You are on page 1of 7

Konstruktivna izvoenja motocikala

Mopedi
Kao to je ve napomenuto, mopedi su jednotrana vozila ija radna zapremina
pogonskog MSUS ne prelazi 50 cm 3. Kod njih najeu primenu nalaze razne vrste
dvo i etvorotaktnih motora, a obino imaju diektan pogon preko lanaca i
automatsku spojnicu (SLIKA). Mase su im, obino manje, do 60 kg, snaga motora 1,8
do 7,5 kW, brzina do 50 km/h, a osno rastojanje do mm.
Terenski motocikli
Za terenske motocikle je karakteristino da imaju podignut izduvni sistem, nie
stepene prenosa i vee hodove sistema za oslanjanje obino oko 125 mm i
posebne pneumatike. Motori su oklopljeni, tako da im agregati ne tre sa strane.
Pedale se pri udaru savijaju, a iza toga ispravljaju tako da su ponovo upotrebljive.
Pneumatici imaju specifine krupne are koje omoguavaju lake kretanje van
puteva )blato, pesak, trava, i sl. ).
Zbog vee prohodnosti, ovi motociki imaju manje mase, a neke konstrukcije i
aluminijumski okvir, radi boljeg upravljanja pri manjim brzinama.
Upraksi postoje i specijalna izvoenja motocikala sa velikom izdrljivou, veim
tokovima, 5 i 6 stepeni prenosa u menjau i asijom bez prostora za prtljag ili
dodatno sedite, irim ojaanim rukohvatima i veim hodovima sistema za elastino
oslanjanje. ( Radi ilustracije,na slici ( ) dajemo jedan karakteristian primer
terenskog motocikla. )
Terenska vozila na bazi motocikala
Ovi dvotokai sa specijalnim irokim tokovima ili trotokai na bazi motocikala
konstruisani su tako da mogu da se kreu po terenima na kojima ne mogu drugi
motocikli. Dvotokai se proizvode za vee uspone i neravne terene, dok su
trotokai namenjeni manje iskusnim vozaima. ( Radi ilustracije, na slici ( ) dat je
prikaz izvoenja jednog takvog vozila. )
Motocikli za gradsku vonju
Motocikl za gradsku vonju ima sva potrebna svetla i pokazivae pravaca, niske
branike, dodatnu instrumentaciju, sedita i oslonce za noge suvozaa. Radne
zapremine motora mogu biti i do 1500 cm3. Primenu nalaze i dodatna oprema (kao
to su vetrobransko staklo, prostor za prtljag i ponekad, bona prikolica ). ( Slike
klasinog izvoenja i skutera )
Kombinacija gradskog i terenskog motocikla

Upraksi postoje konstruktivna reenja motocikala koja istovremeno mogu


ispunjavati zahteve gradske i terenske vonje. Ovi motocikli imaju univerzalne
pneumatike, visoko postavljen izduvni sistem, savitljive none pedale, ojaane
rukohvate i nie stepene prenosa od modela za gradsku vonju. (Slika jednog
motocikla iz ove kategorije)
Glavni agregati i sistemi motocikala
Ovde spadaju:
-okvir
-tokovi sa konicama
-sistem upravljanja i elektrinog oslanjanja
-motor
-transmisija
-sistem za napajanje gorivom
-sistem za paljenje
-elektrina instalacija i
-zatitni elementi (usmerivai vazduha spojleri) funkcionalno dekorativnog tipa
Okvir
Osnovni zadatak okvira motocikla je da povee sve agregate i sisteme u jednu
celinu. Okvir motocikla obino sainjavaju eline cevi ili takasto zavareni otpresci.
Neki motocikli specijalne namene imaju aluminijumske ili okvire od lakih legura.
Najeu primenu nalaze okviri izraeni od cevi (SLIKA), dok se okvir izraen
presovanjem i zavarivanjem primenjuje kod lakih motocikala sa motorima manjih
snaga (SLIKA). Okvir ukljuuje montane nosae za povezivanje drugih
komponenata kao to su oslonci za noge i sedita, rezervoar goriva, prednja i zadnja
viljuka, elementi transmisije, motor, menja, izduvni sistem i sl.
Treba naglasiti da se kod savremenih motocikala koriste specijalni oklopi
(usmerivai spojleri) koji imaju viestruku ulogu (smanjenje otpora vazduha,
estetika, vea prohodnost i sl.). Pored toga, za okvir se vezuju i sedita, koja su kod
mopeda kraa, a kod motocikala dua. Dua sedita imaju dvostruku namenu,
omoguavaju vozau da menja poloaj tela u toku vonje i prevoz jo jednog
putnika. (SLIKE)
Tokovi I konice
Toak motocikla se sastoji od metalno'profilisanog naplatka, pneumatika, sistema
veze sa viljukom, specijalno uraenih ica ili paoka. Naplatak koji ima ugraene
ice, zahteva primenu dobo konica, dok liveni naplatci sa paocima mogu imati
kako dobo, tako i disk koione sisteme. Veinu tokova za motocikle odlikuje mala
teina i dovoljna krutost. (kaze da je data slika) Koioni mehanizmi motocikala su sa

doboima ili, u novije vreme, sa diskovima- kod nekih reenja prednji toak imam i
dva diska. (kaze da su data oba tipa koionih sistema) Konice se ukljuuju uz
pomo sistema poluga i uadi (mehaniki) ili hidrauliki.

Kod motocikala se obino nezavisno koe prednji i zadnji toak. Treba naglasiti da
koenje samo prednjim tokom moe biti nestabilno pa treba biti veoma obazriv.
Zbog toga savremene konstrukcije motocikala imaju mogunost istovremenog
koenja prednjeg I zadnjeg toka. (radi ilustracije, slika) Treba naglasiti da, zbog
bezbednosti, kod savremenih motocikala, sve iru primenu nalaze ABS sistemi. (ija
je ema izvoenja, je data na slici) Pneumatici mogu biti razliitih konstrukcija u
zavisnosti od namene motocikala. Za njih je karakteristino da pritisci vazduha u
njima zavise od optereenja (broja osoba koje se prevoze).
Sistemi upravljanja I elastinog oslanjanja
Prednji sistem elastinog oslanjanja obino se sastoji od teleskopske viljuke koja
koristi kombinaciju kliznih cevi, unutranjih opruga I hidraulinog priguenja radi
obezbeenja priguivanja oscilacija. On u kombinaciji sa prednjim tokom,
upravljaem, prednjom viljukom I elementima veze omoguava upravljanje
motociklom.(SLIKE)
Zadnji sistem elastinog oslanjanje sastoji se od poluga koje povezuju okvir sa
zadnjim tokovima. Kombinacija zavojne opruge i amortizera vezana je u blizini ose
za polugu, a gornji kraj je vezan kruto za okvir.
Ranije konstrukcije su bile jednostavnije, ali se trend razvoja sistema za oslanjanje
ogleda u sve iroj primeni polunih mehanizama. (slike, istorijski razvoj sistema za
oslanjanje)

,
50 3.
,
(). , ,
60 , 1,8 7,5 W, 50 /,
.

,
125
. ,
.
,
.

), , , . ).
, ,
, .

, , 5 6
,
. ( ,
( ) . )



.
, . (
, ( ) . )

,
, ,
. 1500 3.

( ,
, ). ( )


.
, ,
,
. ( )

:
-
-
-
-
-
-
-
-
-



. ,


.


.
1
(.1),


().

, , , ,
, , .

(
)
2

,
, .). ,
,
, .
,
.
()


' , ,
, .
, ,
, .
. (
) ,
, -
. ( )
() .

.

.
. ( ,
) , , ,
. ( , )

.
( ).


,
.
, ,
.()

.
, .
,
. (,
)