam sistema
Sistem se može definisati kao skup objekata sa relacijama između tih objekata. Objekti su delovi ili
elementi sistema. Atributi predstavljaju osobine sistema. Relacije povezuju sistem u jednu celinu.
2. Pojam sistemskog pristupa
Sistemski pristup podrazumeva dve osnovne stvari: razmišljanje o ciljevima i razmišljanje kako da
se ti ciljevi ostvare. Sistemski pristup se zasniva na Hegelovoj dijalektici, a osnovni postulati
Hegelove dijalektike su:
1) celina je više nego zbir delova
2) celina karakteriše prirodu delova
3) delovi se ne mogu razumeti ako se posmatraju odvojeno od celine
4) delovi su međusobno povezani i zavisni
3. Osnovne karakteristike sistema
Osnovne karakteristike svakog sistema su:
- definisane granice
- složenost
- dinamičnost
- zavisnost
- stabilnost (adaptivnost)
4. Podela sistema
Podela sistema. Sve sisteme možemo podeliti u tri grupe:
- prirodni (koji nastaju pod uticajem prirodnih zakona)
- tehnički (koji su veštački i nastaju pod uticajem čoveka)
- organizacioni (kombinacija prirodnih i tehničkih)
Po stukturi ove sisteme delimo na proste (ne mogu se dalje razgraditi na podsisteme) i složene
(mogu). Zavisno od ponašanja funkcije u vremenu sve sisteme delimo na statičke i dinamičke. Po
određenosti u vremenu sisteme delimo na stohastičke i determinističke (možemo predvideti njihovo
ponašanje). U odnosu na okruženje (okolinu) sisteme možemo podeliti na otvorene i zatvorene.
Prema obliku postojanja na realne i apstraktne (zamišljene).
5. POSLOVNO-PROIZVODNI SISTEM. Procesi, potencijali i funkcije
Poslovno-proizvodni sistem spada u grupu organizacionih sistema čiji je zadatak da ostvari više
ciljeva istovremeno. Pod poslovno-proizvodnim sistemom podrazumevamo svaki organizacioni
sistem koji koristeći raspoložive potencijale vrši transformaciju ulaznih elemenata u proizvodne
usluge i proizvode koji imaju upotrebnu vrednost.

O
PS

U

PU

PPS

I

U – vektor ulaza
I – vektor izlaza
PU – unutrašnji potencijal
PS – soljašnji potencijal
Poslovno-proizvodni sistem karakterišu procesi, potencijali i funkcija.
Procesi. Pod procesom podrazumevamo skup svih aktivnosti pomoću kojih vršimo transformaciju
ulaza u izlaze. Postoje tri najvažnija procesa:
- tehnoliški proces je proces pomoću koga vršimo oblikovanje predmeta (izradu proizvoda).
Definisan je tehnološkim postupkom, odnosno, sumom operacija. Počinje prvom
operacijom, a završava se zadnjom.

C.podsistem razvoja . S2. Definicija i glavni podsistemi Složen poslovno-proizvodni sistem vrši transformaciju ulaza (energije.podsistem neposredne proizvodnje . 7. Kod organizacionih sistema imamo takozvano optimalno. alatnica.).U. Upravljanje čine tri komponente: 1) proces kojim se upravlja 2) informacije pomoću kojih se upravlja 3) ljudi koji upravljaju Upravljanje složenim poslovno-proizvodnim sistemom vrši se preko hijerarhijskih nivoa. Kriterijum upravljanja iskazuje kvalitet upravljanja i predstavlja meru za odabiranje najbolje upravljačke akcije.) u izlaze (gotove proizvode)..II nivo – taktički nivo ili srednji nivo menadžmenta .. itd. izlaza i vektora upravljanja 3) matematičkim izrazima Matematički model možemo predstaviti pomoću skupa jednačina (nejednačina). Prema pripadnosti delimo ih na unutrašnje i spoljašnje. finansijske (uslovi i izvori). U1. S2. kadrovske (radna snaga po kvantitetu i kvalitetu).III nivo – strateški nivo (vrhunski – top menadžment) Upravljanje se vrši na dva načina: ”top .. materijala. a kod tehničkih ručno.finansijska funkcija .funkcije podrške (energetika.- proizvodni proces je širi pojam koji pored tehnološkog postupka obuhvata planiranje i pripremu.I nivo – operativni nivo upravljanja (menadžeri prve linije) .. . . Svaki matematički model mora da ima bar jednu funkciju koju u opštem slučaju možemo prikazati pomću dva vektora – stanja i upravljanja i to na sledeći način: opt f (S. Matematički model čini funkcija cilja (F. čime počinje i kontrolu i ispitivanje čime se završava.marketing . .upravljanje kvalitetom . Sn. Glavni podsistemi SPPS-a su: . informacione i proizvodne. poluautomatsko i automatsko upravljanje.up” (sinteza).podsistem skladištenja . Svaki poslovno-proizvodni sistem sastoji se iz slećih funkcija: . 8.podsistem planiranja proizvodnje . Čvorovi grafova predstavljaju elemente sistema.podsistem marketinga .. . SLOŽEN POSLOVNO-PROIZVODNI SITEM. Potencijal sistema u raspoloživi resursi koji se koriste (ili koji mogu da se koriste) u procesu rada (proizvodnje).).) i ograničavajući uslovi (O.upravljačka (funkcija menadžmenta) . pripreme i porizvodnje . . transport) 5. Funkcije.podsistem upravljanja . Prema vrsti delimo ih na tehničke (materijal. rezervnih delova. oprema i energija). održavanje. relacija ili grafova. Za prikazivanje zavisnosti između elemenata sitema često koristimo grafove. U2.. a linije skup relacija.down” (analiza) i ”bottom . Upravljanje sistemima Upravljanje sistemima možemo definisati kao skup aktivnosti pomoću kojih menjamo stanje sistema (S1. Um). Do modela dolazimo na jedan od sledećih načina: 1) uopštavanjem eksperimentalnih podataka 2) opisom ponašanja sistema preko uzročno-posledične veze između ulaza.funkcija planiranja.poslovni proces je najširi pojam i pored proizvodnog procesa obuhvata i razvoj i marketing koji predstavljaju početak ovog procesa i finansije kao kraj. Matematički model Matematički model sistema definišemo kao brzinu promene stanja u funkciji od vremena i upravljanja. U) = opt f (S1.

utvrđivanje količine indirektnog i pomoćnog materijala Tehnološka dokumentacija: .normativ alata po proizvodu .uslovi prijema . projektovanje tehnologija i izrada modela.konstrukcioni crteži .utvrđivanje normativa materijala i vremena izrade . osnovni procesi i dokumentacija Skup svih aktivnosti u oblasti projektovanja (razvoj i tehnologija) i izradi modela nazivamo razvoj proizvoda.recepcije . kontrolnika i uređaja . mora da ima naziv. Tehnološki proces izrade podrazumeva: .konstrukciona sastavnica proizvoda (šema raščlanjavanja) .tehnološki postupak izrade (montaže) (spisak operacija sa normativima rada i spisak delova i materijala) .šema i način kontrolisanja .propisivanje uslova u kojima se odvija proces proizvodnje i higijensko-tehničke i bezbednosne mere zaštite .- podsistem održavanja podsistem izrade alata podsistem energetike podsistem upravljanja kvalitetom podsistem kadrovski poslovi podsistem finansijko-računovodstveni poslovi 9.utvrđivanje složenosti i broja radnika .normativ materijala po proizvodu .spisak konstrukcijone dokumentacije . alata i kontrolnika i propisivanje režima obrade .lista delova (spisak svih delova sa količinama koje se ugrađuju u proizvod).upustvo za upotrebu i održavanje Na osnovu konstrukcione dokumentacije i raspoloživih potencijala definiše se tehnološki proces izrade delova i skopova. dakle ima tri komponente projektovanje proizvoda. PODSISTEM RAZVOJA. šifru i broj crteža – svaki deo (poluproizvod) .redosled i način izvođenja operacija u okviru tehnološkog postupka .upustvo i propisi o načinu rada .skup tehnoloških postupaka . Faze razvoja proizvoda su: 1) izrada modela 2) izrada probnih komada 3) izrada probne partije 4) izrada nulte serije Konstrukciona dokumentacija: . Razvoj proizvoda.definisanje mašina.konstuktivne crteže alata.

Dekompozicija sistema proizvodnje U proizvodnom procesu bitni su sledeći faktori: radna snaga (direktna – radnici u proizvodnji i neproizvodni radnici). opremljenost.. organizacija proizvodnje i radni uslovi. RJ- Mehanička obrada RJ- RJ- NIVO NIVO .. Podsistem proizvodnja Pogon I Deformacija RJ- RJ- NIVO Pogon II Tehnička obrada RJ- Pogon n . Šematski prikaz integirsanog podsistema razvoja u CIM okruženju i objasniti koncept totalne integracije svih kompjuterizovanih aktivnosti IDEJA Projektovanje proizvodnje CAD Projektovanje tehnologije CAPP Izrada CAM Testiranje prototipa t2 Priprema za proizvodnju Serijska proizvodnja t 11.10. PODSISTEM PROIZVODNJA.

serijska (maloserijska.sinhronizacija i neprekidnost između svih faza izrade .složena struktura proizvoda . ali se obično dikompozicija završava na III nivou kod složenih sistema. Ovaj način rasporeda mašina uslovljava najdužu putanju kretanja materijala u proizvodnom procesu.planiranje i upravljanje procesom je dosta složenije nego kod konstantnog 13.proizvodnja.visok stepen podele rada . odnosno. Linijski raspored podrazumeva da su mašine poređane jedna do druge po redosledu odvijanja operacija. Kod manjih sistema može biti izostavljen II nivo. kontrola. Neprekidne ili kontinualne procese karakteriše: . srednjeserijska i velikoserijska) i masovna proizvodnja. Raspored mašina u proizvodnji Grupni raspored podrazumeva grupisanje mašina prema vrsti. takozvanog procesualnog pristupa. Neprekidni (kontinualni) i prekidni (diskontinualni) procesi. Predmet rada kod ovog rasporeda mašina se kreće po . vrsta tehnologije. transport i skladištenje povezani su u jedan sistem koga karakteriše visoka zavisnost između svih faza .dug proizvodni ciklus i manje količine proizvoda .prisutnost visokoproduktivne opreme i linijski raspored mašina Prekidne ili diskontinualne proizvodne prodese karakteriše: . Tipovi proizvodnje Zavisno od količine i složenosti proizvoda i vrste i nivoa tehnologija postoje tri tipa proizvodnje: pojedinačna. IV nivo su grupe poslova u okviru radne jedinice. Pripadnost proizvodnje nekom od definisanih tipova utrvđuje se preko koeficijenta serijnosti i on se izračunava po obrascu: n Tm ks  Q  t os ks  t os  Tm  nop t i 1 oi nop n t n   t oi Q  tn i 1 Tm – raspoloživi fond rada opreme u [MČ/] Q – obim proizvodnje tos – srednje vreme trajanja operacije u [NČ/oper] toi – vreme po komadu svake operacije (i – oznaka operacije) tn – vremenska norma za ceo proizvod nop – broj operacija ks = 1 – 2 – masovnna proizvodnja 2 < ks ≤ 10 – velikoserijska proizvodnja 10 < ks ≤ 20 – srednjeserijske proizvodnja ks > 20 – maloserijska proizvodnja Ritam tehnološkog procesa – R: R Dr  Sn  Čs  VJ / kom Q η – ukupni stepen korišćenja proizvodnih kapaciteta (η = ƒ(ηmi. ηr) Stepen automatizacije proizvodnog procesa: Sa  na 1 nu na – broj automatizovanih operacija nu – ukupan broj svih operacija 14.Dekompozicija sisema proizvodnje vrši se na osnovu. Proizvodni procesi.zastupljenost standardne ili univerzalne opreme u grupni ili kombinovani raspored mašina . Primenjuje se u maloserijskoj i pojedinačnoj proizvodnji. 12.

Na bazi ova dva principa vrši se detaljno rasčlanjavanje svih operacija. Kombinovani predstavlja kombinaciju predhodna dva. planiranje mašinskih kapaciteta. statistička potrošnja alata. Tehnološki postupak angažuje različitu opremu od operacije do operacije. Grupna tehnologija podrazumeva takav tehnološki postupak izrade u kome se koristi ista oprema za različite delove. izvršenje norme i obračun grupnog učinka (pn. lezajevi. Komponentni planovi podrazumevaju: plan materijala.konstrukciona sastavnica (razvoj proizvoda) . Definiše se proizvod reprezentant koji je najsloženiji deo i projektuje se tehnološki postupak na osnovu koga može da se urade svi delovi iz te grupe. Lančana proizvodnja kao specijalni tip masovne proizvodnje Lančana proizvodnja koristi dva osnovna principa proizvodnje: 1) na radnom mestu radnik ne treba da pravi više od jednog koraka 2) radnik ne treba da se saginje prilikom obavljanja posla. T Dužina takta: t  Q . gde je: T – ukupno vreme za izradu serije proizvoda Q – količina proizvoda u seriji n Ritam pomoću koga se definiše potreban broj radnika u tom lancu: R t i 1 i .resursi poslovno-proizvodnog sistema Osnovne aktivnosti ove funkcije su: 1) planiranje i optimizacija proizvodnje (nivo proizvoda – vrste (xi) i količine (Qi) 2) izrada komponentnih planova (na nivou poluproizvoda (xijk. plan rezervnih delova (minimaxi stok). Osnovi tipske i grupne tehnologije Da bi smanjili vreme projektovanja tehnologije i troškove poslovanja u proizvodnim sistemima razvijeni su postupci grupisanja: 1) po principu redosleda operacija (tipska tehnologija) 2) po principu vrste obrade (grupna tehnologija) 3) kombinovani princip Tipska tehnologija primenjuje se kod proizvoda koji se odlikuju konstruktivno tehnološkom sličnošću (zupcanici. utvđivanje stepena korišćenja mašinskog vremena (tmij). pm) 3) izrada dokumentacije za terminiranje 4) lansiranje radnih naloga (RN) 5) izrada (utvđivanje) cena – cena koštanja (Wck) i cena prodaje (Wcp) U okviru planiranja proizvnodnje izrađuju se sledeća dokumenta: 1) srednjoročni planovi proizvodnje (2<t≤5g) – nivo proizvoda 2) godišnji planovi (nivo proizvnoda i nivo poluproizvoda) . Osnovna karakteristika ove proizvodnje je ravnomerno trajanje operacija. planiranje radne snage. utvrđivanje i analiza gubitaka proizvodne radne snage. Ovaj raspored mašina se najčešće primenjuje u masovnoj i velikoserijskoj proizvodnji.najkraćoj mogućoj putanji. utvrđivanje stepena korišćenja kapaciteta (η. Projektuje se tehnološki proces za usvojeni tip koji vazi za sve proizvode iz te grupe. 16. 15. qijk)). šematski prikaz i dokumenta Za planiranje i upravljanje proizvodnjom potrebna je: . gde je: t min n t i 1 i – ukupno vreme izrade (n – broj operacija) tmin – minimalna dužina trajanja operacija 17. plan delova iz kooperacije. PODSISTEM PLANIRANJA I UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM. ηr). zavrtnjevi). Značaj.tehnološka dokumentacija (razvoj tehnologija) . Postupci grupisanja. ηm. plan alata.

“transportuje se“ (međuoperacijski ili međuradionički transport) . takođe predstavlja ulaz 3) Povratnica – ulaz 4) Otpremnica – piše je prodajna služba. podsklopovi i sklopovi) Osnovna dokumenta u skladištu su: 1) RPL (robno prijemni list) – piše ga prijemna služba i predstavlja ulaz 2) PP (primopredajnica) – sa polupoizvodom u magacin. čeka materijal ili alat) . Vrednost informacije utvrđujemo na osnovu mere kojom ona otklanja neizvesnost kod primaoca. PODSISTEM SKLADIŠTENJE. definisanje rokova. čeka red za izvođenje) . Informacije mogu biti: .“završen“ (deo ili poroizvod je u skladištu) 19.“na raspolaganju“ (sve obezbeđeno. koji se razmenjuje izmeću sistema. Pojam. a stvarne se obračunavaju na kraju godine) 2) definisanje svih elemenata ponuda (cena i rok isporuke) 3) obračun radnih naloga 18.posredne (sekundarne) .“u pripremi“ (faza lansiranja. TD – trebovanje dela) – izlaz .3) mesečni. rezervnim delovima. alatom. odnosno. kvartalni i polugodišnji planovi (nivo proizvoda i nivo poluproizvoda) 4) izvršenje planova (realizacija) 5) normativ vremena izrade 6) popisne liste nedovršene proizvodnje ( q nM . q nRN ) UPP podrazumeva: 1) izradu termin planova proizvodnje proizvoda i poluproizvoda (ovladavanje vremenskom dimenzijom) 2) pregled upotrebe dela 3) praćenje proizvodnje (pomoću izveštaja) i preuzimanje korektivnih mera 4) lansiranje radnih naloga (porudzbinska karta) Lansiranje radnih naloga i cene: Izrada RN → orming sistem → kompjuterski → ručno (uglavnom) U okviru cena definišu se: 1) planske i stvarne cene koštanja (planske cene služe za izradu biznis plana – proizvodnofinansijski plan. Funkcija i dokumenta. TA – trebovanje alata. između sistema i okoline. izlaz 5) Trebovanje (TM – trebovanje materijala. Dokumenta i sadržaj paketa radnog naloga: 1) termin karta (TK) 2) trebovanje materijala (TM) 3) trebovanje dela (TD) 4) pregled delova (PD) 5) radna lista (RL) 6) primopredajnica (PP) 7) povratnica Radni nalog može da ima sledeći status: . delovima iz kooperacije i poluproizvodnima (pozicije.“kontroliše se“ (faza kontrole) .“izvršava se“ (faza izrade) . vrste i količina informacija Informacija podrazumeva sadržaj podataka.pragmatične 20. Osnovna funkcija ovog podsistema je da obezbedi kontinuitet u snabdevanju materijalom.neposredne (primarne) .

Tada skladištar potpisuje da je izdao materijal/gotovu robu. Ako se stvarna količina ne poklapa onda se nabavljeni proizvod vraća nabavnoj službi. Izdavanje matrerijala. Moduli kavaliteta: 1) kvalitet isporuke dobavljača (tehnički uslovi prijema. PODSISTEM UPRAVLJANJE KVALITETOM.III faza – kontrola u toku procesa proizvodnje (preventivno) od 1980. Ako odgovara prijemnoj službi se dostavlja atest na osnovu koga ona formira robno-prijemni list (karton matrerijala). Utvrđena količina se upoređuje sa nazačenom na dokumentaciji. godine. metode kontrole. Postoji magacin poluproizvoda i magacin gotove robe (finalnih proizvoda). odnosno otprema vrši se putem otpremnice.princip organizacije i integracije Elementi koji čine sistem kvaliteta: struktura. dokumentacija.god . treći ostaje kod referenta otpreme.II faza – dogovoreni nivo kvaliteta (dozvoljene mane koje ne utiču na funkciju) od 1970. Roba mora biti složena u predviđene regale. kvalitativni i kvantitativni prijem. rezervnih delova. Objasniti proces prijema. delova i alata iz magacina u proizvodnju vrši se trebovanjem. 22. godine 23. proces. skladištenje i izdavanja poluproizboda/alata Proces prijema poluproizvoda/alata vrši se na bazi otpremnice dobavljača i tovarnog lista. resursi. a direktor sektora Komercijalno-finansijski poslovi jednom u šest meseci. ova od 2000. Na kraju se daje zaključak da li materijal odgovara ili ne.princip standardizacije (sto više standardizovati sastavne elemente) . kojom se obavlja kvalitativan prijem. elementi i moduli sistema kvaliteta Principi na kojima se zasniva sistem upravljanja kvaliteta: . delova ih kooperacije. a ostali primerci se prosleđuju komercijalnoj službi. Jedan primerak otpremnice ostaje skladištaru koji istu proknjiži i posle knjiženja dostavlja u finansijsko-knjigovodsteni sektor. godine.I faza – faza završne kontrole (ispitivanje finalnog artikla) od 1960.V faza – TQM (totalno upravljanje kvalitetom) sistem razvijen u Japanu i podrazumeva neprekidno. Skladištenje. takođe postoje i magacini za skladištenje ulaznih dobara (materijala. deklaracije i pouzdanost dobavljača) 2) kvalitet u proizvodnji 3) završni kvalitet proizvoda . U skladištu moraju biti takvi uslovi da ne dođe do oštećenja uskladištene robe. procedure (zapisi) i odgovornost. Kada roba prođe kvantitativni prijem vrši se ulazna (prijemna) kontrola. Karakteristične faze razvoja sistema kvaliteta . Prijem nabavljenih proizvoda vrše referenti prijemne službe i to je takozvani kvantitativni prijem (konstatuje se količina) na osnovu prateće dokumentacije isporučioca (otpremnica. Dokumentaciju potrebnu za prevoz formira referent otpreme. .IV faza – sistem kavaliteta po standardima od 1990. godine. koje se sastoji od: . račun).sistemski pristup .6) Magacinski karton 21. koliko čkarta po kontroli i škarta po obradi. alata).funkcionalnost i automatizacija . Principi.praktične probe Na osnovu toga sastavlja se dokument Izveštaj o ispitivanju u koga se upisuju rezultati ispitivanja. Na osnovu ovog dokumenta knjiži se ulaz (povećenje) poluproizvoda/alata i on se smešta u magacin.mehaničkih ispitivanja . . Izdavanje matrerijala. . totalno i sistemsko zadovoljenje iskazanih zahteva kupaca. Ako ne odgovara roba se vraća u nabavnu službu i ona vrši reklamaciju. Šef skladišne službe je dužan da vrši kontrolu stanja u skladištu jednom u dva meseca. Prijemna kontrola vrši ispitivanje nad reprezentativnim uzorkom (slučajno odabranim). Ovaj dokument ima dve kolone “traži se (zahteva)“ i “izmereno“.fizičko-hemijskih ispitivanja i . Prijem u skladište gotovih proizvoda vrši se preko primopredajnice na kojoj piše koliko ima dobrih komada. Drugi primerak se daje korisniku. gotovih proizvoda iz magacina.

III nivo – plansko preventivno i održavanje po stanju . inspekcije (kontrole) – preventivno održavanje. PODSISTEM ODRŽAVANJE. preventivni pregled i opravka. srednji remont. Organizacija i vrste održavanja u okviru SPPS-a Postoje tri metode održavanja: 1) metoda korektivnog održavanja (tekuće održavanje i remont. remont) 3) modul za upravljanje troškovima održavanja (radni nalozi za održavanje. proizvodne jedinice. tekuće održavanje. Knjigovodnstvo (po vrsti i po mestu troškova) i Finansijska operativa 26. koji može biti srednji ili generalni) – aktivnosti nakon otkaza 2) metoda preventivnog održavanja – periodično održavanje i održavanje po stanju 3) kombinovana metoda Postoje četiri nivoa tehnologije održavanja: . PODSISTEM FIN-RAČ POSLOVI. rezervni delovi i materijal za održavanje. dorada) 4) troškovi kvaliteta u eksploataciji (reklamacije) 24. dobavljač za rezerne delove.4) kvalitet alata u eksploataciji Modul troškovi kvaliteta 1) troškovi preventive 2) troškovi utvrđivanja kvaliteta 3) interni troškovi (škart. može uzimati u obzir kvalitet (škart) – takozvano planiranje sa škartom i može uzimati u obzir gubitke po osnovu kavaliteta i nedovršenu proizvodnju (u magacinu i radnim nalozima). Za idealno planiranje koriste se sledeće formule: q  qij  n q  Qi  m ili ijk ijk ijk ijk Planiranje sa škartom: q ijk  Q m i ijk n     1  Šijk    i 1 ili qijk  n ijk ijk 1 Š ijk q Planiranje sa škartom i nedovršenom proizvodnjom: qij  n  qM ijk ijk q   q RN   1  Š  ijk ijk  ijk  1 Š ijk . zastoji) 25. proizvođač osnovnih sredstava. podmazivanje.I nivo – korektivno održavanje . kontrola i zamena ulja. radnici za održavanje) 2) modul za održavanje (planovi održavanja. generalni remont i revitalizacija.II nivo – korektivno i plansko preventivno . Upravljanje finansijama (troškovima) Računovodstvo. Modeli za planiranje poizvodnje na nivou poluproizvoda Planiranje proizvodnje na nivou poluproizvoda može biti idealno.IV nivo – održavanje po stanju Najčešće aktivnosti vezane za proces održavanja su čišćenje. Oblici organizovanja funkcije održavanja: 1) centralizovano (jedna radna jedinica koja se bavi ovom funkcijom) 2) decentralizovano (sistem) 3) kombinovano Moduli: 1) upravljanje baznim informacijama (sredstva za rad.