Demo grom dom

Tutnju, grmi nebo nad Srbijom.

Budi zemlju iz none more,
jer sevnue munje sa Svete Gore.
Pue grom na jugu Srbije,
rasprenu se svetlostu u praskozorje.
Bljesnu svetlost, dan se raa,
teka muka staru majku pogaa.
Budi majka svoga sina,
ba u pravi as trai spas.
Ustaj sine, na jugu se zemlja trese,
drhti cela zemlja sve do severa ;
od zapada do istoka,
teka zvona zvone. Ustaj sine !
Ustaj sine, drago edo moje,
tuna se pesma uje,
da se protiv nas zlo kuje ;
da se unite stara gnezda,
da se narod sili preda.
Gde je sada mudro seme, mudra glava?
Gde je sada Sveti Sava?
Koji nama poruuje ...
- Dobri ljudi, gde ste, da ste,
kucnuo je pravi as ...
Teke rei odbacite,
svoje srce otvorite,

dignite svoj glas

i traite spas.
Neka mudro seme mudre glave
razvedre nam sivo nebo ;
Nek na neu Sunce sine
iznad gora, iznad naih polja,
nek se uje sveta pesma ;
Mir, ljubav i dobra volja !
Nek na zemlji i grmi i tutnji,
i nek se die velika praina,
posle svega, neka mir zavlada,
i da vie nijedan narod ne strada.
Srbija je naa otadbina.
Posle kie ogrejae Sunce,
a na nebu pojavi se duga.
Proitajte zlatna slova :
Svako nek u miru ivi
i veruje u svoga Boga !
Duanka Stojanovi