Oteenja genetskog aparata elije pod dejstvom hemijskih i fizikih faktora

Genetski aparat elije (DNK) je njen najosetljiviji i najranjiviji deo. Nije uzalud DNK
sakriven u elijskom jezgru, pa jo i zatvoren u hromozomski omota.
Okrueni smo velikom koliinom hemijskih i fizikih agenasa koji oteuju DNK i od kojih
ne moemo da se zatitimo. Izduvni gasovi, nitrati, nitriti, pesticidi i herbicidi su - materije koje iz
spoljne sredine neprekidno dospevaju u na organizam i oteuju genetski aparat. I ne samo to,
sam organizam proizvodi veliku koliinu toksinih jedinjenja koja mogu da imaju patogeno
dejstvo.
Fizikih patogenih agenasa nema nita manje od hemijskih: elektromagnetna polja,
radioaktivna zraenja, rentgenski zraci, pozitivni aerojoni, visoke temperature. ak i normalna
temperatura ovekovog tela - 36,6C, najoptimalnija temperatura za odvijanje svih biohemijskih
reakcija u organizmu, ima patogeno dejstvo na molekule belanevina i prvenstveno na DNK kao
najosetljiviju strukturu.
Nije sluajno to su polne lezde mukaraca u procesu evolucije izbaene izvan abdominalnog
dela. Temperatura testisa kod mukaraca je 2-3 nia od temperature abdominalnog dela. Nia
temperatura u polnim lezdama pomae da se smanji patogeno dejstvo toplote na DNK polnih
elija. enske polne elije (u jajnicima) smetene su u abdominalnom delu. Zato se s godinama u
enskim polnim elijama nagomilava vie oteenja DNK nego u mukim. Odavde moemo
izvesti zakljuak da uzrast majke ima mnogo vei znaaj za zdravo potomstvo nego godine oca.
Oteenje DNK pod uticajem hemijskih i fizikih agenasa nije fatalno.