You are on page 1of 8

Evolution Mail

Najpopularniji program za rad sa elektronskom poštom, u okviru Ubuntu Linux-a, je program Evolution Mail. Prilikom prvog pokretanja, Evolution
Mail će od nas tražiti da prođemo kroz jednostavan Wizard kojim ćemo definisati mejl nalog koji koristimo, kao i parametre pristupa.

Prvi ekran Wizard-a predstavlja pozdravni ekran koji objašnjava koje sve informacije treba da unesemo kako bismo kreirali profil za rad sa
svojim mejl nalogom.

Klikom na dugme Forward, imamo mogućnost da povratimo prethodno bekapovan sadržaj Evolution Mail-a. Ukoliko smo prethodno napravili
takav bekap, možemo da kliknemo na opciju Restore Evolution from the backup file i u dijalogu za izbor fajla pokažemo na željenu arhivu koja
ga sačinjava. Klikom na dugme Apply, vratićemo Evolution Mail u stanje koje je zatečeno prilikom pravljenja bekap arhive.

Ukoliko nemamo arhiviran bekap, klikom na dugme Forward pojaviće se sledeći korak Wizard-a gde je potrebno da unesemo svoje puno ime i
prezime u polje Full name, mejl adresu u polje Email address, adresu za odgovor u polje Reply-to i naziv organizacije u kojoj radimo
(Organization).

Forward dugme nas vodi na sledeći korak Wizard-a gde je potrebno da definišemo tip mejl servera kome pristupamo (Server type):

• IMAP
• Microsoft Exchange
• POP

Ukoliko se priključujemo na MS Exchange Server, treba imati u vidu da se neće koristiti native Exchange protokol, već će se parsovati vebmejl
korisnika (OWA). Zatim je potrebno uneti adresu servera u polje Server i korisničko ime u polje Username. Ukoliko se koristi enkripcija za prenos
podataka, potrebno ju je definisati u polje Use Secure Connection.

Klikom na dugme Forward imaćemo mogućnost da definišemo vremeski razmak u kome će se vršiti provera nove pošte (Check for new
messages every 10 minutes).

Klik na dugme Forward nas vodi u sledeći korak Wizarda gde ćemo moći da unesemo naziv konekcije koju pravimo. To može biti nešto poput
„Mejl na poslu“ ili „Moj privatni mejl“.

Poslednji korak je potvrda da smo završili podešavanje naloga. Klikom na dugme Apply, pokrenuće se program i zatražiti nam lozinku za pristup
našem mejlboksu. Po ispravnom unosu lozinke, započeće prenos mejlova sa mejl servera. Nove poruke, ukoliko ih ima, će se pojaviti u folderu
Inbox našeg naloga.

Nova pošta će se preuzimati u vremenskom intervalu koji smo definisali u Setup Wizard-u, ali ako želimo da ručno pokrenemo proveru, možemo
da kliknemo na dugme Send/Receive koje se nalazi na Toolbar-u. Novu pokuku kreiramo klikom na dugme New – Mail Message.

Backup svih poruka i podešavanja Evolution Mail-a možemo izvršiti klikom na opciju Backup Settings u okviru File menija. Tada je potrebno da
nazovemo bekap nekim imenom (dobro je da ime bekap sadrži i datum kada se bekaap kreira) i izaberemo folder gde ćemo da čuvamo bekap
arhivu (Save in folder). Klikom na dugme Save, započeće proces čuvanja, i Evolution mail će zahtevati restart. Trajanje Backup procesa zavisi
od veličine mejlboksa koji koristimo.

Opcijom Restore Backup iz File menija možemo da vratimo Evolution Mail u stanje u kome je bio kada smo napravili Backup fajl. Pokretanjem
ove opcije, imamo mogućnost da izaberemo bekap fajl i kliknemo na dugme Open koje će započeti proces vraćanja podešavanja i poruka iz
izabranog bekap fajla.

Empathy IM Client
Empathy IM Client je program za Instant Messaging koji se može pokrenuti iz menija Applications – Internet. Prednost ovog programa je što se
pomoću njega može komunicirati sa drugim ljudima preko Interneta, putem velikog broja standarda, i to:

• MSN Messenger
• Yahoo Messenger
• Jabber
• Google Talk
• ICQ
• AIM
• ...

Prvi ekran koji će se pojaviti po pokretanju ovog programa je pozdravni ekran koji nam daje i mogućnost da izaberemo da li želimo da unesemo
podatke o postojećem Messenger nalogu (Yes, I’ll enter my account details now).
Klikom na dugme Forward, dobićemo mogućnost da izaberemo standard preko koga ćemo da komuniciramo (What kind of chat account do you
have), gde ćemo npr. da izaberemo MSN, kao i da unesemo korisničko ime u polje What is your Windows Live user name, i lozinku u polje What
is your Windows Live password.

Klikom na dugme Apply započeće prijavljivanje na sistem. Kada se Empathy IM klijent poveže sa MSN serverom, pojaviće se spisak kontakata
koji su dostupni i na čija imena možemo da kliknemo i započnemo konverzaciju.

Svoj status možemo da promenimo u padajućem meniju u vrhu prozora, i on može da bude:

• Available - dostupni za razgovor.


• Custom Message - status koji sami unosimo.
• Busy - zauzeti smo.
• Away - nismo pri kompjuteru.
• Hidden - nećemo se videti kod ostalih korisnika u listi.
• Offline - odjavljeni smo sa četa.

Zatvaranjem prozora Empathy nismo prekinuli sam program. On se nalazi rezidentan u memoriji i možemo mu pristupiti ponovnim pokretanjem
iz Applications – Internet menija. Status možemo da promenimo i klikom na svoje login ime u gornjem desnom uglu ekrana i izborom statusa u
podmeniju Set Status. Program možemo da isključimo izborom opcije Quit u Cht meniju programa Empathy.

Movie Player
Program pomoću koga možemo da reprodukujemo video materijale u elektronskom obliku Movie Player pokreće se iz Applications – Sound &
Video menija. Ovaj program nam omogućava da reprodukujemo video materijale sa:

• Lokalnog kompjutera
• Internet lokacije
• CD/DVD uređaja

Treba imati u vidu da je za reprodukovanje video materijala potreban i odgovarajući kodek, program za dekompresiju video fajla. Kodeci
inicijalno nisu instalirani, pa će prilikom prvog puštanja fajla Movie Player zatražiti da dozvolimo instalaciju neophodnog kodeka.

Učitavanje video fajla sa lokalnog diska se vrši putem opcije Open u Movie meniju. Po izabranom fajlu i kliku na dugme Add, započeće
reprodukcija sadržaja video fajla. Izbor titla se vrši desnim klikom miša na deo programa i izborom opcije Select Text Subtitles...

Ako želimo da pokrenemo video stream sa neke Internet lokacije, potrebno je da izaberemo opciju Open Location iz Movie menija i unesemo
adresu streama koji želimo da pustimo.

Video CD/DVD možemo da pustimo izorom opcije Play Disc iz menija Movie.

Rhythmbox Music Player


Rhythmbox Music Player je program koji služi za reprodukciju audio materijala (u WAV, MP3, OGG i FLAC audio formatu). Pored toga, ovaj
program služi i za organizovanje lične audio kolekcije.

Po pokretanju Rhythmbox Music Playerea, imaćemo mogućnost da definišemo direktorijume sa audio fajlovima koji će se priljučiti biblioteci. To
možemo da uradimo tako što ćemo da kliknemo na meni Music i izaberemo opciju Import Folder. Po izboru foldera sa muzičkim fajlovima, oni će
se pojaviti u kategoriji Music, koja se nalazi sa leve strane prozora programa u Library delu. Centralni deo programa zauzimaju tri dela koja
predstavljaju listu izvođača (Artist), listu albuma (Album) i spisak numera sa detaljnim podacima o dužini trajanja, vrsti muzike i izvođaču.
Dvoklikom na numeru, započeće reprodukcija i ukoliko fajl sadrži sliku, ona će biti prikazana u levom donjem uglu programa.

Da bi fajlovi u biblioteci bili pravilno organizovani, muzički fajlovi treba da imaju popunjene ID3 tagove sa informacijama o izvođaču, albumu,
godini izdavanja i vrsti muzike.

Ako želimo da promenimo sadržaj ID3 taga nekog fajla, dovoljno je da kliknemo desnim tasterom na fajl i u meniju izaberemo opciju Properties.

Vizuelizacija pri reprodukciji fajlova se pokreće klikom na dugme Start or stop visualization u okviru Toolbar-a.

Zatvaranjem programa klikom na dugme X u desnom gornjem uglu prozora neće prekinuti reprodukciju fajla, već će prozor samo nestati sa
ekrana. Ikonica zvučnika u glavnoj meni liniji nam omogućava da ponovo prikažemo program ili da, desnim tasterom miša, izaberemo opciju
Previous (reprodukcija prethodne pesme iz liste) ili Next (reprodukcija sledeće pesma iz liste). Prelaskom na reprodukciju sledeće pesme, u
gornjem desnom uglu ekrana će se pojaviti notofikacija, obaveštenje o numeri koja je počela da se reprodukuje.
Program Rhythmbox Music Player možemo da isključimo izborom opcije Quit u Music meniju programa.

Sound Recorder
Sound Recorder predstavlja jednostavan program za snimanje zvuka. Pokreće se klikom na Sound Recorder stavku u meniju Applications –
Sound & Video.

Ovaj program nam omogućava da snimimo zvuk sa zvučnog izvora (mikrofon, linijski ulaz i slično) u fajl koji može da bude u nekom od sledećih
standardnih audio formata:

• CD Quality, Lossy OGG type


• CD Quality, Lossless FLAC type
• Voice, Lossless WAV type

Po izboru željenog formata, snimanje možemo da započnemo klikom na Crveno dugme na Toolbar-u – Record Sound.

Snimanje završavamo ponovnim klikom na isto dugme, posle čega će se pojaviti dijalog koji nam nudi da nastavimo sa snimanjem (Cancel),
prekinemo snimanje i ne sačuvamo snimak u nekom fajlu (Continue without saving) ili sačuvamo snimak u nekom fajlu (Save as). Ukoliko se
opredelimo da sačuvamo snimak, program će nam ponuditi da unesemo ime i lokaciju u fajl sistemu gde će fajl biti sačuvan. Klikom na dugme
Save, potvrdićemo izbor i fajl sa snimljenim zvukom će biti generisan.

Brasero CD/DVD Burner


Brasero CD/DVD Burner je program za kreiranje/kopiranje sadržaja na CD/DVD medije. Po pokretanju programa iz Applications – Sound &
Video menija, pojaviće se prozor koji nam nudi olpcije:

• Audio Project - kreiranje audio CD-a od audio fajlova.


• Data Project - kreiranje Data CD/DVD–a od izabranih fajlova.
• Video Project- kreiranje video CD/DVD-a od izabranih video fajlova.
• Disc copy - pravljenje identične kopije CD/DVD-a.
• Burn Image - snimanje CD/DVD medija iz Image fajla.

Po izboru opcije i dodavanja fajlova, klikom na taster Burn, zapoočeće proces snimanja sadržaja na CD/DVD medij.

Napomena: Da bismo dobili mogućnost dodavanja fajlova u izabrani projekat, potrebno je da prethodno stavimo prazan medij u CD/DVD uređaj.

OpenOffice.org Presentation
OpenOffce.org Presentation je program za generisanje prezentacija i može se pokrenuti putem menija Applicatins – Office.

Ovaj program je deo paketa OppenOffce.org 3.1 i predstavlja pandam programu Microsoft Power Point. Jedna od velikih prednosti ovog
programa je mogućnost otvaranja i čuvanja napravljenih prezentacija u .PPT formatu koji je de facto standard.

Po pokretanju programa, pojaviće se Wizard koji nam nudi mogućnosti:

• Kreiranja nove prazne prezentacije


• Kreiranje nove prezentacije iz baze template-a
• Otvaranje postojeće prezentacije

Ukoliko izaberemo opciju Empty presentation i kliknemo na dugme Create, dobićemo mogućnost rada na praznom slajdu.

Izborom opcije From template, prikazaće se svi predefinisani izgledi slajdova, gde možemo da označimo željeni i kliknemo na dugme Create, što
će za efekat imati mogućnost rada na novom slajdu, ali sa izabranom pozadinom i strukturom slajda.

Ako izaberemo opciju Open Existing Presentation i kliknemo na dugme Open, dobićemo mogućnost rada na postojećem slajdu u formatu
OpenOffice.org programa Presentation, kao i u PPT formatu Microsoft Power Point-a.

Po završenom radu, prezentaciju možemo sačuvati izborom stavke Save as iz File menija programa. U dijalogu koji se pojavio, pored naziva
fajla u kome će se čuvati prezentacija, izbora mesta na disku gde će se fajl snimiti, možemo da definišemo i format fajla prezentacije koji ćemo
da snimimo (File Type). Ova opcija je korisna ukoliko prezentaciju želimo da podelimo sa nekim ko ima kompjuter sa instaliranim operativnim
sistemom Windows i paketom MS Office.

OpenOffice.org Spreadsheet
OpenOffice.org Calc je program za tabelarne proračune, pandam Microsoft Office programu Excel. Kao i kod prethodnog programa, Calc ima
mogućnost učitavanja i snimanja fajlova u raznim formatima, uključujući i XLS format MS Excela.

Program se pokreće klikom na stavku OpenOffice.org Spreadsheet u meniju Application – Office. Po pokretanju programa, pojaviće se prazna
tabela spremna za rad.

Snimanje sadržaja aktivne tabele vrši se klikom na meni File i izborom opcije Save as. Po izboru nazva fajla i željene lokacije na disku, gde će
se fajl snimiti, možemo izabrati i format fajla koji snimamo. Ovo je korisna opcija koja nam omogućava razmenu fajlova sa korisnicima programa
Microsoft Excel. Klikom na dugme Save, fajl će biti sačuvan, a mi možemo da nastavimo rad na tabeli.

OpenOffice.org Word Processor


OpenOffice.org Writer je program namenjen uređivanju teksta. Po izgledu i funkcionalnosti, veoma podseća na program MS Office Word 2003.
Takođe, ovaj program ima mogućnost učitavanja fajlova i snimanja fajlova u MS Word 2003 formatu, što ga čini veoma upotrebljivim pri razmeni
dokumenata sa korisnicima koji rade u MS Office programskom paketu.

Po završenom radu, dokument možemo da sačuvamo korišćenjem opcije Save As, koja se nalazi u File meniju. Izabere se ime fajla, lokacija na
disku gde će fajl biti čuvan i format fajla (File type), a zatim klikom na dugme Save, dokument će biti sačuvan.

Jedna od korisnih mogućnosti ovog programa je i opcija pretvaranja dokumenta u PDF fajl, standardan tip dokumenta za distribuiranje putem
Interneta. Ova mogućnost se poziva izborom opcije Export to PDF koja se nalazi u File meniju. Po izboru parametara PDF fajla, klikom na
dugme Export bićemo upitani za izbor imena i lokaciju gde će PDF fajl biti čuvan. Potvrdu izbora vršimo klikom na dugme Save.

Document Viewer (PDF Viewer)


PDF fajlovi su, u stvari, standard za dokumente koji se distribuiraju putem Interneta. Oni u sebi mogu da sadrže tekst, slike, grafikone, pa čak i
zvuk i video. Prednost ovog formata, koji je u vlasništvu softverske kompanije Adobe leži u tome da će sadržaj PDF dokumenta identično
izgledati, bez obzira na kom kompjuteru se otvori, pod kojim operativnim sistemom se koristi i koji su fontovi korišćeni u sadržaju. Iz tog razloga,
ovaj format se koristi za prikaz knjiga u elektronskom obliku, pripreme za štampu i online dokumentaciju.

Sadržaj PDF fajla se može videti jednostavnim dvoklikom na ikonicu fajla, pri čemu će se pokrenuti program Document Viewer, koji će prikazati
njegov sadržaj. Program Document Viewer omogućava i štampanje sadržaja PDF fajl (opcija Print u okviru File menija), kao i snimanje kopije
fajla pod drugim imenom (opcija Save a copy u okviru fajl menija).

Pored PDF fajlova, program Document Viewer ima mogućnost otvaranja i fajlova u sledećim formatima:

• Tiff - fotografije napravljene programom Adobe Photoshop ili Gimp.


• JPG - GIF, PNG fotografije.
• OpenOffice.org Impress slajdove.
• Comic books - format za čuvanje stripova u elektronskom obliku.
• Djvu - skenirane fotografije.
• Postsctipt - crteži u vektorskom obliku.

Uslužni programi
Manage Print Jobs

Manage Print Jobs program omogućava korisniku da ima uvid u procese koji su u fazi štampanja ili čekaju u redu za štampanje. Ovaj program
se pokreće iz menija Applaication – Accessories.

Desnim klikom na neki od procesa u listi, možemo izabrati opciju koja će:

• prekinuti štampanje (Cancel)


• privremeno zaustaviti štampanje (Hold)
• nastaviti privremeno zaustavljeno šstampanje (Release)
• ponovno štampanje (Reprint)
Ove komande se odnose i na procese koji su pokrenuti na lokalnom štampaču i na procese koji su pokrenuti sa udaljenog kompjutera.

Take Screenshot

Take Screenshot je program koji služi za grebovanje sadržaja ekrana, prozora ili definisanog okvira u fajl. Opcije grebovanja su:

• Grab the whole Desktop - snima sliku celog desktopa


• Grab the current window - snima sliku aktivnog prozora
• Select area to grab - snima sadržaj definisanog prostora

Ako želimo da se snimanje izvrši nakon nekog vreman po kliku na dugme Take Screenshot, potrebno je da unesemo vrednost veću od 0 u polje
Grab after a delay of XX seconds.

Ako izaberemo opciju Grab the current Window, dobićemo mogućnost da u okviru grebovane slike bude i okvir prozora, kao i da primenimo neki
od ponuđenih efekata (Drop shadow, border itd).

Samo grebovanje prozora ili ekrana izvršićemo klikom na dugme Take Screenshot, posle čega ćemo dobiti mogućnost izbora imena fajla i
lokacije gde želimo da sačuvamo sliku.

Tomboy Notes

Pokretanjem programa Tomboy Notes iz Applications – Accessories menija, dobićemo mogućnost pravljenja stikera sa podsetnicima.

Kreiranje novog stikera obavlja se klikom na stavku New, menija Note. Po kreiranju novog stikera, možemo u njega da unesemo željeni tekst.
Naziv stikera predstavlja prvi red plave boje.

Po zatvaranju stikera klikom na dugme X u gornjem desnom uglu stikera, on će nestati, ali biti vidljiv u spisku svih stikera koji se može pozvati
ponovnim pokretanjem programa ili klikom na ikonicu stikera u desnom uglu meni linije. Pomoću ove ikonice, mogu se kreirati novi stikeri ili
pregledati/menjati postojeći.

Iz programa se izlazi desnim klikom na ikonicu Tomboy Notesa u meni liniji na vrhu ekrana, i izborom opcije menija Quit.

Character Map

Character map je program koji se pokreće iz Applications – Accessories menija i ima za ulogu da omogući ubacivanje specijalnih karaktera u
dokumente.

Svaki font u sebi ima više karaktera nego što ima tastera na tastaturi, tako da ako želimo da iskoristimo neki od njih, potrebno je da ga
pronađemo u spisku raspoloživih i kliknemo dva puta na njega. Sam karakter će se pojaviti u polju Text to copy. Ukoliko želimo da ubacimo još
neki karakter, možemo da ponovimo proceduru.

Po završenom izboru, potrebno je da kliknemo na dugme Copy koje će iskopirati izabrane karaktere u klipbord. Dalje ih možemo koristiti u
editorima teksta korišćenjem opcije Paste u okviru Edit menija.

Igre
Kompjuterske igre pod Linux operativnim sistemom nisu toliko rasprostranjene kao pod Windows operativnim sistemom, zbog nedostatka Game
Application biblioteka kakav je DirectX. 3D igre koje se najčešće sreću su klonovi FPS igara koje rade pod OpenGL-om.

U meniju Applications nalazi se kategorija programa Games gde se mogu naći najkorišćenije igre svrstane u kategorije logićkih i akcionih igara.

Neke od poznatih klonova popularnih igara su:

• Mahjongg - popularna kineska igra.


• Chess – šah.
• Mines - igra popularna na Windows operativnim sistemima.
• Blackjack - igra sa kartama.
• Gnometris - klon popularne igre Tetris.
• AisleRiot Solitaire – pasijans.
• Sudoku - igra slaganja brojeva.
Takođe, putem korišćenja programa Ubuntu Software Center, moguće je instalirati dodatnih par stotina igrara koje su raspoložive za
preuzimanje i pokretanje pod Linux operativnim sistemom.

Napomena: Za neke kompjuterske igre rađene za OpenGL-a mod 3D prikaza, potrebno je koristiti njihove sopstvene drajvere za grafičku karticu
kako bi radile punom brzinom. U suprotnom, može da se desi da igra bude nefunkcionalna zbog sporosti grafike koja se prikazuje i renderuje uz
pomoć procesora, a ne grafičke kartice.

Održavanje fajl sistema


Ako je Ubuntu Linux instaliran na ext2/ext3/ext4 formatiranoj particiji, defragmentacija diska nije potrebna jer je struktura ovog fajl sistema takva
da fragmentirani fajlovi praktično ne postoje. Ipak, Ubuntu Linux će s vremena na vreme, prilikom pokretanja, proveriti ispravnost particije i
ispraviti eventualno pronađene greške koje mogu da nastanu usled nepravilne desinhronizacije particije, izazvane npr. nestankom struje.

Fajl sistem Ubuntu operativnog sistema sastoji se, pored Home direktorijuma korisnika i od sledećih sistemskih direktorijuma:

• /etc - direktorijum u kome se nalaze konfiguracioni fajlovi neophodni za rad sistema i sistemskih servisa.
• /lib - direktorijum u kome se nalaze sistemske biblioteke neophodne za pravilan rad operativnog sistema.
• /usr - direktorijum u kome se nalaze instalirani aplikativni programi i pripadajuće biblioteke.
• /dev - direktorijum u kome se nalaze fajlovi, fajlovi za direktni pristup hardveru.
• /mnt - direktorijum u kome se nalaze mountovane particije.

Sadržaj svih ovih direktorijuma nikako nije potrebno menjati, jer ćemo time doći u situaciju da ugrozimo pravilan rad operativnog sistema.

Sadržaj našeg Home foldera treba držati organizovanim. Dokumente treba da držimo u direktorijumu Documents, muziku u direktorijumu Music,
video fajlove u direktorijumu Videos, slike i fotografije u direktorijumu Pictures. Samo na taj način ćemo uvek znati gde da tražimo željene
fajlove. Postoji mogućnost snimanja dokumenata i izvan Home foldera, ali to ugrožava osnovnu koncepciju rada pod Linux-om – svaki korisnik
drži svoje dokumente u svom Home folderu. Na taj način se i lako bekapuju dokumenti, jednostavno se prekopira ceo korisnikov Home folder.

Deinstaliranje programa koji se ne koriste


Radi smanjenja iskorišćenog prostora na hard disku, potrebno je deinstalirati sve programe koje ne upotrebljavamo, korišćenjem programa
Ubuntu Software Center. Na taj način, pored samog smanjenja zauzetosti prostora, povećavamo organizaciju operativnog sistema, pa čak i
njegovu sigurnost.

Program koji analizira sistem i preporučuje deinstaliranje programa i biblioteka koje se ne koriste Computer Janitor potrebno je pokrenuti bar
jednom mesečno. Posle izvršene analize, imaćemo mogućnost da iz liste preporučenih programa i biblioteka za deinstaliranje izaberemo
pojedinačne ili sve programe sa tom preporukom. Klikom na dugme Do Selected Tasks i potvrdom da zaista želimo da deinstaliramo predložene
programe i biblioteke, pokrenućemo proces deinstalacije nepotrebnog softvera i oslobađanja uvek potrebnog mesta na disku. Ovaj vrlo koristan
program se može pokrenuti iz menija System – Administration.

Ažuriranje sistema
Sa sigurnošću možemo da tvrdimo da ne postoji program koji u sebi ne sadrži grešku ili sigurnosni propust. Iz tog razloga, potrebno je uraditi
ažuriranje instaliranog softvera, barem jednom nedeljno. Pored otklanjanja pronađenih grešaka i sigurnosnih propusta, na ovaj način
proširujemo i upotrebljivost instaliranog softvera novim opcijama koje nove verzije programa sadrže.

Svaki instalirani program se oslanja na programske biblioteke, koje se vremenom razvijaju i ubrzavaju, doprinoseći povećanju brzine izvršavanja
aplikativnog softvera. Zato, kada god izađe nova verzija neke biblioteke, potrebno je da je instaliramo.

Startup applications
Startup applications je program koji se nalazi u System – Preferences meniju i služi za određivanje programa koji će se automatski pokretati
prilikom podizanja sistema. Nepotrebne programe treba isključiti i koristiti samo one koji su zaista potrebni. Time oslobađamo radnu memoriju
kompjutera i omogućavamo da je upotrebe programi koje zaista koristimo.

Prilikom izbora programa koji se pokreću prilikom startovanja operativnog sistema i logovanja korisnika na sistem, treba paziti da ne isključimo
neki od sistemskih procesa, što bi dovelo do nepravilnog rada samog operativnog sistema.

System monitor
System monitor program koji se pokreće iz System – Administration menija, daje nam korisne informacije o sistemu poput:
• Spisak pokrenutih aplikacija sa zauzećem memorije i procesora.
• Istorije iskorišćenja procesora.
• Istorije iskorišćenja radne i svap (Swap) memorije.
• Istorije iskorišćenja mrežnih konekcija.
• Zauzetost particija na hard disku.

Sve ove informacije su izuzetno korisne i služe nam da vidimo koji pokrenut program koristi previše memorije, da li je potrebno da oslobodimo
prostor na hard disku deinstaliranjem nepotrebnih programa, koji program koristi previše resursa mrežne konekcije.

Virusi
Za razliku od drugih operativnih sistema, Linux je praktično imun na viruse. Razlog zbog koga je nezanimljiv kreatorima ovih malicioznih
programa je taj, da se infiltrirani virusi vrlo lako otkriju jedostavnim pregledom pokrenutih procesa u programu kao što je npr. System monitor.
Ukoliko je virus detektovan, proces je moguće zaustaviti i zaraženi fajl obrisati iz fajl sistema.

Tekst mod i program Terminal


Svaki Linux operativni sistem, pored grafičkog režima poseduje i tekstualni režim rada. Prelazak u taj režim se omogućava pritiskom na tastere
CTRL+ALT+F1 (F2, F3, F4). Tada nam se nudi mogućnost prijavljivanja na sistem u tekst modu.

Da bi se koristio ovaj način rada, potrebno je poznavati komande operativnog sistema i Bash Shell-a. Neke od najčešće korišćenih komandi, sa
primerima korišćenja su:

• pwd (Print Working Directory) - komanda koja ispisuje naziv direktorijuma u kome se trenutno nalazimo.
• cd (Change Directory) - promena aktivnog direktorijuma.
Primer: cd /home.
• Whoami - komanda koja ispisuje korišćeno korisničko ime.
• rm (Remove) - komanda za brisanje fajla ili foldera.
Primer:
rm pismo.txt (briše fajl pismo.txt)
rm –r pisma - briše direktorijum pisma
• mv (Move) - komanda kojom menjamo mesto ili ime fajlu ili folderu.
Primer:
mv pisma /home/petar (premešta direktorijum pisma u direktorijum /home/petar)
mv pisma tekstovi (menja naziv direktorijuma ili fajla pisma u tekstovi)
• ps ax - komanda koja ispisuje listu aktivnih procesa i ID broj procesa.
• Top - komanda koja prikazuje aktivne procese, njihov ID broj, zauzetost memorije i procesora, sortirane po iskorišćenju procesa.
• Kill - komanda kojom prekidamo proces da određenim ID brojem.
Primer:
kill 12564 (prekidamo proces sa ID brojem 12564)
kill -9 12564 (bezuslovno prekidamo proces sa ID brojem 12564)
• ln (Create Link) - komanda kojom kreiramo simbolički (Soft) ili hard link. Primer:
ln –s /home/music muzika (kreira soft link muzika u direktorijumu u kome se nalazimo, koji pokazuje na direktorijum /home/music)
ln /home/pismo pismo_sa_mora (kreira hard link pismo_sa_mora u direktorijumu u kome se nalazimo, koji pokazuje na fajl
/home/pismo)
• exit ili logout - komanda kojom možemo da se izlogujemo.
• eject - komanda kojom otvaramo vrata CD uređaja.
• restart ili rebbot - komanda kojom restartujemo kompjuter.
• shutdown –h 0 - komanda kojom isključujemo kompjuter.

Da bi se vratili u grafički režim rada, potrebno je da pritisnemo kombinaciju tastera CTRL+F7/CTRL+F8.

Komandna linija se može dobiti i pokretanjem programa Terminal, koji se nalazi u Applications – Accessories meniju. Po završenom radu,
dovoljno je da otkucamo komandu Exit i program će se sam zatvoriti.

Administratorske privilegije
Bilo da koristimo tekstualni režim rada ili program terminal, logovaćemo se na sistem sa svojim korisničkim imenom. Neke komande od nas
zahtevaju administratorska prava, koja inicijalno nemamo, ali ih možemo dobiti korišćenjem komande:
sudo ime_programa

Pokretanjem komande uz sudo prefiks, biće nam zatražena lozinka i ukoliko je pravilno unesemo, pokrenućemo komandu kao Super User,
Administrator – Root.

Primer za korišćenje ove komande bi bio pokretanje komande rm, koja briše neki fajl. Ako bi pokušali da obrišemo fajl čiji je vlasnik korisnik
Root, ne bismo uspeli. Korišćenjem komande sa prefiksom sudo i unošenjem naše lozinke, obrisaćemo željeni fajl

sudo ime_fajla

Prilikom korišćenja ove komande, treba paziti šta radimo jer kao Root korisnik imamo sva prava nad sistemom i lako ga možemo oštetiti.

System Testing
System testing je program koji vrši seriju testova nad hardverom kompjutera i ispisuje detaljan raport u kome možemo da otkrijemo eventualnu
nefunkcionalnost nekog od delova kompjutera.

Program System Testing se pokreće iz menija System – Administration. Prvi ekran koji će se pojaviti po pokretanju programa je pozdravni.
Klikom na dugme Next, System testing će nam izlistati kategorije uređaja koje će da testira:

• Audio tests - test zvučne kartice.


• Disk tests - test hard diskova.
• Fingerprint reader test - test uređaja za čitanje otiska prsta.
• Firewire disk test - test diska priključenog na Firewire port.
• Kernel modesetting test - test kernela.
• Network test - test mrežnih konekcija.
• Peripheral test - test perifernih uređaja.
• Video test - test grafičke kartice.

Po izboru željenih testova, potrebno je da kliknemo na dugme Next, posle čega će program započeti testiranje izabranih komponenti sistema.

Na primer, kao rezultat testiranja hard diska, dobićemo brzinu diska u MB/sec.

Po završetku svih testova, generisaće se fajl sa rezultatima testiranja koji možemo da vidimo klikom na link View Report. Ukoliko nismo naveli
mejl adresu na koju želimo da pošaljemo rezultate testova, program će ispisati odjavnu poruku i ponuditi izlaz iz programa.