US - Međunarodne Finansije

BEOGRAD, 2010.
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Prof. dr Budimir Staki

Prof. dr Slobodan Bara
M E U NA R O D N E
FI NA N SI JE
Peto izdanje
Beograd, 2010.
MEUNARODNE FINANSIJE
Autori:
Prof. dr Budimir Staki
Prof. dr Slobodan Bara
Recenzent:
Prof. dr Milorad Unkovi
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
www.singidunum.ac.rs
Za izdavaa:
Prof. dr Milovan Stanii
Tehnika obrada:
Novak Njegu
Dizajn korica:
Aleksandar Mihjalovi
Godina izdanja:
2010.
Tira:
650 primeraka
tampa:
Mladost Grup
Loznica
ISBN: 978-86-7912-257-5
SADRAJ
UVOD U MEUNARODNE FINASIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1
PRVI DEO
MEUNARODNE-SVETSKE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE
1. MEUNARODNI MONETARNI FOND . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
1.1. CILJE VI OSNIVANJA FONDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
1.2. PERIODI RAZVOJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.3. ZNAAJNIJE ODREDBE STATUTA FONDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1.4. ORGANIZACIJA FONDA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1.5. KVOTE I GLASOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
1.6. POZAJMICE FONDA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
1.6.1. VUENJA U OKVIRU KREDITNIH TRANI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
1.6.2. STAND BY ARANMANI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
2. MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
3. MEUNARODNO UDRUENJE ZA RAZVOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
4. MEUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
5. MULTILATERALNA AGENCIJA ZA INVESTICIONE GARANCIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
6. MEUNARODNI CENTAR ZA REAVANJE INVESTICIONIH SPOROVA ICSID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
KONTROLNA PITANJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
SADRAJ
III
DRUGI DEO
REGIONALNE I OSTALE ZNAAJNIJE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE
1. REGIONALNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
1.1. EVROPSKA INVESTICIONA BANKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
1.1.1. OSNIVANJE I LANSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
1.1.2. ORGANIZACIONA STRUKTURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
1.1.3. KAPITAL BANKE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
1.1.4. NOVE INICIJATIVEJASPERS I JEREMIE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
1.1.5. ODOBRENI ZAJMOVI PO OBLASTIMA I REGIONIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
1.1.6. NOVI PROJEKTI KOJE FINANSIRA EIB. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
1.1.7. ULAGANJA U SRBIJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
1.2. EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
1.2.1. CILJE VI I ZADACI OSNIVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
1.2.2. LANSTVO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
1.2.3. OSNIVAKI KAPITAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
1.2.4. KORISNICI KAPITALA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
1.2.5. ORGANIZACIJA I RUKOVOENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
1.2.6. STATUS NAE ZEMLJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
1.3. AFRIKA BANKA ZA RAZVOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
1.4. AZIJSKA BANKA ZA RAZVOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
1.5. INTERAMERIKA BANKA ZA RAZVOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
2. OSTALE ZNAAJNIJE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
2.1. BANKA ZA MEUNARODNE OBRAUNE BIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
2.2. AMERIKA KORPORACIJA ZA PRIVATNA ULAGANJA U PREKOMORSKE ZEMLJE . . . . . . . . . . . 66
2.3. MEUNARODNE NEFORMALNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
2.3.1. PARISKI KLUB . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
2.3.2. LONDONSKI KLUB. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
IV
MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.
TREI DEO
EVROPSKA I MONETARNA UNIJA I MEUNARODNE FINANSIJE
1. KRIZA DOLARA I NASTANAK EVROPSKOG MONETARNOG SISTEMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
2. STVARANJE EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
3. TRI FAZE EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
3.1. PRVA FAZA NASTANKA EMU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
3.2. DRUGA FAZA NASTANKA EMU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
3.2.1. EVROPSKI MONETARNI INSTITUT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
3.2.2. KRITERIJUMI EKONOMSKE KONVERGENCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
3.2.3. PRIPREMA TREE FAZE EMU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
3.2.4. PRAVNI STATUS JEDINSTVENE MONETE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
3.3. TREA FAZA EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
3.3.1. JEDINSTVENA MONETARNA POLITIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
3.3.2. EVROPSKI SISTEM CENTRALNIH BANAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
3.3.3. UVOENJE PAPIRNIH I METALNIH NOVLANICA EVRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
3.3.4. TRANSEVROPSKI SISTEM PLAANJA TARGET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
3.3.5. UTVRIVANJE KURSEVA KONVERZIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
4. POSLEDICE I EFEKTI UVOENJA EVRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
5. EVRO I JEDINSTVENO FINANSIJSKO TRITE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
ETVRTI DEO
HARMONIZACIJA DOMAEG BANKARSTVA
SA MEUNARODNIM STANDARDIMA
1. OSNIVANJE I POSLOVANJE BANAKA U SRBIJI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
1.1. PRAVNA REGULATIVA I KARAKTERISTIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
1.2. OSNOVNE ODREDNICE ZAKONA O BANKAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
SADRAJ
1.3. POSLOVI KOJE BANKA MOE OBAVLJATI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

1.4. USLOVI OSNIVANJA BANKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
1.5. POSLOVANJE BANKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
1.6. UPRAVLJANJE RIZICIMA BANKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
1.7. ODNOS BANKE PREMA KLIJENTIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
1.8. TAJNOST PODATAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
1.9. SPOLJNA REVIZIJA BANKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
1.10. ORGANIZACIJA BANKE I NAIN UPRAVLJANJA BANKOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
1.10.1. ORGANI BANKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
1.10.2. OBAVEZNI ODBORI BANKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
1.10.3. UNUTRANJA KONTROLA, FUNKCIJA KONTROLE USKLAENOSTI POSLOVANJA
BANKE I FUNKCIJA UNUTRANJE REVIZIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
1.11. KONTROLNA FUNKCIJA NBS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
1.11.1. UEE U BANCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
1.11.2. KONTROLA BONITETA I ZAKONITOSTI POSLOVANJA BANKE . . . . . . . . . . . . . . . 108
1.11.3. KOREKTIVNE I PRINUDNE MERE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
1.11.4. KONTROLA BANKARSKE GRUPE NA KONSOLIDOVANOJ OSNOVI. . . . . . . . . . . . . 109
1.12. STATUSNE PROMENE BANKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
2. DAVANJE OVLAENJA BANKAMA ZA OBAVLJANJE POSLOVA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . 111
3. OSNIVANJE FILIJALA I PREDSTAVNITAVA BANAKA U INOSTRANSTVU, ODNOSNO U SRBIJI . . . . . . . . 113
3.1. OSNIVANJE PREDSTAVNITVA I FILIJALE DOMAE BANKE U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . 113
3.2. OSNIVANJE PREDSTAVNITVA STRANE BANKE U SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
4. USAGLAAVANJE DOMAEG BANKARSTVA SA MEUNARODNIM STANDARDIMA. . . . . . . . . . . . . . 118
4.1. USAGLAAVANJE SA STOGATS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
4.2. USAGLAAVANJE SA ISO STANDARDIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
4.3. USAGLAENOST SA USLOVIMA ZA OSNIVANJE BANAKA U EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
4.3.1. OSNIVAKI KAPITAL I DRUGI USLOVI ZA OSNIVANJE BANKE. . . . . . . . . . . . . . . . 122
4.3.2. NADZOR NAD BANKAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
4.4. USAGLAAVANJE SA NOVIM BAZELSKIM SPORAZUMOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
4.5. USAGLAAVANJE SA PRAVILIMA MTK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
KONTROLNA PITANJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
VI
MEUNARODNE FINANSIJE - Staki , B., Bara , S.
PETI DEO
TEKUE DEVIZNO-VALUTNO POSLOVANJE
1. REGULATIVA DEVIZNOG POSLOVANJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
1.1. REZIDENTI I NEREZIDENTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
1.2. BANKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
1.3. TEKUE DEVIZNO POSLOVANJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
1.4. SREDSTVA PLAANJA I STRANA SREDSTVA PLAANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
1.5. INSTRUMENTI PLAANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
1.6. REDOVAN IZVOZ/UVOZ I IZVOZ/UVOZ NA KREDIT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
1.7. KUPOPRODAJA POTRAIVANJA I DUGOVANJA PO
SPOLJNOTRGOVINSKIM POSLOVIMA REZIDENATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
1.8. KAPITALNI POSLOVI IZMEU REZIDENATA I NEREZIDENATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
1.9. VALUTNA KLAUZULA I DEVIZNA PLAANJA U ZEMLJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
1.10. DEVIZNO TRITE I KURS DINARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
1.10.1. DEVIZNO TRITE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
1.10.2. KURS DINARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
1.11. KREDITNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
1.12. DIREKTNE INVESTICIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
1.13. POSLOVI SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI I FINANSIJSKIM DERIVATIMA . . . . . . . . . . . . . . 142
1.14. LINI I FIZIKI PRENOSI SREDSTAVA PLAANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
1.15. ZATITNE MERE U SLUAJU POREMEAJA U PLATNOM BILANSU . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
1.16. KONTROLA I EVIDENCIJA DEVIZNOG POSLOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
1.16.1. NARODNA BANKA SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
1.16.2. DEVIZNI INSPEKTORAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
1.16.3. ODUZIMANJE DEVIZA, EFEKTIVNOG STRANOG NOVCA I DINARA . . . . . . . . . . . . 145
1.16.4. OBAVEZA VOENJA EVIDENCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
2. RAD DEVIZNOG TRITA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
2.1. PRAVNO REGULISANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
SADRAJ
VII
2.2. VRSTE DEVIZA I EFEKTIVNOG STRANOG NOVCA

KOJE SE KUPUJU I PRODAJU NA DEVIZNOM TRITU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
2.3. DVA NIVOA DEVIZNOG TRITA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
2.4. SPOT, TERMINSKA I SVOP KUPOPRODAJA DEVIZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
2.5. KUPOPRODAJA DEVIZA NA SASTANKU MDTA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
2.6. FORMIRANJE KURSE VA I OBJAVLJIVANJE KURSNIH LISTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
2.7. PRIMENA KURSEVA BANAKA, NBS I OVLAENIH MENJAA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
2.8. ZAKLJUENJE UGOVORA NA MDTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
3. OTVARANJE I VOENJE RAUNA REZIDENATA I NEREZIDENATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
3.1. REZIDENTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
3.1.1. PRAVNO REGULISANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
3.1.2. DEVIZNI RAUNI REZIDENATA PRAVNIH LICA, PREDUZETNIKA I
OGRANAKA STRANIH PRAVNIH LICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
3.1.3. DEVIZNI RAUNI REZIDENATA FIZIKIH LICA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
3.2. NEREZIDENTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
3.2.2. VRSTE RAUNA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
3.2.3. NEREZIDENTNI RAUNI PRAVNIH LICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
3.2.4. NEREZIDENTNI RAUNI FIZIKIH LICA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
4. OBAVLJANJE MENJAKIH POSLOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
4.1. ZNAAJ MENJAKIH POSLOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
4.2. PRAVNO REGULISANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
4.2.1. NAPLATA MENJAKE PROVIZIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
4.2.2. DUNOSTI MENJAA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
4.2.3. KORIENJE SOFT VERA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
4.2.4. PUTUJUI MENJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
4.3. UPUTSTVO O MENJAKIM POSLOVIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
4.3.1. ZAKLJUIVANJE UGOVORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
4.3.2. POSLOVANJE NA MENJAKOM MESTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
4.3.3. POSTUPANJE SA NEISPRAVNIM STRANIM NOVANICAMA . . . . . . . . . . . . . . . . 167
4.3.4. OTKUP PUTNIKIH EKOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
VIII
4.3.5. PRODAJA EFEKTIVE I EKOVA BANCI, ODNOSNO NBS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170

4.3.6. PUTUJUI MENJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
5. PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
5.1. USPOSTAVLJANJE KORESPONDENTSKIH ODNOSA IZMEU BANAKA. . . . . . . . . . . . . . . . . 172
6. INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
6.1. MEUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
6.1.1. INSTRUMENT PLAANJA I SREDSTVO OBEZBEENJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
6.1.2. UESNICI U AKREDITIVNOM POSLU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
6.1.3. VRSTE AKREDITIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178
6.1.4. POSTUPAK BANKE KOD OTVARANJA AKREDITIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178
6.1.5. USLOVI U VEZI SA DATUMIMA U AKREDITIVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
6.1.6. ISPLATNE KLAUZULE KOD AKREDITIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
6.1.7. KORIENJE AKREDITIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
6.1.8. PRIMENA JEDNOOBRAZNIH PRAVILA MTK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
6.2. MEUNARODNI DOKUMENTARNI INKASO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
6.2.1. POJAM DOKUMENTARNOG INKASA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
6.2.2. VRSTE DOKUMENTARNOG INKASA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
6.2.3. UESNICI U DOKUMENTARNOM INKASU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
6.2.4. PREZENTACIJA DOKUMENATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
6.2.5. PLAANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
6.2.6. MEUNARODNO PRAVNO REGULISANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
6.3. INSTRUMENTI BEZGOTOVINSKOG PLAANJA U MEUNARODNOJ TRGOVINI . . . . . . . . . . . . 187
6.3.1. BANKARSKA DOZNAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
6.3.2. NAPLATA EKOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
6.3.3. MEUNARODNO KREDITNO PISMO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
7. KLIRING U MEUNARODNIM PLAANJIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
8.TRANSPORTNE KLAUZULE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
8.1. OSNIVANJE I ULOGA MTK U PARIZU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
8.2. KLAUZULE INCOTERMSA 2000. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
9. TEHNIKI PROPISI ZA OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM. . . . . . . . . . . . . . . . 203
SADRAJ
IX
ESTI DEO
KAPITALNE TRANSAKCIJE SA INOSTRANSTVOM
1. DEFINICIJA I VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
2. KAPITALNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
2.1. DIREKTNE INVESTICIJE REZIDENATA I NEREZIDENATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
2.2. ULAGANJA U NEPOKRETNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210
2.3. POSLOVI SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210
2.4. POSLOVI SA INVESTICIONIM I DOBROVOLJNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA . . . . . . . . . . . . . 211
2.5. KREDITNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
2.5.1. DEFINICIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
2.5.2. GRANICA IZMEU REDOVNOG IZVOZA/UVOZA I IZVOZA/UVOZA NA KREDIT. . . . . . 212
2.5.3. KUPOVINA POTRAIVANJA REZIDENATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213
2.5.4. FINANSIJSKI KREDITI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
2.5.5. KREDITIRANJE U DEVIZAMA IZMEU REZIDENATA U REPUBLICI . . . . . . . . . . . . . 214
2.5.6. KREDITIRANJE U DINARIMA IZMEU REZIDENATA I NEREZIDENATA U REPUBLICI . . . 214
2.6. DEPOZITNI POSLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
2.6.1. DEPOZITNI POSLOVI REZIDENATA U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
2.6.2. DEPOZITNI POSLOVI NEREZIDENATA U REPUBLICI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
2.6.3. PRENOS SREDSTAVA SA RAUNA U INOSTRANSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
2.7. PLAANJA PO OSNOVU UGOVORA O OSIGURANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
2.8. JEDNOSTRANI PRENOSI SREDSTAVA PLAANJA LINI I FIZIKI PRENOSI . . . . . . . . . . . . . 218
2.8.2. LINI PRENOS SREDSTAVA PLAANJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
2.8.3. FIZIKI PRENOS SREDSTAVA PLAANJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
2.8.4. PRENOS SREDSTAVA PLAANJA PO OSNOVU IZDRAVANJA PORODICE . . . . . . . . . 222
3. BANKARSKE GARANCIJE I DRUGA SREDSTVA OBEZBEENJA U MEUNARODNOM POSLOVANJU . . . . . 223
3.1. BANKARSKA GARANCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
3.1.1. POJAM I ZNAAJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
3.1.2. PRAVNI ODNOSI I UESNICI U GARANCIJSKOM POSLU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
X
3.1.3. BITNI ELEMENTI BANKARSKE GARANCIJE I PISMENA FORMA. . . . . . . . . . . . . . . 224

3.1.4. PRENOS PRAVA IZ GARANCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
3.1.5. PODELA BANKARSKIH GARANCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
3.1.6. PRAVNO REGULISANJE BANKARSKIH GARANCIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227
3.2. JEMSTVO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227
3.2.1. POJAM JEMSTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227
3.2.2. PREDMET JEMENJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
3.2.3. VRSTE JEMSTVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229
3.2.4. IZBOR MERODAVNOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231
3.3. OSIGURANJE IZVOZNIH KREDITA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231
3.3.1. PRAVNA PRIRODA POSLOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231
3.3.2. NAINI OSIGURANJA I SUBVENCIONIRANJA IZVOZA NA KREDIT . . . . . . . . . . . . . 232
3.3.3. OSIGURANJE IZVOZNIH KREDITA U NAOJ ZEMLJI I U
POJEDINIM RAZVIJENIM ZEMLJAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233
3.4. STVARNOPRAVNA OBEZBEENJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238
3.4.1. OPTA RAZMATRANJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238
3.4 2. RUNA ZALOGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
3.4.3. HIPOTEKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
SEDMI DEO
COUNTRY - RISK I STRANA ULAGANJA
1. DEFINISANJE COUNTRYRISKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
2. NAJZNAAJNIJE INSTITUCIJE ZA PROCENU RIZIKA ZEMLJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
2.1. METODOLOGIJA EUROMONEYA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
2.2. METODOLOGIJA BERIINDEKSA BUSINESS ENVIRONMENT RISK INTELLIGENCE . . . . . . . 251
2.3. METODOLOGIJE MOODYS I STANDARD & POORS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252
2.4. INSTITUTIONAL INVESTOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254
SADRAJ
XI
2.5. ICRG INTERNATIONAL COUNTRY RISK GUIDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255

2.6. METODOLOGIJA BUSINESS INTERNATIONALA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258
2.7. ONDD THE BELGIAN EXPORT CREDIT AGENCY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259
3. RIZIK ULAGANJA U NAU ZEMLJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265
3.1. RIZIK ULAGANJA SA PRIMEROM IZ PRAKSE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265
3.2. KREDITNI REJTING SRBIJE PREMA PROCENI S&P. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
3.3. PREDNOSTI SRBIJE ZA STRANA ULAGANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268
3.4. STRATEGIJA PRIVALENJA STRANIH INVESTITORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269
3.5. MEUNARODNI REGULATORNI OKVIRI U FUNKCIJI STRANIH ULAGANJA . . . . . . . . . . . . . . 270
3.5.1. INSTITUCIONALNI OKVIRI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270
3.5.2. MODELI BILATERLANIH SPORAZUMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272
3.5.3. BILATERALNI SPORAZUMI O PODSTICANJU I ZATITI ULAGANJA REPUBLIKE SRBIJE. . . 273
OSMI DEO
PROBLEMI MEUNARODNE ZADUENOSTI
1. POETAK DUNIKE KRIZE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
2. UPRAVLJANJE OTPLATOM DUGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287
3. STANJE SPOLJNJEG DUGA SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289
DEVETI DEO
SAVREMENI FINANSIJSKI PROIZVODI
1. FINANSIJSKI LIZING . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301
1.1. POJAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301
1.2. NASTANAK I SPECIFINOSTI LIZINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302
XII
1.3. VRSTE LIZINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1.4. RAZVOJ LIZINGA U SVETU I KOD NAS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.5. PREDNOSTI I NEDOSTACI FINANSIJSKOG LIZINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.6. PRAVNA REGULATIVA FINANSIJSKOG LIZINGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.6.1. MEUNARODNI IZVORI PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.6.2. DOMAI PROPISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.6.3. PRIKAZ OSNOVNIH ODREDBI ZAKONA O FINANSIJSKOM LIZINGU . . .
2. POSLOVI FAKTORINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1. POJAM FAKTORINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2. SUBJEKTI U POSLOVIMA FAKTORINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.3. VRSTE FAKTORINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.4. KORISTI OD POSLOVA FAKTORINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.5.MOGUNOSTI OBAVLJANJA POSLOVA FAKTORINGA PREMA PROPISIMA SRBIJE .
3. POSLOVI FORFETINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.1. SPECIFINOSTI FORFETINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2. UESNICI I ODNOSI U POSLU FORFETINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3. NAINI I POSTUPCI PRENOSA POTRAIVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.4. DOPUTENOST OBAVLJANJA POSLOVA FORFETINGA PREMA PROPISIMA SRBIJE
4. KONSALTING POSLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. POSLOVI FRANIZINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
KONTROLNA PITANJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
. 303
. 304
. 304
. 305
. 305
. 306
. 306
. 310
. 310
. 310
. 311
. 312
. 312
. 317
. 317
. 318
. 318
. 319
. 320
. 321
. 322
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
. 325
. 329
. 329
. 332
. 336
DESETI DEO
MEUNARODNO DUGORONO FINANSIRANJE
1. POJAM I ZNAAJ MEUNARODNOG KRETANJA KAPITALA. . . . . . . . . . . . . . .
2. OBLICI MEUNARODNOG KRETANJA KAPITALA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1. STRANE DIREKTNE INVESTICIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2. STRANE PORTFOLIO INVESTICIJE TRITE KAPITALA . . . . . . . . . . . .
2.3. MEUNARODNO KRETANJE ZAJMOVNOG KAPITALA ZAJMOVI I KREDITI
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
SADRAJ
XIII
3. STANJE I PROMENE U MEUNARODNOM KRETANJU KAPITALA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338

4. FAKTORI MEUNARODNOG FINANSIRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341
5. SRBIJA I STRANA ULAGANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343
5.1. DIREKTNA ULAGANJA U DOMAU PRIVREDU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343
5.2. ULAGANJA REZIDENATA U INOSTRANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345
5.3. POTREBE NAE ZEMLJE ZA STRANIM KAPITALOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349
JEDANAESTI DEO
MEUNARODNO PRANJE NOVCA I PREVARE SA
INSTRUMENTIMA PRVOKLASNIH BANAKA
1. MEUNARODNA I DOMAA REGULATIVA PROTIV PRANJA NOVCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353
1.1. DEFINICIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353
1.2. FAZE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353
1.3. VELIINA PROBLEMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355
1.4. ATRAKTIVNE DELATNOSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355
1.5. POVRATNI EFEKTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356
1.6. NOVE TEHNOLOGIJE I ZNAAJ EDUKACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357
1.7. MEUNARODNA REGULATIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357
1.8. DOMAA REGULATIVA I INSTITUCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361
1.8.1. ZAKONSKA REGULATIVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361
1.8.2. UPRAVA ZA SPREAVANJE PRANJA NOVCA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361
1.8.3. ODGOVORNOST I OBAVEZE BANKE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 362
2. PREVARE SA INSTRUMENTIMA PRVOKLASNIH BANAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364
2.1. PRETHODNA PITANJA O PREVARAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364
2.1.1. ULOGA MEUNARODNE TRGOVINSKE KOMORE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364
2.1.2. VRSTE I KARAKTERISTIKE NAJPOZANTIJIH IPB I RTVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365
XIV
2.2. RAZLOZI IRENJA PREVARA RAVNOMERAN RASPORED PO KONTINENTIMA . . . . . . . . . . . 366

2.3. KAKO OTKRITI PREVARNE RADNJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369
2.3.1. DETALJI PREVARNIH EMA I OTKRIVANJE ISTINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369
2.3.2. PREVARE PO POJEDINIM POSLOVIMA I SUBJEKTIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371
2.3.3. NEPRAVILNO POZIVANJE NA MTK SA PRIMERIMA IZ PRAKSE . . . . . . . . . . . . . . . 374
2.4. PAKOVANJE PROCES JAANJA KREDIBILITETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375
2.5. DEJSTVO PREVARA NA NEVINA LICA SA PRIMERIMA IZ PRAKSE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376
2.6. OBJAVLJIVANJE LANAKA SA AUTORITATIVNIM IZGLEDIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376
2.7. LISTA FRAZA CRVENA ZASTAVICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377
2.8. SPECIJALNA UPOZORENJA BANKAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378
2.9. PREPORUKE BANAKAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 380
LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385
SADRAJ
XV
XVI
UVOD U MEUNARODNE FINASIJE

Za svetsku privredu nuno je da postoje nansijske institucije (banke i berze),
koje omoguavaju susretanje ponude i tranje u nansijskoj sferi, da suciti u novcu i kapitalu kod jednih dolaze na mesta decita kod drugih subjekata. Banke prikupljaju i plasiraju nansijska sredstva i time proiruju nansijski potencijal nacionalnih privreda. One obavljaju poslove platnog prometa unutar i izmeu subjekata
raznih zemalja, prikupljaju depozite, odobravaju i koriste kredite, ulau u akcije,
obveznice i druge vrednosne papire, daju garancije, nansiraju i na taj nain stimuliu izvoz, osiguravaju likvidnost u plaanjima sa inostranstvom, utvruju kamate,
devizne kurseve i obavljaju niz drugih znaajnih poslova.
Bankama pripada znaajno mesto u nansijskom mehanizmu svake privrede.
Od banaka mnogo zavisi nansijska snaga privrede, a, sa svoje strane, snaga banaka
opredeljena je snagom nacionalne privrede i stanovnitva u svakoj zemlji. Najbogatije zemlje imaju, uglavnom, i najsnanije banke. Koliko je organizovana bankarska
mrea vana, da bi prikupila dovoljne nansijske izvore iz nacionalne i meunarodne privrede, najbolji dokaz su banke razvijenih zapadnih zemalja koje su se u kratkom roku organizovale da privuku ogroman kapital iz zemalja proizvoaa nafte za
vreme naftne krize iz 1973. i 1979. godine, i time spasile likvidnost i platne bilanse
razvijenih zemalja.
Bankama pripada vana uloga u svetskoj privredi, skoro nijedan posao ne
moe da se obavi bez njihovog aktivnog uea. Ukupna spoljna (meunarodna)
potraivanja banaka lanica Banke za meunarodne obraune u Bazelu (Bank for
International Settlement Bazel BIS) porasla su od 200 milijardi dolara u 1970. na
9891 milijardu dolara u 2006. godini, s tim da je u 2005. godini odobreno 930 milijardi novih kredita (BIS, 2007.). Ova ogromna potraivanja, po logici bankarskog
poslovanja, samo su delom pokrivena depozitima, pa ako poverioci posumnjaju
u banku povlaei svoja sredstva, moe doi do ogromne krize, ukljuiv i likvidaciju mnogih banaka. Banke se za ove prilike obezbeuju rezer vnim fondovima,
ali njihova sredstva najee nisu tako velika da mogu pratiti velike neizvesnosti i
UVOD
rizike. U zemljama EU samo 5% kredita odobrava se loim platiama, a u zemljama u razvoju i do 40%.
Proces koncentracije i multinacionalizacije prati i banke, posebno od sedamdesetih godina XX veka, tako da i banke sve vie prelaze nacionalne granice i postaju
multinacionalne. Danas u svetu posluje oko 1000 transnacionalnih banaka, najvie
amerikih, zemalja EU i japanskih.
Proces ukrupnjavanja banaka je trajna pojava posle Drugog svetskog rata, ak
i pre. Tako je u SAD 1970. godine bilo 15.000 banaka, a krajem XX veka oko 10.000,
a poetkom XXI veka oko 8.500. Pedeset najveih banaka vladalo je sa 41% ukupnog
bankarskog kapitala SAD u 1970. godini, a sa 59% u 2000. godini (BIS, 2001).
Najznaajnijih 20 banaka u svetu.
Banka
1. Citigroup, SAD
2. JP Morgan Chase&Co,SAD
3. HSBC Holdings,UK
4. Bank of America Corp,SAD
5. Credit AgricoleGroupe, Fr.
6. Royal Bank of Scotland, UK
7. MitsubishiTokyo Fin.Group
8. Mizuho Financial Group
9. HBOS, UK
10. BNP Paribas, Francuska
11. Bank of China
12. Santander Central Hispano
13. Barclays Bank, UK
14. Rabobank Group, Holand.
15. Sumitomo Mitsui Fin.Gr.
16. Wells Fargo&Co,SAD
17. ING Bank, Holandija
18. WachoviaCorporation SAD
19. UBS, vajcarska
20. ABN AMRO BANK, Hol.
Izvor:
Kapital / mlrd$
74,415
68,621
67,259
64,281
63,422
43,828
39,932
38,864
36,587
35,685
34,851
33,259
32,178
30,810
30,389
29,060
28,792
28,583
27,440
26,993
The Banker, July 2005.
Aktiva /mlrd$
1.484,101
1.157,248
1.276,778
1.110,457
1.243,047
1.119,480
980,285
1.295,942
759,594
1.233,912
515,972
783,707
992,103
647,084
896,909
427,849
839,654
492,606
1.533,036
828,961
Prot /mlrd$
24,182
6,223
17,608
21,221
10,437
13,358
6,106
8,785
8,868
10,338
4,178
6,040
8,890
3,826
-1,011
10,769
4,301
7,633
9,433
7,424
Najvea banka na svetu, Sitigrup, ima 327.000 zaposlenih radnika irom sveta
i aktivu oko 1.500 milijardi dolara.
Sve ozbiljnije banke trae nove izvore sredstava da bi mogle da podmire sve
vee zahteve klijenata za kreditima. esto se banke spajaju da se proiri mrea radi
osvajanja novih klijenata. Pri tome nastoje da to vei deo aktive, bar 50% donosi
dobit. U SAD su banke sve do 1953. davale samo kratkorone kredite do 1 godine, a
od tada praktikuju srednjerone, pa i dugorone, uglavnom izvozne kredite. Godine
1955. osnovano je zdrueno preduzee vie banaka (AOFC) za kreditiranje prekograninog izvoza na srednji rok do pet godina. Davanje zajmova dravama pokazalo se rizinim, ukoliko nisu bili pokriveni dobrim garancijama. Kada se kreditiraju proizvodnja i izvoz sirovina u ZUR, ako prodaje zapadnu u krizu, banke ostaju
bez posla i prihoda. Kada je rezervni fond nedovoljan banke zapadaju u gubitke. I
davanje zajmova za ouvanje stabilnosti valute, najee je rizian posao, gde se u
ulozi gubitnika javlja centralna banka odnosno drava.
U drugoj polovini pedesetih automatizovane su bankarske operacije u SAD,
zatim u Evropi i Japanu: voenje depozita, kreditiranje, transfer akcija, raunovodstvo, kontrola. Zapadne banke dre 66% bankarske aktive zemalja u tranziciji,
koja se krajem 2003. procenjuje na 375 milijardi dolara. Svaki graanin zemalja u
tranziciji duguje 1600 evra (ukupno sve zemlje oko 200 milijardi dolara), a u razvijenim zemljama 22857 evra. Ceni se da se kroz sektor bankarstva godinje opere preko 1000 milijardi dolara prljavog novca (pored ostalog i kroz kupovinu
dravnih obveznica)
Meu prvih 20 banaka u svetu pet je iz SAD, etiri iz Velike Britanije, po tri
iz Japana i Holandije, dve iz Francuske, po jedna iz vajcarske, panije i Kine (The
Banker, 2005). Meu 50 banaka u svetu, 9 su iz SAD, 8 iz Nemake, 6 iz Francuske,
6 iz Velike Britanije, 5 iz Japana, 4 iz Kine, 3 iz Holandije, 2 iz vajcarske, 2 iz panije, 2 iz Italije, 1 iz Belgije,1 iz Kine, i 1 iz Danske. Aktiva svih banaka Rusije iznosi
40% njihovog BDP-a, dok je aktiva banaka razvijenih zemalja na zapadu 3,5 puta
vea od njihovog BDP. Aktiva svih banaka Indije jedva dostie aktivu jedne amerike banke Citigroup. Banke se sve vie udruuju u investicione asocijacije (trustove) koje nastaju grupisanjem vodeih banaka i formiranjem institucija poreklom iz
vie zemalja. Kao primer navodimo Societe Financiere Europeenne sa seditem u
Parizu, koje je vlasnitvo sledeih banaka: britanske Barclays Bank, amerike Bank
of America, italijanske Banko Nationale de Lavoro, holandske Algemense Bank i
belgijske Banque de Bruxelles, a mogli bi se navesti i mnogi drugi primeri. (Euromoney 2004/2005).
Aktivnost multinacionalnih banaka preplie se sa aktivnou multinacionalnih kompanija, tako da one predstav ljaju najznaajnije izvore finansiranja
UVOD
ovih kompanija. Uee banaka u pravu glasa na skuptinama akcionara transnacionalnih kompanija kre e se od 10 do preko 30%. Banke su postale i uticajni akteri u pro cesu fuzionisanja kompanija, posebno kada je u pitanju fuzionisanje najve ih.
U vezi sa poslovanjem multinacionalnih banaka je i kreiranje evrodolarskog
trita kapitala, koje je, sa svoje strane, otvorilo nove mogunosti za ekspanziju
meunarodnih kredita. Uzrok nastanka evrodolarskog trita, ezdesetih godina,
bila je restriktivna monetarna politika SAD da bi se smanjila inacija. U inostranstvu su, od tada, poele masovno da se osnivaju lijale amerikih banaka, kako bi
se prikupilo to vie sredstava iz depozita u Evropi i na drugim mestima, da bi se
nadoknadio potreban kapital transnacionalnih kompanija SAD. Kasnije se, iz ovih
operacija, razvilo trite ogromnih razmera. Ceni se da evrodolarsko trite (zajedno sa kratkoronim kapitalom, odnosno dnevnim novcem) obrne 720 hiljada milijardi dolara godinje (oko 2000 mlrd. dolara dnevno) to je za oko 90 puta vie od
obima svetske trgovine.
To je jedna drastina cifra, koja, u stvari, prikazuje ogroman rezervni nansijski potencijal za prelivanje novca izmeu zemalja, za korienje kredita, oscilacije
kamatnih stopa i deviznih kurseva, pekulacije, to, istovremeno, stvara realnu bazu
za uveanje inacionih potencijala i izazivanje kriza. Kompanije i banke ova sredstva pozajmljuju ili plasiraju na nansijskim tritima, po pravilu, u trenutku kada
se oekuje neka promena koja moe poveati njihovu dobit ili smanjiti rizik, na primer, promena pariteta neke nacionalne valute ili promena kamatne stope. Nije bez
znaaja konstatovati da ove transakcije u svim sluajevima ne pokreu ekonomski
motivi, nego se, s vremena na vreme, radi i o politikom pritisku na pojedine zemlje,njihova preduzea i banke.
Transnacionalne i multinacionalne banke stalno kreiraju nove zatitne mehanizme u svoju korist, kanjavajui, po potrebi, mnoge zemlje koje se kod njih zaduuju i drei ih u stalnoj neizvesnosti da li e im ili nee odobriti preko potrebne kredite. One, esto, nameu rigorozne kriterijume kreditne sposobnosti, sve do
izolovanja pojedinih zemalja sa meunarodnog trita kapitala, na krae ili due
rokove. Time one direktno utiu na privredni razvoj mnogih zemalja, a u tome im
podrku pruaju vlade razvijenih zemalja, pa i Meunarodni monetarni fond. Ovo
je posebno potvreno u vreme velike krize zaduenosti zemalja u razvoju tokom
osamdesetih godina.
Osnovno pravilo poslovanja multinacionalnih banaka je da one viestruko
obezbeuju svoje interese, bez obzira na to kako se to odraava na razvoj mnogih
zemalja u razvoju. Budno prate sva kretanja u svetu i okreu ih u svoju korist. Kao
to smo objasnili na prvi naftni ok iz 1973. godine, odgovorile su privlaenjem
arapskog kapitala (tzv. reciklaa petrodolara), kao i ekspanzijom kredita van real4
nih potreba zemalja u razvoju, pa i svetske privrede u celini. S drugim naftnim okom iz 1979. godine bogate zemlje i njihove banke, pod vostvom SAD, trae izlaz
kroz skup kredit, stezanje kaia i obuzdavanje rasta u zemljama u razvoju, kako bi
one mogle otplatiti nagomilane kredite uzete od banaka razvijenih zemalja. Ovde
je ukljueno i prolongiranje otplate kredita zemljama u razvoju, uz naplatu visokih
dopunskih kaznenih kamata. Dakle, deluju, uvek u interesu svog kapitala, a suprotno
od potreba da se zemlje u razvoju izvuku iz ekonomske krize.
Iako mnoge zemlje u razvoju (Indija, Kina, Brazil i sl.) imaju razvijene banke,
najbolji primer uspenog razvoja banaka daju arapske zemlje lanice OPEC-a posle
poveanja cena nafte iz 1973. godine, to pokazuje koliko je razvoj banaka zavistan
od raspoloivosti kapitala.
Za proces razvoja zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji nema realne alternative jaanju njihovih banaka, jer u protivnom sledi vena zavisnost ovih zemalja od
gigantskih banaka razvijenih zemalja.
Trendovi ukrupnjavanja, koncentracije i multinacionalizacije odvijaju se i u
osiguranju. Tako u SAD 50 najveih osiguravajuih kompanija poseduje 83% ukupne imovine u ovoj oblasti koja je 2000. godini procenjena na 3000 milijardi dolara, a
slino je i u drugim zemljama. Najvea svetska osiguravajua kompanija je engleski
Loyd, reosiguravajua nemaki Munichre.
I berze su, takoe, postale znaajan subjekt svetskih nansijskih kretanja. Na
njima brokeri i dileri omoguuju da subjekti koji imaju viak kapitala isti prodaju
da bi ostvarili zaradu, a subjekti koji su u decitu kapitala za razvoj i/ili za ostvarivanje likvidnosti da se snabdeju na berzi. Na berzama se, takoe, kupuju i prodaju
akcije i time menja vlasnitvo kapitala u preduzeima. Berze, u svetu, su savladale sve vikove evrodolara i petrodolara, postupajui motivom prota, likvidnosti i
zatite od rizika. Takoe su pomogle da se ostvari liberalizacija u meunarodnom
kretanju kapitala, a da se to ne odrazi destabilizirajue na cene, kamate, a delimino i na devizne kurseve.
Brokerske i dilerske firme, kao i berze sve vie ire mreu svojih posrednika, kako bi bile na licu mesta kod potencijalnih partnera i prouavali i zadovoljavali njihove elje, mogunosti i namere. U istom cilju se sve vie naloga
plasira telefonski (uz snimanje razgovora) te putem interneta, odnosno elektronskim putem.
Posebno znaajni uesnici na svetskim berzama su razni investicioni fondovi (penzioni, zdravstveni, heding i sl.). Oni u razvijenim zemljama snabdevaju i
do 40% trita kapitala.
UVOD
PRVI DEO
MEUNARODNE-SVETSKE
FINANSIJSKE
ORGANIZACIJE
Damnicus ne sis, cui prodesse nequis.

Kome nee pomoi, ne ini ni tetu.
PRVI DEO
MEUNARODNE-SVETSKE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE
1. MEUNARODNI MONETARNI FOND . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
2. MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
3. MEUNARODNO UDRUENJE ZA RAZVOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
4. MEUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
5. MULTILATERALNA AGENCIJA ZA INVESTICIONE GARANCIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
6. MEUNARODNI CENTAR ZA REAVANJE INVESTICIONIH SPOROVA ICSID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
1. MEUNARODNI MONETARNI FOND

Kod prouavanja meunarodnih ekonomskih odnosa mora se poi od tri najvanija stuba, a to su:
1) Meunarodni monetarni fond (MMF);
2) Grupa Svetske banke (WBG);
3) Svetska trgovinska organizacija -WTO.
Takoe, potrebno je poznavanje i znaajnijih regionalnih nansijskih organizacija, o emu e biti vie rei u narednim izlaganjima.
Grupu Svetske banke ine etiri nansijske institucije (Agencije), i to: Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD); Meunarodna organizacija za razvoj (IDA);
Meunarodna nansijska korporacija (IFC); i Meunarodna organizacija za garantovanje investicija od nekomercijalnih rizika (MIGA) i ICSID - Meunarodni centar
za reavanje investicionih sporova.
1.1. Ciljevi osnivanja Fonda

Meunarodni monetarni fond (IMFInternational Monetary Fund) je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija sa seditem u Vaingtonu. Statut Meunarodnog monetarnog fonda formalno je usvojen 27.12.1945., kada ga je prihvatila
veina zemalja iji su predstavnici prisustvovali konferenciji u Breton Vudsu jula
1944. godine. Fond je poeo sa radom 25. juna 1946. godine. Fond je sredinom 2007.
godine imao 185 zemalja lanica, meu koje spada i Srbija.
Prema odredbama lana I Statuta MMF ciljevi osnivanja Fonda su:
1) Razvijanje meunarodne monetarne saradnje;
2) Olakavanje irenja i ravnomeran rast meunarodne trgovine;
3) Rad na stabilnosti kurseva;
4) Pomaganje uspostavljanju multilateralnog sistema plaanja;
I DEO - MEUNARODNE-SVETSKE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE
5) Privremeno stavljanje na raspolaganje sredstava Fonda za uspostavljanje

ravnotee u platnom bilansu pojedinih zemalja, kojima je to neophodno.
U navedenom lanu utvreno je pravo Fonda da vri nadzor nad meunarodnim monetarnim sistemom, kamatnih stopa i bilansa plaanja. lanice su dune da
Fondu redovno dostavljaju podatke o ekonomskim pokazateljima privrede (stanje
platnog bilansa, izvoz i uvoz, devizne rezerve, cene, budet, investicije i dr.).
Zemlje lanice posluju sa MMF preko ministarstva nansija ili preko centralne banke.
Dakle, tri su glavna podruja aktivnosti Fonda: praenje (nadzor), nansijska
pomo i tehnika pomo. Nadzor se sastoji od procene propisa o novanoj razmeni
zemalja lanica s obzirom na uverenje kako jaka i dosledna ekonomska politika vodi
stabilnom deviznom kursu, te pogoduje rastu i razvoju svetske ekonomije. Finansijska
pomo ukljuuje kredite i zajmove lanicama MMF-a s platnim bilansom koji podupire politiku prilagoavanja i reforme. (prema podacima Fonda, na dan 31. januara
2001. godine MMF je devedeset i jednoj zemlji odobrio oko 65,3 milijarde dolara kredita). to se tie tehnike pomoi, MMF prua strunu i drugu pomo svojim lanicama pri kreiranju i sprovoenju nansijske i monetarne politike, osnivanju institucija,
dogovorima s MMF-om, kao i statistike podatke.
Polazei od injenice da je odluivanje u Fondu proporcionalno visini osnivakog uloga, najvanije odluke donose 7 najbogatijih drava: SAD, Kanada, Japan, Velika
Britanija, Francuska, Nemaka i Italija. No, SAD vre ubedljivo najvei uticaj u kontroli
meunarodnih plaanja. Ilustracije radi, ameriki dolar je postupno zauzimao svojstvo rezervne valute u Bretton Woodskom monetarnom sistemu zamenivi tako zlatnodevizni standard. Godine 1971. prestaje funkcionisati monetarni sistem zasnovan u
Bretton Woodsu, a razlozi za to su odliv kratkoronog dolarskog kapitala u inostranstvo te odravanje visoke stope inacije u SAD. Stoga predsednik SAD 1971. ukida
konvertibilnost dolara u zlato i uvodi dodatni porez na sav uvoz u SAD.
1.2. Periodi razvoja

Razvoj Fonda moemo pratiti kroz dva perioda:
Prvi period
U prvom periodu ciljevi MMF-a bili su sledei:
Omoguiti ekspanziju uravnoteenog rasta meunarodne trgovine i time
doprinijeti poveanju i odravanju visokog nivoa zaposlenosti i visokog
nivoa realnog dohotka;
Uvrstiti stabilnost deviznih kurseva;
10
Uspostaviti multilateralni sistem plaanja tekuih transakcija;

Na osnovu mogunosti korienja sredstava Fonda za korekcije platnobilansnih neravnotea, uspostaviti poverenje meu zemljama lanicama u
pogledu dugorone meunarodne monetarne stabilnosti.
Poetna ili pristupna obaveza svake lanice Fonda sastojala se uglavnom iz
ustanovljavanja pariteta svoje valute i iz uplate odgovarajueg iznosa nansijskih
sredstava. Paritet se odreivao u odnosu na zlato ili u odnosu na dolar, pa se stoga
ovaj sistem naziva Sistem zlatnodeviznog standarda. Eventualna promena pariteta
mogla se dogoditi samo ako se zemlja nae u tzv. fundamentalnoj neravnotei i uz
saglasnost Fonda. Odreivanje iznosa nansijskih sredstava za uplatu kvote zemlje
lanice vrilo se proporcionalno parametrima koji reektuju snagu nacionalne ekonomije. Kvota se uplaivala 25% u zlatu i 75% u domaoj valuti.
Uskoro se javlja problem likvidnosti Fonda koji je nastao iz jednostavnog
razloga tj. zbog prihvatanja zlatno-deviznog standarda kao osnovne poluge meunarodnih monetarnih relacija. Naime, ameriki dolar, zbog najsnanije pozicije i najvreg poloaja u svetskoj trgovini, postupno preuzima vodeu ulogu u
brettonwoodskom monetarnom sistemu, te postaje glavnom rezervnom valutom
zemalja lanica. 60-ih godina 20. veka. Uprkos svom posebnom poloaju dolar je sve
vie slabio. Opadanjem vrednosti dolara, naruavao se i mehanizam meunarodnih
monetarnih odnosa, pa problem likvidnosti dolazi do punog izraaja. Zbog toga je
28. jula 1969. godine ustanovljena ema kreiranja novih rezervnih sredstava Specijalna prava vuenja (SPV). Ta nova sredstva zapravo se kreiraju samo knjigovodstveno meu zemljama lanicama.
Drugi period
Drugi period zapoinje i traje do danas kada MMF poetkom 70-ih godina
20. veka zapada u najveu krizu do tada. Odliv kratkoronog dolarskog kapitala u
inostranstvo, dalje odravanje visoke stope inacije u SAD-u izazvalo je brojne spekulacije na tetu amerikog dolara. Predsednik SAD-a je 15. avgusta 1971. godine
objavio ukidanje konvertibilnosti dolara u zlato i uvoenje dodatnog poreza na sav
uvoz u SAD. Tim inom je prestao funkcionisati meunarodni monetarni sistem
na principima ustanovljenim u Bretton-Woodsu. Krajem 1971. godine postignut je
sporazum, gde su SAD poveale cenu zlata za 8,57%, SR Nemaka i Japan su smanjile cenu marke za 5% i jena za 8,5% u odnosu na zlato, dok su Velika Britanija i Francuska zadrale cene zlata na istom nivou. Nakon toga dolo je do jo nekoliko korekcija cena, sve do sastanka na Jamajci 1976. godine, gde se MMF preobrazio u sistem
valutnih podruja, kao to su sistem evropskog valutnog uktuiranja ili evropske
zmije, zatim dolarsko podruje, podruje francuskog franka, podruje britanske
funte i podruje SPV-a.
11
Fond danas
Kao i u prolosti MMF i dalje predstavlja meunarodnu i monetarnu nansijsku instituciju ali danas s gotovo univerzalnim lanstvom. Njegova se aktivnosti i
politika sprovodi na temelju Sporazuma (Articles of Agrement) a izvrava se putem
organizovanog vostva u formi Odbora guvernera (A Board of Governors), zatim izvrnog odbora (An Executive Board) i Upravljakog direktora (A Managing Director)
s timom od oko 2000 zaposlenih iz oko 140 zemalja lanica.
1.3. Znaajnije odredbe Statuta Fonda

Statut Fonda je tri puta pretrpeo dopune i izmene: prvi put 1969. kada je Prvim amandmanom uveden sistem specijalnih prava vuenja, drugi put, stupanjem
na snagu Drugog amandmana 1978. i trei put uvoenjem Treeg amandmana 1992.
U nastavku teksta dajemo pojedine odredbe Statuta u celosti ili delimino.
Kvote i upisi (lan 3)
Fond svojim lanicama koje su uestvovale na konferenciji u Breton Vudsu odreuje kvote u dodatku uz Statut, dok ostalim zemljama kvotu odreuje prilikom prijema u lanstvo
Paritet valuta (lan 4)
Paritet valuta zemalja lanica izraava se u zlatu kao zajednikom imenitelju ili u dolarima SAD, teine i noe zlata vaeim na dan 1. jula 1944.
godine.
Zlato se ne moe kupovati ni prodavati po cenama viim odnosno niim
od pariteta korigovanog za maru koju propisuje Fond.
Najvii i najnii kursevi ne smeju odstupati od pariteta vie od 1%, odnosno od mare koju propisuje Fond.
Radi stabilnosti deviznih kurseva, svaka zemlja lanica obavezna je da sarauje sa Fondom, zatim da izvrava devizne sporazume sa drugim zemljama lanicama, kao i da izbegava konkurenciju na inostranom tritu
menjanjem deviznih kurseva.
Samo u sluaju postojanja fundamentalne neravnotee zemlja lanica
predlagae Fondu izmenu pariteta svoje valute. Ta promena moe se izvriti samo na predlog odnosne zemlje lanice i u konsultaciji sa Fondom.
Fond nee stavljati prigovor ako promena ne prelazi 10%, a ako izmena
ne prelazi 20% Fond moe da se saglasi ili da stavi prigovor, ali u roku od
72 asa, a ako se vri vea izmena pariteta Fond se moe saglasiti ili izjasniti u duem roku.
12
Ako zemlja lanica izvri izmenu pariteta protivno navedenim odredbama gubi pravo korienja sredstava Fonda, sem ukoliko MMF ne odlui
drugaije.
Na osnovu veine od 85% ukupnog broja glasova Fond moe da izvri jednoobraznu proporcionalnu izmenu pariteta svih zemalja lanica.
Zemlja lanica duna je da dopuni u odgovarajuoj meri deo svoje kvote
u nacionalnoj valuti kada se smanji njen paritet ili kada devizni kurs po
miljenju Fonda padne u znatnoj meri na njenom podruju.
Transakcije s Fondom (lan 5.)

Svaka zemlja lanica ima pravo da u zamenu za sopstvenu valutu kupuje
od Fonda valutu druge zemlje lanice u saglasnosti sa odredbama Statuta,
s tim da se kupovinom dotine valute nee poveati holdinzi Fonda valuti
zemlje lanice koja kupuje vie od 25% njene kvote u toku dvanaest meseci, niti premaiti 200% kvote
Opte obaveze zemalja lanica (lan 8.)
Ogranienja za plaanja i transfere po tekuim transakcijama mogu se zavoditi samo po odobrenju Fonda.
Zemlje lanice ne mogu zavoditi praksu viestrukih deviznih kurseva ili
ulaziti u bilo kakve diskriminatorne devizne aranmane, osim ako ih Fond
ne odobri.
Zemlje lanice dune su da na zahtev Fonda daju obavetenja potrebna za
njegovo poslovanje, na primer o zvaninim rezervama i proizvodnji zlata,
izvozu i uvozu, nacionalnom dohotku, itd.
Status (lan 9. )
Fond ima status pravnog lica i uiva odreene povlastice (imunitet, oslobaanje od plaanja poreza i dr.).
Odnosi sa zemljama ne lanicama (lan 11.)
Zemljama lanicama nije dozvoljeno da u odnosu sa zemljama nelanicama
postupaju protivno odredbama Fonda, ali im je dozvoljeno da zavedu ogranienja u
poslovanju sa njima, ako ona ne pogaaju interese zemalja lanica ili ako su u skladu
sa ciljevima Fonda.
Organizacija i upravljanje (lan 12.)
Najvii organ Fonda je Odbor guvernera koji sainjavaju po jedan guverner i zamenik za svaku zemlju lanicu. Tu su i: Odbor izvrnih direktora
MMF (Izvrni odbor), Generalni direktor i osoblje. Najvanija pitanja reava Odbor guvernera, koji se sastaje jedanput godinje.
13
Opte poslove Fonda vodi izvrni odbor koji se sastoji od najmanje 12

lanova, gde su predstavnici pet zemalja sa najveim kvotama stalno zastupljeni, dok se ostali biraju svake druge godine. Izvrni odbor imenuje
generalnog direktora, koji je ujedno i predsednik Odbora.
Svaka zemlja lanica ima 250 glasova i jo po jedan glas na svakih 100 000
dolara svoje kvote.
Istupanje iz lanstva (lan 15. )

Svaka zemlja lanica moe istupiti iz Fonda kada to nae za shodno, dok
pod odreenim uslovima, ako ne ispunjava svoje obaveze, moe biti i prinudno iskljuena iz lanstva.
Prvi amandman na Statut MMF
Novi lanovi Statuta
Specijalna prava vuenja (lan 21.)
U cilju popunjavanja rezervnih sredstava, kada se pojavi potreba za tim,
Fond je ovlaen da alocira specijalna prava vuenja (SPV) zemljama lanicama koje su uesnici u Raunu SPV.
Jedinica SPV predstavlja 0.888671 grama istog zlata.
Alokacija i ponitavanje SPV (lan 24.)
Fond se stara da odgovori dugoronoj globalnoj potrebi razvoja, te se vri
popunjavanje postojeih rezervnih sredstava na nain koji e unaprediti
dostizanje njegovih ciljeva i izbei privrednu deaciju i inaciju u svetu.
Fond donosi odluku da alocira ili poniti SPV u uzastopnim periodima
koji traju pet godina (bazni period). Sve alokacije i ponitavanje vre se u
godinjim intervalima.
Stopa alokacije izraava se kao procenat kvota uesnica, dok se stopa ponitavanja izraava kao procenat neto kumulativne alokacije SPV, i oni su
isti za sve uesnice u sistemu SPV.
Poslovi transakcija u SPV (lan 25.)
Svaki uesnik ovlaen je da koristi svoja prava SPV za pribavljanje odgovarajueg iznosa valuta od drugog uesnika, pa taj drugi za datu valutu
dobija odgovarajui iznos SPV.
Osnovna svrha korienja SPV sastoji se u nansiranju decita platnog
bilansa uesnika sistema.
Uesnik koga Fond odredi u skladu s odreenim principima daje na traenje konvertibilnu valutu drugom uesniku, s tim to e obaveza uesnika
14
da da valutu prestati kada njegovi holdinzi SPV preu neto kumulativnu

alokaciju za dvostruki iznos lociranih SPV, ili kad dostignu onu viu granicu o kojoj je postignut sporazum izmeu uesnika i Fonda.
Uesnik koji koristi SPV duan je da popuni svoje holdinge tih sredstava.
Ako oceni kao potrebno moe se izvriti revizija pravila za popunjavanje
kojom prilikom se trai veina od 85% ukupnog broja glasova.
Kamate i trokovi na SPV (lan 26. )

Fond plaa kamatu po istoj stopi svim vlasnicima na iznose SPV koje
poseduju.
Fond naplauje trokove po istoj stopi od svakog uesnika na iznos njegove neto kumulativne alokacije SPV.
Kamate i trokovi plaaju se u SPV.
Obustava transakcija u SPV (lan 29.)
U sluaju hitnosti i nastupanja nepredvienih okolnosti koje ugroavaju
poslovanje Fonda u odnosu na raun SPV, Izvrni odbor moe jednoglasno obustaviti za odreeni period primenu bilo kojih odredaba koje se
odnose na SPV.
Prestanak uestvovanja (lan 30. )
Svaki uesnik sistema moe prestati da uestvuje u raunu SPV u bilo koje
vreme podnoenjem otkaza Fondu u pisanoj formi, koji postaje izvran na
dan prijema otkaza u glavnom seditu Fonda
Likvidacija rauna SPV (lan 31.)
Raun SPV moe se likvidirati samo odlukom Odbora guvernera. U sluaju hitnosti, ako Izvrni odbor odlui da je potrebna likvidacija rauna
SPV, on moe ekajui odluku Odbora guvernera, obustaviti sve transakcije u sistemu SPV.
Drugi amandman na Statut MMF
Glavne promene i dopune Statuta Fonda koje su stupile na snagu 1. aprila
1978, sastoje se u sledeem:
Devizni aranmani i nadzor MMF
Svaka zemlja lanica obavezuje se da sarauje s Fondom i s ostalim zemljama lanicama radi obezbeenja pravilnih kursnih aranmana i unapreenja stabilnog sistema deviznih kurseva.
Sve zemlje lanice slobodne su da izaberu sistem kurseva koji e primenjivati i to: vezivanje i iskazivanje svoje valute prema SPV ili nekom drugom
15
nominatoru, ali ne u zlatu; vezivanje i iskazivanje svoje valute prema nekoj drugoj valuti; ili prema vie valuta drugih zemalja i primena nekog
drugog aranmana za iskazivanje vrednosti sopstvene valute koji izabere
zemlja lanica.
Fond je ovlaen da vri nadzor nad funkcionisanjem meunarodnog
monetarnog sistema, a time i nad politikom deviznih kurseva i da odreuje naela koja e lanice rukovoditi u pogledu te politike.
Veinom od 85 % ukupnog broja glasova Fond moe da zakljui da uslovi
dozvoljavaju zavoenje na irokoj osnovi sistema stabilnih ali i prilagodljivih pariteta.
U sluaju ponovnog prelaska na sistem stabilnih kurseva Fond bi bio nadlean da utvrdi zajedniki nominator; u obzir bi dola SPV ili neki drugi
imenitelj, ali ne zlato ili pojedine nacionalne valute.
Smanjenje uloge zlata u meunarodnom monetarnom sistemu

Ukida se uloga zlata kao zajednikog nominatora pariteta, ak i u situaciji
ponovnog uvoenja sistema pariteta.
Ukida se zvanina cena zlata i zemlje lanice slobodne su da obavljaju
transakcije sa zlatom na tritu i izmeu sebe bez pozivanja na bilo koju
zvaninu cenu.
Ukidaju se meusobne obaveze plaanja zemalja lanica Fonda u zlatu, i
Fond e moi da prima zlato samo na osnovu odluke veine od 85% ukupnog broja glasova.
Fond e zavriti objavljeni program prodaje 50 miliona unci zlata i moi
e da vri budue prodaje zlata na bazi trinih cena i zvanine cene koja
je bila na snazi pre stupanja na snagu ovog amandmana.
Dobit formirana prodajom zlata preko zvanine cene unee se u specijalni
raun isplata, koji e se koristiti za tekue transakcije i operacije Fonda, ili
za ostala korienja, ukljuujui pruanje platnobilansnih pomoi nerazvijenim zemljama lanicama.
Proirenje korienja SPV
Raun SPV pretvara se u Odeljenje SPV.
SPV treba da postanu glavna komponenta meunarodnog monetarnog
sistema.
Izvrenje mnogih obaveza zemalja lanica prema Fondu vri se u SPV
umesto u zlatu.
Postoji mogunost slobodnog transfera SPV meu zemljama lanicama
bez prethodnog odobrenja Fonda.
16
Fond moe da proiri kategoriju drugi posednici SPV koji mogu da

obavljaju transakcije u SPV izmeu sebe.
Pravila o popunjavanju (rekonstituciji) mogu da se modikuju sa 70 %
ukupnog broja glasova.
SPV mogu da se koriste i za druge transakcije koje nisu predviene
Statutom.
Pojednostavljenje i proirenje transakcija i operacija MMF

koje se sprovode kroz Opte odeljenje
Fond u transakcijama moe da koristi valutu svake zemlje lanice.
Zemlje lanice obavezne su da svoju valutu koja se nalazi u posedu Fonda,
u sluaju vuenja od strane drugih zemalja lanica, na njihov zahtev konvertuju i ako nisu konvertibilne, ali samo ukoliko im to dozvoljava stanje
monetarnih rezervi i platnog bilansa ili da se s njim sporazumeju o drugom reenju.
Ukida se detaljna formula o otplati kredita Fondu od strane zemlje lanice. Otplata se vri u proseku od tri do pet godina, s tim to zemlja lanica
moe i ranije da otplati kredit ako se pobolja njena platno bilansna i rezervna pozicija.
Granica naknade MMF zemlji lanici na kreditorskoj poziciji pomera se
na 100% kvote potraivanja nacionalne valute od strane MMF.
Organizacione novine
Osniva se novi organ na ministarskom nivou, Savet od dvadeset lanova,
koji e biti ovlaen da donosi politike odluke.
Odbor izvrnih direktora menja ime u Izvrni savet .
Sve znaajne odluke principijelne i politike prirode donose se veinom
od 85% ukupnog broja glasova, dok se odluke operativnog znaaja donose veinom od 70% ukupnog broja glasova.
Dosadanji Opti raun postaje Opte odeljenje u okviru koga je predvieno obrazovanje: rauna optih poslova, preko koga e se sprovoditi
dosadanje transakcije Fonda; Investicionog rauna, koji je predvien za
nove mogunosti investiranja koje bude vrio Fond; Rauna specijalnih
isplata, preko koga e Fond usmeravati upotrebu dobiti od prodaje zlata.
Trei amandman na Statut MMF
U dopunjenom tekstu lana 26. odeljak 2. Statuta MMF stoji da Fond moe
proglasiti nepodobnom da koristi opta sredstva MMF ako ona ne izvrava bilo koju
od svojih obaveza iz Statuta. Ako posle isteka razumnog perioda lanica i dalje nastavi da ne izvrava svoje utvrene obaveze, Fond moe veinom od 70% ukupne
17
glasake snage, da suspenduje njena glasaka prava. Sa istom glasakom veinom

Fond moe da obustavi suspenziju u bilo koje vreme. Ako posle isteka razumnog
vremenskog perioda posle donoenja odluke o suspenziji, lanica nastavi po starom,
Odbor guvernera MMF moe sa 85% ukupne glasake snage da zahteva iskljuenje
sporne zemlje iz lanstva MMF. Pre nego se preduzmu gornje akcije, lanica treba
da bude blagovremeno informisana o albi protiv nje i mora joj se dati adekvatna
prilika da obrazloi svoj sluaj, i usmeno i pismeno.
U okviru novog dodatka na Statut MMF stoji da u sluaju suspenzije glasakih prava zemlje lanice, ona ne moe da uestvuje u prihvatanju predloenih
amandmana na njegov statut, niti da bira guvernera i zamenika i izvrnog direktora u Fondu. Takoe broj glasova dodeljenih ovoj lanici ne moe se upotrebiti u glasanju u bilo kom organu MMF. Pored toga Guverner i njegov zamenik u
Odboru guvernera koga bira sporna zemlja treba da napusti svoje zvanine prostorije u seditu MMF. Najzad ova lanica moe da poalje svog predstavnika da
prisustvuje bilo kom sastanku Odbora guvernera, Saveta, Izvrnog odbora MMF,
ali ne i sastancima njihovih komiteta koji raspravljaju o pitanjima koja su od interesa ove zemlje.
1.4. Organizacija Fonda

U organizacionom smislu, Meunarodni monetarni fond sastoji se od Odbora guvernera, Odbora izvrnih direktora (Izvrnog odbora), Upravnog (ili generalnog) direktora, osoblja i Saveta. Za operacionalizaciju odluka saveta potrebno je
85% ukupnih glasova u Fondu, odnosno da o njemu odlui Odbor guvernera.Odbor
guvernera i izvrni odbor formirali su komitete ad hoc i stalne. Postoji Privremeni
komitet za meunarodna monetarna i srodna pitanja, kojeg je osnovao Odbor guvernera 1974. godine i koji ima savetodavni karakter.
Odbor guvernera kao vii nivo u strukturi MMFa, sastoji se od po jednog guvernera i zamenika, koje imenuje zemlja lanica. Sva ovlaenja koja nisu data samim Statutom Izvrnom odboru ili upravnom direktoru, data su odboru guvernera,
koji ih moe preneti u celini ili delimino na Izvrni odbor.
Izvrni odbor sastoji se od izvrnih direktora, i to imenovanih od zemalja lanica s najveim kvotama, izabranih po grupama zemalja lanica, kao i upravnog direktora koji mu predsedava. U poetku je Izvrni direktor imao 12 izvrnih direktora, a sada 24 u skladu sa rastom broja lanica.
Osam izvrnih direktora predstavljaju pojedinane zemlje: SAD, Veliku Britaniju, Nemaku, Francusku, Japan, Saudijsku Arabiju, Rusiju i Kinu.
18
Drugi direktori predstavljaju grupe ostalih 177 zemalja lanica (po principu
konstituence). Geografski inilac je znaajan ali ne i presudan za formiranje grupa.
Prilikom svakog izbora mogue je menjati broj izvrnih direktora.
Izvrni odbor bavi se irokim aspektom pitanja operacione i administrativne
prirode.Vri izbor upravnog direktora, izdaje godinje izvetaje, rukovodi diskusijama u vezi sa procesom konsultacija sa lanicama i povremeno priprema sveobuhvatne studije o vanim pitanjima. Status izvrnog direktora je specian - on je spona izmeu Fonda i zemlje lanice.
Upravni direktor MMF je ef osoblja Fonda. Prima i ocenjuje predloge zemalja lanica, dostavljenih neposredno ili posredno preko guvernera i izvrnih direktora. Funkcija izvrnog direktora ogleda se u obezbeenju koncenzusima o predlozima podnetim organima MM, bez obzira na razliitost glasakih prava i interesa
zemalja lanica.
Savet nikada nije zaiveo iako ideja o njegovom nastajanju potie iz najranijih
dana Fonda.
1.5. Kvote i glasovi

Svaka zemlja lanica ima utvrenu nacionalnu kvotu, izraenu u specijalnim
pravima vuenja SPV ranije u SAD dolarima, koja su jednaka njenom upisu u
MMF. Kvota je osnovni element u nansijskim i organizacionim odnosima lanice
sa Fondom. Do 25 % kvote se plaa u rezervnoj aktivi, a ostatak u nacionalnoj valuti. Kvota odreuje glasaku snagu u MMF, koja se bazira na jednom glasu za svakih
250.000 SPV, plus 250 osnovnih glasova za svaku zemlju. Na osnovu visine kvote
odreuje se maksimalan pristup sredstvima MMF i uee u alokacijama SPV.
Inicijalne kvote zemalja osnivaa MMF odreivale su se po bretonvudskoj formuli, koja je sadravala promenljive kao to su: Proseni tokovi uvoza i izvoza, monetarne rezerve i nacionalni dohodak. Tokom vremena se pokazalo da originalna
formula vie ne odgovara pa je 1963.godine izvrena revizija metoda izraunavanja
kvota. Osnovni smisao bio je davanje veeg znaaja manjim zemljama lanicama
u Fondu, putem poveanja znaaja faktora trgovine (izvoza i uvoza) i oscilacija u
izvozu, a smanjenja znaaja faktora nacionalnog dohodaka i monetarnih rezervi. Na
osnovu toga je bila utvrena revidirana bretonvudska formula.
Revizijom kvota iz 1983. godine izvrene su znaajne promene u nainu njihovog izraunavanja, tako to su izmenjeni podaci koji se upotrebljavaju u kvotnim
formulama. Umesto nacionalnog dohotka uvrten je BNP, izvrena je i redenicija
19
holdinga rezervi, da bi se ukljuilo zlato i devize, SPV, evropska novana jedinica, i

rezervna pozicija zemlje u MMF. Takoe i broj formula koje se koriste je smanjena
sa deset na pet.
Ukupan zbir nacionalnih kvota 1989. godine je iznosio $89.987 miliona, 1990.
godine $135.000 miliona, a 2007. godine $327.000 miliona. Od ukupnog broja kvota 10 vodeih industrijskih zemalja raspolae sa 55% svih kvota. Ta nesrazmera u
korist najbogatijih zemalja limitira korienje sredstava Fonda u veem iznosu od
strane zemalja u razvoju.
Fast facts on IMF Resources
(as of March 31, 2007)
Total quotas: $327 billion
Total usable resources: $246 billion
IMF one-year forward commitment capacity: $190 billion
Non-concessional credit outstanding: $8 billion
Concessional credit outstanding: $6 billion
Gold holdings: 103.4 million ne ounces
1.6. Pozajmice Fonda

Iako kvote u MMF predstavljaju osnovni izvor njegove likvidnosti, pozajmice koje on vri od raznih institucija i kreditora obezbeuje znaajnu privremenu dopunu njegovih redovnih sredstava. MMF ovlaen je da s kreditorima
dogovori iznos sredstava uslove i rokove otplate i tehniku pozajmljivanja, u skladu s tekuim smernicama pozajmice Fonda plus neiskoriene kreditne linije ne
bi trebalo da preu 50 - 60 % ukupnih kvota. Jo 1962. godine MMF je zakljuio
sporazum sa deset najbogatijih zemalja lanica (kasnije je pristupila vajcarska) koji obezbeuje Fondu sredstva da predupredi pogoranje meunarodnog
monetarnog sistema. Opti sporazum o pozajmljivanju (GAB) korien je devet
puta, i proirivan i revidiran nekoliko puta . U okviru tog revidiranog sporazuma, MMF moe da ue u zajednike aranmane pozajmica sa lanicama koje
nisu uesnici GAB. Tako je sa Saudijskom Arabijom zakljuen sporazum na 1.5
milijardi SPV.
20
1.6.1. Vuenja u okviru kreditnih trani

Kreditiranje zemalja lanica MMF vri u okviru svog kreditnog potencijala.
Njegova sredstva stoje na raspolaganju lanicama kroz razne oblike kreditiranja, koji
se razlikuju uglavnom zbog platnobilansnih problema i uslova pod kojima se mogu
koristiti. Pristup sredstvima Fonda primarno je odreena limitima u odnosima na
nacionalne kvote, zatim platno-bilansnim potrebama i politikom prilagoavanja
lanicama, odnosno pravilima pristupa optim sredstvima Fonda, koja su uniformna za sve zemlje lanice.
Kreditne trane predstavljaju osnovnu politiku kreditiranja MMF. Zemlja
zajmotrailac moe u svakom momentu automatski da vri kupovine od Fonda
u visini svoje rezervne trane. Ova trana ne predstavlja korienje kredita fonda
zbog ega zemlja lanica nije u obavezi da je kasnije otkupi.
Vuenja u okviru trani pored izvesnih objektiviziranih merila, u velikoj meri
sadre diskreciono pravo Fonda. Fond vri selekcioniranje uslova za dodelu kredita na osnovu podele kreditnih trani na po etiri podjednake od po 25% kvote , pri
emu su laki uslovi kreditiranja u okviru prve kreditne trane u odnosu na sledee.
Korienje prve kreditne trane podrazumeva da su platnobilansni problemi relativno mali. Ona moe da se koristi u okviru direktnih kupovina sredstava od Fonda ili
kao deo aranmana u viim kreditnim tranama. Vuenja u okviru trani mogu biti
u formi samo stand-by aranmana, koja zemlja moe koristiti u granicama unapred
utvrenog vremenskog perioda. Oni predstavljaju kreditnu liniju, tradicionalni instrument bankara. Zahtevi moraju da imaju vrsto opravdanje i Fondu se mora podneti sveobuhvatni program mera.
Kupovine strane valute od MMF u okviru kreditnih aranmana sa MMF raspoloive su u obrocima u odreenim vremenskim intervalima. Pravo lanice da
vue sredstva fonda zavisi od sprovoenja datih obaveza, odnosno od kriterijuma
izvrenja koji doputaju zemlji lanici Fondu da ocene progres u izvrenju politike
u vremenskom okviru tih aranmana. Neuspeh u tome automatski obustavlja dalje
kupovine od MMF, sve dok se u konsultacijama s misijom Fonda ne postigne ponovni sporazum o daljim merama ekonomske politike neophodnim za postizanje
ciljeva zacrtanih u programu. Izvrni odbor MMF razmatra sve zahteve za korienje optih sredstava Fonda da bi utvrdio da li je predloeno korienje datih sredstava u skladu s politikom i Statutom MMF.
Prema Fondu, kriterijumi izvrenja obezbeuju vezu izmeu isplate sredstava u okviru nansijskog aranmana i izvrenja programa.U najveem broju sluajeva primenjivala su se etiri osnovna principa: limiti ukupnih kredita, budetskog decita, spoljnjeg duga i zabrana uvoenja novih ili pootravanje postojeih
deviznih i spoljnotrgovinskih ogranienja. Meutim poslednjih godina MMF je
21
uveo povean broj kriterijuma: Kamatna stopa, politiku deviznog kursa, skalne
decite, i liberalizaciju uvoza. Obuhvataju ak i mikroekonomske mere, to je u
suprotnosti sa smernicama Fonda za korienje sredstava, koje nalau makro pristup. Povean broj kriterijuma izvrenja samo je oteao izvrenje programa Fonda, jer se preko njih, kako konstatuju zemlje u razvoju, MMF nepotrebno mea u
nacionalni suverenitet.
1.6.2. Stand by aranmani

Institucija stand by aranmana predstavlja instrument kojim se pojednostavljuje formalnost i skrauje vreme za pribavljanje sredstava Fonda, i tehnika je pogodnost sa stanovita vuenja potrebnih stranih sredstava plaanja. Naime poto
odobravanje kreditnih zahteva u okviru kreditnih trani zavise od ocene i odluke
Fonda, za zemlju traioca kredita uvek se pojavljuje momenat rizika i neizvesnosti.
Zbog toga su i uvedeni stand-by krediti poev od 1952. godine.
Oni su ogranieni kako sa stanovita vremena korienja tako i iznosa koji
se mogu vui u periodu vaenja tog kredita (stand-by period). Prvobitno su pokrivali samo period od est meseci. Rok trajanja kredita je jedna godina, a najvie tri. Postoji mogunost da ti krediti budu produeni pre njihovog isteka. Danas
Fond odobrava kredit uglavnom u ovoj Formi. Oni mogu pokrivati poziciju rezervne i deo pozicije kreditnih trai, ime se esto naruava orijentacioni uslov
korienja sredstava Fonda u iznosu od 25% kvote u ma kojem dvanaestomesenom periodu.
Stand-by krediti predstavljaju instrument putem koga se odobravaju sredstva Fonda preko prve kreditne trane, ako se zemlje pridravaju sprovoenja mera
monetarne politike, koje se podnose Fondu na odobrenje u posebnom dokumentu,
na primer u Pismu o namerama. Dokument sadri odreene obaveze koje ugroena zemlja treba da izvri kako bi se kvalikovala za dobijanje sredstava Fonda.
Mere ekonomske politike zajmotraioca, predloene u ovom dokumentu moraju se
uklopiti u standarde i kliee stabilizacionog programa Fonda, koji se razlikuju od
sluaja do sluaja, ali sadre jedinstvene kriterijume ekonomske politike. Stand-by
aranmani predstavljaju u stvari kreditnu liniju kojoj Fond unapred odreuje modalitete na zahtev zemlje lanice. Na taj nain zemlja lanica dobija od Fonda garancije da moe da vue njegova sredstva do odreenog iznosa u odreeno vreme,
a da MMF nee vie ispitivati opravdanost takvog vuenja sredstava. Prema tome,
stand-by aranmani predstavljaju kombinaciju automatizma kreditiranja s donoenjem kreditne ocene i odluke od strane Fonda, poto donoenjem saglasnosti
22
Fonda zemlja stie pravo automatskog vuenja u granicama predvienog limita i

roka kreditiranja. Jedan od osnovnih uzroka uvoenja u praksu ove institucije jeste
saznanje o nedovoljnom nivou nacionalnih kvota u pojedinim sluajevima, pa zato
treba omoguiti zemljama lanicama povlaenje stranih sredstava plaanja u iznosima veih od predvienih.
Vie informacija moete dobiti na Web adresi Fonda: www.imf.org
23
2. MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ
Meunarodnu banku za obnovu i razvoj osnovale su, kao prvu od institucija Svetske banke (1944. u Bretton Woods-u, SAD), 44 zemlje, meu kojima je bila i
(biva) Jugoslavija sa ciljem da pod povoljnijim uslovima od trinih nansira obnovu i razvoj u zemljama u razvoju, usmeravanjem nansijskih sredstava iz razvijenih
zemalja. Banci su do sada pristupile 185 zemlje. lanice IBRD mogu da budu samo
zemlje - lanice MMF.
Iako prvobitno osnovana s namerom da uestvuje u nansiranju ratom razruene Evrope, IBRD je danas postala iskljuivo banka za razvoj. Osnovni zadaci Banke su da olakavanjem investiranja kapitala u proizvodne svrhe pomae
obnovu i razvoj na teritorijama zemalja lanica; da podstie privatne investicije u inostranstvu putem garancija ili uestvovanje i drugim vrstama privatnih
investicija, da stavlja na raspolaganje, pod povoljnim uslovima i za proizvodne
svrhe, nansijska sredstva i podsticanjem meunarodnih investicija pomae na
dui rok ravnomerno razvijanje meunarodne trgovine i odravanje ravnotee u
bilansima plaanja.
Sedite IBRD je u Vaingtonu.
Visina kvote koju svaka zemlja lanica upisuje utvruje se sporazumom
izmeu Banke i svake pojedine lanice, a na temelju nje odreuje se i glasaka
prava zemalja.
Na politiku Banke najvie uticaja ima vlada SAD-a, koja tradicionalno uestvuje u formiranju kapitala Banke sa blizu 1/5. Od ukupnog kapitala Banke najvei udeo
sredstava otpada na SAD, Japan, Veliku Britaniju i Nemaku.
U cilju obnove i razvoja svojih lanica Meunarodna banka odobrava
dugorone zajmove. Banka godinje odobri 15 do 20 milijardi dolara kredita,
mada te sve zajmove ne iskoriste u godini na koju se odnose. Najvei korisnici
sredstava su Kina, Indija, Meksiko i Brazil, ali sve vie sredstava koriste i bive
republike SSSR-a.
24
Zajam Banke odobrava se direktno vladi odreene zemlje ili uz garanciju vlade lokalnim bankama ili preduzeima. Zajmovi Banke odobravaju se s periodom
poeka otplate do pet godina i sa rokom otplate do 25 godina. Prosena kamatna stopa se do kraja skalne 1983. godine odreivala u ksnom iznosu i uvek je bila
znatno ispod tekue trine kamatne stope. Od poetka skalne 1984. godine zajmovi se odobravaju sa varijabilnom kamatnom stopom.
Zajmovi Banke odobravaju se od 1. jula 1982. uz varijabilnu kamatnu stopu,
koja se odreuje svakih 6 meseci a odraava stvarne trokove Banke prilikom uzimanja zajmova. U januaru 1994. kamata Banke je iznosila 8.5%.
Srbija je lan IBRD.
Vie informacija moete dobiti na Web adresi Banke: www.worldbank.org
25
3. MEUNARODNO UDRUENJE ZA RAZVOJ
Meunarodno udruenje za razvoj - IDA (International Development Association), osnovano je 1960. kao fond kojim upravlja Svetska banka. Stoga u lanstvo
IDA mogu biti primljene samo one zemlje koje su ulanjene u Svetsku banku. IDA
ima u svom lanstvu 166 drav-lanica, meu koje spada i naa zemlja.
Krediti IDA namenjeni su skoro iskljuivo, veoma siromanim zemljama
u razvoju koje ne bi ni mogle biti u stanju da uzmu sredstva na zajam pod uslovima
pod kojima ih odobrava Svetska banka.
Prema statutu IDA postoje dve kategorije lanstva: Prvi deo obuhvata bogatije
zemlje, a drugi deo obuhvata zemlje u razvoju.
U prvoj kategoriji, tj. kategoriji razvijenih zemalja ima ih svega dvadesetak,
dok sve ostale zemlje pripadaju drugoj kategoriji, u koje se ubraja i naa zemlja.
Prilikom odobravanja kredita IDA daje prednost projektima kojima se
ubrzava razvoj poljoprivrede, poboljava obrazovanje, poveava proizvodnja elektrine energije, razvija industrija, stvaraju bolje gradske slube, proiruje telekomunikaciona mree, modernizuje saobraajni sistem, snabdevanje vodom i ureuje kanalizacioni sistem.
Bitno je napomenuti da IDA odobrava kredite iskljuivo vladama. IDA
odobrava sredstva najsiromanijim zemljama, tamo gde je ivot takorei na ivici
opstanka, i na najsiromanije ljude. Grupisanje zemlje prema prosenom dohotku koji ostvare po stanovniku (tzv. dohodak per capita) ne ukazuje na raspodelu
dohotka u tim istim zemljama. Otuda su i projekti koje sainjava IDA upravo takvog karaktera da najvie koriste onim masama stanovnitva koje imaju najnii
dohodak u zemljama koje ispunjavaju uslove za dobijanje ovakve vrste pomoi. Sada je ta granica 1025 USD per capita.
U pogledu rokova vraanja odobrenih sredstava zajmove Svetske banke, prema dosadanjoj praksi, obino je trebalo otplatiti za najmanje od 20 godina, dok
se krediti koje IDA odobrava najmanje razvijenim zemljama, po pravilu, treba
26
da otplate najdue za 50 godina. Pored toga, krediti se poinju otplaivati tek

posle 10 godina (grace period), tako to se u narednih deset (od jedanaeste do
dvadesete godine) vraa po 1% od iznosa uzetog kredita, a poslednjih trideset
godina vraa se po 3% od kredita.
U pogledu kamate i drugih trokova krediti IDA su znatno povoljniji. Na
kredite IDA kamata se uopte ne plaa. Naknada za uslugu plaa se oko 1% godinje na iznos isplaenog dela svakog kredita. Ova naknada ima svrhu da pokrije administrativne trokove oko odobravanja (korienja) kredita. Od nedavno se
plaa i commitment fee na kredite IDA i iznosi 0.5%. Trokovi zajmova koje odobrava Svetska banka znatno su vii.
Naa zemlja je lan IDA i kontinuirano popunjava sredstva IDA (nalazi se u
II grupi zemalja - privredno nedovoljno razvijenih zemalja). Na osnovu lanstva u
IDA naa zemlja je stekla pravo da uestvuje na meunarodnim licitacijama za projekte u privredno nedovoljno razvijenim zemljama, gde je do sada dobila poslove u
vrednosti vie stotina miliona USD.
27
4. MEUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA
Meunarodna nansijska korporacija osnovana je 1965. godine od strane

IBRD (kao njena alijacija) sa ciljem da pomae privredni razvoj privatnih proizvodnih preduzea u zemljama lanicama, posebno u nerazvijenim oblastima.
Aktivnost Korporacije time dopunjuje aktivnost IBRD. Korporacija ima status specijalizovane agencije OUN u okviru Grupe Svetske banke.
Danas IFC ima 179 zemalja - lanica, meu koje spada i naa zemlja.
lanice Korporacije mogu biti sve zemlje pod uslovom da su lanice Meunarodne banke za obnovu i razvoj.
Sedite Korporacije je u Vaingtonu.
Iako je IFC povezana sa Bankom ipak je ona posebno pravno lice i njena sredstva su odvojena od Banke. Naa zemlja je u poslednjih 30 godina koristila kredite
IFC za razne projekte: Zastava Kragujevac, FAP Priboj, FRIKOM Beograd, i dr.
28
5. MULTILATERALNA AGENCIJA ZA
INVESTICIONE GARANCIJE
Na inicijativu predsednika Banke (IBRD), iznetu na godinjoj skuptini 1981.
u Banci je, posle dueg razmatranja i uobiajene procedure, pripremljen nacrt Konvencije o osnivanju Multilateralne agencije za investicione garancije (Multilateral
Investment Guarantee Agency - MIGA), iji bi cilj bio da podstie kretanje privrednog kapitala u zemlje u razvoju putem izdavanja garancija protiv nekomercijalnih rizika. Pored toga, Agencija e potencijalnim investitorima davati informacije o izgledima za strane investicije u ZUR. Meunarodna banka je, na godinjoj
skuptini 11. oktobra 1985. odobrila tekst Konvencije i uputila ga na potpisivanje zainteresovanim zemljama lanicama.
MIGA, kao asocijacija u okviru Grupe Svetske banke (pored IBRD, IDA,
IFC), izdaje garancije za strane investicije u zemlji i garantuje ulaganja u zemljama lanicama MIGA.
MIGA izdaje garancije za nekomercijalne rizike kao to su: transfer valuta,
eksproprijacija, krenje ugovora, rat i socijalni potresi.
MIGA ne garantuje rizike vezane za akciju ili odsustvo akcije vlade zemlje domaina na koje je korisnik garancije pristao, ili za koju snosi sam odgovornost, kao
ni za dogaaje nastale pre zakljuenja ugovora o garanciji.
Pre ulanjivanja u Svetsku banku, ukljuujui i sve njene asocijacije, prvi uslov
je bio da zemlja postane lan Meunarodnog monetarnog fonda.
Danas MIGA ima 171 drava- lanica.
Sedite Agencije je u Vaingtonu.
Zemlje lanice podeljene su u dve kategorije: u prvu kategoriju spadaju razvijene zemlje (21 zemlja), a drugu kategoriju su svrstane sve ostale zemlje (u razvoju).
Najvei broj akcija poseduju SAD 20.519 (20,5% od ukupnog kapitala), zatim slede: Japan sa 5.095 akcija, SR Nemaka sa 5.071 akcija, V. Britanija i Francuska sa po
4.860 akcija, itd.
29
Iz druge kategorije zemalja najvei broj akcija imaju: Kina 3.138 akcija, Saudi
Arabija 3.137 akcija, Indija 3.048 akcija, Brazil 1.479. akcija, itd.
Naa zemlja je od 2002. godine postala punopravni lan Meunarodne
agencije za garantovanje investicija (MIGA).
30
6. MEUNARODNI CENTAR ZA
REAVANJE INVESTICIONIH SPOROVA ICSID
U toku 1965. godine u okviru Grupe Svetske banke osnovan je Meunarodni

centar za reavanje investicionih sporova - ICSID, u ijem se okviru obrazuje arbitraa za reavanje sporova meu zemljama lanicama u sluajevima kada one ele
da prihvate takav postupak. Centar je osnovan u skladu sa Konvencijom o reavanju
investicionih sporova izmeu drava i dravljana drugih drava, za koju je Srbija poloila instrumente ratikacije 9. maja 2007. godine.
31
KONTROLNA PITANJA
1. Navedite tri stuba savremenih meunarodnih ekonomskih odnosa i objasnite

ciljeve osnivanja MMF-a?
2. Objasnite periode razvoja MMF-a i sadrinu Amandmana I, II i III na Statut
Fonda?
3. Objasnite organizaciju Fonda, a zatim formiranje kvota i glasova u MMF-u?
4. Navedite i objasnite vrste pozajmica koje odobrava MMF?
5. Objasnite ciljeve osnivanja, lanstvo i uslove kreditiranja od strane IBRD?
6. ta znate o Meunarodnom udruenju za razvoj (navedite osnovne odrednice)?
7. Navedite ciljeve osnivanja Meunarodne nansijske korporacije i uporedite je
sa IDA?
8. Navedite i objasnite ciljeve osnivanja MIGA?
32
DRUGI DEO
REGIONALNE I OSTALE
ZNAAJNIJE FINANSIJSKE
ORGANIZACIJE
Alienum aes homini ingenuo acerba east servitus.

Za slobodnog oveka, dug je tuno ropstvo.
DRUGI DEO
REGIONALNE I OSTALE ZNAAJNIJE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE
1. REGIONALNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
2. OSTALE ZNAAJNIJE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
34
1. REGIONALNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE
Po istom modelu, kao to su organizovane svetske, organizovane su i regionalne nansijske organizacije. Meu najznaajnije spadaju:
1) Evropska investiciona banka;
2) Evropska banka za obnovu i razvoj;
3) Afrika banka za obnovu i razvoj;
4) Azijska banka za obnovu i razvoj, itd;
5) Interamerika banka za obnovu i razvoj.
Ove banke su osnovane sa ciljem da (su)nansiraju razvojne projekte uglavnom u svojim regionima, ali izvan regiona.
Naa zemlja je lanica veine pomenutih regionalnih nansijskih organizacija,
prvenstveno evropskih. Time smo stekli pravo na korienje povoljnijih kredita, a naa
preduzea stiu pravo da se pojavljuju na meunarodnim tenderima koji se (su)nansiraju iz sredstava tih regionalnih nansijskih organizacija. Za nau zemlju posebno su
znaajne Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj.
Od ostalih znaajnijih formalnih i neformalnih nansijskih organizacija daemo krai prikaz o Banci za meunarodne obraune (BIS), Amerikoj korporaciji za
privatna ulaganja u prekomorske zemlje i o Pariskom i Londonskom klubu.
1.1. Evropska investiciona banka

1.1.1. Osnivanje i lanstvo
Evropska investiciona banka je osnovanja 1958. (poela je sa radom 1959)
radi reavanja problema nansiranja u vezi sa ostvarenjem zajednikog trita i sprovoenja politike zajednikog razvoja zemalja lanica EEZ (danas zemalja Evropske unije).
II DEO - REGIONALNE I OSTALE ZNAAJNIJE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE
35
Banka slui kao mehanizam za olakanje mobilizacije kapitala unutar

EEZ-a, kao i priliva kapitala iz zemalja izvan Zajednice. lanice Evropske investicione banke su zemlje lanice EEZ-a odnosno Evropske unije. EIB odobrava kre dite za finansiranje projekata za razvoj manje razvijenih regi ona u
zemljama Unije, kao i za modernizaciju privre de zemalja lanica, a takoe
finansira i projekte od zajednikog interesa za vie zemalja lani ca. Evropska
investiciona banka je naroito proirila svoju aktivnost meu zemljama mediteranskog basena, a finansira i projekte 57 zemalja Afrike, Azije, Latinske Amerike, Kariba i Pacifika.
Sedite Banke je u Briselu.
EIB je meunarodna organizacija specijalizovana za bankarski sektor, ija
se misija i organizacija nalaze u okvirima Evropske unije. Pravni poloaj EIB
daje za pravo da raspolae sopstvenim kapitalom i imovinom, da ima sopstvene organe vlasti, agente koji je predstavljaju, kao i da ima sopstvene privilegije
i imunitete.
Nezavisna pozicija EIB unutar EU u vezi sa zajednikim investicijama moe
se uporediti sa pozicijom Bretonvudskih institucija u odnosu na Ujedinjenje nacije. Statut EIB je znaajan, vrlo slian po sadraju osnivakom ugovoru Svetske
banke. Osnivanje EIB nije bilo bez osporavanja, jer je Svetska banka ve jaala
ekasno u sferi aktivnosti namenjenih EIB. Meutim, politika shvatanja su prevladala: poto su obnovili ekonomsku snagu Evropljani su hteli da se ograde od
onoga to je vieno kao ameriki voena institucija. Banka slui kao organ za
olakanje mobilizacije kapitala unutar EU, kao i prenosa kapitala iz zemalja izvan
zajednice. Ona daje odobrenje na kredite i nansira projekte za prosperitet razvoja
manje razvijenih regiona u zemljama Evropske unije, nansira projekte od zajednikog interesa za vie zemalja lanica, kao i projekte za osavremenjavanje privrede zemalja lanica Evropske unije.
EIB ima danas pravnu podlogu u lanovima 266. i 267. Ugovora o EU. U skladu sa lanom 129. Ugovora EU prve zemlje koje su postepeno ulazile u EU, pa su
postale osnivai su: Belgijsko Kraljevstvo, Kraljevina Danska, Republika Nemaka,
Francuska Republika, Irska, Republika Italija, Luksemburg, Holandsko Kraljevstvo,
Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Grka Republika.
Statut EIB se utvruje protokolom koji je deo ugovora o osnivanju EZ.
Zemlje lanice EU su automatski i lanice EIB. One su preuzele kolektivnu
obavezu da uloe sredstva u kapital banke u iznosu od 62 milijarde ECU (danas
evra). Zatim, tokom 2001. godine EIB 32,3 milijarde evra pozajmila i dala zajmove
od 36,8 milijardi evra i postala jedan od najveih poverilaca i dunika na meunarodnom nansijskom tritu.
36
Obim zaduenja od 2002-2006: 228 mlrd. EUR
Sredstva koja je EIB pozajmila u periodu 2002 -2006.1

Na graku je prikazan iznos sredstava koje je EIB pozajmila u periodu izmeu
2002. i 2006. godine.
Pre nego to je dolo do uvoenja evropske i monetarne unije EIB je svojim sponzorstvom i nansiranjem znaajno podrala uvoenje evra zajednike
valute.
Svaka zemlja lanica bi, po pravilu, trebalo prilikom pristupanja u lanstvo
EIB da uloi deo novanih sredstava u zavisnosti od razvijenosti njene privrede i
novanog fonda sa kojim drava raspolae. EIB ima dosta svojih poslovnica, kao to
su: Lisabon, Madrid, London, Pariz, Amsterdam.
Do sada ona je sakupila znaajna sredstva koja usmerava ka nansiranju kapitalnih projekata u skladu sa ciljevima Unije, a pod najpovoljnijim uslovima. Banka
je nansijski nezavisna institucija koja posluje na osnovu naela samonansiranja,
prikupljanja sredstava kroz izdavanje obveznica i druge oblike zaduivanja, uglavnom javno objavljene irom sveta na berzama.
Kao Banka EIB se rukovodi uobiajenim bankarskim naelima davanjem kredita i ostvaruje saradnju sa drugim nansijskim institucijama.2 Ipak, cilj poslovanja
banke nije prvenstveno sticanje dobiti. Ona odobrava zajmove i daje garancije na
neprotnoj osnovi svim sektorima privrede.
1
2
http://www.eib.org.
Babi, I., Pravo Evropske unije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2006., str. 42
37
Banka odobrava zajmove uglavnom za projekte u zemljama lanicama EU i

pridruenim zemljama lanicama, ali u izuzetnim sluajevima mogu se nansirati i
projekti u drugim zemljama. Glavni deo zajmova iznosi 95%. Za banku nema znaaja da li projekat podnosi privatna kompanija, privatno lice ili dravna institucija.
Banka odobrava kredite i daje garancije i to najee u oblasti saobraaja, telekomunikacija i prenosnih sistema.
Kada banka vri pozajmice one mogu biti samo deo ukupnih trokova projekta: maksimum je od 50%, ali u praksi proseno nije vie od 25% kofinansirano od strane banke. Samim tim se pretpostavlja da je Banka u stvari pomoni
izvor finansiranja i sarauje intenzivno sa drugim privatnim i dravnim finansijskim institucijama.
Banka fokusira davanje zajmova u stabilnim valutama sa kojima banka raspolae u tom trenutku, vraanje novca mora biti u istoj valuti. Statut EIB ne dozvoljava olakice za kamatu. Krediti se odobravaju sa rokom od 6 do 20 godina,
uz kamatnu stopu koja se odreuje u odnosu na trinu kamatnu stopu na emitovane obveznice Banke.
Veoma je vano napomenuti da je osnovan je i Evropski investicioni fond sa
ukupno 2 milijarde ECU, pod tripartitivnim vlasnitvom EIB (40%), EU (30%) i poslovnih investicionih banaka (30%). U 2000. godini doneta je odluka o formiranju
Evropskog investicionog fonda koji sa EIB sainjava EIB grupu.3
Od 2001. godine EIB je naroito proirila svoju aktivnost meu zemljama
mediteranskog basena, kako u nansiranju projekata 57 zemalja Afrike, Kariba,
Pacika, a u kontekstu posleratne rekonstrukcije i razvoja posebno je orijentisana
ka Balkanu.
1.1.2. Organizaciona struktura

Upravljaku strukturu EIB sainjavaju: deoniari, bord guvernera, bord direktora, menadment komitet, revizorski komitet.4
Deoniari EIB su 27 drava lanica EU. Udeo svake drave lanice u
kapitalu banke se izraunava u skladu sa njenom ekonomskom moi unutar
EU (iskazano u bruto dohotku) u trenutku njenog pristupanja.5 Ukupan kapital banke iznosi vie od 164 milijardi evra. Drave lanice EU su u potpunosti podesne za finansijske poslove banke, bez ikakvih geografskih i sektorskih
3
4
38
Role and organisation of the EIB, http://www.eib.org.

Bara, S., Hadi, M., Staki, B., Ivani, M., Organizacija bankarstva, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2005., str. 121
http://www.eib.org.
ogranienja.6 Prema Statutu, maksimalni krediti banke mogu da budu dva i po

puta vei od njenog ukupnog kapitala. Stoga, postoji vrsta osnova za ispunjavanje njenih obaveza.
Vrhovnu vlast u Banci ima Savet guvernera u kome zemlje lanice predstavljaju
njihovi ministri nansija. Odbor guvernera (Bord guvernera) je sastavljen od ministara
iz 27 zemalja lanica, koji se sastaje jednom godinje, a svaka lanica alje svog predstavnika.7 On postavlja smernice kreditne politike, odobrava godinje obraune, bilans stanja, odluuje o ueu banke u nansijskoj aktivnosti van Evropske unije, kao i o mobilizaciji i poveanju kapitala. Uglavnom se odluuje veinom glasova od kojih 45% mora
predstaviti uloen kapital, ali je jednoglasnost potrebna za vane odluke, npr. poveanje
kapitala. Predstavnitvo funkcionie prema rotirajuem principu. Imenuje lanove odbora, direktora upravnog odbora, i nominuje revizore. Bord guvernera bira lanove
Borda direktora.8 Bord direktora donosi odluke u vezi sa kreditima, garancijama, pozajmicama, dodeli zajmova i garancija, poveanju fonda i o ksiranju kamatnih stopa. Stara se da Banka na zadovoljavajui nain funkcionie i da se njome upravlja u skladu sa
odredbama ugovora i Statuta, i sa optim direktivama koje popunjavaju guverneri.
lanove ovog odbora imenuju guverneri na period od 5 godina koji se moe
obnoviti, nakon imenovanja od strane drave lanica i oni su odgovorni iskljuivo
Banci.9 Odbor direktora se sastoji od 28 direktora gde svaka drava lanica imenuje
po jednog direktora, a jednog imenuje Evropska komisija. Postoji 18 zamenika, to
znai da neke od ovih pozicija dele grupacije drava. Kako bi se proirila strunost
odbora direktora u pojedinim oblastima, odbor e moi da sarauje sa najvie 6
strunjaka (3 direktora i 3 zamene) koji e uestvovati na sastancima odbora savetodavno, bez prava glasa.
Od prvog maja 2004. godine odluke donosi veina koju sainjava najmanje
jedna treina lanova sa pravom glasa, a koji predstavljaju 50% kapitala.10 lanovi
ne dobijaju lina primanja od Banke. Upravni odbor je stalno izvrno telo banke.11
Sadri 9 lanova. Pod nadlenou predsednika i pod nadzorom odbora direktora
on prati svakodnevni rad EIB-a, priprema odluke za direktore i osigurava da se one
sprovode. Predsednik predsedava sastancima odbora direktora. lanovi upravnog
odbora su iskljuivo odgovorni banci, njih imenuje odbor guvernera na predlog odbora direktora na period od 6 godina koji se moe obnoviti.12
6
7
8
9
10
11
12
http://www.eib.org.
Kovaevi, R., Meunarodne nansijske institucije, Beograd, 1999, str. 209
Bord of Directors, http://www.eib.org.
Periodini informacioni bilten, http://www.eib.org.
http://www.eib.org.
http://www.eib.org.
http://www.eib.org.
39
Revizorska komisija je nezavisno telo direktno odgovorno bordu direktora,

i ona je odgovorna za verikaciju ili potvrivanje da se Banka, a i njene poslovne
knjige i evidencije vode na adekvatan nain. Podnosi izvetaj odboru guvernera i
kada guverneri odobre Godinji izvetaj odboru direktora ona izdaje izjavu o sprovedenim revizijama.13 Revizorsku komisiju sainjavaju 3 lana i 3 posmatraa koje
imenuje guverner na period od 3 godine.I ovi lanovi ne primaju plate od banke.
Revizorska komisija je bitan oslonac poslovanja EIB.
1.1.3. Kapital banke

Od 1. maja 2004. godine akcionari su 25 zemalja lanica Evropske unije. Meutim, sa ulaskom 10 novih zemalja lanica Unije, kapital se znatno uveao i to sa 150 milijardi na 163,7 milijardi evra. Od toga 8,2 milijardi upisanog kapitala bie uplaeno u
vie od osam trani, a ostatak ukoliko Banci bude potreban, bie dostupan za kreditiranje. Prag pozajmljivanja koji se utvruje Statutom ocenjen je na 25% upisanog kapitala.
U 2004. godini 92% upisanog zajma je odobreno u okvirima proirene Evropske unije
sa velikim brojem garancija od strane drava lanica ili javnih institucija.
Sa ciljem stvaranja velikih emisija obveznica u visokom stepenu likvidnosti,
EIB je novije vreme izgradila niz naela koje daju olakavajue mogunosti kroz
razliite stabilne valute, kao to su evro, GBP, USD. Likvidnost sekundarnog trita
obezbeuje velike investicione banke.
Presek kapitala EIB, januar 2007. (izvor http://www.eib.org.)

13
40
http://www.eib.org.
Presek kapitala na dan 1.1. 2007. Iznosi u EUR i procentualno uee zemalja
Nemaka
26.649.532.500
16,17%
Francuska
26.649.532.500
16,17%
Italija
26.649.532.500
16,17%
V.Britanija
26.649.532.500
16,17%
panija
15.989.719.500
9,70%
Belgija
7.387.065.000
4,48%
Holandija
7.387.065.000
4,48%
vedska
4.900.545.500
2,97%
Danska
3.740.253.000
2,27%
Austrija
3.666.973.500
2,22%
Poljska
3.411.263.500
2,07%
Finska
2.106.816.000
1,28%
Grka
2.003.725.500
1,22%
Portugal
1.291.287.000
0,78%
eka
1.258.785.500
0,76%
Maarska
1.190.868.500
0,72%
Irska
935.070.000
0,57%
Rumunija
863.514.500
0,52%
Slovaka
428.490.500
0,26%
Slovenija
397.815.000
0,24%
Bugarska
290.917.500
0,18%
Litvanija
249.617.500
0,15%
Luksemburg
187.015.500
0,11%
Kipar
183.382.000
0,11%
Letonija
152.335.000
0,09%
Estonija
117.640.000
0,07%
Malta
69.804.000
0,04%
164.808.099.000
100,00%
Ukupno:
41
1.1.4. Nove inicijative - JASPERS i JEREMIE

U oktobru 2005. Evropska komisija i EIB su predstavile dravama lanicama i
zemljama u pristupu dve velike inicijative zajednike politike. JASPERS (Joint Assistance to Support Projects in European Regions zajednika pomo projektima u
evropskim regionima) i Evropski investicioni fond JEREMIE (Joint European Resources for Micro-to-Medium Enterprises udruena evropska sredstva za mala i
srednja preduzea).
Prva inicijativa ima za cilj da pokae zemljama korisnicama da apsorbuju EU
strukturne i kohezione fondove kako bi nansirali potrebne investicije u narednom
periodu budetskog planiranja EU, od 2007. do 2013. godine, dok drugi pomau poveanju pristupa nansijama u regionima kako bi se podsticalo vie zapoetih poslova i novih poduhvata. 14
Jaspers saeto predstavlja: tehnika podrka od strane EIB i Evropske Komisije u EBRD; potencijalni korisnici su drave lanice koje ulaze u EU, (deset zemalja
koje su se pridruile EU u 2004. godini zatim Grka, Portugal, panija i Bugarska
i Rumunija); neophodna pomo za TENS i projekte zatite ivotne sredine, ekasnog iskoriavanja energije, obnavljanja energije, internacionalni transportni sistemi, transport, kole i bolnice, RD, TLC mree i industrijski projekti; pomo u smislu
obnavljanja naplate provizije od strane EIB; nepostojanje ksnih kvota za projekte
u svakoj od zemalja, bez obaveze korienja pomoi Jaspers programa, niti obaveze
uzimanja kredita od EIB.
Evropska Investiciona Banka, Evropski investicioni fond, Evropska Komisija, Evropska banka za obnovu i razvoj, kao i ministri odgovorni za regionalnu
politiku u dravama lanicama i zemljama kandidatima za lanstvo, sastali su
se u oktobru 2005. godine, da bi razgovarali o dve nove velike inicijative za kohezivnu politiku.
Ove dve inicijative (Jaspers i Jeremie) su osmiljene da bi pomagale nacionalnim i regionalnim vlastima u znatnoj meri pripremu velikih infrastrukturnih projekata, kao i poboljanje pristupa nansijama za mala i srednja preduzea.
Glavni fokus operativnih aktivnosti EIB je pomo investicijama malih i srednjih preduzea. Strunost EIB i Evropskog Investicionog Fonda (EIF) se kombinuju
kako bi se podrale aktivnosti u sektoru malih i srednjih preduzea, to opravdava
vie od 75 miliona vrednih poslova i 99% svih evropskih preduzea, koliko predstavlja uee malih i srednjih preduzea u ukupnom broju preduzea.
Zahtevi za nansiranje prema ovim kreditnim linijama se alju direktno nansijskim posrednicima sa kojima je EIB zakljuila takve sporazume.
14
42
JASPERS I JEREMIE, http://www.eib.org.
Najdostupniji naini EIB grupe za pruanje pomoi malim i srednjim preduzeima su: EIB linije kredita za mala i srednja preduzea u aranmanu sa lokalnim
bankama; EIF aktivnosti za preduzetniki kapital; EIF portfolio garancije za mala i
srednja preduzea; JEREMIE.
EIF aktivnosti za preduzetniki kapital15 (u milionima EUR)
Ekoloka odrivost
EIB se fokusira na 5 oblasti interesovanja za kreditiranje ivotne sredine.
One se zasnivaju na 4 glavna prioriteta EU estom akcionom programu za ivotnu sredinu ,,ivotna sredina 2010: naa budunost, na izbor i na novoj strategiji Komisije za gradsko okruenje ili gradsku sredinu: poboljanje kvaliteta ivota u gradskom okruenju, konkretno kroz gradsku obnovu i projekte odrivog
gradskog transporta; reavanje ekolokih i zdravstvenih pitanja (npr. smanjenje
industrijskog zagaenja, prerada voda i otpadnih voda); bavljenje klimatskim promenama, ukljuujui energetsku ekasnost i obnovljivu energiju; zatita prirode i
divljeg sveta; ouvanje prirodnih resursa upravljanje otpadima (ukljuujui svoenje na minimum, recikliranje, ponovno korienje i odstranjivanje domaeg,
komercijalnog i industrijskog otpada).
15
EIB Annual Report 2006. http://www.eib.org.
43
Induvidualni yajmovi 2002-2006: 52,9 mlrd. EUR
Individualni zajmovi za zatitu ivotne sredine 2002-2006.(u milionima EUR)

EIB e podravati nove strategije u EU politici ivotne sredine gde god je to
mogue unutar svog okvira za kreditiranje ivotne sredine.
Trans-evropske mree (TEN)

Trans-evropske mree su velike infrastrukturne mree transporta, energije i
telekomunikacija koje se nalaze u osnovi razvojnih i integracijskih ciljeva EU.
Trans-evropske mree - TEN omoguavaju: ekonomsku i drutvenu integraciju Unije; slobodno kretanje ljudi i dobara; razvoj manje favorizovanih oblasti EU.
Transevropske mree transporta energije i telekomunikacija pokrivaju celokupnu
Uniju, tj. svih 27 drava lanica.
U kontekstu transportnih koridora u zemljama ireg evropskog okruenja, takoe se obraa panja na EU susede, konkretno: zemlje pristupnice (Hrvatska i Turska); evropska ekonomska oblast (Norveka, Island i Lihtentajn);
Balkan; mediteranske partnerske zemlje; Rusija, Ukrajina, Moldavija i Belorusija. U periodu 2002. 2006. godine krediti za TEN projekte su dosegli cifru od
35 milijardi evra.
44
Energija
Energija se nalazi na vrhu dnevnog reda politike EU vezano za: sigurnost
snabdevanja; razmatranje klimatskih promena; konkurentnost.16
Finansiranje energije predstavlja jedno od EIB stratekih prioriteta kreditiranja i unutar i van EU.
Finansiranje u oblasti energije u 2006.

EIB je ojaala svoje nansiranje u 5 prioritetnih oblasti: obnavljanje energije;
energetska ekasnost; istraivanje, razvoj i inovacije; diversikacija i sigurnost internog snabdevanja; sigurnost spoljne energije i ekonomski razvoj.
Kvantikovani ciljevi kreditiranja EIB u energetskom sektoru su:
globalno godinje kreditiranje, vrednosti 4 milijarde evra za projekte
koji pripadaju bar jednoj od 5 prioritetnih oblasti (potpisnice unutar i
van EU);
godinji pod-cilj od 600 - 800 miliona evra za projekte obnovljive energije, uz 50% EIB kreditiranja za dobijanje elektrine energije koje je povezano sa tehnologijama obnovljive energije.17
Dodatna vrednost u projektima koji su vezani za energiju e obuhvatiti:
inovativne nansijske instrumente i strukture
doprinose u tehnikoj pomoi u saradnji sa Komisijom i drugim Meunarodnim nansijskim institucijama (IFI International Financial
Institutions).
16
17
http://www.eib.org.
http://www.eib.org.
45
1.1.5. Odobreni zajmovi po oblastima i regionima

U 2006, EIB je dala zajmove u vrednosti 45.7 mlrd evra, od toga je uloeno u
EU: 39.8 mlrd i 5.9 mlrd evra u partnerske zemlje.
Presek zajmova potpisanih u 2006. po geografskim podrujima

Odobreni zajmovi u 2006. i tokom poslednjih 5 godina po regionima
Regioni
Evropska unija
46
Tekua godina
(EUR)
Poslednjih 5 godina
(EUR)
18,093,592,566
198,426,544,002
lan 18
146,000,000
1,054,587,327
Hrvatska, Turska i Zapadni Balkan
243,000,000
2,401,530,831
Mediteranske zemlje
978,813,307
11,245,095,791
Afrika, Karibi, Pacik + OCT
111,805,053
2,411,969,031
Juna Afrika
113,000,000
635,000,000
Azija, Latinska i Centralna Amerika
120,000,000
1,994,180,975
Komonvelt i SAD
85,000,000
Ukupna suma
19,806,210,926
218,253,907,957
Odobreni zajmovi u 2006. i tokom poslednjih 5 godina po oblastima

OBLAST
Tekua godina
(EUR)
Ekonomska i socijalna kohezija
Poslednjih 5 godina
(EUR)
10,201,098,163
104,396,315,690
Infrastruktura
3,076,018,992
45,914,136,784
Projekti u oblasti energije
3,117,562,135
15,336,613,607
Ekoloki projekti
5,312,958,979
57,721,972,576
Inovacije i inicijative 2010
5,541,047,296
38,504,297,898
Ljudski resursi
3,241,002,121
22,179,356,840
30,489,687,685
284,052,693,395
Ukupna suma
Individualni zajmovi
Korisnici ovih zajmova mogu biti iz javnog i privatnog sektora, ukljuujui i
banke.
EIB direktno odobrava zajmove kada investicioni projekat prelazi iznos od
25 miliona evra, odnosno kada 50% od ukupne vrednosti projekta prelazi navedeni
iznos. Period otplate kredita iznosi do 12 godina, a za infrastrukturne projekte 20
godina ili vie u izuzetnim sluajevima.
Otplata zajmova se obino vri polugodinje ili godinje, a moe se odobriti i
grejs period za vreme trajanja konstrukcione faze projekta. 18
Globalni zajmovi
Globalni zajmovi odobravaju se bankama koje kao posrednici odobravaju zajmove za male i srednje investicione projekte.
Kao korisnici ovih zajmova mogu se pojaviti lokalne samouprave ili preduzea sa manje od 500 zaposlenih za projekte u vrednosti do 25 miliona evra.
Maksimalan iznos odobrenih kredita moe biti do 12.5 miliona evra i iznos
zajma ne moe prei 50% od ukupne vrednosti investicije. Period otplate kredita je 5
do 12 godina, a u izuzetnim sluajevima do 15 godina. Kredit se moe dobiti direktnim apliciranjem kod posrednike banke. 19
18
19
http://www.centarzarazvoj.org
47
1.1.6. Novi projekti koje nansira EIB

Edukacija i obuka
Evropska Unija tei ka unapreenju edukacije i obuke, kompjuterskog opismenjavanja, doivotnog uenja i obuavanje nastavnog kadra u celoj Evropi.
Drave lanice EU, trebale bi znaajno poveaju ulaganje u ljudske resurse u
cilju postizanja nivoa obuenosti i kvaliteta edukacije.
Inicijativa inovacije 2010 je podrka od strane EIB izdavanjem nansijskih
sredstava za obuku i edukaciju: modernizaciju kola, univerziteta i poslovnih centara za obuku (posebno instaliranju informatike opreme) u cilju unapreenja elektronskog opismenjavanja uenika i jednakog pristupa internetu i multimedijalnim
resursima; centri za nastavnu obuku koji se specijalizuju za nove tehnologije; centri
za obuku strunjaka u oblasti informatike i komunikacija u cilju smanjenja nedostataka kvalikovanog osoblja u novim disciplinama irom Evrope.
Istraivanje i razvoj
EIB promovie ciljeve Lisabonskog sporazuma ukljuujui stvaranje Evropskog
podruja za istraivanje i razvoj- RD European research and Development Area, kao
generatora ekonomskog rasta, zaposlenosti i socijalnog povezivanja.
Inicijativa inovacija 2010 EIB podrava ulaganja u istraivanja i razvoj: javnih
RD programa, posebno tamo gde je ulaganje ukljuuje kooperativnu povezanost sa
programima zajednice ili ak meunarodnih javnih centara za istraivanje; uee
privatnog sektora u javnom istraivanju putem doprinosa konansiranju iz vlastitih
resursa; osnivanje centara za usavravanje istraivanja i razvoj; inovativna industrija
tei da se zblii sa naunim bazama i velikim istraivakim centrima i univerzitetima.
Promoteri ovog tipa infrastrukture imaju mogunost dobijanja dugoronih zajmova i
eksibilnih modaliteta otplate; apstraktna ulaganja, kao na primer prilikom patentiranja posebno malih i srednjih preduzea u okviru globalnih zajmova ili kredita.
Tehnologija informacija i komunikacija
Ulaganja EIB pomau ciljeve Lisabonske strategije davanjem prioriteta projektima koji olakavaju rasprostranjen pristup velikom broju kvalitetnih informacija
i infrastrukturi i mrei komunikacione tehnologije.
Operacije EIB pomau inicijative koje se kreu ka to veoj rasprostranjenosti
i razvoju mrei za transfer podataka izmeu poslova i pojedinaca kao i povezivanje
lokalne infrastrukture u ove mree.
48
Inicijativa za inovacije 2010 podravaju investicije u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji nansiranjem: projekata informacione i komunikacione tehnologije
koje se fokusiraju na multimedijalne tehnologije, koje podravaju vrhunske usluge po
razumnim cenama u svim zemljama EU, naroito u manje razvijenim regionima; modernizacija i proirenje postojeih mrea, bez koje ne bi bilo mogue sprovesti projekte
inovacija na uravnoteenoj bazi izmeu svih regiona Evrope; uspostavljanje zike i
virtualne infrastrukture, koja omoguava pristup svim mreama.
EIB daje prioritet takvim projektima smetenim u manje atraktivnim podrujima
Unije i iskoritavanjem inovativne tehnologije kao to su ADSL, XDSL, ili UMTS.
1.1.7. Ulaganja u Srbiju

U Srbiji se kreditiraju od strane EIB industrija (ukljuujui i agroindustriju), sektor usluga i turistiki projekti koji se realizuju od strane privatnih ili javnih
preduzea, malih i srednjih.20 Projekti infrastrukture koji se realizuju od strane optine ili privatnog ili javnog preduzea bilo koje veliine u sektorima: energetika,
zatite ivotne sredine, lokalnih puteva, lokalnih telekomunikacija, gradskog prevoza, vodovoda i kanalizacije. Projekti u oblasti zdravstva i obrazovanja takoe se
mogu uzeti u obzir.
Naa drava i Narodna banka Srbije potpisale su sa EIB, AREH globalni kredit Ugovor o dugoronom nansiranju malih i srednjih preduzea u iznosu od 20
miliona evra. Nakon uspene realizacije ove kreditne linije 11.6.2007. godine potpisana je nova kreditna linija sa EIB-om u iznosu od 45 miliona evra.
Na realizaciju ove kreditne linije ukljuene su tri posrednike banke: Eksim
banka A.D. Beograd, sada Uni Credit banka a.d. (ranije HVB Banka); Komercijalna
banka A.D. Beograd i Kulska banka A.D. Novi Sad, sada OTP Banka a.d.
Uslovi kreditiranja: iznos pojedinanog kredita 200.000 evra; ronost: do 12
godina sa periodom poetka do 3 godine za nansiranje malih i srednjih preduzea u
sektoru industrije i usluga; do 15 godina sa periodom poeka do 5 godina, za nansiranje projekta infrastrukture malog i srednjeg obima; kamatna stopa: moe biti ksna
i varijabilna; dinamika otplate glavnice i kamata: polugodinja21
U okviru ovog kredita, posrednikim bankama mogu se dostaviti zahtevi za
dodelu sredstava koja se odnose na sledee delatnosti: industriju, sektor usluga i turistike projekte koji se realizuju (od strane privatnih ili javnih preduzea uobiajeno je da preduzea u ovim sektorima spadaju u kategoriju malih i srednjih, odnosno
preduzea ija neto vrednost osnovnih sredstava ne prelazi protivvrednost od 25
20
21
http://www.nbs.yu
49
miliona evra pre izvoenja projekta; koji imaju manje od 500 zaposlenih; ili kod kojih je najvie jedna treina u vlasnitvu velikog preduzea (odnosno preduzea koje
ne ispunjava jedan ili oba gore navedena uslova, osim ako cilj tog preduzea nije
promovisanje malih i srednjih preduzea. Meutim, najvie jedna treina globalnog
kredita moe biti dodeljena malim i srednjim preduzeima kada su u sastavu velikog preduzea ili samostalnim malim i srednjim preduzeima, koja imaju vie od
500 zaposlenih, ali ija je neto vrednost osnovnih sredstava ispod nivoa od 75 miliona evra; projekte infrastrukture koji se realizuju u (od strane optine i privatnog ili
javnog preduzea bilo koje veliine) u nekom od sledeih sektora: energetika, zatita
ivotne sredine, lokalni putevi, lokalne telekomunikacije, rekonstrukcija delova grada, gradski prevoz, vodovod i kanalizacija. Projekti u oblasti zdravstva i obrazovanja,
mogu se takoe uzeti u obzir.
Zajmovi za mala i srednja preduzea i urbanu infrastrukturu
EIB kao dugorona finansijska institucija EU odobrila je zajam u iznosu
od 30 miliona evra Raiffeisen banci AD Beograd i Raiffeisen lizing d.o.o. Beograd. Sredstva e biti iskoriena za obezbeenje dugoronog finansiranja malih
i srednjih preduzea (SME) i ulaganje u infrastrukturu. Raiffeisen Lizing d.o.o.
e biti u poziciji da podrava industrijska SME, doprinosei razvoju operacija
lizinga na lokalnom finansijskom tritu. Obe finansijske institucije e prenositi
na svoje klijente dugorone beneficije ponuene od strane EIB. Ukljuujui ove
zajmove EIB je do sada odobrila ugovore ukupne vrednosti 779 miliona evra za
projekte u naoj zemlji.
APEKS globalni kredit za mala i srednja preduzea
Naa drava i NBS potpisale su sa EIB-om jula 2002. godine sporazum o
APEKS globalnom kreditu u iznosu od 20 miliona evra.
Nakon uspene realizacije ove kreditne linije juna 2004. godine potpisana je
nova kreditna linija u iznosu od 45 miliona evra.
Na realizaciji ove kreditne linije ukljuene su tri posrednike banke kojima se
predaju prijave za ove kredite:
EKSIM BANKA a.d. Beograd, www.eksim.co.yu, sada Uni Credit Banka;
Komercijalna banka a.d. Beograd, www.komerc.com;
KULSKA BANKA a.d. Novi Sad, www.kulbank.co.yu, sada OTP Banka.
EIB uestvuje u nansiranju i sledeih projekata u Srbiji:
1. APEKS globalni kredit za mala i srednja preduzea zapoet 20 miliona EUR;
2. APEKS globalni kredit za mala i srednja preduzea zapoet 45 miliona EUR;
50
3. Transport Putevi Evropski putevi Predlog 120 miliona EUR;

4. Transport Aerodrom Kontrola letenja Predlog 47 miliona EUR;
5. Transport Gradski prevoz Obnova gradske zone Beograd - Predlog 90
miliona EUR;
6. Obrazovanje Poboljanje kola - Predlog 25 miliona EUR;
7. Transport eleznica Projekat obnove eleznice zapoet 70 miliona EUR;
8. Transport Putevi Projekat rehabilitacije puteva - Zapoet 95 miliona EUR;
9. Energetika EPS Projekat unapreenja telekomunikacija u EPS-u i Sistem za upravljanje energijom - Predlog 22 miliona EUR;
10. Energetika - Prenos Rehabilitacija prenosa, Predlog 59 miliona EUR;
11. Hitna rehabilitacija vodovoda (Ni, Novi Sad), Predlog 26 miliona EUR;
12. Hitna rehabilitacija zdravstva Predlog 50 miliona EUR;
13. Hitna rehabilitacija puteva, zapoet 50 miliona EUR;
Ukupno aplicirano 718 miliona EUR, a realizovano 456 miliona EUR.
Ugovor o zajmovima u vrednosti od 66 miliona evra za obnovu mosta Gazela u Beogradu i jo 100 mostova u Srbiji je potpisan 16. 07. 2007. Zajam e biti iskorien za sanaciju mosta Gazela na raskrsnici autoputeva E70/E75 i rehabilitaciju
priblino 100 mostova na glavnim i regionalnim putevima na teritoriji Srbije. Zajam
EIB-a za Gazelu bie povlaen u maksimalno osam trani, u iznosu od najmanje
etiri miliona evra, dok bi sve trane trebalo da budu iskoriene do 31. marta 2010.
godine. Period poeka za zajam bie pet godina, a period otplate 20 godina, dok e
se kamatna stopa kretati izmeu 4,5 i 4,7 odsto. 22
Za vie informacija o Banci otvorite Web adresu: www.eib.org
1.2. Evropska banka za obnovu i razvoj

1.2.1. Ciljevi i zadaci osnivanja
EBRD je osnovana 1990. godine, na predlog Francuske.
Cilj joj je da prikupi kapital za nansiranje i pomo zemljama Centralne i Istone
Evrope za primenu principa viepartijske demokratije, pluralizma i trine ekonomije... jaa prelaz na otvorenu i trino orijentisanu privredu i unapreuje privatnu i
preduzetniku inicijativu (l. 1) To se naroito odnosi na ekasno sprovoenje privatizacije i decentralizacije njihovih privreda i njihovo ukljuivanje u meunarodnu privredu. Kao ciljevi navode se jo i uvoenje pravne drave i potovanje ljudskih
22
Zajam EIB-a od 66 miliona evra za obnovu Gazele i 100 mostova u Srbiji, http://www.mn.
sr.gov.yu
51
prava. Navedeni i drugi ciljevi treba da se ostvare: razvojem privatnog sektora, naroito
malih i srednjih preduzea; mobilizacijom domaeg i stranog kapitala i prenoenjem
znanja upravljanja privredom; podsticanjem privrednih investicija i investicija u oblasti
usluga i infrastrukture (transformacije iz centralizovanog u trini sektor privreivanja) neophodne za razvoj privatnog preduzetnitva (pruanjem tehnike pomoi, razvojem trita kapitala, ouvanja ivotne sredine, itd).
U izvravanju svojih zadataka banka tesno sarauje sa MMF, IBRD, MIGA,
OECD na realizaciji zdravih ekonomskih programa razvoja u zemljama korisnicima sredstava Banke.
Sedite EBRD je u Londonu.
1.2.2. lanstvo
Zemlje lanice podeljene su u etiri grupe:
1) zemlje lanice Evropske Unije;
2) ostale evropske zemlje;
3) zemlje korisnice sredstava;
4) vanevropske zemlje.
Inae lanice EBRD mogu biti: evropske zemlje, neevropske zemlje lanice
MMF-a, zemlje lanice EU, zemlje lanice Evropske investicione banke (EIB).
Danas EBRD ima 61 dravu- lanoicu i dve meunarodne institucije.
1.2.3. Osnivaki kapital

Osnivaki kapital EBRD bio je 10 milijardi ECU (ECU je 1.1.1999. zamenjen uvoenjem evra). Ukupan kapital podeljen je na 1,000.000 akcija, a vrednost svake akcije nominalno iznosi 10.000 ECU (evra).
Ukupan kapital deli se na uplaene akcije i akcije na poziv. Poetni kapital koji
je efektivno uplaen (u pet jednakih godinjih rata) bio je 3,0 milijarde ECU (evra).
Preostali deo kapitala uplauje se na poziv.
Upis kapitala vren je u ECU, USD ili japanskim jenima na bazi prosenog
kursa odnosne valute prema ECU u periodu od 30.9.1989. do 31.3.1990. godine.
Po pred lo gu Odbora guver ne ra kapital se moe uveati otkupom novih
akcija.
Zemlje Evropske zajednice zajedno sa Evropskom Unijom i Evropskom investicionom bankom imaju veinsko uee u kapitalu Banku od 51%. SAD su najvei
52
pojedinani akcionar sa 10% kapitala, slede V. Britanija, SR Nemaka, Francuska, Italija i Japan sa po 8,5%,
Uee nae zemlje u poetnom kapitalu EBRD je 128 mil. ECU (evra), to
obezbeuje 1,28% glasova u Banci.
1.2.4. Korisnici kapitala

Prema pravilima Banke, kapital mogu koristiti samo one zemlje Centralne
i Istone Evrope koje su zapoele prelazak na trinu privredu, koje razvijaju privatnu svojinu i preduzetnitvo i koje su u praksi prihvatile principe parlamentarne viestranake demokratije.
Banka svoje ciljeve i zadatke ostvaruje odobravanjem zajmova, konansiranjem sa drugim nansijskim izvorima, davanjem garancija i tehnike pomoi, pre
svega privatnim preduzeima, ali i preduzeima u dravnom vlasnitvu koja posluju
pod konkurentskim uslovima (bez subvencija) ili su u vezi privatizacije.
Banka moe da investira kako u privatna tako i u dravna preduzea, zatim
da kupuje hartije od vrednosti koje emituju privatna i dravna preduzea i da daje
garancije za zaduivanje na domaem i stranom tritu kapitala.
Banka ne ulazi u poslove kreditiranja izvoza i poslove osiguranja.
U toku godine najvie 40% od ukupnih plasmana moe biti uloeno u dravni
sektor.
Banka posluje na osnovu zdravih bankarskih principa, tj. pod nansijskim uslovima (rok, otplata, kamata, provizija i dr.) koji e joj osigurati dobit. EBRD ne nansira ni
jedan projekat koji nema podrku zemlje lanice u kojoj se kapital plasira.
1.2.5. Organizacija i rukovoenje

Bankom upravljaju:
1) Odbor guvernera,
2) Odbor direktora,
3) Predsednik Banke (i jedan ili vie potpredsednika).
U Odbor guvernera svaka zemlja lanica imenuje po jednog guvernera i njegovog zamenika. Na redovnim godinjim sastancima Odbor guvernera bira jednog od
guvernera za predsedavajueg koji je na toj dunosti do sledeeg godinjeg skupa.
Odbor direktora sastoji se od 23 lana koji nisu lanovi Odbor guvernera.
Od tog broja zemlje EU i EIB imenuju 11 lanova (koji predstavljaju: Nemaku, Francusku, Italiju, V. Britaniju, paniju, Belgiju, Holandiju, Dansku, Grku,
53
Portugal, Irsku, Luksemburg, EU i Evropsku investicionu banku), a ostale zemlje

12 lanova. Guverneri zemalja korisnika sredstava (tj. zemlje Istone i Centralne
Evrope, meu koje spada i Srbija, imenuju 4 direktora, ostale zemlje Evrope 4 i
neevropske zemlje, takoe 4 lana. Predsednika Banke bira Odbor guvernera na
period od 4 godine.
1.2.6. Status nae zemlje

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je u aprilu 2001. godine odobrila prijem u lanstvo (tadanje) SRJ. Uskoro zatim otvorena je kancelarija u Beogradu i odobren je prvi projekat. Od tada EBRD je odobrila preko 20 novih projekata, ukljuujui zajmove za infrastrukturu (transport i energija), investicije u lokalne
banke i investicije u privatne kompanije ukljuujui i poljoprivredu.
Ratikacijom Sporazuma o osnivanju EBRD naa zemlja se obavezala da upie 12.800 akcija, odnosno 128 mil. ECU (evra), to ini 1,28% ukupnog osnivakog
kapitala Banke. Uplata je izvrena u pet jednakih godinjih rata. Plaanje 50% ovih
sredstava moglo se izvriti izdavanjem menica ili drugih obligacija koje su unovive na zahtev Banke u valuti denominacije (ove hartije ne nose kamatu i ne mogu
biti predmet trinog prometa).
Od svih meunarodnih nansijskih organizacija, jedino Evropska banka za
obnovu i razvoj odobrava kredite neposredno privrednim subjektima prvenstveno
u cilju zapoinjanja privatnog biznisa u privatnom sektoru.
Banka je potpisala svoj prvi projekat za nau zemlju u aprilu 2001. godine, a sa
31. avgustom 2004. godine neto kumulativni obim poslovanja je dostigao iznos od
563 miliona, od ega 560 miliona u Srbiji a preostalih 3 miliona na Kosovu i Metohiji. Sektori energetike i druge infrastrukture (saobraaj i optine) dominiraju portfeljom i predstavljaju 27, odnosno 38 procenata zbog velikih projekata koji su koncipirani da prue hitnu podrku zemlji u prvom delu tranzicije.
Ostali sektori su skoro podjednako zastupljeni u portfelju Banke u kome
agrobiznis ini 11 procenata, nansijski sektor i podrka malim i srednjim preduzeima 13 procenata, a privredni sektor 8 procenata. Projekti sa dravnom garancijom ine 55 procenata od ukupnog neto obima poslovanja, a prosena veliina
projekta je 36 miliona.
Nekoliko sektora uiva prioritet:
1) Privatizacija i restruktuiranje kompanija nakon privatizacije, ulaganje
kapitala u novu tehnologiju i unapreenja zatite ivotne sredine uglavnom sa lokalnim investitorima.
54
2) Agrobiznis, gde Srbija ima znaajne prednosti i mnogo lokalnih kompanija sa dobrim finansijskim pokazateljima i sa znaajnim ueem
na tritu.
3) Projekti u sektoru nekretnina, poto je ovaj sektor u poetnim fazama
razvoja, a postoji znaajna tranja za dobrim poslovnim, maloprodajnim i stambenim prostorom.
4) Ulaganja koja poinju od nule sa inostranim stratekim investitorima
koji imaju komercijalne i odrive investicione planove i koji su postigli
dobre rezultate u datoj grani.
Od ukupnih uloenih sredstava treba napomenuti da je samo 7% uneto u vidu
stranih ulaganja, dok je ostalo dato u vidu kredita.
Za vie informacija o Banci otvorine Web adresu: www.ebrd.org
1.3. Afrika banka za razvoj

Afrika banka za razvoj (ADB) je meunarodna nansijska organizacija regionalnog tipa. Osnovana je 4. avgusta 1963. godine sa ciljem da prui doprinos
socijalno-ekonomskom preobraaju lanica Banke. Pristup Banci je slobodan za
sve nezavisne drave Afrike. Ukupno 53 afrikih drava, kao i 24 neregionalnih
lanica ine ADB.
Regionalne lanice Afrike banke za razvoj su: Alir, Angola, Benin, Bocvana, Burkina Faso, Burundi, Centralnoafrika Republika, ad, Dibuti, Egipat,
Erijea, Ekvatorijalna Gvineja, Etiopija, Gabon, Gambija, Gana, Gvineja, Gvineja
Bisao, Kamerun, Kenija, Komori, Kongo, Lesoto, Liberija, Libija, Madagaskar, Malavi, Mali, Maroko, Mauricijus, Mauritanija, Mozambik, Namibia, Niger, Nigerija,
Obala Slonovae, Ruanda, Sao Tome i Principe, Sejeli, Senegal, Siera Leone, Somalija, Sudan, Svazilend, Tanzanija, Togo, Tunis, Uganda, Zair, Zambija, Zimbabve,
Zelenortska Ostrva.
Neregionalne lanice su: Argentina, Austrija, Belgija, Brazil, Kanada, Kina,
Danska, Finska, Francuska, Nemaka, Indija, Italija, Japan, Koreja Juna, Kuvajt, Holandija, Norveka, Portugal, Saudijska Arabija, panija, vajcarska, vedska, Velika
Britanija i SAD.
Sedite Banke je u Abidanu, Obala Slonovae.
Afrikoj banci za razvoj su pridrueni Afriki fond za razvoj (ADF) osnovan
aprila 1972. godine i Nigerijski fond za razvoj (NTF) osnovan 26. februara 1976. godine. Afrika banka za razvoj, Afriki fond za razvoj i Nigerijski fond sainjavaju tzv.
Grupu Afrike banke za razvoj.
55
Banka koristi sledee redovne izvore nansiranja:

potvreni kapital banke;
zajmove koje banka uzima na meunarodnom tritu kapitala;
fondove formirane zajmovima banke;
sredstva ostvarena otplatama zajmova;
kamate i provizije na odobrene zajmove, odnosno garancije i
druga sredstva ili prihodi, koji ne predstavljaju posebne izvore.
Banka moe osnovati ili joj moe biti povereno upravljanje specijalnim fondovima radi ostvarenja njenih ciljeva. Izvori specijalno formiranih fondova razliiti su
od uobiajenih izvora nansiranja. Banka propisuje specijalna pravila i regulativu u
pogledu upravljanja i korienja specijalnih fondova.
U potvrenom kapital (ADB) uee regionalnih lanica je 60% a neregionalnih lanica 40%. U okviru kvota - akcija lanica 6% se uplauje odmah a 94% akcija
se uplauje na poziv. Plaanje se moe izvriti u bilo kojoj konvertibilnoj valuti.
Uplate akcija po pozivu vre se samo na zahtev Banke (Saveta guvernera), a u cilju
ispunjavanja postavljenih zadataka Banke. U sluaju da Savet guvernera donese odluku
o poveavanju kapitala banke, lanice mogu proporcionalno uveati svoj ulog, mada
nisu i obavezne da to uine. Akcije ne mogu biti zaloene niti bilo kako optereenje.
Izvori sredstava Afrike banke, primera radi, krajem 1990. godine pokazuju
sledee stanje:
od ukupno ovlaenog kapitala u iznosu od 6.605,23 miliona dolara, upisani kapital iznosi 6.502,77 miliona. Deo koji se uplauje iznosio je 1.625,69
miliona dolara, a deo kapitala na poziv iznosio je 4.877,08 miliona dolara.
Zajmovi Banke na meunarodnom tritu kapitala iznosili su 2.155,91 miliona dolara (bruto), a stanje duga bilo je 1.401,09 miliona dolara.
ukupni upisani doprinosi Afrikom fondu za razvoj krajem 1990. iznosili
su 4.290,88 miliona dolara, a sredstva Nigerijskog namenskog fonda iznosili su 305,36 miliona dolara.
Vie informacija o Afrikoj banci za razvoj vidi na Web adresi: www.afdb.org
1.4. Azijska banka za razvoj

Na inicijativu Ekonomske komisije UN za Aziju i Daleki Istok (ECAFE) osnovana je Azijska banka za razvoj. Predstavnici 22 zemlje (17 sa podruja Azije zatim
SAD, Kanada, Velika Britanija, Holandija i SR Nemaka) prihvatili su Statut Banke
na konferenciji odranoj u Manili decembra 1965.
56
Banka je formalno poela sa radom 19. decembra 1966. kada je imala ve 31

lanicu. Krajem 1984. imala je ukupno 45 lanova, od toga 14 zemalja izvan azijskog
podruja. Naa zemlja nije lanica Banke.
Osnovni zadatak Banke je da podstie priliv kapitala za nansiranje razvoja
azijskih zemalja, da podstie investicije, da nansira razvoj nedovoljno razvijenih
zemalja i podstie razvoj interregionalne trgovine.
Sedite se nalazi u Manili, Filipini.
Prvobitni kapital Banke iznosio je 1 milijardu dolara, u emu su zemlje azijskog podruja uestvovale sa 650, a ostale sa 350 miliona dolara. Od upisanog kapitala uplaena je polovina, od ega 50% u zlatu ili konvertibilnim valutama, a 50% u
nacionalnim valutama. Kapital je u vie mahova poveavan, tako da je krajem 1990.
ovlaeni kapital iznosio 14.476 miliona dolara, a upisani kapital 14.058 miliona dolara. Na osnovu rezolucije usvojene u aprilu 1983., a da bi se obezbedila sredstva za
nansiranje aktivnosti Banke u periodu 1983-87., izvreno je tree opte popunjavanje ovlaenog kapitala Banke za 7.901,9 miliona dolara.
Banka odobrava zajmove vladama, regionalnim ustanovama za razvoj ovog
podruja i pojedinim preduzeima. Ona, po pravilu, (ko)nansira projekte.
Banka je osnovala nekoliko specijalizovanih fondova: za poljoprivredni razvoj
jugoistone Azije, za viestrani razvoj i tehniku pomo. Zajmovi koji se odobravaju
iz specijalnih fondova daju se po veoma povoljnim uslovima.
U 1990. Banka je odobrila 49 zajmova za 47 projekata u 18 zemalja u ukupnom iznosu od 2,23 milijarde dolara.
Od poetka poslovanja do kraja 1990. Banka je odobrila zajmova u ukupnom
iznosu od 15,6 milijardi dolara za 658 projekata. Od ovog iznosa 10,7 milijardi je odobreno iz redovnih sredstava Banke, a 4,9 milijardi iz sredstava specijalnih fondova.
Proseni rokovi zajmova iz sredstava redovnog kapitala kretali su se oko 20
godina. Kamatna stopa na ove kredite iznosi 10,25%.
U 1985. Banka je uvela novu politiku odobravanja zajmova i to privatnom sektoru, bez garancije vlade i pod uslovima priblino komercijalnim. Cilj je da se pomogne privatnom sektoru da investira u rentabilne srednje i velike projekte, da privue
znaajnije iznose domaih i stranih sredstava putem bankinog aktivnog ukljuivanja i da pomogne regionalnim lanicama, da unaprede privatni sektor za ekasnije i
produktivnije korienje sredstava.
U junu 1974. godine osnovan je Azijski fond za razvoj, koji zemljama azijskog
i pacikog podruja odobrava kredite pod izuzetno povoljnim uslovima, uz proviziju od 1% i rokove due od 40 godina. Sredstva Fonda u poetnom periodu iznosila su 525 hiljada dolara i formirana su doprinosima tri regionalne zemlje (Japana,
Austrije i Novog Zelanda) i 14 neregionalnih razvijenih zemalja. Prvo popunjavanje
sredstava u iznosu od 830 miliona dolara izvreno je 1976., a drugo popunjavanje
57
sredstava u iznosu od 2,15 milijarde dolara odnosilo se na etvorogodinji period od

1979. do 1982. U 1982. godini postignut je Sporazum o treem popunjavanju sredstava Fonda za period od 1983. do 1986. godine u iznosu od 3,2 milijarde dolara.
Popunjavanje je stupilo na snagu 15.04.1983. Krajem 1990. sredstva Fonda iznosila
su 4,6 milijarde dolara.
Sredstva specijalnog Fonda za tehniku pomo iznosila su 69,2 miliona dolara.
Danas ADB ima 67 zemalja lanica (od toga dve provincije Hong Kong i
Tajvan), ukljuujui i 19 neregionalnih zemalja lanica.
lanice Azijske Banke za razvoj- stanje 2005. godine
Members
Year Joined
Subscribed
Capital
Number of
Shares
Percent of
Total
Voting Power
Number of
Votes
Percent of
Regional
Percent of
Total
Regional Members
58
Afghanistan
1966
1,195
0.034
14,904
0.522
0.340
Armenia
2005
10,557
0.301
24,266
0.850
0.553
Australia
1966
204,74
5.834
218,449
7.654
4.979
Azerbaijan
1999
15,736
0.448
29,445
1.032
0.671
Bangladesh
1973
36,128
1.029
49,837
1.746
1.136
Bhutan
1982
220
0.006
13,929
0.488
0.317
Cambodia
1966
1,75
0.050
15,459
0.542
0.352
China, Peoples Republic of
1986
228
6.496
241,709
8.469
5.510
Cook Islands
1976
94
0.003
13,803
0.484
0.315
Fiji Islands
1970
2,406
0.069
16,115
0.565
0.367
Hong Kong, China
1969
19,27
0.549
32,979
1.156
0.752
India
1966
224,01
6.383
237,719
8.329
5.419
Indonesia
1966
192,7
5.490
206,409
7.232
4.705
Japan
1966
552,21
15.734
565,919
19.829
12.900
Kazakhstan
1994
28,536
0.813
42,245
1.480
0.963
Kiribati
1974
142
0.004
13,851
0.485
0.316
Korea, Republic of
1966
178,246
5.079
191,955
6.726
4.375
Kyrgyz Republic
1994
10,582
0.302
24,291
0.851
0.554
Lao PDR
1966
492
0.014
14,201
0.498
0.324
Members
Year Joined
Subscribed
Capital
Number of
Shares
Percent of
Total
Voting Power
Number of
Votes
Percent of
Regional
Percent of
Total
Malaysia
1966
96,35
2.745
110,059
3.856
2.509
Maldives
1978
142
0.004
13,851
0.485
0.316
Marshall Islands
1990
94
0.003
13,803
0.484
0.315
Micronesia, Federated States of
1990
142
0.004
13,851
0.485
0.316
Mongolia
1991
532
0.015
14,241
0.499
0.325
Myanmar
1973
19,27
0.549
32,979
1.156
0.752
Nauru
1991
142
0.004
13,851
0.485
0.316
Nepal
1966
5,202
0.148
18,911
0.663
0.431
New Zealand
1966
54,34
1.548
68,049
2.384
1.551
Pakistan
1966
77,08
2.196
90,789
3.181
2.069
Palau
2003
114
0.003
13,823
0.484
0.315
Papua New Guinea
1971
3,32
0.095
17,029
0.597
0.388
Philippines
1966
84,304
2.402
98,013
3.434
2.234
Samoa
1966
116
0.003
13,825
0.484
0.315
Singapore
1966
12,04
0.343
25,749
0.902
0.587
Solomon Islands
1973
236
0.007
13,945
0.489
0.318
Sri Lanka
1966
20,52
0.585
34,229
1.199
0.780
Taipei,China
1966
38,54
1.098
52,249
1.831
1.191
Tajikistan
1998
10,134
0.289
23,843
0.835
0.543
Thailand
1966
48,174
1.373
61,883
2.168
1.411
Timor-Leste
2002
350
0.010
14,059
0.493
0.320
Tonga
1972
142
0.004
13,851
0.485
0.316
Turkmenistan
2000
8,958
0.255
22,667
0.794
0.517
Tuvalu
1993
50
0.001
13,759
0.482
0.314
Uzbekistan
1995
23,834
0.679
37,543
1.315
0.856
Vanuatu
1981
236
0.007
13,945
0.489
0.318
Viet Nam
1966
12,076
0.344
25,785
0.903
0.588
2,223,452
63.351
2,854,066
100.000
65.056
Total Regional
59
Members
Year Joined
Subscribed
Capital
Number of
Shares
Percent of
Total
Voting Power
Number of
Votes
Percent of
Regional
Percent of
Total
Non-regional Members
Austria
1966
12,04
0.343
25,749
1.680
0.587
Belgium
1966
12,04
0.343
25,749
1.680
0.587
Canada
1966
185,086
5.274
198,795
12.967
4.531
Denmark
1966
12,04
0.343
25,749
1.680
0.587
Finland
1966
12,04
0.343
25,749
1.680
0.587
France
1970
82,356
2.347
96,065
6.266
2.190
Germany
1966
153,068
4.361
166,777
10.879
3.802
Italy
1966
63,95
1.822
77,659
5.066
1.770
Luxembourg
2003
12,04
0.343
25,749
1.680
0.587
The Netherlands
1966
36,294
1.034
50,003
3.262
1.140
Norway
1966
12,04
0.343
25,749
1.680
0.587
Portugal
2002
12,04
0.343
25,749
1.680
0.587
Spain
1986
12,04
0.343
25,749
1.680
0.587
Sweden
1966
12,04
0.343
25,749
1.680
0.587
Switzerland
1967
20,65
0.588
34,359
2.241
0.783
Turkey
1991
12,04
0.343
25,749
1.680
0.587
United Kingdom
1966
72,262
2.059
85,971
5.608
1.960
United States
1966
552,21
15.734
565,919
36.915
12.900
1,286,276
36.649
1,533,038
100.000
34.944
Total Non-Regional
Grand Total
3,509,728
100.000 4,387,104
100.000
(U pomenuti broj 67 ukljuene su i dve nove lanice od 2. februara 2007. godine, a to su Brunei Darussalam i Gruzija).
est azijskih zemalja kroz koje protie reka Mekong dogovorili su se u

vezi projekata vrednih oko 10 milijardi dolara u tom regionu. Premijeri Kine,
Vijetnama,Tajlanda, Laosa, Kambode i Mijanmara su se sastali pred Samit 10 lanica Udruenja zemalja jugoistone Azije (ASEAN), Kine, Japana, June Koreje i Indije
4. novembra 2004. godine u Pnom Penu. Azijska banka za razvoj je glavni pokreta
60
inicijative za region Mekonga koji je veliine zapadne Evrope i ima 250 miliona stanovnika. Najvei deo tog podruja se jo uvek oporavlja od ratova, ali ADB smatra
da e zbog svojih prirodnih bogatstava postati novi centar ekonomskog razvoja u
Aziji. ADB planira pomo regionu Mekonga u izgradnji infrastrukture uz ouvanje
ivotne sredine. Meu projektima vrednim oko 10 milijardi dolara su putevi, eleznice, luke, telekomunikacije, raspodela proizvodnje energije, kao i ekoloka zatita
uz kontrolu poplava i razvoj turizma.
Vie detalja o ADB moete saznati putem Web adrese: www.adb.org
1.5. Interamerika banka za razvoj

Interamerika banka za razvoj (IADB) je osnovana 1959. u Vaingtonu, kao regionalna razvojna nansijska organizacija, koja okuplja zemlje June, Centralne i Severne
Amerike i Kariba, osim Kube. Do 1972. lanice Banke mogle su da postanu samo regionalne drave lanice Organizacije amerikih drava. Od tada je, u cilju angaovanja
dodatnog kapitala, omogueno i dravama izvan tog regiona da postanu lanice Banke.
U Interameriku banku je ulanjeno 28 zemalja iz tih regiona (od kojih SAD i Kanada
ne koriste sredstva Banke) i 19 zemalja izvan regiona zemalja Amerike.
Regionalne lanice Banke su: Argentina, Bahami, Barbados, Belize, Bolivija,
Brazil, ile, Kolumbija, Kostarika, Dominikanska Republika, Ekvador, El Salvador,
Gvatemala, Gvajana, Haiti, Honduras, Jamajka, Meksiko, Nikaragva, Panama, Paragvaj, Peru, Surinam, Trinidad i Tobago, Urugvaj i Venecuela, a od razvijenih zemalja
(koje ne koriste sredstva Banke) SAD i Kanada.
Neregionalne zemlje lanice su: Austrija, Belgija, Hrvatska, Danska, Finska,
Francuska, SR Nemaka, Izrael, Italija, Japan, Republika Koreja, Holandija, Norveka, Portugal, Slovenija, panija, vedska, vajcarska i Velika Britanija. Naa zemlja je
bila neregionalna lanica Interamerike banke od 1976. godine, ali je u vreme sankcija, koje je Savet bezbednosti UN uveo protiv nae zemlje maja 1992. godine, suspendovana iz lanstva.
Sedite Banke je u Vaingtonu.
Interamerika banka danas predstavlja glavni izvor inostranog javnog nansiranja za veinu zemalja Latinske Amerike. Banka vri i funkciju katalizatora za
mobilizaciju inostranog privatnog kapitala za razvoj regiona Latinske Amerike, kroz
pozajmice na meunarodnim nansijskim tritima, kao i kroz promovisanje aranmana na bazi konansiranja sa drugim nansijskim institucijama, za razvojne projekte u regionu Latinske Amerike.
61
Jedan od prioritetnih ciljeva Banke je da pomogne latinoamerikim zemljama u podizanju ivotnog standarda kroz jaanje proizvodnih mogunosti
zemalja-lanica, podizanje nivoa poljoprivredne proizvodnje (posebno u poljoprivrednim oblastima-selu), razvoj energetike, vodoprivrede, zdravstva i sl. Svi
pravci aktivnosti Banke usmereni su na snaenje privreda lanica i dovoenje na
nivo nezavisnog razvoja.
lanstvo u Banci omoguava neregionalnim lanicama ansu da uestvuju
u projektima regionalnih lanica, u sprovoenju politike Banke i nadgledanju njenih operacija. Neregionalne lanice takoe imaju ansu da se ukljue u obezbeenje
robe i usluga za projekte nansirane od strane Banke.
Zajmovi Banke za projekte u sektorima energetike, transporta i komunikacija imali su i indirektan uticaj na razvoj drugih sektora, a pre svega na razvoj i
unapreenje privatne inicijative i proizvodnje sitnih sopstvenika i farmera u celoj
Latinskoj Americi. Takoe, putem periodinih konsultacija i konferencija za meunarodnu saradnju i putem izlaganja pred grupama privrednog sektora u industrijskim zemljama, Banka pokuava da stvori mogunosti za planiranje direktnih
investicija u tom regionu.
Redovni kapital Banke sastoji se od kapitala koji se uplauje (paid-in capital)
i kapitala na poziv (callable capital), koji se uplauje iskljuivo na zahtev Banke, a
slui kao jemstvo za njene obaveze po zajmovima koje uzima na meunarodnom
tritu kapitala. Polovina kapitala koji se uplauje plaa se uglavnom u amerikim
dolarima kao i u drugim konvertibilnim valutama, a druga polovina u valuti zemlje lanice. Pored redovnog kapitala, nansijska sredstva Banke ini kapital Fonda za specijalne operacije, iz kojeg se odobravaju zajmovi pod specijalno povoljnim uslovima.
Prvobitni kapital Banke iznosio je 1 milijardu dolara, od ega je udeo SAD 450
miliona. Od ukupnog iznosa, 850 miliona dolara bio je osnovni kapital Banke, a 150
miliona dolara su iznosila sredstva Fonda za specijalne operacije. Kapital Banke je u
vie mahova poveavan. U 1983. (esta popuna sredstava) povean je za 15,7 milijardi dolara. Od ovog poveanja 15 milijardi dolara se odnosi na osnovni kapital Banke,
a 703 miliona dolara na Fond za specijalne operacije. Sedma popuna sredstava izvrena je 1987-1990. godine.
Krajem 1990. upisani kapital Banke zajedno sa sredstvima fondova kojima
Banka upravlja iznosio je 43,6 milijarde dolara.
Interamerika banka odobrava zajmove s rokom otplate u intervalu od 15
do 20 godina i kamatnom stopom uglavnom niom od trine. Pored ovoga, iz
Fonda za specijalne operacije odobravaju se zajmovi s rokom otplate od 20 do
62
40 godina i kamatnom stopom od 2-4%. Pravila Interamerike banke nalau da

se nabavka robe i usluga iz odobrenih kredita vri u najveem broju sluajeva
meunarodnim licitacijama. Od poetka rada Interamerika banka je odobrila
najvie zajmova za potrebe infrastrukturnih ulaganja, za poljoprivredu i za industriju. Preostali znatno manji deo odobrenih sredstava odnosio se na tehniku pomo i ostale usluge.
Na kraju pomenimo i to da se broj zajmova koje Banka odobrava poveava iz
godine u godinu. Tako je u toku 2006. godine Banka odobrila 90 zajmova u vrednosti od oko 5,4 mlrd USD sopstvenih sredstava, dok su u toku 2005. godine bila
odobrena 72 zajma u vrednosti od oko 6,4 mlrd USD.
Vie detalja o Banci moete saznati putem Web adrese: www.iadb.org
63
2. OSTALE ZNAAJNIJE
FINANSIJSKE ORGANIZACIJE
2.1. Banka za meunarodne obraune (BIS)

Banka za meunarodne obraune je osnovana 1930. Registrovana je kao
pravno lice po vajcarskom pravu sa seditem u Bazelu. Osnivai su centralne
banke Belgije, Engleske, Nemake, Italije i Japana, zajedno sa odreenom grupom koja predstavlja interese vodeih banaka SAD. Njena prvobitna uloga bila
je sprovoenje Sporazuma o nemakim reparacijama iz Prvog svetskog rata. Kasnije su pristupile i upisale kapital i centralne banke skoro svih ostalih evropskih
drava, meu kojima i Narodna banka Srbije.Samo centralne banke mogu biti
akcionari BIS-a.
Banka vri odreene bankarske funkcije, naroito u vezi sa zlatom, njegovim prodajama i zalogom na ime i za raun pojedinih centralnih banaka. Posle
drugog svetskog rata i osnivanja Evropske platne unije (EPU), BIS je bio centralno mesto za sve obraune zemalja lanica EPU. Posle prestanka rada EPU, decembra 1958. BIS je preuzeo funkciju agenta i obraunskog mesta u okviru Evropskog
monetarnog sporazuma.
BIS vri i funkciju depozitara visoke vlasti Evropske zajednice za ugalj i elik.
Posle Drugog svetskog rata, tanije 1948. godine Banci je povereno sprovodjenje evropskog platnog i obraunskog prometa.
Banka za meunarodne obraune odobrava centralnim bankama zemalja
lanica iskljuivo kratkorone kredite za odravanje tekue nansijske likvidnosti
prema inostranstvu. Zemlje lanice stiu pravo na korienje ovih kredita poto u
Banci deponuju odreeni deo svojih zlatnih i deviznih rezervi. Kratkoroni krediti
koje odobrava BIS su znatno povoljniji od odgovarajuih kredita koje nude komercijalne banke. Naime, kada su u pitanju krediti BIS-a, kamatna stopa, po pravilu,
64
odgovara jednoj treini tekue trine kamatne stope. lanice BIS-a su sve evropske zemlje. Sve knjige i bilansi BIS-a iskazuju se u zlatnim francima (1 zlatni franak
=0,29032258 grama istog zlata).
Prvobitni kapital Banke iznosio je 500 miliona zlatnih vajcarskih franaka
koji je podeljen na 200.000 akcija. Od ovoga je uplaeno samo 25%, a za ostatak
Banka ima pravo da pozove lanice da izvre uplatu, ukoliko to zahteva stanje njene likvidnosti. Na vanrednoj godinjoj skuptini odranoj 9. juna 1969. akcionari
Banke su doneli odluku da se kapital Banke povea od 500.000 na 1.500.000 zlatnih
franaka i to u dve trane. Prva trana poveanja (odnosno druga transa kapitala)
iznosi 500.000 zlatnih franaka i ponuena je na upis u celosti dosadanjim akcionarima. I od ovog dela kapitala uplauje se samo 25% i to iz specijalnog fonda Banke. Trea trana kapitala od 500.000 zlatnih franaka treba da omogui da centralne
banke evropskih zemalja koje nisu lanice ove banke to postanu. Odluke akcionara
o poveanju kapitala stupile su na snagu 10. decembra 1969., kada je na njih dala
saglasnost Vlada vajcarske.
Tokom poslednjih nekoliko godina preko BIS-a su se odvijale akcije za reprogramiranje spoljnih dugova zemljama u razvoju.
Vie detalja o BIS moete saznati putem Web adrese: www.bis.org
Odnosi nae Centralne banke sa BIS-om
Narodna banka Kraljevine Jugoslavije postala je 1931. godine lanica Banke
za meunarodne obraune (BIS). Uee bive SFRJ u kapitalu BIS-a iznosi 8.000
akcija, od ega je 4.000 upisano 30. juna 1931. godine, a ostatak 9. juna 1969. Ukupna vrednost akcija iznosi oko 20 miliona zlatnih vajcarskih franaka, a to predstavlja 1,33% ukupnog kapitala BIS-a (pet miliona u efektivi i 15 miliona u vidu
kapitala na poziv, to donosi dividendu od oko 200 zlatnih vajcarskih franaka
po akciji godinje).
Narodna banka Jugoslavije zakljuila je poseban aranman sa BIS-om 18.
decembra 2000. godine u iznosu od 100 miliona SAD dolara, na osnovu zaloge
zlatnih i deviznih rezervi bive SFRJ u toj banci. SR Jugoslavija je 10. juna 2001.
godine ponovo postala lanica Banke za meunarodne obraune. Na Skuptini
BIS-a, na kojoj je doneta odluka o obnavljanju lanstva SR Jugoslaviji, izvrena je
i podela akcija, zlata i deviza bive SFRJ koji su u njoj bili deponovani. BIS je izdala odgovarajui broj novih akcija, koje su podeljene meu centralnim bankama
pet (tadanjih) zemalja naslednica bive SFRJ - Bosne i Hercegovine, Hrvatske,
Republike Makedonije, Slovenije i SR Jugoslavije. Tom podelom SR Jugoslavija je
65
dobila 2.920 akcija, ija je pojedinana vrednost 16.000 vajcarskih franaka, kao
i zlato i devize u vrednosti od oko 160 miliona dolara, za koji iznos su poveane
devizne rezerve zemlje. (Izvor: www.nbs.yu)
2.2. Amerika korporacija za privatna ulaganja u

prekomorske zemlje
Amerika korporacija za privatna ulaganja u prekomorske zemlje osnovana je
decembra 1969. Sedite Korporacije je u Vaingtonu.
Glavni zadaci Korporacije su da iznalazi, ocenjuje, nadgleda i unapreuje
mogunosti za ulaganja amerikog privatnog kapitala u zemljama u razvoju, pri
emu se koristi privatnim organizacijama i privatnim investitorima. Podsticaj privatnim ulaganjima Korporacija daje putem nansijskog uea ije rokove i usluge
sama odreuje.
Aktivnost Korporacije obavlja se pomou programa koji je ona preuzela od
amerike Agencije za meunarodni razvoj - IDA, koji obuhvataju:
a) pomo koja prethodi investicijama i daje se u obliku obavetenja i saveta
o ulaganjima, kao i stimulativnog nansiranja, kako bi amerike kompanije mogle lake da ocene i razviju mogunost investiranja u zemljama u
razvoju;
b) osiguranje investicija od nekomercijalnih rizika (nekonvertibilnosti valute, eksproprijacije i tete prouzrokovane ratom, revolucijom ili ustankom); osigurane amerike investicije privlae priblino isti iznos investicija drugih zemalja;
c) nansiranje investicija, prvenstveno putem izdavanja garancija za privatne zajmove ili ulaganja u akcije, a u ogranienom obimu putem direktnih
zajmova u dolarima ili u stranim lokalnim valutama.
Korporacija je ovlaena da osigurava do iznosa od 7,5 milijardi dolara i da
izdaje pojedinane garancije do iznosa od 750 miliona dolara. U svom poslovanju
Korporacija primenjuje kriterijum pomaganja samo onih investicija koje su nansijski i poslovno zdrave i konkurentne, a koje se, sa gledita potreba i interesa zemalja
u kojima se investicije ulau, smatraju poeljnim.
66
2.3. Meunarodne neformalne nansijske organizacije

2.3.1. Pariski klub
Pariski klub je formiran 1956. godine kao neformalna (ad hoc) grupa predstavnika vlada razvijenih zemalja-poverilaca, koja se bavi reprogramom zajmova,
najee zemljama u razvoju. Te godine u Parizu sastala se grupa zemalja-poverilaca
da bi pregovarala o reprogramu dugova koje su agencije zemalja-poverilaca za izvozne kredite odobrile Argentini. Od te godine uvedena je tradicija da se pregovori
vode u Parizu o reprogramu izmeu zemalja poverilaca i zemalja dunika po
odreenim standardnim procedurama, ime je procedura instutitucionalizovana
kao - Pariski klub. Formiran je i stalni sekretarijat Pariskog kluba u okviru Francuskog trezora. Pariski klub, najkrae reeno, je skup procedura koje se koriste u
pregovorima radi reprogramiranja i (eventualnog deliminog) otpisivanja dospelih
obaveza po kreditima koje su dale ili garantovale vlade ili vladine institucije zemalja
poverilaca privatnim ili javnim subjektima zemlje dunika koja ni u stanju da uredno i u celini izmiruje svoje obaveze.
Ovaj klub se bavi samo dravnim bilateralnim zajmovima i izvoznim kreditima odobrenim uz garanciju drava. Sporazum koji se zakljui u okviru Pariskog
kluba, u kojem su detaljno razraeni uslovi dogovoreni od strane Kluba i navodi
kamatna stopa koju dunik plaa za vreme moratorijuma, realizuju se kroz posebne
bilateralne sporazume sa svakom dravom pojedinano.
Kao prethodnica pregovorima u Pariskom klubu, esto je potrebno prethodno prihvatanje programa od strane Meunarodnog monetarnog fonda za period u kojem dospevaju reprogramirani dugovi, odnosno za vreme tzv. konsolidacionog perioda.
Postupak pregovora zapoinje inicijativom zemlje - dunika.
Iskustveno je formirana ema toka pregovora koja izgleda ovako:
Reprogramira se 85 do 90% duga od ukupnog duga koji dolazi u obzir za
reprogram, a otplata duga odlae se za 8 do 10 godina uz grace period od
4 do 5 godina;
Zemlja dunik ne sme da daje bolji tretman dugovima o kojima se pregovara van Pariskog kluba i ne bi trebalo da pokuava da i druge dugove
reprogramira pod slinim uslovima;
Zemlja dunik je obavezna da prihvati stabilizacioni program MMF pre
nego to stupe na snagu odredbe sporazuma o reprogramu zakljuenog u
okviru Pariskog kluba.
Naa zemlja je takoe, u 2002. godini zakljuila Sporazum sa Pariskim klubom
o reprogramu i deliminom otpisu dospelog duga.
67
PARISKI KLUB I SRBIJA

Usaglaeni zapisnik o konsolidaciji duga SR Jugoslavije prema poveriocima
Pariskog kluba potpisan je u Parizu decembra 2001. godine. Na osnovu tog dokumenta pristupilo se bilateralnim pregovorima sa dravama lanicama Pariskog kluba pojedinano, to je rezultiralo potpisivanjem sporazuma sa 17 zemalja (Danskom,
vedskom, panijom, Holandijom, Austrijom, Nemakom, Kanadom, Norvekom,
Belgijom, Francuskom, Velikom Britanijom, vajcarskom, SAD, Ruskom Federacijom, Finskom, Japanom i Italijom).
Narodna banka Srbije, u saradnji sa poslovnim bankama, obavila je kompleksan postupak usaglaavanja duga koji je prethodio potpisivanju bilateralnih
sporazuma.
Prva faza otpisa duga u visini od 51% realizovana je 2002. godine nakon zakljuenja trogodinjeg Aranmana za produeno nansiranje sa Meunarodnim
monetarnim fondom. Uslov za realizaciju druge faze otpisa duga ispunjen je februara 2006. godine, kada je nakon pozitivne ocene Meunarodnog monetarnog fonda
o uspenom zavretku trogodinjeg Aranmana, Sekretarijat Pariskog kluba odobrio
dodatno smanjenje duga od 15% prema ovoj kategoriji poverilaca, sa primenom poev od 6. februara 2006. godine.
Usled prestanka postojanja dravne zajednice Srbija i Crna Gora juna 2006.
godine, predstoji postupak izmene potpisanih bilateralnih sporazuma kako bi Republika Srbija i Republika Crna Gora pojedinano regulisale obaveze prema poveriocima Pariskog kluba. (Izvor: www.nbs.yu)
2.3.2. Londonski klub

Slino modelu Pariskog kluba formiran je i Londonski klub, koji ini grupa
predstavnika komercijalnih banaka a bavi se reprogramom zajmova odobrenih
od strane komercijalnih banaka.
Londonski klub nastao je poetkom osamdesetih godina kada se ukazala potreba formiranja raznih ad hoc konzorcijuma sa zadatkom da reprogramiraju dugove koje su komercijalne banke odobrile privatnim korisnicima. Polazei od injenice da se najvei deo toga duga sastoji od sindiciranih zajmova i
neosiguranog trgovakog ili projektnog finansiranja, broj banaka koje uestvuju u procedurama Londonskog kluba - ne retko prelazi i celih sto poverilaca. Da
bi se pregovori o reprogramu olakali, obino se formira savetodavni komitet
68
u koji se ukljuuju predstavnici banaka ije je proceduralno uee najvee u

odobrenim projektima.
Procedure Londonskog kluba su ponekad vrlo teke i sloene a kratkoroni
karakter reprograma znatno uveava trokove ionako samo privremenog olakanja
poloaja dunika. Stoga se u poslednje vreme sve vie namee potreba sveopteg reavanja i privatnih i dravnih dugova od strane svih grupa glavnih poverilaca: MMF,
Svetske banke, Pariskog kluba i Londonskog kluba.
LONDONSKI KLUB I SRBIJA
Posle viegodinjih pregovora sa stranim komercijalnim bankama (2002
2004), potpisan je 7. jula 2004. godine okvirni sporazum sa poveriocima Londonskog kluba Memorandum o razumevanju o restrukturiranju duga po NFA i TDFA
izmeu Republike Srbije i Meunarodnog koordinacionog komiteta, koji predvia
otpis od oko 62% duga i otplatu u periodu od 20 godina sa 5 godina poeka. Memorandum je ratikovan 24. jula iste godine.
U skladu s odredbama okvirnog sporazuma, poetkom aprila 2005, posle potpisivanja prateih pravnih dokumenata, izvrena je zamena duga Republike Srbije
za obveznice u iznosu od oko 1.020 miliona SAD dolara i kotacija na Luksemburkoj berzi.
Nakon okonanja pravno-tehnikih aktivnosti u vezi sa zamenom duga
Republike Srbije za preostalog kreditora Londonskog kluba poverilaca, krajem
septembra 2005. realizovana je dodatna emisija obveznica u iznosu od oko 57
miliona SAD dolara pod istim uslovima kao prvobitno emitovane.
Obveznice su emitovane u skladu sa Zakonom o restrukturiranju duga po
NFA i TDFA izdavanjem obveznica Republike Srbije, kojim je predviena ukupna
emisija obveznica Republike Srbije u iznosu do 1.080 miliona SAD dolara.
Potpisivanjem sporazuma sa poveriocima Londonskog kluba, Republika
Srbija prvi put je postigla dogovor o otpisu duga sa ovom kategorijom poverilaca i dobila kreditni rejting za obveznice S&P i Fitch (trenutno BB-). (Izvor:
www.nbs.yu).
69
KONTROLNA PITANJA
1. Nabrojte najvanije regionalne nansijske organizacije (formalne, neformalne i

ostale) i objasnite njihovu ulogu i znaaj?
2. Evropska investiciona banka (EIB): Osnivanje i lanstvo; Organizaciona struktura Banke; Kapital Banke?
3. Evropska investiciona banka (EIB): Nove inicijative Banke; Odobreni zajmovi
po oblastima i regionima; Novi projekti koje nansira EIB?
4. Navedite projekte ulaganja EIB u Srbiju?
5. Navedite ciljeve osnivanja Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), njene
osnivae i visinu osnivakog kapitala Banke?
6. Navedite zemlje-korisnike kapitala EBRD, projekte nansiranja, organizaciju i
rukovoenje Bankom i status Srbije?
7. ta znate o Afrikoj banci za razvoj i njenoj regionalnoj saradnji (osnivanje,
lanstvo, kapital, projekti nansiranja)?
8. ta znate o Azijskoj banci za razvoj i njenoj regionalnoj saradnji (osnivanje,
lanstvo, kapital, projekti nansiranja)?
9. ta znate o Interamerikoj banci za razvoj i njenoj regionalnoj saradnji (osnivanje, lanstvo, kapital, projekti nansiranja)?
10. ta znate o Banci za meunarodne obraune (BIS), osnivanje, lanstvo, kapital i
odnosi sa NBS?
11. ta znate o Amerikoj korporaciji za privatna ulaganja u prekomorske zemlje?
12. ta znate o Pariskom i Londonskom klubu i odnosima Srbije sa njima?
70
TREI DEO
EVROPSKA I
MONETARNA UNIJA
I MEUNARODNE
FINANSIJE
Experto credite.
Verujte iskusnome.
TREI DEO
EVROPSKA I MONETARNA UNIJA I MEUNARODNE FINANSIJE
1. KRIZA DOLARA I NASTANAK EVROPSKOG MONETARNOG SISTEMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
2. STVARANJE EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
3. TRI FAZE EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
4. POSLEDICE I EFEKTI UVOENJA EVRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
5. EVRO I JEDINSTVENO FINANSIJSKO TRITE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
72
1. KRIZA DOLARA I NASTANAK EVROPSKOG

MONETARNOG SISTEMA
Breton-Wudskim sporazumima, iz jula 1944. godine stvorene su dve meunarodne institucije: Svetska banka (SB), iji je zadatak bri proces obnove i razvoja
svetske ekonomije i Meunarodni fond (MMF) koji je u sklopu meunarodnog monetarnog sistema imao ulogu kontrolnog organa. Stvoreno je monetarno trite sa
regulisanim kursevima razmene izmeu nacionalnih moneta iji je cilj bio da obezbedi stabilnost i lake obavljanje meunarodne trgovine. Pariteti nacionalnih moneta su izraavani u zlatu, koje je postalo njihov zajedniki imenilac, ili u amerikim
dolarima. Tako je svaka moneta mogla da izrazi svoju vrednost ili u zlatu ili u dolarima, dok je samo dolar bio direktno vezan za zlato na osnovu zvanino utvrenog
kursa od 35 dolara za uncu zlata (zlatni standard).
Statutom MMF-a je utvren formalno-pravni okvir monetarnog trita: maksimalni i minimalni kursevi razmene monete neke zemlje lanice MMF mogu odstupati najvie 1% u odnosu na zvanino utvrene paritete u meusobnoj razmeni.
Takva lanica je imala mogunost da predloi promenu pariteta samo u sluajevima
kada se radilo o korekciji osnove dispariteta. Na ovaj nain je stvoren sistem ksno
propisanih pariteta.
Mara ostalih moneta od + /- 1% u odnosu na dolar, je bila obavezna i u sluajevima kada su mare uktuacije izmeu dve monete iznosile +- 2%. Poetak kraja
zlatne podloge dolara je nastupio 1968. godine kada su zlatne rezerve SAD uspevale
pokriti neto vie od jedne etvrtine dolarske mase koja je bila u opticaju izvan SAD
i amerike monetarne vlasti nisu mogle da kontroliu trite. Kriza je dostigla vrhunac 15. avgusta 1971. godine kada je predsednik Nikson najavio prestanak zlatnog
etalona, to je najavilo prestanak konvertibilnosti dolara. Ovo je predstavljao poetak
uspostavljanja plivajuih kurseva svih svetskih moneta, uprkos saglasnosti postignutoj u razgovorima u Smithsonian institutu decembra 1971.godine kojom se predviala devalvacija sa 35 na 38 dolara za uncu zlata. lanice EEZ suoene sa platnobilansnim problemima SAD nastojale su da stvore monetarnu stabilnost, ali su jak
III DEO - EVROPSKA I MONETARNA UNIJA I MEUNARODNE FINANSIJE
73
inacioni pritisak i naftni udar kao posledicu imale uspostavljanje plivajueg kursa
za sve svetske monete 1973. godine. Dominantna pozicija dolara u meunarodnim
odnosima je omoguila SAD da meunarodnu monetarnu politiku podrede svojim
interesima. Od tog trenutka dolar je postao instrument nezavisnog trita.
Sa druge strane, trite evropskih moneta je funkcionisalo na osnovu dolara i bilo
je zavisno od dolara. Posledica toga je da su se evropske monete nale u podreenom poloaju u odnosu na dolar, u meunarodnim odnosima i na meunarodnom planu.
Uzimajui u obzir nezadovoljavajue rezultate devalvacije dolara, iz decembra
1971.godine, na stabilizaciju trita razmene i ukidanje konvertibilnosti dolara u
zlatu, tako da je meunarodnu monetarni sistem izgubio svoju osnovnu ulogu.
74
2. STVARANJE EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE

Zemlje lanice EEC-a su 7. februara 1992. godine u holandskom gradu Mastrihtu potpisale Sporazum o Evropskoj uniji koji je stupio na snagu 1.novembra
1993. godine. On je predstavljao prvu najavu stvaranja zajednike valute zemalja
Evropske unije. Zemlje lanice: Belgija, Irska, V.Britanija, Luskenburg, Grka, Italija,
Nemaka, Danska, Francuska, panija, Portugal, Holandija odluile su da u etapama
ustanove zajedniku spoljnu i bezbedonosnu politiku i da stvore Ekonomsku i monetarnu uniju sa jedinstvenim valutom.
EMU je zasnovana na dva koncepta: koordinacija ekonomskih politika i nezavisna monetarna institucija tj. Evropska centralna banka. Savet ministara nansija
koji okuplja ministre privrede i nansija zemalja lanica, nadlean ja za denisanje
glavnih principa ekonomske politike.
Ekonomska i monetarna unija (EMU) predstavlja kljuni element stabilnog i socijalnog razvoja Evrope i novu ansu za dalji razvoj evropske politike
integracije.
Stvaranje Ekonomske i monetarne unije je dugoroni proces zapoet jo 1.
januara 1971.godine, a ne, kako mnogi smatraju 1. jula 1990.godine na osnovu
odluke Evropskog saveta iz Madrida, juna 1989.godine. Za datum poetka treba
uzeti prve pokuaje Zajednice na formiranju Evropske i monetarne unije, konkretizovane u Planu Werner i rezoluciji Evropskog saveta od 22. marta 1971.
godine. Prvi pokuaj nije uspeo. Neuspeh je posledica opteg stanja ekonomske
integracije na nivou Zajednice, koja je tek zavrila put ka otvaranju nove carinske unije, takoe i dogaaji vezani za okruenje meunarodno monetarno kao i
promene koje se tiu dolara.
U prvom pokuaju utvreni su monetarni instrumenti i mehanizmi, kao to
je monetarna zmija, evropska monetarna jedinica i stvoren je Evropski fond za monetarnu saradnju. Kasnije e one predstavljati deo Evropskog monetarnog sistema
1979.godine, gde su otkriveni mnogi nedostaci ali i prednosti, to je omoguilo formiranje EMUu drugom pokuaju, devedesetih godina.
75
3. TRI FAZE EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE

Uspena realizacija odredbi Jedinstvenog evropskog akta iz 1997. godine
je stvorila uslove za prelazak na vie faze evropske konstrukcije i njeno finalizovanje u oblasti Ekonomske i monetarne unije. Predviena je postepena realizacija EMU, s obzirom na to da se radi o sloenom projektu, kao i visokim zahtevima koji su postavljeni pred zemlje lanice i Evropskom unijom, kao celinom.
Ugovor iz Mastrihta je definisao Evropsku i monetarnu uniju kao proces koji
e se realizovati u tri faze, postavljajui precizne rokove po svim segmentima
njenog ostvarivanja.
Ugovorom iz Mastrihta su utvrene, u skladu sa Delorovim predlogom, tri
faze realizacije EMU, koje predstavljaju neizbene i nepovratne sukcesivne procese.
Izvetaj Delor sadri, takoe, tri potvrde ovog razvoja: denisanje pravno-institucionalnog okvira jedinstvene monetarne politike, smanjenje ekonomskih razlika izmeu zemalja lanica i tehniku pripremu jedinstvene monete.
Ambicije lanica Zajednice na stvaranju Ekonomske i monetarne unije su istakle u prvi plan neophodnost uspostavljanja ekonomske konvergencije pre prelaska
na nalnu fazu EMU, kao i stvaranje uslova koji e omoguiti zemljama lanicama
da u tranzitornom periodu smanje ekonomske razlike.
Stvaranje jedinstvene monete zahtevalo je obavljanje neophodnih tehnikih
priprema kod svih subjekata sa ciljem da se izbegnu poremeaji koji bi mogli dovesti do negativnih posledica. Kod Evropske centralne banke je vezano za utvrivanje instrumenata monetarne politike, izgradnju infrastrukture plaanja, imenovanje
direktora i sl. Kod bankarskog i nansijskog sistema se odnosi na usvajanje jedinstvenog raunovodstvenog i nansijskog sistema preduzea, zatim za proizvodnju
novanica i metalnog novca, i posebno, pripremu graana sa ciljem da se izbegnu
problemi koji su 1960. godine pratili zamenu francuskog franka.
Navedeni razlozi su nametnuli obavezu denisanja pravno-institucionalnog
okvira, uspostavljanje prethodne ekonomske konvergencije i tehniku pripremu.
76
3.1. Prva faza nastanka EMU

Prva faza Ekonomske i monetarne unije je poela 1. jula 1990. godine i u funkciji pripreme neophodnih uslova za obezbeenje zadovoljavajueg nivoa ekonomske i monetarne konvergencije, koji e se realizovati u drugoj fazi. U ovoj fazi se insistiralo na politikama koordinacije, koje su omoguavale zemljama lanicama da
sauvaju svoju suverenost i jednakost u procesu donoenja odluka tako to je svaka
lanica delegirala isti broj predstavnika u novoformiranim telima. Bila je to, u sutini, faza navikavanja na nove odnose.
U toku prve faze ekonomske i monetarne unije je precizirano oko 300 mera
za sukcesivno otklanjanje skalnih, tehnikih i poreskih prepreka, koje je Komisija
iznela u dokumentu pod nazivom Bela knjiga. To je omoguilo potpunu liberalizaciju kretanja kapitala u svim zemljama lanicama i usklaivanje njihovih monetarnih politika. Pravno-institucionalni okvir je dopunjen ukidanjem prepreka u unutranjem prometu izmeu zemalja lanica, sredinom 1990. godine, ime su stvoreni
uslovi za prelazak sa zajednikog na jedinstveno trite 1. januara 1993. godine.
Na institucionalnom planu, ojaan je Monetarni komitet (ili, kako ga neki nazivaju, Komitet guvernera), na osnovu ovlaenja Saveta od 12. marta 1990. godine. Zadatak
Komiteta guvernera je da daje miljenja i priprema godinji izvetaj o monetarnom stanju Zajednice i zemalja lanica. Prvi izvetaj Komiteta je usvojen aprila 1992. godine.
U okviru Komiteta guvernera, u skladu sa predlogom iznetim u Delorovom
izvetaju, formirana su tri specijalizovana podkomiteta, i to: (1) za pitanja kurseva
razmene, (2) za monetarnu politiku i (3) za kontrolu bankarskog sistema. Formirane
su, takoe 1992. godine, brojne radne grupe po razliitim pitanjima. Izvestan problem je predstavljalo to u svim zemljama lanicama ekspertske grupe nisu bile u
dovoljnoj meri osloboene vezanosti za svoje centralne banke.
Ipak, i pored svih slabosti koje su bile neizbeni pratilac brze integracije nansijskog sistema i uloge nacionalnih centralnih banaka, ova inicijativa se pokazala neophodnom.
Na planu osposobljavanja za preuzimanje novih obaveza i zadataka, Komitet
guvernera je ojaao sekretarijat formiranjem ekspertske ekipe za ekonomsku i monetarnu oblast.
Kod koordinacije monetarnih politika zemalja lanica napori su bili usmereni
na sledee osnovne aktivnosti, i to:
Koordinacija ciljeva monetarnih politika u okviru Evropskog monetarnog sistema. Sprovodila se u etvrtom kvartalu svake godine i to ex ante, kod zemalja koje su
ispoljile najveu eksibilnost u kretanju monetarnih agregata: Nemake, panije, Francuske, Italije i Velike Britanije. Ciljevi su morali biti kompatibilni sa stabilnou kurseva
razmene i bez tenzija na tritu. Male zemlje sa otvorenim ekonomijama, kao to su lanice Beneluksa, su se zadovoljile prilagoavanjem svojih kurseva razmene.
77
Sprovedena su statistika istraivanja monetarnih agregata koja su imala iste sadraje u svim zemljama. Njihova slinost u svim lanicama je olakala ex ante istraivanje,
sa ciljem da se naknadno utvrde monetarne rezerve na nivou Zajednice, kao monetarne
zone. Istraivanja su vrena periodino, pod zajednikom kontrolom (multilateralnim
nadzorom), koji je obezbeivao njegovu primenu bez naknadnih deformacija.
Monetarni komitet je odigrao znaajnu ulogu u pripremi i usvajanju odluka
politikog karaktera iz monetarne oblasti u Savetu ministara i denisanju scenarija
pripreme za prelazak na jedinstvenu monetu. Meu prvim dokumentima Komiteta
bio je, 1990. godine predlog Statuta Evropskog sistema centralnih banaka, koji je kasnije sa malim izmenama unet u Ugovor i Mastrihta 1992. godine.
3.2. Druga faza nastanka EMU

Druga faza EMU je u funkciji pripreme tree, nalne faze EMU i predstavlja
prelaznu etapu u procesu razvoja ekonomske monetarne integracije. lanom 109E.
Ugovora i Mastrihta je predvieno da pone 1. januara 1994. godine i mora se zavriti najkasnije 31. decembra 1998. godine.
Znaaj druge faze je u duini njenog trajanja, promena do kojih e dovesti kod
usklaivanja ekonomskih i monetarnih politika zemalja lanica i jaanja mehanizama ekonomskih i monetarnih politika kao i neophodnih uslova za prelaz u treu, nalnu fazu.
3.2.1. Evropski monetarni institut

Evropski monetarni institut (EMI) je osnovan na bazi lana 109F, taka 1.
Ugovora iz Mastrihta i protokolu o statutu Evropskog monetarnog instituta. EMI je
formiran na sastanku efova drava ili vlada u Briselu, 29. oktobra 1993. godine. Za
sedite EMI je odreen Frankfurt, ime je prejudicirana odluka o utvrivanju sedita Evropske centralne banke. Institut je poeo sa radom 1. januara 1994. godine.
Njegovo formiranje je u funkciji institucionalne pripreme Evropskog sistema centralnih banaka (ESCB), koji e poeti sa radom 1. januara 1999. godine.
lanice EMI su nacionalne centralne banke zemalja lanica Luksemburki monetarni institut, koji ima ulogu centralne banke. Poetkom rada EMI rasputeni su Komitet
guvernera centralnih banaka i Evropski fond za monetarnu saradnju (EFMS).
EMI ima svojstvo pravnog lica i u svakoj dravi lanici ima najiri pravni subjektivitet koji se priznaje pravnim licima u okviru nacionalnog zakonodavstva.
78
Cilj Evropskog momentarnog instituta je da doprinese obezbeenju uslova potrebnih za prelazak u treu fazu ekonomske i monetarne unije. Na tom planu obavlja
sledee poslove: obezbeuje jae usklaivanje monetarnih politika zemalja lanica i
uspostavljanje tenje saradnje izmeu nacionalnih centralnih banaka koje treba da
omogui bru realizaciju makroekonomske konvergencije. Vri pripremu instrumenata i denie postupke koji su neophodni za pripremu jedinstvene monetarne politike
u toku tree faze. Radi se o aktivnostima koje su u istom pravnom okviru utvrene i za
Evropski sistem centralnih banaka sa ciljem da odre stabilnost cena.
EMI kontrolie tehniku pripremu novanica izraenih u jedinstvenoj moneti, evru. EMI dostavlja, takoe, izvetaj Savetu o zadovoljenju uslova konvergencije
zemalja lanica, pre nego to ovaj donese odluku o lanicama EU koje e prei u
treu fazu ekonomske i monetarne unije i usvojiti jedinstvenu monetu.
Upravljanje ekonomski monetarnim institutom i donoenje odluka. Na elu
Evropskog monetarnog instituta se nalazio Savet (lan 109F, taka 1.), kao organ
rukovoenja i upravljanja. Sainjavaju ga predsednik i guverneri centralnih banaka
zemalja lanica.
EMI je ukinut osnivanjem ECB i predsednik EMI naputa svoju funkciju odmah po njenom osnivanju.
3.2.2. Kriterijumi ekonomske konvergencije

Kriterijumi ekonomske konvergencije predstavljaju najmanji zajedniki imenilac zdravih i stabilnih ekonomsko-socijalnih odnosa. Njihovo unoenje u Ugovor
iz Mastrihta i insistiranje na zadovoljenju utvrenih kriterijuma je posledica razlika
u ekonomskom i socijalnom razvoju zemalja lanica i u funkciji su obezbeenja njihove istovetne startne pozicije. Obuhvataju stabilnost cena, zdrave javne nansije i
monetarne uslove, kao i stabilni platni bilans.
U drugoj fazi utvreni su kriterijumi ekonomske konvergencije, u cilju pripreme za prelazak na treu fazu, a to su:
(1) Kriterijum visokog stepena stabilnosti cena se ocenjuje na osnovu stope
inacije koja treba da bude bliska istoj kod najvie tri ostale zemlje lanice koje su
ostvarile najbolje rezultate u oblasti stabilnosti cena. U lanu 1. Protokola i kriterijumima konvergencije je precizirano da je neka zemlja lanica ostvarila trajnu stabilnost cena kada prosena stopa inacije u jednogodinjem periodu pre ispitivanja
ne prelazi vie od 1,5% stopu inacije koju imaju tri drave lanice sa najboljim
rezultatima na planu stabilnosti cena. Inacija se rauna korienjem indeksa potroakih cena na uporedivom osnovu, imajui u vidu razlike u nacionalnim denicijama, na osnovu podataka koje dostavlja statistika sluba Evropske komisije
(EURO-STAT).
79
(2) Kriterijum potovanja doputene granice uktuiranja kursa. Kriterijum

uea zemlje lanice u deviznom mehanizmu Evropskog monetarnog sistema je
blie odreen lanom 3. Protokola o kriterijumima konvergencije. To znai da je
neka zemlja lanica potovala doputene granice uktuacije kursa, predviene deviznim mehanizmom Evropskog monetarnog sistema, bez ozbiljnijih tenzija, u toku
najmanje dve godine koje su prethodile ispitivanju. Dakle, valuta zemlje lanice koja
eli da pree u treu fazu mora biti ukljuena u EMS i zemlja lanica ne sme da devalvira nacionalnu monetu u periodu od dve godine koji je prethodio njenom zahtevu za prelazak u treu fazu EMU.
(3) Kriterijum usklaenosti dugoronih kamatnih stopa je denisan lanom 4. Protokola o kriterijumima konvergencije. Znai, da je neka zemlja lanica
imala, u periodu od dve godine pre ispitivanja, dugoronu prosenu nominalnu kamatnu stopu, koja nije prelazila 2% te stope ostvarene u najvie tri druge zemlje
lanice sa najboljim rezultatima u oblasti stabilnosti cena.
(4) Kriterijum limitiranja budetskog decita. Budetska disciplina, odnosno postojanje prekomernih javnih decita je regulisano lanom 104C. Ugovora iz
Mastrihta i Protokolom broj 5, kojim su utvrene referente vrednosti za budetski
decit i javni dug. Za budetski decit iznosi 3% BNP, a izraunava se na osnovu
odnosa izmeu predvienog i ostvarenog javnog decita i unutranjeg bruto proizvoda merenog trinim cenama. Pod decitom se podrazumeva potreba za neto zajmom, u skladu sa denicijom Evropskog sistema objedinjenih privrednih rauna.
(5) Kriterijum limitiranja javnog duga. Da javni dug iznosi 60% BNP, izraunava se odnosom izmeu ukupnog bruto zaduenja i unutranjeg bruto proizvoda. Izraava odnos izmeu (1) predvienih i ostvarenih dugovanja i (2) unutranjeg bruto proizvoda, merenog trinim cenama. Javni dug obuhvata ukupna bruto
dugovanja izraena u nominalnoj vrednosti na kraju kalendarske godine, utvrene
po sektorima javnih organa. U ovu kategoriju spadaju: zaduenja centralnih organa
vlasti (centralne administracije), regionalnih i lokalnih organa uprave i fondova za
socijalno osiguranje. Kod fondova socijalnog osiguranja izuzetak predstavljaju komercijalne operacije utvrene Evropskim sistemom objedinjenih privrednih rauna. Potovanje kriterijuma konvergencije predstavlja sutinsko, a ne formalno-pravno pitanje, uspenog razvoja Ekonomske i monetarne unije. Zbog toga su denisani
na nedvosmislen nain u Ugovoru iz Mastrihta.
3.2.3. Priprema tree faze EMU

Evropski savet u Madridu, decembra 1995. godine, je usvojio Zelenu knjigu
Evropske komisije, ime je utvrdio osnovne etape prelaska na jedinstvenu monetu
80
1. januara 1999. godine. Scenario je kompletiran u periodu 1996-98. godine zajednikim naporima Komisije i razliitih socio-profesionalnih kategorija, kao to su
sindikati, udruenja potroaa, administracije, banaka, preduzea i dr. sa ciljem da
se obezbedi usklaeni prelazak.
Odluke koje su efovi drava ili vlada usvojili u Madridu su od kljunog znaaja za dalji razvoj EMU i obuhvataju tri grupe pitanja:
(1) usvajanje naziva jedinstvene monete, evro,
(2) denitivno utvrivanje 1. januara 1999. godine kao datuma poetka tree
faze EMU i
(3) kalendar prelaska.
(1) Utvrivanjem novog naziva jedinstvene monete, evro, umesto ranije
obraunske jedinice eki, je stavljen kraj neizvesnostima oko imena. Promena naziva predstavlja, pored simbolinog znaaja, meru psiholokog uticaja na graane,
ekonomske i druge subjekte Unije. Umesto ranije obraunske jedinice eki koja je
izgubila skoro 40% vrednosti, od formiranja Evropskog monetarnog sistema 1979.
do 1995. godine, u odnosu na stabilne monete iz svoje eki-korpe, promena naziva
treba da pokae da je u pitanu nova, jaka i stabilna moneta i da iza nove monete stoje nacionalne banke najjaih i najstabilnijih zemalja lanica. Evro, kao jedinstvena
moneta odraava najbolje zajednike ekonomske performanse zemalja lanica, dobijene na osnovu strogih kriterijuma konvergencije, za razliku od ECU-ja koji predstavlja aritmetiku sredinu razliitih evropskih moneta, to je velika razlika.
(2) Za datum prelaska na jedinstvenu monetu je odreen 1. januar 1999.
godine. Prelazak na evro je zahtevao donoenje posebne odluke Saveta. Za to su postojali pravni i ekonomski razlozi. Evropski savet u Dablinu, 13-14. decembra 1996.
godine, je odluio da e trea faza EMU poeti 1. januara 1999. godine. Prvi alternativni datum 1. januar 1997. godine, nije prihvaen zbog toga to je dvanaest, od petnaest zemalja lanica EU imalo 1995. godine budetski decit vei od predvienog i
nije ispunjavalo uslove za prelazak na jedinstvenu monetu.
(3) Kalendar uvoenja evra. Scenario uvoenja jedinstvene monete je utvren Zelenom knjigom Evropske komisije, od 31. maja 1995. godine, o modalitetima uvoenja evra. Zasniva se na odredbama lana 109L. taka 4. Ugovora, kojim je
predvieno brzo uvoenje evra. Scenario prelaska sadri tri etape koje bi se realizovale tokom tree faze Ekonomske i monetarne unije.
Scenario predvia tri etape, kao i jedan period izmeu 1999. i 2002.godine
u kome bi evro i nacionalne monete bile zajedniki u opticaju.
Prva etapa, poznata kao etapa A, poinje pre stupanja na snagu tree faze
Ekonomske i monetarne unije. Evropski savet utvruje listu zemalja uesnica tree
faze i formira Evropski sistem centralnih banaka.
81
Druga etapa, poznata kao etapa B, je vremenski ograniena na period od 1.

januara 1999. do 1. januara 2002. godine. Predstavlja poetak efektivnog funkcionisanja tree faze Ekonomske i monetarne unije u toku koje e se obavljati veliki broj
operacija u evru. Etapa B poinje denitivnim i nepovratnim utvrivanjem nivoa
konverzije izmeu moneta zemalja uesnica u evro. Predviena duina njenog trajanja je najvie tri godine i za to vreme je potrebno da komercijalne banke obave
pripreme za prelazak na evro, proizvodnju evro novanica i metalnog novca. Ugovorom je utvreno da, na dan stupanja na snagu tree faze, Savet nepovratno utvruje
kurseve razmene izmeu moneta zemalja lanica, kao i kurs po kome e se jedan
evro zameniti za ostale monete.
Kursevi konverzije izmeu ekija i evra je utvren u odnosu 1:1. Evro e zameniti eki.
U toku etape B svi subjekti mogu koristiti evro na osnovu sopstvenog opredeljenja, bez zabrane i primoravanja. Poev od 1. januara 1999.godine nastupie sledee promene i to:
Vlade zemalja lanica evro-zone izraavaju svoja dugovanja iskljuivo u
evru. Neke zemlje lanice su ve poetkom 1998.godine obavestile da e
postojea dugovanja konvertovati iz nacionalnih moneta u evro.
Banke i druge nansijske organizacije lanice evro-zone e poeti, na inicijativu politikih monetarnih organa svojih zemalja, da obavljaju u evru
velike nansijske operacije na meubankarskom i monetarnom tritu,
na tritu razmene i tritu obveznica. Francuska je obavestila da e berzansko trite poeti da funkcionie u evru od 4. januara 1999. godine
zbog toga to 1. januar pada u petak.
Sve operacije iz javnog sektora obavljae se u evru. Kada se radi o ekonomskim operacijama iz privatnog sektora, ostavljena je mogunost da u
trogodinjem periodu tranzicije koriste evro ili nacionalnu monetu.
Sa promenama na tritu kapitala, do kojih e doi prelaskom na evro poetkom 1999. godine prvo e se sresti vlasnici vrednosnih papira, uesnici na berzi i
druga klijentela to e se iskoristiti uspostavljanje bliih odnosa sa irom populacijom u fazi putanja evra u promet 2002.godine.
Bankarske institucije e nastojati da na prigodan nain obavetavaju svoje klijente o nainima na koje e svoje poslove moi da realizuju korienjem jedinstvene
monete. Posebno e se voditi rauna da se izbegne mogunost javljanja sumnje u
monetu ili nain njenog uvoenja.
Trea etapa, poznata kao etapa C, ce poeti 1. januara 2002. godine i trajae
do 30. juna 2002. godine. Posveena je uvoenju u opticaj evro papirnih novanica i metalnog novca, koji e obaviti bankarski sektor uesnica evro zone. U ovom
periodu, koji je poznat kao vreme kohabitacije nacionalnih i jedinstvene monete,
82
izvrie se kompletna zamena nacionalnih moneta zemalja lanica sa evrom. U opticaju e se nai istovremeno nacionalne monete i evro, s tim to nacionalne monete
nee imati meusobni valutni kurs ve e se vriti njihova konverzija u evro. Zamena e se obaviti povremeno.
Putanjem evra u opticaj 1. januara 2002. godine takoe e moi da ga koriste
i graani kao to su i do sada koristili nacionalne valute u svakodnevnom plaanju.
Meutim, cene proizvoda i usluga bie jo neko vreme izraene u nacionalnoj valuti
pre i posle uvoenja evra.
Na kraju ove etape C, koja e se zavriti 30. juna 2002. godine prestae da
postoje nacionalne monete zemalja lanica. Preostale papirne novanice i metalni
novac vie nee biti legalno sredstvo plaanja i svi koji ga budu koristili morae da
izvre njegovu zamenu u evro na bankarskim alterima.
3.2.4. Pravni status jedinstvene monete

Uvoenje jedinstvene monete je otvorilo pitanje njenog pravnog statusa s obzirom na to da EU nije raspolagala odgovarajuom pravnom regulativom. Reenje je
naeno na osnovu Zakona o novcu, koji ini skup pravila sakupljenih na osnovu sudskih presuda u SAD, zemljama zapadne Evrope, Japana u toku XX veka. Zasniva se na
principu da je emitovanje novca na odreenoj teritoriji suvereno pravo vladara, koji
utvruje njegov izgled i legalni kurs i jedini ovlaen da vri izmene na tom planu.
lanice Evropske unije imaju pravo da emituju novanice na svojoj teritoriji.
Po pitanju pravnog statusa dugovanja i potraivanja koja su bila iskazana u ekiju, osnovni principi su usvojeni u skladu sa lanom 235. Ugovora, a sadrani su u uredbi
Saveta od 17. juna 1997. godine, koji se odnose na uvoenje evra u opticaj. To su:
Svi iznosi utvreni u ekijima na osnovu ugovora ili drugih pravnih instrumenata bie zamenjeni ekvivalentnim iznosima izraenim u evrima,
poev od 1. januara 1999. godine. Princip ekvivalentnosti se primenjuje
za sve monete iz zvanine eki-korpe, a utvren je preporukom Komisije
iz aprila 1994. godine, po kojoj se sve u kojima se sve to je utvreno u
ekijima prenosi na evro.
Potvren je ugovorni kontinuitet prava i obaveza stvorenim u nacionalnim monetama zemalja lanica ili u ekijima, koje dospevaju na naplatu
posle 1. januara 1999. godine.
Utvrena je regulativa na osnovu koje e se obaviti nepovratna konverzija
nacionalnih moneta u evro, utvrena za 1. januar 1999. godine, kao i druge utvrene radnje.
83
Potvrena su prava i obaveze koje proizilaze iz ugovora zakljuenim u

monetama iz eki-korpe.
Olakae se tehnika priprema za prelazak na evro, posebno na planu prilagoavanju informatikih sistema.
Uredbom je uveden u komunitarnu regulativu novi naziv jedinstvene monete
evro.
Konverzija nacionalnih moneta u evro i iz evra u nacionalne monete, vri se
na osnovu unapred utvrenih pravila:
Kurs razmene izraava vrednost evra u svakoj nacionalnoj moneti zemalja lanica;
Kurs razmene sadri est cifara, od ega su pet decimalne;
Jednom utvreni kursevi razmene se ne mogu menjati;
Sva plaanja konvertovana iz jedne nacionalne valute u drugu moraju se
predhodno konvertovati u evro, a tek posle toga u drugu nacionalnu valutu, na osnovu utvrenog kursa razmene.
Utvrena je tehnika konverzije. Evro se sastoji od 100 jedinica, od kojih se
svaki zove cent. Kod tehnike raunanja, u postupku konverzije, vri se zaokruivanje cifara. Ako je cifra posle decimale na koju se zavrava obraun vea od 5, zaokruivanje se vri na 6. Ako je manja od 5, zaokruivanje se vri na 4.
1. Ukoliko je trea decimala vea od 5, zaokruivanje na treoj cifri se vri na
manji cent.
2. Ukoliko je trea cifra manja od 5, zaokruivanje se vri na manji cent.
Konverzija nacionalne monete u evro je regulisana lanom 4. Reglemana
3320/94, na osnovu kojeg su utvreni kursevi konverzije svake nacionalne monete lanica evro-zone u evro. Savet e utvrditi vrednost svake valute u odnosu na
evro. Navedena metoda je koriena za utvrivanje srednjeg kursa kod Evropskog
monetarnog sistema.
Rekonverzija nije dozvoljena, tj. ponovno pretvaranje jednom konvertovanih moneta iz evra u nacionalne monete, zbog toga se kod deljenja kurseva nacionalnih monete sa kursom evra javljaju razlike.
Unakrsna konverzija razliitih moneta, odnosno konverzija iz jedne u drugu
monetu se vri posredstvom evra. To znai da se prvo vri konverzija nacionalne valute u evro, a posle toga iz evra u drugu nacionalnu monetu. Ovim je utvreno da svi
novani iznosi konvertovani iz jedne monetarne jedinice u drugu moraju najpre konvertovati u evro. Posle toga se vri konverzija u drugu nacionalnu monetu.
Za korienje evra u tranzicionom periodu je prihvaen princip po kome se
ekonomski subjekti mogu slobodno odluiti o vrsti monete koju e koristiti: evro ili
nacionalnu monetu.Ugovorne strane imaju pravo da izaberu monetu, evro ili jednu
84
od svojih moneta, u kojoj e kvanticirati ugovorene vrednosti. To je znailo da zemlje nisu u obavezi da koriste evro u periodu 1999-2001. godine.
Poetak konverzije nacionalnih u jedinstvenu monetu nije vezan za poetak
EMU, ve moe poeti u toku tranzicionog perioda 1999-2001. godine. Moe se izvriti i kod drugih operacija na tritu.
Privatni ekonomski subjekti imaju mogunost korienja evra bez prinude u
tranzicionom periodu 1999-2001. godine. Ostavljena im je mogunost slobodnog
izbora (nije zabranjeno, nije obavezno).
Kada se radi o ekonomskim subjektima koji ele da koriste razliite monete,
jedni evro, a drugi nacionalnu monetu. Uredbom o uvoenju evra je precizirano da e
svi ugovoreni iznosi u evru ili nacionalnoj moneti zemlje lanice uesnice evro-zone,
i njihovo regulisanje u ovoj zemlji lanici, ii preko posebnog kreditnog rauna, kao i
da dunici mogu obavljati plaanja u evru ili u svojoj nacionalnoj moneti. Konverzija
e se obaviti na osnovu utvrenog kursa razmene.
Banka primalac plaanja u evru je ovlaena da izvri konverziju iz jedinstvene u nacionalnu monetu.
Pravni kontinuitet zakljuenih ugovora je utvren u okviru scenarija prelaska na jedinstvenu monetu. Evropski savet je utvrdio odreena reenja i uspostavio
pravnu i ekonomsku jednakost izmeu evra i nacionalnih moneta zemalja lanica
evro-zone.
3.3. Trea faza ekonomske i monetarne unije

Trea faza Ekonomske i monetarne unije je poela 1. januara 1999.godine.
Stupanjem na snagu tree faze EMU uvodi se jedinstvena evropska moneta-evro,
poinje da funkcionie Evropski sistem centralnih banaka (ESCB), kojeg sainjavaju
Evropska centralna banka i centralne banke zemalja lanica, i izvrie se nepovratno
utvrivanje pariteta nacionalnih moneta u odnosu na jedinstvenu.
3.3.1. Jedinstvena monetarna politika

Evropski savet je u Briselu, 2. maja 1998. godine, utvrdio listu zemalja koje su
ispunile neophodne uslove za prelazak u treu fazu Ekonomske i monetarne unije
i spremne za usvajanje jedinstvene monete.
Prihvatanjem Ugovora iz Mastrihta formiran je Evropski sistem centralnih
banaka, sa Evropskom centralnom bankom i centralnim bankama zemalja lanica. To je nametnulo potrebu za obezbeenjem tesne koordinacije ekonomskih
85
politika zemalja lanica i njihovo voenje u institucionalno denisanom okviru

utvrenom za ekonomsku i monetarnu integraciju.
Ugovorom iz Mastrihta je jasno postavljena struktura Evropskog sistema centralnih banaka i denisani su njegovi zadaci.
Monetarna vlast je centralizovana i nezavisna, od 1. januara 1999. godine,
a monetarnu politiku e voditi Centralna evropska banka.
3.3.2. Evropski sistem centralnih banaka

Primarno institucionalno obeleje tree faze Ekonomske i monetarne unije
je Evropski sistem centralnih banaka (ESCB). Sainjavaju ga Evropska centralna
banka (ECB) i centralne banke zemalja lanica, nezavisno da li je odreena zemlja
lanica tree faze EMU ili nije.
Evropska centralna banka (ECB) je najvii monetarni organ za lanice evrozone. Sedite Banke je u Frankfurtu.
Glavni cilj ESCB je ouvanje stabilnosti cena. U meri u kojoj ovi ciljevi nee
biti znak poputanja, odnosno zanemarivanja glavnog cilja, ESCB podrava optu
ekonomsku politiku koja se vodi u Zajednici.
Osnovni zadaci ESCB su utvrivanje i sprovoenje jedinstvene monetarne
politike Unije.
To podrazumeva denisanje ciljeva Unije na unapreivanju skladnog i uravnoteenog privrednog razvoja, trajnog i neinatornog rasta, visokog stepena usklaenosti ekonomskih rezultata.
Ekonomske aktivnosti Unije nisu eksplicitno navedene meu ciljeve i zadatke
ECB, koji su denisani u Ugovoru.
Nezavisna uloga ESCB je osnovna karakteristika Ekonomske i monetarne unije u toku tree faze. Istiu se dva kljuna razloga:
Prvi uslov da jedinstvena evropska moneta postane i bude jaka je obezbeenje niske stope inacije u krugu zemalja koje uestvuju u treoj fazi
EMU.
Drugi uslov je stvaranje mogunosti da svaka zemlja lanica, direktno u
Savetu guvernera iznosi svoje interese, poglede i stavove.
Stupanjem na snagu tree faze EMU sve monetarne operacije e se voditi u
jedinstvenoj moneti evru, ukljuujui i konverziju svih rauna u centralnim bankama zemalja lanica, danom stupanja na snagu tree faze EMU.
Funkcionisanje EMU zasniva se na nekoliko osnovnih principa, koji obezbeuju primenu razliitih instrumenata monetarne politike i modaliteta aktivnosti ESCB i ECB.
86
Stavljanjem monetarne politike u ingerenciju Saveta guvernera i Izvrnog odbora menja se poloaj centralnih banaka zemalja lanica. One postaju izvrni organi
Evropske centralne banke, bez mogunosti da u svom radu primenjuju odredbe nacionalnog zakonodavstva, koje je u prolosti bilo specino od zemlje do zemlje.
Princip decentralizovanog sprovoenja monetarne politike je utvren u Ugovoru iz Mastrihta, prihvatile su ga sve zemlje lanice i kao takav izraava politiku
volju svih veih nansijskih centara u Evropi.
Organi ESCB i njihove nadlenosti
Organizacija ESCB je slina organizaciji Federalnih amerikih rezervi ili nemake centralne banke, Bundesbanke. Donoenje odluka iz monetarne oblasti je
centralizovano u Evropskoj centralnoj banci, u okviru koje se utvruju osnovni
pravci monetarne politike; nacionalne centralne banke zemalja lanica imaju ulogu
konkretnog realizatora odluka mera koje se nalaze u njihovoj nadlenosti.
Organ odluivanja ECB je Savet guvernera, koji utvruje osnovne pravce monetarne politike, odnosno, faktiki rukovodi sistemom centralnih banaka, i
Izvrni odbor, koji je zaduen da realizuje odluke Saveta guvernera, kao organa
odluivanja.
Savet guvernera sainjavaju lanovi Izvrnog odbora i guverneri centralnih banaka zemalja lanica tree faze Ekonomske i monetarne Unije odnosno
evro- zone.
Odluke donosi prostom veinom, osim u posebno odreenim sluajevima
kada se glasovi Saveta guvernera odreuju u skladu sa ueem nacionalnih centralnih banaka u upisanom kapitalu ECB. Svaki lan Saveta guvernera ima, u principu,
jedan glas. U sluaju jednakog broja glasova odluujui je glas predsednika.
Za donoenje punovane odluke, potrebno je da na sastanku Saveta guvernera
prisustvuju dve treine lanova.
Izvrni odbor (IO) se sastoji od est lanova: predsednika, potpredsednika i
etiri lana, koji se biraju iz zemalja lanica evro- zone. Za lana Izvrnog odbora
moe biti biran poznati strunjak sa priznatim autoritetom i profesionalnim ugledom u monetarnoj oblasti ili bankarskim poslovima. lanove Izvrnog odbora imenuje Evropski savet, na preporuku Saveta ministra nansija, a posle konsultacija sa
Evropskim parlamentom i Savetom guvernera.
Odluke donosi prostom veinom glasova. Pravo glasa ima svaki lan koji prisustvuje sednici i raspolae sa jednim glasom.
Zadatak Izvrnog odbora je da realizuje monetarnu politiku, u skladu sa smernicama i odlukama Saveta guvernera.
87
Formiran je Generalni savet, kao trei organ odluivanja ECB. Sainjavaju ga

predsednik i potpredsednik ECB i guverneri nacionalnih centralnih banaka. Ostali
lanovi Izvrnog odbora mogu, bez prava glasa, da uestvuju u radu Generalnog saveta (ministra) i jedan lan Evropske komisije, takoe, bez prava glasa.
Organizacija ECB
Kapital ECB je 5 mlrd evra koji su uplatile lanice ESCB. Formula za utvrivanje uea u osnivakom kapitalu bila je zasnovana na ueu u GDP i stanovnitvu
EU. Svaka zemlja lanica takoe uestvuje u formiranju deviznih rezer vi ECB do
ukupnog iznosa od 50 mlrd evra.
3.3.3. Uvoenje papirnih i metalnih novlanica - evra

Evropska komisija i Evropski monetarni institut su obavili neophodne pripreme za poetak tree, nalne faze Ekonomske i monetarne unije.
Radnje koje se odnose na izdavanje novanica i metalnog novca su u nadlenosti zemalja lanica i to je Zajednicu suoilo sa odreenim problemima zbog postojanja razliite pravne regulative i prakse u njima. Tome treba dodati probleme brzog unitavanja papirnih novanica, ija je duina trajanja oko etiri godine, zatim
razlike u broju novanica po stanovniku izmeu razliitih zemalja, kao i veliinom
apoena. Broj novanica u opticaju je mnogo vei u Italiji nego u Francuskoj. Vrednost novanica u opticaju je razliita u razliitim zemljama Unije: u Finskoj iznosi
2,6% BNP, dok je u paniji 11% BNP.
Vreme funkcionisanja evra do njegovog uvoenja u promet potrebno je zameniti 16,5 milijardi komada papirnih novanica i preko 70 milijardi metalnih novia,
koji sada cirkuliu u Evropi. Potrebno je prilagoditi preko 6 miliona raznih aparata
za korienje nove monete, kao to su distributeri novca, parking aparati i dr. automati. Na psiholokom planu, potrebno je pripremiti graane zemalja lanica na promenu monete.
Scenario pripreme prelaska na evro je usvojio Evropski savet u Madridu, decembra 1995. god. Predvieno je da tampanje novanica i proizvodnja metalnog
novca, koje e se nai u opticaju 1. januara 2002. god., pone 1998. god., neposredno
po odreivanju zemalja koje e postati lanice evro-zone i donoenju odluke o osnivanju ECB i ESCB.
Pripremne radnje vezane za novanice su poverene posebnoj Grupi za monetu, koja radi po instrukcijama Monetarnog komiteta.
88
Tehnike karakteristike evra su odreene u dogovoru sa Evropskim monetarnim institutom.

Metalni novii evra e se pojaviti u osam apoena, i to: 1, 2, 5, 10, 20 i 50 centi
i 1 i 2 evra. Tehniki su pripremljeni, utvrene su diametri, debljina, teina.
Papirne novanice e se pojaviti u sedam apoena, i to : 5, 10, 20, 50, 100, 200 i
500 evra. Novanice e se meusobno razlikovati po veliini i boji, a sadrae posebne zatitne oznake, ugraene u papir od koga se izrauje, sa ciljem postizanja bolje
zatite od mogunosti falsikovanja koje e ujedno posluiti i kao znak prepoznavanja od strane automata.
Odluku o izgledu evro-novanica doneo je Evropski savet u Dablinu 13-14.
decembra 1996. godine. Utvrivanju izgleda novanica je posveena posebna panja, a donoenju odluke je prethodilo osam faza selekcije.
U prvoj fazi je izvren izbor teme koje e se nalaziti na novanicama,
U drugoj fazi je izvren izbor znakova za osiguranje novanica od
falsikovanja,
Trea faza je predstavljala izbor oznaka za lake korienje novanica,
U etvrtoj fazi je izvren izbor grakih elemenata,
U petoj fazi je izvreno preuzimanje radova uz potovanje anonimnosti
autora,
U estoj fazi je iri, sastavljen od nezavisnih eksperata za marketinke poslove, izvrio izbor radova,
U sedmoj fazi je izvrena sondaa miljenja o prethodno izabranim radovima,
U osmoj etapi, savet EMI je 3. decembra 1996. godine izabrao seriju od 10
motiva za novanice koje su prethodno odabrali.
3.3.4. Transevropski sistem plaanja (TARGET)

Na planu regulisanja meusobnih plaanja formiran je sistem transevropskog
ekspresnog transfera bruto plaanja u realnom vremenu, poznat pod nazivom TARGET. Radi se o novom sistemu koji ima zadatak da omogui realizaciju operacija iz
oblasti monetarne politike, koji je poeo da funkcionie iskljuivo u evru, od prvog
dana stupanja na snagu Ekonomske i monetarne unije.
TARGET obuhvata sisteme bruto plaanja u realnom vremenu (RTBR). RTBR
je sistem transfera sredstava u kome se nalozi obrauju jedan po jedan, po redu njihovog pristizanja i gde se plaanje po svakom nalogu vri odmah i po njegovoj obradi, pod uslovom da davalac naloga za plaanje raspolae potrebnim iznosom sredstava ili da moe imati nepokriven saldo kod banke kod koje ima raun.
89
TARGET sistem je nastao kao posledica problema vezanih za bankrot Herstatt

banke 1974. god. Nacionalne centralne banke su postale svesne postojanja problema
i opasnosti zbog nedostatka adekvatnog sistema plaanja, to je oznaeno kao zajednika opasnost za celokupni bankarski sektor. Sistemi plaanja su do tada funkcionisali na bazi neto plaanja to jest u sluaju da je neka banka postala nelikvidna u
duem vremenskom periodu, ceo bankarski sistem je podnosio potencijalno destabilizirajue posledice takvog sistema pre nego to se utvrdi stanje banke.
Kada se radi o funkcionisanju sistema, EMI je u izvetaju iz 1996. god. utvrdio
odreene principe na kojima TARGET sistem treba da funkcionie i to su:
1. Snabdevanje gotovinom u toku dana,
2. Tarifni principi,
3. Radno vreme,
4. Odnosi sa drugim sistemima plaanja, i
5. Rokovnik projekta.
Kalendar TARGET projekata se odvija u pet faza, i to:
prva je obuhvatila obradu mehanizama plaanja za nalnu fazu EMU i
zavrena je marta 1995. godine,
druga faza je obuhvatila detaljnu specikaciju TARGET sistema i zavrena je jula 1996. godine,
trea faza obuhvata realizaciju i zavrena je jun 1997. godine,
etvrta faza je testiranje sistema i zavrena je juna 1998. god., i
peta je probna faza a njen zavretak je bio decembra 1998. godine.
3.3.5. Utvrivanje kurseva konverzije

Ugovorom iz Mastrihta je odreeno da se kursevi konverzije nacionalnih moneta zemalja lanica evro- zone u jedinstvenu monetu utvruju na dan stupanja na
snagu Evropske i monetarne unije. Na osnovu ove odredbe, Savet ECOFIN utvruje kurseve razmene po kojima su njihove valute neopozivo ksirane, kao i neopozivo
ksiranu stopu po kojoj e evro zameniti ove monete.
Vrednost ekija e ostati ouvana zbog toga to je Ugovorom odreeno da utvrivanje kurseva konverzije nacionalnih moneta u evro ne menja, samo po sebi, eksternu vrednost ekija.
Konverzija kurseva predstavlja jedno od kljunih pitanja za obezbeenje uspenog funkcionisanja EMU.
Na dan 31. decembra 1998. godine izvreno je trajno i nepovratno ksiranje
konverzionih kurseva izmeu pojedinih nacionalnih valuta i evra:
90
BEF
40,3399
belgijski franak
DEM
1,95583
nemaka marka
IEP
0,787564
irska funta
GRD
340,750
grka drahma
ESP
166,386
panska pezeta
FRF
6,55957
francuski franak
ITL
1936,27
italijanska lira
LUF
40,3399
luksemburki franak
NLG
2,20371
holandski gulden
ATS
13,7603
austrijski iling
PTE
200,482
portugalski eskudo
SIT
239,640
slovenaki tolar
FIM
5,94573
nska marka
Kursevi izmeu ekija i valuta zemalja EMU su i posle 31. decembra 1998.
godine nastavili da uktuiraju jedino zato to i valute tri zemlje lanice Evropskog monetarnog sistema Velike Britanije, Danske i vedske (koje nisu lanice
EMU)-predstavljaju deo ekija, a njihove valute i dalje uktuiraju u odnosu na valute zemalja EMU.
S obzirom na to da sve zemlje EU nisu pristupile EMU od 1. januara 1999.
godine, od tog datuma je stupio na snagu novi mehanizam valutnih kurseva (ERM
II Exchange Rate Mechanism) izmeu evra i valuta zemalja EU koje ne uestvuju
u drugom talasu. Centralni kursevi valuta tih zemalja su bili odreeni u odnosu na
evro uz standardnu marginu uktuacije, i to za svaku valutu posebno u zavisnosti
od njene stabilnosti i procenjenog vremena ulaska u EMU. ECB je u cilju podrke
valutama tih zemalja intervenisala samo u sluaju ako su one vodile stabilizacionu
skalnu politiku i nisu odstupale od zacrtanog cilja koji se odnosi na ispunjenje kriterijuma konvergencije.
Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD smatra da e konvergencija za
zemlje koje su 1. maja 2004. godine ulanjenje u Evropsku uniju trajati mnogo
due nego to je potrebno da se ispune kriterijumi konvergencije iz sporazuma iz
Mastrihta. Zbog toga te zemlje ne bi trebalo da svoje valute isuvie brzo veu za
evro. EBRD smatra da nansijskoj integraciji sa Evropskom unijom treba pristupati postepeno, te da bi stoga i proces liberalizacije rauna kapitala trebalo da se
odvija u fazama.
91
Postoje nekoliko pravila za primenu konverzionih kurseva:

Konverzacioni kursevi e biti izraeni kao vrednost jednog evra u odnosu na svaku od nacionalnih valuta i bie estocifreni (npr.1,23456 ili
123,456).
Pri procesu konverzije, konverzacioni kursevi se ne smeju zaokruivati.
Ovi kursevi e se koristiti u oba smera. Kada se evro eli konvertovati u
neku od nacionalnih valuta, evro e se mnoiti konverzionim kursom.
Kada se neka od nacionalnih valuta konvertuje u evro, iznos u nacionalnoj valuti e se deliti konverzionim kursom.
Konverzija iz jedne nacionalne valute u drugu ne moe se vriti direktno.
Potrebno je prvo iznos u jednoj nacionalnoj valuti konvertovati u iznos
u evrima (koji se moe zaokruiti, ali ne ispod tri decimale), a zatim taj
iznos konvertovati u drugu nacionalnu valutu.
Konverzioni kursevi izmeu evra i valuta jedanaest zemalja lanica EMU su
nepovratno ksirani, a primenjuju se od 1. januara 1999. godine. Konverzioni kursevi su izraeni kao vrednost jednog evra u odnosu na svaku od bivih nacionalnih
valuta i moraju biti izraeni sa est cifara.
92
4. POSLEDICE I EFEKTI UVOENJA EVRA
U decembra 1995. odlueno je da jedinstvena evropska valuta bude EVRO.

U maju 1998. Savet ministara usvojio odluku da se 11 zemalja lanica kvalikovalo za EMU (Belgija, Nemaka, panija, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg,
Holandija, Austrija, Portugal i Finska). Grka se pridruila EMU 2001, a Slovenija
1.1.2007. godine. Posledice i efekti uvoenja evra ogledaju se u sledeem:
Stvaranjem Ekonomske i monetarne unije (EMU) zemlje EU su uinile veliki korak ka nansijskoj integraciji i uvrivanju i jaanju ekonomske unije.
Stvaranje EMU je osiguralo jaanje, porast ekasnosti i veu konkurentnost
nansijskog sektora, a posredno i privrede. Monetarne reforme i reforme u
nansijskom sektoru su stvorile osnovu za znatno transparentniju saradnju
u okviru EMU i intenzivniju i ekasniju saradnju sa EMU sa svetom.
Porast atraktivnosti tako reformisanog evropskog trita EU ini jo poeljnijim privrednim, trgovinskim i nansijskim partnerom i poveava interes za investiciju u Evropi. Integracija nacionalnih nansijskih trita
u evro zoni vodi veoj ekasnosti alokacije kapitala. Kada svih 27 lanica EU postanu i lanice EMU, njihovo jedinstveno trite kapitala e biti
drugo po veliini u svetu posle SAD.
Evro uz dolar i jen postaje jedna od najjaih svetskih valuta. Evro e zasigurno od dolara preuzeti deo denominacije meunarodne trgovine i nansijskih transakcija i oekuje se da e vrlo brzo postati po znaaju druga
rezervna valuta u svetu. Upravljanje novanim sredstvima se centralizuje
na nivou evro zone, to dovodi do racionalizacije i smanjenje trokova.
Dolazi do unikacije evropskog nansijskog trita i trita kapitala,
poveanja njihovog ukupnog obima i poboljanja njihove produktivnosti. Vri se institucionalna reorganizacija i modikacija (investicioni
fondovi i penzioni fondovi) i nastaju veliki privatni portfoliji hartija od
vrednosti i akcija;
93
94
Kroz zajedniko donoenje odluka zemlje lanice EMU e uticati na ekonomsku politiku drugih zemalja lanica. Vladama e biti u interesu da dovedu u red
zemlje sa manjkom nansijske discipline u okviru EMU. S obzirom na to da
svaka zemlja lanica ima jedan glas u procesu donoenja odluka ECB o monetarnoj politici, manje zemlje imaju mogunost uticaja na ekonomije veih zemalja. vrsta politika javnih nansija trebalo bi da vodi smanjenju prosenih
kamatnih stopa to e pozitivno uticati na investicije i zaposlenost.
Uvoenje evra diktira odmah radikalne promene pre svega u poslovanju
trita na veliko kao to su trita kapitala, trita novca, trita akcija i
trita hartija od vrednosti, odnosno promene u denominaciji i strukturi instrumenata koje ta trita koristeobveznice, akcije, druge hartije od
vrednosti, derivati i drugi nansijski instrumenti. Evro dovodi i do velikih
promena i u broju i strukturi bankarskih rauna. U nansijskom i bankarskom sektoru e zahtevati znaajne promene u strategiji, taktici, ali i u
operativnom poslovanju banaka.
Uprkos trokovima uvoenja jedinstvene valute, banke e protirati od
monetarne unikacije i ustanovljavanja stabilnog makroekonomskog
okruenja, ekspanzije trita i novih mogunosti za zakljuivanje protabilnih poslova. Uvoenje evra i sveobuhvatna integracija evropskog ekonomskog podruja ojaae konkurentsku sposobnost.
Jedinstvena valuta i poveana transparentnost trita omoguavaju laku uporedivost cena i zarada, jednostavniju procenu trokova, pouzdaniju
osnovu za donoenje poslovnih odluka i bolju procenu uspenosti poslovanja na evropskim tritima, a doprinose i snienju cena kroz poveanje konkurencije i ekasnosti. Od 1. januara 1999. godine, preduzea imaju pravo
da vode knjigovodstvo u evrima, a od 1. januara 2002. godine to pravo postaje obaveza. Pojednostavljeno je pripremanje konsolidovanih nansijskih
izvetaja. Svi rauni se objedinjuju pa se rauni za DEM, FF, Lit, i druge valute zamenjuje jednim raunom u evrima.
Sniavaju se bankarski trokovi za preduzea zahvaljujui ukidanju
provizija za konverziju i smanjenju trokova za plaanja izmeu zemalja uesnica;
Nestaje rizik promene kursa (valutni rizik). Procenjuje se da e ukidanje
valutnog rizika i trokova konverzije rezultirati u utedama vrednim do
0,5% prota kompanijama. Nestaje potreba za hedingom (hedging) odnosno za zatitom od rizika promene kurseva i cena na robnim, deviznim
i nansijskim tritima. Hartije od vrednosti u drugim valutama ostaje vaee do roka dospea, odnosno i nakon 1. januara 2002. godine u skladu sa
principom kontinuiteta ugovora.
5. EVRO I JEDINSTVENO FINANSIJSKO TRITE

Zemlje koje su 1. januara 1999. god. stvorile euro-zonu su od 1.januara 2002. godine najzad dobile i banknote i kovanice svoje jedinstvene valute. Pojava evro banknote
sada mnogo jasnije pokazuje koliko je EU napredovala na putu prema stvaranju jedinstvenog nansijskog trita. Iako e Evropljani moi da mnogo lake porede cene i kupuju u drugim zemljama eurozone, za njih jo uvek nee biti jednostavno da alju novac
iz sopstvene zemlje u drugu zemlju evrozone ili da kupuju nansijske usluge iz drugih
zemalja evrozone. Velike kompanije ve sada mogu da, kada se radi o mobilisanju kapitala ili o upravljanju sopstvenim sredstvima, evrozonu realno tretiraju kao jedinstveno
nansijsko trite. Potroai su meutim jo uvek u velikoj meri zatvoreni u okvire nacionalnih granica. Sa izuzetkom obraunskih sistema koje su osnovale i koriste kompanije za kreditne kartice, odsustvo obraunskih sistema koji pokrivaju celu evrozonu je
glavna prepreka za evro kao jedinstvenu valutu evrozone. Za velike transakcije izmeu
zemalja eurozone postoje sistemi kao to je Target kojim upravlja ECB, zatim Euro 1
kojim upravlja Euro Banking Association (EBA) i drugi sistem EBA Step 1 za inose
manje od 50.000 evra koji je lansiran 2000. godine (tzv. SEPA). Meutim visoki trokovi
vezani za korienje ovih sistema praktino znae da se najvei broj manjih transakcija
meu pojedinim bankama jo uvek obavlja preko inokorespondenata. Za sada svaka
od 13 zemalja evrozone ima sopstveni sistem za obradu i malih i velikih transakcija.
Uesnici na tritima na velikotritima kapitala, novca, akcija i hartija od vrednosti
ve od 1999. rade sa evrom, a odgovarajue institucije razvijaju i primenjuju panevropske strategije. S druge strane u poslovanju sa stanovnitvom tek treba da budu osmiljene promene koje e biti u skladu sa stvaranjem jedinstvenog nansijskog trita.
Za sada je jo uvek u primeni tehnologija uvedena sedamdesetih godina prolog veka.
Evropska komisija nastoji da podstakne kretanja ka jedinstvenom nansijskom tritu
pa pokuava da obavee sve banke da cene transfera izmeu zemalja evrozone to pre
svedu na cenu domaih transfera. Pri tome, meutim, jo uvek nailazi na veliki otpor
banaka koje trae due rokove za realizaciju potrebnih reformi tvrdei da jo uvek ne
postoje zajedniki informacioni sistemi, a ni neophodni tehniki standardi.
Vie detalja o EMU vidi na Web adresi: www.ecb.int
95
KONTROLNA PITANJA
1. Objasnite poetke krize dolara i uzrono-posledinu vezu sa stvaranjem Ekonomske i monetarne unije (EMU)?
2. Objasnite Prvu fazu nastanka Ekonomske i monetarne unije (EMU)?
3. Objasnite mere i aktivnosti Druge faze EMU, i to: Stvaranje Evropskog monetarnog instituta; Kriterijume ekonomske konvergencije?
4. Navedite i objasnite aktivnosti koje su obuhvaene Pripremom tree faze EMU?
5. Objasnite pitanja u vezi sa pravnim statusom jedinstvene monete - evra?
6. U okviru Tree faze EMU, objasnite: Voenje jedinstvene monetarne politike;
Osnivanje Evropskog sistema centralnih banaka (ESCB) i njihove organe;
7. Objasnite pitanja u vezi sa uvoenje papirnih i metalnih novanica-evra?
8. ta znate o Transevropskom sistemu plaanja (TARGET) i utvrivanju kurseva
konverzije nacionalnih valuta u evro?
9. Navedite i objasnite posledice i efekte uvoenja evra?
10. Objasnite uticaj uvoenje evra na jedinstveno nansijsko trite u evro-zoni EU?
96
ETVRTI DEO
HARMONIZACIJA DOMAEG
BANKARSTVA SA
MEUNARODNIM
STANDARDIMA
Humanitatis optima certatio est.

Najbolje je takmienje u ovenosti.
ETVRTI DEO
HARMONIZACIJA DOMAEG BANKARSTVA
SA MEUNARODNIM STANDARDIMA
1. OSNIVANJE I POSLOVANJE BANAKA U SRBIJI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
2. DAVANJE OVLAENJA BANKAMA ZA OBAVLJANJE POSLOVA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . 111
3. OSNIVANJE FILIJALA I PREDSTAVNITAVA BANAKA U INOSTRANSTVU, ODNOSNO U SRBIJI . . . . . . . . 113
4. USAGLAAVANJE DOMAEG BANKARSTVA SA MEUNARODNIM STANDARDIMA. . . . . . . . . . . . . . 118
98
1. OSNIVANJE I POSLOVANJE
BANAKA U SRBIJI
1.1. Pravna regulativa i karakteristike

Novi Zakon o bankama1 stupio je na snagu 10. decembra 2005. godine, a u
celosti se primenjuje se od 1. oktobra 2006. godine. Pojedine odredbe primenjuju se poev od 1. jula 2006. godine (odredbe koje se odnose na osnivanje banke, kao
i kontrolnu funkciju Narodne banke Srbije u vezi sa sticanjem vlasnitva u banci),
odnosno od 31.12.2006. godine (odredbe koje se odnose na kontrolu bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi).
Zapoeta reforma bankarskog sistema nalagala je neophodnost donoenja
novog Zakona o bankama, kojim se stvaraju osnovi za dalji razvoj i modernizaciju ovog sektora. Zakon je nastao kao rezultat detaljne analize Meunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke o stanju nansijskog sektora u Srbiji
(FSAP Financial Sector Assessment Program).
Razlozi za donoenje Zakona su harmonizacija bankarskog prava sa direktivama Evropske unije, principima Bazelskog komiteta za nadzor nad poslovanjem banaka (tzv. Bazel II), aktuelnim tendencijama u uporednom bankarskom
zakonodavstvu, kao i usaglaavanje sa ve izvrenom reformom privrednog
zakonodavstva - novim Zakonom o privrednim drutvima, Zakonom o registraciji privrednih subjekata, Zakonom o steajnom postupku i dr. Krajnji cilj ovih
promena je uvoenje nove, znatno stroije bankarske regulative kako bi se dosledno sistemski uredilo bankarsko trite za normalnu konkurenciju banaka i jaanje
poverenja klijenata u banke, u regulatorna tela i institucije, zatita potroaa i vea
sigurnost i stabilnost bankarskog sistema.
Novine u Zakonu su brojne, a najznaajnije promene odnose se na strou kontrolu rada banke, kvalitetnije korporativno upravljanje, denisanje vrste rizika
i ekasnije upravljanje rizicima, uvoenje kontrole na konsolidovanoj osnovi i
IV DEO - HARMONIZACIJA DOMAEG BANKARSTVA SA MEUNARODNIM STANDARDIMA
99
unoenje vie reda u promene vlasnike strukture, dvofazni postupak osnivanja

banke, uspostavljanje nadlenosti Narodne banke Srbije u oblasti zatite konkurencije u bankarskom sektoru; po prvi put detaljno su ureeni bankarska tajna i
prava klijenata, uvodi se obaveza vee transparentnosti poslovanja banaka, nova
reenja kod spoljne revizije i ukidanje drugih nansijskih organizacija.
1.2. Osnovne odrednice zakona o bankama

Zakonom o bankama je ureeno osnivanje, poslovanje, organizacija banke i
nain upravljanja, kontrolna funkcija, kao i prestanak rada banke. Zakon vie ne
ureuje druge nansijske organizacije.
Detaljno su denisani pojedini pojmovi neophodni za pravilno razumevanje nove zakonske regulative. Zbog potrebe konsolidovane kontrole uvedeni su
pojmovi: subordinirano drutvo, bankarska grupa, bankarski holding, najvie matino drutvo.
Zakon denie banku kao akcionarsko drutvo sa seditem u Republici
Srbiji, koja ima dozvolu za rad NBS i obavlja depozitne i kreditne poslove, a
moe obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom. Banka u svom poslovnom
imenu mora imati re banka, a niko osim banke ne moe u svom poslovnom imenu imati, odnosno koristiti re banka
1.3. Poslovi koje banka moe obavljati

Zakon ureuje poslove koje banka moe da obavlja nabrajanjem tih poslova,
uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, a to su:
1) Depozitni poslovi (primanje i polaganje depozita);
2) Kreditni poslovi (davanje i uzimanje kredita);
3) Devizni, devizno-valutni i menjaki poslovi;
4) Poslovi platnog prometa;
5) Izdavanje platnih kartica;
6) Poslovi s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi
kastodi banke i dr.);
7) Brokersko-dilerski poslovi;
8) Izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao);
9) Kupovina, prodaja i naplata potraivanja (faktoring, forfeting i dr.);
10) Poslovi zastupanja u osiguranju (uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije);
100
11) Poslovi za koje je ovlaena zakonom;

12) Drugi poslove ija je priroda srodna ili povezana sa napred navedenim
poslovima (1-11) a u skladu sa osnivakim aktom banke.
Banka moe obavljati i poslove ija je priroda srodna ili povezana sa nabrojanim poslovima, u skladu sa zakonom, osnivakim aktom i statutom banke. Kao
novi poslovi navode se kupovina, prodaja i naplata potraivanja (faktoring, forfeting i dr.), kao i poslovi zastupanja u osiguranju. Zakon propisuje da je primanje depozita ekskluzivan bankarski posao, kojim se ne mogu baviti druga lica osim
banke, kao i davanje kredita i izdavanje platnih kartica, osim ako je obavljanje ovih
poslova propisano drugim zakonom.
1.4. Uslovi osnivanja banke

Banka se osniva kao akcionarsko drutvo. Mogu je osnovati domaa i strana pravna i zika lica (osnivai banke). Vie nema odrednice da banku mogu
osnovati najmanje dva osnivaa, to znai da se kao osniva banke moe pojaviti
samo jedno lice. Polazei od odredbi zakona koji ureuje privredna drutva, banka moe biti akcionarsko drutvo otvorenog ili zatvorenog tipa. Ako u osnivakom
aktu banke nije preciziran oblik, smatra se da je u pitanju otvoreno akcionarsko
drutvo. Za razliku od ranijeg ugovora kao osnivakog akta, Zakon sada pominje
osnivaki akt, ne odreujui pri tom njegovu pravnu formu (ugovor ili odluka,
kada je osniva jedno lice). Zakon propisuje obavezan sadraj ovog akta, ostavljajui mogunost da Narodna banka Srbije propie i druge obavezne elemente,
odnosno podatke.
Novina je da osnivaki akt sadri broj akcija banke i njihovu nominalnu
vrednost kod prvog izdavanja, vrste i klase akcija koja je banka ovlaena da
izda, kao i prava iz akcija svake klase. Osnivaki akt vie ne sadri uslove za sticanje i prestanak prava osnivaa, obzirom da ovakve odredbe vie odgovaraju drutvu
ograniene odgovornosti.
Novani deo osnivakog kapitala ostao je nepromenjen i iznosi 10 miliona evra u dinarskoj protivuvrednosti prema zvaninom srednjem kursu na dan
uplate.
Kod postupka osnivanja banke uvode se dve faze:
u prvoj fazi osnivaima se izdaje preliminarno odobrenje za osnivanje
banke,
u drugoj fazi daje se dozvola za rad,
ime se postie racionalniji i ekonominiji postupak osnivanja banke. Kada dobiju
preliminarno odobrenje, osnivai u roku od 60 dana podnose zahtev za izdavanje
101
dozvole za rad uz koji podnose i odgovarajue dokaze o uplati novanog dela osnivakog kapitala, odnosno prenosu nenovanih sredstava u kapital, o obezbeenju
poslovnog prostora i opreme, o angaovanju spoljnog revizora, da su organizaciono
i kadrovski osposobljeni.
1.5. Poslovanje banke

Banka je duna da u svakom trenutku odrava propisani kapitalni cenzus (10.000.000 evra po zvaninom srednjem kursu), kao i pokazatelje poslovanja
u propisanim granicama. Kapital se sastoji od osnovnog i dopunskog i eventualno
drugih oblika koje propie Narodna banka Srbije.
Radi zatite interesa deponenata i investitora i stabilnosti bankarskog sistema,
utvrene su proporcije osnovnog kapitala banke prema drugim stavkama bilansne i vanbilansne aktive.
Narodna banka Srbije svojim aktima propisuje oblike kapitala, nain njihovog izraunavanja, nain izraunavanja adekvatnosti kapitala i drugih pokazatelja poslovanja. Banci koja je izloena rizicima koji nisu u skladu sa obimom njenog
poslovanja, Narodna banka Srbije moe odrediti i vei pokazatelj adekvatnosti kapitala od propisanog. Zbog toga e neke banke koje preuzimaju vee rizike od uobiajenih
morati da raspolau veim kapitalom, saglasno propisanim kriterijumima Narodne
banke Srbije, a radi stabilnog i sigurnog poslovanja banke i zatite poverioca.
Zakonom su utvreni sluajevi kada je banci zabranjena raspodela dobiti
isplatom lanovima organa upravljanja i zaposlenima u banci.
1.6. Upravljanje rizicima banke

Zakonom je detaljno regulisano upravljanje rizicima, vrste rizika kojima je
banka u svom poslovanju izloena, kao i njihovo identikovanje, merenje, procena i upravljanje tim rizicima. Banka mora imati posebno obrazovanu organizacionu jedinicu u ijem je delokrugu upravljanje rizicima.
Banka svojim aktima propisuje procedure za identikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, u skladu sa propisima, standardima i pravilima
struke. Ovim aktima se obuhvataju sve vrste rizika kojima je banka izloena u svom
poslovanju, a naroito:
rizik likvidnosti;
kreditni rizik;
kamatni i devizni rizik i ostali trini rizici;
102
rizici izloenosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica;
rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva;
rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izloena;
operativni rizik, ukljuujui i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajueg
upravljanja informacionim i drugim tehnologijama znaajnim za poslovanje banke.
Upravljanje rizicima usklauje se s veliinom i organizacionom strukturom
banke, obimom njene aktivnosti i vrstama poslova koje banka obavlja. Narodna
banka Srbije moe propisati blie uslove i nain identikacije, merenja i procene
rizika, kao i upravljanje njima.
1.7. Odnos banke prema klijentima

Zakon znaajnu panju posveuje odnosu banke i klijenata.
Banka je duna da opte uslove poslovanja, kao i njihove izmene i dopune
istakne u svojim poslovnim prostorijama na vidno mesto.
Klijent moe od banke da trai odgovarajua objanjenja i instrukcije koje se
odnose na primenu optih uslova poslovanja. Klijent ima pravo prigovora na postupak banke na koji banka mora da odgovori u razumnom roku. Na ovaj nain Zakon
uvodi novi pravni institut - prigovor klijenata.
Kako bi se obezbedila transparentnost poslovanja banaka, pre svega po osnovu depozitnih i kreditnih poslova, Narodna banka Srbije moe propisati jedinstveni
nain obrauna i objavljivanja trokova, kamata i naknada bankarskih usluga (efektivna kamatna stopa).
NBS ovlaena je da proverava da li se banka pridrava dobrih poslovnih
obiaja, objavljenih optih uslova poslovanja i odredaba ugovora zakljuenih sa klijentima i propisati blie uslove i nain postupanje banke po prigovoru klijenata.
1.8. Tajnost podataka

Zakonom je detaljno ureeno pitanje bankarske tajne, a posebno:
koji se podaci smatraju bankarskom tajnom;
na koja lica se odnosi obaveza uvanja bankarske tajne;
izuzeci od obaveze uvanja bankarske tajne, kao i
postupanje s podacima koji predstavljaju bankarsku tajnu.
Bankarskom tajnom smatraju se podaci koji su poznati banci a odnose se:
na line podatke,
103
na nansijsko stanje i transakcije,

na vlasnitvo ili poslovne veze klijenata te ili druge banke;
podaci o stanju i prometu na individualnim depozitnim raunima, i
drugi podaci do kojih banka doe u poslovanju sa klijentima.
Zakonom je izriito predvieno da se podaci koji se odnose na urednost ispunjavanja obaveza klijenta prema banci ne smatraju bankarskom tajnom, kao i da
obaveza uvanja bankarske tajne ne postoji izmeu ostalog i ako se podaci saoptavaju licu koje su banke osnovale radi prikupljanja podataka u ukupnom iznosu, vrsti i
aurnosti u ispunjavanju obaveza zikih i pravnih lica, klijenata banaka.
Na ovaj nain stvaraju se uslovi za ekasniju procenu rizika prilikom donoenja odluka o plasmanu banaka, favorizovanju dobrih dunika koji su uredni
u ispunjavanju svojih obaveza i istovremeno uskraivanju pruanja usluga dunicima koji ne ispunjavaju svoje obaveze, ime se obezbeuju preduslovi za uvoenje
vie reda u meusobnim odnosima banke i klijenata i potovanje ugovornih, a pre
svega nansijskih obaveza.
Zbog toga je veoma vano da klijent banke unapred realno proceni visinu
svoje obaveze i mogunost izmirivanja obaveza, kako se kao dunik ne bi naao na
crnoj listi.
1.9. Spoljna revizija banke

Zakonom je detaljno i na nov nain ureena spoljna revizija. Pootreni su
uslovi za obavljanje revizije, tako to su uvedena odreena pravila kod izbora
revizora koja obezbeuju objektivnost i spreavaju sukob interesa, a koja se ogledaju u sledeem:
reviziju nansijskog izvetaja banaka, bankarskog holdinga ili bankarske
grupe, moe da obavlja samo preduzee za reviziju koje se nalazi na listi
koju objavi Narodna banka Srbije,
banka ne moe imenovati revizore iji je prihod od revizije te banke u
prethodnoj godini vei od polovine njegovih ukupnih prihoda,
spoljni revizor ne moe kod banke obavljati vie od tri uzastopne revizije
godinjeg nansijskog izvetaja,
spoljni revizor ne moe u istoj godini obavljati reviziju i pruati banci
konsultantske usluge, niti moe vriti reviziju za poslovnu godinu u kojoj
je pruao te usluge.
Izvetaj spoljnog revizora u skraenom obliku banka i bankarski holding objavljuju u najmanje jednim dnevnim novinama, a kompletan izvetaj banka objavljuje na svojoj Internet prezentaciji.
104
Narodna banka Srbije moe da zahteva i posebnu reviziju banke i lana bankarske grupe ako su njihovi izvetaji netani ili su zakljuili transakcije koje su po
banku mogle imati ili su imale znatnu tetu.
Pored izvetaja koji se odnosi na godinji nansijski izvetaj banke i njen
nansijski poloaj, spoljni revizor daje upravnom i izvrnom odboru banke, kao i
NBS miljenje o ekasnosti funkcionisanja unutranje revizije, sistemu upravljanja
rizicima i sistemu unutranje kontrole.
1.10. Organizacija banke i nain upravljanja bankom

Organizacija banke je prilagoena modernom konceptu korporativnog upravljanja bankom, sadranom u principima OESO i preporukama Komisije EU.
Odredbe o organizaciji i upravljanju bankom na potpuno nov nain ureuju organe banke, njihov sastav, nadlenost i nain rada, kao i organizacione delove banke.
1.10.1. Organi banke

Organi banke su:
1) skuptina (redovna i vanredna),
2) upravni odbor banke kao organ upravljanja i
3) izvrni odbor kao organ rukovoenja.
Kao organi banke vie ne postoje direktor i nadzorni odbor.
Skuptina je uglavnom zadrala postojee nadlenosti. Novina u odnosu
na dosadanju regulativu je da pored poslovne politike, skuptina usvaja i strategiju
banke, kao i izmene i dopune osnivakog akta.
Narodna banka Srbije moe zahtevati da se odreena pitanja uvrste u dnevni
red redovnog ili vanrednog zasedanja skuptine kao i da podnese zahtev za sazivanje vanredne skuptine.
Akcionari koji imaju najmanje 1% akcija s pravom glasa imaju pravo na neposredno vrenje prava glasa.
Upravni odbor ima kljunu ulogu u denisanju strategije i poslovne politike banke. Upravni odbor je odgovoran da poslovanje banke bude u skladu sa
zakonom, propisima i aktima Narodne banke Srbije, kao i aktima i procedurama
koje utvrde organi banke. On je posebno odgovoran za uspostavljanje jedinstvenog
sistema upravljanja rizicima i za nadzor nad tim sistemom.
105
Narodna banka Srbije daje prethodnu saglasnost na imenovanje lanova

upravnog i izvrnog odbora koji moraju imati odgovarajue kvalikacije, kao i dobru poslovnu reputaciju.
Zakon propisuje i prisustvo nezavisnih lanova u upravnom odboru (koji
nemaju uee u banci).
Izvrni odbor je kolektivni organ od najmanje dva lana koje bira upravni
odbor banke.
Predsednik izvrnog odbora predstavlja i zastupa banku, ali pri preduzimanju pravnih radnji u ime i za raun banke, predsednik izvrnog odbora je duan da
obezbedi potpis jo jednog lana tog odbora.
Izvrni odbor ine lica stalno zaposlena u banci s punim radnim vremenom
koji su i odgovorni za dnevno poslovanje i funkcionisanje banke.
Upravni i izvrni odbor duni su da preduzimaju mere radi spreavanja nezakonitih ili neprimerenih radnji i uticaja koji nanose tetu odnosno nisu u interesu
banke i akcionara koje vre lica koja imaju znatno ili kontrolno uee u banci.
1.10.2. Obavezni odbori banke

Zakonom su utvreni kao obavezni odbori banke:
1) Odbor za praenje poslovanja banke (odbor za reviziju),
2) Kreditni odbor i
3) Odbor za upravljanje aktivom i pasivom.
Odbor za praenje poslovanja banke ine najmanje tri lana, od kojih su
najmanje dva lanovi upravnog odbora banke koji imaju odgovarajue iskustvo iz
oblasti nansija, dok najmanje jedan lan odbora mora biti lice nezavisno od banke.
Ovaj odbor pomae upravnom odboru banke u nadzoru nad radom izvrnog odbora i zaposlenih u banci.
On je posebno duan da:
analizira godinje izvetaje koji se upravnom odboru podnose na razmatranje i usvajanje,
analizira i usvaja predloge politika i procedura banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutranjih kontrola koje se upravnom odboru
podnose na usvajanje, kao i da
analizira i nadzire njihovu primenu i dr.
Jednom meseno izvetava upravni odbor o svojim aktivnostima i utvrenim
nepravilnostima i predlae nain da se otklone nepravilnosti, odnosno unapredi
politika i procedure za upravljanje rizicima.
Kreditni odbor odluuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrenim aktima banke i obavlja druge poslove u skladu sa aktima banke.
106
Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izloenost banke rizicima

koji proizilaze iz strukture njenih obaveza i potraivanja, predlae mere za upravljanje kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti, i obavlja druge poslove utvrene
aktima banke.
1.10.3. Unutranja kontrola, funkcija kontrole

usklaenosti poslovanja banke i funkcija unutranje revizije
lanovi izvrnog odbora banke odgovorni su za vrenje unutranje kontrole
nad poslovanjem banke u skladu sa uspostavljenim sistemom te kontrole.
Odbor za praenje poslovanja banke i unutranja revizija vre kontrolu pravilnosti rada banke i ekasnosti funkcionisanja sistema unutranje kontrole.
Banka je duna da postupke sistema unutranjih kontrola uredi i sprovodi na nain da omoguavaju kontinuirano praenje i merenje rizika koji mogu
negativno uticati na ostvarivanje utvrenih poslovnih ciljeva banke, kao to su
kreditni rizik, rizik zemlje dunika, devizni rizik, rizik trita i drugi rizici.
U banci postoji organizaciona jedinica u ijem je delokrugu kontrola
usklaenosti poslovanja banke. Rukovodioca ove organizacione jedinice imenuje i
razreava upravni odbor.
Rizik usklaenosti poslovanja banke nastaje kao posledica proputanja
usklaivanja poslovanja sa zakonom i drugim propisom, standardima poslovanja, procedurama o spreavanju pranja novca i nansiranja terorizma, kao i sa
drugim aktima kojima se ureuje poslovanje banke.
Zaposleni u banci duni su da zaposlenima u toj organizacionoj jedinici koji
su potpuno nezavisni u svom radu, omogue uvid u dokumentaciju koju poseduju i
da im prue potrebne informacije.
Banka je duna da organizuje i organizacionu jedinicu u ijem je delokrugu unutranja revizija. Njen zadatak je da upravnom odboru banke prua
nezavisno i objektivno miljenje o pitanjima koja su predmet revizije, da obavlja
savetodavnu aktivnost radi unapreenja postojeeg sistema unutranjih kontrola
i poslovanja banke i dr. Rukovodioca ove organizacione jedinice, koga bira i razreava upravni odbor banke, ima pravo da se neposredno obrati upravnom odboru, da predloi sazivanje sednice odbora za praenje poslovanje banke, o emu
obavetava upravni odbor, a ako sednica ne bude odrana, o tome obavetava
skuptinu na prvoj narednoj sednici.
Organizaciona jedinica za unutranju reviziju o svom radu izvetaj podnosi
odboru za praenje poslovanja banke i upravnom odboru banke.
107
1.11. Kontrolna funkcija NBS

1.11.1. Uee u banci
Bez saglasnosti Narodne banke Srbije ne moe se stei direktno ili indirektno vlasnitvo u banci ili pravo glasa u upravljanju bankom vee od 5%, za
razliku od dosadanjeg zakonskog reima kada je ova saglasnost bila neophodna za
uee preko 15% i to samo za direktno vlasnitvo.
Zakonom je uveden raspon za uee u glasakim pravima ili kapitalu u banci
za koje je potrebno uvek pribaviti posebnu saglasnost Narodne banke Srbije (5%
- 20%, 20% - 33%, 33% -50% i preko 50%).
U sluaju kada je sticalac strano lice iz nansijskog sektora, postavljeni su i
dodatni uslovi koji se odnose na mogunost sprovoenja kontrole na konsolidovanoj osnovi prema tom licu. Pod jednim sticaocem vlasnitva u banci podrazumevaju
se sva lica izmeu kojih postoje veze utvrene Zakonom.
Lice koje je steklo akcije, nezavisno od svoje volje (naslee, pravno sledbenitvo i dr.) duno je da NBS u propisanom roku od 30 dana podnese zahtev za
davanje saglasnosti ili da steene akcije otui.
U sluaju da je na nedozvoljen nain, bez saglasnosti NBS steeno uee u
banci, Narodna banka Srbije je ovlaena da naloi prodaju akcija, zabrani posredno
ili neposredno ostvarivanje glasakog prava u banci, kao i uticaj na upravljanje bankom ili na poslovnu politiku banke, a krajnja mera je ponitenje vlasnitva u banci.
Na ovaj nain pojaan je nadzor nad vlasnikom strukturom banaka, ime se smanjuje mogunost negativnog uticaja akcionara na poslovanje banaka.
Jednom datu saglasnost NBS moe ukinuti. Lica koja su dobila saglasnost najmanje
jednom godinje dostavljaju podatke o ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti.
1.11.2. Kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja banke

Zakonom je detaljno regulisan postupak kontrole banke i bilo kog lana bankarske grupe.
Pri vrenju kontrole NBS ima pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju pravnih lica koja su s bankom povezana imovinskim, upravljakim i
poslovnim odnosima.
U postupku kontrole banke mogu uestvovati i ovlaena lica stranog regulatornog tela koje kontrolie poslovanje lanova iz bankarske grupe u kojoj je i banka,
u skladu sa sporazumom o saradnji zakljuenim sa NBS.
108
Data je mogunost NBS da reenjem o privremenoj meri banci zabrani preduzimanje radnji iji je cilj otuenje imovine predviene u okviru korektivnih i prinudnih mera i naloie joj da preduzme jednu ili vie aktivnosti za otklanjanje utvrenih nepravilnosti.
1.11.3. Korektivne i prinudne mere

Zakonom su razraeni kriterijumi za izricanje korektivnih mera prema banci. Ove mere su ostale nepromenjene u odnosu na dosadanja zakonska reenja, a
mogu se izrei:
kao pismena opomena;
nalogodavno pismo;
reenje o izricanju naloga i mera za otklanjanje utvrenih nepravilnosti;
uvoenje prinudne uprave, i
kao krajnja mera - oduzimanje dozvole za rad banke.
Nezavisno od preduzetih mera, Narodna banka Srbije moe izrei novanu
kaznu banci, ija je maksimalna visina poveana sa sadanjih 1% na 5% propisanog
novanog dela kapitala, kao i lanu upravnog i izvrnog odbora banke (od 1 do 12
zarada tog lica).
Zakonom su propisana i ogranienja poslovanja za potkapitalizovane banke (iji
je pokazatelj adekvatnosti kapitala, odnosno ukupan kapital nii od propisanog) i znaajno potkapitalizovane banke (visina kapitala za 1/3 ili vie manja od propisanog).
Denisane su i mere (razreenje i suspenzija) prema lanovima upravnog ili
izvrnog odbora banke u sluaju ako se utvrdi da to lice ne ispunjava uslove iz zakona, ili da postupa suprotno odredbama zakona, odnosno da snosi odgovornost za
nepravilnost u poslovanju banke.
1.11.4. Kontrola bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi

S obzirom na to da je sve vei broj domaih banaka deo bankarskih grupa u
zemlji i inostranstvu, Zakon po prvi put ureuje i kontrolu bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi.
Bankarska grupa predstavlja grupu drutava koju ine iskljuivo lica u nansijskom sektoru i u kojoj najmanje jedna banka ima svojstvo najvieg matinog
drutva ili svojstvo zavisnog drutva.
Struktura bankarske grupe mora biti transparentna kako bi omoguila adekvatnu unutranju i spoljnu reviziju, kao i nesmetano vrenje kontrolne funkcije
centralne banke.
109
Ukoliko organizaciona struktura bankarske grupe ne omoguava vrenje kontrole na konsolidovanoj osnovi, NBS moe naloiti bankarskoj grupi da prilagodi
svoju strukturu ili naloiti banci da istupi iz takve grupe.
Propisana je saradnja sa nadlenim organima u zemlji i inostranstvu u cilju sveobuhvatne kontrole na konsolidovanoj osnovi. Mada strana regulatorna tela
vre kontrolu bankarskih grupa iji je bankarski holding u inostranstvu, NBS moe
naloiti banci iji je bankarski holding van Republike Srbije da izvri konsolidaciju
nansijskih izvetaja lanica bankarske grupe sa seditem u Republici Srbije.
Propisano je ovlaenje NBS da preduzme mere i prema lanovima bankarske
grupe i licima sa ueem.
1.12. Statusne promene banke

Zakonom su predviene statusne promene banke spajanje i pripajanje.
Zakonom nije denisana statusna promena podele banke koju regulie Zakon
o privrednim drutvima.
Propisana je mogunost za preuzimanje prava i obaveza banke u steaju, odnosno likvidaciji uz saglasnost Narodne banke Srbije.
Sredinom 2007. godine u Srbiji je sa dozvolom Narodne banke Srbije poslovalo 37 banaka, od toga dve na teritoriji AP Kosova i Metohije.
Vie o osnivanju i poslovanju banaka videti na adresi: w.w.w.nbs.yu
110
2. DAVANJE OVLAENJA BANKAMA ZA

OBAVLJANJE POSLOVA SA INOSTRANSTVOM
Na osnovu ovlaenja iz l. 66. Zakona o Narodnoj banci Srbije, Narodna
banka Srbije donela je Odluku o uslovima za davanje ovlaenja bankama za obavljanje poslova sa inostranstvom, kao i o uslovima za oduzimanje tog ovlaenja (Sl.
glasnik RS, br. 5/07).
Narodna banka Srbije daje banci, na njen zahtev, ovlaenje za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom (ovlaenje za obavljanje poslova sa inostranstvom) ako ta banka ispuni sledee uslove:
1) da je od NBS dobila dozvolu za rad i da je upisana u registar privrednih
subjekata;
2) da je tehniki opremljena i organizovana na nain koji obezbeuje da poslove sa inostranstvom obavlja ekasno i u skladu s meunarodnim standardima;
3) da su zaposleni u njenim organizacionim delovima koji posluju sa inostranstvom struno osposobljeni za obavljanje poslova sa inostranstvom i da se slue odgovarajuim stranim jezikom, a da rukovodioci tih organizacionih delova aktivno
govore jedan od svetskih jezika.
Banka koja dobije ovlaenje za obavljanje poslova sa inostranstvom je duna:
1) da najkasnije u roku od 90 dana od dana dobijanja ovlaenja za obavljanje poslova sa inostranstvom uspostavi mreu korespondentskih odnosa
i kontokorentnih rauna s bankama u inostranstvu;
2) da Narodnu banku Srbije obavesti o raunima otvorenim u inostranstvu
u roku od 15 dana od dana otvaranja rauna;
3) da u poslovanju sa inostranstvom uredno i u rokovima izvrava obaveze u
zemlji i inostranstvu, pridravajui se meunarodnih pravila i uzansi, kao
i domaih propisa;
4) da odrava nivo likvidnosti u skladu s propisima kojima se ureuje upravljanje rizicima;
111
5) da uredno i u rokovima izmiruje obaveze prema Narodnoj banci Srbije,

kao i obaveze prema drugim bankama u zemlji.
Ovlaenje za obavljanje poslova sa inostranstvom daje se u formi reenja,
koje je konano.
Narodna banka Srbije moe oduzeti ovlaenje za obavljanje poslova sa inostranstvom banci koja ne ispunjava napred navedene propisane. Ovlaenje za obavljanje poslova sa inostranstvom oduzima se u formi reenja, koje je konano.
Banka koja je do dana stupanja na snagu predmetne odluke dobila ovlaenje
za obavljanje poslova sa inostranstvom nastavlja da obavlja te poslove u skladu s takom 2. predmetne odluke.
Odluka je stupila na snagu 19. januara 2007. godine.
------------------------Pomenimo, na kraju, i to da se banke ovlaene za poslovanje sa inostranstvom upisuju u registar privrednih subjekata, a ne u sudski registar, to je bio
ranije sluaj (vidi Odluku o izmeni Odluke o uslovima za upis i nainu voenja
registra banaka ovlaenih za obavljanje poslova sa inostranstvom (Sl. glasnik
RS, br. 5/07).
Spisak ovlaenih banaka moe se videti na Web adresi: www.nbs.yu
112
3. OSNIVANJE FILIJALA I PREDSTAVNITAVA BANAKA U

INOSTRANSTVU, ODNOSNO U SRBIJI
3.1. Osnivanje predstavnitva i lijale

domae banke u inostranstvu
Na osnovu ovlaenja iz Zakona o Narodnoj banci Srbije i Zakona o bankama, guverner NBS doneo je Odluku o bliim uslovima i nainu davanja i oduzimanja saglasnosti za otvaranje lijale ili predstavnitva banke u inostranstvu (Sl.
glasnik RS, br. 53/06). Tom odlukom propisuju se blii uslovi i nain davanja banci
saglasnosti NBS za otvaranje lijale ili predstavnitva u inostranstvu, kao i uslovi i
nain oduzimanja saglasnosti.
Banka koja otvara lijalu ili predstavnitvo u inostranstvu (banka osniva)
podnosi Narodnoj banci Srbije pismeni zahtev za dobijanje saglasnosti.
Uz zahtev za otvaranje lijale u inostranstvu, banka osniva dostavlja Narodnoj banci Srbije:
1) podatke o svom nazivu, seditu i adresi;
2) podatke o predmetu poslovanja, tj. o vrsti bankarskih i drugih nansijskih
poslova kojima e se baviti lijala u inostranstvu;
3) podatke o iznosu sredstava svog osnivakog uloga;
4) podatke o svom nansijskom stanju (nansijski izvetaj s miljenjem ovlaenog revizora za prethodnu poslovnu godinu);
5) odluku svog nadlenog organa o otvaranju lijale u inostranstvu;
6) nacrt statuta, ugovora ili drugog akta na osnovu kog e lijala poslovati u
inostranstvu;
7) izvode iz propisa zemlje u kojoj se otvara lijala u inostranstvu koji se odnose na njenu delatnost i ovlaenja;
8) pismenu izjavu kojom se obavezuje da e obezbediti pravnu zatitu uloenih sredstava u skladu s propisima zemlje u kojoj se otvara njena lijala u
113
inostranstvu, kao i da e za obaveze lijale odgovarati do visine uloenih

sredstava;
9) pismenu izjavu da e obezbediti kontrolu poslovanja svoje lijale u
inostranstvu;
10) podatke o licu koje se predlae za direktora lijale u inostranstvu, uz koje
prilae sledeu dokumentaciju:
izjavu predloenog lica da ne postoje razlozi iz lana 72. stav 3. taka
1. Zakona o bankama (da nije kanjavan za krivina dela);
izjavu predloenog lica da nije lan bilo kog organa upravljanja druge
banke,
uverenje nadlenog organa da predloeno lice nije pravnosnano osuivano za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili za krivina
dela iz lana 72. stav 3. taka 3. Zakona o bankama, odnosno drugo kanjivo delo koje ga ini nepodobnim za obavljanje te funkcije,
overenu fotokopiju line karte iz koje se vidi jedinstveni matini broj
graana za predloeno domae ziko lice, odnosno overenu fotokopiju pasoa iz koje se vidi broj pasoa, datum i zemlja njegovog izdavanja, kao i datum vaenja pasoa za predloeno strano ziko lice,
dokaz da ima najmanje tri godine iskustva na rukovodeem poloaju u licu u nansijskom sektoru ili est godina iskustva u oblasti
nansija i bankarstva,
preporuku direktora pravnog lica kod koga je predloeno lice zaposleno ili direktora pravnog lica s kojim to lice poslovno sarauje, koja
sadri obrazloeno miljenje o profesionalnim i moralnim kvalitetima ovog lica, kao i o njegovom doprinosu zakonitom i stabilnom poslovanju lijale u inostranstvu,
poslovnu biograju predloenog lica.
Banka osniva, uz zahtev za otvaranje svog predstavnitva u inostranstvu, Narodnoj banci Srbije dostavlja navedenu dokumentaciju, s tim to za lice odgovorno
za poslovanje tog predstavnitva dostavlja odluku nadlenog organa banke osnivaa
o imenovanju tog lica i njegovu poslovnu biograju.
Na otvaranje drugog organizacionog oblika banke u inostranstvu primenjuju
se odredbe ove odluke koje se odnose na otvaranje lijale banke u inostranstvu.
Pri davanju saglasnosti, NBS naroito ceni nansijsko stanje banke osnivaa.
O navedenim zahtevima, Narodna banka Srbije donosi reenje u roku od 30
dana od dana podnoenja urednog zahteva. Reenje je konano.
Banka osniva je duna da, u roku od godinu dana od dana dobijanja reenja
Narodnoj banci Srbije dostavi:
izvod iz registra strane zemlje da su filijala, predstavnitvo ili drugi organizacioni oblik banke u inostranstvu registrovani u skladu s
114
propisima zemlje u kojoj su otvoreni, u originalu ili overenoj fotokopiji, s prevodom;

statut, ugovor ili drugi akt na osnovu koga lijala, predstavnitvo ili drugi organizacioni oblik banke u inostranstvu posluju u zemlji u kojoj su
otvoreni.
Ako postupak registracije traje due od godinu dana, banka osniva je duna
da o tome NBS bez odlaganja dostavi obrazloeno obavetenje, i da joj, u roku od 15
dana od dana izvrene registracije, dostavi propisane dokaze.
Ako se registracija iz ove take ne obavi u roku iz te take, Narodna banka Srbije oduzee banci osnivau datu saglasnost.
Banka osniva je duna da Narodnoj banci Srbije podnese izvetaj o poslovanju lijale, predstavnitva ili drugog organizacionog oblika u inostranstvu u protekloj godini, i to do 31. marta tekue godine, kao i da je bez odlaganja obavesti o svim
promenama znaajnim za njihovo poslovanje.
Ako lijala, predstavnitvo ili drugi organizacioni oblik banke u inostranstvu
prestane da radi, banka osniva je duna da o tome bez odlaganja obavesti NBS. U
suprotnom, NBS oduzee banci osnivau datu saglasnost.
U sluajevima nepostupanja po napred navedenim odredbama, NBS e banci
osnivau reenjem oduzeti datu saglasnost. Reenje je konano.
Za primenu predmetne odluke NBS donela je i posebnu odluku o nainu
voenja registra datih saglasnosti. Navedene odluke primenjuju se poev od 1. oktobra 2006. godine.
Vie o osnivanju predstavnitva i lijale banke u inostranstvu videti na
adresi: w.w.w.nbs.yu
3.2. Osnivanje predstavnitva strane banke u Srbiji

Istovremeno sa donoenjem propisa o uslovima za osnivanje lijala i predstavnitava naih banaka u inostranstvu, doneta je i Odluka o bliim uslovima i nainu davanja i oduzimanja saglasnosti za otvaranje predstavnitva strane banke u
Republici Srbiji (Sl. glasnik RS, br. 53/06). Navedenom odlukom propisuju se blii
uslovi i nain davanja stranoj banci saglasnosti NBS za otvaranje predstavnitva u
Republici Srbiji, kao i uslovi i nain oduzimanja saglasnosti.
Strana banka koja otvara predstavnitvo u Republici Srbiji podnosi NBS pismeni zahtev za dobijanje saglasnosti.
Zahtev za otvaranje predstavnitva sadri:
naziv, sedite i adresu strane banke;
115
naziv, sedite i adresu predstavnitva koje se otvara;

podatke o licu odgovornom za rad predstavnitva koje se otvara i podatke
o broju lica koja e biti zaposlena u tom predstavnitvu.
Uz zahtev, strana banka dostavlja Narodnoj banci Srbije:
1) potvrdu regulatornog tela drave porekla da ima dozvolu za rad i potrebno ovlaenje za otvaranje predstavnitva u Republici Srbiji ili dokaz da
takvo ovlaenje nije potrebno prema propisima te drave;
2) podatke o svom nazivu, pravnom statusu i seditu;
3) kopiju svog osnivakog akta;
4) podatke o svom nansijskom stanju (nansijski izvetaj sa miljenjem
ovlaenog revizora za prethodnu poslovnu godinu);
5) odluku svog nadlenog organa o otvaranju predstavnitva;
6) odluku o imenovanju lica odgovornog za rad predstavnitva i ovlaenje
za to lice;
7) podatke o poslovnom imenu i seditu predstavnitva;
8) predlog aktivnosti i program rada predstavnitva;
9) podatke o rukovodstvu predstavnitva, tj. biograju lica odgovornog za
rad predstavnitva i odobrenje za njegovo stalno nastanjenje ili privremeni boravak u Republici Srbiji;
10) overenu izjavu kojom potvruje da preuzima obaveze koje proisteknu iz
poslovanja njenog predstavnitva.
Dokumentacija se dostavlja se u originalu ili overenoj fotokopiji, a ako je na
stranom jeziku uz kopiju se dostavlja i prevod, koji je overio sudski tuma.
O zahtevu strane banke Narodna banka Srbije donosi reenje u roku od 30
dana od dana podnoenja urednog zahteva. Reenje je konano.
Strana banka podnosi prijavu za upis svog predstavnitva u Registar privrednih subjekata u roku od 30 dana od dana dobijanja saglasnosti.
Predstavnitvo strane banke duno je da reenje o upisu u Registar privrednih
subjekata dostavi NBS u roku od pet dana od dana prijema tog reenja.
Predstavnitvo strane banke duno je da NBS podnese izvetaj o radu u protekloj godini, i to do 31. marta tekue godine, kao i da je bez odlaganja obavesti o svim
promenama znaajnim za rad predstavnitva.
Narodna banka Srbije oduzee stranoj banci datu saglasnost:
1) ako stranoj banci u dravi porekla prestane da vai dozvola za rad, o emu
je predstavnitvo strane banke duno da bez odlaganja obavesti NBS;
2) kad utvrdi da predstavnitvo strane banke obavlja poslove koje, prema
propisima, ne moe obavljati;
3) ako strana banka podnese organu nadlenom za registraciju privrednih
subjekata zahtev za brisanje predstavnitva iz Registra privrednih subjekata, o emu je duna da obavesti NBS bez odlaganja, a najkasnije u roku
116
od pet dana od dana podnoenja tog zahteva. U navedenim sluajevima,

NBS e stranoj banci reenjem oduzeti datu saglasnost. Reenje je konano. O donoenju pomenutog reenja NBS obavetava organ nadlean za
registraciju privrednih subjekata, radi brisanja predstavnitva strane banke iz Registra privrednih subjekata.
Za primenu predmetne odluke, NBS donela je i odgovarajuu odluku o nainu voenja registra datih saglasnosti za otvaranje predstavnitava stranih banaka u
Republici Srbiji. Obe odluke primenjuju se poev od 1. oktobra 2006. godine.
Vie o osnivanju predstavnitva strane banke u Srbiji videti na adresi:
w.w.w.nbs.yu
117
4. USAGLAAVANJE DOMAEG BANKARSTVA SA

MEUNARODNIM STANDARDIMA
4.1. Usaglaavanje sa STO-GATS

Prilikom osnivanja Svetske trgovinske organizacije (STO) koja je poela
sa radom 1995. godine u okviru 28 sporazuma zakljuen je Sporazum o trgovini
uslugama GATS, gde su izmeu ostalog regulisana i pitanja nansijskih usluga,
odnosno bankarskih usluga.
Polazei od naeg prvenstvenog interesa za izuavanje pitanja usluga, posebno
emo se osvrnuti na Sporazum o trgovini uslugama (GATS).
Sporazum o trgovini uslugama (GATS) zasniva se na tri elementa: prvi je
serija osnovnih obaveza u vezi sa trgovinom uslugama koje e se primenjivati na
sve lanice STO-a; drugi su nacionalne liste koncesija koje sadre obaveze koje e
biti predmet kontinuiranog procesa liberalizacije; trei ine aneksi koji se odnose
na specinosti liberalizacije pojedinih sektora usluga.
Prvi deo Sporazuma o trgovini uslugama regulie obuhvat njegove primene konkretno, usluge koje se pruaju sa teritorije jedne zemlje na teritoriji druge
zemlje; usluge koje se pruaju na teritoriji jedne zemlje korisnicima iz neke druge
zemlje (npr. u turizmu); usluge koje se obezbeuju putem komercijalnog prisustva
privrednih subjekata jedne zemlje na teritoriji neke druge zemlje (npr. u bankarstvu, osiguranju, itd.), i usluge koje pruaju zika lica, dravljani jedne zemlje, na
teritoriji neke druge zemlje (npr. graevinski projekti i konsalting).
Drugi deo Sporazuma regulie opte obaveze i discipline zemalja.
Obaveza transparentnosti obuhvata publikovanje svih relevantnih zakona i propisa. Sporazum sadri i odredbe o zahtevima za priznavanje (npr. kolskih kvalikacija), u cilju obezbeenja dobijanja ovlaenja, dozvola ili certikata u
118
relevantnim oblastima pruanja usluga, i u tom smislu Sporazum podstie priznavanje kroz harmonizaciju i putem meunarodno dogovorenih kriterijuma.
Od lanica STO-a se zahteva da obezbede da monopoli i ekskluzivni pruaoci usluga svojim ponaanjem ne naruavaju konkurenciju, a restriktivna poslovna praksa bi trebalo da bude predmet konsultacija izmeu lanica, sa ciljem njene
eliminacije.
Sporazumom se predvia obaveza lanica STO-a da ne uvode restrikcije na
meunarodne transfere i plaanja povodom tekuih transakcija, koje se obavljaju
u vezi sa obavezama po osnovu Sporazuma.
Trei deo Sporazuma obuhvata obaveze o pristupu tritu i nacionalnom
tretmanu.
etvrti deo Sporazuma obezbeuje osnovu za progresivnu liberalizaciju u
oblasti usluga, putem sukcesivnih rundi pregovora o trgovini usluga u kojima e
se dalje liberalizovati uslovi utvreni u nacionalnim listama koncesija.
Peti deo Sporazuma sadri institucionalne odredbe, ukljuujui konsultacije i reavanje sporova, kao i uspostavljanje Saveta za usluge, ije su nadlenosti
odreene posebnom Ministarskom odlukom.
Posebna pitanja ovog Sporazuma su regulisana aneksima, njih ima osam
meu koje spada i Aneks o nansijskim uslugama (bankarstvo i osiguranje).
Znaajna je i Odluka o profesionalnim uslugama kojom se osniva Radna
grupa za profesionalne usluge. Mandat grupe je da se ispita i hitno podnese izvetaj,
sa preporukama o disciplinama koje je potrebno primeniti kako bi se obezbedilo da
mere kojima se reguliu priznavanje kolskih kvalikacija i odgovarajua procedura, tehniki standardi i izdavanje dozvola u oblasti profesionalnih usluga, ne
predstavljaju nepotrebne barijere za trgovinu ovom vrstom usluga. Odlukom je prioritet dat raunovodstvenim uslugama.
Platno bilansne odredbe STO
(lanovi XII i XVIII:B)
Nova pravila predviaju znatno otrije uslove kada je re o mogunostima
korienja restriktivnih trgovinskih mera radi zatite platnog bilansa. Tako je propisano da zemlje koje primenjuju uvozne restrikcije iz platnobilansnih razloga treba da daju prioritet merama koje utiu na cene, kao npr. carine, razne uvozne dabine i uvozni depozit, u odnosu na kvantitativna ogranienja.
Samo izuzetno, u nastanku kritinih okolnosti po platnobilansnu situaciju
zemlje, mogu se koristiti kvantitativne restrikcije, ali uz obrazloenje zato u konkretnom sluaju mere zasnovane na cenama ne bi predstavljale adekvatan instrument rekonstrukcije ravnotee njenog platnog bilansa. ak i u takvim okolnostima
119
je data zemlja u obavezi da tokom svojih konsultacija u Komitetu za platnobilansne

restrikcije, prui informacije o tome kakav je progres uinila na planu smanjivanja
obima i njihovog restriktivnog efekta. Istovremeno je i u obavezi da ne primenjuje
vie od jednog tipa restrikcije na jedan konkretan proizvod.
Novina koja dalje oteava mogunost pribegavanja merama ograniavanja
uvoza iz razloga zatite platnog bilansa je i to da se moraju objaviti rokovi faznog ukidanja svih restriktivnih mera koje zemlja primenjuje iz platnobilansnih razloga.
Zemlja koja primenjuje navedene mere duna je da godinje notikuje Sekretarijatu STOa sve promene odgovarajuih zakona i drugih pravinih akata, a ukoliko uvodi nova ogranienja ili poveava postojei nivo restrikcija uvoza, promene
mora notikovati u roku od 4 meseca od uvoenja tih mera. Ove novine u intepretaciji platnobilansnih odredaba GATTa su posebno relevantne za nau platnobilansnu situaciju, to je neophodno imati u vidu ne samo u kontekstu naeg povratka
GATTu odnosno ulaska u lanstvo STOa, ve i u vezi dugoronih generalnih postavki zatitnog sistema.
SEKTORSKA KLASIFIKACIJA USLUGA STO
Prema klasikaciji STO, sve usluge su razvrstane u 12 sledeih grupa:
1. Profesionalne usluge (gde spadaju: pravne, raunovodstvene, usluge oporezivanja, medicinske
i stomatoloke, veterinarske, arhitektske, inenjerske, kompjuterske, usluge vezane za nekretnine, usluge lizinga, ostale poslovne usluge (usluge propagande, istraivanje trita, menaderskog
konsaltinga, tehnikog testiranja i analiza, nauni i tehniki konsalting, itd);
2. Usluge komuniciranja, gde spadaju: potanske usluge, kurirske usluge, telekomunikacione
usluge (telefonske usluge, teleks usluge, usluge telegrama, elektronska pota, zvuna pota, pretraivanje baza podataka, elektronska razmena podataka (EDI), konverzije kodova i protokola, on-line informacije, itd), audiovizuelne usluge (proizvodnja i distribucija igranih lmova i
video traka, projekcija igranih lmova, usluge radija i televizije, snimanje zvuka, itd);
3. Graevinske i ostale usluge u vezi sa graevinarstvom (graevinski radovi na zgradama, niskogradnja, instalacioni radovi i montaa, zavrni radovi na zgradama, itd);
4. Distributivne usluge (komisione, trgovina na malo, trgovina na veliko, franizing, itd.);
5. Obrazovne usluge:
Osnovno obrazovanje;
Srednje obrazovanje;
Vie obrazovanje;
Obrazovanje za odrasle;
Ostale usluge obrazovanja;
6. Komunalne usluge;
7. Finansijske usluge (usluge osiguranja i reosiguranja, brokerske i agentske usluge, bankarske i druge nansijske usluge: depozitni poslovi, pozajmice svih vrsta, nansijski
lizing, poslovi plaanja i transfer novca, garancije i jemstva, trgovina za svoj raun ili
120
za raun klijenta na berzi ili na slobodnom tritu, uestvovanje u izdavanju svih vrsta hartija od vrednosti, brokerski novani poslovi, upravljanje sredstvima kao to je
gotovina, penzioni fondovi itd., usluge poravnanja i prebijanje nansijskih potraivanja i
dugovanja nansijskih sredstava, ukljuujui i hartije od vrednosti, savetodavne i druge
pomone nansijske usluge, obezbeenje i prenos nansijskih informacija i obrada
nansijskih podataka, kao i softvera prualaca nansijskih usluga);
8. Zdravstvene i socijalne usluge (bolnike usluge, socijalne usluge i ostale usluge).
9. Turizam i usluge vezane za putovanja (hoteli i restorani, ukljuujui i ugostiteljstvo, putnike agencije i usluge turoperatera, usluge turistikih vodia i ostale usluge);
10. Usluge rekreacije, usluge vezane za sport i kulturu (usluge zabave, ukljuujui i pozorita i cirkuse, usluge novinskih agencija, biblioteke, arhivi, muzeji i usluge vezane za kulturu, sport i rekreacija);
11. Saobraajne usluge (usluge u pomorskom saobraaju, unutranji vodeni transport, usluge
vazdunog saobraaja, svemirski saobraaj, elezniki saobraaj, drumski saobraaj, cevni
saobraaj, pomone usluge u svim vidovima saobraaja i ostale saobraajne usluge);
12. Ostale usluge koje nisu ukljuene na drugom mestu.
Vie detalja o WTO-GATS videti na adresi: w.w.w.wto.org
4.2. Usaglaavanje sa ISO standardima

ISO (the International Organization for Standardization) je svetska federacija sastavljena od nacionalnih tela (ISO lanica). Rad na pripremanju internacionalnih standarda odvija se u ISO tehnikim komitetima. Svaka ISO lanica, kada je
zainteresovana za predmet rada nekog od tehnikih komiteta, ima pravo da delegira
svoje predstavnike u taj komitet. Internacionalne organizacije, vladine i nevladine, u
vezi sa ISO, takoe uestvuje u radu.
Meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO)
Nacrti internacionalnih standarda, koje usvoje tehniki komiteti, alju se svim
ISO lanicama radi odobravanja, pre nego to ih Savet ISO prihvati kao meunarodne standarde. Standardi se usvajaju u saglasnosti sa ISO postupcima, po kojima
standard mora glasanjem da odobri najmanje 75% lanica.
ISO 9000 standardi su meunarodno priznati i irom sveta poznati standardi o upravljanju i obezbeenju kvaliteta. Odmah nakon donoenja, 1987 g. postali su svetski model savremenih sistema kvaliteta. Do sada ih je usvojilo ili sa njima
usaglasilo svoje nacionalne standarde 90 zemalja irom sveta:
ISO 9000, ISO 9004
ISO 9001, ISO 9002 i ISO 9003
121
Oni predstavljaju meunarodnu osnovu za razvoj jedne nove, savremene koncepcije borbe za kvalitet.
Naa zemlja je veoma brzo nakon usvajanja u ISO-u, izradila odgovarajue
analogne standarde sa oznakom JUS ISO.
Uslovi i postupak osnivanja banke su utvreni Zakonom o bankama. Ovaj zakon se, meutim, ne uputa u organizacionu emu banke, ve navodi samo poslove
kojima se banka moe baviti i to kreditnim, depozitnim, deviznim, valutnim, menjakim, poslovima sa hartijama od vrednosti itd. Proistie da se bankarska organizacija blie opredeljuje svojim sopstvenim aktima (Statutom banke), pri tom potujui standarde i to ISO 9000 za sve bankarske poslove osim poslova sa HOV za
koje vai standard ISO 15000.
Utvrivanje poslovnih standarda je bitno i sa gledita bankarske delatnosti i
tehnoloke opremljenosti banaka informatikim tehnologijama, a funkcionalno su
denisani standardima ISO 9002 procedure is osnovne bankarske delatnosti i organizacije i 15022 oblast standarda koja se odnosi na poslove sa HOV.
U skladu sa ISO standardima svaka banka treba sa po odgovarajuoj proceduri donese Poslovnik o radu kojima uvodi ISO standarde (koji se inovira, po pravilu,
svakih pet godina).
Srbija je lan ISO organizacije, a njen registrovani meunarodni standard
ima oznaku ISS.
Web adresa Meunarodne organizacije za standardizaciju je: www.iso.org
4.3. Usaglaenost sa uslovima za osnivanje banaka u EU

4.3.1. Osnivaki kapital i drugi uslovi za osnivanje banke
U zakonodavstvu EU propisani su strogi uslovi za osnivanje kreditnih ustanova. Da
bi kreditna ustanova mogla da zapone svoju delatnost, mora dobiti dozvolu od neke drave lanice. Dozvola dobijena u bilo kojoj dravi lanici vai na teritoriji cele EU.
Uslovi za dobijanje dozvole su:
a) Kreditna ustanova mora imati zaseban sopstveni fond (own funds) i poetni kapital od 5 miliona evra. Izuzeci su kreditne ustanove koje su bile
osnovane po ranijim propisima. Sem toga, ostavljena je mogunost dravama-lanicama da mogu izdati dozvolu za poetak rada kreditne ustanove i
s manjim iznosom poetnog kapitala, ali ne manjim od 1 milion evra.
b) Iznos sopstvenih fondova kreditne ustanove pri njenom osnivanju ne
moe biti manji od iznosa propisanog poetnog kapitala. Izuzetak su
122
ustanove koje su postojale 1. januara 1993. godine. One mogu da nastave

rad i s niim iznosima navedenih sredstava. Ali, njihovi sopstveni fondovi
ne mogu biti nii od najvieg nivoa koji je bio dostignut nakon 22. decembra 1989. godine.
Kod integracije vie kreditnih ustanova (merger) ukupni iznos sopstvenih
fondova ne moe biti manji od zbira sopstvenih fondova integrisanih kreditnih ustanova.
c) Da bi se dobila dozvola od nadlene vlasti, u efektivnom voenju poslovodstva moraju uestvovati najmanje dva lica. Ova lica moraju biti na
dobrom glasu i s potrebnim iskustvom za obavljanje poslova.
d) Svaka drava lanica mora zahtevati da:
svaka kreditna ustanova koja ima svojstvo pravnog lica, i koja po
svom nacionalnom zakonodavstvu, ima registrovano sedite (registered oce), mora imati glavno sedite (head oce) u dravi lanici
u kojoj je registrovano njeno slubeno sedite (registered oce);
svaka druga kreditna ustanova (to jest koja nema svojstvo pravnog lica) mora imati glavno sedite u dravi lanici koja joj je izdala
dozvolu za rad i u kojoj stvarno obavljati svoju delatnost. Ovo je nuno zbog ostvarivanja nadzora nad savesnou poslovanja.2 Tako je iskljuena mogunost ktivnog osnivanja kreditnih ustanova u okviru
EU, korienjem razlika u nacionalnim zakonodavstvima.
e) Da bi kreditna ustanova dobila dozvolu za rad, nadlena vlast mora biti
obavetena o identitetu njenih akcionara odnosno lanova, zikih ili
pravnih lica, koji imaju znaajne udele (qualifying holdings) u njima i
o iznosima tih udela. Znaajni udeo je udeo u nekoj poslovnoj jedinici
od najmanje 10% kapitala ili glasakih prava ili koji omoguava bitno uticanje na donoenje poslovnih odluka u kreditnoj ustanovi u kojoj postoji
takav udeo.
f) Svaka dozvola se dostavlja Komisiji radi unoenja u spisak koji se objavljuje u Slubenom listu EU.
g) Prihvatna drava lanica ne moe uslovljavati izdavanje dozvole za rad
ili visinu snabdevenosti kapitalom (capital endowment) za podrunicu
(branch) kreditne ustanove koja je dobila dozvolu u nekoj drugoj lanici.
h) Direktivom je propisano da prihvatna drava lanica mora zahtevati od
kreditne ustanove da obezbedi zdrave administrativne i raunovodstvene procedure i odgovarajue mehanizme unutranje kontrole.
Povrh toga, lanice moraju zahtevati da glavno sedite (head oce) kreditne
ustanove uvek bude u njenoj matinoj zemlji i da stvarno posluje u njoj. Ovo je mera
protiv ktivnog oznaavanja glavnog sedita.
123
Propisano je u kojim sluaje vima drave lanice mogu uskratiti ili povui ve izdatu dozvolu za rad kre ditnim ustanovama iz drugih lanica EU. Najvaniji razlozi su:
a) Princip uzajamnog priznavanja i nadzora matine drave lanice zahteva da
nadleni organi drava lanica ne smeju izdati dozvolu ili moraju da povuku dozvolu kreditnoj ustanovi ako inioci kao to su: program delatnosti,
geografski raspored poslovanja, ili delatnosti koje ona stvarno obavlja, jasno
pokazuju da je ta kreditna ustanova optirala za nacionalni pravni sistem u
cilju izbegavanja striktnijih standarda na snazi u nekoj drugoj dravi lanici
na ijoj teritoriji posluje ili ima nameru da obavlja vei deo poslovanja.
b) Nadlene vlasti ni jedne drave lanice ne smeju izdati dozvolu ili je produiti kreditnoj ustanovi koja bi onemoguavala njihov nadzor zato to
ona ima uske veze (close links) sa nekim drugim zikim ili pravnim
licem.
c) Svaka drava lanica moe povui dozvolu za rad izdatu nekoj kreditnoj
ustanovi ako proceni da ona ne moe da obavlja poslove na adekvatan nain, ili se ne moe vriti odgovarajui nadzor nad njenim poslovanjem.
U naem Zakonu o bankama na posredan nain su ureeni uslovi za osnivanje
banaka, o emu je napred bilo vie rei.
4.3.2. Nadzor nad bankama

Drava vri nad bankama nadzor na dva nivoa: (a) upravni nadzor (structural supervision); (b) nadzor nad savesnou poslovanja (prudential supervision); i
ovlaena revizija (statutory auditing).
A - Upravni nadzor (structural supervision)
Upravni nadzor prati banku od ulaska na trite do izlaska s trita. Drava,
drugim reima, mora da bdi nad svim fazama ivota banke - od njenog osnivanja
do likvidacije. Stoga je ovo najvanija vrsta nadzora. Ako nadleni organi obezbede
potovanje dosledno potovanje zakona kod osnivanja banaka, imae manje posla u
fazama sanacije, steaja i likvidacije.
B - Nadzora nad savesnou poslovanja (prudential supervision)
Nadzor nad savesnou poslovanja kreditnih ustanova je noviji od upravnog.
On je uveden radi obezbeivanja reda na nansijskom tritu ukljuujui lojalnu
124
konkurenciju. Ovaj nadzor je propisan u odlukama bazelskog komiteta. Odatle je

preuzet i u zakonodavstvu Evropske unije.
Nadzor drave nad savesnou poslovanja vri se na konsolidovanoj osnovi, to jest nad matinom ustanovom i njenim poslovnim jedinicama u celoj EU. Nadzor na konsolidovanoj osnovi mora uzeti u raun sve delatnosti iz Anex-a I.3 Glavni
instrumenti za nadzor nad savesnou poslovanja kreditnih ustanova su: sopstveni
fondovi, znaajni udeli, koecijent solventnosti, veliki krediti.
C - Ovlaena revizija
Ovlaena revizija (statutory auditing) je oblik posrednog nadzora drave nad
poslovnim jedinicama na tritu nansijskih usluga. Obavljaju je ovlaeni revizori (statutory auditor), koji mogu biti zika i pravna lica, to jest revizorske rme
(auditing company).
U zakonodavstvu EU ovlaena revizija je obavezna za banke, osiguravajua
drutva i za poslovne jedinice koje se bave ulaganjima u prenosive hartije od vrednosti. To ukljuuje sve poslovne jedinice koje zakonodavstvo EU odreuje kao kreditne ustanove i nansijske ustanove.
U svim zemljama lanicama EU predviena je i graansko-pravna (civil liability) i krivinopravna odgovornost (criminal liability) ovlaenih revizora (OR).
----------------Zakonodavstvo Evropske unije (franc. acquis communautaire) je zajedniki pravni sistem,
koga su sve drave lanice EU preuzele u svoju nacionalnu regulativu, a to moraju uraditi i drave koje
se pridruuju i to najkasnije do svog punopravnog lanstva u EU. Ove drave e morati u periodu
pridruivanja i harmonizacije preuzeti oko 20.000 zakona i propisa.To mora uiniti i Srbija.
Ovakav projekat preuzimanja zakonskih i tehnikih propisa EU trai sistematian pristup i koordinaciju u izvoenju od strane drave. Meutim, to istovremeno zahteva da uspena preduzea koja
nameravaju da izvoze svoje proizvode na trite EU, u potpunosti upoznaju i primenjuju propise EU i
pre nego to zemljakandidat postane lan EU. Preporuka Evropske komisije odnosi se na oko 1.200
onih propisa, koji su od bitnog znaaja za ureenje zajednikog trita EU ili unutranjeg trita
EU (common market, internal market), a koje treba drave kandidati to pre da preuzmu u svoje
nacionalno zakonodavstvo. Meu njima su i sve harmonizovane direktive EU (EEC, EC), koje se odnose na tehniko zakonodavstvo i oznaavanje proizvoda sa CE oznakom.
Zakonodavstvo EU obuhvata niz pravnih akata kao to su:
direktive (engl. directives) obavezne po cilju, koji ele ostvariti;
odluke (engl. decisions) obavezne samo za onoga na koga su adresirane;
125
uredbe (engl. regulation) obavezne u celini za sve;
miljenja (engl. opinion) i
preporuke (eng. recommendations).
Najvaniji dokumenti su direktive, koje predstavljaju glavnu aktivnost pri harmonizaciji zakonodavstva. Dravama lanicama je trebalo od 5 do 10 godina za prihvatanje i uvoenje u praksu svake pojedine direktive. Slovenija je u periodu od 5 do 6 godine prihvatila i uvela u upotrebu
celokupno zakonodavstvo EU i uz to jo uspostavila svu potrebnu infrastrukturu (standardizacija,
akreditacija, sertikacija i utvrivanje usaglaenosti).
Vie informacija o bankarskoj regulativi EU videti na adresi: www.europa.

eu.int
4.4. Usaglaavanje sa novim Bazelskim sporazumom

Bazelski komitet je meunarodna neformalna institu cija koja okuplja
centralne banke i ustanove za nadzor nad banaka iz razvijenih zemalja. ine
ga strunjaci za bankovni nadzor iz 12 zemalja: Belgija, Velika Britanija, Italija, Japan, Kanada, Luksemburg, Nemaka, SAD Francuska, Holandija, vedska
i vaj carska.
Nastanak bazelskih kapitalnih standarda
Bazelski Sporazum o kapitalu (Capital Accord) nastao je 1988. godine pod uticajem guvernera centralnih banaka zemalja Grupe 10. Glavni razlog je bio njihova
zabrinutost zbog erozija kapitala krupnih banaka usled trajne meusobne konkurencije. To je pretilo neredom na svetskom nansijskom tritu. Da bi se on predupredio, dogovoreno je da se propie nuna mera kapitala (minimum capital requirement) koji banke moraju posedovati da bi mogle da pokrivaju gubitke koje ne
mogu pokriti iz prota. Drugi cilj bio je da se time istovremeno podstiu banke za
uveavanje savesnosti u poslovanju.
Prema Sporazumu o kapitalu iz 1988. godine banke s meunarodnim poslovanjem u zemljama Grupe 10 obavezne su da raspolau sopstvenim kapitalom od
najmanje 8% aktive ukljuujui neke vanbilansne stavke.
U izraunavanju adekvatnosti kapitala za pokrivanje rizika od gubitaka banke
moraju primenjivati portfolio pristup. Aktiva se razvrstava u etiri kategorije, prema stepenu rizinosti dunika s ponderima od 0%, 20%, 50% i 100%. To znai da
neke vrste aktive (banini paketi aktive kao to su dravne obveznice i bonovi) ne
126
zahtevaju nikakav kapital kao pokrie protiv rizika, jer se smatraju potpuno sigurnim. Meutim potraivanja od banaka imaju ponder od 20%, to znai da je toliki
rizik od gubitka, pa zahteva pokrie u kapitalu od 1,6% aktive i vanbilansnih stavki
banke (to jest petinu od 8%). Meutim, skoro sva potraivanja banke od nebankovnih privatnih dunika zahteva standard od 8% kapitala. To jest, rauna se da je ova
aktiva banke izloena riziku od 100%.
Ciljevi Sporazuma o kapitalu iz 1988. godine
Glavni ciljevi Sporazuma o kapitalu iz 1988. bili su:
a) adekvatan nivo kapitala u meunarodnom bankovnom sistemu; i
b) lojalna konkurencija na tritu bankarskih usluga tako da nijedna banka vie ne moe da posluje ako nema adekvatni obim kapitala.
Ciljevi Novog Sporazuma o kapitalu
Novi Sporazum je namenjen organima koji vre nadzor nad poslovanjem
banaka. Optoj primeni Sporazuma doprinose i Meunarodni monetarni fond i
Svetska banka tako to koriste standarde Bazelskog komiteta u svojim misijama.
Bazelski komitet je u Novom Sporazumu o kapitalu na nov nain denisao
njegove ciljeve.
Krajnji cilj je jaanje nansijskog sistema kombinovanjem kvantitativnih i
kvalitativnih standarda. Adekvatnost kapitala sada se povezuje s moguim rizikom
u bankovnom poslovanju. To treba da se postigne ostvarivanjem sledeih neposrednih ciljeva:
a) poveavanje sigurnosti i poslovnosti nansijskog sistema, zbog ega se i u
novom okviru zadrava najmanje sadanji opti nivo kapitala;
b) uvrivanje naela jednakosti uslova konkurencije;
c) izgradnja celovitijeg pristupa upravljanju rizikom;
d) adekvatnost kapitala treba da bude na odgovarajui nain osetljiva na stepen rizika i bankovnom poslovanju;
e) Sporazum stavlja teite na banke s meunarodnim poslovanjem, mada je
poeljno da njegova naela budu primenjivana i na druge banke.
Drugim reima, na osnovu dosadanjeg iskustva Bazelski komitet je doao do
zakljuka da njegovi ciljevi ne mogu biti ostvarivani oslanjanjem samo na kvantitativni standard - minimum nunog kapitala (minimum capital requirements). Stoga
su ovom kvantitativnom standardu u Novom Sporazumu dodata dva nova - kvalitativne prirode: nadzor nad bankama i trina disciplina.
127
Komitet podvlai da je na poslovodstvu banaka krajnja odgovornost za

upravljanje rizikom i obezbeivanje iznosa kapitala primerenog stepenu sposobnosti banke da upravlja rizikom.
Bazelski odbor za nadzor banaka utvrdio je Naela upravljanja rizikom u
e-bankarstvu, koja su rasporeena u tri grupe:
A) Nadzor kojim rukovodi odbor i menadment, gde spadaju naela:
1) Delotvoran nadzor poslova e-bankarstva od strane menadmenta,
2) Uspostavljanje sveobuhvatnih procesa kontrole sigurnosti,
3) Detaljna analiza pri eksternalizaciji i ostalim oblicima zavisnosti o
treim stranama.
B) Kontrola sigurnosti, u koju spadaju naela:
4) Provera identiteta klijenta koji se koriste uslugama e-bankarstva;
5) Neporicanje obaveze i odgovornosti za transakcije e-bankarstva;
6) Odgovarajue mere u cilju osiguranja razdvajanja dunosti;
7) Odgovarajue kontrole provere identiteta unutar sastava e-bankarstva, baza podataka i aplikacija;
8) Integritet podataka, dokumentacije i informacija koji se odnose na
transakcije e-bankarstva;
9) Uspostavljanje jasnih pisanih revizijskih zapisa za transakcije e-bankarstva;
10) Poverljivost kljunih informacija banke.
C) Upravljanje pravnim rizikom i rizikom ugleda, gde spadaju naela:
11) Odgovarajue izvetavanje za usluge e-bankarstva;
12) Poverljivost informacija o klijentu;
13) Kapacitet, poslovni kontinuitet i planiranje za sluaj nepredvienih
okolnosti kako bi se osigurala raspoloivost sastava i usluga e-bankarstva;
14) Planiranje postupaka za incidentne sluajeve.
U prilogu navedenih Naela dati su prilozi u kojima su dati primeri dobre
prakse u e-bankarstvu.
Novi pristup
Novi Sporazum je kompleksniji od Sporazuma iz 1988. godine. Kljuna
novina je vea osetljivost na rizik. On sadri niz opcija za merenje kreditnog
rizika (credit risk) i rizika poslovanja (operational risk). Sem toga, Novi Sporazum podvlai znaaj i ulogu procesa nadzora nad bankama i trine discipline
kao bitnih dopuna nunom minimumu kapitala.
128
Struktura novog Sporazuma - tri stuba

Novi Sporazum predvia tri stuba sigurnosti nansijskog sistema i zdravog poslovanja banaka:
a) Prvi stub: nuni minimum kapitala;
b) Drugi stub: postupak vrenja nadzora nad bankama;
c) Trei stub: trina disciplina.
Komitet podvlai da ova tri stuba, koja se uzajamno dopunjuju i ojaavaju,
ine paket. Nije dovoljna primena jednog ili dva stuba. Trajno reenje je usaglaena
primena sva tri stuba. Prema tome, Novi Sporazum ne moe se primeniti ako se ne
ostvare sva tri stuba istovremeno. Zato Bazelski komitet preporuuje nadzornim
organima primenu sva tri stuba.
Operativna primena Bazela II
Prema terminskom planu operativna primena Bazela II poela je 2006. godinom, koja je odreena za godinu paralelne primene Bazelskog Sporazuma I i Bazelskog Sporazuma II. Od 2007. godine, trebalo bi da u primeni bude samo Bazelski
Sporazum II. Bitno je meutim naglasiti, da ovaj terminski plan ne znai i automatsku pravnu obaveznost njegove primene, s obzirom na to da Bazelski Komitet za
bankarski nadzor nije meunarodna formalna nansijska organizacija.
Dakle, operativ na primena preporuka Bazelskog Komiteta, pretpostavlja odgovarajue zakono dav ne pro ce dure (ugradnju preporuka iz Bazelskog
Sporazuma II u zakonsku i drugu regulativu), odnosno, saglasnost i odluku
parlamenata.
Primena Bazela II u Evropskoj uniji
Evropski parlament je 28. septembra 2005. godine izglasao predlog Direktive Evropske komisije o kapitalnoj adekvatnosti kreditnih institucija i investicionih kompanija - CAD III. Na taj nain su novi standardi o adekvatnosti kapitala nansijskih institucija zemalja lanica Evropske Unije, kao i pravila Bazelskog
Komiteta u formi Bazela II, omoguili da zahtevi za kapitalom budu mnogo realniji
u odnosu na osnovne rizike i omogue institucijama sa veom osetljivou na rizike
uvoenje viih standarda u upravljanju rizicima.
Operativno, ovom odlukom Evropskog parlamenta, omoguena je implementacija odredbi CAD III, koje su zasnovane na preporukama Bazelskog Sporazuma II, u zakone zemalja - lanica Evropske Unije.
129
Primena Direktive tee od 01. januara 2007. godine sa ciljem da omogui

razumne prelazne aranmane, odnosno, institucije e biti u mogunosti da koriste
postojeu regulativu do kraja 2007. godine.
Primena sosticiranijih pristupa merenju kreditnog i operativnog rizika
po CAD III, predviena je za poetak 2008. godine.
Primena Bazela II u propisima Srbije
Harmonizacija nacionalne regulative, putem Zakona o bankama i podzakonskih akata, sa preporukama Bazelskog Komiteta, odnosno odredbama Sporazuma o
kapitalu (Bazelski Sporazum I), je poela jo 1989. godine.
U novom Zakonu o bankama tri segmenta upuuju na to da se pribliavamo potovanju pravila Bazela II:
deo koji se odnosi na regulaciju minimalne adekvatnosti kapitala u bankama u odnosu na rizikom ponderisanu aktivu (min. 8 %), ali i na pravo
nacionalnih kontrolora da ovaj kvantitativni standard odreuju selektivno
u odnosu na pojedine banke, u zavisnosti od njihovog rizinog prola,
uvoenje operativnog rizika u postupak utvrivanja rizinosti kreditnog
portfolija banke, i
deo koji se odnosi na kontrolnu funkciju Narodne banke Srbije.
Ono to nije uinjeno Zakonom mogue je regulisati prateom podzakonskom regulativom, jer za to postoje ovlaenja NBS u Zakonu.
Za informacije o Bazelskim standardima pogledajte sajt: www.bis.org
4.5. Usaglaavanje sa pravilima MTK

U pogledu regulisanja plaanja, naplata, garancija i drugih meunarodnih
komercijalnih transakcija, neminovno se nameu i vei broj jednoobraznih pravila,
koja je utvrdila MTK u Parizu. Meunarodna trgovinska komora u Parizu usvojila
je vei broj jednoobrazni pravila, od kojih navodimo najvanija, a to su:
1) Jedoobrazna pravila i obiaji za INKASO, 1933. godine;
2) Jednobrazna pravila za tumaenje trgovakih termina - Incoterms,
1936. godine (poslednja izmene 2000. godine);
3) Jedoobrazna pravila i obiaji za akreditive, 1958. godine, (poslednja
revizija bila je 2007, Publikacija MTK br. 600 (UCP) su pravila koja se primenjuju na svaki dokumentarni akreditiv (vae od 1. jula 2007.).
130
4) Jednobrazna pravila za ugovorne garancije - MTK je usvojila 1978.

godine, u saradnji sa Komisijom UN za meunarodnu trgovinsku saradnju (UNCITRAL). Ova pravila se zasnivaju na pravinoj ravnotei izmeu ugovornih strana potujui komercijalnu svrhu garancija.
Nae banke se u potpunosti pridravaju svih navedenih pravila MTK.
Vie informacija o MTK moete dobiti preko: www.icc.org
Napomene
1
Slubeni glasnik RS br. 107 od 2. decembra 2005. godine
Directive 2000/12/EC.
Directive 2000/12/EC of the European Parlament and of the Council of 20 March 2000 relating
to the taking up and pursuit of the business of credit institutions, O cial Journal of the European Communities L 126, 26/05/2000, l. 6
131
KONTROLNA PITANJA
1. Objasnite: Osnovne odrednice (karakteristike) novog Zakona o bankama; Vrste poslova koje banke mogu obavljati; Uslove osnivanja i poslovanja banaka u Srbiji?
2. Objasnite: Upravljanje rizicima banke; Odnos banke prema klijentima; Pitanje
bankarske tajne; Spoljna revizija banke?
3. Objasnite organizaciju banke i nain upravljanja bankom u Srbiji?
4. Objasnite kontrolnu funkciju Narodne banke Srbije nad bankama i statusne
promene banke?
5. Navedite i objasnite uslove za davanje ovlaenja bankama za obavljanje poslova
sa inostranstvom?
6. Navedite i objasnite uslove za dobijanje saglasnosti od NBS za osnivanje predstavnitva i lijale domae banke u inostranstvu?
7. Navedite i objasnite uslove za dobijanje saglasnosti od NBS za osnivanje predstavnitva strane banke u Srbiji?
8. Objasnite u emu se sastoji usaglaavanje domaeg bankarstva sa pravilima
Svetske trgovinske organizacije-GATS?
9. Navedite meunarodnu instituciju koja se bavi pitanjima standardizacije, ukljuujui i standardizaciju u Finansijskoj industriji i objasnite njenu ulogu?
10. Navedite i objasnite propise (uslove) EU koji reguliu pitanja osnivanja i poslovanja banaka i uporedite sa propisima Srbije?
11. Navedite i objasnite tri stuba koji ine novi Bazelski sporazum o kapitalu?
12. Navedite i objasnite najvanija regulatorna pravila koja donosi MTK Pariz iz
oblasti bankarskog poslovanja i trgovine?
132
PETI DEO
TEKUE
DEVIZNO-VALUTNO
POSLOVANJE
Faber est suae quisque fortunae.

Svako je kova svoje sree.
PETI DEO
TEKUE DEVIZNO-VALUTNO POSLOVANJE
1. REGULATIVA DEVIZNOG POSLOVANJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
2. RAD DEVIZNOG TRITA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
3. OTVARANJE I VOENJE RAUNA REZIDENATA I NEREZIDENATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
4. OBAVLJANJE MENJAKIH POSLOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
5. PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
6. INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
7. KLIRING U MEUNARODNIM PLAANJIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
8.TRANSPORTNE KLAUZULE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
9. TEHNIKI PROPISI ZA OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM. . . . . . . . . . . . . . . . 203
134
1. REGULATIVA DEVIZNOG POSLOVANJA

Zakon o deviznom poslovanju1, osnovni je zakonski propis koji regulie devizno poslovanje. Zakon je u primeni od jula 2006. godine. U nastavku dajemo osnovne odrednice deviznog sistema.
1.1. Rezidenti i nerezidenti

Novim deviznim propisima rei domaa i strana lica, zamenjene su reima
rezidenti i nerezidenti, to predstavlja znaajnu novinu.
Rezidenti su, prema odredbama Deviznog zakona:
1) pravno lice koje je registrovano i ima sedite u Republici;
2) preduzetnik ziko lice koje je registrovano u Republici i koje radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja, obavlja zakonom dozvoljenu delatnost;
3) ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadlenog organa u
Republici;
4) ziko lice koje ima prebivalite u Republici, osim zikog lica koje ima
boravak u inostranstvu dui od godinu dana;
5) ziko lice strani dravljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize boravi u Republici due od godinu dana;
6) dravni organ i organizacija, korisnici budetskih sredstava Republike,
korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i korisnici budetskih sredstava lokalne vlasti;
7) diplomatsko, konzularno i drugo predstavnitvo u inostranstvu koja se
nansiraju iz budeta Republike i domai dravljani zaposleni u tim predstavnitvima, kao i lanovi njihovih porodica.
Nerezidenti su sva lica koja nisu navedena pod pojmom rezidenata.
V DEO - TEKUE DEVIZNO - VALUTNO POSLOVANJE
135
1.2. Banka
Banka je akcionarsko drutvo sa seditem u Republici, koje ima dozvolu za
rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne poslove i kreditne poslove a moe
obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom.
Pod bankom smatra se i banka koja ima ovlaenje NBS za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom.
1.3. Tekue devizno poslovanje

Deviznim zakonom kao tekui poslovi denisani su oni tekui poslovi zakljueni izmeu rezidenata i nerezidenata ija namena nije prenos kapitala.
Plaanje, naplaivanje i prenos po tekuim poslovima izmeu rezidenata i
nerezidenata vri se slobodno.
Plaanja i prenosi po osnovu tekuih poslova obuhvataju, bez ogranienja:
1) plaanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova i po drugim tekuim
poslovima sa inostranstvom u smislu zakona koji ureuje spoljnotrgovinsko poslovanje;
2) plaanja po osnovu otplate dela glavnice i kamata na kredite;
3) povraaj sredstava uloenih u investicije, kao i prenos u inostranstvo i
unos dobiti po osnovu direktnih investicija;
4) prenose u korist zikih lica po osnovu: penzija, invalidnina i ostalih socijalnih primanja, prenose po osnovu poreza i taksi, meudravne saradnje,
likvidiranih teta po osnovu ugovora o osiguranju, prenose po osnovu pravosnanih i izvrnih odluka, prenose po osnovu dobitaka u igrama na sreu,
naknada za koncesije, lanarina i kazni (penala) i druge prenose, kao i prenose po osnovu iznosa trokova potrebnih za izdravanja porodice.
1.4. Sredstva plaanja i strana sredstva plaanja

Devizni zakon razlikuje sredstva plaanja i strana sredstva plaanja.
Sredstva plaanja su dinar i strana sredstva plaanja.
Strana sredstva plaanja su:
1) devize - potraivanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu;
2) efektivni strani novac potraivanja u gotovini, odnosno papirni ili
kovani novac koji glasi na stranu valutu.
136
1.5. Instrumenti plaanja

Prema odredbama deviznog zakona, instrumenti plaanja su:
ekovi,
menice,
akreditivi,
doznake,
platne kartice i
drugi instrumenti plaanja potraivanja od izdavaoca - nerezidenta,
koja glase na stranu valutu i mogu se unoviti u stranu valutu.
1.6. Redovan izvoz/uvoz i izvoz/uvoz na kredit

Devizni zakon obavezuje rezidente da sredstva plaanja po osnovu izvoza
robe ili usluge, unosu u Republiku u roku do 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana izvrenja usluge.
Posao izvoza robe ili usluge sa ugovorenim rokom naplate duim od 180
dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana izvrenja usluge, kao i posao izvoza robe ili usluge koji nije naplaen u roku od 180 dana, smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom.
Rezident sredstva plaanja ostvarena po osnovu prodaje plaene robe koja se
nalazi u inostranstvu i neposredno isporuuje u inostranstvo (reeksportni poslovi),
unosi u Republiku u roku do 180 dana od dana izvrenog plaanja.
Rezident unapred plaenu robu ili uslugu uvozi u Republiku u roku do 180
dana od dana izvrenog plaanja robe ili usluge.
Rezident koji ne uveze robu ili uslugu u roku od 180 dana vri povraaj
unapred plaenog iznosa odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana isteka
navedenog roka.
Posao uvoza unapred plaene robe ili usluge sa ugovorenim rokom uvoza
duim od 180 dana od dana izvrenog plaanja smatra se kreditnim poslom sa
inostranstvom.
Narodna banka Srbije, na predlog Ministarstva nansija, propisuje uslove i nain evidentiranja kreditnih poslova.
Rezident - pravno lice moe realizovan posao izvoza robe i usluga izuzetno
naplatiti realizovanim uvozom robe i usluga pod uslovima i na nain koji propie
Vlada. Time se omoguuje prebijanje dugovanja i potraivanja nastalih po spoljnotrgovinskim poslovima. Ovde se radi o poslovima koje privredni subjekti obavljaju sa istim inopartnerima u odnosu 1:1, te u tom sluaju, iako nema priliva deviza,
137
nema ni odliva deviza iz Republike, niti pritiska na devizno trite. Istovremeno

se stvara mogunost da pravna lica, koja su u Republici osnovale multinacionalne
kompanije, vre obraun i plaanje usaglaenih potraivanja i dugovanja po spoljnotrgovinskim poslovima sa kompanijama iz sistema svoje korporacije.
1.7. Kupo-prodaja potraivanja i dugovanja

po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata
Banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata-zikih lica, mogu kupovati ili
prodavati, odnosno platiti ili naplatiti potraivanja i dugovanja koja su nastala
po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata.
Navedeni poslovi mogu se vriti samo na osnovu ugovora, zakljuenog u
pismenoj formi izmeu svih uesnika u poslu.
Banke su dune da o navedenim poslovima izveste Narodnu banku Srbije
na nain i u rokovima koje ona propie.
Vlada propisuje rezidentima blie uslove, nain obavljanja i izvetavanja Deviznog inspektorata o navedenim poslovima.
Nerezidenti mogu kupovati potraivanja i dugovanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova samo pod uslovima i na nain koje propie Vlada.
Na ovaj nain se omoguuje izvoznicima i vlasnicima robe koja se izvozi da,
usled nedostatka obrtnih sredstava i oteanog dobijanja kredita, lake i bre obezbede neophodna sredstva za nansiranje privrednih aktivnosti.
1.8. Kapitalni poslovi izmeu rezidenata i nerezidenata

Kapitalni poslovi su poslovi izmeu rezidenata i nerezidenata ija je namena prenos kapitala.
Plaanje, naplaivanje i prenos po kapitalnim poslovima izmeu rezidenata i nerezidenata vre se slobodno, osim ukoliko zakonom nije propisano ogranienje bilo koje vrste.
Napomenimo da lan VIII Statuta MMF-a ne dozvoljava zemljama-lanicama da
vre ogranienja u tekuim transakcijama sa inostranstvom, to se ne odnosi i na kapitalne transakcije (gde drave - lanice zadravaju pravo uvoenje izvesnih ogranienja).
Devizni zakon precizira koji se poslovi smatraju kapitalnim poslovima, i to:
1) direktne investicije,
2) ulaganja u nekretnine,
138
3)
4)
5)
6)
7)
poslovi sa hartijama od vrednosti,

poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima,
kreditni poslovi,
depozitni poslovi,
poslovi po osnovu ugovora o osiguranju u skladu sa zakonom koji ureuje
osiguranje,
8) jednostrani prenosi sredstava plaanja (lini i ziki).
O kapitalnim transakcija sa inostranstvom bie vie rei u posebnom poglavlju ovog udbenika.
1.9. Valutna klauzula i devizna plaanja u zemlji

Devizni zakonom je dozvoljeno ugovaranje u devizama u Republici s tim
to se plaanje i naplaivanje po tim ugovorima vri u dinarima.
Rezidenti i nerezidenti koriste devize, po pravilu, za plaanje inostranstvu, ako
zakonom nije drukije odreeno.
Plaanje, naplaivanje i prenos izmeu rezidenata i izmeu rezidenata i nerezidenata u Republici vre se u dinarima.
Izuzetno, plaanje, naplaivanje i prenos sredstava u Republici mogu se vriti i u devizama po osnovu:
1. deviznog kreditiranja u zemlji za namene za plaanje uvoza robe i usluga iz inostranstva a zikom licu odobriti kredit u devizama radi kupovine nepokretnosti u zemlji;
2. uplate depozita kao sredstva obezbeenja;
3. kupovine potraivanja i dugovanja po spoljno-trgovinskim poslovima na osnovu ugovora;
4. premija osiguranja i prenosa po osnovu osiguranja ivota;
5. po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti.
Plaanje, naplaivanje i prenos po navedenim poslovima moe se vriti i po
poslovima koji su ureeni zakonima koji ureuju trite hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata i osiguranje depozita, kao i u drugim sluajevima propisanim zakonom.
NBS propisuje u kojim sluajevima se plaanje, naplaivanje, uplate i isplate
mogu vriti i u efektivnom stranom novcu.
NBS donela je Odluku o plaanju, naplaivanju, uplati i isplati koji se mogu
vriti u efektivnom stranom novcu (Sl. glasnik RS, br. 9/07).
139
Rezident pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica mogu, u

obavljanju delatnosti za koju su registrovani, vriti naplatu u efektivnom stranom
novcu u sledeim sluajevima:
a) kada pruaju usluge rezidentima zikim licima i nerezidentima zikim licima u meunarodnom robnom i putnikom prometu;
b) kada prodaju robu rezidentima zikim licima i nerezidentima zikim licima u slobodnoj carinskoj prodavnici;
c) kada snabdevaju strane vazduhoplove i brodove gorivom i mazivom i
drugom potronom robom u lukama u Republici Srbiji;
d) kada naplauju putarinu za vozila strane registracije.
Diplomatsko i konzularno predstavnitvo Republike Srbije u inostranstvu
mogu konzularne takse naplaivati u efektivnom stranom novcu koji polau na devizni raun u inostranstvu u skladu s propisom kojim se ureuje dranje deviza na
raunu kod banke u inostranstvu.
1.10. Devizno trite i kurs dinara

1.10.1. Devizno trite
Devize i efektivni strani novac mogu se kupovati i prodavati samo na deviznom tritu, za namene koje su dozvoljene deviznim propisima.
Devizni zakon predvia, kao i ranije, dva nivoa deviznog trita: neposrednu kupo-prodaju i kupo-prodaju na Meubankarskom sastanku deviznog trita, o
emu e vie rei biti kasnije.
1.10.2. Kurs dinara

Kurs dinara prema stranim valutama na deviznom tritu formira se slobodno, u skladu s ponudom i tranjom deviza.
Zvanini srednji kurs dinara formira se na nain utvren propisom NBS. Za
potrebe knjigovodstva i statistike primenjuje se zvanini srednji kurs dinara.
Za obraun carine i drugih uvoznih dabina primenjuje se zvanini srednji kurs dinara utvren poslednjeg radnog dana u nedelji koja pretho di nedelji
u kojoj se utvruje iznos carine i drugih uvoznih dabina, u skladu sa Carinskim zakonom.
140
1.11. Kreditni poslovi sa inostranstvom

Kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti i zajmovi izmeu rezidenta i
nerezidenta zakljueni u devizama.
Krediti su poslovi izmeu:
1) banke i nerezidenta, kojima banka uzima od nerezidenta kredit, odnosno
daje nerezidentu kredit i
2) rezidenta i strane banke, kojima rezident uzima kredit.
Zajmovi su poslovi izmeu rezidenta i nerezidenta, kojima rezident uzima
od nerezidenta ili daje nerezidentu zajam.
Kreditni poslovi obuhvataju naroito:
1) komercijalne kredite,
2) robne kredite,
3) nansijske kredite,
4) kratkorone oroene bankarske depozite,
5) kratkorone bankarske kreditne linije.
Kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se i:
6) bankarske garancije, koje banke daju u korist nerezidenta po kreditnim
poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima izmeu dva nerezidenta u inostranstvu i
7) jemstva i druga sredstva obezbeenja koja u skladu sa deviznim zakonom
rezidenti - pravna lica daju u korist nerezidenta kreditora po kreditnim
poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima izmeu dva nerezidenta u inostranstvu.
1.12. Direktne investicije

Direktne investicije su ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta
u Republici u pravno lice sa ciljem da se ukljui u upravljanje poslovima tog
pravnog lica.
Pod ulaganjem smatra se: osnivanje pravnog lica, ogranka ili predstavnitva,
kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, dokapitalizacija pravnog lica kao
i svaki drugi oblik ulaganja kojim ulaga stie najmanje 10% uea u osnovnom
kapitalu, odnosno najmanje 10% glasakih prava, u roku ne duem od godinu
dana od dana prvog ulaganja u to pravno lice u sluaju sukcesivnih ulaganja (radi
dostizanja praga od 10%).
Pod ulaganjem smatraju se takoe i krediti sa rokom dospea od pet godina ili
duim ukoliko imaju prirodu podreenog potraivanja (subordinirani krediti).
141
1.13. Poslovi sa hartijama od vrednosti i nansijskim derivatima

Poslovi s hartijama od vrednosti su poslovi:
1) sa dugoronim hartijama od vrednosti,
2) kratkoronim hartijama od vrednosti,
3) vlasnikim hartijama od vrednosti i
4) nansijskim derivatima.
Hartije od vrednosti su hartije od vrednosti odreene zakonom koji ureuje
trite hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata.
Domae hartije od vrednosti su hartije od vrednosti koje emituje rezident
na domaem i stranom tritu, a mogu glasiti i na stranu valutu ako je to propisano posebnim zakonom.
Strane hartije od vrednosti su hartije od vrednosti koje emituje nerezident i
koje glase na stranu valutu.
Dugorone hartije od vrednosti su dunike hartije od vrednosti, s rokom
dospea duim od jedne godine.
Kratkorone hartije od vrednosti su dunike hartije od vrednosti, s rokom
dospea do godinu dana.
Finansijski derivati su nansijski instrumenti u smislu zakona koji ureuje trite hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata.
1.14. Lini i ziki prenosi sredstava plaanja

Lini prenos sredstava plaanja je prenos sredstva iz Republike u inostranstvo ili iz inostranstva u Republiku koji se ne zasniva na izvrenju posla - vri se
izmeu rezidenta zikog lica i nerezidenta, ukljuuje poklone i pomo, nasledstva, rente, podmirenje duga useljenika i sredstava koja iznose iseljenici.
Fiziki prenos sredstava plaanja je svaki prenos gotovine u dinarima,
kao i prenos efektivnog stranog novca i hartija od vrednosti iz Republike i u
Republiku.
1.15. Zatitne mere u sluaju poremeaja u platnom bilansu

U sluaju nastupanja ozbiljnijih poremeaja u platnom bilansu, kada kretanje kapitala prozrokuje ili preti da prouzrokuje ozbiljne potekoe u sprovoenju
monetarne politike i politike deviznog kursa, koje su rezultat prekomernog
142
priliva ili odliva kapitala iz Republike, Vlada na predlog NBS moe doneti sledee
zatitne mere:
1) propisati uslove pod kojima rezident i nerezident mogu drati devize
na raunima kod banka u inostranstvu ili na raunima kod banaka u
Republici;
2) obavezati banke da Narodnoj banci Srbije prodaju efektivni strani novac
na osnovu menjakih poslova banaka i ovlaenih menjaa;
3) ograniiti obavljanje plaanja i naplata nastalih na osnovu obaveza i
potraivanja u poslovima sa inostranstvom;
4) ograniiti prenos hartija od vrednosti, zlata i efektivnog stranog novca u
Republiku i iz Republike;
5) ograniiti obavljanje transakcija sa hartijama od vrednosti izmeu rezidenata i nerezidenata;
6) ograniiti obavljanje kreditnih poslova izmeu rezidenata i nerezidenata;
7) ograniiti davanja garancija ili jemstava, zaloga ili drugih sredstava obezbeenja u korist nerezidenata;
8) propisati polaganje odreenog procenta deviznog depozita na raun kod
Narodne banke Srbije;
9) propisati nerezidentima mogunost plaanja radi kupovine domaih kratkoronih hartija od vrednosti;
10) propisati rezidentima mogunost plaanja radi kupovine stranih kratkoronih hartija od vrednosti;
11) propisati obavezu unosa dobiti rezidentima koji obavljaju privrednu delatnost u inostranstvu ukoliko se ne reinvestira u inostranstvu.
12) Ograniiti kupovinu nekretnina u inostranstvu od strane rezidenta.
Navedene mere mogu se primenjivati dok traju poremeaji zbog kojih su
donesene, a najdue est meseci od dana njihovog donoenja.
1.16. Kontrola i evidencija deviznog poslovanja

Devizno poslovanje podlee deviznoj kontroli.
Kontrolu deviznog poslovanja vre organi kontrole:
1) Narodna banka Srbije,
2) Devizni inspektorat,
3) Carinski organi, odnosno drugi nadleni organi koji imaju pravo da,
radi provere, zahtevaju svu dokumentaciju o tom poslovanju kao i drugu
dokumentaciju neophodnu za deviznu kontrolu.
143
Carinski organ vri kontrolu iznoenja iz Republike i unoenja u Republiku,

efektivnog stranog novca, dinara, ekova i hartija od vrednosti u putnikom, robnom i potanskom saobraaju.
Carinski organ na graninom prelazu privremeno oduzima od rezidenta i
nerezidenta uz izdavanje potvrde, dinare i efektivni strani novac, ekove i hartije
od vrednosti koji glase na stranu valutu koji prelaze iznos koji propie Narodna
banka Srbije.
Organi kontrole duni su da sarauju u vrenju devizne kontrole i da stavljaju
na raspolaganje podatke, nalaze i informacije kojima raspolau a potrebni su za vrenje devizne kontrole kao i da, po potrebi, angauju druge nadlene organe.
1.16.1. Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije vri kontrolu deviznog poslovanja banaka i drugih
nansijskih organizacija, menjaa, kao i rezidenata i nerezidenata koji su sa bankom i drugom nansijskom organizacijom, odnosno menjaem povezani imovinskim, upravljakim i poslovnim odnosima.
1.16.2. Devizni inspektorat

Devizni inspektorat vri kontrolu deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata.
Devizni inspektorat vri kontrolu deviznog poslovanja banaka i drugih nansijskih organizacija, menjaa, kao i rezidenata i nerezidenata koji su sa bankom i
drugom nansijskom organizacijom, odnosno menjaem povezani imovinskim,
upravljakim i poslovnim odnosima.
Devizni inspektorat obrazuje se kao organ uprave u sastavu Ministarstva
nansija, za vrenje inspekcijskih poslova, poslova voenja prekrajnog postupka i
s njime povezanih strunih poslova.
Deviznim inspektoratom rukovo di direktor. Prilikom vrenja neposredne
kontrole devizni inspektor mora imati slubenu legitimaciju. Devizni inspektor u kontroli donosi reenje kojim nalae ispravljanje nepravilnosti, odnosno
nezakonitosti i nalae izvrenje mera, pod pretnjom prinudnog izvrenja. Reenje je konano.
Devizna kontrola vri se u skladu sa zakonom koji ureuje upravni postupak.
144
Prekrajni postupak u prvom stepenu vodi i odluku o prekraju donosi Komisija za prekraje Deviznog inspektorata.Protiv prvostepenog reenja o prekraju
moe se izjaviti alba.
Prekrajni postupak za prekraje propisane deviznim zakonom vodi se u skladu sa zakonom koji ureuje prekraje.
1.16.3. Oduzimanje deviza, efektivnog stranog novca i dinara

Devize, efektivni strani novac, ekove i har tije od vrednosti, koje su privremeno oduzeli zbog osnovane sumnje da je izvreno krivino delo ili prekraj
- organi kontrole duni su da deponuju na namenski raun Deviznog inspektorata koji se vodi kod Narodne banke Srbije ili u depo kod Narodne banke Srbije,
a dinare - na namenski raun Deviznog inspektorata koji se vodi kod ministarstva nadlenog za poslove finansija u roku od dva radna dana od dana njihovog
oduzimanja.
Prihodi ostvareni po osnovu naplaenih kazni i naplaenih trokova prekrajnog postupka, predstavljaju prihod budeta Republike.
1.16.4. Obaveza voenja evidencije

Rezidenti i nerezidenti vode evidenciju o poslovanju propisanom odredbama Deviznog zakona. Vlada propisuje uslove i nain vrenja kontrole deviznog
poslovanja rezidenata i nerezidenata, kao i uslove i nain izvetavanja i voenja
predmetne evidencije.
Vie o tome vidi na sajtu NBS: www.nbs.yu - Odluka o obavezi izvetavanja u
poslovanju sa inostranstvom, i Uputstvo za sprovoenje Odluke o obavezi izvetavanja u poslovanju sa inostranstvom (Sl. glasnik RS, br. 24/07).
145
2. RAD DEVIZNOG TRITA
2.1. Pravno regulisanje

Uslove i nain rada deviznog trita propisala je Narodna banka Srbije Odlukom o uslovima i nainu rada deviznog trita2. Tom odlukom propisani su i
poslovi kupovine i prodaje deviza i efektivnog stranog novca izmeu uesnika na
deviznom tritu, kao i nain formiranja zvaninog srednjeg kursa dinara prema
stranim valutama.
Narodna banka Srbije je, radi dalje liberalizacije deviznog trita u zemlji,
propisala nove uslove i nain rada deviznog trita, ija primena je poela 4. juna
2007. godine.
Time je Narodna banka izmenila i nain svog uea na deviznom tritu.
Ona vie nee svakodnevno organizovati sastanak Meubankarskog deviznog trita (MDT) u 14.30 asova, ve e ubudue sastanak MDT-a organizovati samo po
potrebi, kada oceni da je njeno uee potrebno radi stabilizovanja deviznog trita, pri emu e vreme odravanja sastanka u toku dana zavisiti od kretanja na deviznom tritu. Pored toga, uslovi koje banke treba da ispune da bi uestvovale na
sastanku MDT-a su eksibilniji od prethodno propisanih.
Donosei ove izmene, Narodna banka je imala u vidu injenicu da se ve
due vreme trgovina devizama u najveoj meri obavlja direktno meu bankama,
uz sve manje njeno uee i simbolian promet na sastanku MDT-a. Od 5. marta
2007. godine, kada je uveden novi nain utvrivanja zvaninog srednjeg kursa dinara prema evru, Narodna banka je organizovala 60 sastanaka MDT-a. Pri tome
je na etiri prodala devize u ukupnom iznosu od 122,5 miliona evra, na jednom je
bila zakljuena samo jedna meubankarska transakcija od 0,5 miliona evra, dok
na ostalih 55 sastanka uopte nije bilo realizovanih transakcija. Nasuprot tome, u
istom periodu, promet izmeu banaka van sastanka MDT-a iznosio je ak 4,1 milijardu evra, to najbolje govori o tome da se kurs formira trino, u direktnoj meubankarskoj trgovini.
146
Nain utvrivanja zvaninog srednjeg kursa dinara prema evru ostaje nepromenjen i kurs se i dalje utvruje na nivou prosenog ponderisanog kursa dinara
prema evru, pri emu kao ponderi slue uea obima svake pojedinane transakcije obavljene na meubankarskom tritu deviza u ukupnom obimu trgovine. Takvim nainom obrauna zvanini kurs dinara prema evru e se i dalje u punoj meri
formirati na trini nain i bie, kao i do sada, objavljivan na posebnoj listi na sajtu
Narodne banke: www.nbs.yu.
Izostavljanje srednjeg kursa iz kursne liste za devize, na kojoj se objavljuju kupovni i prodajni kurs, samo je tehnika izmena, s obzirom na to da u nainu utvrivanja
zvaninog srednjeg kursa dinara prema evru nisu izvrene nikakve izmene.
2.2. Vrste deviza i efektivnog stranog novca

koje se kupuju i prodaju na deviznom tritu
Odlukom o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tritu3, koju je donela NBS, propisane su vrste deviza i efektivnog stranog novca koje banke i Narodna banka Srbije, kao i rezidenti - pravna lica i
preduzetnici koji imaju ovlaenje NBS za obavljanje menjakih poslova (ovlaeni
menjai), mogu kupovati i prodavati na deviznom tritu. Odluka je u primeni od 7.
avgusta 2006. godine.
Banke i Narodna banka Srbije na deviznom tritu mogu kupovati i prodavati sledee vrste deviza i efektivnog stranog novca:
1) australijski dolar (AUD),
2) kanadski dolar (CAD),
3) dansku krunu (DKK),
4) japanski jen (JPY),
5) kuvajtski dinar (KWD),
6) norveku krunu (NOK),
7) vedsku krunu (SEK),
8) vajcarski franak (CHF),
9) funtu sterlinga (GBP),
10) ameriki dolar (USD),
11) evro (EUR).
Banke i ovlaeni menjai, pri obavljanju menjakih poslova, pored napred navedenih valuta, mogu kupovati i prodavati i sledee vrste efektivnog stranog novca:
1) hrvatsku kunu (HRK),
2) slovaku krunu (SKK),
3) eku krunu (CZK),
147
4) maarsku forintu (HUF),

5) konvertibilnu marku (BAM),
6) poljski zlot (PLN).
NBS, pri obavljanju menjakih poslova, moe, pored napred navedenih jedanaest valuta kupovati i prodavati i sledee vrste efektivnog stranog novca:
1) eku krunu (CZK),
2) maarsku forintu (HUF),
3) konvertibilnu marku (BAM),
4) poljski zlot (PLN).
2.3. Dva nivoa deviznog trita

Devizni zakon uvodi dva nivoa deviznog trita: neposrednu kupo-poprodaju
(banka-klijent) i kupo-prodaju na meubankarskom deviznom tritu (MDT).
Kupovina i prodaja deviza i efektivnog stranog novca na deviznom tritu
u Republici vri se:
1. neposredno:
izmeu banaka i rezidenata, kao i izmeu banaka i nerezidenata;
izmeu banaka;
izmeu banaka i Narodne banke Srbije;
izmeu rezidenata koji imaju ovlaenje za obavljanje menjakih
poslova i Narodne banke Srbije;
izmeu banaka i rezidenata koji imaju ovlaenje za obavljanje menjakih poslova;
izmeu rezidenata - dravnih organa i organizacija i drugih korisnika budetskih sredstava i Narodne banke Srbije.
2. na sastanku Meubankarskog deviznog trita (MDT):
izmeu banaka;
izmeu banaka i Narodne banke Srbije.
Kupovinu i prodaju efektivnog stranog novca na deviznom tritu obavljaju
banka, Narodna banka Srbije, kao i drugi rezidenti koji u skladu sa Deviznim zakonom obavljaju menjake poslove.
2.4. Spot, terminska i svop kupo-prodaja deviza

Odlukom o uslovima i nainu rada deviznog trita propisano je da se na deviznom tritu obavlja:
spot,
148
terminska i
svop
kupovina i prodaja deviza.
Spot kupovina i prodaja deviza jeste kupovina i prodaja deviza za dinare s datumom izvrenja dva radna dana od dana zakljuenja kupoprodajnog
ugovora.
Terminska kupovina i prodaja deviza jeste kupovina i prodaja za dinare s rokom izvrenja na odreeni dan izvan datuma spot valute (ukljuuje termine krae
od spota forward outright i termine due od spota forward).
Svop kupovina i prodaja deviza jeste kupovina i prodaja deviza za dinare kad
se istovremeno ugovaraju dva razliita posla i to spot prodaja deviza za dinare
uz istovremenu terminsku kupovinu tih deviza za dinare, odnosno spot kupovina
deviza za dinare uz istovremenu terminsku prodaju tih deviza za dinare.
2.5. Kupo-prodaja deviza na sastanku MDT-a

Narodna banka Srbije organizuje sastanak MDT-a, koji se odrava, po potrebi, u 14.30 asova.
Na sastanku MDT-a moe se kupovati i prodavati samo evro.
Poslovi kupovine i prodaje deviza i efektivnog stranog novca izmeu uesnika
na deviznom tritu mogu se obavljati:
elektronski,
telefonom i
telefaksom i
u direktnom kontaktu prisutnih lica.
Meubankarsko devizno trite (MDT) jeste deo deviznog trita, na kome se
obavljaju poslovi kupovine i prodaje deviza i efektivnog stranog novca izmeu NBS
i banaka, odnosno izmeu banaka.Meusobni odnosi u vezi s nainom rada MDT-a
i u vezi sa zakljuivanjem ugovora o kupovini i prodaji deviza na MDT-u izmeu
banaka i NBS ureuju se ugovorom.
NBS moe radi stabilizovanja deviznog trita, organizovati sastanak MDT-a,
i to u elektronskoj formi. Za organizovanje sastanka MDT-a NBS naplauje bankama naknadu utvrenu propisom kojim se ureuje jedinstvena tarifa po kojoj NBS
naplauje naknadu za izvrene usluge. Na tom sastanku banke ne mogu naplaivati
naknadu za poslove prodaje, odnosno kupovine evra.
149
2.6. Formiranje kurseva i objavljivanje kursnih lista

Banke i NBS kupuju i prodaju devize na MDT-u po kursevima koje slobodno
formiraju (kotiraju) na osnovu ponude i tranje.
Na sastanku MDT-a obavlja se kupovina i prodaja evra po kursu koji se formira ukrtanjem ponuenih kupovnih i prodajnih kurseva, i to na nivou na kome
je, u trenutku zatvaranja tog sastanka, mogue obaviti najvei obim prijavljenih kupovina i prodaja.
Banka, na poetku svakog svog radnog dana, slobodno formira i objavljuje
svoju kursnu listu za devize i kursnu listu za efektivni strani novac primenom
principa pravilno ukrtenih kurseva i u skladu s meuvalutnim odnosima na inostranim tritima koji vae u vreme formiranja tih kursnih lista. Formirana kursna
lista banke vai do objavljivanja njene naredne kursne liste.
NBS, na poetku svakog svog radnog dana, utvruje zvanini srednji kurs dinara
prema evru na nivou prosenog ponderisanog kursa dinara prema evru izraunatog
na osnovu zakljuene spot prodaje deviza (evra) prethodnog radnog dana na MDT-u.
NBS, na osnovu zvaninog srednjeg kursa dinara prema evru, primenom principa pravilno ukrtenih kurseva i u skladu s meuvalutnim odnosima na inostranim tritima
koji vae u vreme formiranja tog kursa istovremeno utvruje zvanini srednji kurs dinara prema drugim valutama utvrenim odlukom NBS kojom su propisane vrste deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tritu.Za zvanini
srednji kurs dinara NBS formira kursnu listu, koja se objavljuje odmah nakon formiranja
i primenjuje od 8,00 asova tog radnog dana do objavljivanja naredne kursne liste.
Kupovni i prodajni kursevi NBS za devize, odnosno za efektivni strani novac
formiraju se oduzimanjem, odnosno dodavanjem mari za devize, odnosno za efektivni strani novac u odnosu na zvanini srednji kurs dinara, pri emu visinu mari
utvruje guverner. NBS, istovremeno s formiranjem kursne liste za zvanini srednji
kurs dinara, formira svoju kursnu listu za devize i kursnu listu za efektivni strani
novac, koje objavljuje i primenjuje od 8.00 asova tog radnog dana do objavljivanja
naredne kursne liste za devize, odnosno za efektivni strani novac.
Ovlaeni menja svoju kursnu listu za efektivni strani novac formira slobodno, jednom dnevno, na poetku svog radnog dana, i ona vai do objavljivanja naredne kursne liste tog ovlaenog menjaa.
2.7. Primena kurseva banaka, NBS i ovlaenih menjaa

Banka kupovinu i prodaju deviza, odnosno efektivnog stranog novca s rezidentima i nerezidentima obavlja po kursevima u rasponu kupovnih i prodajnih kurseva za devize, odnosno za efektivni strani novac iz svoje vaee kursne liste.
150
NBS kupuje od banaka efektivni strani novac i prodaje ga bankama primenom kupovnog, odnosno prodajnog kursa za efektivni strani novac iz svoje vaee
kursne liste.
NBS s rezidentima koji na osnovu zakona imaju devizne raune kod NBS, pri
kupovini i prodaji deviza i efektivnog stranog novca primenjuje kupovne i prodajne
kurseve iz svoje vaee kursne liste.
NBS, pri otkupu, odnosno prodaji efektivnog stranog novca ovlaenim menjaima s kojima ima zakljuen ugovor o obavljanju menjakih poslova, primenjuje kupovni, odnosno prodajni kurs za efektivni strani novac iz svoje vaee kursne liste.
Ovlaeni menja kupuje i prodaje efektivni strani novac primenom kupovnog, odnosno prodajnog kursa iz svoje vaee kursne liste u rasponu izmeu kupovnog i prodajnog kursa.
2.8. Zakljuenje ugovora na MDT-u

Ugovor o kupovini ili prodaji deviza na MDT-u smatra se zakljuenim u trenutku kad ponudilac primi prihvat ponude. Izuzetno, ugovor o kupovini ili prodaji
evra na sastanku MDT-a smatra se zakljuenim u trenutku formiranja kursa ukrtanjem ponuenih kupovnih i prodajnih kurseva, i to na nivou na kome je, u trenutku
zatvaranja tog sastanka, mogue obaviti najvei obim prijavljenih kupovina i prodaja. Nakon zakljuenja ugovora o kupovini ili prodaji deviza na MDT-u u kome je
Narodna banka Srbije jedna od ugovornih strana, ugovorne strane su dune da meusobno razmene SWIFT poruke MT300.Nakon zakljuenja ugovora o kupovini ili
prodaji evra na sastanku MDT-a, ugovorne strane su dune da meusobno razmene
SWIFT poruke MT299, kao i da te poruke razmene s Narodnom bankom Srbije.
Vie detalja o radu deviznog trita videti na adresi: www.nbs.yu
151
3. OTVARANJE I VOENJE RAUNA

REZIDENATA I NEREZIDENATA
3.1. Rezidenti
3.1.1. Pravno regulisanje
Otvaranje i voenje deviznih rauna rezidenata regulisano je Odlukom o uslovima i nainu voenja deviznih rauna rezidenata4 koju je donela Narodna banka
Srbije (NBS). Navedenom odlukom propisuju se uslovi pod kojima banke otvaraju
devizne raune rezidenata, kao i nain voenja i gaenja tih rauna.
Rezidentima se smatraju rezidenti iz Zakona o deviznom poslovanju, osim
rezidenata:
dravni organ i organizacija, korisnici budetskih sredstava Republike,
korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i korisnici budetskih sredstava lokalne vlasti; i
diplomatsko, konzularno i drugo predstavnitvo u inostranstvu koja se
nansiraju iz budeta Republike i domai dravljani zaposleni u tim predstavnitvima, kao i lanovi njihovih porodica.
Devizni raun je raun na kome se vode devizna sredstva rezidenta ostvarena
u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju i propisima donetim na osnovu Zakona, a moe biti tekui i depozitni.
Depozitni devizni raun moe biti po vienju ili oroen, sa otkaznim rokom ili bez otkaznog roka, s posebnom namenom ili bez namene.
Banka rezidentu otvara devizni raun na osnovu pismenog zahteva za
otvaranje rauna i na osnovu zakljuenog pismenog ugovora o otvaranju i voenju tog rauna.
Ugovorom se ureuju prava i obaveze izmeu banke i rezidenta, a naroito:
broj i naziv rauna koji se otvara, nain i rokovi dostavljanja izvetaja o prometu i
152
stanju na raunu, nain obrauna i plaanja kamate i valuta u kojoj se plaaju glavnica i kamata, uslovi za raskid ugovora, kao i obaveza rezidenta da obavesti banku o
statusnim i drugim promenama.
Banka moe rezidentu otvoriti devizni raun samo u vrstama valuta kojima
se trguje na deviznom tritu u devizama.
Banka rezidentu vodi devizni raun samo u vrsti deviza koje su uplaene,
odnosno u onoj vrsti efektivnog stranog novca koji je poloen na taj raun.
Banka je duna da dokumentaciju na osnovu koje otvara i gasi devizni raun
rezidenta uva najmanje deset godina od dana gaenja tog rauna.
Naloge na osnovu kojih su evidentirane promene na deviznom raunu rezidenta, banka je duna da uva najmanje deset godina posle isteka godine u kojoj su
evidentirane te promene.
Dokumentacija se uva u izvornom ili drugom pogodnom obliku.
Banke su dune da kod otvaranja, voenja i gaenja deviznih rauna preduzimaju radnje i mere utvrene propisima kojima se ureuje spreavanje
pranja novca.
Banka je duna da se pri voenju deviznih rauna rezidenata pridrava propisa kojim se ureuju uslovi i nain obavljanja platnog prometa sa inostranstvom po
tekuim i kapitalnim poslovima, kao i ugovora.
3.1.2. Devizni rauni rezidenata pravnih lica, preduzetnika i

ogranaka stranih pravnih lica
Zahtev kojim banka otvara devizni raun rezidentu pravnom licu, preduzetniku i ogranku stranog pravnog lica sadri: naziv podnosioca zahteva i njegovo
mesto sedite, adresu i telefon, predmet poslovanja delatnost, matini broj podnosioca zahteva, kao i peat i potpis lica ovlaenog za zastupanje.
Uz zahtev se podnosi sledea dokumentacija:
reenje o upisu u registar kod nadlenog organa;
akt nadlenog organa o osnivanju ako za njega registrovanje nije propisano i ako se osniva neposredno na osnovu zakona, to se dokumentuje
odgovarajuim izvodom iz zakona;
obavetenje organa nadlenog za poslove statistike o razvrstavanju po
delatnostima ako za rezidenta razvrstavanje vri taj organ, odnosno dokument koji sadri takav podatak;
dokument nadlenog organa koji sadri poreski identikacioni broj rezidenta;
153
karton deponovanih potpisa lica ovlaenih za potpisivanje naloga,

radi raspolaganja sredstvima na deviznom raunu, koji je potpisalo
ovlaeno lice iz reenja o upisu u registar kod nadlenog organa i koji
je overen peatom;
overen potpis lica ovlaenih za zastupanje;
akt o imenovanju lica ovlaenih za zastupanje.
Kad utvrdi da su ispunjeni propisani uslovi, banka s podnosiocem zahteva
zakljuuje ugovor i otvara mu devizni raun.
Banka rezidentu gasi devizni raun na njegov zahtev, ili na osnovu ugovora, a sredstva sa ugaenog rauna prenosi na raun naveden u tom zahtevu. Zahtev
sadri: naziv rezidenta i njegovo mesto sedite, adresu i telefon, broj rauna ije se
gaenje trai, broj rauna na koji se zahteva prenos sredstava, matini broj rezidenta,
kao i peat i potpis ovlaenog lica.
Banka rezidentu gasi devizni raun i kada on prestane da postoji kao pravni subjekt:
1) na osnovu zakona ili drugog propisa,
2) zbog steaja ili likvidacije,
3) zbog nastalih statusnih promena.
U sluaju gaenja na osnovu zakona ili drugog propisa, banka sredstva sa ugaenih rauna rezidenta prenosi na raun pravnog sledbenika, odnosno na raun
rezidenta odreenog zakonom ili drugim propisom, a ako taj sledbenik, odnosno
rezident nije odreen prenosi ih na raun sredstava banke koja se ne koriste (tzv.
privremeni rauna).
U sluaju da se radi o steaju ili likvidaciji, banka, na zahtev steajnog
upravnika, gasi raun rezidenta a sredstva zateena na ovom raunu prenosi na
raun naveden u tom zahtevu. Uz ovaj zahtev steajni upravnik daje banci ovlaenje da sva sredstva usmerena na ugaeni raun rezidenta prenese na njegov
raun u steaju.
Uz zahtev, steajni upravnik podnosi sledeu dokumentaciju:
1) reenje o otvaranju steajnog postupka koji je upisan u registar kod nadlenog organa;
2) zahtev za otvaranje rauna u steaju;
3) obavetenje organa nadlenog za poslove statistike o razvrstavanju po
delatnostima ako razvrstavanje vri organ nadlean za poslove statistike,
odnosno dokument koji sadri taj podatak;
4) dokument nadlenog organa koji sadri poreski identikacioni broj
rezidenta;
5) karton deponovanih potpisa lica ovlaenih za potpisivanje naloga, radi
raspolaganja sredstvima s rauna, koji je potpisalo ovlaeno lice iz reenja
154
o upisu u registar kod nadlenog organa i koji je overen peatom, a kojim

e se overavati instrumenti plaanja;
6) nalog za prenos sredstava.
Rezidentu u navedenom sluaju koji je u registar kod nadlenog organa upisao pokretanje postupka likvidacije, banka gasi raun posle okonanja tog postupka
sprovedenog u skladu sa zakonom kojim se ureuju privredna drutva, i to na osnovu obavetenja likvidacionog upravnika tog rezidenta, uz koje prilae reenje o upisu
brisanja rezidenta koji prestaje da radi u registar kod nadlenog organa.
Rezident pravno lice i preduzetnik koji ima ovlaenje NBS za obavljanje menjakih poslova, efektivni strani novac ostvaren u smislu propisa kojim se ureuje
obavljanje menjakih poslova moe polagati samo na poseban tekui devizni raun
otvoren kod banke za te namene.
3.1.3. Devizni rauni rezidenata zikih lica

Banka rezidentu zikom licu otvara devizni raun na njegov zahtev, uz
koji se podnosi dokumentacija kojom se utvruje identitet zikog lica (lina
karta ili druga odgovarajua lina isprava).
Fiziko lice moe ovlastiti drugo lice da u njegovo ime i za njegov raun zakljui ugovor o otvaranju deviznog rauna, u kom sluaju banka utvruje identitet
ovlaenog lica i devizni raun otvara na osnovu ovlaenja koje je overio nadleni
organ i koje ne moe biti starije od est meseci.
Banka otvara devizni raun maloletnom licu na osnovu ugovora koji, u ime
i za raun tog lica, potpisuje njegov zakonski zastupnik i utvruje identitet zakonskog zastupnika.
Kod otvaranja deviznog rauna na osnovu sudskog reenja (za lica pod starateljstvom, na osnovu izvrnog sudskog reenja o nasleu i sl.), ugovor o otvaranju tog
rauna potpisuje lice koje je reenjem starateljskog organa odreeno za staratelja, odnosno lice iz izvrnog sudskog reenja, u kom sluaju banka utvruje identitet tog lica.
Navedena lica banci dostavljaju i isprave na osnovu kojih se utvruje identitet
vlasnika deviznog rauna, pri emu u raspolaganju deviznim sredstvima ne mogu
imati vea prava od vlasnika ovog rauna.
Banka koja je otvorila devizni raun zikom licu, izdaje tom licu deviznu
tednu knjiicu za depozitni devizni raun, odnosno evidencioni karton za
tekui devizni raun, iji izgled i sadrinu sama utvruje.
Ako su na devizni raun zikog lica uplaeni iznosi u razliitim devizama,
odnosno ako su poloene razliite vrste efektivnog stranog novca, banka svaku vrstu
155
deviza vodi posebno, a evidentira ih u deviznoj knjiici na posebnoj stranici, navodei oznaku vrste deviza.
Devizna tedna knjiica treba da sadri bitne elemente iz ugovora (uslove pod
kojima se vodi primljeni devizni depozit, ronost tog depozita i dr.), kao i tekst da
za devize poloene na devizni raun banka garantuje svojom ukupnom imovinom.
Jedna devizna tedna knjiica izdaje se za devizne tedne depozite koji imaju istu
ronost i namenu.
Devizna tedna knjiica treba da ima vidnu oznaku da je devizna.
Evidencioni karton treba da sadri naziv banke, podatke o vlasniku deviznog
rauna, broj rauna i druge neophodne podatke.
Namenski devizni raun otvara se po istom postupku, s tim to ugovor treba
da sadri vrstu i namenu deviznog depozita, kao i podatke o ulagau.
Banka gasi devizni raun na zahtev vlasnika, odnosno po nalogu lica, kao i na
osnovu izvrnog sudskog reenja, zbog smrti vlasnika rauna ili iz drugih razloga.
Ovaj propis je u primeni od 7. avgusta 2006. godine.
3.2. Nerezidenti
Narodna banka Srbije donela je, na osnovu ovlaenja iz l. 28. st. 2. Zakona o
deviznom poslovanju, Odluku o uslovima otvaranja i nainu voenja rauna nerezidenata (Sl. glasnik RS, br. 16/07). Odlukom su propisani uslovi otvaranja i nain
voenja i gaenja rauna nerezidenata u Srbiji.
3.2.2. Vrste rauna

Banka moe nerezidentu otvoriti dinarski nerezidentni raun i devizni nerezidentni raun, na kojima se vode dinari i devize koje je nerezident stekao u skladu
sa zakonom (nerezidentni raun).
Nerezidentni raun moe biti tekui i depozitni.
Depozitni nerezidentni raun moe biti po vienju ili oroen, sa otkaznim rokom ili bez otkaznog roka, s posebnom namenom ili bez namene.
Banka otvara nerezidentu nerezidentni raun na osnovu njegovog pismenog
zahteva za otvaranje nerezidentnog rauna i na osnovu pismenog ugovora zakljuenog s tim nerezidentom. Izuzetno, banka nerezidentu moe otvoriti nerezidentni
raun i ako je to predvieno zakonom i drugim propisom.
156
Banka nerezidentubanci otvara nerezidentni raun na nain koji je uobiajen u bankarskoj praksi, kao i na osnovu razmenjenih kontrolnih dokumenata u
skladu sa utvrenim sistemom komunikacije izmeu banaka.
Banka i nerezident ugovorom ureuju meusobne odnose u vezi s primenom
optih uslova poslovanja banke koji se odnose na nain voenja nerezidentnog rauna, a naroito: broj i naziv nerezidentnog rauna koji se otvara, nain i rokove dostavljanja izvetaja o prometu i stanju na nerezidentnom raunu, nain obrauna i
plaanja kamate i valutu u kojoj se plaaju glavnica i kamata, uslove za raskid ugovora, kao i obavezu nerezidenta da obavesti banku o statusnim i drugim promenama.
Banka moe nerezidentu otvoriti devizni raun samo u vrstama valuta kojima se trguje na deviznom tritu u devizama, u skladu sa odlukom kojom se utvruju vrste deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom
tritu.
Banka je duna da dokumentaciju na osnovu koje otvara i gasi nerezidentni
raun nerezidenta uva najmanje deset godina od dana gaenja tog rauna.
Naloge na osnovu kojih su evidentirane promene na nerezidentnom raunu
banka je duna da uva najmanje deset godina posle isteka godine u kojoj su evidentirane te promene.
Pomenuta dokumentacija uva se u izvornom obliku ili u drugom obliku pogodnom za dokazivanje.
Banke su dune da, kod otvaranja, voenja i gaenja rauna nerezidenata u smislu predmetne odluke, preduzimaju radnje i mere utvrene zakonom kojim se ureuje devizno poslovanje i propisima kojima se ureuje spreavanje pranja novca.
3.2.3. Nerezidentni rauni pravnih lica

Banka nerezidentu pravnom licu otvara nerezidentni raun, shodno ta.
9. Odluke, na osnovu pismenog zahteva za otvaranje nerezidentnog rauna, koji
sadri: naziv podnosioca zahteva, sedite (mesto), adresu i telefon, predmet poslovanja delatnost, kao i potpis lica ovlaenog za zastupanje.
Uz navedeni zahtev dostavlja se sledea dokumentacija:
1) izvod iz registra u kome je nerezident pravno lice upisan u zemlji u kojoj ima registrovano sedite ili, ako je osnovan u zemlji u kojoj se ne vri upis u
takav registar drugi validni dokument o osnivanju, u skladu s propisima zemlje
sedita na osnovu kojih se moe utvrditi pravni oblik ovog nerezidenta i datum
njegovog osnivanja;
2) izvod iz zakona, odnosno drugog propisa ako se nerezidentni raun otvara
po tom osnovu;
157
3) dokument nadlenog organa koji sadri poreski identikacioni broj nerezidenta pravnog lica ako se zahtev odnosi na otvaranje dinarskog nerezidentnog rauna;
4) karton deponovanih potpisa lica ovlaenih za potpisivanje naloga radi
raspolaganja sredstvima na nerezidentnom raunu, koji je potpisalo ovlaeno lice
iz reenja o registraciji nerezidenta pravnog lica u zemlji sedita i lica na koje je
ovlaeno lice prenelo pravo potpisivanja, odnosno iz drugog validnog dokumenta
o osnovanju koji je overen peatom.
Izvod iz registra u kome je nerezident pravno lice upisan u zemlji u kojoj
ima registrovano sedite, dostavlja se u kopiji koju je overio nadleni organ i u overenom prevodu na srpski jezik, koji ne mogu biti stariji od tri meseca, pri emu je
nerezident kome banka vodi nerezidentni raun duan da ovaj dokument dostavi
jednom godinje, odnosno ako ga ne dostavi banka nee izvravati transakcije
ovog nerezidenta dok ne dostavi taj dokument.
Strana diplomatska i konzularna predstavnitva u Republici Srbiji, kod otvaranja nerezidentnog rauna u banci, prilau izvod iz registra koji se vodi kod nadlenih organa u Republici Srbiji i karton deponovanih potpisa lica ovlaenih za
potpisivanje naloga radi raspolaganja sredstvima na nerezidentnom raunu tih
predstavnitava.
Banka zakljuuje ugovor s nerezidentima pravnim licima i stranim diplomatskim i konzularnim predstavnitvima u Republici Srbiji, kad utvrdi da su ispunjeni propisani uslovi.
Banka pomenutim nerezidentima gasi nerezidentni raun na njegov zahtev ili
na osnovu ugovora, a sredstva sa ugaenih nerezidentnih rauna prenosi na raun
naveden u tom zahtevu, odnosno ugovoru. Banka ovom nerezidentu gasi nerezidentni raun i kad on prestane da postoji kao pravni subjekt, u kom sluaju sredstva
sa ugaenih rauna prenosi na raun pravnog sledbenika tog nerezidenta, a ako taj
sledbenik nije odreenna raun sredstava banke koja se ne koriste.
3.2.4. Nerezidentni rauni zikih lica

Banka nerezidentu zikom licu otvara nerezidentni raun na njegov zahtev,
uz koji se podnosi dokumentacija kojom se utvruje identitet tog lica, kao i njegovo dravljanstvo, odnosno mesto prebivalita ili boravita u poslednjih godinu dana
(paso ili druga odgovarajua lina isprava).
Banka zikom licu otvara nerezidentni raun i na osnovu sudskog reenja, u
kom sluaju ugovor potpisuje lice iz izvrnog sudskog reenja, odnosno lice koje je
158
odreeno za staratelja (npr. reenjem starateljskog organa), a banka utvruje identitet tih lica.
Banka nerezidentni raun moe otvoriti i maloletnom zikom licu na osnovu ugovora koji u ime i za raun tog lica potpisuje njegov zakonski zastupnik i utvruje identitet ovog zastupnika.
Fiziko lice moe ovlastiti drugo lice da u njegovo ime i za njegov raun zakljui ugovor, u kom sluaju banka utvruje identitet ovlaenog lica i nerezidentni
raun otvara na osnovu ovlaenja koje je overio nadleni organ i koje ne moe biti
starije od tri meseca.
Napred navedena lica, uz dokumente propisane u tim takama, banci dostavljaju i isprave na osnovu kojih se utvruje identitet vlasnika nerezidentnog rauna,
pri emu ova lica u raspolaganju sredstvima na nerezidentnom raunu ne mogu
imati vea prava od vlasnika nerezidentnog rauna.
Navedeni dokumenti dostavljaju se u kopiji koju je overio nadleni organ i u
overenom prevodu na srpski jezik.
Banka koja je zikom licu otvorila nerezidentni raun u smislu predmetne odluke tom licu izdaje tednu knjiicu, odnosno evidencioni karton, pri emu
tedna knjiica treba da sadri bitne elemente iz ugovora, kao i vidnu oznaku da je
dinarska, odnosno devizna, a evidencioni karton naziv banke, podatke o vlasniku
nerezidentnog rauna, broj rauna i druge neophodne podatke.
Banka gasi nerezidentni raun zikom licu na zahtev vlasnika nerezidentnog
rauna, odnosno po nalogu ovlaenog lica, kao i na osnovu izvrnog sudskog reenja, zbog smrti vlasnika rauna ili iz drugih razloga.
159
4. OBAVLJANJE MENJAKIH POSLOVA
4.1. Znaaj menjakih poslova

Nesmetano regularno obavljanje menjakih poslova najbolji je indikator normalnog funkcionisanja deviznog trita jedne zemlje i uopte stabilnog nansijskog
poslovanja, bez veih inatornih kretanja. To se posebno odnosi na mogunost reotkupa efektivnog stranog novca koji stranac eli nakon naputanja nae zemlje.
U sklopu mera koje Narodna banka preduzima u procesu usmeravanja ovlaenih menjaa ka bankama, a u skladu s Programom monetarne politike u 2007.
godini, Narodna banka je dodatno smanjila stimulaciju za menjake poslove. Poev od 4. juna, 2007. godine pri otkupu efektive od ovlaenih menjaa koji su sa Narodnom bankom zakljuili ugovor o obavljanju menjakih poslova, Narodna banka
e primenjivati niu stopu stimulacije koju obraunava na kupovni kurs za efektivu 0,3% umesto dosadanjih 0,5%. Ova mera predstavlja nastavak politike smanjenja stope stimulacije, koja je 1. januara ove godine ve bila smanjena sa 0,7% na
0,5%, i u skladu je sa opredeljenjem Narodne banke da se postepeno povlai iz menjakih poslova i te poslove prepusti poslovnim bankama.
4.2. Pravno regulisanje

Obavljanje menjakih poslova regulisano je Odlukom o uslovima i nainu
obavljanja menjakih poslova5, koju je donela Narodna banka Srbije.
Menjake poslove, prema odredbama navedene Odluke, mogu obavljati banke, Narodna banka Srbije (NBS) i ovlaeni menjai.
Privredni subjekt preko banke podnosi NBS zahtev za dobijanje ovlaenja
za obavljanje menjakih poslova radi zakljuenja ugovora o obavljanju menjakih
160
poslova sa bankom, odnosno neposredno NBS radi zakljuenja ugovora s NBS, sa

odgovarajuom dokumentacijom.
NBS proverava da li je privredni subjekt koji je podneo zahtev ispunio uslove
za obavljanje menjakih poslova i o podnetom zahtevu odluuje u roku od 30 dana
od dana dostavljanja tog zahteva s kompletnom dokumentacijom.
Kad oceni da je privredni subjekt ispunio uslove za obavljanje menjakih
poslova NBS izdaje tom privrednom subjektu ovlaenje, i to posebno za svako
menjako mesto navedeno u ugovoru.
Ovlaeni menja moe ugovor zakljuiti s bankom, s NBS, s vie banaka, s
bankom i NBS, odnosno s vie banaka i NBSkojim se reguliu meusobni odnosi
u vezi sa obavljanjem menjakih poslova.
Banka koja ugovor zakljui sa ovlaenim menjaem duna je da ga odmah
dostavi NBS, najkasnije za pet dana od dana zakljuenja ugovora.
Menja otkup, odnosno prodaju efektivnog stranog novca i otkup ekova obavlja u skladu s propisom kojim se utvruju vrste deviza i efektive koji se kupuju i
prodaju na deviznom tritu.
Menja od rezidenta zikog lica i nerezidenta zikog lica otkupljuje
efektivu i ekove po kupovnom kursu za efektivu, odnosno za ekove koji vai na
dan otkupa.
Menja rezidentu zikom licu prodaje efektivu i ekove za dinare po prodajnom kursu za efektivu, tj za ekove koji vai na dan prodaje.
Menja nerezidentuzikom licu prodaje efektivu po prodajnom kursu za
efektivu koji vai na dan prodaje.
NBS pri obavljanju menjakih poslova primenjuje kupovni, odnosno prodajni
kurs za efektivu i za ekove iz vaee kursne liste
NBS za efektivu, pri emu kupovni kurs za ekove ne moe biti nii od kupovnog kursa za efektivu.
Banka pri obavljanju menjakih poslova primenjuje kupovni, odnosno prodajni kurs za efektivu i za ekove u rasponu izmeu kupovnog i prodajnog kursa iz
vaee kursne liste banke za efektivu, pri emu kupovni kurs za ekove ne moe biti
nii od kupovnog kursa za efektivu.
Ovlaeni menja pri obavljanju menjakih poslova primenjuje kupovni,
odnosno prodajni kurs za efektivu i za ekove u rasponu izmeu kupovnog i prodajnog kursa iz svoje kursne liste za efektivu, pri emu kupovni kurs za ekove ne moe
biti nii od kupovnog kursa za efektivu.
Menja sopstvenu kursnu listu utvruje slobodno, jednom dnevno na poetku radnog dana. Pri otkupu i prodaji efektive u jednom radnom danu, najnii prodajni kurs banke, odnosno ovlaenog menjaa po jedinici inostrane valute za odreenu vrstu efektive ne moe biti jednak njegovom najviem kupovnom kursu za tu
vrstu efektive ili nii od tog kursa.
161
4.2.1. Naplata menjake provizije

Za obavljanje menjakih poslova menja moe naplatiti proviziju koja se primenjuje na dinarsku protivuvrednost efektive, odnosno ekova obraunatu po kupovnom, odnosno prodajnom kursu koji vai na dan otkupa, odnosno prodaje.
Ovlaeni menja pri otkupu efektive, i to novanica koje su ispravne, odnosno koje su u opticaju, od zikih lica moe naplatiti proviziju najvie do 3%.
Banka, odnosno NBS moe, radi obezbeenja valutne strukture, prodati efektivu ovlaenom menjau s kojim ima zakljuen ugovor, i to iskljuivo za prodaju
zikim licima. Efektiva se prodaje prenosom s tekueg rauna dinarskih sredstava
tog menjaa ili uplatom gotovog novca podignutog iz blagajne menjakog mesta u
visini dinarske protivvrednosti traene efektive.
Ovlaeni menja je duan da, pri uplati banci, odnosno NBS gotovog novca u
visini dinarske protivuvrednosti efektive, dostavi i potvrdu o internom izlazu dinara
iz dinarske blagajne menjakog mesta.
Ovlaeni menja je duan da, najkasnije u roku od sedam dana od dana kad mu
je banka, odnosno NBS prodala efektivu toj banci, odnosno NBS proda efektivu u istom
iznosu i istoj valuti ili u protivuvrednosti te efektive u drugoj valuti. Za prodatu efektivu
NBS isplauje ovlaenom menjau dinarsku protivuvrednost te efektive obraunatu
po kupovnom kursu za efektivu NBS koji vai na dan otkupa uveanu za 0,3% osim
za eku krunu (CZK), maarsku forintu (HUF), slovenaki tolar (SIT), konvertibilnu
marku (BAM) i poljski zlot (PLN), kao i za otkupljene ekove, kad se ova dinarska protivuvrednost ne uveava. Za ovu efektivu, banka isplauje ovlaenom menjau dinarsku protivuvrednost te efektive obraunatu po kursu u rasponu kurseva iz kursne liste
za efektivu banke koja vai na dan otkupa i u skladu sa ugovorom.
Ovlaeni menja je duan da banci, odnosno NBS najmanje jednom nedeljno, a najkasnije prvog radnog dana do 12.00 asova posle isteka te nedelje, proda
najmanje 80% ukupnog neto otkupa efektive ostvarenog u toj nedelji, i to bez obzira na strukturu te efektive po vrstama valuta.
Ovlaenom menjau koji NBS proda efektivu, NBS za otkupljenu efektivu isplauje dinarsku protivuvrednost te efektive obraunatu po kupovnom kursu za efektivu
NBS koji vai na dan otkupa uveanu za 0,3% osim za eku krunu (CZK), maarsku
forintu (HUF), slovenaki tolar (SIT), konvertibilnu marku (BAM) i poljski zlot (PLN),
kao i za otkupljene ekove, kad se ova dinarska protivuvrednost ne uveava.
Ovlaenom menjau koji banci proda efektivu, banka za otkupljenu efektivu
isplauje dinarsku protivuvrednost te efektive obraunatu po kursu u rasponu kurseva
iz kursne liste za efektivu banke koja vai na dan otkupa i u skladu sa ugovorom.
Ostvarenu efektivu ovlaeni menja moe poloiti na poseban tekui devizni
raun kod banke otvoren u skladu s propisom kojim se ureuju uslovi otvaranja i
nain voenja deviznih rauna rezidenata.
162
eku krunu (CZK), maarsku forintu (HUF), slovenaki tolar (SIT), konvertibilnu marku (BAM) i poljski zlot (PLN) NBS otkupljuje do iznosa ija protivuvrednost ne prelazi 1.000 evra po transakciji.
4.2.2. Dunosti menjaa

Menja je, prema odredbama propisa o menjakim poslovima, duan:
da na vidnom mestu, ispred prostora gde se nalazi menjako mesto, stavi natpis MENJANICA na srpskom jeziku i na jednom od svetskih jezika;
da zikom licu, korienjem standardnog softvera, izda potvrdu o izvrenom otkupu i prodaji efektive i ekova, a u sluaju prekida rada elektronskog sistema da tom licu izda runo izraenu potvrdu, sa svim elementima, u skladu sa propisima o menjakim poslovima;
da sopstvenu kursnu listu istakne na mestu i na nain koji su vidljivi za
stranke;
da na reklamnoj tabli istakne najmanji iznos koji plaa pri otkupu, odnosno najvei iznos koji naplauje pri prodaji efektive za sve valute iz svoje
kursne liste (po jedinici inostrane valute), i druge propisane podatke;
da obavetenje o visini najveeg procenta provizije istakne na poetku
radnog vremena, s tim da ovo obavetenje ne moe menjati u toku radnog
vremena;
da na mestu i na nain koji su vidljivi za stranke istakne tekst VANO
OBAVETENE: Menja je obavezan da, pre obavljanja transakcije, ziko lice obavesti o ukupnom iznosu dinara koje to lice dobija po jedinici inostrane valute koju eli da proda, odnosno o ukupnom iznosu dinara koje to
lice plaa po jedinici inostrane valute koju eli da kupi, pri emu ovi iznosi moraju biti istovetni ili za ziko lice povoljniji od iznosa istaknutih na
reklamnoj tabli i da postupi u skladu sa ovim obavetenjem;
da dnevnik blagajne vodi korienjem standardnog softvera;
da menjako poslovanje knjigovodstveno odvoji od druge delatnosti
koju obavlja;
da menjako poslovanje obavlja prema obavetenju o radnom vremenu
koje je dostavljeno NBS i koje je istaknuto na menjakom mestu;
da kod svake transakcije ija protivuvrednost u dinarima prelazi iznos
utvren propisom kojim je ureeno spreavanje pranja novca postupi u
skladu s tim propisom.
163
Ovlaeni menja je duan da, pored napred navedenih obaveza, ispuni i sledee obaveze:
da na vidnom mestu istakne naziv menjanice i naziv osnivaa, odnosno
ime i prezime vlasnika;
da na vidnom mestu istakne ovlaenje za obavljanje menjakih poslova;
da na tekui raun kod banke, i to istog a najkasnije narednog radnog
dana, uplati viak dinara iznad trostrukog prosenog iznosa dinara kojim je vren otkup efektive u prethodnom mesecu;
da otkupljene ekove dostavi banci, odnosno NBS u roku i na nain koji
su utvreni ugovorom;
da na menjakom mestu dri samo onu gotovinu u dinarima, efektivu
i ekove koji su namenjeni menjakom poslovanju i ostvareni menjakim
poslovanjem;
da ako, pored menjakog poslovanja, obavlja i drugu delatnost obezbedi da se gotovina u dinarima, efektiva i ekovi koji su namenjeni menjakom poslovanju uvaju odvojeno od gotovine, efektive i ekova iz
druge delatnosti, a ako se dre u zajednikoj kasi moraju biti odvojeno
pakovani i obeleeni natpisom Menjako poslovanje.
4.2.3. Korienje softvera

Ovlaeni menja koji je ugovor zakljuio s NBS, odnosno s bankom i NBS,
odnosno s vie banaka i NBS koristi softver NBS.
Ovlaeni menja koji je ugovor zakljuio s bankom koristi softver te banke,
u skladu sa ugovorom.
Ovlaeni menja koji je ugovor zakljuio s vie banaka koristi softver jedne
od tih banaka, u skladu sa ugovorom.
Izuzetno, ovlaeni menja koji ve ima instaliran softver NBS moe nastaviti
da ga koristi, uz plaanje naknade u skladu sa odlukom kojom se utvruje jedinstvena tarifa po kojoj se naplauju naknade za usluge koje vri NBS.
Banka je duna da NBS svakodnevno, u elektronskom obliku, dostavlja
izvetaj o obavljenim menjakim poslovima.
Ovlaeni menja koji koristi softver NBS duan je da NBS svakodnevno, u
elektronskom obliku, dostavlja izvetaj o obavljenim menjakim poslovima.
Ovlaeni menja koji koristi softver banke duan je da toj banci svakodnevno
dostavlja izvetaj o obavljenim menjakim poslovima.
164
U sluaju prekida rada elektronskog sistema, banka, odnosno ovlaeni menja duni su da izvetaj o obavljenim menjakim poslovima dostave odmah posle
uspostavljanja rada tog sistema.
4.2.4. Putujui menja

Putujui menja je duan da poseduje potvrdu da je ukljuen u menjako
mesto menjaa, koju mu izdaje menja.
Za putujueg menjaa koji je ukljuen u menjako mesto ovlaenog menjaa,
u ugovoru, pored podataka utvrenih za svako blagajniko mesto, mora biti utvreno i gde putujui menja obavlja menjake poslove. Putujui menja je duan da
izdaje runo popunjenu potvrdu o otkupu, odnosno o prodaji efektive. Izvetaj
putujueg menjaa ukljuuje se u izvetaj menjaa iji je on deo.
Menjaki poslovi se na privremenom menjakom mestu obavljaju u vreme
veih privrednih, turistikih ili slinih manifestacija, u skladu sa ugovorom.
Menjaki poslovi mogu se obavljati i na bankomatu, koji je sastavni deo blagajnikog mesta.
Ovaj propis NBS na snazi je od 7. avgusta 2006. godine.
Kontrola menjakih poslova regulisana je Odlukom o postupku kontrole menjakih poslova (Sl. glasnik RS, br. 62/06).
4.3. Uputstvo o menjakim poslovima

4.3.1. Zakljuivanje ugovora
Obavljanje menjakih poslova tehniki je regulisano Uputstvom za sprovoenje Odluke o uslovima i nainu obavljanja menjakih poslova6, koji je donela Narodna banka Srbije (NBS).
Banke, ovlaeni menjai i NBS menjake poslove obavljaju u skladu sa
Odlukom o uslovima i nainu obavljanja menjakih poslova, uputstvom NBS i ugovorom o obavljanju menjakih poslova.
Ugovorom se ureuju meusobni odnosi banke, odnosno NBS i ovlaenog
menjaa.
Ugovor sadri naroito:
naziv i sedite ugovornih strana;
spisak menjakih mesta ovlaenog menjaa;
minimalne tehnike uslove za obavljanje menjakih poslova;
165
nain predaje efektive i ekova;

nain obrauna i naplate provizije za obavljanje menjakih poslova;
obaveze u sluaju raskida ugovora.
Radi zakljuenja ugovora s NBS, ovlaeni menja je obavezan da:
priloi kopiju ugovora o otvaranju i voenju tekueg rauna kod banke;
nabavi odgovarajuu opremu prema specikaciji NBS, a posebno savremene ureaje za otkrivanje falsikata (ureaji sa senzorima za markere i
magnetnu detekciju koji otkrivaju veinu falsikata SAD dolara, ureaji
koji otkrivaju falsikate evra i UV lampu);
menjako mesto opremi brojakom mainom.
Nadlena organizaciona jedinica NBS e privrednom subjektu s kojim je zakljuila ugovor instalirati aplikativni softver tek posle pruanja dokaza o uplati
naknade za taj softver, koji e tom privrednom subjektu biti dat na korienje za sve
vreme trajanja ugovora s NBS.
Banka, odnosno NBS ovlaenom menjau s kojim je zakljuila ugovor uruuje, za svako menjako mesto, ovlaenje, koje je ovlaeni menja duan da istakne na menjakom mestu. Ovlaenom menjau s kojim je zakljuila ugovor NBS
uruuje, za svako menjako mesto, i identikacione kartice za obavljanje menjakih
poslova korienjem standardnog softvera NBS.
Banka, odnosno NBS ugovornoj strani s kojom je zakljuila ugovor dostavlja vaee kursne liste za efektivu radi informisanja, obavetenja (cirkulare) u vezi
menjakih poslova i informacije o tehnikoj opremi koja se koristi za obavljanje
ovih poslova.
4.3.2. Poslovanje na menjakom mestu

Na menjakom mestu ovlaeni menja mora posedovati sledeu dokumentaciju: 1) ovlaenje NBS za to menjako mesto; 2) kopije vaeih ugovora; 3)
potvrde o otkupu i o prodaji efektive i ekova, kursne liste i potvrde ostalih transakcija iz prethodna tri meseca; 4) aurnu zbirku opisa stranih (spesimene) i opisa
lanih stranih novanica, koju izdaje NBS, overenu peatom menjanice.
Menjake poslove kod ovlaenog menjaa neposredno mogu obavljati samo
lica koja ispunjavaju uslove iz Odluke o menjakim poslovima. Pored ovlaenog
lica, na blagajnikom mestu mogu biti prisutni jo samo radnici ije je prisustvo
opravdano (radnici obezbeenja, radnici zadueni za transport i dr.), dok je drugim licima pristup zabranjen. Pristup menjakom mestu dozvoljen je kontrolnom
organu, odnosno ovlaenom licu NBS koje vri kontrolu.
166
Radnici koji rade na menjakim poslovima mogu u prostoriji menjakog mesta van kase drati samo svoju gotovinu, i to najvie u iznosu dinarske protivuvrednosti 100 evra (deparac).
Rezidenti zika lica koja efektivu kupuju u iznosu veem od 5.000 evra,
ili u odgovarajuoj protivvrednosti u drugoj stranoj valuti, duni su da tu kupovinu
najave 48 sati ranije.
O izvrenom otkupu i prodaji efektive i ekova, menja izdaje potvrdu, koja
ima najmanje jednu kopiju. Original potvrde menja predaje rezidentu zikom
licu, odnosno nerezidentu zikom licu, a kopiju, bez obzira na medij na kome se
nalazi, uva do isteka zakonom utvrenog roka za uvanje knjigovodstvene dokumentacije. Potvrda sadri propisane podatke (naziv menjaa, naziv i adresu menjakog mesta, i dr.).
Ovlaeni menja koji je ugovor zakljuio s NBS, radi zatite od falsikata,
pored navedenih podataka, u potvrdu unosi:
kod svake prodaje novanice apoena od 50 i 100 SAD dolara ime i prezime rezidenta nerezidenta zikog lica, njegov lini broj iz vaee line
karte ili broj vaee putne isprave, kao i serijske brojeve novanica;
kod svakog otkupa putnikog eka ime i prezime rezidenta zikog
lica i nerezidenta zikog lica, njihov lini broj iz vaee line karte ili
broj vaee putne isprave, mesto stalnog prebivalita i adresu, serijski broj
i mesto izdavanja eka.
Menja svakodnevno sainjava dnevnik blagajne o kupovini i prodaji efektive
i ekova, koji sadri propisane elemente.
Dnevnik blagajne ovlaeni menja zakljuuje na kraju svakog radnog dana i
dostavlja ga banci, odnosno NBS u elektronskom obliku.
4.3.3. Postupanje sa neispravnim stranim novanicama

Na osnovu podataka iz obavetenja NBS u vezi sa obavljanjem menjakih
poslova, menja je duan da pri obavljanju menjakih poslova utvrdi da li je strana novanica ispravna, odnosno da li je u opticaju, da li je istekao rok za njenu
zamenu i da li je eventualno u pitanju falsikat te novanice.
Strana novanica nije ispravna:
ako je falsikovana;
ako je novanicu proglasio bezvrednom nadleni organ emitenta;
ako je procent povrine preostalog dela novanice manji od procenta koji
utvruje NBS, odnosno banka;
167
ako je deo koji nedostaje na novanici nadoknaen drugom vrstom papira ili papirom s druge novanice, to se kvalikuje kao pokuaj prepravke
i podlee ekspertizi;
ako su glavni motivi ili oznake apoena prepravljeni na bilo koji nain i iz
bilo kojih pobuda;
ako je pranjem ili delovanjem neke supstance izbledela u tolikoj meri da
su njene osnovne karakteristike (vrsta valute, apoen, elementi zatite i dr.)
neprepoznatljive;
ako je umrljana jarkom bojom (alert colours), odnosno bojama kojima
se zatiuju novanice tokom transporta;
ako na postojeem delu novanice nedostaju svi zatitni elementi (npr.
vodeni ig, magnetna zatita, obojena vlakna, sigurnosna nit, mikrotekst)
ili su ovi elementi neitljivi;
ako na postojeem delu novanice nedostaju sva obeleja autentinosti
(npr. naziv banke, serijski broj, vrednost novanice iskazana slovima i brojevima, glavna slika);
ako je do te mere lepljiva, natopljena uljem, unitena vatrom, hemikalijama, truljenjem i sl., odnosno kontaminirana da ne moe biti ispitana.
Ako pri podnoenju strane novanice na otkup menja posumnja da je u
pitanju falsikat, duan je da na odgovarajui nain pokua da zadri lice koje
je podnelo tu novanicu i da odmah pozove radnika organa unutranjih poslova. U prisustvu radnika tog organa sainjava se zapisnik o oduzimanju sumnjive
novanice, u tri primerka, s podacima o podnosiocu, kao i o samoj novanici (vrsta
valute, apoen, serijski broj i dr.). Sumnjiva novanica se, uz jedan primerak zapisnika, dostavlja organizacionoj jedinici Narodne banke Srbije u ijem su delokrugu
poslovi trezora, radi ekspertize, drugi primerak zapisnika dostavlja se nadlenom
sekretarijatu ministarstva nadlenog za unutranje poslove, a trei zadrava menja
za svoje potrebe. Licu koje je podnelo sumnjivu novanicu izdaje se potvrda o oduzimanju te novanice.
Kod otkrivanja falsikata strane novanice posle otkupa, bez obzira na to da li
je njen podnosilac poznat, zapisnik se sastavlja komisijski u etiri primerka: jedan
primerak zapisnika i sumnjiva novanica dostavljaju se organizacionoj jedinici NBS
u ijem su delokrugu poslovi trezora, jedan nadlenom sekretarijatu ministarstva
nadlenog za unutranje poslove, a dva zadrava menja.
Ako sumnjivu novanicu na otkup podnese lice s diplomatskim pasoem,
tom licu se izdaje potvrda o oduzimanju novanice, ako je mogue na jednom od
svetskih jezika. Od tog lica se (bez prisustva radnika organa unutranjih poslova)
168
uzimaju potrebni podaci i o tome obavetava nadleni sekretarijat ministarstva nadlenog za unutranje poslove.
Ovlaeni menja koji je zakljuio ugovor s NBS duan je da nadoknadi dinarsku protivuvrednost dobijenu za predate novanice efektivnog stranog
novca za koje se, pri preradi efektive a potom i pri njihovoj ekspertizi u NBS pod
sumnjom falsikata, utvrdi da su falsikati, odnosno da preda ispravne novanice u
istoj valuti.
4.3.4. Otkup putnikih ekova

Putniki ek se otkupljuje po sledeem postupku: korisnik eka je duan da
drugi potpis na eku, koji mora da odgovara prvom potpisu, stavi u prisustvu menjaa na alteru. Radi utvrivanja autentinosti potpisa, odnosno utvrivanja da ek na
naplatu podnosi pravi korisnik menja potpise na ekovima uporeuje s potpisom
korisnika na njegovoj putnoj ispravi.
Ako tree lice ovlaenom menjau podnese na otkup putniki ek koji je
korisnik na oba mesta ve potpisao i na kome je, na mestu predvienom za popunjavanje naredbe (pay to order), naredba ve popunjena na ime lica koje taj ek podnosi na otkup podnosioca ovog eka ovlaeni menja upuuje na banku s kojom
je zakljuio ugovor.
Kod svakog otkupa putnikog eka, ovlaeni menja je duan da u potvrdu
o otkupu unese: ime i prezime rezidenta zikog lica i nerezidenta zikog lica,
njihov lini broj iz vaee line karte ili broj vaee putne isprave, mesto stalnog prebivalita i adresu, serijski broj i mesto izdavanja eka.
Ako bankarski ek podnet na otkup ispunjava sve potrebne uslove, menja e
od korisnika (remitenta) zahtevati da ga indosira pred njim stavljanjem potpisa na
poleini eka (po njegovoj irini), a identitet korisnika utvrdie na osnovu vaee
putne isprave ili vaee line karte. Kad se identitet korisnika utvruje na osnovu
putne isprave, potpis mora biti identian potpisu na toj ispravi.
Ako ovlaeni menja primi na alteru bankarski ek na kome se iznos ispisan
slovima ne slae sa iznosom ispisanim ciframa, takav ek nee otkupiti, a korisnika
e uputiti na banku s kojom je zakljuio ugovor da ga preuzme na naplatu (inkaso).
Ako na bankarskom eku nedostaje neki od bitnih elemenata eka, ili je neki
od tih elemenata prepravljen, neitak ili radiran (sastrugan) ovlaeni menja takav ek nee otkupiti, a korisnika e uputiti na banku s kojom je zakljuio ugovor.
Ovlaeni menja nee otkupiti ni bankarski ek koji je izdat u vie primeraka (to
169
se vidi iz oznake na samom eku First, Original, Second, Duplicate) ako se ne podnesu svi primerci tog eka. Ovlaeni menja moe otkupiti bankarski ek kad korisnik preda i original i kopiju tog eka i kad oba primerka prethodno potpie (indosira) na poleini. I original i kopiju eka ovlaeni menja dostavlja banci s kojom
je zakljuio ugovor.
4.3.5. Prodaja efektive i ekova banci, odnosno NBS

Otkupljenu efektivu, ovlaeni menja prodaje banci, odnosno NBS na nain
i u terminima predvienim Odlukom o obavljanju menjakih poslova i ugovorom,
uz potvrdu o izlazu efektive radi prodaje banci, odnosno NBS.
Prilikom predaje NBS novanica u apoenima od 50 i 100 SAD dolara, ovlaeni menja je duan da priloi specikaciju tih novanica s podacima o ovlaenom
menjau, datumu predaje, apoenskoj strukturi i serijskim brojevima. Specikacija
mora biti overena peatom ovlaenog menjaa i mora je potpisati ovlaeni menja,
odnosno lice koje je on ovlastio, a uz specikaciju se prilae i overena i potpisana
izjava ovlaenog menjaa da pod punom materijalnom odgovornou prihvata da
nadoknadi iznos za predate novanice apoena od 50 i 100 SAD dolara za koje se pri
preradi efektive u NBS utvrdi da su falsikati.
Ovlaeni menja koji je zakljuio ugovor s NBS duan je da NBS dostavi
otkupljene ekove u roku od tri dana od dana otkupa.
Prilikom predaje banci, odnosno NBS otkupljenih ekova, ovlaeni menja je
duan da za putnike ekove koji glase na stranu valutu stavi svoj peat na lice eka
(na mestu za popunjavanje naredbe order), kao i na njegovu poleinu (po irini),
s potpisom ovlaenog lica. U sluaju da korisnik eka nije popunio datum, datum
otkupa eka duan je da stavi ovlaeni menja.
Efektivu ostvarenu u smislu Odluke ovlaeni menja moe, do trenutka prodaje banci ili NBS, poloiti na poseban tekui devizni raun kod banke otvoren u
skladu s propisom kojim se ureuju uslovi otvaranja i nain voenja deviznih rauna rezidenata.
Efektivu ini efektiva koju ovlaeni menja kupuje od banke, odnosno NBS
radi obezbeenja valutne odgovarajue strukture.
4.3.6. Putujui menja

Putujui menja mora u vreme poslovanja, pored potvrde da je ukljuen u
menjako mesto menjaa, koju mu izdaje menja, posedovati ovlaenje menjaa iji
170
je on deo, kao i na vidnom mestu istaknut bed sa svojim imenom i prezimenom i

oznakom PUTUJUI MENJA.
Putujui menja posluje sa efektivom i gotovinom koje mu dnevno dotira
menjako mesto u koje je ukljuen. Posle zavretka smene, putujui menja sastavlja dnevnik blagajne i ukupnu efektivu i gotovinu predaje menjakom mestu u
koje je ukljuen.
Banka je duna da NBS svakodnevno, u elektronskom obliku, dostavlja izvetaj o obavljenim menjakim poslovima. Izvetaj obuhvata i podatke o otkupu efektive i ekova od ovlaenog menjaa, kao i podatke o prodaji efektive i ekova ovlaenom menjau s kojim banka ima zakljuen ugovor.
Ovlaeni menja koji koristi softver banke duan je da toj banci svakodnevno dostavlja izvetaj o obavljenim menjakim poslovima. Uputstvo je u primeni od
7. avgusta 2006. godine.
171
5. PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM
5.1. Uspostavljanje korespondentskih odnosa izmeu banaka

Svaki komercijalni ugovor koji zakljue uvoznik i izvoznik mora da sadri nansijsku klauzulu koja tano utvruje uslove i nain tj. instrument likvidacije
odreenog duniko-poverilakog odnosa tj. plaanja.
Poslovne banke savetuju svojim klijentima da im se jo za vreme preliminarnih dogovora sa inopartnerima obrate radi konsultacije oko izbora najpovoljnijeg naina naplate/plaanja kako bi im pomogle da profesionalno istupe pred svoje
inopartnere i izbegnu sve mogue dileme prilikom sklapanja komercijalnih ugovora
kao i da svoj izvozni/uvozni posao obave na to je mogue sigurniji nain u pogledu
naplate/plaanja i kako bi izbegli eventualne dodatne trokove i zastoj u poslu.
Komercijalni partneri vre plaanje preko svojih poslovnih banaka putem
instrumenata bezgotovinskog plaanja, doznakom, ekom, dokumentarnim inkasom, dokumentarnim akreditivom ili njihovom kombinacijom.
Banke mogu imati razvijene ili samo korespondentske ili korespondentske i
kontokorentne odnose u zavisnosti od njihovih poslovnih potreba i potreba privrede koju prate kao i od veliine i razgranatosti baninog uea u meunarodnom
platnom prometu.
Komunikacija meu bankama odvija se standardizovanim porukama putem pote, teleksa, i Organizacije za meubankarske nansijske telekomunikacije S.W.I.F.T. Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication.
Korespondentski odnosi meu bankama
(nekontokorenti indirektni korespondenti)
Za dve banke iz razliitih zemalja kaemo da imaju korespondentske odnose
ako imaju meusobno razmenjena kontrolna dokumenta: licencu tj. ovlaenje za
172
obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, izvetaj o radu ukljuujui poslednji godinji izvetaj tj. bilans banke, listu spesimena potpisa ovlaenih lica, spisak
korespondenata i kontokorenata, tampanu tarifu naknada za usluge koje banka
zaraunava u poslovima sa inostranstvom, kao i razmenjene teleks i SWIFT kljueve. meu njima postoji sporazum o saradnji ali nije dogovoreno otvaranje tekuih
rauna. Meusobna plaanja izvravaju putem tekuih rauna kod treih banaka,
dajui tim bankama naloge ili ovlaenja za izvravanje potrebnih plaanja u korist
druge korespondentske banke.
Kontokorentni odnosi meu bankama
(kontokorenti direktni korespondenti)
Za banku iz jedne zemlje kaemo da ima kontokorentne odnose sa bankom
iz druge zemlje ako pored razmenjenih kontrolnih dokumenata postoji i ovlaenje
jedne od tih dveju banaka da druga banka u svojim knjigama otvori tekui raun
(kontokorentni raun) na ime prve banke. Na taj nain sva plaanja i naplate vre se
u korist i na teret tog rauna.
UVOENJE NOVE OZNAKE ZA SRPSKI DINAR-RSD

Narodna banka Srbije obavestila je sve banke, Upravu za trezor Ministarstva finansija i ostale uesnike u RTGS i kliring sistemu Narodne banke Srbije
da je meunarodna SWIFT asocijacija od 9. decembra 2006. godine poela da
primenjuje novu oznaku za srpski dinar RSD (alfa oznaka RSD i numerika
941). U skladu s tim, nova meunarodna oznaka za srpski dinar RSD primenjuje
se u RTGS i kliring sistemu Narodne banke Srbije od ponedeljka, 11. decembra
2006. godine.
Uesnici u platnom prometu bili su duni da na vreme, dakle nakon zavretka poslovnog dana RTGS i kliring sistema Narodne banke Srbije u petak 8.
decembra iste godine, izvre potrebne izmene, kojima bi se omoguilo da se u
svim porukama koje se koriste u meubankarskom platnom prometu u RTGS
i kliring sistemu Narodne banke Srbije koristi nova oznaka za domau valutu
RSD umesto dosadanje CSD. Narodna banka ujedno je upozorila da e sve
poruke u domaem meubankarskom platnom prometu koje posle 9. decembra
2006. godine ne budu imale novu oznaku za srpski dinar biti odbijene i da e se
smatrati nevaeim.
173
6. INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA

SA INOSTRANSTVOM
6.1. Meunarodni dokumentarni akreditiv
6.1.1. Instrument plaanja i sredstvo obezbeenja
Dokumentarni akreditiv je najei i najsigurniji platni instrument u meunarodnoj trgovini. On, meutim, ne daje sigurnost da e roba koja je predmet kupovine biti ba ta koja je fakturisana i utovarena. Poto banke posluju dokumentima a
ne robom, kupac mora tano da zna koja dokumenta da uslovi da bi isporuka odgovarala ugovorenoj robi. Svakom akreditivu treba da prethodi kupoprodajni ugovor
izmeu kupca i prodavca. U ugovoru mora da bude sadrana nansijska klauzula
kojom se odreuje da e plaanje biti izvreno putem dokumentarnog akreditiva.
Akreditiv bazira na ugovoru ali je odvojen od ugovora, ak i kada se poziva na
njega. Zbog toga u nansijskoj klauzuli koja se odnosi na akreditiv kao instrument
plaanja, moraju tano da budu navedeni svi detalji koji se odnose na akreditiv.
Za kupca je mnogo pogodnije plaanje posle otpreme nego u momentu
otpreme, a najnepogodnije je plaanje unapred. Prodavcu najvie odgovara plaanje unapred.
Dokumentarni akreditiv titi interese kako prodavca tako i kupca i zato
predstavlja jedinstven, univerzalno prihvaen nain plaanja u meunarodnoj trgovini. Prodavac je siguran da e podnoenjem urednih otpremnih i robnih dokumenata navedenih u akreditivu, pod pretpostavkom da je ispunio sve
uslove iz akreditiva, moi da naplati protivvrednost izvezene robe, odnosno izvrene usluge, jer mu za plaanje garantuje banka koja je otvorila i / ili konrmirala akreditiv. Kupac je siguran da e plaanje iz akreditiva biti izvreno samo u
sluaju ako prodavac, unutar predvienih rokova podnese sva dokumenta koja su
uslovljena akreditivom.
174
Dokumentarni akreditiv je uslovna obaveza banke da plati. U Jedoobraznim pravilima za dokumentarne akreditive u lanu 1. - Revizija 2007, Publikacija MTK br. 600 (UCP) navodi se da su to pravila koja se primenjuju na svaki dokumentarni akreditiv (akreditiv) (ukljuujui, u meri u kojoj se mogu primeniti,
svaki stendbaj akreditiv) kada je u tekstu akreditiva izriito naznaeno da akreditiv
podpada pod ova pravila. Ona obavezuju sve strane uesnice i ukoliko u akreditivu
nisu izriito modikovana ili iskljuena. (UCP 600).
ESTA REVIZIJA JEDNOOBRAZNIH PRAVILA I OBIAJA ZA
DOKUMENTARNE AKREDITIVE UCP 600, REVIZIJA 2007
Imajui u vidu da Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive
(UCP) imaju dugu tradiciju u meunarodnoj bankarskoj i trgovinskoj praksi (od
1933. god.), mora se istai da je ovoga puta pristup Reviziji bio izuzetno ozbiljno
shvaen i do sada u istoriji njihovog postojanja, ova revizija je bila najbogatija po
broju komentara i broju nacionalnih komiteta koji su se aktivno ukljuili u proces
trogodinjih aktivnosti vezanih za utvrivanje nalnog teksta Pravila.
Proces je poeo maja, 2003. godine. Formirana je Radna grupa za izradu nacrta revizije (Draffting group) od devet lanova iz Istone Evrope, Zapadne Evrope,
Azije i Severne Amerike, a ukljueni su bili i predstavnici SWIFT-a kako bi se blagovremeno, u sluaju potrebe uinile i izmene MT 700. Na elu grupe bio je gospodin Gary Collyer, direktor u ABN Amro banci, London i tehniki savetnik Komisije
za bankarsku tehniku i praksu MTK u Parizu. Formirana je i Konsultantska grupa
(Consulting group) od 41 lana iz 26 zemalja, koja je sve komentare pregledala i preko svog predsedavajueg davala svoje struno miljenje na odreena kljuna pitanja
ime je olakan rad komisije za bankarsku tehniku i praksu.
Dok se dolo do konanog teksta u toku trogodinjeg rada, Radna grupa za
izradu nacrta je ponudila Komisiji 15 nacrta, pregledala je 5000 komentara primljenih od nacionalnih odbora iz raznih zemalja (aktivno je uestvovao i na Nacionalni
odbor). Posebna panja je bila posveena sledeim pitanjima:
Da li istovremeno sa tampanjem publikacije UCP 600, tampati i Komentar koji bi praktino bio vodi kroz nova Pravila ime e se praktiarima pomoi da se u svim zemljama jedinstveno tumae sve promene do
kojih doe. Time e se omoguiti nesmetani protok dokumenata, robe i
nansijskih sredstava.
Da li i dalje zadrati publikaciju ISBP 645 Meunarodna standardna
bankarska praksa za pregled dokumenata po dokumentarnom akreditivu.
Tokom svih razmatranja veina je imala stav da se ova Publikacija i dalje
zadri, s tim to bi se usaglasila sa promenama UCP.
175
Radna grupa je posebnu panju posvetila sledeim kljunim pitanjima:

On its face predloeno je da se ovaj izraz brie, jer kod veine praktiara izaziva sumnju u pravo znaenje samog izraza.
Reasonable time gotovo su svi miljenja da se razumno vreme izostavi, a da se utvrdi ksan broj dana za pregled dokumenata. Razumno vreme je utvreno 5 bankarskih dana.
Parties Jo na sastanku u Dablinu, veina se izjasnila da se iz nacrta
brie parties i zameni sa banks.
Odloeno plaanje Generalna saglasnost u Dablinu je postignuta da se
UCP unese klauzula o diskontu. Meutim, Konsultantska grupa nije za to
da se u UCP ugradi klauzula o diskontu kod akreditiva sa odloenim plaanjem, jer je to odgovornost banke koja negocira takav akreditiv i tu se
onda primenjuje nacionalni zakon.
l. 28. UCP 500 Postavljeno je pitanje da li ovaj lan razbiti u tri odvojena lana o transportnim dokumentima ili da se jednim lanom obuhvate tri vida transporta. Meutim veina je odluila da se zadri kao jedan
lan.
U novim Pravilima dosta lanova je spojeno, a izostali su pojedini
lanovi.
Nova pravila su veoma moderna, ine praksu jednostavnijom, a jezik je daleko jasniji i razumljiviji, sadre termine koji se lako razumeju. UCP 600 e povratiti
akreditivima njihovo pravo mesto u meunarodnoj trgovini.
Meunarodna trgovinska komora u Parizu dala je uputstva. U skladu sa tim
na Nacionalni odbor je ve tampao Publikaciju UCP 600 (uporedni tekst engleski srpski). Publikacija je na raspolaganju svim bankama, bankarima, spoljnotrgovcima, osiguravajuim kuama, pediterima, prevoznicima u meunarodnom
prometu, fakultetima, studentima i svima koji se na bilo koji nain bave dokumentarnim akreditivom. Nijedan, pre svega bankar, spoljnotrgovinac, prevoznik
ne moe uspeno obaviti svoj posao bez osnovnog alata UCP 600.
Pravila UCP 600 su usvojena 24. oktobra, 2006. godine u Parizu jednoglasno
(90 zemalja, 250 prisutnih) a u praksi se primenjuju od 01. jula, 2007.godine.
6.1.2. Uesnici u akreditivnom poslu

U poslovanju po dokumentarnim akreditivima pojavljuju se najmanje tri
uesnika i to: nalogodavac, banka i korisnik akreditiva.
Akreditivna banka je banka koja po nalogu kupca otvara akreditiv. Otvarajui
akreditiv, akreditivna banka stupa u neposredne i pravno potpuno samostalne odnose,
176
s jedne strane, prema kupcu a, sa druge strane, prema prodavcu i prema tome za akreditivnu banku proizilaze sledee obaveze:
Prema kupcu tj. nalogodavcu:
da akreditiv otvori blagovremeno tj. odmah po prijemu ispravnog naloga
za otvaranje akreditiva,
da akreditiv otvori tano prema primljenim instrukcijama koje treba da
budu potpune i precizne,
prilikom korienja akreditiva da paljivo ispita dokumenta da bi utvrdila
da li odgovaraju akreditivnim uslovima,
da dokumenta dostavi kupcu ili da sa njima postupi prema dobijenim
instrukcijama.
Prema prodavcu tj. korisniku:
da izvri plaanja, da akceptira ili negocira menice, u zavisnosti od naina
realizacije akreditiva samo ukoliko su ispunjeni akreditivni uslovi,
da se, prilikom pregleda dokumenata, pridrava samo uslova sadranih u
njenom izvetaju o otvaranju akreditiva.
U meunarodnoj trgovini kod realizacije dokumentarnog akreditiva pored
akreditivne banke, po pravilu, uestvuje jo neka banka i to najee banka u zemlji korisnika akreditiva. U zavisnosti od njene uloge i ovlaenja koje je dobila od
akreditivne banke ona moe biti avizirajua /noticirajua/ ili potvrujua /konrmirajua/ banka.
Avizirajua banka je banka obino u zemlji korisnika koja na zahtev
akreditivne banke obavetava prodavca o otvaranju akreditiva u njegovu korist,
saoptavajui mu sve uslove otvorenog akreditiva. Ova banka pri tome ne preuzima obaveze prema korisniku akreditiva sem u pogledu tanosti prenoenja uslova
i autentinosti akreditiva.
Potvrujua ili konrmirajua banka je banka koja je pozvana ili ovlaena od akreditivne banke da potvrdi njen neopozivi akreditiv i kada to uini ta
potvrda predstavlja vrstu obavezu, dodatu obavezu akreditivne banke da, ukoliko su ispunjeni uslovi akreditiva, izvri plaanje odnosno akceptira ili negocira
menice, u zavisnosti od naina na koji je predviena realizacija akreditiva.
Rambursna banka je banka koja je ovlaena od akreditivne banke da prihvati rambursni zahtev isplatne ili negocirajue banke za vrednost dokumenata koja je
podneo korisnik akreditiva. Rambursnoj banci se ne podnose dokumenta ve samo
rambursni zahtev. Ovlaenje rambursne banke kree se u granicama instrukcija
akreditivne banke.
177
6.1.3. Vrste akreditiva

U bankarskoj teoriji izvrene su mnogobrojne podele dokumentarnih akreditiva po raznim osnovama, ali se u praksi primenjuje najee sledea podela:
1. Podela prema kretanju robe uvoz-izvoz: UVOZNI (NOSTRO) i IZVOZNI (LORO)
2. Podela akreditiva prema mogunosti prenosa akreditiva na drugog korisnika: PRENOSIVI i NEPRENOSIVI;
3. Akredirivi domicilirani u zemlji ili u inostranstvu, itd.
Uvozni i izvozni akreditivi: Ova podela vezana je za pojam uvoza i izvoza u
odnosu na domaeg uesnika u akreditivnom poslovanju. Ako se akreditiv otvara
po nalogu domaeg uvoznika u korist inostranog izvoznika govorimo o uvoznom
(nostro) akreditivu u praksi poznatog i kao odlazei akreditiv. Ako je akreditiv otvoren u korist domaeg izvoznika a po nalogu inostranog uvoznika govorimo o izvoznom (loro) odnosno dolazeem akreditivu.
Prenosivi akreditivi: Dokumentarni akreditivi su, po pravilu, neprenosivi.
Akreditiv se moe preneti samo ako je izriito oznaen kao prenosiv (transferable)
od akreditivne banke. Prenosivi akreditiv moe biti prenet samo jedanput.
Akreditivi domicilirani u zemlji ili u inostranstvu: Domicil znai mesto
plaanja uz prezentaciju akreditivnih dokumenata. Akreditiv je domiciliran u zemlji kada se isplata vri u zemlji domaeg uvoznika ili izvoznika. Ako se isplata vri
u zemlji inostranog uvoznika ili izvoznika ili nekoj treoj zemlji, onda je akreditiv
domiciliran u inostranstvu.
6.1.4. Postupak banke kod otvaranja akreditiva

Sa aspekta banke koja otvara akreditiv, dakle akreditivne banke, u akreditivnom poslu razlikujemo dva momenta: otvaranje akreditiva i korienje akreditiva.
Tokom trajanja akreditiva moe doi i do prepiske vezane za razne izmene po akreditivu/poveanje, umanjenje, produenje rokova, izmene vezane za vrstu dokumenata koja treba prezentirati itd. Kod izmena posebno voditi rauna o tome da li je
odreena izmena u saglasnosti sa vaeim propisima u zemlji.
Kod otvaranja akreditiva nalogodavac predaje ovlaenoj banci zahtev za otvaranje akreditiva navodei sve neophodne elemente.
Odreen organizacioni deo u banci, sluba deviznog reima, razmatra ispravnost zahteva sa stanovita deviznih propisa u zemlji i raspoloivosti pokria a zatim
ga prosleuje slubi platnog prometa sa inostranstvom koja pribavlja saglasnost od
slube deviznog disponibiliteta, registruje nalog i izvrava ga.
178
U slubi platnog prometa sa inostranstvom nalog se detaljno pregleda da bi se

pre otvaranja akreditiva ustanovilo da li su sve instrukcije nalogodavca jasne i precizne kao i da li su skladu sa Jednoobraznim pravilima za dokumentarne akreditive
kako bi se izbegla nepotrebna prepiska i dodatni trokovi.
Treba imati u vidu da instrukcije moraju biti u skladu sa komercijalnim ugovorom ali se ne mogu iz njega prepisivati ve treba da budu denisani nansijskom
klauzulom u ugovoru. Ugovorne strane mogu da trae od svojih banaka da im na
bazi predloga teksta ugovora napiu i predlog teksta akreditiva takozvani draft kako
bi tokom prilikom potpisivanja ugovora imale i tekst budueg akreditiva, usklaen
sa poljima S.W.I.F.T. poruke mt 700 za otvaranje dokumentarnog akreditiva i s toga
je potrebno posebno obratiti panju na sledee podatke:
vrsta akreditiva,
nain otvaranja akreditiva / pota, teleks, SWIFT,
avizirajua banka banka proverava da li je ista njen korespondent, ako
jeste, otvara akreditiv preko naznaene banke,
ime korisnika,
iznos akreditiva i valuta,
krajnji rok za utovar i mesto utovara kao i krajnje odredite,
datum i mesto isteka vanosti dokumentarnog akreditiva tj. krajnji rok za
prezentaciju dokumenata na alterima akreditivne, avizirajue ili konrmirajue banke (planirati tako da bude dovoljno vremena za pripremu i
podnoenje dokumenata),
period vremena od datuma otpreme u okviru koga se dokumenta moraju
podneti banci radi plaanja,
da li je akreditiv plativ po vienju, uz akcept, nego ciranjem ili na odloeni rok,
da li su dozvoljene delimine isporuke i pretovar ako je primenljivo
zabrana pretovara ne vai ako je roba utovarena u kontejner,
da li su jasne instrukcije u pogledu dokumenata koja treba prezentirati da
bi se akreditiv koristio npr:
potpisana komercijalna faktura original i koliko kopija,
transportni dokument vrsta, ko ga izdaje, ko ga potpisuje, broj originala, da li se vozarina plaa unapred itd.
atest o kvalitetu robe, certikati o poreklu vrsta, ko izdaje potpisuje
i ta da sadri,
ukoliko se zahteva polisa ili certikat o osiguranju robe navesti vrstu rizika koji pokriva kao i iznos (110% od vrednosti robe) polisa
pokriva jedan posao a certikat pokriva vie poslova,
179
mora se voditi rauna da je roba osigurana od momenta utovara i da

datum polise o osiguranju ne moe biti posle datuma otpreme. Polisa
se izdaje u dva originala i oba moraju biti podneta banci,
koja dokumenta treba poslati direktno kupcu i kojim e se dokumentom to argumentovati ako je tako ugovoreno,
ako se trai kopija aviza o otpremi treba navesti ko ga alje, kome,
kada i koje podatke da navodi /obino datum otpreme, vrstu i koliinu robe,
opis robe na stranom jeziku saglasno komercijalnom ugovoru, profakturi, potvrdi porudbine itd.,
paritet obavezno navesti INCOTERMS 2000,
ko snosi bankarske trokove po akreditivu obino svaka strana snosi trokove u svojoj zemlji, trokove rambursne banke akreditivna
banka ili nalogodavac, trokove konrmacije po dogovoru (nalogodavac, korisnik ili dele).
Mnogi problemi po dokumentarnim akreditivima su povezani sa dokumentima o transportu, zato je potrebno zatraiti savet od lokalnog peditera, prevoznika
ili agenta kako bi se koristio najpogodniji nain i sredstvo.
Od peditera treba zahtevati da se striktno pridrava uslova koji su navedeni u
akreditivu. Ukoliko neki uslov ne moe da se ispuni treba kontaktirati inopartnera,
dogovoriti se o novim uslovima i dati nalog za izmenu akreditiva.
Takoe je neophodno dobro poznavati INCOTERMS - odredbe o otpremi.
Prvi put uvedeni 1953, revidirani 1967, 1976, 1980, 1990 i 2000. koji su sada na snazi. To su odredbe koje deniu odgovornosti kupca i prodavca u okviru spoljnotrgovinskog ugovora, kada i gde odgovornost prelazi sa jedne na drugu stranu a tiu
se komercijale, prava i osiguranja. Utvrene su u obliku kodiranih rei to je prihvaeno svuda u svetu. U ugovorima ih treba korektno i precizno koristiti kako bi se
izbegli sporovi oko obaveza svih strana uesnica.
6.1.5. Uslovi u vezi sa datumima u akreditivu

Kada je akreditiv sa rokom vaenja za jedan mesec, za est meseci itd. Smatrae
se da taj rok tee od datuma otvaranja akreditiva, ako nije drugaije odreeno.
Treba utvrditi datum do koga transportna i druga dokumenta moraju biti
podneta banci.
Ukoliko je poslednji datum za podnoenje dokumenata nedelja ili drugi
neradni dan, banke mogu prihvatiti dokumenta koja su podneta prvog narednog
radnog dana.
180
Ukoliko je period vaenja akreditiva produen, rok za otpremu ili period od

21 dan se ne produava automatski ve se mora izriito produiti.
Izraze kao to su: promptno, odmah, im pre je mogue i slino ne treba upotrebljavati ako su upotrebljeni banke e ih zanemariti kao da nisu ni napisani.
Izrazi kao: na, oko, znaie za banku da e otprema biti izvrena u periodu 5
radnih dana pre naznaenog datuma ili 5 dana posle tog datuma, ukljuujui prvi i
poslednji datum.
Izrazi: do (to, until, till), od (from) znaie, ako se primene za bilo koji datum
ili period u akreditivu u vezi sa utovarom, da obuhvataju i naznaeni datum.
Izrazi kao: poetak meseca, prva polovina meseca itd. Koji se odnose na
odreeni datum razumee se na sledei nain:
Prva polovina meseca od 01 do i ukljuujui i 15. u mesecu
Druga polovina meseca od 16 do i ukljuujui poslednji dan u mesecu
Poetak meseca od 01 do i ukljuujui i 10. u mesecu
Sredinom meseca od 11 do i ukljuujui 20. u mesecu
Krajem meseca od 21 do i ukljuujui poslednji dan u mesecu.
Re: posle (after) tumaie se da iskljuuje naznaeni datum.
6.1.6. Isplatne klauzule kod akreditiva

Veoma znaajan segment u sadraju jednog akreditiva ima isplatna klauzula. Kod nostro akreditiva ona se odreuje zavisno od odnosa ovlaene banke sa
korespondentom preko koga se avizira akreditiv, zatim od vrste akreditiva kao i od
instrukcija nalogodavca i trenutne likvidnosti banke.
Ako banka ima raun kod strane banke:
1. Za domicil u inostranstvu:
Ukoliko su svi uslovi ispunjeni, izvolite izvriti plaanje na teret naeg rauna kod vas, uz izvetaj nama.
2. Za domicil u zemlji:
Po prijemu dokumenata kod nas, koja striktno odgovaraju akreditivnim uslovima, ovlastiemo vas da izvrite isplatu na teret naeg rauna kod vas.
Ako strana banka ima raun kod nae banke:
za domicil kod nae banke - Po prijemu dokumenata kod nas koja
odgovaraju akreditivnim uslovima, odobriemo njihovu vrednost
vaem raunu kod nas, uz izvetaj vama.
181
Akreditiv otvoren preko nekontokorenta ili kontokorenta kod koga nema

raun u valuti plaanja:
1. Za domicil u inostranstvu:
Ukoliko su ispunjeni svi akreditivni uslovi, ovlaujemo vas da uputite va rambursni zahtev za vrednost dokumenata banci ....................
koju smo ovlastili da prihvati va zahtev. Po prijemu traenog iznosa
izvrite isplatu korisniku uz izvetaj nama.
2. Za domicil u zemlji:
Po prijemu dokumenata kod nas koja odgovaraju akreditivnim
uslovima, mi emo vam doznaiti njihovu vrednost preko banke
....................
Aviziranje loro akreditiva
Izvetaj strane banke o otvaranju akreditiva u korist naeg izvoznika ovlaena
banka moe primiti potom, teleksom ili putem S.W.I.F.T-a. porukom mt 700.
Po prijemu pisma ili teletransmitovane poruke ili S.W.I.F.T. poruke mt 999
nadleni organizacioni deo ovlaene banke potvruje autentinost potpisa, odnosno ispravnost ifre. Poruka mt 700 automatski se autentikuje jer su banke prethodno razmenile SWIFT klju, tj ifre.
6.1.7. Korienje akreditiva

Da bi mogao da naplati vrednost isporuene robe, korisnik mora da podnese banci (nominovanoj, avizirajuoj ili konrmirajuoj) dokumenta koja striktno
odgovaraju uslovima i odredbama u akreditivu. Dokumenta se moraju podneti banci u rokovima utvrenim u akreditivu.
Ponekad se moe dogoditi da korisnik- prodavac podnese dokumenta koja
nisu u saglasnosti sa uslovima iz akreditiva. U tom sluaju banka moe da postupi
na jedan od sledeih naina:
1. Da vrati dokumenta korisniku da ih ispravi i da ih ponovo o roku dostavi
banci radi naplate ukoliko su uinjene greke koje se mogu ispraviti.
2. Da poalje dokumenta akreditivnoj banci navodei sva odstupanja i da
zatrai saglasnost da se isplata izvri bez obzira na odstupanja.
3. Da zadri dokumenta i da trai na najbri nain od akreditivne banke
saglasnost za plaanje, akcept ili negociranje u zavisnosti od stipulisanih uslova.
Rezervu na dokumenta stavlja banka kojoj su dokumenta podneta na naplatu.
Ukoliko postupi drugaije to radi na svoj rizik. U praksi se i dalje dogaa da akreditivne banke trae saglasnost za skidanje rezerve od svojih komitenata, nalogodavaca
182
to moe biti tetno za nalogodavca ukoliko se ispostavi da je i roba bila neuredna.

Kada je rezerva skinuta a plaanje izvreno ne moe se vie izvriti nikakva arbitraa
po akreditivu.
Ukoliko je akreditiv plativ po vienju, korisnik prima sredstva poto podnese
uredna dokumenta koja banka detaljno pregleda korak po korak u okviru takozvanog razumnog roka od sedam bankarskih dana.
Ukoliko je akreditiv plativ sa odloenim plaanjem, po podnoenju predvienih dokumenata, banka je ovlaena (akreditivna ili konrmirajua banka) da
izda pisanu obavezu da e izvriti plaanje na odreeni datum. Naravno, u skladu sa
uslovima akreditiva mora imati elemente kako bi izraunala datum dospea.
Ukoliko je akreditiv plativ uz akcept, izvoznik vue ronu menicu ili na
akreditivnu ili na konrmirajuu banku ili na neku drugu banku zavisno od uslova. Datum plaanja po akceptnom akreditivu moe biti npr. 90 dana posle datuma fakture ili datuma transportnog dokumenta. Kada se dokumenta podnesu,
umesto plaanja akceptira se menica. Ako menice akceptira trea strana, npr. kupac, akreditivna i konrmirajua banka garantuju akceptiranje menice i njeno
plaanje o dospeu. Akceptant menice preuzima neopozivu obavezu da menicu
plati na dan dospea.
Roni akreditivi, tj. akceptni akreditivi i akreditivi sa odloenim plaanjem
predstavljaju instrumente za nansiranje kupca. Tokom perioda do isplate, kupac
obino moe da proda kupljenu robu i iz te naplate da plati iznos po akreditivu.
6.1.8. Primena Jednoobraznih pravila MTK

Nain poslovanja putem dokumentarnog akreditiva internacionalno je reen
putem Jedoobraznih pravila i obiaja za dokumentarne akreditive, koja je Meunarodna Trgovinska Komora u Parizu objavila 1933. godine. Razvoj tehnologije, naina komunikacije, uvoenje novih vrsta akreditiva uinili su da se ova pravila osavremenjuju i prilagoavaju zahtevima kako uesnika u poslu tako i samoj praksi, tako
da je do sada vreno ukupno 6 revizija Pravila /1951,1962,1974,1983 i 1993, 2007/.
Kao po pravilu, im bi se usvojila jedna revizija, odmah bi se pristupilo razmatranju
za uvoenjem nove verzije jer praksa namee uvek nova pitanja koja treba to preciznije formulisati kako ne bi dolo do nesporazuma kod tumaenja odredaba. Poev
od 1. jula 2007. godine u primeni je esta revizija Jednoobraznih pravila i obiaja
za dokumentarne akreditive, pod nazivom UCP 600.
Jednoobrazna pravila su prvi izvor prava kod dokumentarnog akreditiva. Pored ovih pravila, za regulisanje materije akreditiva koriste se i Pravila i Procedura
za ramburs po dokumentarnom akreditivu pod nazivom Jednoobrazna pravila za
183
ramburs banka banci po dokumentarnim akreditivima, publikacija MTK 525 /The

Uniform Rules for Bank - to - Bank Reimbursements under Documentary Credits,
ICC Publication No 525/URR 525/ kao i Meunarodna pravila za tumaenje trgovinskih termina - INCOTERMS 2000.
6.2. Meunarodni dokumentarni inkaso

6.2.1. Pojam dokumentarnog inkasa
Pod dokumentarnim inkasom, ili tanije, pod ugovorom o dokumentarnom
inkasu podrazumeva se takav bankarski posao kod koga banka preuzima obavezu da po nalogu i za raun svog komitenta (prodavca, principal) naplati novano potraivanja koje ovaj ima prema treem licu (kupcu, trasatu) uz istovremenu predaju odreenih dokumenata, dok se komitent (principal) obavezuje
da za to plati banci proviziju i trokove koje je imala prilikom izvrenja dobijenog naloga i instrukcija.
Posao dokumentarnog inkasa funkcionie tako to pro davac odmah po
otpremanju robe alje robna dokumenta svojoj banci (banci komitenta), koja
ih potom dostavlja za naplatu korespondentskoj banci (inkaso banci) u zemlji
kup ca (trasata) s nalogom da ih ova pre da kup cu tek onda kad on bude isplatio
kupovnu cenu (documents against payment, D/P), ili akceptirao menicu (documents against aceptance, D/A), koju je pro davac vukao na njega i prikljuio je
ostalim dokumentima, ili ispuni druge uslove koji su predvieni nalogom za
naplatu i instrukcijama.
Prema tome, kod plaanja cene uz istovremenu predaju dokumenata, prodavac je, naelno govorei, zatien od rizika da kupac preuzme robu pre nego to je
isplatio kupovnu cenu.
6.2.2. Vrste dokumentarnog inkasa

Poslovi dokumentarnog inkasa mogu se deliti na razliite naine, zavisno od
kriterijuma koji se uzima za njihovu podelu ili klasikaciju. Najee se u bankarskoj praksi i pravnoj teoriji kao kriterijum uzima vrsta isprave pomou koje se dokazuje postojanje potraivanja koje se naplauje na ovakav nain i tako imamo tzv. isti inkaso i dokumentarni inkaso.
184
Pod istim inkasom (nerobni inkaso) podrazumeva se naplata potraivanja

izraenog u obliku hartije od vrednosti koja moe biti, na primer, menica, obveznica, konosman, ek i sl., dok se pod dokumentarnim inkasom (robni inkaso) podrazumeva naplata hartija od vrednosti zajedno sa robnim dokumentima, kao i naplata
robnih dokumenata bez hartija od vrednosti. Pored toga, u meunarodnim plaanjima, dokumentarni inkaso se deli na loro i nostro. Kod loro inkasa vri se naplata
stranih potraivanja u domaoj zemlji od domaeg dunika, a takvu naplatu vri
domaa banka kao inkaso banka inostrane banke remitenta. Naprotiv, kod nostro
inkasa se domae potraivanje naplauje od strane dunika preko domae banke
koja u tu svrhu najee koristi kupevu banku u zemlji plaanja.
6.2.3. Uesnici u dokumentarnom inkasu

U dokumentarnom inkasu uestvuju sledea lica: principal, koji koristi svoju
banku radi naplate potraivanja; dostavna banka - remitent, odnosno banka kojoj je
principal poverio posao naplate potraivanja; i inkaso banka koja je duna da trasatu prezentira dokumenta i da od njega trai naplatu novanog potraivanja.
Dakle, izmeu pomenutih lica zasnivaju se pravni odnosi koji su nezavisni jedan od drugog. Tako, na primer, izmeu trasata i principala (prodavca) zasnovan je
pravni odnos po osnovu ugovora o kupovini i prodaji. U ovom ugovoru sadrana
je nansijska klauzula, prema kojoj je trasat duan da svoju obavezu plaanja cene
ispuni posredstvom dokumentarnog inkasa. Na osnovu ovlaenja sadranog u ovoj
klauzuli, principal (prodavac) daje nalog dostavnoj banci, a ova ga prihvata, ime se
zakljuuje ugovor o dokumentarnom inkasu. I na kraju, izmeu dostavne banke i
njene korespondentne banke u zemlji plaanje (inkaso banke) zasniva se ugovorni
odnos za obavljanje bankarskih poslova u vezi sa naplatom novanog potraivanja
od treeg lica (trasata). Zahvaljujui tome to su navedeni pravni odnosi meusobno
odvojeni i samostalni, trasat nije ovlaen da se poziva na pravni odnos koji postoji izmeu nalogodavca i dostavne banke, kao ni na pravni odnos izmeu dostavne
i inkaso banke (res inter alios acta...- ono to je ugovoreno izmeu dve strane ne
moe treima koditi ni koristiti).
6.2.4. Prezentacija dokumenata

Inkaso banka (ka prezentent) duna je da prezentira dokumenta trasatu kako
bi na taj nain mogla od njega da zahteva izvrenje obaveze plaanja. Prezentacija
dokumenata, kao pravna radnja, predstavlja poziv trasatu da isplati novani iznos
185
koji duguje ili da akceptira menicu ili druga dokumenta (robna) ili da ispuni neku
drugu obavezu predvienu nalogom za isplatu. Dokumenta se prezentiraju u domicilu ili seditu trasata, ali kad je adresa netana ili nepotpuna, inkaso banka moe
pokuati da sazna tanu adresu, a ako u tome ne uspe ne snosi odgovornost.
6.2.5. Plaanje
Pod plaanjem u smislu Jednoobraznih pravila za dokumentarni inkaso podrazumeva se ne samo predaja dokumenata uz efektivno plaanje, nego i predaja
dokumenata uz akcept kao i predaja dokumenata uz ispunjenje drugih uslova predvienih nalogom za naplatu i instrukcijama.
Predaja dokumenata uz istovremeno plaanje predstavlja osnovni oblik
ispunjenja obaveze iz dokumentarnog inkasa. Ovde inkaso banka predaje dokumenta trasatu i od njega naplauje novano potraivanje u skladu sa nalogom
za naplatu. Obino se plaanje vri u roku od 24 asa po izvrenoj prezentaciji dokumentacije, ali to ne znai da plaanje ne bi moglo da se vri posle isteka
odreenog broja dana od dana prezentacije dokumenata ili u odreeni dan koji je
ksiran u dokumentima.
Plaanje moe biti vreno bilo u valuti zemlje plaanja (Local currency), bilo
u valuti neke tree zemlje (foreign currency). Ako je nalogom za naplatu predvieno
da se plaanje vri u odreenoj valuti, inkaso banka duna je da urui dokumenta uz
uslov da je trasat isplatio cenu u toj valuti. Drugim reima, banka nije ovlaena da
prima isplatu u nekoj drugoj valuti, pa ni u valuti zemlje nalogodavca.
Ukoliko je, pak, plaanje ugovoreno u nekoj drugoj valuti (a ne u valuti zemlje
plaanja) tada e inkaso banka predati dokumenta trasatu ako je ovaj u odnosnoj
valuti izmirio svoju obavezu i ako je od nadlenog organa pribavio odobrenje za transfer novanih sredstava u skladu sa primljenim nalogom i instrukcijama.
Provizija, kamata i trokovi
Inkaso banka ima pravo na proviziju ne samo onda kada je bez njene krivice izostala naplata potraivanja, ve i onda kada u nalogu za naplatu nije o tome
nita odreeno. Najee se visina provizije odreuje ugovorom o dokumentarnom inkasu, a ako u ugovoru nije nita predvieno u tom sluaju primenie se
bankarska tarifa ili poslovni obiaj. Visina provizije zavisi od vrednosti novanog
potraivanja koje na ovakav nain treba da bude naplaeno i stepena sloenosti
pojedinih bankarskih operacija.
186
6.2.6. Meunarodno pravno regulisanje

Ugovor o dokumentarnom inkasu nije delo zakonodavca, ve poslovne prakse i bankarske prakse. U uporednom pravu ovaj ugovor nije pravno regulisan, ak
ni u specijalnim zakonima iz oblasti bankarstva i bankarskog prava. Zbog toga je
Meunarodna trgovinska komora sa seditem u Parizu donela 1956. godine Jednoobrazna meunarodna pravila za dokumentarne naplate - inkaso. Ova pravila su do
sada vie puta revidirana, od strane Komisije za bankarsku tehniku i praksu. Velika
veina zemalja je prihvatila pomenuta pravila sa revizijama.
6.3. Instrumenti bezgotovinskog plaanja u meunarodnoj trgovini

6.3.1. Bankarska doznaka
Instrument platnog prometa sa inostranstvom kojim poslovna banka nalogodavca daje pismeni nalog svome korespondentu u inostranstvu da odreenom
pravnom ili zikom licu isplati iznos naveden u nalogu na odreeni datum.
U plaanju putem doznake uestvuju:
nalogodavac - daje nalog svojoj ovlaenoj banci da plati odreeni iznos
korisniku
ovlaena banka - izvrava nalog, sama ili uglavnom preko svog korespondenta u mestu korisnika, korisnikovoj zemlji ili u nekoj treoj zemlji,
u kom sluaju se mogu pojaviti dve tri i vie banaka - posrednika
banka korespondent - banka koja izvrava naloge i radi prema instrukcijama banke, inicijatora naloga
korisnik - pravno ili ziko lice - kome banka korespondent vri isplatu
Bankarska doznaka predstavlja klasian, najstariji instrument meunarodnog platnog prometa, naroito kod plaanja koja rezultiraju iz nerobnih
transakcija, kod plaanja avansa i kod robnog plaanja u poslovima kod kojih ne
postoji opasnost rizika ve puno poverenje izmeu ugovornih strana.
Rizik: plaanje unapred kupac nije zatien jer plaa robu pre nego to je primi
isporuka na otvoreno prodavac nije zatien jer tovari robu pre nego
to primi plaanje
Doznake se mogu podeliti:
prema pravcu kretanja sredstava na: nostro - plaanje u inostranstvo i loro
naplata iz inostranstva;
187
prema tome ta se plaa na: robne i nerobne;

prema postojanju nekog dodatnog uslova na: uslovne i bezuslovne.
Nostro doznake
Doznake u inostranstvo izvravaju se na osnovu naloga za plaanje (obrazac
70) koji nalogodavac daje ovlaenoj banci uz prilog odgovarajue dokumentacije
u zavisnosti od vrste uvoznog posla tj. osnova plaanja. Obrazac i nain popunjavanja naloga kao i priloena dokumentacija moraju da budu u skladu sa Zakonom o
spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakonom o deviznom poslovanju kao i sa Odlukom o uslovima i nainu obavljanja plaanja i naplaivanja i prenosa po tekuim i
kapitalnim poslovima u devizama i u dinarima.
Potrebno je voditi rauna o posebnim oznakama inobanaka kao to su IBAN,
BLZ, SORT CODE, ABI CAB itd. u zavisnosti od zemlje u kojoj se nalazi banka inopartnera. Ako se plaanje ne izvrava u valuti zemlje kojoj se plaa, poeljno je navesti naziv i SWIFT adresu posredne korisnikove banke za raun u toj valuti.
Loro doznake
Doznake iz inostranstva u korist domaeg pravnog ili zikog lica korisnikovoj banci takoe moe biti upuena putem pote, teleksa ili SWIFT-a od direktnih
ili indirektnih korespondenata.
Pre nego to da instrukciju za naplatu priliva putem doznake neophodno
je da se klijent obrati svojoj poslovnoj banci sa zahtevom za instrukciju za naplatu priliva. Kod prvih poslova najbolje je da u pisanom zahtevu navede naziv svog
inopartnera kao i naziv njegove poslovne banke, iznos i valutu oekivanog priliva kako bi mu isti bio doznaen na najbri i najsigurniji nain. Poslovna banka
na svom memorandumu putem fax-a dostavlja instrukciju koja sadri sve neophodne rubrike.
Po prijemu instrukcije od svoje banke potrebno je da istu tano prosledi inopartneru.
Od svog inopartnera treba da zahteva da istu striktno potuje.
Ukoliko se radi o naplati koja je vezana za ispunjenje nekog posebnog uslova, korisnikova banka je duna da postupi potpuno prema instrukciji nalogodaveve banke. Ukoliko Banka iz odreenih razloga ne moe da postupi po zahtevanim uslovima, duna je da o tome obavesti korisnika kao i banku od koje je
primila uputstvo.
188
6.3.2. Naplata ekom

ek je strogo formalna hartija od vrednosti kojom trasant daje bezuslovni nalog trasatu (banci ili poti) da plati odreeni iznos po vienju, naznaenom
korisniku remitentu ili donosiocu ili nekom drugom licu po naredbi remitenta.
Uesnici kod eka su:
trasant izdavalac eka glavni dunik (drawer),
trasat banka kod koje izdavalac ima pokrie (drawee),
remitent imalac eka (payee).
ek je jedan od vidova bezgotovinskog plaanja, koji svodi upotrebu novca na
najmanju meru, otklanja rizik kod gubitka i krae pri upotrebi veih suma novca.
Naa zemlja je prihvatila enevsku konvenciju o eku a prema naem Zakonu
o eku, ek mora da ima sledee bitne elemente:
1. oznaku da je ek,
2. naredbu da se plati odreeni iznos,
3. ime trasata (banke koja treba da plati),
4. datum i mesto plaanja,
5. datum i mesto izdavanja,
6. ime trasanta (izdavaoca eka) i njegov potpis,
7. ime korisnika remitenta (kod eka nije obavezno ako glasi na donosioca).
Trasant se potpisuje u donjem uglu na licu eka. Po propisima najveeg broja
drava ek se moe vui samo na banku ili slinu instituciju.
U zavisnosti od izdavaoca ekove delimo na:
bankarske;
putnike;
privatne.
U zavisnosti od mesta izdavanja i plativosti ekove delimo na:
inostrane izdati i plativi u inostranstvu;
loro izdati u inostranstvu, a plativi u naoj zemlji;
nostro izdati u naoj zemlji a plativi u inostranstvu.
Bankarski ek vuen je od strane jedne na drugu stranu banku to znai da
su trasat i trasant razliite banke. Na ovoj vrsti ekova uvek je naznaeno ime remitenta /korisnika. Bankarski ekovi su najsigurniji u pogledu naplate. Veu sigurnost
korisniku prua barirani ek ili certikovani ek. Banka koja certikuje ek postaje
glavni dunik po eku i odmah zaduuje raun izdavaoca eka. Ukoliko certikaciju zahteva izdavalac eka on ostaje u obavezi i posle pribavljanja certikacije. Meutim, u sluaju da imalac eka pribavi certikaciju, izdavalac eka i svi prethodni
indosanti izlaze iz ekovne obaveze.
189
Putniki ekovi koriste se za potrebe putnikog i turistikog saobraaja. Prva

odlika ove vrste ekova je sam naziv putniki ek - travellers cheque, italijanski - assegno turistico, a zatim oznaka valute u okruglim iznosima unapred odtampa na eku i
to numeriki i slovima. Pored toga svaki ek nosi naziv emitenta, mesto i datum izdavanja, oznaku mesta kupca eka u momentu izdavanja, oznaku mesta za drugi potpis
vlasnika eka u momentu prezentacije istog za naplatu, tj. unovavanje. Pitanje pokria
za ove ekove je regulisano u momentu kupovine ovog instrumenta.
Privatni ekovi certikovani na ove ekove banka trasat stavlja jednu od sledeih klauzula: certied, accepted ili good i to na licu eka sa naznakom datuma
certikovanja. Pored peata banke, neophodan je i potpis ovlaenih lica. Potpisi se
proveravaju. Ako banka nema mogunosti da proveri ispravnost potpisa, ek se preuzima na inkaso - na naplatu a to znai da se sredstva odobravaju imaocu eka tek
po prijemu pokria.
Privatni ekovi necertikovani ovu vrstu ekova banka treba da preuzima
samo na inkaso ili da zatrai od banke trasata ifrovanu telex ili SWIFT poruku da
li ek ima pokrie, tj. da trai ovlaenje za isplatu.
Loro ekovi povuke su ekovi vueni od inostranih banaka na domae banke. Korisnik je uglavnom domae ziko a ree pravno lice. Da bi inostrani korespondenti mogli da vuku ek na domau banku, potrebno je da se o tome prethodno
postigne sporazum ili, poseban aranman.
Nostro ekovi su ekovi koje nae ovlaene banke vuku na inostrane korespondente u skladu sa prethodno dogovorenim uslovima i to sa svojim najboljim
korespondentima u svakoj zemlji kako ne bi dolazilo do tekoa kod unovavanja.
Posebnu vrstu ekova ine EUROEK ekovi koje izdaju banke evropskih
zemalja koje su osnovale jedinstveni platni sistem 1968. pod nazivom EUROCHEQUE sistem a koji je 1992 prerastao u EUROPAY.
Banka moe da otkupi samo ispravan ek tj. onaj koji zadovoljava sve elemente eka kao i dozvoljeni limit i da ga isplati svom klijentu uz uobiajeni rizik tj da
ga isplati s tim to zadrava pravo da od komitenta trai povraaj sredstava ukoliko
ek nije mogao da bude naplaen u inostranstvu, ili moe da ga poalje na naplatu
- inkaso - ukoliko ek ne ispunjava uslove za otkup. Banka u tom sluaju odobrava
sredstva svom komitentu tek po prijemu pokria iz inostranstva.
6.3.3. Meunarodno kreditno pismo

Kreditno pismo je nalog koji jedna banka (asignant) izdaje drugoj banci
sa seditem u inostranstvu (asignatu) da korisniku isprave (asignataru) isplati
odjednom ili sukcesivno izvesnu sumu novca.
190
Kreditnim pismom banka (asignant) ovlauje neko lice da moe kod druge
banke (asignata) raspolagati odreenom sumom novca kada se za to ispune predvieni uslovi u samom pismu. To je i razlog da se u pravnoj teoriji istie da je kreditno pismo u stvari, jedan poseban oblik dokumentarnog akreditiva i pored toga
to akreditivna banka neposredno dostavlja obavetenje o otvaranju dokumentarnog akreditiva korespondentskoj banci u inostranstvu radi njegove naplate, dok
se (za razliku od akreditiva) kreditno pismo, po pravilu, predaje u ruke korisnika
isprave (asignataru), na upotrebu. Za razliku od dokumentarnog akreditiva, kreditno pismo je uvek neprenosiva isprava. Pored toga, dokumentarni akreditiv je u isto
vreme i sredstvo plaanja i sredstvo za obezbeenje tog plaanja, dok je, meutim,
kreditno pismo iskljuivo sredstvo plaanja u meunarodnom prometu.
Kada se govori o znaaju kreditnog pisma, valja u prvom redu istai da se pomou njega mogu vriti i gotovinska i bezgotovinska plaanja.
Inae, kreditno pismo je nastalo u Engleskoj, odakle se njegova primena
proirila i u mnoge druge evropske zemlje i SAD.
6.3.3.1. Lica kod kreditnog pisma

Kao uesnici u kreditnom pismu pojavljuju se banka asignant, izdavalac kreditnog pisma, banka asignant-upuenik i korisnik kreditnog pisma.
U praksi se najee, kao izdavalac kreditnog pisma pojavljuje banka ili druga
nansijska organizacija koja, kao to smo videli, daje nalog drugoj banci ili drugim
bankama (ako ih je vie) da licu oznaenom u kreditnom pismu isplati odreeni
iznos novanih sredstava, ako se za isplatu ostvare svi oni uslovi koji su predvieni u
samom pismu, pri emu se pismo neposredno uruuje njegovom korisniku.
Kod kreditnog pisma postoje dve vrste pravnih odnosa: odnos izmeu asignata (izdavaoca pisma) i banke-asignata-upuenika, kao i odnos izmeu izdavaoca pisma i njegovog korisnika. Ova dva pravna odnosa su meusobno potpuno
samostalna i nezavisna. Sa druge strane, izmeu banke asignata i korisnika pisma
ne postoji nikakav pravni odnos, jer banka asignat istupa samo u svojstvu blagajnika (inkasanta).
6.3.3.2. Bitni elementi kreditnog pisma

U bankarskoj praksi kreditno pismo najee sadri sledee bitne elemente:
naziv (rma) izdavaoca kreditnog pisma, naziv (rma) banke koja vri isplatu, naziv
191
(rma) korisnika, odnosno njegovo ime i prezime, visina novane sume na koju
kreditno pismo glasi, dan izdavanja i rok vaenja, redni broj i potpis ovlaenog lica
banke izdavaoca sa tambiljem, odnosno peatom. Kreditno pismo moe da ima i
druge elemente, zavisno od volje uesnika u ovom poslu. Tako, na primer, u kreditno
pismo se unosi klauzula o naplati od druge banke ako kreditno pismo izdaje banka
koja nije dovoljno poznata.
6.3.3.3. Nain izdavanja

Kreditno pismo izdaje banka ili druga nansijska organizacija zikom ili
pravnom licu na osnovu ranije poloenog novanog iznosa (pokria). U bankarskoj
praksi, banka izdaje kreditno pismo onom klijentu (buduem korisniku) koji kod
nje ima iro-raun ili koji banci putem opte uplatnice doznai odreenu sumu novca koji slui kao pokrie za izdato kreditno pismo. Istina, korisnik kreditnog pisma
moe da ne poloi novano pokrie, ako banka davanjem kreditnog pisma eli da ga
koristi za kreditiranjem nekog posla.
6.3.3.4. Vrste kreditnog pisma

U savremenoj bankarskoj praksi kreditno pismo se deli na: loro i nostro kreditno pismo, zatim, obino i cirkularno, klirinko (sve ree) i konvertibilno pismo,
trgovako kreditno pismo, itd.
Obino kre ditno pismo je karakteristino po tome to je u njemu oznaena banka asignat kod koje se vri naplata kreditnog pisma. Banka asignat je, u
stvari, poslovni partner izdavaoca kreditnog pisma. Zato je kod ovakvog kreditnog pisma mala mogunost da se ono zloupotrebi od korisnika pisma ili lica u
ijim se rukama nalazi. Za izdato kreditno pismo provizija se naplauje od korisnika pisma ili za istu tereti banka asignat zajedno sa isplaenom sumom koja
je navedena u pismu, s tim to se za isplaeno pismo banka asignat regresira od
izdavaoca (emitenta).
Cirkularno kreditno pismo odlikuje se po tome to se u ulozi banke asignata javlja vie banaka kod kojih moe da se obrati korisnik pisma sa zahtevom za
plaanje. Pored toga, korisnik ove vrste pisma moe da naplauje novani iznos
koji mu je potreban do najvieg iznosa odreenog u pismu (plafon kreditnog pisma) bilo odjednom bilo sukcesivno, u gotovu ili putem virmana, odnosno virmanskog prenosa.
192
Trgovako kreditno pismo predstavlja, takoe, instrument meunarodnog

plaanja. Kada je u pitanju trgovako kreditno pismo, banka asignant (akreditivna
banka) po nalogu i za raun kupca (uvoznika) ovlauje korisnika pisma (prodavca)
da na nju vue (tratu) i da je potom zajedno sa robnim dokumentima, predvienim
u samom pismu, prezentira na otkup (negociranje) bilo kojoj banci ili odreenoj
banci, zavisno da li je u pitanju obino ili cirkularno pismo. Prema tome, osnovna
karakteristika trgovakog kreditnog pisma jeste korienje trasirane menice. Pomenimo i to da je trgovako kreditno pismo u irokoj upotrebi u meunarodnoj trgovini. Ono se prvi put pojavilo u Engleskoj, odakle se njegova upotreba proirila na
druge evropske zemlje i SAD.
193
7. KLIRING U MEUNARODNIM PLAANJIMA
Narodna banka Srbije ovlaena je, odredbama (l. 32. st. 4.) Zakona o deviznom poslovanju, propisuje blie uslove i nain obavljanja platnog prometa sa inostranstvom po tekuim i kapitalnim poslovima.
U vezi sa napred navedenim ovlaenjem, Narodna banka Srbije - Sektor za
platni sistem, uvela je Kliring meunarodnih plaanja koji e obavljati banke sa
seditem u Republici Srbiji i za banke sa seditem na teritoriji drave sa ijom je
centralnom bankom Narodna banka Srbije zakljuila sporazum o neto obraunu
meunarodnih plaanja (na primer sa Bosnom i Hercegovinom, itd).
Kliring meunarodnih plaanja obavlja se za raun zikih i pravnih lica komitenata banaka ije su centralne banke potpisnice Sporazuma o kliringu meunarodnih plaanja kao multilateralni neto obraun.
Uesnici u kliringu meunarodnih plaanja su:
centralne banke potpisnice sporazuma,
banke koje su sa svojom centralnom bankom potpisnicom sporazuma
potpisale ugovor o uestvovanju u obraunu meunarodnih plaanja.
Kao razlozi za uvoenje Kliringa meunarodnog plaanja navode se:
Nii trokovi platnog prometa sa inostranstvom,
isti nain za devizna plaanja (pod uslovom da su u skladu sa propisima),
vea ekasnost u platnom prometu sa odnosnim zemljama,
trokovi platnog prometa sa inostranstvom se plaaju u zemlji,
priprema za ulazak u Single Payment Area (SEPA),
podrka slobodnoj trgovini u regionu (CEFTA),
mogunost uspenije saradnje sa drugim zemljama regiona.
SEPA je podruje na kojem e graani, kompanije i drugi privredni subjekti biti
u mogunosti da primaju novac i vre plaanja u evrima unutar i van granica svoje zemlje pod istim uslovima, pravilima i obavezama kao u svojoj zemlji.
194
Svaki graanin Evropske monetarne unije (kao i drugih zemalja koje prihvate
standarde SEPA) e biti u mogunosti da vri plaanja:
sa jednog rauna,
korienjem jedinstvenog seta instrumenata plaanja,
jednako ekasno i sigurno kao u najekasnijem domaem platnom
prometu.
SEPU ine:
jedinstvena valuta (evro),
zajedniki standardi i procedure,
ekasna infrastruktura,
jedinstveni set instrumenata plaanja,
snieni trokovi platnog prometa,
jedinstveni pravni okvir,
transparentno upravljanje,
razvoj novih usluga klijentima.
Tri modela su implementirana u sistemu plaanja u okviru SEPA, a to su:
Panevropski instrumenti plaanja,
Panevropska infrastruktura (denisani su principi za SEPA kompatibilan
model kliringa i obrauna tzv. PA-ACH model),
panevropski pravni okvir.
Kliring meunarodnih plaanja obavlja se kao neto obraun preko obraunskog rauna banke koji se otvara i vodi kod centralne banke.
Centralna banka obavetava operatera kliringa o iznosima limita neto pozicija
za svoje banke - za ije izvrenje ona garantuje u skladu sa ugovorom.
Negativna neto pozicija banke nijednog trenutka ne sme biti vea od odobrenog limita.
Uesnik moe zahtevati od svoje centralne banke poveanje ili smanjenje limita, koja se odobrava ako su za to ispunjeni svi uslovi.
Od 18. juna 2007. godine, banke u Srbiji nee vie morati sve naloge za plaanja u devizama, ukoliko je poverilac istovremeno i njihov klijent, da alju na
izvrenje inokorespodentnoj banci u inostranstvo, poto e se ubudue, pored dinarskog, i devizni meubankarski kliring vriti u Narodnoj banci Srbije. U skladu
sa Odlukom o meubankarskom kliringu plaanja u devizama, koju je Narodna
banka Srbije donela 1. aprila ove godine, pripremljeni su i testirani sa bankama
potrebni tehniki sistemi i trenutno su sa 16 banaka, koje su organizaciono i tehniki spremne za to, zakljueni ugovori o prikljuenju u meubankarski kliring
plaanja u devizama kod Narodne banke Srbije.
195
Na taj nain, uz kliring plaanja u devizama koji se obavlja za banke u Republici Srbiji, omogueno je da se obavlja i za plaanja izmeu naih banaka i banaka
drugih drava s ijim e centralnim bankama NBS zakljuiti sporazum o kliringu.
Kliring e se obavljati kao neto obraun u evrima, u skladu sa odlukom koja propisuje uslove i nain obavljanja platnog prometa sa inostranstvom.
Narodna banka Srbije e za obavljanje poslova kliringa bankama naplaivati naknadu koja je viestruko nia od one koju banke inae plaaju inokorespodentnim bankama u inostranstvu, to bi trebalo da se odrazi i na visinu naknade koju klijenti plaaju bankama, odnosno da doprinese brem i jeftinijem
platnom prometu sa inostranstvom za sve njegove uesnike. (Izvor: Sajt NB Srbije www.nbs.yu - 15.06.2007.)
Izuzetno je vano razgraniiti funkcije dinarskog i kliringa u devizama,
jer postoje slinosti koje su implementirane u strukturi poruke MT102, koja se
koristi i u dinarskom i deviznom kliringu NBS, sa generikom strukturom SWIFT
MT102 poruke.
Razlozi uvoenja kliringa: Od uvoenja evra kao jedinstvene valute grupe
lanica EU prolo je pet godina. Uprkos tome, graani u evro-zoni (sada 13 drava) i
dalje ne mogu jednostavno i lako, pod istim uslovima i trokovima, sa jednog rauna
ili korienjem jedne kartice, da obavljaju plaanja. tavie, trokovi transakcija plaanja rastu ukoliko evro mora da pree nacionalne granice. Zbog toga su evropske
nansijske institucije i najvii organi EU pripremili projekat za uspostavljanje integrisanog sistema plaanja u evro-zoni, pod nazivom SEPA projekat. Faza oblikovanja
sveobuhvatnog sistema platnog prometa je ve zavrena (trajala je od 2004-2006),
tako da e primena SEPA projekta zapoeti 1. januara 2008. godine. U toku naredne
tri godine, tanije od 1. januara 2011. godine, novi integrisani platni sistem trebalo
bi u potpunosti da bude primenjen u itavoj evro-zoni.
Projekat SEPA (Single Euro Payments Area), najkrae reeno, predstavlja
skup mehanizama, institucija i pravila za brzo i nesmetano odvijanje platnog prometa irom evro-zone.
SEPA sistem je prvenstveno namenjen plaanjima u maloprodaji, takozvanim mikro i malim plaanjima, kao i plaanjima koja vre srednja i mala preduzea. Reimom SEPA bie obuhvaene sve bezgotovinske transakcije do iznosa
od 50.000 evra. Transakcije preko tog iznosa nee podlegati SEPA mehanizmu,
ve e se i dalje posebno ugovarati izmeu uesnika u procesu plaanja i davalaca
usluga u platnom prometu.
196
Uvoenje SEPA sistema plaanja zahtevae uklanjanje svih tehnikih, pravnih

i trgovinskih barijera izmeu postojeih nacionalnih sistema plaanja.
Industrija plaanja, kako se to ve popularno najavljuje, neminovno e se
suoiti i sa takvim dodatnim uslugama kao to su, na primer, direktno slanje elektronskih faktura banci kupca od strane prodavca (e-invoicing), koja e, posle banine
konrmacije, automatski biti naplaena prema instrukcijama prodavca ve ugraenim u samu fakturu. Pretpostavlja se da e usluge platnog prometa verovatno ubudue obuhvatiti i elektronsko sravnjenje rauna (e-reconciliation) dunika i poverilaca prema eljenom vremenskom periodu.
Ceo projekat SEPA plaanja zamiljen je da bude sproveden u fazama. Ovo
iz jednostavnog razloga to e njegova primena zahtevati veoma krupne promene
kako na struno-bankarskom tako i na sistemsko-zakonodavnom planu.
Prva faza, faza kreacije, osmiljavanja i projektovanja sistema plaanja (design phase) efektivno je trajala od 1. januara 2004. godine do juna 2006. godine. SEPA
paket je zvanino prihvaen i odobren oktobra 2006. godine na sednici Saveta ministara EU za ekonomske poslove i nansije (EU Council of Ministers of Economic
Aairs and Finance).
Druga faza, faza upoznavanja, uvoenja i isprobavanja (implementation phase) zapoela je sredinom 2006. godine i trajae do 31. decembra 2007. godine. U tom
vremenskom intervalu odvijae se pripreme za primenu novih SEPA instrumenata,
standarda i infrastrukture plaanja, to e obuhvatiti i odreena testiranja, obuku i
simulacije. Svaka drava u evro-zoni e u ovom periodu formirati telo koje e nadgledati odvijanje priprema. Izmeu ovih nacionalnih tela postojae visok stepen koordinacije i saradnje.
Trea faza, faza prelaska na novi sistem (migration phase) trebalo bi da zapone 1. januara 2008. godine a da se zavri poslednjeg dana 2010. godine. Nesumnjivo,
ovo je najosetljivija faza, pa je zato i predvieno da traje pune tri godine.
etvrta faza, faza pune i iskljuive primene SEPA sistema plaanja (full execution) trebalo bi da nastupi od 1. januara 2011. godine. Naime, oekuje se da e
do tada kritina masa bezgotovinskih transakcija ve biti izvravana kroz novi,
integralni sistem, tako da e stari nacionalni sistemi platnog prometa postepeno
biti naputani.
197
Dva bitna zahteva morae da ispunjava svaki od tih sistema procesiranja, poravnanja i obrauna platnih naloga izmeu nansijsko-bankarskih struktura razliitih drava:
operativna mo svake od ovih klirinkih institucija mora dosezati do
svake pojedinane banke u evro-zoni,
pravila funkcionisanja SEPA sistema moraju biti odvojena od tehnike procesiranja i ne smeju od nje zavisiti.
Standardizacija postupaka automatskog procesiranja i oblikovanja sadraja
SEPA isprava je naredna bitna komponenta novog naina odvijanja platnog prometa. Asocijacija evropskih bankara, preko ve pomenutog Evropskog saveta za platni
promet (European Payments Council), usvojila je zajedniki pristup za razvoj standarda koji e omoguavati automatsko (neposredno) procesuiranje svih plaanja i
naplata u evrima. Evropski platni savet je prvo denisao zahteve poslovnih krugova
u pogledu podataka za razmenu koje moraju sadrati isprave nansijskih posrednika u platnom prometu. Detaljni spisak elemenata koji sainjavaju svaku informaciju
bitnu za razmenu sadran je u Pravilima za obavljanje SEPA kreditnih transfera (tj.
izvrenje naloga po osnovu rauna odobrenja) i u Pravilima za obavljanje SEPA debitnih plaanja (tj. izvrenje naloga po osnovu rauna zaduenja). Pomenuti zahtevi
poslovnog sveta su potom iskazani kao logika grupa elemenata koje treba da sadri
svaka nansijska poruka. Tako usaglaeni elementi objavljeni su u knjizi SEPA Data
Model, koju je, takoe, izdao Evropski savet za platni promet.
Meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je ove logike elemente
za iskazivanje sadrine podataka transformisala u ujednaene nansijske informacije UNIFI (sa oznakom ISO 20022) koje imaju oblik XML standardizovanih
poruka. Navedeni standardi posluie kao osnova za oblikovanje i nadgradnju
niza poruka putem standardizovanog jezika. Evropski savet za platni promet je i
u vezi sa sadrajima koje e nansijska industrija biti duna da iskazuje u svojim
porukama takoe sastavio set uputstava koja odreuju nain korienja standarda za UNIFI poruke. Evropski savet za platni promet tavie insistira da u poslovima izmeu banaka ti UNIFI standardi postanu obavezni za primenu, dok je na
planu odnosa izmeu kupaca i banaka Savet bio popustljiviji pa je samo preporuio njihovo korienje.
Zakonodavno regulisanje je zavrna komponenta koja e odlikovati uspostavljanje SEPA sistema. U tom smislu, 1. decembra 2005. godine Evropski parlament
usvojio je Rezoluciju o pripremi Direktive o uslugama plaanja. Rezolucija je sadrala nacrt direktive o ijim odredbama je javna diskusija bila otvorena sve do 31.
198
marta 2007. godine. Potom su posle samo mesec dana, tanije 24. aprila 2007. godine, Evropski Parlament i Evropska komisija usvojili Predlog Direktive o uslugama
plaanja (Payment Services Directive). Ovaj predlog, ukoliko blagovremeno bude
prihvaen od strane svih EU lanica, stupie na snagu 1. novembra 2009. godine. Na
taj nain, u evro-zoni bie uspostavljena legalna osnova za jedinstvenu primenu novog, integrisanog sistema platnog prometa. Predloena direktiva popularno se naziva NLF Direktiva (New Legal Framework), jer ona zaista predstavlja Novi zakonski
okvir za industriju plaanja i po mnogima e doneti najznaajniju promenu u sferi
nansija posle uvoenja evra kao zajednike valute.
Predloena direktiva sadri nekoliko interesantnih novina u odnosu na tekst
nacrta. Na primer, pravo na pruanje SEPA usluga ona dodeljuje i nebankarskim
provajderima usluga platnog prometa. Dalje, ona insistira na tome da svi davaoci
usluga platnog prometa moraju ispuniti visoke zahteve transparentnosti i informativnosti, nezavisno od toga da li primenjuju samo nacionalne platne produkte ili
nove SEPA platne produkte. Sem toga, od drava se trai da na jedinstveni nain i
striktno reguliu sutinska prava i obaveze korisnika i davalaca usluga platnog prometa. Znaajno je da direktiva predvia ukljuenje u SEPA sistem i onih banaka i
nansijskih institucija izvan evro-zone koje vre plaanja ili primaju uplate u evrima, pod uslovom da ispunjavaju visoke standarde u pogledu procedura propisanih
za pojedine specine kanale kroz koje se odvija platni promet, uz pretpostavku da
je domicilno nansijsko i drugo relevantno zakonodavstvo harmonizovano sa odgovarajuim propisima EU u ovoj oblasti.
Vie o SEPA sistemu vidi: Slubeni glasnik Republike Srbije br. 31/007; EPC066//06 version 1.3 Making SEPA a reality, 9 January 2007, European Payments Council AISBL, Brusseles,
Belgium; SEPA Credit Tansfer Scheme Rulebook, 2006; SEPA Direct Debit Scheme Rulebook,
2006; SEPA Cards Framework, 2005; REC 2005/0245/(COD), Brussels,1.12.2005;Proposal for the
Payment Services Directive, P6_TA-PROV(2007)0128, 24.04.2007.
199
8.TRANSPORTNE KLAUZULE
8.1. Osnivanje i uloga MTK u parizu

Meunarodna trgovinska komora (International Chamber of CommerceICC) je meunarodna univerzalna nevladina organizacija ije lanstvo ine hiljade
kompanija, privrednih udruenja, raznih drugih privrednih institucija i ustanova i
poslovnih ljudi iz preko 130 zemalja. Osnovana je 1919. godine, a njeno sedite je u
Parizu. Ona ima status savetodavnog organa Organizacije ujedinjenih nacija najvie
kategorije (A). lanstvo u ovoj Komori se ostvaruje preko nacionalnih komiteta u
koje, pored pojedinih preduzea, mogu biti ulanjenja razna privredna udruenja i
komore i pojedini dravni organi koji su zadueni za privredu.
Osnovna delatnost Meunarodne trgovinske komore (MTK) je razvoj
meunarodne trgovine proizvoda, usluga, tehnologije i drugih znanja. Uz to, ona
ulae znatne napore za irenje direktnih stranih investicija, jaanje trine privrede
i razvoj privatnih preduzea, razvoj zemalja u razvoju i uspostavljanje i realizaciju
integracionih procesa u svetskoj privredi.
Strune slube Komore analiziraju i ukazuju na probleme u pojedinim sektorima meunarodne trgovine. Ona sarauje sa brojnim meunarodnim, nacionalnim, meuvladinim, vladinim i strukovnim meunarodnim organizacijama.
Uz to, preduzima inicijative i podrava napore drugih meunarodnih organizacija u cilju jaanja meunarodnog trgovinskog sistema i suzbijanja protekcionizma
u svetskoj trgovini.
Sa stanovita razvoja meunarodne trgovine, poseban doprinos, poseban
doprinos su dale njene komisije:
a) Komisija za meunarodnu trgovinsku politiku,
b) Komisija za transnacionalne kompanije i direktne strane investicije,
c) Komisija za meunarodnu trgovinsku praksu,
d) Komisija za meunarodno elektronsko plaanje,
e) Komisija za intelektualnu i industrijsku svojinu,
200
f) Komisija za meunarodni marketing,

g) Komisija za meunarodnu arbitrau itd.
Ove komisije analiziraju inicijative poslovnih krugova irom sveta i pojedinih
nacionalnih vlada vezanih za unapreenje meunarodnog poslovanja i u vezi sa tim
iznose svoje stavove, komentare, izvetaje i preporuke.
Pri Meunarodnoj trgovinskoj komori se nalaze brojne vane specijalizovane
institucije i odbori, a meu njima su, sa stanovita meunarodne trgovine, posebno
znaajni:
a) Odbor za multilateralne trgovinske pregovore,
b) Institut MTK za meunarodno poslovno pravo i praksu,
c) Komitet za ekonomske odnose Zapad - Istok,
d) Meunarodni biro MTK za pomorstvo,
e) Komitet za pitanja carina i trgovinsku regulativu,
f) Ured za istraivanje zloupotreba i nedozvoljenog korienja robnih znakova,
g) Tehniki centar MTK za ekspertize,
h) Meunarodni biro trgovinskih komora, itd.
Tela MTK su kreirala vrlo veliki broj normativnih modela i pravila meunarodnog trgovinskog prava. Bez obzira na to to su ovi modeli i pravila dispozitivnog
karaktera, oni se iroko primenjuju u svetu. Tako su, na primer, Jednoobrazna pravila i
obiaji za meunarodne dokumentarne akreditive prerasli u standarde za regulisanje
meunarodnih odnosa aktera u meunarodnom poslovanju. Takoe su irom sveta
prihvaena Pravila za tumaenje termina u meunarodnoj trgovini, INCOTERMS,
koja su prvi put usvojena 1936. godine, a poslednji put revidirana 2000. godine.
Srbija sarauje sa MTK preko Nacionalnog komiteta pri Privrednoj komori
Srbije.
8.2. Klauzule INCOTERMS-a 2000.

Transportna klauzula je trgovaki termin, koji denie vreme, mesto i nain
prelaska svojine, trokova i rizika na robi sa prodavca na kupca.
Transportne klauzule su sistematizovane, prihvaene i objavljene ime su
postale trgovinske uzanse pod imenom pravila za tumaenje trgovinskih termina,
zbirka spoljnotrgovinskih denicija ili, to je najblie pravom znaenju, uslovi za
prodaju i isporuku robe.
INCOTERMS 2000 (International Commercial Terms) je izradila i objavila Meunarodna trgovinska komora u Parizu i koji su stupili na snagu 1. januara
2000. godine.
201
Klauzule INCOTERMS-a:
1. EXW (Ex works)
Franko fabrika
(named place)
(naznaeno mesto)
2. FCA (Free carrier)
Franko prevoznik
(named place)
(naznaeno mesto)
3. FAS (Free alongside ship)
Franko uz bok broda
(named port of shipment)
(naznaena luka otpreme)
4. FOB (Free on board)
Franko brod
(named port of shipment)
(naznaena luka otpreme)
5. CFR (Cost and freight)
Cena sa vozarinom
(named port of destination)
(naznaena luke odredita)
6. CIF (Cost, insurance and freight) Cena, osiguranje i vozarina
(naznaena luka odredita)
7. CPT (Carriage paid to)
Vozarina plaena do
(named place of destination)
(naznaeno mesto odredita)
8. CIP (Carriage and insurance paid to) Vozarina i osiguranje plaeno do
9. DAF (Delivered at frontier)
Isporueno na granici
(named place)
(naznaeno mesto)
10. DES (Delivered ex ship)
Isporueno franko brod
11. DEQ (Delivered ex quay)
Isporueno franko obala
12. DDU (Delivered, duty unpaid)
Isporueno, neocarinjeno
13. DDP (Delivered, duty paid)
Isporueno, ocarinjeno
Transportna klauzula ugovorena je na potpun nain ukoliko sadri tri bitna
elementa, a to su:
osnovna klauzula,
mesto isporuke sa takom isporuke, i
poziv na zbirku klauzula sa godinom izdanja.
Na primer, ugovorena je klauzula CPT (Beograd-aerodrom Nikola Tesla)
INCOTERMS 2000 pri emu je:
CPT
osnovna klauzula
Beograd
mesto isporuke
aerodrom
taka isporuke
INCOTERMS zbirka klauzula
2000
godina izdanja zbirke.
202
9. TEHNIKI PROPISI ZA OBAVLJANJE

PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM
Odredbama Zakona o deviznom poslovanju, Narodna banka je ovlaena da
donosi tehnike propise za realizaciju platnog prometa sa inostranstvom. Na osnovu
pomenutog ovlaenja, Narodna banka je donela sledee podzakonske propise:
Odluku o uslovima i nainu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom;
Uputstvo za sprovoenje Odluke o uslovima i nainu obavljanja aplatnog
prometa sa inostranstvom.
Uz pomenuto Uputstvo dati su primeri obrazaca platnog prometa prema vrsti
poslova, dinamika izvetavanja Narodne banke, ifarnici po osnovima naplate-plaanja,
instrumentima plaanja, ifarnik rezidentnosti, ifarnik valuta i ifarnik zemalja.
Odluka o uslovima i nainu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom

Uputstvo za sprovoenje Odluke o uslovima i nainu obavljanja platnog
prometa sa inostranstvom.
Odluka i Uputstvo oa platnom prometu sa inostranstvom objavljeni su u Sl.
glasniku RS, br. 24/07, a primenjuju se od 3. marta 2007. godine
Vie detalja o Odluci i Uputsvu vidi na sajtu NBS: www.nbs.yu
Napomene
1
2
3
4
5
6
Sl. glasnik RS, br. 62/06.

Slubeni glasnik RS, br. 50/2007
Slubeni glasnik RS, br. 67/2006 50/07
Slubeni glasnik RS, br. 67/200624/07
203
KONTROLNA PITANJA
1. Nabrojte subjekte koji se smatraju rezidentima, a koji nerezidenatima prema
odredbama Zakona o deviznom poslovanju?
2. Deniite tekue devizno poslovanje i nabrojte tekue transakcije sa inostranstvom?
3. Deniite redovan izvoz/uvoz i izvoz/uvoz na kredit; objasnite mogunosti naplate izvoza uvozom robe i usluga?
4. Objasnite valutnu klauzuli i mogunosti plaanja devizama u zemlji?
5. Deniite i nabrojte kreditne poslove sa inostranstvom?
6. Objasnite valutnu klauzulu i mogunosti deviznih i valutnih plaanja u zemlji?
7. Nabrojte zatitne mere koje se mogu preduzeti u sluaju poremeaja u platnom bilansu?
8. Objasnite kontrolu deviznog poslovanja i organe kontrole?
9. Objasnite sledea pitanja deviznog trita:Pravno regulisanje;Vrste deviza kojima se trguje; Dva nivoa deviznog trita?
10. Objasnite: Spot, terminsku i svop kupo-prodaju deviza; Kupo-prodaju deviza na
sastanku MDT i zakljuivanje ugovora; Formiranje i objavljivanje kurseva?
11. Objasnite regulativu vezanu za otvaranje i voenje deviznih rauna rezidenata?
12. Objasnite regulativu koja se odnosi na otvaranje i voenje deviznih rauna
nerezidenata?
13. Objasnite znaaji pravnu regulativu obavljanja menjakih poslova?
14. Navedite i objasnite pitanja koja regulie Uputsvo o menjakim poslovima?
15. Navedite mogue naine uspostavljanja korespondentskih odnosa meu banaka i objasnite u emu se sastoji razlika meu njima?
16. Deniite meunarodni dokumentarni akreditiv; Navedite uesnike u akreditivnom poslu; Nabrojte vrste akreditiva i pravno regulisanje?
17. Deniite meunarodni dokumentarni inkaso, navedite osnovne vrste i pravno
regulisanje?
18. Nabrojte i ukratko objasnite instrumente bezgotovinskog plaanja u meunarodnoj trgovini?
19. ta znate o kliringu u meunarodnim plaanjima?
20. Navedite u emu se sastoji uloga MTK i koja pravila i klauzule od meunarodnog
znaaja su doneti od strane nadlenih komisija MTK; Znaaj INCOTERMS-a?
21. Navedite osnovne tehnike propise koji su u funkciji realizacije platnog prometa
sa inostranstvom i objasnite njihovu ulogu i znaaj?
204
ESTI DEO
KAPITALNE
TRANSAKCIJE SA
INOSTRANSTVOM
Cum his versare, qui te meliorem facturi sunt.

Drui se sa onima koji e te uiniti boljim.
ESTI DEO
KAPITALNE TRANSAKCIJE SA INOSTRANSTVOM
1. DEFINICIJA I VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
2. KAPITALNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
3. BANKARSKE GARANCIJE I DRUGA SREDSTVA OBEZBEENJA U MEUNARODNOM POSLOVANJU . . . . . 223
206
1. DEFINICIJA I VRSTE
KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM
Pitanja kapitalnih poslova sa inostranstvom regu lisana su odredbama

Zakona o deviznom poslovanju. Nave deni zakonski akt u primeni je od sre dine 2006. godine.
Napomenimo i ovom prilikom da lan VIII Statuta MMF-a ne dozvoljava
zemljama-lanicama da vre ogranienja u tekuim transakcijama sa inostranstvom, to se ne odnosi i na kapitalne transakcije sa inostranstvom (gde drave - lanice zadravaju pravo uvoenje izvesnih ogranienja). Naravno, ogranienja se ne mogu uvesti za otplatu (glavnice i kamata) ve uzetih kredita i
zajmova u inostranstvu.
Kapitalni poslovi, prema odredbama Deviznog zakona, su poslovi izmeu
rezidenata i nerezidenata ija je namena prenos kapitala.
U kapitalne poslove ubrajaju se:
1) direktne investicije,
2) ulaganja u nekretnine,
3) poslovi sa hartijama od vrednosti,
4) poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima,
5) kreditni poslovi,
6) depozitni poslovi,
7) poslovi po osnovu ugovora o osiguranju u skladu sa zakonom koji ureuje osiguranje,
8) jednostrani prenosi sredstava plaanja (lini i ziki).
VI DEO - KAPITALNE TRANSAKCIJE SA INOSTRANSTVOM
207
2. KAPITALNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM
2.1. Direktne investicije rezidenata i nerezidenata

Prema odredbama Zakona o stranim ulaganjima, direktne investicije su ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici u pravno lice sa ciljem
da se ukljui u upravljanje poslovima tog pravnog lica.
Pod ulaganjem smatra se: osnivanje pravnog lica, ogranka ili predstavnitva,
kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, dokapitalizacija pravnog lica kao
i svaki drugi oblik ulaganja kojim ulaga stie najmanje 10% uea u osnovnom
kapitalu, odnosno najmanje 10% glasakih prava, u roku ne duem od godinu dana
od dana prvog ulaganja u to pravno lice u sluaju sukcesivnih ulaganja (radi dostizanja praga od 10%).
Pod ulaganjem smatraju se takoe i krediti sa rokom dospea od pet godina ili
duim ukoliko imaju prirodu podreenog potraivanja (subordinirani krediti).
Plaanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija rezidenata
pravnih lica, preduzetnika i zikih lica u inostranstvo vri se slobodno, u skladu
sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Podsetimo se odredaba l. 2. st. 2. i 3. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju1 , koji glasi:
(2) Direktno ulaganje u inostranstvu, u smislu ovog zakona, je osnivanje
preduzea u inostranstvu, ogranka ili predstavnitva u inostranstvu, kupovina udela ili akcija u kapitalu stranog preduzea, dokapitalizacija stranog preduzea i svaki drugi oblik ulaganja domaeg lica u kapital stranog pravnog lica, sa ciljem da se
ukljui u upravljanje poslovima stranog lica.
(3) Investicioni radovi u inostranstvu su projektantski, graevinski i zanatski
radovi, inenjering poslovi i drugi radovi i usluge na objektima u inostranstvu.
Plaanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija nerezidenata u
Republici vri se slobodno (nakon izmirivanja poreskih i drugih obaveza) u skladu
sa Zakonom o stranim ulaganjima.
208
Zakon denie stranog ulagaa:

strano pravno lice sa seditem u inostranstvu;
strano ziko lice sa prebivalitem, odnosno boravitem u inostranstvu;
dravljanin Republike Srbije sa prebivalitem, odnosno boravitem u inostranstvu duim od godinu dana.
Strana ulaganja postoji kada strani ulaga:
ulae u privredna drutva u Srbiji (samostalno ili sa drugim stranim ili
domaim ulagaima): osnivanjem privrednog drutva ili dokapitalizacijom ili kupovinom akcija ili udela u postojeem privrednom drutvu;
ulae reinvestiranjem svoje dobiti, bez iznoenja iz Srbije;
stie drugo imovinsko pravo (svojina, pravo intelektualne svojine i dr.) u Srbiji;
ulae u vidu koncesija, u skladu sa propisima koji reguliu oblast koncesija.
Strano ulaganje mora biti registrovano kod Agencije za privredne registre.
Ulozi stranih ulagaa mogu biti u stranoj valuti, stvarima, pravima intelektualne svojine, hartijama od vrednosti i drugim imovinskim pravima, s tim to nenovani ulozi moraju biti izraeni u novcu.
Ulog stranog ulagaa moe biti i u dinarima (reinvestiranje dobiti i dr).
Strani ulaga-poverilac, moe izvriti konverziju svog potraivanja u udeo,
odnosno akcije privrednog drutva - dunika.
Odredbama Zakona o stranim ulaganjima kao garantovana prava stranih
ulagaa, navode se:
1. Sloboda stranog ulaganja,
2. Nacionalni tretman,
3. Pravna sigurnost,
4. Konverzija i sloboda plaanja,
5. Pravo na voenje poslovnih knjiga, izrada nansijskih izvetaja i revizija,
6. Pravo na transfer dobiti i imovine,
7. Povoljniji tretman, ukoliko je to propisima dozvoljeno (stimulisanje veih
iznosa ulaganja, veeg broja zaposlenih itd).
U poglavlju Podsticaji za ulaganja Zakona o stranim ulaganjima, navedeno
je sledee:
1. Sloboda uvoza,
2. Poreske i carinske olakice,
3. Carinska osloboenja.
U poglavlju koje nosi naziv Posebna pravila, Zakona o stranim ulaganjima,
date su sledee odredbe:
1. Zatita ivotne sredine,
2. Pravo manjinskog uea u posebnim oblastima i podrujima (proizvodnja i
promet oruja, u posebnim zonama, pograninim podrujima, i sl.).
209
U posebnim poglavljima Zakon o stranim ulaganjima regulie sledea pitanja:

1. Uvoenje i poslovanje jedinstvenog altera za strana ulaganja u optinama i gradovima (INVESTMENT ONE-STOP-SHOP);
2. Uvoenje i poslovanje jedinstvenog altera za ulaganja u optem interesu,
uz formiranje projektnih timova.
2.2. Ulaganja u nepokretnosti

Plaanje radi sticanja svojine na nepokretnostima rezidenta u inostranstvu i
nerezidenata u Republici vri se slobodno, u skladu sa zakonom koji ureuje svojinsko pravne odnose.
Narodna banka Srbije propisuje rokove i nain izvetavanja po navedenim
poslovima.
2.3. Poslovi sa hartijama od vrednosti

Rezidenti pravna lica, preduzetnici i zika lica mogu vriti plaanje radi
kupovine u inostranstvu vlasnikih hartija od vrednosti koje nisu direktne investicije, kao i dunikih dugoronih hartija od vrednosti iji su izdavaoci drave
lanice OECD i meunarodne nansijske organizacije.
Podsetimo se, lanice OECD-a su: Australija, Austrija, Belgija, eka, Danska, Finska, Francuska, Grka, Holandija, Irska, Island, Italija, Japan, Juna Koreja, Kanada, Luksemburg, Maarska, Meksiko, Nemaka, Nor veka, Novi Zeland,
Poljska, Portugal, SAD, Slovaka, panija, vajcarska, vedska, Turska i Velika Britanija.U meunarodne nansijske organizacije ubrajaju se, pre svega: MMF, Grupa Svetske banke (IBRD, IFC, IDA, MIGA), regionalne nansijske organizacije
(EBRD, EIB, Afrika banka za razvoj, Azijska banka za razvoj, Interamerika banka za razvoj, i dr), kao i druge nansijske organizacije koje imaju status meunarodnih nansijskih organizacija.
Rezidenti pravna lica, preduzetnici i zika lica, mogu vriti plaanje radi
kupovine i drugih dunikih dugoronih hartija od vrednosti u inostranstvu iji stepen rizika (rejting) i zemlju izdavaoca moe propisati Narodna banka Srbije.
Rezidenti mogu vriti plaanje radi kupovine domaih hartija od vrednosti
koje glase na stranu valutu, a izdaju se u inostranstvu.
Narodna banka Srbije propisuje rokove i nain izvetavanja po napred navedenim poslovima.
210
Nerezidenti mogu vriti plaanje radi kupovine u Republici dugoronih

dunikih kao i vlasnikih hartija od vrednosti u skladu sa zakonom koji ureuje
trite hartija od vrednosti.
Narodna banka Srbije propisuje rokove i nain izvetavanja o napred navedenim poslovima.
Plaanje radi kupovine stranih kratkoronih hartija od vrednosti na stranom i domaem tritu vri Narodna banka Srbije, a banke -pod uslovima i na
nain koji propie Narodna banka Srbije.
Ostali rezidenti, ne mogu vriti plaanja radi kupovine inostranih kratkoronih hartija od vrednosti.
Nerezidenti ne mogu vriti plaanja radi kupovine domaih kratkoronih hartija od vrednosti.
Plaanje radi kupovine nansijskih derivata na organizovanom tritu u
inostranstvu mogu vriti Narodna banka Srbije i banke.
Narodna banka Srbije propisuje bankama uslove za vrenje ovih poslova kao
i nain izvetavanja.
Ostali rezidenti, mogu vriti plaanje radi kupovine nansijskih derivata u
inostranstvu, pod uslovima i na nain koji propie Narodna banka Srbije.
Plaanje radi kupovine nansijskih derivata u Republici nerezidenti mogu vriti samo pod uslovima koje propie Narodna banka Srbije.
Uvoenje mogunosti trgovanja nansijskim derivata je novina u sadanjem
deviznom zakonu i uvodi se sa ciljem da se usvoje i primene najsavremeniji metodi upravljanja (hedinga) rizikom (trini rizik, rizik promene deviznog kursa i rizik promene kamatnih stopa i sl.) u poslovima sa inostranstvom, kao i da se njihovom primenom i na domaem nansijskom tritu izvri prenos know-how-a radi
upravljanja rizikom i u poslovima na domaem nansijskom tritu.
2.4. Poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima

Rezidenti - drutva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima mogu da vre plaanja radi ulaganja u inostranstvo, u skladu sa
odredbama zakona koji ureuju poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Nerezidenti mogu vriti plaanje radi ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici u skladu sa odredbama zakona koji ureuju
poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima. U Srbiji je 10. juna
2006. godine stupio na snagu Zakon o investicionim fondovima, koji se primenjuje
211
poev od 10.12.2006. godine. Do sredine 2007. godine bila su registrovana dva investiciona fonda u Srbiji.
Takoe, u Srbiji je donet Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima I penzijskim planovima. Zakon se primenjuje poev od 1.aprila 2006. godine, a do sredine
2007. godine bilo je registrovano sedam drutava za upravljanje penzionim fondovima. Osnovno pravilo je dobrovoljnost ulanjivanja.
2.5. Kreditni poslovi sa inostranstvom

2.5.1. Denicija
Prema odredbama Zakona o deviznom poslovanju (koji regulie oblast kreditnih poslova sa inostranstvom) kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti i zajmovi izmeu rezidenta i nerezidenta zakljueni u devizama.
Krediti su poslovi izmeu:
banke i nerezidenta, kojima banka uzima od nerezidenta kredit, odnosno
daje nerezidentu kredit i
rezidenta i strane banke, kojima rezident uzima kredit.
Zajmovi su poslovi izmeu rezidenta i nerezidenta kojima rezident uzima od
nerezidenta ili daje nerezidentu zajam.
Kreditni poslovi obuhvataju naroito:
komercijalne kredite,
robne kredite,
nansijske kredite,
kratkorone oroene bankarske depozite,
kratkorone bankarske kreditne linije.
Kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se i:
bankarske garancije, koje banke daju u korist nerezidenta po kreditnim
poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima izmeu dva nerezidenta u inostranstvu i
jemstva i druga sredstva obezbeenja koja u skladu sa ovim zakonom rezidenti - pravna lica daju u korist nerezidenta kreditora po kreditnim poslovima sa
inostranstvom i kreditnim poslovima izmeu dva nerezidenta u inostranstvu.
2.5.2. Granica izmeu redovnog izvoza/uvoza i izvoza/uvoza na kredit

Prema odredbama Zakona o deviznom poslovanju, o emu je u prethodnim
izlaganjima bilo vie rei, granica izmeu redovnog izvoza i uvoza i izvoza tj. uvoza na kredit je 180 dana. Plaanje uvoza ili naplata izvoza sa ugovorenim rokom
212
preko 180 dana smatra se kreditnim poslom i podlee evidentiranju kod Narodne
banke Srbije.
Kreditni poslovi zakljuuju se u pismenom obliku.
Banke mogu zakljuivati kreditne poslove sa inostranstvom u svoje ime i za
svoj raun, u svoje ime i za tu raun i u tue ime i za tu raun.
Rezidenti prav na lica mogu uzimati kre dite iz inostranstva u svoje
ime i za svoj raun, a rezidenti - pravna lica koja se smatraju povezanim drutvima u skladu sa propisom koji ureuje osnivanje privrednih drutava i u svoje
ime i za tu raun.
Rezidenti pravna lica mogu u svoje ime i za svoj raun odobravati nerezidentima komercijalne i robne kredite, kao i nansijske kredite iz dobiti koju ostvare poslovanjem u inostranstvu i to pod uslovom da je nerezident dunik po kreditnom poslu u veinskom vlasnitvu rezidenta.
Zakonom je izriito propisano da kreditne poslove sa inostranstvom ne mogu
zakljuivati rezident ziko lice koje nije preduzetnik i rezident ogranak stranog pravnog lica.
Za izvravanje obaveza iz zakljuenog ugovora o kreditnom poslu sa inostranstvom odgovoran je rezident koji zakljui ugovor, kao i rezident po ijem
ovlaenju i za iji raun je ugovor zakljuen, odnosno banka i rezident - pravno
lice koje od tog rezidenta kupi potraivanje, odnosno preuzme dug prema nerezidentu po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom.
Republika i Narodna banka Srbije ne garantuju za izvrenje obaveza po
kreditnom poslu sa inostranstvom (osim u posebno propisanim sluajevima). Ugovor o kreditnom poslu sa inostranstvom je nitav ako je zakljuen suprotno zakonskim odredbama.
2.5.3. Kupovina potraivanja rezidenata

Banka, kao i rezident pravno lice mogu kupovati od rezidenta potraivanje po osnovu kredita odobrenog nerezidentu, kao i preuzimati dug rezidenta
prema nerezidentu po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom (poslovi faktoringa).
Navedeni poslovi mogu se vriti samo na osnovu ugovora zakljuenog u
pismenoj formi izmeu svih uesnika u poslu.
Nerezidenti mogu od rezidenata kupovati potraivanja i dugovanja po
osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom samo pod uslovima i na nain koji
propie Narodna banka Srbije.
213
2.5.4. Finansijski krediti

Finansijski krediti uzeti iz inostranstva mogu se koristiti za plaanje uvoza
robe i usluga i nansiranje izvoenja investicionih radova u inostranstvu, koje
rezidenti zakljuuju u okviru obavljanja svoje delatnosti, kao i za otplatu ranije korienih kredita iz inostranstva (renansiranje).
Rezidenti mogu nansijske kredite iz inostranstva uzimati i za druge namene
na nain i pod uslovima koje utvrdi Narodna banka Srbije.
Narodna banka Srbije moe utvrditi obim i uslove pod kojima banke mogu
da uzmu kratkorone oroene bankarske depozite i kratkorone bankarske kreditne
linije od stranih banaka.
Rezidenti pravna lica mogu nerezidentima odobravati nansijske kredite iz dobiti koju rezidenti ostvare poslovanjem u inostranstvu i to pod uslovom
da je nerezident dunik po kreditnom poslu u veinskom vlasnitvu rezidenta.
Pod navedenim uslovima rezidenti pravna lica mogu davati i jemstva po
kreditnim poslovima izmeu dva nerezidenta u inostranstvu.
Pri obavljanju napred navedenih kreditnih poslova sa inostranstvom, rezident pravno lice duno je da ugovori i od nerezidenta pribavi instrumente obezbeenja naplate. Ova odredba primenjuje se i na banku koja odobrava kredit stranom licu ili daje bankarsku garanciju po kreditnom poslu izmeu dva nerezidenta u inostranstvu.
Narodna banka Srbije moe da propie nain i uslove pod kojima banke i rezidenti pravna lica mogu odobravati nansijske kredite nerezidentima i davati bankarske garancije i jemstva po kreditnim poslovima izmeu dva nerezidenta u inostranstvu.
Narodna banka Srbije propisuje nain, rokove i obrasce za evidentiranje
kreditnih poslova sa inostranstvom.
2.5.5. Kreditiranje u devizama izmeu rezidenata u Republici

Banka moe rezidentu - pravnom licu i preduzetniku odobriti kredit u devizama za plaanje uvoza robe i usluga iz inostranstva.
Banka moe rezidentu zikom licu odobriti kredit u devizama radi kupovine nepokretnosti u zemlji.
2.5.6. Kreditiranje u dinarima izmeu rezidenata i nerezidenata u Republici

Banka moe odobravati nerezidentu kredit u dinarima u Republici, na nain i
pod uslovima koje propie Narodna banka Srbije.
214
NBS donela je Odluku o uslovima pod kojima i nainu na koji banka nerezidentu odobrava kredit u dinarima u Republici Srbiji (Sl. glasnik RS, br. 16/2007).
Odluka je doneta na osnovu odredbe l. 26. ZDP.
Navedenom odlukom propisuju se uslovi pod kojima i nain na koji banka
nerezidentu moe odobriti kredit u dinarima u Republici Srbiji.
Banka nerezidentu zikom licu moe odobriti kredit u dinarima za sledee namene:
za plaanja po osnovu kupovine robe i usluga odobravanjem sredstava
na raun platne kartice, odnosno uplatom sredstava na raun prodavca;
za plaanje po osnovu kupovine i zakupa nepokretnosti u Republici Srbiji
uplatom sredstava na raun prodavca, odnosno zakupodavca.
Kredit se odobrava na osnovu pismenog ugovora koji banka zakljui s tim nerezidentom, a koji naroito sadri podatke o identitetu nerezidenta ukljuujui i njegov evidencioni broj koji dodeljuje nadleno ministarstvo, iznos odobrenog kredita,
kao i uslove davanja, korienja i vraanja tog kredita.
Banka nerezidentu pravnom licu koje ima predstavnitvo u Republici Srbiji
moe odobriti kredit u dinarima za plaanja po osnovu kupovine opreme za potrebe
tog predstavnitva uplatom sredstava na raun prodavca.
Kredit se odobrava na osnovu pismenog ugovora koji banka zakljui s tim nerezidentom, a koji naroito sadri podatke o nerezidentu, ukljuujui i podatke o registraciji predstavnitva iz tog stava kod nadlenog organa u Republici Srbiji, iznos
odobrenog kredita, kao i uslove davanja, korienja i vraanja tog kredita.
Odobravanjem kredita smatra se i kredit u dinarima koji, u skladu sa svojom poslovnom politikom i u okviru svojih redovnih bankarskih aktivnosti, domaa
banka odobrava stranoj banci najdue u trajanju dva radna dana.
Radnim danom, u smislu ove odluke, smatra se svaki radni dan, osim nedelje
i dana praznika koji su proglaeni neradnim danima.
Predmetna odluka Narodne banke Srbije doneta je poetkom februara
2007. godine.
2.6. Depozitni poslovi

2.6.1. Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu
Banka, bez ogranienja, dri devize i na raunima kod banaka u inostranstvu.
Rezidenti mogu drati devize na raunu kod banke u inostranstvu pod uslovima i na nain koji propie Narodna banka Srbije.
215
Narodna banka Srbije donela je (na osnovu l. 27. st. 2. ZDP) Odluku o uslovima pod kojima i nainu na koji rezidenti drati devize na raunu kod banke u inostranstvu (Sl. glasnik RS, br. 16/07).
Prema odredbama pomenute odluke, devize na raunu kod banke u inostranstvu mogu drati
sledei rezidenti:
1) diplomatska, konzularna i druga predstavnitva Republike Srbije u inostranstvu koja se nansiraju iz budeta Republike Srbije do iznosa neophodnog za nansiranje tih predstavnitava navedenog u
reenju ministarstva nadlenog za poslove inostranih poslova, odnosno drugog nadlenog organa;
2) domai dravljani zaposleni u navedenim predstavnitvima do ukupnog iznosa zarada
ostvarenih od momenta upuivanja u ta predstavnitva;
3) lica koja se upuuju na rad u misiju Republike Srbije u inostranstvu na osnovu odluke nadlenog organa, kao i predstavnici dravnog organa koji u inostranstvu borave na osnovu odluke Vlade
Republike Srbije do iznosa navedenih u tim odlukama;
4) lica koja se na struno usavravanje u inostranstvo upuuju na osnovu reenja u visini
trokova iz tog reenja, kao i lica kojima se mogu prenositi sredstva plaanja po osnovu izdravanja
porodice do iznosa utvrenog propisom kojim se ureuju lini i ziki prenosi sredstava plaanja u
inostranstvo i iz inostranstva;
5) lica koja se iseljavaju iz Republike Srbije, uz dokaz o iseljenju do iznosa koji je prenet, odnosno iznet iz Republike Srbije u smislu navedenog propisa;
6) strani dravljani koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize borave u Republici
Srbiji due od jedne godine.
Posle prestanka razloga zbog kojih je rezidentu omogueno da dri devize na raunu kod banke u inostranstvu rezident je duan da u roku od narednih 30 dana unese u Republiku Srbiju preostala sredstva i ugasi taj raun.
Rezident moe drati devize na raunu kod banke u inostranstvu pod uslovom da je za to dobio odobrenje Narodne banke Srbije, i to u sledeim sluajevima:
1) za nansiranje izvoenja investicionih radova u inostranstvu na osnovu ugovora sa investitorom, odnosno inostranim kreditorom, predrauna planiranih mesenih trokova, kao i potvrde o evidentiranju tih radova, u skladu sa zakonom kojim se ureuje spoljnotrgovinsko poslovanje, a u iznosu:
primljenog avansa od inostranog investitora,
primljenog inostranog kredita za nansiranje radova ako je inostrani kreditor odobravanje
kredita uslovio dranjem sredstava tog kredita na raunu kod strane banke,
planiranih prosenih mesenih trokova u vezi sa izvoenjem ovih radova, te snabdevanjem
i odravanjem gradilita u inostranstvu;
2) za dobit u lokalnoj valuti ostvarenu izvoenjem investicionih radova u inostranstvu, i to za
iznos dobijen konverzijom te valute u valutu kojom se trguje na deviznom tritu u Republici Srbiji, a
radi unosa ove dobiti u Republiku Srbiju posle zavretka tih radova;
3) za istraivake radove u inostranstvu na osnovu kopije ugovora o koncesiji za te radove;
4) za plaanje tekuih trokova obavljanja delatnosti predstavnitava ili ogranaka pravnih lica
u inostranstvu, kao i za plaanje usluga u meunarodnom robnom i putnikom prometu do visine prosenih mesenih trokova u prethodnih dvanaest meseci, a ako je rezident poslovao krae od
216
dvanaest meseci na osnovu specikacije ovih trokova i na osnovu dokumenta o evidentiranju predstavnitva ili ogranka pravnog lica u inostranstvu kod nadlenog organa u Republici Srbiji;
5) za polaganje garantnog depozita radi uestvovanja na licitaciji, odnosno tenderu ako inostrani saugovara to uslovljava ili propis odnosne zemlje na to obavezuje na osnovu kopije ugovora,
izvoda iz raspisane licitacije ili tenderske dokumentacije, odnosno izvoda iz propisa odnosne zemlje;
6) za korienje inostranog nansijskog kredita za plaanje uvoza robe i usluga, kao i za otplatu
ranije korienih kredita iz inostranstva (renansiranje), ako je njihovo korienje uslovljeno dranjem sredstava kod strane banke na osnovu kopije ugovora o kreditu i prijave kreditnog zaduenja
evidentiranog kod Narodne banke Srbije;
7) za plaanje radi kupovine hartija od vrednosti u inostranstvu (l. 13. Zakona o deviznom
poslovanju) na osnovu kopije ugovora zakljuenog sa ovlaenim uesnikom na organizovanom
tritu hartija od vrednosti u inostranstvu i izvoda propisa odnosne zemlje na osnovu kog je dranje
deviza na raunu kod banke u inostranstvu uslov za plaanje tih hartija;
8) za deponovanje i ulaganje sredstava drutava za osiguranje u inostranstvu na osnovu prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije koja se izdaje na osnovu zakona kojim se ureuje
osiguranje;
9) za prikupljanje donacija i novanih priloga iz inostranstva u naune, kulturne i humanitarne svrhe na osnovu kopije ugovora o donaciji ili druge dokumentacije u kojima je dranje deviza na
raunu kod banke u inostranstvu uslov za dobijanje ovih donacija, odnosno priloga, a do iznosa iz tog
ugovora, odnosno te dokumentacije;
10) za naplate po sudskom reenju u inostranstvu ako je tim reenjem uslovljeno da se naplata
vri preko rauna kod strane banke na osnovu kopije sudskog reenja;
11) za plaanje trokova boravka u inostranstvu po osnovu leenja u inostranstvu na osnovu
uputa koji je izdala nadlena zdravstvena institucija u Republici Srbiji.
Navedeni rezidenti podnose Narodnoj banci Srbije pismeni zahtev za izdavanje odobrenja za dranje deviza na raunu kod banke u inostranstvu, koji naroito sadri: naziv podnosioca zahteva, njegovo sedite, adresu i telefon, predmet poslovanja delatnost, matini broj, osnov za dranje deviza u inostranstvu,
iznos koji se odobrava i rok za koji se trai ovo odobrenje, kao i naziv zemlje i strane banke u toj zemlji kod
koje e se otvoriti ovaj raun. Uz navedeni zahtev prilae se dokumentacija propisana ovom odlukom, pri
emu Narodna banka Srbije, ako oceni da je to potrebno, moe traiti i drugu dokumentaciju.
Kad rezident ispuni uslove propisane ovom odlukom Narodna banka Srbije donosi reenje
kojim tom rezidentu odobrava dranje deviza na raunu kod banke u inostranstvu. Reenje se izdaje
najdue za period od godinu dana, a izuzetno se moe izdati i na dui rok dok traje obaveza utvrena
ugovorima iz ove odluke. Reenje je konano.
Nakon dobijanja reenja rezident je duan da otvori devizni raun kod banke u inostranstvu u
roku od 30 dana od dana izdavanja odobrenja za dranje deviza na raunu kod banke u inostranstvu i da
Narodnoj banci Srbije dostavi podatke o broju ovog rauna u roku od 15 dana od dana otvaranja tog
rauna. Rezident kome je Narodna banka Srbije odobrila dranje deviza na raunu kod banke u inostranstvu duan je da Narodnu banku Srbije izvetava o stanju sredstava na tom raunu, u skladu s propisom
kojim se ureuje obaveza izvetavanja Narodne banke Srbije o poslovanju sa inostranstvom.
Predmetna odluka NBS u primeni je od poetka februara 2007. godine.

217
2.6.2. Depozitni poslovi nerezidenata u Republici

Nerezident moe na raunu kod banke drati devize i dinare bez ogranienja.
Narodna banka Srbije propisuje uslove pod kojima banke mogu da otvaraju
raune nerezidentima i nain voenja tih rauna.
2.6.3. Prenos sredstava sa rauna u inostranstvo

Nerezident, kao i rezident - ogranak stranog pravnog lica koji posluje preko
nerezidentnog rauna vri prenos sa tog rauna u inostranstvo pod uslovom da je
prethodno izmirio poreske obaveze iz tog posla prema Republici.
Prenos sredstava u inostranstvo sa tednog deviznog i dinarskog rauna nerezidenta kod banke vri se slobodno.
Strana banka koja dri sredstva na korespodentnom raunu kod banke u
Republici ne podlee napred navedenoj obavezi (poreske i druge obaveze).
2.7. Plaanja po osnovu ugovora o osiguranju

Rezidenti - drutva za osiguranje mogu da vre plaanja radi deponovanja i ulaganja u inostranstvo, u skladu sa odredbama zakona koji ureuje poslove osiguranja.
Rezident moe plaati premije osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju
koji je zakljuen sa nerezidentom - osiguravajuim drutvom, pod uslovom da je takav ugovor dozvoljen zakonom koji ureuje poslove osiguranja.
2.8. Jednostrani prenosi sredstava plaanja lini i ziki prenosi

Pitanja jednostranih prenosa sredstava plaanja - linih i zikih regulisano je
Odlukom o uslovima za line i zike prenose sredstava plaanja u inostranstvo i iz
inostranstva2, koju je donela Narodna banka Srbije sredinom 2006. godine.
Odlukom propisuju se blii uslovi za line prenose sredstava plaanja iz Republike Srbije u inostranstvo i iz inostranstva u Republiku koji nemaju obeleja izvrenja posla, kao i za zike prenose sredstava plaanja iz Republike i u Republiku.
Odlukom ureuju se i prenosi sredstava plaanja iz Republike u inostranstvo po
osnovu trokova potrebnih za izdravanja porodice.
218
Lini prenos sredstava plaanja obuhvata poklone i pomo, nasledstva, rente,

sredstva za podmirenje duga useljenika u Republiku i sredstva koja iseljenici iznose,
tj. prenose u inostranstvo.
Fiziki prenos sredstava plaanja obuhvata prenos gotovine u dinarima, u
efektivnom stranom novcu, u ekovima i u hartijama od vrednosti u materijalizovanom obliku.
2.8.2. Lini prenos sredstava plaanja

Rezident ziko lice moe prenositi u inostranstvo preko banke sledea
sredstva plaanja:
1) po osnovu poklona iznos do najvie 3.000 evra, na osnovu ugovora o
poklonu koji je overio nadleni organ;
2) po osnovu pomoi iznos do najvie 500 evra meseno po jednoj deviznoj tednoj knjiici, odnosno deviznom raunu, na osnovu izjave o pruanju pomoi;
3) po osnovu nasledstva nasleeni iznos sredstava na osnovu pravnosnanog reenja o nasleivanju;
4) u sluaju iseljenja u inostranstvo jednokratno, iznos sredstava na
deviznom raunu, odnosno deviznoj tednoj knjiici, na osnovu dokaza o iseljenju iz Republike;
5) u sluaju useljenja u Republiku iznos sredstava za podmirenje duga
u matinoj zemlji, na osnovu dokaza o postojanju duga, pod uslovom da
je nadlenom organu u Republici podneo zahtev za prijavu boravka.
2.8.3. Fiziki prenos sredstava plaanja

2.8.3.1. Iznoenje i unoenje dinara
Rezident ziko lice i nerezident ziko lice mogu iznositi iz Republike, odnosno unositi u Republiku dinare do iznosa dinarske protivvrednosti 5.000
evra po osobi.
Izuzetno, dinari u iznosu veem od iznosa iz tog stava mogu se unositi u Republiku ako su kupljeni kod strane banke do iznosa iz potvrde te banke koja se pri
ulasku u Republiku stavlja na uvid carinskom organu.
Rezident moe iznositi iz Republike dinare radi testiranja automata za
brojanje papirnih novanica i kovanog novca ako za to ima odobrenje Narodne
219
banke Srbije, koje ona izdaje na osnovu obrazloenog zahteva rezidenta uz koji se
prilau dokaz o korienju automata radi obavljanja registrovane delatnosti i garancija inostrane rme da e se primljeni dinari vratiti odmah posle obavljenog testiranja, a najkasnije u roku od tri meseca od dana njihovog prijema.
Banka moe iznositi iz Republike dinare radi prodaje, na osnovu ugovora o
njihovoj prodaji stranoj banci, odnosno ugovora o njihovom deponovanju kod strane banke. Pri iznoenju dinara iz Republike, banka je duna da nadlenom carinskom organu podnese dva primerka naloga za plaanje, koji je propisan i popunjen
u skladu s propisima kojima se ureuju uslovi i nain obavljanja platnog prometa sa
inostranstvom Nadleni carinski organ svojim peatom overava primerke naloga i
na njih unosi datum iznoenja dinara iz Republike, pri emu jedan primerak overenog naloga zadrava za svoje potrebe, a drugi vraa banci.
Dinare koji su izneti iz Republike a nisu prodati u inostranstvu banka vraa
u Republiku, pri emu nadleni carinski organ prvobitno overeni nalog o iznoenju
dinara iz Republike ponovo overava svojim peatom, navodei iznos dinara koji se
vraaju i datum vraanja.
Primerak overenog naloga o iznoenju dinara iz Republike, odnosno ponovo
overenog naloga o vraanju dinara u Republiku banka je duna da uva za potrebe kontrole.
Banka je duna da, u roku od sedam dana od dana iznoenja dinara iz Republike, Narodnoj banci Srbije dostavi:
1) izvetaj s podacima o iznoenju dinara iz Republike radi prodaje, na osnovu ugovora o njihovoj prodaji stranoj banci, odnosno o unoenju dinara u
Republiku;
2) izvetaj s podacima o iznoenju dinara iz Republike radi prodaje, na osnovu ugovora o njihovom deponovanju kod strane banke, odnosno o unoenju dinara u Republiku.
2.8.3.2. Iznoenje i unoenje prigodnog kovanog novca i

dinara u numizmatike i kolekcionarske svrhe
Rezident ziko lice moe iznositi iz Republike prigodni kovani novac
koji izdaje Narodna banka Srbije na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije, koje ona izdaje na osnovu obrazloenog zahteva, sa specikacijom, koje overava
nadleni carinski organ pri iznoenju ovog novca iz Republike.
Nerezident ziko lice moe iznositi iz Republike prigodni kovani novac koji
izdaje Narodna banka Srbije uz potvrdu ovlaenog prodavca o njegovoj kupovini u
Republici, odnosno uz potvrdu carinskog organa o njegovom unoenju u Republiku.
220
Rezident ziko lice slobodno unosi u Republiku prigodni kovani novac koji
izdaje Narodna banka Srbije, a nerezident ziko lice unosi ga uz prijavu carinskom organu, koji izdaje potvrdu o njegovom unoenju.
Rezident ziko lice moe iznositi iz Republike dinare u numizmatike
i kolekcionarske svrhe, i to najvie do tri kompleta novanica po jednom zahtevu, na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije, koje ona izdaje na osnovu obrazloenog zahteva, sa specikacijom, koje overava nadleni carinski organ pri iznoenju ovih dinara iz Republike.
Nerezident ziko lice moe iznositi iz Republike dinare u numizmatike i
kolekcionarske svrhe uz potvrdu ovlaenog prodavca o njihovoj kupovini u Republici, odnosno uz potvrdu carinskog organa o njihovom unoenju u Republiku.
Rezident ziko lice slobodno unosi u Republiku dinare u numizmatike
i kolekcionarske svrhe, a nerezident ziko lice unosi ga uz prijavu carinskom
organu, koji izdaje potvrdu o njihovom unoenju.
2.8.3.3. Iznoenje i unoenje efektivnog stranog novca, ekova i hartija od vrednosti

Rezident ziko lice slobodno unosi u Republiku efektivni strani novac.
Rezident ziko lice duan je da nadlenom carinskom organu, pri ulasku
u Republiku, prijavi iznos efektivnog stranog novca koji prelazi iznos utvren
zakonom kojim se ureuje spreavanje pranja novca.
Rezident ziko lice moe u inostranstvo iznositi efektivni strani novac
ili ekove iji ukupan iznos ne prelazi 5.000 evra, odnosno protivvrednost u drugoj stranoj valuti. Ako ovaj rezident istovremeno u inostranstvo iznosi dinare, efektivni strani novac i ekove ukupan iznos tih sredstava ne moe prei 5.000 evra,
odnosno protivuvrednost u drugoj stranoj valuti.
Rezident ziko lice moe pri iseljenju iz Republike iznositi efektivni
strani novac do iznosa 15.000 evra, odnosno protivvrednost u drugoj stranoj valuti, na osnovu dokaza o iseljenju.
Nerezident ziko lice moe iznositi u inostranstvo efektivni strani novac do iznosa od 5.000 evra, odnosno protivuvrednost u drugoj stranoj valuti. Ako ovaj nerezident istovremeno u inostranstvo iznosi dinare i efektivni strani
novac ukupan iznos tih sredstava ne moe prei 5.000 evra, odnosno protivuvrednost u drugoj stranoj valuti.
Nerezident ziko lice moe iznositi u inostranstvo efektivni strani novac
iznad 5.000 evra.:
koji je prijavio pri ulasku u Republiku na osnovu potvrde o unoenju efektivnog stranog novca u Republiku, koju obezbeuje i overava carinski organ;
221
koji je podigao s deviznog rauna ili devizne tedne knjiice kod banke u
Republici na osnovu potvrde te banke;
koji je stekao prodajom dinara dobijenih prethodnim korienjem platne
kartice u Republici na osnovu potvrde menjaa.
Pomenute potvrde carinski organ ponitava pri prvom izlasku iz Republike.
Rezident ziko lice i nerezident ziko lice mogu iznositi u inostranstvo
hartije od vrednosti koje su stekli u skladu s propisima.
Dinare, efektivni strani novac i ekove iznad iznosa propisanog ovom odlukom, kao i hartije od vrednosti koje se iznose iz Republike, odnosno unose u Republiku a steene su suprotno propisima carinski organ privremeno oduzima od
rezidenta i nerezidenta, uz izdavanje potvrde.
Banka moe iznositi iz Republike efektivni strani novac radi dotacije svog
rauna kod korespondentne banke u inostranstvu, kao i hartije od vrednosti radi
deponovanja kod banke u inostranstvu ili korienja za druge namene, u skladu sa
zakonom.
Banka moe iznositi iz Republike efektivni strani novac u svim valutama odreenim propisom Narodne banke Srbije kojim se utvruju vrste deviza i efektivnog
stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tritu.
Banka moe iznositi iz Republike i valute koje su uvoenjem evra u Evropskoj
monetarnoj uniji prestale da budu sredstvo plaanja radi zamene za evro.
Pri iznoenju pomenutog efektivnog stranog novca, banka je duna da nadlenom carinskom organu podnese dva primerka naloga za plaanje, koji je propisan i popunjen u skladu s propisima kojima se ureuju uslovi i nain platnog prometa sa inostranstvom.
Nadleni carinski organ svojim peatom overava dostavljene primerke naloga
za plaanje i na njih unosi datum iznoenja efektivnog stranog novca iz Republike,
pri emu jedan primerak overenog naloga zadrava za svoje potrebe, a drugi vraa
banci, koja je duna da ga uva za potrebe kontrole.
2.8.4. Prenos sredstava plaanja po osnovu izdravanja porodice

Rezident ziko lice moe prenositi iz Republike u inostranstvo sredstva
plaanja po osnovu trokova potrebnih za izdravanja porodice do iznosa od
8.000 evra meseno.
Sredstava plaanja iznad navedenog iznosa mogu se prenositi uz dokaz da
lan porodice rezidenta zikog lica ivi u inostranstvu (dozvola boravka, radna
viza, studentska viza i dr.) i da je u pitanju srodnik do treeg stepena srodstva (izvod
iz matine knjige roenih, odnosno venanih i dr.).
222
3. BANKARSKE GARANCIJE I DRUGA SREDSTVA

OBEZBEENJA U MEUNARODNOM POSLOVANJU
3.1. Bankarska garancija

3.1.1. Pojam i znaaj
U pravnoj teoriji i poslovnoj praksi izrazu bankarska garancija se pridaju razliita znaenja. Najee se bankarska garancija izjednaava sa jemstvom graanskog prava, iako postoje znaajne razlike meu njima. U uporednim pravima donedavno garancija nije imala oformljeno znaenje u nekim pravnim sistemima, kao to
su nemako, francusko, anglo - saksonsko. Kod nas donedavno, do donoenja Zakona o obligacionim odnosima, takoe, nije bilo izdiferencirano znaenje bankarske
garancije. Naime, pod terminom bankarska garancija su se podrazumevali razliiti
oblici obezbeenja, kao to su aval, akcept, zalaganje itd.3 Prema lanu 1083. Zakona
o obligacionim odnosima bankarskom garancijom se obavezuje banka prema primaocu (korisniku) da e mu za sluaj da mu tree lice ne ispuni obavezu o dospelosti
izmiriti obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji.
Iz denicije proizilazi prvo, da u garancijskom poslu uestvuju najmanje tri
lica izmeu kojih se zasnivaju tri pravna odnosa, drugo da je banka duna da isplati
garantni iznos ako dunik iz osnovnog ugovora ne ispuni o dospelosti svoju ugovornu obavezu, a ostvare se za to i ostali uslovi navedeni u samoj garanciji.
3.1.2. Pravni odnosi i uesnici u garancijskom poslu

U garancijskom poslu uestvuju najmanje tri lica: poverilac, dunik i banka garant.
223
Pravni odnos izmeu poverioca i dunika Osnovni ugovor moe biti ugovor o kupovini i prodaji robe, ugovor o delu, ugovor o novanom kreditu ili bilo koji
drugi ugovor sa odloenim rokom plaanja ili trajnim izvrenjem inidbe.
Pravni odnos izmeu banke i nalogodavca Nastaje zakljuenjem ugovora o izdavanju bankarske garancije. Nalogodavac izdaje nalog za davanje garancije, a banka ga prihvata utanjem. Banka izdaje garanciju u svoje ime, a za raun nalogodavca i to pod onim
uslovima kakvi su odreeni u nalogu i instrukcijama. Nalogodavac je duan sa svoje strane
da ispuni obaveze, u prvom redu da za izdatu garanciju i preuzeti rizik isplati banci odreenu naknadu. Ugovor o izdavanju bankarske garancije je u sutini komisioni posao.
Obaveze banke iz bankarske garancije Osnovna obaveza koju je banka
preuzela izdavanjem garancije jeste da njenom korisniku isplati garantni iznos kada
se za to ispune uslovi navedeni u samoj garanciji.
Pravni odnos izmeu banaka Do uea vie banaka u poslu garancije
dolazi u sluajevima kada poverilac zahteva da mu domaa banaka izda garanciju
na bazi kontragacije inostrane banke ili kad u zemlji poverioca prinudnim propisima nareeno da garanciju mora da izda domaa banka. Ovde se dakle, nalogodavac
nalazi u jednoj zemlji, a korisnik garancije u drugoj. Banka ije se sedite nalazi u
zemlji nalogodavca stupa u ugovorni odnos sa bankom u zemlji nalogodavca garancije u korist domaeg korisnika. U ovom poslu uestvuju 4 lica: nalogodavac, njegova banka, inostrana banka i korisnik garancije.
3.1.3. Bitni elementi bankarske garancije i pismena forma

Elementi garancije nisu odreeni zakonom ve prirodom posla. Bitni elementi su uobiajeno: naziv (rma) i sedite davaoca garancije, naziv (rma) i sedite
primaoca garancije, navoenje podataka o osnovnom poslu, novani iznos na koji
garancija glasi, datum i mesto izdavanja garancije, rok vaenja garancije, potpis ovlaenog lica i forma bankarske garancije.
U l. 10. Jednoobraznih pravila o bankarskim garancijama predvieno je
da se na garancije primenjuje zakon koji je nadlean u mestu u kome garant obavlja svoje poslove, a ukoliko garant posluje na vie mesta, primenie se zakon koji je
nadlean za poslovnu jedinicu koja je izdala garanciju.
3.1.4. Prenos prava iz garancije

U lanu 1086. Zakona o obligacionim odnosima predvieno je da prava iz bankarske garancije korisnik moe da prenese, odnosno ustupi (cedira) treim licima, ali
samo ako se ustupa (cedira) i potraivanje koje je obezbeeno garancijom.
224
3.1.5. Podela bankarskih garancija

Bankarske garancije mogu da se razvrstaju prema razliitim kriterijumima, a
najee:
vrsta ugovora ili drugog pravnog posla ije izvrenje se obezbeuje garancijom,
uslov koji mora da bude ispunjen da bi se isplatio garantni iznos,
odnos bankarske organizacije prema osnovnom poslu.
Licitaciona garancija ili garancija za uee na licitaciji, predstavlja takvu garanciju kojom se banka obavezuje da e korisniku garancije (kupcu, naruiocu, investitoru) isplatiti garantnu sumu za sluaj da uesnik na licitaciji ija je ponuda prihvaena ne ispuni one obaveze koje su predviene u licitacionim uslovima. Ovakav
oblik garancije se koristi kada se licitacija raspisuje za izvoenje investicionih radova u
inostranstvu, isporuku opreme i kompletnih industrijskih objekata i ureaja.
Garancija za dobro izvrenje posla je takva garancija kojom se banka obavezuje da e korisniku garancije (investitoru, naruiocu, kupcu) isplatiti odreenu
sumu novca ako dunik iz osnovnog posla (prodavca, davalac usluga) ne ispuni ili
ne ispuni kako valja svoje ugovorne obaveze. Ova garancija nema tretman kreditnog posla sa inostranstvom.
Garancija za vraanje avansa je garancija kojom banka preuzima obavezu da
e korisniku garancije isplatiti garantnu sumu za sluaj da isporuilac (izvoa radova, prodavac) ne ispuni svoje ugovorne obaveze za koje je poloen avans ili ne vrati
avans na drugi nain. Daje se najee kod ugovora iz oblasti investicione izgradnje,
kao i ugovora iji je predmet neka individualna odreena stvar, koja ima potrebna
svojstva i specijalne namene. Ona prestaje nakon isteka odreenog roka vaenja. U
lanu 4. Jednoobraznih pravila za ugovorne garancije odreen je rok vaenja bankarske garancije u trajanju od 6 meseci.
Uslovna garancija je garancija u kojoj je naveden uslov koji mora da bude
ispunjen da bi korisnik garancije stekao pravo da se obrati banci sa zahtevom za
isplatu garantnog iznosa. Postavljanje uslova za isplatu garancije dokazuje se, po pravilu, robnim dokumentima koje podnosi korisnik garancije prilikom postavljanja zahteva za isplatu garantnog iznosa. Bezuslovna garancija - Kod ove garancije ne trai se
da korisnik podnosi dokaze kojim se potvruje da je ispunjen uslov za isplatu garantnog iznosa. Ona se obino prepoznaje po tome to je u njoj sadrana klauzula na prvi
poziv ili druga klauzula sa istim znaenjem. Ona ima prednosti u odnosu na uslovnu garanciju i nedostatke. Nedostatak je da moe biti lako zloupotrebljena. Meutim,
banka moe odbiti isplatu ukoliko je oigledno da je zahtev neosnovan.
Supergarancija - Poverilac iz osnovnog ugovora moe zahtevati da mu dunik pored garancije pribavi supergaranciju od neke tree banke. U praksi dolazi
225
onda kad poverilac nema dovoljno poverenja u banku koja je prvobitno dala garanciju. I u sluajevima kada se obezbeuje izvrenje neke znaajne poslovne operacije. Kod nekih zemalja za sve ino partnere obavezno je obezbeenje supergarancije
domae ili ino banke.
Kontragarancija - Najee kod kontragarancije dolazi onda kada propisi zemlje korisnika nareuju da garanciju izda banka koja ima sedite u
zemlji korisnika, dok je nalogodavac za izdavanje garancije nalazi u drugoj zemlji. Isplatom garantnog iznosa korisniku garancije banka u zemlji korisnika
stie pravo da se za isplaeno regresira od inostrane banke (banke u zemlji nalogodavca) po osnovu izdate kontragarancije. U praksi se dogaa da vie banaka
garantuju izvrenje neke obaveze osobito kada je u pitanju obezbeenje neke
krupnije poslovne operacije.
Samostalna garancija ili garancija sa klauzulom bez prigovora ili drugom
koja ima isto znaenje predstavlja pravi oblik garancije kakav se masovno koristi u poslovima meunarodne trgovine. Ovom se garancijom pokriva ne samo rizik neispunjenja obaveza iz osnovnog ugovora, nego i rizik nepunovanosti jedne
takve obaveze. Banka moe prema korisniku da istie samo prigovore koji se tiu
same garancije kao to su: prigovor u pogledu punovanosti i sadrine garancije, prigovor kompenzacije. Samostalna garancija je daleko sigurnije i pouzdanije
sredstvo obezbeenja od akcesorne garancije. Ova garancija je jedan poseban oblik
garancije. Takva garancija moe biti koriena jedino za obezbeenje potraivanja
u meunarodnom prometu.
Akcesorna bankarska garancija je takav oblik personalnog obezbeenja
kod koga banka moe prema korisniku garancije da istie sve prigovore koje
moe da istie jemac prema glavnom duniku. Retko se koristi u poslovima
meunarodne trgovine.
Konzorcijalne (garancije kod kojih vie banaka daju garanciju) i individualne garancije (garancija koju daje jedna banaka).
Pokrivene (garancije kod kojih nalogodavca polae pokrie kod banke iz koga
banka isplauje garantni iznos korisniku garancije) i nepokrivene garancije (banka
isplauje garanciju iz sopstvenih sredstava).
Neposredne (kada banka daje garanciju korisniku po nalogu svih komitenata) i posredne garancije (kada se izmeu dunika iz osnovnog ugovora, nalogodavca, i njegove banke, davaoca garancije, i poverioca korisnika garancije, ukljui jedna
ili vie banaka).
Zavisno od toga da li se garancijom obezbeuje izvrenje novane ili nenovane obaveze garancije se svrstavaju u inidbene i platene garancije.
226
3.1.6. Pravno regulisanje bankarskih garancija

Bankarska garancija kao pravni instrument nije regulisana u uporednom
pravu. Izuzetak je nae zakonodavstvo i Zakon o obligacionim odnosima. U
drugim pravnim sistemima primenjuju se propisi kojima je regulisano jemstvo
graanskog prava, asignacija i jednostrani pravni poslovi. Zbog znaaja koji bankarska garancija ima u poslovima meunarodne trgovine Meunarodna trgovinska komora u Parizu donela je 1978. godine Jednoobrazna pravila za ugovorne
garancije ija je primena dobrovoljna.
3.2. Jemstvo
3.2.1. Pojam jemstva
U savremenom meunarodnom platnom prometu jemstvo zauzima znaajno
mesto kao sredstvo za obezbeenje plaanja. Jemstvo najee daju banke ili druge
nansijske organizacije, a mogu ga dati domaa i strana pravna lica privrednog (trgovakog) prava kao i pojedinci.
Kao to je poznato, jemstvo spada u red linih (personalnih) obezbeenja, tj.
takvih obezbeenja kod kojih tree lice (jemac) odgovara poveriocu celom svojom
imovinom u sluaju da dunik iz osnovnog posla ne ispuni ili ne ispuni kako valja
svoju punovanu ili dospelu obavezu. Davanje izjave o jemstvu, jemac u stvari, pristupa (inercedira) ve postojeem dugu glavnog dunika, meutim, i dalje ostaje u
obavezi da ispuni ono nata se obavezao ugovorom ili drugim pravnim poslom. Prema tome jemstvo se kumulira sa obavezom glavnog dunika, pa se tako poveava
broj subjekata na dunikoj strani to (dodatno) obezbeuje poverioca.
Jemstvo je po svom karakteru i pravnim dejstvima akcesorni, sporedni ili zavisni pravni posao koji, samim tim, nema niti moe da ima, svoju samostalnu pravnu egzistenciju, nego je zavisan ili uslovljen postojanjem nekog ugovora ili drugog
pravnog posla.
Kao posledica akcesornosti jemstvo ima vremenski ogranieno dejstvo koje
se obino poklapa sa rokom dospelosti glavnog duga. Zbog toga poverilac nema
pravo da od jemca zahteva isplatu dok obaveza glavnog dunika nije dospela za
isplatu, izuzev ako je protiv glavnog dunika otvoren steaj kad se sva potraivanja
koja nisu dospela za isplatu smatraju dospelim, pa i potraivanje koje je nastalo po
osnovu jemstva.
Jemstvo je supsidijarno obezbeenje, jer poverilac ne moe da se obraa jemcu za isplatu, ako se prethodno sa ovim zahtevom nije obratio glavnom duniku.
227
Ako se ne bi potovao ovakav red jemac bi prema njemu mogao da istakne prigovor
benecium excussionis (ili benecium ordinis pravo jemca - u Justinijanovom
pravu - da prisili poverioca da prvo tui glavnog dunika).
Svaki oblik jemstva je akcesoran, ali nije i supsidijaran. Kad se jemstvo
daje u poslovima sa stranim partnerom ono je uvek solidarno, ako drukije nije
ugovoreno.
Dakle, za ugovor o jemstvu karakteristino je da se jemac, po pravilu, oba-vezuje da ispuni onu istu obavezu koju je o njenoj dospelosti propustio da ispuni glavni dunik. Ako, meutim, ispunjenje primarne obaveze ne bude vie mogue ili kad
se radi o nekoj strogo specinoj obavezi ije je ispunjenje vezan za linost glavnog
dunika (intuitu personae) u tom sluaju se jemeva obaveza svodi na naknadu tete. Jemac ne preuzima dug glavnog dunika kao svoj vlastiti, ve se obavezuje da e
platiti tui dug. Stoga jemeva obaveza pretpostavlja dug treeg lica, u ovom sluaju
glavnog dunika.
Zbog svoje akcesornosti jemstvo traje sve dotle dok traje obaveza glavnog
dunika. Pored jemstva u njegovom uobiajenom znaenju ili tzv. obinog jemstva
postoji: zakonsko jemstvo, jemstvo za gubitke, solidarno jemstvo, sajemstvo, jemstvo
za naknadu tete, td.
3.2.2. Predmet jemenja

Jemstvo se moe dati za svaku punovanu obavezu, bez obzira na njenu sadrinu. To znai da se sadraj obaveze koja ini predmet jemenja moe sastojati u davanju (dare) injenju (facere) i neinjenju (non facere). Tako, na primer, jemstvom se
moe garantovati ne samo obaveza prodavca da e predati stvar u svojinu kupcu, nego
i obaveza zakupodavca ili poslugodavca da e da preda stvar kupcu ili poslugoprimcu.
Zatim, kad se obaveza glavnog dunika sastoji u injenju, jemstvom se moe garantovati izvrenje izostane. Jemac se, isto tako, moe obavezati da naknadi tetu ako je
glavni dunik postupio suprotno svojoj obavezi. Najzad, jemac se moe obavezati da
e naknaditi tetu u svim onim sluajevima kad glavni dunik povredi svoje ugovorne
obaveze. Ovakvo jemstvo se u pravnoj teoriji naziva jemstvom za naknadu tete i ono
se iroko koristi u poslovima meunarodne trgovine i u bankarstvu.
Inae jemeva obaveza po svom obimu ne moe biti vea nego to je obaveza glavnog dunika, ali zato moe da bude manja ako je to predvieno ugovorom
o jemstvu. Ili, tanije, ukoliko se jemac obavee vie od glavnog dunika, njegova
obaveza do visine obaveze glavnog dunika bila bi jemstvo, a preko toga to bi bila
samostalna obaveza.
228
3.2.3. Vrste jemstva

Supsjdijarno jemstvo
Za supsidijarno jemstvo karakteristino je da poverilac moe da zahteva ispunjenje obaveze od jemca samo u onom sluaju ako je prethodno traio ispunje-nje
od glavnog dunika. Ovaj zahtev mora da bude sastavljen u pismenoj formi da u
njemu bude odreen rok do koga je glavni dunik obavezan da ispuni svoju obavezu. Drugim reima, jemac nije duan da ispuni obavezu koju je preuzeo ugovorom o
jemstvu sve dotle dok poverilac nije pokuao da se za svoje potraivanje namiri od
glavnog dunika.
U vezi sa pokuajem da se prethodno namiri od glavnog dunika i radnjama
koje u tom pogledu mora da preduzme postoje razliita reenja u zakonodavstvima
pojedinih zemalja, koja se u osnovi mogu podeliti u dve grupe: u prvu grupu dolaze
ona zakonodavstva gde je poverilac duan da prethodno zatrai interven-ciju suda,
pa tek nakon toga da zahteva izvrenje obaveze od jemca. U drugim zakonodavstvima dovoljno je da poverilac vansudskim putem opomene glavnog dunika da ispuni
svoju obavezu, pa ako ova opomena ostane bez rezultata poverilac se moe obratiti
jemcu sa zahtevom za ispunjenje. Ovo drugo reenje je prihvatljivije, jer vie odgovara potrebama savremenog meunarodnog pro-meta, a znaajno doprinosi veoj
pravnoj sigurnosti.
Solidarno jemstvo
Ako se, meutim, jemac obavezao kao jemac (solidami jemac) tada on odgovara poveriocu na isti nain i pod istim uslovima kao to odgovara i glavni dunik i
to za celu obavezu, pri emu poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje bilo od glavnog dunika, bilo od jemca, bilo pak od obojice istovre-meno. Dakle, kod ove vrste
jemstva jemac solidarno odgovara sa glavnim dunikom; njegova odgovornost je
principalna ili primarna za celu obavezu. To znai da je poverilac ovlaen da zahteva ispunjenje od jemca pre nego to je pokuao da se za svoje potraivanje namiri
od glavnog dunika. Solidarno jemstvo obezbeuje poveriocu vei stepen sigurnosti
kao i veu brzinu u naplati potraivanja.
Kad su u pitanju privredni (trgovaki) poslovi jemstvo je uvek solidarno, razume se, pod uslovom da nije drukije ugovoreno. Supsidijarno jemstvo uvek se
ugovara u korist poverioca, to je logino kad se uzme u obzir injenica da ugovore
u privredi zakljuuju profesionalci koji dobro poznaju pravila svoje struke.
Ovde je potrebno uiniti jo jednu napomenu kad se vri odstupanje od principa supsidijarnosti. Tako, na primer, poverilac moe traiti ispunjenje obaveze od
229
jemca (a u pitanju je supsidijarno jemstvo) iako pre toga nije pozvao glavnog dunika da ispuni obavezu u dva sluaja: prvo, ako je oi-gledno da se iz sredstava glavnog
dunika ne moe namiriti za svoje potraivanje koje ima prema glavnom duniku i,
drugo, ako je dunik pao pod ste-aj. Polazi se od toga da je glavni dunik zapao u
nansijske tekoe, tj. da je insolventan kad je donesena odluka o otvaranju postupka za sanaciju ili kad je pokrenut postupak za prinudno poravnanje izmeu dunika
i njegovog poverioca. Isti je sluaj i onda kad je otvoren steaj nad imovinom glavnog dunika, jer je steaj sudski postupak kojim se, sprovodi generalno izvrenje nad
imovinom prezaduenog teajnog dunika.
Jemstvo moe da preuzme i vie lica (sajemci), pri emu svi oni solidarno odgovaraju za ispunjenje glavne obaveze, izuzev kad je njihova odgovornost ugovorom
drukije utvrena. Solidarnost jemaca bolje obezbeuje potraivanje poverilaca, jer
poverilac, pored glavnog dunika, ima vie lica koja mu obezbeuju ispunjenje glavne obaveze. I ovde, dakle, svaki od solidarnih jemaca odgovara za ispunjenje cele
obaveze. To znai da je poverilac ovlaen da po sopstvenom izboru zahteva ispunjenje od bilo kojeg od njih sve dotle dok obaveza ne bude ispunjena u celini. Ako
solidarni jemci nisu regulisali svoje meusobne obaveze ne mogu da budu odreeni
po prirodi posla, tada se njihova zajednika obaveza deli na jednake delove. Prema
tome, pravni odnos koji postoji izmeu solidarnih jemaca, s jedne strane, i glavnog
dunika, s druge strane, jeste, po svojoj pravnoj prirodi, akcesorni odnos, dok je, nasuprot tome, odnos izmeu samih solidarnih jemaca odnos solidarnosti.
Iz izloenog moe se videti da u ovakvoj jednoj konstrukciji postoji vie pravnih odnosa, kao to su: odnos izmeu poverioca i glavnog dunika, zatim odnos
izmeu glavnog dunika i solidarnih jemaca i, na kraju, odnos izmeu samih solidarnih jemaca (sajemaca). Do zasnivanja solidarnosti jemaca, naj-ee, dolazi onda
kad se obezbeuje ispunjenje neke obaveze koja proizilazi iz ugovora u privredi, gde
se zbog vrednosti jedne takve obaveze zahteva vea sigurnost, kao i u onom sluaju
kad poverilac nema dovoljno poverenja u lice koje je dalo jemstvo pa zahteva da vie
lica garantuje uspeno ispunjenje glavne obaveze.
Kad vie jemaca preuzmu jemstvo za obezbeenje ispunjenja neke obaveze,
pa jedan od njih isplati dospelo potraivanje poveriocu, samom isplatom on stie
pravo da se od ostalih jemaca regresira za onaj deo koji pada na svakog od njih.
Isplatom se, dakle, uspostavlja odnos solidarne odgovornosti jemaca prema jemcu
koji je isplatio dug ili, drukije reeno, dolazi do personalne subrogacije jemca koji
je platio prema ostalim jemcima. Poto je ovo pravilo dispozitivnog karaktera jemi mogu da svoje odnose u pogledu visine naknade reguliu i na drugi nain. Ono
to je bitno da se istakne jeste da jemac koji je izvrio plaanje ne bi mogao da se
regresira od ostalih jemaca ukoliko poverilac nije pokuao da za svoje potraivanje
namiri od glavnog dunika.
230
3.2.4. Izbor merodavnog prava

Za ugovor o jemstvu merodavno je pravo koje su izabrale ugovorne strane.
Dakle, kao primarna taka o jemstvu je autonomija volje. Meutim, ako nije izabrano pravo ili ako okolnosti sluaja ne upuuju na drugo pravo, kao supsidijarna taka
vezivanja uzima se domicil ili sedite glavnog dunika. Ovo zbog toga to je ugovor
o jemstvu akcesorni ugovor koji deli pravnu sudbinu glavnog ugovora.
3.3. Osiguranje izvoznih kredita

3.3.1. Pravna priroda poslova
Svrha osiguranja izvoznih kredita je naknada tete koju osigurani poverilac
trpi zbog toga to je njegovo potraivanje na koje se odnosi osiguranje nije podmireno. Slina je svrha i samostalne bankarske garancije.
U poslovanju meunarodne trgovine skoro se iskljuivo koriste samostalne bankarske garancije. Zato emo razmotriti slinosti i razlike izmeu osiguranja
izvoznih kredita i ovog oblika bankarske garancije.
U tome je osnovna razlika izmeu bankarske garancije i osiguranja izvoznih
poslova (kredita) sastoji se u tome to je bankarska garancija jednostrani pravni posao, a ugovor o osiguranju izvoznih kredita ugovor. Iz ove pravno-teorijske razlike
proizilazi da iz bankarske garancije nastaje samo pravo za korisnika garancije. To
znai da iz ovog ugovora nastaju najmanja prava i obaveze za obe ugovorne strane.
Zato banka kojoj nije plaena provizija za izdatu garanciju i preuzeti rizik nema pravo da istie prema korisniku garancije prigovora. Obrnuto, ako osiguranik nije platio premiju osiguranja to moe da ima odreene pravne posledice. Zbog ove razlike
u praksi se kao nalogodavci kod bankarske garancije redovno javljaju dunici, dok
su korisnici garancije poverioci. U stvari, kod osiguranja izvoznih poslova kao lice
koje zakljuuje ugovor o osiguranju i koje ce imati pravo na naknadu (ako se desi
osigurani sluaj) najee se pojavljuje poverilac. tavie, dunik ne mora ni da zna
da je zakljuen ugovor o osiguranju.
Obaveza banke iz garancije nastaju u asu kada dunik iz osnovnog ugovora
nije ispunio svoju obavezu. Ovakvo reenje je teorijski mogue i kad su u pitanju
izvozni krediti, ali se u praksi ono nikada ne primenjuje. Naime, obaveze osiguraa po osnovu ugovora o osiguranju izvoznih kredita nastaje ako duniku odreenom roku platio dug, ili ako su nastupile neke druge okolnosti koje ukazuju na
to da dunik denitivno nee platiti dug, ili nee platiti dug, ili nee platiti dug za
due vreme.
231
Poto sluajeva neplaanja duga o dospelosti ima u praksi mnogo vie nego
sluajeva produenog ili denitivnog neplaanja duga, razumljivo je zbog ega se
bankarska garancija vie koristi u meunarodnom prometu u odnosu na osiguranje
izvoznih kredita. Sa druge strane to je i razlog da su bankarske provizije vee nego
premije osiguranja izvoznih kredita.
Pomenimo i to da garantujua banka ne moe da istie prigovore iz osnovnog
posla, izuzev kad se radi o akcesornoj garanciji. Za razliku od garancije, osigurava
nee biti duan da po osnovu ugovora o osiguranju izvoznih kredita isplati naknadu
iz osiguranja ako se neizvrenje obaveze od strane dunika moe opravdati nekim
propustima na strani poverioca.
3.3.2. Naini osiguranja i subvencioniranja izvoza na kredit

U osnovi postoje tri vrste osiguranja i subvencioniranja izvoza na kredit, a to su:
a) subvencioniranje kamatnih stopa;
b) garantovanje i osiguranje izvoznih kredita;
c) Izvozno nansiranje ili renansiranje.
Kamatna politika
Vlade zemalja obino analiziraju efekte kamatnih stopa na cenu izvoznog proizvoda i konkurentnost izvoznika. Najee subvencioniraju kamatne stope, tako da
banka koja odobrava kredit naplauje manje sredstava od izvoznika. To se obavlja
mehanizmom renansiranja kredita komercijalnih banaka.
Garantovanje i osiguranje izvoznih kredita
Svrha mehanizma osiguranja je da bankama koje nansiraju izvoz drava obezbedi dovoljno sigurnosti (smanji rizik nenaplate) i tako ih stimulie da odob-ravaju izvozne kredite. U veini sluajeva sredstva za garantovanje i osiguranje formira
centralna banka ili posebne institucije kao agente vlade.
Izvozno nansiranje ili renansiranje
Osnivanjem posebnih institucija za nansiranje izvoza i obezbeivanjem kapitala za njihovo aktiviranje, drava stvara kapital kojim se kontinuirano nansira
izvoz na kredit, a time se odravaju i razvijaju glavne grane oslonci industrijskog i
drutvenog razvoja zemlje.
232
3.3.3. Osiguranje izvoznih kredita u naoj zemlji i

u pojedinim razvijenim zemljama
3.3.3.1. Vrste agencija koje podravaju izvozne kredite
Sve agencije u svetu koje podravaju srednjorone i dugorone izvozne kredite (koje se bave osiguranjem i kreditiranjem izvoznih poslova), mogu se svrstati u tri
osnovne grupe-kategorije.
Re je o sledeim kategorijama agencija:
Agencije koje se bave samo osiguranjem izvoznih poslova;
Agencije koje se bave osiguranjem izvoznih poslova, ali iju aktivnost dopunjavaju posebne agencije za izvozne kredite u istoj zemlji koje se bave
nansiranjem izvoznih poslova;
Agencije za izvozne kredite, po pravilu, u dravnom vlasnitvu, koje ciljeve
svog mandata, odnosno pruanje podrke izvozu ostvaruju i nansiranjem i osiguranjem izvoznih poslova i putem izdavanja odgovarajuih garancija.
Agencije koje se bave samo osiguranjem izvoznih poslova (uglavnom postoje u razvijenim dravama), a delatnost nansiranja izvoznih poslova preputaju
sosticiranim i dobro razvijenom sistemu banaka.
Ovakav tip agencija postoji u Belgiji - Oce National du Ducroire - OND,
za-tim u Italiji - Istituto per i Servizi Assicurativi del Commercio Estero - SACE,
Izraelu - Israel Foreign Trade Risks Insurance Corporation - IFTRIC, Holandiji Nederland-sche Creditverzekering - NCM, Poljskoj - Expoer Credit Insurance Corporation -KUKE, Svajcarskoj - Export Risk Guarantee Agency - ERG i Velikoj Britaniji -Export Credits Guarantee Department - ECGD.
Agencije koje se bave osiguranjem izvoznih poslova, ali iju aktivnost do-punjavaju posebne agencije za izvozne kredite u istoj zemlji koje se bave nansiranjem
izvoznih poslova.
Specijalne agencije za kreditiranje poslova izvoza postoje u cilju pruanja specijalnih usluga i za strukturno nansiranje investicija, projekata i td.
U ovu grupu agencija spadaju: Francuska, COFACE, Nemaka, HERMES,
vedska EKN/AB, kao i neke zemlje u tranziciji, kao to su eka - EGAP, Maarska - MEHIB i druge.
Agencije za izvozne kredite, po pravilu, u dravnom vlasnitvu koje ciljeve
svog postojanja vide u pruanju podrke izvozu kao i u nansiranju i osiguranju
izvoznih poslova i izdavanju odgovarajuih garancija.
Izrazite primere za ovu vrstu agencija predstavljaju SAD- EXIM Bank, zatim
Overseas Privete Investment Corporation - OPIC- koja je specijalizovana za osiguranje i nansiranje amerikih investicija u zemljama perspektivnim tritima, zatim
233
Australija - Export Fiance and Insurance Corporation - EFIC, Kanada - Expor; Development Corporation - EDC i Austrija - Oestereichische Kontrollbank Aktiengeselshcaft-OeKB.
U ovu poslednju kategoriju spadaju, po formi, ali ne i po sadrini, razvijenosti
i vrednosti poslovanja i agencije za izvozne kredite pojedinih drava u tranziciji, kao
to su: Slovenija - Slovenska izvozna druba; Hrvatska - Hrvatska banka za obnovu
i razvitak; Slovaka- Export-Import Bank of the Slovak Republic i Rumunija-Eximbank of Romania.
Osiguranje i nansiranje spoljnotrgovinskih poslova u naoj zemlji
PRAVNO REGULISANJE I DELATNOST AGENCIJE
Pitanja u vezi sa osiguranjem i nansiranjem izvoza u naoj zemlji regulisano je Zakonom o
Agenciji za osiguranje I nansiranje izvoza Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 61/05). Sedite Agencije je u Beogradu.
Delatnost Agencije je:
1) osiguranje izvoznih poslova i investicija u inostranstvu domaih pravnih lica i preduzetnika
od nekomercijalnih rizika i osiguranje tih poslova od komercijalnih rizika, i to samostalno ili u saradnji sa drugim osiguravajuim drutvima, odnosno agencijama;
2) nansiranje izvoznih poslova domaih pravnih lica i preduzetnika, sunansiranje izvoznih
poslova sa komercijalnim bankama i drugim nansijskim organizacijama, renansiranje izvoznih
kredita komercijalnih banaka;
3) nansiranje priprema izvoza domaih pravnih lica i preduzetnika o zakljuenom ugovoru
o izvozu;
4) nansiranje investicija konzorcijuma domaih pravnih lica i preduzetnika na inostranim
tritima radi podsticanja izvoza;
5) osiguranje pripreme izvoza domaih pravnih lica i preduzetnika od nekomercijalnih i komercijalnih rizika po zakljuenom ugovoru o izvozu, samostalno ili u saradnji sa drugim osiguravajuim drutvima, odnosno agencijama;
6) nansiranje stranog kupca ili njegove banke u vezi sa izvozom domaeg pravnog lica ili
preduzetnika;
7) osiguranje domaih banaka i drugih nansijskih institucija od nekomercijalnih rizika u vezi
sa garancijama po izvoznim poslovima i investicijama u inostranstvu i zakljuenim kreditnim linijama sa stranim bankama;
8) izdavanje garancija i drugih jemstava po srednjoronim i dugoronim izvoznim poslovima
i investicijama u inostranstvu;
9) pruanje drugih usluga u vezi sa nansiranjem i osiguranjem izvoza i investicija od nekomercijalnih i komercijalnih rizika.
Agencija je duna da delatnosti, odnosno poslove radi kojih je osnovana obavlja u skladu sa
odredbama navedenog zakona i drugih propisa, kao i u skladu sa meunarodnim sporazumima i
ugovorima.
234
VRSTE NEKOMERCIJALNIH RIZIKA

Nekomercijalni rizici obuhvataju sluajeve kada nije mogue naplatiti potraivanja domaih
pravnih lica i preduzetnika od inostranog partnera, iz sledeih razloga:
1) neplaanja duga u roku od est meseci od ugovorenog roka dospelosti, ako je dunik drava,
dravna organizacija ili lice za koje garantuje drava, odnosno dravna organizacija;
2) politikih dogaaja u zemlji dunika ili ratnog stanja u dravi iji je dravljanin dunik sa
drugom dravom;
3) opteg moratorijuma plaanja, nemogunosti konverzije valute zemlje dunika u konvertibilne valute ili zabrane transfera, do isteka tih zabrana;
4) zabrane uvoza robe ili usluga od drave ili dravne organizacije kao kupca ili korisnika usluga;
5) jednostranog raskida ugovora od drave ili dravne organizacije kao kupca ili korisnika
usluga, osim kada je do jednostranog raskida dolo usled povrede carinskih ili zdravstvenih propisa
drave uvoznika, odnosno drave korisnika usluga;
6) zaplene, oteenja, zabrane raspolaganja ili unitenja robe, uinjenih od strane drave ili njenih institucija, od asa prelaska robe preko dravne granice do prispea inostranom duniku i
7) elementarnih nepogoda.
Pod nekomercijalnim rizicima smatraju se i dogaaji usled kojih je nastala teta domaim licima u vezi sa imovinom investiranom u sopstveno privredno drutvo, meovito privredno drutvo ili
poslovne jedinice u inostranstvu, i to:
1) nacionalizacija, eksproprijacija ili druge mere drave koje se mogu izjednaiti sa nacionalizacijom ili eksproprijacijom;
2) nemogunost raspolaganja imovinom u trajanju od najmanje 12 meseci zbog drugih mera
preduzetih od drave u kojoj je izvreno investiranje;
3) unitenje ili oteenje imovine usled dogaaja u ratu koji vodi drava u kojoj je izvreno investiranje imovine, odnosno politikih dogaaja u toj dravi.
OBLIK I ODGOVORNOST AGENCIJE
Agencija je pravno lice i ima pravo da zakljuuje ugovore i preduzima druge pravne poslove i
pravne radnje u skladu sa zakonom. Agencija posluje kao zatvoreno akcionarsko drutvo koje akcije
izdaje svom osnivau, odnosno ogranienom broju drugih lica, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
pravni poloaj privrednih drutava.Akcije Agencije su obine sa pravom glasa.
Za obaveze preduzete u pravnom prometu sa treim licima Agencija odgovara celokupnom
svojom imovinom.
Republika Srbija odgovara za obaveze Agencije po osnovu osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika do iznosa koji se utvruje zakonom kojim se ureuje godinji budet Republike.
SREDSTVA ZA OSNIVANJE I RAD AGENCIJE
Osnivaki kapital Agencije u iznosu od 25.000.000,00 evra, u dinarskoj protivu vrednosti po
srednjem kursu na dan uplate, obezbeuje Republika Srbija. Republika Srbija uplatie u novcu 50%
235
upisanog kapitala pre osnivanja Agencije, a preostali iznos najkasnije u roku od godinu dana od dana
registracije Agencije kod nadlenog organa.
Sredstva za rad Agencije obezbeuju se iz:
1) namenskih kredita meunarodnih nansijskih organizacija;
2) donacija domaih i stranih pravnih ili zikih lica i
3) drugih izvora, u skladu sa zakonom.
U sluaju poveanja osnovnog kapitala Agencije izdavanjem novih akcija, u skladu sa zakonom, uee Republike Srbije u akcionarskom kapitalu Agencije ne moe biti manje od 51% od ukupnog iznosa akcionarskog kapitala.
Rezerve sigurnosti za poslove osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika, kao i za poslove
osiguranja izvoza od komercijalnih rizika, formiraju se od premija osiguranja, regres po isplaenim
naknadama teta i iz dela dobiti koju Agencija ostvaruje poslovanjem iz oblasti osiguranja.
Rezerve sigurnosti se koriste za izmirenje obaveza prema osiguranicima i za pokrie gubitaka
iz poslova osiguranja od nekomercijalnih i komercijalnih rizika.
Poetna sredstva za formiranje rezervi sigurnosti Agencije za poslove osiguranja od nekomercijalnih i komercijalnih rizika, obezbeuju se iz osnivakog kapitala.
POSLOVANJE AGENCIJE
Agencija posluje prema naelima likvidnosti, sigurnosti i rentabilnosti.
Agencija svojim aktima odreuje uslove i nain ouvanja realne vrednosti sredstava, kao i druge mere za zatitu od rizika njegovog poslovanja. Agencija je nelikvidna ukoliko nije izmirila dospele
obaveze.
Agencija podnosi redovni godinji izvetaj o svom poslovanju Vladi Republike Srbije, a vanredni izvetaj po zahtevu Vlade.
Agencija vodi poslovne knjige, sastavlja i podnosi raunovodstvene izvetaje i izvetaje o poslovanju, u skladu sa zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija.
Revizija poslovanja Agencije obavlja se u skladu sa zakonom kojim se ureuje raunovodstvo
i revizija i moe biti redovna i vanredna.
Redovna revizija obavlja se za svaku godinu, a vanredna na zahtev ministarstva nadlenog za
poslove nansija.
Izvetaj o obavljenoj reviziji dostavlja se Vladi.
ORGANI AGENCIJE
Organi Agencije su: Skuptina, Upravni odbor i Izvrni odbor.Ovlaenja Skuptine Agencije
vri Vlada preko ovlaenog predstavnika.
Kada se povea broj akcionara, skuptinu Agencije ine akcionari sa pravom upravljanja.
Pravo upravljanja akcionari ostvaruju neposredno ili preko svojih predstavnika.
U ime Republike Srbije kao akcionara, pravo iz stava 3. ovog lana vri Vlada.
Statutom Agencije se utvruje minimalan broj akcija kao uslov za lanstvo u Skuptini Agencije.
Upravni odbor ima predsednika, zamenika predsednika i tri lana. Predsednika, zamenika
predsednika i lanove Upravnog odbora imenuje i razreava Skuptina Agencije. Mandat predsednika
236
i lanova Upravnog odbora Agencije je etiri godine i ista lica mogu biti ponovo birana. O pitanjima
iz svog delokruga Upravni odbor odluuje veinom glasova. U sluaju jednake podele glasova, odluujui je glas predsednika Upravnog odbora.
Upravni odbor bira lanove Izvrnog odbora.
lanovi Izvrnog odbora su izvrni direktori.
Delokrug Izvrnog odbora ukljuuje sprovoenje odluka Upravnog odbora Agencije i sva pitanja povezana sa voenjem poslova i tekuim poslovima Agencije, osim pitanja koja su u nadlenosti
Upravnog odbora i Skuptine Agencije.
Delokrug Izvrnog odbora blie se odreuje Statutom Agencije.
Predsednik Izvrnog odbora je generalni direktor Agencije.
Generalnog direktora Agencije bira Upravni odbor.
Opti akti Agencije su Statut i drugi akti kojima se na opti nain ureuju pitanja bitna za
rad Agencije.
Realizaciju poslova osiguranja i kreditiranja izvoznih poslova Agencija je poverila JUBMES
banci iz Beograda.
Osiguranje izvoznih kredita u pojedinim zemljama

U Austriji postoje tri osnovna programa nansiranja i osiguranja izvoznih kredita. Oni funkcioniu uz podrku drave i realizuju se posredstvom sistema poslovnih banaka.
Poslove kratkoronog nansiranja izvoznih kredita obavlja sterreichische Exportfonds
(OEP) i Austrijska nacionalna banka. Ove institucije pokrivaju male i srednje izvoznike a sistem funkcionie na renansiranju poslovnih banaka za odobrene izvozne kredite isporuiocu.
Srednjorono i dugorono nansiranje izvoznih kredita, odnosno renansi-ranje poslovnih
banaka za odobrene izvozne kredite, vri se posredstvom sterreichische Kontrollbank (OKB) na
koju otpada oko 90% zvaninog nansiranja izvoznih kredita.
sterreichische Exportfons je dravna kompanija osnovana 1950. godine. Sredstva fonda
vode poreklo od pozajmica na meunarodnom tritu kapitala posredstvom austrijskih poslovnih
banaka, od izdatih srednjoronih obveznica i kredita dobijenih od Savezne privredne komore. OEF
renansira banke za odobrene izvozne kredite isporuiocu na podlozi reeskontovanja potraivanja sa
dospeem do godinu dana.
OND je belgijska usta n ova osnovana sa ciljem da osigurava i daje garancije za izvozne
kredite, radi unapreenja belgijske spoljne trgovine i investicija. Ova agencija doprinosi smanjenju
kreditnih rizika koji se odnose na spoljnotrgovinske poslove kao i belgijske investicije u drugim
zemljama. Ova (jedina) belgijska institucija koja nansira izvozne kredite moe da pokrije i stranu
robu i usluge ako su ukljueni u belgijske isporuke koje se vre stranim partnerima. Pored mogunosti osiguranja robe i usluga koje se izvoze OND moe kupovati ili prihvatati kao garanciju strane komercijalne papire, a moe i sam davati kredite, i to direktno stranom duniku. U granicama
raspoloivih sredstava, ukljuujui i rezervni fond OND kao prvi uslov korienja izvoznih kredita
postavlja garanciju OND-a. U OND lanove delegiraju Ministarstvo nansija, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, Ministarstvo za spoljnotrgovinske poslove i Ministarstvo za saradnju i razvoj, jer je OND dravna ustanova.
237
Hermes u Nemakoj (Hermes Kreditversicherungs A.G.) je institucija za osiguranje izvoznih

kredita. To je privatni osiguravajui zavod a nansira se iz dravnog budeta. Osiguravaju se komercijalni,
politiki i katastrofalni rizici, a samo izuzetno se osiguravaju gubici nastali zbog valutnih promena.
Pored pomenutog zavoda u Nemakoj postoji jo jedan privatni osiguravajui zavod. Oba ova
zavoda, sa manjim prekidima, rade od 1925. godine.
COFACE-u Francuskoj je akcionarsko drutvo za osiguranje izvoznih kredita. Akcije uglavnom
dre francuske banke za spoljnu trgovinu i dravna osiguravajua drutva. Rad ovog akcionarskog drutva
u ime drave kontrolie komitet (Savetodavna komisija za garancije i kredit u spoljnoj trgovini).
Akcionarsko drutvo COFACE izdaje polise osiguranja za svoj raun i za raun drave. Po pravilu, za svoj raun osigurava komercijalne i katastrofalne rizike. Za raun drave COFACE polisama osiguranja politike rizike i pojedine specijalno tretirane vrste rizika (npr. gubici na ceni, gubici zbog promene kursa, gubici dobiti, ako se roba prodaje na dolarskom podruju).
E C G D (Export Credit Guarantee Department) u Velikoj Britaniji je ustanova osiguranja
izvoznih kredita budetskog je karaktera i ne rukovodi se protom nego uravnoteenjem isplate tete
i prihoda od premija.
Osiguranje vri putem globalnih (npr. godinjih) polisa. Po duini osiguranja polise su kratkorone (do 6 meseci) i srednjorone (do 4 godine). Pri izvozu brodova i aviona odobravaju se polise osiguranja i do 7 godina. Ova institucija vri osiguranje od komercijalnih i politikih rizika. U Velikoj Britaniji
postoji jo jedna osiguravajua kompanija koja vri osiguranje samo od komercijalnih rizika.
U SAD osiguranje izvoznih kredita obavlja posebno odelenje EXIM BANKE i Udruenje
za osiguranje izvoznih kredita. U ovom Udruenju okupljeno je vie desetina privatnih osiguravajuih zavoda. Do 1962. godine osiguravani su samo kratkoroni krediti do jedne godine, a nakon toga i
srednjoroni krediti sa trajanjem do 5 godina.
Osiguranje se vri protiv komercijalnih, politikih i katastrofalnih rizika, od ega politike rizike osigurava samo Eximbanka. Ova banka daje komercijalnim bankama i drugim zainteresovanim
strankama izvozne garancije, kao jednu vrstu osiguranja naplata potraivanja.
3.4. Stvarnopravna obezbeenja

3.4.1. Opta razmatranja
Pored bankarske garancije, jemstva graanskog prava i drugih linih obezbeenja, u meunarodnom prometu se koriste i stvarnopravna obezbeenja u koja
spadaju:
a) runa zaloga;
b) zaloga potraivanja i
c) hipoteka.
238
Zajednika osobina stvarnopravnih obezbeenja sastoji se u tome to poverilac ima pravo da unovi predmet zaloge i da se iz realizovane sume naplati pre ostalih poverilaca, ako potraivanje ostane iz bilo kojih razloga nenaplaeno, nezavisno
od toga da li je predmet zaloge pokretna ili nepokretna stvar.
Kada je re o zalonom pravu postoje izvesna naela koja su zajednika za sve
oblike zaloge, a to su naroito: naelo akcesornosti, naelo ocijelnosti, naelo specijalnosti, naelo nedeljivosti, naelo prioriteta i naelo publiciteta.
Zalono pravo je, isto tako, akcesorno pravo ije postojanje i punovanost zavisi od postojanja i punovanosti glavnog ugovora ijem obezbeenju slui.
Zalono pravo daje pravo poveriocu da zaloenu stvar proda ako dunik o
dospelosti ne izmiri svoju obavezu obezbeenu zalogom. Ova prodaja se vri bez
intervencije suda kad se radi o poslovima privrednog (trgovakog) prava. Zalono
pravo obuhvata pojedinane i individualno odreene stvari. Meutim, u poslovima
privrednog (trgovakog) prava odstupa se od ovog naela jer se doputa konstituisanje zaloge na vie objekata, odnosno zbiru stvari koje su obuhvaene jednim optim naznaenjem. To znai da pojedine stvari mogu biti zamenjene drugim. Zajedno isto potraivanje moe se zasnovati hipoteka na vie nepokretnosti i to tako to
svaka nepokretnost odgovara za itavo potraivanje i od poverioca zavisi iz koje e
se nepokretnost naplatiti.
to se tie vrste stvari koje mogu biti zaloene u pravnoj doktrini preovlauje
gledite da to mogu biti i potrone i zamenljive stvari, meu koje spada i novac.
Zalono pravo je, po pravilu, nedeljivo odnosno zaloena stvar obezbeuje
potraivanje sve dok ono ne bude u celosti isplaeno. Sa druge strane, potraivanje
je u celosti obezbeeno zaloenim objektom. Zaloga, takoe, jemi i za uveano
potraivanje nastalo kao posledica obaveze da se plati ugovorena kamata kao i trokovi naplate.
Ukoliko je jedna stvar zaloena kod nekoliko poverilaca, red po kome se isplauju njihova potraivanja iz vrednosti zaloene stvari odreuje se prema nastanku svakog zaloenog prava.
I na kraju, sredstvo publiciteta kod rune zaloge je predaja stvari, a hipoteke
upis u javne knjige, dok se kod zalaganja potraivanja obavetava dunik.
3.4 2. Runa zaloga

Kao to smo videli, runa zaloga je stvarnopravno obezbeenje obezbeenje
kod koga zaloni poverilac stie pravo da se iz zaloene stvari namiri pre svih ostalih poverilaca, ako mu potraivanje ne bude isplaeno o njegovoj dospelosti. Zaloni poverilac je duan da zaloenu stvar uva i daje po namirenju potraivanja
239
neoteenu vrati zalogodavcu. Prema tome, zakljuenjem ugovora o zalozi ne nastaje stvarno pravo, nego samo potraivanje zalonog poverioca prema zalonom duniku da mu stvar preda u zalogu.
Dakle, za konstituisanje rune zaloge nije dovoljno zakljuenje ugovora, ve i
predaja stvari koja ini predmet ugovora o zalozi. Predaja moe biti faktina ili ktivna, a u nekim sluajevima se zaloga moe stei i na osnovu zakljuenja ugovora.
U ulozi zalogodavca se moe pojaviti ne samo dunik iz osnovnog ugovora,
nego i tree lice koje zalae svoju stvar za obezbeenje tueg duga. U ovom sluaju,
poverilac se nalazi u dva paralelna i meusobno razliita pravna odnosa jedan je
realan a drugi sa linim dunikom.
Predmet rune zaloge
Predmet rune zaloge moe biti svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu, bez obzira na to da li je individualno odreena i nepotrona ili je potrona i
zamenljiva.
U lanu 968. Zakona o obligacionim odnosima utvreno je da Zalogoprimac
stie zalono pravo kad mu stvar koja je predmet ugovora bude predata.
U bankarskim poslovima predmet rune zaloge mogu biti i dragocenosti kao
to su zlato i drugi plemeniti metali, drago kamenje, umetnike slike, skupoceni tepisi, razni egzotini ukrasi i si. Ovde se na podlozi zaloene stvari vri kratkoron liditiranje. U lanu 1.069 Zakona o obligacionim odnosima data je mogunost da banka
odobrava kredit na podlozi zalaganja hartija od vrednosti, koje pripadaju korisniku
kredita ili treem licu koje na to pristane.
Inae u meunarodnoj bankarskoj i poslovnoj praksi prednost se pri zalaganju hartijama od vrednosti koje se zvanino kotiraju na berzama gde se kursevi objavljuju u berzanskim publikacijama. Hartije od vrednosti po naredbi prenose
se u zalog u zalonim indosamentom tj. unoenjem klauzule vrednost za zalogu,
vrednost za obezbeenje ili sline klauzule.
Pored zalaganja stvari, poverilac moe obezbediti svoje potraivanje na taj nain to e mu u zalogu biti dato potraivanje koje njegov dunik ima prema treem
licu. Mogu se zaloiti sve vrste potraivanja osim onih koja su strogo vezana za linost ili su po svojoj prirodi takva da se ne mogu prenositi ili ako je njihovo davanje
u zalogu zabranjeno zakonom. Isto tako, predmet zaloge moe biti autorsko pravo,
pravo industrijske svojine, pravo plodouivanja i neka druga prava. U zalog se ne
mogu davati stvarne i line slubenosti, statusna i lina prava, pravo koje je vezano
za lino osoblje i svojstvo zalogodavca ili treeg lica.
240
Dejstvo zaloge
Ugovor o runoj zalozi je dvostrano obavezan ugovor kojim se stvaraju obaveze za obe ugovorne strane (zalogodavca i zalogoprimca). Zalogodavac je duan
da preda zalogoprimcu stvar koja predstavlja predmet odnosnog ugovora ili ispravu
koja njenom imaocu daje pravo da raspolae stvari. Sa druge strane, zalogoprimac je
obavezan da zaloenu stvar uva s panjom dobrog privrednika (ili dobrog domaina ako je zalogoprimac ziko lice). Kad potraivanje bude namireno, zalogoprimac
je u obavezi da vrati zaloenu stvar, jer je zalono pravo po svojoj pravnoj prirodi
akcesorno pravo, zavisno od osnovnog posla.
Zalogoprimac ima pravo da ubira plodove od zaloene stvari. Ovo pravo
je iroko prihvaeno u uporednom pravu. Zalogoprimac je duan da iznos prihoda od plodova odbije od trokova koje je imao u vezi sa uvanjem i odravanjem stvari.
Ako zalogoprimac ne ispuni neku svoju obavezu u tom sluaju zalogodavac
moe zahtevati od suda da mu se oduzme zaloena stvar i da se preda treem liu
na uvanje.
Zaloni poverilac ima pravo da od zalogodavca trai zamenu stvari koja je
data u zalogu, ako zaloena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak.
Zaloni poverilac je ovlaen da proda zaloenu stvar i da se namiri iz njene
vrednosti. Kad su u pitanju ugovori iz oblasti privrede, zaloni poverilac ima pravo
da izvri prodaju stvari i bez intervencije suda. Ako stvar ima trinu ili berzansku
cenu, poverilac je moe prodati po toj ceni. Meutim, zalogodavac ima pravo da
zahteva da se zaloena stvar proda po utvrenoj ceni odreenom licu, ako nae da
je cena povoljna i ako se time ne ugroavaju opravdani interesi zalogodavca, to
je razumljivo poto zalogodavac i dalje ostaje vlasnik stvari, pa samim tim i pravo
da njome raspolae.
Prednost rune zaloge jeste to zalogoprimac ima pravo da se naplati iz zaloene stvari pre ostalih zalogodavevih poverilaca. Iz cene dobijene prodajom zaloene stvari, zaloni poverilac ima pravo da naplati glavno potraivanje, kamate, trokove odravanja stvari kao i trokove nastale u vezi sa realizacijom naplate. Redosled
naplate (kad je jedna stvar zaloena vie puta) odreuje se prema vremenu nastanka
njihovih zalonih prava.
Zalono pravo se stie u asu predaje stvari u zalogu, a gubi se ako zaloni poverilac izgubi dravinu stvari. Runa zaloga se gubi kad prestane potraivanje
obezbeeno zalogom.
241
3.4.3. Hipoteka
Pojam hipoteke
Hipoteka je stvarno pravo koje ovlauje titulara da se moe naplatiti iz optereene nepokretnosti prinudnom prodajom, ako dunik o roku ne izmiri svoje novane obaveze. Titular hipoteke ima pravo na namirenje svog potraivanja iz vrednosti zaloene nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku kao i pre
poverilaca koji su hipoteku stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika optereene nepokretnosti.
Hipoteka se stie upisom u javne knjige s tim to optereena nepokretnost
ostaje u dravini dunika. Postojanje hipoteke zavisi od postojanja odreenog potraivanja. Ako je potraivanje iz bilo kog razloga nitavo ili je u meuvremenu prestalo da postoji, prestaje i hipoteka kao akcesorno pravo.
Za hipoteku je karakteristino i to da hipotekar mora biti poverilac obezbeenog potraivanja ili, preciznije, mora postojati identitet izmeu hipotekarnog poverioca i poverioca potraivanja koje je obezbeeno hipotekom. Naprotiv, na dunikoj strani ne mora da postoj i ovakav identitet. Dunik potraivanja obezbeenog
hipotekom je najee vlasnik optereene nepokretnosti, ali se hipotekom moe
obezbediti i potraivanje koje hipotekarni poverilac ima prema nekom treem licu,
razume se, ako vlasnik nepokretnosti pristane da se na njegovoj nepokretnosti konstituie hipoteka.
U meunarodnoj poslovnoj i bankarskoj praksi, hipoteka se koristi za obezbeenje vraanja dugoronog ili srednjoronog kredita koji se, po pravilu, daje za
nansira-nje izgradnje krupnih investicionih objekata ili izvoenje investicionih radova u inostranstvu.
Hipoteka se moe prenositi pravnim poslom i to cesijom potraivanja. Sama
za sebe hipoteka se ne moe prenositi. Isto tako se ne moe prenositi ni potraivanje
bez istovremenog prenosa hipoteke. Ovo zbog toga to za hipoteku, kao to je govoreno, vai naelo akcesornosti.
Predmet hipoteke
Predmet hipoteke ini nepokretnost sa svim pripacima i plodovima dok se ne
odvo-je. Hipoteka se odnosi i na sva poboljanja nepokretnosti (zajednika hipoteka). Mogue je da se na istoj stvari konstituie vie hipoteka, pri emu se redosled
hipoteka odreuje prema vremenu njihovog nastanka.
Hipoteka spada u red veoma sigurnih sredstava obezbeenja u meunarodnom
prometu, ali je i ta sigurnost relativna. Pre svega vrednost predmeta hipoteke moe biti
242
nedovoljna da bi se njenom prodajom poverilac mogao u celini namiriti. Zatim, predmet hipoteke moe da propadne usled elementarnih dogaaja. Zbog toga se u poslovnoj praksi predvia obaveza hipotekarnog dunika da predmet hipoteke osigura
i da polisu osiguranja vinkulira na hipotekarnog poverioca. Tada osigurana suma
stupa na mesto ranijeg predmeta hipoteke, tj. dolazi do tzv. realne subrogacije. Na kraju
krajeva moe se desiti da predmet hipoteke ne bude podobna za prodaju.
Prilikom isplate duga hipoteka se ne gasi, nego automatski prelazi na vlasnika nekretnine s tim to on zadrava rang koji je imao njegov raniji hipotekarni poverilac.
To omoguuje vlasniku nekretnine optereene hipotekom da dobije novi kredit
i da za njegovo obezbeenje ustupi hipoteku davaocu kredita sa prvim rangom jer kod
ovog oblika hipoteke ne dolazi do pomeranja unapred ostalih poverilaca niih po rangu.
Ali to ne znai da se vlasnik nekretnine optereene hipotekom i hipotekarni poverilac
ne mogu meusobno sporazumevati da e se ugasiti zalona prava poverilaca koji imaju
bolji rang na istoj nepokretnosti kad ta zalona prava preu na vlasnika zaloene nepokretnosti. Tada dolazi do pomeranja ranga napred kasnijih zalonih poverilaca.
Inae, i kod rune zaloge kao i kod hipoteke zabranjene su ugovorne klauzule
po kojima bi zaloni poverilac stekao svojinu na zaloenoj stvari ukoliko dunik ne
izmiri svoj dug koji je na ovakav nain obezbeen.
Hipoteka prestaje na vie naina. Pre svega, hipoteka prestaje kad dunik isplati potraivanje obezbeeno hipotekom. Isto tako, do prestanka hipoteke dolazi onda
kad se hipotekarni poverilac odrekne hipoteke pismenom izjavom datom kod nadlenog dravnog organa koji vodi javne knjige od potraivanja koje je obezbeeno
na ovakav nain. Prema tome, odricanje od hipoteke nema uticaja na dalje postojanje potraivanja; ono ostaje i dalje neizmireno.
Hipoteka, takoe, prestaje i onda kad isto lice postane nosilac prava svojine i
nosilac hipoteke na istoj nepokretnosti.
Najzad, hipoteka prestaje u svim onim sluajevima kad nepokretnost optereena hipotekom propadne a ne bude obnovljena. Meutim, ako je takva hipoteka
osigurana tada suma osiguranja stupa na mesto propale nepokretnosti, tj. dolazi do
realne subrogacije. (Subrogacija- isplata duga davanjem poveriocu odreene druge stvari umesto dugovane,odnosno isplata dunikovog duga od strane treeg lica
umesto dunika i prelaz trazbine na isplatioca.)
Napomene
1
Sl. glasnik RS, br. 101/05
Bara S., Staki B, Ivani M. Praktikum za bankarstvo i nansije, FFMO, Beograd 2003.
243
KONTROLNA PITANJA
1. Deniite i nabrojte kapitalne transakcije sa inostranstvomi odnos prema lanu
VIII Statuta MMF-a?
2. ta znate o direktnim investicijama rezidenata i nerezidenata?
3. Navedite glavne odrednice propisa o stranim ulaganjima u Srbiju i ulaganja u
nepokretnosti?
4. Objasnite poslove sa hartijama od vrednosti sa elementom inostranosti?
5. Objasnite rezidente i nerezidente i poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzionim fondovima?
6. Deniite i nabrojte vrste kreditnih poslova sa inostranstvom?
7. Objasnite mogunosti kupovine ino-potraivanja rezidenata?
8. ta znate o nansijskim kreditima i o deviznom kreditiranju u zemlji?
9. ta znate o depozitnim poslovima rezidenata u inostranstvu?
10. Objasnite plaanja po osnovu ugovora o osiguranju?
11. Jednosmerni prenosi sredstava plaanja - pravno regulisanje i lini prenos sredstava plaanja?
12. Jednosmerni ziki prenos sredstava plaanja- iznoenje i unoenje dinara;
Iznoenje i unoenje prigodnog kovanog novca i dinara u numizmatike i kolekcionarske svrhe?
13. Jednosmerni ziki prenos sredstava plaanja - iznoenje i unoenje efektivnog
stranog novca, ekova i hartija od vrednosti; Jednosmerni prenos sredstava plaanja po osnovu izdravanja porodice?
14. Deniite bankarsku garanciju prema ZOO i broj lica koji uestvuju u garancijskom poslu?
15. Navedite bitne elemente bankarske garancije i pravno regulisanje?
16. Nabrojte podele bankarskih garancija i ukratko objasnite licitacionu garanciju i
garanciju za vraanje avansa?
17. Objasnite jemsto kao sredstvo obezbeenja u meunarodnom poslovanju?
18. ta zna o izvoznim kreditima i osiguranju izvoznih poslova u svetu i kod nas?
19. ta znate o runoj zalozi?
20. Objasnite pojam i predmet hipoteke?
244
SEDMI DEO
COUNTRY - RISK I
STRANA ULAGANJA
Capiti suo malum suit, qui alteri malum struit.

Dri se starih puteva i starih prijatelja.
SEDMI DEO
COUNTRY - RISK I STRANA ULAGANJA
1. DEFINISANJE COUNTRYRISKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
2. NAJZNAAJNIJE INSTITUCIJE ZA PROCENU RIZIKA ZEMLJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
3. RIZIK ULAGANJA U NAU ZEMLJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265
246
1. DEFINISANJE COUNTRYRISKA
Drave ne mogu da bankrotiraju-rekao je jednom prilikom Walter Wriston
iz First National Bank 23 iz Njujorka. To je u izvesnoj meri tano, ali se svakako deava da drave kasne u isplaivanju svojih dugova ili ih ne isplauju, to je Citibank-u
i jo neke amerike banke prilino kotalo 80-tih godina.
Vii menadment banaka je dobro upoznat sa rizikom banaka i korporacija,
kao i sa nainom njihovog merenja. Meutim, country risk, tj. rizik drave, relativno
je nepoznat. Iz tog razloga banke i drugi investitori nisu bili u stanju da limite vezane za kreditiranje zemalja postave na adekvatan nain, ve ih su ih postavljali na
previsokom ili na preniskom nivou.
Jedan od primera koji moe opisati ovu neusaglaenost jeste primer latinoamerikih zemalja, kojima su, pre krize koja je zahvatila ovo podruje, amerike
banke odobravale kredite u visini od 100% sopstvenog kapitala i rezervi, a nekima
je izloenost prema pojedinim latino-amerikim zemljama petostruko prevazilazila
akcijski kapital. Ovakva politika je bila bazirana na uverenju da drave ne mogu da
bankrotiraju i da moraju da izmire svoje obaveze na vreme. Tano je da drave ne
mogu postati insolventne, i da do njihovog nestajanja i dezintegracije ne dolazi zbog
prevelike zaduenosti, ali drave isto tako, s vremena na vreme, nisu u mogunosti
da svoje obaveze izmire na vreme, u celosti ili uopte.
Posledice postavljanja neadekvatnih limita vezani za kreditiranje zemalja ogledaju se u sledeem:
ukoliko su limiti previsoki (latino-amerike zemlje) banke mogu pretrpeti teke gubitke, to ne samo da izaziva trajnu tetu njenoj reputaciji, nego
moe ugroziti nastavak njenog daljeg poslovanja (going concern)
ukoliko su limiti preniski (zemlje Bliskog istoka), anse za protabilno
poslovanje su izgubljene, veze sa korespondentima su, zbog odbijanja
odobrenja kredita, naruene, prihodi iz poslovanja sa korespondentnim
23
First National Bank Prva nacionalana banka osnovana 1881 u Koloradu, SAD
VII DEO - COUNTRY - RISK I STRANA ULAGANJA
247
bankama se znaajno smanjuju, nagrade (stimulacije) za pojedine zaposlene se smanjuju zbog niske protabilnosti.
Rizik zemlje za strana ulaganja ili country risk predstavlja rizik ulaganja
stranog kapitala u odreenu zemlju. Izazvan je politikim (neizvesnost vraanja zajma) ili ekonomskim (nesposobnost vraanja zajma) dogaajima u odreenoj zemlji.
Tako se analiza country risk-a uglavnom sastoji od procene politikih i
ekonomskih faktora zemlje korisnika kredita koji mogu da ometaju redovno izmirenje glavnice i kamate. Country risk treba tretirati kao poseban rizik, razliit od
kreditnog rizika individualnih korisnika kredita, zbog toga to korisnici kredita nemaju nikakvu kontrolu nad ovim faktorima.
Rezultati country risk analize se koriste kao instrument odluivanja kako za
stanje pre pozajmljivanja tako i za stanje posle pozajmljivanja. Pre postupka pozajmljivanja, odluke kao to su da li pozajmiti ili ne, koliko pozajmiti itd. se baziraju na
izmerenom riziku. Nakon pozajmljivanja, periodine country risk analize slue kao
sredstvo za dalje praenje i kontrolu.
248
2. NAJZNAAJNIJE INSTITUCIJE ZA PROCENU

RIZIKA ZEMLJE
2.1. Metodologija EUROMONEY-a

Prema metodologiji asopisa Euromoney su dva faktora i to politiki i
ekonomski.
U procenu politikog rizika ukljueni su:
nacionalno jedinstvo (npr. da li je u zemlji bilo revolucija, da li se na zemlju vri inostrani politiki pritisak itd.),
kvalitet vlade (da li je vlada stabilna a sudovi pouzdani itd.),
nivo socijalnog nezadovoljstva (nivo zaposlenosti, kriminala itd.).
U procenu ekonomskog rizika ukljueni su:
ekonomski razvoj (potranja inostranog kapitala, stanje poreske politike,
stanje ekonomske politike zemlje itd.),
stanje meunarodnih ekonomskih odnosa zemlje (postojanje dugoronog sucita ili decita trgovinskog bilansa i platnog bilansa, da li je nacionalna valuta konvertibilna, pitanje uvoza i izvoza itd.),
zaduenost (da li je zemlja bila u stanju da izmiruje dugove do sada, odnos inostranih investicija u zemlji i investicija te zemlje u inostranstvu, na
kom nivou je debt service ratio itd.).
Sistem ocenjivanja Euromoney-a je po principu bodovanja svake zemlje od 0
do 100 poena. Zemlje sa 100 poena spadaju u najbolje a one sa 0 poena u najgore.
Sve zemlje su svrstane u etiri grupe (A,B,C i D) po indeksu predvienog politikog
rasta za petogodinji period i to izgleda ovako:
A = 80-100 poena
B = 60-80 poena
C = 40-60 poena
D = 0-40 poena
249
Indeks se donosi u zavisnosti od:

reima koji e postojati u zemlji u narednom petogodinjem periodu,
(ocenjuje se verovatnoa tri najverovatnija sleda dogaaja),
uticaja svakog od ova tri sleda dogaaja na:
politike nemire,
restrikcije za poslovno-tehniku saradnju,
restrikcije u spoljnoj trgovini,
ekonomsku politiku.
Firmama koje koriste ovu analizu Euromoney-a su potrebne informacije o:
kretanjima na tritu roba i valuta,
odlukama o davanju kredita odreenim zemljama,
kreditnom menadmentu,
emisionim bankama,
vladama,
komunikacijama izmeu centrale i lijale transnacionalnih korporacija
marketingu,
odluivanju o projektima,
menaderima koji ele da znaju stopu rizika,
osiguranju
strategijskom planiranju.
Pri izradi country risk lista potrebno je da informacije budu sveobuhvatne s
obzirom na to da se izrauje pregled zemalja sa akcentom na analizi i predvianju.
Tako da Euromoney obrazuje iri krug ljudi koji su profesionalno unajmljeni da prikupljaju informacije i da ih vrednuju kako bi mogli dati prognoze za svaku zemlju
pojedinano. To je veoma dug i sloen proces s obzirom na to da specijalisti, da bi
dali adekvatne informacije, moraju provesti odreeno vreme na prouavanju zemlje
i u zemlji koja im je dodeljena za analizu. A to moe potrajati i godinama kao to je
sluaj sa tzv. akademskim specijalistima.
Specijalisti se angauju za pojedine zemlje i za svaku zemlju varira broj specijalista kojih moe biti od 3 do 7. Angauju se visoko obrazovani kadrovi koji moraju
biti strunjaci za politika i ekonomska pitanja kao to su konsultanti (druga grupa
specijalista koje angauje Euromoney) kojima je ua specijalnost poslovna ekonomija i politike nauke. Oni su stekli iskustvo radei u vladi ili privredi i deo svog vremena provode u zemljama koje analiziraju.
Vladini specijalisti predstavljaju treu grupu specijalista Euromoney-a i oni
rade u vladinim ustanovama pojedinih zemalja a strunjaci su privrede, obavetajnih agencija ministarstava spoljnih poslova i slino.
U etvrtu grupu spadaju specijalisti iz privrede cije je profesionalno interesovanje country risk. Rade obino za banke, multinacionalne korporacije itd.
250
2.2. Metodologija BERI-INDEKSA

(Business Environment Risk Intelligence)
Kao najkvalitetnija metodologija se navodi metodologija BERI-INDEKSA.
On u svoju strukturu ukljuuje sledee elemente :
1) politike (politiki sistem),
2) privredno-poslovne (poslovnost privrede),
3) nansijske i
4) elemente nacionalizma.
Kod BERI-INDEKSA je zastupljen sistem bodovanja svake zemlje a maksimalan broj bodova iznosi 100 bodova. Za svaku od ove etiri grupe elemenata propisan
je maksimalan broj bodova koji iznosi 25 bodova tako da bodovi svake grupe elemenata objedinjeni ine maksimum od 100 bodova. Na osnovu broja bodova koji postigne odreena zemlja odreuje se visina rizika za inostrana ulaganja u tu zemlju.
1) Politiki elementi obuhvataju:
politiku stabilnost,
odnose prema stranim investitorima,
pitanje privatizacije,
monetarnu inaciju,
platni bilans sa inostranstvom i
ponaanje birokratije.
Svaka od ovih stavki nosi odreen broj bodova tako da njihov zbir iznosi najvie 25 bodova i to isto vai i za ostale tri grupe elemenata.
2) Privredno-poslovni elementi obuhvataju:
privredni rast,
konvertibilnost valute,
pravnu vanost ugovora.
profesionalne usluge i ugovorne odnose,
mreu puteva i komunikacije,
trokove rada i stopu produktivnosti,
nacionalni menadment i partnere.
3) Finansijski elementi obuhvataju:
kratkorone inokredite,
dugorone inokredite,
stopu inacije,
platni bilans sa inostranstvom,
pravnu vanost ugovora,
ponaanje birokratije.
251
4) Elementi nacionalizma obuhvataju:

stav prema inoinvesticijama i protima,
nacionalizaciju,
birokratiju.
Na osnovu broja bodova imamo sledei rejting:
zemlja koja ima od 71 do 85 bodova je industrijski razvijena i u nju je mali
rizik ulaganja,
zemlja koja ima od 56 do 70 bodova je zemlja koja nosi umereni rizik
ulaganja,
zemlja koja ima od 41 do 55 bodova je zemlja u koju je rizino ulagati i
zemlja koja ima 40 i manje nema osnovne uslove za inostrana ulaganja.
2.3. METODOLOGIJE MOODYs I STANDARD & POORs

Najstarija i najpoznatija rejting organizacija je Moodys koja je osnovana
1909. godine iz potrebe da se zatite uesnici na nansijskom tritu pruanjem informacija investitorima o kvalitetu izdatih hartija od vrednosti. Moodys raspolae
vremenskim serijama o pojedinim rmama u veoma dugom vremenskom intervalu,
to prua dodatnu sigurnost pri predvianju buduih kretanja u poslovanju.
S&Ps obezbeuje nedeljni aurne podatke kreditnih rejtinga u 77 zemalja
i teritorija. Ove procene zemalja nisu rejtinzi zemalja s obzirom na to da se odnose
na kreditni rizik nacionalnih vlada a ne kreditni rizik drugih izdavaoca. U svakom sluaju S&Ps obezbeuju kratkorone i dugorone rejtinge, kao i kvalitativni
pogled na domae i strane valutne rezerve drave.
Obezbeeni su rejtinzi iz sledeih oblasti:
dugorona zaduenja,
komercijalni papiri,
sertikati depozita,
trini novani fondovi,
fondovi obveznica,
platena mo osiguravajuih kompanija.
Utvrivanje kreditnog rizika ukljuuje politiki rizik (elja vlade da ispuni
svoje dunike obaveze) i ekonomski rizik (mogunost vlade da ispuni svoje dunike obaveze).
Kvalitativne ocene se daju i to od C koje su najnie do AAA koje su najvie. Ovako se procenjuje potencijalni trend dugoronog kreditnog rejtinga pri
emu se uzimaju u obzir bilo kakve ekonomske promene i promene u osnovnim
uslovima poslovanja.
252
Moody obezbeuje analizu kreditnih rizika za vie od sto zemalja i to za sve

one koji uestvuju u svetskom tritu kapitala. Za svaku je obezbeeno vie vrsta
rejtinga kako bi se obuhvatile sve divergencije rizika, ukljuujui i rejtinge zemalja i
to i za kratkorone i za dugorone obveznice stranih valuta. U postavljanju rizika zemlje analitiari Moody ja procenjuju i politike i ekonomske varijable.
Moodys i Standard & Poors, kao vodee agencije u svetu, bave se kreditnim
rejtingom obveznica koje su emitovane od strane korporacija, gradova, organa
uprave i drava. Ove institucije na bazi kvantitativnih metoda istraivanja, dopunjenih ekspertskim ocenama analitiara procenjuju kreditni rizik da bi se videlo koje
obveznice su pogodne za ulaganja. Najkvalitetnije hartije od vrednosti su naravno i
najpogodnije za ulaganja. Visoko rangirane obveznice po pravilu nose niske prinose
zbog visokog stepena procenjene sigurnosti investitora da e im obaveze biti plaene
o roku. Nia kategorija u rangiranju znai i veu kamatu da bi na taj nain emitent
privukao investitore i kompenzirao im rizik ulaganja. Visokorizine obveznice tzv.
junk bonds su obveznice najslabijeg kvaliteta. Meutim, junk bonds imaju znatno
iru primenu od mnogo kvalitetnijih hartija od vrednosti zbog toga to iako nose ekstremno visoke rizike neizvravanja obaveza, mogu doneti izuzetno visoke prinose.
Junk bonds je ponekad teko procenjivati jer one mogu biti i obveznice malih kompanija koje brzo rastu i koje nemaju istoriju kreditnog rizika.
Moodys i Standard & Poors obveznice se svrstavaju u tri grupe:
1) obveznice za investicije
2) obveznice srednjeg kvaliteta i
3) visokorizine obveznice tj. junk bonds.
1)
Obveznice za investicije obuhvataju:
obveznice najboljeg kvaliteta koje nose najmanji rizik,
obveznice visokog kvaliteta koje nose mali rizik na dugi rok,
obveznice visoke-srednje kategorije, sa osetljivou u sluaju promene privrednih uslova.
2) Obveznice srednjeg kvaliteta obuhvataju:
obveznice srednjeg kvaliteta koje su nedovoljno pouzdane na dui
rok,
obveznice koje nose relativnu sigurnost i kod kojih obezbeenje nije
dobro, postoje elementi spekulativnosti,
obveznice kod kojih postoji trenutna sposobnost plaanja ali je u budunosti to neizvesno, postoji rizik izvravanja plaanja na dui rok.
3) Junk bonds koje obuhvataju:
obveznice loeg kvaliteta gde postoje izgledi za neizvravanje obaveza,
obveznice kod kojih se javlja esto neizvravanje obaveza,
253
obveznice najnieg rejtinga kod kojih je mala mogunost izvravanja

obaveza, mada ih trenutno jo uvek izvravaju,
obveznice kod kojih se obaveze ne izvravaju.
Svaka od ovih vrsta obveznica ima svoju oznaku tj. rang poev od ranga
Aaa (Moodys) odnosno AAA (S&P) za najkvalitetnije obveznice, preko ranga Baa
(Moodys) odnosno BBB (S&P) za obveznice srednjeg kvaliteta do ranga Caa odnosno CCC i D za junk bonds. Obveznice koje se preporuuju za investiranje su od
ranga Baa odnosno BBB pa navie, dok su ostale obveznice visokorizine.
PRIMER: Rangiranje po modelu Moodys i Standard and Poors
Moodys
Standard and
Poors
Aaa
AAA
Najkvalitetnije obveznice
Aa
AA
Visok kvalitet, mali rizik na dugi rok
Visoka-srednja kategorija, sa osetljivou u sluaju promene

privrednih uslova
Baa
BBB
Srednji kvalitet, ali nedovoljno pouzdane na dui rok
Ba
BB
Umerena sigurnost, postoje elementi spekulativnosti
Trenutna sposobnost plaanja postoji, ali postoji rizik izvravanja plaanja na dui rok
Caa
CCC
Lo kvalitet, opasnost od plaanja na dui rok
Ca
CC
Visoka spekulativna kategorija, esto neizvravanje obaveza
Najnii rejting, mala mogunost izvravanja obaveza, mada ih

trenutno jo uvek izvravaju
Znaenje
Ne izvrava obaveze
2.4. INSTITUTIONAL INVESTOR

Kreditnim rejtingom bavi se i ameriki asopis Institutional Investor. Institutional Investor objavljuje izvetaje koji se baziraju na procenama vodeih internacionalnih bankara. Svakih est meseci, bankari iz celog sveta, ocenjuju preko 135
zemalja po sistemu od 0 do 100. Ocena 0 predstavlja minimum kreditne sposobnosti a ocena 100 maksimum kreditne sposobnosti. Institutional Investor procenjuje
254
ove izvetaje i na osnovu njih pravi kreditni rejting. Na taj nain se omoguava vea
izloenost zemalja kroz jedan sistem analize koji je na visokom nivou.
2.5. ICRG INTERNATIONAL COUNTRY RISK GUIDE

Poev od januara 1984. godine ICRG izdaje ekonomske, nansijske, politike i kompozitne rejtinge rizika za devedeset zemalja i to na mesenom nivou. Od
Oktobra 2002. godine procene ova etiri rizika su dostupna za 140 zemalja i 144 ulaza od kojih su dodatna etiri bive drave ehoslovake, Zapadna Nemaka, Istona
Nemaka i Rusija. Prema ICRG, njihovi rejtinzi rizika su navedeni, od strane eksperata IMFa, Svetske Banke, Ujedinjenih Nacija i drugih internacionalnih institucija,
kao standard prema kome drugi rejtinzi mogu biti izmereni.
Neke suverene drave kao to je bivi Sovjetski Savez i zemlje biveg istonog
bloka su pokrivene tek u skorije vreme. Takoe ni strukturne promene koje su se
desile nisu prilagoene u rejtinzima rizika. Sistem rejtinga ICRG a je prilagoen
1997. godine i to u smislu unoenja izmena koje se odnose na promenu internacionalne klime koje su nastupile usled zavretka hladnog rata. Pre ove strukturne promene rejtinzi nansijski rizika su bili potpuno subjektivni zbog nedostatka pouzdane statistike. Do 1997. godine analitiari ICRG -a su vrili procenu rizika na bazi
nezavisno generisanih podataka, kao npr. od MMF-a.
International Country Risk Guide (ICRG) je iroko prihvaen sistem za ocenjivanje i predvianje rizika. ICRG-ove procene rizika su navedene od strane eksperata IMF-a, Svetske banke, Ujedinjenih nacija i mnogih drugih internacionalnih
institucija kao standard prema kome se druge procene rizika mogu meriti.
Upravo zbog jaine svojih analiza i sistema ocenjivanja rizika, ICRG je istaknut od strane The Wall Street Journal-a i Barrons-a kao najpouzdaniji, i sa velikom mogunou predvianja, dostupan sistem to je i nauno potvreno u istraivanjima poznatih univerziteta kao to su Harvard, Duke i New York University.
Informacije koje prua ICRG koriste banke, internacionalne organizacije i
korporacije. Jo od 1980. godine obuhvata i procenjuje bitne faktore koje povrni,
jednogodinji izvetaji uglavnom previde. ICRG procenjuje ekonomske, politike i
nansijske rizike i upozorava na znatne promene ak i onda kad opte prihvaena
miljenja upuuju u drugom pravcu.
Svako izdanje ICRG-a obuhvata:
objanjenje ICRG-ovog visoko cenjenog sistema za ocenjivanje,
regionalne delove sa analizom dogaaja u svakoj zemlji i mogunost ataka
na poslovanje i investicije organizacija,
255
50 strana priznatih (od strane Barrons-a, The Economist-a, The Wall

Street Journal-a) statistika rizika koje upuuju na to gde postoje povoljne anse za poslovanje a gde lee eventualni promaaji,
Statistike tabele nisu ukljuene ve su dostupne posebno. Statistike tabele pruaju detaljan pregled uporednih rizika ulaganja vremena i novca za svaku zemlju posebno. ICRG tabele pruaju dokazan metod predvianja efekata
mnogih specifinih i stvarnih politikih, ekonomskih i finansijskih rizika. Bilo
da se radi o kapitalu, obveznicama ili tekuem novcu, potrebno ja znati izglede
za rizike koji su specifini pojedinim zemljama kao to su: nestabilnost vlade,
korupcija, nelikvidnost, promaaji u ekonomskom planiranju, deficiti, validnost
ugovora i inflatorne tendencije.
ICRG sakuplja mesene podatke o raznovrsnim politikim, nansijskim i ekonomskim faktorima rizika da bi izraunao pokazatelje rizika u svakoj od ovih kategorija kao i kompozitni indeks rizika. U obzir se uzima se pet nansijskih, trinaest
politikih i est ekonomskih faktora. Svakom faktoru se dodeljuje numerika ocena i to je vei rezultat to ukazuje na manji rizik.
U okviru svake od ovih kategorija rizika se sumiraju poeni za svaki faktor.
Kompozitni rejting jeste linearna kombinacija njihovih rezultata. Bitno je istai da
je mera politikog rizika (100 poena) dva puta vea od nansijskog i ekonomskog
rizika (svaki nosi po 50 poena).
ICRG smatra da je country risk sastavljen iz dve osnovne komponente:
mogunost plaanja i
spremnost da se plati.
Politiki rizik se vezuje za spremnost plaanja dok se nansijski i ekonomski
rizik vezuju za mogunost plaanja.
Specine formule za ove kalkulacije su:
PR = SUMiPRi
ER = SUMiERi
FR = SUMiFRi
CRR=0.5*(PR+ER+FR)
Gde je PR politiki rizik, ER ekonomski rizik, FR nansijski rizik i CRR kompozitni rejting rizika.
ICRG rejting sistem se sastoji od 22 varijable koje predstavljaju tri glavne

komponente rizika zemlje i to ekonomski, nansijski i politiki. Ove varijable u
256
osnovi predstavljaju mere osloboene rizika. 5 varijabli predstavljaju svaku komponentu ekonomskog i nansijskog rizika, dok se politike komponente rizika
baziraju na 12 varijabli. Ekonomski rejting se odnosi na merenja zemljinih trenutnih ekonomskih slabosti i jaina. Generalno kada zemljin jaine prevladaju u
odnosu na slabosti smatra se da je ekonomski rizik nizak i obratno. Ovo dozvoljava procenu mogunosti zemlje da nansira svoje ocijalne, komercijalne i trgovinske dunike obaveze.
Ekonomske varijable kao i opseg bodova rizika koji su pripisani svakom je
sledei:
Bruto drutveni proizvod po glavi (0-5)
Realni godinji rast bruto drutvenog proizvoda (0-10)
Godinja stopa inacije (0-10);
Bilans budeta u procentima bruto drutvenog proizvod((0-10);
Trenutni bilans rauna u procentima bruto drutvenog proizvod (0-15).
Rejting nansijskog rizika je druga mera mogunosti zemlje da ispuni svoje
nansijske obaveze. Ovaj rejting ocenjuje nansijsko okruenje bazirano sledeim
varijablama i njihovim bodovima rizika:
Spoljni dug kao procenat BDP (0-10);
Servisiranje spoljnog duga kao procenat izvoza roba i usluga (0-10);
Trenutni rauni kao procenat izvoza roba i (0-15);
Neto likvidnost u mesecima pokrivenosti uvoza (0-5);
Stabilnost kursne liste (0-10).
Rejting politikog rizika meri politiku stabilnost zemlje koja utie na zemljinu mogunost i elju da ispuni svoje nansijske obaveze.
Politike varijable i opseg bodova za rizike istih je sledei:
Stabilnost vlade (0-12);
Socio-ekonomski uslovi (0-12);
Portfolio investicija (0-12);
Unutranji konikti (0-12);
Eksterni konikti (0-12);
Korupcija (0-6);
Vojno uee u politici (0-6);
Religiozna tenzija (0-6);
Zakonodavstvo i sudstvo (0-6);
Etike tenzije (0-6);
Demokratska odgovornost (0-6);
Kvalitet birokratije (0-4).
257
Grakon rizika za SRJ

Korienjem svake grupe varijabli za posebne rizike, rejting se kreira za tri
razliite Varijable rejtinga ekonomskog rizika su ponderisane jednako kako bi se
dobio rezultat od 50 bodova. Varijable rejtinga nansijskog rizika su takoe jednako ponderisane kako bi se dobilo 50 bodova, a varijable rejtinga politikog rizika su
ponderisane jednako kako bi se dobilo 100 bodova..
Rejting kompozitnog rizika se dobija deljenjem sume tri rejtinga komponenti rizika sa dva, ekonomska i nansijska komponenta se raunaju sa 25% i politika
komponenta sa 50% uea u kompozitnog rejtinga rizika. Opseg ICRG-ovog rejtinga rizika za ekonomski, nansijski, politiki i kompozitni rizik je redom 0-50, 0-50,
0-100 i 0-100.
2.6. METODOLOGIJA BUSINESS INTERNATIONAL-a

Business International vri rangiranje oko 70 zemalja. Izvetaje izdaje
u posebnom biltenu kome je naziv Country Assessment Service. Za Country
Assessment Service je od vanosti 56 faktora na osnovu kojih se dobijaju informacije bitne za poslovanje odreenih korporacija koje se nalaze u razvijenim zemljama.
258
2.7. ONDD (THE BELGIAN EXPORT CREDIT AGENCY)

ONDD je autonomno javno telo ija misija je da unapreuje internacionalne ekonomske odnose putem pokrivanja rizika vezanih za izvoz robe i usluga, uvoz, direktne investicije u inostranstvu i kratkorone, srednjorone i dugorone kredite.
ONDD je osnovan 1921. godine i bio je druga agencija za osiguranje kredita u svetu. Nakon potresa koji su nastali nakon Prvog svetskog rata, belgijska
vlada je elela da stvori jedno javno telo koje bi osiguralo politike rizike i oivelo izvoz. U to vreme osnovan kao privremeno telo, ONDD je prebrodio mnoge tekoe kao to su: Wall Street slom 1929. godine, poetak drugog globalnog
konikta, dekolonizaciju Vlada je 1939. godine odluila da ONDD pretvori u
stalno telo i to kao instituciju koja je nansijski i administrativno autonomna i
garantovana od strane vlade.
Od svog osnivanja pa do danas ONDD je znatno proirilo spektar svog poslovanja. Ovlaen je da pokriva uvoz i proviziju na usluge, osigurava komercijalni rizik, sudeluje u nansiranju poslova koje osigurava, osigurava politike rizike koji su
vezani za strane belgijske investicije, osigurava rizike deviznog kursa koji se odnose na izvozne transakcije, uestvuje u internacionalnim ekonomskim odnosima itd.
ONDD je 2004. godine osnovao kompaniju sa ogranienom odgovornou u sferi
privatnog prava kako bi zagarantovao kontinuitet svojih usluga u evropskom poslovanju. Ova kompanija sa ogranienom odgovornou e, izmeu ostalog, osiguravati izvoz u deset novih zemalja lanica Evropske unije ukoliko one nose kreditni rizik
ukupnog perioda koji ne prelazi dve godine.
Finansijska situacija ONDD-a dosta zavisi od optimalnog upravljanja country risk-om. Zbog toga je kljuno uraditi veoma preciznu kvantitativnu i kvalitativnu procenu razliitih rizika. Za svaku zemlju i razliite vrste osiguranih transakcija, rezultat ove analize jeste utvrivanje kategorija premija (kategorije koje se
koriste za kalkulaciju premije osiguranja), limita osiguranja zemlje a ukoliko je potrebno i posebne uslove pokria.
1) Kategorije premija za osiguranje transakcija izvoza:
1.1. Procena politikog rizika,
1.2. Procena trgovakog rizika.
2) Kategorije premija za osiguranje direktnih investicija u inostranstvu:
2.1. Procena ratnog rizika,
2.2. Procena rizika eksproprijacije i vladinih akcija,
2.3. Procena prenosnog rizika.
259
3) Kapacitet pokria po zemlji

4) Posebni uslovi pokria
5) Indikatori veliine trita.
1) Kategorije premija za osiguranje transakcija izvoza
U svojoj politici pokria ONDD pravi razliku izmeu sledeih vrsta transakcija izvoza:
politika pokria za srednjorone\dugorone (kreditni period koji prelazi
jednu godinu) kredite se odnosi na transakcije koje imaju kreditni period
vei od dve godine
posebne transakcije se uglavnom odnose na poslove i projekte koji imaju
dug period realizacije, ali su plativi u gotovini u toku realizacije poslova.
Zemlje se klasikuju u sedam kategorija (od 1 do 7) prema intenzitetu politikog rizika. Politiki rizik se odnosi na svaki dogaaj u inostranstvu, koji predstavlja
viu silu za osiguranika ili dunika, a odnosi se posebno na ratove, revolucije, prirodne katastrofe, vladine akcije itd. Kategorija 1 obuhvata one zemlje u kojima je politiki
rizik najnii a kategorija 7 grupie zemlje sa najviim politikim rizikom.
Zemlje se klasikuju u tri kategorije (od A do C) prema intenzitetu trgovakog
rizika. Trgovaki rizik proizilazi iz pogoranja dunikove nansijske situacije, to
prouzrokuje nemogunost plaanja duga. To je rizik neizvrenja obaveza od strane
inostranog kupca, odnosno rizik da kupac nije u mogunosti da izvri svoje nansijske obaveze ili ih ne izvrava bez ikakvog opravdanog razloga. Trgovaki rizik, ne da
zavisi samo od poloaja kupca na mikro nivou, ve i od makroekonomskih i sistemskih faktora koji utiu na sposobnost izmirenja dugova svih kupaca u odreenoj zemlji. Kategorija A grupie zemlje koje imaju najnii trgovaki rizik, dok kategorija C
grupie zemlje sa najviim rizikom.
1.1. Procena politikog rizika
Kategorija premija za politiki rizik, koja se odnosi na srednjorone\dugorone izvozne kredite, dosta zavisi od ONDD-ovih obaveza u okviru OECD sporazuma. OECD sporazum je sporazum o smernicama za zvanino podrane izvozne
kredite. To je sporazum izmeu drava lanica OECD-a koji, izmeu ostalog, ustanovljava maksimalno prihvatljive uslove otplate za izvozne kredite i to za svaku zemlju-kupca. Sporazum obuhvata i to da se standardi premija utvruju za 145 zemalja za osiguranje od politikog i suverenog rizika za izvozne kredite od dve godine i
due. Minimalne premijske stope za osiguranje od politikog i suverenog rizika, za
260
tih 145 zemalja, utvruje grupa eksperata za country risk koju predstavljaju razliite
agencije za izvozne kredite.
Uopte, ONDD-ova klasikacija premija je prikljuena OECD-ovoj klasikaciji, ali njegov Bord direktora uvek moe da se odlui za viu premijsku stopu ukoliko proceni da se rizik poveao. Za zemlje koje nisu obuhvaene OECD sporazumom, ONDD utvruje kategoriju premija.
ONDD-ova politika pokria i visina limita zemalja, se iskljuivo baziraju na
proceni srednjoronog\dugoronog rizika. Bord direktora uvek donosi krajnju odluku. ONDD je razvio kvantitativni model koji meri solventnost zemlje. On kombinuje procenu ekonomske i nansijske situacije i procenu politike situacije i analizu
naina plaanja svake zemlje.
Procena nansijske situacije se bazira na koecijentima solventnosti, za koje
su kritine vrednosti utvrene na bazi ekonometrijskih procena. Dodati su i odreeni indikatori likvidnosti kao to je nivo rezervi deviznih sredstava. Ekonomska situacija se procenjuje uz pomo tri vrste indikatora: indikatori performansi privredne
politike (kao to su skalna i monetarna politika, spoljni bilans i strukturne reforme), indikatori koji odslikavaju potencijal razvoja zemlje (kao to su nivo dohotka
i tednje i investicione kvote) i indikatori spoljne osetljivosti (kao to su izvozna diversikacija i zavisnost od pomoi).
Svaka zemlja se ponovo razmatra kad god se pojave nove, bitne informacije i
to se radi najmanje jednom godinje. Podaci o nainu plaanja se obino razmatraju
kvartalno. I u ovom sluaju se, takoe, moe vriti ponovno razmatranje situacija i
to u svakom trenutku i ukoliko je to potrebno.
Kategorija premija za politiki rizik, koja se odnosi na posebne transakcije, je
rezultat kombinacije ONDD-ovih klasikacija za kratkorone i srednjorone\dugorone rizike.
1.2. Procena trgovakog rizika
Procena trgovakog rizika se prvenstveno sastoji od mikro-ekonomske procene
kupca i njegove delatnosti. Ova analiza uslovljava prihvatanje rizika kupca i mogue
ukljuivanje posebnih uslova pokria. Meutim, neki faktori imaju uticaj na trgovaki rizik na nivou zemlje i pogaaju sposobnost otplate svih kupaca u odreenoj zemlji.
Primer za to su efekti otre devalvacije, visoke realne kamatne stope, ekonomska recesija (opadanje nivoa i obima privrednih aktivnosti, rasprostranjena korupcija itd.).
Model koji se koristi za procenu ovih rizika, sastoji se od tri vrste indikatora:
ekonomski i nansijski indikatori koji pogaaju sve kompanije u odreenoj
zemlji tako to utiu na rezultate i bilanse stanja (devalvacija, realna kamatna stopa, stopa rasta drutvenog bruto proizvoda, stopa inacije itd.)
261
Indikatori koji odslikavaju praksu plaanja zemlje kod trgovakog rizika.

Indikatori koji oznaavaju institucionalni kontekst u okviru koga lokalne
kompanije posluju (indeks korupcije itd.).
Kategorija A obuhvata zemlje sa niskim trgovakim rizikom, kategorija B grupie one zemlje kod kojih je trgovaki rizik normalan a kategorija C obuhvata one
zemlje kod kojih je trgovaki rizik veliki.
Klasikacija trgovakog rizika se obnavlja najmanje dva puta godinje, a po
potrebi i vie puta.
2) Kategorije premija za osiguranje direktnih investicija u inostranstvu
ONDD, u svojoj politici za rizike vezane za direktne investicije u inostranstvu,
pravi razliku izmeu ratnog rizika, rizika od eksproprijacije i vladinih akcija i prenosnog rizika koji se odnosi na investicione zajmove, plaanje dividendi i repatriaciju
tj. vraanje kapitala.
Zemlje se klasikuju u sedam kategorija (od 1 do 7). Kategorija 1 grupie najmanje rizine zemlje, dok kategorija 7 grupie zemlje sa najviim rizikom. Ovakva
klasikacija se bazira na razliitim kvantitativnim i kvalitativnim indikatorima. Ova
klasikacija se ponovo razmatra svaka dva meseca.
2.1. Procena ratnog rizika
Ratni rizik obuhvata rizike od spoljnih konikata i rizike od domaeg politikog nasilja. Pored ekstremnih sluajeva graanskog rata, domae politiko nasilje takoe obuhvata rizike od terorizma, graanskih nemira, socijalno-ekonomskih
konikata i rasnih i etnikih tenzija.
2.2. Procena rizika ekspropriacije i vladinih akcija
Rizik ekspropriacije i vladinih akcija ne samo da pokriva rizike ekspropriacije i krenje ugovora od strane vlade, ve i rizike vezane za funkcionisanje odnosno
nefunkcionisanje sudskog sistema i rizik od mogue negativne promene odnosa sa
stranim investitorima.
2.3. Procena prenosnog rizika
Kvantitativna procena prenosnog rizika se bazira na istim principima kao i
procena politikog rizika vezana za srednjorone/dugorone izvozne transakcije.
3) Kapacitet pokria po zemlji
ONDD za svaku zemlju postavlja dva limita: jedan za izvozne transakcije sa
kratkoronim kreditnim periodima, a drugi za izvozne transakcije sa srednjoronim/dugoronim kreditnim periodima.
262
Visina limita zavisi ne samo od ONDD-iovog ukupnog portfolia i njegovih nansijskih dobara ve i od klasikacije dunikove zemlje.
Sredstva, koja ne dostiu gornji limit mogue je iskoristiti za osiguranje novih
transakcija.
Visina limita stalno varira to znai da se slobodna sredstva stalno poveavaju
ili smanjuju u zavisnosti od primljenih uplata i novoprihvaenih obaveza.
4) Posebni uslovi pokria
U nekim sluajevima kada je politiki rizik suvie visok ONDD uopte ne
prua mogunost pokria. Izuzetak su posebne vrste nansiranja koje ublaavaju
prenosni rizik ONDD ne daje pokrie za zemlje koje spadaju u kategoriju 7 sa kratkoronim politikim rizikom.
ONDD takoe moe da primeni posebne uslove pokria ili restrikcija u svojoj
politici pokria zemalja. Primeri za to su:
razlika izmeu politike pokria koja se primenjuje na privatne kupce i drave kao kupca. Kod zemalja sa velikim skalnim problemima iskljuuje
se pokrie za dravu kao kupca dok je pokrie bez restrikcija i dalje mogue za privatne kupce
ograniavanje obima individualnih transakcija ili ograniavanje pokria
na belgijsku robu mogu se primeniti u zemljama u kojima postoji visoka
verovatnoa da e se prei limit ili u zemljama koje su visokorizine.
za visokorizine zemlje ONDD moe da umanji procenat do kojeg moe
da se pokriva politiki i trgovaki rizik
neki sluajevi zahtevaju bankarsku garanciju (esto je to neopozivi akreditiv) ili garanciju vlade (Ministarstva nansija ili Centralne banke). Najei sluajevi su:
rizik od neplaanja, kako privatnih kupaca tako i drave kao kupca, koji se
smatra posebno visokim
ogranieno funkcionisanje ili nefunkcionisanje sistema razmene u zemlji
upotreba neopozivih akreditiva koja je obavezna u skladu sa pravilima o
uvozu odreene zemlje.
5) Indikatori veliine trita
Postoji pet makroekonomskih promenljivih koje pokazuju veliinu trita
odreene zemlje. Indikatori su:
stanovnitvo zemlje (u milionima),
godinja vrednost uvoza robe i usluga (u milionima USD),
bruto nacionalni proizvod (u milionima USD),
prosena godinja stopa rasta bruto nacionalnog proizvoda protekle godine,
prologodinja vrednost izvoza Belgije u tu zemlju (u milionima EUR).
263
Izvor:
ONDD, 10.03.2005.
ema 1. SRJ u poreenju sa Belgijom
Izvor :
ONDD, 10.03.2005.
ema 2.
264
3. RIZIK ULAGANJA U NAU ZEMLJU
3.1. RIZIK ULAGANJA SA PRIMEROM IZ PRAKSE

Na svim rang listama naa zemlja se nalazi meu poslednjim pozicijama to
je veoma nepovoljno i ukazuje na to da su rizici ulaganja u nau zemlju veoma visoki. Trajnih ulaganja u nau zemlju nema u dovoljnoj meri s obzirom na to da su
rizici veliki a nepoverenje stranih partnera naroito je izazvano nereenim statusom
Kosova i Metohije, naim neadekvatnim raunovod-stvenim standardima i nivoom
kriminala i korupcije koji su na izuzetno visokom nivou.
Naa zemlja ima dosta potencijala to naalost ne moe da doe do izraaja.
Uopte uzev, mora se uspostaviti povoljna klima za ostvarivanje obostranih interesa
i, naravno, smanjiti svi rizici koji u velikoj meri dominiraju.
Uslovi koje je potrebno stvoriti da bi se postiglo privlaenje stranog kapitala
u nau zemlju su:
stabilan (kredibilan) politiki sistem,
kvalitetni zakoni,
saradnja sa EU i redovna otplata dugova,
privredni razvoj i privredna stabilnost i razvoj.
Veoma je bitno da politiki sistem bude stabilan jer ako je on stabilan bie
stabilan i ekonomski sistem to omoguava da se zemlja otvori prema svetu i prima investicije. Potrebni su stabilni zakoni i sistem koji titi ulagae od korupcije,
nemira i kriminala.
Privreda mora biti konkurentna da bi opstala u meunarodnoj konkurenciji,
takoe potreban je ambijent koji izaziva oseaj sigurnosti stranim investitorima. U
naoj zemlji jo uvek nema stabilnosti politikog sistema, potrebno je izgladiti odnose sa susednim zemljama, ojaati privredni sektor i izboriti se sa kriminalom i
korupcijom i kao veoma vano, staviti graanina kao centar i osnovu politikog sistema tako da se stranaka prava ne stavljaju ispred graanskih prava.
265
Zakoni ne treba da su promenljivog karaktera ve vaei na dui rok. Potrebni su stabilni uslovi privreivanja, dugorona pravna sigurnost i slino kako bi se
privukli strani ulagai. Neophodna je promena, pre svega, propisa iz oblasti: svojine,
rada, pravosua, trgovine, poreza i intelektualne svojine i naravno sve ih uskladiti sa
propisima Evropske unije.
Posle dueg vremena otpoela je saradnja nae zemlje sa Evropskom unijom.
Trite Evropske unije se otvorilo za nae proizvode. Primljene su donacije kao i
krediti za obnovu i razvoj. Poelo je i usaglaavanje zakonskih propisa sa evropskim
standardima a da bi se stvorili optimalni uslovi za ulaganje u nau zemlju moraju se
regulisati stari dugovi.
Da bi se postigli privredni razvoj i stabilnost u privredi koja je dosta oslabljena, gde vlada nezaposlenost a izvoz ne moe da pokrije ni polovinu uvoza, potreban
je preokret koji se jedino moe dogoditi uz pomo priliva stranog kapitala i promene privredne strukture. Stranim investitorima treba ponuditi dosta dobrih projekata. Za strane investitore je bitno da je drava legalna i postoji puna zakonska zatita,
da ima uslova za sticanje prota, da je inacija pod kontrolom itd. Za privlaenje
stranog kapitala je naravno bitna konvertibilnost nacionalne valute jer da bi imovina u nekoj zemlji bila sigurna to zavisi od stabilnosti valute. Stabilnost nansija garantuju devizne rezerve.
Ukupne devizne rezerve i milionima US $
Datum
266
NBS
Ovlaene
banke
Ukupno
Ukupne devizne rezerve u milionima evra

NBS
Ovlaene
banke
Ukupno
31.12.2000.
524.2
365.8
890.0
31.12.2001.
1169.1
639.5
1808.6
31.12.2002.
2280.1
783.2
3063.3
31.12.2003.
3550.1
885.5
4435.6
2839.5
708.2
3547.7
31.12.2004.
4244.7
901.8
5146.5
3117.3
662.3
3779.6
31.12.2005.
5842.8
698.0
6540.8
4935.1
589.2
5524.3
31.12.2006.
11887.5
748.5
12696.0
9024.8
568.2
9593.0
31.01.2007
11523.7
433.4
11957.1
8890.3
334.4
9224.7
28.02.2007.
11851.4
437.3
12288.7
8966.1
330.9
9297.0
31.03.2007.
11730.5
753.1
12483.6
8787.6
564.2
9351.8
30.04.2007.
12252.7
653.5
12906.2
8983.6
479.2
9462.8
31.05.2007.
12227.6
665.5
12893.1
9101.4
495.3
9596.7
751.0
Prosena neto zarada u martu u Srbiji iznosila je 25.960 dinara i bila je nominalno vea za 2,9 odsto, a realno za 2,49 odsto nego u februaru. Prosena martovska
zarada sa porezima i doprinosima bila je 36.148 dinara i nominalno je vea za 2,64
odsto, a realno za 2,23 odsto od bruto zarade u februaru, navodi se u saoptenju. Realno poveanje martovske neto zarade u poreenju sa zaradom iz istog meseca 2006.
godine iznosi 23,98 odsto, a nominalno 29,19 odsto. Prosena neto zarada u Srbiji u
prva tri meseca 2007. godine realno je vea za 24,24 odsto, a nominalno za 30,2 odsto nego zarada isplaena u istom periodu prole godine:
Datum
Br. zaposlenih
Br. nezaposlenih
Stopa nezaposlenosti
Mar 2001
2798953
764965
21.5
Sep 2001
2787858
777356
21.8
Mar 2002
2773021
799499
22.4
Sep 2002
2736087
885742
24.5
Mar 2003
2720087
945960
25.8
Sep 2003
2710161
954794
26.1
Mar 2004
2706634
948837
26.0
Sep 2004
2678509
946512
26.1
Mar 2005
2712217
992147
26.8
Sep 2005
2709149
1000652
27.0
Mar 2006
1012245
3.2. KREDITNI REJTING SRBIJE PREMA PROCENI S&P

Agencija za utvrivanje kreditnog rejtinga (Standard and Poors) iz Londona potvrdila je krajem aprila 2007. godine da je kreditni rejting Republike Srbije
BB- za dugorone i B za kratkorone obaveze. Rejting BB- spada u kategoriju
ispod investicionog statusa, to znai upozorenje investitorima na visok rizik ulaganja u Srbiju. U poreenju sa zemljama regiona, rejting Srbije slabiji je od Hrvatske
(ocena BBB) i od Makedonije (BB plus).
Izgledi za dalje kretanje rejtinga ostali su pozitivni, to ukazuje na mogunost poveanja kreditnog rejtinga u narednih 6 do 18 meseci. Kreditni rejting Srbije
267
potvren je zahvaljujui snanom rastu bruto domaeg proizvoda (BDP) za 5-6 odsto godinje, poveanju izvoza i visokim direktnim stranim investicijama. Stabilnosti rejtinga doprineli su ostvareni budetski sucit u 2006. i smanjenje javnog duga,
kao i stope inacije, za koju se procenjuje da e 2007. godine biti na nivou od oko
sedam odsto. Agencija SP je ukazala na to da je rejting Srbije potvren na osnovu
pozitivnih makroekonomskih pokazatelja, ali da je i dalje uslovljen politikim rizicima usled nereenog konanog statusa Kosova i Metohije, neformiranja vlade i zamrzavanja pregovora sa Evropskom unijom o zakljuivanju Sporazuma o stabilizaciji i
pridruivanju.
Ipak Srbija se sa ocenom BB minus se, nalazi dva stepena iza kategorije drava u koju je sigurno ulagati, a najnovije napredovanje na indeksnoj skali S&P rezultat je nekoliko faktora: Prvi faktor je poboljanje politike situacije u zemlji. Drugi
se odnosi na korake koje je Vlada preduzela da regulie svoje odnose sa meunarodnim nansijskim ustanovama, posebno Meunarodnim monetarnim fondom u
aprilu 2007. godine, nakon ega su preduzeti koraci za obuzdavanje krupnog platnog debalansa i inacije. Meutim za dalje unapreenje rejtinga potrebno su dalje
ekonomske i skalne reforme.
3.3. PREDNOSTI SRBIJE ZA STRANA ULAGANJA

Prema izvoru SIEPA-e24 evropski investitori su 2003. godine svrstali Srbiju
meu 25 vodeih zemalja u svetu u pogledu investicionih mogunosti. Prednosti
koje Srbija prua su sledee:
Strateko pozicioniranje na tritima Evrope i Azije i Bliskog istoka;
Duty Free pristup slobodnoj trgovinskoj zoni u jugoistonoj Evropi sa 60
miliona potroaa;
Jedina zemlja van ZND-a koja je potpisala sporazum o slobodnoj trgovini
sa Ruskom federacijom;
Srbija jo uvek nije lanica EU; vea eksibilnost i prednosti za
investiranje;
Najnia poreska stopa na prot preduzea u Evropi;
Obrazovana i jeftina radna snaga;
Najvei procenat stanovnika koji govore engleski jezik u jugoistonoj i
centralnoj Evropi;
Stabilna privreda;
Zdrava monetarna politika i brza primena kljunih makroekonomskih
zakona;
24
268
SIEPA - Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza
Pojednostavljeni propisi o spoljnoj trgovini i stranom ulaganju;

Jednostavnije procedure za proizvodnju i osnivanje preduzea, ukljuujui reim boravka stranaca, registraciju preduzea i carine.
3.4. STRATEGIJA PRIVALENJA STRANIH INVESTITORA

Ekonomska politika poslednjih godina rezultirala je dinaminim privrednim
rastom, drastino redukovanom inacijom, rekordnim deviznim rezervama i sucitom dravnog budeta. S druge strane, prosena nezaposlenost od 28% ostala je,
verovatno, najozbiljniji ekonomski i socijalni problem. Naravno, u uslovima ogranienih domaih resursa i intenzivne globalne konkurencije u privlaenju stranih
investicija, kao glavno pitanje izdvaja se denisanje sopstvenih konkurentskih prednosti. Iz tog razloga, od sredine prole godine i kod nas je u primeni najkonkretniji nansijski instrument investicione politike bespovratna dravna sredstva za
grinld projekte.
Za ovaj program iz Nacionalnog investicionog plana obezbeen je budet od
20 miliona EUR koji bi trebalo da bude rasporeen na naredne tri godine.
U skladu sa Uredbom o uslovima i nainu privlaenja direktnih investicija
koja je na snazi od jula 2006. godine, za pomo mogu konkurisati preduzea registrovana na teritoriji Srbije ukoliko imaju grinld projekat u oblasti proizvodnje,
usluga povezanih sa meunarodnom trgovinom, ili istraivanja i razvoja. Uredba je
formulisana na takav nain da se, osim poveanja zaposlenosti, omogui ostvarivanje jo nekoliko znaajnih nacionalnih ciljeva. Pre svega, iznos pomoi vei je u tzv.
tercijarnim delatnostima uslugama i istraivanju i razvoju, nego u proizvodnji, kao
sekundarnom sektoru. Za proizvodne projekte predviena su sredstva u rasponu od
2.000 do 5.000 EUR po novootvorenom radnom mestu, investitori u sektoru usluga
mogu dobiti izmeu 2.000 i 10.000 EUR, dok se istraivako-razvojne aktivnosti nansiraju sa najmanje 5.000, a najvie 10.000 EUR.
Ovakvo reenje viestruko je opravdano; tercijarne grane po pravilu su radnointenzivne, a istovremeno ih karakteriu i vie zarade u odnosu na poljoprivredu i
industriju. Najzad, upravo ovi delov privrede poslednjih godina belee eksplozivan
rast udela u globalnim tokovima stranih direktnih investicija. Donja granica visine
ulaganja i broja zaposlenih, kao eliminatorni kriterijum prilikom ocenjivanja projekata, postavljena je na 1 milion EUR, odnosno 10 novih radnih mesta kod usluga
i istraivanja i razvoja. U sluaju proizvodnje, potrebno je 50 zaposlenih, uz investiranje izmeu 1 miliona i 5 miliona EUR. Koliki e iznos biti dovoljan zavisi od
optine gde se realizuje projekat; to je ona manje razvijena, mereno pomou stope
269
nezaposlenosti, investicioni cenzus je nii i obrnuto. Svrha pozitivne diskriminacije ekonomski zaostalih optina sastoji se u kanalisanju buduih investicija prema
onim delovima zemlje koji su najtee pogoeni dugogodinjom privrednom krizom
i negativnim demografskim trendovima. Sistem bodovanja projekata obuhvata devet kriterijuma, pri emu prednost imaju investitori sa boljim referencama koji vie
angauju domae dobavljae, ne mogu izmestiti svoje pogone i opremu van zemlje,
pripadaju sektorima visokih tehnologija, omoguavaju transfer znanja na druga preduzea, ne izazivaju zagaenje ivotne sredine, posluju u manje razvijenim optinama i imaju obezbeenu podrku lokalne samouprave.
Srbija je potpisala, izmeu ostalih Konvenciju o zatiti ljudskih prava i osnovnih
sloboda, Konvenciju o spreavanju muenja i neovenih ili poniavajuih postupaka
i kanjavanja, Protokol 14 na Evropsku konvenciju o zatiti ljudskih prava i osnovnih
sloboda, Konvenciju o lokalnoj samoupravi, Konvenciju o regionalnim i manjinskim
jezicima, Konvenciju o spreavanju terorizma, Konvenciju o borbi protiv trgovine ljudima, Evropsku socijalnu povelju, itd. Savet Evrope je angaovan i na pitanjima od
znaaja za Srbiju, a posebno u oblasti organizacije popisa, kao i zatite kulturne batine
na KiM, potom na polju zatite ljudskih i manjinskih prava u Srbiji.
3.5. Meunarodni regulatorni okviri u funkciji stranih ulaganja

3.5.1. Institucionalni okviri
Pravni okvir za strana ulaganja sastoji se od iroke lepeze nacionalnih ali i meunarodnih principa i pravila, razliitih oblika i formi, koji se stalno menjaju i unapreuju. Ovako odreen meunarodni zakonski okvir sastoji se, dakle, od meunarodnih pravila, principa i procedura, institucionalnog ili drugog porekla, veeg ili
manjeg pravnog znaaja. Tako denisan pojam sadri konkretno:
A) Meunarodne multilateralne sporazume;
B) Regionalne meunarodne sporazume u kojima uestvuje zemlje koje pripadaju odreenoj grupi, s obzirom na svoju geografsku pripadnost ili po
drugom kriterijumu;
C) Bilateralne sporazume o podsticanju i zatiti ulaganja koji se potpisuju izmeu pojedinih zemalja;
D) Rezolucije organa i meunarodnih organizacija, bez obzira da li su pravno
obavezujue ili ne, koje se najee daju u formi preporuka.
***
270
A) Meunarodnim multilateralnim sporazumima se deniu osnovna pravna pravila koja se u sferi stranih ulaganja ustanovljavaju pod okriljem
meunarodnih organizacija. Takva su npr. pravila konstituisana u okviru Svetske trgovinske organizacije u delu koji se odnosi na strana ulaganja (npr. TRIP
sporazum kojim se regulie pitanje zatite prava intelektualne svojine i sl.), zatim
Konvencija o osnivanju MIGA, osnovana sa ciljem podsticanja priliva investicija u
zemlje lanice pod pokroviteljstvom IBRD, Meunarodne nansijske korporacije i
drugih meunarodnih razvojnih nansijskih institucija, kao i pravila utvrena Konvencijom o ICSID - o reavanju investicionih sporova izmeu drava i dravljana
drugih drava.
B) Regionalni sporazumi su oni koji su ogranieni na odreeni broj zemalja potpisnica, po geografskoj pripadnosti ili po nekom drugom osnovu.Sporazumi
o regionalnim ekonomskim integracijama, na primer, ukljuuju vei stepen zajednitva i saradnje izmeu njihovih zemalja lanica, koji obino prate nadnacionalni
zajedniki instituti (npr. NAFTA, APEC i OECD, kao drugi karakteristini primeri
regionalnih sporazuma zemalja). Ovakvi sporazumi u velikoj meri utiu na sadrinu bilateralnih sporazuma u oblasti zatite ulaganja koje zakljuuju pojedine drave
izmeu sebe.
C) Bilateralni sporazumi su oni koje dve drave, dva subjekta meunarodnog
prava, zakljuuju meusobno u cilju unapreenja uzajamnih ekonomskih odnosa i
stvaranja povoljnih uslova za strane ulagae iz druge zemlje ugovornice. Njihovim
potpisivanjem, i stupanjem na pravnu snagu (ispunjavanjem procedure koju svaka
od strana ugovornica propisuje za stupanje na snagu meunarodnih ugovora, najee procesom ratikacije u nacionalnoj Skuptini), oni, u formi lex specialis-a, postaju sastavni deo unutranjeg zakonodavstva odnosne drave.
D) Rezolucije organa i meunarodnih organizacija predstavljaju neobavezujue, eksibilno sredstvo za zaokruivanje pravnog okvira i ustanovljavanja oblika
stalne prakse u oblasti stranih ulaganja izmeu razliitih drava.
Meunarodna saradnja na ovom planu danas se odvija uglavnom kroz
preko 2.500 bilateralnih investicionih sporazuma, vie regionalnih sporazuma
(NAFTA) i instrumenata investicione saradnje u okviru OECD.
Ministarski savet zemalja lanica OECD je na svom poslednjem sastanku odranom maja 2006. godine u Parizu, usvojio Okvirnu politiku u oblasti ulaganja koja
predstavlja neobavezujue, eksibilno sredstvo za zaokruivanje celine pravnih pravila u ovoj oblasti i odgovor na izazove stalne politike promena investicione politike
kao posledice razvoja pojedinih drava. Ona pokriva zajedniku politiku zemalja
lanica u 10 razliitih domena, meu kojima su i politika investicija, kao i investicioni podsticaji i olakice. Okvirna politika sainjena je uz angaman predstavnika 60
271
drava, uz uee Svetske banke, UNCTAD-a i drugih meunarodnih organizacija.

Ona predstavlja odraz uspostavljene prakse izmeu zemalja lanica OECD-a i onih
zemalja koje nisu lanice ove organizacije, sa ciljem mobilisanja privatnih ulaganja
radi pomoi privrednom rastu i ekonomskom razvoju zemalja.
3.5.2. Modeli bilaterlanih sporazuma

U nedostatku multilateralnog sporazuma o investicijama, saradnja izmeu zemalja se odvija uglavnom kroz bilateralne sporazume kroz koje se ujednaava trgovinska praksa u ovoj oblasti. Mnogi ovakvi ugovori se zakljuuju izmeu razvijenih zemalja, prevashodno izvozno orijentisanog kapitala, sa jedne strane i
nerazvijenih, preteno uvozno orijentisanih zemalja, sa druge strane. U tom smislu,
iskristalisala su se dva modela ovih bilateralnih sporazuma:
1. Evropski model, zasnovan na nacrtu Konvencije predstavljene od strane
ministara OECD 1962. godine i
2. tzv. Severnoameriki model(North-American model-u okviru NAFTA
sporazuma) koji je razvijen poetkom osamdesetih godina.
Oba modela pokrivaju najveim delom sledee oblasti: osnovne denicije, tretman, kljuno osoblje, eksproprijaciju i reavanje sporova. Osnovna razlika meu
njima je u tome to se odredbe sporazuma vezane za tretman ulaganja odnose - kod
prvog modela - na ve izvrena ulaganja, dok se kod drugog modela odnose i na period pre nego to se ulaganje izvri (odnose se i na fazu prikupljanja dokumentacije
i sl.). Druga velika i znaajna razlika jeste to ameriki model predvia vei broj zahteva prema stranom ulagau i mnoge odredbe vezane npr. za dobijanje dozvola za
ulazak i angaovanje stranih radnika u vezi sa ulaganjem.
Oba modela imaju manje ili vie sline koncepcije vezane za nacionalni i tretman najpovoljnije nacije koji se daje stranom ulagau, slobodan transfer, promptnu,
adekvatnu i efektivnu naknadu u sluaju eksproprijacije ili neke druge mere koju drava moe primeniti a po dejstvu je jednaka eksproprijaciji, kao i obezbeenju primene meunarodnog mehanizma prilikom reavanja sporova izmeu drava ugovornica, kao i izmeu ulagaa, sa jedne strane, i drave ugovornice sa druge strane.
U svim zemljama Vlada i njene Agencije imaju odluujuu ulogu u obezbeenju povoljnih uslova za poslovno preduzetnitvo, kao i u upravljanju privatnom
inicijativom. Ovo se posebno odnosi na mala i srednja preduzea. Ona, u cilju svog
kontinuiranog napretka i jaanja, trae povoljne uslove i olakice za razvoj i stvaranje povoljnih uslova za strana ulaganja. Posebno je ova elja izraena u zemljama jugoistone Evrope. Imajui sve navedeno u vidu, kao i permanentnu potrebu
272
preduzea iz navedenih zemalja, OECD je, u saradnji i uz nansijsku potporu EBRD

(Evropske banke za obnovu i razvoj) predstavio program procene dostignua politike preduzetnitva (EPPA) u okviru investicionog plana za zemlje jugoistone Evrope. EPPA se sastoji iz serije izvetaja koji pokrivaju sve zemlje jugoistone Evrope,
procenjujui kvalitet vladine politike u odnosu na sektor malih i srednjih preduzea
i redovno posmatranje njihove primene. Kao deo ovog programa 2004. godine je
predstavljen program ove politike u Srbiji.
3.5.3. Bilateralni sporazumi o podsticanju i zatiti ulaganja Republike Srbije

Danas je u Republici Srbiji na snazi 26 od ukupno 41 potpisanog bilateralnog sporazuma o uzajamnom podsticanju i zatiti ulaganja (ostali jo uvek nisu
ratikovani bilo sa nae strane ili sa strane druge drave potpisnice). Prikaz potpisanih Sporazuma sa datumima njihovog stupanja na pravnu snagu dat je na kraju
ovog priloga.
Tekst tipskog nacrta Sporazuma sainjen je uz potovanje svih osnovnih standarda propisanih od strane OECD u ovoj oblasti. Njime se deniu osnovni pojmovi kao to su pojam stranog ulaganja, stranog ulagaa i prihoda koje donosi ulaganje.
Njime se garantuje stranim ulagaima iz druge drave potpisnice pravian i ravnopravan tretman, kao i primena nediskriminatornih mera u bilo kom pogledu. Sporazum
obezbeuje stranim ulagaima nacionalni, kao i tretman najpovlaenije nacije, a od
ovog pravila izuzeti su samo ugovori koji se odnose na povoljnosti koje jedna od drava potpisnica ostvaruje po osnovu lanstva u ekonomskoj, monetarnoj ili carinskoj
uniji ili slinoj regionalnoj organizaciji, kao i po osnovu bilateralnog ili multilateralnog sporazuma koji se u celini ili delimino odnosi na oporezivanje.
Odredbama sporazuma titi se takoe strani ulaga od eksproprijacije i drugih mera po dejstvu jednakih eksproprijaciji koje moe preduzeti jedna od strana
ugovornica, a, pored toga se, garantuje stranom ulagau naknada tete u sluaju gubitaka pretrpljenih usled nastupanja tzv. nekomercijalnih rizika (nemiri, ustanak,
pobuna, trajk i slina dogaanja). Jedna od najznaajnijih odredbi sporazuma sa
aspekta stranih ulagaa jeste ustanovljavanje meunarodno-pravne zatite u sluaju spora izmeu stranog ulagaa i drave. Naime, ovim Sporazumom se omoguava
da ulaga sam odlui da li e spor poveriti na reavanje domaem sudu ili meunarodnoj arbitrai, po sopstvenom izboru. Ovo je jedno od osnovnih pravila propisanih Konvencijom o reavanju investicionih sporova izmeu drava i dravljana
drugih drava (ICSID), koju je naa zemlja ratikovala maja 2006. godine. Naa zemlja se pridrava optih pravnih principa i pravila meunarodnog prava izraenih
u odredbama Beke konvencije, kao to su, npr. o primeni kasnije donetog zakona,
o tumaenju odredbi sporazuma u duhu njihovog pravog znaenja i sl. predstavljaju
273
osnovne elemente koji se tokom pregovora usaglaavaju izmeu dve ugovorne strane i ugrauju u tekst svakog pojedinanog bilateralnog sporazuma ove vrste. U novije vreme (posle 2002. godine), u skladu sa optim preporukama denisanim u
okviru zemalja lanica OECD, bilateralni sporazum sadri i odredbe koje se odnose na potovanje meunarodno ustanovljenih standarda u oblasti zatite ovekove
okoline, borbe protiv terorizma i potovanja minimuma zatite na radu propisanih
od strane Meunarodne organizacije rada.
Imajui sve navedeno u vidu, moe se zakljuiti da Republika Srbija ima otvorenu perspektivu za usvajanje tipskog nacrta Sporazuma o uzajamnom podsticanju
i zatiti ulaganja usklaenog sa evropskim standardima u ovoj oblasti, koji predstavlja dobru osnovu za voenje pregovora sa zemljama sa kojima ova vrsta sporazuma
jo uvek nije potpisana. Od Evropskih zemalja, to su jo Portugalija, Francuska (sa
kojom bi trebalo pristupiti to pre pregovorima radi zakljuenja bilateralnog sporazuma u ovoj oblasti imajui u vidu da je na snazi jo uvek Protokol izmeu dve
zemlje iz 1974. godine koji je po svemu prevazien), Danska (sa kojom je Sporazum pararan), vedska, SR Nemaka (sa kojom je produena vanost Sporazuma iz
1978. godine). Nastavak ubrzanog pregovaranja i zakljuivanja ove vrste Sporazuma,
kao i revidiranje nekih koji su na snazi sa pojedinim zemljama, a koje predstavljaju
posebno znaajne spoljnotrgovinske partnere nae zemlje (Rusija, Italija-sporazum
italijanska strana nije ratikovala zbog neslaganja sa nainom na koji je tretirano pitanje eksproprijacije) predstavlja znaajno trasiranje puta i znaajan segment u daljem procesu pridruivanja Republike Srbije Evropskoj Uniji.
Sporazumi o podsticanju i zatiti ulaganja
SAUGOVARA
POTPISAN
1.
Francuska*
28.03.1974.
2.
SR Nemaka*
10.07.1989.
3.
Ruska Federacija
10.10.1995.
4.
Rumunija
28.11.1995.
RATIFIKOVAN
STUPIO NA
SNAGU
Konvencija izmeu Vlade SFRJ i Vlade R

Francuske o zatiti investicija
28.06.1990.(Sl.l.SFRJ- 25.10.1990. Sporazum izm.SFRJ i SRN o uzajam. Zatiti
MU)br.7/90
i podstic. Ulaganja i Protokol uz Sporazum
20.12.1995.(Sl.l.SRJ- 19.07.1996. Sporazum izmeu SV SR Jugosl. i Vlade RF
MUbr.3/95)
o stimulisanju i uzajamnoj zatiti ulaganja
29.08.1996.(Sl.l.SRJ- 16.05.1997. Sporazum izmeu SV SR Jugosl. i Vlade RuMUbr.4/96)
munije o uzajam. podst. i zatiti ulaganja
pararan maja
2006.
274
NAZIV SPORAZUMA
Sporazum o izmenama i dopunama osnovnog Sporazuma
SAUGOVARA
POTPISAN
5.
NR Kina
18.12.1995.
6.
Slovaka
30.01.1996.
11.09.2004.
7.
Bugarska
13.02.1996.
8.
Belorusija
Pararan
januara 2006.
06.03.1996.
9.
Poljska
03.09.1996.
10. Makedonija
04.09.1996.
11. Zimbabve
19.10.1996.
12. Gvineja
22.10.1996.
13. Grka
25.06.1997.
14. eka
13.10.1996.
15. Hrvatska
STUPIO NA
NAZIV SPORAZUMA
SNAGU
29.08.1996.(Sl.l.SRJ- 12.09.1996. Sporazum izmeu SV SRJ i Vlade NRKine o
MUbr.4/96)
uzajam.pods.i zat.ulaganja
29.08.1996.(Sl.l.SRJ- 15.07.1998. Sporazum izmeu SV SRJugosl. I Vlade SloMUbr.4/96
vake Rep.o unapre. i uz.zat.ulaganja
RATIFIKOVAN
29.06.2005.(Sl.l.SCG- 13.10.2005. Spor. izmeu Saveta ministara SCG i VlaMUbr.6/05)

de SR o izmenama i dopunama osnovnog
Sporazuma
29.08.1996.(Sl.l.SRJ- 09.01.1997. Sporazum izmeu SV SR Jugosl. I Vlade R
MUbr.4/96)
Bugarske o uzajamnom podsticanju i zat.
ulaganja
29.08.1996.(Sl.l.SRJ- 25.01.1997.
MUbr.4/96)
27.12.1996.(Sl.l.SRJ- 23.01.1997.
MUbr.6/96)
27.09.1996.(Sl.l.SRJ- 22.07.1997.
MUbr.5/96)
26.06.1997.(Sl.l.SRJMUbr.2/97)
03.03.1998.(Sl.l.SRJ- 15.07.1998.
MUbr.2/98)
03.03.1998.(Sl.l.SRJ- 08.05.1998.
MUbr.2/98)
03.03.1998.(Sl.l.SRJ- 29.01.2001.
MUbr.2/98)
Sporazum o izmenama i dop. Osnovnog

Sporazuma
Sporazum izmeu SV SR Jugosl. i Vlade R Belorusije o uzajamn. podst. i zat.
ulaganja
Sporazum izmeu SV SR Jugosl. i Vlade R
Poljske o uzajamn. podst. i zat. ulaganja
Sporazum izmeu SV SR Jugosl. i Vlade R Makedonije o uzajam. podst. i zat.
ulaganja
Zimbabve o uzajam. podst. i zat. ulaganja
Gvineje o uzajam. podst. i zat. ulaganja
Sporazum izmeu SV SR Jugosl. i Vlade Grke Rep. o uzajamn. podst. i zat.
ulaganja
Sporazum izmeu SV SR Jugosl. i Vlade
Rep. eke o uzajam. podst. i zat. ulaganja
pararan oktobra
Sporazum o izm. I dopunama osnovnog
2005. godine
Sporazuma
18.08.1998.
05.11.2001.(Sl.l.SRJ- 31.o1.2002. Sporazum izmeu SV SR Jugosl. i Vlade R
MUbr.10/01)
Hrvatske o uzajam. podst. i zat. ulaganja
275
SAUGOVARA
POTPISAN
16. DNR
Koreja
26.08.1998.
17. Gana
25.04.2000.
18. Kuba
28.08.2000.
19. Ukrajina
09.01.2001.
20. Italija
11.12.2000.
21. Turska
02.03.2001.
22. Maarska
20.06.2001.
23. Austrija
12.10.2001.
24. Bosna
Hercegovina
25. Holandija
18.12.2001.
29.01.2002.
26. Nigerija
01.06.2002.
27. Slovenija
18.06.2002.
28. panija
25.06.2002.
29. Velika Britanija i

Sev. Irska
06.11.2002.
30. Albanija
26.11.2002.
276
STUPIO NA
NAZIV SPORAZUMA
SNAGU
24.12.1999.(Sl.l.SRJ- 14.08.2000. Sporazum izmeu SV SR Jugosl. i VlaMUbr.1/99)
de DNR Koreje o uzajam. podst. i zat.
ulaganja
30.06.2000.(Sl.l.SRJSporazum izmeu SV SR Jugosl. i Vlade R
MUbr.1/2000)
Gane o uzaj. podst. i zat. ulaganja
Kube o uzajam. podst. i zat. ulaganja sa
Protokolom
22.06.2001.(Sl.l.SRJ- 14.08.2001. Sporazum izmeu SV SR Jugosl. i Kab.
MUbr.4/01)
ministara Ukrajine o uzajam. podst. i zat.
ulaganja
09.05.2001.(Sl.l.SRJSporazum izmeu SV SR Jugosl. i Vlade
MUbr.1/01)
Ital. Republike o uzajam. podst. i zat. ulaganja sa Protokolom
22.06.2001.(Sl.l.SRJ- 10.11.2003. Sporazum izmeu SV SR Jugosl. i Vlade
MUbr.4/01)
R Turske u vezi uzajam. podst. i zatite
ulaganja
05.05.2004.(Sl.l.SCG- 30.03.2005. Sporazum izmeu SV SR Jugosl. i Vlade R
MUbr.9/2004
Maarske o uzajam. podst. i zat. ulaganja
16.01.2002.(Sl.l.SRJ- 01.08.2002. Sporazum izmeu SV SR Jugosl. i Vlade R
MUbr.1/02)
Austrije o uzajam. podst. i zat. ulaganja
16.12.2002.(Sl.l.SRJSporazum o podst. i zatiti ulaganja izmeMUbr.12/02)
u SR Jugosl. i Bosne i Hercegovine
16.12.2002.(Sl.l.SRJ- 01.03.2004. Sporazum o podst. i uzajam. zatiti ulagaMUbr.12/02)
nja izmeu SR Jugosl. i Kraljevine Holandije
30.01.2003.(Sl.l.SRJSporazum izmeu SV SR Jugosl. i Vlade
MUbr.3/03)
Savezne Rep. Nigerije o uzajam. podst. i
zat. ulaganja
26.03.2004.(Sl.l.SCG- 01.05.2004. Sporazum izmeu SV SR Jugosl. i Vlade R
MUbr.6/04)
Slovenije o uzajam. podst. i zat. ulaganja
05.03.2004.(Sl.l.SCG- 31.03.2004. Sporazum izmeu SR Jugosl. i KraljeviMUbr.3/04)
ne panije o podsticanju i uzajam. zat.
ulaganja
05.05.2004.(SL.l.SCGSporazum izmeu SV SR Jugosl. i Vlade
MUbr.10/04
Ujedinj. Kraljevstva Vel. Britanije i Sev. Irske
o uzajam. podst. i zat. ulaganja
05.05.2004.(Sl.l.SCG- 06.07.2004. Sporazum izmeu SV SR Jugosl. i Saveta
MUbr.10/04)
ministara R Albanije o meusobnom podst.
i zat. ulaganja
RATIFIKOVAN
SAUGOVARA
STUPIO NA
SNAGU
POTPISAN
RATIFIKOVAN
31. Indija
31.01.2003.
32. Iran
05.12.2003.
33. Kuvajt
19.01.2004.
34. Belgija
04.03.2004.
22.09.2004.(Sl.l.SCGMUbr.23/04)
21.03.2005.
(Sl.l.SCGbr.2/05)
21.03.2005.
(Sl.l.SCGbr.2/05)
22.09.2004.(Sl.l. SCGMUbr.18/04)
35. Izrael
28.07.2004.
36. Libija
18.02.2005.
37. Litvanija
29.03.2005.
38. Egipat
24.05.2005.
22.10.2005.(Sl.l.SCG- 20.03.2006. Sporazum izmeu Saveta ministara SCG

MUbr10/05)
i Vlade Islamske Rep. Egipat o uzajam.
podst. i zat. ulaganja
39. Finska
24.05.2005.
40. Kipar
21.07.2005.
41. vajcarska
07.12.2005.
22.10.2005.(Sl.l.SCGSporazum izmeu SCG i R Finske o podst. i

MUbr.10/05)
zat. ulaganja
01.12.2005.(Sl.l.SCG- 23.12.2005. Sporazum izmeu SCG i R Kipar o uzajam.
MUbr.14/05
podst. i zat. ulaganja
11.05.2006.(Sl.l.SCGSporazum izmeu SCG i vajcarske KonfeMUbr.3/06)
deracije o podst. i uzajam. zat. ulaganja
42. Danska
43. Jordan
44. Katar
45. Pakistan
46. Tunis
NAZIV SPORAZUMA

Indije o uzajamn. podst. i zat. ulaganja
Sporazum o uzajam. podst. i zat. ulaganja
izmeu SCG i Islamske Rep. Iran
Sporazum izmeu SCG i Drave Kuvajt o
uzajam. podst. i zat. ulaganja
Sporazum izmeu SCG i Belgijsko-Luksemburke Unije o uzajam. podst. i zat.
ulaganja
22.12.2004.(Sl.l.SCG- 07.02.2006. Sporazum izmeu SCG i Drave Izrael o
MUbr.23/04)
uzajam. podst. i zat. Ulaganja
22.10.2005.(Sl.l.SCGMUbr10/05)
Sporazum izmeu SCG i Velike Socijalistike Narodne Libijske Arapske Damahirije o

podst., garantovanju i zat. ulaganja
22.10.2005.(Sl.l.SCG- 02.12.2005. Sporazum izmeu Saveta ministara SCG i
MUbr.10/05)
Vlade R Litvanije o uzajam. podst. i zat.
ulaganja
Pararan 30.
09.2005.
Pararan juna
1998.
Pararan 2000.
Pararan oktobra 2005.
Pararan decembra 2005.
277
Vanost Sporazuma sa SR Nemakom i Francuskom produena je posebnim Protokolom o sukcesiji bilateralnih ugovora izmeu SFRJ i ovih zemalja. Pokrenuta je inicijativa za zakljuenje novih Sporazuma o podsticanju i zatiti ulaganja sa SR Nemakom i Francuskom.
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Claude B. Erb, Campbell R. Harvey, Tadas E. Viskanta, 2003., Expected Returns and Volatility in 135 Countries, Working paper, Duke University
Mike Williams, Government debt management: new trends and challenges, 2006, Central
Bank Publications, Morgan Stanley, London,
Anthony Boczko, 2005., Financial Management, str. 25-27.
Harri Ramcharran, 2003. Estimating the impact of risks on emerging equity market performance, The multinational Business review, Vol.11, No.3, str. 77-89.
Sarkis Joseph Khoury, 2003., Country risk and international portfolio diverication for
the Individua investor, Financial services review 12, str. 73-93.
Alan Levinsohn, 2002., Political risk management, Strategic nance, str. 39-43.
Jenier M. Oetzel, Richard A. Bettis, Marc Zenner, 2001., Country risk measures. How risky are they?, Journal of World Business , 36, str. 128-145.
Hyrania K. Nath, 2004., Country risk analysis: A survey, Research workshop at the Department of Economics, Huntsville
Dante Di Gregorio, 2005., Re-thinking country risk: insights from enterpreneurship theory, International Business Review 14, str. 209-226.
E-IZVORI:
www.ondd.com
www.icrg.com
www.duke.edu
www.standardandpoors.com
www.moodys.com
www.worldbank.org
www.siepa.sr.gov.yu
www.mfa.gov.yu
www.poslovnimagazin.biz
www.invest-in-central-serbia.org
278
KONTROLNA PITANJA
1. Deniite country risk i njegov uticaj na strana ulaganja?

2. Objasnite Metodologiju country riska koju primenjuje EUROMONEY?
3. Objasnije Metodologiju country riska koju primenjuje BERY INDEX?
4. Objasnite Metodologije MOODYs i STANDARD & POORs?
5. ta znate o utvrivanju rejtinga zemalja od strane IRCG (International country
risk guide)?
6. Navedite i objasnite kategorije indikatora koje za ocenu country riska primenjuje ONDD (The belgian export credit Agency)?
7. ta znate o riziku ulaganja u nau zemlju i o kreditnom rejtingu Srbije prema
proceni S&P sredinom 2007. godine?
8. Navedite prednosti Srbije za strana ulaganja i glavne elemente Strategije Srbije
za privlaenje stranih investitora?
9. Navedite meunarodne regulatorne okvire koji su u funkciji stranih ulaganja?
10. Navedite i objasnite modele bilateralnih sporazuma o investicijama?
11. ta znate o bilateralnim sporazumima o podsticanju i zatiti stranih ulaganja
Republike Srbije?
279
280
OSMI DEO
PROBLEMI
MEUNARODNE
ZADUENOSTI
Errando discimus.
Greei uimo.
OSMI DEO
PROBLEMI MEUNARODNE ZADUENOSTI
1. POETAK DUNIKE KRIZE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
2. UPRAVLJANJE OTPLATOM DUGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287
3. STANJE SPOLJNJEG DUGA SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289
282
1. POETAK DUNIKE KRIZE

Sve do 1930. godine budetski decit nije praktikovan, sada je u SAD 5% BDP,
u EU 3% godinje ili 50% BDP kumulativno. Smatra se podnoljivim decit do 3%
godinje i ukupan javni dug do 60% BDP.
Prva velika dunika kriza bila je u Nemakoj posle Prvog svetskog rata, kada
ova zemlja nije bila u stanju da vraa reparacije pa je dolo do hiperinacije i nezaposlenosti u zemlji. Spasio ih je ugledni ekonomist Don Majnard Kejns, kada je
svetu predloio otpis ratnih reparacija Nemakoj, to je i usvojeno.
Duznika kriza eskalirala je, takoe, 1982. godine kada zemlje u razvoju,
zbog svoje prezaduenosti, nisu mogle vie da uredno vraaju uzete kredite. Istovremeno kreditni rejting tih zemalja je naglo pao pa banke nisu htele da daju nove
kredite tim zemljama.
Na sledeoj tabeli moe se videti porast duga zemalja u razvoju, najzaduenijih zemalja i bive Jugoslavije u periodu od 1980. do 1988. godine:
Godina
1980.
1981.
1982.
1983.
1984.
1985.
1986.
1987.
1988.
Izvor:
Zemlje u razvoju
659
755
831
894
933
1.051
1.152
1.281
1.320
Najzaduenije zemlje
287,6
349,6
389,7
421,0
437,6
452,1
471,7
485,0
529,0
u mlrd USD
biva Jugoslavija
18,5
20,6
19,9
20,5
19,7
20,9
21,4
21,8
22,1
World Debt Tables 1988-1989.
VIII DEO - PROBLEMI MEUNARODNE ZADUENOSTI
283
Do poveanog zaduivanja u inostranstvu uglavnom se dolazilo iz razloga nedovoljne domae tednje, sa jedne strane, i elje za ubrzanim privrednim razvojem zemalja
u razvoju, sa druge strane. Zaduivanjem se elela poveati stopa privrednog rasta. Meutim, umesto da zaduivanje u inostranstvu bude samo dopuna domaoj akumulaciji,
u stvarnosti se dogaalo obrnuto. U situaciji kada su poeli da pristiu i da se gomilaju
otplate ranije uzetih kredita, dolo je do krize dugova, jer zemlje nisu imale dovoljno sredstava za njihovo uredno servisiranje. Tako su, na primer, otplate kredita poveane sa 9,3
mlrd USD koliko su iznosile 1970. godine na oko 100 mlrd USD 1984. godine, a udeo kamata u otplatama dugova popeo se na 50% (kamate su dostigle glavnicu duga).
Poznato je pravilo da zemlja koja prima dug trai vie nego stvara, a kada ga
vraa moe da troi manje nego to stvara. Drugim reima, zemlje u razvoju su preferirale buduu potronju, dok su razvijene zemlje preferirale sadanju potronju (u
narodu poznat izraz pruanje prema guberu).
Grupu visoko zaduenih zemalja sainjavale su: Argentina, Bolivija, Brazil,
ile, Republika Kongo, Kostarika, Obala Slonovae, Ekvador, Egipat, Honduras, Maarska, Meksiko, Maroko, Nikaragva, Peru, Filipini, Poljska, Senegal, Urugvaj i Venecuela. Prema podacima Svetske banke za 1990-1991. godinu biva Jugoslavija se
ubrajala u umereno zaduene zemlje.
Zaduenost zemalja u razvoju rezultat je i poveane ponuda kapitala sedamdesetih godina 20. veka koji je nuen po vrlo niskim (ak i negativnim realnim)
kamatnim stopama. Time su mnoge zemlje, naroito u uslovima uetvorostruenja
cene nafte OPEC u 1973-74. godini, pokrivale svoje budetske decite. Meutim,
kada su SAD 1979. godine uvele stroge antiinacione mere, kamatna stopa je naglo
skoila, ojaao je kurs dolara i svetska privreda je krenula u pravcu recesije. LIBOR
je, u periodu od 1979. do 1981. godine porastao najpre na 12% a zatim na celih 16%.
Polazei od injenice da su zemlje u razvoju bile najvei deo zaduivanja ugovarale
u dolarima, njihov dug je time realno porastao, zbog jakog dolara i visokih (inae
promenljivih) kamatnih stopa.
Tako je dolo do toga daje Meksiko avgusta 1982. godine obavestio svoje poverioce da su njihove devizne rezerve u potpunosti ispranjene i da vie nisu u stanju da servisiraju svoje dugove. Meksiko je, sa preko 80 mlrd USD duga, posle Brazila bio najzaduenija zemlja u razvoju.
Posle zapadanja Meksika u duniku krizu krajem 1986. godine oko 40 zemalja
Latinske Amerike, Azije u drugim delovima sveta, zapada u duniku krizu zbog nemogunosti otplate spoljnjeg duga. (Krugman, PR. I Obstfeld, M. 1991. str. 646-651).
Pariski klub je krenuo u akciju pregovaranja o reprogramiranju duga sa jednom po jednom zemljom: Argentina, Brazil, Meksiko, Poljska itd, dok su komercijalne banke prestale da daju nove kredite tim zemljama.
284
Problem zaduivanja nije u prevelikom uzimanju kredita u inostranstvu, nego

u njihovom racionalnom korienju. Racionalno korienje se pokazuje na taj nain
to stopa rasta izvoza treba da bude vea od kamata na dospele kredite, ime se izbegava zastoj u otplati duga ali i zastoj u privrednom razvoju zemlje.
Nakon zastoja u otplati duga privatni kapital se povukao iz zemalja u razvoju,
ustupivi mesto meunarodnim nansijskim institucijama, pre svih Svetskoj banci.
ta znai biti prezaduen po kriterijumima Svetske banke.
Svetska banka ima banku podataka (Debt Reporting System - DRS) zemalja u
razvoju u koji se unosi svi podaci relevantnih za formiranje i servisiranje duga najveeg broja zemalja u razvoju-najveih dunika. Podaci se nalaze u: IBRD, MMF, BIS
i OECD). Sve meunarodne nansijske organizacije se oslanjaju na ove baze podataka, pa ak i banke-najvei zajmodavci, jer pomenuti izvor smatraju najpouzdanijim. Podaci o dugu i o njegovom servisiranju sastavljeni su od niza komponenti i
isti se kompariraju sa odreenim veliinama makroekonomske situacije u odnosnoj
zemlji, razvrstavajui pritom i same zemlje u vie kategorija.
Prema kriterijumima Svetske banke, niska zaduenost jedne zemlje je ako je
njen ino-dug prema BDP (EDT/GDP) ispod 48%, a izvoz prema BDP (EDT/XG&S)
ispod 132%. Srednja zaduenost je kada je ino-dug prema BDP od 48.1% do 80%, a
izvoz prema BDP od 132,1% do 220%. Najzad visoka zaduenost je kada je ino-dug
prema BDP iznad 80%, a izvoz prema BDP iznad 220%.
Koriste se takoe jo dva kriterijuma i to: ukupne dospele obaveze po spoljnom dugu prema izvozu roba i usluga (TDS/XG&S) i ukupne dospele obaveze prema bruto drutvenom proizvodu (TDS/GDP), sve obraunato prema neto sadanjoj
vrednosti. Visoka spoljna zaduenost je kada su: TDS/XG&S i TDS/GDP iznad 25%
i 40%, respektivno; a srednja zaduenost kada ova dva indikatora imaju vrednosti
ispod navedenih veliina.
Solventnost u otplati ino-dugova se u dugoronom smislu postie ukoliko
je stopa prinosa na pozajmljeni ino-kapital jednaka ili vea u odnosu na trokove
(iznos) otplate kredita. S druge strane, eksterna likvidnost se postie kada je zemlja
sposobna da prispele kamate i otplate plaa o roku dospea i to tako da su prilivi deviznih sredstava vei od iznosa prispelih obaveza za plaanje.
Prema kriterijumima Svetske banke, Srbija je srednje po prvom (EDT/GDP), a
visoko zaduena zemlja po drugom kriterijumu (EDT/XG&S), a obzirom da se oba
kriterijuma uzimaju istovremeno, potrebni su veliki napori da se poveanjem izvoza
vratimo u zonu srednje zaduenih zemalja.
285
Meunarodni monetarni fond koristi iru listu od 21 indikator vezano za merenje stepena spoljne zaduenosti na svim nivoima (na nivou zemlje, javnog sektora,
nansijskog sektora i korporativnog sektora) i to: 6 indikatora solventnosti; 2 indikatora za likvidnost; 4 indikatora za javni sektor; 3 indikatora za nansijski sektor i
6 indikatora za korporativni sektor.
Prezaduene zemlje (Severely indebted) su one kod kojih su tri od etiri
pokazatelja iznad kritinog nivoa: dug prema BDP (80% i vie); dug prema izvozu
(120% i vie); otplate prema izvozu (30%); otplate kamata prema izvozu (20%).
Srednje zaduene (Moderately indebted) su one zemlje kod kojih dva od etiri
pokazatelja premauju 60 % ali ne dostiu kritine nivoe. Sve druge zemlje sa niim
i srednjim dohotkom su klasikovane kao manje zaduene (Low indebted).
Isti izvor Svetske banke navo di i pre zaduene zem lje. To su: Angola, Argentina, Belize (Latinska Amerika i Karibi), Butan (Juna Azija), Brazil, Bugarska, Burundi (Sub-Saharska Afrika), Centralna Afrika Republika,
ad, Komoros, (Sub-Saharska Afrika), Kongo Demokratska Republika, Kongo
Republika, Obala Slonovae, Hrvatska, Dominikana (Latinska Amerika i Karibi), Ekvador, Eritreja, (Sub-Saharska Afrika), Estonija, Gabon, Gambija, Grenada ((Latinska Amerika i Karibi), Gvajana (Sub-Saharska Afrika), Gvineja Bisao (Sub-Saharska Afrika), Gvajana (Latinska Amerika i Karibi), Indonezija,
Kazahstan, Kenija, Kirgizija, Lao PDR (Istona Azija i Pacifik), Litvanija, Liban,
Lesoto (Sub-Saharska Afrika), Liberija, Malavi(Sub-Saharska Afrika), Mianmar, Panama, Ruanda (Sub-Saharska Afrika), Samoa (Istona Azija i Pacifik),
Sao Tome i Principe (Sub-Saharska Afrika), Srbija, Crna Gora, Sejeli (SubSaharska Afrika), Siera Leone, Somalija, Sveti Kits i Nevis (Latinska Amerika i
Karibi), Sudan, Sirija, Tadikistan, Togo, Turska, Urugvaj, Zambija i Zimbabve.
(World Bank, 2007.).
286
2. UPRAVLJANJE OTPLATOM DUGA
Prilikom nastanka dunike krize (1982/83. godine) predloeno je preko 70

modela za njeno reavanje, ali su ipak vrlo brzo iskristalisala tri-etiri kao najrealnija, a to su: odobravanje sveih sredstava za otplatu dospelih dugova, kako bi se
stvorio prostor za poveanje dohotka zaduenih zemalja; reprogram uz delimian
otpis duga (rastereenje duga od strane poverilaca, to ini uglavnom Pariski klub);
putem svop aranmana (dug za ulog, to ine transnacionalne kompanije; otkup dugova itd); druge metode reavanja (ad hoc donacije i sl.).
Poetak akcije na reavanju dunike krize zapoele su SAD kada su 1982-83.
godine postigle restruktuiranje duga najveih dunika, Argentine, Brazila i Meksika u iznosu od 37,7 mlrd USD putem odobravanja sveih sredstava u iznosu od
10,9 mlrd USD. Sa sredstvima zvaninih institucija ukupan iznos bio je oko 70 mlrd
USD. Time ukupan dug tih zemalja nije smanjen, nego, naprotiv, povean.Meutim,
uslov za ovakav ustupak SAD i drugih poverilaca sadravao je dva elementa: kontrolu (smanjenje) agregatne tranje i promenu relativnih cena domaih dobara i dobara koja su predmet meunarodne razmene (znaci promena politike deviznog kursa,
carinske zatite i unapreenja izvoza).
Kada je u pitanju reprogram dugova transnacionalne banke su odobravale najnepovoljnije uslove za reprogram glavnice duga, to ine i danas. Ove banke smatraju da treba zemlje - dunike prinudno prilagoavati da otplauju dugove. Manje
eksponirane banke su poele da prodaju svoj dospeli dug uz diskont.
U tim uslovima jedino je Svetska banka morala da konstatuje da je privredni
razvoj zemalja dunika ugroen i da je cela dekada osamdesetih godina postala proputena ansa zbog neostvarenih oekivanja.
Razlika izmeu dugova preduzea i drugih privrednih subjekata, gde se za
sluaj neblagovremenog izmirenja duga moe izvriti plenidba imovine, situacija je
drukija kada je u pitanju dug drave (ili kada je drava dala garanciju za vraanje
duga), jer drava ne moe da bankrotira.
287
Pariski klub je 1990. godine je prihvatio da zemljama u razvoju na niskom nivou dohotka produi period poeka i rokove otplate glavnice. Prihvaena je klauzula 10%, koja zvaninim kreditorima dozvoljava, na dobrovoljnoj i bilateralnoj bazi
da do 10% zvaninih zajmova i do 100% zvanine pomoi razvoju pretvore u akcije
ili trajni kapital preduzea u zemljama u razvoju, odnosno u pomo savladavanju
ekolokih ili razvojnih projekata. Ovo su tzv. swop aranmani.
Otkup dugova na sekundarnom tritu uz diskont pokazao je da zemlje u
razvoju koje to ine na svoju tetu jer tako ostaju i bez ionako skromnih deviznih
rezervi, usmeravajui ih poveriocima.
Treba imati u vidu i injenicu da cena duga pone da raste im se on pone
otplaivati, makar se isti otplaivao i iz sredstava pomoi sa strane. Kao primer za to
navodi se Bolivija. Ona je 1988. godine dobila od grupe zemalja 34 mil. USD za otkup dela sopstvenog duga, koji je po trinoj ceni na sekundarnom tritu, ukupno
iznosi 53 mil. USD. Njegova cena na sekundarnom tritu, meutim, iznosila je 7
centi za dolar. Posle te transakcije ostatak duga imao je cenu od 12 centi po dolaru,
a ostatak duga 43,4 mil. USD. Ukupna korist Bolivije od pomoi iznosila je samo 9,6
USD umesto 34 mil. USD.
Pitanje opratanja duga je veoma oteano zbog problema u koordinaciji i razliitim grupama poverilaca. Dok Svetska banka i Pariski klub imaju neto umereniji
stav u tom pogledu, dotle je Londonski klub (koji okuplja najvee komercijalne banke u svetu) dosta tvrd i vrlo teko pristaje na znaajnije ustupke u tom pogledu.
Konverzija duga u ulog, tj. u akcionarski kapital, takoe, primenjuje se u onim
situacijama kada poverilac postaje svestan da na drugi nain ne moe da ostvari svoje potraivanje. Ali time zemlja-dunik opet ne dobija sve kapital, ve se promena
deava samo u sferi upravljanja.
Model vraanja duga kroz isporuku robe, koji je primenio Peru, postavlja krupno pitanje - ravnomernost otplate duga prema svim vrstama poverilaca.
U praksi se primenjuju i drugi modeli: model zamene duga za ekoloke
programe (primer Bolivije i Kostarike); model zamene duga za razvoj (primer
Sudana), itd.
U svim situacijama otplate (nagomilanog) duga polazi se od njegove realne
naplativosti, tj. od injenice da je njegova realna vrednost znatno manja od nominalne. Prilikom odluivanja o modelu reenja dunike krize svake zemlje polazi se
od brojnih modela country-risk analize, o emu je bilo rei u posebnom poglavlju
ovog udbenika.
288
3. STANJE SPOLJNJEG DUGA SRBIJE

Ukupan spoljni dug Srbije krajem juna 2007. godine iznosio 21,1 milijardi dolara
(odnosno 15.7 milijardi evra), prema 10,8 milijardi dolara u 2000. godini. Prosena godinja stopa rasta spoljnog duga (u dolarima) je u posmatranom periodu iznosila oko
10% godinje, a najvei godinji rast je ostvaren u 2003. i 2006. godini (20,9% i 26,8%,
respektivno). Iskazano u evrima, rast spoljnog duga je u posmatranom periodu iznosio
oko 5%. Spoljni dug Kosova i Metohije iznosi oko 1,2 milijarde dolara.
Shodno zajednikoj GDDS i SDDS-metodologiji praenja spoljnih dugova
usvojenoj od strane BIS-a, MMF-a, OECD-a, Svetske banke (The Joint External Debt
Hub-JEDH)- koja je podrana od strane Sekretarijata Komonvelta, Evropske centralne banke, Sekretarijata Pariskog kluba, Eurostata, UNKTAD i dr., a u poreenju sa nizom nerazvijenih zemljama sveta, tzv HIPC-zemlje (Heavily Indebted Poor Countries), prvenstveno iz Azije, Pod-Saharske Afrike i June Amerike i Kariba i u odnosu deo
zemalja Evropske unije i evropskih zemalja u tranziciji, Republika Srbija ne spada u
najzaduenije zemlje, ali je njen inostrani dug vrlo visok u odnosu na ukupan godinji
izvoz robe i usluga i domau akumulaciju privrede i stanovnitva.
Spoljni dug Republike Srbije
GODINA
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007/Jun
Izvor:
INO-DUG
UKUPNO
10829.7
11124.8
11229.5
13574.9
14099
15467
19605.7
21092.0
DUGOR.i
SREDNj. DUG
9467.7
9916
10026.9
12336.8
12918
14018
17842.7
19667.7
KRATK.
DUG
1153
1025.7
1020.2
1055.7
999
1343
1657.2
1318.5
Podaci RZS i NBS (Internet sajt i Statistiki bilten)
KLIR.
DUG
209
183
182.5
182.5
182
106
105.8
105.8
INO-DUG prema BDP u %

125.2
108.3
78.6
71.1
63.7
64*
63,0*
62.5*
*
U milionima dolara
INO-DUG prema
IZVOZU u %
524.2
456.9
379.2
343
272.1
240.8
228,0
225.0*
Procena za 2006. i 2007. godinu
289
Procenjuje se da je u 2006. je spoljni dug Srbije bio na nivou od oko 63% bruto
drutvenog proizvoda, a sredinom prve polovine 2007. godine oko 62.5% od BDP, ime se
svrstavamo u srednje zaduene zemlje u svetu. Usled nedovoljnog nivoa ukupnog izvoza,
,,racio,, ukupnog spoljnjeg duga prema izvozu robe i usluga je u nas nepovoljan, te se naa
zemlja moe svrstati u kategoriju visoko zaduenih zemalja. Naime, prema kategorizaciji
spoljnog duga Svetske banke i MMF-a, kada navedeni ,,racio,, prelazi 220% od ukupnog
izvoza robe i usluga zemlja se kategorizuje u visoko zaduene.
U okviru ukupnog spoljnjeg duga, srednjeroni i dugoroni spoljni dug ima dominantno uee. Srednjeroni i dugoroni dug je krajem juna 2007. godine imao dominantno uee od 93,2% , a udeo kratkoronog i klirinkog duga je iznosio 6,8%. U
ukupnom spoljnjem dugu, kratkoroni dug je iznosio 6,3%, a klirinki dug 0,5%.
U ukupnom spoljnjem dugu, dug meunarodnim nansijskim organizacijama
je iznosio 22,3%, vladama razvijenih zemalja 15,3% (u tome zemljama Pariskog kluba 11,4% i ostalim vladama 3,9%), dug komercijalnim bankama Londonskog kluba
5,4% i ostalim inostranim komercijalnim bankama i kreditorima 50,2%.
Ukupan spoljni dug Republike Srbije

Meren odnosom spoljnjeg duga prema bruto drutvenom proizvodu i prema
izvozu robe i usluga, ukupan spoljni dug je u nizu evropskih zemalja nii od naeg,
a u relativno malom broju zemalja je vei od naeg spoljnjeg duga.
290
Komparativna istraivanja su naime pokazala da je inostrana zaduenost

Srbije vea nego u veini drugih zemalja u tranziciji (vea nego u Rumuniji, Poljskoj, Rusiji, Ukrajini, ekoj Republici, Slovakoj, Litvaniji, Bosni i Hercegovini,
Moldaviji i dr.).
U isto vreme, ima zemalja u kojima je stepen spoljne zaduenosti iznad naeg, kao to su, na primer, Hrvatska, Maarska, Bugarska, Estonija i niz siromanih
i zaduenih zemalja June Amerike i Kariba, Pod-Saharske Afrike i dela Azije u kojima se, po pravilu, sprovodi strategija smanjenja siromatva.
Valutna struktura spoljnjeg duga Republike Srbije je u poslednjih nekoliko
godina osetno promenjena. Jaanjem evra u odnosu na dolar, kao i novim zaduivanjem u evrima, znatno je povean udeo spoljnjeg duga u evrima u odnosu na dolar,
specijalna prava vuenja i ostale konvertibilne valute.
Udeo spoljnjeg duga u evrima je krajem 2002. godine iznosio 43% , da bi
krajem 2006. godine bio povean na 75% od ukupnog spoljnjeg duga. U isto vreme je udeo spoljnjeg duga u dolarima smanjen sa 42% krajem 2002. na oko 18%
krajem 2006. godine.
Posebno je u Srbiji visok udeo privatnog duga u evrima, s obzirom na to da
je krajem 2006. godine taj udeo iznosio 84%, dok je udeo javnog duga u evrima bio
manji i iznosio je 62%. Znatan deo javnog duga ranije je bio nominovan u dolarima
i specijalnim pravima vuenja. Krajem prvog polugoa 2007. godine, udeo spoljnjeg privatnog duga u evrima je dalje povean na oko 88,5% od ukupnog duga, a
udeo tog duga u dolarima se preliminarno procenjuje na oko 6,4%.
Valutna struktura spoljnjeg duga Srbije ( u %)

Valuta
31.12.2002
31.12.2003
31.12.2004
31.12.2005
31.12.2006
Evro
43.00
48.00
57.00
60.1
75.0
Dolar
42.00
34.00
30.00
27.0
18.0
SPV
5.00
9.00
7.00
5.6
1.0
Ostale valute
10.00
9.00
6.00
7.3
6.0
Ukupno
100.0
100.0
100.0
100.0
100.0
291
Valutna struktura spoljnog duga Srbije 30.06.2007.
Valutna struktura javnog spoljnog duga Srbije 30.06.2007.
Valutna struktura privatnog duga Srbije 30.06.2007.

Jedan od tesno povezanih problema sa visinom i promenama spoljnjeg duga
je decit trgovinskog i decit tekueg platnog bilansa.
Decit trgovinskog bilansa (robe i usluge)

292
Decit trgovinskog bilansa za robe i usluge je u Srbiji sa nivoa od 1.441

miliona dolara u 2000. godini i 2.064 miliona dolara u 2001. godini, povean na
6.294 miliona dolara u 2004. godini; 5.296 miliona dolara u 2005. godini i ponovo povean na 6.292 miliona dolara u 2006. godini. Rast decita tekueg platnog
bilansa je ubrzan u 2007. godini, s obzirom na to da je u prvih est meseci 2007.
(zajedno sa zvaninim transferima) iznosio 2.812 miliona dolara (ili 2.919,1 miliona dolara bez zvaninih transfera), to je gotovo dvostruko vie u poreenju sa
istim periodom 2006. godine.
U 2006. godini je decit tekueg bilansa povean na nivo od 3.656 miliona dolara ili 11,5% od BDP. Bez zvanine pomoi, odnosno bespovratnih transfera, taj decit je
u 2006. godini iznosio 3.884 miliona dolara ili 12,2% od procenjenog BDP.
U periodu od 2001. do 2006. godine, kumulativno posmatrano, decit tekueg bilansa sa zvaninim transferima je iznosio 11.701 miliona dolara ili proseno
8,2% od BDP, a bez zvaninih transfera iznosio kumulativno posmatrano je 14.296
miliona dolara ili proseno 10,7% od BDP.
Decit tekueg platnog bilansa

Na osnovu izvrene komparativne analize tekueg platnog bilansa Republike Srbije,
Evropske unije i drugih razvijenih zemalja, moe se ustanoviti da je nivo decita tekueg
platnog bilansa u Srbiji znatno vei nego u zemljama Evropske unije i Evro-zone.
Komparativno posmatrano, saldo tekueg platnog bilansa je u Evropskoj uniji u 2006. godini bio u decitu za svega 0,7% bruto drutvenog proizvoda, pri emu
je BDP u EU25 u 2006. godini bio vrlo visok i iznosio je 11.414 milijardi evra (BDP
u EU27 je u 2006. godini iznosio 11.536 milijardi evra).
293
U zemljama Evrozone, decit tekueg platnog bilansa je u 2006. godini iznosio svega 0,6% bruto drutvenog proizvoda, pri emu je BDP u EU12 u 2006. godini
iznosio je 8.378 milijardi evra.
U Nemakoj i Japanu je saldo tekueg platnog bilansa bio pozitivan i u 2006.
godini je iznosio +5,0% i +3,0% od njihovog BDP, respektivno. Velika Britanija,
Francuska i Italija su u 2006. godini imale relativno male decite tekueg platnog
bilansa i to: -3,4%,-1,2% i -2,4%, respektivno, dok je u SAD taj decit iznosio oko
-5% od BDP. Od ostalih zemalja EU i zemalja u tranziciji, najvee decite tekueg
platnog bilansa imaju: Estonija, Letonija, Litvanija, Portugalija, Slovaka, Crna Gora,
BiH, Srbija, a neto manje i Bugarska i Rumunija.
S obzirom na visok decit trgovinskog i tekueg platnog bilansa, moe se oceniti da navedeni deciti u Srbiji ne mogu biti pouzdano odrivi na srednji i dugi rok,
na ta su ukazale i meunarodne nansijske institucije i rejting agencije (IMF i dr.)
u svojim najnovijim izvetajima.
Decit tekueg platnog bilansa u Srbiji je, pored doznaka i privatnih i zvaninih transfera, bio pokrivan velikim prilivom ino-kapitala po osnovu privatizacije i
korienjem novih ino-kredita. Na srednji i dugi rok to e svakako biti problem, s
obzirom na to da je planirano da se proces privatizacije dravne i drutvene imovine
zavriti u narednih 1-2 godine. Uz to, razvijene zemlje planiraju smanjenje stranih
direktnih investicija u srednju i junu Evropu nakon 2010. godine.
U uslovima rastue ukupne spoljne zaduenosti, sektorska struktura ukupnog
duga je u Srbiji relativno povoljna. Prema zvaninim podacima, udeo javnog spoljnjeg
duga je u ukupnom spoljnjem dugu smanjen sa 81,2% u 2000. godini na 43,1% krajem
2006. godine i 39,9% krajem juna 2007. godine. Privatni dug je, dakle, neprestano rastao,
to je rezultat spoljnjeg zaduivanja poslovnih banaka i preduzea u Srbiji, motivisan niim kamatnim stopama na inostranom tritu novca i kapitala.
Privatni spoljni dug je sredinom 2007. godine iznosio 12,7 milijardi dolara,
a javni spoljni dug 8,4 milijarde dolara. Kretanja ova dva duga je sasvim obrnuto, s
obzirom na to da se javni spoljni dug nakon reprogramiranja i prevremenih otplata
(u 2006. godini) duga smanjuje, a privatni dug neprestano raste.
Udeo javnog duga u ukupnom spoljnom

dugu u junu 2007. godine u %
294
Udeo javnog duga u ukupnom spoljnom

dugu u 2000. godini u %
Sa stanovita ocene kretanja spoljnjeg duga, povoljno je to to je u naoj zemlji u poslednjih nekoliko godina dolo do porasta deviznih rezervi NBS i ukupnih
deviznih rezervi, ukljuujui devizna sredstva poslovnih banaka; porasta doznaka iz
rasejanja i porasta devizne tednje stanovnitva.
U pogledu ronosti spoljnjeg duga, uoava se porast srednjeronog i dugoronog u ukupnom spoljnjem dugu. Dugoroni i srednjeroni dug Republike Srbije
je krajem 2006. godine u ukupnom spoljnjem dugu uestovao sa 91,5% (ili oko 17,9
milijardu dolara), a u okviru njega je dominirao privatni dug sa preko 53%.
Sredinom 2007. godine, srednjeroni i dugoroni spoljni dug je inio 93,2% od
ukupnog duga prema 87,4% koliko je inio njegov udeo u 2000. godini. Istovremeno
je kratkoroni i klirinki dug sredinom 2007. godine, inio 6,8% od ukupnog duga,
prema 12,6% u 2000. godini.
Kretanje spoljnjeg duga Srbije po ino-kreditorima i ronosti (2000-2007)
U milionima dolara
A. DUGORONI I SREDNjERONI DUG

Meunarodne nansijske organizacije
IMF
IBRD
IDA
EUROFIMA
IFC
EIB
EC Evropska zajednica
MIB3)
EBRD
EUROFOND CEB
EFSE
Vlada i vladine agencije
Pariski klub
- konsolidovani dug4)
- dug zakljuen posle 20. 12. 2000.
Ostale vlade2)
Kina
Libija
Kuvajt
2000.
2001.
2002.
9,467.7
2,206.0
152.0
1,538.0
0.0
120.0
106.0
256.0
0.0
10.0
0.0
24.0
9,916.0 10,026.9
2,415.4 3,355.5
272.4
564.8
1,601.7 1,893.3
0.0
167.8
122.3
147.9
135.1
169.7
49.3
107.3
197.5
233.4
11.0
0.0
2.0
44.2
24.3
27.1
4,357.2
3,886.6
3,872.5
14.1
470.6
160.0
32.9
277.7
4,344.1
3,791.7
3,776.0
15.7
552.4
224.2
34.5
293.7
3,100.0
2,516.2
2,431.9
84.2
583.9
240.7
36.2
306.9
2003.
2004.
12,336.8 12,917.7
4,533.5 5,088.9
913.2
961.9
2,269.8 2,471.8
273.1
432.3
156.4
160.3
239.5
118.6
194.8
281.9
324.8
353.7
0.0
0.0
131.5
279.5
30.3
28.9
3,429.4
2,808.9
2,658.8
150.1
620.4
257.9
38.1
318.0
3,689.5
3,016.0
2,805.9
210.2
673.5
277.2
40.0
328.9
2005.
2006.
13,846.7
4,721.6
866.4
2,132.9
467.7
161.1
73.5
325.8
323.6
0.0
349.1
21.5
17,842.7
4,775.7
244.3
2,128.6
550.4
168.8
210.0
509.8
360.0
0.0
503.7
32.6
67.6
3,131.1
2,351.0
2,093.4
257.6
780.1
318.3
44.1
369.5
3,679.6
2,945.1
2,581.1
364.0
734.5
296.9
42.0
345.5
2007
JUN
19667.7
4,694.3
2,163.9
569.9
133.9
200.3
637.9
367.4
0.0
522.1
31.2
67.7
3,229.6
2,400.7
2,107.2
293.5
804.4
295
2000.
2001.
2002.
Poljska
0.0
0.0
0.0
Hrvatska
0.0
0.0
0.0
Londonski klub- regulisani dug5)
0.0
0.0
0.0
6)
Londonski klub neregulisani dug
2,267.2 2,299.5 2,442.3
Ostali kreditori
637.2
857.0 1,129.0
B. KRATKORONI DUG
1,153.0 1,025.7 1,020.2
Gas8) (i nafta7) zakljuno sa majem 2004)
490.0
502.0
512.6
Ostalo
663.0
523.7
507.6
V. KLIRING2)
209.0
183.0
182.5
UKUPAN DUG (A+B+V)
10,829.7 11,124.8 11,229.5
Memo: Kosovo i Metohija
1,207.2
1,135.4
1,104.8
2003.
2004.
6.5
27.3
0.0
0.0
0.0 1,080.0
2,737.9
83.6
1,636.0 2,975.6
1,055.7
998.6
520.2
240.0
535.5
758.6
182.5
182.5
13,574.9 14,098.7
1,322.1
1,277.1
2005.
2006.
49.8
0.3
1,075.6
87.9
4,282.1
1,514.0
233.1
1,280.9
105.8
15,466.5
48.0
0.1
1,075.6
72.0
8,788.3
1,657.2
227.8
1,429.4
105.8
19,605.7
1,143.7
1,182.4
1)
Stanje duga Srbije ukljuuje dug Kosova i Metohije po kreditorima koji su zakljueni pre dolaska misije KFOR-a.
2)
Dug prema ovim kreditorima je u glavnom ne regulisan i delom je u docnji.
2007
JUN
1,075.6
73.7
10,594.5
1,318.5
105.8
21,092.0
3)
Poverilac po ovom kreditu vie nije Meunarodna investiciona banka, Moskva, nego PFHC Establishment, Lihtentajn, i od 2002. obaveze
prema ovom kreditoru obuhvaene su u kategoriji ostali kreditori.
4)
Dug prema Pariskom klubu poverilaca konsolidovan je novembra 2001, kada je ugovoreno da se otpis i ostali uslovi reprograma primene
22. marta 2002. Drugi otpis od dodatnih 15% primenjen ke 6. februara 2006.
5)
U ovoj tabeli prikazano je stanje duga nakon otpisa od oko 62%, koji je dogovoren u pregovorima tokom juna/jula 2004. godine.
6)
Deo duga po Londonskom klubu koji nijedna od republika bive SFRJ nije regulisala (osim BiH), pa ni Srbija. U pitanju su tzv. API obveznice
izdate poveriocima koji nisu eleli da uestvuju u renansiranju po ovom nansijskom sporazumu u 1988. godini.
8)
Dug koji je umanjen za 188,3 miliona USD regulisan je putem kompenzacije sa delom duga Ruske Federacije prema Republici Srbiji iz klirinkog perioda poslovanja (Sporazum izmeu Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije potpisan 27. aprila 2007. godine).
NAPOMENA: Poevi od Statistikog biltena za maj 2004, celokupan dug prema MMF-u i Londonskom klubu prikazuje se kao dug Srbije (korigovani su podaci unazad do 2000. godine), s obzirom na to da Srbija servisira ceo dug prema MMF-u; kod Londonskog kluba to reenje je dogovoreno u okviru Deobnog bilansa. Republika Srbija je izvrila prevremenu otplatu poslednje rate Aranmana za produeno nansiranje u iznosu od
154.17 miliona SDR, u martu 2007. godine, ime su izmirene sve obaveze po glavnici prema Meunarodnom Monetarnom Fondu.
Izvor:
Internet sajt NBS
Prema podacima Ministarstva nansija, stanje ukupnog spoljnjeg i domaeg

javnog duga u Srbiji krajem decembara 2006. godine je iznosilo oko 14.7 milijardi
dolara, a u okviru toga, stanje unutranjeg javnog duga iznosilo oko 5.1 milijardi dolara i stanje indirektnih obaveza iznosilo oko 1.0 milijardi dolara.
296
Vlada Srbije je u ,,Memorandumu o budetu i ekonomskoj i skalnoj politici u

2005. godini, sa projekcijama za 2006. i 2007. godinu, na planu javnih dugova predvidela i kao cilj deklarisala: smanjenje uea domaeg i spoljnjeg javnog duga u odnosu na BDP; obezbeenje uslova za nesmetano servisiranje obaveza drave prema domaim i inostranim poveriocima; odravanje uea domaeg i stranog javnog duga
ispod 60% BDP, uz obezbeenje skalne odrivosti u srednjeronom periodu; da se
reguliu dugovi dunika sa teritorije AP Kosovo i Metohija koji iznose oko 1,2 milijarde dolara; i dr. Na spoljni dug kao jedno od ozbiljnijih pitanja u Srbiji ukazuju u
svojim najnovijim izvetajima i meunarodne nansijske organizacije i najznaajnije
svetske rejting agencije (MMF, S&P i dr.). Isto tako, meunarodne nansijske organizacije po pravilu sprovode Strategiju o smanjenju siromatva (Poverty Reduction
Strategy-PRS) u zemljama gde se spoljni dug tretira kao rizian.
Ukupan javni i privatni spoljni dug je sa nivoa od 10,8 milijardi dolara
u 2000. godini povean na 21,1 milijardi dolara (odnosno 15.7 milijardi evra)
krajem juna 2007. godine. Prosena godinja stopa rasta zvanino iskazanog
spoljnog duga (izraeno u dolarima) je u posmatranom periodu iznosila oko
10% godinje, a najvei godinji rast je ostvaren u 2003. i 2006. godini (20,9%
i 26,8%, respektivno). Shodno zajednikoj GDDS i SDDS-metodologiji praenja spoljnih dugova usvojenoj od strane BIS-a, MMF-a, OECD-a, Svetske banke
(The Joint External Debt Hub-JEDH) - koja je podrana od strane Sekretarijata Komonvelta, ECB, Sekretarijata Pariskog kluba, Eurostata, UNKTAD i dr.,
a u poreenju sa nizom nerazvijenih zemljama sveta,tzv HIPC-zemlje (Heavily Indebted Poor Countries), prvenstveno iz Azije, Afrike i June Amerike i u
odnosu deo evropskih zemalja u tranziciji, Republika Srbija ne spada u najzaduenije zemlje, ali je njen inostrani dug vrlo visok u odnosu na ukupan godinji izvoz roba i usluga i domau neto-akumulaciju privrede i stanovnitva .
U poreenju sa nizom drugih zemalja u tranziciji, ukupan spoljni dug je u nas
sredinom 2007. godine dostigao onaj nivo kada je potrebno da Vlada uzme
u razmatranje ovaj problem i opredeli se za adekvatnu strategiju upravljanja
spoljnim dugom, prvenstveno usmerenu u pravcu postupnog smanjenja inozaduivanja u narednom periodu. Na to ukazuju domai pokazatelji spoljne
zaduenosti nakon restukturiranja i postignutih sporazuma o odlaganju spoljnog duga, zatim pokazatelji predstojeeg intenziviranja otplate spoljnog duga
i prestanka priliva privatizacionih prihoda nakon zavretka prodaje dravne i
drutvene imovine. Pri tome je povoljna okolnost to u nas znatno bre raste
privatni u odnosu na javni dug. Na spoljni dug kao jedno od ozbiljnijih pitanja u nas, ukazuju u svojim najnovijim izvetajima i meunarodne finansijske
297
organizacije i najznaajnije svetske rejting agencije (MMF,S&P i dr.).Obzirom

da se u nas sprovodi Strategija smanjenja siromatva, treba imati takoe u vidu
da meunarodne finansijske organizacije po pravilu sprovode Strategiju o smanjenju siromatva (Poverty Reduction Strategy-PRS) upravo u zemljama gde se
spoljni dug tretira kao rizian. (Izvor: Dr M. oji, Finansije, bankarstvo, revizija, osiguranje, FFMO 3/07).
KONTROLNA PITANJA
1. ta znate o nastanku dunike krize i o indikatorima stepena zaduenosti zemlje?

2. Objasnite modele upravljanja otplatom ino-duga?
3. Navedite i objasnite podatke o stanju spoljnjeg duga Srbije sredinom 2007. godine?
4. Objasnite stepene zaduenosti zemlje prema kriterijumima Svetske banke?
5. Navedite i o objasnite strukturu ukupnog duga Srbije, posebno sa stanovita
odnosa javnog i privatnog duga i ronosti spoljnjeg duga?
298
DEVETI DEO
SAVREMENI FINANSIJSKI
PROIZVODI
Dulcia non meruit, qui non gustavit amara.

Nije zasluio slatko, ko nije okusio gorko.
DEVETI DEO
SAVREMENI FINANSIJSKI PROIZVODI
1. FINANSIJSKI LIZING . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301
2. POSLOVI FAKTORINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
3. POSLOVI FORFETINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317
4. KONSALTING POSLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320
5. POSLOVI FRANIZINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321
300
MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B. Bara, S.
1. FINANSIJSKI LIZING
1.1. Pojam
Re lizing (leasing) susreemo meu brojnim anglo-amerikim izrazima kao
npr. marketing, factoring, forfaiting, franchising, time sharing, engineering, joint
venture, know-how i dr. od kojih, svaka za sebe, znai odreeni ekonomsko - pravni
odnos. Zbog specinosti instituta koje oznaavaju te rei je teko prevesti na evropske jezike tako da najee ostaju u svom izvornom znaenju.
Izraz lizing potie od engleskog glagola to lease to znai dati u zakup odnosno u najam. Leasing je imenica s glagolskim znaenjem, a prevodi se na na jezik
izrazima iznajmljivanje, odnosno davanje u zakup. Lizing je institucija amerikog
prava, nastala 50-ih a koja je u Evropu preneta 60-ih godina XX veka.
Razlika izmeu lizinga (misli se na nansijski lizing) i zakupa je u tome to
se pri kupovini investicione opreme (ili trajnih potronih dobara) od proizvoaa
ili trgovca javljaju specijalizovana lizing-drutva koja istu ustupaju primaocu na
upotrebu i korienje uz naknadu. Upravo to interpoliranje nansijera u klasini zakupni odnos daje poseban peat odnosima izmeu proizvoaa i njihovih
poslovnih partnera koji mogu nabaviti njihovu opremu i onda kada nemaju sopstvenog kapitala ili ne mogu da dobiju bankarski kredit. Takav, trostrani pravni, odnos naziva se nansijski lizing.
Moderna lizing praksa raspolae s jednoobraznim formularima ugovora
koji se unapred objavljuju u obliku optih uslova poslovanja. Tako danas sline ugovorne formulare nude kako anglo-amerika tako i evropska lizing-drutava. Poslovna praksa je, dakle, sama stvorila regulativu za taj novi ugovorni fenomen i time mu
dala specinu zionomiju. Procenjuje se da je oko 16% ukupne nabavke opreme u
SAD nansirano putem lizinga.
IX DEO - SAVREMENI FINANSIJSKI PROIZVODI
301
1.2. Nastanak i specinosti lizinga

Prema nekim pravnim izvorima, lizing je nastao u Egiptu 3.000 godina pre
nae ere. Ipak, u pravnoj doktrini se nastanak lizinga vezuje za ameriku poslovnu
praksu sredinom prolog veka. Ova praksa velikih amerikih kompanija poela je da
se prenosi u druge zemlje sveta, prvenstveno u Evropu i Japan.
U praksi lizing sadri u sebi elemente vie do sada poznatih i pravno uoblienih imenovanih ugovora. Lizing posao moe da sadri, pored elemenata ugovora o zakupu ili najmu, i elemente ugovora o delu, ugovora o pruanju
spe cijalizovanih usluga (ser visa), ugovora o obuavanju kadrova i slino. Istina svi ti elementi lizing ugovora su uzajamno pove zani i uslovljeni. Kao to se
vidi, ugovor o lizingu je meoviti ugovor jer su u njemu sadrani prvenstveno
elementi ugovora o zakupu, ugovora o pro daji, ugovora o kre ditu, posebno kad
je u pitanju ugovor o finansijskom lizingu. Inae, ugovor o lizingu spada u red
tipskih ugovora.
Specinosti odnosa ugovora o lizingu ogledaju se u sledeem:
1) rok iznajmljivanja opreme koji je, po pravilu, dovoljno dug da se u njemu
izvri potpuna amortizacija te opreme;
2) istekom tog roka (koji je neopoziv, tj. u kome korisnik lizinga nema pravo da otkae ugovor) korisnik opreme moe da bira jednu od sledeih
mogunosti:
a) da produi ugovor o lizingu po snienoj ceni;
b) da vrati opremu davaocu lizinga;
c) da otkupi opremu (po ceni koja odgovara preostaloj vrednosti te
opreme).
Iz izloenog se moe zakljuiti da kod poslova lizinga postoje dva roka: jedan
je neopozivi a drugi rezidualni (preostali). Pritom neopozivi rok traje obino 5 godina (mada moe i mnogo due), a rezidualni je stvar ugovornih strana.
Prednost lizinga je u tome to korisniku prua mogunost da koristi opremu bez optereivanja sopstvenog fonda, a posebno je pogodan za nove tehnoloke
postupke koji su, po pravilu, vrlo skupi a rezultati koji se u poetku postiu su neizvesni. Prednost je i u tome to oprema uzeta u lizing stvara prihode kako za vlasnika
opreme (zakupodavca) tako i za korisnika opreme (zakupoprimca).
Negativna strana lizinga je u tome to je to, po pravilu, skup model nansiranja, skuplji od kupovine na kredit (zbog toga to u sebi sadri vei broj subjekata u
lancu lizing-poslova)
302
1.3. Vrste lizinga

U poslovnoj praksi postoje razliite vrste ugovora o lizingu zavisno od kriterijuma koji se uzimaju prilikom njihove klasikacije-podele. Tako, na primer, nansijski lizing je pravni posao u kome uestvuju: davalac lizinga (nansijer) koji se
obavezao da e opremu da nabavi od treeg lica (isporuioca ili proizvoaa opreme), koja ini predmet ugovora o lizingu.
Operativni lizing je dvostrani pravni posao gde je davalac lizinga istovremeno i
isporuilac opreme. Sa stanovita privrede najznaajniji je nansijski lizing.
Operativni (operating) lizing oznaava kratkorone lizing ugovore koje strane imaju pravo da otkau u svako vreme prema uslovima koji su u njima navedeni.
Trajanje ovog ugovora uvek je krae od uobiajenog ekonomskog veka investicione
opreme - predmeta ugovora, a naknada koju plaa primalac lizinga je uvek manja
od vrednosti opreme. Davalac lizinga snosi rizik zastarelosti i gubitka opreme, plaa
osiguranje, takse i trokove licenci. Sve to, kao i trokove odravanja i servisiranja,
davalac uraunava primaocu kroz rate lizing-naknade. Operativni lizing je tzv. nonfull-pay-out ugovor, odnosno ugovor preostale knjigovodstvene vrednosti zbog toga
to davalac lizinga za vreme trajanja ugovora moe amortizovati samo deo svojih
investicionih trokova iz naknade koju plaa primalac.
Finansijski (nancial) lizing je takav ugovor kojim strane (davalac i primalac), po pravilu, utvruju osnovno vreme u kojem ni jedna strana ne moe jednostrano da otkae. To vreme redovno odgovara uobiajenom vremenu korienja
opreme predmeta ugovora. Za razliku od operativnog, nansijski leasing je po
navedenim karakteristikama full-pay-out ugovor od kojeg je ukupan iznos ugovorene naknade koju u ratama plaa primalac redovno vei od nabavne cene predmeta
ugovora, tako da davalac moe amortizovati svoje investicione trokove. Osim toga,
kod ove vrste ugovora primalac snosi sve trokove i rizike opreme uzete u lizing koje
inae snosi davalac kod operativnog lizinga.
Svaki operativ ni i finansijski lizing moe biti direktni i indirektni. Po
mnogim autorima indirektni lizing ili lizing u uem smislu jeste pravi lizing u
kojem uestvuju tri strane: proizvoa, odnosno isporuilac investicionog dobra - predmeta ugovora, zatim finansijer (leasing-drutvo) kao davalac lizinga i primalac lizinga koji je zainteresovan za korienje odreenog dobra. U
direktnom lizingu (lizing u irem smislu) uestvuju samo dve strane: proizvoa odnosno isporuilac investicionog dobra i primalac. Ova vrsta ugovora
esto se u literaturi oznaava kao proizvoaki lizing kojim proizvoai pokrivaju trenutne potrebe da bi svojim korisnicima dali dodatne usluge ili da bi na
taj nain plasirali nove proizvo de na trite.
303
1.4. Razvoj lizinga u svetu i kod nas

I u ekonomskoj i u pravnoj literaturi postoji saglasnost o tome da se lizing kao
znaajna privredna delatnost poinje snano razvijati pedesetih godina XX veka.
Tada se javljaju specijalizovana lizing-drutva koja nansiraju zakup skupe investicione opreme.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama - prvo lizing - drutvo osnovano je
1952. godine pod nazivom United States Leasing Corporation u San Francisku.
To je najvea lizing-kompanija u SAD koja se bavi lizingom raznovrsne opreme, od
sitnog inventara do turbomlaznih aviona. Milijarde dolara prolaze kroz lizing- transakcije preko 300 lizing-drutava. Procenjuje se da je oko 16% ukupne nabavke kapitalne opreme u SAD nansirano putem leasinga.
U Velikoj Britaniji je 1960. godine osnovana britanska alijacija United States Leasing Corporation, Mercantile, Credit CO. Inae, 1960. godine se oznaava
kao poetak otvaranja Evrope prema lizingu tako da lizing-drutva iz SAD otvaraju
svoje alijacije ili uzimaju svoje deonice u ve postojeim drutvima. Danas gotovo
da ne postoji privredno dobro koje ne moe biti predmet lizinga. Tako npr. pod vrlo
povoljnim uslovima daju se brodovi u lizing (o-shore).
Za nau zemlju, moramo konstatovati da se oekivanja teoretiara s poetka sedamdesetih godina XX veka o velikim ansama za lizing-poslove nisu
ostvarila. Tako je krajem 1972. godine bilo potpuno sigurno da je propao pokuaj
osnivanja naeg prvog lizing-preduzea. Kasnije su poslovi lizinga poeli da se
realizuju preko spoljnotrgovinskih preduzea. Takvi poslovi odvijali su se u dvostranom odnosu kao direktni meunarodni lizing. Predmet ugovora bile su razne
vrste opreme, kao na primer, maine za elektronsku obradu podataka, elezniki
vagoni, kontejneri, avioni i drugo.
1.5. Prednosti i nedostaci nansijskog lizinga

Lizing nudi nansijske i druge mogunosti koje nisu prisutne korienjem
tradicionalnih metoda nabavke, a to su:
mogunost da se nabavkom opreme na bazi lizinga ne angauju sopstvena
sredstva i ista sauvaju za druge poslovne poduhvate, poto lizing omoguava 100% angaovanje tuih sredstava i ne zahteva plaanje avansa
kao kod kupovine na kredit;
nabavka opreme putem lizinga omoguava veu likvidnost korisnika
lizinga, a plasmanom sredstava koje nije angaovao za kupovinu opreme
korisnik lizinga moe ostvariti odreenu dobit;
304
nabavkom opreme putem lizinga korisnik lizinga ne umanjuje svoju kreditnu sposobnost, poto lizing nije kredit, a nabavka opreme putem lizinga evidentira se vanbilansno, tako da se on moe zaduivati za druge investicione poduhvate;
lizing prua mogunost korisniku lizinga da dinamiku plaanja naknade
za lizing uskladi sa predvienim prilivom sredstava po osnovu realizacije robe i usluga proizvedenih opremom uzetom u lizing i da na taj nain
pobolja svoj gotovinski tok (cash ow);
davalac lizinga, u zavisnosti od ugovora, obezbeuje servisiranje, remont
i tekue odravanje opreme date u lizing, kao i snabdevanje rezervnim
delovima;
ugovorne formalnosti kod lizing aranmana se relativno bre zavravaju u
odnosu na bankarske kreditne aranmane.
Zbog navedenih pogodnosti nansiranje investicija putem lizinga je od velikog znaaja za mala i srednja preduzea, to ne znai da velika preduzea manje
koriste ove mogunosti. Sa druge strane, lizing je posebno interesantan sa aspekta
projektnog nansiranja.
Lizing je prihvatljiv i zbog skalnih olakica, ali samo u onim sluajevima
kada zakonodavstvo zemlje davaoca i primaoca priznaje takve olakice. Posmatran ire, izvan interesa primaoca, na podruju nacionalne privrede lizing se moe
smatrati najsavremenijim oblikom nansiranja transfera tehnologije kroz visoko komponentnu opremu koja je po svojoj ceni nedostupna za gotov novac, a ne
prodaje se na kredit.
Kljuni nedostatak lizinga je to je on relativno skup nain nansiranja
nabavki opreme. Prema jednoj proceni opti iznos lizing naknade se kree u rasponu od 130% do 160% u odnosu na cenu po kojoj je oprema kupljena, odnosno koja
je bila kada je ona data u lizing.
1.6. Pravna regulativa nansijskog lizinga

1.6.1. Meunarodni izvori prava
S obzirom na to da je nansijski lizing odavno preao nacionalne okvire i postao vrlo znaajna poslovna operacija na meunarodnom planu nae zakonodavstvo se, logino, naslanja na meunarodne izvore pri regulisanju ove vrste ugovora.
Eksperti UNIDROIT-a u Rimu izradili su vei broj dokumenata meu kojima
su prednacrt i nacrti (poslednji 1987.) Konvencije o meunarodnom nansijskom
lizingu, koja je doneta u maju 1988. godine na Diplomatskoj konferenciji u Otavi,
305
pod nazivom The UNIDROIT Convention on International Financial Leasing. Na

Diplomatskoj konferenciji prisustvovali su predstavnici 55 zemalja. Pet zemalja je
potpisalo konvenciju 28.05.1988. Da bi konvencija stupila na snagu, potrebne su bile
tri ratikacije.
Oblast primene Konvencije je meunarodni nansijski lizing u trostranom odnosu u kojem davalac (nansijer) kupuje opremu prema specikacijama i
uslovima primaoca od isporuioca koga odreuje primalac, a zatim mu (primaocu)
tu opremu preputa na upotrebu i korienje za poslovne ili profesionalne potrebe
uz obavezu plaanja naknade u anuitetima. Konvencija se ne primjenjuje na transakcije u kojima je proizvoa opreme istovremeno i davalac lizinga (lizing u dvostranom odnosu) to je ve navedeno.
Po pitanju ostalih izvora prava za meunarodni lizing, treba ukazati na
meunarodne trgovake obiaje koji u hijerarhijskom redosledu primene imaju
prednost pred dispozitivnim odredbama multilateralnih konvencija.
Isto tako veliko znaenje ima i praksa meunarodnih arbitraa.
1.6.2. Domai propisi

Danas su u naoj zemlji u primeni sledei osnovni propisi koji, na neposredan ili
posredan nain, reguliu pitanja nansijskog lizinga i lizinga, od kojih su najznaajniji: 1)
Zakon o nansijskom lizingu, 2) Zakon o obligacionim odnosima, 3) Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, 4) Carinski zakon, i 5) Zakon o deviznom poslovanju.
Pored navedenih propisa postoji i niz drugih optih zakonskih propisa (Zakon
o privrednim drutvima, Zakon o bankama, Zakon o osiguranju, Zakon o raunovodstvu i reviziji i dr.), ali i niz drugih zakona koje je potrebno poznavati da bi se
bolje osvetlilo ovo vrlo sloeno pitanje - pitanje nansijskog lizinga.
Nesumnjivo, najznaajniji meu navedenim zakonskim aktima je Zakon o
nansijskom lizingu.
1.6.3. Prikaz osnovnih odredbi Zakona o nansijskom lizingu

Oblast primene zakona: Zakon o nansijskom lizingu donet je krajem maja
2003. godine. Pomenutim zakonom ureena su sledea pitanja:
Denicija nansijskog lizinga: Posao nansijskog lizinga je posao u kome
davalac lizinga:
1) sa isporuiocem predmeta lizinga odreenim od strane primaoca lizinga zakljuuje ugovor na osnovu koga stie pravo svojine na predmetu
306
lizinga, prema specikaciji primaoca lizinga i pod uslovima koje, ukoliko

se odnose na interese primaoca lizinga, odobrava primalac lizinga (u daljem tekstu: ugovor o isporuci);
2) sa primaocem lizinga zakljuuje ugovor o nansijskom lizingu kojim se
obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlaenje dranja i korienja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaa ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama (u daljem tekstu: ugovor o lizingu).
Trajanje ugovora o lizingu: Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zakljuuje, ne moe biti krai od dve godine od dana zakljuenja ugovora.
Predmet lizinga: Predmet nansijskog lizinga je pokretna nepotrona stvar
(oprema, postrojenja, vozila i sl.).
Sadrina i forma ugovora o lizingu: Ugovor o lizingu obavezno sadri: precizno odreenje predmeta lizinga, iznos naknade koju plaa primalac lizinga, iznos
pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaanja, kao i rok na koji je ugovor
zakljuen.
Ugovor o lizingu mora biti zakljuen u pismenoj formi.
Lizing naknada: Naknada koju primalac lizinga plaa davaocu lizinga za korienje predmeta lizinga (lizing naknada) utvruje se prvenstveno na osnovu amortizacije celine ili najbitnijeg dela vrednosti predmeta lizinga.
Trgovinski karakter ugovora: Ugovor o lizingu koji se zakljuuje u skladu sa
predmetnim zakonom smatra se ugovorom u privredi u smislu odredaba ZOO;
Subjekti u poslu nansijskog lizinga
Odreenje subjekata: Tri su subjekta u poslu nansijskog lizinga, a to su:
davalac lizinga, primalac lizinga i isporuilac predmeta lizinga.
Davalac lizinga-privredno drutvo: Davalac lizinga je lice koje, uz zadravanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na primaoca lizinga ovlaenje dranja i korienja na predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.
Davalac lizinga je privredno drutvo koje obavlja iskljuivo poslove
nansijskog lizinga i iji je minimalni uplaeni novani deo osnovnog kapitala 100.000 evra.
Primalac lizinga: Primalac lizinga, je pravno ili ziko lice na koga davalac
lizinga prenosi ovlaenje dranja i korienja predmeta lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.
Isporuilac predmeta lizinga: Isporuilac predmeta lizinga isporuilac), je
pravno ili ziko lice koje na davaoca lizinga prenosi pravo svojine na predmetu
lizinga, radi njegove predaje primaocu lizinga na dranje i korienje, na ugovoreno
vreme i uz ugovorenu naknadu.
307
Dozvola za obavljanje poslova nansijskog lizinga

Odredbama Zakona o nansijskom lizingu utvreno je da dozvole za obavljanje poslova nansijskog lizinga izdaje Narodna banka Srbije, koja vri nadzor
nad obavljanjem tih poslova.
Davalac lizinga moe da obavlja samo delatnost nansijskog lizinga.
Prava i obaveze primaoca lizinga
Preuzimanje predmeta lizinga: Primalac lizinga duan je da preuzme predmet lizinga na nain, u vreme i na mestu predvienom ugovorom.
Korienje predmeta lizinga: Primalac lizinga duan je da koristi predmet
lizinga sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina.
Odravanje predmeta lizinga: Primalac lizinga je duan da odrava predmet
lizinga u ispravnom stanju i vri potrebne popravke na predmetu lizinga.
Primalac lizinga odgovara za tetu prouzrokovanu neodravanjem predmeta
lizinga u ispravnom stanju.
Plaanje lizing naknade: Primalac lizinga duan je da davaocu lizinga plaa lizing
naknadu u iznosima, rokovima i na nain koji su predvieni ugovorom o lizingu.
Raskid ugovora zbog neplaanja lizing naknade: Davalac lizinga moe da
raskine ugovor ako primalac lizinga zadocni sa isplatom prve rate.
U sluajevima docnje sa uplatom anuiteta, primalac lizinga moe odrati ugovor ako da odgovarajue obezbeenje.
Na postupak za sticanje dravine na predmetu lizinga primenjuje se zakon kojim se ureuje izvrni postupak, ako zakonom nije drukije odreeno.
Naknada tete: Naknada tete prouzrokovane neplaanjem lizing naknade
treba davaoca lizinga da dovede u poloaj u kome bi se nalazio da je primalac lizinga ispunio svoju obavezu u skladu sa ugovorom.
Pomenuti ugovorom se moe predvideti nain na koji e se izraunati visina naknade tete, koja ne moe da premai visinu koja bi bila utvrena na navedeni nain.
Rizik za sluajnu propast ili oteenje predmeta lizinga: Rizik za sluajnu
propast ili oteenje predmeta lizinga snosi primalac lizinga, nakon preuzimanja
predmeta lizinga.
Vraanje predmeta lizinga: Primalac lizinga je duan da, po prestanku ugovora, neoteen predmet lizinga zajedno sa pripacima vrati davaocu lizinga ili licu
koje je davalac lizinga odredio, osim ako ugovorom nije predvieno pravo primaoca
lizinga da otkupi predmet lizinga ili da produi ugovor o lizingu.
Obaveza osiguranja: Primalac lizinga je duan da osigura predmet lizinga od
rizika koji su predvieni ugovorom, ako drukije nije predvieno ugovorom.
Predaja predmeta lizinga drugom na korienje: Primalac lizinga moe
predmet lizinga, u celini ili pojedinim delovima, dati na korienje treem licu uz
308
pismenu saglasnost davaoca lizinga. Predaja predmeta lizinga na korienje treem

licu moe se ugovorom iskljuiti ili drukije predvideti.
Prava i obaveze isporuioca
Isporuka predmeta lizinga: Isporuilac je duan da predmet lizinga isporui
primaocu lizinga u ispravnom stanju, zajedno sa pripacima, na nain, u vreme i
na mestu koji su predvieni ugovorom o isporuci, osim ako je ugovorom o lizingu
predvieno da predmet lizinga isporui davalac lizinga.
Odgovornost isporuioca prema primaocu lizinga: Ako isporuilac predmet lizinga ne isporui primaocu lizinga, ako ga isporui sa docnjom, ili ako predmet lizinga ima materijalni nedostatak, primalac lizinga ima prema isporuiocu prava koja bi, prema zakonu kojim se ureuju obligacioni odnosi, imao da je bio strana
u ugovoru sa isporuiocem.
Isporuilac ne moe biti odgovoran i davaocu lizinga i primaocu lizinga za
istu tetu.
Prestanak ugovora o lizingu
Protek roka: Ugovor prestaje protekom roka na koji je zakljuen.
Propast predmeta lizinga usled vie sile: Ugovor o lizingu prestaje ako predmet lizinga bude uniten nekim sluajem vie sile.
Pravo na otkup ili produenje ugovora: Predmet lizinga ne prelazi u svojinu
primaoca lizinga protekom roka na koji je ugovor o lizingu zakljuen.
Registar nansijskog lizinga
Registar nansijskog lizinga je jedinstvena elektronska baza podataka, ija je
osnova centralna baza podataka u kojoj se uvaju svi podaci uneti u registar. Lokalne
jedinice registra formiraju se na teritoriji Republike Srbije. Centralna baza podataka je
dostupna putem lokalnih jedinica registra, radi upisa u registar i pretraivanja.
Nadlenost za voenje registra: Registar vodi nadlena organizacija, odreena u skladu sa zakonom.
Trokovi upisa: Organizaciji koja vodi registar plaa se naknada za: 1) upis
ili izmenu podataka u registru; 2) pretraivanje koje ukljuuje dobijanje izvoda; 3)
dobijanje overenog izvoda.
Obaveza upisa: Ugovor o lizingu, njegove izmene i dopune i prestanak ugovora, upisuju se u registar.
Sredinom 2007. godine u Srbiji je bilo registrovano 15 lizing-kompanija.
309
2. POSLOVI FAKTORINGA
2.1. Pojam faktoringa

Finansiranje putem faktoringa predstavlja specian oblik pribavljanja
sredstava i to putem prodaje potraivanja. Otkup potraivanja vri se pre roka dospea. Pri tome, preduzee faktoring, po pravilu, odmah isplauje deo potraivanja u
visini od 80% preduzeu klijentu, dok preostali iznos od 20% koristi se za korekture
potraivanja i stavlja se na raspolaganje klijentu posle naplate potraivanja od strane faktoring preduzea. Faktoring preduzee naplauje proviziju obino oko 3% od
iznosa potraivanja faktoring usluge, to ukljuuje i rizik i kamatu kreditiranja klijenta od momenta otkupa do naplate potraivanja.
U razvijenim trinim ekonomijama faktoring se mnogo koristi kao oblik
ubrzane naplate potraivanja.
Kod faktoringa se zakljuuje ugovor po kojem je komitent u obavezi da na faktora prenese (cedira) potraivanje koje ini predmet ugovora o faktoringu. Komitent
moe preneti sva svoja tekua potraivanja u celini ili deo potraivanja, a isto tako moe
da cedira sva ili samo deo svojih buduih potraivanja. Kao izvor prava kod zakljuenja ugovora o faktoringu, primenjuju se opti uslovi o poslovanju faktoring organizacije, trgovaki obiaji, odgovarajue norme trgovakog i obligacionog prava, kao i sudska
i arbitrana praksa. Na ugovore o faktoringu primenjuje se Konvencija UNIDROIT o
meunarodnom faktoringu koja je usvojena u Otavi 28. maja 1988. godine.
2.2. Subjekti u poslovima faktoringa

Osnovni subjekti koji uestvuju u obavljanju faktoring poslova, po pravilu su:
klijent, kupac i faktor. Klijent je subjekt koji proizvodi robu (ili ini uslugu) najee
trajne potronje sa kojim faktor zakljuuje poseban ugovor. Kupac predstavlja subjekt koji kupuje robu od proizvoaa, odnosno davaoca usluge i koji postaje dunik
310
faktora i snosi obavezu vraanja kredita u vezi sa prodajom odreenih proizvoda ili
davanjem usluga od strane klijenta. Faktor je organizacija koja od svojih klijenata
otkupljuje fakturisane iznose u duem vremenskom razmaku. S tim u vezi, osnovna
aktivnost faktora se ogleda u tome da naplauje na njega preneta tj. od strane klijenta cedirana potraivanja.
2.3. Vrste faktoringa

U savremenoj praksi postoji vie vrsta faktoringa. Meutim, najee se primenjuju sledei oblici faktoringa:
a) Otvoreni faktoring;
b) Zatvoreni ili skriveni faktoring;
c) Pravi faktoring i kvazi faktoring.
Otvoreni faktoring nastaje kada izvoznik cedira (prenosi) svoje potraivanje
prema inostranom kupcu, sa pozivom da dugovanja isplati faktoru. Postoje dve vrste
(oblika) otvorenog faktoringa. Prvi oblik otvorenog faktoringa je prisutan kada izvoznik svoje potraivanje, koje ima prema inostranom kupcu, denitivno prenese na
faktora. Vrednost kod ovog oblika faktoringa moe da bude i do 95 % od knjigovodstvene vrednosti potraivanja, i ono zavisi od obima prometa koji se ostvaruje preko faktora, stepena rizika u koji ulazi faktor, kao i bilansnog stanja inostranog kupca.
Za preneto potraivanje faktor isplauje izvoznu vrednost potraivanja uz odbitak
kamate, provizije i trokova oko naplate potraivanja. Drugi oblik otvorenog faktoringa je prisutan kada izvoznik ustupi svoja potraivanja samo radi naplate. Tada se vri
cesija u cilju denitivnog prenoenja na potraivanja na faktora, da bi faktor naplatio
potraivanje od inostranog kupca u svoje ime, a za raun domaeg izvoznika. Meutim, u savremenoj privrednoj praksi se moe vriti i kombinacija ova dva oblika faktoringa, u sluaju kada izvoznik ima vie potraivanja iz inostranstva, pa jedno ustupa samo radi naplate, a druga potraivanja denitivno ustupa faktoru.
Zatvoreni ili skriveni faktoring - nastaje kada izvoznik robu namenjenu izvozu prodaje za novac faktoru, tako to banka u svojstvu skrivenog principala tu istu robu preko
istog izvoznika preprodaje inostranom kupcu na kredit. U ovom obliku faktoring posla
faktor ostvaruje zaradu na razlici u ceni. Zarada je po obimu znaajna, jer se svodi na
nansiranje izvoznog posla, to izvozniku omoguava plasman robe u inostranstvo.
Pravi faktoring - prisutan je kada se kumulativno vre tri funkcije:
1. Funkcija renansiranja potraivanja;
2. Funkcija obezbeenja plaanja;
3. Funkcija pruanja usluga u vezi sa prodajom robe i naplatom potraivanja.
Kvazi faktoring nastaje u sluaju, kada faktor vri jednu ili dve od navedene
tri funkcije.
311
2.4. Koristi od poslova faktoringa

Kod privrednih preduzea koristi od upotrebe faktoringa su viestruke, jer
faktoring mehanizam prua mogunost da preduzea mogu brzo da odgovore
na promene u tranji u zemlji i inostranstvu, kao i da postiu znaajne utede u
trokovima, koje bi inae snosila, ako bi sama vrila naplatu potraivanja ili na osnovu odobrenih kredita. Stoga, bitna korist od upotrebe faktoring mehanizma za preduzee jeste to da se ne optereuje sopstveni bilans preduzea, jer faktor preuzima na
sebe rizik naplate potraivanja. Na taj nain, proizvoa-izvoznik ne eka na realizaciju svojih potraivanja ili realizaciju odobrenih kredita domaim i inostranim
kupcima, ve odmah dobija sredstva ili kredit po predaji faktura sa odgovarajuom
prateom dokumentacijom o otpremi i obezbeenju plaanja.
Osim toga, faktoring mehanizam za proizvoaa-izvoznika prua mogunost prodaje za gotovo, umesto da se isporuka proizvoda vri na kredit ili odloeno plaanje. Na
taj nain, proizvoau-izvozniku prua se mogunost da brzo doe do sredstava koja su
mu potrebna za normalno nansiranje narednog ciklusa proizvodnje.
Faktoring slui nansiranju spoljne trgovine. Otkup izvoznih nansijskih
instrumenata (menica, faktura, akreditiv) vre banke (faktori). Najee se krediti
odobravaju na rok do 6 meseci. Komitent prenosi pravo naplate po izvoznom poslu
(cesija) na faktoring rmu (najee banka) po fakturama ispostavljenim kupcu ili
prilae menicu ili akreditiv. Istovremeno komitentu banka isplauje diskontovano
potraivanje, a sama odgovara za dalju naplatu. Time se ovaj posao svodi na isto
nansiranje (kreditiranje) izvoza, ima se danas ono to bi se imalo posle est meseci, normalno umanjeno za kamatu i trokove faktora. Poto se radi o diskontovanju fakture izvoznika pokrivene menicom ili akreditivom, po fakturi je i dobio naziv. Postoje u praksi i sluajevi kada rizik naplate ostaje na izvozniku, a banka samo
nansira posao i uestvuje (posreduje) u njegovoj naplati.
2.5.Mogunosti obavljanja poslova faktoringa prema propisima Srbije

Shodno odredbama Zakona o bankama (l. 4), navedeni su poslovi koje banka moe obavljati, meu koje spada i: Kupovina, prodaja i naplata potraivanja
(faktoring, forfeting i dr.). Znai, banke imaju zakonsko ovlaenje da mogu obavljati i poslove faktoringa i forfetinga. Novi Zakon o bankama se u celini primenjuje
poev od 1. oktobra 2006. godine.
Na liniji liberalizacije deviznih transakcija, Zakonom o deviznom poslovanju, koji je stupio na snagu krajem jula 2006. godine, uvedena je mogunost korienja novih oblika nansiranja spoljnotrgovinskih poslova, kupovinom (kratkoronih) potraivanja i dugovanja od strane banaka i drugih pravnih lica. Ova
312
reenja su uvedena, imajui u vidu tekoe sa kojima se privredni subjekti suoavaju pri obezbeenju potrebnih obrtnih sredstava za poveanje svoje proizvodnje ili
otpoinjanje novih proizvodnih programa. Time se eli omoguiti bri i jeftiniji pristup dodatnom nansiranju, to je u funkciji daljeg dinamiziranja privredne aktivnosti u zemlji. Istovremeno je stvoren pravni osnov za obavljanje savremenih nansijskih poslova poslova faktoringa.
Prema odredbama predloenog Zakona o faktoringu istim se ureuje naplata potraivanja na osnovu ugovora o faktoringu je pravno mogua, a osniva se i
Registar faktoringa.
Ugovor o faktoringu je ugovor zakljuen izmeu faktora i isporuioca, u
pismenoj formi, na osnovu koga:
1) isporuilac mora, odnosno moe da prenese na faktora celinu ili deo svojih postojeih i buduih potraivanja (otkup potraivanja), odnosno
2) faktor, u ime i za raun isporuioca ili u svoje ime i za raun isporuioca,
naplauje celinu ili deo postojeih i buduih potraivanja isporuioca.
Zakonom su propisane odredbe koja mora obavezno da sadri ugovor o
faktoringu.
Ugovor o faktoringu moe da se zakljui na odreeno ili na neodreeno
vreme.
Delatnost faktoringa, na teritoriji Republike Srbije, moe da obavlja:
1) banka, ili
2) drutvo sa ogranienom odgovornou, odnosno akcionarsko drutvo,
registrovano iskljuivo za delatnost faktoringa, sa minimalnim upisanim osnovnim kapitalom u iznosu od 250 000 evra.
Nadzor nad njuhovim radom vre Narodna banka Srbije, organi i organizacije
Republike. NBS moe da blie uredi nain vrenja nadzora.
Registar faktoringa je javni registar u koji se upisuje:
1) ugovor o faktoringu, njegovo zakljuivanje, odnosno prestanak, ukljuujui i ugovor o sukcesivnom faktoringu;
2) potraivanje preneseno na osnovu takvog ugovora;
3) podatak o sporu na potraivanju koje je predmet ugovora o faktoringu.
Registar faktoringa je jedinstvena centralna elektronska baza podataka,
ija je osnova centralna baza podataka u kojoj se uvaju svi uneti podaci.
Registar faktoringa vodi Agencija za privredne registre, u skladu sa zakonom.
Trokove upisa snosi podnosilac zahteva i to za:
1) upis ili izmenu upisanih podataka;
2) pretraivanje, to ukljuuje izdavanje izvoda;
3) izdavanje izvoda.
313
Ovakva delatnost u Srbiji ne postoji, a cilj zakona je njeno ustanovljavanje i razvoj

u unutranjim i meunarodnim okvirima u kojima deluje srpska privreda.
Takoe, treba imati u vidu i relativno nisku likvidnost srpske privrede, a u
sluaju nelikvidnog ili nisko likvidnog preduzea veoma je povean rizik naplate bez
obzira na pozitivne propise. Banke i preduzea specijalizovana za faktoring, odnosno za naplatu potraivanja, kao profesionalci u naplati za koje se smatra da odlino
poznaju uesnike na tritu i, pre svega, njihovu likvidnost, garantuju punu pravnu
i nansijsku sigurnost naplate potraivanja, brzu i avansnu naplatu i time obezbeuju puni kredibilitet dunika, poverioca i privrede u celini.
Za ovakav sistem naplate potraivanja srpsko pravo ne sadri odgovarajua reenja. Zakon o obligacionim odnosima ureuje ustupanje potraivanja putem cesije, ali se faktoring moe obavljati i kroz druge mehanizme koji su uobiajeni u uporednom i meunarodnom pravu. Pritom, ni postojee odredbe o cesiji nisu
dovoljno usklaene sa potrebama faktoringa. Isto tako, ni u bankarskim propisima ni u propisima o privrednim drutvima nije ureena delatnost faktoringa, niti
postoji registar u koji bi se mogla upisati preneta potraivanja.
Stoga u Srbiji danas faktoring ne postoji. Domaa preduzea mogu se obratiti
samo inostranim faktorima i to iskljuivo radi naplate potraivanja prema inostranstvu (izvozni i uvozni faktoring).
Pored toga, ugovor o faktoringu je tipian komercijalni ugovor i kao takav ne treba da se nalazi u Zakonu o obligacionim odnosima, koji ureuje osnovne ugovore koji su graanske a ne trgovake prirode. Tekst predloenog zakona
je izraen u saradnji sa ekspertima Svetske banke (IFC/SEED) i Narodne banke
Srbije, a u izradi su koriena najsavremenija reenja iz uporednog (naroito Francuska, Italija i SAD) i meunarodnog prava (UNCITRAL Konvencija o meunarodnom faktoringu).
PRIMER FINANSIRANJA PUTEM FAKTORINGA
FINANSIRANJE ZADUIVANJEM KOD BANKE ILI PUTEM FAKTORINGA?
U cilju praktinijeg shvatanja samog mehanizma faktoringa, najbolje je projektovati praktian
primjer nansiranja putem faktoringa gdje se kljuno pitanje ogleda u sledeem:
Da li je bolje da preduzee naplatu ustupi faktoring organizaciji, ili je bolje da eka naplatu,
odnosno da izvri naplatu u sopstvenoj reiji?
Pri tome, osnovni elementi za razmatranje konkretnog primjera sadrani su u sledeim podacima: potraivanja na dan 01.01.2005. godine iznose 300.000 evra, plaanje je ugovoreno na 1 godinu
uz 12% kamate (na godinjem nivou), a potraivanje dospijeva 01.01.2006. godine.
314
a)
Kalkulacija naplate u sopstvenoj reiji
1. Potraivanje je 01.01.2005, dospijeva 01.01.2006.
300.000
2. Ugovorena kamata 12% (redovna)
36.000
3. Bruto naplata (01.01.2005. = 1+2)
336.000
4. Indeks cijena repromaterijala 135,2 odnosno, izraunati depresijator (100 : 135,2)
Koecijent 0,7391
5. Diskontni faktor
Koecijent 0,8928
6. Diskonti:
a) Po tablici 0,8928 x 300.000
b) Po depresijatoru 0,7391 x 300.000
267.840
211.730
7. Diferencija - gubici potraivanja:

a) 1 minus 6/a = diskonti
b) 6/a minus 6/b = inacija
c) Ukupni gubici potraivanja (a+b)
32.160
46.110
78.270
8. Aktuelizovano potraivanje (3 - 7c)
257.730
b) Kalkulacija naplate putem faktoringa

1. Isplaeno po faktoring ugovoru 01.01.2005. 75% od 300.000 evra
225.000
2. Isplaen ostatak potraivanja od 75.000 evra na dan 01.01.2006. sa

12% kamate
84.000
3. Bruto naplata (1+2)
309.000
4. Diskonti:
a) Po tablici 0,8928 x 75.000
b) Po depresijatoru 0,7391 x 75.000
66.960
55.432
5. Diferencija - gubici potraivanja:

a) 2 minus 4/a
b) 4/a minus 4/b
c) Ukupni gubici potraivanja (a+b)
8.040
11.528
19.568
6. Faktoring provizija (300.000 x 2%)

7. Aktuelizovano potraivanje
6.000
283.432
S obzirom na to da je 283.432 > 257.730 evra, nesumnjivo proizilazi zakljuak da naplatu potraivanja treba prepustiti faktoring organizaciji, jer je ona rentabilnija za preduzee povjerioca.
Osnovni razlozi za ovakvo opredjeljenje nalaze se u sledeem:
(a) U pitanju je vea kupovna snaga istog iznosa potraivanja i
(b) Ubrzava se obrt sredstava u tokovima reprodukcije preduzea.
315
Ova razlika moe biti i manja pod pretpostavkom da se moe putem kasa skonta25 ubrzati naplata od dunika, ali isto tako ona moe biti i znatno vea, ako su u pitanju potraivanja iz
meunarodnih ekonomskih odnosa vezana za zemlje sa valutom u devalvaciji. Prema ovom primjeru, faktoring organizacija e, pored provizije od 6.000 evra, naplatiti i 12% kamate na iznos
od 225.000 evra, ili ukupno 33.000 evra, a to ini ukupnu naknadu od 11% na iznos poetnog (ili
preuzetog) potraivanja.
25
316
Kasa-skonto predstavlja jedan od kreditnih uslova plaanja koje preduzee nudi svojim kupcima. Ukratko, to je popust na koji kupac proizvoda moe raunati ukoliko izmiri svoju obavezu do nekog unapred utvrenog roka (taj rok se naziva diskontni period, tj. perio u kojem vai
kasa skonto). Najee je izraen procentualno i to od vrijednosti cjelokupnog prihoda ostvarenog prodajom proizvoda ili usluge. Tako da, npr. ako su kreditni uslovi 3/20 neto 50, to znai
da je povjerilac odobrio 3% kasa skonta ako se izmiri obaveza u roku od 20 dana (diskontni
period), pri emu je vrijeme dospijea obaveze u roku od 50 dana. Da li se voenjem politike
kreditnim uslovima postiu pozitivni ili negativni rezultati, utvruje se na osnovu poreenja
dodatnih trokova uzrokovanih kasa skontom i dodatnih koristi ostvarenih istim.
3. POSLOVI FORFETINGA
3.1. Specinosti forfetinga
U savremenoj privrednoj praksi jedan od specinih mehanizama nansiranja
preduzea jeste forfeting. Ovaj oblik nansiranja javlja se kod krupnih pojedinanih
poslova o isporuci opreme, izgradnje objekata po sistemu klju u ruke, ili izvoenja
investicionih radova sa odloenim rokovima plaanja od jedne do nekoliko godina. Sutina ugovora o forfetingu ogleda se u tome da banka (forfeter) preuzima od svog
komitenta potraivanje koje ovaj ima prema treem licu (kupcu-investitoru), a koje joj
komitent (proizvoa-prodavac) cedira uz prenos instrumenata za naplatu potraivanja o rokovima dospea koje je ugovorio sa kupcem (menica, dokumentarni akreditiv, garancija treeg lica i sl.). Banka prihvata cesiju potraivanja i isplauje nominalnu
vrednost prenetih potraivanja prodavcu (proizvoau) kao svom komitentu, uz odbitak eskontne kamate, provizije i trokova vezanih za taj posao. Pri tome, banka se obavezuje da e snositi rizik naplate cediranih potraivanja, odnosno nee traiti regresiranje
nenaplaenih potraivanja od proizvoaa-prodavca.
Zakljuivanjem ugovora o forfetingu prodavac (proizvoa) dolazi do gotovine, to praktino znai, da je prodao banci svoj komercijalni kredit, a s obzirom da
mu je banka isplatila preneta potraivanja sada banka kreditira kupca (investitora),
naplauje cedirana potraivanja o rokovima dospea uz pomo prenesenih instrumenata plaanja i na taj nain vraa u stvari datu gotovinu prodavcu (proizvoau).
Imajui u vidu da su cedirana potraivanja vea od date gotovine za iznos eskontne kamate, provizije i trokova, banka time ostvaruje prihod u visini razlike izmeu cediranih potraivanja i date gotovine. Pri tome, treba imati u vidu da na visinu
eskontne kamate utie: stepen rizika koji preuzima poslovna banka, bonitet treeg
lica (cesusa), vrsta obezbeenja potraivanja, ekonomske i druge prilike u zemlji u
kojoj se nalazi imovina itd. Za ugovor o forfetingu je veoma znaajan bonitet treeg
lica od kojeg se naplauje potraivanje, a isto moe biti izraeno: u obliku hartija od
vrednosti, u obliku prenosivog dokumentarnog akreditiva sa odloenim rokom plaanja, u obliku garancije treih lica i graansko-pravne cesije.
317
Forfeting je slian faktoringu, samo su rokovi dui, najee 6 meseci do 6, izuzetno 10 godina. Radi se o otkupu solo ili vuenih menica. U igri su etiri subjekta: prodavac, kupac, banka prodavca i banka kupca. Banka izvoznika, putem cesije, preuzima od
komitenta potraivanje prema licu u inostranstvu i isplauje sredstva izvozniku u stranoj
ili domaoj valuti, zavisno od ugovora, umanjeno za kamatu i trokove. Pored menice
moe se raditi i o otkupu akreditiva ukljuiv i stand by akreditive. Izvoznik rizik naplate
prenosi na forfetera, a forfeter se naplauje od kupca, preko banke kupca. I kod ovog posla banka, izuzetno, odgovornost naplate moe zadrati na izvozniku.
Dok faktoring, zbog kratkoronosti, prati potrona dobra, forfeting, zbog
dugoronosti, prati izvoz opreme, saobraajnih sredstava i graevinskih radova.
3.2. Uesnici i odnosi u poslu forfetinga

Glavni uesnici u poslu forfetiranja uvek su: domai izvoznik (prodavac-proizvoa), inostrani uvoznik i banka (forfeter) koja preuzima dato potraivanje. Meutim,
pored njih, u ovom poslu najee uestvuje i uvoznikova banka preko koje se obavlja ova
nansijsko-poslovna transakcija. Takoe, izmeu domaeg izvoznika i banke (forfetera)
moe biti ukljuena i neka posrednika banka ije se sedite nalazi u inostranstvu.
U procesu obavljanja posla izmeu navedenih lica zasniva se vie pravnih i nansijsko-bankarskih odnosa, s tim to svaki od njih proizvodi svoje pravno dejstvo samo
izmeu lica koja u njemu uestvuju (inter partes). Tako, na primer, domai izvoznik je
u neposrednom pravnom odnosu sa svojim kupcem po osnovu ugovora o kupovini i
prodaji robe, odnosno ugovora o izvoenju investicionih radova u inostranstvu ili nekog
drugog ugovora sa trajnim izvrenjem prestacije (obaveza). Takoe, domai izvoznik je u
pravnom odnosu sa svojom bankom (forfeterom) po osnovu zakljuenja ugovora o forfetingu. Na kraju, inostrani kupac je takoe u neposrednom pravnom odnosu sa bankom
koja po njegovom nalogu obavlja bankarske poslove u vezi sa forfetiranjem.
Ono to je bitno istai jeste da ugovor o forfetingu nije regulisan u uporednom
pravu, kao to je to sluaj sa ostalim ugovorima u domenu robnog prometa. Naime,
ugovor o forfetingu predstavlja tvorevinu bankarske i poslovne prakse. Iz tih razloga se na njega primenjuju pravila autonomnog meunarodnog trgovakog prava,
opti uslovi poslovanja, tipski i formularni ugovori, kao i odgovarajue norme trgovakog i obligacionog prava zemlje ije bi pravo bilo merodavno za primenu.
3.3. Naini i postupci prenosa potraivanja

U domenu prenosa prava potraivanja kod forfetinga neophodno je ugovoriti
instrumente i nain prenosa potraivanja. Prenos potraivanja moe biti u obliku: a)
318
Prenos potraivanja cesijom; b) Prenos potraivanja dokumentarnim akreditivom;

c) Forfetiranje na osnovu otkupa menica.
a) Prenos potraivanja putem cesije - jeste jedan od naina na koji se moe obaviti posao nansiranja po sistemu forfetinga. Cesijom se vri prenos potraivanja sa
jednog poverioca na drugog, odnosno klasina zamena poverilaca u kojem preneseno
potraivanje u celini ostaje neizmenjeno. Raniji poverilac je samo odgovoran za postojanje potraivanja koje je predmet cesije, ali nije odgovoran za naplatu potraivanja. Za
naplatu cediranog potraivanja odgovorna je poslovna banka forfeter.
b) Prenos potraivanja dokumentarnim akreditivom - predstavlja dosta siguran nain prenosa potraivanja, gde poslovna banka (forfeter) u momentu dospelosti plaanja podnosi akreditivnoj banci ili od nje ovlaenoj banci akreditivna dokumenta na osnovu kojih se dokazuje da su ispunjeni uslovi za naplatu
potraivanja u akreditivnom iznosu u celini. Praktino, to znai da komitent prenosi na banku (forfetera) akreditiv da bi na taj nain nansirao svoj posao. Meutim,
da bi akreditiv mogao da se prenese potrebno je da se o tome saglase svi uesnici u
akreditivnom poslu, jer su i akreditivna banka i nalogodavac zainteresovani da obaveza bude ispunjena (izvrena) prvobitnom korisniku akreditiva.
c) Forfetiranje na osnovu otkupa menica - predstavlja u meunarodnoj bankarskoj praksi najei oblik u kome se sprovodi postupak forfetiranja. Meutim, u
ovom postupku se javljaju krupni problemi u vezi sa unoenjem u menino pismo
(menica) klauzule bez regresa (Without recours). Kao to je poznato zemlje koje su
prihvatile enevsku konvenciju o menici unele su u svoja nacionalna zakonodavstva
odredbu prema kojoj se trasant ne moe osloboditi regresne odgovornosti za sluaj
da trasant ne isplati menicu. Takvo reenje je predvieno i naim zakonom o menici.
Zbog postojanja slinih odredbi i u nacionalnim pravima zemalja koje su prihvatile
enevsku konvenciju o menici, koristi se menica anglo-amerikog prava kod koje
je dozvoljeno unoenje klauzule bez regresa sa menino-pravnim dejstvima, kako
prema trasantu, tako i prema indosantu.
3.4. Doputenost obavljanja poslova forfetinga prema propisima Srbije

Zakon o deviznom poslovanju, koji je u primeni od kraja jula 2006. godine,
liberalizuje devizne transakcije u smislu uvoenja novih oblika nansiranja spoljnotrgovinskih poslova, tako da kupovinu i prodaju potraivanja i dugovanja pored
pravnih lica vre i banke, kako kod gotovinskih poslova (poslovi faktoringa), tako i
kod kreditnih poslova (forfetinga).
Poslovima forfetinga banke se mogu baviti jer je to izriito doputeno novim
Zakonom o bankama, koji je u celosti u primeni od 1. oktobra 2006. godine.
319
4. KONSALTING POSLOVI
U poslovnim bankama kadrovi predstavljaju visokoprofesionalne pojedince koji mogu klijentima banke, kao i drugim zainteresovanim pravnim i fizikim licima, pruiti saveto davne (konsalting) usluge. Veli ki broj poslova koji
se primenjuju u pro cesu ban karskog poslovanja za svrhe pruanja usluga
klijentima mogu se obavljati i samostalno, nevezano za to da li se prati neki
odnos ili finansiranje izmeu banke i klijenta, dakle nezavisno, to moe biti
znaajan izvor priho da za banku i klijentu proiriti paletu usluga koje banka
prua, a neophodni su u svako dnevnom poslovanju pravnih lica, kao i svakodnevnim savladavanju prepreka fizikih lica.
Pritom je obuhvat konsalting poslova najiri: oblast spoljne trgovine i
deviznog poslovanja; oblast carinske i poreske politike; ue posmatrano poslovi finansijskog konsaltinga, kao to su dilersko brokerski poslovi; raunovodstveni konsalting voenje poslovnih knjiga klijenata; poslovi procene vrednosti kapitala, koji je obavezan prilikom prve emisije har tija od vrednosti pravnog
lica i u postupku zajednikog ulaganja ili privatizacije; marketinke usluge i
istraivanje trita procene mogunosti plasmana na tritu pojedinih proizvoda i usluga i poslovi registracije preduzea ili preregistracije preduzea prilikom statusnih promena.
320
5. POSLOVI FRANIZINGA
Franizing je metoda u poslovnoj aktivnosti banke pri emu velika kompanija, u ovom sluaju banka, prodaje svoje ime i poslovne metode malim i nezavisnim
preduzeima.
Najrazvijeniji i najpoznatiji sluajevi franizinga nastali su u proizvodnji
brze hrane (Mc Donalds). Davalac franize dozvoljava da se na osnovu naknade ili
posebnog aranmana o fraizingu formira kompanija koja e koristiti ime i poslovne metode davaoca franize. Davalac franize obezbeuje pritom obuku, opremu,
vri kontrolu kvaliteta kao i reklamu na nacionalnom planu. U zamenu za to dobija proviziju kao i uee u protu. Korisnik franize ostaje samostalna kompanija u
pogledu vlasnitva.
Ideja franizinga transferisana je i na bankarstvo, dodue u limitiranom vidu.
U SAD je poetkom 1990-tih godina First Interest Bank of Los Angeles dala franizu
za 28 banaka koje imaju preko 90 bankarskih sedita u 8 federalnih jedinica sa ukupnom aktivom od preko 4 mlrd $. Banke koje su zahvaene ovim aranmanom imale su pravo da koriste ime First Interest Bank, a mogle su da koriste reklamu, obuku
menadera i poslovne savete od davaoca franize, a sve banke koje su obuhvaene
dobile su pravo pristupa mrei bankomata i druge pogodnosti. Sve banke su pritom
zadrale postojeu vlasniku strukturu.
321
KONTROLNA PITANJA
1. Objasnite pojam, nastanak, specinosti i vrste lizinga?

2. Objasnite nastanak i razvoj lizinga u svetu i kod nas; Navedite prednosti i nedostatke nansijskog lizinga?
3. Navedite najvanije regulatorne okvire o nansijskom lizingu u svetu i u naoj zemlji?
4. Prikaite osnovne odredbe Zakona o nansijskom lizingu?
5. Navedite i objasnite: Pojam faktoringa; Subjekte u poslovima faktoringa; Vrste i
koristi od faktoringa?
6. ta znate o mogunostima obavljanja poslova faktoringa prema propisima Srbije?
7. ta znate o poslovima forfetinga?
8. ta znate o poslovima konsaltinga i franizinga?
322
DESETI DEO
MEUNARODNO
DUGORONO
FINANSIRANJE
Diuturna quies vitiis alimenta ministrat.

Dugotrajna lenjost hrani mane.
DESETI DEO
MEUNARODNO DUGORONO FINANSIRANJE
1. POJAM I ZNAAJ MEUNARODNOG KRETANJA KAPITALA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325
2. OBLICI MEUNARODNOG KRETANJA KAPITALA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329
3. STANJE I PROMENE U MEUNARODNOM KRETANJU KAPITALA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338
4. FAKTORI MEUNARODNOG FINANSIRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341
5. SRBIJA I STRANA ULAGANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343
324
1. POJAM I ZNAAJ
MEUNARODNOG KRETANJA KAPITALA
Pod meunarodnim kretanjem kapitala podrazumevamo transfer realnih i
nansijskih sredstava iz jedne zemlje u drugu, bez kontra transfera ili bez kontra
transfera za odreeno vreme, a u cilju ostvarivanja ekonomskih i politikih interesa
uesnika u tom transferu.
Meunarodno kretanje kapitala poravnava realne i nansijske sucite i decite u pojedinim delovima svetske privrede. Prema predvianjima Levinsona neke
privrede, na primer, amerika, pretvorie se vremenom iz privrede usmerenih na
izvoz robe u iskljuive izvoznike kapitala.
Ekasnost trita kapitala, racionalnost investiranja i promptna likvidnost
sutinski su motivi meunarodnog investiranja. Politiki i valutni rizici, pogotovo
nelikvidnost zemlje, smanjuju prilive kapitala u tu odreenu zemlju. Proti, kamate,
dividende i devizni kurs bitno utie na motive meunarodnog investiranja. Kapital,
kod opredeljenja objekta u koji eli investirati, uzima u raunicu, najee, tri pokazatelja: rentabilnost, likvidnost i sigurnost.
Kada je u pitanju vei decit platnog bilansa i decit budeta, kao i politika
nestabilnost, kapital bei iz te zemlje. ak su u bogatoj Americi 2000. godine izraunali da im je potreban neto godinji priliv kapitala od najmanje 450 milijardi dolara
da bi odrali privredni rast i kurs dolara zadrali na eljenom nivou.
Liberalizacija meunarodnog kretanja kapitala poveava svetsku proizvodnju, ekasnost i konkurentnost, a obeshrabruje pekulante, koji tete svetskoj privredi. Jedino
zemlje iz kojih se masovno seli (bei) kapital, to ugroava privrede i razvoj tih zemalja,
moraju traiti kontrolne i regulacione mehanizme za smanjenje njegovog odliva.
Opte je stanovite da se privatni kapital plasira prema ekonomskim interesima motivima, a javni kapital na osnovu irih drutvenopolitikih interesa.
Na poetku spiska ekonomskih motiva privatnih tokova kapitala je ostvarivanje visokih prota koji su vezani za nivo stope rasta u zemlji plasmana, a slede motivi kao to su proirenje trita plasmana, snabdevanje sirovinama, jeftina
X DEO - MEUNARODNO DUGORONO FINANSIRANJE
325
radna snaga, zaobilaenje carinskih barijera i mnogi drugi. Kapital odlazi tamo
gde je sigurnost vea i gde sudstvo nije korumpirano. Takoe, kapital bei iz zemlje
u kojoj vlada inacija, privredna recesija i visoki porezi. Strani kapital je realno oekivati ako u zemlji postoji vrst pravni sistem, koji garantuje vlasnika prava stranih
investitora i kreditora.
Investicije su osnovno gorivo ekonomskog razvoja. Priliv kapitala sa stanovita zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji (gde se nalazi i naa zemlja), motivisan
je potrebom za sveim kapitalom, bez ije aktivne upotrebe nije mogue pokrenuti
razvojni proces. Treba imati u vidu da strani kapital moe pokrenuti razvoj, ali na
dugu stazu, razvoj mora biti oslonjen na domau tednju i investicije, jer je strani
kapital dug koji treba vraati.
Strani kapital, ako se pravilno investira, pozitivno utie na osnovne ekonomske pokazatelje: privredni rast, zaposlenost, inaciju i platni bilans. Kod uticaja na
privredni rast pozitivan je primer Kanade od druge polovine devetnaestog veka,
pa do pred Prvi svetski, gde se privredni rast sa preko 40% objanjava investiranim
stranim kapitalom. Drugi je primer posleratna Evropa vezano za Maralov plan, gde
se oko 35% privrednog rasta u evropskim zapadnim zemljama objanjava prilivom
stranog kapitala. Trei primer su Grka, panija i Portugalija, po ulasku u Evropsku
uniju, gde se oko 25% ukupnog njihovog privrednog rasta objanjava investicijama
iz fondova Evropske zajednice odnosno Evropske unije. Ono to vai za privredni
rast vai i za zaposlenost.
Uticaj na stopu inacije je, takoe, po deniciji pozitivan jer se nasuprot istih
novanih sredstava kao tranje, prilivaju poveani robni fondovi, kao ojaana ponuda, iz inostranstva. Takoe pozitivno utie na platni bilans i zemalja korisnica i
zemalja plasmana kapitala. Kod zemalja korisnica jer poveavaju uvoz koji e se tek
kasnije otplaivati, a kod zemalja plasmana jer poveava ekonomiju obima i donosi
zarade na plasirani kapital.
Svi ovi pozitivni efekti vae samo ako se kapital korisno investira u razvoj.U
protivnom predstavlja samo stavku potronje koja e se kasnije otplaivati iz domae proizvodnje, to je posebno problem kod zemalja nekonvertibilne valute. Naalost naa zemlja spada u negativne primere korienja stranog kapitala, pogotovo
posle 2000-te godine.
Pomenimo ovom prilikom vrednost ukupnog svetskog izvoza robe i usluga.
Bruto vrednost komercijalnih usluga u svetu iznosila je u 2005. godini 20% ukupne
vrednosti izvoza robe i usluga, odnosno 25% od vrednosti robnog izvoza. Robni
izvoz sveta u 2005. iznosio je 10.431 milijardu dolara, usluga 2.415 milijardi dolara, a zajedno robe i usluga 12.846 milijardi dolara.
326
Izvoz kapitala je poslednja faza liberalizacije deviznog trita, vezana za transferabilnost i konvertibilnost domae valute, koju nije lako dostii. Polazite izvoza
kapitala je ukupan godinji bruto drutveni proizvod, koji podrazumeva visok stepen razvijenosti zemlje. O tome svedoe i sledei podaci:
Najbogatije i najsiromanije zemlje u svetu po kriterijumu ukupnog BDP
Svetska banka za 2005. godinu
Najbogatijih 25 zemalja
u 2005. godini /milijarde dolara
1. SAD
2. Japan
3. Nemaka
4. Kina
5. Velika Britanija
6. Francuska
7. Italija
8. panija
9. Kanada
10. Indija
11. Brazil
12. Republika Koreja
13. Meksiko
14. Ruska Federacija
15. Australija
16. Holandija
17. Belgija
18. vajcarska
19. Turska
20. vedska
21. Saudi Arabija
22. Austrija
23. Poljska
24. Norveka
25. Indonezija
Izvor:
Najsiromanijih 25 zemalja
u 2005. godini /milioni dolara
12.417
4.534
2.795
2.234
2.199
2.127
1.763
1.125
1.114
806
796
788
768
764
732
624
371
367
363
358
310
306
303
296
287
1. Palau
2. Tonga
3. Mikronezija Fed Sts
4. Dominika
5. Solomonska Ostrva
6. Gvineja Bisao
7. Vanuatu
8. Timor-Leste
9. Komori
10. Samoa
11.St.Vinsente i Grenadiri
12. St. Kits i Nevis
13. Gambija
14. Grenada
15. Liberija
16. Sejeli
17. Dibuti
18. Maldivi
19. Gvajana
20. Burundi
21. St.Lucija
22. Butan
23. Antigva i Barbuda
24. Eritreja
25. Kape Verde
145
214
232
284
298
301
341
349
387
404
430
453
461
474
548
694
709
766
787
800
825
844
876
970
983
World Development Indicators, World Bank, 23. april, 2007
327
Na tritu novca (kratkoronog kapitala) operacije se zatvaraju dnevno, meseno, tromeseno, a najdue do godinu dana. Dok termin razvojno meunarodno
kretanje kapitala obuhvata srednjorono pozajmljivanje ili drugi oblik plasmana kapitala od 1-5 godina, i/ili dugorone plasmane kapitala sa rokom preko 5 godina.
U okviru Bernske unije 1969. godine izmeu 13 zemalja usaglaeni su i standardizovani uslovi za odobravanje izvoznih kredita, koji su dopunjeni 1978. i 1997.,
tako da su uslovi odobravanja izvoznih kredita sledei:
rok otplate, do 10 godina,
period poeka otplate (grace period) 2 godine,
kamatna stopa 1,80-9,13% na godinjem nivou zavisno od valute (na primer u jenima 1,80%, a u maarskim forintama 9,13%),
minimalni avans 15%.
Oprema, transportna sredstva i graevinski radovi u svetu u 2005. su u procentu 41% nansirane izvoznim kreditima. Ukupno oko 11% svetskog robnog izvoza podlee kreditiranju od strane komercijalnih i robnih kredita.
328
2. OBLICI MEUNARODNOG
KRETANJA KAPITALA
Glavni investitori meunarodnog kapitala su multinacionalne kompanije,
komercijalne banke, drave i investicioni fondovi. Prema davaocu sredstava (izvozniku kapitala), kapital se deli na privatni i javni. Privatni kapital plasiraju multinacionalne kompanije i banke, a javni drave, dravni fondovi i meunarodne nansijske institucije. Kapital se, izmeu zemalja, kree u tri osnovna oblika:
A. strane direktne investicije,
B. strane portfolio investicije (trite kapitala), i
C. zajmovi i krediti.
O svakom od navedenih oblika meunarodnog kretanja kapitala bie vie rei
u narednim izlaganjima.
2.1. Strane direktne investicije

Po klasinoj teoriji, ulaganje kapitala u inostranstvo dolazi posle trgovine, a po
savremenoj, istoj prethode, to je posebno dokazano na kraju XX veka. U savremenoj privredi ulaganja kapitala imaju veu stopu rasta od trgovine.
Osnovni oblici stranih direktnih investicija multinacionalnih kompanija u
inostranstvu su:
potpuno vlasnitvo stranca koje nastaje ili potpuno novim investiranjem
na ledini (tzv. green eld investicije) ili otkupom postojeih kompanija u
inostranstvu,
zajedniko ulaganje sa domaim rmama u zemlji plasmana (Joint venture), i
ulaganje kapitala u postojea preduzea koja ostaju vlasnitvo zemlje
domaina.
329
Strane direktne investicije su najpovoljniji oblik meunarodnog kretanja kapitala i sa stanovita ulagaa, jer daju:
znaajne mogunosti za ostvarivanje prota u stranim zemljama,
omoguuju kontrolu nad sopstvenim poslovanjem u zemlji plasmana
kapitala,
anse da se iskoriste povoljni lokalni uslovi u pogledu carina, povoljne
poreske stope, infrastruktura, jeftina radna snaga, jeftine sirovine, rastue
trite i dr.
Direktne strane investicije (priliv u toku godine) iznosile su u svetu 58 milijardi dolara, 1982. godine, 1.400 milijardi 2000.godine, 818 milijardi 2001.godine,
650 milijardi 2002., 560 milijardi 2003. i 916 milijardi 2005. godine. (WIR za pomenute godine).
Strane direktne investicije, po Kindlebergeru, predstavljaju direktno investiranje u preduzea u inostranstvu u cilju sticanja trajne kontrole nad proizvodnjom, trgovinom i nansijama preduzea u koje se ulae. Zemlja se smatra
sposobnom ako ima znaajne direktne investicije u inostranstvu. (CH.P. Kindleberger, 1969.). Levinson je izneo tezu da e u budunosti trgovina biti zamenjena
ulaganjem kapitala.
Strane direktne investicije podstiu i razvoj zemlje u koju se kapital ulae jer
daju marku proizvoda (brand-name), marketinko znanje, ulaz na strana trita,
menaderske sposobnosti neophodne za proizvodnju, konkurentnost izvoza i promenu privredne strukture. Japan je osvojio 40% trita automobila u SAD, s tim da
ih ne izvozi iz Japana, nego proizvodi u SAD u svojim fabrikama u koje je investirao
znaajan kapital. Na to ga je prisilio protekcionizam u SAD ali i obilna, sposobna i
kvalikovana radna snaga.
Najsigurnije se vlasnitvo obezbeuje kada ulaga poseduje preko 50% vlasnitva kapitala u preduzeu u inostranstvu u koje ulae. Meutim, praksa je izmenila ove
procente. US Department of Commerce smatra da je dovoljno i 25% vlasnitva (akcija), ako su ostali vlasnici usitnjeni i nepovezani, a po pravilima OECD, ak 10%.
Razlika direktnih u odnosu na portfolio ulaganja jeste da se kod direktnih
ulaganja stie pravo upravljanja odreenim preduzeem, to nije sluaj i kod portfolio investicija, kojima upravlja trite. Ako su ulaganja manja od 10% vrednosti kapitala tretiraju se portfolio investicijama. Dunning navodi sledee motive
direktnih stranih ulaganja:
obezbeenje resursa u zemlji domaina,
obezbeivanje i proirivanje trita,
poveanje ekasnosti poslovanja, kroz ekonomiju obima, diversikaciju
proizvodnje i disperziju rizika,
330
ostvarivanje stratekih prednosti u razvoju novih tehnologija i savlaivanje konkurencije u zemlji plasmana kapitala (Dunning, 1992, str. 57/65).
Prema ovim motivima kapital menja zemlje i privredne delatnosti prilago avajui se zakonu veeg profita, tako da je pre Prvog svetskog rata 50%
ukupnog plasiranog kapitala u inostranstvu ilo u zemlje u razvoju, a 2000.
godine samo 20%. Isto tako najvie kapitala pre Prvog svetskog rata je bilo plasirano u rudarstvo, naf tu i poljoprivre du, a 2000. godine u preraivaku industriju najvieg stepena obrade i tehnolokog sadraja (tzv. tehnoloki intenzivnu proizvodnju) i usluge.
Odabrani indikatori stranih direktnih investicija dati su sledeoj tabeli.
Odabrani indikatori stanih direktnih investicija, meunarodne proizvodnje,
1992 2005. godina (milijarde $ i procenti)
Vrednost u
tekuim cenama
Godinje stope rasta (procenti)
Predmet
1982.
1990.
2005.
19861990.
19911995.
19962005.
1998.
2005.
Ulazni SDI tokovi
58
209
916
24,0
20,0
31,9
43,8
12,8
Izlazni SDI tokovi
37
245
779
27,6
15,7
27,0
45,6
-5,0
SDI ulazni stok
594
1.761
10.130
18,2
9,4
16,2
20,1
5,0
SDI izlazni stok
567
1.716
10.672
20,5
10,7
14,5
17,6
3,0
151
716
26,4
23,3
46,9
74,4
87,0
Prodaje str. Alijac.
2.462
5.503
22.171
15,8
10,4
11,5
21,6
5,0
BP stranih alijacija
565
1.419
4.517
16,4
7,1
15,3
25,4
5,0
Ukupna aktiva SA
1.886
5.706
45.564
18,0
13,7
16,5
21,2
6,0
Izvoz str. Alijacija
637
1.165
4.214
13,2
13,9
12,7
13,8
12,0
10.611
21.473
44.674
6,3
0,6
- 0,9
9,0
4.686
9.420
5,9
- 1,4
- 2,1
8,0
Plaanja za rojaliti
27
91
14,2
3,9
6,3
-20,0
Izvoz robe/usluga
4.173
12.846
9,5
1,5
- 1,5
12,0
Prekogranine M&A
GDP po faktorskim cenama

Bruto ksne investicije u osnovna
sredstva
Izvor: WIR, 2006, str.2
331
Nosioci direktnih stranih investicija su multinacionalne kompanije koje kapital plasiraju po sopstvenim interesima, ali i interesima zemlje plasmana, iji subjekti
znaju da iskoriste blagodeti stranih direktnih investicija. Poto ova ulaganja omoguuju razvoj (ako se dobro koriste), a ne postoje ksne otplate koje optereuju platni
bilans zemlje, nego sve zavisi od ostvarenog prota i izvoza, ona daje pozitivne efekte i u zemljama plasmana.
2.2. Strane portfolio investicije (trite kapitala)

Proces funkcionisanja trita kapitala (komplementarno sa drugim oblicima
meunarodnog kretanja kapitala) predstavlja bitnu mogunost za nansiranje proste i proirene reprodukcije. Ovaj nain nansiranja je u znatnoj prednosti u odnosu na kreditni odnos, jer u sutini tangira vlasniki odnos prema imovini. Smisao
akcionarskog poslovanja je uveanje privrednih i nansijskih tokova putem emisije
i prometa akcija, koje se promeu na berzi. Na sekundarnom tritu kapitala ostvaruje se koncentracija ponude i tranje dugoronih hartija od vrednosti i u isto vreme aukciono odreivanje cene, po objektivnim trinim kriterijumima. Na tritu
kapitala promeu se tzv. portfolio plasmani (akcije i obveznice). Na akcijama je
mogua vea zarada nego na obveznicama, ali je sigurnost plasmana kod obveznica
vea. Nije sluajno na Srpskoj berzi daleke 1884. nastala krilatica: Ko hoe dobro
da jede neka ulae u akcije, a ko hoe mirno da spava neka ulae u obveznice. To
znai da je mogua zarada kod akcija vea, ali je, zato i rizik vei (na akcijama se za
jedan dan moe zaraditi ili izgubiti i 50% njihove vrednosti, dok se godinja kamatna stopa na obveznice najee kree do 7%).
Razvoj trita kapitala je direktno povezan sa odnosom tednje i investicija,
stopom inacije, kamatom i deviznim kursom. Bez konvertibilne i stabilne nacionalne valute nije mogu razvoj pravog trita kapitala.
Trite kapitala:
obezbeuje po trinim uslovima nedostajui kapital za privredni razvoj,
ostvaruje optimalnu alokaciju sredstava i sucitima pokriva decite u
kapitalu preduzea, graana i drave,
utvruje realnu cenu kapitala, odnosno realne kamatne stope.
Investiranje u akcije je rizino, a trite poiva na nadi da e sutra biti vea
cena, mada moe biti i gubitak (rizik).
Za razvoj trita kapitala potrebni su:
priblino uravnoteena ponuda i tranja novca i konvertibilna valuta,
transparentna i stabilna ekonomska politika,
stabilan politiki sistem, dinamian i stabilan privredni razvoj,
332
ekasna, konzistentna i transparentna pravna regulativa i sudska zatita

vlasnika,
odgovarajui obim i struktura kvalitetnih nansijskih instrumenata.
SAVREMENI PORTFOLIO
Savremena denicija portfolio investicija denie se kao davanje zajmova i
kupovanje hartija od vrednosti (akcija i obveznica) do nivoa koji investitoru ne daje
(veinsko) pravo odluivanja i kontrole nad subjektima u koje je uloen, jer bi se u
suprotnom radilo o direktnim ulaganjima.
Procenjuje se da se manjinskim ulaganjem u vei broj odabranih projekata
(subjekata) vri diversikacija i vea disperzija (potencijalnih) rizika, a da e ukupan prinos dividendi i poveanje vrednosti deonica premaiti prinos od poslovanja
u obliku depozita ili zajmovnog kapitala.
Razlika izmeu direktnih investicija i portfolio investicija je isto funkcionalna, to znai da je razgraniavanje mogue samo kvalitativnom analizom to podrazumeva veliki subjektivizam. Ipak kao jedan od faktora razgranienja je to to kod
portfolio investicija investitor nema ni interesa ni prava da kontrolie rmu u inostranstvu niti ima prava da upravlja, to je sluaj sa direktnim investicijama.
Posebno je vano istai da se danas za portfolio investicije naroito institucionalni investitori (uzajamni fondovi, penzioni i zdravstveni fondovi, itd), jer na
taj nain uspevaju da ouvaju i oplode realnu vrednost svog kapitala bez veeg rizika, i to na dui rok.
Primera radi, pomenimo investicione kompanije koje su vrsta institucionalnih
investitora koji privlae sredstva manjih individualnih investitora a kojima za uzvrat
emituju akcije ili, ree, udele u nansijskoj aktivi investicionog fonda (1). Investicioni
fond je skup akcija, obveznica i drugih hartija od vrednosti u vlasnitvu grupe investitora kojim upravlja investiciona kompanija (2). Tako prikupljena sredstva investicione
kompanije investiraju na domaem i/ili meunarodnom nansijskom tritu u hartije
od vrednosti ostvarujui diversikovani investicioni portfolio. Za ekasno investiranje
sredstava fonda brine ekipa strunjaka koja predstavlja menadment fonda. Prihodi
po osnovu hartija od vrednosti dele se akcionarima tj. vlasnicima ili tediama investicione kompanije srazmerno njihovom ueu, umanjeni za vrednost provizije na
ime portfolio menadment usluge investicione kompanije.
Prema tome u koje hartije od vrednosti investicioni fondovi ulau postoje etiri osnovne grupe, i to:
1. fondovi za ulaganje u akcije;
2. fondovi za ulaganje u obveznice;
3. fondovi za ulaganje u akcije i obveznice i
4. fondovi za ulaganje u instrumente novanog trita.
333
Posebnu specinost predstavljaju meunarodni diversikovani uzajamni

investicioni fondovi (mutual fund). Ti fondovi mogu biti globalni (investiranje i u
zemlji u svetu), meunarodni (investiranje samo u inostranstvu), regionalni (samo
za odreeno geografsko podruje i za odreenu zemlju (country funds) (Shapiro, A.
1991. str. 375.). Istraivanja u poslovanju deset meunarodnih uzajamnih investicionih fondova su pokazala da su isti u periodu od 1974-1982. godine po ostvarenom
prinosu na uloena sredstva (korigovano za rizik) svih deset postiglo bolje rezultate
od Standard & Poor indeksa koji predstavlja veliki broj amerikih akcija (Eitemann,
D.K. i Stonehill, A.I. 1989. s. 358-359).
Bitno je istai da je za prihvatanje mogunosti diversikacije portfelja stranih
investitora, koji obuhvata irok dijapazon inostranih hartija od vrednosti (koja dozvoljava velike mogunosti diversikacije rizika) neophodna razvijenost domaih
nansijskih trita u zemljama u koje se kapital usmerava. Otuda se za portfolio investicije istie da one automatski podrazumevaju meunarodnu diversikaciju portfelja u papire denominirane u razne valute (to sa sobom nosi i odgovarajui kursni
rizik).Finansijska trita na kojima kotiraju nansijski instrumenti su dosta ravnomerno rasporeena na SAD, Japan i Evropu i na veliki broj zemalja. Istraivanja su,
takoe, pokazala da akcije transnacionalnih korporacija nisu manje rizine nego isto domae hartije od vrednosti.
Podatke o poslovanju jednog broja regionalnih fondova i fondova po pojedinim
zemljama, redovno godinje objavljuje Meunarodna nansijska korporacija (IFC).
MEUNARODNO TRITE OBVEZNICA
Iako je u prethodnim poglavljima bilo rei ponovimo jo jednom da je obveznica hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje da e imaocu obveznice
u roku njene dospelosti isplatiti iznos nominalne vrednosti obveznice i ugovorenu
kamatu. Iz prethodne denicije moe se zakljuiti da je obveznica jedna specina
vrsta kreditnog odnosa jer se putem njene emisije prikupljaju novana sredstva na
odreeni (po pravilu, dugoroni) period i na osnovu toga njenom vlasniku, odnosno
donosiocu isplauje glavnica (najee u vie anuiteta) i ugovorena kamata. Obveznice su podesan instrument za nansijsko poslovanje jer su najee prenosive.
Ponovimo i to da obveznice mogu biti:
1. prema nainu obezbeenja prava iz obveznice: garantovane, negarantovane obveznice i hipotekarne zalonice;
2. prema roku dospea obaveze emitenta: kratkorone i dugorone;
3. prema nainu ostvarivanja prava na kamatu: s kamatom isplativom odjednom (obveznica bez kupona) i s kamatom isplativom u kamatnim periodima (obveznica sa kuponima);
4. prema prinosu: s ksnom i s varijabilnom kamatom;
334
5. prema nainu ostvarivanja prava na povraaj nominalnog iznosa: jednokratne i u ratama, odnosno u anuitetima;
6. prema posebnim pravima; participativne i zamenljive (konvertibilne).
Garantovanim obveznicama obezbeuju se sredstva za nansiranje potreba
od javnog interesa, i za obaveze emitenta tih obveznica garantuje drava.
Hipotekarna zalonica jeste obveznica iz koje su obaveze emitenta obezbeene hipotekom. Hipotekarne zalonice emituju banke radi renansiranja odobrenih
hipotekarnih kredita.
Obveznica bez kupona jeste obveznica po kojoj se kamata isplauje odjednom
posle odreenog roka ili pri konanoj isplati nominalne vrednosti obveznice.
Participativna obveznica jeste obveznica koja imaocu, pored kamate, daje pravo i na dividendu, u skladu sa odlukom o emisiji.
Zamenljiva obveznica jeste obveznica koja daje pravo na njeno pretvaranje u
akciju ili pravo pree kupovine akcije, u skladu s odlukom o emisiji.
Zakonom, odnosno odlukom o emisiji mogu se imaocima obveznice utvrditi
posebne olakice ili pogodnosti.
Obveznice su ve odavno prele granice pojedinih zemalja i ukljuile se u meunarodno trite kapitala - meunarodno trite obveznica. Ovo trite je poslednjih godina u sve veoj ekspanziji, naroito posle usporavanja odobravanja klasinih
zajmova od strane privatnih banaka zemljama u razvoju ali i u politici nansijskog
sektora razvijenih zemalja.
Postoje uglavnom sledee vrste obveznica: domae, koje su denominirane u
domaoj valuti; zatim ino-obveznice i evro-obveznice.
Ukoliko jedna francuska rma u Velikoj Britaniji emituje obveznice u britanskim funtama onda se radi o inostranim obveznicama.
Obveznica koja se plasira i garantuje za raun korisnika od strane sindikata
banaka, naziva se evro-obveznica. Ova obveznica je denominirana u stranoj valuti i
plasira se u drugim zemljama. Ukoliko bi napred pomenuta francuska rma u Velikoj
Britaniji obveznice emitovala u SAD dolarima a plasirala izvan SAD, bile bi to evroobveznice. Prednost obveznica je u tome to se one lake plasiraju (jer je njihovo trite
uglavnom neregulisano) i to se njihov prinos uglavnom ne oporezuje. Oko 10% evroobveznica emitovano je u evrima. Emitovanje evro-obveznica uglavnom vre transnacionalne korporacije, meunarodne institucije i strane drave.
Ekspanzija obveznica kao instrumenta za prikupljanje (i plasiranje) sredstava pojavila se u najrazvijenijim zemljama OECD gde su se u preduzeima formirali
vikovi nansijskih sredstava, a u sektoru drave i stanovnitva nansijski manjkovi. Preduzeima je odgovarala vea sigurnost (fenomen sekjuritizacije) u plasmanu
sredstava ovim putem kod sigurnog dunika - drave, uz sigurnu kamatu i uz nie
trokove (dva i vie puta) nego da su sredstva plasirana putem klasinih depozitnokreditnih aranmana.
335
2.3. Meunarodno kretanje zajmovnog kapitala (zajmovi i krediti)

Zajmove i kredite daju:
komercijalne banke,
meunarodne nansijske institucije, i
organizacije za nansiranje izvoznih poslova (ree i preduzea).
Drave i humanitarne meunarodne organizacije daju (iz budeta) ekonomsku pomo, tj. poklone, koji su uslovljeni raznim ucenama, pa se slobodno moe rei
da je nesrena zemlja koja sebi dozvoli da ivi od bespovratne pomoi.
Komercijalne banke odobravaju dve vrste kredita i to:
kreditne linije (revolving credit facilities) i
zajmove sa ksnim otplatnim programima (terms loans).
Prvu kategoriju kredita daju kreditorske banke pojedinano partnerskim bankama, sa osnovnom namenom tih kredita da olakaju tekue nansijske spoljnotrgovinske transakcije (najee se radi o uvozu sirovina i energenata iz zemlje kreditora u zemlju debitora). Za ove kredite obino se ugovara meubankarski kreditni limit.
Drugu kategoriju kre dita daju, pojedine banke ili konzorcijumi komercijalnih banaka direktno korisnicima, najee uz garanciju drave (synde cated loans). Kod sindikanizovanih kredita radi se o velikim iznosima, pa pojedinane banke ne ele da nose tolike rizike. Svaka komercijalna banka aktivno
uestvuje u konzorcijumu sa odre enim ponderom koji zavisi od veliine kreditnog potencijala te banke i njene spremnosti (interesa) da se angauje u nekom projektu.
Krediti komercijalnih banaka imaju, po pravilu, rokove dospea do 5, izuzetno
8-10 godina. Kako se trina kamatna stopa menja u toku trajanja kreditnih aranmana, u kreditnim ugovorima se ugrauju klauzule o reviziji kamatnih stopa na
odobrene kredite u svakom sukcesivnom periodu od tri ili est meseci (roll over
period). Kao referentna kamatna stopa za odreene kredite obino se uzima LIBOR
(London Interbank Oered Rate) plus kamatna mara (spread) koja se ksira u kreditnom ugovoru, a zavisi od boniteta dunika. U zemljama ulanjenim u sistem evra,
primenjuje se EURLIBOR.
Korisnici konzorcijalnih kredita najee su strane banke, strane drave ili
ugledne privredne kompanije, a koriste se za projektno nansiranje, nansiranje
preuzimanja kompanija kroz fuzije i akvizicije (Mergers and aqusition), te za nansiranje platnog bilansa i popunu deviznih rezer vi. Osnovna im je karakteristika
brzina i ekasnost pri njihovom odobravanju, jer se odobravaju na bazi standardno
propisane kreditne dokumentacije.
336
Da bi zatitile potraivanja iz odobrenih kredita banke su organizovane u

Londonski klub poverilaca.
Multilateralne zajmove odobravaju MMF i Svetska banka.
Meunarodni monetarni fond daje kratkorone i srednjorone kredite radi
nansiranja platnog bilansa. Svetska banka, kao veoma znaajna banka, odobrava
srednjerone i dugorone kredite za razvoj, strukturno prilagoavanje i sprovoenje
drutvenih reformi i tranzicije.
Kreditiranjem izvoza i osiguranjem naplata izvoznih potraivanja bave se
nacionalne institucije za ove poslove.
Prva institucija za osiguranje kredita u svetu osnovana je u vajcarskoj 1906.
godine. Kreditira i osigurava opremu, transportna sredstva i graevinske radove u
inostranstvu.
Velika Britanije je osnovala svoju Export Credit Guarantee Department
(ECDG) 1919.godine. U Francuskoj je slina institucija formirana 1928. godine,
Nemakoj 1926. godine, Japanu 1931. godine.
U SAD je 1934. osnovana US Export-import Bank, kada je osnovana i tzv.
Bernska unija (International Union of Credit and Investment Insurance).
Godine 1946. u Francuskoj je osnovana Compagnie Francaise d Assurance
pour la Commerce Exterieur (COFACE).
U Italiji je formirana organizacija za osiguranje i kreditiranje (prvenstveno
za osiguranja) izvoznih poslova tzv. SAE. Kasnije su i zemlje u razvoju i zemlje u
tranziciji formirale svoje institucije, tako da danas preko 70 zemalja u svetu ima ove
institucije. Nemaka osigurava izvozne naplate preko HERMES-a.
Prelomni trenutak u promeni pravca kretanja zajmovnog kapitala bila je 1982.
godine, nastankom uvene dunike krize u zemljama u razvoju. Od tada se kapital
razvijenih zemalja okree sve vie ka razvijenijim zemljama.
Prema zvaninim podacima Svetske banke (Annual Report 1991. str. 33), u
periodu od 1981. do 1990. godine u est (od deset) godina postojao neto transfer
kapitala iz zemalja u razvoju, tj. vie je odlazilo na otplate kamata, prota i dividendi
nego to je pristizao novi priliv kapitala u te zemlje. Neto odliv kapitala u tom periodu iznosio je 45,6 mlrd USD.
337
3. STANJE I PROMENE U
MEUNARODNOM KRETANJU KAPITALA
Ogromni suciti kapitala nastali su i u zemljama OPEC-a posle poveanja cene
nafte 1973. zemlje izvoznice nafte se naglo bogate, pa nastaje i znaajna ponuda tzv.
petrodolara (jer se nafta uglavnom prodaje u dolarima). Ceni se da se samo u 1974. i
1975. pojavila ponuda od 150 milijardi petrodolara na tritima meunarodnim kapitalom. To je prva ozbiljnija poveana ponuda kapitala u meunarodnim relacijama.
Obim meunarodnog trita kapitala ima dve dimenzije: ukupno stanje u odreenoj godini (engl. stock) i neto promene u istoj godini (engl. ow). To se moe videti u
sledeoj tabeli, koja se odnosi na 2005. godinu, a izraena je u milijardama dolara.
Stanje i promene u meunarodnom kretanju kapitala 2005. godine
Stanje krajem godine
Promene u toku godine
Direktne investicije
10.130
916
Krediti i depoziti
17.875
2.674
Obveznice
11.047
2.845
Akcije
6.515
756
Ukupno
45.567
7.135
Izvor:
IMF,World Economic and Financial Survey, july 2007.

UNCTAD, World Investment Report, 2006.
BIS: Quarterly Review, March, 2007.
Iz tabele se vidi da se najvie kapitala (godinji tok 2005.) kree u obliku obveznica, a potom u obliku kredita. A u stanju duga krajem 2005. najznaajniji su bankarski krediti (sa depozitima), zatim slede obveznice.
338
U 2005. godini sve zemlje u razvoju dugovale su 2.730 milijardi dolara. Otplate su iznosile 513 milijardi dolara, 5,4%BDP, 13,8% od izvoznih prihoda, tako da je
2005.godina bila najpovoljnija godina posle Drugog svetskog rata za ZUR po pitanju spoljnih dugova i otplata. Ovo iz razloga to je otpisano oko 200 milijardi dolara
najmanje razvijenim zemljama (WB, 2007.)
Najvea dunika zemlja, meu zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji,
je Brazil sa dugom od preko 400 milijardi dolara (2000-te godine), decitom budeta od 245,1 milijardi ili 63,6% BDP. Afrika duguje 350 milijardi dolara, Argentina 150 milijardi, Rusija 125 milijardi, Turska 70 milijardi, Maarska 35 milijardi,
Hrvatska 30 milijardi.
ak su i SAD postale neto decitarne u meunarodnom kretanju kapitala
(oko 2.500 milijardi dolara u 2005. godini), ne iz nude, nego iz elje da se, preko decita platnog bilansa ubrzano razvijaju (imaju najveu stopu rasta, produktivnosti i
konkurentnosti i najniu stopu nezaposlenosti). To im sve omoguuje pozicija dolara u meunarodnim ekonomskim odnosima, s tim da dug iznosi oko 25% ukupnog
godinjeg BDP, a odnos prihoda i rashoda u meunarodnom kretanju kapitala jo
uvek je pozitivan, mada se pribliava nuli. Decit na tekuem raunu SAD porastao
je od 12 milijardi dolara 1982.godine na 792 milijarde u 2005. godini (WB, 2007.)
Iako su neto decitarne u kapitalu, veoma uspenu strategiju prema stranom
kapitalu imaju Kina, eka i Slovenija. eka i Slovenija su od svih zemalja najuspenije u tranziciji. Istu su sprovele, a zadrale su relativno prihvatljivu samostalnost
u ekonomskoj politici. Kina je u pojedinim godinama prva zemlja po privlaenju
direktnih stranih investicija (preko 60 milijardi dolara u 2005. godini, na drugom
mestu su SAD). U eku se u pojedinim godinama prilije i preko 3 milijarde dolara stranog kapitala, vie nego u Rusiju. U Sloveniji vlada logika da stranom kapitalu
treba prodati samo ono to se mora (Joe Mencinger, 2003.).
OECD je usvojio kodeks ponaanja prema stranim investicijama, radi poveanog njihovog privlaenja, koji je sadran u Multilateral Investment Agreement
(MIA). Svaka zemlja treba da se bori da osigura prinose na strana ulaganja i prua
im bezbednost i punu pravnu zatitu. Ne sme diskrimisati i ometati razvoj, upravljanje, korienje, irenje i spreavati eventualnu prodaju takvih ulaganja. Ulaganja
moraju imati nacionalni tretman i klauzulu najveeg povlaenja, nee se nacionalizovati, a u sluaju nune eksproprijacije mora se nadoknaditi realna trina cena. U
uslovima ratnog stanja ako se neto bude nadoknaivalo domaim, mora isto toliko
i stranim preduzeima. Mora se obezbediti slobodan transfer kapitala i prota, pristup bankama radi korienja kredita i platni promet sa inostranstvom, isti kao za
domaa preduzea. Isti poreski tretman, plaanje u slobodnim valutama po zvaninom kursu i slobodan transfer imovine iz likvidiranih preduzea.
339
ZEMLJE NETO IZVOZNICE I ZEMLJE NETO UVOZNICE KAPITALA

Svetskim tritem kapitala u XIX veku dominirala je Engleska. Kapital u inostranstvu najvie je bio plasiran u akcije i obveznice, u zemlje u razvoju i proizvode
poljoprivrede, rudarstva i energetike.
Posle Drugog svetskog rata glavni svetski kreditor i nansijer postaju SAD.
Sve do ezdesete godine prevlauje javni kapital, plasiran veim delom u razvijene zemlje (Maralov plan za obnovu Evrope, krediti multinacionlanih nansijskih
institucija) i u najveem iznosu u oblast nalne industrije i usluga.
ezdesetih godina (poetkom) opet SAD dominiraju meunarodnim tritem
kapitala, ali kapital umesto javnih izvora sve vie plasiraju njihove kompanije rasporeene irom sveta, a u obliku direktnih stranih investicija. Visoko uee ima
portfolio kapital i bankarski krediti, a javni kapital krajem XX veka iznosi svega 15%
ukupnih plasmana meunarodnog kapitala.
Neto sucitarne zemlje, zbog uspenih razvojnih strategija, postaju Nemaka, Japan, Kanada, zemlje Benelux-a i zemlje Skandinavije, a jaa ponuda kapitala
na meunarodnom tritu evro i petro dolara. ezdesetih godina XX veka kao novi
prioritetni fenomen u svetu nastaje tzv. evrodolarsko trite.
340
4. FAKTORI MEUNARODNOG FINANSIRANJA

Kapital brzo menja zemlje i privredne delatnosti, locirajui se prema najve-oj
zaradi i sigurnosti. Oko 75% ukupnih tokova meunarodnog kapitala plasirano je
u razvijene zemlje, a 90% ukupnih meunarodnih plasmana kapitala potie iz ovih
zemalja. Oko 22% plasmana je u zemlje u razvoju, a samo 3% u zemlje u tranziciji
(izvor: WIR 2000). Visok nivo razvoja i privredna stabilnost u razvijenim zemljama, najvie je tome doprinela, poto kapital ne trpi neizvesnost, a ve plasirani kapital povlai se iz rizinih podruja. U trci za visokim protima i sigurnosti najvie
se kree u krugu razvijenih zemalja i to prvenstveno u industrije visokog prota i
so-cistirane usluge, dok se u zemljama u razvoju investira u trite i sirovine preko potrebne preraivakoj industriji razvijenih zemalja. Globalno, na svetskom nivou, transnacionalne kompanije danas predstavljaju glavnog svetskog investitora, ali
i korisnika inostranog kapitala.
Postoji vei broj faktora koji opredeljuju meunarodno kretanje kapitala, ali
su meu njima nesumnjivo najznaajnija sledea tri:
1) faktor meunarodne ponude kapitala,
2) faktor meunarodne potranje kapitala i
3) motivacioni faktor.
Pritom treba imati u vidu injenicu da za normalno funkcionisanje trita
kapitala treba imati razvijene odgovarajue institucije. Na primer, drava ne moe da
prima portfolio investicije ukoliko nema razvijeno trite hartija od vrednosti.
Motivaciju subjekata koji donose odluke o obliku kretanja kapitala potrebno je poznavati jer oni odreuju opte uslove poslovanja u svetskoj privredi. To su
pojedinci, preduzea, banke, druge nansijske institucije, dravni organi i meunarodne organizacije i institucije, pre svega iz nansijske i ekonomske sfere. Od svih
navedenih subjekata nesumnjivo najznaajniju ulogu imaju transnacionalne kompanije, banke i meunarodne nansijske institucije. Motiv je nesporan - postizanje
maksimalnog rezultata: prota, uea na tritu, uveanje vrednosti kapitala, itd. i
to uz minimalni rizik.
341
U ponudi kapitala u XIX veku makroekonomski motiv, dok su drave vie

odluivale o kretanju kapitala, bio je zastupljen iz razloga to su metropole ulagale
u svoje kolonije u cilju pribavljanja neophodnih sirovina koje su im bile potrebne
za njihov razvoj. U sadanjim prilikama to obavljaju neposredno transnacionalne
kompanije koje ak i izvore nansiranja prikupljaju na lokalnom terenu.
Na pitanje odnosa ponude i tranje kapitala (a to je specino po zemljama i po pojedinim oblicima kapitala), moe se konstatovati da se kapital, kao nekad, ne smatra decitarnim izvorom. Za dobre projekte i stabilne zemlje ima ga na
svetskom tritu, ali po trinoj (ekonomskoj) ceni. Ovo pogotovo to se kretanje
kapitala samo delom vezuje za robne tokove, a u veini deluje samostalno i autonomnog je karaktera.
Karakteristian primer, u pogledu ponude kapitala je Japan, dok SAD, Brazil,
Meksiko i Kanada, nemaju dovoljno kapitala u odnosu na velike potencijale za protonosno ulaganje.
Kao posledica odnosa ponude i tranje na domaem tritu, usled navedenih
si-tuacija, u Japanu su niske kamatne stope (na primer, 2% na godinjem nivou), dok
su u pojedinim periodima u SAD znatno visoke (kreu se i do 8% na godinjem nivou), u uslovima kada je kretanje kapitala slobodno, motivacija postoji na obe strane, i u Japanu i u SAD, da kapital ide u pravcu SAD.
342
5. SRBIJA I STRANA ULAGANJA
5.1. Direktna ulaganja u domau privredu

Direktne investicije u domau privredu regulisane su Zakonom o stranim
ulaganjima donetog januara 2002. godine. Navedeni Zakon ureuje strana ulaganja u preduzea i druge oblike za obavljanje delatnosti radi sticanja dobiti u
naoj zemlji.
Zakon utvruje da strana ulaganja u osiguravajua drutva, banke i slobodne
zone vre se uz potovanje propisa koji reguliu odnosne oblasti. Pritom se misli na
Zakon o osiguranju, Zakon o bankama i Zakon o slobodnim zonama.
Zakon denie stranog ulagaa, kao:
1. strano pravno lice sa seditem u inostranstvu;
2. strano ziko lice;
3. dravljane Srbije sa prebivalitem, odnosno boravitem u inostranstvu
duem od godinu dana.
Zakon denie strano ulaganje u nau zemlju, i to:
1. ulaganje u nae preduzee kojim strani ulaga stie udeo (ako je u pitanju DOO) ili akcije (ako je u pitanju AD) u osnovnom kapitalu tog
preduzea;
2. sticanje svakog drugog imovinskog prava stranog ulagaa kojim on ostvaruje svoje poslovne interese u naoj zemlji.
Strani ulaga moe sam ili sa drugim stranim ili domaim ulagaima:
1. osnovati preduzee;
2. kupiti akcije ili udele u postojeem preduzeu.
Osnovni oblici stranog ulaganja ureuju se ugovorom o osnivanju ili ugovorom o ulaganju koji se zakljuuju u pisanoj formi, odnosno odlukom o osnivanju
sainjenom u pismenoj formi.
343
Stranom ulagau moe biti ustupljena dozvola (koncesija) za korienje prirod-nog bogatstva, dobra u optoj upotrebi ili za obavljanje delatnosti od opteg
interesa.
Stranom ulagau moe se odobriti da izgradi, iskoriava i transferie
(B.O.T. - Built operate and transfer) odreeni objekat, postrojenje ili pogon,
kao i objekte infrastrukture i komunikacija.
Ulog stranog ulagaca moe biti:
1. u stranoj konvertibilnoj valuti;
2. stvarima;
3. pravima intelektualne svojine;
4. hartijama od vrednosti;
5. drugim imovinskim pravima;
6. u dinarima koji se, po propisima o deviznom poslovanju, mogu transferisati
(tzv. transferabilni dinari) u inostranstvo, ukljuujui i reinvestiranje dobiti.
Strani ulaga moe konvertovati svoje potraivanje u udeo odnosno akcije
preduzea - dunika (konverzija duga u ulog).
Nenovani ulozi moraju biti izraeni u novanom obliku, kako bi se ustanovio
iznos uloga stranog ulagaa i procenat uea u ukupnom kapitalu, a time i u dobiti
(odnosno gubitku) preduzea.
PODSTICAJ I ZATITA STRANIH ULAGANJA U SRBIJU
Stranim licima garantovana su sledea prava:
Sloboda ulaganja. Strani ulaga moe osnovati, odnosno ulagati u preduzea
za obavljanje svih vrsta delatnosti radi isticanja dobiti, ukoliko zakonom nije drukije predvieno (pitanja ekologije, zatite ivotne sredine, sl).
Nacionalni tretman. Strani ulaga u pogledu svog uloga, shodno pravilima
STO, uiva jednak poloaj, prava i obaveze kao i domaa lica, ukoliko zakonom nije
drukije utvreno.
Pravna sigurnost. Strani ulaga uiva punu pravnu sigurnost i pravnu zatitu
u pogledu prava steenih ulaganjem.
Konverzija i sloboda plaanja. Strani ulaga moe, u pogledu plaanja vezanog za strano ulaganje, slobodno konvertovati domau valutu u stranu konvertibilnu valutu, zatim slobodno vri plaanje u meunarodnim poslovnim odnosima a
moe stranu valutu drati na deviznom raunu kod banke i tim sredstvima slobodno raspolagati.
Pravo na voenje poslovnih knjiga. Preduzee sa stranim ulogom, pored
obaveze voenja poslovnih knjiga i sainjavanja nansijskih izvetaja u skladu sa
domaim propisima, ima pravo voenja poslovnih knjiga i sainjavanja nansijskih
izvetaja u skladu sa meunarodnim prihvaenim raunovodstvenim i nansijskim
standardima.
344
Pravo na transfer dobiti. Strani ulaga moe, po izmirenju obaveza u skladu

sa domaim propisima, slobodno i bez odlaganja, u konvertibilnoj valuti, transferisati u inostranstvo sva nansijska i druga sredstva u vezi sa stranim ulaganjem (prot, dividende, naknade po osnovu eksproprijacije, i dr).
Povoljniji tretman. Na strana ulaganja na teritoriji nae zemlje primenjuje
se nae pravo.Ukoliko meunarodni ili bilateralni sporazum ije su lanice drava
stranog ulagaa i naa zemlja predvia tretman koji je za stranog ulagaa ili njegovo
ulaganje povoljniji od tretmana predvienog Zakonom o stranim ulaganjima, primenjuje se tretman predvien takvim sporazumom.
Zakon je uveo niz podsticaja za strana ulaganja, a to su:
Sloboda uvoza. Uvoz stvari koje predstavljaju ulog stranog ulagaa je slobodan, pod uslovom da zadovoljava propise koji reguliu zatitu ivotne sredine.
Poreske i carinske olakice. Strani ulaga i preduzee sa stranim ulogom uzivaju poreske i carinske olakice u skladu sa zakonskim propisima.
Carinska osloboenja. Uvoz opreme po osnovu uloga stranog ulagaca, osim
putnikih motornih vozila i automata za zabavu i igre na sreu, osloboen je plaanja carina i drugih uvoznih dabina. Carinsko oslobaanje moe koristiti i preduzee sa stranim ulogom do visine novanog dela stranog uloga u roku od dve godine
od dana registracije stranog ulaganja.
Sticanje svojine na nepokretnostima. Strano ziko i pravno lice, u svojstvu
stranog ulagaa, moe sticati svojinu na nepokretnostima u skladu sa odgovarajuim zakonom.
Pojednostavljena procedura registracije. Strana ulaganja registruju se u skladu sa zakonom koji regulie poloaj privrednih drutava (misli se na Zakon o privrednim drutvima).
Strani ulaga u oblastima i podrujima - proizvodnja i promet oruja kao i
ulaganja u zabranjenim zonama- moraju pribaviti saglasnost organa nadlenog za
poslove odbrane, radi registracije stranog ulaganja u nadlenom sudu.
5.2. Ulaganja rezidenata u inostranstvu

Ulaganje sredstava domaih ulagaa u inostranstvo regulisano je Zakonom
o spoljnotrgo-vinskom poslovanju (Sl. glasnik RS, br.101/05), koji se primenjuje od 2005. godine, a usklaen je sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i
Evropske unije.
345
Osnovni cilj STO je liberalizacija i olakanje meunarodne trgovine u cilju ekonomskog prosperiteta zemalja lanica. Ova organizacija poiva na nekoliko
osnovnih principa:
princip najpovlaenije nacije, kojim se zemlje izjednaavaju u pogledu pristupa tritu izuzetak su sporazumi o slobodnoj trgovini, carinske unije i ekonomske integracije, koji se notikuju u okviru STO;
nacionalni tretman, koji podrazumeva isti tretman strane i domae robe, stranih i domaih prualaca usluga i trgovinskih marki, patenata i prava na kopiranje;
princip transparentnosti, obavezivanja (na maksimalnu carinsku stopu) i
predvidivosti, ija je sutina je da se obezbedi da sve informacije o propisima, postupcima i procedurama vezanim za trgovinu budu unapred i lako dostupne i da se
time obezbedi stabilnost.
DEFINICIJA PREKOGRANINOG POSLOVANJA
Odredbama (l. 2.) Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, data je denicija prekograninog poslovanja:
(1) Spoljna trgovina je prekogranini promet robe i usluga.
(2) Direktno ulaganje u inostranstvu, u smislu ovog zakona, je osnivanje preduzea u inostranstvu, ogranka ili predstavnitva u inostranstvu, kupovina udela ili akcija u kapitalu stranog preduzea,
dokapitalizacija stranog preduzea i svaki drugi oblik ulaganja domaeg lica u kapital stranog pravnog
lica, sa ciljem da se ukljui u upravljanje poslovima stranog lica.
(3) Investicioni radovi u inostranstvu su projektantski, graevinski i zanatski radovi, inenjering poslovi i drugi radovi i usluge na objektima u inostranstvu.
Drugi stav regulie direktna ulaganja (kapitalne transakcije) domaih lica (rezidenata) u inostranstvu u vidu:
1) osnivanja preduzea u inostranstvu,
2) osnivanju ogranka ili predstavnitva u inostranstvu,
3) kupovine udela ili akcija u kapitalu stranog preduzea,
4) dokapitalizacije stranog preduzea i
5) svakog drugog oblika ulaganja domaeg lica u kapital stranog pravnog lica,
sa ciljem da se ukljui u upravljanje poslovima stranog lica.
Sporazum STO regulie uslove za strana ulaganja koji utiu na trgovinu
(TRIMs), pri emu pojam investicione mere podrazumeva sve one mere koje vlade postavljaju u formi uslova za ulaganje stranog kapitala, a to su:
Nacionalni tretman i kvantitativne restrikcije,
Izuzea - odnosi se na sva izuzea po osnovu GATT-a iz 1994.godine
lanice koje su zemlje u razvoju - mogu privremeno da odstupe od
Sporazuma,
346
Notikacija i prelazni aranmani - svaka lanica STO mora u roku od 90

dana da notikuje uslove za strana ulaganja, koji utiu na trgovinu,
Transparentnost- znai obavezu notikacije uslova za strana ulaganja koji
utiu na trgovinu, kod STO,
Komitet za uslove za strana ulaganja koji utiu na trgovinu- je osnovan u
cilju kontrole primene Sporazuma,
Konsultovanje i reavanje sporova u skladu sa pravilima STO.
SLOBODA SPOLJNE TRGOVINE I STRANIH ULAGANJA

Odredbama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju (l. 3.), promovie se
sloboda spoljne trgovine kako u oblasti prekograninog prometa robe i usluga tako
i stranih ulaganja:
(1) Spoljna trgovina slobodna je i bez ogranienja.
(2) Direktna ulaganja u inostranstvu i izvoenje investicionih radova u inostranstvu slobodni su i bez ogranienja.
(3) Promet robe koja se nalazi u inostranstvu, kao i pruanje usluga u inostranstvu, u kojima uestvuje domae lice, slobodni su.
(4) Ogranienje, u smislu ovog zakona, je svako naruavanje slobode spoljne trgovine, a naroito zabrana, koliinsko ogranienje, uslov ili dozvola (nenovano ogranienje), kao i svaki drugi
pravni akt ili postupak dravnog organa koji ima takav cilj ili posledicu, ukljuujui i dodatno novano optereenje spoljne trgovine (novano ogranienje), ali ne i uvozne dabine propisane carinskim
propisima.
(5) Sloboda spoljne trgovine, direktnih ulaganja u inostranstvu i izvoenja investicionih
radova u inostranstvu moe da se ogranii samo pod uslovima propisanim ovim zakonom.
(6) Pravna lica i preduzetnici, u obavljanju spoljnotrgovinskih poslova iz ovog lana, imaju jednako pravo poslovanja kao i u domaem pravnom prometu (trgovinska sposobnost).
(7) Fizika lica, u obavljanju spoljnotrgovinskih poslova iz ovog lana, imaju jednaka prava kao
i u domaem pravnom prometu.
(8) Prenos prava svojine na robi koja je pod carinskim nadzorom slobodan je i ne utie na obavezu plaanja uvoznih dabina i druge obaveze koje proizlaze iz carinskih propisa.
(9) Pravna lica, preduzetnici i zika lica, u obavljanju spoljnotrgovinskih poslova, slobodni su
da svoje odnose urede po svojoj volji, u skladu sa pravom merodavnim za njihov odnos i propisima
ija se primena ne moe izbei izborom prava (o zatiti konkurencije, zatiti potroaa i dr.).
Ponovimo odredbe iz navedenog paragrafa koje se odnose na slobodu stranih

ulaganja i obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu:
Prema stavu 2, izriito propisuje da su direktna ulaganja u inostranstvu i
izvoenje investicionih radova u inostranstvu slobodni i bez ogranienja, pod uslovom da tu delatnost registruju kod nadlenog organa (koje je nadleno za poslove
ekonomskih odnosa sa inostranstvom). Sloboda direktnih ulaganja i investicionih
347
radova u inostranstvu ima za cilj unapreivanje poloaja domaih privrednika na

svetskom tritu.
Stav 3, izriito propisuje slobodu domaih lica (rezidenata) da pruaju sve
vrste usluga u inostranstvu kao i da vre promet robe koja se nalazi u inostranstvu,
iz istog razloga.
Prema stavu 5, a polazei od injenice da je Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju tzv. lex specialis za odnosnu oblast, sloboda spoljne trgovine, direktnih ulaganja u inostranstvu i izvoenja investicionih radova u inostranstvu moe da se
ogranii samo pod uslovima propisanim Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju. Ova odredba se nadovezuje na odredbu stava 2. lana 1. predmetnog zakona,
prema kojoj je mogue drugaije urediti spoljnu trgovinu pojedinom vrstom robe
ili usluge, u pojedinim sluajevima. Ovo je ve praksa, naroito u oblasti spoljne trgovine naoruanjem ili lekovima. Pravo na obavljanje spoljne trgovine izjednaeno
je sa pravom na obavljanje unutranje trgovine.
OBAVEZA EVIDENTIRANJA ULAGANJA U INOSTRANSTVU
Odredbama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju (l. 73.) utvrena je
obaveza evidentiranja direktnog ulaganja u inostranstvu:
(1) Domae lice, u roku od 30 dana od dana direktnog ulaganja u inostranstvu, radi evidentiranja, Ministarstvu dostavlja izvod iz registra u kome je upisano takvo preduzee, ogranak ili
predstavnitvo, sa overenim prevodom, kao i izvetaj, koji sadri naroito:
1) ime, odnosno poslovno ime domaeg lica i prebivalite odnosno sedite domaeg lica;
2) poslovno ime i sedite stranog preduzea, odnosno ogranka ili predstavnitva;
3) visinu uloga, i
4) line podatke o licu odgovornom za poslovanje stranog preduzea, ogranka, odnosno
predstavnitva.
(2) Domae lice, u roku od 30 dana od dana statusnih promena koje utiu na ulog iz stava 1.
ovog lana, odnosno od dana prestanka poslovanja preduzea, ogranka ili predstavnitva u inostranstvu, radi evidentiranja, Ministarstvu dostavlja izvetaj o promenama i izvod iz registra u kome je upisano takvo preduzee, ogranak ili predstavnitvo, sa overenim prevodom.
3) Rok iz st. 1. i 2. ovog lana poinje da tee od dana kada je izvreno plaanje po osnovu neposrednog ulaganja u inostranstvu.
(4) Dobit ostvarenu ulaganjem u inostranstvu domae lice unosi u Republiku u skladu sa zakonom koji ureuje devizno poslovanje, osim dobiti koju koristi za dalje ulaganje u inostranstvu.
Obaveza izvetavanja ne spada u restriktivne mere direktnih ulaganja u inostranstvo, nego u mere preventivne kontrole odliva kapitala u inostranstvu (to nije
u suprotnosti sa odredbama STO i l. VIII Statuta MMF-a).
348
5.3. Potrebe nae zemlje za stranim kapitalom

Krajem 2000. godine naa zemlja se vratila u sve svetske nansijske institucije. Ekonomske sankcije, rat i spore reforme doveli su do pada BDP per capita od
3000 USD u 1990. godini, na oko 1000 USD u 2000. godini. Glavni problem ekonomskog razvoja je nedostatak kapitala, bez koga se ne mogu reiti razvojni problemi. Prema studiji Svetske banke, ako bi stopa rasta iznosila 5% godinje naa zemlja
bi imala dohodak per capita od svega 2500 USD u 2010. godini. Iako je uzeta niska
stopa rasta u odnosu na bazu od koje se polazi i nizak nivo neto priliva stranog kapitala, ipak su upozorenja studije znaajna da naa zemlja moe postati zavisna od
spoljne pomoi, slino BiH, ako se ne smanji budetski decit i decit tekueg bilansa (Worrld Bank 2001).
Naoj zemlji je za razvoj potrebno minimum 3,0 mlrd dolara neto priliva kapitala godinje (po Svetskoj banci 2,0 mlrd) u periodu od 10 godina, da bi popunila
gep proizvodnja-potronja, odnosno uvoz-izvoz. U ovu sumu nije ukljuena donatorska pomo, koja je preteno namenjena jaanju socijalne pomoi nego razvoju.
Takoe su potrebna ogromna sredstva za razvoj infrastrukture od najmanje 50 mlrd
dolara za narednih 10 godina, mada e se deo tih sredstava morati obezbediti infrastrukturna preduzea i budeti. Evropska unija je glavni spoljni sponzor i nansijer
nae zemlje. Glavni koordinator za konkretno sprovoenje nansijske pomoi EU je
Evropska komisija za rekonstrukciju.
Naa zemlja ima izuzetno skromne rezultate u privlaenju direktnog kapitala. Strani kapital je vrlo malo ulazio u industrijske, odnosno proizvodne projekte zasnovane na visokim tehnologijama i razvojnoj orijentaciji. Znaajnija
ulaganja poslednjih godina realizovana su atraktivne delatnosti kao to su mobilna telefonija, duvanska industrija, cementare i dr. visokoprofitne delatnosti.
Nas interesuje, meutim, da im nudimo fabrike iz metalskog kompleksa, kako bi
se smanjile socijalne tenzije. Pri tome je potrebna realna vrednost prodaje, to
vei ulog stranaca, razvoj proizvodnih programa u koje se kapital ulae i garantovanje prava zaposlenih.
349
KONTROLNA PITANJA
1. Objasnite pojam i znaaj meunarodnog kretanja kapitala i uporedite ih sa

obimom svetskog izvoza robe i usluga?
2. ta znate o stranim direktnim investicijama?
3. Objasnite pojam i vrste stranih potfolio investicija?
4. ta znate o meunarodnom tritu obveznica?
5. Objasnite pojam i vrste meunarodnog kretanja zajmovnog kapitala?
6. Navedite stanje i promene u meunarodnom kretanju kapitala i navedite
najvanije neto izvoznice i neto uvoznice kapitala?
7. Navedite i objasnite faktore meunarodnog nansiranja?
8. Objasnite direktna ulaganja u domau privredu?
9. Objasnite ulaganja rezidenata Srbije u inostranstvu?
350
JEDANAESTI DEO
MEUNARODNO
PRANJE NOVCA I
PREVARE SA
INSTRUMENTIMA
PRVOKLASNIH BANAKA
Clara pacta, boni amici.

ist raun, duga ljubav.
JEDANAESTI DEO
MEUNARODNO PRANJE NOVCA I PREVARE
SA INSTRUMENTIMA PRVOKLASNIH BANAKA
1. MEUNARODNA I DOMAA REGULATIVA PROTIV PRANJA NOVCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353
2. PREVARE SA INSTRUMENTIMA PRVOKLASNIH BANAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364
352
1. MEUNARODNA I DOMAA REGULATIVA

PROTIV PRANJA NOVCA
1.1. Denicija
Pranje novca se, u svetu, najee denie kao: Pokuaj da se prikrije prihod
iz ilegalnih izvora, time da se takav prihod prikae kao legalan, ili da, bilo ilegalan ili
legalan, izvor bude predstavljen kao neoporeziv ili kao prihod na koji je ve plaen
porez. Pranje novca je i pokuaj da se protivpravno steena imovinska korist ubaci u legalne poslovne transakcije, ili da se ista iskoristi za nansiranje nelegalnih
organizacija i njihovih poslova, a takoe i prikrivanje tragova novanih transakcija
kroz pojedine nansijske institucije.
Uz retke izuzetke, kriminalce najee motivie samo jedan cilj - prot. Mnogo se puta konstatuje da je pohlepa ta koja pokree kriminal, iji je krajnji rezultat
da se nezakonito zaraeni novac mora uvesti u legalne nansijske tokove.
Novac se pere da bi se prikrila kriminalna aktivnost povezana s njim, ukljuujui kriminalne aktivnosti kojima se ovaj novac zarauje, kao to je trgovina drogom, ili izbegavanje plaanja poreza.
1.2. Faze
Pranje novca je raznolik i esto sloen proces. U osnovi se sastoji od tri nezavisna koraka koji se esto istovremeno odvijaju:
a) Polaganje - ziko polaganje glavnine prihoda u gotovini;
b) Raslojavanje - odvajanje prihoda kriminalne aktivnosti od njihovih izvora
kroz slojeve sloenih nansijskih transakcija; i
c) Integracija - stvaranje prividno zakonitog objanjenja za ilegalne prihode.
XI DEO - MEUNARODNO "PRANJE NOVCA" I PREVARE SA INSTR. PRVOKLASNIH BANAKA
353
Faza polaganja je uplaivanje gotovine od kriminalnih poslova na bankovne

raune pod platom neke potene delatnosti, pri emu se plaanje obavlja uglavnom
u gotovom novcu: garae, luksuzni butici, galerije, komisioni, restorani. Kad se prljav novac pomea sa prihodima od legalnog poslovanja, smanjuje se mogunost
otkrivanja.Trendovi pokazuju da u tranzicionim zemljama sa slabom funkcijom
nadzora i uopte, slabom kulturom nadzora, najee dolazi do pranja para u fazi
ulaganja - kupuje se rma koja e prikupljati prljav novac i ukljuivati ga u legalne
tokove, odnosno, imae funkciju bojler kompanije.
Uplata vrueg novca u banku moe se obaviti i osnivanjem lanih fantompreduzea, koja ne posluju, ve postoje samo kao sredstvo za uplatu gotovog novca
na raune u bankama. Jo jedan nain je usitnjavanje velikih suma novca meu saradnicima, koji ih zatim polau na raune u iznosima koji nisu predmet izvetavanja
i posebnog praenja i ne privlae sumnju bankarskih slubenika. U novije vreme, taj
posao se zavrava i kupovinom, odnosno preuzimanjem rmi koje su u ozbiljnim
nansijskim problemima i iji rauni samo treba da poslue kao bojler za novac
koji je prethodno deponovan kod raznih nansijskih institucija.
U sledeoj, fazi prikrivanja, radi zametanja tragova novac se brojnim transakcijama prebacuje na druge raune irom sveta, a najpogodniji za to su of or
rauni investicionih ili penzionih fondova. Neke ostrvske zemlje zovu sebe poreski
raj, gde se ne ispituje poreklo novca, a kriminalnim se oznaavaju samo one kriminalne radnje koje se obave na njihovoj teritoriji - dakle, mora se poslovati po zakonu, ali nije bitno odakle novac dolazi. Na Sejelima se, na primer, uz ulog od milion
dolara u osnivanje rme moe dobiti i dravljanstvo.
Da prebacivanje novca u inostranstvo ne bi bilo sumnjivo, esto se osnivaju rme
u inostranstvu, navodno dobavljai, koje alju lane fakture bojler kompaniji - robe
naravno nema, ali se novac uspeno prebacuje.
U poslednjoj fazi novac ulazi u legalne tokove, a trenutno najpopularniji metod
integracije jeste kupovina nekretnina. Vrlo je aktuelno i oivljavanje preduzea koja se
nalaze u tekoama, tako to se u njih investira ogromna suma novca. Preduzee nastavlja
normalno da posluje koristei taj novac kao svoj kapital, a perai novca od uloenih sredstava dobijaju kamate i dividende, kao zakonski ostvaren prihod.
Da bi pranje novca bilo uspeno, ne sme postojati papirnati trag koji e povezivati pomenuta tri koraka. Zahtevi koji proizlaze iz regulative koja se odnosi na
tajnost poslovanja banaka moraju biti izbegnuti, manipulisani ili ignorisani. Najee, to se ostvaruje inltriranjem u bankarski sistem ili zikim krijumarenjem novca izvan pojedine drave. Jednom inltrirani u bankarski sistem, perai novca mogu
strukturisati transakcije, prisiliti zaposlenike da ne naprave odgovarajue izvetaje ili
osnovati legalno registrovana preduzea- fasade, na ije ime otvaraju raune. Krijumarenje novca izvan drave, naroito u one zemlje koje imaju stroge standarde
tajnosti, oteava utvrivanje puteva ovog novca za sve dravne organe.
354
1.3. Veliina problema

S obzirom na to da kriminalci ne objavljuju godinje nansijske izvetaje, teko je proceniti koja se koliina para u svetu opere. Procena Meunarodnog monetarnog fonda je, da tzv. bruto kriminalni proizvod u svetu iznosi vie od 500
milijardi dolara godinje, a po proceni Ujedinjenih nacija, ak 80 odsto navedenog
iznosa ostvareno je trgovinom narkoticima.
Jasno je, meutim, da je problem ogroman. Takoe je jasno, da pranje novca see daleko dalje od prikrivanja prota dobivenih prodajom narkotika. Veliina
problema neizmerno se poveava kad se, na primer, uzmu u obzir trgovake prevare i izbegavanje poreskih obaveza to podlee praksi pranja novca, te druge oblike
organizovanog kriminala. Bankarske prevare, prevare s osiguranjem - kroz koje se,
takoe, mogu i oprati znaajna sredstva - donose dodatne brojne milijarde protima kriminalaca.
Postoji krilatica da je san svakog peraa novca da plati porez! Put koji treba
da se pree od prljavog novca do plaanja poreza nije ni lak, ni jeftin. Vlasnici prljavog novca, steenog trgovinom orujem, narkoticima, pljakom, piraterijom, ali i
ucenama politiara, ele da ga uvedu u legalne tokove, da bi mogli da ulau u legalni
biznis i da ga uveavaju. Osim ekonomske moi, oni ele da steknu i odreenu politiku mo, uvaavanje i drutveno priznanje. Meutim, za to moraju dobro da plate.
Finansijskim strunjacima koji e da odrade taj posao plaaju i do 25 odsto vrednosti ukupne sume. Osamdesetih godina, ova usluga je kotala svega 6 odsto, da bi
krajem devedesetih dostigla 20 procenata.
1.4. Atraktivne delatnosti

Porastom prihoda organizovanog kriminala, porae i iznosi kojima je pranje
potrebno, a takoe i potreba za kontinuiranim pranjem tih visokih iznosa. Objektivno je oekivati da e najvea pranja biti usmerena na velike naftne kompanije,
sistem elektroprivrede, a uskoro i na igre na sreu, organizovanje velikih sportskih i drugih manifestacija.
Posebno zanimljiva su ulaganja u kupovinu deonica protabilnih preduzea
u procesu privatizacije, gde se najlake prodaju hotelski kapaciteti koji predstavljaju budue kockarnice, bordele ili mesta za organizaciju visokoprotabilnih
manifestacija ou biznisa i det seta...
Apsolutni hit za pranje para trenutno je sektor osiguranja. Fiziko lice
moe da osigura sebe ili svoju imovinu na veliku sumu novca i da uplati ogromnu premiju. Ukoliko odustane, plaa penale, ali vraena razlika zapravo je opran
355
novac. Ako su vlasnici prljavog novca rme, one mogu da osiguraju zaposlene ili
imovinu od rizika koji e se obavezno i desiti u narednom periodu. Premije obino
budu vee od isplaene tete, ali s obzirom da neka osiguranja to prihvataju, malo je
verovatno da ne postoji dil sa nekim iz osiguravajueg drutva.
Prilikom prodaje rmi u procesu privatizacije, nije lako saznati da li je kupac
planirao da mu rma koju kupuje samo slui za pranje novca, ili su mu namere iste.
Drava, ipak, moe da proveri o kakvom se novcu radi. Firma koja je otvorena u nekoj
od ostrvskih zemalja ne mora obavezno da bude sumnjiva, ali ima crvenu zastavicu treba biti oprezan. Treba proveriti da li dolazi iz neke od nekooperativnih zemalja, da li
je sa liste na kojoj se nalaze zemlje u kojima se ne proverava poreklo novca, ili iz zemalja
koje se tretiraju kao poreski raj. Ove poslednje su najmanje problematine, jer e mnogi
tamo otvoriti rmu zbog, recimo, jednostavnijeg raunovodstvenog sistema, ili poreskog obrauna, ili prosto zato to hoe njihovo dravljanstvo. Ipak, zaposleni u rmama
koje se prodaju teko mogu da znaju ko ih zaista kupuje.
1.5. Povratni efekti

Pranje novca ima irok spektar povratnih efekata na ekonomske, politike i
socijalne strukture svake zemlje. Najznaajnije posledice pranja novca su: opadanje
poslovanja legalnog privatnog sektora; uticaj na devizne kurseve i kamatne stope; ekonomski poremeaji i nestabilnost; smanjenje dravnih prihoda i slabljenje kontrole ekonomske politike; ugroavanje programa reformi ili privatizacije; opadanje reputacije zemlje.
Veoma esto pranje novca, naroito kod zemalja u razvoju, dovodi do smanjenja prihoda budeta po osnovu poreza, jer oteava njegovu naplatu i zbog toga slabi
uticaj drave na voenje ekonomske politike.
Sprovoenje programa privatizacije, odnosno ekonomskih reformi moe biti
ugroeno zbog pranja novca, posebno kod privatizacije dravnih preduzea. U odnosu na legalne investitore, uesnici pranja novca mogu da ponude vee cene. Ovo
je izraeno kod zemalja u razvoju koje zbog procesa privlaenja investicija mogu
postati meta transakcija pranja novca.
Zbog povezivanja sa transakcijama pranja novca, drave mogu biti izloene riziku opadanja reputacije. Poto pranje novca i ostale protivzakonite aktivnosti smanjuju poverenje u nansijska trita i ekonomski sistem, moe doi do slabljenja
ekonomskog rasta zemlje.
Ukoliko neki bankovni rukovodioc postane korumpiran, netrino ponaanje
moe se proiriti u druga podruja koja nisu direktno povezana s pranjem novca, to
ugroava sigurnost i bonitet banke. Osobe koje obavljaju kontrolu nad radom banke
356
takoe mogu biti korumpirane ili zastraene pretnjama, to smanjuje, a ponekad i potpuno onemoguava delotvornost kontrole. Stoga je nuno jaati zakonske odredbe
protiv pranja novca, ali to ne znai smanjivanje tradicionalne bankarske kontrole.
1.6. Nove tehnologije i znaaj edukacije

Upotreba elektronskih medija u svetu u transakcijama pranja novca je, u poslednje vreme, postala gotovo preduslovom za izvrenje istih. Noenje prljavog novca u koferima i tanama preko granica vie nije neophodno pa se ovaj nazovimo ga
primitivni metod gotovo i ne koristi. Sve bankarske i druge nansijske institucije su
opremljene najmodernijom kompjuterskom opremom za transfer podataka do najudaljenijih taaka sveta, a ulini dileri narkotika se ubrzano opremaju beinim modemima koji omoguavaju transfer sredstava sa kreditne kartice klijenta direktno
na uplatne raune neke od banaka u svetu. Ovakvim nainom dilanja se odvaja faza
koncentracije novca u zikom smislu i koncentracija robe radi razmene, gube elementi veleprodaje i dilanja narkotika, a papirnati trag se, naalost, veoma uspeno
prikriva. Edukacija, u smislu prethodno iznetog, je neophodna ne samo za osposobljavanje inspektora za ekasno suprotstavljanje izvriocima pomenutih krivinih dela,
nego i za podizanje nivoa znanja bankarskih slubenika, predstavnika legalnih biznisa,
svih poreskih obveznika, odnosno svih graana kako bi mogli uestvovati u izvrenju
njihove drutvene uloge u ukupnoj borbi protiv nansijskog kriminala.
1.7. Meunarodna regulativa

Da bi se ovakve nedozvoljene delatnosti suzbile, meunarodna zajednica je
pristupila normiranju prava i obaveza pojedinih zemalja u cilju preduzimanja adekvatnih mera, sredstava i postupaka u cilju spreavanja i suzbijanja ovih nedozvoljenih aktivnosti. Tako su evropske drave donele nekoliko meunarodnih pravnih
akata kojima su precizirane nedozvoljene aktivnosti i pojedini pojavni oblici pranja
novca kao i mere i postupanja nacionalnih drava u pravcu suzbijanja ove pojave.
Tako je, bar u evropskom pravu, pranje novca dobilo status samostalnog krivinog
dela za koje su preporuene u nacionalnom zakonodavstvu veoma stroge kazne za
njihove uinioce.
Shvativi realnu i prisutnu opasnost od organizovanog kriminala internacionalnog karaktera koji ne poznaje politike, dravne i ideoloke granice meu
narodima, dravama pa i kontinentima, meunarodna zajednica poinje da
radi na razvijanju i koncipiranju strategije opte borbe protiv najopasnijeg vida
357
kriminaliteta trgovine opojnim drogama, belim robljem, orujem ... s ime je u

nerazdvojnoj vezi i pranje novca.
U tom smislu je poslednjih nekoliko godina doneto nekoliko meunarodno pravnih akata koja u ovu borbu unose nova sredstva, metode ali i nove poglede. To su:
a) Beka konvencija,
b) Financial Activity Task Force - FATF,
c) Konvencija o pranju novca,
d) Direktiva za spreavanje korienja nansijskog sistema u cilju pranja novca.
Konvencija UN protiv nezakonitog trgovanja narkoticima i psihotropnim supstancama (Beka konvencija), odrana je 1988. godine. Ona poziva
potpisnike da inkriminiu pranje novca i osiguraju da regulativa o tajnosti bankarskog poslovanja ne bude prepreka krivinim istragama, te da podre ukidanje zakonskih prepreka koje oteavaju istragu, voenje sudskih postupaka i meunarodnu saradnju.
Na Ekonomskom samitu velikih industrijskih zemalja 1989. godine, osnovana je Radna grupa za finansijske postupke (Financial Activity Task Force FATF). Ona je dala 40 preporuka za provoenje i koordinaciju zakona o pranju
novca u svetskim finansijskim centrima, ukljuujui SAD, Kanadu, Evropsku
uniju, Japan, Australiju i Singapur. Date preporuke napravljene su u skladu sa
Bekom konvencijom o pranju novca. Takoe, oblikovala je osnovnu regulativu
pranja novca.
Konvencija o pranju novca, voenju istrage, izvravanju zaplene i konskacije dobiti od kriminalaca doneta je u Strazburu 1990. godine. Konvencija se sastoji
od 44 lana podeljena u etiri glave: Preambula, Mere koje treba preduzeti na nacionalnom nivou, Meunarodna saradnja i Zavrene odredbe.
Drave lanice Saveta Evrope i druge drave koje su potpisnice ove konvencije, smatraju da borba protiv ozbiljnog kriminala, koji postaje sve vie meunarodni
problem, namee potrebu primene savremenih i delotvornih metoda na meunarodnom nivou. Jedan od tih metoda je liavanje kriminalaca prihoda od kriminala.
Za postizanje ovog cilja potrebno je uspostaviti i sistem meunarodne saradnje koji
e dobro funkcionisati.
Mere koje treba preduzeti na nacionalnom nivou su da svaka strana usvoji:
1. Zakonodavne i druge mere za konskovanje sredstava i prihoda ili imovine od kriminala;
2. Zakonodavne i druge mere koje su potrebne za identikovanje i pronalaenje imovine koja podlee konskaciji;
358
3. Zakonodavne i druge mere koje su neophodne kako bi se njenim sudovima dalo ovlaenje da izdaju naloge za stavljanje na uvid ili zaplenu bankarskih, nansijskih ili komercijalnih spisa;
4. Zakonodavne i druge mere neophodne da bi se omoguila primena posebne istrane tehnike kojima se pospeuje identikovanje i pronalaenje
prihoda i prikupljanje dokaznog materijala. Takve tehnike mogu ukljuivati naloge za praenje, posmatranje, presretanje telekomunikacionih poruka, pristup kompjuterskim sistemima i naloge za podnoenje na uvid
odreenih dokumenata;
5. Zakonodavne i druge mere koje mogu biti neophodne za utvrivanje
krivinih dela prema njenom domaem zakonodavstvu, kada su poinjena umiljeno:
a) konverzija ili prenos imovine, sa saznanjem da je takva imovina
pribavljena krivinim delom, a u cilju preutkivanja ili prikrivanja
ukljuenom u prethodno krivino delo kako bi se izbegle pravne posledice njenog delovanja;
b) preutkivanje ili prikrivanje prave prirode, izvora, lokacije, raspolaganja, kretanja, prava ili vlasnitva na imovini, sa saznanjem da
je takva imovina pribavljena krivinim delom; i zavisno od njenih
ustavnih principa i osnovinih naela njenog zakonodavno-pravnog sistema:
c) sticanje, posedovanje ili korienje imovine, sa znanjem, u vreme prijema, da je takva imovina pribavljena krivinim delom;
d) uee, udruivanje ili zavera radi vrenja, pokuaj izvrenja i pomaganje, olakavanje i davanje saveta u cilju izvrenja bilo kog dela utvrenog u skladu sa ovim lanom.
Na meunarodnom nivou potrebno je da :
1. Strane ugovornice sarauju meu sobom u najiroj moguoj meri u svrhu
voenja istranih radnji i postupaka usmerenih na konskovanje sredstava i imovinske koristi pribavljene krivinim delom.
2. Svaka strana usvojie takve zakonodavne ili druge mere koje mogu biti
neophodne kako bi joj omoguile da, ispuni zahteve:
a) za konskacijom posebnih delova imovine koji predstavljaju prihod
ili sredstva pribavljena krivinim delom, kao i za konskacijom prihoda u smislu zahteva da se plati izvesna svota novca koja odgovara
vrednosti pribavljene koristi;
b) za pomo u istranim radnjama i odreivanju privremenih mera sa
ciljem realizacije bilo jednog ili drugog oblika konskacije.
359
Strane ugovornice jedna drugoj, na zahtev, pruae najiru moguu pomo u

identikovanju i traenju sredstava prihoda i druge imovine koja moe podlegati
konskaciji. Takva pomo obuhvata svaku meru pribavljanja i obezbeivanja dokaza o postojanju, lokaciji ili kretanju, prirodi, pravnom statusu ili vrednosti gore
pomenute imovine.
Na zahtev druge strane ugovornice koja je pokrenula krivini postupak ili postupak konskacije, strana ugovornica e preduzeti neophodne privremene mere,
kao to su zamrzavanje ili zaplena, kako bi spreila svaku trgovinu, prenos ili raspolaganje imovinom koja, u kasnijoj fazi, moe biti predmet zahteva za konskacijom
ili koja je takva da odgovara zahtevu.
Ugovorne strane jedna drugoj pruie svu moguu pomo oko slanja sudskih
dokumenata licima na koja se odnose privremene mere i konskacija.
Bilo koji zahtev ili obavetenje moe se ulagati ili slati preko Meunarodne organizacije policije (Interpol).
Svi zahtevi podnosie se u pismenoj formi. Mogu se koristiti savremena telekomunikaciona sredstva kao to je telefaks.
Strana molilja moe traiti da zamoljena strana uva u tajnosti injenice i sadrinu zahteva, izuzev u meri u kojoj je to potrebno za realizaciju zahteva.
Strana molilja e, ako to nije suprotno osnovnim principima njenog nacionalnog prava i ako se to od nje zatrai, uvati u tajnosti sve dokaze i informacije koje joj
je pribavila zamoljena strana, izuzev u meri u kojoj je njihovo otkrivanje neophodno
za potrebe istranih radnji i postupaka koji su u zahtevu opisani.
Evropski komitet za reavanje problema kriminaliteta Saveta Evrope, redovno e se obavetavati o tumaenju i primeni ove konvencije.
Savet Evropske unije je juna 1991. godine doneo Direktivu za spreavanje korienja nansijskog sistema u cilju pranja novca. Pri tome je istaknuto da je neophodno da se problem pranja novca predvidi kao opasno krivino delo i to ne samo sa
stanovita interesa pojedine drave, ve sa stanovita cele meunarodne zajednice, jer
se smatra da postojanje jedinstvenog trita i slobodnog kretanja novanih sredstava,
kapitala i usluga mogu biti iskorieni, izmeu ostalog, i za pranje novca koji je rezultat kriminalne delatnosti. Stoga se smatra da samo mere usvojene na meunarodnom
nivou i primenjivane striktno od svih drava mogu dati i ekasne rezultate.
Ova Direktiva obavezuje zemlje lanice Evropske unije da predvide krivino
delo pranja novca u svom nacionalnom krivinom zakonodavstvu.
Direktiva obuhvata sve one aktivnosti koje su inae institucionalizovane u
Bekoj i kasnije Evropskoj konvenciji. Domet promene ove direktive je proiren u
smislu da pod udar krivino pravne represije mogu doi sva novana sredstva, materijalna ili nematerijalna, pokretna ili nepokretna imovina, dokumenta i sredstva koja
govore o vlasnitvu ili interesu na takvoj imovini.
360
1.8. Domaa regulativa i institucije

1.8.1. Zakonska regulativa
Zakon o spreavanju pranja novca (Sl. glasnik RS, br. 107/2005.) usaglaen
je sa meunarodnim standardima i otklanja nedostatke starog zakona o suzbijanju
pranja novca. Zakon sadri jasno denisane instrumente spreavanja pranja novca. Slubenom tajnom se kvalikuju podaci i informacije relevantne za spreavanje
pranja novca i omoguava se konskacija imovine i dobiti steenih izvrenjem krivinog dela pranja para. Zakonom je krivino delo pranja novca preciznije ureeno
u odnosu na stari zakon.
Zakon ureuje organizaciju i nadlenost Uprave za spreavanje pranja novca.
Republika uprava je odreena kao organ uprave u sastavu Ministarstva nansija.
Razmena podataka izmeu dravnih organa je veoma vana u procesu suzbijanja pranja para. U Zakonu je predviena dvostrana saradnja Uprave s nadlenim
dravnim organom u suzbijanju pranja novca. Dravni organi su obavezni da pruaju potrebne informacije Upravi.
Za pravna i zika lica (preduzea za reviziju, advokati, advokatske kancelarije, pravna i zika lica koja su odgovorna za vodjenje poreskih knjiga ili se bave poreskim savetovanjem), navedene su obaveze u sluaju kada u pruanju usluga svom
klijentu ocene da postoji sumnja da se radi o pranju novca ili da klijent trai savet u
vezi s pranjem novca. Pomenuta pravna i zika lica su duna da obaveste Upravu
u roku od tri dana od otkrivanja razloga za sumnju, izuzev advokata i advokatskih
kancelarija koji obavetavaju upravu posrednim putem, preko advokatskih komora. Takodje, pomenuta pravna i zika lica su duna da izvre identikaciju klijenta
i vode evidenciju koja sadri odreene podatke. Advokati i advokatske kancelarije
nemaju obavezu dostavljanja informacija i podataka, ali to moraju pismenim putem obrazloiti advokatskoj komori. Zakon, uvodi dva nova instituta: konskaciju i
slubenu tajnu za podatke i informacije koji se odnose na spreavanje pranja novca.
Konskacijom se spreava legalizacija nelegalno steenog novca, a slubenom tajnom se tite podaci i informacije od znaaja za otkrivanje i kanjavanje posebnog
oblika organizovanog kriminala pranja novca. Zakonom su predviene i posebne
obaveze dravnih organa, pravnih i zikih lica na polju borbe protiv pranja novca.
1.8.2. Uprava za spreavanje pranja novca

Uprava za spreavanje pranja novca je nansijska obavetajna sluba (FOS
FIU Financial Inteligence Unit) Republike Srbije, nadlena za sprovoenje Zakona
o spreavanju pranja novca. Uprava prikuplja, analizira i uva podatke i informacije
361
dobijene od obveznika. U sluaju kada utvrdi da u vezi nekog lica ili transakcije postoji sumnja da se radi o pranju novca, Uprava obavetava nadlene dravne organe
(policija, pravosudni i inspekcijski organi), radi preduzimanja radnji i mera iz njihove nadlenosti. Uprava takoe nastoji da u saradnji sa drugim dravnim organima
i obveznicima utvrdi potrebe za daljom obukom, koja se realizuje kroz seminare i
radionice, a ima za cilj uspeniju primenu zakona u svim njegovim aspektima. Uprava za spreavanje pranja novca tei da u saradnji sa drugim dravnim organima doprinese jaanju sistema za otkrivanje i spreavanje pranja novca u Srbiji i ouvanju
integriteta nansijskog sistema drave.
1.8.3. Odgovornost i obaveze banke

Pranje novca se pojavljuje u brojnim i razliitim oblicima. Svake godine, metode pranja novca postaju sosticiranije, te se koriste sloenijim nansijskim odnosima i zaobilaznim putevima kroz nansijske institucije irom sveta.
Banke mogu mnogo uiniti da pomognu dravnim i meunarodnim naporima protiv pranja novca. Kao apsolutni minimum, moraju pravovremeno
izraivati i dostavljati sve odgovarajue izvetaje, te slediti uputstva nadlenih
organa koje se odnose na pranje novca. Banke treba da poseduju ekasan program usklaivanja sa zakonima i drugim propisima (Compliance). Izmeu ostalog, ovaj program:
uspostavlja sistem internih kontrola kako bi se osigurala neprestana usklaenost sa zakonima i drugim propisima,
ukljuuje nezavisno proveravanje usklaenosti od strane interne kontrole,
revizije i spoljne revizije,
odreuje slubenika za usklaenost koji je odgovoran za svakodnevnu
usklaenost sa zakonima i drugim propisima,
osigurava odgovarajuu obuku osoblja banke.
Kao polaznu osnovu treba prihvatiti osnovna naela spreavanja pranja novca.
Ova naela od banke zahtevaju:
odgovarajuu identikaciju svih lica koje posluju s bankom,
visoke etike standarde bankarskog poslovanja i usklaenost sa zakonima
i drugim propisima koji se odnose na nansijske transakcije,
saradnju s policijom, pravosudnim, nansijskim i drugim dravnim organima nadlenim za provoenje zakona, unutar okvira primenjivih
zakona,
informisanje i obuku zaposlenika banke kako bi se osiguralo da mogu
provoditi ova naela.
362
Postoji i nekoliko korisnih procedura koje banke mogu provoditi da bi pomogle spreavanju pranja novca:
uspostavljanje ekasne politike poznavanja klijenata,
panja na komitente koji obavljaju ili uestvuju u transferima sredstava
velike vrednosti,
izrada i odravanje izvetaja o transakcijama i nezakonitim referencama,
ekasna politika poznavanja komitenata.
vrste politike usmerene prema upoznavanju klijenata, predstavljaju jedno od
najdelotvornijih oruja koje bankama stoji na raspolaganju protiv pranja novca.
Zakonodavstva gotovo svih drava predviaju mogunost, u nekim sluajevima i obavezu, zaplene nekretnina i druge imovine steene ilegalnim aktivnostima ili ilegalnim prihodom. Takva imovina prihvaena kao kolaterala
za kredit, moe biti zaplenjena. Poznavanje komitenta moe banku zatititi od
takvih rizika.
Bankama se upuuju poruke i zahtevi da podre napore organa za provoenje zakona, usmerene na identifikovanje i sudski progon aktivnosti pranja novca u koje su ukljueni sistemi novanih transfera. SWIFT i CHIPS sistemi objavili su stanovita kojima ohrabruju uesnike da ukljue informacije
u transfer sredstava to se procesuiraju kroz ove sisteme. Banke moraju takoe,
zavisno od zakonodavstva pojedine drave, prijaviti povrede zakona ili sumnjive transakcije nadlenim organima. Kada zaposleni u banci opravdano sumnja
da neko lice ili jedinica koristi banku za pranje novca, mora se sainiti poseban
izvetaj, bez obzira na obim i veliinu transakcije. Kada zaposleni u banci ima
razloga za sumnju da neko pere novac, takva se aktivnost mora prijaviti odgovarajuem slubeniku banke.
363
2. PREVARE SA INSTRUMENTIMA
PRVOKLASNIH BANAKA
2.1. Prethodna pitanja o prevarama

2.1.1. Uloga meunarodne trgovinske komore
Meunarodna trgovinska komora, osnovana 1919. godine, je nevladina organizacija hiljada kompanija i poslovnih udruenja irom sveta. Jedna od glavnih aktivnosti MTK je harmonizacija trgovinske prakse. Pravila MTK o bankarskim transakcijama, naroito u vezi sa dokumentarnim akreditivima, primenjuju banke irom
sveta. Prema naem gleditu, referenca na ICC kako je prikazano napred predstavlja pokuaj prevaranata da stvore impresiju u svesti rtava da navodne transakcije
ukljuuju banke i da su povezane sa bankama. MTK i njen Biro za borbu protiv komercijalnog kriminala izdali su brojna upozorenja o ovom predmetu, od kojih su
neka ukljuena u prvi izvetaj o prevarama sa instrumentima prvoklasnih banaka.
Svi kojima su potrebne dalje informacije o MTK i njenim publikacijama mogu da
stupe u kontakt sa seditem MTK u Parizu ili sa nacionalnim komitetima koji se nalaze u 60 zemalja. Zaposleni u Birou MTK za borbu protiv komercijalnog kriminala
bie zadovoljni da prue odgovor na svako vae pitanje.
Biro MTK procenjuje da je nominalna vrednost instrumenata prvoklasnih
banaka (PIB) koji su u opticaju u zoni od USD 5.000 milijardi. Ovi instrumenti
su lani jer njihovi emitenti nisu u poloaju da izvravaju svoje nansijske obaveze
prema draocima ili nemaju nameru da to uine. rtve se navode da poveruju da
su ove bankarske obligacije meunarodno prihvatljivi nansijski instrumenti i da
se ne razlikuju od akcija kojima se trguje na nansijskim tritima u svetu, osim
to se njima trguje na tajnim sekundarnim tritima i da su na raspolaganju ogranienom broju ljudi.
364
Kao to je poznato, prevaranti sada koriste legitimne instrumente nansijskog trita kao to su certikati o depozitu, blagajniki zapisi i obveznice (Certicates of Deposit, Treasury Bills and Bonds), da bi prikrili prevarnu prirodu ovih
transakcija. Ova promena koja tei da uini navodne transakcije neto vie kredibilnim na samom poetku, pokazuje osnovnu razliku izmeu pravog nansijskog
instrumenta i lanih IPB. Pravi nansijski instrument izdaje legalno zdrava nansijska institucija koja prihvata nansijsku obavezu. Lani IPB su antiteza. Njih izdaju ilegalno bez nansijske podrke neke institucije ili pojedinci koji uopte nemaju
nameru da honoriu nansijsku obavezu.
Faks prenos je uinio da falsifikovanje bude znatno olakano. Meutim, prevara se moe spreiti proverom autentinosti dokumenta kod navodnog emitenta. Sada mnoge banke izdaju upozorenja drugim finansijskim institucijama preko SWIFT sistema kada saznaju da su prevarna dokumenta izdata
u njihova ime.
2.1.2. Vrste i karakteristike najpozantijih IPB i rtve

Prevare sa instrumentima prvoklasnih banaka (IPB), uopteno govorei,
predstavljaju trgovinu instrumentima za koje se neistinito tvrdi da su ih izdale banke.Tri najpoznatije vrste najpoznatijih instrumenata prvoklasnih banaka koji se
koriste u ovim prevarama su:
1) Stend baj akreditivi (Standby Letters of Credit - SLC),
2) Garancije prvoklasnih banaka (Prime Bank Garantees - PBG) i
3) Note prvoklasne banke (Prime Bank Notes - PBN).
Karakteristike prevarnih transakcija sa instrumentima prvoklasnih banaka
opisuju se na sledei nain:
visoko protabilne;
osloboene svakog rizika;
odmah raspoloiva sredstva;
ne trai se provizija unapred;
ne zahteva se otplata;
transakcije banka-banci;
potvrene od strane banaka, Federalnih rezervi i drugih meunarodnih
organizacija kao to su Meunarodna trgovinska komora (MTK), Meunarodni monetarni fond (MMF) i Ujedinjene nacije;
krajnje poverljive.
365
Prevaranti sa instrumentima prvoklasnih banaka uglavnom trae dve vrste

rtava, i to:
1) investitore koji trae nove mogunosti i
2) one kojima je potreban kredit.
Investitorima se kae da mogu da kupe instrumente prvoklasnih banaka
uz diskont i da ostvare znaajan profit za kratko vreme. Ove eme za investiranje
nude rol program koji je sainjen da prui veliki i trenutni profit investitoru.
rtve ove vrste prevare sa instrumentima prvoklasnih banaka esto su legitimne
organizacije i bogati pojedinci koji trae natprosene kamatne stope za svoju
investiciju. (Kao rtve prevara sa IPB MTK u izvetaju navodi: Vojsku spasa u
Velikoj Britaniji, Vladu u Nauru, Nacionalni savet Hristovih crkava i ikaka
stambena uprava u SAD).
Stvarnost za one koji oekuju da dobiju kredit kroz instrumente prvoklasnih banaka program je da su oni faktiki potencijalne rtve prevare zasnovane na
avansnoj proviziji. Novac rtve, za koji prevaranti kau da se sigurno dri na raunu,
kontroliu prevaranti. esto se taj novac transferie nalogom advokata na glavnog draoca kolaterala (Master Collateral Holder) na osnovu prijema obaveze o
obezbeenju sredstava (Funding Commitment), pisma o namerama (Letter of
Intent) ili nekog drugog bezvrednog dokumenta koji, navodno zadovoljava uslove
iz sporazuma.
2.2. Razlozi irenja prevara - ravnomeran raspored po kontinentima

KREDIBILITET - KLJU USPEHA PREVARANTA
Ranije smo naveli jedan broj sluajeva sa instrumentima prvoklasnih banaka.
Meu njihovim rtvama su bili Vojska spasa, Vlada Nauru, Clerical Medical International i oni koji su imali posla sa Turnburry Underwriters u Majamiju. Od vitalnog je znaaja da poslovna i investitorska zajednica uine organizovani napor da se
sprei da ove prevare dalje potkopavaju uzajamno poverenje koje je neophodno kod
svake uspene poslovne transakcije. Oigledno je iz nekoliko primera koji se dalje
prikazuju, da je prevara sa IPB rasporeena ravnomerno po svim kontinentima.
To vie nije pitanje koje se moe reavati iskljuivo na nacionalnom nivou. S obzirom na to da se prevare toliko esto ire preko nacionalnih granica, odgovor mora
da bude na meunarodnom nivou.
366
PRIMERI IZ PRAKSE
A. PREVARNI SLUAJEVI U FRANCUSKOJ
U 1993. godini, SAD su obavile ekstradiciju Mauricea Sarfatija Francuskoj zbog njegove uloge
u prevarnoj investicionoj emi na bazi Prime Bank Guarantees. U tom lopovluku 200 investitora je
izgubilo FFR 30 miliona. Prema izjavama zvaninika koji su istraivali Sarfatijev sluaj procenjuje se
da prevare takve vrste u Francuskoj doseu do FFR 300 miliona godinje.
Ovaj iznos je moda znatno vei ako bi se uzeo u obzir vid prevare koji se zasniva na Garantie
Mutuelle des Fonctionaires. Dokumenta koja su podneta Birou pokazuju da je 18. januara 1994. godine, kompanija izdala 10 Standby Letters of Credit Form 3034 na ukupno USD 1 milijardu u korist
Security Bank Ltd u Vanuatu.
--------------------------------------------------Izvetaji za tampu ukazuju na to da je predsednik hteo da proda nepokretnu imovinu kompanije koja je proizvodila gubitke. Stendbaj akreditivi su ponueni kao kolateral investitorima koji su
eleli da kupe nekretnine od kompanije. Kompanija je kasnije otkrila da su ovi stendbaj akreditivi bili
lani. Dalju istragu preuzela je policija u Francuskoj.
B. IKAKA STAMBENA ZADRUGA
U 1993. godini ikaka stambena uprava (Chicago Housing Authority) investirala je iz socijalnog programa za svoje zaposlene preko USD 10 miliona u Konex Roll Programme. Novac je trebalo
da bude upotrebljen za kupovinu instrumenata prvoklasne banke i da se uestvuje u rol programu
koji je obeavao godinji prinos od 60% na minimalni iznos investiranja od USD 10 miliona.
-------------------Chicago Housing Authority oigledno nije imala obavetenje o svom ueu u tom programu sve
dok novac nije bio izgubljen. Investiranje je sproveo 28 godinji menader socijalnog programa CHA.
-------------------Komisija za hartije od vrednosti podnela je 21. juna 1994. godine prijavu okrunom sudu za
Severni distrikt u dravi Ilinois protiv odnosnog menadera i drugih lica za prevaru u vezi sa hartijama od vrednosti. U prijavi se navodi da menader socijalnog programa ne samo da je izgubio novac
koji je pripadao CHA, ve da je imao line koristi angaujui rmu koju on kontrolie da administrira
investiciju i primajui proviziju od pretpostavljene trgovine instrumentima prvoklasne banke koja se
u stvari nikad nije dogodila.
-------------------Pored toga, prijava tvrdi da je kod ulaska u rol program, menader socijalnog programa pripremio lani i tendenciozni izvetaj za potencijalne investitore to se tie ostvarenog prinosa za CHA
i o okolnostima pod kojim je CHA investirala u rol program, koji je prema Komisiji nita vie od
obine prevare da se obmanu investitori. Okruni sudija doneo je privremenu meru protiv menadera
i njegove kompanije za prevaru sa hartijama od vrednosti.
-------------------Menader je uloio albu na ovu odluku. Kod svoje odluke, sudija je naveo:
Moe da izgleda udno to je Lauer (menader) okrivljeni, kada je bio rtva - zaista jedina
rtva - prevare. Ali svakako da on nije rtva. rtva je bila CHA. Lauer, mada na poetku obmanut
367
(moemo to da pretpostavimo) bio je aktivan uesnik u Konexovoj prevari. Njegovo prevarno pismo
bilo je sroeno da privue jo vie naivnih.
C. JUNOAFRIKO ISKUSTVO
Poetkom januara 1995. godine, slubenik jedne junoafrike banke u blizini Johanesburga dobio je 18 godina zatvora poto je priznao krivicu za sedam optubi za prevaru. Optuen je da je izmeu
avgusta i septembra 1994. godine, dok je jo uvek bio zaposlen u banci, izdao garancije bez ovlaenja i preneo ove garancije teleksom i SWIFT-om u est inostranih banaka u Karibima, Evropi i SAD.
D. VEDSKI POKUAJ
Dva vedska dravljana 24. avgusta 1994. godine otili su ranim letom iz tokholma za londonski aerodrom u Getviku. Sa sobom su nosili stendbaj akreditiv koji je navodno otvorila jedna vedska
banka. Stendbaj akreditiv je bio otvoren 23. avgusta 1993. godine i sadrao sledee:
Mi, XXXX, tokholm, vedska, ovim otvaramo na neopoziv i prenosiv akreditiv u korist
XXXX, Bournemouth, Engleska, na nominalni iznos od USD pedeset miliona USD 50.000.000 raspoloivo uz korisnikovu menicu na dan dospea.
Ovaj akreditiv je deljiv (sic), prenosiv i ustupiv bez prezentacije istog nama i bez plaanja transferne provizije.
Menica vuena po ovom akreditivu mora na licu nositi oznaku: Vuena po XXXX akreditivu
No. 8647539-L/C i datirana sa 23. avgustom 1993. godine.
Iznos menice vuene po ovom akreditivu mora, istovremeno sa negociranjem, biti indosirana
i prezentacija svake takve menice predstavljae garanciju negocirajue banke ili banaka da je takvo
indosiranje izvreno.
Ovim potvrujemo trasantima, indosantima i bona de draocima menica vuenim po ovom
i u skladu sa uslovima ovog akreditiva da e iste biti valjano honorisane o dospeu i po prezentaciji
istih nama.
Ukoliko nije drugaije izriito navedeno ovaj akreditiv potpada pod MTK Jedinstvena pravila
i obiaje za dokumentarni akreditiv (UCP 400).
-------------------Obojica su se vratila u tokholm sledeim letom poto su predali akreditiv predstavniku kompanije u Bournemouthu koja se obratila maloj lijali amerike investicione banke na Vest Endu u
Londonu u 10:00 narednog dana sa zahtevom da se proveri akreditiv. Sekretarica banke u Londonu
pozvala je vedsku banku. Na poziv je odgovorio bankarski slubenik iji se potpis nalazio na stendbaj
akreditivu. Podignuta je uzbuna i prevara je bila otkrivena.
E. SLUAJ 10 MLRD USD U KINI
U julu 1993. godine dvojicu Amerikanaca kineskog porekla uhapsio je Biro za javnu bezbednost za prevarno dobijanje 200 stendbaj akreditiva u ukupnoj nominalnoj vrednosti od USD 10 milijardi od lijale Agricultural Bank of China u Hebeiu. Svih 200 stendbaj akreditiva zaplenila je policija
u Velikoj Britaniji. Devet ih je bilo u prometu u SAD i Karipskom regionu, a tri u vajcarskoj. Maja
1994. godine, ova dvojica Kineza osuena su na kaznu zatvora od 20 odnosno 14 godina. Dva rukovodioca iz banke koji su bili umeani dobili su kazne zatvora od 11 i 19 godina.
368
2.3. Kako otkriti prevarne radnje

2.3.1. Detalji prevarnih ema i otkrivanje istine
1. Sa gledita prevaranata, prevare sa IPB bile su izuzetno uspene prvenstveno
zbog toga to njihove rtve ne znaju, ili nisu spremne da postavljaju prava pitanja pre
nego to se upetljaju u posao. Potencijalne rtve se boje neugodnosti da otkriju svoju
nestrunost ako pokau da ne razumeju prirodu transakcije.
2. Za prevarante je lako da nau rtve jer uvek ima poslovnih ljudi koji su jako
pritisnuti potrebom za nalaenjem nansijske pomoi za njihov ugroeni biznis.
Ima jo vei broj penzionisanih lica koja trae vii prinos na investicije koji im obeavaju promoteri IPB.
3. Klju za uspeh prevaranata u sprovoenju IPB prevare je kredibilitet. Takav
kredibilitet mogu da prue banke i brokerske rme koje proputaju da sprovode
neophodne provere. Prevaranti takoe obezbeuju kredibilitet korienjem pomoi advokatskih kua kod otvaranja rauna u bankama. Ovi rauni se obavezno
otvaraju sa malim ulogom uz obeanje da e da usledi veliki priliv sredstava.
4. Zajednika karakteristika koja se nalazi kod IPS prevara je ta da sa prevarantima sarauje advokat to daje uverenje rtvama da je sigurno da investiraju svoj
novac u prevarne eme. Ovi advokati nastupaju radi sticanja line koristi i prljaju
svoju profesiju. Mnoge rtve su namamljene u laan oseaj sigurnosti prevarnim
izjavama koje je pripremio advokat i u kojima se tvrdi da je on upoznat sa ovim programima ili sa nansijskim bonitetom strana uesnica.
5. Lani nansijski izvetaji koje pripremaju ovlaene javni raunovoe
predstavljaju drugi metod koji koriste prevaranti da obmanu svoje rtve. Ove
raunovoe, obino male rme ili pojedinci, prezentiraju bilanse koji pokazuju oshore subjekte sa kapitalom i aktivom koja dosee milijarde dolara. Oni rade
ruku pod ruku sa prevarantima i daju kredibilitet prevarnim transakcijama.
6. Pojedince koji trae sredstva stalno mame oglasi koji nude garancije prvoklasnih banaka, blokirana sredstva, mogunosti za investiranje sa visokim prinosom, itd, koje objavljuju poslovne publikacije i koji se pojavljuju na nansijskim
stranicama velikih dnevnih listova. Ovi neodgovorni oglasi daju kredibilitet prevarnim ponudama, privlaei jaganjce na klanicu sa svih strana sveta.
7. Mada je jasno da je preventiva bolja od leka, postojei pravni sistemi ne
promoviu takav koncept. esto organi nadleni za sprovoenje zakona koji poseduju znaajne dokaze nisu u mogunosti da preduzimaju mere protiv onih koji su
umeani u prevarne transakcije sa IPS jer se rtve ne javljaju. Hapenje petoro ljudi
u jednom londonskom hotelu novembra 1994. godine predstavlja tipian primer. Policija je otkrila prevarne instrumente ukljuujui certikate o depozitu,
369
menice, zlatne certikate itd, na ukupan nominalni iznos od USD 20 milijardi.

Sud je u septembru 1995. godine odluio da prekine postupak protiv ove petorke
jer niko nije podneo zvaninu prijavu kod policije. Nepostojanje prijava od strane
rtava predstavlja ozbiljnu prepreku za organe gonjenja koji ele da budu aktivniji u
borbi protiv ovih prevara.
8. Oigledno je da prevaranti znaju kako da u potpunosti iskoriste ovakvu
situaciju. U nedavnom sluaju, penzionisani uitelj iz Nemake uloio je svoju
ivotnu uteevinu u emu koja mu je garantovala prinos od 25% nedeljno.
Poto nije primao nikakvu isplatu kamate poeo je da brine i zatraio povraaj
svoje investicije. Vlasnici eme su mu saoptili da ne mogu da mu vrate novac
jer nisu sigurni da je on legitimni vlasnik i da su podneli tubu kod suda u SAD
za utvrivanje vlasnitva nad sredstvima. Ova taktika pokazuje da su prevaranti
majstori manipulacije i da pribegavaju zakonu koji koriste u sprovoenju svojih
prevarnih aktivnosti.
9. G. John Shockey istakao je u svom govoru na sastanku Biroa za borbu protiv
komercijalnog kriminala u Londonu, avgusta 1994. godine, da ima nekoliko faktora
u sprezi koji oteavaju proces gonjenja IPB prevaranata.
Sluajevi su kompleksni i teko je da porota razume pojedinu nansijsku
transakciju. Ovo je naroito akutan problem kada tuilac mora da prikae
trag kretanja novca.
Poznato je da sudije ponekad imaju netrpeljiv stav prema tuiocu.
Materija je dosadna za porotu u poreenju sa drugim vrstama kriminala.
Tehnike greke esto dovode do neuspeha tuilaca.
10. Kao to se vidi datih primera , prevare sa instrumentima prvoklasne banke su globalne. Prevaranti deluju slobodno u svetu koji im ne postavlja nikakva
ogranienja, dok se organi gonjenja nalaze pred problemom da prekorae nacionalne granice. ak i onda kada je zapoeta istraga, potrebno je dve do tri godine pre
nego to se sluaj pojavi na sudu. Optueni moe da nastavi svoje delovanje i malo
ta bilo ko moe da uradi da bi ga spreio u tome.
11. Sve je vie uobiajena praksa da prevaranti prete da e podneti tubu
zbog povrede ugleda protiv organizacija koje pokuavaju da zatite nevine. Tuba se moe podneti protiv policije zbog pogrenog hapenja ako ona ne uspe da
obezbedi blagovremene i adekvatne dokaze koji terete osumnjiene. Prevaranti
mogu da nanose tetu ugledu koliko im je volja. Oni imaju malo ta da izgube i
nastavljaju sa takvim pritiskom ak i kad su uhapeni.
-------------------------370
1. Prevare sa instrumentima prvoklasne banke postoje zbog jednostavnog

mita koji su stvorili prevaranti. Po ovom mitu lukrativna trgovina instrumentima
prvoklasnih banaka postoji od pamtiveka i u ove poslove su umeane banke i
vladine organizacije.
2. U naem specijalnom Izvetaju o prevarama sa instrumentima prvoklasnih
banaka iz 1994. godine izneli smo detalje prevarne prirode ema koje obuhvataju kupovinu i prodaju stendbaj akreditiva i garancija prvoklasnih banaka. Istakli
smo da su stendbaj akreditiv ili bankarska garancija bankarski instrument koji predstavlja obavezu banke izdavaoca prema naznaenoj treoj strani (korisniku) koja se
aktivira ako komitent banke izdavaoca ne izvri svoje obaveze iz osnovnog ugovora
koji ima sa korisnikom. Oni takoe obavezuju banku da garantuje ili stoji kao garant u korist tree strane u stepenu koji je dozvoljen zakonom ili drugim propisom.
Stendbaj akreditiv ili bankarska garancija se mogu naplatiti samo kada se dogaaj
odreen osnovnim ugovorom ne ostvari kako je nameravano. Banke ne izdaju ove
instrumente iz investicionih razloga i ne postoji sekundarno trite na kome bi se
ovim instrumentima trgovalo uz ostvarivanje prota.
2.3.2. Prevare po pojedinim poslovima i subjektima

PREVARE SA POSLOVIMA FORFETINGA
Prevaranti sa IPB razvili su ovu prevaru iz koncepta diskontovanja akreditiva, to je prihvatljiva bankarska praksa koju stalno koriste banke i druge nansijske institucije za olakanje meunarodne trgovine. Slina usluga koja stoji na raspolaganju za nansiranje meunarodne trgovine je forfeting - kod koje forfeter kupuje budui priliv izvoznika uz diskont, kod same isporuke robe ili ubrzo
posle toga. Obezbeuje se po mari iznad osnovne kamatne stope, uveane za proviziju, uz prijem
promisori nota ili trgovinskih faktura koje obino indosiraju dravna banka ili velike komercijalne
banke u zemlji prodavca.
PREVARE SA AKREDITIVIMA - SLUAJ NEMAKA-KINA
1. Banke obezbeuju nansiranje za svoje komitente kada su utvrdile da postoji zdrava osnovna transakcija i, poeljno je, kada postoji kreditni instrument koji je izdala banka koja prati drugu stranu u poslu. Na primer, proizvoa u Nemakoj je obezbedio porudbinu od kupca iz Kine i banka
kupca je otvorila akreditiv u korist nemakog isporuioca. Nemakom proizvoau nee biti plaeno dok ne otpremi robu i podnese dokumenta predviena akreditivom za plaanje negociranjem.
U meuvremenu, prodavcu je verovatno potreban kapital da kupi repromaterijal i da uposli radnike
da proizvedu odgovarajue proizvode. On trai od banke da mu otvori kreditnu liniju. On otplauje
kredit svojoj banci, uvean za kamatu, im bude primio plaanje po osnovu akreditiva.
2. Kupcu u Kini moda je potrebno vreme da proda uvezenu robu pre nego to plati nemakom isporuiocu. On se moe sporazumeti sa nemakim isporuiocem da plati 90 dana posle
negociranja akreditiva, umesto da plati po vienju. U takvom sluaju, moda nemaki proizvoa ne
371
eli da eka 90 dana pre nego to e da primi svoj novac i zato se obraa svojoj banci sa zahtevom
da diskontuje odnosni akreditiv. Ustvari, banka diskontuje menicu, ili bankarski akcept a ne akreditiv.
Mada akreditiv predstavlja obavezu akreditivne banke da plati, plaanje e biti izvreno samo aka su
podneta dokumenta u skladu sa akreditivom i ako je podnoenje izvreno na ispravan nain. Ponekad
akreditivi ostanu neiskorieni ili ostaju neplaeni iz raznih razloga.
3. Akreditivi su bankarski instrumenti koje otvaraju banke da bi se olakala meunarodna trgovina. Uobiajena je bankarska praksa da akreditivna banka primi puno novano pokrie ili odgovarajue obezbeenje od svog komitenta, nalogodavca po akreditivu, pre otvaranja akreditiva. Pored
toga, u skladu sa zahtevima za adekvatnost kapitala, centralne banke pomno nadziru otvaranje akreditiva. Potpuno je besmisleno tvrditi da akreditiv moe da se kupi po velikom diskontu, i naivno je
smatrati da banke otvaraju akreditive da bi ih njihovi komitenti koristili za investicione svrhe.
PRIMER BANKARSKOG AKCEPTA MENICE U SAD
1. U SAD, naroito, banke svojim kreditnim bonitetom zamenjuju bonitet svojih komitenata akceptiranjem menica i odobravanjem diskontovanih sredstava zajmoprimcu putem bankarskih
akcepta. Akceptiranjem menice, banka prenosi bezuslovno obeanje da plati nominalni iznos menice bilo kom draocu koji je podnese na naplatu o dospeu. Bankarski akcepti, koji imaju vitalnu
ulogu u nansiranju trgovine, nastaju na osnovu akreditivnih poslova ili na osnovu ronih menica
koje se vuku nezavisno od akreditiva. Instrumenti kakvi su bankarski akcepti mogu se prodavati investitorima na otvorenom tritu da bi se obezbedilo kratkorono nansiranje uvoznika i izvoznika,
a ne akreditivi.
2. Ne postoji bolji nain da se plasira informacija i pojaa njen kredibilitet, nego to je to objavljivanje lanaka i publikacija koje imaju autoritativan izgled. Na primer, Euro Money Letter koji je
objavio Oshore Investment Club, Dersi, Kanarska Ostrva (Jersey, the Channel Islands), saoptava:
Ono to ste uvek eleli da znate: Poslovi sa bankarskim garancijama. U njemu se kae: S obzirom na
to da stendbaj akreditive otvaraju velike banke i da su to papiri sa zero kuponom oni se mogu uporediti sa bankarskim obveznicama sa zero kuponom. One dobijaju numeraciju na meunarodnom planu,
na pr: kroz MTK u Parizu sa naznakom ICC 400 i u spesimenima SAD 3034 i 3039. Prema izvetaju
MTK od 1. februara 1993. godine, ICC 400 naznaka je promenjena u ICC 500 a trane stendbaj akreditiva (u Evropi) daju se u anuitetima od po USD 50 miliona. Stendbaj akreditiv se takoe naziva ULC
(Uniform Letter of Credit). Apsolutno besmisleno!
PREVARNI INVESTICIONI FONDOVI
Videli smo da sve vie prevarni investicioni programi umesto Standby Letters of Credit,
Prime Bank Notes ili Prime Bank Guarantees koriste manje kontroverzne izraze kao to su Bank
Debentures, Certicate of Deposit (CD), Treasury Bill, Draft i Bill of Exchange. Ovo su sve forme
obligacija koje izdaju banke, vlade i korporacije. Ovi instrumenti predstavljaju obavezu emitenta da
izvri plaanje po odreenim uslovima. Takoe, postoje razliiti zakonski uslovi u pogledu emisije i
otplate ovih instrumenata. Mada se svim formama obligacija koje emituju banke i centralne banke
trguje irom sveta, one se ne mogu smatrati nansijskim instrumentima koji su potpuno bez rizika
i da donose visoke prinose. Vrednost ovih dokumenata je neposredno u vezi sa ekonomskom i politikom stabilnou emitenata.
372
PREVARE PO BRETONVUDSKIM SPORAZUMIMA

Meunarodni monetarni fond (MMF) otpoeo je sa radom u martu 1947. godine. Fond je
osnovan da ohrabri meunarodnu saradnju na monetarnom planu i da otkloni devizne restrikcije;
da stabilizuje devizne kurseve i da ubrza ostvarivanje multilateralnog sistema plaanja izmeu zemalja lanica. MMF je 13. maja 1994. godine izdao saoptenje za tampu sa upozorenjem u pogledu
nansijskih ema koje koriste njegov naziv. U ovom upozorenju, MMF je ponovio da MMF ne emituje niti garantuje nikakve obligacije pod nazivom Prime Bank Notes, Prime Bank Guarantees,
Bill of Exchange ili Bill of Equity, niti odobrava bilo kakve kreditne linije preko komercijalnih
banaka ili drugih agencija.
PREVARE SA UJEDINJENIM NACIJAMA
Neki prevaranti su odabrali Ujedinjene nacije za marketing svojih proizvoda. Investitor sa Dalekog Istoka investirao je USD 200.000 u program pod nazivom C.O.D.E.X.E. - Comite pour le Developpement et IExpansion des Etats, poto mu je bilo reeno da je taj investicioni program pod
sponzorstvom Komiteta koji radi u ime i za raun Ujedinjenih nacija s ciljem da se prikupe sredstva
za pruanje pomoi zemljama u razvoju. Novac je bio potreban za otvaranje rauna i za imenovanje
menadera programa. Prinos je garantovan po stopi od 192% na godinjem nivou. Zdrav razum ukazuje na to da ako bi takav program zaista postojao, onda bi on reio pitanje ogromnog decita sa kojim
su sada suoene Ujedinjene nacije.
PREVARE AMERIKIH FEDERALNIH REZERVI
1. Amerike federalne rezerve su takoe visoko na listi organizacija iji se naziv koristi u
ovim prevarnim emama. U nepotpisanom lanku pod naslovom Mehanizam stendbaj akreditiva i
garancije prvoklasne banke pojavljuje se sledee:Pokretaka snaga iza nansijskih instrumenata o
kojima govorimo u ovom lanku je amerika vlada sa svojom monetarnom agencijom, Federal Reserve Board. Ameriki dolar je osnova sistema likvidnosti u svetu jer sve druge valute zasnivaju svoje kurseve na dolaru. Sasvim jednostavno ovo znai da su SAD svetski centralni bankar. Kao svetski centralni bankar, SAD imaju enormnu odgovornost da odre stabilnost svetskog monetarnog
sistema. lanak dalje tvrdi da Federal Reserve Board (Fed) koristi dva instrumenta da kontrolie i
koristi koliinu USD koja je u meunarodnoj cirkulaciji, stendbaj akreditive i garancije prvoklasnih
banaka. lanak zatim navodi:Molimo da obratite panju na to da su garancije prvoklasnih banaka
ili stendbaj akreditivi samo stenografski izrazi i trgovaki argon, pravi naziv za njih je BANKARSKE OBLIGACIJE (BANK DEBENTURES)!
2. Druga la prevaranata je da Federalne rezerve ovlauje mali broj dralaca Glavne obaveze za kolateral (Master Collateral Commitment - MCC) da uestvuju u ovim programima. Time se
potencira da su ovi draoci malobrojni i da mogu biti identikovani jedino putem poverljivog registracionog broja koji izdaju Federalne rezerve. Tvrdi se da ovi brojevi mogu da se otkriju samo pod
kontrolisanim okolnostima. Meuagencijsko obavetenje - Upozorenje u vezi sa notama prvoklasnih
banaka (Prime Bank Notes), garancijama, stendbaj akreditivima i slinim nansijskim instrumentima koje su izdale amerike federalne agencije za nadzor nansijskih institucija 21. oktobra 1993.
godine, samo po sebi je jasno u tom pogledu i primerak tog upozorenja moe se nai u naem prvom
izvetaju o prevarama sa instrumentima prvoklasnih banaka.
373
2.3.3. Nepravilno pozivanje na MTK sa primerima iz prakse

Meunarodna trgovinska komora (International Chamber of Commerce ICC) jedno je od kljunih karakteristika koja se uobiajeno vidi u ovim prevarnim
predlozima. Ono ukljuuje navoenje brojeva ICC publikacija kao to su ICC 400,
500 ili 322 koje nisu u vezi sa navodnim transakcijama, zatim referencu na nepostojee forme kao to su ICC 3032, 3034, 3039 i ktivni Non-circumvention and nondisclosure agreements (sporazumi o nezaobilaenju i neobjavljivanju). Neki investicioni programi sa IPB su navodno odobreni od strane ICC i nedavno je jednom
investitoru reeno da je jedan od direktora u ICC ukljuen u ove programe. Nita od
toga nije istinito.
PRIMERI IZ PRAKSE
SLUAJ ARICULTURAL BANKA OF CHINA
U sluaju Agricultural Bank of China na primer dvojica zaposlenih iz jedne lijale neovlaeno
su izdali 200 stendbaj akreditiva. to se tie rtava zakonska obaveza odnosne banke moe unekoliko biti njima u korist. Meutim, nije realno oekivati da je banka u obavezi da plati zbog nezakonite
umeanosti njenih zaposlenih. U ovakvim sluajevima se primenjuje nedostatak legitimne osnovne
transakcije. rtve mogu da se nau upletene u dugim i skupim sporovima u jurisdikcijama koje imaju
vie simpatija prema lokalnim bankama nego prema inostranim poveriocima.
OFOR LJUTURE BANKE
Instrumente prvoklasnih banaka mogu da izdaju ofor ljuture banke koje nisu regulisane niti su osnovane uz potvrenu nansijsku sposobnost. I ovde ovakvi dokumenti nemaju nikakvu
vrednost za njihove draoce. Ove banke, takoe poznate kao papirne banke, banke u akt tani, banke
na mesinganoj ploici, nemaju nikakav kapital, niti centralu, niti sedite, nemaju zaposlene, niti investicije u osnovna sredstva, praktino nemaju nita od sadraja jedne banke. Uprkos identinih zvunih
naziva, banka koja tvrdi da je registrovana u vajcarskoj a nalazi se na malom ostrvu u Junom Paciku ili na Karibima moe da bude bez ikakvih veza sa bilo kojom stvarnom bankom u vajcarskoj.
NOVAC U NAJAM
Novac u najam, usluga koju pruaju neki nansijski brokeri/savetnici predstavlja jo jedan
kanal kroz koji se uvode lani bankarski instrumenti. Zajmoprimcu se daje akreditiv ili certikat o depozitu u zamenu za malu avansnu proviziju. Zatim se ovi instrumenti koriste kao kolateral za uzimanje kredita od banaka ili privatnih investitora koji postaju krajnje rtve ovih prevarnih instrumenata.
Ovo su neki od razloga zato je pogreno tvrditi da instrumenti prvoklasne banke predstavljaju legitimne nansijske instrumente kojima se trguje po nerizinim investicionim programima.
Svetsko iskustvo pokazuje da ove nerizine i visoko prinosne pogodnosti ne vae za njihove rtve. Jedina lica koja imaju koristi od ovih programa su prevaranti.
374
2.4. Pakovanje - proces jaanja kredibiliteta

RAZLIKA IZMEU NASILNOG KRIMINALA I PREVARE
Jedna znaajna razlika izmeu nasilnog kriminala i prevare je u tome to prevara esto sadri
izvestan stepen uea svojih rtava, bilo da to znaju ili da ne znaju za to. Kod prevare sa instrumentima prvoklasnih banaka, na primer, rtve predaju svoj novac zato to ele da budu deo mehanizma
koji pravi novac. Prevaranti koriste svoju mo ubeivanja umesto prinude da preuzmu kontrolu nad
svojom rtvom. Verujemo da zbog toga prevara moe da nanase teku psiholoku tetu svojim rtvama, koje ne samo da su dovedene u situaciju da se oseaju neugodno, ve gube svoje samopotovanje
kada su podvrgnute iluziji i nansijskom gubitku.
Ipak, za veinu rtava potrebno je mnogo ubeivanja pre nego to budu spremne da predaju
svoj teko steeni novac. Prevaranti su svesni toga i zato su izuzetno strpljivi. Oni su takoe svesni
potrebe da steknu poverenje svojih rtava i zato je kredibilitet klju uspene prevare sa IPB.
EKSPERTI ZA KAMUFLIRANJE - ZA BOLJI IZGLED PAKETA
Pored uobiajene parade sa imenima koju neprestano primenjuju prevaranti sa IPB, oni su takoe eksperti za kamuiranje ili unapreenja kredibilnosti. to vie slojeva obezbede za pakovanje
svojih praznih obeanja, to e paket izgledati znaajniji. to je bolji izgled paketa, to e lake biti da ga
prodaju svojim rtvama.
Proces pakovanja ili jaanja kredibiliteta moe biti izuzetno dug i moe da obuhvati vie
faza. Pokuaji da se ukljue advokati, raunovoe, bankarski slubenici i bilo koje legitimne organizacije, kao to su trgovinske komore, trgovinska udruenja i osiguravai, predstavljaju deo procesa
pakovanja. Metodi koji se koriste mogu se razlikovati, ali potvrde ili obaveze koje izdaju legitimne
banke mogu pretvoriti lani ek, garanciju ili certikat o isporuci bezvrednog zlata ili dragog kamenja u dokumenta koja izgledaju prihvatljiva.
SIGURNOSNA OBVEZNICA OSIGURAAJUEG DRUTVA
Sigurnosna obveznica ili polisa za koju se kae da je izdalo osiguravajue drutvo ili reosiguravajue drutvo takoe je od pomoi prevarantima kod stvaranja dodatnih uveravanja za njihove rtve.
Naalost za rtve, esto je isuvie kasno po njih kada otkriju da je obveznicu ili polisu izdalo drutvoljutura bez dokazane nansijske sposobnosti.
LANA PRIJAVA POLICIJI U SEVERNOJ ENGLESKOJ-NEUSPELO PAKOVANJE
Ne postoji granica do koje su prevaranti spremni da idu u procesu pakovanja. Na primer, policija u Severnoj Engleskoj primila je prijavu o izvrenoj provali. Nije bilo primetne tete po imovinu.
Meutim, lice koje je podnelo prijavu tvrdilo je da mu je nestalo 98 blanko certikata o depozitu iz
njegovog sefa. Zahtevalo je da policija poalje cirkular svim bankama i nansijskim institucijama radi
upozorenja da ne prihvataju certikate o depozitu bez njegovog potpisa. Sreom, ocir policije koji je
bio poslat da istrauje navodnu provalu bio je vrlo oprezan i odmah je incident prijavio svojim pretpostavljenima. Istraivanje je otkrilo da banka za koju je navodna rtva provale tvrdila da je predstavlja
tek je nedavno pre tog dogaaja otvorila raun sa malim saldom kod legitimne banke u SAD. Da je
policija razaslala cirkular, to bi dalo tom licu i CD kredibilitet koji nisu sigurno zasluivali.
375
2.5. Dejstvo prevara na nevina lica sa primerima iz prakse

POHLEPNI I NAIVNI SEBI NANOSE GUBITKE
Postoji tendencija da se rtve IPB prevara smatraju za pohlepne ili naivne i mnogi veruju
da su sami sebi naneli gubitke. Mada to moe da vai za prol nekih od rtava, to se sigurno ne moe
odnositi na veinu rtava prevara sa IPB.
SLUAJ U BELGIJI PRED BOI 1995.
Upravo pred Boi 1995. godine, francuskog profesionalnog prevodioca angaovala su dvojica
Brazilaca za koje je on shvatio da ne govore francuski. Otiao je u jednu banku u Belgiji sa svojim klijentima koji su pokuali da negociraju certikat o depozitu. Oigledno je dokument bio laan. Pozvana je policija i sva trojica su bila uhapena.
SLUAJ NEMAKE KOMPANIJE
Poetkom 1995. godine, jedna nemaka kompanija je morala da ishodi privremenu meru od
suda da sprei dunika da raspolae svojim novcem u cilju spekulacije. Oigledno, umesto da plati
iznos koji duguje nemakoj kompaniji, dunik je potpisao ugovor sa drugom stranom da bi investirao
svoj novac u trgovinu po jednom programu IPB. Nemaka kompanija je jasno bila zabrinuta odlukom koju je doneo dunik i uinila je sve to je mogla da sprei da novac bude upotrebljen u tu svrhu.
Naalost, dunik je insistirao da izvri ugovor i transferisao je novac van Nemake podnosei menicu
banci u Grkoj da bi izbegao odluku nemakog suda.
SLUAJ DANSKE BRODARSKE KOMPANIJE
Danska brodarska kompanija ugovorila je prodaju jednog od svojih brodova kupcu iz Turske koji
je ve posedovao jedan i po brod i tvrdio da je uspean na tritu nekretnina. Cena je dogovorena i ugovor
potpisan ali kupac nije uplatio depozit. Kupac je traio jedno produenje roka za drugim i zatraio da nain plaanja bude izmenjen tako da se otvori akreditiv, to je danski brodovlasnik prihvatio. Posle est meseci ekanja i dva putovanja u Tursku, danska kompanija je primila dva akreditiva, sa nominalnim iznosima od USD 500 miliona i USD 10 miliona. Provere koje je sprovela njihova banka otkrile su da banka iji
se naziv nalazio na akreditivu od USD 500 miliona ne zna za postojanje tog dokumenta. Drugi akreditiv
je otvorila banka za koju se tvrdilo da ima aktivu od USD 17 milijardi, meutim pokazalo se da ona ne postoji. Mada nije bilo ni govora o tome da bi danska kompanija isporuila brod bez prijema valjane uplate,
trokovi koje je imala i teta koja je uzrokovana odlaganjem izneli su znaajnu sumu.
2.6. Objavljivanje lanaka sa autoritativnim izgledima

SUPERIORNA INTELIGENCIJA PREVARANATA ALI I LOA INFORMISANOST
Medijski izvetaji nas esto navode da poverujemo kako prevaranti imaju superiornu inteligenciju i da su savreno dobro organizovani. To se razlikuje od onog to smo mi iz Biroa videli. Prema
naem iskustvu, oni su moda lukavi, ali su esto lenji, dezorganizovani i loe informisani. Oni se u
potpunosti oslanjaju na dokumentaciju koju su pozajmili iz svojih kontakata i ne ine nikakav napor
da provere legitimnost dokumenata i ne ine nita da uspostave autentinost pojedine transakcije.
376
NESPOSOBNOST PREVARANTA ZA POBOLJANJA

Nesposobnost prevaranata da unesu poboljanja daje nam znaajnu prednost nad njima u
utvrivanju prirode transakcije koju nude. Prevarna priroda transakcije se esto utvruje paljivim ispitivanjem podnetih dokumenata. Ima nekih fraza koje se ne koriste u legalnim bankarskim transakcijama, ali se esto vide u dokumentima koje se odnose na transakcije sumnjive prirode. Druga slabost
je kada poznata terminologija bude upotrebljena u potpuno pogrenom kontekstu. Ako se sprovedu
adekvatne provere onda kada se uoe neuobiajene fraze mnoge prevare mogu da se preduprede.
2.7. Lista fraza - crvena zastavica

Postoji odreen broj fraza koje se koriste u prevarnim radnjama, koje se zajednikim imenom nazivaju crvenom zastavicom. Naveemo neke od njih.
BANKARSKI KOORDINATOR TRANSAKCIJA BANKA-BANCI
To je izraz koji su izumeli prevaranti. Oni mogu da daju ime lica koje zaista radi u banci. Ovo
lice ne moe, meutim, da se nazove koordinator. On ili ona moda ni ne znaju za odnosnu transakciju
i moda su samo imali priliku da za kratko sretnu prevaranta ili ga uopte ne znaju. Prevaranti ponekad vole da imaju ime nekog od zaposlenih u banci, na koje mogu da se pozovu, da bi tako potvrdili
transakciju. Vie je nego verovatno da taj zaposleni nema nikakvog pojma o odnosnoj transakciji. U
vrlo retkim sluajevima, zaposleni moe da bude u dosluhu sa prevarantom. Kakve god da su okolnosti, ovo lice nije bankarski koordinator.
PISMO O BLOKIRANIM SREDSTVIMA
Blocked fund Letters ne predstavlja novi koncept, meutim, u poslednje vreme je u znatno iroj upotrebi. Od rtava se trai da transferiu svoj novac na raun odreene banke ili da urue sredstva
i imovinu, kao to su zemlja i druge nekretnine, koje e biti blokirane na godinu dana ili due, uz pismo o blokiranim sredstvima koje izdaje banka. Pismo slui kao obezbeenje rtvama da e investirani novac biti 100% siguran. Banke obavetavaju da im se obraaju komitenti, koji im nisu poznati, da
izdaju pismo o blokiranim sredstvima za sredstva koja ne mogu biti potvrena. Mada moe postojati
legitimna upotreba pisma o blokiranim sredstvima u nekim zemljama, vano je znati da banke ne
izdaju pisma ove vrste za investicione svrhe i ne mogu da blokiraju novac koji deponenti legitimno
poseduju. Monetarni kontrolor, administrator nacionalnih banaka u SAD, 3. marta 1995. godine izdao
je upozorenje o depozitima blokiranih sredstava.
CUSIP BROJ
CUSIP je akronim od Committee on Uniform Security Identication Procedures (Komitet za
jednoobrazne identikacione procedure obezbeenja). CUSIP brojeve izdaje CUSIP Service Bureau u
Njujorku za plasman hartija od vrednosti u inostanstvu lokalnih organa uprave, privrede ili privatnih
emitenata. CUSIP brojevi koriste se uglavnom za domae akcije iz SAD. Pominjanje CUSIP broja u
emi instrumenata prvoklasnih banaka su osmislili prevaranti da bi stvorili impresiju da je dokument
izdat legalno od strane renomirane organizacije.
377
SREDSTVA DOBROG, ISTOG NEKRIMINALNOG POREKLA

Funds of Good, Clean and Non-Criminal Origin, je jo jedna fraza bez specinog znaenja ali
esto povezana sa prevarnim transakcijama.
MTK OBRAZAC 3034 (LONDON SHORT FORM) / MTK OBRAZAC 3039
(LONDON LONG FORM)
Ove obrasce nije izdala Mtk i nisu poznati niti se upotrebljavaju u bankarskoj praksi.
NEOPOZIVA BANKARSKA DOZNAKA
Ovo nije dokumenat koji izdaju banke niti je poznat u bankarskim krugovima.
JEDNA GODINA I JEDAN DAN; PET GODINA I JEDAN DAN
udnovat dodatni dan koji se obino ne primenjuje kod legitimnih komercijalnih papira ili
nansijskih instrumenata. Ima razliitih miljenja meu bankarima i organima za primenu zakona u
pogledu toga koji je razlog za esto dodavanje ovog jednog dana. Neki kau da je to zbog toga to prevaranti veruju da e im taj dodatni dan omoguiti da izbegnu svoju obavezu. Nae informacije ukazuju na to da se sa tim otpoelo zbog toga to prevaranti vole da njihove rtve veruju da e imati koristi
od tog jednog dodatnog dana jer to znai prebacivanje datuma dospea u narednu godinu. U svakom
sluaju to pokazuje neregularnost navodne transakcije.
PRVOKLASNE SVETSKE BANKE
Banke u svetu se rangiraju prema svojoj aktivi i kreditnim performansama. Rei prvoklasne
(prime) ili prve (top) nemaju nikakvo posebno znaenje.
2.8. Specijalna upozorenja bankama

UEE OFICIJELNE BANKE U PIB JE NEOPHODNO
Prevaranti su razvili prevaru sa instrumentima prvoklasnih banaka zloupotrebom sigurne i
poverljive prirode bankarske delatnosti. Prevaranti sami ne mogu da pripreme nansijsku prevaru
koja bi bila dovoljno privlana za njihove rtve. Sutinski deo podvale je ukljuenje legitimne banke
dobijanjem neke pozitivne reakcije od nje. Implicirano ili stvarno uee jedne banke u emi IPB prua rtvama poverenje i sigurnost to je prvi uslov za to da prenesu svoj novac. esto se koriste dobro
poznate meunarodne banke bez njihovog znanja. Na primer, pominjanje banke koordinatora ili naziva 50 najveih evropskih banaka koje e uzeti uee u navodnim programima i pisma o obavezama
koje su izdale banke posluie prevarantima za ovu svrhu.
NOVI KOMITENTI - GLAVNI OSLONAC
Glavni oslonac za zloupotrebu banaka su novi komitenti o ijem poslovanju su one malo obavetene. Nedavni izvetaji pokazuju da je potrebno da banke obnove uvid u poslovanje svojih komitenata sa bankama, verovatno na bazi pojedinanog pristupa. Nedavno, na zahtev primljen od jednog
dugogodinjeg komitenta, jedna evropska banka je prihvatila da konrmira stendbaj akreditiv koji je
otvorila turska banka u korist tog komitenta. Ubrzo posle otvaranja stendbaj akreditiva turska banka
378
je otila u likvidaciju. Tek onda je evropska banka shvatila da je njen komitent kupio stendbaj akreditiv
sa dubokim diskontom od nekog svog partnera iz Turske. Nije postojala nikakva osnovna transakcija
u vezi sa otvaranjem akreditiva od strane turske banke.
NI JEDNA BANKA NIJE IMUNA NA PREVARU
Uprkos oklevanja banaka u svetu da priznaju da su pretrpele gubitak iz prevara sa IPB, svi se
slau da je prevara u toj meri rairena da nijedna banka nije imuna na nju.
EKSPLOZIJA VISOKOG OBIMA PREVARA
U svom govoru 1995. godine na Konferenciji o prevarama koju je organizovala Britanska bankarska asocijacija, g. Barry Robinson, vice president, Citibank N.A. kazao je delegatima:
Tokom proteklih 5 - 10 godina svedok sam eksplozije visokog obima prevara sa novim proizvodima, kod kojih su eme, zasnovane na dokumentaciji osmiljenoj da zavodi nevine, redovni
krivac za to. Organizovani kriminal, mislim na onu vrstu kriminala u kojoj kriminalci pomau jedni
druge, sve vie je prisutan u sluajevima kojima su zadueni istraitelji iz Citibanke.
Dodajmo tome jasne dokaze da zaposleni u bankama pomau kriminalce, bilo zbog pretnje
bilo zbog mita, i da su neke eme na elu sa nansijskim savetnicima, advokatima, raunovoama, esto naivne (ali to nije uvek sluaj), i onda vidimo da su opasnosti znatno uveane.
Jedna analiza 50 nedavnih velikih sluajeva koje je istraivala Citibank pokazuje uznemiravajui trend:
% od ukupnog broja sluajeva
Pre godina 10 5 danas
Greke zaposlenih kao uzrok gubitka
Korupcija zaposlenih kao uzrok gubitka
Organizovani kriminal kao uzrok gubitka
20 20
5 15
0 5
22
28
22
Porast procenta korupcije zaposlenih i organizovanog kriminala je izuzetan i duboko nas

zabrinjava.
BANKARSKE TAJNE IDU U KORIST PREVARANTA
Zakoni o bakarskoj tajni pruaju prevarantima krajnju zatitu im novac bude deponovan na raun
u banci. Ulaenje u trag novcu je dug i teak proces i informacije se mogu dobiti samo legalno na osnovu
naloga suda. Veina rtava nema adekvatne nansijske izvore da ganja svoj novac kroz svetsku mreu novanih transfera. Za one koji odaberu da idu tom linijom povraaja rezultat je esto razoaravajui. Banke se
mogu nai u neugodnoj situaciji ako se sazna da su njihove usluge bile iskoriene za sprovoenje prevare.
NEDOSTATAK PROCEDURE - NEOPHODNE PROVERE
Pritisci na rukovodioce u sredstvima da razviju nove, protabilne izvore novca stvorili su povoljnu klimu u bankarskom sistemu za prevarante. Visoko rukovodstvo u bankama mora uzeti u obzir
pretnju koju predstavljaju prevare i da se bavi ovim problemom putem adekvatnih programa nadzora
i edukacije i mora obezbediti da postoji procedura neophodne provere. Za izvrenje ovih funkcija
treba da se uspostavi sektor za centralizovano praenje prevara.
379
2.9. Preporuke banakama

UPOZNAJTE SVOG KOMITETNTA I VODITE RAUNA O ODREENIM PRAVILIMA
U svetu je izdato mnogo smernica za banke, ali prema naem miljenju na vrhu liste ostaje:
Upoznajte svog komitenta (Know Your Customer). Moda je teko zaustaviti slubenika koji namerno
eli da prevari svog poslodavca, ali mnogi pokuaji prevare mogu da se izbegnu aka zaposleni u bankama vode rauna o sledeim jednostavnim pravilima:
ne urite sa davanjem svoje vizit karte,
budite paljivi kada pismeno odgovarate na upit, naroito ako odgovarate na netraena
pisma ili faksove,
ne potpisujte nijedan dokument koji vi niste pripremili ili vaa banka pre nego to konsultujete svog pretpostavljenog,
ne prihvatajte kao kolateral, potvrdu o prijemu na uvanje u sefu ili u depo ili bilo koju
drugu obavezu/obligaciju koja je vuena na drugu banku ili drugo pravno lice,
ne pokuavajte da budete isuvie usluni prihvatanjem da primate i aljete poruke za komitente osim ako se radi o transakciji u kojoj je vaa banka neposredni uesnik,
ne avizirajte niti konrmirajte akreditiv dok ne budete zadovoljni sa autentinou kao i
sa legitimnou akreditiva,
ne aljite direktno bilo koji papir na naplatu nepoznatoj banci u drugoj zemlji, ve kadgod
je mogue koristite korespondentsku banku,
ne dajte avans po osnovu nenaplaenih sredstava,
ne oslanjajte se na odgovore koje primate neposredno od drugog pravnog lica. Saznajte da
li to pravno lice posluje sa privremene adrese,
ne kontaktirajte imenovanog slubenika banke u datoj referenci. Takva verikacija treba
da se ostvari kroz sektor interne kontrole te banke ili kod zaposlenog koji ima znatno vii
poloaj od lica i pozicije datih u referenci,
ne prihvatajte otvaranje nijedne vrste rauna pre nego to u potpunosti proverite identitet
i kredibilitet podnosioca zahteva,
ne oslanjajte se iskljuivo na nansijske izvetaje koji su pripremili raunovoe,
ne ustruavajte se da kaete NE komitentima ako niste u potpunosti zadovoljni legitimnou osnovne transakcije,
ne oklevajte da prijavite svoju sumnju sektoru za praenje prevara i, aka je to potrebno,
policiji.
TA MOETE OEKIVATI OD PREVARANTA ?
ta moete oekivati da ujete od prevaranta sa IPB
1. Prevarant sa IPB sposoban je da kae sve vrste lai. Ovo su neke od pria koje se mogu oekivati od prevaranta sa IPB:
2. Upueno potencijalnim rtvama:
Ovo je prilika koja se sree jednom u ivotu,
Od presudne je vanosti da ovo smatrate poverljivim,
Ovo je transakcija banka - banci, zato nema rizika. Kakva je verovatnoa da banka sa
380
rejtingom A do AAA prema Standard & roars bankrotira?

To su privatni bankarski instrumenti, zato se na njih ne odnosi regulativa Centralne banke, Komisije za hartije od vrednosti ili drugih.
Ovo nije javna ponuda - ograniena je na grupu prijatelja i poslovnih saradnika,
Nemogue je sprovesti stalnu istragu koja e omoguiti puno obelodanjivanje svakog aspekta transakcije. Poverljivost je jedna od najveih pogodnosti koja je povezana sa ovim
transakcijama. Ako bude povreena, svaki subjekt sa novcem ili utrivim hartijama od
vrednosti na kraju e postati svestan takve mogunosti i onda izuzetan prihod vie nee
biti ostvariv da bi privlaio investitore,
Zna nekog ko je ostvario veliki iznos dobiti u ovom,
Nema avansne provizije,
To je samootplativ zajam,
Novac je 100% siguran i 100% povrativ. Novac e ostati na escrow raunu dok ne stigne autentikovana poruka od banke koja potvruje da je transakcija spremna za
otpoinjanje.
3. Upueno bankama:
Obezbeeno kolateralom koji je konrmirala ili izdala druga banka,
Izvor likvidnosti,
Znaajna provizija,
Oekuje se transfer velike sume novca.
4. Upueno agencijama za sprovoenje propisa i organima gonjenja:
Nismo znali da je to prevara,
rtva sam i ja sam.
PREPORUKE I SAVETI MTK

1. Profesionalna tela kao to su drutva pravnika, instituti ovlaenih raunovoa i udruenja
banaka treba da preduzmu blie ispitivanje svakog uea svojih lanova u ovim prevarama.
2. Obraamo se regulatornim telima da deniu obaveze banaka i nansijskih institucija kod
izdavanja razliitih formi obaveza koje su ispitane u ovom izvetaju. Ovo e pomoi bankama i nansijskim institucijama da procenjuju svoje pravne obaveze i da izbegavaju nepotrebnu izloenost i mogue parnice u vezi sa prevarama na osnovu instrumenata prvoklasnih banaka.
3. Sramotno je to meunarodna i nacionalna sredstva informisanja objavljuju oglase koji nude
investicije i kredite prevarne prirode. Pozivamo da takvi oglasi budu strogo nadgledani da bi se zatvorio taj prolaz za prevarante. Rastua popularnost lnterneta takoe nudi alat za ovu vrstu oglaavanja i
to ne sme biti omogueno da se razvija.
4. Pozdravljamo formiranje u okviru MTK Grupe eksperata za borbu protiv komercijalnog
kriminala i traimo da oni dalje istrauju problem prevara sa instrumentima prvoklasnih banaka i
predlaemo ostvarivanje kanala za centralno prijavljivanje ovih prevara.
5. Prema naem miljenju u mnogim zemljama zakon nije adekvatan za postupanje prema posrednicima koji nude ove lane poslove. Oni koje su organi za primenu zakona uhvatili sa prevarnom
dokumentacijom koriste za svoju odbranu tvrdnju da nisu shvatali da je osnovna transakcija prevarna
i da su i oni sami rtve prevare. Verujemo da su ovi posrednici ili svesni prevare ili da su bezobzirni u
381
pogledu konsekvenci svojih aktivnosti. Moe da postoji praznina u zakonu koja treba da bude popunjena. Koncept neophodne provere koji je znatno razvijen poslednjih godina treba da bude dalje uveden u krivini zakon da bi se inkriminisale aktivnosti ovih posrednika.
SAVETI MTK
1. Prevare sa instrumentima prvoklasnih banaka, nezavisno od njihovih varijacija, nastavljaju
da nanose ozbiljne tete rtvama irom sveta. rtve je lako nai. Ove prevare mogu da se preduprede
ako se potencijalnim rtvama omogui da budu svesne prevarne prirode ovih transakcija i da trae
savet pre nego to predaju svoj novac.
2. Agencije za primenu zakona i organi gonjenja osposobljavaju se da se bore sa sve veim brojem prevara koje su povezane sa instrumentima prvoklasnih banaka. Meutim, brzina i ishod njihove
istrage je esto ometan nedostatkom nadlenosti i meunarodnim karakterom ovih prevara.
3. Prevaru sa instrumentima prvoklasne banke prevaranti su uinili komplikovanom namernim korienjem meunarodne bankarske infrastrukture koja im je lako dostupna. Ako bi banke prihvatile vie standarde i neophodne provere, one bi mogle da ogranie broj pojava ovih prevara i da
obezbede dodatnu zatitu sebi i svojim komitentima.
4. Kompleksnost ove prevare daje prevarantima idealnu odbranu kada ona bude otkrivena.
Neizbeno, prevaranti tvrde da su zaista verovali da program postoji i da je njihova uloga bila samo
posrednika. Sa gledita znaaja prevare, predlau se izmene u zakonu da bi se odreena lica uinila
odgovornim za svoju bezobzirnost kod prodaje nansijskih programa koji su povezani sa instrumentima prvoklasnih banaka.
5. Biro za borbu protiv kriminala MTK procenjuje da prevare sa instrumentima prvoklasnih
banaka kotaju dnevno irom sveta USD 10 miliona. Meutim, svaki lan drutva je pogoen ovim
prevarama jer indirektno snosi ove visoke trokove. Vie saradnje meu agencijama na nacionalnom i
na meunarodnom planu uslov su da se stane na put ovim prevarama.
6. Lani nansijski savetnik za koga se zna da je koristio razliite pseudonime, ukljuio je u
svoj promotivni materijal o nansijskim programima povezanim sa instrumentima prvoklasnih banaka i ovo. Kae se:
Arthur Schopenhauer, veliki nemaki lozof je napisao: Svaka istina prelazi tri koraka:
PRVI, predmet je ismevanja,
DRUGI, estoko je osporavana,
TREI, prihvaena je kao oigledna.
Postupci 3% svih ljudi spadaju u korak Jedan i Dva a ostalih 97% eka dok ne bude
oigledno.
Bilo da radite u banci ili u drugoj instituciji koja prua finansijske usluge ili ste privatni
investitor, nadamo se da e vam ovaj izvetaj pomoi da izbegnete probleme. Moe se dogoditi
da vrlo brzo prevaranti odlue da se okrenu nekim drugim vrstama inovativnog kriminala. Dotle, jedino saradnjom finansijskih institucija, pravne i drugih relevantnih profesija, organa za
primenu zakona i rtava, drutvo moe da suzbije prevarante i da se nosi sa njima kroz sudske
procese. Budite paljivi i nemojte biti zastraeni, ispunjeni strahopotovanjem ili zaslepljeni naukom. Budite u okviru openhauerovih 3 procenta.
382
NAPOMENE:
Korieni izvori:
1.
Prevare sa instrumentima prvoklasnih banaka, Udruenje banaka Srbije, Beograd, prevod na srpski
2.
Beka konvencija (Konvencija UN protiv nezakonitog trgovanja narkoticima i psihotropnim supstancama)
3.
Financial Activity Task Force FATF (Radna grupa za nansijske postupke)
4.
Konvencija o pranju novca (Konvencija o pranju novca, voenju istrage, izvravanju zaplene i konskacije dobiti od kriminalaca)
5.
Direktiva za spreavanje korienja nansijskog sistema u cilju pranja novca
6.
Zakon o spreavanju pranja novca (Slubeni list SRJ br. 53/2001)
7.
Zakon o spreavanju pranja novca (Sl. glasnik RS, br. 107/2005)
8.
Zakon o bankama (Slubeni glasnik RS, br.107/2005)
E - IZVORI:
1.
www.nbs.yu
2.
www.pks.co.yu
3.
www.nnet.co.yu
4.
www.24x7.co.yu
5.
www.ekonomist.co.yu
383
KONTROLNA PITANJA
1. Deniite pranje novca, njegove faze i veliinu problema?

2. Navedite atraktivne delatnosti u koje su usmerena pranja novca, povratne efekte i nove tehnologije, kao i znaaj edukacije kadrova?
3. Navedite i objasnite meunarodnu regulativu u funkciji spreavanja pranja
novca?
4. Navedite i objasnite domau regulativu i institucije i odgovornost banke u borbi
protiv pranja novca?
5. Objasnite ulogu MTK u spreavanju prevarnih radnji sa instrumentima prvoklasnih banaka-navedite vrste, karakteristike i rtve prevarnih radnji?
6. Navedite razloge irenja prevarnih radnji sa instrumentima prvoklasnih banaka, znaenje kredibiliteta uz navoenje primera iz prakse?
7. Navedite detalje prevarnih ema sa IPB i otkrivanje istine?
8. Navedite prevarne radnje sa IPB po pojedinim vrstama poslova i uee pojedinih vrsta subjekata u tim radnjama?
9. Navedite prevarne radnje sa IPB koje su bazirane na nepravilnim pozivanjem na
MTK sa primerima iz prakse. Objasnite znaenje pojma pakovanje u procesu
jaanja kredibiliteta?
10. Objasnite dejstvo prevara sa IPB na nevina lica; Objasnite znaenje objavljivanja
lanaka sa autoritativnim izgledima i znaenje fraza crvena zastavica?
11. Navedite i objasnite specijalna upozorenja bankama u vezi sa IPB prevarama?
12. Navedite preporuke MTK bankama u vezi sa prevarama IPB?
384
LITERATURA
1.
Bara dr Slobodan, Staki, dr Budimir, Osnovi ekonomije, FFMO, 4. izdanje 2006., Beograd.
2.
Bara dr Slobodan, Staki dr Budimir, Hadi dr Miroljub, Ivani dr Marko, Praktikum za bankarsko poslovanje, FFMO, Beograd, 2007.
3.
Bara dr Slobodan, Staki dr Budimir, Hadi dr Miroljub, Ivani dr Marko, Poslovno bankarstvo,
FFMO, Beograd, 2005.
4.
Bara dr Slobodan, Staki dr Budimir, Hadi dr Miroljub, Ivani dr Marko, Organizacija bankarstva, FFMO, Beograd, 2005.
5.
Bjelica dr Vojin, Bankarstvo, teorija i praksa, Ekonomski fakultet, Novi Sad, 2001.
6.
Galbrajith J. Don, Novac, prevod, Stvarnost, Zagreb, 1975.
7.
Galbrajith K. Don, The new Industrial State, Boston, 1967.
8.
GATT, Final Act embodyng the results of the Uruguau round of multilateral trade negatiation,
Marrakesh. 15. april, 1994.
9.
Gnjatovi dr Dragana, Dobri i zli dinari, Jugoslovenski pregled, Beograd, 1998.
10. Hilferding Rudolf, Finansijski kapital (prevod), Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1971.
11. Ili dr Bogdan, Bara dr Slobodan i drugi autori, Ekonomija, Omega, Beograd, 2000.
12. Janjevi Milutin, Evropska monetarna unija, Meunarodna politika, 1998.
13. Jeremi dr Zoran, Finansijska trita, FFMO, Beograd, 2003.
14. Kastratovi dr M. Menadment nansija preduzea, FIM, Beograd, 1997.
15. Komazec dr Slobodan, Risti dr. arko, Monetarne i javne nansije, igoja, Beograd, 1997.
16. Kova dr Oskar, Platni bilans i meunarodne nansije, CES MECON, Beograd, 1994.
LITERATURA
385
17. Kovaevi dr Mlaan, Meunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, 2002.

18. Pavievi dr Boidar, Staki dr Budimir, Banke i platni promet sa inostranstvom, Zavod za obrazovanje kadrova, Beograd, 1987.
19. Popovi dr Dejan, Nauka o porezima, Pravni fakultet, Beograd.
20. Rose S. Peter, Hudgins C. Sylvia, Bankarski menadment i nansijske usluge, prevod Data status,
Beograd, 2004.
21. Samjuelson P. A. Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1969.
22. Schumpeter J. Istorija ekonomske analize, Informator, Zgb, 1975. prevod.
23. Staki dr Budimir, Finansijski i devizni menadment u turizmu, FTHM, Beograd, 2007;
24. Staki dr Budimir, Meunarodne nansijske organizacije, Jugolsavijapublik, Beograd, 1988.
25. Staki dr Budimir, Prirunik za poslovanje hartijama od vrednosti, Ju-publik, Beograd, 1990.
26. Staki dr Budimir, redaktor, Finansijski lizing i lizing, FFMO, Beograd, 2003.
27. oji dr Milan, Najnovija monetarna kretanja u Srbiji i eksterni sektor, Finansije, Bankarstvo,
Revizija, Osiguranje, FFMO, Beograd, jan-mart 2007.
28. Ugovor o Evropskoj uniji, prevod, Meunarodna politika, Beograd, 2003.
29. Unkovi dr Milorad, Meunarodna ekonomija, FTHM, Beograd, 2007.
30. Unkovi dr Milorad, Spoljnotrgovinski savetnik br. 4/05, Poslovni biro, Beograd, 2005.
31. Unkovi dr Milorad, Savremena meunarodna trgovina, Beogradska knjiga, Beograd 2004.
32. Unkovi dr Milorad, Meunarodno kretanje kapitala i poloaj Jugoslavije, Nauna knjiga,
Beograd, 1980.
33. Unkovi dr Milorad, Svetska privreda danas, Ju-publik, Beograd, 1988.
34. Unkovi dr Milorad, Staki dr Budimir, Meunarodni ekonomski odnosi, FST, Bijeljina, 1996.
35 . Vasiljevi dr Mirko, Trgovinsko pravo, Savremena administracija, Beograd, 1995.
NEAUTORIZOVANI IZVORI
Zakonski i podzakonski propisi i ostala neautorizovana izdanja
Statistiki godinjak Srbije
Statistiki bilten NBS
IMF, Survey,
386
E- IZVORI
Meunarodni monetarni fond, www.imf.org
Akta EU- adresa - www.europa.eu.int
Svetska banka -adresa: www.vorldbank.org
FED rezerve- adresa: www.federalreserve.gov
EBRD. adresa: www.ebrd.org
ECB - adresa: www.ecb.int
BIS banka- adresa: www.bis.org
Dokumenta OECD - - adresa: www.oecd.org
Ministarstvo nansija Srbije - adresa: www.mn.sr.gov.yu
Narodna banka Srbije - adresa - www.nbs.yu
Udruenja banaka Srbije www.nnet.yu
LITERATURA
387

US - Međunarodne Finansije

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

US - Međunarodne Finansije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BEOGRAD, 2010.

Prof. dr Budimir Staki

UVOD U MEUNARODNE FINASIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

1.3. POSLOVI KOJE BANKA MOE OBAVLJATI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki , B., Bara , S.

2.2. VRSTE DEVIZA I EFEKTIVNOG STRANOG NOVCA

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

4.3.5. PRODAJA EFEKTIVE I EKOVA BANCI, ODNOSNO NBS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

3.1.3. BITNI ELEMENTI BANKARSKE GARANCIJE I PISMENA FORMA. . . . . . . . . . . . . . . 224

2.5. ICRG INTERNATIONAL COUNTRY RISK GUIDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

1.3. VRSTE LIZINGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. STANJE I PROMENE U MEUNARODNOM KRETANJU KAPITALA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

2.2. RAZLOZI IRENJA PREVARA RAVNOMERAN RASPORED PO KONTINENTIMA . . . . . . . . . . . 366

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

UVOD U MEUNARODNE FINASIJE

The Banker, July 2005.

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

Damnicus ne sis, cui prodesse nequis.

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

1. MEUNARODNI MONETARNI FOND

1.1. Ciljevi osnivanja Fonda

5) Privremeno stavljanje na raspolaganje sredstava Fonda za uspostavljanje

1.2. Periodi razvoja

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

Uspostaviti multilateralni sistem plaanja tekuih transakcija;

1.3. Znaajnije odredbe Statuta Fonda

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

Transakcije s Fondom (lan 5.)

Opte poslove Fonda vodi izvrni odbor koji se sastoji od najmanje 12

Istupanje iz lanstva (lan 15. )

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

da da valutu prestati kada njegovi holdinzi SPV preu neto kumulativnu

Kamate i trokovi na SPV (lan 26. )

Smanjenje uloge zlata u meunarodnom monetarnom sistemu

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

Fond moe da proiri kategoriju drugi posednici SPV koji mogu da

Pojednostavljenje i proirenje transakcija i operacija MMF

glasake snage, da suspenduje njena glasaka prava. Sa istom glasakom veinom

1.4. Organizacija Fonda

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

1.5. Kvote i glasovi

holdinga rezervi, da bi se ukljuilo zlato i devize, SPV, evropska novana jedinica, i

1.6. Pozajmice Fonda

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

1.6.1. Vuenja u okviru kreditnih trani

1.6.2. Stand by aranmani

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

Fonda zemlja stie pravo automatskog vuenja u granicama predvienog limita i

I DEO - MEUNARODNE-SVETSKE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE

2. MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

I DEO - MEUNARODNE-SVETSKE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE

3. MEUNARODNO UDRUENJE ZA RAZVOJ

MEUNARODNE FINANSIJE - Staki, B., Bara, S.

da otplate najdue za 50 godina. Pored toga, krediti se poinju otplaivati tek

I DEO - MEUNARODNE-SVETSKE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE

4. MEUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA

Meunarodna nansijska korporacija osnovana je 1965. godine od strane